Obligacije PJ

Prof.
dr Đorđe Nikolić
OBLIGACIONO PRAVO
TREĆE AŽURIRANO IZDANJE
Beograd, 2012.
OBLIGACIONO PRAVO
Autor
Prof. dr Đorđe Nikolić
Izdavač
,,PROJURIS“
(e-mail: projuris.org@gmail.com)
(web site: www.projuris.org)
Urednik
Vladimir Todorović
Prelom i štampa
BIG štampa, Beograd
Tiraž
l.o o o
ISBN 978-86-86105-44-8
N apo m en a
Fotok()piranje ili na drugi način um nožavanje ove knjige bez pism ene dozvole
izdavaca sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i
Krivičnog zakonika
SADRŽAJ
D e o p rvi
O P Š T I D EO
G L A V A PR VA : U VO D N A R A ZM A TR AN JA
O O B L I G A C IO N O M P R A V U .................................................................................... 13
1. Pojam, predm et i značaj obligacionog p ra va ...................................................13
2. Formalni izvori obligacionog prava.................................................................. 14
3. Važnija načela Zakona o obligacionim o d n o sim a ......................................... 16
G la v a d r u g a : P O J A M , P O D E L A I I Z V O R I O B L I G A C I J A ......................... 18
1. Pojam obligacije i njene o s o b i n e ......................................................................18
2. Podela o b lig a c ija ..................................................................................................20
3. Izvori o b ligacija..................................................................................................... 22
G la v a t r e ć a : O B L I G A C IO N I U G O V O R ............................................................ 23
I. POJAM U G O V O R A IP R IN C IP SLOBODE U G O V A R A N JA ................................23
1. Pojam i značaj u g ovora........................................................................................ 23
2. Princip slobođe ugovaranja (autonomije v o lje ) ............................................ 24
II. USLOVI ZA ZAKLJUČEN JE U G O V O R A ............................................................... 25
A) OPŠTI U S L O V I.....................................................................................................25
1. Sposobnost ugovaranja ugovornika...................................................................25
2. Saglasnost v o lja .....................................................................................................28
a) P regovori........................................................................................................... 29
b) P o n u d a .............................................................................................................. 30
c) Prihvatanje (prihvat) ponude ( a k c e p t) ......................................................33
d) Trenutak i mesto zaključenja u g o v o r a ...................................................... 34
3. Predmet u g o v o r a ..................................................................................................35
4. Osnov (causa) u govora........................................................................................ 37
B) FORM A U G O V O R A ........................................................................................... 38
C) K A P A R A IO D U S T A N IC A .................................................................................. 43
1. K a p a r a .....................................................................................................................43
2. O d u s t a n ic a ........................................................................................................... 44
III. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA.................................................................. 45
1. Im enovani i neimenovani ugovori......................................................................45
2. Formalni i neformalni u g o v o r i.........................................................................45
PRIRUĆNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
4
3. Jednostrani i dvostrani u govori.........................................................................46

4. Teretni i dobročini u g o v o r i ...............................................................................47
5. Kom utativni i aleatorni ugovori......................................................................... 47
6. Trenutni i trajni u g o v o ri..................................................................................... 48
7. Jednostavni i m ešoviti u g o v o r i........................................................................ 49
8. Glavni i sporedni u g o v o r i .................................................................................. 49
9. Predugovori i glavni (konačni) ugovori............................................................ 4 9
10. Kauzalni i apstraktni u g o v o r i .........................................................................51
11. Ugovori sa sporazum no određenom sadržinom
i ugovori po p r is t u p u .............................................................................................. 51
IV. TUM AČEN JE U G O V O R A ........................................................................................ 52
V..NEPU N OVAŽN OST I PONIŠTAJ U G O V O R A ...................................................... 53
1. Ništavi u g o v o r i ..................................................................................................... 54
2. Rušljivi u g o v o r i.....................................................................................................58
VI. POSEBNA D EJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) U G O V O R A ................59
1. Ođgovornost za pravne i m aterijalne nedostatke ispunjenja ................... 60
a) Odgovornost za pravne nedostatke ( e v ik c ija ) ......................................... 61
b) Odgovornost za m aterijalne n e d o s ta tk e ...................................................64
2. Prigovor neispunjenog u govora.........................................................................67
3. Raskidanje ugovora.............................................................................................. 69
a) Sporazumno raskidanje u g o v o r a ............................................................... 69
b) Jednostano raskidanje ugovora zbog n eisp u n jen ja ................................70
c) Raskidanje fiksnih ugovora............................................................................73
4. Raskidanje ili izm ena ugovora zbog promenjenih ok oln osti...................... 73
5. N em ogućnost ispunjenja..................................................................................... 75
a) N em ogućnost ispunjenja za koju
ne odgovara ni jedna strana...............................................................................76
b) N em ogućnost ispunjenja za koju odgovara d u ž n ik ................................76
c) N em ogućnost ispunjenja za koju odgovara
druga strana (poverilac).....................................................................................77
6. P re k o m e rn o o š te ć e n je (laesio e m o r m is )................................................. 77
7. Zelenaški u g o v o r ................................................................................................. 78
8. Ustupanje u g o v o r a .............................................................................................. 79
VII. OPŠTA DEJSTVA U G O V O R A ...............................................................................80
1. Kakva su dejstva u g o v o r a ..................................................................................80
2. Dejstva ugovora m eđu ugovaračim a i njihovim nasledn icim a................... 81
3. Ugovor u korist t r e ć e g ........................................................................................ 82
G la v a č e tv r ta : P R O U Z R O K O V A N J E Š T E T E ..................................................8 4
I. O PŠTA N A Č E L A ........................................................................................................... 84
1. Prouzrokovanje štete drugome kao izvor obligacionog o d n o s a ................84
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACJONO PRAVO
5
2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu š te tu ...................................................85

3. Osnovi o d g o v o m o s ti........................................................................................... 86
a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovorn ost).............................86
b) Odgovornost zbog stvorenog rizika
(objektivna o d g o v o rn o st)..................................................................................87
c) O dgovom ost po osnovu pravičnosti............................................................87
4. Uslovi o d g o v o r n o s ti........................................................................................... 88
II. ODGOVORN OST PO OSNOVU KRIVICE............................................................... 88
A. Š T E T A .................................................................................................................... 88
1. Pojam š t e t e ........................................................................................................... 88
2. Vrste š t e t a .............................................................................................................. 89
B. UZROČNA V E Z A ..................................................................................................90
C. KRIVICA................................................................................................................. 92
1. Pojam krivice i sposobnost za krivicu............................................................... 92
2. Oblici k r i v i c e ........................................................................................................93
a) Umišljaj (d o lu s ).............................................................................................. 93
b) N ehat ili nepažnja ( c u lp a ) ............................................................................93
D. PROTIVPRAVNOST ŠTETNE R A D N jE ......................................................... 94
1. Pojam protivpravnosti i stanovište
Zakona o obligacionim o d n o s im a ......................................................................... 94
2. Činjenice koje isključuju protivpravnost štetne ra d n je ................................95
a) Vršenje javne d u ž n o s ti.................................................................................. 96
b) Vršenje p r a v a ..................................................................................... ... 96
c) Pristanak oštećen og.................................................................................. . . 96
d) N užna o d b r a n a ...............................................................................................97
e) Stanje n u ž d e ..................................................................................................... 97
f) Dozvoljena sam opom oć.................................................. ............................... 98
III. ODGOVORN OST ZA D R U G O G ...............................................................................98
1. Pojam , opravdanje i pravno regulisanje odgovom osti za d r u g o g .............98
2. Odgovornost za m aloletna l i c a .........................................................................99
a) Odgovornost roditelja i drugog lica za m a lo le tn ik a ................................99
b) Odgovornost za duševno bolesna lica
i lica zaostala u umnom r a z v o j u .................................................................. 100
3. Odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem ................... 101
a) O dgovom ost preduzeća za svoje zaposlene............................................ 101
b) Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ . 102
IV. O D GOVORN OST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI
I OPASNE D ELATN OSTI...............................................................................................102
1. Opšta pravila o odgovornosti za štetu
od opasne stvari i opasne delatnosti.................................................................. 104
6 PRIRUČNIKZA POLAGANJE PRAVOSUPNOG 1SPITA
a) Uslovi odgovornosti..................................................................................... 104

b) Odgovorna l i c a ........................................................................................... 104
c) Oslobođenje od o d g o v o rn o s ti.................................................................. 105
2. Odgovornost u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu . 106
3. Odgovornost proizvodača stvari sa n ed o sta tk o m ...................................... 107
V. POSEBNI SLUČAJEVI O D G O V O R N O S T I.........................................................110
1. Odgovornost usled terorističkih akata,
javnih demonstracija ili m anifestacija............................................................... 110
2. Odgovornost organizatora priredbi.................................................................. 111
3. Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne p o m o ć i...................................111
4. Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja u g o v o r a ................................111
5. Odgovom ost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg in teresa ...................... 111
VI. N AKN AD A Š T E T E ..................................................................................................112
1. Naknada m aterijalne š te te ...............................................................................112
a) Pojam i cilj naknade..................................................................................... 112
b) Oblici n a k n a d e ........................................................................................... 112
c) D ospelost obaveze n a k n a d e ..................................................................... 113
2. Obim naknade materijalne štete . . ................................................... . . . 114
a) Trenutak prem a kom e se utvrđuje visina štete...................................... 114
b) M erilo za utvrđivanje visine š t e t e ............................................................ 114
c) Potpuna n a k n a d a ........................................................................................ 115
d) Sniženje n a k n a d e ........................................................................................ 115
3. N aknada materijalne štete u slučaju smrti,
telesne povrede i oštećenja z d ra v lja ..................................................................... 117
a) Naknada materijalne štete u slučaju s m r ti............................................... 117
b) Naknada materijalne štete u slučaju
telesne povrede i oštećenja z d r a v lja ............................................................... 117
c) Izmena dosuđene naknade i neprenosivost p r a v a ................................118
4. Naknada materijalne štete u slučaju povrede časti
i širenja neistinitih n a v o d a ............................................................................118
5. N aknada nem aterijalne š t e t e .........................................................................119
a) Naturalna r e s titu c ija ..................................................................................119
b) Novčana n a k n a d a ................................................................................. ... . 119
VII. OD GOVORN OST V IŠE LICA Z A IS T U Š T E T U ................................................121
G la v a p e ta : O S T A L I I Z V O R I O B L I G A C I J A ................................... ... 12 2
I. STICANJE BEZ O S N O V A ............................... ............................................... 122
1. Pojam i subjekti sticanja bez o s n o v a ............................................................ 122
2. Opšti uslovi i nastanak sticanjabez o s n o v a ............................................... 122
3. Slučajevi sticanja bez o s n o v a ............................................................... 123
a) Isplata n e d u g o v a n o g .................................................................. ... 123
ĐORĐE NIKOUĆ OBLIGACIONO PRAVO______________________________________________ y
b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije o s tv a r io ................................... 124

c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otp ao................................... 125
d) Obogaćenje usled radnje obogaćenog......................................................125
e) Obogaćenje usled radnje trećeg lica ili usled
nekog spoljnjeg d o g a đ a ja ...............................................................................125
4. Dejstvo sticanja bez o s n o v a ............................................................................125
II. POSLOVODSTVO BEZ N A L O G A .........................................................................126
1. Pojam i subjekti poslovodstva bez n a l o g a ...................................................126
2. Uslovi poslovodstva bez n a lo g a ..................................................................... 126
3. Dejstvo poslovodstva bez n a lo g a .................................................................. 127
4. Vršenje tuđih poslova protiv zabrane............................................................ 128
5. Nepravo p o slo v o d s tv o ............................................ .........................................129
III. JEDNOSTRAN E IZJAVE V O U A .........................................................................129
1. Javno obećanje n a g r a d e ..................................................................................129
a) Pojam i uslovi n a s t a n k a ............................................................................129
b) Opozivanje i dejstvo javnog obećanja nagrade...................................... 130
2. Hartije od v r e d n o s t i........................................................................................ 131
a) Pojam i bitni s a s t o jc i.................................................................................. 131
b) Vrste i ostvarivanje prava iz hartija od v r e d n o s ti................................131
c) Prenos hartije od vrednosti.........................................................................131
d) Legitimacioni papiri i legitimacioni z n a c i ................................ 132
G la v a š e s t a : D E J S T V A O B L I G A C I J A ............................................................ 1 3 2
I. POVERIOČEVA P R A V A I DUŽNIKOVE O B A V E Z E ......................................... 132
A) PRAVO N A NAKNADU Š T E T E ..................................................................... 132
1. Opšta pravila o pravu na naknadu š t e t e ......................................................132
a) Naknada štete zbog neispunjenje ili z a d o c n je n ja ................................132
b) U govom o proširenje, ograničenje i isključenje odgovornosti . . . . 133
c) Obim naknade i krivica p o verioca............................................................ 134
2. Ugovorna kazn a..................................................................................................134
a) Pojam, nastanak, karakter i z n a č a j ................................................... 134
b) Vrste i dejstvo ugovorne kazne......................................... .........................135
c) Ugovorna kazna i naknada š te te ............................................................... 135
d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne............................................................ 136
3. Zatezna k a m a ta ..................................................................................................136
B) POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH R A D N J I...................................... 137
C) PRAVO ZADRŽAVANJA (IUS RETENTIONIS)......................................... 138
II. POVERIOČEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM S L U Č A J E V IM A ................139
G la v a s e d m a : P R E S T A N A K O B L I G A C I J A .................. ............................... 14 0
I. IS P U N J E N J E .............................................................................................................. 140
PRIRUČNIKZA POLAGAN.IE PRAVOSUDNOG ISPITA
8
A) O PŠTA PRAVILA O IS P U N J E N J U ............................................................... 140

1. Subjekti is p u n je n ja ........................................................................................... 140
2. Predm et ispunjenja........................................................................................... 141
3. Uračunavanje (inputacija) is p u n je n ja .........................................................142
4. V rem e i m esto is p u n je n ja ...............................................................................142
B) D O C N J A .............................................................................................................. 143
1. Docnja d u ž n ik a ..................................................................................................143
a) Pojam i u s l o v i ...............................................................................................143
b) Posledice docnje dužnika............................................................................144
c) Prestanak docnje d u ž n i k a .........................................................................144
2. Docnja p o v e rio c a .............................................................................................. 145
a) Pojam i u s lo v i...............................................................................................145
b) Posledice docnje poverioca........................................................................ 145
c) Prestanak docnje p o v e r io c a ..................................................................... 146
C) PO LA G A N JE I PRODAJA DUGOVANE S T V A R I...................................... 146
1. Polaganje (deponovanje) kod s u d a ............................................................... 146
2. Predaja na čuvanje drugom licu ..................................................................... 147
3. Prodaja dugovane s t v a r i..................................................................................147
II. O STALIN AČ IN I PRESTANKA O B A V E Z A ......................................................... 147
A) PREBIJANJE (K O M P E N Z A C IJA )............................................................... 147
1. Pojam i z n a č a j.....................................................................................................147
2. Uslovi prebijanja i isključenje prebijanja......................................................148
3. Načini p re b ija n ja ...............................................................................................149
4. Dejstvo p r e b ija n ja ........................................................................................... 150
B) OTPUŠTANJE (OTPUST, OPROŠTAJ) D U G A ......................................... 150
C) PREN OV (N O V A C IJA )..................................................................................... 151
D) SJEDINJENJE (K O N F U Z IJ A )..................................................................... 152
E) N E M O G U Ć N O S T IS P U N JE N JA .................................................................. 153
F) PROTEK V R E M E N A I O T K A Z ..................................................................... 154
G) S M R T ................................................................................................................. 154
III. ZA ST A R E L O S T ........................................................................................................ 155
1. Pojam i opšta p r a v ila ........................................................................................ 155
2. Vrem e potrebno za z a s ta r e lo s t..................................................................... 155
a) Zabrana prom ene roka za sta relo sti.........................................................155
b) Nastupanje, početak i istek roka zastarelosti......................................... 156
c) Rokovi z a s ta r e lo s ti..................................................................................... 156
3. Zastoj zastarevan ja........................................................................................... 157
4. Prekiđ zastarevanja........................................................................................... 158
G la v a o s m a : R A Z N E V R S T E O B A V E Z A .........................................................15 9
I. NOVČANE O B A V E Z E ...............................................................................................159
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO_____________________________________________ _ g
1. N ačelo m onetarnog nom inalizm a i odstupanja od tog n a č e l a ................159

2. Plaćanje pre r o k a .............................................................................................. 160
3. Ugovorna k am ata.............................................................................................. 160
II. OBAVEZE SA VIŠE PREDM ETA............................................................................161
1. Kumulativne obaveze........................................................................................ 161
2. A ltem ativne o b a v eze........................................................................................ 161
3. Fakultativne obaveze i fakultativna p o tra živa n ja ...................................... 162
III. OBAVEZE SA VIŠE D U ŽN IK A ILI P O V E R IL A C A ......................................... 163
1. Deljive o b a v e z e ..................................................................................................163
2. Solidam e obaveze...............................................................................................164
a) Solidarnost dužnika (pasivne solidam e o b a v e z e )................................164
b) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne o b aveze).............................166
3. Nedeljive obaveze...............................................................................................167
G la v a d e v e ta : P R O M E N A P O V E R I O C A I L I D U Ž N I K A ......................... 16 8
I. USTUPANJE POTRAŽIVANJA UGOVOROM (C E S IJA )................................... 168
1. Pojam i uslovi ustupanja p o tra ž iv a n ja .........................................................168
2. Dejstvo ustupanja p o traživan ja......................................................................169
a) Odnos prijemnika i d u ž n ik a ......................................................................170
b) Odnos ustupioca i p rijem n ik a .................................................................. 170
3. Posebni slučajevi u stu p an ja ...............................................................................171
a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi n a p la ć iv a n ja ................................171
b) Ustupanje radi ob ezb eđ en ja.........................................................................171
II. PROM ENA DUŽNIKA..................................................................................................171
1. Preuzim anje d u g a ..................................................................................................171
a) Pojam i uslovi preuzimanja d u g a ............................................................... 171
b) Dejstvo preuzim anja d u g a .........................................................................172
2. Pristupanje d u g u ...............................................................................................173
3. Preuzimanje is p u n je n ja ..................................................................................173
Deo drugi
U G O V O R I
G l a v a p r v a : P R O D A J A .................................................................................... 174
1. Pojam i k a r a k te ris tik e ..................................................................................... 174
2. Bitni elementi ugovora o p r o d a ji.................................................................. 174
a) Stvar ili p r a v o ...............................................................................................175
b) C e n a .............................................................................................................. 175
3. Dejstvo ugovora o p r o d a ji...............................................................................176
4. N aknada štete u slučaju raskida prod aje......................................................178
5. Slučajevi prodaje sa naročitim p o g o d b a m a ................................................178
a) Prodaja sa pravom preče k u p o v in e ......................................................... 178
PRIRUČNIKZA POLAGANJE PRAVOSUI)NOG ISPITA
10
b) Kupovina na p r o b u ..................................................................................... 179

c) Prodaja po uzorku ili m o d e l u .................................................................. 179
d) Prodaja sa zadržavanjem prava svojine...................................................180
G la v a d r u g a : R A Z M E N A .................................................................................18 0
G la v a t r e ć a : P R O D A J N I N A L O G ...................................................................... 18 0
G la v a č e tv r ta : U G O V O R O P O K L O N U ............................................................ 183
2. Uslovi za zaključenje i bitni elementi ugovora o p o k l o n u ...................... 183
3. Dejstvo ugovora o p o k l o n u ............................................................................184
4. Opozivanje ugovora o p o k lo n u ..................................................................... 184
a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca......................................... 185
b) Opozivanje poklona od strane trećih lic a ............................................... 186
G la v a p e ta : U G O V O R O Z A J M U ...................................................................... 18 6
2. Bitni elementi ugovora o z a jm u ..................................................................... 187
3. Dejstvo ugovora o zajm u ..................................................................................187
G la v a š e s t a : U G O V O R O Z A K U P U ...................................................................18 9
2. Bitni elementi ugovora o z a k u p u .................................................................. 189
3. Dejstvo ugovora o z a k u p u ...............................................................................190
4. P o d z a k u p ........................................................................................................... 192
5. Otuđenje zakupljene s t v a r i ............................................................................193
6. Prestanak zakupa.......................................................................................... 193
G la v a s e d m a : U G O V O R O P O S L U Z I ............................................................... 19 4
1. Pojam i karakteristike................................................................................. 194
2. Bitni elementi ugovora o p o s lu z i.................................................................. 195
3. Dejstvo ugovora o p o s lu z i................... ........................................................... 195
G la v a o s m a : U G O V O R O D E L U .......................................................................... 19 8
1. Pojam, razgraničenje i karakteristike ......................................................... 198
2. Bitni elem enti ugovora o d e lu ............................................... .........................199
3. Dejstvo ugovora o d e lu ..................................................................................... 199
4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o d e lu ......................................................202
G la v a d e v e ta : U G O V O R O O S T A V I ............................................................... . 2 0 3
1. Pojam i k a r a k te r is tik e ..................................................................................... 203
2. Bitni elem enti ugovora o o s ta v i......................................................................203
3. Dejstvo ugovora o o s ta v i..................................................................................204
ĐORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRAVO 11
4. Posebni slučajevi o s t a v e .................................................................................. 206

a) Neprava o s t a v a ........................................................................................... 206
b) Ostava u n uždi...............................................................................................207
c) Ugostiteljska o sta v a ..................................................................................... 207
G la v a d e s e ta : U G O V O R O N A L O G U ............................................................... 2 0 7
1. Pojam, razgraničenje i karakteristike .........................................................207
2. Uslovi za zaključenje ugovora o nalogu.........................................................209
a) Poslovna sposobnost nalogodavca i n a lo g o p r im c a .............................209
b) Ponuda za zaključenje ugovora o n a lo g u ............................................... 209
3. Bitni elem enti ugovora o n a l o g u ............................ ..................................... 209
4. Dejstvo ugovora o n a l o g u ...............................................................................211
5. Prestanak ugovora o n a lo g u ............................................................................215
a) Odustanak od u g o v o r a ...............................................................................215
b) Otkaz n alo g a ..................................................................................................216
c) Sm rt fizičkog, odnosno prestanak pravnog l i c a ................................... 216
d) Lišenje poslovne sposobnosti, odnosno ste ča j...................................... 217
G la v a je d a n a e s t a : U G O V O R O P U N O M O Ć S T V U ....................................... 2 17
1. Pojam, razgraničenje i pravne o s o b in e ......................................................... 217
2. Uslovi za zaključenje ugovora o punom oćstvu............................................ 219
a) Poslovna sposobnost vlastodavca i pu n om oćn ik a................................219
b) Ponuda za zaključenje ugovora o p u n o m o ćstv u ...................................221
3. Bitni elementi ugovora o p u n o m o ć s tv u ......................................................221
4. Neposredno dejstvo ugovora o p u n o m o ćstvu ............................................ 223
5. Posredno dejstvo ugovora o punom oćstvu...................................................224
6. Prestanak ugovora o p u n om oćstvu ............................................................... 226
G la v a d v a n a e s t a : U G O V O R O O R G A N IZ O V A N J U P U T O V A N J A . . 2 2 7
2. Uslovi za zaključenje ugovora organizovanju p u to v a n ja ..........................228
3. Bitni elementi ugovora o organizovanju p u tovan ja................................... 228
4. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja................................................229
5. Posebna prava i obaveze ugovornih strana...................................................231
G la v a t r in a e s t a : P O S R E D N IČ K 3 U G O V O R O P U T O V A N J U .............. 2 3 3
1. Pojam i k a r a k te r is tik e ............................................................................ 233
2. Uslovi za zaključenje posredničkog ugovora o p u t o v a n ju ...................... 233
3. Bitni elem enti posredničkog ugovora o p u to v a n ju ................................... 234
4. Dejstvo posredničkog ugovora o p u to v a n ju ................................................234
G la v a č e t r n a e s t a : J E M S T V O ............................................................................. 2 3 5
1. Pojam, nastanak i k a r a k t e r ............................................................................235
p r ir u Cn i k z a POLAGANJE PRAVOSUDNOG is p it a
12
2. Dejstvo je m s tv a ..................................................................................................235
3. P r e s ta n a k je m s tv a ........................................................................................... 237
Glava petnaesta: UPUĆIVANJE (ASIGNACIJA).............................. 237

1. Pojam, značaj i uslovi n a sta n k a ..................................................................... 237
2. Dejstvo u p u ćiva n ja ........................................................................................... 238
Glava šesnaesta: UGOVOR O ORTAKLUKU.................................... 240

2. Bitni elementi ugovora o ortakluku............................................................... 241
3. N eposredno dejstvo ugovora o o r ta k lu k u ...................................................243
4. Posredno dejstvo ugovora o orta klu k u .........................................................245
5. Prestanak ugovora o o r ta k lu k u ..................................................................... 246
Deo prvi
OPŠTI DEO
Glava prva
UVODNA RAZM ATRANJA

O OBLIGACIONOM PRAVU
l. Pojam, predmet i značaj obligacionog prava
Pojam. - Izra z „ o b lig a c io n o p r a v o “ o b ičn o se u p o tr e b lja v a u d v a ra z-

lič ita z n a č e n ja , o d n o sn o za o z n a č a v a n je d v e ra z lič ite p o ja v e . T im iz ra z o m
o z n a č a v a se, n a jp re , je d n a g r a n a u o p šte m siste m u p o z itiv n o g p r a v a , što j e
i n je g o v o o sn o v n o zn a č e n je . K ao g ra n a u o p šte m sis te m u p o z itiv n o g p ra v a ,
o b lig a c io n o p r a v o j e sk u p o p štih p ra v n ih n o rm i k o jim a se r e g u liš u o b lig a -
cio n i o d n o si. A li, ia k o za to n ije n a jp rik la d n iji, iz ra zo m „ o b lig a c io n o p r a v o “
v e o m a č e s to s e o z n a č a v a i p r a v n a n a u k a (te o rija ) k o ja se b a v i n a u č n o m ob -
ra d o m o b lig a c io n ih o d n o s a i p r a v n ih n o rm i k o je te o d n o s e re g u lišu .
Predmet. - O b lig a c io n o p ra v o b a v i se p r a v n im r e g u lis a n je m o b li-
g a c io n ih o d n o s a ,1 što z n a č i d a o b lig a c io n i o d n o si, k a o m a te r ija k o ju o n o
re g u liš e ,2 p r e d s ta v lja ju p r e d m e t o b lig a c io n o g p ra v a .
Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu građanskopravnih odnosa, što
znači da obligaciono pravo čini deo jedne šire celine pravnog sistem a poznate kao
„građansko pravo“ . Pri tom e, za razliku od stvarnog i naslednog prava koji se, kao
delovi građanskog prava, bave već stečenim im ovinskim vrednostim a. tj. već stvo-
renim pravnim odnosim a i njihovom zaštitom, obligaciono pravo se, svojim najve-
ćim delom , bavi prom etom im ovinskih vrednosti, tj. pravnim odnosim a u nastaja-
nju. U tom smislu ono je pravo prom eta roba i usluga, jer sadrži pravila o prenosu
određenih dobara, stvari ili usluga iz im ovine jednog u im ovinu drugog lica. Prateći
taj prelaz određenih imovinskih vrednosti iz im ovine jednog u im ovinu drugog li-
ca, obligaciono pravo istovrem eno i om ogućava (kao sredstvo pravnog prom eta) i
opravdava (kao pravni osnov) takvo kretanje.
Obligaciono pravo najtešnje je povezano sa robnom privredom koja ga, u od-
nosu na ostale društvene okolnosti (političke, filozofske, m oralne) u najvećoj meri
uslovljava. Zbog toga se m ože reći da robna privreda, odnosno robni prom et ili
prom et roba i usluga, kao deo robne privrede, predstavlja društvenu osnovu obli-
gacionog prava, pri čemu je obligaciono pravo pravna nadgradnja nad tim delom
robne privrede.3
1 V. čl. l. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85,
45/89 i 57/89, kao i „Službeni list SRJ“, br. 31/93).
2 Vladimir Vodinelić, Građansko pravo - Uvodne teme, Beograd, 1991, str. 56.
3 Živomir Đorđević-Vladan Stanković, Obligaciono pravo, Opšti deo, Beograd, 1980,
str. 7.
PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PliAVOSUDNOG ISPITA
14
Značaj. — Značaj obligacionog prava uslovljen je velikim značajem

obligacionih odnosa,4jer se slobodno može reći da samo mali broj pravnih
odnosa ima tako veliki značaj kao obligacioni odnosi.
Za obligacione odnose je karakteristično da su najčešći pravni odnosa
među ljudima. Oni su sastavni deo našeg života, jer najveći deo svojih sva-
kodnevnih potreba zadovoljavamo stupajući u različite obligacione odnose
(npr. kad kupujemo hleb i ostale životne namirnice, kad se prevozimo ne-
kim od sredstava javnog prevoza, kad odlazimo u restoran ili pozorište, kad
nam u servisu opravljaju automobil, kad nekome prouzrokujemo ili kad
nam neko prouzrokuje štetu i sl.).
Na veliki značaj obligacionih odnosa ukazije i njihova uloga, koja je
određena funkcijom koju oni imaju u društvu. Naime, preko obligacio-
nih odnosa se obavlja cirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u
društvu, odnosno prenošenje dobara i prava povodom njih lzmeđu subje-
kata. U tom procesu obligacioni odnosi imaju veoma značajnu funkciju,
jer predstavljaju pravnu formu, odnosno pravno sredstvo koje omogućuje
obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bez obligacionih odnosa, kao
pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog i pravnog prometa, teš-
ko bi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, pa samim tim i raspodela
dobara u društvu.
2. Formalni izvori obligacionog prava
Pisani i nepisani izvori. — Izvori obligacionog prava u formalnom

smislu mogu se podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, međunarod-
ne konvencije) i nepisane (običaj, pravila morala). U savremenim pravnim
sistemima pisani izvori obligacionog prava ne samo da preovlađuju, nego
imaju i veću pravnu snagu od nepisanih pa zato običaji, kao nepisano pra-
vo, dobijaju uglavnom supsidijeran karakter.5 To znači da se običaj mo-
že primeniti samo u slučaju kad nedostaju odgovarajuće odredbe pisanog
prava, odnosno kad se takve odredbe pokažu kao nedovoljne ili kad pisano
pravo upućuje na primenu običaja.
Pisani izvori. - Naš najznačajniji izvor obligacionog prava je Zakon
o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO), koji je donet 30. marta
1978. godine, a stupio je na snagu 1. oktobra iste godine. Zakon je podeljen
u četiri dela, i to: Opšti deo, Ugovori, Merodavno pravo u slučaju suko-
ba republičkih zakona i Prelazne i završne odredbe. Opšti deo posvećen je
opštim pitanjima i, pored glave koja sadrži osnovna načela, sadrži još pet
glava u okviru kojih su raspoređene odredbe koje se odnose na nastanak
4 Živomir Đorđević-Vladan Stanković, nav. delo, str. 26.

5 Andrija Gams, Uvod u građansko pravo, Beograd, 1972, str. 65; Slobodan Perović,
Obligaciono pravo, Beograd, 1980, str. 32.
ĐORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRAVO
15
obaveza, dejstvo obaveza, prestanak obaveza, razne vrste obaveza i na pro-

menu poverioca ili dužnika. Drugi deo (Ugovori) obuhvata pojedine ugo-
vore koji su zbog svog praktičnog značaja i teorijske izgrađenosti postali
tipični za robni promet.
Zakon o obligacionim odnosima bio je donet kao propis Socijalističke
Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), tako da je važio na celoj njenoj
teritoriji. On je preživeo i nju, i još dve državne tvorevine, i još uvek je na
snazi u Republici Srbiji, koja ga primenjuje kao svoj propis.
Sa raspadom SFRJ i nastankom Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), nad-
ležnost za uređenje obligacionih odnosa nije bila izm enjena, tako da se ZOO pri-
m enjivao i dalje kao zakon novostvorene savezne države. M eđutim , nadležnost
za uređenje obligacionih odnosa suštinski se m enja U stavnom poveljom Državne
Zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine. N jom e nije bila predviđena nadle-
žnost te zajednice u regulisanju obligacionih odnosa,6 što je značilo da su oni bili
prepušteni zakonodavnoj nadležnosti država članica. Stupanjem na snagu nave-
dene U stavne povelje nije prestala važnost ZOO, već se on i dalje prim enjivao
kao zakon država članica.7 S obzirom na to, posle stvaranja D ržavne zajednice
Srbija i Crna Gora, uređenje obligacionih odnosa prelazi u potpunu nadležnost
Republike Srbije, tako da je ona, jo š kao država članica, počela da donosi zakone
iz te oblasti.8
Zakonom o obligacionim odnosima nisu regulisani svi obligacioni od-
nosi. Jedan deo obligacionih odnosa ranije je bio regulisan i drugim save-
znim propisima (oblast osiguranja, oblast drumskog, železničkog, vazduš-
nog i pomorskog prevoza; odgovornost za nuklearne štete), dok je manji
deo obligacionih odnosa bio prepušten zakonodavnoj nadležnosti republi-
ka (ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o zakupu stana, promet ne-
pokretnosti).9 Danas više nema ranije podeljene nadležnosti u regulisanju
obligacionih odnosa, jer Ustav Republike Srbije izričito propisuje da Repu-
blika Srbija, između ostalog, „uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione
odnose i zaštitu svih oblika svojine“.10S obzirom na to, pored ZOO i pojedi-
nih ranijih saveznih zakona čija važnost nije prestala,11 obligacione odno-
6 Ustavna povelja objavljena je u „Službenom listu SCG“, br. 1 od 4. februara 2003.

godine.
7 Zakon za sprovođenje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora (čl. 20.
st. 5) („Službeni list SCG“, br. 1 od 4. februara 2003. godine).
8 Zakon o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS“, br. 55/03); Zakon o založnom
pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“, br. 57/ 03);
Zakon o elektronskom potpisu (Službeni glasnik RS“, br. 135/04); Zakon o odgovor-
nosti proizvođača stvari sa nedostatkom („Službeni glasnik RS“, br. 101/05).
9 Zakon o stambenim odnosima, („Službeni glasnik RS“, br. 12/90), Zakon o nasleđi-
vanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95), Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni
glasnik RS“, br. 42/ 98) i dr.
10 Čl. 97. tač. 7. Ustava Republike Srbije od 2006. godine.
11 Zakon o odgovornosti za nuklearne štete („Službeni list SFRJ“, br. 22/77).
i6 PRIRUĆNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
se reguliše i sve veći broj posebnih zakona koje donosi Republika Srbija.12
Ipak, treba imati u vidu da ni ZOO, ni drugi posebni zakoni, ne regulišu
neke klasične slučajeve odgovornosti (odgovornost za štetu od životinje,
od građevine, za pad, bacanje ili prosipanje), kao i neke klasične ugovore
(ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku).
S obzirom da obligacione odnose, pored ZOO, regulišu i drugi (ranije
savezni a danas republički) zakoni, pitanje odnosa između njih uređeno je
samim ZOO koji, polazeći od opredeljenja da ti drugi zakoni, kao lex spe-
cijalis, imaju prvenstvo primene, propisuje (čl. 23) da se na obligacione
odnose koji se uređuju drugim zakonima primenjuju odredbe ZOO samo u
pitanjima koja nisu uređena tim drugim zakonom.13
Sudska praksa. — Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni

obligacionog, jer sudovi ne stvaraju, već samo primenjuju pravo. U tom
smislu se i u Ustavu Republike Srbije propisuje da sudovi „sude na osno-
vu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom,
opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarod-
nih ugovora".14 Ipak, jedinstvena sudska praksa smatra se faktičkim auto-
ritetom koji u određenoj meri učestvuje u stvarnom regulisanju društvenih
odnosa, iako nije formalni izvor prava, jer sudove formalno ne obavezuje.15
3. Važnija načela Zakona o obligacionim odnosima
U važnija načela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autono-

mija volje, načelo savesnosti i poštenja, zabrana zloupotrebe prava, načelo
zabrane prouzrokovanja štete, načelo jednake vrednosti davanja i dispozi-
tivni karakter odredaba zakona.
Autonomija volje. - Kao jedno od osnovnih načela na kojem se za-
snivaju obligacioni odnosi, načelo autonomije volje znači da su strane u
obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji (čl.
10. ZOO). Njihova volja je, dakle, autonomna, tj. do određene mere naza-
visna od zakona. Autonomija volje posebno dolazi do izražaja u ugovomim
12 Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br.

26/95 >„Službeni list SCG“, br. 1/03); Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom
saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 26/95 i „Službeni list SCG“, br. 1/03); Zakon
o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ“, br. 30/96); Zakon o obaveznom
osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 51/09); Zakon o zaštiti potroša-
ča („Shižbeni glasnik RS“, br. 73/10); Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-
pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 87/11); Zakon o
zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 36/11).
13 Čl. 24. ZOO uređivao je i odnos između ZOO i republičkih zakona, ali je ta ođredba,
kao neustavna, prestala da važi (Odluka Ustavnog suda Jugoslavije br. 45/89-1195).
14 Čl. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine
15 Obren Stanković-Vladimir Vodinelić, Uvod u građansko pravo, Beograd, 1996, str. 41.
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO
17
odnosima (sloboda ugovaranja), gde svako lice samostalno odlučuje o to-

me da li da zaključi ugovor i o licu sa kojim će stupiti u ugovorni odnos,
dok sa drugim licem sporazumno odlučuje i o sadržini, formi, promenama,
načinu realizacije i prestanku ugovornog odnosa.
Autonomija volje je u svim pravima u većoj ili manjoj meri ograniče-
na, s tim što su njene granice u našem pravu određene na dva načina: (l)
jednom generalnom odredbom kojom se predviđa da su strane u obligaci-
onim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka
i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji, (čl. 10. ZOO); (2) ve-
ćim brojem odredbi kojima se autonomija volje u pojedninim slučajevima
ograničava (obavezno zaključenje ugovora, pravo preče kupovine, formalni
ugovori, propisivanje obavezne sadržine ugovora i dr.).
Načelo savesnosti i poštenja. - Zakonom se propisuje da su stra-
ne dužne da se pridržavaju ovog načela kako pri zasnivanju obligacionih
odnosa, tako i pri ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa (čl. 12. ZOO).
To znači da je njihova obostrana dužnost da lojalno postupaju još u predu-
govornoj fazi, tj. još u fazi nastanka, zatim u fazi izvršenja i, na kraju, u fazi
prestanka obaveza. Primenom ovog načela obligacioni odnosi se morali-
zuju, dobijaju moralnu sadržinu, tako da ono predstavlja najtešnju sponu
između prava i morala.
Zabrana zloupotrebe prava. - Zakonom se izričito zabranjuje vr-
šenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili pri-
znato (čl. 13. ZOO), čime se zakonodavac opredelio za objektivan kriterijum
zloupotrebe. Ipak, tako izražena zabrana smatra se preuskom i nedovolj-
nom, jer je nesporno da zloupotreba prava postoji i u slučaju šikanoznog,
nesrazmernog, prekomerenog, protivrečnog ili nemoralnog vršenja prava.
U slučaju zloupotrebe prava sud će, na prigovor tuženog, odbiti tružbeni
zahtev, a ako je titular zloupotrebom prava drugoj strani prouzrokovao šte-
tu, za njega nastaje obaveza njene naknade.
Zabrana prouzrokovanja štete. - Za razliku od drugih prava gde
se ova zabrana izražava samo posredno, u našem pravu ona se izražava
ne samo posredno (,,Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,
ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice" - čl. 154. st. 1.
ZOO), već i neposredno, tj. odredbom da je „svako dužan da se uzdrži od
postupaka kojim se može drugom prouzrokovati šteta“ (čl. 16.
Zabrana prouzrokovanja štete odnosi se na sva lica, i to kako ona koja
imaju položaj strane, tako i na lica koja uopšte nemaju položaj strane u ne-
kom obligacionom odnosu.
Načelo jednake vrednosti davanja. - Ovo načelo proizlazi iz na-
čela pravičnosti (jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako po-
stupanje sa nejednakim stvarima, srazmerno njihovoj nejednakosti), i ima
poseban značaj u obligacionom pravu. Zakonom se predviđa da ,,u zasniva-
nju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajam-
i8 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
nih davanja“ (čl. 15. st. 1. ZOO), ali to načelo u punoj meri dolazi do izražaja
i u obligacionim odnosima koji izviru iz prouzrokovanja štete.
Povreda načela jednake vrednosti davanja povlači pravne posledice
samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom (čl. 15. st. 2. ZOO) (preko-
merno oštećenje, zelenaški ugovori, promenjene okolnosti).
Dispozitivni karakter odredaba zakona. - Obligacioni odnosi
regulisani su, uglavnom, dispozitivnim normama, što omogućuje njiho-
vim učesnicima da odstupaju od zakonskih rešenja, odnosno da drugačije
uređuju međusobne odnose. Takva mogućnost postoji samo ako iz neke
zakonske odredbe ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo (čl. 20. ZOO).
Međutim, neki obligacioni odnosi regulisani su i imperativnim normama,
od kojih učesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati, već ih moraju
primenjivati bezuslovno i dosledno.
Glava druga
POJAM, PODELA I IZVORI O B LIG A C IJA
1. Pojam obligacije i njene osobine
Pojam. - Obligacija se može definisati u užem i širem smislu.

U užem smislu, to je pravna obaveza određenog lica da drugom ispu-
ni neku činidbu, odnosno pravno ovlašćenje određenog lica da zahteva od
drugog neku činidbu. U tom užem značenju obligacija je, dakle, sinonim za
reč dug, odnosno tražbinu.
U širem smislu se pod obligacijom podrazumeva pravni odnos između
dve određene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, creditor)
ovlašćena da zahteva od druge strane (dužnik, debitor) određeno davanje,
činjenje ili uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini, a dru-
ga strana je dužna da to ispuni. U tom širem značenju obligacija označava
ukupnost odnosa između dva ili više lica koja imaju međusobna prava i
obaveze.
Pojedini autori,16 prave razliku između obligacije i obligacionog odnosa, pri
čemu obligacija, kao uži pojam , obuhvata tražbinu i dug, a obligacioni odnos, kao
širi pojam , obuhvata jed nu ili više obligacija, tzv. sporedna prava, obaveze uzajam-
ne obzim osti, prava preobražavanja i prava na prigovore.
Osobine. - Obligaciju karakterišu sledeće osobine:
(1) Obligacijaje pravni odnos. - To znači da obligaciju prati odgova-
rajuća pravna sankcija. Ako dužnik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu,
poverilac ima pravo da sudskim putem traži njeno izvršenje (tužba za ispu-
16 Jakov Radišić, Obligaciono pravo, Opšti deo, Beograd, 2008, str. 40-44.
1)0RĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO
19
njenje obaveze i zahtev za prinudno izvršenje na dužnikovoj imovini), s tim

što zaštitu svog prava poverilac može ostvariti i prigovorom.
Međutim, nisu sve obligacije zaštićene neposrednom pravnom sankci-
jom. To je slučaj sa tzv. prirodnim obligacijama (obligationes naturales),
koje su zaštićene samo posredno, tj. samo u slučaju kad se dobrovoljno
ispune.
(2) Obligacijaje odnos između određenih lica. - Obligacija može po-
stojati samo između određenih fizičkih ili pravnih lica. U njemu se nalazi
najmanje dva lica, ali ih može biti i više. Ali, bez obzira na njihov broj, svi
učesnici obligacije mogu imati položaj dužnika ili (i) položaj poverioca, što
su opšti nazivi za učesnike obligacija, bez obzira na njen konkretan izvor.
Pri tome, dužnik se naziva pasivnim (obaveza čini pasivu imovine), a po-
verilac aktivnim učesnikom obligacionog odnosa (potraživanje čini aktivu
imovine).
(3) Obligacijaje odnos sa određenom sadržinom. - Obligacija stvara
prava za poverioca i obaveze za dužnika. Sva ta prava i obaveze čine sadrži-
nu obligacije. U tom smislu se govori i o sadržini tražbine koju čini ovlašće-
nje jedne strane da od druge zahteva određeno ponašanje.
Od sadržine obligacije (tražbine) treba razlikovati njihov predmet,
pod kojim se podrazumeva sve ono na šta se obligacija (tražbina) odnosi,
tj. sve ono što je dužnik dužan da da, učini ili ne učini poveriocu. Predmet
obligacije (tražbine) naziva se činidba, prestacija ili obligaciona radnja i
to je, ustvari, samo skračeni naziv za označavanje predmeta dužnikove
obaveze.
(4) Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost. - Obligacija
za poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se može izra-
ziti u novcu. Međutim, iako se poveriočev imovinski interes kod najve-
ćeg broja obligacija može izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se
taj interes ne može novčano proceniti (naknada nematerijalne štete, na-
knada afekcione vrednosti).17 S obzirom na to, zaključuje se da obligacija
stvara jedan imovinsko-pravni odnos zasnovan na određenoj koristi ili
imovinskom interesu koji se, neposredno ili bar posredno, može izraziti
u novcu, pa makar i neadekvatno, odnosno da obligacija koja ni posred-
no ne bi imala imovinsku vrednost ne bi predstavljala građanskopravnu
obligaciju.18
(5) Obligacijaje odnos relativnog karaktera. - Obligacija je odnos
koji proizvodi pravna dejstva samo između određenih lica - poverioca i du-
17 Stanovište savremene pravne teorije da se obligacijom, odnosno činidbom može za-

dovoljiti svaki poveriočev interes, ne samo imovinski, usvajaju i noviji građanski za-
konici. U tom smislu čl. 1174. italijanskog Građanskog zakonika propisuje: „Činidba
koja predstavlja predmet obaveze mora biti podobna ekonomskoj proceni i mora
zadovoljiti neki poveriočev interes, makar i neekonomski.“.
18 Slobodan Perović, nav. delo, str. 14.
20 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
žnika (inter partes). Poverilac samo od dužnika može zahtevati ispunjenje

obaveze, jer prema trećim licima obligacija ne proizvodi pravna dejstva. U
tom smislu je i rimska maksima da je obligacija akt koji trećim licima ne
može ni štetiti ni koristiti (Res inter alios acta aliis neque nocere neque
prodesse potest). S obzirom na to, obligaciona prava su relativna, deluju
samo na relaciji između poverioca i dužnika, za razliku od stvarnih prava
koja su apsolutna, jer proizvode pravna dejstva prema svim trećim licima
(erga omnes).
Međutim, od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja. Kod
nekih odstupanja obligacija proizvodi dejstvo prema svim trećim licima
(upis nekog obligacionog prava na nepokretnosti u zemljišne knjige), dok
kod drugih obligacija prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje pre-
ma svima, već samo prema određenom trećem licu (pobijanje dužnikovih
pravnih radnji od strane poverioca, ugovor u korist trećeg, kolektivni ugo-
vori, kod otuđenja zakupljene stvari).
2. Podela obligacija
U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu

podeliti na različite načine. Svaka od tih podela ima svoje posebne karakte-
ristike i za svaku važe neka posebna pravila.
Pozitivne i negativne. — Prema sadržini radnje, obligacije se dele
na pozitivne, kod kojih se dužnik obavezuje na neko davanje ili činjenje, i
negativne, kod kojih se dužnik obavezuje na neko nečinjenje ili trpljenje.
Deljive i nedeljive. - Ova podela izvršena je prema deljivosti pred-
meta. Deljive su one obligacije čiji je predmet deljiv i može se rastaviti u
alikvotne delove, a da se time ne izmeni njegova suština, ni umanji njegova
vrednost (npr. obaveza da se isplati sto dinara). Nedeljive se, pak, ne mogu
rastaviti na delove bez povrede suštine predmeta ili bez umanjenja njegove
vrednosti (npr. obaveza da se preda knjiga). Ipak, zakonom ili ugovorom
može se predvideti da se stvar, koja je po svojoj prirodi deljiva, smatra ne-
deljivom (pravna nedeljivost).
Novčane i nenovčane. — Obligacije su novčane ako imaju za pred-
met određenu sumu novca, a nenovčane ako imaju za predmet neku drugu
stvar ili radnju. Novčane obligacije imaju veći značaj u pravnom prometu,
u većoj meri su regulisane imperativnim propisima i najčešće se javljaju
kao složene, jer pored isplate određene sume novca, kao glavne obaveze,
dužnik duguje i isplatu kamate, kao sporedne obaveze.
Individualne i generične. — Individualne su one obligacije čiji je
predmet određen pojedinačno (individualno), tako da se obligacija može
ispuniti samo predajom tačno određenog predmeta ili izvršenjem tačno
određene radnje, dok su generične one čiji je predmet određen po vrsti (po
rodu), tako da se obligacija može izvršiti predajom ma koje stvari toga ro-
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRA VO 21
da. U slučaju propasti po rodu određene stvari obligacija ne prestaje,19jer

se kod generičnih obligacija primenjuje pravilo da rod ne propada (Genus
perire non consetur).
Trenutne, trajne i sukcesivne. — Podela je izvršena prema vreme-
nu trajanja prestacije. Trenutne su one obligacije kod kojih se prestacija
izvršava u jednom trenutku ili u jednom kraćem vremenskom periodu i
sastoji se iz jednog akta činjenja (npr. obaveza kupca da plati cenu u go-
tovom), dok su trajne one kod kojih se prestacija izvršava u dužem vre-
menskom periodu i sastoje se iz više akata činjenja ili iz nečinjenja (npr.
obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na korišćenje).
Sukcesivne obligacije predstavljaju posebnu vrstu trajnih obligacija kođ
kojih se prestacija izvršava u delovima koji jedan drugom sleduju. Značaj
ove podele ogleda se u tome što samo kod trajnih obligacija može doći do
izražaja uticaj promenjenih okolnosti.
Cisto lične i nelične. — Čisto lične su one obligacije koje su vezane
za ličnost dužnika, za njegova lična svojstva, tako da samo on može da iz-
vrši obligaciju, ali mogu biti vezane i za ličnost poverioca (npr. obaveza iz-
državanja). U rimskom pravu su se nazivale obligationes intuitu personae.
Kod čisto ličnih obligacija ne može da dođe do promene ličnosti dužnika
ili poverioca, niti one prelaze na naslednike. Nelične obligacije su one koje
nisu vezane za ličnost dužnika ili poverioca.
Proste i složene. - Prema broju predmeta i lica obligacije mogu biti
proste, kod kojih postoji jedan poverilac i jedan dužnik i predmet dužniko-
ve obaveze je samo jedna radnja, i složene, kod kojih ima više poverilaca
a jedan dužnik, ili više dužnika a jedan poverilac, ili više poverilaca i više
dužnika, kao i one kod kojih su predmet dužnikove obaveze više radnji.
Složene obligacije dele se na složene obligacije sa više lica i složene
obligacije sa više predmeta. Složene obligacije sa više lica mogu biti zajed-
ničke (podeljene), solidarne i nepodeljene, dok složene obligacije sa više
predmeta mogu biti kumulativne, alternativne i fakultativne.
Civilne i naturalne. — Prema karakteru sankcije obligacije se dele
na civilne (potpune, sankcionisane, utužive), koje su snabdevene nepo-
srednom pravnom sankcijom, i naturalne (prirodne, nesavršene, nesank-
cionisane, neutužive), koje nisu snabdevene neposrednom, već samo po-
srednom pravnom sankcijom, koja je izražena pravilom da dužnik koji
dobrovoljno izvrši prirodnu obligaciju nema prava da zahteva povraćaj
s pozivom na isplatu nedugovanog. U prirodne obligacije spadaju, pre
svega, zastarele obligacije, ali i obligacije koje nastaju iz dopuštene igre
ili opklade, kao i obligacije iz ugovora koji nije zaključen u pređviđenoj
dokaznoj formi.
19 V. čl. 355. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima.

3. Izvori obligacija
Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne činjenice, odnosno

skupovi pravnih činjenica iz kojih nastaju obligacije ili činjenice kojima
zakon priznaje moć da svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih
odnosa. Da bi neka činjenica postala izvor obligacije (obligacionog odnosa)
ona mora biti kao takva zakonom predviđena, jer ako zakon ne predviđa
da jedna činjenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ona i nijc
izvor takvog odnosa. Prema tome, iako pruža odgovarajuću pravnu zaštitu
vezujući za određenu činjenicu nastanak obligacionog odnosa, zakon nije
izvor obligacija. On je formalni izvor obligacionog prava, dok je izvor obli-
gacija činjenica za koju zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa.
Podela. — Mnogobrojne pravne činjenice iz kojih izviru obligacije bile
su još od rimskog prava pa sve dodanašnjih dana predmet različitih po-
dela, tako da ni u građanskim zakonicima ne postoji jedinstvena podcla
izvora obligacija.
Naš Zakon o obligacionim odnosima na opšti način ne pređviđa izvore
obligacija, ali iz njegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zakonom
„uređuju obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja šte-
te, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i
drugih zakonom utvrđenih činjenica“ (čl. 1), nedvosmisleno proizlazi da su
izvori obligacija: ugovor, prouzrokovanje štete, sticanje bez osnova, poslo-
vodstvo bez naloga i jednostrane izjave volje.
Navedena podela izvora obligacija ne predstavlja neku zatvorenu še-
mu, jer se i u navedenoj zakonskoj odredbi ostavlja mogućnost da obligaci-
je mogu nastati ,,i iz drugih zakonom utvrđenih činjenica" (čl. 1. ZOO), koje
se, inače, ne mogu svrstati u neku od navedenih vrsta. Takav je slučaj sa
obavezom izdržavanja između određenih srodnika, kao i sa obavezom izdr-
žavanja između bračnih drugova. Te obligacije se često nazivaju zakonskim
obligacijama, iako njihov izvor nije zakon, već činjenice srodstva i braka za
koje zakon vezuje nastanak navedenih obligacija.
DORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO
23
Glava treća
OBLIG ACION I U GOVOR
I. POJAM UGOVORAI PRINCIP

SLOBODE UGOVARANJA
l. P o ja m i zn a č a j u g o v o ra
P o ja m . — Reč ,,ugovor“ upotrebljava se za označavanje tri različite

stvari: (l) za pravni akt, (2) za pravni odnos i (3) za pravni dokuraent ili
ispravu.20
(1) Ugovor kao pravni akt. - Pod ugovorom (kao pravnim aktom)
uopšte podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili više lica kojom se po-
stiže neko pravno dejstvo. On je, po samoj definiciji, dvostrani pravni po-
sao, jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica. Ali,
ugovor nije samo prost zbir izjavljenih volja, već zajedničko delo lica kojih
se on tiče.21
Obligacioni ugovor je, kao i ugovor uopšte, saglasnost volja dva ili više
lica, kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postiže neko obligacionoprav-
no dejstvo. To obligacionopravno dejstvo najčešće se ogleda u zasnivanju,
ali se može sastojati i u promeni ili gašenju nekog obligacionog odnosa. Od
ostalih ugovora obligacioni ugovor se razlikuje i po tome što ima prven-
stveno imovinski karakter.
(2) Ugovor kao pravni odnos. - Ugovor u smislu pravnog odnosa re-
zultat je ugovora u smislu pravnog akta, što znači da se pod njim podrazu-
meva pravni odnos koji je proizašao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav
pravni odnos koristi se naziv „ugovomi odnos“ ili ,,ugovor“.
Pravni odnosi koji nastaju usled ugovora kao pravnog akta mogu biti
različitog karaktera: obligacionopravni, naslednopravni, porodičnopravni,
radnopravni, privrednopravni, međunarodni, pa čak i upravnopravni.
(3) Ugovor kao dokument ili isprava. - Reč ugovor koristi se i za
označavanje ugovorne isprave, koja sadrži saglasne izjave volja ugovorni-
ka. U tom smislu se govori o ,,slanju“ i „potpisivanju" ugovora, kao i o broju
„primeraka" ugovora.
Značaj. - Obligacioni ugovor je najčešći i najvažniji izvor obligacija,
zbog čega je njegov značaj osobito veliki u obligacionom pravu.
20 Jakov Radišić, nav. delo, str. 70.

21 Isto.
PRIRUČNIK ZA POLAGAN.JE PRAVOSUDNOGISPITA
2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje)
Pojam. - Izraz „sloboda ugovaranja“ i „autonomija volje“ koriste se

često kao sinonimi, s obzirom da sloboda ugovaranja predstavlja samo izraz
autonomije volje kao opšte ideje, pod kojom se podrazumeva sloboda svakog
pojedinca da sam, tj. prema sopstvenoj volji, oblikuje svoje pravne odnose.
Princip slobode ugovaranja, koji vlada u obligacionom pravu, najvažniji je
deo autonomije volje, budući da se ona ostvaruje pretežno preko ugovora.
Sloboda ugovaranja označava mogućnost pravnih subjekata da svo-
jom slobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odre-
đeno međusobno ponašanje. U tom smislu se i propisuje: „Strane u obliga-
cionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog po-
retka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji“ (čl. 10. ZOO).
Sadržina. - Princip slobode ugovoranja sastoji se iz više različitih
sloboda, od kojih su najvažnije: sloboda da se ugovor zaključi ili ne zaklju-
či, sloboda izbora ugovornog partnera, sloboda uređivanja sadržine ugo-
vora, sloboda izbora forme ugovora i načina njegovog zaključenja, sloboda
odlučivanja o promeni i prestanku ugovora, sloboda izbora merodavnog
prava i druge.
Ograničenje. - Da bi sloboda ugovaranja bila ostvarljiva, neophodna
je ekonomska i socijalna jednakost ugovornika. Kako te jednakosti među
ugovomicima najčešće nema, sloboda ugovaranja se može zloupotreblja-
vati. Da bi se te zloupotrebe ograničile, ali i da bi se zaštitili opšti društveni
interesi, sloboda ugovaranja ni u jednom pravnom sistemu nije apsolutna,
već je prate različita ograničenja.
To je, najpre, jedno opšte ograničenje, prema kojem granicu slobode
ugovaranja predstavljaju „prinudni propisi, javni poredak i dobri običa-
ji“ (čl. 10. ZOO). Ugovorom se ne može predvideti ništa što je protivno
prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima (npr. ugovori
protivni propisima kojima je cilj da se suzbije špekulacija, iskorišćavanje
monopolskog položaja i nelojalna konkurencija, kao i oni kojima se odre-
đuje kvalitet ili cena izvesnih proizvoda).
Pored toga, postoje i mnoga druga posebna ograničenja koja su svoj-
stvena svim ili barem većini pravnih sistema.
Sloboda ugovaranja je ograničena i skoro da i ne postoji kod ugovora koji se
zaključuju na osnovu opštih uslova koje je sastavila jedna strana. Pravni subjekti
koji im aju monopolski položaj na tržištu, obično nem aju slobodu da ugovor ne za-
ldjuče, već im se zakonom ili upravnim aktom nam eće obaveza da zaključe odgo-
varajuće ugovore (takvu obavezu imaju sva preduzeća koja vrše tzv. javn e službe,
kao što su: javni prevoz putnika i robe, kom unalne usluge, PTT usluge). Obavezu
da zaključe ugovor o osiguranju, u interesu trećih lica, imaju i preduzeća koja vrše
javni prevoz putnika, kao i vlasnici m otom ih i priključnih vozila i vazduhoplova.
Sloboda izbora ugovom og partnera ograničena je u korist lica koja imaju pra-
vo prvenstva (npr. pravo preče kupovine i sl.).
25
Slobodu ugovaranja ograničava ponekad i zahtev da treće lice da saglasnost za

zaključenje određenog ugovora (npr. saglasnost nekog državnog organa ili fizičkog
lica), kao i form a koju zakon traži za zaključenje neke vrste ugovora.
II. USLOVIZA ZAKLJUČENJE UGOVORA
Ugovor nastaje saglasnim izjavama volja lica kojih se tiče. Postupak

usaglašavanja njihovih volja naziva se zaključivanje ili sklapanje (stipuli-
sanje) ugovora, dok se lica koja ga zaključuju nazivaju ugovorne strane,
ugovarači, ugovornici, stipulanti ili kontrahenti.
Za nastanak ugovora moraju biti ispunjeni određeni uslovi koji se od-
nose na: sposobnost ugovaranja ugovornika, saglasnost volja, predmet
ugovora i osnov ugovora. To su opšti uslovi, jer se zahtevaju za nastanak
svakog ugovora.
Za zaključenje nekih ugovora, pored opštih, zahtevaju se i neki drugi
uslovi, kao što su određena forma (najčešće pismena), predaja stvari (real-
na forma) ili saglasnost nekog trećeg. To su posebni uslovi, jer su neophod-
ni za nastanak ugovora samo u slučajevima kad zakon to posebno zahteva.
A) OPŠTI USLOVT
l. Sposobnost ugovaranja ugovornika
Pojam. - Sposobnost ugovaranja znači da lice koje zaključuje ugovor

poseduje poslovnu sposobnost koja se zakonom zahteva za zaključenje od-
ređenog ugovora.
Poslovna sposobnost fizičkih lica. - Fizička lica se međusobno
razlikuju u pogledu svoje poslovne sposobnosti. Jedna kategorija fizičkih
lica poseduje poslovnu sposobnost u neograničenoj meri, druga je, na-
čelno, poslovno nesposobna, dok se trećoj kategoriji fizičkih lica priznaje
ograničena (delimična) poslovna sposobnost.
(l) Potpuna (neograničena) poslovna sposobnost. - Potpunu poslov-
nu sposobnost imaju punoletna fizička lica,22 nad kojima nije produženo
roditeljsko pravo,23niti su stavljena pod starateljstvo,24kao i maloletna lica
22 Čl. n . st. 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 18/2005);
U čl. 11. st. 1. Porodičnog zakona propisuje se da se punoletstvo stiče sa navršenom
18. godinom života.
23 Čl. 85. Porodičnog zakona propisuje da se roditeljsko pravo može produžiti i po-
sle punoletstva deteta „ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju
nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako
svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese“.
24 Čl. 124. Porodičnog zakona propisuje da se pod starateljstvo stavljaju „dete bez ro-
diteljskog staranja (maloletni štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne spo-
sobnosti (punoletni štićenik)“.
PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
26
koja su, na osnovu odobrenja suda, stupila u brak.25 Pored toga, sud može
dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti i maloletnom licu koje nije
u braku, ako je „navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj i dostiglo
je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj
ličnosti, pravima i interesima".26 O dozvoli za stupanje u brak maloletnika,
kao i o dozvoli za sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnog lica,
odlučuje sud u vanparničnom postupku.27
(2) Poslovna nesposobnost. - Nemaju poslovnu sposobnost malolet-
nici do 14. godine života (mlađi maloletnici), kao i punoletna lica koja su
potpuno lišena poslovne sposobnosti,28jer je njihova poslovna sposobnost
jednaka poslovnoj sposobnosti mlađih maloletnika.29 Njima zakon u prin-
cipu odbija mogućnost da zaključuju ugovore, tako da umesto njih ugovore
zaključuju njihovi roditelji, odnosno staratelji, kao zakonski zastupnici.30
Lica koja su poslovno nesposobna, imaju, ipak, izvesnu poslovnu spo-
sobnost, jer mogu da zaključuju pravne poslove (ugovore) kojima priba-
vljaju isključivo prava (npr. ugovor o poklonu), pravne poslove kojima ne
stiču ni prava ni obaveze i pravne poslove (ugovore) manjeg značaja.31
(3) Ograničena (delimična) poslovna sposobnost. - Ograničenu po-
slovnu sposobnost imaju maloletnici stariji od četrnaest godina (stariji ma-
loletnici), kao i punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposob-
nosti,32 jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti
25 Čl. 11. st. 2. Porodičnog zakona; Čl. 23. st. 2. Porodičnog zakona propisuje da ,,sud
može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je na-
vršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje
prava i dužnosti u braku“.
26 Čl. 11. st. 3. Porodičnog zakona.
28 ČI. 146. st. 1. Porodičnog zakona propisuje da može biti potpuno lišeno poslovne
sposobnosti „punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju
nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara 0
sebi i o zaštiti svojih prava i interesa"; Za poslovnu sposobnost punoletnog lica koje
je potpuno lišeno poslovne sposobnosti propisuje se da je jednaka poslovnoj sposob-
nosti mlađeg maloletnika
30 Čl. 72. st. 1. Porodičnog zakona propisuje da „roditelji imaju pravo i dužnost da za-
stupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne
i procesne sposobnosti deteta", dok se u st. 3. istog člana navodi da „roditelji imaju
pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolažu prihodom koji
je steklo lice mlađe od 15 godina“; V. i čl. 137. st. 1, 2. i 3. Porodičnog zakona, koji se
odnose na zastupanje štićenika od strane staratelja.
31 ČL 64. st. 1. Porodičnog zakona.
32 Čl. 147. st. 1. Porodičnog zakona propisuje da može biti delimično lišeno poslovne
sposobnosti „punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju
svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i inte-
rese drugih lica“.
DORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO 27
starijih maloletnika,33 s tim što se sudskom odlukom o delimičnom lišenju

poslovne sposobnosti određuju pravni poslovi koje lice delimično lišeno po-
slovne sposobnosti može odnosno ne može samostalno preduzimati.34 Po-
red pravnih poslova, odnosno ugovora koje mogu preduzimati i lica koja su
poslovno nesposobna, lica sa ograničenom poslovnom sposobnošću mogu
preduzimati sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost
roditelja, odnosno organa starateljstva za pravne poslove kojima se raspola-
že nepokretnom imovinom ili pokretnom imovinom velike vrednosti.35
Maloletnici koji su navršili 15. godinu mogu samostalno preduzimati
pravne poslove kojima upravljaju ili raspolažu svojom zaradom ili imovi-
nom koju su stekli svojim radom.36
Ugovori zaključeni bez saglasnosti zastupnika ograničeno
poslovno sposobnih liea. - Ovi ugovori smatraju se rušljivim, s tim što
mogu biti osnaženi njihovim naknadnim odobrenjem (čl. 56. st. 3. ZOO).
Saugovorač ograničeno poslovno sposobnog lica može pozvati njegovog
zakonskog zastupnika da se izjasni da li ugovor odobrava. Ako se ovaj o to-
me ne izjasi u roku od trideset dana od ovog poziva, smatraće se da je odbio
davanje odobrenja (čl. 58. ZOO).
Zakonski zastupnik ima pravo da zahteva poništenje ugovora koji ni-
je odobrio, a to pravo ima i ograničeno poslovno sposobno lice kad stekne
potpunu poslovnu sposobnost, ako tužbu za poništaj ugovora podnese u
roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti (čl.
59. ZOO).
S druge strane, saugovorač ograničeno poslovno sposobnog lica koji
nije znao da je ono ograničeno poslovno sposobno, kao i saugovorač ogra-
ničeno poslovno sposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nespo-
sobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog
zastupnika, može odustati od ugovora zaključenog sa njim bez odobrenja
njegovog zakonskog zastupnika (čl. 57. st. 1. i 2. ZOO). Ovo pravo gasi se
po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge stra-
ne, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako
zakonski zastupnik odobri ugovor pre isteka tog roka (čl. 57. st. 3. ZOO).
Sposobnost ugovaranja pravnih lica. - Za sposobnost ugova-
ranja pravnih lica karakteristično je da ona mogu zaključivati ugovore u
pravnom prometu samo u okviru svoje pravne sposobnosti, jer u protiv-
nom zaključeni ugovor nema pravno dejstvo a savesnoj strani se prizna-
je samo pravo na naknadu štete koju je pretrpela zbog zaključenja takvog
ugovora. (čl. 54. ZOO).

35 Čl. 64. st. 2. u vezi sa čl. 193. st. 3.Porodičnog zakona.
Ipak, ugovor zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica neće imati
pravno dejstvo samo ako je saugovorač pravnog lica bio nesavestan, dok u suprot-
nom takav ugovor ostaje na snazi, što proizlazi iz odredbe kojom se predviđa da
ugovor koji je zaključen protivno opštem aktu pravnog lica ostaje na snazi, osim
ako je to druga strana znala ili je morala znati ili ako je zakonom drukčije određeno
(čl. 22. st. 2. ZOO). Međutim , Zakon o privrednim društvim a je u tom pogledu još
radikalniji, jer propisuje da se „ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu isticati
prem a trećim licim a“ .37
2. Saglasnost volja
Pojam i nastanak saglasnosti volja. - Za nastanak ugovora, kao

dvostranog pravnog posla, neophodna je izjava volje obe ugovorne strane.
Medutim, nije dovoljno da obe strane izjave svoju volju, već je neophodno
i da se njihove izjave volje poklapaju, s tim što one ne treba da budu podu-
darne po svojoj sadržini, nego po svome cilju.38 Takva podudarnost izjava
volje naziva se saglasnost (consensus).
Do saglasnosti volja dolazi na taj način što jedna strana preuzima ini-
cijativu i predlaže drugoj strani da zaključe ugovor, a druga strana prihvata
taj predlog. Prva izjava volje naziva se ponudom, a druga prihvatanjem
ponude. Međutim, ponudi i njenom prihvatu ponekad prethode pregovori
za zaključenje ugovora.
Opšta pravila koja se odnose na izjavu volje. - S obzirom da su
ponuda i prihvat ponude akti izjave volja, na njih se prostiru sva opšta pra-
vila koja se odnose na izjavu volje.
(1) Volja i njeni atributi. - Kao pravni posao, ugovor počiva na volji ugovor-
nika, koja podrazum eva svest o značaju radnje koju preduzim aju i htenje te radnje.
Pored toga, volja treba da ima i neke druge osobine. Ona mora biti ozbiljna (da nijc
prosta želja ili šala nekog lica), stvarna (da nije prividna), slobodna (da lice koje
izjavljuje volju nije žrtva zablude, prevare ili prinude) i da je upućena na nešto što
je m oguće ostvariti.
(2) Stva m a i izjavljena volja. — Da bi došlo do saglasnosti volja, potrebno je
da se one na neki način izjave. Izjava je obično u skladu sa stvarnom voljom . Me-
đutim, u slučaju nesklada između stvarne i izjavljene volje, savrem eno pravo daje
prednost izjavljenoj volji (teorija izjave), ali ne zanem aruje potpuno ni pravu volju
izjavioca (teorija volje), je r vodi računa ne sam o o okolnostim a koje su onem ogući-
le slobodno obrazovanje volje (pretnja, prinuda), već i o onim koje su uticale da se
ona obrazuje pogrešno (zabluda, prevara).
(3) N ačini izražavanja volje. — Saglasno principu konsensualizm a, ugovor-
ne strane su, u načelu, slobodne u izboru načina kojim a će izraziti svoju volju, što
nedvosm isleno proizlazi i iz odredbe kojom se predviđa da se volja za zaključenje
37 Čl. 33. st. 2. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik Republike Srbije",
br. 36/11 i 90/11). Jedino se ograničenje ovlašćenja zastupnika u vidu obaveznog su-
potpisa mogu isticati prema trećim licima, ako su registrovana u skladu sa zakonom
o registraciji (čl. 33. st. 3. Zakona o privrednim društvima).
DORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONOPRAVO
29
ugovora može izjaviti „rečima, uobičajenim znacim a ili drugim ponašanjem iz koga
se sa sigum ošću može zaključiti o njenom postojanju" (čl. 28. ZOO). N ajčešće je to
aktivno ponašanje (činjenje) lica u pitanju, ali se izjava volje m ože učiniti i pasiv-
nim ponašanjem (nečinjenjem , ćutanjem). S obzirom na način kako su učinjene,
izjave volje mogu biti neposredne i posredne. N eposredne (izričite) su one izjave
volje koje se čine postupcim a čija je neposredna svrha da pokažu ođređenu volju
(na primer, rečim a izgovorenim ili napisanim ili drugim znacim a koji su uobičajeni
u prom etu), dok su posredne (prećutne) izjave volje one koje se čine postupcim a
čija neposredna svrha nije izjava volje, ali se iz tih postupaka m ože posredno ali
sigurno zaključiti da lice njim a izražava određenu volju (na prim er, putnik koji je
ušao u autobus koji je sprem an za polazak, samim tim izražava volju da zaključi
ugovor o prevozu; gost koji je seo za sto u restoranu izražava volju da zaključi ugo-
vor o korišćenju ugostiteljskih usluga). Ovaj način izjave volje naziva se još i izjava
volje konkludentnim radnjam a (facta concludentia).
S druge strane, pasivno ponašanje (ćutanje), pod kojim se podrazum eva sta-
nje apsolutne uzdržanosti jednog lica od preduzim anja bilo kakvih akata kojim a
se volja izražava,39 u savrem enom pravu sm atra se kao nesaglašavanje (Qui tacet
consentire non videtur). Međutim , poslovna praksa je stvorila izvesne izuzetke od
ovog pravila, kod kojih se i samo ćutanje nekog lica, zbog posebnih okolnosti, može
uzeti kao izjava određene volje.
a) Pregovori
Pojam. — Pregovori označavaju fazu koja prethodi zaključenju ugo-

vora u kojoj zainteresovana lica usklađuju međusobne stavove. Oni mogu
ali ne moraju dovesti do zaključenja ugovora.
Dejstvo. — Pravilo je da pregovori koji prethode zaključenju ugovora
ne obavezuju i da ih svaka strana može prekinuti kad god hoće (čl. 30. st.
x. ZOO). Međutim, s obzirom na načelo savesnosti i poštenja i načelo za-
brane prouzrokovanja štete, strana koja je vodila pregovore bez namere da
zaključi ugovor odgovara za štetu nastalu vođenjem pregovora (čl. 30. st. 2.
ZOO). Pored toga, odgovara za štetu i strana koja je vodila pregovore u na-
meri da zaključi ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga
i time drugoj strani prouzrokuje štetu (čl. 30. st. 3. ZOO).
Značaj. - Iako pregovori ne obavezuju u smislu ugovora, oni su ne-
kad relevantni u ugovornom pravu. O njima se vodi računa kad sud uređu-
je tzv. sporedne tačke ugovora (čl. 32. ZOO). Kod tumačenja ugovora sud
može zajedničku nameru stranaka utvrđivati rukovodeći se i onim što je
bilo pokrenuto njihovim pregovorima. Pored toga, kod ugovora o posredo-
vanju posrednik se obavezuje da nalogodavca dovede u vezu sa licem koje
bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora.

PRIRUČNIK 7A POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
30
b) Ponuda
Pojam. — Ponuda je jednostrana izjava volje jednog lica kojom pred-

laže drugom licu da zaključe ugovor određene sadržine. U zakonu se ponu-
da definiše kao „predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu,
koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem
mogao zaključiti ugovor" (čl. 32. st. 1. Z O O ).
Uslovi. — Svaka izjava koja je usmerena na zaključenje ugovora, ne
predstavlja ponudu u pravnom smislu, jer takva ponuda pretpostavlja is-
punjenje sledećih uslova:
(1) Ponuda mora da potiče od lica koje želi da zaključi ugovor u svoje
ime. - To znači da ponuda potiče od budućeg, odnosno eventualnog ugo-
vornika, koji se naziva ponudilac. Treća lica mogu istupati samo kao za-
konski ili ugovorni zastupnici ponudioca.
(2) Ponuda treba daje upućena licu sa kojim se želi zaključiti ugovor.
— Lice kojem je upućena ponuda je budući, odnosno eventualni saugovarač
ponudioca i naziva se ponućeni. To je, po pravilu, određeno lice, posebno
u slučaju kad se ugovor zaključuje s obzirom na lična svojstva ponuđenog
(intuitu personae).
Ipak, ne postoje pravne smetnje da se ponuda uputi i neodređenom
broju lica (tzv. opšta ponuda), ali se i u tom slučaju ugovor može zaključiti
samo sa određenim licem. U tom smislu se propisuje da „predlog za zaklju-
čenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke
ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drugačije
ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja" (čl. 33 . Z O O ). Poseban slučaj
opšte ponude predstavlja izlaganje robe sa označenjem cene (čl. 3 4 . Z O O ).
(3) Ponuda mora da sadrži bitne elemente ugovora (essentialia ne-
gotii). - To su, pre svega, oni elementi koji su, po prirodi stvari, nužni za
određenu vrstu ugovora, tako da ugovor ne može ni da nastane dok se 0
njima ne postigne saglasnost (npr. ponuda za zaključenje ugovora o pro-
daji mora, kao minimum, da sadrži oznake stvari koja se prodaje i cenu po
kojoj se ona prodaje).
Ponuda ne m ora da sadrži prirodne elem ente (naturalia negotii), kao što su
način, vrem e i m esto izvršenja ugovora, ni slučajne ili eventualne elem ente (acci-
dentalia negotii), kao što su ugovom a kazna i odustanica. Ali, ako želi da prirodni
elementi koji su određeni dispozitivnim zakonskim odredbam a im aju drugačiji iz-
gled, ponudilac i njih m ože označiti u ponudi. U tom slučaju oni postaju subjektiv-
no bitni, tako da je za nastanak ugovora neophodno da se i o njim a postigne sagla-
snost volja ponudioca i ponuđenog.
(4) Ponuda mora da sadržijasno i ozbiljno izraženu nameru ponu-
dioca da želi da zaključi ugovor prema predloženim uslovima (animus
contrahendi). - Jasno ne znači i izričito, jer se ponuda može učiniti i po-
sredno (prećutno). Postojanje jasne i ozbiljne namere za zaključenje ugo-
vora neophodno je da bi se ponuda razlikovala od poziva na pregovore ili
ĐORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONOPRAVO
31
na stavljanje ponude. Nema takve namere ako je u ponudi stavljena neka

rezerva ili ograda, kao što je klauzula ,,bez obaveze“, „ponuda neobavezna",
,,pod povoljnim uslovima" i sl. Ponuda sa ogradom nije ponuda u pravnom
smislu, već poziv za pregovore ili poziv da se ponuda uputi.
Ne postoji nam era za zaključenje ugovora pa ni ponuda u pravnom smislu, u
slučaju poziva da se ponuda uputi (invitatio offerendi). U tom sm islu se propisuje
da „slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni pu-
tem štam pe, radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za za-
ključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima"
(čl. 35. st. 1. ZOO). Pošiljalac poziva na ponudu ne želi da se njim e obaveže, tako
da on nem a status ponudioca, niti odgovara kao ponudilac. M eđutim , on je, ipak,
dužan da prihvati ponudu koja je učinjena pod objavljenim uslovim a,40 odnosno
da odbije ponudu na koju ne pristaje,41 jer nepristajanje na zaključenje ugovora,
bez opravdanog razloga, predstavlja ponašanje koje je venire contra factum propri-
um.4! Zbog toga je pošiljalac poziva odgovaran za štetu koju pretrpi ponudilac, ako
bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu (čl. 35. st. 2. ZOO).
(5) Ponuda treba daje izjavljena u form i kojajepropisana za zaklju-
čenje ugovora čije se zaključenje predlaže. - Ponuda se, načelno, može
izjaviti na bilo koji način kojim se volja uopšte može izjaviti. Ali, ako se
ponuda odnosi na ugovor za čije zaključenje zakon zahteva posebnu for-
mu, ona obavezuje ponudioca samo ako je učinjena u toj istoj formi (čl. 38.
ZOO). Ipak, u slučaju ponude koja je u potpunosti realizovana, primenjuje
se pravilo o konvalidaciji putem izvršenja (čl. 73. ZOO).43
Dejstvo. — Osnovno dejstvo ponude ogleda se u tome što ona, čim je
ponuđeni blagovremeno prihvati, dovodi do nastanka ugovora. Međutim,
postavlja se pitanje da li ponuda sama za sebe, tj. i pre nego što je pri-
hvaćena, stvara neko pravno dejstvo, odnosno da li obavezuje ponudioca.
Po jednom shvatanju, ponuda nema nikakvo obligacionopravno dejstvo za
ponudioca (npr. u engleskom pravu), dok po drugom shvatanju, koje je
prihvaćeno u većini evropskih zakonodavstava, ponuda obavezuje ponudi-
oca. Drugo shvatanje prihvata i naše pravo prema kojem je ponudilac, pod
određenim uslovima i za određeno vreme, vezan svojom ponudom (čl. 36.
st. 1. ZOO), što znači da je on dužan da ostane pri ponudi (da je održi), tj da
zaključi ugovor u njenim okvirima.44Međutim, ponudilac tu svoju obavezu
može isključiti, a to isključenje može proizilaziti i iz okolnosti posla (čl. 36.
st. 1. ZOO), u kom slučaju se više ne radi o ponudi, već o pozivu adresatu
da on učini ponudu.

42 Isto.
44 Jakov Radišić, nav. delo, str. 95. podvlači da to zahteva načelo obaveznosti izjavljene
volje (verba ligant homines)
PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Vremenska vezanost ponudioca za učinjenu ponudu. - Ponu-

dilac ne može biti neograničeno vezan svojom ponuđom, jer bi ponuđeni
to mogao zloupotrebiti. Zato njegova obaveza da održi ponudu ima samo
privremeni karakter. Pitanje je samo dokle je ponudilac dužan da čeka na
odgovor ponuđenog, odnosno dokle je ponuda otvorena za prihvatanje.
R o k tr a ja n ja p o n u d e , tj. ro k u k o m e p o n u đ e n i im a p r a v o d a ra zm isli
i o d g o v o ri n a p o n u d u (tzv . d e lib e ra c io n i ro k ) m o ž e b iti o d r e đ e n u sa m o j
p o n u d i. U to m s lu č a ju p o n u d a o b a v e z u je p o n u d io c a d o is te k a to g r o k a (čl.
37. st. 1- 3 - Z O O ).
Ako u ponudi nije određen rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika
između ponude učinjene prisutnom i one koja je učinjena odsutnom licu.
(1) Ponuda učinjena prisutnom licu. - Ako se učini prisutnom licu,
ponuda obavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponuđeni tre-
ba da je prihvati odmah, jer je pravilo da se takva ponuda smatra odbije-
nom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da
ponuđenom pripada izvestan rokza razmišljanje (čl. 40. st. 1. ZOO). Ponu-
da učinjena telefonom, teleprinterom ili neposredno radio vezom smatra
se kao ponuda prisutnom licu (čl. 40. st. 2. ZOO), što znači da se prisutnim
smatraju i ona lica koja se nalaze u neposrednoj vezi, tako da ponuđeni sa-
znaje za ponudu neposredno od punudioca i u mogućnosti je da se o njoj
direktno ponudiocu odmah izjasni.
(2) Ponuda učinjena odsutnom licu. - Ponuda koja je učinjena pi-
smom, telegramom ili preko glasonoše smatra se ponudom učinjenom od-
sutnom licu. Takva ponuda obavezuje ponudioca za jedan razuman rok. To
je ono vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenom, da
je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu
(čl. 37. st. 4. ZOO). Taj rok nije precizno određen, već je različit zavisno od
okolnosti svakog pojedinog slučaja.
Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti. — Dejstvo ponude se ne
gasi ako ponudilac ili ponuđeni pre isteka roka za prihvat ponude umre ili
postane poslovno nesposoban, ukoliko ne proizilazi što drugo iz namere
strana, običaja ili prirode posla (čl. 44. ZOO).
Opozivanje i povlačenje ponude. — U teoriji i u zakonodavstvu
obično se ne pravi razlika između opozivanja i povlačenja ponude, jer se
u oba slučaja ponuda gasi. Međutim, smatra se da opozivanje, kojim se
okončava pravno dejstvo ponude koje je već nastupilo, ne treba poistoveći-
vati sa povlačenjem, kojim se sprečava da pravno dejstvo ponude nastupi.45
Povlačenje ponude moguće je samo pre nego što je nastupilo njeno
dejstvo, tj. pre nego što je ponuđeni saznao za ponudu, što znači da je rok
za povlačenje ponude kratak. U tom smislu se propisuje da se ponuda mo-
že povući samo pod uslovom da ponuđeni primi izjavu o povlaeenju pre
prijema ponude ili istovremeno sa njom (čl. 36. st. 2. ZOO).

33
Ukoliko je nastupilo dejstvo ponude, ona se može jedino opozvati, s

tim što u našem pravu ponudilac nije ovlašćen da opozove ponudu, osim u
slučaju promenjenih okolnosti.46
c) Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept)
Pojam. - Prihvatanje ponude predstavlja jednostranu izjavu volje

ponuđenog upućenu ponudiocu kojom on izražava pristanak na učinjenu
ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje, što znači da se
njenim prihvatom ponuda pretvara u ugovor, odnosno da ugovor nije ništa
drugo do prihvaćena ponuda.
Uslovi. — Da bi izjava volje ponuđenog predstavljala prihvatanje (pri-
hvat) ponude, odnosno da bi mogla da dovede do nastanka ugovora, ona
treba da ispunjava sledeće uslove:
(1) Prihvat ponude mora da potiče od ponuđenog. - Ponudu može
da prihvati samo ponuđeni, s tim što ona može biti prihvaćena i od strane
njegovog zakonskog ili ugovornog zastupnika.
(2) Prihvat ponude mora da bude nedvosmislen. - Prihvat ponude
je nedvosmislen ako se na osnovu njega može pouzdano zaključiti da po-
nuđeni pristaje na zaključenje ugovora. Takav zaključak se ne bi mogao
izvesti iz izvesnih neodređenih izjava, kao što su, na primer: „Kasnije ću
razmotriti Vaš predlog“ ili „Vaš predlog mi se dopada".
Nedvosmislena izjava o prihvatanju može se učiniti ne samo rečima,
već i konkludentnim radnjama. U tom smislu posebno se predviđa da je
ponuda prihvaćena ,,i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad
učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene izme-
đu zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvata-
nju“ (čl. 39. st. 2).
Nasuprot tome, ćutanje ponuđenog je znak nesaglašavanja sa ponu-
dom (Qui tacet, consentire non videtur), tako da ono ,,ne znači prihvatanje
ponude“ (čl. 42. st. 1. ZOO).47 Nema dejstva ni odredba u ponudi da će se
ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (npr. ako ne odbije
ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor
ne vrati u određenom roku, i sl.) smatrati kao prihvatanje ponude (čl. 42.
st. 2. ZOO).
M eđutim , pravilo po kom e ćutanje ponućenog ne znači prihvatanje ponude
nije bez izuzetaka. Ponuda se m ože prihvatiti i ćutanjem ako su se ponudilac i po-

47 Ćutanje postoji kad ponudilac pismom predloži ponuđenom da zaključe određeni
ugovor, a ovaj na to pismo ne odgovori, niti preduzme bilo kakav akt na osnovu ko-
jeg bi se moglo zaključiti da je ponuda prihvaćena, ili kad jedno lice pismom obavesti
drugog, koji nije advokat, da ga određuje za svog zastupnika u obavljanju određenog
pravnog posla, a ovaj ćuti i ništa ne preduzima što bi dalo osnova zaključku da se
prihvatio zastupanja.
nuđeni tako unapred dogovorili. Zatim, u slučaju kad ponuđeni stoji u stalnoj po-
slovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe, sm atra da je prihvatio ponudu
koja se onosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio (čl. 42.
st. 3. ZOO). Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegovc naloge za
obavljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spađa vršenje ta-
kvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo (čl. 42. st. 4.
ZOO).48 A ko ne želi da se njegovo ćutanje shvati kao pristanak, ponuđeni bi morao
da se ogradi, tj. da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu. Inače, u slučaju kad
ćutanje ponuđenog ima značaj prihvata ponude, ugovor se sm atra zaključenim u
trenutku kad ponuda, odnosno nalog stigne ponuđenom (čl. 42. st. 5. ZOO).
(3) Prihvatponude mora po sadržini u potpunosti da odgovara ponu-
di i da bude bezuslovan - To znači da ponuđeni mora da prihvati ponudu u
celosti, tj. onakvu kakva je, bez ikakvih izmena, uslova ili rezervi. Ukoliko po-
nuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu
izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio
drugu ponudu svome ranijem ponudiocu (tzv. kontra ponuda) (čl. 41. ZOO).
(4) Prihvat ponude mora ponudiocu da stigne blagovremeno. - Pri-
hvat ponude smatra se blagovremenim ako ponudiocu stigne u roku u ko-
jem je ponudilac vezan svojom ponudom. Zadocneli prihvat ponude nema
dejstvo prihvata i ne dovodi do zaključenja ugovora, ali se smatra kao nova
ponuda koju ponuđeni čini ponudiocu (čl. 43. st. 1. ZOO).
Ako uredno poslata izjava o prihvatanju stigne ponudiocu sa zadocnjenjem ,
ugovor se sm atra zaključenim ukoliko je ponudilac znao ili je mogao znati da je iz-
java otposlata blagovrem eno (čl. 43. st. 2. ZOO). Ali, ugovor u takvom slučaju nije
sklopljen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu
izjave, ili i pre njenog prijem a a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponu-
đenog da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom (čl. 43. st. 3. ZOO).
(5) Prihvatponude treba da bude učinjen u onoj istojformi koja se za-
konom zahteva za ugovor čije se zaključenjepredlaže (čl. 38. st. 2. ZOO).
d) Trenutak i mesto zaključenja ugovora
Trenutak zaključenja ugovora. - Kad se ugovor zaključuje izme-

đu prisutnih lica, pitanje trenutka zaključenja ugovora se i ne postavlja, jer
je očigledno da je ugovor zaključen u trenutku kad ponudilac primi izjavu
ponuđenog da prihvata ponudu. Međutim, pitanje je složenije kad se ugo-
vor zaključuje između odsutnih lica, jer se u tom slučaju, posle prihvata
ponude, mogu razlikovati nekoliko trenutaka koji se nameću kao trenuci u
kojima je ugovor zaključen.
Određivanje trenutka u kojem je ugovor zaključen nema samo teorij-
ski značaj, već za sobom povlači i čitav niz praktičnih posledica. Taj mo-
menat važno je utvrditi zbog toga što: od tog trenutka ugovor počinje da
48 Zakonom o obligacionim odnosima predviđaju se i drugi slučajevi u kojima se ćuta-

njem izražava određena volja (v. čl. 596; čl. 750; čl. 901. st. 3).
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONOPRAVO
proizvodi dejstvo; prema njemu se ceni sposobnost ugovaranja; od njega

počinju da teku izvesni rokovi (rokovi zastarelosti, rokovi za izvršenje oba-
veze); prema njemu se određuje zakon koji će se na ugovor primeniti; taj
momenat je od važnosti i za podizanje paulijanske tužbe, kao i tužbe za
poništaj ugovora zbog prekomernog oštećenja.
O vrem enu zaključenja ugovora postoje različita shvatanja, koja objašnjavaju
sledeće teorije: (l) teorija izjave (emisije), prem a kojoj se ugovor sm atra zaklju-
čenim u trenutku kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu; (2) teorija otposlanja
(ekspedicije), prem a kojoj se ugovor smatra zaključenim u trenutku kad ponuđeni
pošalje ponudiocu prihvat ponude; (3) teorija prijema, prema kojoj se sm atra da je
ugovor zaključen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata po-
nudu; (4) teorija saznanja, prem a kojoj se smatra da je ugovor zaključen u trenutku
kad ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.
U našem pravu je, u vezi sa vremenom zaključenja ugovora usvojena
teorija prijema, što nedvosmisleno proizilazi iz odredbe kojom se predviđa
da je ugovor zaključen onog časa „kad ponudilac primi izjavu ponuđenog
da prihvata ponudu“ (čl. 31. st. 1. ZOO).
Mesto zaključcnja ugovora. — Kao mesto zaključenja ugovora uzi-
ma se mesto u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište
u trenutku kad je učinio ponudu (čl. 31. st. 2. ZOO).
3. Predmet ugovora
Pojam. - U Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru za predmet

ugovora se uopšteno kaže da je to ,,ono o čemu je ugovor“, ali u pravnoj te-
oriji ne postoji saglasnost oko toga šta je predmet ugovora. Jedni smatraju
da ugovor nema svoj predmet, već da predmet ima samo obligacija koja iz
njega nastaje, dok drugi misle da su predmet ugovora obaveze koje iz njega
nastaju. Ipak, s obzirom na činjenicu da ugovor rađa obligaciju, čiju sadr-
žinu čine prava i obaveze, a predmet dugovana činidba (prestacija), zaklju-
čuje se da ono što čini neposredni predmet ugovorne obligacije (obaveze),
jeste, u isto vreme, i posredni predmet ugovora.49To znači da činidba (pre-
stacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se može sastojati
u nekom davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju, predstavlja neposredni
predmet obaveze, ali i posredni predmet samog ugovora koji je tu obavezu
stvorio. Do predmeta ugovora dolazi se, inače, kroz odgovor na pitanje na
šta je obavezan dužnik poveriocu (quod debetur), koji pokazuje da istove-
tan predmet - činidbu (prestaciju) - imaju i ugovor i obaveza koju je on
stvorio.50 Na osnovanst zaključka da ugovor nema svoj zaseban predmet
49 Slobodan Perović, nav. delo, str. 311; Jakov Radišić, nav. delo, str. 80.
50 Za stvar se ne može reći da je predmet ugovora, kako se to, zbog skraćenog načina
izražavanja, često ističe, jer je ona predmet činidbe. Dužnik ne duguje stvar, već
neku činidbu povodom određene stvari, kao što je to predaja, opravka ili njeno ču-
vanje.
36
ukazuje i odredba u kojoj se, kod određivanja predmeta obaveze, navodi

da se ugovorna obaveza „može sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili
trpljenju" (čl. 46. st. 1. ZOO).
Uslovi koje mora da ispunjava predmct. — Da bi ugovor nastao
i proizvodio pravno dejstvo, predmet ugovora mora da ispunjava određene
uslove (zahteve, osobine). Predmet ugovora mora da je: (1) moguć, (2) do-
pušten i (3) određen ili odrediv.
(1) Predmet kojije moguć. - Pošto se predmet koji nije moguć ne mo-
že ispuniti, jasno je da ugovor ima smisao samo ako je njegov predmet mo-
guć, tj. samo ako se ugovorena činidba može ispuniti. U suprotnom, ugovor
ne može nastati (Impossibilium nulla obligatio est), jer bi bio besmislen
i bespredmetan.51 Različite vrste nemogućnosti, različito utiču na sudbi-
nu ugovora, s tim što se, u vezi sa nastankom ugovora, misli samo na tzv.
početnu (prvobitnu) nemogućnost, tj. onu koja postoji već u trenutku za-
ključenja ugovora, jer samo ona može nastanak ugovora dovesti u pitanje.
Nemogućnost može biti objektivna, koja postoji kad se radi o činidbi
koju nije u stanju da izvrši niko, i subjektivna, koja postoji kad se radi o
činidbi koju nije u stanju da izvrši dužnik, ali je može izvršiti neko drugo
lice. Ona može biti i fizička (faktička), kad izvršenje činidbe ne dopuštaju
prirodni zakoni, i pravna, kad je izvršenje činidbe pravno neizvođljivo.
Ako je u trenutku zaključenja ugovora predmet obaveze jedne strane
objektivno i trajno nemoguć, ugovor je ništav (čl. 47. ZOO), nezavisno od
toga da li je neki od ugovornika skrivio nemogućnost i da li je za nju znao.
Eventualna obaveza naknade štete postoji samo u slučaju kad je dužnik
obećao činidbu za koju je znao ili mogao znati da je nemoguća. Nasuprot
tome, subjektivna nemogućnost predmeta obaveze ne čini ugovor ništa-
vim. On ostaje na snazi, ali strana koja je preuzela obavezu koju ne može
da izvrši postaje dužnik naknade štete.
(2) Predmet kojije dopušten. - Pošto je najveći broj ugovornih činidbi
dozvoljen, lakše je odrediti pojam nedopuštenog, nego dopuštenog pred-
meta. S obzirom na to, uopšteno se propisuje da je predmet obaveze ne-
dopušten ,,ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim
običajima" (čl. 49. ZOO). Pri tome, ugovor sa nedopuštenim predetom je,
po pravilu, ništav (čl. 47. ZOO).
(3) Predmet kojije određen ili bar odrediv. - Predmet je određen ako
se tačno zna šta dužnik duguje poveriocu, a odrediv je u slučaju kad ugo-
vor sadrži podatke pomoću kojih se on može odrediti, ili kad ugovornici
ostave trećem licu da ga odredi (čl.50. st. 1. ZOO). Ako je predmet obaveze
neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav (čl. 47. ZOO), a isti je slučaj i sa
ugovorom kod kojeg treće lice neće ili ne može da odredi predmet ugovora
(čl. 50. st. 2. ZOO).

37
Iako predm et ugovora, po pravilu, određuju ugovornici sporazum no, posta-

vlja se pitanje da li se oni mogu dogovoriti da predm et odredi sam o jedan od njih.
Takvu m ogućnost, za razliku od nekih drugih prava, naše pravo ne dopušta, jer pro-
pisuje da se odredba ugovora kojom se odredivanje cene ostavlja na volju jednom
ugovorniku sm atra nepostojećom (čl. 466. ZOO).
4. Osnov (causa) ugovora
Pojam. - Pod osnovom ugovora (osnovom obvezivanja) podrazume-

va se onaj neposredan, tipičan, pravni cilj, koji ugovornik želi postići pre-
uzimanjem obaveze prema drugoj strani. Latinski izraz za osnov ugovora
je causa, koji se kod nas prevodi kao razlog ili uzrok nečega. Inače, osnov
nema u svim pravima značaj opšteg uslova koji je potreban za nastanak
ugovora.52
Razlog zbog kojeg se jedan ugovornik obavezuje zavisi od vrste ugovora.
Kod nekih ugovora (npr. kod ugovora o prodaji) on to čini zato što želi da se
i druga strana obaveže na nešto prema njemu (causa credendi, causa acqu-
irendi), kod drugih (npr. kod ugovora o zajmu) zato što mu je druga strana
nešto dala pa se obavezuje da to vrati, kod trećih (npr. kod ugovora o poklo-
nu) zato što želi da drugoj strani učini nešto besplatno (causa donandi).
Osnov ugovora pruža, dakle, pravno objašnjenje zaključenja ugovora,
odnosno obuhvata razloge kojim su ugovornici bili podstaknuti na njegovo
zaključenje (npr. kod ugovora o prodaji prodavac želi da stekne određenu
sumu novca, a kupac pravo svojine na određenu stvar). Pri tome, kod ugo-
vora o prodaji i svih ostalih dvostranih ugovora obaveza jedne strane čini
osnov obaveze druge, s tim što se nijedna strana ne obavezuje samo zato
što želi da privoli svog saugovornika da se i on obaveže prama njoj, već i
zato što očekuje da ovaj ispuni svoju obavezu. Zato je obaveza jedne strane
bez osnova ne samo kad naspram nje ne stoji obaveza druge, nego i kad iz-
ostane njeno ispunjenje.53
Razlika između osnova i motiva. - Od osnova ugovora razlikuju se mo-
tivi, koji su, takođe, ciljevi kojim a ugovom ici teže, ali nisu ciljevi prvog, već dru-
gog reda,51 tj. udaljenije pobude i očekivanja koja navode na zaključenje ugovora.
Motivi su, najčešće, skrivene pobude, i nalaze se zato izvan sadržine ugovora, dok
je osnov u sam om ugovoru, u njegovoj sadržini. Osnov je bitan uslov postojanja
ugovora, a m otiv to nije.
Kod jed n e iste vrste ugovora osnov je uvek isti (npr. osnov obaveze svakog
kupca je obaveza prodavca da m u prenese pravo svojine na prodatu stvar). On je
52 U francuskom i italijanskom pravu osnov je opšti uslov neophodan za nastanak pu-

novažnog ugovora, koji se razlikuje od predmeta. Nasuprot tome, nemačko i švaj-
carsko pravo ne poznaju pojmove osnova i predmeta ugovora, već koriste pojam
„sadržina ugovora".
38
objektivno svojstvo ugovora koje je poznato svakoj ugovornoj strani.55 Nasuprot

tom e, m otivi su skriveni, subjektivni ciljevi kojim a ugovornici strcm e. Oni mogu
biti potpuno različiti kod pojedinih ugovora iste vrste (npr. kupac se odlučuje da
kupi jedni stvar zato što želi da je koristi, da je pokloni ili da je preproda drugome).
Značaj osnova i motiva. - Osnov je bitan uslov koji je potreban
ne samo za nastanak, već i za opstanak ugovora, jer se izričito predviđa da
„svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov“ (čl. 51. st. 1. ZOO),
odnosno da je ugovor ništav, ako osnov ne postoji ili je nedopušten (čl. 52.
ZOO). Ugovor kome nedostaje osnov je prazno obećanje,56 koje ne oba-
vezuje (npr. ako neko potpiše priznanicu da je primio određeni novčani
iznos na ime zajma i da će ga vratiti u određenom roku, a taj novčani iznos
uopšte nije ni primio). Ništav je i ugovor čiji je osnov nedopušten, tj. proti-
van prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (čl. 51. st.
2. ZOO), kao što je to slučaj sa ugovorom o poklonu kojim se poklonopri-
mac želi privoleti na zasnivanje vanbračne zajednice.
Pored osnova koji je dopušten (iusta causa), ugovor mora imati i os-
nov koji je istinit, jer ugovor ostaje bez osnova kako u slučaju kad su ugo-
vornici u zabludi o osnovu, kao što je to slučaj kod nesporazuma (npr. je-
dan pošalje stvar drugome imajući u vidu njenu prodaju, a drugi misli da
mu je stvar poslata na poklon), tako i u slučaju kad svesno ugovore privi-
dan osnov, kao što je to slučaj kod fiktivnog ili simulovanog ugovora.
S druge strane, motiv, kao skrivena i čisto lična pobuda, ostaje izvan
ugovora i, po pravilu, ne utiče na punovažnost ugovora ni kad je nedozvo-
ljen (čl. 53. st. 1. ZOO). Međutim, moguće je da i motiv (pobuda), ako je
nezakonit ili nemoralan, dospe u sam ugovor i postane njegova sadržina
kao i osnov, s tim što je takva mogućnost znatno manja kod teretnih, nego
kod dobročinih ugovora. U tom smislu, ako je nedopuštena pobuda bitno
uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi teretan ugovor i ako je to
drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva (čl. 53. st. 2.
ZOO). Nasuprot tome, nedopuštena pobuda čini ugovor bez naknade bez
dejstva i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uti-
cala na odluku njegovog saugovarača (čl. 53. st. 3. ZOO).
B) FORM A UGOVORA
Pojam forme. — Pod formom ugovora podrazumeva se način izraža-

vanja njegove sadržine kroz unapred predvidene spoljnje (vidljive) oblike
preko kojih treba da se manifestuje volja.57
Ona je tesno povezana sa sadržinom ugovora, jer čini oblik njenog izražavanja.
Pošto svaki ugovor ima svoju sadržinu, mora im ati i formu kao način njenog izra-

56 Isto.
39
žavanja, što upućuje na zaključak da su svi ugovori form alni. M eđutim , takav za-
ključak nije tačan, je r je podela ugovora na form alne i neform alne izvršena prema
tom e da li se jedan ugovor m ože zaključiti na bilo koji način, tj. u bilo kojoj formi,
ili se m ože zaključiti samo u određenoj formi. Ugovor koji se m ože zaključiti u bilo
kojoj form i je neform alan, dok je ugovor koji se mora zaključiti sam o u tačno odre-
đenoj form i formalan.
U današnjem pravu ugovori su, po pravilu, neformalni,58 što se u na-
šem pravu izražava odredbom u kojoj stoji da „zaključenje ugovora ne pod-
leže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno“ (čl. 67. st. 1.
ZOO).
Svrha forme. - Iako je u savremenom pravu usvojen princip nefor-
malnosti, i danas se za mnoge ugovore zahteva određena, pismena forma,59
s tim što je njena svrha drugačija. Forma danas nema karakter simbolike,
nego karakter celishodnosti, koji se ispoljava kroz njenu zaštitnu i dokaznu
funkciju.
Zaštitna funkcija odnosi se, pre svega, na ugovorne strane (forma ugo-
vor čini jasnijim i preciznijim, pomaže da se razgraniče faza pregovora od
faze zaključenja ugovora, onemogućava prenagljeno zaključenje ugovora),
ali i na javne interese (forma štiti sigurnost pravnog prometa, njome se po-
stiže izvesna kontrola i evidencija prometa određenih dobara).
Dokazna funcija ogleda u tome što forma pruža pouzdan dokaz, kako
o postojanju samog ugovora, tako i njegove sadržine.
Vrste formi. — Postoje različite vrste formi, koje se mogu podeliti
prema: (1) načinu njihovog ispoljavanja, (2) prema njihovom dejstvu i (3)
prema načinu nastanka forme.
(1) Prema načinu ispoljavanja, forma može biti: pismena, forma javne
isprave (svečana) i realna.
P ism en aform a sastoji se iz pismene redakcije ugovora na određenoj ispravi
koja je napisana rukom, pisaćom mašinom ili drugim sredstvom i koja je svojeruč-
no potpisana od ugovornih strana koje se obavezuju.60 Elem enti pism ene form e su
tekst izjave i potpisi, s tim što tekst izjave ne m ora biti sadržan u jednoj jedinstve-
noj ispravi (unitas scripturae) (čl. 72. st. 4. ZOO) a ugovor je zaključen kad ispravu
potpišu sva lica koja se njom e obavezuju (čl. 72. st. 2. ZOO).
58 U nerazvijenim pravima važio je princip formalizma, jer je za zaključenje ugovora

zahtevana naročita forma. Ona nije bila samo sredstvo izražavanja volje, već je ima-
la i konstitutivno dejstvo (forma dat esse rei). Sporazum koji nije bio zaključen u
traženoj formi, nije proizvodio pravno dejstvo (ex nudo pacto actio non nascitur).
Tek je krajem 16. i početkom 17. veka priznat princip konsensualizma, prema kojem
ugovor nastaje prostom saglasnošću volja, što znači da sporazum sam po sebi stvara
obavezu (solus consensus obligat). Od tog vremena važi shvatanje da su ugovori ne-
formalni.
59 Pismena forma je, u našem pravu, neophodna za sve ugovore o prometu nepokret-
nosti, kao i za ugovor o građenju, o jemstvu, o licenci, o osiguranju, doživotnom
izdržavanju i dr.
40
Formu javne isprave, pored pism ene redakcije ugovora, karakteriše i in-
tervencija određenog organa javne vlasti. Kod nekih ugovora zahteva se aktivna
uloga suda ili drugog organa javne vlasti (npr. kod ugovora o doživotnom izdrža-
vanju), dok je kod drugih uloga organa javn e vlasti pasivna, je r on sam o overava
(potvrđuje) da su stranke izjavile da je to njihov akt (npr. kod ugovora o prodaji
nepokretnosti).
Realnaforma ogleda se u predaji stvari, koja ima konstitutivno dejstvo, je r je
neophodan uslov za nastanak realnih ugovora (zajam, ostava, zaloga i posluga). Po
ugledu na savrem ene zakonike, ZOO napušta kategoriju realnih ugovora, ali kod
kapare, ipak, propisuje, da se ugovor sm atra zaključenim kad je kapara data (čl. 79.
st. 1), što kapari daje karakter realnog ugovora.
(2) Prema pravnom dejstvu, forma može biti: bitna (forma ad solem-
nitatem) i dokazna (forma ad probationem).
Bitna forma je ona form a koja predstavlja bitan (konstitutivan) sastojak ugo-
vora, tako da ugovor ne m ože nastati dok se ta forma ne ispuni.
Dokaznaforma je ona forma koja je predviđena kao jedino sredstvo dokaza
ugovora. Ugovor koji nije zaključen u predviđenoj dokaznoj form i punovažno na-
staje, ali se u slučaju spora ne može dokazivati drugim sredstvim a osim upotrebom
predviđene forme. U našem pravu ne predviđa se ni jedan slučaj dokazne forme,
dok se u drugim pravim a ona javlja u slučajevim a kad predm et nekih ugovora pre-
lazi određenu vrednost.
(3) Prema načinu nastanka, forma može biti: zakonska i ugovorena.
Zakonska forma je ona form a koja je predviđena zakonom. Ona može biti pi-
smena, svečana ili realna, a po svom dejstvu bitna ili dokazna.
Ugovorenaforma je ona form a koju strane ugovom ice svojom voljom predvi-
de za zaključenje nekog ugovora.
Izm e n e , d o p u n e i ra s k id fo r m a ln ih u g o v o ra . — Ako se za za-
ključenje nekog ugovora zakonom zahteva određena forma, onda je, po
pravilu, ta ista forma neophodna i za sve izmene ili dopune ugovora (čl. 67.
st. 2. ZOO). Takav ugovor se, međutim, može raskinuti neformalnim spo-
razumom, izuzev ako je za određeni slučaj zakonom predviđeno što drugo,
ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora zahteva da
raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi (čl. 68. ZOO).
Ugovor za čije zaključenje je ugovorena posebna forma može biti ras-
kinut, dopunjen ili na drugi način izmenjen i neformalnim sporazumom
(čl. 69. st. 2. ZOO).
Sankcije nedostatka potrebne forme. - Sankcija nedostatka po-
trebne forme u zavisnosti je od toga da li se radi o formi koja je predviđena
zakonom ili o formi koju su strane ugovornice svojom voljom predvidele za
zaključenje nekog ugovora.
Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo
ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi što drugo (čl.
70. st. 1. ZOO), što znači da važi pretpostavka da, u slučaju sumnje, propi-
sana forma ima karakter bitne forme.
41
Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo

ukoliko su ugovorne strane punovažnost ugovora uslovile posebnom for-
mom (čl. 70. st. 2. ZOO).
Pretpostavka potpunosti isprave. - U slučaju kad je ugovor za-
ključen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka,
pretpostavlja se da je ispravom u potpunosti obuhvaćeno sve ono o čemu
su se ugovornici saglasili. Takav zaključak nedvosmisleno proizlazi iz za-
konske odredbe kojom se propisuje da, u tom slučaju, „važi samo ono što
je u toj formi izraženo“ (čl. 71. st. 1. ZOO).
Od pravila da je ispravom potpuno obuhvaćena volja ugovornika odstupa se,
pod određenim uslovima, kako u slučaju istovrem enih usm enih pogodbi o spored-
nim elem entim a ugovora o lcojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno, tako i u
slučaju istovrem enih usm enih pogodbi kojima se sm anjuju ili olakšavaju obaveze
jedne ili obe strane.61
S obzirom na to, pism enom formom moraju biti obuhvaćeni svi bitni elementi
ugovora, jer usm ene pogodbe o bitnim elem entim a ugovora, koje nisu obuhvaćene
pism enom formom , ni u kom slučaju ne proizvode pravno dejstvo.
Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma. — Ugovor koji
nije zaključen u propisanoj forrni je ništav, tako da ne može biti osnažen
ni protekom vremena,62 ni u slučaju kad se u potpunosti izvrši. Međutim,
u našem pravu se predviđa izuzetak od tog pravila, jer se ugovor za čije se
zaključenje zahteva pismena forma smatra punovažnim, iako nije zaklju-
čen u toj formi, ako su strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze
koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana oči-
gledno ne proizilazi što drugo (čl. 73. ZOO). S tim u vezi, interesantno je da
i Zakon o prometu nepokretnosti, pod nešto strožijim uslovima, predviđa
mogućnost konvalidacije. Prema tom zakonu, koji predstavlja lex specialis,
sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti „koji
je zaključen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni
od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim
delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinud-
ni propis“.63
U našoj sudskoj praksi bilo je sporno da li se odredba o konvalidaciji ugovora
obostranim ispunjenjem može prim eniti i na ugovore o prom etu nepokretnosti.
61 Odredbama iz stava 2. i 3. člana 71. ZOO predviđa se da će biti punovažne kako „isto-
vremene usmene pogodbe o sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovoru nije
ništa rečeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne
cilju zbog koga je forma propisana", tako i „istovremene usmene pogodbe kojima se
smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana
samo u interesu ugovornih strana“.
62 Čl. 1006. Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru propisuje: „Što se grbo rodi,
vrijeme ne ispravi; - što je s početka nezakonito, to vremenom samim zakonito ne
postaje".
63 Čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 42/98 i
111/09).
Takvu mogućnost Vrhovni sud Srbije je odbio, ali je to stanovište kasnije izmenje-
no, najpre, zaključkom koji je usvojen na savetovanju Građanskih i građansko-pri-
vrednih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda i vrhovnih sudova repu-
blika i pokrajina, koje je održano 14. i 15. septembra 1983. godine u Beogradu,64 a
kasnije i zaključkom sa Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih suđo-
va republika i Vrhovnog privrednog suda, koje je održano 24, 25. i 26. septembra
1996. godine u Subotici.65
U g o v o r i u e le k t r o n s k o j fo r m i. Prema članu 9 Zakona o elektronskoj trgo-
vini iz 2009. godine („Službeni glasnik RS“, br. 41/2009), ugovor može biti zaklju-
čen elektronskim putem , odnosno u elektronskoj formi. Ponuda i prihvat ponude
mogu se dati elelctronskim putem, odnosno u elektronskoj form i. Kada se elek-
tronska poruka, odnosno elektronska form a koristi prilikom zaključenja ugovora,
takvom ugovoru se ne m ože osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u
elektronskoj form i. Na ugovore zaključene elektronskim putem stavlja se kvalifiko-
vani elektronski potpis.
Ugovor u elektronskoj formi smatra se zaključenim onog časa kada
ponuđač primi elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđenog da pri-
hvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude, kao i druge izjave volje učinjene
elektronskim putem, smatraju se primljenim kada im lice kome su upuće-
ne može pristupiti.
Odredbe o elektronskoj formi ugovora ne primenjuje se na: 1) pravne
poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se
ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka
i dugih učesnika u postupku za raspravljanje zaostavštine, formu zavešta-
nja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživot-
nom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore
iz oblasti naslednog prava; 3) ugovore o utvrđivanju imovinskih odnosa
između bračnih drugova; 4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima
je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovore o poklonu; 6) druge pravne po-
slove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih
propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima
na papiru ili overa svojeručnog potpisa.Navedeni ugovori i pravni poslovi
zaključuju se na klasičan način, u skladu sa odredbama građanskog prava.
64 "Odredba člana 73. ZOO o konvalidaciji ugovora kojem nedostaje forma primenjuje
se i na ugovor o prometu nepokretnosti za koji je forma propisana republičkim od-
nosno pokrajinskim zakonima ukoliko tim zakonima primena navedenog propisa
nije isključena. Ovi ugovori ako su izvršeni u celini ili u pretežnom delu smatraće se
punovažnim bez obzira što je forma propisana radi zaštite društvenih interesa pod
uslovom da društveni interesi nisu narušeni“.
65 "Pismena forma ugovora o prometu nepokretnosti je uslov njihove punovažnosti,
pa ne postoji mogućnost konvalidađje neformalnih - usmenih u celini ili pretežno
izvršenih ugovora o prometu nepokretnosti. Kad je ugovor o prometu nepokretnosti
koji nije zaključen u propisanoj formi u celini ili u pretežnom delu ispunjen, sud ne-
će uvažiti zahtev za restituciju, ako to zahteva ugovoma strana koja je onemogućila
zaključenje ugovora u propisanoj formi, ili ako bi restitucija bila suprotna načelima
savesnosti i dobrih običaja."
OORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONOPRAVO
43
C) K A PA R A I ODUSTANICA
l. Kapara
Pojam, uloga, nastanak i visina. - Kapara je određen iznos novca

ili određena količina drugih zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana
daje drugoj kao znak da je ugovor zaključen, kao osiguranje njegovog ispu-
njenja i kao akontaciju isplate duga koji duguje na osnovu ugovora.
Kapara spada u stvarna (realna) sredstva obezbeđenja izvršenja oba-
veza.
Sporazum o kapari zaključuje se ili u vidu klauzule u glavnom ugovoru
ili u obliku zasebnog ugovora. To je uvek realan ugovor, jer je za njegov na-
stanak potrebna predaja stvari. Kapara je i sporedan ugovor, jer deli prav-
nu sudbinu glavnog ugovora. Ako glavni ugovor uopšte nije zaključen ili je
glavni ugovor ništav, ni ugovor o kapari ne može nastati, niti proizvođiti
pravno dejstvo.66
Visinu kapare ugovorne strane određuju sporazumno, s tim što sud
može, na zahtev zainteresovane strane, da smanji preterano visoku kaparu
(čl. 80. st. 4. ZOO).
Dejstvo. - Dejstvo kapare zavisi od toga da li su obaveze koje su njo-
me obezbeđene ispunjene, odnosno da li je za neispunjenje obaveze iz glav-
nog ugovora odgovorna samo jedna strana.
(1) Kad su obaveze ispunjene. - Kapara se, u slučaju kad su obaveze iz
glavnog ugovora ispunjene, uračunava u ispunjenje obaveze, ako je takvo
uračunavanje po prirodi stvari moguće, a ako to nije moguće ona se mora
vratiti davaocu (čl. 79. st. 2. ZOO). Ona se vraća i u slučaju sporazumnog
raskida ugovora, kao i u slučaju kad ugovor nije ispunjen usled krivice obe-
ju strana ili usled nemogućnosti ispunjenja za koju nije odgovorna ni jedna
strana.
(2) Kadje za neispunjenje obaveze odgovornajedna strana. - Kapara
stupa u dejstvo kao sredstvo obezbeđenja tek ako je za neispunjenje obave-
ze iz glavnog ugovora odgovorna samo jedna strana.
Ako je za neispunjenje obaveze odgovorna strana koja je dala kaparu,
strana koja je primila kaparu može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugo-
vora, ako je to još moguće, ili naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu
ili vratiti, ili odustati od ugovora uz zadržavanje primljene kapare (čl. 80.
st. 1. ZOO).
S druge strane, ako je za neizvršenje obaveze odgovorna strana koja je
primila kaparu, njen davalac može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovo-
66 U sporovima koji sejavljaju povodom kapare kojaje data radi obezbeđenja izvršenja
obaveza iz ugovora o prodaji nepokretnosti koji nije bio zaključen, ili nije bio zaklju-
čen u propisanoj formi, naša sudska praksa redovno stoji na stanovištu da kapara u
navedenim slučajevima ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
44
ra, ako je to još moguće, ili naknadu štete i vraćanje kapare, ili odustati od
ugovora i tražiti vraćanje udvojene kapare (čl. 80. st. 2. ZOO). Strana koja
traži ispunjenje ugovora ima, u svakom slučaju, pravo i na naknadu štete
koju trpi zbog zadocnjenja.(čl. 80. st. 3. ZOO).
U slučaju kad dužnik delimično ispuni obavezu, poverilac ne m ože zadržati
kaparu, nego m ože tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadoc-
njenja, ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja
kapara uračunava u naknadu. Međutim, ako poverilac raskine ugovor i vrati ono
što je prim io kao delim ično ispunjenje, on može birati između ostalih zahteva koji
pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge (čl. 81. st. 1.
i 2. ZOO).
2. Odustanica
Pojam i uloga. - Odustanica je suma novca ili neka druga stvar koju
jedna ugovorna strana obećava da će dati drugoj ukoliko se odluči da od-
ustane od ugovora. Pravo na odustanak od ugovora može se ugovoriti i u
korist oba ugovornika.
Odustanica je jedno od ličnih (personalnih) sredstava obezbeđenja iz-
vršenja obaveza.
Dejstvo. - Strana u čiju je korist ugovorena odustanica ima pravo da
bira između dve mogućnosti: da ostane pri ugovoru i da svoju obavezu is-
puni, ili da odustane od ugovora uz plaćanje odustanice. Ako se opredeli za
odustanak od ugovora dužna je da istovremeno sa izjavom 0 odustajanju
plati i odustanicu (čl. 82. st. 3. ZOO).
Pravo na odustanak od ugovora uz plaćanje odustanice ograničeno je
na rok koji ugovornici odrede. Ako oni to nisu učinili, ovlašćena strana mo-
že odustati od ugovora sve dok ne protekne rok određen za ispunjenje nje-
ne obaveze (čl. 82. st. 4. ZOO), s tim što to pravo prestaje i kad ona počne
da ispunjava svoje obaveze iz ugovora ili primi ispunjenje od druge strane
(čl. 82. st. 5. ZOO).
Ne postoji obaveza na plaćanje odustanice ako je obaveza postala ne-
moguća zbog okolnosti za koju dužnik ne odgovara, kao i u slučaju kad on
odustane od ugovora zbog docnje druge strane.
Kapara kao odustanica. - Ako je kapara ugovorena i kao odustani-
ca, tj. ako je uz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, onda
se kapara smatra i kao odustanica, tako da svaka strana može da odustane
od ugovora (čl. 83. st. 1. ZOO). Pri tome, ako od ugovora odustane strana
koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako od ugovora odustane strana koja je
kaparu primila, ona je udvojeno vraća (čl. 83. st. 2. ZOO).
45
II I. P O D E L A O B L I G A C IO N IH U G O V O R A
Princip autonomije volje omogućuje ugovornim stranama da zaklju-

čuju brojne i raznovrsne ugovore. Na sve te ugovore primenjuju se opšta
pravila kojima se reguliše kako njihovo zaključenje, tako i njihovo izvrše-
nje. Ali, pored opštih, postoje i posebna pravila koja se primenjuju samo na
pojedine vrste ugovora. Zbog toga što se posebna pravila odnose samo na
pojedine ugovore, podela obligacionih ugovora javila se veoma rano i ima
veoma dugu tradiciju.
Svaka od podela ugovora zasniva se na određenom kriterijumu i ima
neki praktični značaj, koji se ogleda u tome što pravna pravila koja važe za
jednu određenu vrstu ugovora ne važe i za neku drugu koja je njena suprot-
nost sa gledišta kriterijuma podele.
1. Imenovani i neimenovani ugovori
Podela ugovora na imenovane i neimenovane izvršena je prema njiho-

vom zakonskom regulisanju.
Imenovani su oni ugovori koji su zakonom posebno predviđeni i re-
gulisani i čiji je naziv određen zakonom (npr. ugovor o prodaji, ugovor o
zakupu, ugovor o zajmu).
Neimenovani su oni ugovori koji zakonom nisu posebno regulisani,
nezavisno od toga da li imaju neki ustaljen naziv (npr. ugovor o izložbi,
ugovor o inžinjeringu).
Imenovani ugovori su daleko značajniji od neim enovanih i u pravnom prome-
tu se m nogo češće javljaju. Značaj ove podele ogleda se u tom e što se kod imenova-
nih ugovora ugovom e strane oslobađaju obaveze da svoj ugovorni odnos detaljno
regulišu. Dovoljno je da se saglase samo o bitnim elem entim a ugovora, dok će se na
ostale odnose koje ugovor stvara prim eniti dispozitivne zakonske odredbe.
2. Formalni i neformalni ugovori
Podela ugovora na formalne i neformalne izvršena je prema uslovima

koji su neophodni za njihov nastanak.
Formalni su oni ugovori za čije se zaključenje, zakonom ili voljom
stranaka, zahteva i ispunjenje tačno određene forme, tako da ispunjenje te
forme (pismene, svečane ili realne) predstavlja njihovbitan sastojak. (npr.
ugovor o jemstvu, ugovor o prodaji nepokretnosti, ugovor o poklonu).
Neformalni su oni ugovori za čije zaključenje je dovoljna prosta sagla-
snost volja, koja može biti izražena na bilo koji način, tj. u bilo kojoj formi.
Značaj ove podele ogleda se, pre svega, u tom e što nepoštovanje predviđene
forme im a za posledicu ništavost ugovora. Pored toga, niz posebnih pravila predvi-
đa se sam o kod form alnih ugovora (npr. dejstvo usm enih sporazum a kod form al-
nih ugovora, form a ugovora o punom oćstvu kad punom oćnik zaključuje form alni
ugovor, form a predugovora).
3. Jednostrani i dvostrani ugovori
Prema rasporedu obaveza koje iz ugovora proističu, ugovori se dele na

jednostrane, jednostrano obavezne ili jednostrano obavezujuće (contrac-
tus unilaterales) i dvostrane, dvostrano obavezne ili obostrano obavezuju-
će (contractus bilaterales).
Jednostrani ugovori su takvi ugovori koji rađaju obavezu samo za jed-
nu stranu ugovornicu (npr. ugovor o poklonu). Kod njih se ugovornici na-
laze samo u ulozi poverioca i dužnika.
Dvostrani ugovori su takvi ugovori koji rađaju obaveze za obe strane
ugovornice, tako da se i jedna i druga strana istovremeno nalaze i u ulozi
poverioca i u ulozi dužnika. Dvostrani ugovori dele se na prave, uzajamne
ili sinalagmatične (contractus bilaterales aequales) i neprave ili nesavrše-
ne (contractus bilaterales inaequales) dvostrane ugovore.67
Pravi dvostrani ugovori su takvi ugovori kod kojih se vrši uzajam-
na razmena činidbi, jer stvaraju uzajamne obaveze ugovornih strana, kao
izraz saglasnosti njihovih volja (npr. ugovor o prodaji, ugovor o zakupu,
ugovor o delu).
N epravi dvostrani ugovori, za razliku od pravih, nisu m otivisani željom za
uzajam nom razm enom činidbi, već nekim drugim težnjam a (npr. ugovor o bes-
platnom punom oćstvu kojim se vlastođavac obavezuje da punom oćniku nakna-
di sam o troškove zastupanja). Iako i kod nepravih dvostranih ugovora postoji
obaveza za obe strane, te obaveze se ne odnose jed n a prem a drugoj kao činidba i
protivčinidba, je r obaveza da se pokriju troškovi zastupanja nije nagrada za pu-
nom oćnikov rad.
U neprave dvostrane ugovore svrstavaju se i oni ugovori koji su zaključeni
kao jednostrani, ali je kasnije, u toku njihovog izvršenja, nastala obaveza i za drugu
stranu (npr. obaveza ostavodavca da kod ugovora o besplatnoj ostavi ostavoprim cu
naknadi troškove koje je ovaj imao oko održavanja stvari). U tom slučaju, iako oba
ugovom ika imaju obaveze jedan prema drugom, ne dolazi do pretvaranja jedno-
stranog u dvostrani ugovor, jer je obaveza ostavodavca sekundarna i eventualna.
Ona ne nastaje iz ugovora, već njegovim povodom , tako da taj ugovor ostaje jedno-
stran i ne može biti sm atran ni kao nepravi dvostrani ugovor.68
Praktični značaj podele ugovora na jednostrane i dvostrane je veoma
veliki. Naime, uzajamna razmena činidbi, koja se ostvaruje u skladu sa na-
čelom jednake vrednosti uzajamnih davanja, zahteva da se čitav niz poseb-
nih pravila primenjuje samo na dvostrane ugovore, kao što je to slučaj sa
pravilima koja se odnose na: (1) raskid ugovora zbog neizvršenja, (2) prigo-
vor neispunjenja ugovora, (3) rizik slučajne propasti stvari, (4) ustupanje
ugovora, (5) prekomerno oštećenje, (6) zelenaške ugovore, (7) promenjene
okolnosti, (8) tumačenje ugovora i dr.

47
4. Teretni i dobročini ugovori
Prema tome da li se za korist koja se na osnovu ugovora stiče isplaćuje

naknada drugoj ugovornoj strani, ugovori mogu biti teretni ili uz naknadu
(onerozni ugovori) i dobročini, besplatni ili bez naknade (lukrativni ugo-
vori).
Teretni su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist,
odnosno pravo koje stiče tim ugovorom (npr. ugovor o prodaji, ugovor o
zakupu, ugovor o delu).
Dobročini su takvi ugovori kod kojih jedna strana ne daje nikakvu na-
knadu za korist, odnosno pravo koje od druge strane dobija (npr. ugovor o
poklonu i o posluzi, a to mogu biti i ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i ugo-
vor o punomoćstvu).
Podela ugovora na teretne i dobročine ima višestruki praktični značaj,
koji dolazi do izražaja kod: (l) zaključenja ugovora (za zaključenje dobro-
činih ugovora kojima se vrši prenos prava zahteva se i ispunjenje određene
forme; dobročini ugovori zaključuju se, po pravilu, intuitu personae, tj. s
obzirom na ličnost ugovornika); (2) ugovorne odgovornosti (samo kod te-
retnih ugovora postoji odgovornost zbog pravnih i materijalnih nedostata-
ka; odgovornost dužnika se blaže ceni kod dobročinh ugovora, kao što je to
slučaj sa besplatnom ostavom); (3) tumačenja ugovora (dobročin ugovor
tumači se u smislu koji je manje težak za dužnika, a teretni u smislu kojim
se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja); i (4) prestanak ugovora
(kod dobročinih ugovora postoji veća mogućnost za poništaj ugovora zbog
nedopuštenog motiva, zablude o motivu i zablude o ličnosti, kao i za raskid
ugovora jednostamom izjave volje, kao što je to slučaj sa otkazom i opozi-
vom ugovora o punomoćstvu ili sa opozivom ugovora o poklonu).
Razlike izm eđu teretnih i dobročinih ugovora postoje i u nekim posebnm slu-
čajevim a, kao što je to slučaj kod pobijanja pravne radnje dužnika zbog oštećenja
poverioca, kod sticanja svojine od nevlasnika, kod zaštite prava svojine putem pu-
blicijanske tužbe, kao i u trgovačkom pravu gde sam o teretni ugovori im aju karak-
ter trgovačkog posla.
5. Komutativni i aleatorni ugovori.

Prem a tom e da li su u trenutku njegovog zaključenja poznati visina i uzajam ni
odnos prestacija, ugovori se dele na kom utativne i aleatorne.
Kom utativni su takvi ugovori kod kojih je, već u trenutku njihovog zaključe-
nja, poznata visina i uzajam ni odnos prestacija, tako da se tačno zna šta ko prim a
i šta ko po ugovoru duguje.69Samim ugovorom je, dakle, definitivno određeno i šta
se duguje, i koliko se duguje, i ko kom e duguje.
A leatorni su takvi ugovori kod kojih u m om entu njihovog zaključenja nije
poznata visina i uzajam ni odnos prestacija, tj. ne zna se za koju će stranu nastati
69 Naziv komutativni potiče od latinske reči commutatio, koja znači promenu, zamenu.
pravo, a za koju obaveza, ili kolika će biti visina tih obaveza, ili kakav će biti od-
nos uzajam nih obaveza, već sve to zavisi od nekog neizvesnog ili barem vrem enski
neodređenog dogadaja.70Neki od bitnih elem enata aleatornih ugovora su sam o od-
redivi u trenutku zaključenja ugovora. Aleatom i su po svojoj prirodi ugovor o igri
i opkladi, o osiguranju i o doživotnom izdržavanju, dok je, po uslovim a kako je za-
ključen, aleatoran i ugovor o prodaji nade (prodaja budućih plodava sa jedne njive,
zahvat m reže jednog ribara).
Značaj podele ugovora na kom utativne i aleatorne svodi se, uglavnom , na is-
ključenje pravila o leziji kod aleatornih ugovora, tj. m ogućnosti da se oni napadaju
zbog prekom em og oštećenja. U tom smislu se kaže da „alea isključuje leziju". Pored
toga, pojedini aleatorni ugovori, kao što su to igra i opklada, stvaraju, po pravilu,
prirodne obligacije.
6 . Trenutni i trajni ugovori

Prema dužini trajanja prestacije, ugovori se dele na trenutne, sa trenutnim
izvršenjem obaveza ili kratkotrajne i na trajne, sa trajnim izvršenjem obaveza ili
dugotrajne.
Trenutni ugovori su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji iz jednog akta
činjenja ili propuštanja, koji se izvršava u jednom momentu (npr. ugovor o prodaji
za gotovo).71
Trajni ugovori su takvi ugovori kod kojih se izvršenje obaveze prostire u vre-
menu, tako da se obaveza obično sastoji iz više akata činjenja ili propuštanja (npr.
ugovor o zakupu, ugovor o posluzi, ugovor o ostavi, ugovor o doživotnom izdrža-
vanju, ugovor o radu, ugovor o osiguranju).72 To trajanje obaveze m ože biti voljom
ugovom ika tačno određeno, a m ože biti i vrem enski neodređeno. Inače, s obzirom
na način izvršenja obaveze, trajni ugovori mogu biti periodični, kod kojih se iz-
vršenje obaveze sastoji u ponavljanju dugovane radnje u određene periode (npr.
plaćanje stanarine svakog prvog u mesecu), ili sukcesivni, kod kojih se obaveza is-
punjava u delovim a koji se slede i u ugovorenim rokovim a (npr. ugovor o prodaji
određene količine robe sa obavezom isporuke svakih 10 dana određene količine te
robe dok se ne iscrpi ugovorena količina).
Ova podela ugovora ima značaj ne samo kod izvršenja, nego i kod prestanka
ugovora. U pogledu izvršenja, karakteristično je da sam o kod trajnih ugovora do-
lazi do izražaja uticaj prom enjenih okolnosti na izvršenje ugovora. Slično je i sa
prestankom trajnih ugovora. Naime, za razliku od opšteg pravila da raskid i poniš-
taj ugovora deluju retroaktivno, kod trajnih ugovora ne mogu se uvek otkloniti sve
posledice koje su oni proizveli, tako da raskid i poništaj deluju kod njih sam o ubu-
duće. Osim toga, kod trajnih ugovora odstupa se i od pravila da se ugovor ne može
70 Naziv aleatorni potiče od latinske reči alea, koja znači kocku, igru na sreću, rizik.
71 Slobodan Perović, nav. delo, str. 211; Jakov Radišić, nav. delo, str. 136, smatra da su
to ugovori koji se, po pravilu, iscrpljuju u jednokratnoj činidbi dužnika.
72 Slobodan Perović, nav. delo, str. 211-212; Jakov Radišić, nav. delo, str. 131, sma-
tra da dugotrajne ugovore, pored vremena, karakteriše i vremensko prilagođavanje
dužnikove obaveze, što znači da ukupan obim dugovane činidbe zavisi od vremena
za koje se ona nastavlja odnosno ponavlja, tako da je ukupan rezultat činidbe veći,
ukoliko je vreme trajanja ugovornog odnosa duže.
ĐORĐE NIKOUĆ OBLIGACIONO PRAVO
49
raskinuti jeđnostranoni izjavom volje, je r se oni, ako su zaključeni na neodređeno

vreme, mogu raskinuti i izjavom volje jednog ugovornika.
7. Jednostavni i mešoviti ugovori

Prem a karakteru prestacije ugovori se dele na jednostavne, proste ili elemen-
tarne i m ešovite, složene ili sastavljene.
Jednostavni su oni ugovori čija se sadržina sastoji od elem enata koji su svoj-
stveni sam o jednom određenom tipu ugovora (npr. ugovori o prodaji, o zakupu, o
delu).
M ešoviti su oni ugovori čija se sadržina sastoji od elem enata koji su karak-
teristični za dva ili više jednostavna ugovora, koji su sjedinjeni tako da predsta-
vljaju jed an jed instven ugovor (npr. ugovor o pansionu, ugovor o sefu, ugovor 0
organizaciji putovanja, ugovor o prodajnom nalogu, neprava ostava i ugovor 0
lečenju).
Značaj ove podele ogleda se u tom e što kod m ešovitih ugovora m ože biti
sporna njihova pravna priroda pa, sam im tim , i pravna pravila koja su za njih
m erodavna. Za određivanje tih pravila predlažu se različita rešenja, koja su obu-
hvaćena teorijom apsorcije, kauze, kom binacije, kreacije i analogije, s tim što se
podvlači da se to pitanje u suštini svodi na pronalaženje prave volje ugovornih
strana.73
8. Glavni i sporedni ugovori

Podela ugovora na glavne ili sam ostalne i sporedne ili zavisne (akcesom e) iz-
vršena je prem a zavisnosti ugovora jednih od drugih, odnosno prem a tom e da li su
oni povezani zajedničkim ciljem .74
Glavni ugovor je onaj koji nastaje, postoji i proizvodi pravna dejstva nezavi-
sno od drugog ugovora, pri čemu se zajednički cilj bez njega nikako ne m ože postići
(npr. ugovori o prodaji, zakupu, poklonu).
Sporedan ugovor je onaj koji je zavisan od postojanja nekog drugog ugovo-
ra, pri čemu on nem a sam ostalan cilj, već pom aže ostvarenju cilja drugog ugovora
(npr. ugovori o jem stvu, zalozi, kapari, ugovornoj kazni, odustanici). Inače, ta zavi-
snost je jednostrana, jer glavni ugovor može punovažno nastati i proizvesti pravna
dejstva, odnosno njim e se m ože ostvariti cilj ugovora i bez sporednog ugovora.
Značaj ove podele dolazi do izražaja ne samo kod nastanka, već i kod trajanja,
odnosno prestanka ugovora. Naim e, ako glavni ugovor nije punovažno nastao, ne
može nastati ni sporedan. Osim toga, ako glavni ugovor prestane na bilo koji način,
prestaje i sporedni.
9. Predugovori i glavni (konačni) ugovori
Prema ugovornoj obavezi da se zaključi drugi ugovor, ugovori se dele

na predugovore (taj izraz se koristi u ZOO), koji se nazivaju i pripremnim,

50
prethodnim, preparatornim i preliminarnim ugovorima, i glavne (taj izraz

se koristi u ZOO),75 konačne ili defmitivne ugovore.75
Predugovor je ugovor kojim se jedna ili obe strane ugovornice obave-
zuju da docnije zaključe drugi ugovor čiji su bitni sastojci već određeni u
predugovoru. Taj drugi ugovor na čije se zaključenje ugovornici obavezuju
naziva se glavni, konačni ili definitivni ugovor. Predugovorom se zasniva
jedna privremena veza između lica koja ga zaključuju, jer je njegov cilj po-
stignut čim konačni ugovor bude zaključen. To znači da se zaključenjem
konačnog ugovora ispunjava obaveza iz predugovora, što dovodi do njego-
vog prestanka.
Da bi predugovor obavezivao na zaključenje glavnog ugovora, neop-
hodno je da ugovorne strane u predugovoru odrede bitne sastojke glavnog
ugovora (čl. 45. st. 3. ZOO). One obično određuju i rok za zaključenje glav-
nog ugovora, ali na to nisu obavezne, jer u našem pravu ugovaranje tog
roka nije uslov punovažnosti predugovora.
U slučaju kad je propisana forma uslov punovažnosti glavnog ugovo-
ra, onda propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor (čl. 45. st.
2. ZOO).
S obzirom da predugovor obavezuje na zaključenje glavnog ugovora,
svaka ugovorna strana je ovlašćena da zahteva od druge da taj ugovor za-
ključi. Ali, to pravo je vremenski ograničeno, jer se predviđa da se zaklju-
čenje glavnog ugovora može zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka
predviđenog za njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, onda od
dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude za-
ključen (čl. 45. st. 5). Ako jedna strana odbije da zaključi ugovor na čije se
zaključenje obavezala, druga se svojim zahtevom može obratiti sudu, koji
će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovo-
ra da to uradi u roku koji će joj odrediti (čl. 45. st. 4).
S obzirom da sud ne može neposredno prinuditi tuženog na davanje izjave
volje, sm atra se da to nam eće potrebu da sudska presuda zam eni njegovu izjavu
volje.77 U slučaju kad sudska presuda zamenjuje izjavu volje koja je neophodna za
zaključenje ugovora, uzim a se da je ta izjava data čim presuda postane pravnosna-
žna. Posle toga, važi neoboriva pretpostavka da je glavni ugovor zaključen, tako da
se m ože zahtevati njegovo ispunjenje, odnosno naknada štete.78
75 Sobodan Perović, nav. delo, str. 234, smatra da je naziv „glavni ugovor" adekvatniji,
jer on podvlači nameru stranaka da su njemu težile, tj. da su zbog njega kao glavnog
zaključile i predugovor.
76 Jakov Radišić, nav. delo, str. 129, smatra da, u odnosu na naziv ,,glavni“, njegova su-
protnost mora biti „sporedno", a ne „predugovor", odnosno da je za predugovor, kao
privremeni sporazum, suprotnost onom što je konačno ili definitivno.
78 Jakov Radišić, nav. delo, str. 130; Čl. 29. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugo-
vorima Mihaila Konstantinovića.
51
U skladu sa opštom idejom o uticaju promenjenih okolnosti na ispu-

njenje ugovora, propisuje se da predugovor ne obavezuje ako su se okolno-
sti od njegovog zaključenja toliko izmenile da ne bi ni bio zaključen da su
takve okolnosti postojale u to vreme (čl. 45. st. 6. ZOO).
10. Kauzalni i apstraktni ugovori

Prema vidljivosti osnova (kauze) ugovori se dele na kauzalne i apstakt-
ne.
Kauzalni su takvi ugovori kod kojih je vidno označen razlog, svrha ili cilj obve-
zivanja (kauza), tako da se tačno zna zbog čega se ugovornici obavezuju (npr. strana
koja se ugovorom o prodaji obavezala na neko davanje čini to sam o zato da bi stekla
pravo potraživanja protivčinidbe, tj. prodavac zbog cene, a kupac zbog stvari).
Apstraktni su oni ugovori kod kojih razlog, svrha ili cilj obvezivanja (kauza)
nije označen, tako da se ne zna zbog čega se ugovornici obavezuju (npr. kad se neko
obaveže pism enom ispravom da će saugovoraču isplatiti određenu sumu novca).
Ali, ako se iz apstraktnog ugovora ne vidi razlog obvezivanja, to ne znači da takvi
ugovori nemaju osnov. Prirodno je da i oni imaju svoj osnov, koji je sastavni deo
ugovora, sam o što on nije viđljiv iz sam og ugovora. Ustvari, ugovornicim a je poznat
osnov apstraktnog ugovora, ali je 011 nepoznat trećim licima. S tim u vezi, pretpo-
stavka je da obaveza ima svoj osnov iako on nije izražen (čl. 51. st. 3. ZOO).
Za nastanak apstraktnog ugovora zahteva se i ispunjenje određene form e, naj-
češće pismene, što znači da su apstraktni ugovori ujedno i form alni.
Značaj ove podele ogleda se, pre svega, u tome što je položaj poverioca u ap-
straktnom ugovoru daleko povoljniji nego u kauzalnom ugovoru. Naim e, on je, u
slučaju spora, oslobođen tereta dokazivanja postojanja osnova, je r je dovoljno da
svom tužbenom zahtevu priloži ispravu o apstraktno preuzetoj obavezi dužnika-tu-
ženog, s tim što se ovaj može osloboditi obaveze ako dokaže da osnov ne postoji ili
da je nedozvoljen. Pored toga, značaj apstraktnih ugovora ogleda se i u tom e što se
njima ubrzava pravni promet.
11. Ugovori sa sporazumno određenom sadržinom

i ugovori po pristupu
Podela ugovora na ugovore sa sporazumno određenom sadržinom i ugo-

vore po pristupu izvršena je prema tehnici i načinu zaključenja ugovora.
Ugovori sa sporazumno određenom sadržinom su takvi ugovori kod
kojih obe ugovorne strane sporazumno određuju elemente i uslove ugovo-
ra, posle prethodnih pregovora i pogađanja.
Ugovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred
određuje elemente i uslove ugovora preko jedne opšte i stalne ponude, a dru-
ga strana samo pristupa tako učinjenoj ponudi.79Takvi ugovori zaključuju se,
uglavnom, bez mogućnosti pogađanja, niti im prethodi neko pregovaranje.

52
Ponuda za zaključenje ugovora po pristupu je opšta, jer je upućena neodre-

đenom i neograničenom broju lica, i stalna, što znači da je ponudilac stalno
ponavlja, odnosno da proizlazi iz njegove redovne i trajne delatnosti.
Za nastanak ugovora po pristupu bitno je da su uslovi pod kojima se
zaključuju ovi ugovori, koji se obično nazivaju „opšti uslovi“, u trenutku
zaključenja ugovora, bili poznati ili morali biti poznati strani koja im pri-
stupa (čl. 142. st. 3. ZOO). Pri tome, pretpostavlja se da su „opšti uslovi“
bili poznati strani koja pristupa, ako su joj pre zaključenja ugovora bili pre-
dati ili su bili objavljeni na propisan ili uobičajen način. Ta pretpostavka
je oboriva i strana koja tvrdi da joj „opšti uslovi" nisu bili poznati mora to
i da dokaže.
Ugovori po pristupu javljaju se u 19. i 20. veku i to, najpre, u obla-
sti tzv. javnih službi (npr. prevoz železničkim, drumskim, pomorskim ili
vazdušnim putem, pružanje različitih komunalnih usluga), a zatim i kod
kupovine raznih stvari čija je cena unapred utvrđena (npr. cena nekih ži-
votnih namirnica).
Značaj ove podele dolazi do izražaja kod tumačenja ugovora, jer se kod
ugovora po pristupu predviđaju i izvesna dopunska pravila tumačenja. To
je, pre svega, pravilo koje obvaezuje sud da tumači ugovor u korist strane
koja pristupa ugovoru (čl. 100. ZOO).
IV . T U M A Č E N J E U G O V O R A
Pojam i potreba za tumačenjem. - Tumačenje ugovora je delat-

nost čija je svrha otkrivanje pravog značenja i smisla jednog ugovora.
Tumačenju ugovora pristupa se u slučaju kad postoji nesaglasnost
ugovornika o značenju i smislu pojedinih ugovornih odredbi, a ređe kad
postoji nesaglasnost o značenju i smislu celog ugovora. Ono je neophodno
i u slučaju kad su izjave volje nejasne. Međutim, ako je ugovorom jasno i
nedvosmisleno izražena volja ugovomih strana, 'ne postoji potreba za nje-
govim tumačenjem. Tada se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase
(čl. 99. st. l. ZOO).80
Vrste tumačenja. - Tumačenje ugovora može biti sudsko i vansud-
sko.
Sudsko tumačenje vrši sud kad raspravlja i odlučuje u sporu između
ugovomih strana. Ono je za ugovorne strane obavezno. Za sudsko tumače-
nje ugovora važe posebna pravila tumačenja.
Vansudsko tumačenje postoji u slučaju kad ugovor tumači nepristra-
sno i nezavisno ovlašćemo lice. Ono je fakultativno, jer nema obaveznu
pravnu snagu.
8u U tom smislu je i odredba iz čl. 994. Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru u
kojoj stoji: „Što svak jednako razumije, tome tumača ne treba“.
ĐORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRA VO
53
Opšte pravilo tumačenja. - U Zakonu o obligacionim odnosima

usvojen je mešoviti subjektivno-objektivni kriterijum tumačenja ugovora,
jer se propisuje da se, pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba
držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajed-
ničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načeli-
ma obligacionog prava utvrđenim tim zakonom (čl. 99. st. 2).
Posebna pravila tumačenja. - Za tumačenje ugovora važe i izve-
sna posebna pravila, koja se mogu podeliti na (1) dopunska i (2) specijalna.
(1) Dopunska pravila predstavljaju razradu ili konkretizaciju opšteg
pravila tumačenja. U dopunska se najčešće svrstavaju sledeća pravila: po-
jedine odredbe ugovora treba tumačiti jedne pomoću drugih, imajući uvek
u vidu celinu ugovora; sud je dužan da teži održanju ugovora i da odredbe
ugovora tumači u smislu u kome imaju izvesno dejstvo; opšti izrazi koji
imaju šire i uže značenje u sumnji se tumače uže, tj. restriktivno.
(2) Specijalna pravila su ona koja se odnose samo na pojedine vrste
ugovora. Tako se, u vezi sa tumačenjem ugovora po pristupu, propisuje da
će se, nejasne odredbe koje je jednostrano unela jedna ugovorna strana,
tumačiti u korist druge strane (čl. 100. ZOO). Isti je slučaj i sa pravilom
sadržanim u odredbi kojom se propisuje da „nejasne odredbe u ugovoru
bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika, a u
teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih
davanja" (čl. 101. ZOO).
Dopunjujuće (kvalifikovano) tumačenje. - U slučaju kad neko
sporno pitanje ugovorom nije regulisano, tj. kad u ugovoru postoji pra-
znina, sam zakonodavac popunjuje tu prazninu propisujući dispozitivne
zakonske odredbe za nebitne elemente ugovora. Međutim, ako se prazni-
na ne može popuniti dispozitivnim zakonskim odredbama, to mora učiniti
sud, putem tzv. dopunjujućeg ili kvalifikovanog tumačenja ugovora. I to je
subjektivno-objektivno tumačenje kod kojeg sud treba da utvrdi pretposta-
vljenu volju ugovornika, tj. kako bi oni sporno pitanje regulisali, s tim što,
pri tome, mora voditi računa o pregovorima koji su prethodili zaključenju
ugovora, o utvrđenoj praksi između ugovarača i 0 običajima (čl. 32. st. 2.
Z O O ).
V. NEPUNOVAŽNOSTI PONIŠTAJ UGOVORA
Pojam poništenja. - Poništenje ugovora je način prestanka neva-

žećeg ili nepunovažnog ugovora, tj. ugovora koji pravno nije valjan,81 zbog
nekog nedostatka koji je postojao još u trenutku zaključenja ugovora. Kod
nepunovažnog ugovora nisu ispunjeni neki od zakonskih zahteva koji uslo-
81 Jakov Radišić, nav. delo, str. 170, smatra da izrazi ,,nevaljan“ i „nevažeći" nisu si-
nonimi. „Nevaljan ugovor“ je pojmovno širi pojam od „nevažećeg ugovora", jer u
„nevaljane" spadaju ništavi i rušljivi, a u „nevažeće" samo ništavi ugovori.
p r ir u Cn ik z a p o l a g a n j e PRAV0SUDN0G is p it a
54
vljavaju punovažan nastanak i opstanak ugovora. Ti zahtevi mogu se tica-

ti poslovne sposobnosti ugovornika, saglasnosti njihovih volja, predmeta,
osnova ili forme ugovora.
Vrste nevažnosti. - Zakon o obligacionim odnosima u nepunova-
žne (nevažeće) ugovore ubraja (l) ništave (apsolutno ništave) i (2) rušljive
(relativno ništave) ugovore. U navedenom zakonu se, kao posebna katego-
rija nevažećih ugovora, ne pominju nepostojeći ugovori, iako se na osnovu
odredbe kojom se reguliše nesporazum može zaključiti da se ugovor kod
kojeg postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu
ugovora smatra nepostojećim, jer se izričito propisuje da u tom slučaju
ugovor ne nastaje (čl. 63. ZOO).
Pravna teorija poznaje i nepostojeće ugovore, pod kojim a se podrazum evaju
oni ugovori kojima nedostaje neki od sastojaka bez kojih se ugovor uopšte ne mo-
že zamisliti (npr. kad postoji nesaglasnost o prirodi ili o predm etu ugovora, kad
je jedan ugovornik potpuno poslovno nesposoban i, po nekim a, ako ugovor nije
zaključen u bitnoj formi). Međutim, smatra se da u obligacionom pravu kategorija
nepostojećih ugovora nema opravdanja. Oni se, doduše, teorijski mogu razlikovati
od ništavih ugovora, ali takvo razlikovanje, zbog istovetnosti sankcija (u oba slučaja
ugovor ne proizvodi pravna dejstva), nema neki praktični značaj.
1. Ništavi ugovori
Pojam. - Ništav je onaj ugovor koji je protivan prinudnim propisima,

javnom poretku ili dobrim običajima, pod uslovom da cilj povređenog pra-
vila ne upućuje na neku drugu sankciju ili da zakon u određenom slučaju
ne propisuje što drugo (čl. 103. st. 1. ZOO). Takav ugovor nema zakonsku
važnost i postoji samo prividno,82a eventualna sudska odluka kojom se utvr-
đuje da je ugovor ništav ima samo deklarativno dejstvo.83 Pored toga, sank-
ciju ništavosti Zakon o obligacionim odnosima posebno propisuje u čitavom
nizu slučajeva, kao što je to slučaj sa ugovorom čiji je predmet obaveze ne-
moguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv (čl. 47), sa ugovorom bez osno-
va ili sa nedopuštenim osnovom (čl. 52), sa ugovorom pravnog lica koji izlazi
iz okvira njegove pravne sposobnosti (čl. 54), sa ugovorom koji nije sklopljen
u propisanoj formi (čl. 70. st. 1), kao i sa zelenaškim ugovorom (čl. 141).
Delimična ništavost. - Ugovor može biti ništav u celini (npr. ugo-
vor zaključen od strane potpuno poslovno nesposobnog lica), ali ništav
može biti i samo jedan deo ugovora (npr. ugovor zaključen pod nemoral-
nim uslovom, ugovor kod kojeg je ugovorena veća kamata od one koja je
propisana). U slučaju kad je samo jedan deo ugovora ništav, svi pravni si-
stemi, držeći se pravila da se „korisno štetnim ne kvari“ (Utile per inutile
non vitiatur), propisuju da ništavost dela ugovora ne povlači ništavost ce-
82 Jakov Radišić, nav. delo, 171.

55
log ugovora. U tom smislu se i u našem pravu propisuje da ništavost neke

odredbe ugovora ne povlači ništavost samog ugovora, ako on može opstati
bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća po-
buda zbog koje je ugovor zaključen (čl. 105. st. 1. ZOO).
Ugovor će ostati na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučjuća
pobuda ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio
oslobođen te odredbe i važio bez nje (čl. 105. st. 2. ZOO). Tako će, na prim er, ugo-
vor o prodaji kod kojeg je odredba o ceni ništava, jer je ugovorena cena veća od one
koju je propisao nadležni organ, ostati u važnosti, s tim što će kupac dugovati iznos
propisane cene (čl. 463. ZOO).
Naknadni nestanak uzroka ništavosti i dobrovoljno ispunje-
nje. - Ništavost ugovora je pojmovno definitivna i neizlečiva.84 S obzirom
na to, ništav ugovor ne postaje punovažan kad zabrana ili koji drugi uzrok
ništavosti naknadno nestane (čl. 107. st. 1. ZOO) (npr. kad ono što je bilo
zabranjeno postane dozvoljeno ili kad poslovno nesposobno lice postane
poslovno sposobno). Ništavost se, po pravilu, ne otklanja ni dobrovoljnim
ispunjenjem ugovora.
Ipak, ako je zabrana koja ugovor čini ništavim bila manjeg značaja,
a ugovor je izvršen, ništavost se, u slučaju kad je zabrana kasnije nestala,
ne može isticati (čl. 107. st. 2. ZOO). Pored toga, može se osnažiti i ugovor
koji nije zaključen u propisanoj formi ako njegove strane, u celini ili u pre-
težnom delu, ispune obaveze koje su njime preuzele, osim ako iz cilja zbog
koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo (čl. 73. ZOO).
Konverzija. - Ništav ugovor ne može se naknadno osnažiti (konvali-
dirati), ali se zato može konvertovati, tj. pretvoriti u drugi punovažan ugo-
vor koga strane takođe hoće. Naime, ako ništav ugovor ispunjava uslove
za punovažnost nekog drugog ugovora, onda će među ugovaračima važiti
taj drugi ugovor ako su ispunjena dva uslova: (1) da je to u saglasnosti sa
ciljem koji su ugovarači imali u vidu kad su ugovor zaključili i (2) da se
može uzeti da bi oni zaključili taj drugi ugovor da su znali za ništavost svog
ugovora (čl. 106. ZOO). Tako, na primer, ako se sa zaključenjem ugovora
o ustupanju i raspodeli imovine za života nije saglasio neki od potomaka,
takav ugovor nije punovažan, ali se može pretvoriti u ugovor o poklonu
zaključen sa potomcima koji su dali svoj pristanak. Isti je slučaj i sa ugo-
vorom o autorskom delu koji nije zaključen u pismenoj formi, jer se takav
ugovor može konvertovati u ugovor o delu.85
Zakon o obligacionim odnosim a predviđa m ogućnost konverzije ništavog ugo-
vora, s tim što se pojmom ništavog obuhvataju i nepostojeći ugovori. U pravnoj
teoriji se u vezi sa primenom konverzije iznose različita stanovišta. Po jednom ,86
konverzija se uglavnom javlja kod nepostojećih ugovora, a ne i kod ništavih, jer

85 Takvo stanovište došlo je do izražaja u odluci Vrhovnog suda Srbije Rev. 3265/95 od
27.09.1995. godine (Izbor sudske prakse, br. 9/97, str. 44)
56
ono što je protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajim a ne

m ože postati punovažno. Po drugom ,87 kod ništavih ugovora m oguća je konverzija,
a u izvesnim slučajevim a i naknadno osnaženje, dok kod nepostojećih ugovora nije
moguće ni jedno ni drugo. Treći autori opravdano podvlače da se konkretna rešenja
pojedinih pitanja iz prakse ne mogu automatski dizati na nivo opštih pravila, jer su
slučajevi različiti pa su različiti i razlozi za kvalifikaciju pravnog posla kao neposto-
jećeg, a osim toga mogu biti i na jednoj i na drugoj strani.88
Isticanje ništavosti. - Ništav ugovor ne proizvodi nikakva pravna
dejstva, s tim što je za razlog ništavosti karakteristično da deluje sam po
sebi (perse),89 što znači da se za nastupanje ništavosti ne zahteva ni izjava
volje, ni tužba, ni presuda, tj. nikakav naročit akt. Ali, može se podići tužba
radi utvrđivanja da je ugovor ništav.
Ništavost je apsolutna,90jer važi, načelno, za i protiv svakoga. Na niš-
tavost se mogu pozivati ne samo strane ugovornice i njihovi pravni sled-
benici, nego i svako zainteresovano lice (čl. 109. st. 1. ZOO), tj. svako treće
lice na čiji pravni položaj ništavost utiče (npr. poverioci onoga ko ništavim
ugovorom raspolaže svojom imovinom).
S obzirom da je ništavost ustanovljena pretežno u javnom interesu,
sud na nju pazi po službenoj dužnosti, a pravo da zahteva utvrđenje ništa-
vosti ima i javni tužilac (čl. 109. ZOO).
Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se protekom vremena (čl. 110.
ZOO), što je u rimskom pravu bilo izraženo maksimom ,,što je u početku
bilo nevaljano, ne može tokom vremena postati valjano" (Quod ab initio
vitiosum est, non potest tractu temporis convalescere).91
Posledice ništavosti. - Za ništav ugovor se obično kaže da pravno
uopšte ne postoji, odnosno da ne proizvodi nikakva pravna dejstva (Quod
nullum est, nullum producit effectum). Međutim, iako ništav ugovor ne-
ma pravne važnosti i nije u stanju da proizvede željene, on ipak može pro-
izvesti izvesne neželjene pravne posledice (odgovornost za štetu, izvesne
kaznene sankcije, primena pravila o sticanju bez osnova).92 One potvrđuju
da i ništav ugovor može proizvesti izvesna pravna dejstva, s tim što ona ne
nastaju na osnovu takvog ugovora, već povodom njegovog poništenja.
Pošto iz ništavog ugovora ne nastaju željene pravne posledice, tj. pu-
novažne obaveze, jasno je da se ono što je obećano ne mora dati ili učiniti.
Ali, ako su ugovorne strane (obe ili samo jedna) ispunile svoje obaveze,
87 Jakov Radišić, nav. delo, napomena 24, str. 171.

88 Obren Stanković-Vladimir Vodinelić, nav. delo, str. 182-183.
91 Paulus, D. 50.17.29; Isti je smisao i odredbe iz čl. 1006. OIZ za Crnu Goru koja glasi:
„Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi; što je s početka nezakonito, to vremenom sa-
mim zakonito ne postaje".
OORĐE NIKOLIĆ OBLJGACIONO PRA VO
57
izvršene činidbe su bez osnova, pa je „svaka ugovorna strana dužna da

vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije
moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se
dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja
sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje" (čl. 104. st. 1. ZOO).
Vrši se, dakle, povraćaj u pređašnje stanje ili tzv. restitucija (restitutio in
integrum).93
Posebna pravila predviđaju se za slučaj kad je ugovor ništav zbog toga
što je ,,po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim običajima“, jer u tom slučaju sud može (1) odbiti, u ce-
lini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj
strani dala, što je u skladu sa tradicionalnom maksimom ,,da se neće slušati
onaj ko navodi svoju sramotu“ (Nemo auditur propriam turpitudinem al-
legans), a može i (2) odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu
zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odno-
sno prebivalište ili boravište“ (čl. 104. st. 2. ZOO).
U vezi sa prim enom navedenih pravila veom a je interesantna jedna presuda
Vrhovnog suda Srbije u kojoj je taj sud, ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu
okružnog suda kojom je odbijen zahtev tužioca da mu tuženi vrati 400 DEM po
dinarskom kursu na dan isplate, koliko mu je isplatio po zabranjenom ugovoru 0
prodaji pištolja, pošto mu je ilegalno kupljeni pištolj oduzet u krivičnom postupku
protiv obojice učesnika prodaje, stao na stanovište da su nižestepeni sudovi pravil-
no zaključili da je zahtev tužioca da mu tuženi vrati 400 DEM neosnovan, jer se radi
o ugovoru koji je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisim a. Muđu-
tim, Vrhovni sud je našao da nižestepeni sudovi m aterijalno pravo nisu prim enili
integralno, pri čemu je skrenuo pažnu na odredbu iz člana 104. st. 2. ZOO kojom
se predviđa da sud „može i odlučiti da druga strana ono što je prim ila po osno-
vu zabranjenog ugovora, preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno
prebivalište ili boravište". Pošto su obe ugovorne strane bile nesavesne, Vrhovni
sud je stao na stanovište da obe moraju biti jednako izložene sankciji ništavosti, te
da ni tuženi prodavac pištolja ne m ože da zadrži vrednost ostvarenu zabranjenim
ugovorom. Zbog toga je integralnom prim enom odredbe iz člana 104. st. 2. ZOO,
obavezao i tuženog da ostvarenu kupoprodajnu cenu preda opštini na čijoj teritoriji
ima prebivalište.94
Pri odlučivanju o primeni jedne od navedenih mogućnosti sud će vo-
diti računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju društvenih
interesa koji se ugrožavaju, kao i o moralnim shvatanjima društva (čl. 104.
st. 3. ZOO).
Kao pravna posledica ništavog ugovora može se javiti i naknada štete,
jer je ugovarač koji je kriv za zaključenje ništavog ugovora odgovoran svom
93 Slobodan Perović, nav. delo, str. 461, razlikuje jednostranu (kod koje samo jedna
strana vrši povraćaj), dvostranu (kad obe strane vrše povraćaj ) i nedopuštenu resti-
tuciju (kod koje se povraćaj uopšte ne vrši ili se povraćaj vrši nekom trećem).
94 Vrhovni sud Srbije, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine, Savezni sud, Zbirka sud-
skih odluka, knj. dvadesat treća, sv. I, Beograd, 1998, str. 65).
58
saugovaraču za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako je ovaj bio save-
stan, tj. ako nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje
uzroka ništavosti (čl. 108. ZOO).
2. Rušljivi ugovori
Pojam. - Rušljivi su oni ugovori koji proizvode pravna dejstva, ali

mogu biti poništeni na zahtev ovlašćenih lica, u zakonom predviđenom ro-
ku, a iz razloga kojima se prvenstveno vređaju privatni interesi. Za rušljive
ugovore je karakteristično da postoje i proizvode pravna dejstva, ali je nji-
hova sudbina neizvesna, jer zavisi od volje određenih lica, zbog čega se u
pravnoj teoriji i nazivaju ugovorima čija je važnost ,,lebdeća“ ili ,,viseća“.95
Na osnovu zahteva ovlašćenog lica za poništaj rušljivog ugovora sud
izriče poništenje takvog ugovora, što znači da njegova odluka ima konsti-
tutivno dejstvo.
Razlozi koji ugovor čine rušljivim najčešće se ispoljavaju u vidu nekog
nedostatka volje (bitna zabluda, prevara, pretnja). Rušljiv je i ugovor kojim
je jedna strana prekomerno oštećena. U rušljive ugovore ubrajaju se i ugo-
vori koje je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna (čl. 111.
ZOO), što pojedini autori smatraju pogrešnim.96
Isticanje rušljivosti. - Pravo da zahteva poništaj rušljivog ugovora
ima samo ograničen krug lica. Najčešće je to ugovorna strana u čijem je
interesu rušljivost ustanovljena (čl. 112. st. 1. ZOO), ali to mogu biti i nje-
ni nasleđnici, treća lica kojima je to pravo u izvesnim slučajevima prizna-
to (npr. staralac maloletnikov, javni pravobranilac), odnosno koja imaju
pravni interes da se ugovor poništi, kao i saugovarač maloletnikov kojeg je
ovaj lukavstvom uverio da je poslovno sposoban (čl. 116. ZOO).
Da bi se otklonila neizvesnost u vezi sa opstankom rušljivog ugovo-
ra, saugovorač strane u čijem je interesu rušljivost ustanovljena može od
nje tražiti da se u određenom roku, ali ne kraćem od 30 dana, izjasni da li
ostaje pri ugovoru. Ako se pozvana ugovoma strana u ostavljenom roku ne
izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru smatraće se da je ugovor po-
ništen (čl. 112. st. 2. i 3. ZOO).
Posledice poništenja. - U slučaju poništenja rušljivog ugovora,
ukida se njegova privremena važnost, i to retroaktivno. To znači da se uzi-
ma da je takav ugovor od početka bio ništav, odnosno da ne proizvodi prav-
95 Jakov Radišić, nav. delo, str. 175, smatra da od rušljivih ugovora koji su u početku
važeći, čija je važnost ,,lebdeća“, treba razlikovati ugovore koji su u početku nevažeći,
ali koji mogu postati važeći ako se ispuni uslov koji se nalazi izvan samog ugovora,
koji se nazivaju ugovorima čija je nevažnost ,,lebdeća“ ili „nepotpunim ugovorima"
(na primer, ugovor ograničeno poslovno sposobnog ugovornika bez saglasnosti za-
konskog zastupnika).
96 Jakov Radišić, nav. delo, napomena 35, str. 175.
59
na dejstva od momenta njegovog zaključenja (ex tunc). Međutim, strane

ugovornice mogu se kod poništaja rušljivog ugovora sporazumeti da po-
ništeni ugovor neće proizvoditi pravna dejstva samo za ubuduće (ex nunc),
a da se dejstva koja je ugovor proizveo do momenta njegovog poništenja
smatraju punovažnim.
Ukoliko je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen nešto bilo is-
punjeno, može se tražiti povraćaj datog, odnosno ima se izvršiti vraćanje
(restitutio in integrum). Ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je
ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, i
to prema cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke (čl.
113. st. 1. i 2. ZOO). Pri tome, kod poništenja rušljivih ugovora ne posta-
vlja se pitanje nedopuštene restitucije, tj. primene pravila nemo auditur ...
, kao ni pravila o oduzimanja predmeta prestacije u korist opštine, jer se
rušljivim ugovorima ne vređaju javni interesi.
Pored obaveze vraćanja, kao posledica poništenja rušljivog ugovora
može se javiti i naknada štete. Naime, ugovarač na čijoj je strani uzrok ruš-
ljivosti odgovoran je svom saugovaraču za štetu koju trpi zbog poništenja
ugovora, ako ovaj nije znao niti je morao znati za postojanje uzroka rušlji-
vosti ugovora (čl. 115. ZOO).
Za štetu nastalu poništenjem ugovora odgovorno je i ograničeno po-
slovno sposobno lice ako je lukavstvom uverilo svog saugovarača da je po-
slovno sposobno (čl. 116. ZOO).
P r e s ta n a k p ra va . - Pravo na poništaj rušljivog ugovora prestaje is-
tekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od
prestanka prinude, s tim što ono u svakom slučaju prestaje istekom roka
od tri godine od dana zaključenja ugovora (čl. 117. st. 1. i 2. ZOO). Ukoliko
se u predviđenom roku ne zahteva poništaj rušljivog ugovora, nastupa nje-
gova konvalidacija, odnosno naknadno osnaženje i ugovor proizvodi prav-
na dejstva od momenta njegovog zaključenja.
Konvaliđacija se može izvršiti i odricanjem (izričitim ili prećutnim) od
prava na poništaj ugovora od strane lica kojima zakon to pravo daje.
Jedanput konvalidiran ugovor postaje konačno punovažan i on za
ugovorne strane proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zaključe-
nja, što znači da konvalidacija ima retroaktivno dejstvo.97
VI. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH

(UZAJAMNIH) UGOVORA
Kod dvostranih (uzajamnih) ugovora ugovorne strane se međusob-

no obavezuju zbog onoga što treba da dobiju na osnovu ugovora. Zato su
one zainteresovane za taj dobitak. Njih interesuje i kad će ga steći i kakav

6o PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
će, odnosno koliki će on biti.98 Iz toga proističu posebna dejstva dvostranih

(uzajamnih) ugovora, koja se ogledaju u tome što: (l) strana koja prenosi
na drugu neko pravo na stvar garantuje za pravna i fizička svojstva stvari;
(2) obe strane dužne su, po pravilu, da istovremeno ispune svoje obaveze;
(3) uzajamne činidbe kod dvostranih komutativnih ugovora treba da budu
približno jednake vrednosti; (4) ako jedna strana ne želi da ispuni svoju oba-
vezu, druga strana može raskinuti ugovor; (5) ako se na štetu jedne strane
promene okolnosti koje su postojale u vreme kad je ugovor zaključen, ona
može tražiti da se ugovor raskine; (6) ako ispunjenje obaveze jedne strane
postane nemoguće, tada ni druga strana nije dužna da ispuni svoju obavezu.
1. Odgovornost za pravne i materijalne

nedostatke ispunjenja
Činidbe koje se razmenjuju putem dvostranih ugovora služe odre-

đenim ciljevima, uobičajenim ili posebno ugovorenim. Zato svaka strana
mora garantovati drugoj da je njena činidba podesna za te ciljeve. Tačnije
rečeno, strana koja prenosi na saugovornika neko pravo na stvar (tradens),
dužna je da garantuje za njena pravna i materijalna svojstva, što znači da je
dužna da obezbedi pribaviocu (akcipijensu) da će mu preneto pravo ostati,
odnosno da neće biti lišen državine stvari (mirnu državinu), kao i da stvar
nema materijalne nedostatke, tako da može da je upotrebljava na uobiča-
jen ili ugovoren način (korisnu državinu).
Obaveza garancije za pravna i materijalna svojstva stvari na kojoj se
prenosi neko pravo ne mora se posebno ugovoriti, jer se podrazumeva kao
zakonska dužnost koja proističe iz same prirode posla. Ako prenosilac po-
vredi tu obavezu, biće odgovoran pribaviocu. U zavisnosti od svojstva o ko-
jem je reč, razlikuju se dve vrste odgovornosti: (a) odgovornost za pravne i
(b) odgovornost za materijalne nedostatke stvari.
Iako proizlaze iz same prirode posla, odgovornost zbog pravnih i ma-
terijalnih nedostataka mogu se posmatrati i kao posledice povrede nače-
la jednake vrednosti uzajamnih davanja, jer bi pribavilac, da je zanao za
postojanje pravnog ili materijalnog nedostattka, drugačije odredio visinu
svoje obaveze ili ne bi uopšte zaključio ugovor.
Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ima u na-
šem pravu karakter opšteg pravila koje se odnosi na sve dvostrano-teretne
ugovore, jer se predviđa da ,,kod ugovora sa naknadom svaki ugovorač od-
govara za materijalne nedostatke svog ispunjenja" (čl. 121. st. 1. ZOO), kao i
da, „isto tako, ugovarač odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i dužan
je da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo
bilo isključeno ili suženo" (čl. 121. st.2. ZOO).
98 Jakov Radišić, nav. đelo, str. 146.

DORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRAVO 61
Konkretna pravila o odgovornosti za pravne i materijalne nedostatke

sadržana su kod pojedinih posebnih ugovora, s tim što se, u nedostatku ta-
kvih odredbi kod nekog posebnog ugovora, shodno primenjuju odredbe o
odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja (čl.
121. st. 3. ZOO).
a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija)
Pojam. - Odgovornost zbog pravnih nedostataka (evikcija) se sastoji

u uznemiravanju pribavioca stvari na osnovu nekog prava trećeg koje je
postojalo pre pribaviočevog sticanja te stvari, a o kome on nije znao pri-
likom zaključenja ugovora." Međutim, s obzirom da se smatra da samo
uznemiravanje, tj. isticanje pravne pretenzije od strane trećeg lica protiv
pribavioca, ne znači još i evikciju,100 101 zaključuje se da se evikcija sastoji u
pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se isključuje, umanjuje ili
ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.
Za pojam evikcije bitno je postojanje pravnog nedostatka, s tim što
može biti reči o pravnom nedostatku samo ako se pokaže da pravo priba-
vioca uopšte ne postoji ili da nema odgovarajuću sadržinu.102 U svakom
slučaju, pravni nedostatak podrazumeva činjenicu da treće lice ima pravo
na stvar koje isključuje, umanjuje ili ograničava pravo pribavioca. Pravo
na osnovu kojeg se pribavilac uznemirava obično je neko stvarno pravo
(svojina, hipoteka, službenost), ali može biti i obligaciono pravo koje ima
apsolutno dejstvo.
U slučajevim a u kojima pravo trećeg isključuje pravo pribavioca, evikcija do-
vodi do toga da se pribaviocu oduzima državina stvari od strane tog trećeg (npr. u
slučaju kad prodavac proda tuđu stvar kupcu, koju vlasnik svojinskom tužbom ka-
snije povrati), osim ako pribavilac zadrži stvar po nekom drugom pravnom osnovu
a ne po osnovu po kom e je stvar stekao od prenosioca (npr. ako je nasledi od pravog
vlasnika).
U ostalim slučajevim a, evikcija ne dovodi do oduzim anja državine cele stvari
od pribavioca, ali se pravo pribavioca um anjuje (npr. ako se pokaže da treće lice
ima pravo svojine na jednom delu stvari) ili ograničava (npr. ako se pokaže da treće
lice ima na stvari pravo službenosti).
Vrste evikcije. - Evikcija može biti potpuna i delimična. Potpuna
evikcija postoji u slučaju kad pribavilac, usled prava trećeg, izgubi državinu
M Slobodan Perović, nav. delo, str. 377.

100 Jakov Radišić, nav. delo, str. 150-151, u tom smislu, smatra da će evikcija nastupiti
„tek ako se spor između trećeg i pribavioca o preimućstvu sukobljenih prava okonča
na štetu pribaviočevu, ako treće lice izađe iz spora kao pobednik“.
101 Reč ,,evikcija“ je latinskog porekla. Potiče od glagola evinco-evincere, što znači po-
bediti, savladati, nadvisiti. U pravu se njome označava pravna pobeda jednog su-
bjekta nad drugim u sporu koji se između njih vodio.
62 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
cele stvari (npr. kad prodavac proda kupcu tuđu stvar ili kad je pribalilac
stekao pravo službenosti od lica koje nije bilo vlasnik stvari na kojoj ta slu-
žbenost postoji). Delimična evikcija postoji kad je pribavilac lišen državine
jednog dela stvari (npr. kad prodavac proda stvar kao svoju, iako je on sa-
mo jedan od suvlasnika) ili kad ima državinu cele stvari ali ima uža ovlaš-
ćenja od onih koje je imao u vidu prilikom zaključenja ugovora (npr. kad
prodavac proda svoju stvar kupcu bez ikakvih tereta, a na toj stvari postoji
službenost nekog trećeg lica).
Razlikovanje evikcije na potpunu i delimičnu od značaja je za određivanje vi-
sine naknade koju prenosilac duguje pribaviocu zbog pravnog uznem iravanja, kao
i za egzistenciju sam og ugovora koji je zaključen između prenosioca i pribavioca.
Potrebni uslovi. - Da bi na strani prenosioca nastala odgovornost
zbog pravnih nedostataka, potrebno je da se ispune sledeći uslovi:
(1)Pravno uznemiravanje pribavioca. - Taj uslov je ispunjen čim ne-
ko lice istakne određenu pravnu pretenziju koja pogađa pribaviočevo pra-
vo, odnosno zahtev zasnovan na nekom pravu koje isključuje, umanjuje
ili ograničava pravo pribavioca. Takvo uznemiravanje može da vrši i sam
prenosilac, ali je mnogo češće da ono potiče od strane nekog trećeg lica. S
obzirom na to, jasno je da uznemiravanje koje se ne vrši na osnovu nekog
prava, već je čisto faktičko uznemiravanje (npr. treće lice ukrade kupcu
automobil koji mu je prodavac prodao i predao), ne ulazi u pojam evikcije.
U savrem enom pravu pokretanje parnice nije nužan uslov za nastanak obave-
ze zaštite od evikcije. Ona postoji i kad pribavilac, bez obaveštenja prenosioca i bez
spora, prizna očigledno osnovano pravo trećeg ili mu isplati izvesni sumu novca da
bi odustao od svog očiglednog prava (čl. 512. st. 1. i 2. ZOO). Pribavilac je evinciran
i u slučaju kad zadrži stvar po nekom drugom pravnom osnovu, a ne po osnovu po
kojem je stvar stekao od prenosioca (npr. kad prodavac nije bio vlasnik prodate
stvari, ali je kupac tu istu stvar stekao ponovnom kupovinom od pravog vlasnika ili
ju je nasledio).103 Pored toga, ima pravo na zaštitu i pribavioc koji um esno strahuje
da ne bude uznem iren i evinciran, jer može tužbom za utvrđenje da zahteva da sud
utvrdi postojanje odnosno nepostojanje tog prava.104
(2) Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zaključenja ugovora,
odnosno u vreme kadje pribavilac trebalo da steknepravo 0 kom eje reč
. prenosioca,105 - Radi se, dakle, 0 nedostatku koji je postojao pre nego što
je pribavilac stekao stvar. Takav nedostatak tiče se prava prenosioca, jer
je pravo kojim se pribavilac uznemirava nastalo još dok je stvar bila u dr-
žavini prenosioca. Prema tome, pribavilac nema pravo na zaštitu ako je to
pravo nastalo kasnije, tj. pošto je pribavilac stekao stvar (npr. ako treće lice
ističe pravo službenosti za koje tvrdi da je nastalo u vreme kad je stvar već
bila u državini pribavioca).
103 Slobodan Perović, nav. delo, str. 381; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 123; Jakov
Radišić, nav. delo, str. 150.
104 Slobodan Perović, nav. delo, str. 381-382.
63
Za nastanak odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke nije bit-

na činjenica savesnosti odnosno nesavesnosti prenosioca,106 što znači da
odgovornost zbog pravnih nedostataka ne predstavlja sankciju zbog mala
jidei prenosioca. Ona je objektivne prirode. Ali, ako nije neophodna za na-
stanak njegove odgovornosti, nesavesnost prenosioca može biti od značaja
za visinu naknade.
(3) Savesnostpribavioca. - Savesnost pribavioca, kao jednog od uslo-
va za sticanje prava na zaštitu od evikcije, ceni se prema tome da li je pri-
bavilac, u trenutku predaje stvari na osnovu zaključenog ugovora, znao za
pravni nedostatak ili to nije znao. Pravilo je da samo savestan pribavilac, tj.
onaj koji za nedostatak nije znao, odnosno o pravu trećeg „nije obavešten,
niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom" (čl. 508.st 1. ZOO),
ima pravo na zaštitu od evikcije.
Ipak, i pribavilac koji je bio nesavestan, tj, koji je u času zaključenja
ugovora znao za mogućnost da mu stavr bude oduzeta, ili da njegovo pravo
bude smanjeno ili ograničeno, nije potpuno lišen zaštite od evkcije. Nje-
gova su prava prema prenosiocu samo nešto manja nego inače, jer nema
pravo na naknadu štete, ali ima pravo da zahteva vraćanje datog, odnosno
njegovo sniženje (čl. 510. st. 4. ZOO).
(4) Obaveštenje prenosioca. - Da bi prenosilac bio u mogućnosti
da zaštitu na koju je obavezan pruži pribaviocu, potrebno je da sazna za
pravno uznemiravanje. Zbog toga je pribavilac, čim se pokaže da treće lice
polaže neko pravo na stvar, bez obzira na to da li ono to čini sudskim ili
vansudskim putem, dužan da o tome obavesti prenosioca, izuzev kad je to
prenosiocu već poznato, i da ga pozove da u razumnom roku oslobodi stvar
od prava ili pretenzija trećeg (čl. 509. ZOO). Ako se uznemiravanje vrši
sudskim putem, prenosilac je dužan da se umeša u spor na strani pribavio-
ca. Ali, on treba da štiti pribavioca i kad je na drugi način saznao za pravno
uznemiravanje, jer je, čak i u slučaju kad uopšte nije znao za uznemirava-
nje, odgovoran za evikciju. Od takve odgovomosti prenosilac se može oslo-
boditi samo ako dokaže da je „raspolagao sredstvima da se odbije zahtev
trećeg lica“ (čl. 511. ZOO).
Sankcije i pravne posledice evikcije. - Sankcije evikcije zavise
od toga da li je oria potpuna ili delimična. U slučaju potpune evikcije, kod
koje je pribavilac potpuno lišen državine stvari, ugovor se raskida po sa-
mom zakonu, bez ikakve izjave pribavioca, dok u slučaju delimične evikci-
je, kod koje je pribaviočevo pravo samo umanjeno ili ograničeno, pribavi-
lac može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje
cene (čl. 510. st. 1. ZOO).
106 Slobodan Perović, nav. delo, str. 382; Jakov Radišić, nav. delo, str. 151; Ljubiša Mi-
lošević, nav. delo, str. 122.
64
Pravne posledice evikcije sastoje se u pravu pribavioca na povraćaj da-

tog i naknadu štete koju je pretrpeo zbog evikcije.
Povraćaj datog m ože biti potpun ili delimičan, prema tom e da li je u pitanju
potpuna ili delim ična evikcija. U slučaju potpune evikcije ugovor se raskida po sa-
mom zakonu, tako da prenosilac drži bez pravnog osnova (sine causa) ono što je
primio od pribavioca i obavezan je da mu to vrati, čak i u slučaju kad je pribavilac
znao za pravni nedostatak (čl. 510. st. 4. ZOO).
Pribavilac ima i pravo na naknadu štete koja mu je prouzrokovana evikcijom.
Ta naknada obuhvata štetu koja se, najčešće, javlja u vidu troškova koje je priba-
vilac imao povodom zaključenja i izvršenja ugovora, povodom sam e stvari, kao i
troškove spora. Osim toga, u obzir dolazi i naknada plodova,107 kao i naknada iz-
makle dobiti.108
Ugovorno ograničenje ili isključenje prenosiočeve odgovor-
nosti. - Evikcija je, uglavnom, regulisana pravilima dispozitivnog karak-
tera, tako da se sporazumom ugovornih strana odgovornost zbog evikcije
može pooštriti, ali i ograničiti ili sasvim isključiti (čl. 513. st. 1. ZOO).
Odredba ugovora kojom se ograničava ili isključuje odgovornost za
pravne nedostatke je ništava, ako je u vreme zaključenja ugovora preno-
siocu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u nje-
govom pravu (čl. 513. st. 2. ZOO). Smatra se ništavom i odredba kojom se
prenosilac oslobađa obaveze da on sam ne čini faktička ili pravna uznemi-
ravanja pribavioca.109
Za sporazum o isključenju odgovornosti karakteristično je da oslo-
bađa prenosioca samo obaveze da pribaviocu nadoknadi štetu, ali ga ne
oslobađa obaveze na povraćaj primljenog, osim u slučaju kad je pribavilac
pristao da ugovor za njega ima aleatoran karakter.110
Gubitak prava. - Pribaviočeva prava po osnovu pravnih nedosta-
taka gase se istekom godine dana od saznanja za pravo trećeg, odnosno
istekom šest meseci po pravnosnažno okončanom sporu (čl. 515. st. 1. i 2.
ZOO). Prvi rok odnosi se na vansudsku, a drugi na sudsku evikciju, tj. na
slučaj kad je treće lice, pre isteka roka od godinu dana, pokrenulo spor, a
pribavilac je pozvao prenosioca da se u spor umeša.
b) Odgovornost za materijalne nedostatke
Pojam. - Odgovornost za materijalne nedostatake je odgovornost

prenosioca koja nastaje zbog toga što stvar nema sva ona svojstva koja je
morala imati, odnosno što ima neki materijalni nedostatak (manu).

109 Slobodan Perović, nav. delo, str. 388; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 124; Jakov
Radišić, nav. delo, str. 152.
110 Slobodan Perović, nav. delo, str. 388; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 124.
DORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRAVO
65
Za pojam ove odgovornosti bitno je postojanje materijalnog nedostat-

ka (mane) stvari, pod kojim se podrazumeva svako odstupanje od normal-
nih fizičko-hemijskih svojstava stvari koje je za pribavioca štetno,111 s tim
što se normalna svojstva ne određuju samo prema uobičajenoj mogućnosti
upotrebe stvari, nego i prema konkretnoj mogućnosti upotrebe koja nije
uobičajena, ali koju je imao u vidu pribavilac. U tom smislu se i propisuje
da materijalni nedostatak postoji: (1) ako stvar nema potrebna svojstva za
njenu redovnu upotrebu ili za promet; (2) ako stvar nema potrebna svoj-
stva za naročitu upotrebu za koju je pribavilac nabavlja, a koja je bila po-
znata prenosiocu, ili mu je morala biti poznata; (3) ako stvar nema svojstva
i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene odnosno propisane; i (4) ako
nije saobrazna uzorku ili modelu (čl. 479. ZOO). Pored toga, pojmom ne-
đostatka se obuhvataju i osobine koje ne utiču na upotrebnu već samo na
tržišnu vrednost stvari (npr. pozlaćen, umesto zlatnog prstena; veštačka,
umesto prirodne kože).112
Potrebni uslovi. - Prenosilac odgovara pribaviocu zbog materijal-
nih nedostataka stvari ukoliko se ispune sledeći uslovi:
(1)Znatan nedostatak. - Nedostatak stvari treba da je znatan, tj. veći
i ozbiljniji, jer se izričito propisuje da se neznatan materijalni nedostatak
ne uzima u obzir (čl. 478. st. 3. ZOO).
Znatnim se može smatrati onaj nedostatak koji onemogućuje upotre-
bu stvari u određene svrhe ili je u velikom meri otežava, kao i onaj koji u
velikoj meri umanjuje tržišnu vrednost stvari. Inače, pretpostavlja se da je
svaki nedostatak znatan, dok se suprotno ne dokaže.113
(2) Skriven nedostatak. - Nedostatak stvari treba da je skriven za pri-
bavioca, tako da ga on nije primetio niti ga je mogao primetiti pri uobiča-
jenom pregledu stvari. Ali, ako je nedostatak pribaviocu bio poznat ili mu
nije mogao ostati nepoznat, prenosilac ne snosi odgovornost za takav ne-
dostatak (čl. 480. st. 1. ZOO), jer se smatra da je pribavilac hteo da pribavi
stvar sa tim nedostatkom i da je to uticalo na odmeravanje visine njegove
obaveze.
Pojam skrivenog nedostatka je, inače, relativan, jer sve zavisi od znanja i is-
kustva svakog konkretnog pribavioca. U tom smislu se i propisuje da se „sm atra da
nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa prosečnim
znanjem i iskustvom lica istog zanim anja i struke kao kupac m oglo lako opaziti pri
uobičajenom pregledu stvari“ (čl. 480. st. 2. ZOO). Ali, prenosilac odgovara i za one
nedostatke koje je pribavilac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nem a nika-
kve nedostatke ili da stvar ima određena svojstva ili odlike (čl. 480. st. 3. ZOO). Po-

112 Isto.
113 Jakov Radišić, na \ delo, str. 154.
red toga, prenosilac odgovara za sve nedostatke, nezavisno od toga da li su vidljivi

ili skriveni, ako stvar nije saobrazna uzorku ili m odelu.114
Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke postoji bez obzira
na to da li su mu oni bili poznati (čl. 478. st. 1. ZOO), s tim što činjenica da
su mu nedostaci bili poznati može uticati na obim njegove odgovornosti.
(3) Postojanje nedostatka u trenutku prelaska rizika na pribavioca.
- Nedostatak treba da postoji u času kad rizik prelazi na pribavioca (čl.
478. st. 1. ZOO), što je, u pravima u kojima ugovor ima obligacionopravno
dejstvo, kao što je to slučaj sa našim pravom, trenutak predaje stvari. Me-
đutim, prenosilac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave
posle prelaska rizika na pribavioca ako su posledica uzroka koji je postojao
pre toga (čl. 478. st. 2. ZOO).
(4) Blagovremeno i uredno obaveštenje prenosioca. — Pribavilac tre-
ba blagovremeno da obavesti prenosioca 0 postojanju materijalnog nedo-
statka, jer je to prethodni uslov za nastanak odgovornosti prenosioca za
materijalne nedostatke. Ako se obaveštenje ne učini blagovremeno, priba-
vilac gubi prava koja mu po tom osnovu pripadaju.
Pibavilac je dužan da primljenu stvar na uobičajeni način pregleda
ili je da na pregled, čim je to prema redovnom toku stvari moguće, i da
o vidljivim nedostacima obavesti prenosioca u roku od osam dana, a kod
ugovora u privredi bez odlaganja (čl. 481. st. 1. ZOO). Ako je pregled izvr-
šen u prisustvu obeju strana, pribavilac je dužan da svoje primedbe zbog
vidljivih nedostataka saopšti prenosiocu odmah (čl. 481. st. 2. ZOO). Kad
se posle prijema stvari pokaže da ona ima nedostatak koji se nije mogao ot-
kriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedo-
statak), pribavilac je dužan da o tome obavesti prenosioca u roku od osam
dana računajući od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi
bez odlaganja (čl. 482. st. 1. ZOO).
Prenosilac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu pošto protekne
šest meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom određen duži rok (čl.
482. 2. ZOO).
Obaveštenje o nedostatku treba da bude i uredno, tj. sadrži njegov
bliži opis i poziv prenosiocu da stvar pregleda, s tim što se smatra da je
pribavilac izvršio svoju obavezu obaveštavanja i u slučaju kad obevešte-
nje, koje je blagovremeno poslao preporučenim pismom, telegramom ili
na drugi pouzdan način, zadocni ili uopšte ne stigne prenosiocu (čl. 484.
ZO O ).
114 Takvo rešenje sadrže Jednoobrazni zakon o međunarodnoj prodaji telesnih pokret-
nih stvari (čl. 36), kao i Konvencija UN o međunarodnoj prodaji robe (Bečka kon-
vencija) (čl. 35. st. 3). Međutim, u ZOO se zbog tehničke greške (u čl. 480. st. 1.
umesto reči ,,iz tačke 1-3", stoji ,,iz tačke 1. i 3) odgovornost za vidijive nedostatke
proširuje i na nedostatke iz tač. 2. čl. 479, tj. i na slučaj kad stvar nema potrebna
svojstva za naročitu upolrebu za koju je pribavilac nabavlja.
ĐORĐENIKOLIĆ OBLIGACIONOPRAVO
67
Ako je nedostatak bio poznat prenosiocu ili mu nije mogao ostati ne-
poznat, pribavilac ne gubi pravo da se na njega pozove i kad nije izvršio
svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da blagovreme-
no obavesti prenosioca o nedostatku, kao i kad se nedostatak pokazao po
proteku šest meseci od predaje stvari (čl. 485. ZOO).
Dejstvo. — Pribavilac koji je blagovremeno i uredno obavestio preno-
sioca o nedostatku može: (1) zahtevati od prenosioca da nedostatak ukloni
ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora), (2) zah-
tevati sniženje cene ili (3) izjaviti da raskida ugovor, s tim što uz svako od
ovih ovlašćenja ima i pravo na naknadu štete (čl. 488. st. 1. i 2. ZOO).
Pribavilac ne može slobodno da bira neko od navedenih ovlašćenja,
jer mora najpre da zahteva ispunjenje ugovora,115 pa tek ako ga ne dobije
u razumnom roku, stiče pravo da ugovor raskine ili da snizi cenu (čl. 489.
ZOO). Ako se odluči za raskid ugovora, mora ostaviti prenosiocu naknadni
primereni rok za ispunjenje ugovora, osim ako mu je prenosilac saopštio
da neće ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog slučaja očigledno
proizlazi da prenosilac ne može ispuniti ugovor ni u naknadnom roku (čl.
490. st. 1. i 2. ZOO). Po isteku tog roka, ugovor se, ako nije ispunjen, raski-
da po samom zakonu (čl. 491. ZOO).
Ugovorno ograničenje ili isključenje prenosiočeve odgovor-
nosti. — I odgovornost za materijalne nedostatake je regulisana pravilima
koja su, uglavnom, dispozitivnog karaktera, tako da je ugovornici mogu
proširiti, ograničiti ili isključiti. Međutim, sporazum o ograničenju ili is-
ključenju ove odgovornosti je ništav ako je (1) nedostatak bio poznat pre-
nosiocu, a on o njemu nije obavestio pribavioca, kao i kad je (2) prenosilac
nametnuo takav sporazum koristeći svoj poseban monopolski položaj (čl.
486. st. 1. i 2. ZOO). Pored toga, prenosilac ne odgovara za materijalne
nedostatke stvari koja je prodata ,,kakva-takva“, ,,đuture“ ili putem javne
prodaje (čl. 487. ZOO).
Gubitak prava. - Prava pribavioca koji je blagovremeno obavestio
prenosioca o postojanju nedostatka gase se po isteku jedne godine, raču-
najući od dana odašiljanja obaveštenja prenosiocu, izuzev ako je prenosio-
čevom prevarom pribavilac bio sprečen da ih upotrebi.
Pribavilac koji je blagovrem eno obavestio prodavca o postojanju nedostatka
može i posle proteka roka od jedne godine, ako još nije isplatio cenu, istaći svoj
zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi šteta kao prigovor protiv prenosiočevog
zahteva da mu se isplati cena (čl. 500. st. 1. i 2. ZOO).
2. Prigovor neispunjenog ugovora
Pojam. - Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non ađimpleti

contractus) je takav prigovor kojim se jedan ugovornik iz dvostranog ugo-
115 Slobodan Perović, nav. delo, str. 397; Jakov Radišić, nav. delo, str. 156.
vora može poslužiti u slučaju kad drugi zahteva od njega da mu ispuni oba-
vezu a sam još nije ispunio svoju, niti nudi njeno ispunjenje.
Ovaj prigovor proizlazi iz pravila o istovremenom ispunjenju obaveza,
koje dolazi do izražaja kod dvostranih ugovora. To pravilo sadrži i Zakon o
obligacionim odnosima, ali se u njemu ono ne izražava na pozitivan, već na
negativan načain, tj. odredbom kojom se predviđa da ,,u dvostranim ugo-
vorima nijedna strana nije dužna da ispuni svoju obavezu ako druga strana
ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obvezu, izuzev ako
je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz
prirode posla“ (čl. 122. st. 1. ZOO).
Uslovi. - Za uspešno isticanje prigovora neispunjenog ugovora mo-
raju se ispuniti sledeći uslovi:
(1) Dvostrani (uzajamni) ugovor. - Prigovor neispunjenog ugovora
moguć je samo u slučaju kad između tužioca i tuženog postoji punovažan
dvostrani ugovor, jer samo kod dvostranih ugovora postoje uzajamne oba-
veze ugovornih strana.
(2) Istovremeno ispunjenje. - Neophodno je da se radi o dvostranom
ugovoru sa istovremenim izvršenjem obaveza, tj. o dvostranom ugovoru
kod kojeg tužena strana nije dužna da prva ispuni svoju obavezu prema
tužiocu, ni po ugovoru, ni po zakonu, ni po prirodi posla.
Od ovog uslova se m ože odstupiti, jer se pod određenim uslovim a tuženom
pruža zaštita i u slučaju neistovrem enog ispunjenja obaveza. Naim e, ako su se, po-
sle zaključenja ugovora, m aterijalne prilike druge strane pogoršale u toj meri da je
neizvesno da li će ona moći da ispuni svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi
iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu
m ože odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok
ne pruži dovoljno obezbeđenje da će je ispuniti (tzv. prigovor nesigurnosti). Ovaj
prigovor se može koristiti i u slučaju kad su m aterijalne prilike druge strane bile u
istoj meri teške još pre zaključenja ugovora, ako njen saugovarač to nije znao niti
je m orao znati.
Strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu m ože zahtevati da joj se
obezbeđenje pruži u prim erenom roku, a ako u tom roku ne dobije traženo obezbe-
đenje, može raskinuti ugovor (čl. 123. st. 1. i 3. ZOO).
(3) Obaveza tužioca koja ima karakter protivčinidbe. - Obaveza tu-
žioca zbog čijeg neispunjenja tuženi prigovara mora imati karakter protiv-
činidbe u odnosu na obavezu tužene strane, tj. mora predstavljati njegovu
glavnu obavezu iz istog ugovora (npr. tuženi ne može istaći prigovor neis-
punjenog ugovora ako mu tužilac nije platio ugovornu kaznu).
(4) Tuženi ostaje pri ugovoru i priznaje svoju obavezu prema tužio-
cu. - Tuženi koji se koristi prigovorom neispunjenog ugovora ne osporava
svoju obavezu prema tužiocu, već samo odbija da je prvi ispuni.
(5) Punovažno protivpotraživanje tuženog. - Tuženi treba da ima pu-
novažno protivpotraživanje od tužioca zbog kojeg mu prigovara, kao i da
ono postoji u trenutku kad se prigovor ističe. Jer, prigovor neispunjenog
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO 69
ugovora nema smisla ako je neka od strana ispunila ugovornu obavezu,

kao i u slučaju kad tuženi ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju obavezu
prema tužiocu.
Sm atra se da tuženi ne gubi pravo na prigovor ako je tužilac svoju obavezu is-
punio sam o delimično, odnosno rđavo.116 U tom slučaju on ima pravo na odlaganje
činidbe u celosti, s tim što to pravo može ostvariti isticanjem posebnog prigovora
neispunjenog ugovora (exceptio non ritae adim pleti contractus).
Takav prigovor ne bi bio osnovan ako je neispunjeni deo tužiočeve obaveze
neznatan, odnosno ako su nedostaci njegove činidbe beznačajni.
Dejstvo. - Prigovor neispunjenog ugovora ima karakter materijalno-
pravnog prigovora sa odložnim dejstvom, jer dovodi do odlaganja izvrše-
nja obaveze tužene strane do trenutka izvršenja obaveze tužilačke strane
prema njoj. Tuženi koji se njime koristi nije dužan da dokazuje da tužilac
nije ispunio svoju obavezu prema njemu, već tužilac mora da dokaže da je
to već učinio ili da je spreman da to učini. Ako se prigovor neispunjenog
ugovora pokaže kao osnovan, sud donosi presudu kojom se obavezuju obe
ugovorne strane (tužilac i tuženi) da svoje obaveze ispune istovremeno (čl.
122. st. 2. ZOO).
3. Raskidanje ugovora
Pojam. - Raskidanje ugovora je način prestanka punovažnog ugovo-

ra koji se ostvaruje saglasnom izjavom volje oba ugovornika ili, u slučaje-
vima predviđenim zakonom, izjavom volje jednog od njih. S obzirom na to,
moguće je sporazumno i jednostrano raskidanje ugovora.
a) Sporazumno raskidanje ugovora
Pojam. - Sporazumno raskidanje ugovora je ugovor kojim ugovor-

nici odustaju od svog ranije zaključenog ugovora. To je, dakle, novi ugo-
vor koji ugovornici zaključuju u slučaju kad više ne žele ostvarivanje onog
pravnog dejstva zbog koga su ugovor i zaključili. Takav način prestanka
ugovora sasvim je prirodan i razumljiv, jer je Iogična posledica samog poj-
ma ugovora, odnosno načela autonomije volje.
Sporazumno raskidanje ugovora moguće je sve dok prvobitni ugovor
ne bude potpuno izvršen, tj. samo u slučaju neizvršenog ili delimično izvr-
šenog ugovora.
Za sporazum no raskidanje ugovora zahtevaju se svi oni opšti uslovi koji se
zahtevaju za punovažnost svakog ugovora. U vezi sa sporazum nim raskidom for-
malnog ugovora u našem pravu se propisuje da se on m ože raskinuti i neform alnim
sporazum om, izuzev ako je za određeni slučaj zakonom predviđeno što drugo, ili
ako cilj zbog koga je propisana form a za zaključenje ugovora zahteva da raskidanje
ugovora bude obavljeno u istoj formi (čl. 68. ZOO).
116 Jakov Radišić, nav. delo, str. 146; Suprotno: Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 128.
Dejstvo. - Sporazumno raskidanje ugovora, po pravilu, nema retro-

aktivno dejstvo. Ono oslobada dužnika od ispunjenja obaveza za ubuduće,
tj. od onih obaveza koje on još nije izvršio do momenta raskida, a ono što
je već izvršeno ostaje punovažno, tako da se ne može zahtevati njegov po-
vraćaj.
Sporazum nom raskidu ugovora voljom stranaka m ože se dati retroaktivno
dejstvo,117 osim kod ugovora sa trajnim izvršenjem kod kojih, s obzirom na njihovu
prirodu, raskid može delovati samo za ubuduće (npr. kod ugovora o zakupu koji je
trajao izvesno vrem e nije m oguć potpun povraćaj u pređašnje stanje).118
b) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja
Mogućnost jednostranog raskida. - Princip je da se ugovor ne

može jednostrano raskinuti, osim u slučaju kad je to ugovorom posebno
predviđeno. Međutim, od tog principa se zakonom predviđaju izvesna
odstupanja. Najvažnije od njih je mogućnost raskida ugovora zbog neis-
punjenja. Pored toga, jednostarni raskid ugovora moguć je i zbog prome-
njenih okolnosti, kao i zbog materijalnih nedostataka stvari. Prema tome,
jednostrano raskidanje ugovora moguće je samo ako je predviđeno voljom
ugovornika, kao i u slučajevima, odnosno iz uzroka koji su pređviđeni za-
konom.
Pojam. - Raskid ugovora zbog neispunjenja je način prestanka puno-
važnog dvostranog ugovora usled neispunjenja obaveze jedne strane. Kod
dvostranih ugovora, kod kojih, inače, dolazi do izražaja ovaj način prestan-
ka ugovora, obaveze ugovornika stoje u odnosu zavisnosti, tako da jedna
drugoj služe kao osnov. S obzirom na to, u slučaju kad jedan ugovornik ne
ispuni svoju obavezu, drugi može da zahteva prinudno ispunjenje ili da,
pod određenim uslovima, ugovor jednostrano raskine, ako smatra da je
raskid za njega povoljnije rešenje.
Pravo na raskidanje dvostranih ugovora zbog neizvršenja im a veom a različita
teorijska objašnjenja, koja se zasnivaju ne sam o na pravnim argum entim a (raskid-
ni uslov, odsustvo kauze), već i na nekim opštim idejam a (pravičnost, ekvivalenci-
ja ),119 ali je u savrem enom pravu nesporno.
U tzv. romanskim pravima se raskid ugovora zbog neizvršenja može
ostvariti samo sudskom odlukom (tzv. sudski raskid), dok se u pravu ve-

118 Jakov Radišić, nav. delo, str. 165, smatra da bi kod kratkotrajnih ugovora bilo lo-
gičnije da se, u odsustvu volje ugovornih strana, pretpostavi da sporazumni raskid
deluje retroaktivno, dok kod dugotrajnih ugovora, zbog same prirode stvari, raskid
nema retroaktivno dejstvo.
119 Slobodan Perović, nav. delo, str. 500, smatra da se to pravo može objasniti s oslon-
cem na ustanovu javnog poretka, jer se njegovim pokretnim okvirima mogu obu-
hvatiti kako objašnjenja putem teorije kauze, tako i objašnjenja putem pravičnosti i
ekvivalencije.
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLlGACIONO PRAVO
71
ćine evropskih zemalja, uključujući i naše, takav raskid ugovora vrši jed-
nostranom izjavom volje koju poverilac upućuje dužniku (tzv. vansudski
raskid), osim ako priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog me-
hanizma raskida (npr. raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti), što se
zakonom posebno predviđa.120
R a z v o j. - Mogućnost raskida ugovora zbog neizvršenja novijeg je datuma.
Rimsko pravo ga nije poznavalo, jer je bilo zasnovano na principu pacta sunt servan-
da, tj. da je ugovor zakon koji ugovornici moraju bezuslovno poštovati. Ipak, ono je
poznavalo mogućnost da se kod ugovora o prodaji posebnom klauzulom (lex com-
missoria) predvidi pravo prodavca da raskine ugovor ako kupac ne isplati cenu.
Pravo na raskid ugovora je na opšti način prvi put predviđeno u Francuskom
građanskom zakoniku u kojem se predviđa da se raskidni uslov uvek podrazum eva
kod dvostranih ugovora za slučaj da jedna strana ne ispuni svoju obavezu. U Srp-
skom građanskom zakoniku je bilo sporno pravo na raskid ugovora zbog neizvrše-
nja, ali se ono potpuno afirmiše u Opštim uzansam a za prom et robom , s tim što ga
kasnije potvrđuje i Zakon o obligacionim odnosima.
Potrebni uslovi. - Jednostrano raskidanje ugovora zbog neispunje-
nja pretpostavlja nekoliko uslova:
(1) Vernost ugovoru. - Na jednostrano raskidanje ugovora zbog ne-
izvršenja ovlašćena je samo strana koja je verna ugovoru, tj. samo strana
koja je svoju obavezu već ispunila ili je spremna da je ispuni.*21
(2) Neispunjenje obaveze. - Da bi strana koja je verna ugovoru mogla
zahtevati raskid ugovora zbog neispunjenja, osnovni uslov je neispunjenje
obaveze druge strane, tj. njeno zapadanje u dužničku docnju.
Neispunjenje ugovorne obaveze može biti potpuno ili delimično.
Kod potpunog neispunjenja obaveze, kod kojeg dužnik nije preduzeo ništa da bi
svoju obavezu ispunio, mogućnost raskidanja ugovora uopšte nije spom a. Međutim,
kod delimičnog neispunjenja obaveze, kod kojeg je dužnik ispunio obavezu, ali ne
onako kako je to ugovorom bilo predviđeno, pitanje raskida ugovora je nešto složeni-
je. U vezi sa njegovim rešenjem iznose se različita stanovišta, od kojih je najprihvatlji-
vije ono po kojem delimično ispunjenje može biti razlog za raskidanje ugovora ako ne
predstavlja za drugu stranu očekivanu korist, ali tako da se time u suštini osujećuje
cilj ugovora.122To je uvek slučaj sa prestacijama koje su nedeljive, ali i sa onim koje su
deljive, ali čije bi delimično ispunjenje bilo protivno cilju ugovora.
U našem pravu se posebno reguliše raskidanje ugovora sa uzastopnim obaveza-
ma, tj. obavezama čije se ispunjenje ponavlja. Kad jedna strana ne ispuni uzastopnu
obavezu, druga strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor ne samo u odnosu
na nju, nego i u odnosu na sve buduće obaveze, ako je iz datih okolnosti očigleđno
da ni one neće biti ispunjene. Ali, druga strana može raskinuti ugovor ne samo u
pogledu budućih, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje
bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju. S druge strane, dužnik može sprečiti
raskidanje, odnosno održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje (čl. 129. ZOO).

Za raskid ugovora nije dovoljno neispunjenje neznatnog dela obaveze,

jer se izričito propisuje da se ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja
neznatnog dela obaveze (čl. 131. ZOO).
Krivica dužnika zbog neispunjenja, po jednom mišljenju, nije uslov za
raskid ugovora,123 dok po drugom mišljenju, neispunjenje obaveze treba
da je skrivljeno.124 Zakon o obligacionim odnosima ne pominje krivicu kao
uslov raskida ugovora, ali se u materiji ugovorne odgovornosti krivica pret-
postavlja, tako da se pitanje svodi na teret dokazivanja.125
(3) Naknadni rok za ispunjenje. - Za raskid ugovora kod kojeg ispunje-
nje obaveze u određenom roku nije njegov bitan sastojak nije dovoljan istek
roka u kome je dužnik trebao da ispuni svoju obavezu, već je neophodno i
da poverilac koji želi da raskine ugovor ostavi dužniku primeren naknadni
rok za ispunjenje. Ukoliko dužnik ne ispuni obavezu ni u naknadnom roku,
ugovor se raskida po samom zakonu (čl. 126. st. 2. i 3. ZOO). Ipak, radi otkla-
njanja neizvesnosti 0 sudbini ugovora, poverilac je dužan da, bez odlaganja,
obavesti dužnika da ugovor raskida (čl. 130. ZOO). U pravnoj teoriji se sma-
tra da to obaveštenje ima samo deklarativni karakter.126
Naknadni rok nije novi rok, već ima karakter dopunskog roka, koji
dužniku treba da omogući da započeto izvršenje obaveze okonča. On treba
da bude ,,primeren“, tj. da je u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja.
Izuzetno, poverilac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja dužniku
naknadnog roka za ispunjenje: (1) ako iz dužnikovog držanja proizlazi da
on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku (čl. 127. ZOO), kao i
(2) kad je, i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, očigledno da dužnik neće
ispuniti svoju obavezu iz ugovora (čl. 128. ZOO).
Dejstvo raskida. - Raskidanjem ugovora zbog neispunjenja prestaje
da postoji i ugovor i njegovo dejstvo, tako da se obe strane oslobađaju svojih
obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete (čl. 132. st. 1. ZOO).
U slučaju kad su obe strane delimično izvršile svoje obaveze ili je samo
jedna potpuno izvršila svoju obavezu, postavlja se pitanje kako raskid delu-
je na izvršene prestacije. Raskid ugovora, po pravilu, deluje retroaktivno,127
što znači da dolazi do restitucije, tako da svaka strana ima pravo da joj se
vrati ono što je dala (čl. 132. st. 2. ZOO), s tim što se, ako pravo na povraćaj
imaju obe strane, uzajamna vraćanja vrše istovremeno (čl. 132. st. 3. ZOO).
Osim obaveze da vrati ono što je na osnovu raskinutog ugovora primi-
la, svaka strana duguje drugoj i naknadu za koristi koje je u međuvremenu

124 Slobodan Perović, nav. delo, str. 503-505; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 140.
127 Slobodan Perović, nav. delo, str. 517; Jakov Radišić, nav. delo, str. 169, smatra da
kod kratkotrajnog ugovora raskid deluje retroaktivno (ex tunc), a kod dugotrajnog
za budućnost (ex nunc).
73
imala od onoga što je dužna vratiti, odnosno naknaditi (čl. 132. st. 4. ZOO),
a strana koja vraća novac dužna je da plati i zateznu kamatu od dana kad je
isplatu primila (čl. 132. st. 5).
U skladu sa opštim pravilima o posledicama neispunjenja dužnikove
obaveze,128poverilac u slučaju raskida ugovora ima pravo i na naknadu šte-
te zbog neispunjenja, s tim što obaveza naknade štete pretpostavlja subjek-
tivnu dužnikovu docnju, tj. neispunjenje obaveze koje je dužnik skrivio.129
Radi se o šteti zbog neispunjenja (tzv. pozitivan ugovorni interes), od koje
treba da se odbije vrednost poveriočeve činidbe i troškovi koje je on ušte-
deo, što znači da poveriocu pripada jedino zahtev zbog diferencije.130
c) Rciskidanje fiksnih ugovora
Posebna pravila predviđaju se za raskid tzv. fiksnih ugovora, pod ko-

jima se podrazumevaju takvi ugovori kod kojih je ispunjenje o roku bi-
tan sastojak ugovora. Pri tome, nije svaki tačno određen rok bitan sastojak
ugovora, već samo onaj koji je kao takav ugovorom predviđen kao bitan
(npr. izrazima ,,fiksno“ ili ,,najdalje“ do određenog roka) ili ako to proizlazi
iz prirode samog ugovora ili iz okolnosti (npr. predaja klavira po ugovoru o
zakupu za održavanje zakazanog koncerta).
Fiksna osobina ugovora se ne pretpostavlja, tako da je teret dokaziva-
nja na poveriocu.
Kod fiksnih ugovora dužnik mora svoju obavezu da ispuni u tačno od-
ređenom roku. Ako se obaveza ne ispuni u tom roku, ugovor se raskida po
samom zakonu (čl. 125. st. 1. ZOO), što znači da za njihov raskid poverilac
ne mora dužniku da ostavlja naknadni rok za ispunjenje. Međutim, poveri-
lac može održati takav ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja,
obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora (čl. 125. st. 2. ZOO). Kad
je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može
izjaviti da raskida ugovor (čl. 125. st. 3. ZOO).
4. Raskidanje ili izmena ugovora

zbog promenjenih okolnosti
Pojam. - Pod promenjenim okolnostima podrzumevaju se izvesne

okolnosti koje nastupaju posle zaključenja ugovora, koje se nisu mogle
128 U slučaju kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac
ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo (čl. 262. st. 2. ZOO),
s tim što poverilac ima pravo na naknadu štete zbog zadocnjenja i u slučaju kad je
dužnik ispunio svoju obavezu u naknadnom roku (čl. 262. st. 2. ZOO).
130 Isto.
p r ir u Cn ik ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG is p it a
74
predvideti u vreme zaključenja ugovora, a koje otežavaju ispunjenje obave-

ze jedne strane ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.
Za promenjene okolnosti je bitno da one ne izazivaju nemogućnost da
se ugovorna obaveza ispuni, nego samo otežavaju njeno ispunjenje ili svr-
hu ugovora čine neostvarljivom.
U slučaju kad nastupe promenjene okolnosti postavlja se pitanje da li
strana ugovornica koja je njima pogođena može zahtevati da se ugovor ras-
kine ili da se njegova sadržina prilagodi novim prilikama. Ranije se, uglav-
nom, smatralo da potreba pravne sigurnosti i načelo slobode ugovaranja
zahtevaju da se ugovorne obaveze bezuslovno poštuju (pacta suntservan-
da), bez obzira na docnije izmenjene okolnosti. Danas, međutim, preovla-
đuje stanovište da o promenjenim okolnostima, pod određenim uslovima,
treba voditi računa, tako da one mogu uticati na sudbinu ugovora. Ono je
zastupljeno i u našem pravu, gde je došlo do izražaja kako u Opštim uzan-
sama za promet robom, tako i u Zakonu o obligacionim odnosima.
Stanovište da o prom enjenim okolnostima treba voditi računa objašnjava se
različitim teorijam a, od kojih je najpoznatija clausula rebus sic stantibus (dok
stvari tako stoje), prem a kojoj ugovor obavezuje sam o ako su stvari ostale u istom
stanju u kom e su bile u vrem e zaključenja ugovora, odnosno sam o dotle dok se suš-
tinski ne prom ene okolnosti pod kojima je on zaključen.
U prilog uvažavanja promenjenih okolnosti navode se i načelo jednake vred-
nosti uzajam nih davanja, načelo savesnosti i poštenja i načelo pravičnosti.
Uslovi. - Promenjene okolnosti mogu uticati na raskid ili izmenu
ugovora samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) Izvanrednost i nepredvidljivost. - Promenjene okolnosti moraju
biti izvanredne i nepredvidljive, tj. takve da odstupaju od redovnog toka
stvari. S obzirom na to, raskid ugovora se ne može zahtevati ako je strana
koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja
ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati (čl. 133.
st. 2. ZOO).
U izvanredne i nepredvidljive okolnosti spadaju izvesni prirodni događaji (npr.
poplava, suša, grad, zemljotres), upravne mere (npr. ograničenja prometa, zabrana
uvoza), kao i određene ekonomske pojave (npr. izuzetno nagli i veliki skok cena).
(2) Otežanje ispunjenja obaveze, odnosno neostvarivanje svrhe ugovo-
ra. - Promenjene okolnosti treba da su takve da otežavaju ispunjenje oba-
veze jedne strane, odnosno da se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.
Navedene posledice promenjenih okolnosti moraju biti izražene ,,u toj meri
da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovomih strana i
da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je“
(čl. 133. st. 1. ZOO). Radi se, dakle, o okolnostima koje jednu stranu dovode u
očigledno neravnopravan položaj u odnosu na drugu stranu, tako da to pred-
stavlja i flagrantnu povredu načela jednake vrednosti davanja.131

HORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO
75
(3) Nastupanje promenjenih okolnosti pre isteka roka za ispunjenje.

- Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre isteka roka određenog za is-
punjenje obaveze, jer se samo zbog takvih promenjenih okolnosti može
zahtevati raskid ugovora. U tom smislu se i izričito predviđa da se strana
koja zahteva raskid ugovora ne može pozivati na promenjene okolnosti ko-
je su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze (čl.
133- st. 3. ZOO). Takve promenjene okolnosti se ne uzimaju u obzir, jer
dužnik snosi sve posledice koje proizlaze iz njegove docnje, pa i one koje
nastaju zbog promenjenih okolnosti.
Dejstvo. - Ugovorna strana koja je pogođena uticajem promenjenih
okolnosti može zahtevati (tužbom, prigovorom, protivtužbom) da se ugo-
vor raskine (čl. 133. st. 1. ZOO), s tim što je dužna da o svojoj nameri da
traži raskid ugovora obavesti drugu stranu čim je saznala da su takve okol-
nosti nastupile, jer odgovara za štetu koju druga strana trpi zbog propušte-
nog ili neblagovremenog obaveštenja (čl.134. ZOO).
Druga strana ima mogućnost da izbegne raskid i održi ugovor, ako po-
nudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene (čl.
133. st. 4. ZOO).
O raskidu ugovora odlučuje sud (tzv. sudski raskid ugovora), što znači da
sudska odluka ima konstitutivno dejstvo.132 Pri ođlučivanju o raskidu ugovora, od-
nosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi načelima poštenog prom eta, s tim što
posebno mora voditi računa 0 cilju ugovora, o norm alnom riziku kod ugovora od-
nosne vrste, o opštem interesu, kao i o interesu obeju strana (čl. 135. ZOO).
U slučaju kad izrekne raskid ugovora, sud će na zahtev druge strane
obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo
štete koji trpi zbog toga (čl. 133. st. 5. ZOO).
Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene prom enjene
okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa načelnom savesnosti i poštenja (čl. 136.
ZOO), ali se na opšti način ne mogu odreći pozivanja na sve m oguće prom enjene
okolnosti.
5. Nemogućnost ispunjenja
Naknadana nemogućnost ispunjenja individualno određene obaveze

jedne strane kod dvostranih ugovora, bez obzira na to da li je objektivna ili
subjektivna, ima specifično dejstvo koje zavisi od toga da li je neka od stra-
na odgovoma za nemogućnost ili je ona nastala bez njihove odgovomosti.
S obzirom na to, postoje tri vrste nemogućnosti: (a) nemogućnost za koju
ne odgovara ni jedna strana, (b) nemogućnost za koju odgovara dužnik i
(v) nemogućnost za koju odgovara druga strana (poverilac).133 Nemoguć-
nost za koju ne odgovara ni jedna strana i nemogućnost za koju odgova-

ra poverilac regulisane su u okviru posebnih dejstava dvostranih ugovora,

dok se na nemogućnost za koju odgovara dužnik primenjuju opšta pravila
0 dejstvima obaveza.
a) Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana
Kad je ispunjenje obaveze jedne strane postalo nemoguće zbog doga-

đaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza dru-
ge strane (čl. 137. st. 1. ZOO). U tom slučaju gase se, dakle, obaveze obeju
strana. Strana čija je činidba postala nemoguća snosi rizik nemogućnosti
ispunjenja svoje obaveze, jer gubi pravo da zahteva protivčinidbu.134Među-
tim, ako je druga strana nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati
vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova (čl. 137. st. 1. ZOO).
U slučaju delim ične nem ogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije od-
govorna ni jedna ni druga strana, ugovor ostaje na snazi u odnosu na deo činidbe
koji je još moguć, s tim što druga strana ima pravo da zahteva srazm erno sm anjenje
svoje obaveze. Ali, ako delim ično ispunjenje ne odgovara potrebam a druge strane
ona može raskinuti ugovor (čl. 137. st. 2. ZOO).
b) Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara dužnik
Dužnik je odgovoran za naknadnu nemogućnost ispunjenja svoje oba-

veze ako je za to kriv, tj. ako ne dokaže da je nemogućnost ispunjenja njegove
obaveze usledila zbog okolnosti nastalih posle zaključenja ugovora koje nije
mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći (čl. 263. ZOO). Posledice ove nemogućno-
sti Zakonom o obligacionim odnosima nisu izričito propisane, ali one proiz-
laze iz ostalih njegovih pravila o dvostranim ugovorima, a posebno iz pravila
kojim se regulišu posledice neispunjenja dužnikove obaveze (čl. 262. ZOO).
U slučaju kad nastupi naknadna nemogućnost ispunjenja dužnikove
obaveze, poverilac ne može tražiti njeno ispunjenje, s tim što i dužnik, zbog
uzajamnosti, gubi pravo na protivčinidbu, iako je njeno ispunjenje mogu-
će. Međutim, s obzirom da je dužnik odgovoran zbog neispunjenja oba-
veze, ugovorni odnos se u tom slučaju ne gasi, već dolazi do preinačenja
poveriočeve tražbine.135Umesto nemoguće činidbe, poverilac može zahte-
vati (1) naknadu štete zbog neispunjenja obeveze (tzv. pozitivni ugovorni
interes) ili (2) odustati od ugovora.
(1) N aknada štete zbog neispunjenja obaveze. - Ako se opredeli za naknadu
štete zbog neispunjenja, poverilac ima pravo na vrednost nem oguće činidbe, kao
1 na naknadu posredno pretrpljene štete, što znači da naknada štete zam enjuje u
svemu nem oguću činidbu (teorija zamene). U tom slučaju poverilac treba da ispuni
svoju obavezu drugoj strani, je r ona zadržava pravo na protivčinidbu.136

135 Isto.
136 Jakov Radišić, nav. delo, str. 159-160.
77
(2) Raskid (odustanak) od ugovora. - Poverilac koji se opredeli za raskid

(odustanak) od ugovora, nije dužan da ostavi dužniku naknadni rok za ispunjenje
obaveze, jer bi to bilo besm isleno. Pošto raskidom ugovor prestaje da postoji, ni po-
verilac ne mora ispuniti svoju obavezu, a ako je već ispunio, m ože tražiti povraćaj
datog. Ukoliko je zbog raskida ugovora prelrpeo štetu, poverilac im a pravo da zah-
teva njenu naknadu, s tim što je u tom slučaju dužan da od iznosa štete (vrednost
nemoguće činidbe i posređna šteta) odbije vređnost svoje činidbe i troškove koje je
uštedeo (teorija diferencije).
c) Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara

druga strana (poverilac)
U slučaju kad nemogućnost ispunjenja obaveze jedne strane prouzro-

kuje druga strana, tj. poverilac, dužnikova obaveza se gasi, ali on zadržava
svoje potraživanje prema drugoj strani, s tim što se ono smanjuje za onoli-
ko koliko je dužnik imao koristi od oslobođenja od svoje obaveze (čl. 138.
st. 1. ZOO).
6. Prekomerno oštećenje (laesio emormis)
Pojam. - Prekomerno oštećenje postoji kad se kod dvostrano-teret-

nog ugovora vrednosti prestacija nadu u takvoj đisproporciji da prelaze
zakonom ustanovljenu granicu odstupanja.
Za pojam prekomernog oštećenja najbitniju činjencu predstavlja po-
stojanje nesrazmerne vrednosti uzajamnih davanja, što je, inače, protivno
načelu jednake vrednosti davanja (čl. 15. ZOO), koje se primenjuje na dvo-
strano-teretne ugovore.
Uslovi. — Postojanje prekomcrnog oštećenje pretpostavlja sledeće
uslove:
(1) Dvostrano-teretan i komutativan ugovor. - Prekomerno ošteće-
nje može postojati samo kod dvostrano-teretnih i komutativnih ugovora, s
tim što se u našem pravu ono primenjuje na sve takve ugovore. S obzirom
na to, ono se ne može primeniti na dobročine i aleatorne ugovore. Pored
toga, ne mogu se napadati zbog prekomernog oštećenja ni ugovor o porav-
nanju (čl. 1094. ZOO), ugovor o javnoj prodaji, kao i ugovor kod kojeg je za
stvar data viša cena iz osobite naklonosti (čl. 139. st. 5. ZOO).
(2) Očigledna nesrazmera. - Za postojanje prekomernog oštećenja
neophodno ja da između uzajamnih davanja ugovornika postoji očigledna
nesrazmera. To treba da bude veća i ozbiljnija nesrazmera, koja je takva da
svakome pada u oči. Pri tome, takva nesrazmera treba da postoji u vreme
zaključenja ugovora (čl. 139. st. 1. ZOO), što znači da se za njeno utvrđiva-
nje uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta prestacije u vreme
zaključenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom vrednošću stvari.
Ocena da li je konkretna nesrazmera „očigledna" prcpušta se sudu koji će, s

jedne strane, imati izvesne teškoće zbog neđovoljne preciznosti izraza „očigledna
nesrazm era", ali će zato biti u mogućnosti da inslitut prekom em og oštećenja prila-
gođava konkretnim slučajevima.
Za razliku od takvog, opisnog određivanja visine nesrazm ere, u našem rani-
jem pravu visina nesrazm ere je bila određcna matematički, tj. razlom kom - kao
oštećenje preko polovine.
(3) Neznanje za pravu vrednost stvari. - Subjektivni element preko-
mernog oštećenja ogleda se u zahtevu da oštećcna strana nije znala niti je
morala znati za pravu vrednost stvari (čl. 139. st. 1. ZOO).
To znači da u našem pravu nije usvojen objektivan pojam prekomer-
nog oštećenja, za čije postojanje je dovoljna samo odgovarajuća nesrazme-
ra uzajamnih davanja, već subjektivan pojam prekomernog oštećcnja za
koji je karakteristično da se nesrazmera javlja kao poslcdica jednog subjek-
tivnog momenta oštećene strane. Usvajanjem subjektivnog pojma preko-
mernog oštećenja sužava se njegov domašaj i ograničava njegova šira pri-
mena, kojom bi moglo biti narušeno načelo pravne sigurnosti.
D ejstvo. - Ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje je rušljiv
ugovor, tako da oštećena strana može zahtevati da se on poništi (čl. 139. st.
1. ZOO), s tim što takav zahtev može biti istaknut ili putem tužbe, ili istica-
njem prigovora rušljivosti u parnici radi ispunjenja ugovora.
S obzirom da je ugovor rušljiv samo zbog nesrazmere uzajamnih dava-
nja, druga strana može održati ugovor, ako ponudi dopunu do prave vred-
nosti (čl. 139. st. 4. ZOO).
Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine
od njegovog zaključenja (čl. 139. st. 2. ZOO), s tim što odricanje unapred od
ovog prava nema pravnog dejstva (čl. 139. sl. 3. ZOO).
7. Zelenaški ugovor
Pojam. - Pod zelenaškim ugovorom podrazumeva se takav ugovor

u kome neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem
drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću,
ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja jc u očiglednoj nesrazmeri sa
onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti (čl. 141.
st. 1. ZOO). On se najpre javlja kod ugovora o novčanom zajmu sa kama-
tom, kao i kod ugovora o prodaji budućih poljoprivrednih proizvoda (npr.
žita u klasu ,,na zeleno", odakle i potiče njegov naziv).
I kod zelenaškog ugovora dolazi do neekvivalentne razmene, jer jedna
strana, iskorišćavajući tuđu nevolju, ugovara za sebe ili nekog trećeg pre-
komernu imovinsku korist.
Uslovi. - Za postojanje zelenaškog ugovora moraju se ispuniti sledeći
uslovi:
79
(1) Očigledna nesrazmera. - Da bi se jedan ugovor mogao smatrati

zelenaškim, neophodno je postojanje očigledne nesrazmere između ono-
ga što jedna strana dobija i onoga što je drugoj strani dala ili učinila, ili se
obavezala dati ili učiniti. Neophodno je da se radi o većoj i ozbiljnijoj ne-
srazmeri, koja je takva da svalcome u oči pada, jer neznatna odstupanja od
vrednosti medusobnih prestacija nisu relevantna. Pri tome, za ocenu po-
stojanja takve nesrazmere uzima se u obzir prometna vrednost uzajamnih
prestacija u trenutku zaključenja ugovora.
(2) Nužda, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomisle-
nost ili zavisnost. - Za postojanje zelenaškog ugovora potrebno je ustano-
viti određene subjektivne momente na strani iskorišćenog ugovornika, kao
što su nužda, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost
ili zavisnost, kao i da je iskorišćeni upravo pod uticajem tih subjektivnih
momentata pristao na nesrazmeru u uzajamnim davanjima.
(3)Namera iskorišćavanja. - Kod zelenaškog ugovora zahteva se da je
zelenaš znao za navedene subjektivne momente iskorišćenog i da je te mo-
mente iskoristio kako bi za sebe ili za nekog trećeg ugovorio prekomernu
imovinsku korist. Namera iskorišćavanja, kao subjektivni uslov, treba da po-
stoji kod zelenaša, da bi jedan ugovor dobio obeležje zelenaškog ugovora.137
Dejslvo. - S obzirom da se zelenaškim ugovorom vređa ne samo na-
čelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, već i načelo savesnosti i pošte-
nja i dobrih običaja, logično je što se propisuje da je takav ugovor ništav
(čl. 141. st. 1. ZOO), što povlači i mogućnost primene svih sankcija na planu
posledica ništavosti (čl. 141. st. 2. ZOO).
Kod zelenaškog ugovora se, iako kod ništavili ugovora nije nioguća, predvida
jedna vrsta konvalidacije. Naim e, oštećeni može zahtevati da se njegova obaveza
smanji na pravičan iznos i sud je ovlašćcn da udovolji takvom zahtevu ako je to
moguće, tako da ugovor sa odgovarajućoni izmenom ostaje 11a snazi (čl. 141. st. 3.
ZOO).
Takav zahtev oštećeni može podneti u roku od pet godina od zaključenja ugo-
vora (čl. 141. st. 4. ZOO).
8. Uslupanje ugovora
Pojam. - Ustupanje ugovora je ugovor kojim jedan ugovornik, uz pri-

stanak svog saugovornika, ustupa svoj pravni položaj u dvostranom ugo-
voru nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava i
obaveza iz tog ugovora. Na taj način dolazi do promene jednog ugovornika
u dvostranom ugovoru, dokpredmet i osnovugovora ostaju nepromenjeni.
Uslovi. - Za ustupanje ugovora moraju se ispuniti sledeći uslovi:
(1) Ugovor o ustupanju ugovora. - Za ustupanje ugovora neophod-
no je zaključenje ugovora o ustupanju ugovora, koji se zaključuje između
137 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 95.

p r ir u Cn ik z a p o l a g a n j e p r a v o s u d n o g is p it a
8o
jednog ugovornika iz dvostranog ugovora, koji se naziva ustupilac, i trećeg

lica, koje se naziva prijemnik.
Ugovor o ustupanju ugovora može se zaključiti na bilo koji način, osim
u slučaju kad je za ugovor koji se ustupa zakonom propisana određena for-
ma. U tom slučaju se i ugovor o ustupanju ugovora mora zaključiti u toj
istoj formi.
(2) Predmet. - Ugovor o ustupanju ugovora mora imati svoj predmet,
s tim što to nije sam ugovor, već ustupiočev pravni položaj, koji obuhvata
sva njegova prava i obaveze koje on ima na osnovu tog ugovora prema dru-
goj ugovornoj strani.
(3) Pristanak druge strane. - Za ustupanje ugovora neophodan je i
pristanak druge ugovorne strane na ustupanje ugovora (čl. 145. st. 1. ZOO).
Taj pristanak se traži zbog toga što se ustupanje ugovora tiče i drugog sau-
govornika kome, s obzirom da prijemnik nije samo poverilac, već i dužnik,
nije svejedno kakve su njegove imovinskc prilike, lični i drugi kvaliteti.
Pristanak druge ugovorne stane može se dati pre zaključenja ugovora o ustu-
panju ugovora ili prilikom zaključenja tog ugovora, ali i pošto je ugovor o ustupanju
ugovora već zaključen.
Način davanja prislanka ograničcn je samo u slučaju kad se odnosi na ustupa-
nje form alnog ugovora, jer je u tom slučaju pristanak punovažan sam o ako je dat u
formi koja je propisana za ustupljeni ugovor (čl. 145. st. 3. ZOO).
Dejstvo. - Dejstvo ustupanja sastoji se u tome što ustupilac izlazi iz
ustupljenog ugovora, a na njegovo mesto dolazi prijemnik. Sa ustupioca
na prijemnika prelaze sva prava i sve obaveze (čl. 145. st. 1. ZOO). Ipak,
izvesna spoređna prava ne prelazc na prijemnika samim ustupanjem (npr.
jemstvo, zaloga trećih lica), osim ako jemac i zalogodavac pristanu da od-
govaraju i za njega.
Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora
(čl. 146. st. 1. ZOO). Međutim, on mu ne jemči da će druga strana ispuniti
svoje obaveze, osim ako se na to posebno obavezao (čl. 146. st. 2. ZOO). Ni
svom saugovomiku iz ustupljenog ugovora ustupilac ne jemči za primaoca,
osim akoje preuzeo takvu obavezu (čl. 146. st. 3. ZOO).
Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugo-
vora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje
ima prema ustupiocu (čl. 147. ZOO).
VII. OPŠTA DEJSTVA UGOVORA
1. Kakva su dejstva ugovora
Obligacionopravno dejstvo ugovora. - Ugovor proizvodi odre-

đena pravna dejstva, tj. prava i obaveze za određena lica, s tim što u našem
pravu ugovor ima samo obligacionopravna dejstva, jer rađa samo obligaci-
ona prava. Za stvama prava ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus),
ĐORĐE NIKOUĆ OBUGACIONO PRAVO 8l
ne i način stieanja (modus acquirendi). S obzirom na to, da bi se steklo

neko stvarno pravo (npr. pravo svojine) nije dovoljan ugovor o njegovom
prenosu, već je neophodnan i odgovarajući način sticanja (predaja, kod po-
kretnih, a upis u zemljišne knjige, kod nepokretnh stvari). To je tzv. sistem
tradicije (predaje), koji je usvojen u našem i nekim drugim pravima.
S t v a r n o p r a v n o d e js t v o u g o v o r a . - U nekim pravnim sistem im a, osim
obligacionopravnog, ugovor ima i stvarnopravno dejstvo, što znači da m ože iza-
zvati i prom ene u stvarnopravnim odnosima. Njim e se prenose i stvarna prava pod
uslovom da je stvar na koju se pravo odnosi individualna ili barem individualizova-
11a. To je tzv. konsensualistički sistem, koji je usvojen u Francuskom građanskom
zakoniku, zakonicim a nekih drugih zemalja koji su bili pod njegovim uticajem , kao
i u anglosaksonskom pravu.
O s o b e n o s t n e m a č k o g p r a v a . - Osobeno rešenje usvojeno je u Nem ačkom
građanskom zakoniku, po kom e su za prenos prava svojine potrebna dva ugovora.
Jedan je obligacion i kauzalan (tzv. posao obavezivanja), a drugi je realan (stvarni)
i apstraktan (tzv. posao raspolaganja), s tim što se zaključivanjem drugog izvršava
obaveza iz prvog ugovora.
2. Dejstva ugovora među ugovaračima

i njihovim naslednicima
Dejstva ugovora među ugovaračima. - Ugovor proizvodi prava

i obaveze, pre svega, za ugovorne strane (čl. 148. st. 1. ZOO), s tim što se
ugovornom stranom smatraju ne samo lica koja u zaključenju ugovora uče-
stvuju neposredno, već i ona koja ga zaključuju posredno, preko zastupni-
ka. Ostala lica smatraju se tzv. trećim licima, za koja ugovor ne proizvodi
ni prava ni obaveze. Za njih je ugovor tuđi posao koji im ne može ni škoditi
ni koristiti (Res inter alios acta aliis neque nocere neque prodesse potest).
Dejstvo ugovora prema naslednicima ugovarača. - Dejstva
ugovora prostiru se na još jednu kategoriju lica koja ni na koji način nisu
učestvovala u njegovom zaključenju, ali se, ipak ne smatraju trećim licima.
To su univerzalni pravni sledbenici (naslednici) ugovornih strana (čl. 148.
st. 2. ZOO). Oni nisu treća lica u pravnom smislu zato što na njih prelazi za-
ostavština ostavioca pa, samim tim, i prava i obaveze iz ugovora koje je on
zaključio. Naslednici se, dakle, smatraju ugovornim stranama u ugovorima
koje su zaključili njihovi prethodnici. S obzirom na to, ugovor, po pravilu,
ne prestaje usled smrti ugovornika, već nastavlja da proizvodi pravna dej-
stva prema naslednicima umrlog ugovornika.
Ugovori koji ne proizvodc dcjstvo prcma naslednicima ugo-
varača. - Od pravila da ugovori prethodnika proizvode pravno dejstvo i
na njihove naslednike odstupa se, najpre, (1) kod ugovora koji rađaju oba-
veze koje nastaju s obzirom na lične osobine koje od ugovornih strana ili
lične sposobnosti dužnika (obligationes intuitu personae), a zatim i u slu-
čaju (2) kad same ugovorne strane ograniče dejstva ugovora za života jedne
od njih. U tom smislu je i zakonska ođređba kojom se propisuje da ,,ugo-

vor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike, izuzev ako je što drugo
ugovoreno ili što drugo proizilazi iz prirode ugovora" (čl. 148. st. 2. ZOO).
(1) U slučaju smrti dužnika ili poverioca s obzirom na čije lične oso-
bine je nastala obaveza, kao i u slučaju smrti dužnika s obzirom na čije
sposobnosti je nastala obaveza, dužnikova obaveza ne prelazi na njegove
naslednike, jer se izričito propisuje da takva obaveza prestaje da postoji.138
Ali, prestanak obaveze intuitu personae nema isto pravno dejstvo kod jed-
nostranih i dvostranih ugovora.
U slučaju prestanka obaveze intuitupersonae usled sm rti dužnika ili poveri-
oca, jednostrani ugovor ostaje kao pravni akt koji više ne proizvodi pravno đejstvo.
Obaveza koju je on stvorio ne m ože preći na naslednike, jer sm rću dužnika s obzi-
rom na čije lične osobine ili sposobnosti je 011a nastala, takva obaveza prestaje (npr.
prestaje sm rću punom oćnika njegova obaveza da besplatno zastupa vlastodavea).
Ali, dužnikova obaveza prestaje i u slučaju smrti poverioca, s obzirom na čije lične
osobine je obaveza nastala (npr. prestaje smrću poklonoprim ca obaveza poklono-
davca iz ugovora o poklonu), tako da u tom slučaju poveriočevo potraživanje ne
prelazi na njegove naslednike.
Kod dvostranih ugovora se, u slučaju prestanka obaveze intuitu personae,
postavlja pitanje šta je sa obavezom druge strane. Zakon o obligacionim odnosi-
ma to pitanje posebno ne reguliše, ali se čini da se u tom slučaju m ogu shođno
prim eniti odredbe o nem ogućnosti izvršenja kod dvostranih ugovora (čl. 137-138.
ZOO).
(2) Moguće je da i obaveze koje, inače, nisu vezane za lične osobine
koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika, ne prelaze na na-
slednike ugovornih strana. Do toga može doći u slučaju kad se ugovornici
dogovore da se ograniči dejstvo ugovora na trajanje života jednog ili dru-
gog ugovornika, tj. ako isključe mogućnost univerzalne sukcesije prava i
obaveza iz ugovora (npr. kod ugovora o zakupu nepokretnosti ugovornici
se sporazumeju da će ugovor važiti samo za života zakupca ili zakupodav-
ca). Takva mogućnost najčešće dolazi do izražaja kod trajnih obligacionih
odnosa. Ali, kad oni prestanu, pojedina periodična potraživanja koja su bi-
la dospela pre smrti poverioca, prelaze na naslednike umrlog, kao što i pe-
riodične dospele obaveze prelaze na naslednike dužnikove.
3. Ugovor u korist trećcg
Pojam. - Ugovor u korist trećeg je takav ugovor kojim se jedna ugo-

vorna strana obavezuje drugoj da određenu činidbu izvrši trećem licu, tako
da treći stiče sopstveno i neposredno pravo da od dužnika zahteva ispunje-
nje ugovora u svoju korist.139 Kod ugovora u korist trećeg učestvuju tri lica:
138 Čl. 359. Zakona o obligacionim odnosima.

139 U slučaju kad stipulant i promitent ugovore da će treći samo primiti ispunjenje
obaveze, bez prava da zahteva njeno izvršenje, ne nastaje pravi, već tzv. nesavršeni
83
(1) ono koje obećava da će učiniti nešto trećem (obećavalac, dužnik, promi-
tent); (2) ono kome se takvo obećanje daje (stipulant, promisar, ugovarač
koristi za trećeg); (3) ono u čiju korist se nešto ugovara (korisnik, treći, be-
neficijar). Inače, u našem pravu se izričito predviđa da se ugovorom može
ustanoviti pravo u korist trećeg lica (čl. 148. st. 3), mada ono proizilazi i iz
načela autonomije volje.
Nastanak. - Za nastanak ugovora u korist trećeg potrebno je da se po-
stigne sporazum između stipulanta i promitenta, dok treće lice u zaključenju
ugovora uopšte ne učestvuje. Za nastanak ugovora nije potrebna ni njegova
saglasnost, ni njegova poslovna sposobnost. To može biti i buduće lice, tj. i
lice koje još nije rođeno, odnosno preduzeće koje još nije osnovano. Ali, treće
lice, u svakom slučaju, mora da bude odrcđeno ili bar odredivo.
D e jstv o . - Iako u njegovom zaključenju učestvuju samo dva lica, kod
ugovora u korist trećeg nastaju tri grupe odnosa: (1) odnos između stipu-
lanta i promitenta; (2) odnos između stipulanta i beneficijara); (3) odnos
između promitenta i beneficijara.
(1) Odnos između stipulanta i promitenta. - Ovaj odnos može imati
različitu sadržinu, što zavisi od vrste ugovora, jer se svaki ugovor, unoše-
njem klauzule ,,u korist trećeg“, može zaključiti kao ugovor u korist trećeg.
Unošenje takve klauzule ne isključuje pravo stipulanta da od promitenta
zahteva ispunjenje dugovane činidbe, s tim što je ne može tražiti za sebe,
već za korisnika (čl. 149. st. 2. ZOO). S druge strane, ako korisnik odbije
korist koja mu je namenjena, ili je stipulant opozove, ta korist pripada sti-
pulantu, ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla (čl.
152. ZOO).
(2) Odnos između stipulanta i korisnika. - Između stipulanta i kori-
snika postoji neki pravni odnos koji objašnjava zašto stipulant ugovora sa
promitentom neku činidbu u korist trećeg. To može biti isplata duga, dava-
nje zajma ili želja da mu se učini poklon. To je, inače, njihov intemi odnos,
koji se ne tiče promitenta. Pored toga, odnos između stipulanta i korisnika
karakteriše i to što je stipulant ovlašćen na opoziv ili izmenu koristi, s tim
što to može učiniti sve do trenutka dok treći ne izjavi da prihvata ono što je
ugovoreno u njegovu korist (čl. 150. st. 1. ZOO).
(3) Odnos između promitenta i korisnika. - U odnosu između promi-
tenta i korisnika promitent ima položaj dužnika, a korisnik položaj poveri-
oca. Korisnik ima sopstveno i neposredno pravo da od promitenta zahteva
ono što je ugovorom za njega određeno. Međutim, pravo korisnika da traži
ispunjenje činidbe od promitenta, iako je sopstveno (nije izvedeno iz prava
stipulantovog), zasniva se na ugovoru u korist trećeg, tako da njegova sud-
bina zavisi od tog ugovora.
(nepotpuni) ugovor u korist trećeg ili tzv. domiciliranje ugovora, kod kojeg je treći
samo ovlašćen da primi ispunjenje, ali ne stiče nikakvo pravo prema promitentu.
PRIRUČNIK ZA POLAGANJF, PRAVOSUDNOGISPITA
84
Proraitent može istaći korisniku sve prigovore koji proističu iz samog

ugovora kojim je ugovorena korist za trećeg (tzv. objektivne prigovore) a
koje ima i prema stipulantu (čl. 151. ZOO), kao što su prigovor nevažnosti
ugovora, prigovor neispunjenja ugovora ili prigovor neurednog ispunjenja.
Pored njih, promitent može istaći korisniku i prigovore lične prirode koje
ima prema njemu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim (npr. prigovor
kompenzacije), ali ne i lične prigovore koje ima prema stipulantu iz nekog
drugog pravnog odnosa s njim.
Glava četvrta
PR OU ZR OK OVA NJE ŠTETE
I. O P Š T A N A Č E L A
1. Prouzrokovanje štele drugome

kao izrvor obligacionog odnosa
Pojam. - Prouzrokovanje štete drugome predstavlja poseban izvor

obligacija kod kojeg obligacioni odnos nastaje iz same činjenice da je šte-
ta prouzrokovana drugome. Subjekti tog odnosa su štetnik, kao lice koje
je štetu prouzrokovalo, oštećeni, kao lice kome je šteta prouzrokovana,
a u određenim slučajevima i odgovorno lice, kao lice koje štetu nije pro-
uzrokovalo, ali za nju odgovara. Njegovu sadržinu čine obaveza štetnika
da prouzrokovanu štetu nadoknadi i pravo oštećenog da od njega zahteva
naknadu.
Zabrana prouzrokovanja štcte drugome. - Da bi se izbeglo pro-
uzrokovanje štete drugome, neophodno je pažljivo ponašanje. Takvo pona-
šanje nalažu članovima društvene zajednice ne samo moralne, već i pravne
norme. U svim pravnim sistemima postoji opšta zabrana prouzrokovanja
štete drugome (neminem leadere), koja se najčešće izriče posredno, tj.
kroz nametanje obaveze licu koje je štetu prouzrokovalo da je nadoknadi.
Međutim, u našem pravu se zabrana škođenja izriče ne samo posredno, već
i neposredno, jer se već u osnovnim načelima Zakona o obligacionim od-
nosima predviđa: „Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može
drugome prouzrokovati šteta“ (čl. 16).
N edopušteno je i samo izazivanje opasnosti znatnije štete po druge, je r se
svakom e priznaje pravo da, pod određenim uslovima, zahteva od suda da naredi
uklanjanje izvora opasnosti od štete, odnosno preduzim anje odgovarajućih mera
za sprečavanje njenog nastanka (čl. 156. ZOO).
85
2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu štetu
Neugovorna i ugovorna ođgovornost. — Neugovorna odgovor-

nost nastaje bez posebnog pravnog odnosa između štetnika i oštećenog a
zbog povrede opšte (apsolutne) zabrane prouzrokovanja štete drugome.
Nasuprot tome, ugovorna odgovornost pretpostavlja postojanje posebnog
pravnog odnosa između štetnika i oštećenog i povredu obaveze koja proiz-
ilazi iz tog pravnog odnosa, odnosno posebne (relativne) zabrane prouzro-
kovanja štete drugome.140
Sličnost i razlike izmcđu neugovornc i ugovorne odgovor-
nosti. - Zajedničko je i neugovornoj i ugovornoj odgovornosti da i jedna
i druga rađaju obavezu naknade štete. Ali, između njih postoje i značajne
razlike, koje se ogledaju u sledećem:
(1) Obaveza naknade štete je kod neugovorne odgovornosti jedina i
osnovna obaveza štetnikova, dok je kod ugovorne odgovornosti osnovna
dužnikova obaveza isplata duga, a obaveza naknade štete nastaje tek ako
dužnik uopšte ne ispuni ili ne ispuni onako kako je preuzeo svoju ugovornu
obavezu. Obaveza naknade štete predstavlja kod ugovorne odgovornosti
sekundarnu obavezu, koju dužnik duguje pored osnovne obaveze, s tim što,
u slučaju raskida ugovora, ona može u svemu da zameni osnovnu obavezu.
(2) Neugovorna odgovornost je šira od ugovorne kako u pogledu su-
bjekta, tako i u pogledu osnova odgovornosti. Kod neugovorne odgovorno-
sti odgovaraju za štetu i lica koja ne poseduju potpunu poslovnu sposob-
nost (deliktna sposobnost stiče se sa navršenih četrnaest godina života),
kao i podstrekač i pomagač, a postoji i odgovornost za drugog. Pored to-
ga, kod neugovorne odgovornosti odgovara se i po osnovu krivice (za štetu
prouzrokovanu svojom radnjom, kao i u nekim slučajevima odgovornosti
za radnje drugog) i bez krivice (za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne
stvari ili obavljanjem opasne delatnosti), dok se kod ugovorne odgovorno-
sti, po pravilu, odgovara po osnovu krivice.
(3) Neugovorna odgovornost je regulisana propisima imperativnog
karaktera, tako da se ne može sporazumom štetnika i oštećenog unapred
isključiti ili ograničiti, što je, inače, moguće kod ugovorne odgovornosti.
(4) Kod neugovorne odgovomosti duguje se potpuna naknada štete,
dok se kod ugovome odgovornosti duguje predvidljiva šteta,a samo u slu-
čaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje
nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu celokupne
štete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije
znao za posebne okolnosti zbog kojih je ona nastala.
140 Najčešćeje to ugovorni odnos, po kome je ona i dobila svoj naziv, ali može biti i neki
drugi odnos npr. odnos iz sticanja bez osnova, jednostrane izjave volje, poslovodstva
bez naloga), tako da naziv ugovoma odgovornost nije najadekvatniji.
(5) Razlika postoji i u pogledu početka zastarevanja, (kod neugovorne

odgovornosti zastarevanje počinje teći od trenutka kad oštećeni sazna za
štetu i štetnika, a kod ugovome odgovornosti od dospelosti potraživanja za
isplatu), kao i u pogledu rokova zastarelosti (kod neugovorne odgovornosti
potraživanje naknade štete zastareva u roku od tri godine od dana kad je
oštećeni saznao za štetu i štetnika, s tim što je krajnji rok zastarelosti pet
godina od kada je šteta nastala, dok potraživanje naknade štete nastale po-
vredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odredeno za zastarelost te
obaveze).
Pravno regulisanje. - Odeljak 2. glave II Zakona o obligacionim
odnosima sadrži pravila o prouzrokovanju štete, koja se, inače, odnose na
neugovomu odgovornost. Tim pravilima se pripisuje opšti karakter (lex
generalis), jer se ona primenjuju i na ugovornu odgovornost, ukoliko ne
postoje posebna pravila (lex specialis) sadržana u glavi o dejstvima obave-
za (glava III), odnosno u glavama koje sadrže odredbe o pojedinim ugovo-
rima (čl. 269. ZOO).
3. Osnovi odgovornosti
Pojam. - Pod osnovom odgovornosti podrazumeva se razlog zbog

kojeg se odgovara za štetu, odnosno ideja koja odgovornost za štetu ra-
zumno i uopšteno opravdava.141
Osnovi. - U savremenom pravu građanskopravna odgovornost za
štetu ne zasniva se na jednom, već na više osnova odgovornosti, s tim što
svaki od tih osnova odgovomosti ima posebno podmčje svog važenja.
Osnovi odgovomosti su: krivica, stvoreni rizik i pravičnost, tako da gra-
đanskopravna odgovornost može biti trojaka: (1) odgovornost zbog krivice;
(2) odgovomost zbog stvorenog rizika; i (3) odgovornost zbog pravičnosti.
a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost)
Nastanak. - Krivica štetnikova predstavlja najstariji i najjači razlog

građanskopravne odgovomosti. Ona je to bila i u dalekoj prošlosti, a i da-
nas je zadržala svoje važno mesto. Inače, princip odgovomosti po osnovu
krivice ili princip subjektivne odgovornosti postao je suveren princip gra-
đanskopravne odgovornosti tek u prvim godinama 19. veka.
Dokazana i pretpostavljena krivica. - U početku se odgovornost
za štetu zasnivala na dokazanoj krivici štetnikovoj, što znači da je oštećeni
trebao da dokaže da je štetnik kriv. Samo se ugovorna odgovornost zasni-
vala na pretpostavljenoj krivici. Međutim, građanski zakonici nekih bivših
socijalističkih zemalja predviđaju da se i neugovorna odgovornost zasniva

ĐORBE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRAVO
87
na pretpostavljenoj krivici, što je stanovište koje je usvojeno i u Zakonu o

obligacionim odnosima. (čl. 154. st. 1).
Domen primene. - Područje odgovornosti po osnovu krivice i da-
nas je veoma široko, jer se po osnovu krivice odgovara u sledećim slučaje-
vima: (1) za svoje štetne radnje, (2) u nekim slučajevima odgovornosti za
štetne radnje drugog (odgovornost roditelja, odnosno staratelja maloletnih
lica starijih od sedam godina) i (3) kod ugovorne odgovornosti, tj. kad du-
žnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem.
b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost)
Nastanak. - U uslovima velike tehničke revolucije krivica se pokaza-

la kao nedovoljan osnov celokupne građanskopravne odgovornosti, tako da
je morala biti priznata mogućnost da odgovornost nastupi i nezavisno od
krivice. S obzirom da pretpostavlja postojanje dva objektivna uslova (štetu
i uzročnu vezu), takva odgovornost se naziva objektivnom odgovornošću.
Suština objektivne odgovornosti nije u tome da štetnik odgovara bez
krivice, već nezavisno od krivice. On je, najčešće, i kriv za štetu, ali se nje-
gova odgovomost ne objašnjava krivicom, već njegovom obavezom da sno-
si rizik štete.
Domen primene. - Odgovomost zbog stvorenog rizika ima u našem
pravu posebno područje svog važenja. Međutim, u nekim pravima odgo-
vornost po osnovu krivice predstavlja opšte pravilo, dok se objektivna od-
govornost predviđa samo kao izuzetak od tog pravila. Područje objektivne
odgovornosti predstavljaju, pre svega, (1) štete od opasnih stvari i opasnih
delatnosti (čl. 154. st. 2. ZOO), a zatim i (2) drugi slučajevi u kojima se za-
konom predviđa da se odgovara bez obzira na krivicu (čl. 154. st. 3. ZOO).
c) Odgovornost po osnovu pravičnosti
Pravičnost kao korektiv. - Pravičnost ima ulogu korektivnog

osnova odgovomosti,142koji dolazi do izražaja u onim slučajevima naknade
štete koji nisu obuhvaćeni ni krivicom štetnikovom, ni stvorenim rizikom.
Slučajevi. - S obzirom na to da li je šteta prouzrokovana protiv-
pravnom ili pravno dopuštenom radnjom, razlikuje se: (1) odgovornost po
osnovu pravičnosti u užem i (2) odgovornost po osnovu pravicnosti u širem
smislu.143
(1) Odgovornost po osnovu pravičnosti u užem smislu. - Ova odgo-
vornost pretpostavlja štetu prouzrokovanu protivpravnom radnjom, s tim
što obuhvata odgovomost neodgovomih lica za štetu koju ona prouzrokuju

88 PRIRUĆNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
drugom (61.169. st. 1. ZOO),144kao i odgovornost roditelja maloletnih štet-

nika koji su, inače, sposobni za rasuđivanje (čl. 169. st. 2).145
(2) Odgovomost po osnovu pravičnosti u širem smislu. - Ova odgo-
vornost podrazumeva štetu prouzrokovanu pravno dopuštenim postupci-
ma, koje oštećeni mora da trpi, jer nema pravo na odbranu (npr. lica čija su
dobra žrtvovana da bi se zadovoljio pretežniji ili javni interes, kao što je to
slučaj sa štetama izazvanim u stanju krajnje nužde, usled eksproprijacije,
zbog progona i traženja svojih stvari na tuđem zemljištu i dr.). Tu spada i
šteta koju neko trpi žrtvujući dobrovoljno neko svoje dobro da bi otklonio
opasnost koja preti drugome (npr. da bi izbegao gaženje deteta, vozač auto-
mobila skrene sa puta).146
4. Uslovi odgovornosti
Pojam. — Uslovi odgovomosti su pretpostavke, odnosno činjenice koje
moraju biti ispunjene da bi neko bio podvrgnut građanskopravnoj odgovor-
nosti.
Stalni i varijabilni uslovi. - Uslovi odgovornosti nisu uvek isti, već
zavise od vrste odgovornosti. Pri tome, jedni se zahtevaju kod svih, a đrugi
samo kod određenih vrsta odgovornosti. Prvi su stalni, obavezni ili opšti, a
dmgi varijabilni ili posebni.
U stalne spadaju šteta i uzročna veza između nje i štetnikove radnje.
Varijabilni su krivica štetnikova i protivpravnost njegove radnje.
II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Za nastanak odgovomosti po osnovu krivice moraju se ispuniti kako

obavezni (šteta i uzročna veza), tako i svi varijabilni uslovi odgovornosti
(krivica i protivpravna radnja).
A. ŠTETA
1. Pojam štete
Zakonodavstvo. - Najveći broj građanskih zakonika uopšte ne de-

finše pojam štete. Zakon o obligacionim odnosima je, u tom pogledu, iz-
144 Štetnik koji je neodgovoran (nesposoban za rasuđivanje) može, po osnovu pravično-

sti, odgovarati za štetu uz ispunjenje dva uslova: (1) da se naknada ne može dobiti od
lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, i (2) da je materijalno stanje štetnika
znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenika.
145 Roditelji, iako nisu krivi, odgovaraju za štetu koju prouzrokuje maloletnik koji je
sposoban za rasuđivanje uz ispunjenje dva uslova: (1) da maloletnik nije u stanju da
je naknadi, i (2) da je materijalno stanje roditelja povoljnije od materijalnog stanja
oštećenog.
146 ČI. 161. st. 3. ZOO: „Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete, ima pra-
vo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.".
89
uzetak. Ali, ni on ne sadrži sveobuhvatnu definiciju pojma štete, već sa-

mo određuje vrste štete propisujući da je šteta „umanjenje nečije imovine
(obična šteta), i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nano-
šenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta)“
(čl. 155)-
Pravna teorija. - Pravna teorija uglavnom se bavila pojmom imovin-
ske štete, koja se definiše kao umanjenje imovine. Mcđutim, pojam štete u
našem pravu ima šire značenje, jer obuhvata ne samo uštrb (povredu, uma-
njenje) imovinskih, već i uštrb neimovinskih dobara. Osim toga, on se ne
svodi na uštrb isključivo subjektivnih prava, nego obuhvata i pravno zaštiće-
ne interese.147 S obzirom na to, pod štetom u pravnom smislu podrazumeva
se „svaki uštrb nekog pravno zaštićenog dobra, odnosno interesa, koji nasta-
je mimo volje pogođenog lica, i koji je neko dužan da nadoknadi".148
2. Vrste šteta
Materijalna i nematerijalna šteta. — S obzirom na karakter po-

vređenog dobra, šteta može biti materijalna (imovinska) i nematerijalna
(neimovinska, moralna).
Materijalna (imovinska) šteta predstavlja povredu materijalnih doba-
ra nekog lica (npr. oštećenje ili uništenje nečije stvari, izdaci prouzrokova-
ni telesnom povredom, oštećenjem zdravlja ili smrću nekog lica). Ona se
tiče onoga što oštećeni ima.
Nematerijalna (neimovinska, moralna) šteta predstavlja povredu lič-
nih dobara nekog lica (npr. povreda nečije slobode, časti ugleda ili nano-
šenje nekome fizičkih ili duševnih bolova ili straha). Ona se tiče onoga što
oštećeni jeste.
Obična šteta i izmakla korist. — Obična, stvarna, prosta ili pozitiv-
na šteta (damnum emergens) predstavlja povredu nečega što već postoji,
tj. povredu materijalnih dobara, prava i ličnosti nekoga (npr. oštećenje ili
uništenje stvari, troškovi koji se čine da se otklone štetne posledice po svo-
ja materijalna dobra ili ličnost, kao što su troškovi lečenja).
Izmakla korist, izmakla dobit ili negativna šteta (lucrum cessans) je
šteta koju neko trpi zato što je tuđom protivpravnom radnjom sprečen da
stekne određenu imovinsku korist (npr. zarada koju je taksi vozač izgubio
za vreme dok nije mogao da radi zbog opravke automobila koji je ošte-
ćen krivicom štetnikovom). Pri oceni visine izmakle koristi nije merodav-
no ono što oštećeni očekuje, nego objektivna mogućnost sticanja dobiti. U
tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odnosima propisuje da u obzir
147 Bogdan Loza, Obligaciono pravo, Opšti dio, Beograd, 2000, str. 198; Jakov Radišić,
nav. delo, str. 198.
90 PRJRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
dolazi samo „dobitak koji se mogao osnovano očekivati, prema redovnom

toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno
šetnikovom radnjom ili propuštanjem" (čl. 189. st. 3).
Ovu podelu štete Zakon o obligacionim odnosima pominje ne samo
kod pojma štete (čl. 155), već i kod određivanja obima naknade materijalne
štete (čl. 189).
Neposredna i posredna šteta. - N eposredna je ona šteta koja se javlja
kao direktna posledica štetne radnje, dok je posredna šteta ona koja se javlja kao
indirektna posledica štetne radnje, odnosno druge štete (npr. slom ljeno staklo na
prozoru stana je neposredna šteta, a parket koji je u stanu oštećen zbog ulaska at-
mosferske vode kroz prozor je posredna šteta; gubitak zarade i svaki vid izm akle
dobiti predstavljaju slučajeve posrednih šteta).
Pozitivan i negativan interes. - Pozitivni interes (šteta zbog neispunje-
nja) je gubitak koji nastaje zbog neispunjenja ili rđavog ispunjenja ugovom e oba-
veze. Naknadom ove štete oštećeni treba da se đoveđe u im ovinsko stanje u kome
bi se nalazio da je ugovor izvršen kako je i ugovoreno.
Negativni interes (šteta zbog poverenja) predstavlja gubitak koji je neko pretr-
peo usled verovanja u tuđu izjavu volje, odnosno 11 ostvarenje ugovora. Naknadom
ove štete oštećeni treba da se dovede u im ovinsko stanje u kom e bi se nalazio da
nije verovao u određenu izjavu volje ili ostvarenje ugovora. Ona dolazi u obzir u
slučaju kad je poništen ugovor koji je ništav ili rušljiv, kao i u slučaju kad su vođeni
pregovori za zaključenje ugovora.
Predvidljiva i nepredvidljiva šteta. - Predvidljiva je ona šteta ko-
ju je dužnik (štetnik) u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao
moguću posledicu povrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu
tada bile poznate ili morale biti poznate (čl. 266. st. 1. ZOO), dok je nepred-
vidljiva ona šteta koju štetnik nije morao predvideti u vreme zaključenja
ugovora. Bitna je, kao što se vidi, objektivna, a ne subjcktivna mogućnost
predviđanja štete.
Ova podela dolazi do izražaja kod ugovorne odgovornosti, jer kod ta-
kve odgovornosti dužnik odgovara samo za predvidljivu štetu. Ipak, u slu-
čaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje
nepažnje, dužnik i kod ugovorne odgovornosti duguje potpunu naknadu
štete (čl. 266. st. 2. ZOO). Pored toga, ograničenje odgovornosti na predvi-
dljivu štetu dolazi do izražaja i kod odgovornosti proizvođača stvari sa ne-
dostatkom (čl. 179. st. 2. ZOO), kao i kod odgovornosti zbog uskraćivanja
neophodne pomoći (čl. 182. st. 1. ZOO).
B. UZROČNA VEZA
Pojam. - Pod uzročnom vezom ili odnosom kauzalnosti podrazume-

va se odnos između dve pojave od kojih je jedna uslovljena drugom. Ta-
kav odnos treba da postoji između protivpravne radnje štctnikove i nastale
štete da bi štetnik bio odgovoran za štetu. Drugim rečima, protivpravna
radnja treba da predstavlja uzrok štete, a šteta treba da se javlja kao posle-
91
dica protivpravne radnje. U tom smislu i Zakon o obligacionim odnosima

obavezuje na naknadu samo onoga ko ,,prouzrokuje“ štetu (čl. 154. st. 1).
Teret dokaza da je štetnik prouzrokovao štetu je na oštećenom. Ali,
ako se radi o šteti koja je nastala u vezi sa opasnom stvari ili opasnom de-
latnošću, postoji zakonska pretpostavka da šteta potiče od te stvari, odno-
sno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete (čl. 173.
ZOO).
Uzročna veza je, inače, objektivna kategorija, tj. jedan čisto objektivni
odnos. Za sud je to jedno praktično pitanje, koje on rešava uvek kad odlu-
čuje o zahtevu za naknadu štete. Međutim, uzročnom vezom bavi se i prav-
na teorija, koja nastoji da postavi kriterijume za utvrđivanje uzročne veze.
Prirodna i tzv. pravna uzročnost. - Pojmom uzročne veze bave se i pri-
rodne nauke i filozofija, koje su izgradile svoj pojam uzroka. M eđutim , filozofski
(logički) pojam uzroka nije podesan za ođređivanje odgovornog lica, tako da se u
pravu pribeglo njegovom sužavanju. To je dovelo do tzv. pravnog ili jurističkog ka-
uzaliteta, koji je znatno uži od pojma uzroka u filozofskom smislu.
Teorije o uzročnoj vezi. - Iako je pravna teorija pokazivala poseban inte-
res za problem atiku uzročne veze, nastojeći da odredi kriterijum e za njeno izna-
laženje, još uvek ne postoji neko opšteprihvaćeno shvatanje o tom e šta se u pravu
pod uzročnom vezom podrazumeva. S obzirom na to, razum ljivo je što su različita
shvatanja pravnih pisaca, rezultirala mnoštvom teorija o uzročnoj vezi, od kojih se
najčešće pom inju teorija uslova, teorija neposrednog i posrednog prouzrokovanja,
kao i teorija adekvatne uzročnosti. U svim tim teorijam a prisutno je nastojanje da
se ograniči prevelika odgovornost koja bi proizlazila iz filozofskog učenja o uzroč-
noj vezi, odnosno da se osujeti pravna odgovom ost i za najudaljenije posledice čo-
vekove radnje.149
Od brojnih teorija o uzročnoj vezi najznačajnija je teorija adekvatne
uzročnosti koja je, kao najrasprostranjenije učenje 0 uzročnoj vezi, prihva-
ćena i u našem pravu. Prema toj teoriji, uzrokom štete smatra se samo onaj
događaj čijem redovnom dejstvu odgovara konkretna šteta, tj. koji je ade-
kvatan šteti.
Nečinjenje kao uzrok štete. - U pravnom smislu se i nečinjenje,
tj. neradnja ili propuštanje može smatrati uzrokom štete. Ono, međutim,
nema značaj uzroka u svakom slučaju, već samo ako su ispunjeni određe-
ni uslovi, i to: (1) da je lice o čijem nečinjenju je reč bilo dužno da štetu od
drugoga odgovarajućom merom otkloni, s tim što izvor obaveze na činjenje
može biti zakon, običaj, staleška pravila ponašanja, ugovor ili poverenje;
(2) da je to lice bilo u mogućnosti da odgovarajućim činjenjem štetu spreči
ili bar umanji.150

C. K R IV IC A
l. Pojam krivice i sposobnost za krivicu
Pojam. - Pod krivicom se podrazumeva negativna ocena vrednosti

čovekovog ponašanja, jer se kaže da krivo postupa onaj ko sebi dopušta
ponašanje koje je trebao i morao da izbegne.15' U tom smislu se i za lice ko-
je drugome prouzrokuje štetu kaže da je krivo ako se nije rukovodilo onim
načelima koja su za njega morala biti merodavna na temelju obligacionog
odnosa koji postoji između njega i oštećenog, ili na temelju opštih pravila
koja uređuju zajednički život ljudi.152
Inače, iako se krivica pominje još u tekstovima iz rimskog prava, sve
do danas nije stvoren jedinstven pojam krivice, koji je opšteprihvaćen. Ni u
zakonskim tekstovima se krivica uopšte ne definiše, već se upotrebljava kao
pojam koji je opšte poznat. U tom smislu i naš Zakon o obligacionim odno-
sima ne definiše krivicu, ali određuje njene oblike, jer propisuje da „krivica
postoji kad je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom“ (čl. 158).
O d n o s k r iv ic e i p r o t iv p r a v n e r a d n jc . - Krivica pretpostavlja protivprav-
no ponašanje štetnikovo, tako da se pitanje da li je on kriv postavlja tek kad se
utvrdi da je on objektivno protivpravno postupao. Pošto protivpravna radnja čini
pretpostavku krivice, neki autori ih potpuno poistovećuju, je r zaključuju da se kri-
vica sastoji iz činjenja koje je pravno nedopušteno. Takvo definisanje krivice je po-
grešno, je r su protivpravna radnja i krivica dva posebna uslova odgovom osti. Pro-
tivpravna radnja je objektivni, a krivica subjektivni uslov im ovinske odgovornosti.
Krivica je ocena koja se tiče um nog ponašanja određenog lica, koje podrazum eva
psihički odnos izvršioca protivpravne rade prem a toj radnji i prem a šteti kao njenoj
posledici. Ona nije fizička, nego duhovna radnja nekog lica, koja prethodi fizičkoj
radnji, podstiče je i njom e upravlja.153 Krivica se, doduše, ispoljava u protivpravnoj
radnji, ali se sa njom ne poistovećuje (npr. pogrešno je reći da je neko kriv zbog
toga što je drugom pocepao knjigu ili što je oštetio tuđi automobil; on je kriv zbog
toga što je odlučio da pocepa knjigu, odnosno što je propuštanjem dužne pažnje
dopustio da dođe do oštećenja automobila).
Sposobnost za krivicu. — Radnja kojom je šteta prouzrokovana
može se upisati u krivicu samo licu čije je duševno stanje normalno, tj. sa-
mo licu koje je sposobno za rasuđivanje. Takvim se smatra ono lice koje je
u stanju da razumno postupa, odnosno koje je u stanju da shvati značaj i
domašaj svojih postupaka i da njima upravlja. S obzirom na to, lica nespo-
sobna za rasuđivanje ne mogu biti proglašena krivim za svoje radnje, pa
samim tim ni odgovorna za prouzrokovanu štetu.
Nisu sposobni za rasuđivanje, u prvom redu, maloletnici do navršene
sedme godine života (čl. 160. st. 1. ZOO). I za maloletnike između sedme

152 Isto.
153 Jakov Rađišić, nav. delo, str. 215.
93
i četrnaeste godine postoji zakonska pretpostavka da su nesposobni za ra-

suđivanje, osim ako se dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni
za rasuđivanje (čl. 160. st. 2. ZOO). Pored navedenih, nesposobna su za
rasuđivanje i punoletna lica koja su duševno bolesna ili zaostalog umnog
razvoja (čl. 159. st. 1. ZOO).154
S druge strane, za maloletnike koji su navršili četrnaest godina života
postoji zakonska pretpostavka da su sposobni za rasuđivanje, tako da odgo-
varaju prema opštim pravilima odgovomosti za štetu (čl. 160. st. 3. ZOO).
2. Oblici krivice
Razlikuju se dva oblika krivice: umišljaj i nehat. U građanskom pravu,

za razliku od krivičnog, ovo razlikovanje nema neki veći praktični značaj.
Ipak, odgovornost za umišljajnu je u izvesnoj meri stroža nego za nehatnu
krivicu. Uz to, odgovornost za nehatno izazvanu štetu može se ugovorom
isključiti, što nije slučaj i sa umišljajno prouzrokovanom štetom.
a) Umišljaj (dolus)
Umišljaj je vrsta teže krivice koja se još naziva zla namera ili prosto
namera. On postoji kod lica koje svesno i voljno pričinjava štetu drugome.
b)N ehat ili nepažnja (culpa)

Pojam. - Nehat je vrsta blaže krivice u poređenju sa umišljajem, jer
onaj koji nehatno nanosi štetu drugome čini to bez vlastitog htenja. Uprkos
tome, nehatno ponašanje nije slučajno, nego skrivljeno, jer je onaj koji se
tako ponašao zanemario neophodnu pažnju. Jer, da se drukčije ponašao,
štetu bi predvideo i izbegao.
Pri oceni pažnje koju treba ispoljiti da bi se izbegla krivica u obliku nehata
prim enjuje se subjektivno ili objektivno merilo. Našem pravu odgovara objektivno
merilo za nehat, što znači da nepažnja postoji uvek kad neko prouzrokuje štetu zato
što nije bio pažljiv onoliko koliko je trebalo da bude prem a prosečnom standardu
pažnje. Kod ugovom e odgovornosti objektivno m erilo proizlazi iz odredbe kojom
se od ugovom ika traži da se jedan prema drugom odnose s pažnjom „dobrog pri-
vrednika", odnosno „dobrog domaćina" i „dobrog stručnjaka" (čl. 18. ZOO).
Stepenovanje nehata. - Nehat nema uvek isti intenzitet, tako da
se može stepenovati. Zakon o obligacionim odnosima poznaje tri stepena
154 Stanje nesposobnosti za rasuđivanje može nekad biti i prolazno (na primer, kad lice
opijeno alkoholom ili drogom zaspi u situaciji kad je trebalo da ostane budno). Ako
je takvo stanje prouzrokovano od strane lica koje se u njemu nalazi, ono je odgovor-
no za štetu, osim ako dokaže da nije svojom krivicom dospeo u takvo stanje (čl. 159.
st. 2. ZOO). Ali, ako je u to stanje dospeo tuđom krivicom, za štetu će odgovarati onaj
ko ga je u to stanje doveo (čl. 159. st. 3. ZOO).
94
nehata: (l) grubu nepažnju, (2) običnu nepažnju i (3) odsustvo pažnje koja
se poklanja vlastitim stvarima. Osnovno je stepenovanje nehata na grubu
i običnu nepažnju, ali se to razlikovanje, s obzirom da je čisto kvantitativ-
no, ne može precizno definisati. Mnogi pisci određuju samo pojam grube
nepažnje, dok običnu nepažnju određuju samo negativno, tj. kao svaku ne-
pažnju koja nije gruba.
(1) Gruba ili krajnja nepažnja (culpa lata). - Ovaj stepen nehata po-
stoji u slučaju kad se zanemaruju najelementamiji zahtevi opreznosti, kad
se ne vodi računa ni o onome što bi u datim okolnostima moralo biti jasno
svakome. Kod nas se obično kaže da je grubo nepažljiv onaj ko se ne ponaša
ni kao iole pažljiv čovek.
(2) Obična ili prosta nepažnja (culpa levis). - T je onaj stepen neha-
ta koja je manja od prosečne pažnje (pažnja dobrog privrednika ili dobrog
domaćina), odnosno od pažnje dobrog stručnjaka.
Praktični značaj razlikovanja između obične i grube nepažnje ogleda
se u tome što se odgovornost za grubu nepažnju izjednačuje sa odgovor-
nošću za umišljajno izazvanu štetu (culpa lata dolo aequiparatur). Pored
toga, neki dužnici (npr. poklonodavac, poslugodavac) odgovaraju samo za
štetu prouzrokovanu namemo ili grubom nepažnjom.
(3) Pažnja koja se pokazuje u sopstvenimposlovima (diligentia quam
in suis). - Od lica koja drugima čine besplatnu uslugu (npr. ostaviprimci)
zahteva se da se prema dobrima primaoca usluge odnose s pažnjom koju
poklanjaju sopstvenim poslovima, što nije objektivno, već subjektivno me-
rilo za nepažnju (culpa levis in concreto).
D. PROTIVPRAVNOST ŠTETNE RADNJE
1. Pojam protivpravnosti i stanovište

Zakona o obligacionim odnosima
Pojam. - Protivpravnost u najširem pravnom smislu označava ne-

gaciju prava, dok u obligacionom pravu ima nešto uže značenje, jer ozna-
čava ponašanje kojim se krše norme koje, direktno ili indirektno, treba da
spreče nanošenje štete drugome. Pri tome, protivpravnom radnjom krše
se, najpre, pravne zabrane ili zapovesti, nezavisno od toga da li su sadrža-
ne u normama građanskog, krivičnog, radnog ili neke druge grane prava.
Dovoljno je da je prekršena pravna norma kojom se štite imovinski intere-
si pravnih subjekata ili neimovinski interesi koji su zaštićeni imovinskim
sankcijama. Pored toga, protivpravnom se smatra i ona radnja kojom se
vređa javni poredak i moral društva, kao i ona koja je protivna pravilima
umešnosti određenog poziva (npr. pravila lekarske struke).155

95
Protivpravnost se najšečće podudara sa povredom nečijeg subjektivnog pra-

va ili pravno zaštićenog interesa, ali to nije njena pojm ovna pretpostavka. Pro-
tivpravno je , naim e, i ponašanje kojim se ne prouzrokuje šteta drugom e, nego se
svodi isključivo na kršenje pravne zabrane ili zapovesti (in iu iia sine dam no), s
tim što ono nije od interesa za obligaciono pravo, je r bez štete nem a građansko-
pravne odgovornosti (npr. vožnja autom obila kroz naseljeno m esto preko m ak-
sim alne brzin e koja je određena zakonom je protivpravno ponašanje, ali nije od
interesa za obligaciono pravo ako takvim ponašanjem vozač nikom e nije prou-
zrokovao štetu).
Za radnju kojom se drugome prouzrokuje šteta pretpostavlja se da je
protivpravna. Ta pretpostavka proizlazi iz opšte zabrane prouzrokovanja
štete drugome (čl. 16. ZOO) i relativnog je karaktera.
Stanovište Zakona o obligacionim odnosima. - Za razliku od
mnogih drugih građanskih zakonika, Zakon o obligacionim odnosima
izričito ne predviđa da je protivpravna radnja jedan od uslova građan-
skopravne odgovornosti, jer je stao na stanovište da je ona obuhvaćena
samim pojmom krivice.'56 Ipak, u pravnoj teoriji preovlađuje stav da je
protivpravnost štetne radnje poseban uslov građanskopravne odgovor-
nosti, kao i da je njeno razdvajanje od krivice ne samo moguće već i po-
željno.157 Smatra se da u prilog tom stavu idu odredbe Zakona o obligaci-
onim odnosima koje se odnose na naknadu štete prouzrokovane u nužnoj
odbrani, u stanju krajnje nužde, prilikom dopuštene samopomoći, kao i
sa pristankom oštećenog, jer su to standardni razlozi isključenja protiv-
pravnosti štetne radnje.
2. Činjenice koje isključuju protivpravnost

štctne radnje
Izvesne ljudske radnje nemaju obeležje protivpravnosti, iako je njima

prouzrokovana šteta drugome. To su slučajevi u kojima je, zbog prisustva
određenih činjenica, isključena protivpravnost štetne radnje. Ali, činjenice
koje isključuju protivpravnost štetne radnje isključuju istovremeno i krivi-
cu, jer je protivpravnost štetne radnje pretpostavka krivice.
U nekim slučajevima isključenja protivpravnosti radnje, odsustvo
protivpravnosti štetne radnje sprečava nastanak obaveze naknade štcte,
dok se u drugim šteta, ipak, mora nadoknaditi, jer to pravičnost zahteva.
U činjenice koje isključuju protivpravnost štetne radnje spadaju: vr-
šenje javne dužnosti, vršenje prava, pristanak oštećenog, nužna odbrana,
stanje nužde i dozvoljena samopomoć.
156 Slobodan Perović, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, glavni re-
daktor: Slobodan Perović, Beograd, 1995, predgovor, str. XLV.
a) Vršenjejavne dužnosti
Radnja lica koje vrši javnu (službenu) dužnost koja mu je poverena,

ukoliko ne izlazi iz okvira svojih ovlašćenja, nije protivpravna ni kad je njo-
me prouzrokovana šteta drugome (npr. šteta koju prouzrokuje policajac
pri uspostavljanju narušenog javnog reda i mira ili vatrogasac pri gašenju
požara).
b) Vršenje prava
Vršenje prava, u granicama koje su određene zakonom, nije protiv-

pravno ni kad se njime prouzrokuje šteta drugome. U tom smislu je još u
rimskom pravu formulisan princip da onaj ko vršenjem svoga prava drugo-
me nanese štetu nije dužan da je nadoknadi (Qui suo iure utitur neminem
laedit). Međutim, za razliku od starih prava u kojima je ovaj princip apso-
lutizovan, u modernim pravima se uviđa da je svačije subjektivno pravo
ograničeno subjektivnim pravom nekog drugog, tako da se pri njegovom
vršenju ne smeju prekoračiti određene granice. Prekoračenje tih granica ne
smatra se više upotrebom, već zloupotrebom prava, njegovom nedozvolje-
nom upotrebom (Abusus non est usus, sed corruptela). To znači da se onaj
ko zloupotrebom svog subjektivnog prava prouzrokuje štetu drugome ne
oslobađa odgovornosti, već duguje naknadu prouzrokovane štete.
Zakon o obligacionim odnosima, u okviru svojih osnovnih načela, sa-
drži i načelo zabrane zloupotrebe prava. Pri tome, u njemu nije usvojena
subjektivna, već objektivna teorija zloupotrebe prava,158jer propisuje da je
zabranjeno vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je
ono zakonom ustanovljeno ili priznato (čl. 13. ZOO).
c) Pristanak oštećenog
Još je u rimskom pravu pristanak oštećenog na štetnu radnju isključi-

vao njenu protivpravnost, što je i bio smisao maksime da „onaj koji pristaje
ne trpi nepravdu“ (Volenti non fit iniuria). U tom smislu se i u Zakonu o
obligacionim odnosima predviđa da kad ,,ko na svoju štetu dozvoli drugo-
me preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete
prouzrokovane tom radnjom" (čl. 163. st. 1).
Da bi pristanak oštećenog moga da isključi protivpravnost štetne rad-
nje, neophodno je da su ispunjeni sledeći uslovi:
(l) Pristanak treba da potiče od strane poslovno sposobnog lica. -
Pristanak oštećenog je jedan vid raspolaganja pravom na naknadu štete,
158 Prema subjektivnoj teoriji zloupotreba prava postoji kad neko svoje pravo vrši is-
ključivo u nameri da drugome nanese štetu, dok po objektivnoj teoriji zloupotreba
prava postoji kad neko svoje pravo vrši protivno ekonomskom i socijalnom cilju
prava.
97
odnosno odricanje unapred od tog prava, na šta je ovlašćeno samo poslov-

no sposobno lice;
(2) Pristanak treba daje datpre nego što je preduzeta štetna radnja.
- Ako oštećeni pristane na štetu posle preduzete štetne radnje, taj naknad-
ni pristanak nema retroaktivno dejstvo, tako da preduzeta štetna radnja
ostaje protivpravna. Međutim, ako nema dejstvo pristanka, naknadna sa-
glasnost može imati dejstvo oproštaja duga;
(3) Pi'istanak se može dati samo za štetu koja tiije prouzrokovana
radnjom koja je zakonom zabranjena. - U skladu sa takvim opredelje-
njem izričito se predviđa da je ništava izjava oštećenika kojom je pristao da
mu se učini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena (čl. 163. st. 2. ZOO).
Takav je slučaj sa pristankom na prouzrokovanje štete radnjom koja pred-
stavlja krivično delo, odnosno na pravnom dobru kojeg se čovek ne može
punovažno odreći (npr. pristanak na ubistvo).
d) Nužna odbrana
Nužna je ona odbrana (radnja) koja je neophodna za zaštitu (odbranu)

od tuđeg istovremenog i protivpravnog napada, koji branilac nije skrivio.
Napad treba da bude protivpravan, što znači da mora da potiče od čoveka,
kao i da je istovremen, tj. da je već otpočeo i da još traje. Nije neophodno da
napad bude uperen na pravno dobro branioca, jer je dopuštena i odbrana
tuđih pravnih dobara (tzv. nužna pomoć).
S obzirom da nema obeležje protivpravnosti, radnja kojom se drugo-
me nanese šteta u nužnoj odbrani ne povlači odgovornost za prouzrokova-
nu štetu, osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane (čl. 161. st. 1. ZOO).
To znači da nužna odbrana mora biti srazmema napadu kome se suprot-
stavlja.
Protivpravnost radnje branioca isključena je samo u odnosu na napa-
dača, ali ne i u odnosu na treće lice.
e) Stanje nužde
Pod stanjem nužde podrazumeva se opasnost iz koje se nečije pravno

zaštićeno dobro ne može drukčije spasiti, osim povredom pravno zaštiće-
nog dobra nekog drugog. Opasnost ne mora biti ni protivpravna, ni skri-
vljena, a može pretiti dobrima lica koje preduzima radnju spasavanja ili
dobrima nekog drugog lica (tzv. pomoć u nuždi). Stanje nužde odlikuje to
što se ugroženo pravno dobro može spasiti samo po cenu da se povredi
tuđe pravno dobro, s tim što je takva povreda dozvoljena samo ako je vred-
nost spasenog dobra nesrazmerno veća od onog koje se žrtvuje. Koje je do-
bro veće vrednosti faktičko je pitanje, ali su načelno lična dobra čovekova
vrednija od imovinskih.
98
Stanje nužde isključuje protivpravnost radnje spasavanja, što znači da

je ta radnja pravno dopuštena. Međutim, u svim pravnim sistemima se za
štetu prouzrokovanu u stanju nužde ne vezuju iste pravne posledice. Jedni
odbijaju svaku mogućnost naknade takve štete, dok se u drugim, ona načel-
no nadoknađuje. Na ovom drugom stanovištu stoji i Zakon o obligacionim
odnosima koji propisuje da oštećeni može zahtevati naknadu od lica koje je
krivo za nastanak opasnosti štete, ili od lica od kojih je šteta otklonjena, ali
od ovih poslednjih, ne više od koristi koju su imala od toga (čl. 161. st. 2).
Pored toga, pravo na naknadu štete kojoj se razumno izložilo, priznaje se i
licu koje pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete (čl. 161. st. 3).
f ) Dozvoljena samopomoć
Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da,

pod određenim uslovima, žrtvuje dobro dužnikovo, da bi otklonio povredu
prava koje ima prema dužniku. U tom slučaju isključena je protivpravnost
štetne radnje, tako da onaj ko je u stanju dozvoljene samopomoći prou-
zrokovao štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan da je
nadoknadi (čl. 162. st. l. ZOO).
Za primenu samopomoći, odnosno da bi ona bila dopuštena potrebno
je da se ispune sledeći uslovi: (1) da neposredno preti opasnost po pravo
nekog lica; (2) da je zaštita prava kojoj se pribegava nužna; (3) da način
otklanjanja povrede prava treba da odgovara prilikama u kojima nastaje
opasnost (čl. 162. st. 2. ZOO).
Dozvoljena samopomoć postoji kad oštećeni oduzme ključeve auto-
mobila ili probuši gumu na vozilu da bi sprečio dužnikovo bekstvo, kao i
slučaj kad oštećeni zadrži tuđu životinju koja mu je prouzrokovala štetu.
III. ODGOVORNOST ZA DRUGOG
1. Pojam, opravdanje i pravno rcgulisanje

odgovornosti za drugog
Pojam. - Pod odgovornošću za drugog podrazumeva se takva odgo-

vomost kod koje jedno lice odgovara za štetu koju prouzrokuje drugo lice.
Kod ove odgovomosti, pored štetnika i oštećenog, učesnik obligacionog
odnosa je i odgovorno lice, što je lice koje nije prouzrokovalo štetu, ali za
nju odgovara. Inače, odgovornost za drugog predstavlja izuzetak od pravila
da je imovinska odgovornost, po pravilu, odgovornost za svoje radnje.
Opravdanje. - Odgovornost za drugog opravdava se posebnim od-
nosim između štetnika i odgovornog lica. To je, obično, odnos zavisnosti
i podređenosti ili odnos iz kojeg proizlazi neka obaveza za odgovorno lice
koju ono zanemaruje.
99
U svakom slučaju, odgovomost za drugog predvida se u interesu ošte-

ćenog, jer mu se ovom odgovornošću omogućuje da naplati štetu koja mu
je prouzrokovama.
Pravno regulisanje. — Odgovornost za drugog nije regulisana je-
dinstvenim pravilima, već se posebno regulišu pojedini njeni slučajevi iz-
među kojih postoje značajne razlike.
Zakon o obligacionim odnosima u okviru dva posebna odseka regu-
liše, najpre, odgovornost za drugog, tj. odgovornost za duševno bolesne i
zaostale u umnom razvoju, kao i odgovornost za maloletnike, a zatim i od-
govornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem.
2. Odgovornost za malolctna lica
Maloletnici obično nisu sposobni za rasuđivanje, tako da ne mogu biti

odgovarni za štetu koju prouzrokuju. Međutim, moralni i pravno-politički
razlozi zahtevaju da za štetu koju prouzrokuju maloletnici odgovaraju ona
lica koja su vršila nadzor nad maloletnicima i koja su bila u stanju da utiču
na njihovo ponašanje, da ih odvrate od štetnih postupaka. U ta lica spada-
ju, pre svega, roditelji, odnosno staraoci maloletnih lica, a zatim i dmga li-
ca pod čijim je nadzorom bio maloletnik u vreme kad je štetu prouzrokovao
(npr. škola, internat).
a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika
Odgovornost roditclja. - Odgovomost roditelja za svoje maloletno

dete zavisi od uzrasta maloletnika. Za štetu koju prouzrokuje maloletnik
do navršene sedme godine, roditelji odgovaraju bez obzira na krivicu (čl.
165. st. 1. ZOO). Oni se mogu osloboditi odgovornosti ako postoje razlozi
koji isključuju odgovornost bez obzira na krivicu (čl. 165. st. 2. ZOO), kao i
u slučaju kad je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako za
nju odgovara to lice (čl. 165. st. 3. ZOO).
Za štetu koju prouzrokuje maloletnik koji je navršio sedam godina, ro-
ditelji odgovaraju po osnovu pretpostavljene krivice, tj. ako ne dokažu da je
šteta nastala bez njihove krivice (čl. 165. st. 3. ZOO). Ova odgovomost posto-
ji za svo vreme maloletstva, tj. sve dok maloletnik ne dostigne punoletstvo.
Odgovomost roditelja za svoju maloletnu decu objašnjava se time što
su oni zanemarili obavezu nadzora i staranja 0 deci. S obzirom da tu oba-
vezu imaju oba roditelja, oba su solidarno odgovorna za štetu koju njiho-
vo dete prouzrokuje drugome (čl. 166. ZOO). U slučaju kad roditelji žive
odvojeno, odgovoran je samo roditelj kod koga se dete nalazi ili kome je
povereno u vreme prouzrokovanja štete.
Posebna odgovornost roditelja. - U slučaju kad đužnost nadzora nad
m aloletnikom ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima
pravo da zahteva naknadu od roditelja, ako je šteta nastala usled lošeg vaspitanja
lOO PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
maloletnika, rđavih prim era ili porodičnih navika koje su mu dali roditelji, ili se i
inače šteta m ože upisati roditeljim a u krivicu, s tim što se licu na kom e leži dužnost
nadzora priznaje pravo da od roditelja zahteva da mu naknade iznos koji je ispla-
tio oštećeniku (čl. 168. st. 1. i 2. ZOO). Odgovornost roditelja je, u ovom posebnom
slučaju, zasnovana na dokazanoj krivici.
O d g o v o r n o s t p o o s n o v u p r a v ič n o s t i. - I kad nisu krivi, sud može, kad
to pravičnost zahteva, obavezati roditelje da, potpuno ili delim ično, naknade štetu
koju prouzrokuje njihovo m aloletno dete sposobno za rasuđivanje, ukoliko su ispu-
njena dva uslova: (1) da maloletni štetnik nije u stanju da štetu nadoknadi, i (2) da
je m aterijalno stanje roditelja znatno povoljnije od m aterijalnog stanja oštećeniko-
vog (čl. 169. st. 2. ZOO).
Deliktna sposobnost maloletnika. — Odgovornost maloletnika
koji je deliktno sposoban,159 ne isključuje odgovornost roditelja, jer su ta-
kvi maloletnici najčešće platežno nesposobni. U tom smislu se i propisuje
da, ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova je odgovornost
solidarna (čl. 166. ZOO).
Sud može, po osnovu pravičnosti, obavezati na naknadu štete i delikt-
no nesposobnog maloletnika, ako su ispunjena dva uslova: (1) da se na-
knada ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim, i (2)
da je materijalno stanje štetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja
oštećenika (čl. 169. st. 1. ZOO).
Odgovornost drugog lica za maloletnika. - Za štetu koju malo-
letnik prouzrokoju dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustano-
ve, ne odgovaraju roditelji, već staratelj, škola, odnosno druga ustanova.
Odgovoma lica se oslobađaju ove odgovornosti ako dokažu da su nadzor
vršili na način na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom
vršenju nadzora (čl. 167. st. l. ZOO), što znači da je njihova odgovornost
zasnovana na pretpostavljenoj krivici.
b) Odgovornost za duševno bolesna lica

i lica zaostala u umnom razvoju
Duševno bolesna lica i lica zaostala u umnom razvoju nisu sposobna
za rasuđivanje, tako da ne odgovaraju za štetu koju drugome prouzrokuju.
S obzirom da se takva lica nalaze pod tuđim nadzorom, za štetu koju ona
prouzrokuju odgovara onaj koji je na osnovu zakona, odluke nadležnog or-
gana ili ugovora, dužan da vodi nadzor nad njima (čl. 164. st. 1. ZOO). I ovaj
vid odgovornosti za drugog zasniva se na pretpostavljenoj krivici, jer se
onaj koji je bio dužan da vodi nadzor nad štetnikom oslobađa odgovomosti
ako dokaže da je vršio nađzor na koji je obavezan ili da bi šteta nastala i pri
brižljivom vršenju nadzora (čl. 164. st. 2. ZOO).
159 Takvim se smatra maloletnikkoji je navršio četmaest godina, kao i maloletnik koji je
navršio sedam godina za koga se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban
za rasuđivanje (čl. 160. st. 3. i 2. ZOO).
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONOPRAVO 101
Duševno bolesno lice, odnosno lice zaostalog um nog razvoja odgovorno je za

štetu koju prouzrokuje za vrem e tzv. svetlih trenutaka, a m ože biti obavezano da
nadoknadi štetu i po osnovu pravičnosti.
3. Odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica

prema trećem
a) Odgovornost preduzeća za svoje zaposlene

Pojam. — Odgovornost sa štetu koju zaposleni prouzrokuju na radu
ili u vezi sa radom, regulisana je, pre svega, Zakonom o obligacionim odno-
sima, koji propisuje da je za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom
prouzrokuje trećem licu, odgovorno preduzeće u kojem je zaposleni radio
u trenutku prouzrokovanja štete (čl. 170. st. 1. ZOO).
Uslovi. - Za nastanak ove odgovornosti preduzeća moraju se ispuniti
sledeći uslovi:
(1) da je štetu prouzrokovao zaposlenipreduzeća, tj. lice koje je zasno-
valo radni osnos sa preduzećem;
(2) da je šteta prouzrokovana trećem licu, što mogu biti pojedinci ili
pravna lica, s tim što pojedinci mogu biti kako lica van preduzeća, tako i
ostali zaposleni preduzeća, ali ne i samo preduzeće; i
(3) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom, tj. za vreme
radnog vremena, na radnom mestu i u delokrugu poslova koji su zaposle-
nom povereni.
Osnov odgovornosti. - Preduzeće se može osloboditi odgovornosti
samo ,,ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako
je trebalo“ (čl. 170. st. 1. ZOO), što znači da je odgovomost preduzeća su-
bjektivna, jer je zasnovana na pretpostavljenoj krivici zaposlenog. Zaposleni
se smatra delom preduzeća, tako da se preduzeće ne može osloboditi odgo-
vomosti dokazujući da ono nije krivo, tj. da je pokazalo potrebnu pažnju pri
izboru radnika, davalo mu potrebna uputstva i vršilo potreban nadzor.
Neposredna odgovornost zaposlenog. — Oštećenom u prvom re-
du odgovara preduzeće, ali on ima pravo da zahteva naknadu štete i nepo-
sredno od zaposlenog, ako je ovaj štetu prouzrokovao namemo (čl. 170. st. 2.
ZOO). U tom slučaju preduzeće i zaposleni odgovaraju oštećenom solidarno.
Pravo regresa. - Preduzeće koje je isplatilo naknadu oštećenom, ima
pravo regresa prema zaposlenom, samo u slučaju kad je zaposleni prouzro-
kovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom, s tim što se to pravo preduzeća
ne reguliše Zakonom o obligacionim odnosima, već Zakonom o radu.160
Odgovornost drugih lica. - Na isti način reguliše se i odgovornost
ostalih poslodavaca, s tim što se upotpunjuje odredbom kojom se predvi-
160 Čl. 163. st. 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05).
đa da poslodavac ima pravo regresa prema zaposlenom koji je štetu pro-

uzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, kao i odredbom da to pravo
poslodavca prema zaposlenom zastareva u roku od šest meseci od dana
isplaćene naknade štete (čl. 171. st. 3. ZOO).
b) Odgovornost pravnog lica za štetu

koju prouzrokuje njegov organ
Pojam. — Pravna lica deluju preko svojih organa, tako da se radnje

organa smatraju radnjama samog pravnog lica. Samo je preko svojih orga-
na ono u stanju da ispolji svoju volju, odnosno da preuzme obavezu prema
trećima ili da od njih stekne pravo. Zbog toga je sasvim logično što se pro-
pisuje da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje tre-
ćem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (čl. 172. st. 1. ZOO).
Uslovi. - Da bi pravno lice bilo odgovorno za štetu koju prouzrokuje
njegov organ, neophodno je da se ispune dva uslova:
(1) da je štetu prouzrokovao organ pravnog lica (inokosni ili kolegi-
jalni), pri čemu to svojstvo može imati samo onaj ko je propisno izabran ili
postavljen, bez obzira da li je, kao takav, upisan u neki registar; i
(2) da je organ prouzrokovao štetu u vršenju ili u vezi sa vršenjem
svojih junkcija.
Pravno lice neće odgovarati za štetu koju prouzrokuje lice koje nema
svojstvo organa (npr. uzurpator), kao ni za štetu koju njegov organ prou-
zrokuje van svoje funkcije organa (npr. direktor na izletu za vreme vikenda
službenim kolima povedi pešaka).
Osnov odgovornosti. - Za štetu koju njegov organ prouzrokuje tre-
ćim licima, pravno lice odgovara bez obzira na svoju krivicu, tj. objektivno,
s tim što se smatra da radnja organa, osim ako je u pitanju korišćenje opa-
sne stvari, treba da ima karakter delikta.161
Pravo regresa. - Pravno lice koje je isplatilo naknadu oštećenom,
ima pravo na naknadu od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom
nepažnjom, s tim što to pravo zastareva u roku od šest meseci od dana is-
plaćene naknade štete (čl. 172. st. 2. i 3. ZOO).
IV. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI

I OPASNE DELATNOSTI
Nastanak. - Ova vrsta odgovornosti nastala je u 19. veku i vezu-

je se za pojavu novih tehničkih pronalazaka, koji nalaze široku primenu
kako u procesu proizvodnje, tako i u saobraćaju na zemlji, vodi i u va-
zduhu. Primena tih novih tehničkih pronalazaka izaziva česte štete, koje

103
i po svom obimu postaju sve veće i veće. U takvim uslovima odgovornost

zasnovana na krivici nije bila dovoljna za efikasnu zaštitu oštećenih lica,
tako da se, najpre kroz partikularno zakonodavstvo, a kasnije i kroz po-
jedine građanske zakonike, uvodi odgovornost za štetu koja postoji neza-
visno od krivice.
Način predviđanja. - Odgovornost koja postoji bez obzira na krivi-
cu se u nekim pravima, čiji primer sledi i Zakon o obligacionim odnosima,
predviđa na opšti način, tj. putem jedne generalne klauzule o odgovornosti
za štetu prouzrokovanu upotrebom opasnih stvari ili obavljanjem opasnih
delatnosti. Međutim, u drugim pravima se, umesto generalne klauzule,
primenjuje princip numerus clausus, tako da odgovornost nezavisno od
krivice postoji samo u onim slučajevima koji su predviđeni zakonom, tj.
samo za tačno određene stvari.
Opasna stvar i opasna delatnost. - Odgovornost koja postoji
bez obzira na krivicu Zakon o obligacionim odnosima vezuje za opasne
stvari i opasne delatnosti, ali on ne sadrži definiciju tih pojmova. Za nji-
hovo razumevanje treba poći od opasnosti uopšte, pod kojom se podrazu-
meva objektivna mogućnost ili verovatnoća nastupanja štete. Sa tog sta-
novišta, svaka stvar se može smatrati opasnom, jer se svakom stvari mo-
že pruzrokovati neka šteta. Međutim, prema pravilima odgovornosti za
opasne stvari, opasnim se ne smatraju sve stvari, već samo one stvari od
kojih preti prekomerna opasnost štete.162 Definiciju opasne stvari sadrži
i Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima profesora Konstantinovića
u kojoj stoji da su opasne „pokretne ili nepokretne stvari, čiji položaj, ili
upotreba, ili osobine, ili samo postojanje predstvljaju povećanu opasnost
štete za okolinu" (čl. 136. st. 1). Od takvih stvari potiče rizik štete koji se
ne može uvek izbeći ni pri najvećoj mogućoj pažnji, tako da ih upravo to
i čini opasnim.
Pojam opasne stvari je, inače, jedan pravni standard, tj. elastičan i direktivan
pojam, čiji su okviri prom enljivi.163 Zbog toga je nem oguće sačiniti jedan potpun
spisak opasnih stvari, tako da odgovor na pitanje da li je neka stvar opasna u sva-
kom konkretnom slučaju daje sud, rukovodeći se navedenim apstraktnim kriteri-
jum om i sudskom praksom.
I opasna delatnost može se definisati kao svaka delatnost čovekova od
koje preti prekomerna opasnost štete.

163 U tom smislu, neke stvari su opasne samim tim što postoje (npr. otrov, eksploziv);
druge su opasne zbog položaja u kome se nalaze (npr. dimljak na krovu, sakcija na
terasi); jedna ista stvar može biti i opasna i bezopasna u zavisnosti od toga da li je u
stanju kretanja ili morovanja, kao i u zavisnosti od toga kako je parkirana (npr auto-
mobil).
104
l. Opšta pravila o odgovornosti za štetu

od opasne stvari i opasne delatnosti
a) Uslovi odgovornosti
Odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti ne zasniva se na kri-

vici, već na stvorenom riziku. To je, dakle, objektivna odgovomost, za čiji
nastanak su neophodna dva uslova objektivne prirode:
(1) šteta i '
(2) uzročna veza između upotrebe opasne stvari, odnosno obavljanja
opasne delatnosti i nastale štete.
Postojanje štete, kao i okolnost da je ona nastala u vezi sa opasnom
stvari, odnosno opasnom delatnošću, treba da dokaže oštećeni. Ali, on ne
mora da dokaže i da je opasna stvar, odnosno opasna delatnost uzrok štete,
jer postoji oboriva zakonska pretpostavka da šteta nastala u vezi sa opa-
snom stvari, odnosno opasnom delatnošću potiče od te stvari, odnosno de-
latnosti (čl. 173. ZOO).
b) Odgovorna lica
Imalac opasne stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost. -

Pravilo je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od
opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (čl. 174. ZOO).
I dok lice koje se bavi opasnom delatnošću nije teško odrediti, pitanje ko se
sm atra im aocem opasne stvari izaziva izvesne nedoumice. Jedni sm atraju da se
pod imaocem podraziim eva vlasnik stvari,164 dok drugi m isle da izrazi ,,imalac“ i
„držalac" imaju istovetno značenje.'65 Pri tome, odgovornost im aoca je sasvim lo-
gična ne sam o zbog toga što on, po pravilu, ima neposrednu korist od stvari, već i
zato što poseduje vlast raspolaganja njome i u stanju je da otkloni opasnost štete.
Protivpravni držalac stvari. - Ukoliko je imaocu oduzeta opasna
stvar na protivpravan način, tj. mimo njegovog znanja i volje, za štetu koja
od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar (čl.
175. ZOO). U tom slučaju, sasvim je logično što prestaje odgovornost imaoca,
jer je mimo svoje volje lišen državine i mogućnosti da stvar nadgleda i kon-
troliše. Međutim, ako je imalac svojom krivicom omogućio protivpravnom
držaocu da dođe u posed opasne stvari (npr. ostavio je ključeve u nezaključa-
nom automobilu), onda i on odgovara solidarno sa protivpravnim držaocem.
Lice u službi imaoca. - Imalac može opasnu stvar predati licu ko-
je je kod njega zaposleno da je upotrebljava ili čuva u njegovom intere-
su. U tom slučaju za štetu koju opasna stvar prouzrokuje dok se nalazila
pod kontrolom ili nadzorom njegovog zaposlenog, odgovara imalac opasne
164 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 178; Bogdan Loza, nav. delo, str. 227.
stvari, jer zaposleni opasnu stvar ne drži radi svoje koristi, već radi koristi
koju izvlači njen imalac. Pored imaoca, i lice u njegovoj službi može od-
govarati oštećenom, ali samo ako mu je štetu prouzrokovalo namerno (čl.
170. st. 2. ZOO).
U slučaju kad zaposleni prouzrokuje štetu neovlašćenom upotrebom opasne
stvari koju mu je poverio imalac, on odgovara za tu štetu samo ako je kriv.'66 So-
lidam o s njim odgovara objektivno i imalac opasne stvari, s tim što mu pripada
pravo na regres.167
Predaja stvari trećem licu. - Imalac može poveriti opasnu stvar i
licu koje nije u njegovoj službi, s tim što se to poveravanje opasne stvari vr-
ši radi njene upotrebe (npr. predaja zakupcu, poslugoprimcu) ili bez ovlaš-
ćenja da se ona upotrebljava (npr. predaja majstoru radi opravke). Sva ta
lica, koja se uslovno nazivaju ovlašćenim držaocima opasne stvari, imaju
obavezu da opasnu stvar nadgledaju, pa zato odgovaraju za štetu koju ona
izazove dok je pod njihovom kontrolom. S obzirom da ovlašćeni držaoci
odgovaraju umesto imaoca (čl. 176. st. 1. ZOO), jasno je da i oni, kao i ima-
oci, odgovaraju bez obzira na krivicu.
Pored ovlašćenog držaoca, odgovaraće solidarno i imalac stvari, ako je
šteta proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje
imalac nije skrenuo pažnju držaocu (čl. 176. st. 2. ZOO). Radi se, inače, o
skrivenim manama i svojstvima za koje je imalac znao ili je morao znati.
Ovlašćeni držalac koji je isplatio naknadu oštećeniku, ima pravo da zahte-
va ceo njen iznos od imaoca (čl. 176. st. 3. ZOO).
U slučaju kad imalac poveri opasnu stvar licu koje nije osposobljeno
ili nije ovlašćeno da njome rukuje, on je isključivo odgovoran za štetu od te
stvari (čl. 176. st. 4. ZOO).
c) Oslobođenje od odgovornosti
Okolnosti koje isključuju odgovornost. - Imalac odnosno drža-

lac može se sloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari ako je šteta od
nje uslovljena određenim okolnostima. U te okolnosti spadaju: (1) viša sila,
(2) radnja oštećenog i (3) radnja trećeg lica.
Viša sila. - Imalac opasne stvari oslobađa se odgovornosti ako do-
kaže da šteta potiče ,,od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se
dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti" (čl. 177. st. 1. ZOO). U
zakonu se, inače, ne koristi izraz „viša sila“, ali je očigledno da je zakono-
davac imao u vidu višu silu, pod kojom se podrazumeva spoljnji događajaj,
koji je istovremeno izvanredan i neotklonjiv.
Radnja oštećenog. — Imalac se oslobađa odgovornosti za štetu od
opasne stvari ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika,

167 Isto.
io 6 PRIRUČNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti
(čl. 177. st. 2. ZOO). U zakonskoj odredbi se ne koristi izraz „krivica ošteće-
nog“, već „radnja oštećenog“, da bi se stavio akcenat na objektivni doprinos
oštećenog nastanku štete, što znači da je nebitno da li je on sposoban za ra-
suđivanje, odnosno da li je njegovo ponašanje skrivljeno (npr. i radnja de-
teta koje nije sposobno za rasuđivanje može isključiti odgovornost imaoca
opasne stvari). Pri tome, radnja oštećenog mora biti takva da ima obeležja
više sile, tj. da je imalac opasne stvari nije mogao predvideti i da njene po-
sledice nije mogao izbeći ili otkloniti.
Zbog radnje oštećenog imalac se u potpunosti oslobađa odgovornosti
samo ako je ona isključivi uzrok štete. Ali, ako je oštećeni samo delimično
doprineo nastanku štete, imalac se oslobađa odgovornosti delimično, tj.
srazmerno (čl. 177. st. 3. ZOO).
Radnja trećeg lica. — Imalac se oslobađa odgovornosti za štetu od
opasne stvari i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica,
koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti
(čl. 177. st. 2. ZOO). Radnja trećeg lica ne mora biti skrivljena, ali za imaoca
opasne stvari mora imati svojstva više sile.
Ako je šteta od opasne stvari nastala isključivo radnjom trećeg lica,
ono je jedino za nju odgovorno, a imalac opasne stvari potpuno se osloba-
đa odgovornosti. Međutim, radnja trećeg lica koja je samo delimični uzrok
štete, ne dovodi do umanjenja odgovornosti imaoca opasne stvari, jer u
tom slučaju treće lice odgovara oštećeniku solidarno sa imaocem opasne
stvari, s tim što je dužno da snosi naknadu srazmerno težini svoje krivice
(čl. 177. st. 4. ZOO), odnosno svom doprinosu nastanku štete.
2. Odgovornost u slučaju udesa izazvanog

motornim vozilom u pokretu
Udes motornih vozila i vidovi odgovornosti. - U slučaju udesa

motornih vozila u pokretu, do kojeg obično dolazi prilikom sudara dva ili
više vozila, ali je on moguć i bez sudara, štetu trepe ne samo imaoci vozila,
već i treća lica (npr. putnici u vozilu, pešaci). Pri tome, za naknadu štete
tim dvema kategorijama lica ne važe ista pravila. Jedna se predviđaju za
regulisanje međusobne odgovornosti imaoca vozila, a druga za regulisanje
odgovornosti imaoca prema trećim licima.
Međusobna odgovornost imaoca. - Na međusobnu odgovornost
imaoca motomih vozila primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu
krivice, što znači da se pitanje obeštećenja ostvaruje na planu subjektivne
odgovornosti, iako se radi 0 šteti prouzrokovanoj opasnim stvarima.
Ako je do udesa došlo isključivom krivicom jednog imaoca, on snosi
svoju štetu i duguje naknadu štete koju je prouzrokovao drugom imaocu
(čl. 178. st. 1. ZOO). U slučaju obostrane krivice, svaki imalac odgovara
za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice (čl.
178. st. 2). Ako nema krivice ni jednog od njih, imaoci odgovaraju na ravne
delove, ukoliko razlozi pravičnosti ne zahtevaju nešto drugo (čl. 178. st. 3.
ZOO).
Odgovornost imaoca prema trećim licima. - Prema trećim ošte-
ćenim licima imaoci vozila koja su učestvovala u udesu odgovaraju nezavi-
sno od krivice, s tim što je njihova odgovomost solidama. Pri tome, pravilo
o solidamoj odgovomosti predviđa se u većini zemalja da bi se poboljšao
položaj oštećenog. To znači da se oštećenom priznaje pravo da zahteva punu
naknadu od svakog imaoca, a ovi imaju pravo regresa jedan od dmgog.
3. Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom
Pojam. - Pod odgovornošću proizvođača stvari sa nedostatkom pod-

razumeva se odgovornost za štetu od stvari sa nedostatkom svakog lica ko-
je stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka
za koji on nije znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari (čl. 179. st.
1. ZOO). Takvu odgovornost, koja danas predstavljaju veoma ozbiljan eko-
nomski i pravni problem, Zakon o obligacionim odnosima reguliše veoma
oskudno, tako da su mnoga praktična pitanja ostala otvorena. Međutim,
njegove oskudne odredbe precizirane su i dopunjene ranijim Zakonom o
odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom,'68 odnosno aktuelnim
Zakonom o zaštiti potrošača.169Navedenim zakonima je pravno regulisanje
odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom u Republici Srbiji uskla-
đivano sa propisima Evropske Unije.
Uslovi odgovornosti. - Za nastanak odgovornosti za štetu od stvari
sa nedostatkom oštećeni treba da dokaže: (1) da je proizvod imao nedosta-
tak, (2) da je pretrpeo štetu i (3) da postoji uzročna veza između proizvoda
sa nedostatkom i pretrpljene štete.170
(1) Proizvod sa nedostatkom. - Za razliku od Zakona o obligacionim
odnosima u kojem se uopšte ne precizira šta se sve podrazumeva pod stva-
ri, Zakon o zaštiti potrošača ograničava takvu odgovomost samo na štete
od proizvoda sa nedostatkom, s tim što se pod proizvodom podrazume-
va pokretna stvar, odvojena ili ugrađena u drugu pokretnu ili nepokretnu
stvar, kao i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti,
toplote ili kretanja.171 S dmge strane, za razliku od prethodnog,172 aktuel-
nim zakonskim regulisanjem nisu isključeni osnovni poljoprivredni proiz-
168 Zalcon je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije", br. 101/2005.

169 Zakon je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, b r .___ .
170 Čl. 6. Zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom.
171 Čl. 5. st. 1. tač. 12. Zakona o zaštiti potrošača.
172 Čl. 3. st. 3. Zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom.
io 8 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
vodi (proizvodi iz zemljišta, stočarstva i ribarstva), tako da se i oni smatra-

ju proizvodima.
Odgovomost proizvođača stvari sa nedostatkom ne odnosi se na nedo-
statke korisnosti, ni na nepodobnost proizvoda za uobičajenu ili ugovorenu
upotrebu, već pretpostavlja nedostatak proizvoda koji treba da je takav da
predstavlja „opasnost štete za lica ili stvari" (čl. 179. ZOO). Takvim se sma-
tra onaj nedostatak koji ,,ne obezbeđuje sigurnost koja se s pravom očekuje
s obzirom na sve okolnosti, uključujući reklamu, upotrebu proizvoda koja
se razumno mogla očekivati i vreme kada je proizvod stavljen u promet".173
Uz to, zakon posebno precizira da se neće smatrati da proizvod ima nedo-
statak samo zato što je kasnije stavljen u promet kvalitetniji proizvod.174
Proizvod može biti opasan i kad poseduje uobičajena svojstva, ali mu
nedostaje uputstvo za upotrebu, upozorenje na opasna svojstva ili bezbed-
na ambalaža (čl. 179. st. 2. ZOO).
(2) Šteta odproizvoda sa nedostatkom. - Šteta od proizvoda sa nedo-
statkom naziva se sekundarnom, posrednom ili refleksnom štetom. To nije
šteta „zbog mane“, nego ,,od mane“. Ona obuhvata štetu koju trpi kupac,
odnosno korisnik proizvoda sa nedostatkom, ali i bilo koje treće lice koje
se nađe u njegovoj blizini.
Zakon 0 obligacionim odnosima uopšte ne ograničava štetu za koju je
proizvođač stvari sa nedostatkom odgovoran, dok se Zakonom o zaštiti po-
trošača precizira da se pod štetom, u smislu tog zakona, podrazumeva ,,po-
sledica koja nastaje smrću ili telesnom povredom, kao i posledica nastala
uništenjem ili oštećenjem nekog dela imovine koji oštećeni obično koristi
za ličnu upotrebu ili potrošnju."175 Pored toga, aktuelnim zakonom otkla-
njaju se i sve dileme u pogledu naknade nematerijalne štete, jer se izriči-
to propisuje da oštećeni ima pravo na naknadu neimovinske štete prema
opštim pravilima o odgovornosti.176
(3) Stavljanje stvari u promet. - Zakon o obligacionim odnosima
predviđa (čl. čl. 179. st. 1) da je za odgovomost proizvođača stvari sa ne-
dostatkom neophodno da se stvar stavi u promet, s tim što se smatra da je
stvar stavljena u promet kad proizvođač svojom voljom, na osnovu ugovo-
ra, prenese drugom vlast da njome raspolaže, odnosno da je upotrebljava,
ili kad je jednostavno pošalje potrošaču. Ipak, za proizvode koji se nalaze
na tržištu, važi pretpostavka da su stavljeni u promet.177
Odgovorna lica. - Odgovornost za štetu od stvari sa nedostatkom
snosi, po pravilu, njen proizvođač. Pod proizvođačem se smatra: (1) lice
173 Čl. 59. st. 1. Zakona o zaštiti potrošača.

koje proizvodi ili uvozi gotove proizvode, robu, sirovine i sastavne delove u
Republiku Srbiju radi prodaje, zakupa, lizinga ili druge vrste prometa; (2)
lice koje se predstavlja kao proizvođač stavljanjem svog naziva, zaštitnog
znaka ili drugog obeležja na robu (tzv. kvaziproizvođač); (3) trgovac proiz-
voda koji ne sadrži podatke o proizvođaču ako u određenom roku ne oba-
vesti oštećenog o identitetu proizvođača, odnosno lica od koga je nabavilo
proizvod; i (4) prodavac uvoznog proizvoda koji sadrži podatke o proizvo-
đaču, ali ne sadrži podatke o uvozniku.178
Inače, za štetu od stvari sa nedostatkom odgovara kupcu i prodavac
stvari (čl. 488. st. 3. ZOO), i to solidarno sa njenim proizvođačem.179
Osnov odgovornosti. - Za štete koje su posledica nedostataka u
konstrukciji ili izradi stvari njen proizvođač odgovara bez obzira na kri-
vicu,l8° jer proizvodi sa takvim nedostatkom imaju status opasne stvari.
On se može osloboditi odgovornosti ako dokaže: (1) da nije stavio stvar u
promet; (2) da nedostatak nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u
promet ili da se pojavio kasnije; (3) da on nije proizveo proizvod namenjen
prodaji ili drugoj vrsti stavljanja u promet i da proizvod nije proizveden
u okviru njegove redovne delatnosti; ili (4) da je nedostatak nastao usled
usaglašavanja svojstava proizvoda sa obavezujućim propisima donetim od
strane nadležnog organa.181
Zakon o zaštiti potrošača donosi značanu novinu i u odnosu na tret-
man tzv. rizika razvoja (nesaznatljivih nedostataka proizvoda), 182 jer ih,
za razliku od prethodnog zakona, ne navodi kao razlog zbog kojeg se proiz-
vođač može osloboditi odgovornosti.
Odgovornost za štete usled instrukcijskog nedostatka ili nesigurne
ambalaže, zasniva se na krivici, s tim što je ograničena samo na predvidlji-
ve štete.
Odgovornost prodavca stvari s nedostatkom zasniva se na krivici (čl.
488. st. 3. ZOO), tako da se on oslobađa odgovornosti ako dokaže da nije
mogao ustanoviti da stvar ima nedostatak ili osobinu koja je čini opasnom.
Zastarelost potraživanja naknade štete. - Zakonom o obliga-
cionim odnosima nije predviđen poseban rok za zastarelost zahteva za
naknadu štete od proizvoda sa nedostatkom, tako da taj zahtev zastareva
za vreme koje je propisano za zastarelost potraživanja naknade štete - za

179 Čl. 63. Zakona o zaštiti potrošača: ,Ako je više lica odgovorno za štetu od proizvoda
sa nedostatkom, njihova odgovornost je solidarna".
180 Čl. 61. Zakona o zaštiti potrošača izričito propisuje da „proizvođač odgovara za štetu
nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak".
182 Pod tzv. rizicima razvoja podrazumevaju se nedostaci proizvoda koji se, s obzirom
na stanje naučnih znanja i stepen razvoja tehnike, u trenutku stavljanja proizvoda u
promet, nisu mogli spoznati.
no PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i identitet proizvođača, a u

svakom slučaju za pet godina od štetnog događaja. Nasuprot tome, Zakon
o zaštiti potrošača, po ugledu na propise Evropske Unije, propisuje (čl.
64), da potraživanje naknade štete od proizvoda s nedostatkom zastareva
za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu, nedostatak i identitet
proizvođača, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za vreme od
deset godina od dana kada je proizvođač stavio u promet proizvod sa ne-
dostatkom.
V. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI
Pojam. - Posebnim slučajevima odgovornosti obuhvaćeno je nekoli-

ko slučajeva odgovomosti kod kojih se donekle odstupa od opštih pravila
odgovornosti.
Slučajevi. - U Zakonu o obligacionim odnosima su kao posebni slu-
čajevi odgovornosti regulisani: (1) odgovornost usled terorističkih akata,
javnih demonstracija ili manifestacija, (2) odgovornost organizatora pri-
redbi, (3) odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći, (4) odgovor-
nost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora i (5) odgovornost u vezi sa
vršenjem poslova od opšteg interesa.
1. Odgovornost usled terorističkih akata,

javnih demonstracija ili manifestacija
Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno

uništenjem imovine fizičkog lica, predviđa se da je odgovorna država čiji
su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu (čl. 180. st.
1. ZOO). To nije odgovomost države zbog nepravilnog ili nezakonitog rada
njenih organa, već objektivna odgovornost države, koja postoji nezavisno
od propusta njenih organa. Pri tome, s obzirom da su na teritoriji Republi-
ke Srbije njeni organi dužni da sprečavaju štete usled terorističkih akata,
javnih demonstracija ili manifestacija, ona je, kao država, i odgovoma za
njihovu naknadu.
Odgovomošću usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili ma-
nifestcija obuhvaćene su ne samo štete koje nastanu usled smrti, telesne
povrede ili oštećenja zdravalja, već i štete koje nastanu usled oštećenja ili
uništenja imovine fizičkih lica.
Nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu organizatori, učesni-
ci, podstrekači i pomagači u aktima nasilja ili terora, javnim demonstraci-
jama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog uređenja
(čl. 180. st. 2. ZOO).
Zakonom o obligacionim odnosima izričito se propisuje da država ima
pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu
ĐORĐE NIKOUĆ OBUGACIONO PRAVO m
prouzrokovalo (čl. 180. st. 3), s tim što to pravo zastareva u rokovima pro-
pisanim za zastarelost potraživanja naknade štete (čl. 180. st. 4}.
2. Odgovornost organizatora priredbi

O rganizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prosto-
ru odgovara za štetu nastalu sm rću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled
izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikam a m ogu nastupiti, kao što je gibanje
mase, opšti nered i slično (čl. 181. ZOO). I organizator, ako je šteta nastala usled
izvanrednih okolnosti koje nastupe prilikom okupljanja većeg broja ljudi, odgovara
za štetu objektivno, tj. bez obzira na krivicu, s tim što je njegova odgovornost ogra-
ničena sam o na štetu nastalu smrću ili telesnom povredom.
3. Odgovornost zbog uskraćivanja

neophodne pomoći
Ova odgovornost pogađa lice koje, bez opasnosti po sebe, uskrati pom oć li-
cu čiji su život ili zdravlje ugroženi, tako da lice čiji su život ili zdravlje ugroženi
pretrpi štetu koju je uskratilac pom oći m orao predvideti (čl. 182. ZOO). Ona je,
inače, veom a ograničena, je r se odnosi samo na štetu nastalu sm rću ili narušenjem
zdravlja, bez obzira na to da li se ona ispoljava u vidu im ovinske ili neim ovinske
štete, odnosno sam o na štetu koju je odgovom o lice u datim okolnostim a moralo
predvideti. Ograničenje postoji i na planu uzročno-posledičnog odnosa. Ova odgo-
vornost postoji samo ako se utvrdi da bi pružanjem pom oći šteta m ogla biti izbeg-
nuta, odnosno da je pom oć m ogla biti pružena bez opasnosti za lice koje je bilo u
mogućnosti da je pruži. Nedoum ice se javljaju i u vezi sa osnovom ove odgovorno-
sti, ali preovlađuje stav da je krivica njen osnov i uslov, s tim što postojanje krivice
dokazuje oštećeni.
4. Odgovornost u vezi sa obavezom

zaključenja ugovora
Lice koje je po zakonu obavezno da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi
štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor (čl.
183. ZOO). Za nastanak ove odgovornosti neophodno je da oštećeno lice dokaže da
mu je šteta prouzrokovana zbog odbijanja zaključenja ugovora od strane onog lica
koje je po zakonu obavezno da zaključi ugovor, s tim što se odgovom o lice može
osloboditi odgovornosti ako dokaže da do zaključenja ugovora nije došlo krivicom
oštećenog lica.
5. Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova

od opšteg interesa
Preduzeća i druga pravna lica koja vrše kom unalnu ili drugu sličnu delatnost
od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili ne-
redovno vrše svoju uslugu (čl. 184. ZOO). Odgovorno lice se m ože osloboditi ove
odgovornosti ako dokaže da se ponašalo kao dobar privrednik i da je iz opravdanog
razloga obustavilo ili neredovno vršilo svoju uslugu. Pri tom e, sm atra se da takve
razloge treba ceniti strogo, odnosno da pod njih treba podvoditi sam o one okolnosti
koje ova preduzeća nisu mogla sprečiti, otkloniti ili izbeći.1®
3
VI. NAKNADA ŠTETE
l. Naknada materijalne štete
a) Pojam i cilj naknade
Pojam naknade. - Pod naknadom štete podrazumeva se otklanja-

nje štetnih posledica po oštećenog na račun nekog trećeg. To se postiže
odgovarajućim davanjem ili činjenjem, kojim se otklanjaju štetne posledi-
ce po oštećenog. Naknadom se, inače, ne može otkloniti sama šteta, već se
štetne posledice samo prevaljuju sa oštećenog na odgovornog.
Cilj naknade. - Cilj naknade je da se oštećenom vrati ono što je izgu-
bio od svojih pravno zaštićenih dobara, odnosno da se na njegovim pravno
zaštićenim dobrima uspostavi ono stanje koje je postojalo pre njihove po-
vrede. S obzirom na to, naknada štete treba da bude jednaka pretrpljenom
gubitku, tj. ekvivalent pretrpljenog gubitka. Posle dobijene naknade ošte-
ćeni ne bi trebao ni da ostane siromašniji, ni da postane bogatiji nego što
bi bio da nije pretrpeo štetu.
b) Oblici naknade
Naknada materijalne štete može da se izvrši na dva načina: putem na-

turalne naknade (naturalna restitucija) i davanjem novčane naknade (nov-
čana reparacija).
Naturalna restitucija. - Ovaj oblik naknade ostvaruje se stvarnim
uspostavljanjem onog stanja oštećenog dobra koje je postojalo pre nego što
je šteta nastala (čl. 185. st. 1. ZOO). To se postiže ili davanjem druge stvari
umesto uništene, koja je iste vrste i iste vrednosti, ili povraćajem iste stva-
ri, ili opravkom oštećene stvari, a kod oštećenja zdravlja ili gubitka radne
sposobnosti davanjem ili činjenjem koje je potrebno radi ponovnog uspo-
stavljanja zdravlja ili radne sposobnosti.
Novčana naknada. - Ovaj oblik naknade ostvaruje se isplatom od-
ređene sume novca, koja predstavlja vrednost oštećenog dobra u novčanom
obliku. Njome se ne uspostavlja stvamo stanje koje bi bilo da šteta nije pri-
činjena, već stanje jednakih ili barem približno jednakih novčanih vrednosti.
Odnos između naturalne restitucije i novčane naknade.
- Odnos između ova dva oblika naknade štete različit je u raznim pravi-

113
ma.l84Zakon o obligacionim odnosima daje prednost naturalnoj restituciji,

jer propisuje da je odgovorno lice dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre
nego što je šteta nastala (čl. 185. st. 1). Međutim, on dopušta i novčanu na-
knadu, ne samo u slučaju (1) kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja
štetu u potpunosti (čl. 185. st. 2), već i onda (2) kad uspostavljanje ranijeg
stanja nije moguće, kao i (3) kad sud smatra da nije nužno da to čini odgo-
vomo lice (čl. 185. st. 3).
Naturalna restitucija propisana je u interesu oštećenog, jer se on njo-
me bolje i potpunije obeštećuje. Zato je ona obavezna samo za štetnika, dok
oštećeni ima pravo izbora, tako da može da zahteva naknadu u novcu, osim
u slučaiu kad okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg
stanja (čl. 185. st. 4).
Naknada u obliku novčane rente. - Naknada štete u obliku nov-
čane rente je poseban način naknade materijalne štete pod kojim se podra-
zumeva novčana naknada čiji ukupan iznos nije unapred određen, nego su
određeni iznosi obroka koji se, po pravilu, plaćaju mesečno unapred. Iznosi-
ma obroka, koji su jednaki i određeni u ukupnim (fiksnim) sumama novca,
nadoknađuje materijalna šteta koja će nastati u budućnosti (buduća šteta).
Naknada štete u obliku novčane rente dosuđuje se samo u zakonom
predviđenim slučajevima, i to: (1) u slučaju smrti i (2) u slučaju telesne po-
vrede ili oštećenja zdravlja, s tim što se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog
slučaja, može dosuditi doživotno ili za određeno vreme (čl. 188. st. 1. ZOO).
Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno una-
pred, ako sud ne odredi što dmgo (čl. 188. st. 2. ZOO).
Da bi se poverilac naknade štete u obliku novčane rente zaštitio od eventualne
insolventnosti dužnika takve naknade, on ima pravo da zahteva posebno obezbe-
đenje za isplatu rente, s tim što sud neće udovoljiti njegovom zahtevu „ako to pre-
ma okolnostim a slučaja ne bi bilo opravdano" (čl. 188. st. 3. ZOO). Ali, ako dužnik
ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se
umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prem a visini rente
i verovatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih kam ata (čl.
188. st. 4. ZO O ).185 Pored toga, i u drugim slučajevim a, poverilac m ože zahtevati,
ako za to postoje ozbiljni uzroci, da mu se um esto rente isplati jed n a ukupna suma
(čl. 188. st. 5. ZOO).
c) Dospelost obaveze naknade
Obaveza naknade štete smatra se dospelom ,,od trenutka nastanka šte-

te“ (čl. 186. ZOO), tj. u trenutku kad je šteta nastala.
184 U rimskom pravu postoji isključivo novčana naknada; na novčanoj naknadi insisti-
raju i englesko i francusko pravo; austrijsko i nemačko pravo daju prednost natural-
noj restituciji.
185 Dosuđivanje jedne ukupne sume umesto novčane rente naziva se kapitaliziranje ili
paušaliranje rente.
PRIRUČNIK ZA POIAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
114
2. Obim naknade materijalne štete
Da bi odredio štetnikovu obavezu, sud mora da utvrdi koliko iznosi

šteta čija se naknada zahteva. Obim štete, po pravilu, treba da dokaže ošte-
ćeni. Inače, pri utvrđivanju obima nakande štete iskrsavaju mnoga pravna
pitanja, kao što su ona koja se javljaju u vezi sa trenutkom prema kojem
se šteta utvrđuje, merilom za utvrđivanje štete, obimom naknade i moguć-
nošću njenog sniženja.
a) Trenutak prema kome se utvrđuje visina štete
Za utvrđivanje visine štete mogu se kao merodavni uzeti tri različita

trenutka: trenutak kad je šteta prouzrokovana, trenutak podizanja tužbe i
trenutak donošenja sudske odluke.
Zakon o obligacionim odnosima opredelio se za trenutak donošenja
presude, jer propisuje da se visina naknade štete „određuje prema cenama
u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što
drugo“ (čl. 189. st. 2).
b) Merilo za utvrđivanje visine štete
Objektivno i subjektivno merilo. - Novčana vrednost oštećene ili

uništene stvari može se utvrđivati na dva načina, i to primenom: objektiv-
nog i subjektivnog merila.
(1) Objektivno (apstraktno) merilo. - Prema ovom merilu uzima se
u obzir objektivna, opšta ili prometna vrednost stvari. To je vrednost koju
stvar, iste vrste i kvaliteta, ima za svakog (pretium commune).
(2) Subjektivno merilo. - Prema ovom merilu vodi se računa o poseb-
nim okolnostima samog oštećenog, tako da se utvrđuje gubitak koji je na-
stao u njegovim imovinskim prilikama. Utvrđuje se, dakle, vrednost koju
je stvar imala za oštećenog, tj. njena individualna vrednost (pretium sin-
gulare), koja se naziva subjektivna vrednost ili interes (npr. kad oštećena
ili uništena stvar predstavlja deo neke ekonomske celine, kao što je to neki
servis ili zbirka maraka, pa je usled njenog oštećenja ili uništenja i vrednost
ostalih stvari iz te celine manja).
Zakon o obligacionim odnosima propisuje da se interes, pod kojim se
podrazumeva vrednost koju je stvar imala za oštećenog, može nadoknaditi
samo u slučaju kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinje-
nim sa umišljajem (čl. 189. st. 4).
Afekciona vrednost. - Subjektivna vrednost ili interes ne podudara se sa
tzv. afekcionom vrednošću, koja i nije imovinska, što je slučaj sa interesom , već
neim ovinska vrednost, tako da se odredba kojom se predviđa naknada interesa ne
može odnositi i na naknadu afekcione vrednosti.
ĐORĐE NIKOUĆ OBLIGACIONO PRAVO
115
c) Potpuna naknada
Potpuna naknada kao princip. - Zakon o obligacionim odnosima

polazi od principa potpune naknade štete, propisujući da će sud, „uzimaju-
ći u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, dosuditi
naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija
dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili pro-
puštanja" (čl. 190). Princip potpune naknade potvrđuje i njegova odredba
kojom se predviđa da „oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete,
tako i na naknadu izmakle koristi" (čl. 189. st. 1).
Odstupanje. - Od principa potpune naknade odstupa se kod ugo-
vorne odgovornosti, jer kod takve odgovornosti dužnik odgovara samo za
predvidljivu štetu, osim u slučaju prevare ili namernog neispunjenja oba-
veza, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje (čl. 266. ZOO), jer u tim
slučajevima dužnik duguje i nepredvidljivu štetu.
d) Sniženje naknade
Razlozi. - Visina utvrđene štete ne određuje uvek i visinu naknade,

jer zakonodavac ovlašćuje sud da, ako postoje određeni razlozi, naknadu
štete može i da snizi. U razloge koji dovode do snižavanja naknade štete
spadaju: manji stepen štetnikove krivice, slabo imovno stanja odgovornog
lica, dobročinstvo štetnika prema oštećenom i podeljena odgovornost.
Manji stepen štetnikove krivice. — U pojedinim pravnim sistem ima ma-
nji stepen štetnikove krivice dovodi do sniženja naknade, jer se sm atra da između
stepena krivice i odgovom osti treba da postoji ravnoteža. U tom smislu, štetnik koji
je prouzrokovao štetu običnom nepažnjom naknađuje samo stvam u štetu, tako da
oštećeni ne dobija potpunu naknadu; onaj koji je prouzrokovao štetu nam em o ili
krajnjom nepažnjom duguje naknadu i stvarne štete i izmakle dobiti; ako je šteta pro-
uzrokovana krivičnim delom, iz obesti ili zluradosti duguje se i afekciona vrednost.'86
Zakon o obligacionim odnosim a ne insistira na takvoj ravnoteži, je r prokla-
muje princip potpune naknade štete. Ipak, kod ugovorne odgovornosti dužnik koji
je povredio obavezu običnom nepažnjom duguje sam o predvidljivu štetu (čl. 266.
ZOO). I Zakon o radu propisuje da je zaposleni odgovoran za štetu koju je na radu
ili u vezi s radom nam em o ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu,’87 što
znači da nije odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi s radom prouzrokuje poslo-
davcu običnom nepažnjom.
Slabo imovno stanje odgovornog lica. — Ovo je razlog za sma-
njenje naknade štete, koji je inspirisan idejom socijalne pravičnosti. Nai-
me, sud je ovlašćen da snizi visinu naknade ako je odgovorno lice slabog
imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Me-
đutim, smanjenje je dopušteno samo ako smanjenom naknadom oštećeni
186 Takvo rešenje usvojeno je u parag. 1331. austrijskog Opšteg građanskog zakonika.
187 Čl. 163. st. 1. i 7. Zakona o radu.
ll 6 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
ne bi zapao u oskudicu i jedino u slučaju kad je šteta pričinjena običnom

nepažnjom (čl. 191. st. 1. ZOO).
Dobročinstvo štetnika prema oštećenom. - Dobročinstvo
štetnika prema oštećenom je razlog zbog kojeg sud može odrediti manju
naknadu, s tim što mora voditi računa o brižljivosti koju štetnik pokazu-
je u sopstvenim poslovima (čl. 191. st. 2). Ovo pravilo izraženo je i kod
ugovora o besplatnoj ostavi (čl. 714. st. 1. ZOO), kod poslovodstva bez
naloga (čl. 222. st. 3. ZOO), kao i kod odgovornosti poklonodavca i po-
slugodavca.
Podeljena odgovornost. — Izrazom „podeljena odgovornost", ko-
ji se koristi u Zakonu o obligacionim odnosima, ne označava se deoba
odgovornosti, već situacija u kojoj se podeljeno snose posledice u vezi
sa prouzrokovanom štetom između oštećenog i odgovornog lica. Do toga
dolazi u slučaju kad je oštećenik „doprineo da šteta nastane ili da bude
veća nego što bi inače bila“. U oba slučaja govori se o njegovoj ,,krivici“,
s tim što se podvlači da krivica oštećenog ima šire značenje, nego krivica
počinioca štete drugome ili prava krivica.188To šire značenje krivice ošte-
ćenog usvaja i Zakon o obligacionim odnosima, s tim što se u njegovom
tekstu, umesto izraza „krivica oštećenog", koristi izraz „oštećenikova rad-
nja“ (čl. 192. st. 2).
U slučaju kad je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća
nego što bi inače bila, osnovno je pravilo da se naknada štete u tom slu-
čaju srazmerno umanjuje. U tom smislu se i izričito propisuje da takav
oštećenik ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu (čl. 192. st. 1.
ZOO). Navedeno pravilo se, međutim, može primeniti samo u onim slu-
čajevima u kojima se može utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove
radnje.
Složenija je situacija u slučaju kad se ne može utvrditi koji deo štete
potiče od oštećenikove radnje. U tom slučaju problem se rešava ili tako što
se šteta razdeljuje na jednake delove, ili tako što se utvrđuje po slobodnoj
oceni. Naši sudovi su, najpre, zastupali prvo, ali su se kasnije opredelili za
drugo rešenje. Drugo rešenje usvojeno je i u Zakonu 0 obligacionim odno-
sima koji propisuje da će sud, kad je nemoguće utvrditi koji deo štete poti-
če od oštećenikove radnje, dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima
slučaja (čl. 192. st. 2).
188 Jakav Radišić, nav. delo, str. 234, navodi, u tom smislu, da prava krivica pretpo-
stavlja protivpravnu radnju, dok krivica oštećenog nema uvek to svojstvo; krivica
počinioca štete drugome uslovljena je njegovom sposobnošću za rasuđivanje, dok
krivica oštećenog ne mora imati taj subjektivni sastojak; krivica oštećenog ne samo
što se ispoljava u škodljivoj radnji, nego se sa njom i poistovećuje.
3. Naknada materijalne štete u slučaju smrti,

telesne povrede i oštećenja zdravlja
a) Naknada materijalne štete u slučaju smrti
Pojam prouzrokovanja smrti. - Pod prouzrokovanjem smrti

podrazumeva se protivpravno lišenje života nekog lica, s tim što ni smrt,
sama po sebi, nije šteta, već prirodni događaj koji postaje uzrok štete.
Oblici štete. - U slučaju smrti nadoknađuju se ovi oblici štete:
(1) Troškovi lečenja i izgubljena zarada (čl. 193. st. 2. ZOO), koji dola-
ze u obzir kad smrt ubijenog lica nije nastupila odmah, već posle izvesnog
vremena, s tim što se oni nadoknađuju kao i kod telesne povrede i ošteće-
nja zdravlja;
(2) Uobičajeni troškovi sahrane (čl. 193. st. 1. ZOO), koji obuhvata-
ju troškove transporta usmrćenog, troškove uobičajene sahrane, troškove
uobičajenog posluživanja, troškove crnine bliskih srodnika, troškove podi-
zanja nadgrobnog spomenika i sl;
(3) Šteta zbog izgubljenog izdržavanja ili pomoći, koja pripada svim
licima koje je ubijeni izdržavao ili trajno pomagao, kao i onim licima ko-
ja su po zakonu imala pravo zahtevati izdržavanje od poginulog (čl. 194.
st. 1. ZOO). Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se iznos
odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od
onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu (čl. 194. st.
2. ZOO).
Pravo na novčanu rentu zbog izgubljenog izdržavanja ili pomoći je pri-
vremenog karaktera, jer traje samo za ono vreme za koje bi ubijeni vero-
vatno živeo, s tim što se gasi i kad izdržavano lice bude u stanju da se samo
izdržava.
b) Naknada materijalne štete u slučaju

telesne povrede i oštećenja zdravlja
Pojam telesne povrede i oštećenja zdravlja. - Pod telesnom po-

vredom i oštećenjem zdravlja u smislu građanskog prava podrazumeva se
svako narušavanje telesnog ili psihičkog integriteta čoveka, koje je imalo
za posledicu neku štetu. Telesna povreda i oštećenje zdavlja sami po sebi
nisu šteta, ali mogu biti uzrok šteta, što znači da se štetom smatra posle-
dica povrede tela ili oštećenja zdavlja, a ne sama povreda tela ili oštećenje
zdravlja.
Oblici štete. - Kod telesne povrede i oštećenja zdravlja nadoknađuju
se ovi oblici materijalne štete:
(1) Troškovi lečenja, koji obuhvataju sredstva neophodna za interven-
ciju lekara, nabavku lekova, proteza i drugih pomagala, kao i sredstva za
li8 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
nadoknadu trajnog povećanja potreba povređenog (npr. pojačana ishrana,

tuđa nega, banjsko lečenje) (čl. 195. st. 1. ZOO);
(2) Zarada izgubljena usled nesposobnosti za rad za vreme lečenja,
tj. zbog privremene nesposobnosti za rad, koja obuhvata svaku imovinsku
korist koja se postiže radom, bez obzira na to da li se radi o redovnom rad-
nom odnosu ili o dopunskom ili privremenom radu (čl. 195. st. 1. ZOO).
Ako je oštećeni ostvario naknadu na teret sredstava fonda zdravstve-
nog osiguranja, može od štetnika zahtevati samo razliku između naknade i
zarade, s tim što isplatilac ima pravo regresa od štetnika.
(3) Zarada izgubljena zbog potpune ili delimične nesposobnosti za
rad, tj. zbog nesposbnosti za rad koja je trajnog karaktera, kao i šteta koju
povređeni trpi zbog toga što su njegove potrebe trajno povećane ili su mo-
gućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanje-
ne. Navedeni vidovi šteta predstavljaju buduću štetu povređenog, koja mu
se nadoknađuje u vidu novčane rente (čl. 195. st. 2. ZOO).
c) Izmena dosudene naknade i neprenosivost prava

Izmena dosuđene naknade. - S obzirom da naknada štete u vidu
novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja
zdravlja predstavlja buduću štetu, moguće je da se u vezi sa njenom is-
platom postavi uticaj promenjenih okolnosti, tako da sud može, na zahtev
oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je na zahtev štetnika sma-
njiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu
prilikom donošenja svoje odluke (čl. 196. ZOO).
Neprenosivost prava. - Pravo na naknadu štete u vidu novčane
rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja
je lično pravo povređenog, tako da se ne može preneti na drugoga, osim
pojedinih dospelih potraživanja koja su utvrđena pismenim sporazumom
strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom (čl. 197. st. 1. i 2. ZOO).
4. Naknada materijalne štete u slučaju povrede časti

i širenja neistinitih navoda
Povreda časti. - U slučaju povrede časti jednog lica, odnosno usled

umanjenja njegovog ugleda u društvu, ono može pretrpeti i materijalnu
štetu (npr. gubitak zarade zbog gubitka zaposlenja). Zakon o obligacionim
odnosima izričito predviđa njenu naknadu (čl. 198. st. 1), s tim što se sma-
tra da građanskopravna zaštita časti može da bude i šira od krivičnoprav-
ne, jer je za obavezu naknade štete izazvane povredom časti dovoljan svaki
stepen krivice štetnikove.1®
9

Širenje neistinitih navoda. - Šteta može biti prouzrokovana i ši-

renjem neistinitih navoda o drugome, koji se mogu ticati njegove prošlosti,
znanja, sposobnosti ili nečeg drugog. Da bi nastala ova odgovomost neop-
hodno je da je onaj ko neistinite navode iznosi ili pronosi kriv, tj. da zna ili
da je morao znati da su neistiniti (čl. 198. st. 1. ZOO. Međutim, nije odgo-
voran za štetu onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome ne znajući da
je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome
ozbiljnog interesa (čl. 198. st. 2).
5. Naknada nematerijalne štete
Mogućnost naknade nematerijalne štete. - Pored materijalne

štete, a i nezavisno od nje, nekom licu može biti prouzrokovana i nema-
terijalna šteta. Njena naknada predstavlja veoma složen problem, jer se
radi o povredi ličnih dobara nekog lica. Otklanjanje štetnih posledica takve
povrede samo se kod nekih nematerijalnih šteta može ostvariti, dok se kod
najvećeg broja ostalih nematerijalnih šteta taj osnovni cilj naknade ne mo-
že ostvariti.
a) Naturalna restitucija
Slučajevi. - Štetne posledice nekih nematerijalnih šteta mogu se ot-

kloniti, što znači da je kod njih moguć jedan vid naturalne restitucije. To
je slučaj sa povredom prava ličnosti gde sud može narediti da se, na tro-
šak štetnika, izvrši objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da
štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može
ostvariti svrha koja se postiže naknadom (čl. 199. ZOO). U tom smislu, sud
može narediti povraćaj ili uništenje neovlašćeno sačinjene fotokopije pri-
vatnog pisma ili dosuditi naknadu troškova kozmetiČke operacije nastalih
telesnih ozleda.
b) Novčana naknada
Zadovoljenje (satisfakcija) oštećenom. - Najveći broj nemateri-

jalnih šteta ne može se, ni u kom smislu, otkloniti naturalnom restitucijom.
Naime, u slučaju pretrpljenih fizičkih ili duševnih bolova, kao što je to, na
primer, duševni bol majke za ubijenim detetom, uspostavljanje ranijeg sta-
nja ne može se ostvariti nikakvim merama koje bi se naložile štetniku. U
svim tim slučajevima dolazi u obzir samo novčana naknada. Ali, ona ne
predstavlja naknadu vrednosti povređenog ličnog dobra, jer lična dobra
nemaju novčanu vrednost, već se daje radi zadovoljenja (satisfakcije) oš-
tećenog. Dosuđivanjem određene novčane sume omogućuje se oštećeniku
da pribavi sebi neko zadovoljstvo, neku životnu radost kao utehu, kako bi
se kod njega uspostavila izvesna psihička i emocionalna ravnoteža i ublažili

duševni bolovi.
Slučajevi u kojima se daje novčana naknada neimovinske
štete. — Pošto se novčanom naknadom neimovinske štete ne ostvaruje
obeštećenje u pravom smislu te reči, samo se u pojedinim pravima pred-
viđa naknada svake nematerijalne štete. U najvećem broju drugih prava,
uključujući tu i naše pravo, novčana naknada nematerijalne štete priznaje
se samo u određenim slučajevima, koji su zakonom izričito predviđeni. U
tom smislu Zakon o obligacionim odnosima predviđa da će sud dosuditi
„pravičnu novčanu naknadu" za ove oblike neimovinske štete: (l) za pre-
trpljene fizičke bolove; (2) za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja
životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava lič-
nosti, smrti bliskog lica, i (3) za strah (čl. 200. st. 1. ZOO).
Pravo na novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima i lice koje
je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti
navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prem a kom e je iz-
vršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i m orala (čl. 202. ZOO).
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i
o visini njene naknade, zakonodavac nalaže sudu da vodi računa o značaju
povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome
ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom
svrhom (čl. 200. st. 2. ZOO).
Ograničenje naknade na znatnu štetu. - Osim navedenog ogra-
ničenja samo na određene slučajeve, za neimovinsku štetu je karakteri-
stično i to što se naknađuje samo ako je znatna.190 U tom smislu i Zakon
0 obligacionim odnosima propisuje da će sud dosuditi pravičnu novčanu
naknadu za neimovinsku štetu „ako okolnosti slučaja, a naročito jačina bo-
lova i straha i njihovo trajanje to opravdava“ (čl. 200. st. 1).
U pravnoj teoriji se iznosi stav da je svođenje naknade neimovinske
štete na znatnu štetu nepravično, te da se time potcenjuju lična dobra čo-
vekova, a favorizuju imovinska.191
Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu u slučaju smr-
ti ili teškog invaliditeta. - Pravo na naknadu nematerijalne štete zbog
pretrpljenih duševnih bolova usled smrti bliskog lica, ima samo uzan krug
njegovih srodnika. To su članovi njegove uže porodice: (1) bračni drug, (2)
roditelji i (3) deca (čl. 201. st. 1. ZOO). Takva naknada može se dosuditi i
braći i sestrama (čl. 201. st. 2. ZOO), kao i vanbračnom drugu (čl. 201. st.
4. ZOO), ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.
U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi
njegovom (1) bračnom drugu, (2) deci i (3) roditeljima pravičnu novča-

191 Isto.
nu naknadu za njihove duševne bolove (čl. 201. st. 3. ZOO), s tim što ova
naknada pripada i vanbračnom drugu, ako je između njega i povređenog
postojala trajnija zajednica života (čl. 201. st. 4. ZOO).
Nasleđivanje i ustupanje naknade nematerijalne štete. - Po-
traživanje naknade neimovinske štete je strogo lično pravo, tako da, po
pravilu, ne prelazi na naslednike poverioca, niti može biti predmet ustu-
panja, prebijanja i prinudnog izvršenja. Međutim, ono gubi lični karakter
ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom, posle
čega se njime može slobodno raspolagati na bilo koji način (čl. 204. st. 1. i
2. ZOO).
VII. ODGOVORNOST VIŠE LICA ZAISTU ŠTETU
Šteta koju prouzrokuje više lica. - Često se događa da više li-

ca prouzrokuje istu štetu. U prouzrokovanju te štete oni mogu učestvova-
ti neposredno (kao neposredni izvršioci jedne ili više radnji) ili posredno
(kao podstrekači ili pomagači), a mogu je prouzrokovati radeći zajedno ili
odvojeno, tj. nezavisno jedan od drugog. U svim tim slučajevima radi se o
odgovornosti više lica za istu štetu.
Solidarna odgovornost štetnika. - Pravilo je da za štetu koju više
lica prouzrokuje zajedno, svi učesnici odgovaraju solidarno (čl. 206. st. 1.
ZOO), s tim što solidarno sa njima odgovaraju i podstrekač i pomagač, kao
i onaj koji je pomogao da se odgovorna lica ne otkriju (čl. 206. st. 2. ZOO).
Solidarno odgovaraju i lica koja su štetu prouzrokovala radeći nezavi-
sno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokova-
noj šteti (čl. 206. st. 3. ZOO), kao i lica koja su na neki način međusobno
povezana, ako je nesumnjivo da je neko od njih štetu prouzrokovalo, a ne
može se utvrditi ko je (čl. 206. st. 4. ZOO).
Posebno se predviđa i solidarna odgovornost naručioca i izvođača ra-
dova na nepokretnosti za štetu koja je trećem licu prouzrokovana u vezi sa
izvođenjem tih radova (čl. 207. ZOO).
Regres isplatioca. - U međusobnom odnosu, solidarni dužnici ne
odgovaraju za ukupnu štetu, već samo za njen srazmeran deo. S obzirom
na to, solidarni dužnik koji isplati više nego što iznosi njegov udeo u šteti,
može tražiti od svakog od ostalih dužnika da mu naknadi ono što je platio
za njega (čl. 208. st. 1. ZOO). Visinu udela svakog dužnika sud određuje
prema težini njegove krivice i težini posledica koje su proistekle iz njego-
vog delovanja (čl. 208. st. 2. ZOO), s tim što na svakog dužnika pada jednak
deo, ako se udeli dužnika ne mogu utvrditi, osim ako pravičnost zahteva da
se u konkretnom slučaju drugačije odluči (čl. 208. st. 3. ZOO).
Glava peta
OSTALI IZVORI OB LIGACIJA
I. STICANJE BEZ OSNOVA
1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova
Pojam. - Sticanje bez osnova nastaje tako što deo imovine jednog
lica pređe na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a da taj prelaz ne-
ma svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu (čl. 210. st. 1. ZOO). Ka-
rakteriše ga, dakle, to što do prelaza imovine dolazi bez pravno priznatog
osnova, tako da se, sa stanovišta pravnog poretka, takvo sticanje smatra
neosnovanim, neopravdanim ili nepravičnim. Pošto sticanje koristi znači
uvećanje imovine, govori se i o neosnovanom obogaćenju.
Pravni poredak ne odobrava sticanje bez osnova, već ga smatra nenor-
malnim i neodrživim. Zbog toga se sticaocu nameće obaveza da ono što je
neosnovano stekao vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost po-
stignutih koristi (čl. 210. st. 1. ZOO). Takva obaveza nastaje i kad se nešto
primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (čl.
210. st. 2. ZOO). Radi povraćaja neosnovano stečenog ili naknade njegove
vrednosti, lice na čiji račun je obogaćenje usledilo ima pravo na tužbu pro-
tiv sticaoca (condictio sine causa).
Subjekti. - U obligacionom odnosu iz sticanja bez osnova učestvuju
dva lica: sticalac (označava se i kao obogaćeno lice) je dužnik, a lice čija je
imovina umanjena (označava se i kao osiromašeno lice) je poverilac.
2. Opšti uslovi i nastanak sticanja bez osnova
Opšti uslovi. - Da bi nastao obligacioni odnos iz sticanja bez osnova,

moraju se ispuniti sledeći uslovi:
(1) Obogaćenje sticaoca. - Ono postoji u slučaju kad dođe do poveća-
nja imovine sticaoca, koje nastaje uvećanjem imovine ili sprečevanjem da
se imovina umanji. Uvećanje imovine ostvaruje se povećanjem aktive (npr.
sticanjem stvarnih ili obligacionih prava) ili smanjenjem pasive (npr. neko
isplati tuđi dug). Obogaćenje postoji i u slučaju kad je sprečeno umanjenje
imovine do kojeg je po redovnom toku stvari trebalo da dođe (npr. neko
plati izdržavanje tuđem detetu, neosnovano i bez naknade upotrebljava tu-
đu stvar za šta bi, normalno, trebalo da plati naknadu).
(2) Osiromašenje drugog lica. - Obogaćenje sticaoca treba da nastane
na račun drugog lica. Taj uslov je ispunjen kad obogaćenje jednog, dovede
do osiromašenja drugog, odnosno do umanjenja njegove imovine (npr. kad
osiromašeni izgubi neko svoje pravo, isplati sumu novca, kad neko neo-
123
snovano upotrebljava njegovu stvar). Pri tome, osiromašenje i obogaćenje

treba da su međusobno uslovljeni, tako da se ono što se pojavljuje kao obo-
gaćenje u imovini jednog, javlja kao osiromašenje u imovini drugog, odno-
sno da su obe promene posledica istog uzroka.
(3) Odsustvo osnova. - Obogaćenje sticaoca treba da je neosnovano,
tj. da do njega dođe bez punovažnog osnova. Neosnovanim se smatra ono
obogaćenje koje se ne zasniva na pravnom pravilu sadržanom u zakonu,
pravnom poslu ili odluci suda, odnosno drugog državnog organa.192 Do
neosnovanog obogaćenja može doći ili kad uopšte nije postojao punovažan
osnov, ili kad je postojao, ali je kasnije otpao, ili kad se očekivani osnov ne
ostvari.
U pravnoj teoriji se, m eđutim , pojam osnova shvata različito. N ajčešće se pod
osnovom podrazum eva punovažan pravni odnos, koji opravdava određeno stica-
nje, što je jed n o objektivno poim anje osnova.193 M eđutim , bar kada se radi o obo-
gaćenju koje nastaje radnjom osirom ašenog lica, prisutno je i jed n o subjektivno
shvatanje osnova. Po njem u je osnov jedna subjektivna činjenica, koja se svodi
na cilj kojem teži isplatilac, odnosno na svrhu ispunjene činidbe.194 Ako je taj cilj
ostvaren, obogaćenje sticaoca je osnovano, čak i u slučaju kad nem a opravdanje
u nekom punovažnom pravnom odnosu. Tako, na prim er, u slučaju poklona koji
je učinjen jednom od budućih supružnika u vezi sa zaključenjem braka, brak nije
osnov poklona u objektivnom sm islu. Ali, ako do zaključenja braka ne dođe, osnov
sticanja u subjektivnom sm islu nije se ostvario, tako da poklonodavac m ože da
traži povraćaj poklona.
Nastanak. - Sticanja bez osnova može da nastane na različite načine.
Ono najčešće nastaje usled radnje samog osiromašenog lica, koje izvrši ne-
ku činidbu obogaćenom licu, s tim što su moguća tri takva slučaja: isplata
nedugovanog, isprata s obzirom na osnov koji se nije ostvario i isplata s ob-
zirom na osnov koji je docnije otpao. Pored toga, sticanje bez osnova može
da nastane i usled radnje obogaćenog lica, usled radnje nekog trećeg lica,
kao i usled nekog spoljnjeg događaja.
3. Slučajevi sticanja bez osnova
a) Isplata nedugovanog
Pojam. - Pod isplatom nedugovanog podrazumeva se takav slučaj

sticanja bez osnova koji nastaje kad neko plati nedugovano, tj. kad izvrši
nešto što nije trebao da izvrši. U tom slučaju isplatilac ima pravo da tu-
žbom zahteva povraćaj plaćenog (condictio in debiti).
Uslovi. - Za isplatu nedugovanog neophodna su tri uslova:

193 Isto.
194 Isto.
(1) Da je plaćanje izvršeno radi ispunjenja neke obaveze (solvendi

causa). - Isplata je izvršena solvendi causa ako je, prema sporazumu
strana kojih se tiče, trebalo da posluži podmirenju nepostojećeg (privid-
nog) duga.
(2) D aje isplaćen nepostojeći (prividan) dug. - Nepostojećim se sma-
traju ne samo dugovi koji uopšte nisu postojali, već i dugovi koji su u tre-
nutku isplate ugašeni (npr. dugovi iz poništenog ili raskinutog ugovora, iz
ugovora zaključenog pod odložnim uslovom). To su apsolutno nepostojeći
dugovi koji se nikoga i ničega ne tiču.195 U relativno nepostojeće dugove
spadaju dugovi koji se ne tiču ili isplatioca, ili sticaoca, ili činidbe koja je
izvršena radi njihove isplate (npr. isplata tuđeg duga, isplata licu koje nije
poverilac, isplata činidbe koja se ne duguje).196
Nije plaćeno nedugovano i nema mesta povraćaju u ovim slučajevim a: kad du-
žnik plati dug ne znajući da im a pravo prigovora neispunjenog ugovora, prigovora
prebijanja ili pravo da ugovor raskine, isplata duga pre njegove dospelosti, kad is-
platilac zna da nije dužan da plati (čl. 211. ZOO), kad je isplaćena prirodna obaveza,
neka moralna ili društvena dužnost (čl. 213. ZOO), kao i u slučaju kad se isplatom
želela nadoknaditi šteta izazvana povredom tela, narušenjem zdravlja ili smrću,
pod uslovom da je sticalac bio savestan (čl. 216. ZOO).
(3) Da je isplatilac bio u zabludi. - Isplatilac treba da je verovao da
dug postoji i da on plaća svoj dug. Ako nije bio u zabludi, nema pravo na
povraćaj plaćenog, jer se pretpostavlja da svaka dobrovoljna isplata znači
priznanje duga ili poklon. Pri tome, svaka zabluda se uzima u obzir, pa i
ona koju je isplatilac skrivio.
Zabluda isplatioca se ne traži, tako da on ima pravo na povraćaj plaćenog iako
nije bio u zabludi, u sledećim slučajevima: kad je isplatilac zadržao pravo da traži
povraćaj (čl. 211. ZOO); kad je isplatio dug da bi izbegao prinudu državnog ili nekog
drugog organa (čl. 211. ZOO); kad je isti dug plaćen dva puta, pa m akar jednom i
po osnovu izvršne isprave (čl. 212. ZOO); kad je isplatilac bio prinuđen na isplatu;
i kad je neko načinio za drugog kakav izdatak ili učinio nešto drugo što je ovaj po
zakonu bio dužan učiniti (čl. 218. ZOO).
b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario
Ovaj slučaj sticanja bez osnova postoji kad se isplata izvrši s obzirom
na osnov čiji se nastanak očekuje u budućnosti, pa se to očekivanje ne
ostvari. U tom slučaju za ono što je isplaćeno ne postoji osnov, tako da se
isplaćeno može tužbom povratiti (condictio ob causam futuram ).
Ovaj slučaj karakteriše to što isplatilac nije u zabludi, jer zna da dug u
trenutku isplate još ne postoji, ali je u zabludi u očekivanju da će dug kasni-
je nastati (npr. isplati prodajnu cenu pre konačnog zaključenja ugovora).

196 Isto.
125
c) Isplata s obzirom na osnov kojije docnije otpao
Ovaj slučaj sticanja bez osnova postoji kad je u trenutku isplate posto-
jao za nju osnov, ali je kasnije nestao (npr. posle izvršene isplate ugovor se
poništi ili raskine).
Onaj kome je, u ovom slučaju, isplata izvršena drži primljeno bez
osnova, pa isplatilac ima pravo da tužbom zahteva povraćaj plaćenog (con-
dictio ob causamjinitam).
d) Obogaćenje usled radnje obogaćenog

Obogaćenje može nastati i usled radnje sam og obogaćenog, na koju on nije
bio ovlašćen. Radi se, po pravilu, o nedopuštenim radnjam a, kojim a izvršilac ne
stiče nikakvo pravo, već neosnovano prisvaja izvesne vrednosti iz tuđe imovine.
N ajvažniji slučaj takvog sticanja sastoji se u neovlašćenom korišćenju ili utrošku
tuđe stvari u svoju korist. U tom slučaju osirom ašeno lice m ože zahtevati naknadu
štete. Ali, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, osirom ašeni ima
pravo na naknadu koristi koju je obogaćeni im ao od upotrebe stvari (čl. 219. ZOO).
e) Obogaćenje usled radnje trećeg lica ili usled

nekog spoljnjeg događaja
Obogađenje jednog lica može nastati i usled radnje trećeg lica ili nekog spolj-
njeg događaja. M oguće je da neko upotrebi stvar jednog lica u korist drugog, a da
nema uslova za primenu poslovodstva bez naloga. U tom slučaju, lice u čiju je ko-
rist upotrebljena stvar dužno je da je vrati, a ako to nije moguće, da naknadi njenu
vrednost. Pored toga, m oguće je i da neko pom eša ili spoji pokretne stvari različitih
sopstvenika, ili da do toga dođe usled nekog spoljnjeg događaja.
4. Dejstvo sticanja bez osnova
U čemu se ogleda i od čega zavisi. - Sticanjem bez osnova nastaje obli-

gacioni odnos između sticaoca i lica čija je imovina umanjena. U tom od-
nosu sticalac ima položaj dužnika a osiromašeni položaj poverioca. Sticalac
mora da vrati osiromašenom ono čime se obogatio, s tim što obim njegove
obaveze zavisi od toga da li je bio savestan ili nesavestan.
Obaveza povraćaja ili naknade vrednosti. - Sticalac je obave-
zan da vrati osiromašenom ono što je stekao na njegov račun. To može biti
obaveza vraćanja stvari ili obaveza ustupanja potraživanja (čl. 210. st. 1.
ZOO). Pored toga, sticalac je dužan da vrati plodove koje je ubrao, kao i da
plati zateznu kamatu (čl. 2x4. st. 1. ZOO). Za stvar koju je otuđio ili uniš-
tio, obavezan je da vrati ono što je po tom osnovu primio. Međutim, ako se
priroda onoga što je neosnovano stekao protivi vraćanju, sticalac je obave-
zan da naknadi njegovu vrednost (npr. korist od upotrebe, usluge, prerade,
mešanja i spajanja) (čl. 21. st. 1. ZOO).
PRIRUČNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
126
Uticaj savesnosti sticaoca. - Obaveza savesnog sticaoca svodi se

na povraćaj koristi koju ima u trenutku isticanja zahteva za povraćaj.197 Uz
to, on duguje i povraćaj plodova i zatezne kamate od dana podnošenja zah-
teva (61. 214. ZOO). Ipak, on ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troš-
kova (npr. za plaćenu carinu, prevoz) (čl. 215. ZOO), kao i pravo da uzme
ono čime je stvar poboljšao (ius tollendi).
Obaveza nesavesnog sticaoca je veća. On je dužan da vrati ne samo onu
neosnovano stečenu korist koju poseduje u trenutku isticanja zahteva, već
odgovara i za koristi kojih više nema. Njegov položaj sličan je položaju du-
žnika koji je zapao u docnju. Pored toga, on duguje plodove i zateznu kamatu
od dana sticanja (čl. 214. ZOO). Nesavesni sticalac ima pravo na naknadu
nužnih troškova, dok mu naknada za korisne troškove pripada samo do iz-
nosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja (čl. 215. ZOO).
II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA
1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga
Pojam. - Pod poslovodstvom bez naloga podrazumeva se vršenje tu-

đih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun
i radi zaštite interesa onoga čiji su poslovi (čl. 220. st. 1. ZOO). Ono je, po
pravilu, zabranjeno, jer je nespojivo sa subjektivnim pravima i predsta-
vlja delikt.198 Ipak, zakonom se dopušta da se od tog pravila odstupi samo
u slučaju kad posao ne trpi odlaganje, u tom smislu što predstoji šteta ili
propuštanje očigledne koristi (čl. 220. st. 2. ZOO).
Radi se, obično, o situacijam a u kojima imovini nekog lica zapreti opasnost
oštećenja ili uništenja, a da to lice nije samo u stanju da preduzm e potrebne mere
radi otklanjanja opasnosti. Ako je neko lice u stanju da preduzm e takve m ere, raz-
lozi uzajam ne pom oći i solidam osti nalažu da mu se dopusti da to učini i bez znanja
i ovlašćenja lica čiji su interesi ugroženi (npr. da ugasi požar u tuđoj kući, da opravi
vodovodnu cev u stanu odsutnog suseda, da prim i pošiljku podstanara).
Subjekti. - U obligacionom odnosu koji nastaje poslovodstvom bez
naloga učestvuje lice koje svojevoljno obavlja posao za drugoga, koje se nazi-
va poslovođa bez naloga ili nezvani vršilac tuđeg posla (negotiorum gestor),
i lice čije poslove ono obavlja, koje se zove gospodar posla (dominus negotii).
2. Uslovi poslovodstva bez naloga
S obzirom da stvara određene obaveze za gospodara posla i mimo nje-

gove volje, poslovodstvo bez naloga dopušteno je samo ako su ispunjeni
sledeći uslovi:

(1) Posao mora biti vršen ili izvršen. - Poslovodstvo bez naloga može
nastati samo ako je poslovođa bez naloga stvarao preduzeo vršenje, od-
nosno ako je već izvršio neki posao. Taj posao može biti kako pravni (npr.
zaključenje nekog ugovora), tako i faktički (npr. gašenje požara koji je izbio
u stanu). U svakom slučaju, posao se mora sastojati iz neke aktivne radnje,
jer samo trpljenje ili uzdržavanje ne dovodi do poslovodstva bez naloga.
(2) Posao mora biti tuđi. - Posao se smatra tuđim ako ga poslovođa
bez naloga preduzima ne za sebe, već za gospodara posla.
Nekada je, po samoj njegovoj prirodi i sadržini, jasn o da se radi o poslu koji
pripada gospodaru posla (npr. isplata tuđeg računa za utrošenu električnu ener-
giju) (tzv. objektivno tuđi posao), a nekada je posao po svojoj prirodi neutralan,
s tim što spada u tuđi posao s obzirom na usm erenu volju poslovođe bez naloga
(npr. kupovina neke stvari koja može koristiti i drugim licim a) (tzv. subjektivno
tuđi posao).
(3) Posao mora biti u interesu gospodara. - Posao mora biti u intere-
su gospodara posla, tako da od preduzetog posla on ima koristi.
Korisnost posla ceni se, po pravilu, prem a objektivnom m erilu (npr. gašenje
požara u tuđoj kući objektivno je korisno vlasniku kuće). S druge strane, subjek-
tivna ocena korisnosti poslovođe bez naloga nikad se ne uzim a u obzir, dok se u
nekim slučajevim a ocena gospodara posla uzim a u obzira, kada se radi o njegovim
interesima.
Kao jedan od uslova poslovodstva bez naloga, korisnost može biti dvo-
jaka. Nekada se ona sastoji u tome što poslovođa bez naloga otklanja opa-
snost štete koja preti imovinskim ili ličnim dobrima drugoga. U tom slučaju
radi se o nužnom poslovodstvu bez naloga (negotiorum gestio necessaria),
kod kojeg se ne traži da je postignut željeni cilj, odnosno da je spasavanje
uspelo. Međutim, svojom radnjom poslovođa bez naloga može da postig-
ne i stvarnu korist za gospodara posla, da uveća njegovu imovinu (npr. da
naplati njegovo potraživanje koje bi, inače, zastarilo). To bi bilo korisno
poslovodstvo bez naloga (negotiorum gestio utilis), kod kojeg se traži da se
preduzetim poslom postigne određena korist za gospodara posla.
(4) Posao mora biti vršen bez naloga ili ovlašćenja. - Poslovodstvo
bez naloga postoji samo ako poslovođa bez naloga nije bio ni ovlašćen ni
obavezan da tuđi posao obavi.
(5) Namera poslovođe bez naloga da zahteva naknadu. - Poslovođa
bez naloga treba da ima nameru da traži naknadu troškova i nagradu za
obavljanje tuđeg posla, koja se pretpostavlja.
3. Dejstvo poslovodstva bez naloga
U čemu se sastoji. - Poslovodstvo bez naloga stvara dvostran obli-

gacioni odnos u kojem i za poslovođu bez naloga i za gospodara posla na-
staju obaveze, koje su slične obavezama koje jedan prema drugom imaju
nalogodavac i nalogoprimac.
Obaveze poslovođe bez naloga. - Glavne obaveze poslovode bez

naloga su:
(1) Obaveštenje gospodara posla. - Poslovođa bez naloga dužan je
da obavesti o svom postupku što je moguće pre gospodara posla i da na-
stavi započeti posao, dok ovaj ne bude preuzeo brigu o njemu (čl. 221. st.
1. ZOO);
(2) Uredno i savesno vođenje započetog posla. - Poslovođa bez nalo-
ga dužan je da uredno i savesno vodi započeti posao, rukovodeći se pri tom
stvarnim i verovatnim namerama i potrebama gospodara posla (čl. 222. st.
1. ZOO), s tim što je dužan da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, od-
nosno dobrog domaćina (čl. 222. st. 2. ZOO);
(3) Polaganje računa. - Poslovođa bez naloga dužan je da po svrše-
nom poslu položi račun i ustupi gospodaru posla sve što je pribavio vršeći
njegov posao (čl. 221. st. 2. ZOO);
(4) Naknada štete. - Poslovođa bez naloga je dužan da gospodaru po-
sla nadoknadi štetu koju mu je prouzrokovao vršeći njegov posao, prema
opštim pravilima o odgovornosti. Međutim, njegova je odgovomost nešto
blaža, jer se predviđa da sud može da smanji njegovu odgovornost ili da ga
sasvim oslobodi odgovornosti za nepažnju (čl. 222. st. 3. ZOO).
Obaveze gospodara posla. - Gospodar posla ima prema poslovođi
bez naloga ove obaveze:
(1) Oslobođenje poslovođe bez naloga od obaveza. - Gospodar posla
je dužan da oslobodi poslovođu bez naloga svih obaveza koje je zbog posla
uzeo na sebe, kao i da preuzme sve obaveze koje je zaključio u njegovo ime
(čl. 223. st. 1. ZOO);
(2) Naknada za izdatke i pretrpljenu štetu. - Gospodar posla je dužan
da naknadi poslovođi bez naloga sve nužne i korisne izdatke, kao i štetu
koju je ovaj pretrpeo, čak i ako očekivani rezultat nije postignut (čl. 223.
st. 1. ZOO);
(3) Primerena naknada za trud. - Gospodar posla je dužan da plati
poslovođi bez naloga primerenu naknadu za trud, ako je otklonio štetu od
gospodara posla ili mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim
namerama i potrebama (čl. 223. st. 2. ZOO).
4. Vršenje tuđih poslova protiv zabrane

Vršenje tuđih poslova protiv zabrane postoji u slučaju kad se neko prihvati tu-
đeg posla i pored zabrane lica čiji je posao, za koju je, inače, znao ili je morao znati
(čl. 226. st. 1. ZOO). Takvo vršenje tuđeg posla je protivpravno, tako da iz njega ne
nastaju prava koja pripadaju poslovođi bez naloga. Staviše, onaj koji se prihvati tuđeg
posla i pored zabrane lica čiji je posao, odgovara za štetu koju je prouzrokovao meša-
njem u tuđe poslove, čak i ako je do nje došlo bez njegove krivice (čl. 226. st. 2. ZOO).
M eđutim , kad je zabrana vršenja posla protivna zakonu ili m oralu, a naročito
kad je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi
odlaganje, važe opšta pravila o poslovodstvu bez naloga (npr. dopušteno je dati
drugome izdržavanje ako ga ne daje onaj čija je to zakonska dužnost i pored njegove
zabrane) (čl. 226. st. 3. ZOO).
5. Nepravo poslovodstvo
Nepravo poslovodstvo postoji kad neko vrši tuđi posao u nam eri da za sebe za-
drži postignute koristi, iako zna da je posao tuđ (čl. 227. st. 1. ZOO). U tom slučaju
poslovođa se smatra kao poslovođa bez naloga, tako da je dužan da na zahtev ono-
ga čiji je posao položi račun i preda mu sve postignute koristi (čl. 227. st. 1. ZOO).
Međutim, s obzirom da i nepravo poslovodstvo predstavlja protivpravnu rad-
nju, onaj čiji je posao m ože zahtevati i vraćanje stvari u pređašnje stanje, kao i na-
knadu štete (čl. 227. st. 2. ZOO), pod uslovom da je poslovođa znao da je posao tuđ
ili da je to morao znati.'99
III. JEDNOSTRANEIZJAVE VOLJA
Neke jednostrane izjave volje danas mogu biti izvor obligacija, pod
uslovom da se njima obavezuje sam izjavilac.
Spomo je za koje se sve obligacione odnose može reći da imaju svoj
izvor u jednostranoj izjavi volje. Po širem shvatanju, u jednostrane izjave
volje kao izvore obligacija spadaju: poslovodstvo bez naloga, sticanje bez
osnova, ponuda za zaključenje ugovora, javno obećanje nagrade i izdavanje
hartija od vrednosti. Po užem shvatanju, tu spadaju samo javno obećanje
nagrade i izdavanje hartija od vrednosti.
U Zakonu o obligacionim odnosima usvojeno je uže shvatanje, jer kao
slučajeve jednostranih izjava volje predviđa samo javno obećanje nagrade
i hartije od vrednosti.
1. Javno obećanje nagrade
a) Pojam i uslovi nastanka
Pojam. - Javno obećanje nagrade postoji kad neko, javnim oglasom,

obeća neodređenom broju lica da će dati nagradu onome ko bude izvršio
određenu radnju, odnosno postigao neki uspeh, ili se našao u određenoj
situaciji (čl. 229. st. l. ZOO). Za javno obećanje nagrade karakteristično je
da stvara obavezu samo za obećavaoca, tako da niko nije obavezan da izvr-
ši zahtevanu radnju. Ali, onaj ko izvrši radnju stiče pravo na nagradu, bez
obzira da li je znao ili nije znao za obećanu nagradu kada je vršio radnju, pa
čak i ako je nagrada obećana pošto je radnja izvršena.
Uslovi. - Dabi iz javnog obećanja nagrade nastala obligacija, potreb-
no je da se ispune sledeći uslovi:

130
(1) Obećanje nagrade. - Za nastanak javnog obećanja nagrade neo-

phodno je da neko lice (fizičko ili pravno) obeća nagradu za izvršenje od-
ređene radnje. Ako se radi o fizičkom licu, ono mora da poseduje potpu-
nu poslovnu sposobnost, jer javnim obećanjem nagrade raspolaže svojom
imovinom.
(2) Obećanje učinjenojavnim oglasom. - Javno obećanje nagrade na-
staje samo ako je obećanje učinjeno javnim oglasom, tj. na takav način da
ga sazna veći broj ljudi. Obično se to čini preko štampe, radija, televizije, ili
objavom na oglasnoj tabli.
(3) Obećanje upućeno neodređenom broju lica. - Obećanje treba da
je upućeno neodređenom broju lica, s tim što krug lica kojima je obećanje
upućeno može biti uži (npr. samo studenti) ili širi (npr. svi građani).
(4) Određena radnja koju treba izvršiti, uspeh koji treba postići ili
situacija u kojoj se treba naći. -Javnim obećanjem nagrade treba da se
odredi radnja koju treba izvršiti, uspeh koji treba postići ili situacija u ko-
joj neko lice treba da se naće da bi se steklo pravo na nagradu. Ta radnja,
uspeh ili situacija mora da ispunjava uslove koji se traže i za svaku drugu
činidbu, tj. da bude moguća i dopuštena.
(5) Odrdena nagrada. - Javnim obećanjem nagrade treba da se odre-
di nagrada izvršiocu radnje. Ona se najčešće obećava u novcu, ali se može
sastojati i u davanju neke druge stvari, počasne medalje ili diplome.
b) Opozivanje i dejstvo javnog obećanja nagrade

Opozivanje. - Javno obećanje nagrade se, po pravilu, može opozva-
ti. Opoziv je moguć sve do izvršenja radnje za koju je nagrada obećana, s
tim što se ostvaruje na isti način na koji je obećanje dato ili ličnim saopšte-
njem pojedinim licima. Međutim, lice koje je izvršilo radnju, a nije znalo
niti je moralo znati da je obećanje nagrade opozvano, ima pravo na obeća-
nu nagradu, dok ono koje je do opozivanja učinilo potrebne izdatke radi
izvršenja radnje određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu,
izuzev ako obećavalac dokaže da su oni učinjeni uzalud (čl. 230. st. 1. ZOO).
Obećanje se ne može opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje
radnje, odnosno za obaveštenje 0 postignutom rezultatu ili ostvarenju od-
ređene situacije (čl. 230. st. 2. ZOO).
Dejstvo. - Pravo na nagradu stiče ono lice koje prvo izvrši radnju za
koju je nagrada obećana. Ali, ako je više lica izvršilo radnju istovremeno,
svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravičnost ne zahteva druga-
čiju podelu (čl. 230. st. 1. i 2. ZOO).
Obaveza obećavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopšti, u roku
određenom u oglasu, da je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte is-
punio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije određen, istekom
jedne godine od oglasa (čl. 233. ZOO).
131
2. Hartije od vrednosti
a) Pojam i bitni sastojci
Pojam. — Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izda-

valac obavezuje da ispuni obavezu upisanu u toj ispravi njenom zakonitom
imaocu (čl. 234. ZOO). Pri tome, u vezi sa nastankom obaveze iz hartije
od vrednosti postoje različite teorije. Zakon o obligacionim odnosima se
opredelio za emisionu teoriju prema kojoj obaveza iz hartije od vrednosti
nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom kori-
sniku (čl. 237. ZOO).
Bitni sastojci. - Hartije od vrednosti su strogo formalne isprave, ko-
je moraju imati određene bitne sastojke, jer isprava koja ne sadrži bilo koji
od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti (čl. 235. st. 3. ZOO). U
bitne sastojke hartije od vrednosti spadaju: (1) označenje vrste hartije od
vrednosti; (2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište iz-
davaoca hartije od vrednosti; (3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje,
odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili označenje da hartija
od vrednosti glasi na donosioca; (4) tačno označenu obavezu izdavaoca ko-
ja proizilazi iz hartije od vrednosti; (5) mesto i datum izdavanja hartije od
vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; (6) potpis
izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije
od vrednosti koje se izdaju u seriji (čl. 235. st. 1. ZOO).
b) Vrste i ostvarivanje prava iz hartija od. vrednosti
Vrste. - Prema načinu određivanja imaoca prava, razlikuju se tri vr-

ste hartija od vrednosti: (1) hartije na donosioca, (2) hartije na ime i (3)
hartije po naredbi.
Ostvarivanje prava. - Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano
je za samu hartiju, tako da se može ostvariti samo ako se poseduje hartija,
s tim što pripada zakonitom imaocu hartije (čl. 239. st. 1. ZOO). Kod har-
tije od vrednosti na donosioca, zakonitim imaocem hartije smatra se njen
donosilac, dok se kod hartije od vrednosti na ime i po naredbi zakonitim
imaocem smatra lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na ko-
je je ona uredno preneta (čl. 239. st. 2. i 3. ZOO).
c) Prenos hartije od vrednosti
Prenos hartije od vrednosti zavisi od toga o kojoj se hartiji od vredno-

sti radi. Kad je u pitanju hartija od vrednosti na donosioca, pravo iz hartije
se prenosi njenom predajom (čl. 241. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti
na ime prenosi se cesijom, s tim što posebnim zakonom može biti određe-
no da se pravo iz hartije od vrednosti na ime može prenositi indosamentom
132
(čl. 242. st. 1. i 2. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se

indosamentom (čl. 243. ZOO).
d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci

Od hartija od vrednosti treba razlikovati tzv. legitim acione papire i legitim a-
cione znake.
L e g it im a c io n i p a p ir i. - To su takve pism ene isprave koje služe za legiti-
miranje poverilaca kojim a dužnik - izdavalac duguje određenu činidbu. Oni mogu
biti i na ime određenog lica (npr. mesečna karta za prevoz, štedna knjižica), ali kod
većine drugih takvih papira poverilac nije određen (npr. razne ulaznce, vozne karte,
bonovi i sl.). N a legitim acione papire shodno se prim enjuju odgovarajuće odredbe
o hartijam a od vrednosti (čl. 257. ZOO).
L e g it im a c io n i z n a c i. — Legitimacioni znaci ne predstavljaju nikakve pi-
sm ene isprave, niti sadrže nešto određeno o obavezi izdavaoca, ali i oni služe da po-
kažu ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati (npr.
garderobni i slični znaci) (čl. 258. st. 1. ZOO). N jihov izdavalac se oslobađa obaveze
kad je u dobroj veri izvrši donosiocu, s tim što za donosioca ne važi pretpostavka
je je on pravi poverilac, te je u slučaju spora dužan da dokaže to svoje svojstvo (čl.
258. st. 2). Inače, poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legi-
tim acioni znak (čl. 258. st. 3. ZOO).
Glava šesta
DE JSTVA OB LIGACIJA
I. P O V E R IO Č E V A P R A V A I D U Ž N IK O V E O B A V E Z E
Dejstvo obligacionog odnosa ispoljava se u pravima i obavezama lica

koja u njemu učestvuju. Poverilac je ovlašćen da od dužnika zahteva ispu-
njenje obaveze, a dužnik je dužan da u izvršavanju svoje obaveze postupa
sa potrebnom pažnjom (pažnja dobrog privrednika, dobrog domaćina ili
dobrog stručnjaka) (čl. 18. st. 1. i 2. ZOO), kao i da je ispuni savesno i u sve-
mu onako kako ona glasi (čl. 262. st. 1. ZOO). Ukoliko dužnik dobrovoljno
ne ispuni ono što duguje, poverilac ga na to može prinuditi uz pomoć suda,
s tim što dužnika u tom slučaju mogu pogoditi različite pravne posledice.
A) PRAVO N A N AKN AD U ŠTETE
l. Opšta pravila o pravu na naknadu štete
a) Naknada štete zbog neispunjenje ili zadocnjenja
Odgovornost dužnika zbog kršenja obaveze. - Dužnik koji do-

brovoljno ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, dužan je da
133
izvrši ne samo ono što je prvobitno dugovao, već i da naknadi štetu koju
je prouzrokovao poveriocu povredom svoje obaveze (čl. 262. st. 2. ZOO).
Dužnik, dakle, nije samo dužan, već je i odgovoran poveriocu, s tim što to
može biti kako (1) odgovomost zbog neispunjenja (kad dužnik obavezu ne
ispuni nikako), tako i (2) odgovomost zbog rđavog ispunjenja (kad dužnik
ne ispuni obavezu u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi način).
Oslobođenje dužnika od odgovornosti. - Za dužnika koji ne is-
puni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem pretpostavlja se da
je kriv, s tim što je opšteprihvaćen stav da se pretpostavka krivice odnosi
samo na običnu nepažnju, dok se krivica u obliku grube nepažnje i namere
mora dokazati. S obzirom na to, da bi ostvario pravo na naknadu štete po-
verilac treba da dokaže postojanje svog prava, odnosno dužnikove obaveze,
kao i štetu koja mu je prouzrokovana povredom dužnikove obaveze.
Dužnik se ne može osloboditi odgovornosti za štetu dokazujući da nije
kriv ili da je pri izvršavanju svoje obaveze postupao sa potrebnom pažnjom,
već samo ,,ako dokaže da nije mogao ispuniti svoju obavezu, odnosno da je
zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zaključenja
ugovora koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći“ (čl. 263. ZOO).
b) Ugovorno proširenje, ograničenje i isključenje odgovornosti
Dispozitivno regulisanje dužnikove odgovornosti. - Odredbe

kojima se reguliše dužnikova odgovornost za štetu zbog kršenja ugovome
obaveze imaju, po pravilu, dispozitivni karakter. S obzirom na to, koriste-
ći se načelom autonomije volje, ugovome strane takvu svoju odgovornost
mogu unapred ugovorom da prošire, isključe ili ograniče.
Proširenje odgovornosti. - Ugovorom se može proširiti odgovor-
nost dužnika i na slučaj za koji on inače ne odgovara, s tim što se izvršenje
ovakve ugovome odredbe ne može zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa
načelom savesnosti i poštenja (čl. 264. ZOO).
Isključenje odgovornosti. - Isključenje dužnikove odgovornosti
za štetu, kojim se poverilac unapred odriče prava na naknadu štete, kri-
je mogućnost zloupotrebe. Zbog toga se mogućnost isključenja dužniko-
ve odgovomosti zakonom redovno ograničava, kako bi se zaštitili interesi
slabije ugovorne strane. U tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odno-
sima predviđa da se odgovomost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju
ne može ugovorom unapred isključiti (čl. 265. st. 1). Pored toga, sud može
na zahtev zainteresovane ugovome strane poništiti i ugovomu odredbu o
isključenju odgovomosti za običnu nepažnju, ako je takav sporazum proi-
zašao iz monoplskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa
ugovomih strana (čl. 265. st. 2. ZOO).
Ograničenje odgovomosti. — Ograničenje odgovornosti najčešće se
ostvaruje određivanjem najvišeg iznosa naknade koji će se dugovati. Takva
134
odredba je punovažna, samo ako tako određeni iznos nije u očiglednoj ne-
srazmeri sa štetom, i ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom predvi-
đeno (čl. 265. st. 3. ZOO). Ali, bez obzira na ograničenje, poverilac ima pravo
na potpunu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokova-
na namerno ili krajnjom nepažnjom dužnika (čl. 265. st. 4. ZOO).
c) Obim naknade i krivica poverioca
Obim naknade. - Odgovornost dužnika zbog kršenja preuzete oba-

veze ograničena je samo na tzv. predvidljivu štetu. U tom smislu i Zakon
o obligacionim odnosima propisuje da „poverilac ima pravo na naknadu
obične štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zaključenja ugovora
morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na
činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate" (čl. 266. st.
1). Međutim, u slučaju prevare ili namernog neispunjenja obaveze, kao i
neispunjenja obaveze zbog krajnje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati
od dužnika naknadu celokupne štete koja je nastala zbog povrede ugovora,
bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih je ona
nastala (čl. 266. st. 2. ZOO).
Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki
dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u
razumnoj meri (čl. 266. st. 3).
Krivica poverioca. - Dešava se da za nastalu štetu, ili njenu veliči-
nu, ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice i do poverioca ili do lica
za koja on odgovara. U tom slučaju naknada koju dužnik duguje poveriocu
smanjuje se srazmerno (čl. 267. ZOO).
2. Ugovorna kazna
a) Pojam, nastanak, karakter i značaj
Pojam. - Ugovorna kazna je određena novčana suma ili neka druga

materijalna korist koju dužnik obećava da će platiti, odnosno pribaviti po-
veriocu ukoliko svoju obavezu uopšte ne ispuni ili je ispuni sa zakašnjenjem.
Nastanak. - Sporazum o ugovornoj kazni zaključuje se kao klauzula
ugovora iz kojeg je nastala obaveza čije se ispunjenje obezbeđuje ili u vidu
posebnog ugovora.
Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahođenju, u
jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na
koji drugi način (čl. 271. st. 1. ZOO).
Ako je za ugovor iz koga je nastala obaveza na čije se ispunjenje ugo-
vorna kazna odnosi propisana određena forma, onda i ugovoma kazna mo-
ra biti ugovorena u toj istoj formi (čl. 271. st. 2. ZOO).
135
Ugovorna kazna se ne može ugovoriti za novčane obaveze (čl. 270. st.

3. ZOO), jer su one obezbeđene pravom na zateznu kamatu .
Karakter. - Ugovorna kazna je sporedna obaveza, tako da đeli
pravnu sudbnu obaveze na čije se obezbeđenje ona odnosi (čl. 272. st. 1.
Z0 0 ),200 s tim što ta obaveza gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja
ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara (čl. 272. st. 2).
Značaj. - Ugovorna kazna je veoma značajno sredstvo obezbeđenja
izvršenja obaveza. Ona spada u lična (personalna) sredstva obezbeđenja,
jer ugovaranjem ugovorne kazne poverilac ne stiče nikakvo stvarno pravo
na stvari dužnika ili nekog trećeg lica, već samo obligaciono pravo (potra-
živanje) prema dužniku.
b) Vrste i dejstvo ugovorne kazne
Vrste. - S obzirom na uslov plaćanja, ugovorna kazna može se javi-

ti u vidu (1) ugovorne kazne zbog neispunjenja i (2) ugovorne kazne zbog
zadocnjenja sa ispunjenjem obaveze, s tim što se, u slučaju sumnje, pret-
postavlja da je kazna ugovorena za slučaj zadocnjenja (čl. 270. st. 2. ZOO).
Dejstvo. - U slučaju kad je kazna ugovorna za slučaj neispunjenja oba-
veze, poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovomu kaznu (tzv.
altemativna ugovoma kazna), s tim što gubi pravo da zahteva ispunjenje
obaveze ako je zahtevao isplatu ugovome kazne (čl. 273. st. 1. i 2. ZOO). Ova
kazna ima za cilj da zameni poveriočev interes za ispunjenje glavne obaveze.
Ako je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem,
poverilac ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu (tzv.
kumulativna ugovorna kazna), s tim što ne može zahtevati ugovornu kaznu
zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze a nije bez odlaganja sa-
opštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu (čl. 273. st. 4. i
5. ZOO). Ova kazna služi, po pravilu, kao pokriće za štetu koju je poverilac
pretrpeo usled dužnikove docnje sa ispunjenjem obaveze.
c) Ugovorna kazna i naknada Štete
Kazna nije uslovljena štetom. - Ugovornu kaznu, kao posebno pravo,

poverilac može da zahteva i kad njen iznos premaša visinu štete koju je
pretrpeo, pa čak i kad nije pretrpeo nikakvu štetu (čl. 275. st. 1. ZOO). Za
realizaciju tog prava poverilac ne mora da dokaže da šteta stvarno postoji,
jer pravo na ugovomu kaznu nije uslovljeno štetom. Dovoljna je krivica
dužnikova, koja se pretpostavlja.
200 Ako je ugovor iz kojeg izvire glavna obaveza ništav, biće ništav i sporazum o ugovor-
noj kazni; ako se glavna obaveza ugasi na bilo koji način, gasi se i sporazum o ugo-
vomoj kazni; ako se glavno potraživanje ustupi drugome, samim tim je ustupljeno i
pravo na ugovomu kaznu.
136
Mogućnost kumulacije kazne i štete. - S druge strane, ugovaranjem

ugovorne kazne poverilac ne gubi zakonska prava po osnovu dužnikovog
nedozvoljenog ponašanja (npr. pravo na naknadu štete). Ta prava i ugo-
vorna kazna se, po pravilu, ne mogu sabirati, s tim što nema sabiranja sa-
mo u slučaju kad je ugovoma kazna po svojoj vrednosti veća od štete ili kad
je s njom jednaka. Ali, ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa
ugovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete
(čl. 275. st. 2. ZOO).
d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne
Sud će na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nađe da

je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta oba-
veze (čl. 274. ZOO).
3. Zatezna kamata
Kad se duguje. - Novčane obligacije karakteriše to što je naknada

u vidu isplate određene sume novca (kamata, interes) zbog zadocnjenja u
njihovom ispunjenju određena zakonom. U tom smislu se i propisuje da
dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glav-
nice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom (čl. 277. st.
1. ZOO).201 Odredba kojom se određuje stopa zatezne kamate prinudnog
je karaktera, tako da ugovorne strane ne mogu izmeniti njen iznos, niti se
unapred mogu odreći prava da zahtevaju plaćanje zatezne kamate.
U slučaju kad je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate
koja je predviđena zakonom, ona teče i posle dužnikove docnje (čl. 277. st.
2. ZOO).
Pravo na potpunu naknadu. - Pravo na zateznu kamatu nije uslo-
vljeno štetom koju trpi poverilac zbog dužnikovog zadocnjenja, što znači
da poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo
kakvu štetu zbog dužnikove docnje (čl. 278. st. 1. ZOO). Ali, ako je šteta ko-
ju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi
dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune
naknade štete (čl. 278. st. 2. ZOO). U tom slučaju morao bi da dokaže visi-
nu štete koja mu je prouzrokovana.
Kamata na kamatu (anatocizam). - Na dospelu a neisplaćenu
ugovomu ili zateznu kamatu, kao i na druga povremena novčana davanja
ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom određeno (čl. 279. st. 1.
ZOO). Ipak, na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kama-
201 Visina stope zatezne kamate određena je Zakonom o visini stope zatezne kamate
(„Službeni list SRJ“, br. 9/01, kao i „Službeni glasnik RS“, br. 31/11).
137
ta od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu, dok na povre-

mena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kad je sudu
podnesen zahtev za njihovu isplatu (čl. 279. st. 2. i 3. ZOO).
B ) P O B I J A N J E D U Ž N IK O V IH P R A V N IH R A D N J I
Pojam. - Pobijanje dužnikovih pravnih radnji je slučaj mešanja po-

verioca u imovinskopravne odnose svog dužnika kod kojeg se poveriocu
čije je potražvanje dospelo za isplatu priznaje pravo da pobije pravnu rad-
nju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverioca. Radi se o pobijanju
pravnih radnji nesavesnog dužnika koji na različite načine umanjuje svoju
imovinu, kako bi onemogućio poverioca da se naplati. Protiv takvih po-
stupaka nesavesnog dužnika još je u rimskom pravu bila predviđena pa-
ulijanska tužba (actio Pauliana). Pravo pobijanja predviđa se i u našem,
kao i ostalim današnjim pravima, s tim što se, osim tužbom, može vršiti i
prigovorom (čl. 283. st. 1. ZOO).
Ko može vršiti pobijanje i protiv koga. - Pravo na pobijanje ima
svaki poverilac čije je potražvanje dospelo za isplatu, bez obzira kada je ono
nastalo (280. st. 1. ZOO). Dospelost potražvanja je opšti uslov pobijanja,
jer poverilac čije potražvanje nije dospelo nema pravo na pobijanje. Osim
prvobitnog poverioca dužnikovog, pravo na pobijanje ima i cesionar i na-
slednik poverioca. U sporu za pobijanje poverilac je pobijač.
Lica protiv kojih se vrši pobijanje su u odnosu na poverioca treća lica.
To su obično saugovarači dužnikovi sa kojima je ili u čiju korist je pred-
uzeta pravna radnja koja se pobija, kao i njihovi naslednici (čl. 283. st.
2. ZOO). Ali, tužba se može podneti i protiv pribavioca koji je znao da se
pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a kod besplatnog priba-
vljanja i ako on to nije znao (čl. 283. st. 3. ZOO). Inače, lica protiv kojih se
podiže tužba za pobijanje nazivaju se u sporu protivnici pobijanja.
Pravne radnje koje se mogu pobijati. - Pobijanje je moguće sa-
mo ako dužnik preduzme neku pravnu radnju kojom se njegova imovi-
na umanjuje, odnosno koja je preduzeta na štetu poverioca (čl. 280. st. 1.
ZOO). Pri tome, pojam pravne radnje je širi od pravnog posla, jer obuhvata
ne samo pravne poslove (npr. prenos prava svojine ugovorom o prodaji ili
ugovorom o poklonu), već i propuštanja zbog kojih je dužnik izgubio kakvo
materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza
(npr. neisticanje prigovora zastarelosti, neprekidanje zastarelosti).
Posebni uslovi pobijanja. - Za uspeh pobijanja moraju biti ispu-
njeni i sledeći posebni uslovi:
(1) Oštećenje poverioca. - Poverilac mora da dokaže da je zaista oš-
tećen pravnom radnjom koju je dužnik preduzeo, s tim što se smatra da
je pravna radnja preduzeta na štetu poverioca ako usled njenog izvršenja
dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja
138
(čl. 280. st. 2. ZOO). Insolventnost dužnika obično se dokazuje neuspelim

pokušajem prinudne naplate iz dužnikove imovine.
(2) Dužnikova krivica za oštećenje. - Dužnik treba da je kriv što je
preduzetom radnjom onemogućio poverioca da se naplati. On mora biti
svestan štetnih posledica svoje radnje. U tom smislu se i predviđa da se
teretna raspolaganja mogu pobijati samo ako je dužnik u vreme raspolaga-
nja znao ili mogao znati da nanosi štetu svojim poveriocima (čl. 281. st. 1.
ZOO), s tim što se njegova krivica ne pretpostavlja, već je poverilac mora
dokazati.
Ako su u pitanju besplatna raspolaganja i sa njima izjednačene pravne
radnje (npr. odricanje od nasleđa), smatra se da je dužnik znao da predu-
zetom radnjom nanosi štetu poveriocima (čl. 281. st. 3. ZOO).
(3) Krivica trećeg lica. - I treće lice treba da je krivo. Tom licu treba da
je poznato ili da je moglo biti poznato da dužnik učinjenim raspolaganjem
nanosi štetu poveriocu (čl. 281. st. 1. ZOO). Samo ukoliko treće lice spada u
krug tzv. sumnjive porodice, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da du-
žnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocu (čl. 281. st. 2. ZOO).
Za pobijanje besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih
radnji, ne zahteva se krivica trećeg lica (čl. 281. st. 3. ZOO).
Dejstvo pobijanja. - Svrha pobijanja nije da se pobijana pravna
radnja dužnikova poništi, već da se učini bez dejstva samo prema pove-
riocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja, dok
u svemu ostalom pravna radnja ostaje i dalje u važnosti. Prema tome, ako
sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu
(poveriocu) i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja
(čl. 284. ZOO).
Rok za podizanje tužbe. - Tužba za pobijanje može se podneti u ro-
ku od jedne godine za pobijanje teretnih raspolaganja, dok se za pobijanje
teretnih raspolaganja u korist članova sumnjive porodice i dobročinih raspo-
laganja ona može podneti u roku od tri godine, s tim što se navedeni rokovi
računaju od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno
od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju (čl. 285. ZOO).
C ) P R A V O Z A D R Ž A V A N J A ( I U S R E T E N T IO N IS )
Pojam i uslovi zadržavanja. - Pod pravom zadržavanja podrazu-

meva se pravo poverioca u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar da
je zadrži sve dok njegovo potraživanje ne bude isplaćeno. Jedini uslov za
vršenje tog prava je da je poveriočevo potraživanje dospelo za naplatu. Ali,
i poverilac potražvanja koje nije dospelo ima pravo zadržavanja, u slučaju
kad je dužnik postao nesposoban za plaćanje (čl. 286. st. 1. i 2. ZOO).
Ipak, pravo zadržavanja je isključeno u slučaju kad dužnik zahteva da
mu se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili
ĐORĐENIKOLIĆ OBUGACIONOPRAVO
139
kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na čuva-

nje ili na poslugu (čl. 287. st. 1. ZOO).
Dejstvo prava zadržavanja. - Pravom zadržavanja obezbeđuje se
poveriočevo potraživanje, jer se on može naplatiti iz vrednosti zadržane
stvari na isti način kao i založni poverilac, ali je, pre nego što pristupi na-
plati, dužan da o svojoj nameri obavesti blagovremeno dužnika (čl. 289.
ZOO).
R a z lik a iz m e đ u z a lo ž n o g p r a v a i r e te n c ije . - S obzirom da se poverilac
naplaćuje iz zadržane stvari na isti način kao i založni poverilac, jasn o je da izme-
đu račne zaloge i retencije postoji velika sličnost i podudarnost. Ipak, izm eđu njih
postoje i neke razlike.
(1) Najvažnija razlika ogleda se u tom e što zalogoprim ac im a pravo sledova-
nja, dok retinent to pravo nema.
(2) Da bi poverilac m ogao imati pravo retencije, stvar m ora biti u njegovoj ne-
posrednoj državini, dok kod založnog prava to nije nužno.
(3) Pravo retencije može nastati samo ako poverilac ima dospelo potraživanje
prem a dužniku, dok ugovorno založno pravo može nastati i kad potraživanje nije
dospelo.
(4) Pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a založno pravo najčešće na
osnovu ugovora.
II. P O V E R IO Č E V A P R A V A U N E K IM
P O S E B N IM S L U Č A J E V I M A
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu. -

Ako sa ispunjenjem takve obaveze dužnik padne u docnju, poverilac može
po svom izboru, pošto o tome prethodno obavesti dužnika, nabaviti stvar
istog roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete, ili zahteva-
ti vrednost dugovane stvari i naknadu štete (čl. 290. ZOO).
Kad se obaveza sastoji u činjenju. - Ako sa ispunjenjem takve
obaveze dužnik padne u docnju, poverilac može, obavestivši prethodno du-
žnika, sam o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio dužan uraditi, a
od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge
štete koju bi imao zbog ovakvog načina ispunjenja (čl. 291. ZOO).
Sudski penali. - Sudski penali služe da se obezbedi valjano ispunje-
nje obaveze od strane dužnika. Naime, kad dužnik ne izvrši o roku neku
svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravnosnažnom odlukom, sud može,
na traženje poverioca, odrediti dužniku naknadni primereni rok i izreći da
će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku, biti dužan da isplati
poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za koju drugu
jedinicu vremena, počev od isteka tog roka. Ako dužnik naknadno ispu-
ni obavezu, sud može smanjiti tako određenu svotu, vodeći računa o svrsi
zbog koje je naredio plaćanje (čl. 294. ZOO).
Glava sedma
PR ES TA NA K OBLIGACIJA
I. IS P U N J E N J E
Pojam. - Pod ispunjenjem se podrazumeva izvršenje dugovane či-

nidbe. Njime se potpuno zadovoljava interes poverioca koji je bio cilj obli-
gacionog odnosa, a dužnik se oslobađa obaveze. Uporedo sa ispunjenjem,
koristi se i izraz ,,isplata“, koji u običnom govoru ima uže značenje, jer pod-
razumeva samo davanje određene sume novca.
Sadržina ispunjenja ili isplate zavisi od onoga što se duguje.
P r a v n a p r i r o d a . - O pravnoj prirodi isplate ne postoji jedinstveno mišlje-
nje. U nemačkoj pravnoj teoriji iznosi se m išljenje da je isplata pravni posao. Ipak,
preovlađuje shvatanje da isplatu treba shvatiti kao faktičku radnju, a ne kao pravni
posao. U aktu isplate ima, doduše, i elem enata saglasnosti, ali ona, ipak, nije nužna,
jer za isplatu nije potrebna ni aktivna volja dužnika, ni pasivna volja poverioca.202
A ) O P Š T A P R A V IL A O IS P U N J E N J U
l. Subjekti ispunjenja
Lice koje vrši isplatu. - Ovo lice naziva se isplatilac. To je, po pra-
vilu, dužnik, jer je on i dužan i ovlašćen da ispuni svoju obavezu. Dužnik
koji vrši isplatu treba da je potpuno poslovno sposoban, jer u suprotnom
njegov staralac ima pravo da je osporava i da zahteva povraćaj isplaćenog
iznosa. Ali, i poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti oba-
vezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno
ispunjenje, s tim što se može osporavati ispunjenje zastarelog duga ili duga
koji potiče iz igre ili opklade koje izvrši takav dužnik (čl. 297. ZOO).
Osim dužnika, obavezu može ispuniti i treće lice (čl. 296. st. 1. ZOO).
Samo kad se radi o obavezama koje su vezane za ličnost dužnikovu, njih
mora ispuniti sam dužnik. Treće lice obično ispunjava obavezu po nalogu
dužnika, s tim što bez znanja i volje dužnika obavezu mogu ispuniti lica
koja imaju pravni interes da obaveza bude ispunjena (npr. jemac, vlasnik
stvari date u zalogu i protivnik pobijanja). Poverilac je dužan da primi is-
punjenje od navedenih lica, čak i kad se dužnik tome protivi, jer u suprot-
nom pada u poverilačku docnju (čl. 296. st. 2. ZOO).
Isplata sa subrogacijom. - Ona postoji u slučaju kad treće lice is-
plati dužnikov dug i stupi na mesto poverioca. U tom slučaju dug se gasi
prema ranijem poveriocu, tako da dužnik duguje ispuniocu ono što je dotle

dugovao poveriocu. Isplata sa subrogacijom ne nastaje uvek kad treći plati

za dužnika, već samo kad to ispunilac želi, ili kad to propisuje zakon, što
znači da postoje voljna i zakonska subrogacija.
Voljna subrogacija nastaje kako na osnovu ugovora koji ispunilac, pre ili pri-
likom ispunjenja, zaključi sa poveriocem , tako i na osnovu ugovora koji ispunilac
pre ispunjenja zaključi sa dužnikom , s tim što u svakom slučaju ona nastaje u času
ispunjenja (čl. 299).
Zakonska subrogacija propisana je u korist lica koje ima neki pravni interes
da obaveza bude ispunjena. Kod nje po sili zakona u času ispunjenja na ispunioca
prelazi poveriočevo potraživanje sa svim sporednim pravim a (čl. 300. ZOO).
Kod isplate sa subrogacijom dužnik se oslobađa obaveze prem a poveriocu, a
ispunilac preuzim a poveriočeva prava prem a dužniku. Pri tom e, poverilac je dužan
da preda ispuniocu sredstva kojim a se potraživanje dokazuje i obezbeđuje (čl. 302.
ZOO), ispunilac ne m ože zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu
(čl. 303. ZOO), a poverilac ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u
vrem e ispunjenja (čl. 304. ZOO).
Lice kome se vrši isplata. - Ispunjenje se, po pravilu, mora izvršiti
poveriocu, koji je poslovno sposoban. Ipak, i ispunjenje izvršeno poslovno
nesposobnom poveriocu oslobađa dužnika ako je korisno za poverioca ili
ako se predmet ispunjenja još nalazi kod njega (čl. 306. st. 1. ZOO).
Osim poveriocu, ispunjenje može biti izvršeno i licu određenom za-
konom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika ili od
strane samog poverioca (čl. 305. st. 1. ZOO).
Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poveri-
lac naknadno odobrio, ili ako se njime koristio (čl. 305. st. 2. ZOO).
2. Predmet ispunjenja
Sadržina obaveze i način isplate. - Predmet isplate predstavlja

ono što čini sadržinu obaveze, odnosno činidba koju dužnik duguje, ta-
ko da dužnik ne može ispuniti obavezu nečim drugim, niti poverilac može
zahtevati nešto drugo (čl. 307. st. 1. ZOO).
Poverilac nije dužan da primi delimično ispunjenje, osim ako priroda
obaveze drugačije nalaže, a dužan je da primi delimično ispunjenje nov-
čane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije (čl. 310. ZOO).
Ako su stvari određene samo po rodu, dužnik je dužan dati stvari srednje
kakvoće, odnosno stvari odgovarajuće kakvoće, ako mu je bila poznata na-
mena stvari (čl. 311. ZOO).
Zamena ispunjenja ( datio in solutum). - Postoji u slučaju kad poverilac
u sporazum u sa dužnikom prim i nešto drugo um esto onog što m u se duguje. Na taj
način vrši se izm ena u postojećem obligacionom odnosu čiji se predm et menja, dok
osnov ostaje nepromenjen.
Zam ena ispunjenja je, inače, surogat isplate, jer dovodi do prestanka obaveze
(čl. 308. st. 1. ZOO). Za materijalne i pravne nedostatke stvari date um esto onoga
što je dugovao dužnik odgovara isto kao prodavac (čl. 308. st. 2. ZOO), s tim što
poverilac može, um esto zahteva po osnovu odgovornosti za pravne i fizičke nedo-

statke stvari, zahtevati od dužnika, ali ne više od jem ca, ispunjenje prvobitnog po-
tražvanja i naknadu štete (čl. 308. st. 3. ZOO).
P r e d a ja r a d i p r o d a je ( d a t io s o lv e n d i c a u s a ) . - Postoji kad dužnik pre-
da poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa
naplati svoje potraživanje, a da mu ostatak preda. U tom slučaju poverilac dobija
ulogu dužnikovog punom oćnika, tako da sam a predaja radi prodaje ne dovodi do
prestanka obaveze, već obaveza prestaje tek kad poverilac proda stvar ili koje drugo
pravo i naplati se iz postignutog iznosa (čl. 309. ZOO).
3. Uračunavanje (inputacija) ispunjenja
Pojam. - Uračunavanje ispunjenja dolazi do izražaja u slučaju kad iz-

među istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni ni-
je dovoljno da bi se mogle namiriti sve te obaveze. U tom slučaju postavlja
se pitanje koje se obaveze smatraju ispunjenim, odnosno kojim se redom
vrši uračinavanje (čl. 312. ZOO).
Redosled uračunavanja. - Za redosled uračunavanja merodavan
je, najpre sporazum između poverioca i dužnika, a ako o tome ne postoji
njihov sporazum, uračunavanje se vrši onim redom koji odredi dužnik naj-
kasnije prilikom ispunjenja.
Kad nema dužnikove izjave o uračunavanju, obeveze se namiruju re-
dom kako je koja dospela za ispunjenje. Ako je više obaveza istovremeno
dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbeđene, a kad su sve
podjednako obezbeđene, prvo se namiruju one koje su dužniku na najve-
ćem teretu. Ako su u svemu napred rečenom obaveze jednake, namiruju
se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, ono što je dato
na ime ispunjenja, raspoređuje se na sve obaveze srazmerno njihovim
iznosima.
4. Vreme i mesto ispunjenja
Vreme ispunjenja. - Vreme ispunjenja je vreme dospelosti obave-

ze, odnosno trenutak od kojeg poverilac može zahtevati njeno ispunjenje.
Ono može biti određeno ugovorom, zakonom ili jednostranom izjavom vo-
lje jedne strane. Pored toga, rok ispunjenja može se odrediti s obzirom na
svrhu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti.
Ako rok ispunjenja nije određen, a svrha posla, priroda obaveze i osta-
le okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može zahte-
vati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik sa svoje strane može zahtevati od
poverioca da odmah primi ispunjenje (čl. 314. ZOO).
I s p u n je n je p r e r o k a . - Kad je rok određen, pre isteka roka ni dužnik ne
može ispuniti obavezu, ni poverilac ne može zahtevati njeno ispunjenje, ali se pred-
viđaju izvesni izuzeci.
143
Ako je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika, on ima pravo da ispuni

obavezu i pre roka, pod uslovom da o svojoj nam eri obavesti poverioca i da pazi da
to ne bude u nevreme, s tim što poverilac m ože prim iti isplatu pre roka i u ostalim
slučajevim a i zadržati pravo na naknadu štete, ako o tom e bez odlaganja obavesti
dužnika (čl. 315. ZOO).
I poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao
obećano obezbećenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeđenje sm anjeno
bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren isključivo u njegovom interesu (čl.
316. ZOO).
M e sto is p u n je n ja . - Mesto ispunjanja, kao mesto u kome dugovanu
radnju treba preduzeti, određuje se pravnim poslom ili zakonom (čl. 319.
st. 1. ZOO). Pored toga, ono se može još odrediti po svrsi posla, prirodi oba-
veze i ostalim okolnostima.
Ali, ako mesto ispunjenja nije ni određeno ni odredivo, ispunjenje
obaveze vrši se u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao
svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje bo-
ravište (čl. 319. st. 2. ZOO).
Kod novčanih obaveza se od navedenih pravila odstupa, jer se propi-
suje da se one ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno
prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište (čl. 320. st. 1. ZOO).
B) DOCNJA
Učesnici obligacionog odnosa dolaze u docnju kad radnju koja se od

njih očekuje ne preduzmu blagovremeno. U docnju može da dođe ne samo
dužnik, već i poverilac. Zato se razlikuju dve docnje: dužnikova (mora de-
bitoris) i poveriočeva (mora creditoris).
1. D o cn ja d u ž n ik a
a) Pojam i uslovi
P o ja m . Docnja dužnika predstavlja zadocnjenje u ispunjenju obaveze

od strane dužnika (čl. 324. st. 1. ZOO). Dužnik dolazi u docnju kad svoju
obavezu blagovremeno ne ispuni, niti ponudi njeno ispunjenje.
U slo v i. - Da bi dužnik došao u docnju treba da se ispune dva uslova:
(1) Dospelost obaveze. - Dužnik dolazi u docnju samo ako je njegova
obaveza dospela, tj. samo ako poverilac od dužnika može da zahteva njeno
ispunjenje.203
(2) Opomena. - Opomena je poziv poverioca dužniku da obavezu is-
puni. Ona može da se učini usmeno ili pismeno, preko suda ili izvan suda.
Izvesne radnje kojima se započinje neki postupak čija je svrha da se po-
203 Jakov Radišić, nav. delo, str. 328-329, smatra da docnja sa ispunjenjem neutuživih
obaveza nije moguća.
144
stigne ispunjenje obaveze imaju značaj opomene (npr. podizanje tužbe ili
protivtužbe, prezentiranje menice ili priznanice) (čl. 324. st. 2. ZOO).
Opomena je uslov docnje samo kad vreme ispunjenja obaveze nije od-
ređeno. Ako je vreme ispunjenja obaveze određeno, opomena nije potreb-
na, jer u tom slučaju, saglasno maksimi da dan opominje umesto čoveka
(Dies interpellatpro homine), dužnik dolazi u docnju čim to vreme istekne.
Ipak, opomena nije potrebna u izvesnim slučajevima, kao što su: kad se
dužnik odrekao prava da bude opomenut, kad se dužnik skriva od poverioca,
kad dužnik nedvosmisleno izjavi da neće ispuniti obavezu, kad je dužnik po
osnovu nedopuštene radnje obavezan da vrati stvar ili nadoknadi štetu.
Krivica dužnikova. - Krivica se, inače, ne zahteva kao uslov dužni-
kove docnje (tzv. objektivna docnja), ali se neke posledice dužnikove doc-
nje uslovljavaju njegovom krivicom.
b) Posledice docnje dužnika
Uticaj. - Docnja ne utiče na mogućnost da se obaveza ispuni onako

kako glasi, tako da poverilac ne gubi pravo da zahteva ispunjenje, kao što
i dužnik koji je u docnji može ispuniti svoju obavezu. Međutim, s obzirom
da predstavlja kršenje obaveze iz obligacionog odnosa, docnja povlači od-
ređene sankcije za dužnika. Neke od njih nastaju bez obzira na dužnikovu
krivicu za dolazak u docnju, dok druge zavise od njegove krivice.204
Posledice neskrivljene docnje. - Dve su posledice neskrivljene
docnje, i to: (1) obaveza plaćanja zatezne kamate (čl. 277. ZOO), i (2) pravo
poverioca da odustane od ugovora.
Posledice skrivljene docnje. - U slučaju kad je dužnik skrivio doc-
nju, ona povlači i dve dopunske posledice, i to: (1) obavezu naknade štete
(čl. 262. st. 2. ZOO), koje se može osloboditi ako dokaže da obavezu nije
ispunio na vreme zbog okolnosti nastalih posle zaključenja ugovora koje
nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći (čl. 263. ZOO), i (2) odgovornost za
slučajnu nemogućnost ispunjenja obaveze (tzv. mešoviti slučaj) (čl. 262. st.
4. ZOO), s tim što se dužnik oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da
bi stvar koja je predmet obaveze slučajno propala i da je svoju obavezu na
vreme ispunio (čl. 262. st. 5. ZOO).
c) Prestanak docnje dužnika
Stanje docnje, odnosno njene posledice, pod određenim uslovima,

mogu prestati, ali samo za budućnost. Uzroci prestanka docnje mogu biti
različiti, ali su najvažniji: (1) ponuda ispunjenja obaveze, (2) gašenje oba-
veze i (3) sticanje prava na prigovor neispunjenog ugovora.

2. Docnja poverioca
a) Pojam i uslovi
Pojam. — Docnja poverioca pređstavlja neosnovano zadocnjenje po-

verioca u prijemu ispunjenja obaveze. U većini slučajeva, dužnik nije u sta-
nju da ispuni svoju obavezu bez poveriočeve saradnje, mada postoje i neki
slučajevi kod kojih nikakva saradnja poverioca nije potrebna, tako da u tim
slučajevima poverilac ne može da padne u docnju.
Uslovi. - Poverilac dolazi u docnju ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1)Ponuda dužnika da obavezu ispuni. - Ova ponuda je istivremeno i
poziv poveriocu da prihvati ispunjenje. Ali, ovaj uslov je ispunjen samo ako
ponuda ispunjenja i kvantitativno i kvalitativno odgovara sadržini obaveze
i ako je stvarna (realna), tj. ako je dužnik preduzeo sve što je potrebno za
ispunjenje, tako da poveriocu preostaje samo da činidbu prihvati.
Ponuda ispunjenja ne zahteva se kao uslov poveriočeve docnje u slučaju kad
je vrem e izvršenja njegove radnje bilo tačno određeno. U tom slučaju poverilačka
docnja nastupa samim protekom roka u kom e je poverilac trebao da preduzm e od-
govarajuću radnju.
(2) Odbijanje poverioca da primi ispunjenje. - Poverilac zapada u
docnju kad ne primi ispunjenje koje mu dužnik ponudi. Ovaj uslov tumači
se veoma široko, tj. u smislu da poverilac ne izvršava bilo koju radnju od
koje zavisi dužnikovo ispunjenje obaveze prema njemu. U tom smislu se i
propisuje da poverilac dolazi u docnju ako „odbije da primi ispunjenje ili
ga svojim ponašanjem spreči“ (čl. 325. st. 1. ZOO).
Poverilac dolazi u docnju i kad je sprem an da prim i ispunjenje dužnikove isto-
vrem ene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze (čl. 325. st. 2. ZOO).
(3) Krivica poverioca. - Iako se izričito ne predviđa njegova krivica,
kao uslov poverilačke docnje, izričito se zahteva da poverilac ,,bez osnova-
nog razloga" odbije da prihvati ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči,
što treba shvatiti kao nepostojanje objektivnih razloga koji bi mogli oprav-
dati poveriočevo odbijanje da primi ispunjenje obaveze (npr. ponuda izvr-
šenja obaveze u nevreme, ponuda pre roka dospelosti).
b) Posledice docnje poverioca
Usled poveriočeve docnje obligacija se ne gasi, ali se položaj dužnikov

donekle poboljšava, jer u slučaju poverilačke docnje: (l) prestaje docnja
dužnika, (2) na poverioca prelazi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari,
(3) prestaje teći kamata, (4) nastaje obaveza poveruoca da dužniku nadok-
nadi štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg
čuvanja stvari (čl. 326. ZOO). Pored toga. u slučaju poveriočeve docnje,
dužnik ima pravo da položi ili da proda dugovanu stvar, kao i pravo da od-
ustane od ugovora.
c) Prestanak docnje poverioca
Docnja poverioca prestaje: (l) gašenjem obligacije, (2) povlačenjem

ponude ispunjenja od strane dužnika i (3) naknadnom izjavom poverioca
da je spreman da primi ispunjenje obaveze i da dužniku nadoknadi štetu
zbog docnje. I posledice poveriočeve docnje prestaju za ubuduće.
C) POLAGANJEI PRODAJA DUGOVANE STVARI
l. Polaganje (deponovanje) kod suda
Pojam. - Pod polaganjem se podrazumeva mogućnost dužnika čija

se obaveza sastoji u predaji neke stvari da se obaveze oslobodi polaganjem
(deponovanjem) te stvari kod suda za poverioca (čl. 327. st. 1. ZOO).205
U slo vi. - Mogućnost polaganja je, inače, izuzetak, koji je dopušten
samo kad za to postoje određeni razlozi na strani poverioca zbog kojih mu
se dugovana stvar ne može uručiti. Ono se može izvršiti u sledećim slučaje-
vima: (1) kad je poverilac u docnji; (2) kad je poverilac nepoznat; (3) kad je
neizvesno ko je poverilac; (4) kad se ne zna gde se poverilac nalazi; (5) kad
je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika (čl. 327. st. 1. ZOO).
Deponovanje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja,
osim ako razlozi ekonomičnosti ili priroda posla zahtevaju da se polaga-
nje izvrši u mestu gde se stvar nalazi (čl. 328. st. l. ZOO). Ali, i svaki drugi
stvarno nadležni sud mora primiti stvar u depozit, s tim što je dužnik du-
žan dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretr-
peo štetu (čl. 328. st. 2. ZOO).
Ne mogu se deponovati sve stvari, već samo one koje su za to podesne
(npr. novac, dragocenosti).
0 izvršenom polaganju dužnik je dužan da obavesti poverioca ako zna
za njega i njegovo boravište (čl. 327. st. 3. Z O O ).
Dejstvo polaganja. - Polaganjem dugovane stvari dužnik se, u času
izvršenog polaganja, oslobađa obaveze. Ako je bio u docnji, njegova docnja
prestaje, a prestaje teći i kamata. Osim toga, i rizik slučajne propasti ili oš-
tećenja stvari prelazi na poverioca (čl. 331. st. 1-4. ZOO).
Dužnik može uzeti natrag položenu stvar, s tim što je o uzim anju stvari du-
žan da obavesti poverioca. (čl. 330. st. 1. i 2. ZOO). Ali, dužnik gubi pravo da uzme
stvar: (1) kad se izjavom sudu odrekao tog prava, (2) kad je poverilac izjavio da uzi-
ma položenu stvar, kao i (3) kad je pravnosnažnom odlukom utvrđeno da polaganje
zadovoljava uslove urednog ispunjenja (čl. 330. st. 3. ZOO).
Ako dužnik uzm e natrag položenu stvar, sm atraće se kao da nije bilo polaga-
nja, a njegovi sadužnici i jem ci ostaju u obavezi (čl. 331. st. 5. ZOO).
205 Čl. 327. st. 2. ZOO predviđa se da to pravo imaju i treća lica koja su zainteresovana
da obaveza bude ispunjena.
2. Predaja na čuvanje drugom licu
Ako se duguje predaja stvari koja nije podesna za čuvanje u sudskom depozi-
tu, a ispunjeni su uslovi za polaganje, dužnik m ože zahtevati od suda da odredi lice
kom e će predati stvar da je čuva o trošku i za račun poverioca (čl. 329. st. 1. ZOO),
s tim što takva predaja proizvodi dejstvo polaganja kod suda.
Ako se stvar koja nije podesna za čuvanje u sudskom depozitu duguje na osno-
vu obaveze iz ugovora u privredi, onda predaja takve stvari javnom skladištu na ču-
vanje za račun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda (čl. 329. st. 2. ZOO).
O izvršenoj predaji na čuvanje dužnik je dužan da obavesti poverioca (čl. 329.
st. 3. ZOO).
3. Prodaja dugovane stvari

Ako su ispunjeni uslovi za polaganje kod suda, dužnik se m ože osloboditi oba-
veze i na taj način što dugovanu stvar može prodati, a dobijeni iznos, po odbitku
troškova prodaje, položiti kod suda. Međutim, tim pravom dužnik se m ože koristiti
samo u dva slučaja: (1) ako je stvar nepodesna za čuvanje, ili (2) ako su troškovi po-
trebni za čuvanje ili održavanje stvari nesrazm erni sa njenom vrednošću.
Prodaja se vrši na javnoj prodaji u mestu određenom za ispunjenje, ili u ne-
kom drugom mestu, ako je to u interesu poverioca (čl. 333. st. 1. ZOO).
Ako stvar ima tekuću (tržišnu) cenu ili ako je m ale vrednosti u poređenju sa
troškovim a javne prodaje, dužnik je može prodati iz slobodne ruke (čl. 333. st. 2.
ZOO).
Stvar koja je takva da m ože brzo propasti ili se pokvariti, dužnik je dužan pro-
dati bez odlaganja na najpogodniji način (čl. 333. st. 3. ZOO).
Dužnik je dužan da obavesti poverioca o nam eravanoj prodaji ako je to mogu-
će, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda (čl. 333.
st. 4. ZOO).
I I . O S T A L I N A Č IN I P R E S T A N K A O B A V E Z A
A ) P R E B IJ A N J E (K O M P E N Z A C IJ A )
1. Pojam i značaj
Pojam. - Prebijanje je način gašenja obligacija koji nastupa u slučaju
kad i dužnik ima potraživanje prema svom poveriocu, tako da dolazi do
uzajamnog obračunavanja njihovih tražbina. Lice koje vrši prebijanje nazi-
va se kompenzant, a lice sa kojim se vrši prebijanje kompenzat.
Z n a č iy . - Prebijanje je veoma značajno u pravnom prom etu. Ono zam enju-
je dve isplate, što znači da se njime postiže skraćivanje isplate. Naim e, um esto da
dužnik najpre isplati svoj dug poveriocu, a zatim poverilac ono što on duguje du-
žniku, uzajam ni dugovi se obračunavaju a isplaćuje se samo razlika koja ostane po
izvršenom obračunu. To znači da prebijanje proizvodi isto dejstvo kao i isplata, ali
sa m nogo m anje truda.
Istovrem eno, prebijanjem se obezbeđuje jednakost strana i izbegava rizik da
jedna strana ispuni obavezu prem a drugoj, a da sam a ne bude u m ogućnosti da od
nje naplati svoje potraživanje.
2. Uslovi prebijanja i isključenje prebijanja
Uslovi prebijanja. - Prebijanjem se mogu ugasiti samo potraživa-

nja koja su kompenzabilna, tj. koja ispunjavaju određene uslove. To su sle-
deći uslovi:
(1) Uzajamnost potraživanja. - Uzajamnost je najvažniji uslov pre-
bijanja. Ona postoji kad i dužnik ima potraživanje prema poveriocu kome
duguje. Uzajamna su, dakle, ona potraživanja koja postoje između istih li-
ca, što znači da se može prebiti samo svoje, ne i tuđe potraživanje, samo
potraživanje koje se ima prema svom poveriocu, ne i prema trećem.
Međutim, postoje i slučajevi prebijanja potraživanja koja nisu uzajam na. Ta-
ko, na primer, jem ac m ože izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prem a poveriocu
sa dužnikovim potraživanjem od poverioca (čl. 338. st. 2. ZOO). Isto tako, i cesus
može prebiti cesionaru ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju
mogao prebiti cedentu (čl. 340. st. 1. ZOO). On mu m ože prebiti i ona svoja potraži-
vanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunje-
nje nije bio dospeo u času kad je obavešten o ustupanju, ali sam o ako taj rok pada
pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vrem e (čl. 340. st. 2. ZOO).
(2) Istorodnost potraživanja. - Oba potraživanja, da bi se moglo iz-
vršiti prebijanje, moraju biti istorodna. Takvim se smatraju potraživanja
koja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće (čl.
336. st. 1. ZOO).
(3) Dospelost potraživanja. - Potraživanja se mogu prebiti samo ako
su dospela (čl. 336. st. 1. ZOO), tj. samo ako je nastupio rok za njihovu is-
platu. Prebijanje je, ustvari, vid isplate, a ova se, po pravilu, ne može zah-
tevati pre roka.
Izuzetak postoji samo u slučaju stečaja nekog lica, jer poverilac dužnika koji
je pao pod stečaj može prebiti svoje potraživanje za potraživanje koje dužnik ima
prema njemu i kad ono nije dospelo.
(4) Utuživost. - Potraživanje lica koje vrši prebijanje (kompenzant) mora biti
utuživo,206jer se prebijanje može izvršiti i protivno volji lica sa kojim se vrši prebija-
nje (kompenzat). Neutuživo potraživanje, pošto se može ispuniti samo dobrovoljno,
nije kompenzabilno. Takav je slučaj sa zastarelim potraživanjem i potraživanjem ko-
je potiče iz igre i opklade. U tom smislu se i propisuje da, u slučaju kad su uslovi za
prebijanje nastali pošto je jedno potraživanje zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je
dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti (čl. 339. st. 2. ZOO). Ali,
dug se, izuzetno, može prebiti i sa zastarelim potraživanjem, pod uslovom da ono
još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje (čl. 339. st. 1. ZOO).
Za razliku od potraživanja kompenzantovog, potraživanje kompenza-
ta ne mora biti utuživo, jer kompenzant može, ako hoće, i neutuživo potra-
živanje kompenzatovo isplatiti prebijanjem sa svojim potraživanjem.
Isključenje prebijanja. - Prebijanje se ne može vršiti, čak i u sluča-
ju kad postoje svi potrebni uslovi, ako je isključeno voljom zainteresovanih
strana ili zakonom.

Zakon 0 obligacionira odnosima izričito ne predviđa mogućnost is-

ključenja prebijanja voljom zainteresovanih strana, ali se smatra da takva
mogućnost proizlazi iz načela autonomije volje.
S druge strane, zakonom se predviđa da ne mogu prestati prebija-
njem sledeća potraživanja: (1) potraživanje koje se ne može zapleniti; (2)
potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuva-
nje, ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih je bespravno
zadržao; (3) potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete; (4)
potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzroko-
vanjem smrti; (5) potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržava-
nja (čl. 341. ZOO).
3. Načini prebijanja
Prebijanje može nastati po sili zakona, po volji strana i po odluci suda,

tako da se govori o zakonskoj, voljnoj i sudskoj kompenzaciji. Međutim,
smatra se da tu nije reč o vrstama, već o načinima prebijanja.207
P r e b i j a n j e p o s ili z a k o n a . - Za prebijanje po sili zakona karakteristično
je da nastaje autom atski, čim se dve kom penzabilne tražbine nađu jed n a naspram
druge. Pošto prebijanje nastaje bez znanja i volje zainteresovanih strana, neophod-
no je, izm eđu ostalog, i da tražbine budu likvidne, tj. nesporne i određene po sadr-
žini i iznosu . Ovaj način prebijanja nije poznat u našem pravu.
Voljno prebijanje. - Za voljno prebijanje je karakteristično da na-
staje po volji zainteresovanih lica. Ovaj način prebijanja poznaje i Zakon o
obligacionim odnosima propisujući da „prebijanje ne nastaje čim se steknu
uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj strani da vrši
prebijanje“ (čl. 337. st. 1. ZOO). Inače, voljno prebijanje može biti ugovo-
reno ili jednostrano.
(1) Ugovoreno prebijanje. - Ugovoreno prebijanje nastaje sporazu-
mom zainteresovanih strana da prebiju svoja međusobna potraživanja. Za
ovaj način prebijanja ne zahtevaju se svi oni uslovi koji se traže za zakonsko
i jednostrano prebijanje. Dovoljna je samo uzajamnost tražbina.
(2) Jednostrano prebijanje. - Do njega dolazi jednostranom izjavom
volje jedne strane drugoj da njenu tražbinu želi da prebije sa svojom. Izjava
se može dati u bilo kojoj formi, ali tek pošto su se stekli svi potrebni uslovi
za kompenzaciju. Inače, izjava 0 prebijanju ima retroaktivno dejstvo, jer se
predviđa da se, posle izjave o prebijanju, smatra da je prebijanje nastalo
onog časa kad su se stekli uslovi za to (čl. 337. st. 2. ZOO).
(3) Sudska kompenzacija. - Izjava da se želi izvršiti prebijanje mo-
že se dati i u parnici pred sudom. Obično to čini tuženi koji prigovorom
kompenzacije prigovara potraživanju tužioca, odnosno zahteva od suda da
prilikom odlučivanja o tužiočevom potraživanju uzme u obzir i potraživa-

150
nje tuženog. Ali, umesto prigovora, tuženi može da podigne protivtužbu,

kojom istiće zahtev za naplatu svog potraživanja od tužioca.
4. Dejstvo prebijanja
Prebijanje dovodi do gašenja potraživanja. Pri tome, ako su potraživa-

nja jednake vrednosti, oba se prebijanjem gase. Ako to nije slučaj, gasi se
samo manje potraživanje, dok se veće smanjuje za iznos manjeg. Sa pre-
stankom glavnih, prestaju i sva sporedna potraživanja.
Inače, dejstva prebijanja ne mogu biti takva da se njime vređaju prava
trećih lica.
B) OTPUŠTANJE (OTPUST, OPROŠTAJ) DUGA
Pojam. - Otpuštanje duga je način prestanka obiligacija koji nastaje

tako što poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i što se
dužnik sa tim saglasi (čl. 344. st. 1. ZOO). Za otpuštanje duga neophodna
je uvek saglasnost volja dužnika i poverioca, tj. ugovor o otpuštanju, što
znači da poverilac ne može osloboditi dužnika njegove obaveze protivno
njegovoj volji.
Uslovi. - Otpuštanje nastaje na osnovu ugovora 0 otpuštanju. Za pu-
novažnost ovog sporazuma ne zahteva se posebna forma, čak i kad je posao
iz kojeg je obaveza nastala formalan (čl. 344. st. 2. ZOO). Ugovorom o ot-
puštanju poverilac može dug otpustiti u celosti ili samo delimično.
Ponuda za zaključenje ugovora o otpuštanju može se učiniti i prećut-
no, s tim što vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo
obezbeđeno ispunjenje obaveze, ne znači poveriočevo odricanje od prava
da traži njeno ispunjenje (čl. 345. ZOO).
Ugovor o otpuštanju može se zaključiti i kao apstraktni ugovor.
Osnov. - Najčešće se otpust duga vrši u nameri da se dužniku učini
poklon. Međutim, nije namera darežljivosti uvek cilj otpuštanja. Nekada
poverilac čini otpust u sopstvenom interesu (npr. da bi mu dužnik drugi
veći dug uredno ispunio, kod prinudnog poravnanja van stečaja).
Dejstvo. - Dejstvo otpusta ogleda se u tome što se obaveza gasi i to,
ako je u pitanju potpun otpust, obaveza se gasi u celosti, dok se, kod deli-
mičnog otpusta, glavna i sporedna obaveza gase u onoj meri u kojoj je dug
otpušten. Kod opšteg otpuštanja dugova gase se sva poveriočeva potraži-
vanja prema dužniku, osim onih za koje poverilac nije znao u času kad je
otpuštanje izvršeno (čl. 347. ZOO).
Otpustom se ne smeju vređati prava trećih lica.
Otpuštanje duga jem cu ne oslobađa glavnog dužnika, a otpuštanje duga glav-
nom dužniku oslobađa jem ca, s tim što u slučaju kad ima više jem aca, pa poverilac
oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza sm anjuje za
ĐORĐE NIKOLIĆ OBLIGACIONO PRA VO
151
deo koji otpada na oslobođenog jem ca (čl. 346. ZOO). Otpuštanje duga izvršeno
sporazum no sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i ostale dužnike,
osim u slučaju kad je otpuštanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze sam o dužnika
sa kojim je izvršeno, je r se u tom slučaju solidam a obaveza sm anjuje za deo koji
pada na njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze (čl. 416.
ZOO).208
Pactum de nonpetendo. - Slabije dejstvo od otpusta duga ima pactum de
non petendo, kojim poverilac jednostrano obećava dužniku da neće od njega tražiti
naplatu potraživanja. Tim e se dužnik ne oslobađa obaveze, već stiče sam o moguć-
nost da istakne prigovor poveriocu ako mu on zatraži isplatu.
C) PRENOV (NOVACIJA)
Pojam. - Prenov ili novacija je način prestanka obligacija koji nastaje

sporazumom dužnika i poverioca da svoj postojeći obligacioni odnos ugase
i zamene ga novim (čl. 348. st. 1. ZOO). Na taj način dolazi, s jedne strane,
do gašenja stare obligacije, a s druge strane, do nastanka nove obligacije.
Prenovom se, u suštini, dužnik ne oslobađa obaveze. Ni poverilac preno-
vom ne biva izmiren, već samo dobija novu tražbinu.
Značaj. - Prenov je ustanova koja je imala veliki značaj naročito u rimskom
pravu. On je dolazio otuda što rimski pravnici nisu znali za m ogućnost izm ene su-
bjekata obligacionog odnosa bez promene njene sadržine. Da bi se postigao cilj koji
se danas postiže ustupanjem i preuzim anjem duga, između zainteresovanih lica
zasnivan je nov obligacioni odnos sa novom sadržinom.
U savrem enim pravim a takva uloga novacije nije potrebna, tako da su i potre-
be za novacijom neznatne. Ipak, ona se prim enjuje u slučaju kad strane žele da neki
nejasan ili neizvestan obligacioni odnos zam ene novim.
Uslovi. - Za nastanak prenova neophodno je da se ispune sledeći
uslovi:
(1) Namera da se izvrši novacija. - Za nastanak prenova neophodna
je namera strana da je izvrše (animus novandi). Njihova volja da izvrše
prenov mora na neki način da bude izražena, jer se ne pretpostavlja. S ob-
zirom na to, ako strane na neki način nisu izrazile nameru da ugase posto-
jeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i
dalje pored nove (čl. 349. ZOO).
(2) Postojanje stare obligacije. - Da bi prenov mogao da se izvrši, -
neophodno je da postoji stara obligacija koja se novira. Ukoliko nje nema,
ili je ništava ili već ugašena, prenov ostaje bez dejstva.
Ali, ako je ranija obligacija bila samo rušljiva, prenov je punovažan
ako je dužnik znao za njen nedostatak (čl. 351. st. 1. i 2. ZOO). Prenov se
može izvršiti i kad je stara obligacija prirodna (neutuživa).
208 U pravnoj teoriji pravi se razlika između otpusta duga in personam, kad se samo so-
lidarni dužnik sa kojim je preduzet otpust oslobađa obaveze, dok se obaveza ostalih
solidarnih dužnika smanjuje za deo duga koji pada na njega, i otpusta dug in rem,
kad se svi solidarni dužnici oslobađaju obaveze.
152
(3) Nastanak nove obligacije. - Pošto je cilj prenova da se stara obli-

gacija zameni novom, on može nastati samo ako nastane nova punovažna
obligacija. Ako ne nastane nikakva nova obligacija ili je nova obligacija niš-
tava, ne dolazi do prenova, već stara obligacija i dalje ostaje u važnosti.
S obzirom na to, gašenje stare i nastajanje nove obligacije je uzajamno
uslovljen proces: stari se gasi pod uslovom da nastane novi, a novi nastaje
samo ako je stari novacijom ugašen.
(4) Razlika između stare i nove obligacije. - Prenov može nastati samo
ako između stare i nove obligacije postoji izvesna razlika. Ta razlika treba da
se odnosi na predmet ili na osnov obaveze. Prema tome, novacija se može
izvršiti samo putem promene predmeta (npr. da prodavac umesto televizora
preda frižider) ili osnova obaveze (npr. da će dužnik 100 dinara, koje je dotle
dugovao kao naknadu štete, dugovati ubuduće kao obavezu iz ugovora o zaj-
mu), a moguće je da se istovremeno promeni i predmet i osnov.209
Dejstvo prenova. - Prenov dovodi do gašenja ranije obligacije i nje-
ne zamene novom obligacijom koja nastaje (čl. 350. st. 1. ZOO). Sa ranijom
obligacijom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogo-
davcem drugačije ugovoreno, a isto važi i za ostala sporedna prava koja su
bila vezana za raniju obligaciju (čl. 350. st. 2. i 3. ZOO).
Posle novacije m eđusobni položaj strana određuje se prem a novoj obligaciji.
Prigovori iz stare ne mogu se isticati i u novoj, a dužnik koji je u docnji u staroj nije
u docnji i u novoj obligaciji. Za novu obligaciju teče novi rok zastarelosti (čl. 393.
Z O O ).
Ako se ugovor o prenovu poništi, sm atraće se da nije ni bilo prenova i da ranija
obaveza nije ni prestala da postoji (čl. 352. ZOO).
D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA)
Pojam i uslovi. - Sjedinjenje je način prestanka obligacija koji na-

staje u slučaju kad se i tražbina i dug steknu kod istog lica, tj. kad jedno isto
lice postane i dužnik i poverilac u istom obligacionom odnosu (čl. 353. st. 1.
ZOO). U tom slučaju obligacija se gasi, jer ne može neko sam sebi dugovati.
Do sjedinjenja najčešće dolazi u slučaju univerzalne sukcesije, tj. kad
dužnik nasledi svog poverioca ili kad poverilac nasledi svog dužnika. Ono
može da nastane i kod singularne sukcesije, ako poverilac ustupi tražbinu
dužniku. Pored toga, ono nastaje i u slučaju spajanja dva pravna lica, kao
i u slučaju kad se jedno od njih pripoji drugom. Ali, ne nastaje sjedinje-
nje kad jemac postane poverilac, jer zbog toga obaveza glavnog dužnika ne
prestaje (čl. 353. st. 2. ZOO).
209 Čl. 384. st. 2. ZOO izričito propisuje da se ne smatraju prenovom sporazum poveri-
oca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, mestu ili načinu ispunjenja,
zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili ko-
joj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave od dugu.
153
Za nastanak i dejstvo sjedinjenja ne zahtevaju se neki posebni uslovi.

Ono nastaje automatski, čim se tražbina i dug steknu kod iste ličnosti.
Dejstvo. - Sjedinjenje dovodi do gašenja obligacije, i to kako glavne,
tako i sporednih obaveza.
Ali, sjedinjenje ne dovodi do gašenja obaveze upisane u javne knjige, je r ona
prestaje sjedinjenjem tek kad se izvrši upis brisanja (čl. 353. st. 3. ZOO).
Sjedinjenjem ne mogu biti oštećena treća lica, koja u odnosu na tražbinu im a-
ju pravo plodouživanja ili zaloge.
E) NEMOGUĆNOSTISPUNJENJA
Pojam. — Nemogućnost ispunjenja je način prestanka obligacija ko-

ji nastaje u slučaju kad ispunjenje dužnikove obaveze postane nemoguće
usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara (čl. 354. st. 1. ZOO). Ra-
di se o okolnostima nastalim posle nastanka obligacije (naknadna nemo-
gućnost), koje onemogućavaju dužnika da ispuni svoju obavezu, tako da
se, s obzirom da se cilj obligacije ne može postići, ona gasi. To mogu bi-
ti kako okolnosti koje onemogućuju ispunjenje obaveze u fizičkom smislu
(npr. uništi se automobil u sudaru), što je tzv. fizička nemogućnost, tako i
okolnosti koje onemogućavaju ispunjenje obaveze iz razloga pravne priro-
de (npr. zabrani se uvoz stvari koja je predmet ugovora), što je tzv. pravna
nemogućnost.
Uslovi. - Da bi nemogućnost izvršenja dovela do prestanka obligacije
moraju se ispuniti sledeći uslovi:
(1) Naknadna nemogućnost. - Neophodno je da je nemogućnost na-
stupila posle nastanka obligacije, tj. da se radi o naknadnoj nemogućno-
sti. Ako je nemogućnost već postojala u trenutku nastanka obligacije, onda
obligacija nije ni nastala, a ono što nije nastalo ne može ni da prestane.
Ipak, ako su predm et obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje,
jer rod ne propada. Sam o izuzetno, ako su predm et obaveze stvari određene po ro-
du koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne
cela ta masa (čl. 355. st. 1. i 2. ZOO).
(2) Neodgovornost dužnika za nastalu nemogućnost. - Neophodno je
da za nastalu nemogućnost ispunjenja dužnik nije odgovoran, što znači da
to može biti samo takva nemogućnost ispunjenja koja je nastala bez dužni-
kove krivice, tj. usled okolnosti koje dužnik nije mogao sprečiti, otkloniti
ili izbeći. S obzirom na to, obaveza se ne gasi ako je dužnik odgovoran za
nastupelu nemogućnost ispunjenja, tj. ako je okolnost koja ga je onemogu-
ćila da izvrši obavezu mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.
(3) Dužnik koji nijepao u docnju. - Nemogućnost ispunjenja dovodi
do prestanka obligacije samo ako dužnik nije pao u docnju. Ali, ako je du-
žnik pao u docnju za koju odgovara, on odgovara i za delimičnu ili potpunu
nemogućnost ispunjenja i ako tu nemogućnost nije skrivio (čl. 262. st. 4.
ZOO).
154
Dejstvo. - Do prestanka obligacije zbog nemogućnosti izvršenja do-

lazi samo na zahtev dužnika, koji treba da dokaže okolnosti koje isključu-
ju njegovu odgovornost. Pri tome, ako je nemogućnost izvršenja potpu-
na, obligacija se gasi u potpunosti. Kod delimične nemogućnosti dužnik
se oslobađa obaveze u onom delu u kome je postala nemoguća, ali ostaje u
obavezi u delu koji je moguće ispuniti.
Prestanak obligacije usled nemogućnosti izvršenja je konačan, tako da ne do-
lazi do oživljavanja dužnikove obaveze ako njeno izvršenje kasnije postane moguće.
Ipak, dužnik određene stvari koji je oslobođen obaveze usled nem ogućnosti ispu-
njenja dužan je da ustupi poveriocu pravo koje bi im ao prem a trećem licu zbog
nastale nem ogućnosti (čl. 356. ZOO).
F) PROTEK VREM ENAIOTKAZ
Protek vremena. — Protek vremena javlja se kao način prestanka

trajnih dugovinskih odnosa. Ako je takav odnos sa određenim rokom tra-
janja karakteristično je da on prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovo-
reno ili zakonom određeno da se posle isteka roka dugovinski odnos pro-
dužava za nedodređeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan (čl. 357.
ZOO).
Otkaz trajnog dugovinskog odnosa. - Ako kod trajnog dugovin-
skog odnosa vreme njegovog trajanja nije određeno, svaka strana može ga
prekinuti otkazom (čl. 358. st. l. ZOO). Otkaz mora biti dostavljen drugoj
strani, s tim što se može dati u svako doba, samo ne u nevreme (čl. 358. st.
2. i 3. ZOO).
Otkazani dugovinski odnos ne prestaje automatski, već tek kad istekne otka-
zni rok određen ugovorom , a ako takav rok nije određen ugovorom , odnos prestaje
po isteku roka određenog zakonom ili običajem, odnosno istekom prim erenog roka
(čl. 358. st. 4).
Strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati sam im dosta-
vljanjem otkaza, ako za određeni slučaj zakon ne naređuje što drugo (čl. 358. st. 5).
G) SMRT
Smrt nije redovan način prestanka obaveze, jer smrću dužnika ili po-
verioca obligacija ne prestaje, već prelazi na njihove naslednike. Ali, posto-
je obligacije koje se gase smrću dužnika ili poverioca. To su, prema Zakonu
o obligacionim odnosima, samo one obligacije koje su nastale s obzirom na
lične osobine koje od ugovomih strana ili lične sposobosti dužnika (čl. 359.
ZOO), kao što je to slučaj sa ugovorom o delu kojim se poznati slukar oba-
vezao da izradi portret naručioca, ugovorom o punomoćstvu, ugovorom o
ortakluku i obavezom izdržavanja. U svim tim slučajevima, smrću strane s
obzirom na čije osobine ili sposobnosti je obligacioni odnos nastao, presta-
je i sam obligacioni odnos.
155
II I. Z A S T A R E L O S T
1. Pojam i opšta pravila
Pojam. - Zastarelost je način gašenja oblgacije koji nastaje zbog toga

što poverilac nije u određenom vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove
obaveze. Ustvari, zastarelošću se ne gasi obligacija u pravom smislu te reči,
već prestaje pravo na tužbu, tj. pravo da se zahteva ispunjenje obaveze (čl.
360. st. 1. ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne postoji sankcija za njenu
zaštitu, što znači da ona prestaje da bude utuživa i postaje neutuživa (pri-
rodna) obligacija.
Pozivanje na zastarelost. - Zastarelost ne proizvodi dejstva sama
po sebi, tako da sud neće tužbu odbaciti, ako se od dužnika zahteva ispu-
njenje zastarele obaveze. To znači da sud ne uzima u obzir zastarelost po
službenoj dužnosti, odnosno da se ne može obazirati na zastarelost ako se
dužnik nije na nju pozvao (čl. 360. st. 3. ZOO). Dužnik se na zastarelost
poziva najčešće u vidu odbrane, 1j. prigovorom zastarelosti, ali može to da
učini i tužbom za utvrđenje, kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila za-
starelost potraživanja.
Ispunjenje zastarele obaveze. - Ako dužnik ispuni zastarelu oba-
vezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao
da je obaveza zastarela (čl. 367. ZOO). On nije učinio ni poklon, niti je pla-
tio nedugovano, pa se ni poverilac nije neosnovano obogatio.
Odricanje od zastarelosti. - Dužnik se ne može odreći zastarelosti
pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost (čl. 365. ZOO). Ali,
ako je zastarelost već nastupila, odricanje je dopušteno. Pri tome, pismeno
priznanje zastarele obaveze, kao i davanje zaloge ili kog drugog obezbeđe-
nja za zastarelo potraživanje, smatra se kao odricanje od zastarelosti (čl.
366. ZOO).
Potraživanja koja zastarevaju. - Sva potraživanja, po pravilu,
mogu prestati zastarelošću, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da
zastare, već se protekom vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno po-
traživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja ka-
mata, plodova, troškova, ugovorne kazne (čl. 369. ZOO).
2. Vreme potrebno za zastarelost
a) Zabrana promene roka zastarelosti
Protek vremena je glavni činilac za utvrđivanje zastarelosti, s tim što

se Zakonom o obligacionim odnosima posebno određuju rokovi zastare-
losti pojedinih potraživanja. Pri tome, zakonom određeni rokovi su impe-
rativne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih
156
strana. U tom smislu se izričito predviđa da se pravnim poslom ne može

odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je određe-
no zakonom, ni da zastarelost neće teći za neko vreme (čl. 364. ZOO).
b) Nastupanje, početak i istek roka zastarelosti
Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je

poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (čl. 360. st. 2. ZOO).
Zakonom predviđeni rok zastarelosti počinje teći prvog dana posle do-
spelosti obaveze, tj. prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahte-
vati ispunjenje obaveze, osim ako zakonom za pojedine slučajeve nije nešto
drugo propisano (čl. 361. st. 1. ZOO). Kod obaveza koje se sastoje u pro-
puštanju ili trpljenju, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je
dužnik postupio protivno obavezi (čl. 361. st. 2. ZOO).
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog ro-
ka zastarelosti (čl. 362. ZOO).
c) Rokovi zastarelosti
Vrste rokova. - Zakon o obligacionim odnosima poznaje jedan opšti

i više posebnih rokova zastarelosti.
Opšti rok zastarelosti. - To je rok u kojem zastarevaju sva potra-
živanja za koja zakonom nije određen neki drugi poseban rok zastarelosti.
Opšti rok zastarelosti iznosi deset godina (čl. 371. ZOO).
Poseban rok od tri godine. - U posebnom roku od tri godine za-
starevaju:
(1) povremena potraživanja (čl. 372. ZOO),2*0 s tim što samo pravo iz
koga proističu povremena potraživanja, zastareva za pet godina,211 računa-
jući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik
nije vršio davanja (čl. 373. st. 1. ZOO);
(2) međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i
usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi sa tim ugovo-
rima (čl. 374. st. 1. ZOO);
(3) potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povreme-
no, bilo u jednom ukupnom iznosu (čl. 373. ZOO);
210 Radi se o potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim od-
ređenim razmacima vremena, bilo da je reč o povremenim sporednim potraživa-
njima, kao što je potraživanje kamata, bilo o takvim povremenim potraživanjima u
kojima se iscrpljuje samo pravo, računajući od dospelosti svakog pojedinog davanja,
a isto važi i za anuitete kojima se u jednakim unapred određenim povremenim izno-
sima otplaćuju glavnica i kamate, ali ne važi za otplate u obrocima i druga delimična
ispunjenja.
211 Čl. 373. st. 3. ZOO propisuje da ne može zastariti pravo na izdržavanje određeno za-
konom.
157
(4) potraživanje naknade prouzrokovane štete; ovaj rok od tri godine

počinje da teče od dana kad je oštećenik doznao za štetu i štetnika (subjek-
tivan rok), s tim što ovo potraživanje u svakom slučaju zastareva za pet go-
dina od kad je šteta nastala (objektivan rok) (čl. 376. st. 1. i 2. ZOO).
Od navedenog roka se odstupa u slučaju kad je šteta prouzrokovana
krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti,
jer u tom slučaju zahtev za naknadu štete prema odgovomom licu zastare-
va kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (čl. 377.
st. 1. ZOO).
Navedeni rok se ne primenjuje ni kod potraživanja naknade štete koja
je nastala povredom ugovome obaveze, jer takvo potraživanje zastareva za
vreme određeno za zastarelost te obaveze (čl. 376. st. 3. ZOO).
Poseban rok od jedne godine. - U posebnom roku od jedne godi-
ne zastarevaju:
(1) potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju,
plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoče, kad je isporuka
odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;
(2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu
radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
(3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poš-
tanskih pregradaka, kao i dmga njihova potraživanja koja se naplaćuju u
tromesečnim ili kraćim rokovima;
(4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od is-
teka vremena za koje je publikacija namčena (čl. 378. st. 1. ZOO).
Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim or-
ganom. - Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom
odlukom ili odlukom dmgog nadležnog organa, ili poravnanjem pred su-
dom ili dmgim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona
za koja je zakonom predviđen kraći rok zastarelosti (čl. 379. st. 1. ZOO).
Osim toga, i potraživanja po osnovu osiguranja života zastarevaju u sva-
kom slučaju za deset godina (čl. 380. st. 2. ZOO).
3. Zastoj zastarevanja
Pojam. - Pod zastojem se podrazumeva sprečavanje (zaustavljanje)

zastarevanja usled uzroka zbog kojih zastarevanje nije moglo početi da teče
ili je zaustavljen njegov dalji tok.
Slučajevi. - Zastarelost, pre svega, ne teče između određenih lica
zbog njihove bliskosti. To je slučaj sa potraživanjima koja postoje između:
(1) bračnih dmgova; (2) roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; (3) šti-
ćenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva; (4) dva lica koja žive
u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji (čl. 381. ZOO).
158
Pored toga, zastarevanje ne teče: (l) za vreme mobilizacije, u slučaju

neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj
dužnosti; (2) u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem do-
maćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno
sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje (čl. 382. ZOO).
Najzad, zastarevanje ne teče ni za vreme za koje poveriocu nije bilo
moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje
dužnikove obaveze (čl. 383. ZOO).
Dejstvo. - Svi navedeni razlozi sprečavaju početak, odnosno produ-
ženje toka roka zastarelosti samo dotle dok stvamo postoje. S obzirom na
to, ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzro-
ka, ono počinje teći kad taj uzrok prestane.
Ali, ako je zastarevanje već počelo pre nego što je nastao uzrok koji je
zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a
vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok
zastarelosti (čl. 384).
Z a s to j is t e k a r o k a z a s t a r e lo s t i. - Zastarevanje teče i prem a m aloletniku
i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li im aju zastupnika (čl.
385. st. 1. ZOO), što znači da se oni u pogledu toka roka zastarelosti izjednačuju sa
poslovno sposobnim licima.
Medutim, zastarelost potraživanja m aloletnika koji nema zastupnika i drugog
poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne m ože nastupiti dok ne protekne dve
godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupni-
ka (čl. 385. st. 2. ZOO). Isto tako, ni zastarelost prem a licu koje se nalazi na odslu-
ženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca
od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.
4. Prekid zastarevanja
Pojam. - Pod prekidom se podrazumeva prekidanje daljeg toka za-

starelosti usled određenih radnji dužnika ili poverioca.
Radnjom dužnika. - Zastarevanje se, pre svega, prekida kad dužnik
prizna dug, s tim što se priznanje duga može učiniti ne samo izjavom, nego
i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje
obezbeđenja (čl. 387. st. 1. i 2. ZOO).
Radnjom poverioca. - Poverilac prekida zastarelost podizanjem
tužbe i svakom drugom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom
ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostva-
renja potraživanja (čl. 388. ZOO). Ali, ako poverilac odustane od tužbe ili
druge radnje koju je preduzeo, smatra se da prekid zastarevanja nije na-
stupio. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili
zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera
izvršenja ili obezbeđenja bude poništena (čl. 389. ZOO).
159
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pi-

smeno ili usmeno da obavezu ispuni (čl. 391. ZOO).
Dejstvo. - Posle prekida, zastarevanje počinje teći iznova, a vreme
koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zasta-
relost (čl. 392. st. 1. ZOO).
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od
priznanja (čl. 392. st. 2. ZOO). Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe
ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prija-
vljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova
od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način (čl. 392. st. 3. ZOO).
Glava osma
RAZNE VRSTE OBAV EZ A
I. NOVČANE OBAVEZE
Za novčane obaveze predviđaju se izvesna pravila koja nisu svojstve-

na nenovčanim obavezama. Ta posebna pravila proizlaze iz prirode novca
koji, kao posebna vrsta stvari, predstavlja opšti ekvivalet vrednosti. Ona se
odnose na ispunjenje obaveze u slučaju promenjene vrednosti novca, na
mogućnost ispunjenja pre roka, kao i na plaćanje kamate.
1. Načelo monetarnog nominalizma

i odstupanja od tog načela
Monetarni nominalizam i valorizam. - U slučaju kad se, posle

nastanka obaveze, promeni vrednost novca, postavlja se pitanje da li se
plaćanje ima izvršiti prema njegovoj nominalnoj vrednosti ili u srazmeri
prema unutrašnjoj vrednosti novca. Odgovor na to pitanje može biti za-
snovan ili na načelu monetarnog nominalizma, prema kojem se ne uzimaju
u obzir promene vrednosti novca, tako da dužnik duguje onu sumu novca
na koju obaveza glasi, ili na načelu monetarnog valorizma, prema kojem
se uzima u obzir stvarna vrednost novca, tako da dužnik duguje onu sumu
novca koja po svojoj vrednosti odgovara sumi novca na koju obaveza glasi.
U Zakonu o obligacionim odnosima usvojeno je načelo monetamog
nominalizma, jer se predviđa da je dužnik „dužan da plati onaj broj nov-
čanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon određuje što dmgo
(čl. 394)-
Odstupanje od načela monetarnog nominalizma. - Načelo
monetamog nominalizma je samo principijelno opredeljenje, od kojeg se
može odstupiti u slučaju kad zakon predviđa što dmgo. Tako se, već u za-
konskoj odredbi o valuti obaveze, predviđa da se, u slučaju kad novčana
i6 o PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili u zlatu, njeno ispunje-
nje može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku
ispunjenja obaveze (čl. 395).212 Uvažavanje kursa koji važi u trenutku is-
punjenja obaveze znači dopuštanje valorizacije novčanih obaveza putem
ugovaranja tzv. valutnih ili zlatnih klauzula, što predstavlja odstupanje od
načela nominalizma. Pored toga, dopušta se i ugovaranje klizne skale,213
koje takođe predstavlja odstupanje od načela monetarnog nominalizma.
2. Plaćanje pre roka
S obzirom na specifičnu prirodu novca kao dugovane stvari, za nov-

čanu obavezu je karakteristično da je dužnik može ispuniti i pre roka. To
pravilo ne samo što se izričito predviđa Zakonom o obligacionim odnosima
(čl. 398. st. l), nego se čak i isključuje mogućnost da se dužnik odrekne tog
prava, jer se takva ugovorna odredba proglašava ništavom (čl. 398. st. 2).
U slučaju kad novčanu obavezu ispuni pre roka, dužnik nema pravo da
od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti
obaveze. To pravo mu, ipak, može pripasti ako je na to ovlašćen ugovorom
ili to proizlazi iz običaja (čl. 398. st. 3. ZOO).
3. Ugovorna kamata
Pojam. - Za razliku od zatezne koju duguje svaki dužnik novčane

obaveze koji padne u docnju, ugovorna kamata je naknada za korišćenje
novca koja se duguje na osnovu saglasnosti volja ugovomih strana.
Stopa. - Zakon o obligacionim odnosima dozvoljava ugovaranje ka-
mate, ali imperativno precizora njenu visinu. Međutim, ta visina nije jedin-
stvena, već se razlikuje u zavisnosti od toga da li se ugovara između fizičkih
ili pravnih lica. Stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti
veća od stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenje
(čl. 399. st. 1. ZOO). U pogledu najviše ugovorne kamatne stope između
pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona (čl. 399. st. 2. ZOO).
212 U prvobitnom tekstu Zakona o obligacionim odnosima odredba o valuti obaveze je

glasila: „Ako novčana obaveza protivno posebnom saveznom zakonu glasi na plaća-
nje u zlatu ili nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se može zahtevati samo u doma-
ćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze". S obzirom da
se uzimao u obzir kurs koji je važio u trenutku nastanka obaveze, jasno je da je tom
odredbom bila isključena mogućnost valorizacije novčanog potraživanja koje je gla-
silo na plaćenje u zlatu ili nekoj stranoj valuti.
213 Čl. 397. ZOO glasi: U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i ispo-
ruči određene predmete dozvoljeno je ugovoriti da će cena zavisiti od cene materija-
la i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiču na visinu troškova proizvodnje, u
određeno vreme na određenom tržištu.
ĐORĐE NIKOUĆ OBUGACIONO PRAVO l6 l
Ako je kam ata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vrem e dospevanja,
između fizičkih lica važi kam atna stopa koja se u m estu ispunjenja plaća na štedne
uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kam atna stopa koju banka ili druga
bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla.
S obzirom da su odredbe o stopi ugovome kamate imperativnog karak-
tera, izričito se predviđa da će se primeniti najveća dozvoljena stopa kamate
u slučaju kad je ugovorena kamata veća od dozvoljene (čl. 399. st. 4. ZOO).
Kamata na kamatu. - Zabrana plaćanja kamate na kamatu (tzv.
anatocizam) predviđena je i kod ugovome kamate. Odredba ugovora ko-
jom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći kamata,
ako ne bude isplaćena, proglašava se ništavom (čl. 400. ZOO), što znači
da se kamata na kamatu ne može prethodno ugovoriti. Ali, punovažna je
odredba ugovora kojom se predviđa da će se stopa kamate povećati ako
dužnik ne isplati dospele kamate na vreme (čl. 400. st. 2. ZOO),214 s tim što
tako određena kamatna stopa ne bi smela preći granicu zakonom predvi-
đenog maksimuma koja je imperativno utvrđena.
II. OBAVEZE SA VIŠE PREDMETA
Obaveze sa više predmeta predstavljaju podvrstu složenih obligacija.

Dele se na kumulativne, alternativne i fakultativne.
1. Kumulativne obaveze
Kumulativne su takve obaveze u kojima dužnik duguje više predmeta

istovremeno, tako da se oslobađa svoje obaveze ako sve predmete ispuni
u isto vreme (npr. duguje se televizor i video rekorder). U slučaju propasti
jednog od dugovonih predmeta bez dužnikove krivice, obligacija prestaje
samo ako ispunjenjem preostalog predmeta poverilac ne može da ostvari
cilj koji je imao u vidu stupajući u obligacioni odnos.
2. Alternativne obaveze
Pojam. - Altemativna je takva obaveza koja se sastoji u predaji jed-

nog od više mogućih predmeta koji se duguju (čl. 403. ZOO). Kod takve
obaveze dužnik duguje više predmeta (više predmeta je in obligatione), ali
obavezu ispunjava predajom jednog od dugovanih predmeta (jedan pred-
met je in solutione).
Pravo izbora. - Kod alternativnih obaveza postoji relativna neodre-
đenost predmeta, jer predmet kojim se ispunjava obaveza zavisi od izbora
2,4 Odredbom iz stava 3. člana 400. Zakona o obligacionim odnosima propisuje se da se

zabrana ugovaranja kamate na dospelu a neisplaćenu kamatu ne odnose na kreditno
poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.
lica kome pripada pravo izbora. Pri tome, uzima se da je izbor izvršen kad
strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je iza-
brala. Od tog časa izbor se više ne može menjati, a za obavezu se smatra da
je od početka bila jednostavna, tj. da je njen predmet od početka bila iza-
brana stvar (čl. 404. st. 1. i 2. ZO O ).
Pravo izbora može biti povereno ili dužniku, ili poveriocu, ili nekom
trećem licu, što zavisi od sporazuma strana ili od naredbe zakona.
Ako nešto drugo nije ugovoreno, pravo izbora pripada dužniku i obaveza pre-
staje kad on bude predao predm et koji je izabrao (čl. 403. ZOO). Dužnik ima to
pravo sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude
potpuno ili delim ično predata poveriocu po njegovom izboru (čl. 405. st. 1. ZOO).
Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni u roku određenom za
ispunjenje, dužnik ga m ože pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti prim eren rok,
posle čijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika (čl. 405. st. 2. ZOO).
U slučaju kad je pravo izbora povereno nekom trećem licu, a ono to ne učini,
svaka strana može zahtevati da izbor izvrši sud (čl. 406. ZOO).
Nemogućnost jednog od dugovanih predmeta. - Ako jedan
od dugovanih predmeta obaveze postane nemoguć usled nekog događaja
za koji nije odgovorna ni jedna strana, obaveza se ograničava na preostali
predmet (čl. 407. ZOO).
Ako je predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je od-
govoran dužnik, obaveza se ograničava na preostali predmet ukoliko pravo
izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po
svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete.
Ako je predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je od-
govoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju kad njemu pri-
pada pravo izbora, dužnik može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obave-
zu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati
naknadu štete i tražiti preostali predmet (čl. 408. st. 1. i 2. ZOO).
3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraživanja
Fakultativne obaveze. — Fakultativne su takve obaveze u kojima

dužnik duguje jedan određen predmet, ali se može osloboditi svoje obave-
ze i predajom nekog drugog predmeta. Kod takvih obaveza postoji jedan
predmet koji se duguje (jedan predmet je in obligatione), a više predmeta
kojima se dug može ispuniti (više predmeta je in solutione).
Dužnik kojem je ostavljena mogućnost da se oslobodi obaveze dajući
neki drugi određeni predmet, može se koristiti tom mogućnošću sve dok
poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično
predmet obaveze (čl. 409. ZOO).
Poverilac u fakultatuvnoj obavezi može zahtevati samo predmet oba-
veze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti
svoju obavezu.
163
Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji je du-

žnik odgovaran, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik
može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugo-
vanog predmeta (čl. 410. st. 1. i 2. ZOO).
Fakultativna potraživanja. - Fakultativna potraživanja su takva
kod kojih je poverilac ovlašćen da umesto dugovanog predmeta zahteva od
dužnika neki drugi određeni predmet (čl. 411. ZOO). Kod ovih potraživanja
poverilac može zahtevati od dužnika neku drugu određenu stvar samo pod
uslovom da nije nastupila nemogućnost ispunjenja dugovanog predme-
ta usled događaja za koji dužnik nije odgovoran. Ali, ukoliko nastupu ne-
mogućnost ispunjenja dugovanog predmeta za koju je dužnik odgovoran,
poverilac može zahtevati naknadu štete, s tim što, umesto naknade, može
zahtevati fakultativnu činidbu.
III. OBAVEZE SA VIŠE DUŽNIKAIU POVERILACA
Obaveze sa više dužnika i poverilaca predstavljaju podvrstu složenih

obligacija. Dele se na deljive, solidame i nedeljive obaveze.
1. Deljive obaveze
Deljive obaveze i podeljen obligacioni odnos. - Obaveza je de-

ljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju
ista svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi ništa od
svoje vrednosti (čl. 412. st. 1. ZOO). Za deljivu obavezu je karakteristič-
no da se duguje odnosno potražuje podeljeno, što znači da se deli između
učesnika obligacionog odnosa na onoliko dugova koliko ima dužnika (pa-
sivne podeljene obaveze) ili na onoliko potraživanja koliko ima poverilaca
(aktivne podeljene obaveze). Pri tome, iako potiču iz istog pravnog osnova,
svaki od tih obligacionih odnosa je potpuno samostalan i nezavisan jedan
od dmgog, tako da sve povoljne ili štetne posledice u podeljenoj obavezi
nastaju samostalno za svakog dužnika, odnosno za svakog poverioca.
Pasivne podeljene obaveze. - Kad u nekoj deljivoj obavezi ima
više dužnika, obaveza se deli među njima na jednake delove, ako nije odre-
đena dmgačija podela, što znači da svaki od njih odgovara samo za određe-
ni deo obaveze (čl. 412. st. 2. ZOO) (npr. ako dva lica, kao suvlasnici, kupe
od trećeg autobus za 1.000.000 dinara, svaki od njih duguje prodavcu po
500.000 dinara).
Odnos podeljene i solidarne obaveze. - Pretpostavlja se da više
dužnika duguju deljivu obavezu podeljeno, a mogu je dugovati solidarno
samo ako je tako ugovoreno ili zakonom propisano.
Ipak, za više dužnika deljive obaveze koja je nastala ugovorom u pri-
vredi postoji pretpostavka solidamosti, jer se predviđa da oni odgovaraju
164
poveriocu solidamo, osim ako su ugovarači izričito otklonili solidarnu od-

govornost (čl. 413. ZOO).
Aktivne podeljene obaveze. - Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vi-
še poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake delove, ako nije
što dmgo određeno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potra-
živanja (čl. 412. st. 3. ZOO).
2. Solidarne obaveze
Pojam. - Pod solidarnim obavezama podrazumevaju se takve obave-

ze u kojima ima više lica bilo na dužničkoj, bilo na poverilačkoj strani, s tim
što se obaveza, čak i kad je deljiva, isplaćuje, odnosno naplaćuje u celosti.
To znači da je svaki od više dužnika obavezan da isplati ceo dug, odnosno
da je svaki od više poverilaca ovlašćen da naplati celu tražbinu.
Nastanak. - Osim u slučaju kad ima više dužnika u nekoj deljivoj
obavezi nastaloj ugovorom u privredi, solidarnost se nikad ne pretposta-
vlja, tako da može nastati samo ako je predviđena zakonom, ugovorom ili
testamentom.
Vrste. - Solidarne obaveze dele se u dve vrste: prvu čine one solidar-
ne obaveze kod kojih više dužnika ima solidarnu obavezu, dok dmgu čine
one solidarne obaveze kod kojih više poverilaca ima solidamo potraživa-
nje. S obzirom na to, razlikuje se solidarnost dužnika (pasivne solidarne
obaveze) i solidamost poverilaca (aktivne solidarne obaveze).
a) Solidarnost dužnika (pasivne solidarne obaveze)
Pojam i značaj. - Solidarnost dužnika postoji u slučaju kad više li-

ca duguje jednu obavezu tako da poverilac može zahtevati ispunjenje cele
obaveze od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjenja, ali kad jedan
dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju obaveze
prema poveriocu (čl. 414. st. 1. ZOO). Kod ove solidarnosti, iako postoji
jedan dug, poverilac ima pojedinačne tražbine prema svakom solidarnom
dužniku koje su samostalne, tako da svakom od tih tražbina poverilac može
posebno raspolagati.
Solidarnost dužnika nije pravilo, nego izuzetak koji m ora posebno biti predvi-
đen zakonom, ugovorom ili testam entom . Tako je Zakonom o obligacionim odno-
sima propisana solidarna odgovornost više lica koji zajeđno prouzrokuju štetu (čl.
206. st. 1), naručioca i izvođača radova na nepokretnosti (čl. 208), roditelja i dece
za štetu koju prouzrokuju deca (čl. 166), im aoca m otom ih vozila za štetu koju pre-
trpe treća lica (čl. 178. st. 4).
Solidarnost dužnika je, inače, jedno lično sredstvo obezbeđenja po-
traživanja. Poverilac ima veću sigumost naplate kad ima više solidarnih
dužnika, jer može naplatiti svoje potraživanje sve dok postoji makar i jedan
solidarni dužnik koji je platežno sposoban. Zato se i kaže da je solidarnost

dužnika ustanovljena u poveriočevom interesu.
Odnos solidarnih dužnika prema poveriocu. - Poverilac je
ovlašćen da po svom izboru zahteva ispunjenje obaveze od bilo kojeg soli-
darnog dužnika. On može tražiti isplatu od svih njih istovremeno ili poje-
dinačno, u celosti ili delimično. Ali, ako mu jedan od dužnika plati ceo dug,
svi se solidami dužnici, po sili zakona, oslobađaju obaveze.
Pošto svaki solidarni dužnik ima posebnu obavezu prema poveriocu,
pitanje njihove punovažnosti rešava se odvojeno. Pri tome, svaki dužnik
ima pravo da poveriocu istakne objektivne i subjektivne prigovore. Objek-
tivnim se smatraju svi prigovori koji proizlaze iz same obligacije (npr. pri-
govor nevažnosti ugovora zbog nedozvoljenosti predmeta ili nedostatka
forme). Takve prigovore moraju koristiti svi dužnici. Svaki solidarni du-
žnik može se, po svom nahođenju, koristiti i svojim ličnim prigovorima
koje ima prema poveriocu (npr. prigovor prevare).215
Pravilo je da jedan solidami dužnik ne može svojim postupcima ote-
žavati položaj ostalih sadužnika (npr. pristankom da obavezu ispuni pre
roka, odricanjem od zastarelosti, isplatom zastarele obaveze). U slučaju
odricanja od navršene zastarelosti se i izričito predviđa da takvo odricanje
nema dejstva prema ostalim dužnicima (čl. 422. st. 2. ZOO). Pored toga,
docnja jednog solidarnog dužnika, nema dejstva prema ostalim dužnicima,
a isto važi i za priznanje duga koje izvrši jedan od solidarnih dužnika (čl.
421. ZOO). Ali, kad poverilac dođe u docnju prema jednom solidarnom du-
žniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dužnicima (čl. 420. ZOO).
Subjektivni razlozi jednog dužnika koji dovode do gašenja njegove obaveze
bez nam irenja poverioca mogu koristiti i ostalim solidam im dužnicim a. U tom smi-
slu, otpuštanje duga izvršeno sporazum no sa jednim solidarnim dužnikom oslo-
bađa obaveze i ostale dužnike. Ali, ako je otpuštanje im alo za svrhu da oslobodi
obaveze sam o dužnika sa kojim je izvršeno, solidarna obaveza se sm anjuje za deo
koji prema m eđusobnim odnosim a dužnika pada na njega, a ostali dužnici odgova-
raju solidam o za ostatak obaveze (čl. 416. st. 1. i 2. ZOO). Isto tako, prenovom koji
je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali dužnici.
Ali, ako su poverilac i dužnik prenov ograničili na deo obaveze koji dolazi na ovo-
ga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo sm anjuje za taj deo (čl. 417. st. 1. i 2.
ZOO). Kad se u jednom licu steknu svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste soli-
dam e obaveze (konfuzija), obaveza ostalih solidam ih dužnika sm anjuje se za iznos
dela koji na njega pada (čl. 419). Ako zastarevanje ne teče ili je prekinuto prem a
jednom dužniku, ono teče za ostale solidarne dužnike i može se navršiti, ali dužnik
prem a kom e obaveza nije zastarela i koji je m orao da je ispuni im a pravo zahtevati
od ostalih dužnika prem a kojim a je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo
obaveze (čl. 422. st. 1. ZOO).
215 Zakon o obligacionim odnosima predviđa da solidami dužnik može i potraživanje

svog sadužnika prema poveriocu prebiti sa poveriočevim potraživanjem, ali samo za
onoliko koliko iznosi deo duga tog sadužnika u solidarnoj obavezi (čl. 415. st. 2).
Međusobni odnos solidarnih dužnika. - Sa izvršenom isplatom

od strane jednog solidarnog dužnika, obaveza se ugasila i za ostale solidame
dužnike. Ni oni više ne duguju ništa poveriocu. Međutim, time se ne gasi i
pravni odnos između samih solidamih dužnika. Između njih pravni odnos
postoji i dalje, jer treba da se teret isplaćenog duga podeli na sve solidame
dužnike. Onaj solidami dužnik koji je izvršio isplatu cele obaveze ima pra-
vo da zahteva od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada
na njega (čl. 423. st. 1. ZOO). To pravo naziva se pravom regresa i stiče se
samom isplatom. Prema tome, solidami dužnik koji izvrši isplatu subrogira
se, po sili zakona, na mesto poverioca, tako da mu, posle izvršene isplate, od-
govaraju svi ostali solidarni dužnici, s tim što se deo solidamog dužnika koji
je insolventan raspoređuje srazmerno na sve dužnike (čl. 423. st. 3. ZOO).
Koliko iznosi deo koji pada na svakog solidamog dužnika zavisi od nji-
hovog sporazuma. Ako sporazum ne postoji, niti što dmgo proizlazi iz prav-
nih odnosa učesnika u poslu, pretpostavlja se da na svakog dužnika dolazi
jednak deo (čl. 424. st. 2. ZOO). Ali, ako je solidama obaveza zaključena u
isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan naknaditi ceo
iznos obaveze sadužnika koji je namirio poverioca (čl. 424. st. 2. ZOO).
Pravo na regres nema jedino onaj solidarni dužnik koji je svojim rad-
njama pogoršao položaj ostalih dužnika (npr. propuštanje da se istakne
neki prigovor na koji imaju pravo svi solidami dužnici, kao što je prigovor
neispunjenog ugovora ili prigovor zastarelosti).
b) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze)

Pojam. - Solidarnost poverilaca postoji u slučaju kad je svaki od više
poverilaca ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje cele obaveze, ali kad
jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima
(čl. 426. st. 1. ZOO). Ni ova se solidarnost ne pretpostavlja, već postoji sa-
mo kad je ugovorena ili zakonom određena (čl. 425. ZOO).
Značaj. - Za razliku od solidamosti dužnika, solidarnost poverilaca
nema veći praktični značaj, jer kad više lica potražuju istu tražbinu, postoji
veliki rizik naplate. Naime, ako cela tražbina bude isplaćena nesavesnom
ili insolventnom poveriocu, ostali poverioci mogu biti oštećeni. Zbog toga
se solidarnost poverilaca uspostavlja samo u onim slučajevima kod kojih
postoji uska povezanost između određenih lica.
Odnos solidarnih poverilaca prema dužniku. — Svaki solidarni
poverilac ima nepodeljeno i samostalno pravo da zahteva isplatu cele tra-
žbine. S dmge strane, dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam
izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje (čl. 426. st. 2. ZOO).
Svaki od solidarnih poverilaca ovlašćen je da preduzima sve one rad-
nje kojima se štite interesi i ostalih poverilaca (npr. da dovede dužnika u
docnju), ali niko od njih nema pravo da preduzima one radnje koje idu na
ĐORĐE NIKOUĆ OBUGACIONO PRAVO 167
štetu ostalih poverilaca. Pri tome, s obzirom da ima samostalno potraživa-

nje prema dužniku, svaki solidarni poverilac može njime slobodno raspola-
gati, s tim što se činjenice koje se tiču ličnosti jednog solidamog poverioca
ne tiču, po pravilu, ostalih, već deluju jedino između njega i dužnika. U
tom smislu, ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu
zastarevanje ne teče, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zasta-
revanje teče i dalje (čl. 433. st. 1. ZOO). Ali, ako se dužnik odrekne zastare-
losti prema jednom poveriocu, to koristi i ostalima (čl. 433. st. 2. ZOO). Ni
poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom
nema dejstvo prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate
to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je
zaključeno (čl. 429. ZOO).
Sam ostalnost tražbine jednog solidam og poverioca u odnosu na tražbine dru-
gih, ipak, nije potpuna, već samo delimična. U tom smislu, dužnik m ože izvršiti
prebijanje svoje obaveze ne samo sa potraživanjem koje ima od poverioca koji od
njega zahteva ispunjenje, već i sa potraživanjem koje ima od nekog drugog poveri-
oca, ali do visine dela solidarnog potraživanja koje pripada tom poveriocu (čl. 427.
st. 1. 2. ZOO). Otpuštanjem duga i prenovom između dužnika i jed n og poverioca
sm anjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja pove-
rioca (čl. 428. ZOO). Ako se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo
dužnika (konfuzija), svaki od ostalih poverilaca može od njega zahtevati sam o svoj
deo potraživanja (čl. 430. ZOO). Kad dužnik zapadne u docnju prem a jednom so-
lidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim. S drage strane, docnja jednog
solidarnog poverioca škodi i ostalim (čl. 431. st. l.i 2. ZOO). Priznanje duga učinje-
no jednom poveriocu koristi svim poveriocim a (čl. 432. ZOO).
Odnosi između poverilaca posle ispunjenja. - Pošto se ispu-
njenjem obaveze jednom solidarnom poveriocu gase potraživanja svih po-
verilaca, onaj koji je primio isplatu postaje dužnik ostalih. Svaki solidarni
poverilac ima pravo da zahteva od poverioca koji je primio ispunjenje od
dužnika da mu preda deo koji mu pripada (čl. 434. st. 1. ZOO). Ako iz odno-
sa među poveriocima ne proističe što drugo, svakom solidarnom poveriocu
pripada jednak deo (čl. 434. st. 2. ZOO).
Solidarni poverioci imaju pravo regresa od poverioca kome je dužnik
ispunio obavezu samo pod uslovom da je on dobio više nego što mu, pre-
ma njihovom unutrašnjem odnosu, treba da pripadne. Ali, ako se ostatak
duga ne može da naplati od dužnika zato što je ovaj insolventan, ono što
je naplaćeno srazmerno se raspoređuje na sve solidarne poverioce. Pri to-
me, pravo ostalih solidarnih poverilaca da traže svoj deo postoji ne samo u
slučaju kad je obaveza ugašena isplatom, već i prebijanjem i otpuštanjem.
3. Nedeljive obaveze
Pojam. - Nedeljive su takve obaveze kod kojih više dužnika duguje

ili više poverilaca potražuje obavezu koja se, zbog svoje nedeljivosti, ispla-
i6 8 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
ćuje odnosno naplaćuje u celosti. Takvim se smatraju obaveze koje imaju

za predmet individualno određenu stvar. I one se dela na pasivne i aktivne
nedeljive obaveze.
Pasivne nedeljive obaveze. - To su takve obaveze kod kojih više
dužnika duguje nedeljivu obavezu (npr. automobil). Na takve obaveze pri-
menjuju se propisi o solidarnim obavezama (čl. 435. st. 1. ZOO).
Aktivne nedeljive obaveze. - To su takve obaveze kod kojih u ne-
deljivoj obavezi ima više poverilaca među kojima nije ni ugovorena ni za-
konom određena solidarnost, tako da svaki od više poverilaca može zahte-
vati od dužnika da obavezu ispuni njemu samo ako je ovlašćen od ostalih
poverilaca da primi ispunjenje. Inače, svaki poverilac može zahtevati od
dužnika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je položi sudu
(čl. 435- st. 2. ZOO).
Glava deveta
PROM EN A PO VERIOC A ILI DUŽNIKA
I. U S T U P A N J E P O T R A Ž I V A N J A U G O V O R O M (C E S IJ A )
1. Pojam i uslovi ustupanja potraživanja
Pojam. - Ustupanje potraživanja (cesija) je ugovor kojim poverilac

svoje otuđivo potraživanje iz jednog obligacionog odnosa prenosi na treće
lice. Na osnovu takvog ugovora dolazi do promene ličnosti poverioca u jed-
nom obligacionom odnosu, dok ličnost dužnika i samo potraživanje ostaju
nepromenjeni.
Uslovi. - Da bi se moglo izvršiti ustupanje potraživanja, moraju se
ispuniti sledeći uslovi:
(1) Punovažan ugovor o ustupanju potraživanja. - U zaključenju tog
ugovora učestvuju dva lica, kao dve ugovorne strane. Stari poverilac koji
ustupa svoje potraživanje drugome naziva se ustupilac (cedent), dok se lice
koje postaje novi poverilac naziva prijemnik (cesionar). Lice koje treba da
ispuni obavezu (ustupljeni dužnik, cesus) ne učestvuje u zaključenju ugo-
vora, iako taj ugovor proizvodi dejstva i prema njemu. Dužnikov pristanak
na ustupanje se uopšte ne traži, jer za njega, po pravilu, nije bitna ličnost
poverioca kome treba da izvrši obavezu u slučaju kad se njegova obaveza
sadržinski uopšte ne menja.
Inače, za punovažnost ugovora o ustupanju potraživanja se, osim opštih,
ne zahtevaju neki posebni uslovi. To je, dakle, neformalan ugovor, osim ako
se za pravni posao koji čini osnov ustupanja traži određena forma.
(2) Potraživanje koje se može ustupiti. - U savremenim pravima po-
traživanja su, po pravilu, prenosiva, tako da predmet ustupanja mogu biti
skoro sva poveriočeva potraživanja. Ugovorom se mogu prenositi ne samo

novčana, nego i nenovčana potraživanja koja se sastoje u nekom činjenju. To
mogu biti nedospela, uslovna ili buduća potraživanja, s tim što je u pogledu
budućih potraživanja neophodno da su ona određena ili odrediva. Mogu se
prenositi i potraživanja iz prirodnih obaveza, kao i ona koja su sporna, a u
slučaju deljivih obaveza može se preneti i samo jedan deo potraživanja.
Međutim, od opšteg pravila o prenosivosti potraživanja postoje i izuze-
ci. Izvesna potraživanja nisu podobna za prenošenje, tako da ne mogu biti
predmet ugovora o ustupanju. Zakon o obligacionim odnosima (čl. 436. st.
1) navodi tri kategorije takvih potraživanja: (1) potraživanje Čiji je prenos
zakonom zabranjen,216 (2) potraživanje koje je vezano za ličnost poverioca217
i (3) potraživanje koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.218
Pored toga, poverilac i dužnik mogu se sporazum eti da se i potraživanje koje
je, inače, prenosivo ne m ože preneti na drugoga ili da se ne može preneti bez dužni-
kove saglasnosti (ugovor o zabrani ustupanja). Ako bi ustupanje bilo izvršeno pro-
tivno takvoj zabrani, ono ne bi imalo dejstva prem a dužniku (čl. 436. st. 2. ZOO).
(3) Obaveštenje dužnika o ustupanju. - Za nastanak ustupanja nije
potreban pristanak dužnika. On čak i ne mora znati za ustupanje pre ne-
go što njegova obaveza dospe za isplatu. Ali, da bi ustupanje potraživanja
proizvelo dejstvo i prema dužniku, odnosno da bi on znao da obavezu treba
da izvrši novom poveriocu, ustupilac je dužan da obavesti dužnika o izvrše-
nom ustupanju (čl. 438. st. 1. ZOO).
Ako nije obavešten o ustupanju, dužnik može da ispuni obavezu ustu-
piocu i takvo ispunjenje je punovažno i oslobađa dužnika obaveze, ali samo
ako je on bio savestan, tj. ako nije znao za ustupanje (čl. 438. st. 2. ZOO).
2. Dejstvo ustupanja potraživanja
Osnovno dejstvo ustupanja potraživanja sastoji se u tome što se menja

ličnost poverioca u jednom obligacionom odnosu na taj način što potraži-
vanje prelazi iz imovine ustupioca u imovinu prijemnika. Taj prenos potra-
živanja vrši se samim ugovorom, tako da se gubljenje i sticanje potraživa-
nja dešava onog trenutka kad ugovor o ustupanju bude zaključen.
216 Zakonom o obligacionim odnosima se zabranjuje ustupanje: potraživanja naknade

štete u vidu rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja
(čl. 197. st. 1); potraživanje naknade nematerijalne štete koje nije priznato pravno-
snažnom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom (čl. 204); prodaja spornog
prava advokatu ili nekom drugom nalogoprimcu kojem je ostvarenje tog prava bilo
povereno (čl. 461. st. 2).
217 Takvim se smatraju potraživanje primaoca izdržavanja po osnovu zakonske obaveze
izdržavanja ili po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.
218 Radi se o potraživanjima iz ugovora o ortakluku, delu, nalogu, punomoćstvu, kod
kojih su od posebnog značaja uzajamno poverenje ugovomika i njihova lična svoj-
stva, tako da dužnik nije nezainteresovan kad je u pitanju promena poverioca.
170 PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAV0SUDN0G ISPITA
Sa potraživanjem prelaze na prijemnika i sporeda prava, kao što su

pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem,
pravo na kamatu, ugovornu kaznu i sl. (čl. 437. st. l. ZOO).
U slučaju kad je poverilac ustupio isto potraživanje raznim licima (tzv.
višestruko ustupanje), ono pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo
obavestio dužnika, odnosno koji se prvi javio dužniku (čl. 439. ZOO).
Konkretnija dejstva ustupanja mogu se sagledati kroz odnose koji se
uspostavljaju između prijemnika i dužnika i ustupioca i prijemnika.
a) Odnos prijemnika i dužnika
Na prijemnika potraživanje prelazi u onom stanju u kome se nalazilo

kod ustupioca, sa svim njegovim prednostima i slabostima, jer je pravilo
da se u odnosu između prijemnika i dužnika položaj dužnika usled izvr-
šenog ustupanja ni u čemu ne može pogoršati. U tom smislu se i predviđa
da „prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema
dužniku do ustupanja“ (čl. 440. st. 1. ZOO). Pri tome, dužnik može ista-
ći prijemniku svoje lične prigovore, ali i sve one prigovore koje je protiv
tražbine mogao istaći ustupiocu do časa kad je saznao za ustupanje (čl.
440. st. 2. ZOO).
b) Odnos ustupioca iprijemnika
Dejstvo ustupanja u odnosu ustupioca i prijemnika ogleda se u tome

što potraživanje prelazi iz imovine ustupioca u imovinu prijemnika. Ustu-
pilac je dužan da preda prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, kao
i druge dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima (čl. 441.
st. l. ZOO). Osim toga, prijemnik može zahtevati od ustupioca da mu izda
overenu potvrdu o ustupanju (čl. 441. st. 3. ZOO).
Pitanje odgovornosti ustupioca za postojanje (istinitost) i naplativnost
potraživanja rešava se u zavisnosti od toga da li je potraživanje ustupljeno
bez naknade ili uz naknadu.
Kod ustupanja koje je izvršeno bez naknade, ustupilac ne odgovara ni
za postojanje, ni za naplativnost potraživanja.
Kod ustupanja koje je izvršeno uz naknadu ustupilac odgovara za po-
stojanje potraživanja u času kad je izvršeno ustupanje (čl. 442. ZOO), i to
bez obzira na krivicu, ali ne i za njegovu naplativost. Međutim, ustupilac
može odgovarati i za naplativost ustupljenog potraživanja ako je to poseb-
no ugovoreno, ali samo do visine onogo što je primio od prijemnika, kao i
za naplativost kamata, troškova oko ustupanja i troškova postupka protiv
dužnika (čl. 443. st. 1. ZOO).
171
3. Posebni slučajevi ustupanja
a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja

Ustupanje umesto ispunjenja. - Ono postoji kad dužnik, um esto ispunje-
nja svoje obaveze, ustupi poveriocu svoje potraživanje ili jedan njegov deo, čim e se
dužnikova obaveza gasi do iznosa ustupljenog potraživanja (čl. 444. st. 1. ZOO). U
tom slučaju prijem nik (poverilac) stiče pravo da potraživanje naplati, s tim što je
dužan predati ustupiocu (dužniku) sve što je naplatio preko iznosa svog potraživa-
nja prema njemu.
Ustupšanje radi naplaćivanja. - Ono postoji kad dužnikustupi poveriocu
svoje potraživanje sam o radi naplaćivanja, čim e se njegova obaveza ne gasi, od-
nosno ne sm anjuje samim ustupanjem , nego tek kad poverilac naplati ustupljeno
potraživanje (čl. 444. st. 2. ZOO). U tom slučaju ustupanje se vrši prijem niku (po-
veriocu) u cilju da ga on naplati od dužnika u svoje im a a za račun ustupioca (svog
dužnika). Ako je ono što je naplatio veće od iznosa njegovog potraživanja, prijem-
nik je dužan da višak preda ustupiocu (čl. 444. st. 3. ZOO).
U slučaju ustupanja radi naplaćivanja dužnik ustupljenog potraživanja može
ispuniti svoju obavezu i ustupiocu, čak i kad je obavešten o ustupanju (čl. 444. st.
4. ZOO).
b) Ustupanje radi obezbeđenja

Ovaj vid ustupanja postoji u slučaju kad se ustupanje vrši radi obezbeđenja
prijem nikovog potraživanja prem a ustupiocu. U tom slučaju, prijem nik je dužan
da se o naplati ustupljenog potraživanja stara sa pažnjom dobrog privrednika, od-
nosno dobrog dom aćina, s tim što ga može naplatiti samo ako potraživanje koje je
ustupanjem obezbeđeno n e bude isplaćeno. Po izvršenoj naplati, pošto zadrži koli-
ko je potrebno za nam irenje sopstvenog potraživanja prem a ustupiocu, prijem nik
je dužan da ustupiocu preda višak (čl. 445. ZOO).
II. PROMENA DUŽNIKA
1. Preuzimanje duga
a) Pojam i uslovi preuzimanja duga
Pojam. — Pod preuzimanjem duga podrazumeva se zamena dužnika

u postojećem obligacionom odnosu, koja se ostvaruje ugovorom zaključe-
nim između dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac (čl. 446. st.
1. ZOO). Kao i kod ustupanja potraživanja, sadržina obligacionog odnosa
ostaje nepromenjena.
U slo v i. - Da bi se moglo izvršiti preuzimanje duga, moraju se ispuniti
sledeći uslovi:
(1) Postojanje punovažnog ugovora o preuzimanju duga, na kojije
pristao poverilac. - Za nastanak preuzimanja duga nije dovoljan samo
ugovor zaključen između dužnika i preuzimaoca, već i pristanak poverioca,
jer njemu nije svejedno ko će mu biti dužnik. Zato je punovažnost ugovo-

ra o preuzimanju duga uslovljena saglasnošću poverioca prema kome dug
postoji.
O zaključenom ugovoru m ože poverioca izvestiti dužnik ili preuzim alac, i sva
kom e od njih poverilac može saopštiti svaj pristanak na preuzim anje duga (čl. 446.
st. 2. ZOO), s tim što se pretpostavlja da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez
ograde prim io neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj učinio u svoje ime (čl.
446. st. 3. ZOO).
Ugovor o preuzim anju duga ima dejstvo ugovora o preuzim anju ispunjenja za
vrem e dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzim anju duga, kao
i ako on odbije da da pristanak (čl. 446. st. 5. ZOO).
(2) Dug koji se može preuzeti. - Pojedini autori smatraju da predme
preuzimanja mogu biti samo dugovi koji se mogu preneti na drugoga (npr.
novčani dugovi, dugovi koji se sastoje u predaji stvari ili u nekom činjenju),
dok za dugove koji su vezani za ličnost dužnika (npr. obaveza izdržavanja)
smatraju da su neprenosivi.219 Po mišljenju drugih autora,220predmet pre-
uzimanja može biti ma koji dug, čak i onaj koji je po svojoj sadržini takav
da dužnik treba da ga lično ispuni. U tom smislu se navodi da poverilac koji
pristane na preuzimanje duga samim tim izražava i svoju volju da činidbu
preuzimaoca prihvati kao ispunjenje.
b) Dejstvo preuzimanja duga
Preuzimanje duga dovodi do zamene dužnika u obligacionom odnosu,

jer „preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa
obaveze" (čl. 448. st. 1. ZOO). Preuzimalac duguje poveriocu ono što mu
je dugovao i raniji dužnik, što znači da je njegova obaveza jednaka obavezi
ranijeg dužnika (čl. 448. st. 3. ZOO). Međutim, ako je u vreme poverioče-
vog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen,
a poverilac to nije znao niti je morao znati, raniji dužnik se ne oslobađa
obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju
dugu (čl. 448. st. 2).
Sporedna prava koja su do preuzimanja postojala uz potraživanje osta-
ju i dalje, s tim što zaloga koju je dalo treće lice i jemstvo prestaju, ako za-
logodavac i jemac ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika (čl. 449. st.
1. ZOO). Preuzimalac ne odgovara za nenaplaćene kamate koje su dospele
do preuzimanja, izuzev ako je što drugo ugovoreno (čl. 449. st. 2. ZOO).
Pošto dolazi na mesto starog dužnika, preuzimalac može istaći pove-
riocu sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između ranijeg dužni-
ka i poverioca, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu (čl.
450. st. 1. ZOO). Ali, preuzimalac ne može istaći poveriocu prigovore koji

173
potiču iz preuzimačevog pravnog odnosa sa ranijim dužnikom, koji je bio

osnov preuzimanja (čl. 450. st. 2. ZOO).
2. Pristupanje dugu
Pristupanje dugu je ugovor između poverioca i trećeg lica kojim se treće lice
obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od određenog dužnika.
U tom slučaju treće lice stupa u obavezu pored dužnika (čl. 451. ZOO).
3. Preuzimanje ispunjenja
Preuzim anje ispunjenja je ugovor dužnika i trećeg lica kojim se ovaj obavezuje
prem a dužniku da ispuni njegovu obavezu prem a njegovom poveriocu (čl. 453. st.
1. Z O O ).
Treće lice odgovara dužniku ako blagovrem eno ne ispuni obavezu poveriocu,
te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika, ali ono ne preuzim a dug, niti pristupa dugu,
tako da poverilac nema nikakvo pravo prem a njemu (čl. 453. st. 2. i 3. ZOO)
Deo drugi
UGOVORI
Glava prva
P R O DA JA
1. Pojam i karakteristike
Pojam. — Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se obavezuje pro-

davac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu
svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.
Kad ima za predmet prodaju nekog drugog prava, to je takav ugovor kojim
se prodavac obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog
prava zahteva državinu stvari, i da mu preda stvar (čl. 454. st. 1. i 2. ZOO).
Ugovorom o prodaji prenosi se pravo svojine, s tim što se u nekim
pravima pravo svojine stiče aktom zaključenja ugovora, dok se u drugim,
gde spada i naše pravo, svojina stiče realizacijom jednog materijalnog akta
(predaja).
S obzirom da se pravo svojine na prodatoj stvari stiče njenom predajom , logič-
no je što se predviđa da do predaje stvari kupcu rizik slučajne propasti ili oštećenja
stvari snosi prodavac, a da sa predajom stvari rizik prelazi na kupca (čl. 456. st.
1. ZOO). Ipak, rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate
stvari raskinuo ugovor ili tražio zam enu stvari (čl. 456. st. 2. ZOO), a u slučaju kad
predaja stvari nije izvršena zbog kupčeve docnje, rizik prelazi na kupca u času kad
je došao u docnju (čl. 457. st. 1. ZOO).
Karakteristike. - Ugovor o prodaji je imenovan ugovor, koji je uvek
dvostrano obavezan i teretan. Pored toga, to je u savremenom pravu i kon-
sensualan i neformalan ugovor, jer se, po pravilu, zaključuje prostom sa-
glasnošću volja, odnosno bez ispunjenja imperativno zahtevane forme.
Međutim, za ugovor o prodaji nepokretnih stvari izričito se predviđa da
mora biti zaključen u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti (čl. 455.
ZOO). Ugovor o prodaji je najčešće i komutativan ugovor, ali se može za-
ključiti i kao aleatoran ugovor, odnosno kao ugovor o prodaji nade (npr.
prodaja buduće žetve, zahvata mreže jednog ribara).
2. Bitni elementi ugovora o prodaji
Bitni elemeti ugovora o prodaji su stvar ili pravo, kao predmet prodav-
čeve, i cena, kao predmet kupčeve obaveze. To su, inače, bitni elementi po
prirodi posla, jer nema prodaje bez stvari ili prava i cene.221
221 Izuzetak postoji kod ugovora o prodaji u privredi, jer kod takvog ugovora cena nije
njegov bitan element.
175
a) Stvar ili pravo
Stvar. - Da bi stvar mogla biti predmet ugovora o prodaji, moraju biti

ispunjeni svi oni opšti uslovi koji se odnose na mogućnost, dozvoljenost i
određenost predmeta ugovora. Ali, povodom stvari, kao predmeta prodav-
čeve obaveze, neophodna su i izvesna preciziranja.
Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu. U tom smislu izričito se
predviđa da je ništav ugovor o stvari koja je van prometa, a da za stvari koje
su u ograničenom prometu važe posebni propisi (čl. 458. st. 1. i 2. ZOO).
Pored toga, prodaja se može odnositi i na buduću stvar (čl. 458. st. 3. ZOO).
Stvar o kojoj je ugovor m ora postojati u trenutku zaključenja ugovora. S obzi-
rom na to, ugovor o prodaji, osim ugovora o prodaji budućih stvari, „nem a pravno
dejstvo ako je u času njegovog zaključenja stvar o kojoj je ugovor bila propala" (čl.
459. st. 1. ZOO). Ali, ako je u času zaključenja ugovora stvar samo delim ično propa-
la, kupac m ože raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazm em o sniženje cene, s
tim što, u slučaju kad delimična propast ne sm eta postizanju svrhe ugovora, ugovor
ostaje na snazi i kupac ima samo pravo na sniženje cene (čl. 459. st. 2. i 3. ZOO).
Tuđa stvar može biti predm et prodaje. Ugovor o prodaji tuđe stvari obavezuje
ugovarača, što je m oguće zbog toga što u našem pravu ugovor ima sam o obligaci-
onopravno dejstvo. Ali, kupac koji nije znao ili nije m orao znati da je stvar tuđa,
može, ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti
naknadu štete (čl. 460. ZOO).
Pravo. - Pravo može biti predmet ugovora o prodaji pod uslovom da
je prenosivo.
b) Cena
Kao novčana naknada koju kupac duguje prodavcu, cena treba da je (1)
izražena u novcu, (2) određena ili odredljiva, (3) stvarna i (4) srazmerna, s
tim što su u vezi sa tim njenim odlikama neophodna izvesna preciziranja.
(1) Cena izražena u novcu. - Cena se redovno izražava u novcu, s tim
što je to, po pravilu, novac koji je u određenom pravnom sistemu zakonsko
sredstvo plaćanja. Ali, cena se delom može dati i u nekoj stvari, pod uslo-
vom da je vrednost novca veća od vrednosti stvari.
(2) Cena koja je određena ili odrediva. - Cena mora biti određena ili
bar odrediva. Ako ugovorom o prodaji cena nije ni određena, ni odrediva,
„ugovor nema pravno dejstvo" (čl. 462. st. 1. ZOO).
Izuzetak predstavlja sam o ugovor 0 prodaji u privredi koji je i bez odredbe 0
ceni punovažan, je r se predviđa da je kod takvog ugovora kupac dužan platiti cenu
koju je prodavac redovno naplaćivao u vrem e zaključenja ugovora, a u nedostatku
ove razum nu cenu (čl. 462. st. 2. ZOO). Pod razum nom cenom sm atra tekuća cena
u vrem e zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje
sud prem a okolnostim a slučaja (čl. 462. st. 3. ZOO).
U izvesnim slučajevim a cena m ože biti propisana od nadležnog organa (tzv.
propisana cena), tako da u u slučaju takve cene kupac duguje sam o iznos propisa-
ne cene, a ako je već isplatio ugovorenu cenu, im a pravo da mu se vrati razlika (čl.
463. ZOO).
Određivanje cene m ože biti povereno trećem licu (čl. 465. ZOO), ali ne može
biti ostavljeno jednom ugovaraču, jer se za odredbu ugovora kojom se određivanje
cene ostavlja na volju jednom ugovaraču sm atra kao da nije ni ugovorena i tada ku-
pac duguje cenu kao u slučaju kad cena nije određena (čl. 466. ZOO).
(3) Stvarna cena. - Cena mora da bude stvarna, jer nema cene, pa
samim tim ni ugovora o prodaji, ako cena nije stvarna, već je prividna (si-
mulovana ili fiktivna).
(4) Srazmerna cena. - Cena koja je srazmerna nije uslov koji je neop-
hodan za nastanak ugovora o prodaji, ali je uslov koji se tiče njegove puno-
važnosti. Naime, ukoliko cena nije pravična, odnosno srazmerna, može se,
uz ispunjenje određenih uslova, zahtevati poništenje tog ugovora.
3. Dejstvo ugovora o prodaji
Ugovor o prodaji je dvostrano-obavezni ugovor koji rađa uzajamne

obaveze ugovornika. Na osnovu njega kupac stiče pravo svojine na preda-
toj stvari uz plaćanje odgovarajuće naknade.
Obaveze prodavca. - Osnovne obaveze prodavca iz ugovora o pro-
daji su sledeće:
(1) Obaveza predaje stvari. - Predaja stvari, kao glavna prodavčeva
obaveza, ima za cilj da kupca učini vlasnikom stvari i da mu omogući da se
koristi ovlašćenjima koja iz ovog prava proizlaze.
Prodavac je dužan predati stvar kupcu na način, u vreme i na mestu
predviđenom ugovorom, s tim što se uzima da je prodavac izvršio obavezu
predaje kupcu, po pravilu, ,,kad mu stvar uruči ili preda ispravu kojom se
stvar može preuzeti" (čl. 467. ZOO).
Redovan oblik predaje je, dakle, uručenje (traditio), tj. fizička predaja iz ruke
u ruku, kojom se državina prenosi sa prodavca na kupca. Ali, obaveza predaje može
se izvršiti i putem tzv. sim bolične predaje (traditio sim bolica), kao i nekim vrsta-
ma fiktivne predaje (npr. traditio brevi manu, constitutum possessorium , cessio
vindicationis).
Ako u vezi sa predmetom predaje nije što drugo ugovoreno ili ne proiz-
lazi iz prirode posla, prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom sta-
nju zajedno sa njenim pripacima, a plodovi i druge koristi od stvari pripada-
ju kupcu od dana kad je prodavac bio dužan da mu ih preda (čl. 468. ZOO).
Kad datum predaje stvari kupcu nije određen, prodavac je dužan iz-
vršiti predaju u razumnom roku posle zaključenja ugovora (čl. 470. ZOO).
Kad mesto predaje nije određeno ugovorom, predaja stvari vrši se u
mestu u kome je prodavac u času zaključenja ugovora imao svoje prebiva-
lište ili, u nedostatku ovoga, boravište, a ako je prodavac zaključio ugovor u
vršenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedišta
(čl. 471. st. 1. ZOO).
S obzirom da se kod ugovora o prodaji, kao dvostrano-obaveznog ugo-
vora, primenjuje pravilo o istovremenom ispunjenju obaveza obeju strana,
177
ako nije što drugo ugovoreno ili uobičajeno, prodavac nije dužan preda-
ti stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to
istovremeno učini, ali kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao
mogućnost da pregleda stvar (čl. 475. ZOO).
(2) Obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka.
- Pravila o obavezi zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka,
odnosno o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke izlo-
žena su u opštem delu, jer se ona shodno primenjuju na ove obaveze pre-
nosioca, ako za određeni slučaj nije što drugo propisano.
Obaveze kupca. - Osnovne obaveze kupca iz ugovora o prodaji su
sledeće:
(1) Obaveza isplate cene. - Ova obaveza kupca sastoji se u predaji od-
ređene sume novca u svojinu prodavca. To je ona suma novca koja je ugo-
vorom bila određena ili zakonom propisana. Ukoliko nije drugo predviđeno,
kupac je dužan da isplati cenu odjednom, a ne u pojedinim delovima (rata-
ma). U slučaju kad je ugovorena uzastopna isporuka, kupac je dužan isplatiti
cenu za svaku isporuku u času njenog preuzimanja (čl. 518. st. 1. ZOO).
U pogledu vremena i mesta isplate cene merodavno je ono što je odre-
đeno ugovorom. U tom smislu se i predviđa da je kupac dužan platiti cenu
,,u vreme i na mestu određenom ugovorom" (čl. 516. st. 1. ZOO). Međutim,
u nedostatku ugovome odredbe ili drugačijih običaja, plaćanje se vrši u
času i mestu u kome se vrši predaja stvari (čl. 516. st. 2. ZOO), a ako se ce-
na ne mora platiti u času predaje, plaćanje se vrši u prebivalištu, odnosno
sedištu prodavca (čl. 516. st. 3. ZOO).
(2) Obaveza preuzimanja stvari. - Ova obaveza sastoji se u predu-
zimanju svih potrebnih radnji koje omogućuju prodavcu da izvrši svoju
obavezu predaje, odnosno u odnošenju stvari od strane kupca (čl. 519. st.
1. Z O O ).
Kupac dolazi u poverilačku docnju ako ne preduzm e radnje koje om ogućuju
prodavcu da izvrši predaju stvari ili ako neopravdano odbije da je preuzm e. Pored
toga, prodavac može, ako ima osnovanog razloga da posum nja da kupac neće is-
platiti cenu, izjaviti da raskida ugovor, ako kupac bez opravdanog razloga odbije
da preuzm e stvar čija mu je predaja ponuđena na ugovoren ili uobičajen način i na
vrem e (čl. 519. st. 2. ZOO).
Obaveza čuvanja stvari za račun saugovarača. - Ovu obavezu
imaju jedan prema dmgom i prodavac i kupac. Naime, ako je zbog kupčeve
docnje rizik prešao na kupca pre predaje stvari, obaveza je prodavca da je
čuva sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina i da u tom
cilju preduzima potrebne mere, s tim što istu obavezu ima i kupac kad mu
je stvar uručena, a on hoće da je vrati prodavcu, bilo što je raskinuo ugovor,
bilo što je zahtevao zamenu stvari (čl. 520. st. 1. i 2. ZOO). Inače, ugovarač
koji je dužan čuvati stvari ima pravo na naknadu troškova potrebnih radi
očuvanja stvari (čl. 520. st. 3. ZOO).
4. Naknada štete u slučaju raskida prodaje

U slučaju raskida prodaje zbog povrede ugovora od strane jedne, druga strana
ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi prem a opštim pravilim a o naknadi
štete nastale povredom ugovora (čl. 523. ZOO).
Međutim, posebna pravila predviđaju se za slučaj kad je (1) predm et prodaje
stvar koja im a tekuću cenu, kao i za slučaj kad (2) prodaja im a za predm et stvari
određene po rodu.
(1) A ko je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jedne, a stvar ima
tekuću cenu, druga strana m ože zahtevati razliku između cene određene ugovorom
i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu m esta u kom e je posao obavljen (čl.
524. st. 1. ZOO).
(2) Kad je predmet prodaje izvesna količina stvari određenih po rodu, pa jed-
na strana ne izvrši svoju obavezu na vrem e, druga strana m ože izvršiti prodaju radi
pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića, i zahtevati razliku izm eđu cene određene
ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića. Prodaja, odnosno ku-
povina radi pokrića m ora biti izvršena u razumnom roku i na razum an način, a o
nameravanoj prodaji ili kupovini poverilac je dužan obavestiti dužnika (čl. 525).
5. Slučajevi prodaje sa naročitim pogodbama
a) Prodaja sa pravompreče kupovine
Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg se kupac obavezuje

da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o
uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu (čl. 527.
ZOO).
Osobenost ovog slučaja prodaje ogleda se u tome što je ograničena
sloboda ugovaranja na strani kupca na taj način što on, ako želi da proda
stvar, mora prvo da je ponudi na prodaju prodavcu u čiju korist je ugovo-
reno pravo preče kupovine.
Dejstvo. - Prodavac je dužan da u roku od mesec dana, računajući
od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu, oba-
vestiti kupca na pouzdan način o svojoj odluci da se koristi pravom preče
kupovine (čl. 528. st. 1). Ali, za realizaciju tog prava neophodno je da pro-
davac, istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, isplati cenu ugovorenu
sa trećim licem, ili da je položi kod suda (čl. 528. st. 2. ZOO).
Pravo preče kupovine pokretnih stvari ne može se ni otuđiti ni nasledi-
ti, ukoliko zakonom nije drukčije određeno (čl. 529. ZOO). Njegova dužina
određuje se ugovorom, a u slučaju kad ugovorom nije određeno njegovo
trajanje, ili je određen duži rok, pravo preče kupovine prestaje po isteku
roka od pet godina od zaključenja ugovora (čl. 531. ZOO).
Ukoliko kupac proda stvar i prenese pravo svojine na trećeg ne oba-
veštavajući prodavca, ovaj može, u roku od šest meseci računajući od dana
kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poništi i da se stvar
ĐORĐENIKOUĆ OBLIGACIONOPRAVO 179
njemu ustupi pod istim uslovima, s tim što sa takvim zahtevom može us-
peti samo ako dokaže da je trećem licu bilo poznato ili mu nije moglo ostati
nepoznato da prodavac ima pravo preče kupovine (čl. 532. st. 1. ZOO). Pri
tome, u roku koji je predviđen za podnošenje tužbe, prodavac mora i da is-
plati cenu ugovorenu sa trećim licem ili da je položi kod suda.
U svakom slučaju, pravo preče kupovine prestaje po proteku pet godi-
na od prenosa svojine stvari na trećeg (čl. 532. st. 3. ZOO).
b) Kupovina na probu
Pojam. - To je takav slučaj ugovora o prodaji kod kojeg kupac uzi-

ma stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim
željama i da u određenom roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru
(čl. 534-1- ZOO).
Osobenost ovog slučaja prodaje ogleda se u tome što kupac dobija jed-
no posebno ovlašćenje, a to je ovlašćenje da prethodno proba stvar.
Dejstvo. - Kupac je dužan da o tome da li ostaje pri ugovoru obave-
sti prodavca u roku određenom ugovorom ili običajem, a ako takvog roka
nema, proba se mora izvršiti u primerenom roku koji mu bude odredio
prodavac, inače će se smatrati da je odustao od ugovora (čl. 534.1. ZOO).
Ali, ako je stvar predata kupcu da je isproba samo do određenog roka, a on
je ne vrati bez ođlaganja po isteku roka ili ne izjavi da odustaje od ugovora,
smatra se da je ostao pri ugovoru (čl. 534. st. 2. ZOO).
Pravo na probu je, inače, subjektivna kategorija, jer zavisi isključivo
od kupčeve volje. Međutim, ono dobija objektivni karakter (objektivna
proba), ako je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima određena
svojstva ili da li je podobna za određenu upotrebu. U tom slučaju, opstanak
ugovora ne zavisi od kupčevog nahođenja, već od toga da li ona zaista ima
ta svojstva, odnosno da li je podobna za određenu upotrebu (čl. 535. ZOO).
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe
snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka
roka u kojem je kupac bio dužan da vrati stvar prodavcu (čl. 536. ZOO).
c) Prodaja po uzorku ili modelu

Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg stvar o kojoj je ugovor mora
biti saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili m odel podneti kupcu samo
radi obaveštenja i približnog određivanja osobine stvari (čl. 538. st. 1. i 2. ZOO).
Dejstvo. - Ako stvar koju je prodavac prodao kupcu kod ugovora u privredi
nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisim a o odgovom osti
prodavca za m aterijalne nedostatke stvari, a u drugim slučajevim a po propisim a o
odgovornosti za neispunjenje obaveze (čl. 538. st. 1. ZOO).
i8 o PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
d) Prodaja sa zadržavanjem prava svojine

Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg prodavac određe-
ne pokretne stvari posebnom odredbom ugovora zadržava pravo svojine i
posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (čl.
540. st. 1. ZOO).
Osobenost ovog slučaja prodaje je u tome što se predajom stvari ne
prenosi svojina na kupaca, već prodavac posebnom odredbom ugovora za-
država pravo svojine, radi obezbeđenja isplate cene.
Dejstvo. - Zadržavanje prava svojine ima dejstvo prema kupčevim
poveriocima samo ako je učinjeno u obliku javno overene isprave, pre kup-
čevog stečaja ili pre plenidbe stvari (čl. 540. st. 2. ZOO).
Karakteristično je da rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi
kupac od časa kad mu je stvar predata (čl. 541. ZOO), iako on još nije po-
stao vlasnik stvari.
Glava druga
RA Z M E NA
Pojam. - Ugovorom o razmeni svaki ugovarač se obavezuje prema
svom saugovaraču da preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pra-
vo svojine (čl. 552. st. 1. ZOO).
Kod ugovora o razmeni strane imaju iste obaveze, jer i jedna i druga
duguju predaju stvari.
Karakteristike. — Ugovor o razmeni je imenovan ugovor. Po pravilu
je neformalan, mada je u određenim slučajevima formalan (npr. ugovor o
razmeni nepokretnosti). Uvek je dvostrano obavezan i teretan. Obično se
zaključuje kao komutativan.
Dejstvo. - S obzirom da i jedna i druga ugovorna strana kod ugovora
o razmeni ima obavezu koja je svojstvena prodavcu kod ugovora o prodaji,
Zakon o obligacionim odnosima propisuje da iz ugovora o razmeni nastaju
za svakog ugovarača obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za
prodavca (čl. 553. ZOO).
Glava treća
PRODAJNI NALOG
Pojam. - Prodajni nalog je takav ugovor kojim se nalogoprimac oba-
vezuje da određenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za
određenu cenu u određenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a
ukoliko to ne učini, smatraće se da je on stvar kupio (čl. 554. st. 1. i čl. 556.
st. 1. ZOO). Tako određen pojam prodajnog naloga smatra se ili modalitetom
ĐORĐE NIKOUĆ OBLIGACIONO PRAVO 181
ugovora o prodaji, kako se on i izlaže u pravnoj teoriji, ili posebnim ugovo-

rom obligacionog prava, kako ga reguliše Zakon o obligacionim odnosima.
Bitni elementi. - Za nastanak prodajnog naloga neophodna je sagla-
snost nalogodavca i nalogoprimca o nalogu kojim se nalogoprimac obave-
zuje i ovlašćuje da određenu pokretnu stvar proda drugome, o roku u kome
to treba da se učini i o ceni za koju stvar treba da bude prodata. S obzirom
na to, bitni elementi prodajnog naloga su: (1) nalog kojim se nalogoprimac
obavezuje i ovlašćuje da određenu pokretnu stvar proda drugome; (2) rok u
kome to treba da se učini; i (3) cena za koju stvar treba da bude prodata.222
Elementi koje mora da sadrži prodajni nalog svojstveni su kako ugo-
voru u nalogu odnosno punomoćstvu, tako i ugovoru o prodaji. Međutim, u
vezi sa prodajnim nalogom se posebno propisuje da se on ne može opozvati
pre isteka ugovorenog roka (čl. 554. st. 2. ZOO), po čemu se prodajni na-
log razlikuje od opšteg tipa ugovora o nalogu, od kojeg nalogodavac može
odustati, odnosno od ugovora o punomoćstvu, kod kojeg vlastodavac može
po svojoj volji opozvati punomoćje. S druge strane, s obzirom da kod pro-
dajnog naloga dolazi do izražaja mogućnost samokontrahiranja, tj. zaklju-
čenja ugovora sa samim sobom, nužno je da cena bude unapred određena,
jer samo unapred određena cena isključuje koliziju interesa nalogodavca i
nalogoprimca i čini dopuštenom mogućnost samokontrahiranja.223
Dejstvo. - Na osnovu prodajnog naloga nastaju obaveze za oba ugo-
vornika.
Nalogodavac je obavezan da preda pokretnu stvar koja je predmet
prodaje nalogoprimcu, kao i da se, poštujući rok koji mu je odredio za iz-
vršenje naloga, uzdrži od uznemiravanja nalogoprimca u vidu odustanka
od ugovora, odnosno opoziva naloga. Stvar se predaje u državinu nalogo-
primca, što znači da ona i dalje ostaje nalogodavčeva (čl. 555. ZOO), tj. u
njegovoj svojini, tako da sve do isteka ugovorenog roka nalogodavac, kao
vlasnik stvari, snosi rizik njene slučajne propasti ili oštećenja (res perit do-
mino) (čl. 555. ZOO). Uz to, iako se stvar nalazi u svojini nalogodavca, on
je ne može otuđiti, jer mu se izričito uskraćuje pravo da raspolaže njom dok
mu ne bude vraćena (čl. 555. ZOO).
S druge strane, nalogoprimac je dužan da izvrši nalog prema uputstvi-
ma koje je dobio od nalogodavca, da to učini lično i da o izvršenom nalogu
obavesti nalogodavca i položi mu račun, s tim što se obaveza polaganja ra-
čuna svodi na isplatu cene.
U vezi sa dejstvom prodajnog naloga moguće su tri različite situacije:
(l) nalogoprimac je stvar prodao; (2) nalogoprimac je stvar vratio nalogo-
davcu; i (3) nalogoprimac stvar nije prodao niti je vratio nalogodavcu.
222 Marija Toroman, Komentar zakona o obligacionim odnosima, I, redaktori: Borislav

T. Blagojević-Vrleta Krulj, Beograd, 1980, str. 1073.
(1) Ukoliko u ugovorenom roku nalogoprimac proda stvar trećem licu

i cenu preda nalogodavcu, onda se na pravne odnose između njih prime-
njuju pravila ugovora o punomoćstvu. Nalogodavac tada ima položaj vla-
stodavca, a nalogoprimac položaj punomoćnika, tako da se pitanje nakna-
de troškova, kao i naknade za obavljeni posao, reguliše prema pravilima
ugovora o punomoćstvu. Ipak, za razliku od punomoćstva, kod prodajnog
naloga nalogodavac nema pravo da opozove nalog, kao što, za razliku od
prodajnog naloga, punomoćnik ne postaje vlasnik stvari koja mu je pove-
rena ukoliko je u određenom roku ne proda.
(2) U slučaju kad nalogoprimac ne proda stvar, već je pre isteka ugo-
vorenog roka stvar vrati nalogodavcu, onda između nalogodavca i nalogo-
primca prestaje pravni odnos koji je zasnovan prodajnim nalogom.
(3) Ukoliko nalogoprimac ne proda stvar i ne preda određenu cenu
nalogodavcu do određenog roka, niti mu vrati stvar u tom roku, smatra
se da je on stvar kupio (čl. 556. st. 1. ZOO). U tom slučaju nalogodavac
ima položaj prodavca, a nalogoprimac položaj kupca, tako da se na nji-
hove pravne odnose primenjuju pravila ugovora o prodaji. Nalogodavac,
kao prodavac, pored prenosa prava svojine, garantuje i za pravne i fizičke
nedostatke stvari, dok je nalogoprimac, kao kupac, dužan da izvrši ispla-
tu cene.
U pravnoj teoriji ne postoji saglasnost o trenutku u kojem nalogoprim ackoji u
pređviđenom roku stvar ne proda ili ne vrati nalogodavcu stiče pravo svojine. Veći
broj autora sm atra da nalogoprim ac stiče pravo svojine istekom roka u kojem je
trebao da proda stvar i preda cenu nalogodavcu ili da mu stvar vrati.324 Sm atra se
da u tom slučaju, s obzirom da se stvar već nalazi u njegovim rukam a, nalogopri-
mac stiče pravo svojine kratkom rukom, tj. putem traditio brevi m anu, bez obzira
na to što još nije platio cenu.“ 5 Prema stanovištu koje zastupa m anji broj autora,226
nalogoprim ac ne stiče pravo svojine istekom roka u kojem je on dužan da proda ili
da vrati stvar, već tek u trenutku isplate određene cene. U prilog tom stanovištu
navodi se odredba kojom se predviđa da poverioci nalogoprim ca ne m ogu zaple-
niti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu (čl. 556. st. 2. ZOO), na osnovu koje
se dosta osnovano zaključuje da, dok ne isplati cenu, nalogoprim ac ne stiče pravo
svojine na stvari, odnosno da nalogodavac, na osnovu zakona, zadržava pravo svo-
jin e na stvari koja je predm et prodajnog naloga sve do trenutka dok nalogoprim ac
ne izvrši svoju obavezu plaćanja cene. Ali, iako do isplate cene nalogoprim ac ne
postaje vlasnik stvari, istekom roka koji je određen za prodaju stvari i predaju cene,
odnosno za vraćanje stvari, na nalogoprim ca prelazi rizik njene slučajne propasti ili
oštećenja, jer se smatra da je to sankcija za povredu obaveze nalogoprim ca da stvar
blagovrem eno vrati nalogodavcu kao njenom vlasniku.227
224 Slobodan Perović, nav. delo, str. 592; Bogdan Loza, nav. delo, str. 62; Mirsa Mijačić,
nav. delo, str. 55.
225 Isto.
226 Marija Toroman, nav. delo, str. 1074.
227 Isto.
183
Glava četvrta
UG OV OR O POKLONU
Pojam. — Ugovorom o poklonu poklonodavac poklonoprimcu pre-

daje ili se obavezuje da preda u svojinu određenu stvar, ili da mu prenese
neko drugo pravo, bez naknade.
Ovim ugovorom poklonodavac raspolaže svojom imovinom u nameri
da uveća imovinu poklonoprimca na teret svoje imovine, dok poklonopri-
mac stiče pravo svojine ili neko drugo pravo.
Poklonom se smatra i oproštaj duga dužniku, kao i isplata duga dužni-
kovog bez namere da se od njega traži naknada.
Pravno regulisanje. - Ugovor o poklonu nije regulisan Zakonom
0 obligacionim odnosima, jer su redaktori tog zakona stali na stanovište
da to nije ugovor koji je karakterističan za robni promet. Zbog toga se kod
ugovora o poklonu mogu primenjivati neka pravna pravila iz Srpskog gra-
đanskog zakonika, kao i pojedine odredbe Porodičnog zakona i Zakona o
nasleđivanju.
Karakteristike. — Ugovor o poklonu je, s obzirom na način zaklju-
čenja, realan, odnosno formalan ugovor. Za njegovo zaključenje nije do-
voljna prosta saglasnost volja, nego je potrebna i predaja stvari koja se
poklanja, ili pismena forma (tzv. konkurencija formi), s tim što u pogle-
du dejstva te forme, preovlađuje mišljenje da je to bitna forma (forma ad
solemnitatem). Uz to, ugovor o poklonu je uvek jednostrano obavezan, uz
izvesno odstupanje kod ugovora 0 poklonu s nalogom, i dobročin. Obično
je komutativan i ugovor koji se zaldjučuje s obzirom na svojstva određene
ličnosti (intuitu personae).
2. Uslovi za zaključenje i bitni elementi ugovora o poklonu
Uslovi za zaključenje. - Opšta pravila o poslovnoj sposobnosti pri-

menjuju se kod ugovora o poklonu sa izvesnim odstupanjima, pri čemu se
pravi razlika između poklonodavca i poklonoprimca. Od poklonodavca se,
s obzirom da raspolaže svojom imovinom, zahteva potpuna poslovna spo-
sobnost. Nasuprot tome, u odnosu na ponoprimca se odstupa od opšteg
pravila, jer može da primi poklon i mlađi maloletnik, tj. dete koje još nije
navršilo 14. godinu života. Takva mogućnost proizlazi iz odredbe kojom se
propisuje da dete koje nije navršilo 14. godinu života može da preduzima
pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava,228 kakav je, inače, slučaj
sa poklonoprimecem kod ugovora 0 poklonu.

184
Bitni elementi. - U bitne elemente ugovora o poklonu spadaju (1)

stvar ili neko imovinsko pravo, kao i (2) namera darežljivosti ( a n im u s d o -
n a n d i).
(1) S tv a r ili p r a v o . - Ugovor o poklonu može biti zaključen o najrazli-
čitijim stvarima, pod uslovom da se nalaze u pravnom prometu. Predmet
ugovora može biti i neko imovinsko pravo, koje nije vezano za ličnost po-
klonodavca i koje se može ustupiti drugome.
(2 ) N a m e r a d a r e žljiv o s ti. - Ona obuhvata kako volju poklonodavca
da bez naknade uveća imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprim-
ca da besplatno pribavi imovinsku korist na račun imovine poklonodavca.
Namera darežljivosti se ne pretpostavlja, već mora biti nesumnjivo izraže-
na u ugovoru. Inače, po nameri darežljivosti se ugovor o poklonu razlikuje
od drugih ugovora koji predstavljaju osnov za sticanje prava svojine (pro-
daja, razmena, zajam).
3. Dejstvo ugovora o poklonu
Na osnovu ugovora o poklonu, kao jednostarno obaveznog ugovora,

obaveze nastaju samo za poklonodavca, dok poklonoprimac ima određena
prava.
(1) O b a v e z a p r e d a je s tv a r i ili p r e n o s a p r a v a . - Osnovna je obave-
za poklonodavca da preda u svojinu stvar ili da prenese neko drugo imo-
vinsko pravo poklonoprimcu. S obzirom na to, i ugovor o poklonu, kao i
ugovori o prodaji i razmeni, predstavlja pravni osnov (iu s tu s titu lu s) za
sticanje prava svojine.
(2 ) N a k n a d a štete. - Poklonodavac je odgovaran za štetu koju prou-
zrokuje poklonoprimcu. To je, pre svega, odgovomost zbog neispunjenja
ili zadocnjenja u ispunjenju preuzete obaveze, za koju je karakteristično
da se ograničava samo na štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom ne-
pažnjom.
S druge strane, iako poklonodavac nema obavezu zaštite od materi-
jalnih i pravnih nedostataka, on može odgovarati i za štetu koju poklono-
primac pretrpi usled pravnih ili fizičkih nedostataka, ukoliko je za te nedo-
statke znao ili je prema okolnostima morao znati, a o njima nije obavestio
poklonoprimca, tj. samo u slučaju svoje krivice.
4. Opozivanje ugovora o poklonu
Punovažno zaključen ugovor o poklonu se ne može opozvati, osim u

slučaju kad je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano. Pri tome, raz-
likuju se dve kategorije lica kojima se priznaje pravo opoziva poklona. To
pravo pripada poklonodavcu, ali i određenim trećim licima.
ĐORĐE NIKOUĆ OBUGACIONO PRA VO
Osim toga, postoje i pokloni koji se ne mogu nikako opozvati. To je

slučaj sa uobičajenim poklonima, nagradnim poklonima, poklonima uči-
njenim u dobrotvome svrhe.
Odricanje unapred od prava da se poklon opozove nema pravne va-
žnosti.
a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca
Poklonodavac može opozvati poklon u slučaju kad postoji jedan od

sledećih razloga:
(1) Nezahvalnost poklonoprimca. - Poklonodavac može opozvati po-
klon ako pokloniprimac svojim ponašanjem prema poklonodavcu ili pre-
ma nekom njemu bliskom licu pokaže veliku nezahvalnost. U Srpskom
građanskom zakoniku govori se o velikoj neblagodarnosti poklonoprimca
prema poklonodavcu, koja se ispoljava u napadu na njegov život, povredi
tela ili časti, odnosno u narušavanju njegove slobode i imovine. U našem
posleratnom pravu preovlađuje shvatanje da poklonodavac može opozvati
poklon i kad radnja poklonoprimca nema obeležja krivičnog dela, ukoliko
je ona izraz njegove grube nezahvalnosti prema poklonodavcu.
(2) Nedostatak sredstava za život. - Poklonodavac koji nema dovolj-
no sredstava za život ili za izdražavanje lica koja je po zakonu dužan da
izdržava ima pravo da opozove poklon i da zahteva da mu poklonoprimac
vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini.
Da bi poklonodavac mogao opozvati poklon zbog nedostatka sredsta-
va za život, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: (1) da ne postoje lica
koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju, ili ako ona postoje, da nemaju
sredstava za njegovo izdržavanje; (2) da poklonoprimac nije i sam u osku-
dici u pogledu nužnog izdržavanja sebe i svoje porodice; (3) da se predmet
poklona ili njegova vrednost nalazi u imovini poklonoprimca.
(3) Razvod ili poništenje braka između poklonodavca i poklonoprim-
ca. - Za razliku od prethodnog Zakona o braku i porodičnim odnosima,
kojim opoziv poklona u slučaju razvoda i poništenja braka nije bio posebno
regulisan, novim Porodičnim zakonom uređeno je opozivanje poklona iz-
među bračnih drugova u slučaju razvoda ili poništenja braka.
U skladu sa opštim pravilom u vezi sa opozivom poklona, i Porodični
zakon propisuje da se ne vraćaju „uobičajeni pokloni" koje su supružnici
učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku (čl. 190.
st. 1). Nasuprot uobičajenim, „vraćaju se pokloni čija je vrednost nesra-
zmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje
su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u
braku“ (čl. 190. st. 2), s tim što se ne priznaje pravo na opoziv poklona u
slučaju kad bi prihvatanje zahteva jednog supmžnika za vraćanje poklona
„predstavljalo očiglednu nepravdu za dmgog supružnika" (čl. 190. st. 3).
b) Opozivanje poklona od strane trećih lica
U našem pravu mogu opozvati poklon i treća lica čiji su interesi učinje-
nim poklonom ugroženi, s tim što u tu kategoriju lica spadaju:
(1) Nužni naslednici. - Nužnim nastednicima priznaje se pravo na
opoziv pokloha koje ostavilac čini za života, ako je povređen njihov nužni
deo nasleđa.229
Vraćanje poklona vrši se tek ukoliko smanjenjem, odnosno potpunim
isključenjem zaveštajnih raspolaganja ne bude podmiren nužni deo ovih
naslednika. Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni, s tim što se
pokloni učinjeni istovremeno vraćaju srazmerno.230
Nužni naslednici mogu tražiti vraćanje poklona u roku od tri godine
od dana proglašenja zaveštanja, odnosno od smrti ostaviočeve.231
(2) Lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava. - Lica koja je
poklonodavac bio dužan da izdržava po bilo kom osnovu (zakonu, testa-
mentu, sudskoj odluci) mogu da opozovu poklone koje je ovaj učinio da bi
se mogla ispuniti obaveza izdržavanja.
I u ovom slučaju opozivanje poklona vrši se obmuto redu kojim su
činjeni.
(3) Poverioci poklonodavca. - Poverioci poklonodavca vrše opoziv
poklona pobijanjem besplatnog raspolaganja svog dužnika, koje se vrši po-
dizanjem paulijanske tužbe.
Glava peta
UGOVOR O ZAJMU
Pojam. Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprim-

cu preda u svojinu određeni iznos novca ili određenu količinu drugih za-
menljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog
vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog
kvaliteta, uz naknadu ili bez naknade (čl. 557. ZOO).
I na osnovu ugovora o zajmu zajm odavac stiče pravo svojine, ali se od ostalih
ugovora kojim a se stiče pravo svojine (prodaja, razmena, poklon) zajam razlikije
po tom e što je zajm oprim ac obavezan da posle izvesnog vrem ena vrati stvari iste
vrste i istog kvaliteta, s tim što može biti ugovoreno da uz glavnicu duguje i kamatu.
S druge strane, obaveza vraćanja stvari postoji i kod drugih ugovora (posluga,
zakup, ostava), ali se kod tih ugovora stvar vraća in species, a za ugovor o zajm u je
karakteristično generičko vraćanje pozajm ljene stvari.
229 Čl. 53. Zakona o nasleđivanju („Sužbeni glasnik RS“, br. 46/95).
230 Čl. 56. Zakona o nasleđivanju.
231 Čl. 58. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju.
187
Karakteristike. - Ugovor o zajmu je u našem pravu uređen kaokon-

sensualni ugovor, tj. kao ugovor za čiji nastanak je dovoljna prosta sagla-
snost volja ugovornika. Time je napušteno klasično shvatanje ugovora o
zajmu kao realnog ugovora. S obzirom na to da je konsensualan, ugovor o
zajmu je i dvostrano obavezan, s tim što ga karakteriše to što se obaveze
ugovarača ne ispunjavaju istovremeno. Naime, iz prirode ugovora proisti-
če da je zajmodavac dužan da prvi ispuni svoju obavezu, pa tek onda zaj-
moprimac. Ugovor o zajmu može biti dobročin ili teretan, u zavisnosti od
toga da li zajmoprimac uz glavnicu duguje i kamatu. Kamata se duguje sa-
mo ako je ugovorena, osim kod ugovora u privredi kod kojih zajmoprimac
duguje kamatu i ako ona nije ugovorena (čl. 558. ZOO).
2. Bitni elementi ugovora o zajmu
U bitne elemente ugovora o zajmu spadaju stvar, rok vraćanja zajma i

kamata, ako je ugovor o zajmu zaključen kao teretan ugovor.
(1) Stvar. - Predmet ugovora o zajmu može da bude bilo koja zamen-
ljiva stvar, tj. ona stvar koja se u pravnom prometu određuje po rodu, bro-
ju, meri ili težini, pri čemu nije od značaja da li je ona potrošna ili nepotroš-
na. Ipak, najčešće je novac predmet tog ugovora.
(2) Rok vraćanja zajma. - Rok vraćanja zajma određuje se obično
saglasnošću ugovarača ili iz okolnosti samog ugovora o zajmu. Ali, ako taj
rok nije određen, niti se može odrediti iz okolnosti samog ugovora, zajmo-
primac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka, koji ne može biti
kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam
vrati (čl. 562. st. 2. ZOO).
(3) Kamata. - Kod ugovora o zajmu koji je teretan predviđa se i na-
knada za korišćenje stvari koja se zove kamata ili interes. Kod ugovora o
zajmu kamata se može zahtevati samo ako je ugovorena, dok kod ugovora
o zajmu u privredi zajmoprimac duguje kamatu u svakom slučaju (čl. 558.
ZOO). Inače, Zakon o obligacionim odnosima, u okviru novčanih obaveza,
uređuje stopu ugovome kamate.
3. Dejstvo ugovora o zajmu
Kao dvostrano obavezan ugovor, ugovor o zajmu stvara obaveze za obe

ugovorne strane.
Obaveze zajmodavca. - Osnovne obaveze zajmodavca kod ugovora
o zajmu su:
(1) Predaja obećanih stvari. - Da bi zajmoprimac moga da stekne pra-
vo svojine na pozajmljenim stvarima, neophodno je da mu ih zajmodavac
preda. On je to dužan da učini u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije
određen, onda kad to zajmoprimac zatraži.
Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri

meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slučaju za godinu da-
na od zaključenja ugovora (čl. 559. st. 1. i 2. ZOO).
S obzirom da zbog neistovrem enog izvršenja obaveza m ože biti oštećen, zaj-
modavac m ože odbiti da izvrši obavezu predaje obećanih stvari ako u vrem e za-
ključenja ugovora nije znao da su m aterijalne prilike zajm oprim ca takve da je ne-
izvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, odnosno ako je došlo do pogoršanja
m aterijalnih prilika zajmoprim ca posle zaključenja ugovora. Ipak, i u jednom i u
drugom slučaju zajm odavac je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajm oprim ac
ili ko drugi pruži dovoljno obezbeđenje (čl. 560. ZOO).
(2) Naknada štete zbog nedostataka pozajmljenih stvari. - Kod zaj-
ma sa naknadom, kao i kod ostalih teretnih ugovora, postoji odgovornost
prenosioca za materijalne nedostatke ispunjenja. U tom smislu se i pred-
viđa da je zajmodavac dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja mu je bila
prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.
Kod zajama bez naknade zajmodavac nije odgovoran za materijalne
nedostatke stvari, ali je dužan da nadoknadi štetu koju zajmoprimac pre-
trpi usled materijalnih nedostataka ako su mu nedostaci stvari bili poznati
ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca
(čl. 561. ZOO).
Obaveze zajmoprimca. - Osnovne obaveze zajmoprimca kod ugo-
vora o zajmu su:
(1) Vraćanjepozajmljenih stvari. - To je osnovna obaveza zajmoprim-
ca koji je primio od zajmodavca obećane stvari. U tom smislu zajmoprimac
je dužan da u ugovorenom roku vrati istu količinu stvari, iste vrste i kvalite-
ta (čl. 562. st. 1. ZOO). Ako ugovarači nisu odredili rok vraćanja zajma, niti
se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam
po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računa-
jući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati (čl. 562. st. 2. ZOO).
Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali
je dužan da o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavca i da mu naknadi
štetu (čl. 565. ZOO).
(2) Plaćanje kamate. - Obaveza plaćanja kamate postoji samo ako se
zajmoprimac obavezao da uz glavnicu duguje i kamatu, s tim što kod ugo-
vora u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije bila ugovorena.
Stopa ugovorene kamate određena je odredbama Zakona o obligacio-
nim odnosima koje se odnose na novčane obaveze.
Glava šesta
UG OV OR O ZAKUP U
Pojam. - Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da zakupcu

preda određenu nepotrošnu stvar na upotrebu, a zakupac se obavezuje za-
kupodavcu da mu za to plaća određenu zakupninu i da mu po isteku odre-
đenog vremena istu stvar vrati (čl. 567. st. 1. ZOO).
Ovim ugovorom zakupcu se omogućuje da upotrebljava tuđu stvar za
određeno vreme, sa obavezom da je vrati in species, jer on ne postaje njen
vlasnik. Inače, upotreba obuhvata i uživanje stvari, tj. pribiranje plodova ko-
je stvar daje, ako nije drugačije ugovoreno ili uobičajeno (čl. 567. st. 2. ZOO).
Karakteristike. - Ugovor o zakupu je, po pravilu, konsensualan i
neformalan ugovor, za čije zaključenje se ne zahteva neka posebna forma.
Međutim, od pravila neformalnosti ovog ugovora ima značajnih odstupa-
nja, koji dolaze do izražaja naročito u onim slučajevima kad zakup ima za
predmet neku nepokretnost (npr. stan, poslovnu prostoriju, poljoprivred-
no zemljište). To je uvek dvostrano obavezan, teretan i komutativan ugo-
vor. Uz to, za zakup je karakteristično da je to ugovor sa trajnim izvrše-
njem, jer se izvršenje prestacija iz tog ugovora prostire u jednom dužem
vremenskom periodu.
2. Bitni elementi ugovora o zakupu
Bitni elementi ugovora o zakupu su: (1) stvar koja se daje na upotrebu
ili imovinsko pravo i (2) zakupnina koja se za to ima platiti, a značajno je,
iako nema karakter bitnog elementa, i (3) vreme njegovog trajanja.
(1)Stvar. - Iz same prirode ugovora o zakupu proizlazi da može imati
za predmet samo nepotrošne stvari. Pri tome, to može biti ne samo svoja
postojeća, već i tuđa i buduća stvar.
Pored stvari, predmet ugovora o zakupu može biti i imovinsko pravo
koje je za to podobno, tj. koje nije vezano za ličnost titulara i koje daje od-
ređene prihode (npr. licenca).
(2) Zakupnina. - Pod zakupninom se podrazumeva naknada koju za-
kupac plaća zakupodavcu za upotrebu zakupljene stvari ili prava.
Zakupnina mora biti određena ili odredljiva, stvarna i srazmerna (pra-
vična), što znači da za nju važe pravila propisana za prodajnu cenu.
Visinu zakupnine i način njenog plaćanja određuju, po pravilu, u govom e stra -.
ne, ali nije isključena m ogućnost da se određivanje zakupnine sporazum om ugo-
vornih strana poveri određenom trećem licu. U pojedinim slučajevim a visinu za-
19 0
kupnine određuje zakon ili određeni državni organ. Ako zakupnina nije određena
ni na jedan od navedenih načina, ugovor o zakupu ne može nastati, je r mu nedosta-
je jedan od njegovih bitnih elemenata.
(3) Vreme trajanja. - Vreme trajanja nije bitan element ugovora o za-
kupu, jer se u našem pravu ugovor o zakupu može zaključiti na određeno ili
na neodređeno vreme. Ipak, vreme trajanja ugovora o zakupu je značajno
utoliko što taj ugovor uvek pretpostavlja trajniji dugovinski odnos od čije
dužine zavisi i veličina prestacije.
3. Dejstvo ugovora o zakupu
Ugovor o zakupu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze za

obe ugovorne strane.
Obaveze zakupodavca. - Osnovne obaveze zakupodavca kod ugo-
vora o zakupu su:
(1) Predaja zakupljene stvari. - Da bi se zakupcu mogla omogućiti
upotreba stvari, što je i svrha tog ugovora, neophodno je da mu se stvar
preda na način, u vreme i na mestu kako je to ugovorom predviđeno.
Pod predajom se podrazum eva obavljanje određenih radnji od strane zakupo-
davca kojim a se zakupac dovodi u materijalnu vezu sa stvari, odnosno uspostavlja
državina stvari za zakupca, što se može postići na više načina (uručenjem zakuplje-
ne stvari, sim boličnom predajom , predajom tzv. kratke ruke). Pri tom e, zakupo-
davac je dužan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa
njenim pripacim a, s tim što se uzim a da je stvar u ispravnom stanju ako je u stanju
određenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da m ože poslužiti za upo-
trebu radi koje je ugovor zaključen (čl. 569. ZOO).
Vreme predaje zakupljene stvari određuje se ugovorom , a ako nije određeno
ugovorom, određuje se s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i druge okolno-
sti. Isto važi i za m esto predaje zakupljene stvari, s tim što u pogledu m esta predaje
važi i dispozitivno pravilo da se pokretne stvari predaju u m estu u kom e je zaku-
podavac imao svoje prebivalište, odnosno boravište u vrem e nastanka obaveze, a
nepokretne stvari u mestu u kom e se one nalaze.
(2) Održavanje stvari u ispravnom stanju. - Zakupodavac je dužan
da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa, što pod-
razumeva i njegovu obavezu da vrši potrebne opravke na njoj. Za razliku
od navedenih troškova održavanja, koje snosi zakupodavac, troškovi sitnih
opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotre-
be, padaju na teret zakupca (čl. 570. ZOO).
Pošto se stvar za vrem e zakupa nalazi kod zakupca, on je dužan da obavesti
zakupodavca o potrebi opravke. Ukoliko zakupodavac ne izvrši potrebnu opravku u
prim erenom roku, to može učiniti i zakupac na račun zakupodavca. U slučaju kad
potrebne opravke zakupljene stvari u znatnoj meri i za duže vrem e om etaju njenu
upotrebu, zakupac ima pravo da ugovor raskine ili da zahteva sniženje zakupnine
(čl. 571 - ZOO).
Inače, zakupodavac ne može bez pristanka zakupca činiti izm ene na zakuplje-
noj stvari, ukoliko bi to om etalo upotrebu stvari. Ako bi izm enam a stvari bila sma-
njena u izvesnoj meri zakupčeva upotreba stvari, sm anjiće se i zakupnina u odgo-

varajućoj meri (čl. 572. ZOO).
(3) Odgovomostza materijalne nedostatke. - Kao i kod ostalih teretnih
ugovora, i kod ugovora o zakupu postoji odgovomost prenosioca za materi-
jalne nedostatke stvari. U tom smislu se i predviđa da zakupodavac odgovara
zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj
ili redovnoj upotrebi, bez obzira na to da li je za njih znao ili ne, kao i za ne-
dostatke svojstava ili odlika predviđenih izričito ili prećutno ugovorom, s tim
što se ne uzimaju u obzir nedostaci koji su manjeg značaja (čl. 573. ZOO).
Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u
času zaključenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati ne-
poznati, ali odgovara za nedostatak koji je zakupcu usled krajnje nepažnje
ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o
njemu obavesti zakupca (čl. 547. ZOO).
Inače, zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako
je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka (čl. 575. ZOO).
O dgovom ost za m aterijalne nedostatke zakupljene stvari m ože biti ugovorom
isključena ili ograničena, s tim što je odredba kojom se ova odgovornost isključuje
ili ograničava ništava ako je zakupodavac znao za nedostatak, ako je nedostatak
takav da onem ogućuje upotrebu zakupljene stvari i ako je zakupodavac takvu od-
redbu nam etnuo koristeći svoj m onopolski položaj (čl. 576. ZOO).
Zakupac je dužan da obavesti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o sva-
kom nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, kao i o svakoj
nepredviđenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari. U su-
protnom , ne sam o što gubi pravo na naknadu štete koju bi pretrpeo zbog postojanja
nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, već je dužan i da naknadi štetu
koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga (čl. 577. ZOO).
Ako u času predaje stvar ima neki nedostatak koji se ne može otklo-
niti, zakupac može, po svom izbom, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje
zakupnine. U slučaju kad se nedostatak može otkloniti bez većih nezgoda
za zakupca, a predaja stvari u određenom roku nije bila bitni sastojak ugo-
vora, zakupac može zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u
primerenom roku ili sniženje zakupnine, odnosno raskid ugovora ili sniže-
nje zakupnine ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom pri-
merenom roku koji mu je zakupac ostavio. U svakom slučaju zakupac ima
pravo i na naknadu štete (čl. 578. ZOO).
(4) Odgovomost za pravne nedostatke. - Odgovomost zakupodavca
za pravne nedostatke dolazi do izražaja u slučaju kad neko treći pretenduje
da na zakupljenoj stvari vrši neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakup-
cu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca. U tom slučaju zakupac
je dužan da obavesti o tome zakupodavca, inače će odgovarati za štetu (čl.
580. st. 1. ZOO). Ako se utvrdi da trećem pripada neko pravo koje potpuno
isključuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida
po samom zakonu, a zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi štetu.
192 PRIRUĆNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA
U slučaju kad se pravom trećeg samo ograničava zakupčevo pravo,

ovaj može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakup-
nine, a u svakom slučaju ima pravo i na naknadu štete (čl. 580. st. 2. i 3.
ZOO).
Obaveze zakupca. - Osnovne obaveze zakupca kod ugovora o za-
kupu su:
(1) Upotreba stuari prema ugovoru ili njenoj nameni. - Zakupac je
dužan da upotrebljava stvar kao dobrar privrednik, odnosno dobar doma-
ćin i samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari (čl. 581.
st. 1. i 2. ZOO). Saglasno tome, on je dužan da čuva stvar od oštećenja,
da snosi troškove tekuće upotrebe, kao i da je održava, tj. da snosi sitnije
opravke izazvane njenom redovnom upotrebom.
Za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj
nameni, zakupac je odgovoran bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili
neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kom e je on
om ogućio da upotrebljava stvar (čl. 581. st. 3. ZOO).
Zakupodavac može, zbog upotrebe stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni
ili zbog zapuštanja njenog održavanja, da otkaže ugovor bez davanja otkaznog roka,
uz uslov da je zbog toga prethodno opom enuo zakupca i da postoji opasnost da mu
se prouzrokuje znatna šteta (582. ZOO).
(2) Plaćanje zakupnine. - Zakupnina se, kao naknada za upotrebu za-
kupljene stvari, može sastojati u novcu ili nekim drugim stvarima. Može se
isplaćivati odjednom ili u ratama, unapred, prilikom zaključenja ugovora, ili
unazad, u toku trajanja zakupa ili po njegovom prestanku. Ako ugovorom,
zakonom ili običajem mesta gde je stvar predata nije određeno drugačije,
zakupnina se plaća polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više
godina, a ako je data za kraće vreme, po isteku tog vremena (čl 583. ZOO).
Neuredno plaćanje zakupnine predstavlja razlog za otkaz ugovora o
zakupu. Naime, zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac
ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na
plaćanje, s tim što će ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dužne
zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten (čl. 584. ZOO).
(3) Vraćanje zakupljene stvari. - Zakupac je dužan da vrati zakuplje-
nu stvar u stanju u kojem je bila kad mu je predata u zakup, tj. neoštećenu.
Ipak, on ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom
upotrebom, kao i za oštećenja koja potiču od njene đotrajalosti (čl. 585. st.
1. i 3. ZOO).
Ako drugačije nije ugovoreno, stvar se vraća u mestu u kome je bila
predata (čl. 585. st. 2. ZOO).
4. Podzakup
Pojam. - Podzakup je ugovor kojim zakupac zakupljenu stvar daje u zakup
drugome.
ĐORĐE N IK O U Ć OBLIGACIONO PRAVO
T akav ugovor može se zaključiti ako ugovorom ili zakonom nije zabranjen i
samo pod uslovom da se njim e ne nanosi šteta zakupodavcu (čl. 586. st. 1. ZOO).
Zaključenjem ugovora o podzakupu zakupac se ne oslobađa odgovornosti pre-
ma zakupodavcu, već mu jem či da će podzakupac upotrebljavati stvar prem a ugo-
voru o zakupu (čl. 586. st. 2. ZOO),
Dozvola zakupodavca. - Zaključenje ugovora o podzakupu, ugovorom ili
zakonom, m ože biti uslovljeno prethodnim dobijanjem dozvole od strane zakupo-
davca. U tom slučaju zakupodavac može odbiti davanje dozvole sam o iz opravdanih
razloga (čl. 587. ZOO). Ali, u slučaju kad je zakupljena stvar data u podzakup bez
njegove dozvole, kad je ova prem a zakonu ili prem a ugovoru potrebna, zakupoda-
vac m ože otkazati ugovor o zakupu (čl. 588. ZOO).
Neposredan zahtev zakupodavca. - Iako se zakupodavac sa podzakup-
cem ne nalazi u pravnom odnosu, Zakon o obligacionim odnosim a predviđa da
zakupodavac može, radi naplate svojih potraživanja od zakupca nastalih iz zakupa,
da zahteva neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po
osnovu podzakupa (čl. 589. ZOO).
Prestanak podzakupa po samom zakonu. - Podzakup prestaje u sva-
kom slučaju kada prestane zakup (čl. 590. ZOO).
5. Otuđenje zakupljene stvari

Zakupodavac može u toku trajanja zakupa otuđiti zakupljenu stvar nekom tre-
ćem licu. U tom slučaju postavlja se pitanje da li ugovor o zakupu obavezuje priba-
vioca stvari. Kod regulisanja tog pitanja, pravi se razlika izm eđu slučaja (1) otuđe-
nja zakupljene stvari posle njene predaje u zakup i slučaja (2) otuđenja zakupljene
stvari pre predaje zakupcu.
(1) Ako vlasnik otuđi stvar koju je pre toga predao u zakup, pribavilac stvari
stupa na m esto zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izme-
đu njega i zakupca (čl. 591. st. 1. ZOO). Saglasno tome, pribavilac ne m ože zahtevati
od zakupca da mu preda stvar pre isteka roka za koji je zakup ugovoren, odnosno
pre isteka otkaznog roka, a za pribaviočeve obaveze iz zakupa prem a zakupcu od-
govara prenosilac kao solidarni jem ac (čl. 591. st. 2. i 3. ZOO).
(2) A ko je stvar o kojoj je zaključen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a
ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzim a njegove obaveze
prema zakupcu sam o ako je u momentu zaključenja ugovora o otuđenju znao za
postojanje ugovora o zakupu. Ako za postojanje tog ugovora nije znao, nije dužan
da zakupcu preda stvar, a zakupac može da traži naknadu štete od zakupodavca (čl.
593. ZOO).
6. Prestanak zakupa
Ugovor o zakupu m ože prestati na više različitih načina. To su:
(1) Protek određenog vremena. - Protekom vrem ena prestaje ugovor o zaku-
pu koji je zaključen za određeno vreme, kao i onaj čije je trajanje određeno zako-
nom (čl. 595. ZOO).
(2) Prećutno obnavljanje zakupa. - Ako po isteku vrem ena za koja je ugovor
o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se
tom e ne protivi, sm atra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog tra-
194
janja, pod istim uslovim a kao i prethodni. Obezbeđenja koja su data za prvi zakup
prestaju (čl. 596. ZOO).
(3) Otkaz. - Otkazom prestaje ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti
se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja. U tom slučaju svaka strana može
dati otkaz drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Ako dužina otkaznog roka nije
određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim
da otkaz ne može biti dat u nevreme (čl. 597. ZOO).
(4) Propast stvari usled više sile. - Ako zakupljena stvar bude uništena zakup
prestaje, a u slučaju delim ičnog uništenja zakupac m ože da raskine ugovor ili da
ostane i dalje u zakupu i zahteva odgovarajuće sniženje zakupnine (čl. 598. ZOO).
(5) Smrt. - U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa nje-
govim naslednicim a, ako nije drugačije ugovoreno (čl. 599).
Glava sedma
UGOVOR O POSLUZI
Pojam. - Ugovorom o posluzi poslugodavac predaje ođređenu ne-

potrošnu stvar poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava neko vreme,
a ovaj se obavezuje da po isteku tog vremena vrati istu stvar neoštećenu.
Navedena definicija odnosi se na klasično shvatanje posluge, koje je bilo usvo-
jen o u našem ranijem pravu,232 a po kojem se ona definiše kao realan ugovor. Me-
đutim, u našoj novijoj pravnoj teoriji ugovor o posluzi definiše se i kao konsensu-
alan ugovor, tj. kao ugovor kojim se poslugodavac obavezuje da preda određenu
nepotrošnu stvar na besplatnu upotrebu poslugoprimcu, a ovaj se obavezuje da
mu, po isteku određenog vrem ena, istu i neoštećenu stvar vrati.233 To je u skladu sa
opredeljenjem Zakona 0 obligacionim odnosim a da napusti koncepciju o realnim
ugovorima, odnosno da klasične realne ugovore reguliše kao konsensualne. Ali, ta-
kvo opredeljenje nije ostvareno i kod ugovora o posluzi, je r ona, sa obrazloženjem
da to nije ugovor koji je tipičan u prometu roba i usluga, nije regulisana Zakonom
o obligacionim odnosima.
Ugovorom o posluzi omogućuje se, kao i ugovorom o zakupu, upotre-
ba tuđe stvari, s tim što je zakup uvek teretan, dok je posluga uvek dobročin
ugovor.
Karakteristike. - Posluga je realan, jednostrano obavezan, dobro-
čin i trajan ugovor. Međutim, ako se definiše kao konsensualan ugovor,
onda je posluga konsensualan, dvostrano obavezan, dobročin i trajan, s
tim što je za poslugu kao dvostrano obavezan ugovor karakteristično nei-
stovremeno izvršenje obaveza ugovornih strana.
232 V. § 582. Srpskog građanskog zakonika; čl. 265. Opšteg imovinskog zakonika za Cr-
nu Goru.
ĐORĐE NIKOLIĆ O BUGACIONO PRA VO
195
2. Bitni elementi ugovora o posluzi
Bitni elementi ugovora o posluzi su (l) stvar koja se daje na poslugu i

(2) vreme njenog trajanja.
(1) Stvar. - Na poslugu se može dati samo nepotrošna stvar, jer samo
nepotrošnu stvar poslugoprimac može da upotrebi i da istu tu stvar vrati
poslugodavcu.
Postoji mišljenje da i potrošna stvar m ože da se da na poslugu, uz obavezu da
se vrati ista ta stvar (npr. flaša vina radi izlaganja na nekoj izložbi).
Što se ostalih kategorija stvari tiče, posluga može imati za predm et pokretnu
ili nepokretnu, ali uvek individualno određenu stvar. Buduća stvar ne m ože biti
predmet posluge kao realnog ugovora, ali m ože biti predm et posluge kao konsen-
sualnog ugovora.
Poslugodavac ne mora biti vlasnik stvari, tako da se na poslugu može
dati i tuđa stvar, a poslugoprimac može uzeti na poslugu i svoju stvar.
(2) Vreme trajanja. - Pošto je cilj posluge da omogući privremenu
upotrebu stvari, vreme trajanja je bitan element ovog ugovora. Ono ugovo-
rom može biti određeno izričito (npr. putem kalendarskog računanja ili s
pozivom na neku buduću izvesnu okolnost), ali i prećutno (npr. određiva-
njem svrhe radi koje se stvar daje na poslugu).
Kod posluge sa neodređenim vrem enom trajanja, iako se postavljalo pitanje
pravne prirode tog ugovora, preovlađuje shvatanje da je to, ipak, ugovor o posluzi,
s tim što on prestaje kad poslugodavac zahteva da m u se stvar vrati, odnosno kad
poslugoprim ac upotrebi stvar prem a ugovoru ili kad protekne vrem e u kom e je,
prema odgovarajućem pravnom standardu, m ogao stvar upotrebiti.234
3. Dejstvo ugovora o posluzi
Ako se ugovor 0 posluzi shvati kao realan ugovor, onda u trenutku

njegovog zaključenja nastaju samo obaveze za poslugoprimca, ali ne i za
poslugodavca, s tim što u toku ispunjenja ugovora i za poslugodavca mogu
naknadno nastati neke obaveze. Međutim, ako se ugovor o posluzi shvati
kao konsensualan, onda u trenutku njegovog zaključenja nastaju obaveze i
za jednu i za drugu ugovornu stranu.
Obaveze poslugodavca. - Osnovne obaveze poslugodavca kod
ugovora o posluzi su:
(1) Predaja stvari. - Kod realnog ugovora o ostavi predaja stvari pred-
stavlja uslov koji je potreban za nastanak ugovora, dok kod konsensualnog
ugovora o posluzi predaja stvari predstavlja jednu od osnovnih obaveza
poslugodavca, čijim izvršenjem se poslugoprimcu omogućava njena pri-
vremena upotreba.
234 Slododan Perović, nav. delo, str. 700.

196 PRIRUĆNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Pod predajom se podrazumeva preduzimanje određenih radnji od stra-

ne poslugodavca kako bi poslugoprimcu omogućio državinu stvari, s tim što
se, kako u pogledu načina, tako i u pogledu vremena i mesta predaje, prime-
njuju skoro ista pravila koja važe i za predaju kod ugovora o zakupu.
(2) Naknada štete usled materijalnih nedostataka. - Poslugodavac
nije odgovoran za nedostatke stvari koju je poslugoprimcu predao na po-
slugu, jer kod dobročinih ugovora takva odgovornost ne postoji. Međutim,
on je odgovoran za štetu koju zbog nedostataka te stvari pretrpi poslugo-
primac, ako je nedostatak bio poznat poslugodavcu ili mu, prema okolno-
stima, nije mogao ostati nepoznat, a on o tom nedostatku nije obavestio
poslugoprimca, s tim što poslugoprimac ne bi imao pravo na naknadu štete
koju je pretrpeo zbog takvog nedostatka, ako je on znao za taj nedostatak
ili mu je on, prema okolnostima, morao biti poznat. Inače, ova obaveza
naknade štete ne proizlazi iz pravila o odgovornosti zbog materijalnih ne-
dostataka stvari, već iz opštih pravila odgovornosti za štetu.
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari koja je data na poslugu po-
slugoprimcu snosi poslugodavac, kao njen vlasnik.
(3) Snošenje vanrednih troškova. - Pitanje troškova koji se javljaju u
vezi sa upotrebom stvari rešava se u zavisnosti od njihove prethodne kva-
lifikacije, tj. u zavisnosti od toga da li su redovni (obični) ili vanredni (neo-
bični). Troškove koji su izazvani redovnim održavanjem, čuvanjem i upo-
trebom snosi poslugoprimac, dok poslugodavac snosi vanredne troškove.
Pri tome, obaveza snošenja vanrednih troškova proizlazi iz samog ugovora,
ukoliko ugovornici nisu drugačije regulisali pitanje snošenja tih troškova.
Ako je poslugoprimac, usled preke potrebe, hitnosti ili u cilju poboljšanja stva-
ri, sam učinio izdatke koji se mogu kvalifikovati kao vanredni, on m ože zahtevati
naknadu tih izdataka samo kao nezvani poslovođa, tj. samo po osnovu poslovod-
stva bez naloga.235
Obaveze poslugoprimca. - Osnovne obaveze poslugoprimca kod
ugovora o posluzi su:
(1) Namenska upotreba i čuvanje stvari. - Ugovorom o posluzi poslu-
goprimac stiče pravo, ali ne i obavezu (osim ako je posebno ugovorena), da
upotrebljava stvar. Pored toga, već iz samog držanja, a posebno iz njene upo-
trebe, proizlazi i obaveza čuvanja stvari. Ako stvar upotrebljava, poslugopri-
mac mora to da čini sa pažnjom dobrog domaćina, a sa istom pažnjom mora
i da čuva stvar, jer se ugovor o posluzi zaključuje u njegovom interesu.
Poslugoprimac je dužan da upotrebljava stvar onako kako je to ugovo-
reno, a u odsustvu odgovarajuće ugovorne odredbe, onako kako to odgova-
ra njenoj prirodi i nameni.
U slučaju nenam enske upotrebe stvari, po jednom rešenju,236 poslugoprim ac
odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koje bi se tom prilikom dogodilo,

236 Mihailo Konstantinović, Obligacije i ugovori, Skica za zakonik o obligacijama i ugo-
dok po drugom rešenju,237 takva odgovornost postoji sam o ako poslugoprim ac ne

dokaže da bi stvar propala usled slučaja i da se on pridržavao svoje obaveze.
Poslugoprimac nije ovlašćen, bez saglasnosti poslugodavca, da stvar
daje drugome na upotrebu.
Povreda obaveze čuvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni, kao i
neovlašćena predaja stvari drugome na poslugu, daje pravo poslugodavcu
da raskine ugovor i zahteva da mu se stvar odmah vrati.
(2) Snošenje redovnih troškova. - Iz pretpostavljene volje ugovornika
proizlazi da je poslugoprimac obavezan da snosi sve troškove i izdatke koji
su neophodni za redovno održavanje, čuvanje i upotrebu stvari, s tim što je
to pravilo dispozitivne prorode i primenjuje se samo u slučaju kad druga-
čije nije ugovoreno.
Zbog povrede poslugoprimčeve obaveze da snosi redovne troškove,
poslugodavac bi mogao da raskine ugovor.
(3) Vraćanje stvari. - Pošto ugovor o posluzi nije ugovor na osnovu
koga se stiče pravo svojine, normalno je da po njegovom prestanku poslu-
goprimac ima obavezu da istu i neoštećenu stvar vrati poslugodavcu.
Stvar se vraća u stanju u kojem je bila prim ljena, s tim što se ne uzim a u obzir
norm alno habanje stvari njenom dozvoljenom upotrebom.
Poslugoprim ac ima pravo da skine i zadrži dodatke, ako se oni m ogu odvojiti
bez oštećenja stvari, ali poslugodavac može zahtevati povraćaj stvari sa učinjenim
dodacim a, ako naknadi njihovu vrednost koju su imali u trenutku povraćaja.
Za oštećenja stvari za koja je odgovoran, poslugoprimac duguje na-
knadu štete.
Obaveza vraćanja stvari preuzima se zaključenjem ugovora, ali dospe-
va protekom određenog vremena, ili postizanjem ugovorene svrhe posluge
ili prestankom posluge na drugi način. U slučaju kad vreme trajanja nije
određeno, ni odredljivo, obaveza vraćanja nastaje u času kad poslugodavac
zatraži povraćaj, po jednom, odnosno kad poslugoprimac upotrebi stvar
prema ugovoru ili kad protekne vreme u kome je morao stvar upotrebiti,
po drugom mišljenju.
Ako je vrem e trajanja posluge određeno, poslugodavac, po pravilu, protiv vo-
lje poslugoprim ca, ne m ože zahtevati da mu se stvar vrati pre roka, dok poslugo-
primac, s obzirom da je ugovor zaključen u njegovom interesu, ima pravo da vrati,
a poslugodavac ima dužnost da primi stvar i pre isteka vrem ena trajanja posluge.
Od ovog pravila može se odstupiti u slučaju kad je rok vraćanja ugovoren u obo-
stranom interesu, kao i kad bi vraćanje stvari pre roka bilo štetno ili nezgodno za
poslugodavca.
Stvar se vraća u mestu određenom ugovorom, a u nedostatku ugovor-
ne odredbe o tome, u mestu prebivališta poslugodavca.
vorima, Beograd, 1996, str. 206, čl. 565. st. 2.

237 Čl. 306. Švajcarskog zakonika o obligacijama.
Glava osma
U G O V O R O DELU
l. Pojam, razgraničenje i karakteristike
Pojam. - Ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) se

obavezuje da obavi određeni posao za naručioca, a naručilac se obavezuje
da mu za to plati određenu naknadu (čl. 600. ZOO).
Predmet ugovora o delu predstavlja izvršenje neke materijalne (faktič-
ke) radnje ili posla, s tim što to ne može biti neki pravni posao. To je, pre
svega, izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelek-
tualnog rada.
Ugovor o delu karakteriše to što je naručilac, pre svega, zainteresovan
za rezultat koji poslenik treba da postigne svojim radom (npr. da mu je sa-
šiveno odelo po meri), mada posao na čije se izvršenje poslenik obavezuje
ne podrazumeva uvek i postizanje cilja koji se imao u vidu pri zaključenju
ugovora, što je slučaj kod preduzimanja tzv. obaveza sredstva (npr. obave-
za poslenika da iskopa bunar a ne da pronađe vodu, obaveza veterinara da
leči a ne da izleči domaću životinju).238
U savrem enom pravu su se iz ugovora o delu izdvojili pojedini ugovori (npr.
ugovor o građenju, ugovor o prevozu lica, ugovor o prevozu stvari, ugovor o izdava-
nju autorskog dela), tako da predstavljaju posebne im enovane ugovore, dok ugovor
o delu predstavlja opšti tip ugovora, koji se zaključuje za obavljanje poslova koji
nisu obuhvaćeni tim posebnim ugovorima.
Razgraničenje. - Ugovor o delu ima dosta sličnosti sa drugim ugovorima,
ali je Zakonom o obligacionim odnosim a posebno uređen njegov odnos sa ugovo-
rom o prodaji. U tom smislu se, najpre, propisuje pravilo da se, ugovor kojim se
jedna strana obavezuje da izradi određenu pokretnu stvar od svog m aterijala sma-
tra u sumnji kao ugovor o prodaji. Ali, ako se naručilac obavezao da da bitan deo
materijala za izradu stvari, to bi ostao ugovor o delu. M eđutim , bez obzira na to od
čijeg se materijala stvar izrađuje, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugova-
rači imali u vidu naročito poslenikov rad (čl. 601. ZOO).
Ako je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog m aterijala, a nije određen
kvalitet, poslenik je dužan dati materijal srednjeg kvaliteta, s tim što odgovara na-
ručiocu za kvalitet upotrebljenog m aterijala isto kao prodavac (čl. 602. ZOO).
Karakteristike. - Ugovor o delu je konsensualan, uređen je kao ne-
formalan i uvek je dvostrano obavezan i teretan. Veći broj autora smatra
da je to i ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze,239 a odlikuje ga i to što se
238 Slobodan Perović, nav. delo, str. 711-712, smatra da je za definiciju ugovora o de-
lu dovoljno navesti da se poslenik obavezuje da izvrši određeni posao, odnosno da
preduzme određeni rad, s tim što će se rezultat tog rada ceniti s obzirom na prirodu
obaveze, sadržinu i cilj ugovora koji su strane htele postići
239 Slobodan Perović, nav. delo, str. 716; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 352; Suprot-
no: Jakov Radišić, nav. delo, str. 131.
često zaključuje s obzirom na ličnost ugovornika (intuitu personae), tako

da je izvršenje obaveze vezano za ličnost ugovornika zbog čijih svojstava je
ugovor zaključen.
2. Bitni elementi ugovora o delu
Bitni elementi ugovora o delu su (1) posao poslenika i (2) naknada za

izvršeni posao koju duguje naručilac.
(1) Posao poslenika. - Posao poslenika može se sastojati u izradi ili
opravci neke stvari (npr. izrada police za knjige, opravka televizora), ili u
izvršenju drugih fizičkih radnji (npr. kopanje bašte), ili u izvršenju razno-
vrsnih umetničkih, naučnih, književnih i uopšte intelektualnih radnji (npr.
održavanje predavanja, izrada skulpture). Saglasno opštim pravilima, po-
sao mora biti moguć, dopušten i određen ili odrediv.
(2) Naknada za izvršeni posao. - Naknada za izvršeni posao se naj-
češće sastoji u novcu, ali se može sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj
vrednosti. Određuju je ugovarači sporazumno, ako nije određena obave-
znom tarifom ili drugim obaveznim aktom (čl. 623. st. 1. ZOO).
U slučaju kad naknada za izvršeni posao nije određena, niti su ugo-
vorom određeni elementi za njeno određivanje, smatraće se da su strane
imale u vidu uobičajenu naknadu za posao te vrste koju utvrđuje sud, vode-
ći računa o vrednosti rada, normalno potrebnom vremenu za takav posao,
kao i o uobičajenoj naknadi za tu vrstu rada (čl. 623. st. 2. ZOO).
Osim opštih uslova (moguća i dopuštena), naknada treba da bude i
srazmerna (pravična), tj. takva da predstavlja ekvivalentnu naknadu za iz-
vršeni posao.
3. Dejstvo ugovora o delu
Ugovor o delu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze i prava

i za jednu i za drugu ugovornu stranu.
Obaveze poslenika. - Osnovne obaveze poslenika iz ugovora o delu
su:
(1) Izvršenje posla. - Poslenik je dužan da izvrši posao, odnosno da
obavi delo onako kako je to ugovorom predviđeno i kako to nalažu pravila
odgovarajućeg posla (čl. 607. st. 1. ZOO).
Posao se mora izvršiti za određeno vreme, a ako ono nije određeno,
onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove (čl. 607. st. 2.
ZOO). Ukoliko posao ne izvrši na vreme, poslenik dolazi u dužničku doc-
nju, koja otežava njegov položaj. Ali, poslenik nije odgovoran za zadocnje-
nje, ako je ono nastalo zbog toga što mu naručilac nije predao materijal
na vreme ili zbog toga što je tražio izmene, ili što mu nije isplatio dužan
predujam i uopšte za zadocnjenje nastalo ponašanjem naručioca (čl. 607.

st. 3. ZOO).
Naručilac ima pravo da vrši nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad
to odgovara prirodi posla.
Ako se u toku izvršenja posla pokaže da se poslenik ne drži uslova ugovora i
ne radi kako treba, naručilac ga može upozoriti na to i odrediti mu prim eren rok da
svoj rad saobrazi svojim obavezama. Ako poslenik do isteka tog roka ne postupi po
zahtevu naručioca, ovaj može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete (čl. 608.
Z O O ).
U slučaju kad je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnje-
nju sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u
roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete. T o pravo naručilac
ima i u slučaju kad rok nije bitan sastojak ugovora, ali je zakašnjenje takvo da naru-
čilac očigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora (čl. 609. ZOO).
Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi što drugo, poslenik
nije dužan da posao obavi lično. On može poveriti izvršenje posla trećem
licu, ali je u tom slučaju i dalje odgovoran naručiocu za izvršenje posla (čl.
610. ZOO), osim ako je sa pristankom naručioca ugovor o delu ustupio tre-
ćem. Poslenik odgovara i za lica koja su po njegovom nalogu radila na po-
slu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio (čl. 611. ZOO).
(2) Odgovornost za nedostatke. - Kod odgovornosti za nedostatke po-
sla, pravi se razlika između nedostataka u materijalu ili nalogu koji izdaje
naručilac i nedostataka izvršenog posla.
U slučaju kad je materijal za izradu stvari dao naručilac, poslenik će
odgovarati za štetu samo ako naručiocu nije skrenuo pažnju na nedostat-
ke materijala koje je primetio ili je morao primetiti. Međutim, poslenik je
dužan da postupi po zahtevu naručioca da izradi stvar od materijala na čije
mu je nedostatke poslenik ukazao, izuzev ako je očigledno da materijal nije
podoban za naručeno delo, ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mo-
gla naneti štetu poslenikovom ugledu.
Poslenik će odgovarati za štetu i kad nije upozorio naručioca na ne-
dostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je
morao znati, a koje mogu biti od značaja za naručeno delo ili za njegovo
izvršenje na vreme (čl. 606. st. 1. i 3. ZOO).
Poslenik odgovara za nedostatke izvršenog posla, s tim što se pravi
razlika između vidljivih i skrivenih nedostataka. Poslenik odgovara za one
vidljive nedostatke o kojima ga je naručilac po izvršenom pregledu rada
obavestio bez odlaganja. Međutim, ako se naručilac bez opravdanog razlo-
ga ne odazove na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad, smatra
se da je rad primljen. Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik
više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom
(vidljivi nedostaci), izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu
(čl. 614. ZOO).
Ako se posle pregleda i primanja izvršenog dela pokaže neki nedosta-

tak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom (skriveni nedostatak),
poslenik će odgovarati i za taj nedostatak, pod uslovom da ga je naručilac
obavestio o tom nedostatku što pre, a najduže u roku od mesec dana od
njegovog otkrivanja. Poslenik odgovara za skrivene nedostatke koji se po-
jave u roku od dve godine od prijema obavljenog posla. Po isteku tog roka,
naručilac se više ne može pozivati na nedostatke (čl. 615. ZOO), osim kad
se oni odnose na činjenice koje su posleniku bile poznate, ili mu nisu mogle
ostati nepoznate, a nije ih saopštio naručiocu (čl. 617. ZOO).
Naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki
nedostatak stiče određena prava prema posleniku. On može da zahteva od
poslenika da nedostatak ukloni, kao i naknadu štete koju zbog nedostatka
trpi, s tim što je dužan da mu za otklanjanje nedostatka ostavi primeren
rok. Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane troškove, poslenik može
odbiti da ga izvrši, ali u tom slučaju naručiocu pripada, po njegovom izbo-
ru, pravo na sniženje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu
štete (čl. 618. ZOO). Međutim, ako obavljeni posao ima takav nedostatak
koji ga čini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izričitim uslovi-
ma ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno otklanjanje nedostata-
ka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete (čl. 619. ZOO).
Naručilac je, inače, dužan da dopusti posleniku da otkloni nedostatak
zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u su-
protnosti sa izričitim uslovima ugovora. Međutim, ako poslenik ne otkloni
nedostatak do isteka primerenog roka koji mu je za otklanjanje nedostatka
ostavljen, naručilac može, po svom izboru, izvršiti otklanjanje nedostataka
na račun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor (osim ako se ra-
di o neznatnom nedostatku), s tim što u svakom slučaju on ima i pravo na
naknadu štete (čl. 620. ZOO). Ako se naručilac opredeli za sniženje nakna-
de, ono se vrši u razmeri između vrednosti izvršenog rada bez nedostataka
u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni
rad sa nedostatkom (čl. 621. ZOO).
Naručilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrše-
nog posla ne može svoje pravo ostvarivati sudskim putem po isteku godine
dana od dana učinjenog obaveštenja. Ali, i po isteku tog roka naručilac mo-
že, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom
protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknade, istaći svoje pravo na sni-
ženje naknade i na naknadu štete (čl. 616. ZOO).
(3) Predaja izrađene stuari. - Obaveza predaje stvari nije svojstve-
na svakom ugovoru o delu, već samo onom koji ima za predmet izradu ili
opravku stvari. Samo kod takvih ugovora postoji obaveza poslenika da na-
ručiocu preda izrađenu ili opravljenu stvar.
Poslenik se oslobađa obaveze predaje ako stvar koju je izradio ili opra-
vio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara (čl. 613. ZOO).
Obaveze naručioca. - Osnovne obaveze naručioca kod ugovora o

delu su:
(1)Isplata naknade. - Naručilac je dužan da isplati posleniku naknadu
koja je predviđena ugovorom, obaveznom tarifom ili je utvrđena od strane
suda. Najčešće se ugovorom određuje način, vreme i mesto njene isplate. Pri
tome, ako nije drukčije ugovoreno, naručilac nije dužan da isplati naknadu
pre nego što je pregledao i odobrio izvršeni rad (čl. 623. st. 3. ZOO).
(2) Prijem posla. - Prijem posla, koji je obavljen prema odredbama
ugovora i pravilima posla, naručilac je dužan da izvrši na način, u vreme
i na mestu kako je to određeno ugovorom ili pravilima posla, uzimajući u
obzir prirodu i svrhu posla, kao i odgovarajući standard.240
4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu

Rizik. - Rizik slučajne propasti stvari raspoređen je izm eđu naručioca i po-
slenika u zavisnosti od toga ko je od njih dao m aterijal za izradu stvari, a u skladu
sa pravilom res p erit domino.
(1) K a d je poslenik dao materijal. - U slučaju kad je poslenik dao m aterijal za
izradu stvari, a stvar bude oštećena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje na-
ručiocu, rizik snosi poslenik, te nem a pravo na naknadu za dati m aterijal, kao ni na
naknadu za svoj trud (čl. 625. st. 1. ZOO).
Navedeno pravilo ne prim enjuje se u slučaju kad je naručilac pregledao i odo-
brio izvršeni rad, je r se sm atra da mu je u tom slučaju stvar predata, a da je kod
poslenika ostala na čuvanju (čl. 625. st. 2. ZOO), kao i u slučaju kad je naručilac pao
u docnju zbog neprim anja ponuđene stvari, jer u tom slučaju rizik slučajne propasti
ili oštećenja stvari prelazi na njega (čl. 625. st. 3. ZOO).
(2) K a d je naručilac dao materijal. - Rizik slučajne propasti ili oštećenja stva-
ri snosi naručilac ako je on dao m aterijal za izradu, s tim što u tom slučaju poslenik
ima pravo na naknadu za rad sam o ako je stvar propala ili bila oštećena posle dola-
ska naručioca u docnju, ili ako se naručilac nije odazvao njegovom pozivu da stvar
pregleda (čl. 626. ZOO).
Pravo zaloge. - Zakonom o obligacionim odnosim a se predviđa da radi
obezbeđenja naplate potraživanja naknade za rad i naknade za utrošeni materijal,
kao i ostalih potraživanja po osnovu ugovora o delu, poslenik im a pravo zaloge na
stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predm etim a koje mu je pre-
dao naručilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih drži i ne prestane dragovoljno
da ih drži (čl. 628).
Prestanak ugovora. - Ugovor o delu karakteriše i m ogućnost njegovog pre-
stanka jednostranom voljom naručioca. Naime, sve dok naručeni posao nije dovr-
šen naručilac može raskinuti ugovor kad god hoće, je r se posao preduzim a u nje-
govom interesu.
U slučaju raskida ugovora, naručilac je dužan da posleniku isplati ugovorenu
naknadu, s tim što se ona um anjuje za iznos troškova koje ovaj nije učinio, a koje je
bio dužan učiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na
drugoj strani ili koju je nam erno propustio da ostvari (čl. 629).

Glava deveta
UGOVOR O OSTAVI
Pojam. - Ugovorom o ostavi (čuvanju, depozitu) obavezuje se osta-

voprimac (čuvar, depozitar) da, besplatno ili uz naknadu, primi pokretnu
stvar od ostavodavca (ostavioca, deponenta), da je čuva i da je vrati kad
ovaj to bude zatražio (čl. 712. ZOO).
Tako određen pojam ugovora o ostavi novijeg je datuma i razlikuje se od njego-
vog klasičnog pojma. Naime, za razliku od klasičnog shvatanja, po kojem se ostava
definiše kao realan ugovor, za izneto novije shvatanje je karakteristično da se ugovor
0 ostavi definiše kao konsensualni ugovor, je r je za njegov nastanak dovoljna prosta
saglasnost ugovornika o bitnim elementima tog ugovora. Pri tome, predaja predmeta
ostave nije, kao kod klasičnog shvatanja, uslov nastanka ugovora, već samo prethod-
na radnja ostavodavca koja je neophodna za izvršenje ostavoprimčevih obaveza.
Ugovor o ostavi ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine, kao što
je to slučaj sa prodajom, razmenom, poklonom i zajmom, ali ni osnov za
upotrebu tuđe stvari, kao što je to slučaj sa zakupom i poslugom. Ostavo-
primac dobija stvar samo u državinu, ima obavezu da je čuva i da je vrati
na zahtev ostavodavca.
Karakteristike. - Ugovor o ostavi je konsensualan ugovor. U osnovi
je dobročin, ali može biti i teretan. Jednostrano je obavezan, ako je do-
bročin, a dvostrano je obavezan, ako je teretan. Uvek je ugovor sa trajnim
izveršenjem obaveze.
2. Bitni elementi ugovora o ostavi
Bitni elementi ostave su (1) predmet ostave, (2) vreme trajanja ostave
1 (3) nagrada za čuvanje stvari, kod ostave koja je zaključena uz naknadu.
(1) Predmet ostave. - Predmet ostave mogu biti samo stvari koje su
pokretne, što znači da prava, koja se više ne smatraju stvarima, kao i nepo-
kretne stvari, ne mogu biti predmet tog ugovora.
Podobnost neke stvari da bude predm et ostave ne zavisi od toga da li je ona
zam enljiva ili nezamenljiva, potrošna ili nepotrošna. I zam enljiva i potrošna stvar
mogu biti predm et ostave, s tim da se ta ista stvar (in specie) vrati.
Predmet ostave mogu biti i stvari van prom eta, i one koje su u ograničenom
prom etu, je r ostava ne znači raspolaganje sa stvari.
U ostavu se, po pravilu, daje svoja stvar, ali ugovor o ostavi m ože da zaključi
u svoje ima i lice koje nije vlasnik stvari. U tom slučaju ostavoprim ac je obavezan
da vrati stvar i takvom ostavodavcu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena. Ali,
ako treće lice, kao sopstvenik stvari, tužbom zahteva stvar od ostavoprim ca, ovaj je
dužan da saopšti sudu od koga lica je stvar prim io, kao i da istovrem eno obavesti
ostavodavca o podnetoj tužbi (čl. 713. ZOO).
204
(2) Vreme trajanja ostaue. - Ugovor o ostavi je trajan ugovor, što zna-
či da rađa jedan više ili manje trajan odnos, koji se prostire na izvestan
vremenski period, tako da nema ugovora o ostavi ako bi se čuvanje stvari
obavilo u jednom momentu i u jednom aktu.241 Taj period nije neograni-
čen, jer se ostavoprimac nikad ne obavezuje da večno čuva predmet ostave.
Vreme trajanja ostave može biti određeno samim ugovorom ili proizilaziti
iz prirode i cilja konkretnog ugovora. Ali, ako se i tako ne može odrediti,
uzima se da je ugovor zaključen sa neodređenim vremenom trajanja.
(3) Nagrada za čuuanje stvari. - To je naknada koju ostavodavac du-
guje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uložen trud oko čuvanja
stvari. Nagrada se javlja kao bitan element samo kod ugovora o ostavi koji
je teretan, s tim što se takvim smatra ugovor o ostavi kod kojeg je nagrada
za čuvanje stvari posebno ugovorena, ugovor o ostavi kod kojeg se ostavo-
primac bavi primanjem stvari na čuvanje, kao i ugovor o ostavi kod kojeg
se nagrada mogla očekivati s obzirom na okolnosti posla (čl. 720. ZOO).
N agrada se najčešće sastoji u novcu, ali se može dati i u nekoj drugoj imovin-
skoj vrednosti. Visinu nagrade, način i vrem e njenog plaćanja ugovornici najčešće
određuju sporazumno. Ali, visina, način i vrem e plaćanja nagrade m ogu biti odre-
đeni i obaveznom tarifom pa i prinudnim propisima.
3. Dejstvo ugovora o ostavi
Ugovor o ostavi rađa obaveze samo za ostavoprimca, ako je dobročin i

jednostrano obavezan, ali i za ostavodavca, ako je teretan i dvostrano oba-
vezan.
Obaveze ostavoprimca. - Osnovne obaveze ostavoprimca iz ugo-
vora o ostavi su:
(1) Prijem stvari. - Ugovorom o ostavi, ako se on shvati kao konsen-
sualan ugovor, ostavoprimac se obavezuje da primi stvar na čuvanje. Oba-
veza prijema stvari sastoji se u preduzimanju odgovarajućih radnji od stra-
ne ostavoprimca, koje se moraju ispuniti u vreme, mesto i način kako je
to ugovorom predviđeno ili kako to proizilazi iz prirode i cilja konkretnog
ugovornog odnosa. U svakom slučaju, ispunjenje te obaveze ispoljava se
u vidu jednog prethodnog akta koji je neophodan ne samo da bi se mogla
izvršiti predaja stvari od strane ostavodavca ostavoprimcu, već i da bi se
uspostavio faktički odnos na stvari u smislu njenog čuvanja.242
(2) Čuuanje stuari. - Čuvanje stvari je osnovna obaveza ostavoprimca
bez koje se ne može ni zamisliti ugovor o ostavi, jer se njenim ispunjenjem
ostvaruje glavni i neposredni cilj tog ugovora. Pri tome, ostavoprimac je taj
koji je dužan da čuva stvar koja mu je poverena.

Bez pristanka ostavodavca ili bez nužde, ostavoprimac ne može preda-

ti stvar na čuvanje nekom drugom licu. Ako to učini odgovaraće i za slučaj-
nu propast ili oštećenje stvari (čl. 715. ZOO).
Ostavoprimac je dužan da čuva stvar kao svoju sopstvenu, ako je osta-
va bez naknade, a ako je ostava sa naknadom, kao dobar privrednik, odno-
sno dobar domaćin.
U pogledu mesta i načina čuvanja merodavno je ono što je ugovorom
određeno, s tim što ostavoprimac može promeniti ugovoreno mesto i način
čuvanja samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inače odgovara i za
slučajnu propast ili oštećenje stvari.
Ostavoprimac je dužan da obaveštava ostavodavca o svim promena-
ma koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oštećene na ma koji
način (čl. 714. ZOO).
Iz sam e prirode ugovora o ostavi proizilazi da ostavoprim ac nem a pravo da
stvar upotrebljava, osim ako je na to ugovorom ovlašćen. U slučaju nedozvoljene
upotrebe stvari, ostavoprim ac ne samo što duguje odgovarajuću naknadu, već od-
govara i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
Kad je u ostavu data nepotrošna stvar koju je ostavoprim ac ovlašćen da upo-
trebljava, na odnose ugovarača primenjuju se pravila ugovora o posluzi, a sam o o
pitanjim a vrem ena i m esta vraćanja stvari sudi se po pravilim a ugovora o ostavi
(čl. 716. ZOO).
U slučajevima kad je predviđeno da odgovara i za slučanu propast ili
oštećenje stvari, ostavoprimac se može osloboditi odgovomosti ako dokaže
da bi stvar propala ili bila oštećena i da je postupao u skladu sa ugovorom
(čl. 717. ZOO).
(3) Vraćanje stvari. - Čuvanje stvari uvek je vremenski ograničeno,
tako da, po obavljenom čuvanju, ostavoprimac ima obavezu da stvar koja
mu je poverena na čuvanje vrati ostavodavcu, bez obzira na to da li je on
vlasnik stvari. Pri tome, ostavoprimac je dužan da vrati onu istu stvar ko-
ju je primio na čuvanje, zajedno sa svim plodovima i koristima od stvari.
Stvar se vraća u roku određenom ugovorom, odnosno u roku koji proizlazi
iz prirode posla. Ako rok nije ni određen, ni odrediv, stvar se ima vratiti
kad je ostavodavac zatraži (čl. 718. st. 1. ZOO).
Ostavodavac može zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka tra-
janja ostave koji je ugovorom određen. U tom smislu se i predviđa da je
ostavoprimac dužan da vrati stvar čim je ostavodavac zatraži (čl. 718. st. 1.
ZOO), s tim što je to pravilo rezervisano samo za slučaj kad je rok ugovoren
isključivo u interesu ostavodavca (čl. 718. st. 2. ZOO), kao što je to slučaj
kod ugovora o ostavi bez naknade. Ali, ako rok trajanja ostave nije ugovo-
ren isključivo u interesu ostavodavca, kao što je to slučaj kod ugovora o
ostavi koji je teretan, ostavodavac bi mogao da zahteva da mu se stvar vrati
i pre isteka roka samo uz obavezu snošenja odgovornosti za štetu koja je
time prouzrokovana ostavoprimcu.243

206
I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno čuva stvar ođređeno vre-

me može je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj
stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja ili ako bi mu njeno dalje čuva-
nje moglo prouzrokovati štetu (čl. 721. st. 1. ZOO).
Kod ugovora 0 ostavi sa neodređenim vremenom trajanja svaki od
ugovornika je ovlašćen da otkaže ugovor o ostavi kad hoće, uz obavezu
da to ne čini u nevreme. Takvo pravo ostavoprimca, iako se teško može
osporiti, ne potvrđuje i Zakon 0 obligacionim odnosima, jer se samo kod
besplatne ostave predviđa da on može odustati od ugovora u svako doba,
uz obavezu da ostavodavcu odredi primeren rok za preuzimanje stvari (čl.
721. st. 2. ZOO).
Obaveze ostavodavca. - Ostavodavac ima obavezu samo kod ugo-
vora o ostavi koji je teretan. Međutim, pošto u vezi sa izvršenjem ugovora
0 ostavi ostavoprimac može steći izvesna prava prema ostavodavcu, ta nje-
gova prava istovremeno su i obaveze za ostavodavca.
(1) Isplata nagrade. - Ova obaveza postoji samo kod ugovora o osta-
vi koji je teretan, tj. kod kojeg je navedena obaveza ostavodavca posebno
ugovorena, ili se, zbog toga što se ostavoprimac bavi primanjem stvari na
čuvanje, pretpostavlja, ili se mogla očekivati s obzirom na okolnosti posla
(čl. 720. ZOO).
Način, vreme i mesto isplate nagrade određuju se ugovorom. Ako vre-
me nije određeno ugovorom, niti se može odrediti s obzirom na prirodu
1 cilj posla, pravilo je da se nagrada isplaćuje posle obavljenog čuvanja,
odnosno po prestanku ugovora, 1j. prilikom preuzimanja stvari. Za mesto
plaćanja važi dispozitivno pravilo po kojem je ostavodavac dužan isplatiti
nagradu u mestu u kome ostavoprimac ima prebivalište, odnosno u mestu
u kome ostavodavac ima svoje prebivalište u vreme nastanka obaveze, ako
se ta nagrada ne sastoji u novcu.
(2) Naknada troškova i štete u vezi sa čuvanjem stvari. - Ostavopri-
mac ima pravo da zahteva od ostavodavca da mu naknadi troškove oprav-
dano učinjene radi očuvanja stvari, kao i štetu koju je imao zbog ostave (čl.
719. ZOO).
4. Posebni slučajevi ostave

Zakonom o obligacionim odnosima pređviđaju se i pojedini slučajevi ostave
koji donekle odstupaju od njenog osnovnog vida.
a)Neprava ostava
Neprava ostava je takva ostava kod koje se u ostavu daju zam enljive stvari s
pravom ostavoprim ca da ih potroši i obavezom da vrati istu količinu stvari iste vr-
ste (čl. 722. ZOO).
ĐORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRA VO 207
Kod takve ostave se na odnose ugovom ika prim enjuju pravila ugovora o zaj-
mu, a sam o se u pogledu vrem ena i mesta vraćanja prim enjuju pravila ugovora o
ostavi, ako ugovarači nisu što drugo odredili u tom pogledu.
b) Ostava u nuždi
Ova ostava nastaje kada je stvar poverena u slučaju kakve nevolje (npr. poža-
ra, zem ljotresa, poplave), tako da je ostavoprim ac dužan da čuva stvar sa poveća-
nom pažnjom (čl. 723. ZOO).
c) Ugostiteljska ostava
To je poseban ugovor o ostavi kod kojeg se ugostitelj sm atra ostavoprim cem
u pogledu stvari koje su gosti doneli sobom, odnosno predali ugostitelju na čuva-
nje.244
Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najčešće se predviđa i reguliše kao jedan od po-
sebnih slučajeva ugovora o ostavi, što nije slučaj i sa Zakonom o obligacionim od-
nosima. U njem u se ugostiteljska ostava ne reguliše u okviru posebnih slučajeva
ostava, već kao jedan od dva posebna ugovora 0 ostavi.
N ajznačajniju odliku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost
ugostitelja, koja je pooštrena u odnosu na odgovornost ostavoprim ca kod osnovnog
pojm a ostave. U tom sm islu izričito se predviđa da se ugostitelj sm atra ostavoprim -
cem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oštećenje
najviše do iznosa utvrđenog posebnim propisom (čl. 724. st. 1. ZOO). Pri tome,
sm atra se da ova odgovom ost ugostitelja postoji i u slučaju kad on nije kriv, tako da
m ože da se oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ili oštećene usled
okolnosti koje se nisu m ogle izbeći ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari,
ako su nestale ili su oštećene ponašanjem sam og gosta, ili ponašanjem lica koje je
on doveo ili koja su mu došla u posetu (čl. 724. st. 2. ZOO).
Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako m u je gost predao stvar na čuvanje,
kao i ako je šteta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara
(čl. 724. st. 3. ZOO).
Glava đeseta
UG OV OR O NA LOGU
1. Pojam, razgraničenje i karakteristike
Pojam. - Ugovor o nalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja

se zove nalogoprimac, obavezuje da, na osnovu ovlašćenja koje dobija od
druge strane, koja se zove nalogodavac, i za njen račun, preduzme određe-
ne poslove, uz naknadu ili bez naknade, ako je tako ugovoreno ili to proiz-
lazi iz prirode međusobnih odnosa (čl. 749. ZOO).
244 Član 724. Zakona o obligacionim odnosima.

208
Osnovna odlika ugovora o nalogu ogleda se u tome što se nalogoprimac

obavezuje na preduzmanje određenih poslova za račun nalogodavca. Pri to-
me, nije bitno da li nalogoprimac pri izvršenju preuzetih poslova istupa u
svoje ime ili u ime nalogodavca. Nebitno je, takođe, da li se radi o pravnim ili
faktičkim poslovima, jer se nalogoprimac može obavezati na preduzimanje
kako pravnih poslova, tako i poslova i drugih radnji koje su faktičke prirode.
Ugovor o nalogu je jedan opšti ugovom i oblik pražanja usluga vezanih za oba-
vljanje niza faktičkih i pravnih poslova za draga lica. Naime, kod svih ugovora o
pružanju usluga prvi i osnovni pravni akt je nalog lica kom e je ta usluga potrebna.
Na osnovu naloga se uspostavlja odgovarajući ugovorni odnos, tj. ugovor o nalogu,
s tim što pravila koja su propisana za taj ugovor imaju opšti karakter, je r se prime-
njuju i na veći broj posebnih ugovora kojima se reguliše pružanje pojedinih poseb-
nih usluga (npr. na ugovore o komisionu, trgovinskom zastupanju, posredovanju,
otpremanju). S obzirom na to, odnos između ugovora o nalogu i drugih posebnih
ugovora o pružanju različitih usluga je odnos opšteg i posebnog,245 što znači da se
prvenstveno primenjuju pravila tih posebnih ugovora, a tek ako tih pravila nema,
opšta pravila ugovora o nalogu.
R a z g r a n ič e n je . - Ugovorom o nalogu se, kao i ugovorom o punom oćstvu,
preduzim aju poslovi za račun drugoga. Međutim, za razliku od ugovora o nalogu
koji ima za svoj predmet preduzim anje kako pravnih, tako i faktičkih poslova, ugo-
vor o punom oćstvu ima za svoj predmet preduzim anje sam o pravnih poslova. Po-
red toga, nalogoprim ac preduzim a poslove za račun nalogodavca, s tim što ih može
preduzeti u im e nalogodavca, ali i u svoje ime, dok punom oćnik uvek preduzim a
pravne poslove u ime vlastodavca.
Ugovor o nalogu razlikuje se od ugovora o delu po karakteru posla koji treba
da se obavi. Ugovor o delu odnosi se na faktičke radnje poslenika i na postizanje
određenog rezultata, dok se ugovor o nalogu odnosi na preduzim anje pravnih i fak-
tičkih radnji za drugoga.
Karakteristike. - Ugovor o nalogu je konsensualan ugovor. Uz to,
to je i neformalan ugovor, osim u slučaju kad na osnovu ugovora o nalogu
treba preduzeti pravni posao za koji se zahteva određena forma, jer tada
nalogoprimac mora imati punomoćje koje je izdato u toj istoj formi (čl. 90.
ZOO). U zavisnosti od toga da li je nalogodavac dužan da plati naknadu za
obavljeni posao, ugovor o nalogu može biti teretan ili dobročin. Ukoliko
je zaključen kao teretan, ugovor o nalogu je i pravi (uzajamni) dvostrani
ugovor, jer se i nalogoprimac i nalogodavac uzajamno obavezuju, tako da
se između njih vrši uzajamna razmena činidbi. Ali, ako je ugovor o nalogu
zaključen kao dobročin ugovor, onda je on i jednostrano obavezan, jer se
samo nalogoprimac obavezuje da obavi određen posao. Ugovor o nalogu
uvek pretpostavlja jedan odnos poverenja između nalogodavca i nalogo-
primca, što je sasvim razumljivo kada se ima u vidu da nalogoprimac oba-
vlja poslove za račun nalogodavca. Zbog toga se ugovor o nalogu, po pravi-
lu, zaključuje s obzirom na ličnost ugovornika (intuitu personae), posebno
s obzirom na svojstva i sposobnost nalogoprimca.
245 Bogdan Loza, nav. delo, str. 158.

2. Uslovi za zaključenje ugovora o nalogu
Za zaključenje ugovora o nalogu moraju biti ispunjeni svi uslovi koji

se zahtevaju za zaključenje ugovora uopšte. Ipak, izvesna preciziranja neo-
phodna su u vezi sa poslovnom sposobnošću nalogodavca i nalogoprimca,
kao i sa ponudom za zaključenje ugovora o nalogu.
a) Poslovna sposobnost nalogodavca

i nalogoprimca
Zaključenje ugovora o nalogu pretpostavlja poslovnu sposobnost na-
logodavca i nalogoprimca, što znači da se opšta pravila o poslovnoj spo-
sobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjuju i na ugovor o nalogu.
U svojstvu nalogodavca može punovažno da zaključi ugovor o nalogu
samo ono lice koje ima poslovnu sposobnost koja je neophodna za predu-
zimanje onog posla koji on poverava nalogoprimcu.246 Pravilo je, dakle, da
nalogodavac može preko nalogoprimca da preduzme samo one poslove ko-
je, inače, može i sam da preduzme, i to pod istim uslovima, odnosno da lice
koje samo nije sposobno da preduzme određeni posao, ne može taj posao
preduzeti ni preko nalogoprimca.
Nalogoprimac može biti samo potpuno poslovno sposobno lice, jer
ugovor o nalogu ne spada u ugovore za koje se zakonom predviđa da ih
mogu samostalno zaključivati i ograničeno poslovno sposobna lica.
b) Ponuda za zaključenje ugovora o nalogu

Na punudu za zaključenje ugovora o nalogu primenjuju se, načelno,
opšta pravila o ponudi za zaključenje ugovora, uz jedno odstupanje od tih
pravila koje se odnosi na slučaj kad se ponuda za zaključenje tog ugovora
upućuje licu koje se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se
javno nudi za vršenje tih poslova. U tom slučaju se, za razliku od opštih
pravila, propisuje dužnost navedenih lica da odgovore na ponudu koja im
je upućena. U tom smislu posebno se potencira da su ona dužna, ako neće
da prihvate ponudu, da o tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, s tim
što povreda te dužnosti povlači njihovu odgovomost za štetu koju bi ova
pretrpela zbog toga (čl. 750. ZOO).
3. Bitni elementi ugovora o nalogu
Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika o poslu koji

se nalogoprimac obavezuje da preduzme za račun nalogodavca, tako da se
posao nalogoprimca javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored

toga, u slučaju kad nije zaključen kao dobročin ugovor, kod ugovora o na-
logu se uvek javlja i naknada koja se nalogoprimcu isplaćuje za njegov trud.
S obzirom na to, bitni elementi ugovora o nalogu su: posao nalogoprimca i
naknada za izvršenje posla.247
(1) Posao nalogoprimca. - Posao koji se nalogoprimac ovlašćuje i
obavezuje da preduzme za račun nalogodavca nije, po svom karakteru, za-
konom posebno opredeljen (čl. 749. st. 1. ZOO), tako da to može biti kako
pravni, tako i neki faktički posao.
Načelno se svi poslovi mogu preduzeti preko drugog, odnosno mogu
biti predmet ugovora o nalogu. Izuzetak predstavljaju samo oni poslovi ko-
ji se prema svojoj prirodi ili odredbama zakona ne mogu preduzimati pre-
ko drugog lica.
U svakom slučaju, a u skladu sa opštim pravilim a, posao čije se izvršenje pove-
rava nalogoprim cu mora biti određen (čl. 749. st. 1. ZOO), s tim što to m ože biti je-
dan ili više poslova, iste ili različite vrste. Uz to, posao m ora biti m oguć i dozvoljen.
U pitanju je objektivna m ogućnost posla, je r u slučaju kad je preduzim anje posla od
početka objektivno nemoguće, ugovor o nalogu ne bi im ao nikakav sm isao. S dru-
ge strane, ukoliko je posao nedozvoljen, tj. protivan prinudnim propisim a, javnom
poretku ili dobrim običajim a, ugovor o nalogu bio bi ništav, tako da nalogoprim ac
ne bi bio dužan da posao obavi.
(2) Naknada za izvršenjeposla. - Naknada za izvršenje posla javlja se
kao bitan element ugovora 0 nalogu koji je teretan, s tim što se pretposta-
vlja, čak i kad naknada nije predviđena,248 da je ugovor o nalogu zaključen
kao teretan ugovor. Takav zaključak nedvosmisleno proizlazi iz odredbe
kojom se propisuje da nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud,
osim ako je drugačije ugovoreno ili proizilazi iz prirode međusobnog odno-
sa (čl. 749. st. 3. ZOO).
Kod teretnog ugovora o nalogu nalogodavac duguje nalogoprimcu is-
platu naknade, koja predstavlja protivvrednost za trud koji je nalogopri-
mac uložio oko preduzimanja posla. Ona se najčešće sastoji u novcu, ali
se može sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u
svojinu neke stvari ili u prenosu nekog prenosivog prava).
N aknada za obavljanje posla treba da je određena ili odrediva, objektivno mo-
guća i dozvoljena.
Naknada se najčešće sporazum no određuje sam im ugovorom , s tim što ugo-
vorom predviđena naknada može biti precizno određena (npr. u jednom unapred
određenom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti obavljenog posla, odnosno
vremena njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvideti sam o okolnosti na
osnovu kojih se naknada može kasnije odrediti. Pored toga, određivanje naknade
ugovorom može biti povereno i određenom trećem licu. U pojedinim slučajevim a
247 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 370; Bogdan Loza, nav. delo, str. 161; Slavko Carić,
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II, redaktori: Borislav T. Blagojević-
Vrleta Krulj, Beograd, 1980, str. 232, kao bitne elemente ugovora o nalogu navodi
nalog i ugovorenu naknadu.
248 Slavko Carić, nav. delo, str. 230.
ĐORĐE N IK O U Ć OBLIGACIONO PRAVO 211
naknada je unapred propisana, tj. određena prinudnim propisom ili obaveznom

tarifom , što se obično čini u onim slučajevim a u kojim a se u ulozi nalogoprim ca
pojavljuje lice koje se u vidu zanimanja bavi obavljanjem tuđih poslova. Međutim ,
u slučaju kad naknada nije ni određena, ni odredljiva, a nije ugovoreno besplatno
obavljanje posla, niti besplatno obavljanje posla proizilazi iz prirode m eđusobnog
odnosa ugovornika, uzim a se da su ugovornici imali u vidu uobičajenu naknadu, a
ako o tom e nem a običaja, onda pravičnu naknadu (čl. 761. ZOO).
Naknada se mora sastojati u predaji nečega što je objektivno m oguće i dopuš-
teno, tako da odredba o naknadi neće proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada
sastoji u predaji neke stvari čiji je prom et zabranjen ili je ispunjenje naknade objek-
tivno nemoguće. Ni odredba o naknadi kojom se predviđa veća naknada od propi-
sane, kao nedozvoljena, neće proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne
bi bio dužan da isplati više od propisane naknade.
Uz navedene opšte odlike, naknada za obavljanje posla treba da bu-
de i srazmema u odnosu na uloženi trud nalogoprimca. Ako je ugovorena
naknada u očiglednoj nesrazmeri sa učinjenim uslugama, nalogodavcu se
priznaje pravo da zahteva njeno smanjenje (čl. 762. st. 3. ZOO).
4. Dejstvo ugovora o nalogu
Ugovor 0 nalogu uvek pretpostavlja određene obaveze na starani na-

logoprimca. Ali, s obzirom da se, po pravilu, zaključuje kao teretan ugovor,
koji je istovremeno i dvostrano obavezan, ugovorom o nalogu stvara se i
uzajamna obaveza na strani nalogodavca. S obzirom na to, dejstvo ugovora
o nalogu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju kako za nalogo-
primca, tako i za nalogodavca. Pored toga, nalogoprimcu se, radi obezbe-
đenja njegovih potraživanja iz ugovora o nalogu, priznaje zakonsko pravo
zaloge na stvarima i novcu nalogodavca.
O b a v e ze n a lo g o p rim c a . - Osnovna obaveza nalogoprimca je da iz-
vrši posao na koji se ugovorom o nalogu obavezao. Pored toga, a kao njene
dopune, nalogoprimac ima i obavezu da nalogodavcu položi račun u vezi sa
obavljenim poslom, kao i da mu nadoknadi štetu koju mu je u vezi sa izvr-
šenjem posla prouzrokovao.
U slučaju kad je vršenje nekog posla istim nalogom povereno nekoli-
cini nalogoprimaca da ga zajednički vrše, oni odgovaraju solidarno za oba-
veze iz tog naloga, ako što drugo nije ugovoreno (čl. 757. ZOO). Ali, ako
nalogoprimcima nije naloženo da posao vrše zajednički, njihova solidarna
odgovornost će postojati samo ako je ugovorena.249
(1) Obaveza izvršenja posla. - Nalogoprimac je obavezan da izvrši po-
sao u skladu sa ugovorom, tj. u svemu onako kako je to ugovorom predvi-
đeno. To, pre svega, znači da je nalogoprimac dužan da izvrši posao u gra-
nicama dobijenog ovlašćenja, prema primljenim uputstvima i sa pažnjom
dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina. Pored toga, pri izvršenju

posla on u svemu i u svakom slučaju treba da pazi na interese nalogodavca

i da se njima stalno rukovodi (čl. 751. st. 1. ZOO).
N alogoprim ac je dužan da izvrši posao prema prim ljenim uputstvim a, s tim
što od dobijenog uputstva nalogoprim ac m ože odstupiti samo uz saglasnost nalo-
godavca, a kad zbog kratkoće vrem ena ili iz nekog drugog uzroka nije u m ogućnosti
da traži saglasnost nalogodavca, on može odstupiti od dobijenog uputstva samo
ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano sm atrati da to zahtevaju nalo-
godavčevi interesi (čl. 752. st. 1. ZOO). Ukoliko neovlašćeno odstupi od dobijenog
uputstva, nalogoprim ac se neće smatrati za nalogoprim ca, već za poslovođu bez
naloga,250 izuzev ako nalogodavac naknadno odobri ono što je uradio (čl. 752. st.
2. ZOO). N asuprot tom e, u slučaju kad sm atra da bi izvršenje posla po dobijenim
uputstvim a bilo od štete za nalogodavca, nalogoprim ac ne bi smeo da postupi po
takvom uputstvu, već je dužan da na to skrene pažnju nalogodavca i da traži njego-
va nova uputstva (čl. 751. st. 2. ZOO).
Ako nalogodavac nije dao određena uputstva o poslu koji treba obavi-
ti, to ne znači da je nalogoprimac potpuno slobodan u obavljanju preuzetog
posla, jer je dužan da se pri izvršenju posla koji mu je poveren rukovodi
interesima nalogodavca i da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, od-
nosno dobrog domaćina, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okol-
nostima postupio u sopstvenoj stvari (čl. 751. st. 3. ZOO).
Ugovor o nalogu se, po pravilu, zaključuje s obzirom na ličnost ugo-
vornika (intuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnosti
nalogoprimca. Iz toga proizlazi da je nalogoprimac dužan da izvrši posao
lično (čl. 753. st. l. ZOO). Izvršenje posla on može poveriti drugome (zame-
niku, supstitutu) samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to
bio prinuđen okolnostima (čl. 753. st. 2. ZOO). U tim slučajevima nalogo-
primac odgovara samo za izbor zamenika (culpa in eligendo) i za uputstva
koja mu je dao (culpa in instruendo). Međutim, ukoliko je izvršenje posla
poverio drugome i u slučajevima kad na to nije bio ovlašćen, nalogoprimac
odgovara za rad zamenika, kao i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji
bi se dogodili kod zamenika (čl. 753. st. 4. ZOO).
U slučaju kad dođe do zamene nalogoprimca, tj. kad nalogoprimac iz-
vršenje posla poveri drugome, nezavisno od toga da li je na to bio ili nije bio
ovlašćen, nalogodavac može zahtevati neposredno od zamenika izvršenje
posla (ČI. 753. st. 5. ZOO).
(2) Obaveza polaganja računa i podnošenja izveštaja. - Nalogopri-
mac je uvek dužan da o izvršenom poslu položi račun nalogodavcu, kao i
250 Slavko Carić, nav. delo, str. 234-235, smatra da će nalogoprimac imati ulogu poslo-
vođe bez naloga samo ako se radi 0 poslovima koji su bili nužni i korisni za nalogo-
dovca. Takve poslove nalogodavac je dužan da prihvati i da nalogoprimcu isplati ne
samo naknadu troškova, nego i naknadu za uloženi rad. Međutim, ako preduzeti
poslovi za nalogodavca nemaju karakter nužnih i korisnih poslova, preuzete obaveze
i učinjeni troškovi padaju na teret nalogoprimca i on nema pravo da traži naknadu
troškova, naknadu štete koju je pretrpeo, kao ni naknadu za uloženi rad.
da mu preda sve što je primio u njegovo ime po osnovu obavljenog posla

(čl. 754- ZOO).
Ako je ugovorom tako predviđeno ili priroda posla to zahteva, nalogoprim ac
je dužan da podnosi izveštaje o stanju poslova i da polaže račune i u toku izvršenja
posla, s tim što ugovorom m ogu biti predviđeni i vrem enski periodi u kojim a je na-
logoprim ac dužan da podnosi izveštaje o toku izvršenja posla (tzv. periodično pod-
nošenje izveštaja). U svakom slučaju, nalogodavac uvek ima pravo da zahteva od
nalogoprim ca da ga obaveštava o toku izvršenja posla, što znači da je nalogoprim ac
dužan da na zahtev nalogodavca podnese izveštaj o stanju poslova i da položi račun
i pre određenog vrem ena (čl. 755. ZOO).
N alogoprim ac se u odnosu na stvari koje je u vezi sa obavljanjem posla primio
za nalogodavca pojavljuje kao ostavoprim ac, tako da nema pravo da se njim a ko-
risti. On je dužan da te stvari preda nalogodavcu po isteku roka koji je ugovorom
predviđen, a ako ugovorom za to nije predviđen poseban rok, bez odugovlačenja
(čl. 754. ZOO). U slučaju kad se nalogoprim ac za svoje potrebe služio novcem koji
je prim io za nalogodavca, on je dužan da plati kamatu po najvišoj dozvoljenoj ugo-
vornoj stopi, računajući od dana upotrebe, dok je na ostali dugovani novac koji nije
predao na vrem e, dužan da plati zateznu kam atu, računajući od dana kada ga je bio
dužan predati (čl. 756. ZOO).
(3) Naknada štete nalogodavcu. - Obaveza nalogoprimca da nadok-
nadi štetu nalogodavcu javlja se kao posledica njegove odgovornosti zbog
neispunjenja obaveza koje je preuzeo ugovorom o nalogu. Najčešće se radi
0 odgovornosti nalogoprimca za štetu koju nalogodavcu prouzrokuje pre-
koračenjem dobijenih ovlašćenja, nepridržavanjem dobijenih uputstava,
nepažljivim postupanjem, poveravanjem izvršenja pravnog posla nepo-
dobnom trećem licu, kao i obavljanjem poslova i po prestanku naloga.
Obaveze nalogodavca. - Ugovor o nalogu se najčešće zaključuje
kao teretan ugovor. U tom slučaju on je i pravi (uzajamni) dvostrani ugo-
vor, što znači da rađa i obavezu nalogodavca da nalogoprimcu isplati na-
knadu za trud oko obavljanja posla. Pored toga, nalogodavac snosi i troško-
ve koji se javljaju u vezi sa preduzimanjem pravnog posla, kao i štetu koju
pri tome nalogoprimac pretrpi.
U slučaju kad veći broj lica na osnovu istog ugovora o nalogu poveri
nalogoprimcu izvršenje zajedničkog naloga, oni mu odgovaraju solidarno
za ispunjenje svojih obaveza iz ugovora o nalogu (čl. 764. ZOO).
(1) Obaveza naknade troškova. - S obzirom da se posao preduzima za
račun nalogodavca, logično je da on snosi troškove koje nalogoprimac ima
oko preduzimanja posla koji mu je poveren (čl. 759. st. 1. ZOO). Smatra se
da se ova obaveza nalogodavca podrazumeva uvek kad se u vezi sa predu-
zimanjem posla pojave troškovi, nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu
zaključen sa naknadom ili bez naknade. Pored toga, nalogodavac je dužan
da snosi troškove koje je nalogoprimac imao oko preduzimanja posla čak
1 u slučaju kad delatnost nalogoprimca nije dovela do postizanja rezulta-
ta koji se očekivao, pod uslovom da je nalogoprimac u svemu postupao u
skladu sa ugovorom. U tom smislu se i izričito propisuje da je nalogodavac
dužan da nalogoprimcu nadoknadi sve potrebne troškove ,,čak i ako njegov

trud bez njegove krivice nije imao uspeha" (čl. 759. st. 1. ZOO).
Naknada troškova odnosi se na sve „potrebne troškove" koje je nalogoprim ac
učinio u vezi sa preduzim anjem posla (čl. 759. st. 1. ZOO), s tim što se takvim sma-
traju svi nužni i korisni troškovi.25' Uz naknadu troškova, nalogodavac duguje nalo-
goprim cu i kam atu od dana kad su troškovi učinjeni (čl. 759. st. 1. ZOO).
Nalogodavac može biti oslobođen obaveze snošenja troškova u slučaju kad je
tako ugovorom predviđeno, kao i u slučaju kad su troškovi oko preduzim anja posla
već uračunati u naknadu koju je nalogodavac obavezan da isplati nalogoprim cu za
njegov trud.252
U vezi sa obavezom snošenja troškova je u dužnost nalogodavca da nalogo-
primcu, kad ovaj to zahteva, da predujam, tj. izvesnu svotu novca za predviđene
izdatke (čl. 758. ZOO). Polazi se od toga da nalogoprim ac nije dužan da kreditira
nalogodavca, tako da dobijanjem predujm a nalogoprim ac stiče novčana sredstva
za podm irenje troškova koje će imati oko preduzim anja posla koji mu je poveren.
I ova obaveza nalogodavca se podrazumeva, tako da nalogoprim ac, ukoliko nalo-
godavac ne ispuni ovu obavezu, odnosno ukoliko mu ne isplati predujam , može
odustati od ugovora.
(2) Obaveza isplate naknade. - Obaveza nalogodavca da nalogoprim-
cu isplati naknadu za njegov trud oko obavljanja posla postoji uvek kad
nije drugačije ugovoreno ili drugačije ne proizlazi iz prirode međusobnog
odnosa (čl. 749. st. 3. ZOO). U vezi sa oblikom i visinom naknade, mero-
davno je ono što je ugovoreno. Ako ugovorom to pitanje nije regulisano,
nalogodavac duguje naknadu u uobičajenoj visini, a ako o tome nema obi-
čaja, onda pravičnu naknadu (čl. 761. ZOO).
Nalogodavac je dužan da nalogoprimcu isplati naknadu kad ovaj pre-
duzme posao koji mu je poveren, bez obzira na to da li je preduzetim po-
slom ostvaren i cilj radi kojeg se on preduzima. Ako je nalogoprimac bez
svoje krivice samo delimično obavio posao, on ima pravo samo na srazmer-
ni deo naknade (čl. 762. st. 2. ZOO).
Naknada se isplaćuje u vreme koje je ugovorom predviđeno. Ukoliko
ugovorom nije određen rok za isplatu naknade, nalogodavac je dužan da
nalogoprimcu isplati naknadu po obavljenom poslu (čl. 762. st. 1. ZOO).
Nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva smanjenje ugovorene na-
knade, ukoliko je ona u očiglednoj nesrazmeri sa učinjenim uslugama (čl.
762. st. 3. ZOO).
(3) Obaveza naknade štete. - Nalogodavac je dužan da nalogoprimcu
nadoknadi štetu koju je ovaj pretrpeo u obavljanju posla, s tim što je ova
obaveza nalogodavca ograničena samo na slučaj kad nalogoprimac nave-
denu štetu pretrpi bez svoje krivice (čl. 760. ZOO). Ona se smatra proprat-
251 Slavko Carić, nav. delo, str. 241; Bogdan Loza, nav. delo, str. 166-167.
252 Slavko Carić, nav. delo, str. 240, smatra da su režijski troškovi koje je nalogoprimac
imao u svom redovnom poslovanju uračunati u naknadu za obavljanje posla, tako da
naknadu takvih troškova nalogoprimac nema pravo da zahteva od nalogodavca.
215
nom posledicom korisnih efekata delatnosti nalogoprimca na osnovu ugo-

vora o nalogu a za račun nalogodavca.253 Inače, ova obaveza nalogodavca
postoji nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu zaključen kao teretan ili
kao dobročin ugovor
Z a k o n s k o p r a v o z a lo g e . - U vezi sa nalogodavčevim obavezam a, a radi
obezbeđenja naplate naknade i troškova, nalogoprim cu se zakonom priznaje pra-
vo zaloge na pokretnim stvarim a nalogodavca koje je dobio po osnovu ugovora o
nalogu, kao i na novčanim iznosim a koje je naplatio za račun nalogodavca (čl. 763.
ZOO). Ovo pravo postoji sam o onda kada nalogoprim ac ima državinu ili kada može
da raspolaže sa nalogodavčevim pokretnim stvarim a ili svotom novca. Pored toga,
neophodan je i koneksitet,254 tj. da potraživanja nalogoprim ca potiču iz istog ugo-
vora o nalogu na osnovu kojeg je on došao do državine nalogodavčevih pokretnih
stvari ili do određene svote novca koju je naplatio za račun nalogodavca.
5. Prestanak ugovora o nalogu
U skladu sa opštim pravilima, i ugovor o nalogu prestaje protekom

vremena koje je ugovorom određeno kao vreme njegovog trajanja, kao i
preduzimanjem odnosno izvršenjem posla od strane nalogoprimca. Me-
đutim, s obzirom da se ugovor o nalogu najčešće zaključuje s obzirom na
ličnost ugovornika, odnosno njihovo uzajamno poverenje, priznaje se i na-
logodavcu i nalogoprimcu pravo da jednostrano raskinu ugovor o nalogu
odustankom od ugovora ili otkazom naloga. Iz istog razloga i smrt ugovor-
nika, odnosno prestanak pravnog lica dovodi do prestanka naloga. Pored
toga, ugovor o nalogu prestaje i u slučaju lišenja poslovne sposobnosti, od-
nosno stečaja nalogodavca ili nalogoprimca.
a) Odustanak od ugovora
Pravilo je da nalogodavac može po svojoj volji, tj. uvek i bez obzira na

razloge,255 odustati od ugovora (čl. 765. st. 1. ZOO). Pravo na odustanak od
ugovora ostvaruje se jednostranom izjavom volje nalogodavca, koja mora
biti saopštena nalogoprimcu na siguran način. Odustanak se može ostva-
riti ne samo izričitom izjavom, već i konkludentnom radnjom (npr. izvrše-
njem posla od strane samog nalogodavca).
Pravo nalogodavca da odustane od ugovora ne ostvaruje se isključivo
na teret nalogoprimca, već se, ako se radi o ugovoru u kome nalogoprimcu
pripada naknada za njegov trud, vodi računa o tome da li su za odusta-
nak od ugovora postojali osnovani razlozi. U slučaju kad za odustanak od
ugovora nije bilo osnovanih razloga, nalogodavac je dužan da isplati nalo-
253 Slavko Carić, nav. delo, str. 242.

254 Slavko Carić, nav. delo, str. 245; Bogdan Loza, nav. delo, str. 168.
255 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 372; Slavko Carić, nav. delo, str. 247; Bogdan Loza,
216 PRIRUČNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
goprimcu odgovarajući deo naknade, kao i da mu nadoknadi štetu koju je

pretrpeo odustankom od ugovora (čl. 765. st. 2. ZOO). Ali, ako su za odu-
stanak od ugovora postojali osnovani razlozi, posebno ako je odustanak
od ugovora nalogoprimac prouzrokovao svojim postupcima, onda on snosi
sve štetne posledice odustanka od ugovora.255
b) Otkaz naloga
Pravilo je da i nalogoprimac može da, po svojoj volji, tj. bez obzira na

razloge, otkaže nalog. Pravo otkazivanja je jednostrana izjava volje nalo-
goprimca, koja mora biti saopštena nalogodavcu, s tim što se može dati na
bilo koji način, tj. bez posebne forme.
Otkazivanje naloga može se izvršiti u svako vreme, samo ne u nevreme
(čl. 766. st. 1. ZOO), tj. u uslovima kad je očigledno da bi time nalogodavcu
bila prouzrokovana šteta (npr. u vreme kad nalogodavac nije u mogućno-
sti da sam nastavi posao koji je nalogoprimac započeo, niti da nađe drugo
lice koje bi moglo da preuzme nastavljanje posla). S obzirom na to, otkaz
naloga u nevreme dovodi do odgovornosti nalogoprimca za svu štetu koju
zbog otkaza naloga pretrpi nalogodavac, s tim što se nalogoprimac može
osloboditi ove odgovornosti ako dokaže da su za otkaz naloga u nevreme
postojali osnovani razlozi (čl. čl. 766. st. 2. ZOO).
Nalogoprimac je dužan da i posle otkaza produži poslove koji ne trpe
odlaganje, dok nalogodavac ne bude u mogućnosti da preuzme brigu o nji-
ma (čl. 766. st. 3. ZOO).
Prestanak ugovora u slučaju otkazivanja naloga nastupa u trenutku
kad je nalogodavcu otkaz saopšten.
c) Smrtfizičkog, odnosno prestanak pravnog lica
Ugovor o nalogu se zaključuje s obzirom na ličnost i sposobnost nalo-

goprimca, tako da prestaje njegovom smrću (čl. 767. st. 1. ZOO). Nalogo-
primčevi naslednici su dužni da o njegovoj smrti što pre obaveste nalogo-
davca i da preduzmu šta je potrebno za zaštitu njegovih interesa, dok ne
bude u stanju da sam preuzme brigu o njima (čl. 767. st. 2. ZOO).
Smrću nalogodavca ugovor o nalogu, po pravilu, ne prestaje. Među-
tim, i zbog smrti nalogodavca ugovor o nalogu može prestati ako je tako
ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje lične
odnose sa nalogodavcem (čl. 767. st. 3. ZOO). U slučaju kad ugovor o na-
logu prestaje smrću nalogodavca, nalogoprimac je dužan da produži pove-
256 Slavko Carić, nav. delo, str. 247, smatra da pravičnost u takvim situacijama zahteva
da nalogoprimac ima pravo na naknadu potrebnih, nužnih i korisnih troškova od
nalogodavca.
rene poslove, ako bi inače nastupila šteta za naslednike, dok ovi ne budu u
mogućnosti da sami preuzmu brigu o njima (čl. 767. st. 4. ZOO).
Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, ugovor o nalogu
prestaje kad to lice prestane da postoji (čl. 767. st. 5. ZOO).
U slučaju kad nalogodavac umre ili prestane da postoji, ugovor o na-
logu prestaje u času kad nalogoprimac sazna za događaj zbog koga prestaje
ugovor o nalogu (čl. 769. st. 1. ZOO).
d) Lišenje poslovne sposobnosti, odnosno stečaj
Ugovor o nalogu prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac bude pot-

puno ili delimično lišen poslovne sposobosti, odnosno kad nalogodavac ili
nalogoprimac padne pod stečaj (čl. 768. ZOO).
U slučaju kad je nalogodavac lišen poslovne sposobnosti ili je pao pod
stečaj, ugovor o nalogu prestaje u času kad je nalogoprimac saznao za do-
gađaj zbog koga prestaje ugovor o nalogu (čl. 769. st. 1. ZOO).
Glava jed an ae sta

UGOV OR O PUNOM OĆ ST VU
1. Pojam, razgraničenje i pravne osobine
Pojam. - Ugovor o punomoćstvu je takav ugovor kojim se jedna stra-

na, koja se zove punomoćnik, obavezuje da, na osnovu ovlašćenja koje do-
bija od druge strane, koja se zove vlastodavac, i u njeno ime (i za njen ra-
čun), preduzme određene pravne poslove, uz naknadu ili bez naknade.
Ugovor o punomoćstvu karakteriše, pre svega, to što posao koji se pu-
nomoćnik obavezuje da preduzme, po svojoj prirodi, nije faktički (materi-
jalni), već pravni posao (npr. zaključenje nekog ugovora, zastupanje pred
sudom). Uz to, punomoćnik se obavezuje da pravni posao preduzme u
ime vlastodavca, što znači da se pravna dejstva preduzetog pravnog posla
ostvaruju neposredno i samo za vlastodavca, tj. da se svi imovinski efekti
tog posla ostvaruju u vlastodavčevoj imovini.
Iz tako određenog pojm a ugovora o punom oćstvu proizlazi da je on samo je-
dan od m ogućih oblika zastupanja.257 Naime, pored zakona, opšteg akta pravnog
lica i akta nadležnog organa, ugovor o punom oćstvu je osnov nastanka ovlašćenja
za zastupanje u određenim pravnim poslovim a.258

258 Čl. 84. st. 2. ZOO propisuje da se ovlašćenje za zastupanje zasniva na „zakonu,
opštem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili izjavi volje zastupanog (puno-
moćje)“.
Ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac daje ugovorom punom oćniku nazi-

va se punom oćje, s tim što se izričito propisuje da su postojanje i obim punom oćja
nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punom oćje dato (čl. 89. st. 2. ZOO).
Zakon o obligacionim odnosima reguliše ugovor o punomoćstvu deli-
mično opštim odredbama o zastupanju,259a delimično odredbama ugovora
o nalogu,260 koji je osnovni ugovor i za neke druge ugovore koji su se iz
njega razvili. I ugovor o punomoćstvu je posebna vrsta ugovora 0 nalogu, s
tim što je to jedan vid neposrednog zastupništva, kod koga se pravni poslo-
vi preduzimaju u ime (i za račun) vlastodavca, tako da deluju neposredno
prema njemu. On se i shvata kao ugovor koji je izveden, odnosno obuhva-
ćen ugovorom o nalogu.261
Ugovor o punom oćstvu m ože imati različitu sadržinu i m ože se odnositi na bi-
lo koja lica. Zbog toga postoji potreba da se u pojedinim slučajevim a ovaj ugovor i
posebno reguliše, tako da, pored opštih normi koje sadrži Zakon o obligacionim od-
nosima, postoje i posebne norm e koje se odnose samo na pojedine vrste ugovora 0
punomoćstvu. Tako je odredbam a Zakona o parničnom postupku regulisano zastu-
panje pred sudovima (tzv. parnično punom oćje), odredbam a Zakona o advokaturi
regulisano je zastupanje od strane advokata kao punom oćnika, dok je odredbama
Zakona o društvim a regulisan poseban oblik trgovinskog zastupništva - prokura.
R a z g r a n ič e n je . - Ugovorom o punom oćstvu se, kao i ugovorom o nalogu,
preduzim aju poslovi za račun drugoga. Međutim, za razliku od ugovora o nalogu
koji im a za svoj predm et kako preduzim anje pravnih, tako i preduzim anje faktičkih
poslova, ugovor o punom oćstvu ima za predm et preduzim anje pravnih poslova.
Pored toga, punom oćnik preduzim a pravne poslove u im e vlastodavca, dok nalogo-
primac preduzim a poslove za račun nalogodavca, s tim što ih m ože preduzeti u ime
nalogodavca, ali i u svoje ime.
Ugovor o punom oćstvu razlikuje se i od ugovora o delu, pre svega, po tom e što
ima za predm et obavljanje određenih pravnih poslova, a ugovor o delu obavljanje
faktičkih poslova. Pored toga, ugovor o punom oćstvu m ože biti dobročin ili teretan,
dok je ugovor o delu uvek teretan.
Pravne osobine. - Pravne osobine ugovora o punomoćstvu iden-
tične su sa pravnim osobinama ugovora o nalogu, tako da i za ugovor o
punomoćstvu važi skoro sve što važi i za ugovor o nalogu. S obzirom na to,
ugovor o punomoćstvu je konsensualan, neformalan, teretan ili dobročin,
dvostrano obavezan, ako je teretan, odnosno jednostrano obavezan, ako je
dobročin, i ugovor koji se zaključuje s obzirom na ličnost ugovornika (intu-
itu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnost punomoćnika.
M eđutim , iako je, po pravilu, neformalan, u pojedinim slučajevim a ugovor o
punomoćstvu poprim a form alan karakter. To je slučaj sa ugovorom o trgovinskom
zastupanju,262 za čije zaključenje se zakonom zahteva pism ena form a. S druge stra-
259 V. čl. 84-98. Zakona o obligacionim odnosima.

260 V. čl. 749-770. Zakona o obligacionim odnosima.
262 Čl. 791. ZOO propisuje da „ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zaključen u
pismenoj formi“.
ne, u pojedinim slučajevim a je posebna form a propisana za punom oćje, kao što je
to slučaj sa punom oćjem za zaključenje braka,263 kao i parničnim punom oćjem ,264
ali se na osnovu form e koja je propisana za punom oćje zaključuje da i ugovor o pu-
nom oćstvu na čijoj je podlozi punom oćje dato dobija form alan karakter.265 1 u slu-
čaju kad punom oćnik u ime vlastodavca zaključuje neki form alan ugovor, ugovor o
punomoćstvu dobija form alan karakter, jer se propisuje da form a koja je zakonom
propisana za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punom oćje za zaklju-
čenje tog ugovora, odnosno za preduzim anje tog posla (čl. 90. ZOO). S obzirom na
to, iako je, načelno, neformalan, ugovor o punom oćstvu je, ipak, u praktičnom ži-
votu najčešće form alan ugovor,266 s tim što to može biti ili form a koja je propisana
zakonom, ili forma koja je ugovorena, ili form a kao prost dokaz činjenice o zaklju-
čenom ugovoru o punom oćstvu. U svakom slučaju, form a ugovora o punom oćstvu
se propisuje, ugovara ili joj se pribegava zbog obaveštenja trećih lica i sigurnosti
pravnog prometa.
2. Uslovi za zaključenje ugovora o punomoćstvu
Za zaključenje ugovora o punomoćstvu moraju biti ispunjeni svi uslovi

koji se zahtevaju za zaključenje ugovora uopšte. Ipak, izvesna preciziranja
neophodna su u vezi sa poslovnom sposobnošću punomoćnika i vlastodav-
ca, ponudom za zaključenje ugovora o punomoćstvu, kao i u vezi sa bitnim
elementima ugovora o punomoćstvu.
a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomoćnika
Zaključenje ugovora o punomoćstvu pretpostavlja poslovnu sposob-

nost vlastodavca i punomoćnika, što znači da se opšta pravila o poslovnoj
sposobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjuju i na ugovor o pu-
nomoćstvu.
Poslovna sposobnost vlastodavca. - U svojstvu vlastodavca mo-
že punovažno da zaključi ugovor 0 punomoćstvu samo ono fizičko lice koje
ima poslovnu sposobnost koja je neophodna za preduzimanje onog prav-
nog posla koji on poverava punomoćniku. Pravilo je, dakle, da preko pu-
nomoćnika vlastodavac može da preduzme samo one pravne poslove koje,
može i sam da preduzme, i to pod istim uslovima, odnosno da lice koje
samo nije sposobno da preduzme određeni pravi posao, ne može taj posao
preduzeti ni preko punomoćnika.
U svojstvu vlastodavca može i pravno lice da zaključi ugovor o pu-
nomoćstvu, odnosno da preko punomoćnika zaključuje ugovore i obavlja
263 Čl. 301. st. 2. Porodičnog zakona propisuje da „punomoćje za sklapanje braka mora
biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka“.
264 Čl. 91. st. 1. Zakona o parničnom postupku.
265 Slobodan Perović, nav. delo, str. 733;
ostale poslove koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti (čl.

95. st. 1. ZOO).
Poslovna sposobnost punomoćnika. - O poslovnoj sposobnosti
punomoćnika su u zakonodavstvu i pravnoj teoriji zastupljena dva različita
stanovišta. Prema jednom, punomoćnik može biti samo potpuno poslov-
no sposobno lice, tj. samo lice koje ima sposobnost koja je neophodna za
samostalno preduzimanje pravnog posla koji je predmet ugovora o puno-
moćstvu. U prilog tom stanovištu navodi se da je „nelogično da za drugoga
može vršiti pravni posao onaj koji za sebe to ne može“.267 Prema drugom
stanovištu, punomoćnik može biti i lice koje nije potpuno poslovno spo-
sobno za preduzimanje određenog pravnog posla, s tim što se nema u vidu
lice koje je potpuno poslovno nesposobno,268 već samo lice koje je ograni-
čeno poslovno sposobno. S tim u vezi, navodi se da nije nelogično to što i
lice koje je ograničeno poslovno sposobno može da istupa kao punomoć-
nik, jer su, kad ono istupa u tuđe ime, u pitanju interesi vlastodavca, a ne
interesi samog punomoćnika, radi čije zaštite se, inače, ograničava njegova
poslovna sposobnost.269
Ovo drugo stanovište, koje je, inače, vladajuće, bilo je predloženo i u
Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima,270 ali nije usvojeno i u Zako-
nu o obligacionim odnosima, tako da se, na osnovu njegove opšte odredbe
kojom se predviđa da „ograničeno poslovno sposobno lice može bez odo-
brenja svog zakonskog zastupnika zaključivati samo one ugovore čije mu
je zaključivanje zakonom dozvoljeno“ (čl. 56. st. 2. ZOO), zaključuje da u
našem pravu punomoćnik mora imati punu poslovnu sposobnost, odno-
sno da se lice koje je ograničeno poslovno sposobno može pojaviti u ulozi
punomoćnika samo uz saglasnost svog zakonskog zastupnika.271
U našoj pravnoj teoriji preovlađuje stav da i ograničeno poslovno sposobno li-
ce m ože imati ulogu punom oćnika, je r se smatra da i interesi vlastodavca zahtevaju
da ugovor zaključen od strane punom oćnika proizvodi pravno dejstvo.272 U prilog
takvom stavu navodi se da je poslovna sposobnost uslov za valjanost ugovora u
odnosu na ugovarača, što znači da ona treba da postoji kod vlastodavca. Ona nije
uslov za zaključenje ugovora preko punom oćnika, tako da i poslovno nepotpuno ili
267 Andrija Gams-Ljiljana Đurović, Uvod u građansko pravo, Beograd, 1994, str. 158.
268 Živojin Perić, nav. delo, str. 73, podvlači da punomoćnik ne bi moglo biti duševno
obolelo lice, kao ni maloletnik ispod sedam godina, jer takvo lice uopšte ne može da
zaključuje ugovore.
269 Obren Stanković-Vladimir V. Vodinelić, nav. delo, str. 202.
270 U Skici profesora Mihajla Konstantinovića zahteva se samo sposobnost za rasuđi-
vanje: „Za punovažnost ugovora i drugih pravnih poslova preduzetih od zastupnika
poslovno sposobnog lica nije nužno da zastupnik bude poslovno sposoban, ali je
nužno da bude sposoban za rasuđivanje" (čl. 53).
271 Obren Stanković-Vladimir V. Vodinelić, nav. delo, str. 202-203.
272 Vladimir Jovanović, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, redaktori: Bori-
slav T. Blagojević- Vrleta Krulj, Beograd, 1980, str. 251.
ĐORĐE NIKOLIĆ OBUGACIONO PRA VO 221
ograničeno sposobno lice m ože zaključiti valjani ugovor kao punom oćnik poslov-
no sposobnog vlastodavca.273 U tom smislu je i skoro opšte prihvaćeno stanovište
da, u slučaju kad je ugovor o punom oćstvu zaključen sa poslovno nesposobnim
punom oćnikom koji je sposoban za rasuđivanje, pravni posao koji on preduzm e
sa trećim licem proizvodi pravno dejstvo neposredno prem a vlastodavcu, isto kao
da ga je preduzeo i poslovno sposobni punom oćnik,274 što znači da vlastodavac ne
bi m ogao da napada preduzeti pravni posao iz razloga što ga je preduzelo poslov-
no nesposobno lice.275 Ovakvo opredeljenje inspirisano je zahtevom za što većim
poštovanjem principa sigurnosti pravnog prom eta, kao i potrebom zaštite trećih
savesnih lica. Međutim, za razliku od odnosa prem a trećem licu, za koji je poslovna
nesposobnost punom oćnika irelevantna, u odnosu između poslovno nesposobnog
punom oćnika i vlastodavca poslovna nesposobnost punom oćnika je relevantna, ta-
ko da između njih važe pravila o pravnim poslovim a poslovno nesposobnih lica.
U pojedinim slučajevima se izričito propisuje da punomoćnik može
biti samo lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi
nadripisarstvom,276 odnosno da stranku mora zastupati advokat.277
Zakon o obligacionim odnosima predviđa da punomoćnik može biti i
pravno lice (čl. 89. st. 3). Međutim, da bi pravno lice moglo biti punomoć-
nik, neophodno je da predmet njegove delatnosti predstavlja zastupanje
drugih lica u preduzimanju pravnih poslova.
b) Ponuda za zaključenje ugovora o punomoćstvu

Na punudu za zaključenje ugovora o punomoćstvu primenjuju se, na-
čelno, opšta pravila o ponudi za zaključenje ugovora, s tim što se, kao i kod
punude naloga, i kod ponude za zaključenje ugovora o punomoćstvu uzima
da je lice koje se bavi vršenjem tuđih pravnih poslova kao zanimanjem ili se
javno nudi za vršenje tih poslova dužno, ako neće da prihvati ponudu, da o
tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, inače odgovara za štetu koju bi
ova pretrpela zbog toga (čl. 750. ZOO).
3. Bitni elementi ugovora o punomoćstvu
Ugovor o punomoćstvu uvek pretpostavlja saglasnost ugovornika o

pravnom poslu koji se punomoćnik obavezuje da preduzme u ime i za ra-
čun vlastodavca, tako da se posao punomoćnika javlja kao nezaobilazan
element ovog ugovora. Pored toga, s obzirom da se obično zaključuje kao
teretan ugovor, bitan element ugovora o punomoćstvu je i naknada koja se
273 Vladimir Jovanović, nav. delo, str. 151-252.

274 Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 168; Slobodan Perović, nav. delo, str. 736; Lju-
biša Milošević, nav. delo, str. 374; Bogdan Loza, nav. delo, str. 174; Mirsa Mijačić,
275 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 374; Bogdan Loza, nav. delo, str. 174.
276 Čl. 85. st. 1. Zakona o parničnom postupku.
277 Čl. 84. st. 2. Zakona o pamičnom postupku.
punomoćniku isplaćuje za njegov trud. Uz navedene elemente, a zbog toga

što izvršenje ugovora o punomoćstvu obično pretpostavlja i izvesno vre-
mensko trajanje, značajno je za ugovor o punomoćstvu i vreme njegovog
trajanja. S obzirom na to, bitni elementi ugovora o punomoćstvu su: posao
punomoćnika, naknada za zastupanje i vreme trajanja.
(1) Posao punomoćnika. - Posao koji se punomoćnik ovlašćuje i oba-
vezuje da preduzme u ime i za račun vlastodavca je, po svom karakteru,
uvek neki pravni posao. To može biti jedan ili više pravnih poslova, iste ili
različite vrste (npr. punomoćnik može biti ovlašćen da proda kuću, da izda
stan u zakup, da sklopi poravnanje, da vodi parnicu).
Pravni posao čije se preduzim anje poverava punom oćniku treba da je takav
da se m ože preduzeti preko punomoćnika. Takvim se sm atraju najrazličitije vrste
pravnih poslova, je r je u savrem enom pravu usvojen princip da se svi pravni poslovi
mogu preduzeti preko punom oćnika, izuzev onih koji su posebno izuzeti od te mo-
gućnosti.278 Takav je slučaj sa onim pravnim poslovim a koji su čisto lične prirode.
Oni se uvek moraju preduzeti lično, jer je isključena m ogućnost njihovog preduzi-
manja preko punomoćnika. Kao prim er se m ože navesti zaveštanje, za koje se već
u sam om njegovom zakonskom pojm u navodi da je to ,,lična“ izjava volje,279 što
nedvosm isleno upućuje na zaključak da lice koje želi da sačini zaveštanje ne može
volju koja je za to neophodna da izjavi preko punomoćnika.
U svakom slučaju, a u skladu sa opštim pravilim a, pravni posao koji se povera-
va punom oćniku treba da bude moguć, dopušten i određen ili odredljiv.
(2) Naknada za zastupanje. - Naknada za zastupanje javlja se kao
bitan element ugovora o punomoćstvu koji je teretan. Kod takvog ugovora
o punomoćstvu vlastodavac duguje punomoćniku naknadu za zastupanje,
koja predstavlja protivvrednost za trud koji je punomoćnik morao uložiti
oko preduzimanja pravnog posla. Ona se najčešće sastoji u novcu, ali se
može sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u svo-
jinu neke stvari ili u prenosu nekog prenosivog prava).
Naknada za zastupanje treba da je određena ili odredljiva. U slučaju
kad naknada nije ni određena, ni odredljiva, a nije ugovoreno besplatno
zastupanje, niti takvo zastupanje proizlazi iz prirode međusobnog odnosa
ugovornika, uzima se da su ugovornici imali u vidu uobičajenu naknadu, a
ako o tome nema običaja, onda pravičnu naknadu (čl. 761. ZOO).
Ona se najčešće sporazum no određuje samim ugovorom , s tim što ugovorom
predviđena naknada može biti precizno određena (npr. u jednom unapred određe-
nom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti obavljenog posla, odnosno vrem e-
na njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvideti samo okolnosti na osnovu
kojih se naknada m ože kasnije odrediti. Pored toga, određivanje naknade ugovo-
rom m ože biti povereno i određenom trećem licu. U pojedinim slučajevim a nakna-
da je unapred propisana, tj. određena prinudnim propisom ili obaveznom tarifom ,
što se obično čini u onim slučajevim a u kojima se u ulozi punom oćnika pojavljuje
278 Borislav Blagojević, nav. delo, str. 169; Slobodan Perović, nav. delo, str. 737.
279 V. čl. 78. Zakona o nasleđivanju.
lice koje se u vidu zanim anja bavi obavljanjem tuđih pravnih poslova, kao što je to
slučaj sa naknadom , odnosno tarifom koja je propisana za rad advokata.
Naknada se mora sastojati u predaji nečega što je objektivno m oguće i dopuš-
teno, tako da odredba o naknadi neće proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada
sastoji u predaji neke stvari čiji je promet zabranjen ili je ispunjenje naknade objek-
tivno nemoguće. Ni odredba o naknadi kojom se predviđa veća naknada od propi-
sane, kao nedozvoljena, neće proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne
bi bio dužan da isplati više od propisane naknade.
Uz navedene odlike, naknada za zastupanje treba da bude i srazmerna
u odnosu na uloženi trud punomoćnika. Ako je ugovorena naknada u oči-
glednoj nesrazmeri sa učinjenim uslugama, vlastodavcu se priznaje pravo
da zahteva njeno smanjenje (čl. 762. st. 3. ZOO).
(3) Vreme trajanja. - Vreme trajanja nije bitan element ugovora o
punomoćstvu, ali je ono, ipak, značajno zbog toga što se ugovor o puno-
moćstvu često zaključuje kao ugovor sa trajnim ispunjenjem obaveza. Kod
tako zaključenog ugovora o punomoćstvu ugovorne strane mogu spora-
zumno odrediti vreme njegovog trajanja. One to mogu učiniti kalendarski,
tj. određivanjem određenog perioda vremena (npr. punomoćstvo na godi-
nu dana) ili nastupanjem određene okolnosti (npr. do završetka žetve, do
povratka vlastodavca iz inostranstva). Ovakvo određivanje vremena traja-
nja ugovora o punomoćstvu karakteristično je za tzv. opšte punomoćstvo.
U slučaju kad ugovorom o punomoćstvu nije određeno vreme njego-
vog trajanja, niti se ono može odrediti prema okolnostima konkretnog slu-
čaja, trajanje ugovora o punomoćstvu zavisiće od njegove vrste. Za ugovor o
opštem punomoćstvu smatraće se da je zaključen sa neodređenim vreme-
nom trajanja, dok će se za ugovor 0 posebnom punomoćstvu smatrati da
traje do izvršenja pravnog posla koji je punomoćnik bio dužan da preduzme.
Za razliku od drugih ugovora, za ugovor o punomoćstvu je karakte-
ristično da njegovo trajanje zavisi o jednostrane volje svakog ugovornika.
Naime, bez obzira na to da li je ugovor o punomoćstvu zaključen sa odre-
đenim ili neodređenim vremenom trajanja i bez obzira na vrstu punomoć-
stva, vlastodavac može da opozove, a punomoćnik da otkaže punomoćje,
što dovodi do prestanka ugovora o punomoćstvu. Pored toga, na trajanje
ugovora o punomoćstvu utiče i smrt vlastodavca ili punomoćnika, kao i
gubitak njihove poslovne sposobnosti, odnosno stečaj vlastodavca ili pu-
nomoćnika, jer i u tim slučajevima ugovor o punomoćstvu prestaje.
4. Neposredno dejstvo ugovora o punomoćstvu
Neposredno dejstvo, odnosno dejstvo zaključenja ugovora o puno-

moćstvu ogleda se u zasnivanju obligacionog odnosa između vlastodavca
i punomoćnika. Iz tog odnosa proizlaze, pre svega, određene obaveze za
punomoćnika. Ali, ako je zaključen kao ugovor sa naknadom, ugovor o pu-
nomoćstvu je i dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara uzajamnu oba-
224
vezu i na strani vlastodavca. S obzirom na to, neposredno dejstvo ugovora

0 punomoćstvu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju kako za
punomoćnika, tako i za vlastodavca.
Sve obaveze punomoćnika i vlastodavca podudame su sa odgovaraju-
ćim obavezama nalogoprimca i nalogodavca, tako da se, u nedostatku po-
sebnog pravnog regulisanja neposrednog dejstva ugovora o punomoćstvu,
1 na obaveze punomoćnika i vlastodavca primenjuju odredbe ugovora o na-
logu koje se odnose na odgovarajuće obaveze nalogoprimca i nalogodavca.
U tom smislu se i u korist punomoćnika primenjuje odredba o pravu zaloge
koje se predviđa u korist nalogoprimca
5. Posredno dejstvo ugovora o punomoćstvu
Posredno dejstvo, odnosno dejstvo izvršenja ugovora o punomoćstvu

ogleda se u dejstvu pravnog posla koji je punomoćnik zaključio u ime vla-
stodavca. To dejstvo tiče se, pored ugovarača (vlastodavca i punomoćnika),
i trećih lica koja učestvuju u zasnivanju pravnog posla koji zaključuje pu-
nomoćnik. Pri tome, razlikuje se nekoliko situacija u kojima se posredno
dejstvo ugovora o punomoćstvu različito ispoljava.
Punomoćnik je delao u ime vlastodavca i u granicama puno-
moćja. - U slučaju kad punomoćnik, u granicama punomoćja, preduzme
sa trećim licem pravni posao u ime vlastodavca, pređuzeti pravni posao
obavezuje neposredno vlastodavca i drugu stranu (čl. 85. st. 1. ZOO), što
znači da proizvodi pravno dejstvo samo između njega i druge strane. Vla-
stodavac se smatra stranom u pravnom poslu koji je u njegovo ime pred-
uzeo punomoćnik, odnosno imaocem svih prava i obaveze iz tog pravnog
posla, tako da snosi i svaki dalji rizik koji bi bio vezan sa njegovim postoja-
nje (Qui mandat opsefecisse videtur). Punomoćnik je u tom slučaju samo
alter ego vlastodavca.
Za punom oćnika je zaključeni pravni posao res inter alios acta, tako da prema
njemu taj posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Punom oćnik ne stiče iz njega
nikakva prava, niti preuzim a ikakve obaveze. On ne garantuje ni vlastodavcu da će
mu druga strana, ni drugoj strani da će joj vlastodavac ispuniti obavezu iz pravnog
posla koji je punom oćnik zaključio u ime vlastodavca.280
Punomoćnik je delao u granicama punomoćja, ali suprotno
dobijenim uputstvima. - Za razliku od odnosa između vlastodavca i
punomoćnika, u kojem vlastodavčeva uputstva proizvode pravno dejstvo,
jer obavezuju punomoćnika, prema trećem licu ne proizvode pravno dej-
stvo vlastodavčeva uputstva koja mu nisu bila poznata.281 S obzirom na to,
pravni posao koji punomoćnik zaključi sa trećim licem koje je ,,u dobroj
280 Borislav Blagojević, nav. delo, str. 180; Bogdan Loza, nav. delo, str. 188.
281 Borislav Blagojević, nav. delo, str. 167. i 180; Slobodan Perović, nav. delo, str. 732;
Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 376.
veri“ obavezuje u potpunosti vlastodavca i kad nije u saglasnosti sa uput-

stvima koja je on dao punomoćniku. U tom slučaju vlastodavcu ostaje sa-
mo pravo da od punomoćnika, koji se nije pridržavao dobijenih uputstava,
zahteva naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo.
Punomoćnik je zaključio pravni posao u ime vlastodavca po-
sle prestanka punomoćja, a pre nego što je treće lice saznalo za taj
prestanak. - Za pravni posao koji punomoćnik zaključi u ime vlastodavca
posle prestanka punomoćja, a pre nego što treće lice sazna za taj prestanak,
smatra se da obavezuje vlastodavca,282jer je pravilo da prestanak punomoćja
proizvodi dejstvo prema trećem licu tek kad ono sazna, odnosno kad bude
obavešteno o prestanku punomoćja. Saglasno tom pravilu, ako je treće lice
savesno, tj. ako nije znalo niti je moralo znati za prestanak punomoćja, pre-
stanak punomoćja nema dejstva prema takvom licu, tako da pravni posao
koji treće lice zaključi sa punomoćnikom obavezuje neposredno vlastodavca
(čl. 93. st. 1. i 3. ZOO). Ovakvo rešenje inspirisano je zahtevom da se, u inte-
resu sigumosti pravnog prometa, zaštite treća savesna lica. I u ovom slučaju
vlastodavcu ostaje samo pravo da od punomoćnika koji je posle prestanka
punomoćja zaključio pravni posao u ime vlastodavca, zahteva naknadu štete
koju je zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ni morao znati
za prestanak punomoćja (čl. 93. st. 2. ZOO).
Punomoćnikje prekoračio granicu punomoćja. - Pravilo je da
vlastodavca neposredno obavezuju samo oni pravni poslovi koje punomoć-
nik preduzme u ime vlastodavca i u granicama punomoćja. Iz ovog pravila
nedvosmisleno proizlazi da vlastodavca ne obavezuju oni pravni poslovi
koji, iako su od strane punomoćnika preduzeti u ime vlastodavca, prela-
ze granice punomoćja. Prema tome, u slučaju prekoraćenja granica puno-
moćja, punomoćnik nije alter ego vlastodavca, tako da je i preduzeti pravni
posao za vlastodavca res inter alios acta.
Pravni posao koji je punom oćnik preduzeo uz prekoračenje punom oćja mo-
že, ipak, neposredno obavezivati vlastodavca, ukoliko ga ovaj naknadno odobri ili
ratifikuje (R atihabitio m andato aequiparatur). U tom sm islu se i predviđa da je,
kad punom oćnik prekorači granice punom oćja, vlastodavac u obavezi sam o ukoli-
ko odobri prekoračenje (čl. 87. st. 1. ZOO). Ratifikacija se uvek sastoji u jednostra-
noj izjavi volje, koja može biti izričita ili prećutna. Ako ugovorne strane ne odrede
drukčije, ratifikacija im a povratno (retroaktivno) dejstvo (čl. 87. st. 3. ZOO), tako
da pravni posao proizvodi svoje dejstvo prem a vlastodavcu već od m om enta njego-
vog zaključenja. Odobrenje prekoračenja treba da bude izvršeno u jednom razum-
nom roku, jer će se sm atrati da je odobrenje odbijeno, ako vlastodavac to ne učini
u roku koji je redovno potreban da se pravni posao takve vrste razm otri i oceni (čl.
87. st. 2. ZOO).
U slučaju prekoračenja punomoćja, obezbeđuje se i posebna zaštita
trećeg savesnog lica koje se javlja kao druga strana u pravnom poslu. Na-
iine, ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoračenje puno-
moćja, ona može odmah po saznanju za prekoračenje, ne čekajući da se
vlastodavac o pravnom poslu izjasni, da izjavi da se ne smatra ugovorom
vezana (čl. 87. st. 4. ZOO). Pored toga, ako vlastodavac odbije odobrenje,
pravni posao prema njemu ostaje bez dejstva, ali se zato propisuje da su
punomoćnik i vlastodavac solidarno odgovomi za štetu koju pretrpi druga
strana, pod uslovom da ona nije znala niti je morala znati za prekoračenje
ovlašćenja (čl. 87. st. 5. ZOO).
6. Prestanak ugovora o punomoćstvu
U skladu sa opštim pravilima, i ugovor o punomoćstvu prestaje pro-

tekom vremena koje je ugovorom određeno kao vreme njegovog trajanja,
kao i preduzimanjem pravnog posla od strane punomoćnika. Međutim, s
obzirom da se ugovor o punomoćstvu najčešće zaključuje s obzirom na lič-
nost ugovomika, priznaje se i vlastodavcu i punomoćniku pravo da jedno-
strano raskinu taj ugovor opozivom ili otkazom punomoćja. Iz istog razloga
i smrt, odnosno prestanak punomoćnika i vlastodavca dovodi do prestanka
punomoćstva. Ugovor o punomoćstvu prestaje i u slučaju lišenja poslovne
sposobnosti, odnosno stečaja vlastodavca ili punomoćnika.
Opozivanje punomoćja. — Prestanak ugovora o punomoćstvu opo-
zivom punomoćja regulisan je odredbama koje se odnose na zastupništvo
uopšte. U skladu sa tim odredbama, vlastodavac može po svojoj volji, tj.
uvek i bez obzira na razloge, da opozove punomoćje (čl. 92. st. 1. ZOO).
Pravo opozivanja punomoćja proističe iz principa slobode ličnosti i sastav-
ni je deo javnog poretka,283 tako da ga se vlastodavac ne može nikada pot-
puno odreći. On ga može vršiti čak i u slučaju kad se ugovorom odrekao tog
prava (čl. 92. st. 1. ZOO). Osim toga, vlastodavac može vršiti pravo opozi-
vanja bez obzira na vrstu punomoćstva i nezavisno od toga da li je ugovor
zaključen na određeno ili neodređeno vreme, da li je teretan ili dobročin.
Pravo opozivanja je jednostrana izjava volje vlastodavca, koja mora
biti saopštena punomoćniku na siguran način. Izjava se može dati na bilo
koji način, tj. bez posebne forme (čl. 92. st. 2. ZOO), što znači da se i puno-
moćstvo za koje je propisana posebna forma može opozvati neformalnom
izjavom.284 Opozivanje se može izvršiti ne samo izričitom izjavom, već i
konkludentnom radnjom (npr. izvršenjem pravnog posla od strane samog
vlastodavca).
Ako je usled opozivanja punom oćja povređen ugovor o nalogu, ili ugovor o de-
lu, ili neki drugi ugovor, punom oćnik ima pravo na naknadu tim e prouzrokovane
284 Izuzetak je predviđen u odnosu na opozivanje parničnog punomoćja, jer se njegov
opoziv mora saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, „pismeno ili usmeno na
zapisnik" (čl. 93. st. 2. Zakonao parničnom postupku).
štete (čl. 92. st. 3. ZO O ).a“5 Pored toga, u slučaju opozivanja punom oćja koje je dato
na osnovu teretnog ugovora o punomoćstvu, vlastodavac je dužan da punom oćniku
isplati odgovarajući deo naknade (čl. 765. st. 2. ZOO), kao i da m u nadoknadi štetu
koju je pretrpeo zbog opoziva punom oćja, ako za opoziv punom oćja nije bilo osno-
vanih razloga (čl. 765. st. 2. ZOO).
Opozivanje punom oćja deluje između vlastodavca i punom oćnika u momentu
kad punom oćnik sazna za opozivanje (čl. 769. st. 1. ZOO), tako da u tom momentu
prestaje i ugovor o punom oćstvu. S druge strane, opozivanje punom oćja nem a dej-
stva prem a trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punom oćnikom , ili obavilo drugi
pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punom oćje opozvano (čl. 93. st.
1. ZOO), tako da u tom slučaju ugovor o punom oćstvu ne prestaje. Vlastodavac bi
im ao pravo da zahteva od punom oćnika naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo,
izuzev kad punom oćnik nije znao ni m orao znati za opozivanje punom oćja (čl. 93.
st. 2. ZOO). Prem a tom e, opozivanje punom oćja proizvodi dejstvo i prem a trećem
licu tek u trenutku kad ono o opozivanju bude obavešteno, odnosno kad za opozi-
vanje sazna.286
Ostali nalini prestanka punomoćja. - Na ostale načine prestan-
ka punomoćja (otkaz, smrt odnosno prestanak vlastodavca ili punomoćni-
ka, kao i lišenje poslovne sposobnosti odnosno stečaj vlastodavca ili puno-
moćnika) primenjuju se odgovarajuće odredbe o prestanku ugovora o na-
logu, tako da su potpuno podudarni sa odgovarajućim načinima prestanka
ugovora o nalogu.
Glava dvanaesta
UG OVO R O OR GA NIZO VA NJU PU T O VAN JA
Pojam. - Ugovor o organizovanju putovanja je takav ugovor kojim

se jedna ugovorna strana, koja se zove organizator putovanja, obavezuje
prema drugoj strani, koja se zove putnik, da mu pribavi skup usluga koje
se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njim vezane, a
putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu (paušalnu) cenu
(čl. 859. ZOO).
Ovaj ugovor spada u grupu ugovora o pružanju turističkih usluga, s
tim što ga karakteriše to što se organizator putovanja, bez obzira na to da
li sam izvršava pojedine usluge ili njihovo ispunjenje poverava trećim li-
cima, obavezuje da u svoje ime pribavi putniku skup usluga - turističko
putovanje.
285 Kod ugovora o nalogu se predviđa da nalogoprimac ima pravo na naknadu štete koju
je pretrpeo zbog odustanka nalogodavca od ugovora samo ako za odustanak od ugo-
vora nije bilo osnovanih razloga (čl. 765. st. 2. ZOO).
286 Borislav Blagojević, nav. delo, str. 172.
Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama ugovor o organi-

zovanju putovanja je, pre svega konsensualan i neformalan ugovor, s tim
što izdavanje potvrde o putovanju ne čini ovaj ugovor formalnim. To je
uvek pravi dvostrano obavezan ugovor, koji stvara uzajamne obaveze za
oba ugovornika, teretan ugovor, kod kojeg putnik plaća naknadu za uslugu
organizovanja putovanja, kao i ugovor sa trajnim činjenjem, jer pružanje
turističke usluge traje jedno kraće ili duže vreme. Uz to, ugovor o orga-
nizovanju putovanja najčešće se zaključuje kao ugovor po pristupu, tj. na
osnovu opštih uslova koje priprema i određuje organizator putovanja, i kao
složen (mešovit) ugovor, koji sadrži elemente koji su svojstveni za različite
vrste ugovora.
2. Uslovi za zaključenje ugovora

o organizovanju putovanja
Ugovor o organizovanju putovanja pretpostavlja sve opšte uslove koji

se zahtevaju za zaključenje ugovora uopšte. Ipak, za zaključenje tog ugovo-
ra specifično je to što je, prilikom zaključenja ugovora, organizator putova-
nja dužan da izda putniku potvrdu o putovanju, koja sadrži: mesto i datim
izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja; ime putnika, mesto
i datum početka i svršetka putovanja, datume boravka, nužne podatke o
prevozu, boravku kao i drugim uslugama koje su obuhvaćene ukupnom ce-
nom; najmanji broj potrebnih putnika; ukupnu cenu za skup usluga pred-
viđenih ugovorom; uslove pod kojima putnik može tražiti raskid ugovora,
kao i druge podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadržani u
potvrdi. Ova potvrda ne mora da sadrži sve navedene podatke ako je pre
njenog izdavanja putniku uručen program putovanja u kome se nalaze po-
daci koje treba da sadrži potvrda o putovanju. U tom slučaju potvrda o pu-
tovanju može da sadrži samo uput na taj program (čl. 860. ZOO).
Izdavanje potvrde o putovanju ima za svrhu da osigura dokaz o posto-
janju i sadržini ugovora,287 ali i da informiše putnika. Potvrda ne utiče na
postojanje i punovažnost ugovora, jer se propisuje da su postojanje i puno-
važnost ugovora o organizovanju putovanja potpuno nezavisni od postoja-
nja potvrde o putovanju i njene sadržine (čl. 861. st. 1. ZOO).
3. Bitni elementi ugovora o organizovanju putovanja
Da bi nastao ugovor o organizovanju putovanja neophodno je da sa-

glasnošću volja ugovornika budu obuhvaćene turističke usluge koje orga-
nizator putovanja treba da pribavi putniku, kao i ukupna cena tih usluga
287 Čl. 862. ZOO propisuje da se smatra da je tačno ono što stoji u potvrdi sve dok se ne
dokaže suprotno.
koju putnik treba da isplati organizatoru putovanja, što znači da su bitni

elementi tog ugovora skup turističkih usluga i njihova ukupna cena.
Skup turističkih usluga. - Ugovorom o organizovanju putovanja
moraju biti određene turističke usluge koje organizator putovanja treba da
pribavi putniku. To je uvek jedan „skup usluga koje se sastoje od prevoza,
boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane“ (čl. 859. ZOO), što upu-
ćuje na zaključak da je uvek nužno postojanje i kombinacija najmanje dve
usluge: prevoza i smeštaja, ali i ,,neizbežno“ komplementarnih usluga kao
što su usluge ishrane, zabave, izleta, poseta muzeja i druge koje su s njima
povezane.288
Ukupna cena usluga. - Ugovorom mora biti određena i jedna
ukupna cena za skup usluga koje organizator putovanja pribavlja putniku.
Cena se određuje za sve usluge koje su obuhvaćene ugovorom a prema od-
ređenim odnosno uobičajenim uslovima ugovora.
4. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja
Ugovor o organizovanju putovanja je dvostrano obavezan ugovor, ta-

ko da stvara uzajamne obaveze i za organizatora putovanja i za putnika.
Obaveze organizatora putovanja. - Osnovna obaveza organiza-
tora putovanja je da pruži putniku usluge koje su predviđene ugovorom i
da se stara o pravima i interesima putnika. Uz to, on je obavezan da putni-
ku pruža potrebna obaveštenja, da čuva obaveštenja koja je dobio od putni-
ka, kao i da putniku nadoknadi štetu koja mu prouzrokuje povredom svojih
obaveza.
(1) Pružanje usluga koje su predviđene ugovorom i staranje o pravi-
ma i interesima putnika. - Organizator putovanja je obavezan da putniku
pruži usluge koje imaju sadržaj i svojstva predviđena ugovorom, potvrdom,
odnosno programom putovanja i da se stara o pravima i interesima putni-
ka, saglasno dobrim poslovnim običajima u ovoj oblasti (čl. 863. ZOO).
(2) Pružanje potrebnih obaveštenja. - Organizator putovanja dužan
je da putniku pruži potrebna obaveštenja 0 cenama i uslovima prevoza,
boravka i posebnih usluga, kao i obaveštenja koja se odnose na kvalitet
prevoznih stredstava i smeštaja, na red vožnje, veze, graničene i carinske
formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise (čl.
864. ZOO). Radi se o podacima koji su putniku neophodni, tako da on ra-
zumno očekuje od organizatora putovanja da mu ih pruža pre početka i u
toku putovanja i boravka.
(3) Čuvanje obaveštenja dobijenih odputnika. - Organizator putova-
nja je, kao poslovnu tajnu, dužan da čuva sve ono što je saznao o putniku,
288 Momir Dragašević, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II knjiga, glavni

redaktor: prof. dr Slobodan Perović, Beograd, 1995, str. 1415.
njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, s tim što obaveštenja o putniku,

njegovom prtljagu i njegovim kretanjima organizator može saopštavati tre-
ćim licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadležnog organa (čl.
865. ZOO).
(4) Naknada štete. - Organizator je, pre svega, odgovoran za štetu ko-
ju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja njegovih
obaveza koje se, u vezi sa organizovanjem putovanja, predviđaju ugovorom
ili zakonom (čl. 866. ZOO). To je opšte prihvaćena odgovornost za propuste
u organizaciji putovanja (npr. smeštaj je rezervisan, ali nije sinhronizovan
sa prevozom). Ako sam pruža usluge prevoza, smeštaja ili druge usluge ve-
zane za izvršenje organizovanog putovanja, organizator odgovara za štetu
pričinjenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge, što znači da
tada organizator odgovara kao i svaki drugi prevozilac, ugostitelj ili hotelijer.
Odgovornost organizatora putovanja dolazi do izražaja i u slučaju kad
se vršenje usluga poveri trećim licima. U tom slučaju on je, pre svega, od-
govaran putniku za štetu koja je nastala zbog potpunog ili delimičnog neiz-
vršenja ovih usluga, saglasno propisima koji se na njih odnose (čl. 868. st.
1. ZOO), kao da ih je on sam izvršio. Pored toga, i kada su usluge izvršene
saglasno ugovoru i propisima koji se na njih odnose, organizator odgovara
za štetu koju putnik pretrpi povodom njihovog izvršenja (npr. šteta zbog
telesne povrede u toku prevoza), osim ako dokaže da se ponašao kao pažljiv
organizator putovanja pri izboru lica koja su ih izvršila (čl. 868. st. 2. ZOO).
U ovom drugom slučaju, organizator odgovara samo za culpa in eligendo,
tj. samo za nepažnju pri izboru lica kome je poverio izvršenje usluge (npr.
poverio je prevoz nesolidnom prevoziocu). Inače, izričito se propisuje da
putnik ima pravo da i neposredno od tog trećeg lica koje je odgovorno za
štetu zahteva potpunu ili dopunsku naknadu pretrpljene štete (čl. 868. st.
3. ZOO), kao što i organizator putovanja, u meri u kojoj je naknadio štetu
putniku, stiče sva prava koja bi putnik imao prema trećem licu odgovor-
nom za štetu (pravo regresa) (čl. 868. st. 4. ZOO).
U slučaju kad su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepot-
puno ili nekvalitetno izvršene, putnik može zahtevati srazmerno sniženje
cene, pod uslovom da je stavio prigovor organizatoru putovanja u roku od
osam dana od dana završetka putovanja, s tim što zahtev za sniženje cene
ne utiče na pravo putnika da zahteva naknadu štete (čl. 869. ZOO).
Odredbe kojima se reguliše odgovornost organizatora putovanja
uglavnom su imperativnog karaktera, jer se propisuje da su ništave ugo-
vorne odredbe kojima se isključuje ili smanjuje odgovornost organizatora
putovanja. Izuzetak se predviđa samo u odnosu na pismenu odredbu ugo-
vora kojom se unapred određuje najviši iznos naknade, pod uslovom da
tako određeni iznos nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom. Ali, ni takva
odredba neće biti punovažna ako je organizator štetu prouzrokovao na-
merno ili krajnjom nepažnjom (čl. 870. ZOO).
ĐORĐENIKOLIĆ OBLIGACIONOPRAVO 231
Obaveze putnika. - Osnovna je obaveza putnika da plati jednu

ukupnu (paušalnu) cenu putovanja. Pored toga, putnik je obavezan i da se
pridržava uslova za uredno odvijanje putovanja, kao i da organizatoru na-
knadi pričinjenu štetu.
(1) Isplata jedne ukupne cene. - Putnik je dužan da organizatoru pu-
tovanja plati ugovorenu cenu za putovanje i to u vreme kako je ugovoreno,
odnosno uobičajeno (čl. 871. ZOO). Organizator putovanja već u trenutku
zaključenja ugovora najčešće zahteva plaćanje akontacije, čiji se iznos od-
ređuje u određenom procentu od ukupne cene, s tim što se konačna ispla-
ta cene vrši u ugovorenom roku, a ako rok za isplatu cene ugovorom nije
određen, najkasnije na dan uručenja putnih dokumenata.
(2) Pridržavanje uslova za uredno odvijanje putovanja. - Putnik je
dužan da se pridržava uslova za uredno odvijanje putovanja. On je, na tra-
ženje organizatora, dužan da blagovremeno dostavi sve podatke potrebne
za organizovanje putovanja, a posebno za pribavljanje prevoznih karata,
rezervaciju smeštaja, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice (čl.
872. ZOO). Uz to, putnik je dužan da se stara da on lično, njegove lične is-
prave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviđene graničnim, carinskim,
monetarnim i drugim administrativnim propisima (čl. 873. ZOO).
(3) Naknada štete. - Putnik je odgovoran za štetu koju pričini organi-
zatoru putovanja neizvršavanjem obaveza koje za njega proizilaze iz ugo-
vora i zakona (čl. 874. ZOO).
5. Posebna prava i obaveze ugovornih strana

Zakonom o obligacionim odnosima predviđaju se i posebna prava ugovom ih
strana koja se odnose na zam enu putnika drugim licem , povećanje ugovorene cene,
pravo putnika i organizatora putovanja da odustanu od ugovora, kao i na izmenu
program a putovanja.
Zamena putnika drugim licem. - Putnik im a pravo, ukoliko ugovorom
nije drukčije predviđeno, da odredi drugo lice da um esto njega koristi ugovorene
usluge. Zam ena putnika drugim licem m oguća je do početka putovanja, pod uslo-
vom da to drugo lice ispunjava posebne zahteve predviđene za određeno putovanje
i da putnik naknadi organizatoru putovanja troškove prouzrokovane zam enom (čl.
875. ZOO). S druge strane, organizator ne m ože odbiti da da pristanak na ovu za-
menu, osim ako drugo lice ne zadovoljava posebne zahteve putovanja.289
Povećanje ugovorene cene. - Ugovorena ukupna cena usluga nije nepro-
m enljiva, već se skoro uvek predviđa m ogućnost njene revizije, što se objašnja-
va činjenicom da se cene u katalozim a utvrđuju m nogo pre zaključenja ugovora.
M ogućnost revizije, odnosno pravo organizatora putovanja da zahteva povećanje
ugovorene cene priznaje se samo ako su ispunjena dva uslova: (1) da je posle za-
ključenja ugovora došlo do prom ene u kursu razm ene valute ili do prom ene tarifa
prevoznika i (2) ako je m ogućnost povećanja predviđena u potvrdi o putovanju (čl.
289 Momir Dragašević, nav. delo, str. 1431.

876. st. 1. i 2. ZOO). S druge strane, ako povećanje cene pređe deset odsto, putnik
ima pravo da raskine ugovor, kao i da zahteva vraćanje onoga što je platio organi-
zatora putovanja (čl. 876. st. 3. i 4. ZOO).
Pravo putnika da odustane od ugovora. - Putnik m ože u svakom tre-
nutku i bez ikakvog obrazloženja, u potpunosti ili delim ično, da odustane od ugovo-
ra (čl. 877. st. 1. ZOO), s tim što su posledice tog odustanka različite. Ako putnik pre
početka putovanja odustane od ugovora u jednom razum nom roku (blagovremeni
odustanak), organizator putovanja ima pravo sam o na naknadu administrativnih
troškova, dok u slučaju neblagovrem enog odustanka od ugovora, organizator puto-
vanja m ože od putnika zahtevati naknadu u određenom procentu ugovorene cene
koji se utvrđuje srazm erno vrem enu preostalom do početka putovanja i koji mora
biti ekonom ski opravdan (čl. 877. st. 2. i 3. ZOO).
S druge strane, u slučaju odustanka putnika od ugovora iz opravdanih raz-
loga, tj. zbog okolnosti koje nije m ogao izbeći ili otkloniti, kao i u slučaju ako je
putnik obezbedio odgovarajuću zam enu ili je zam enu našao sam organizator, or-
ganizator putovanja im a pravo sam o na naknadu učinjenih troškova (čl. 877. st.
4. ZOO). A ko putnik iz neopravdanih razloga odustane od ugovora nakon početka
putovanja, organizator im a pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja (čl.
877. st. 5. ZOO).
Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora. - Organiza-
tor putovanja može odustati od ugovora, potpuno ili delim ično, bez obaveze da put-
niku naknadi štetu, u dva zakonom predviđena slučaja, i to: (1) ako pre ili za vrem e
izvršenja ugovora nastupe izvanredne okolnosti, koje se nisu m ogle predvideti, ni
izbeći ili otkloniti, kao i (2) kad se minimalan broj putnika, predviđen u potvrdi o
putovanju, nije sakupio, pod uslovom da o toj okolnosti putnik bude obavešten u
prim erenom roku koji ne m ože biti kraći od pet dana pre dana kad je putovanje tre-
balo da otpočne (čl. 878. st. 1. i 2. ZOO).
Ukoliko odustane od ugovora pre njegovog izvršenja, organizator m ora u ce-
lini da vrati ono što je prim io od putnika, a ako odustane od ugovora za vrem e nje-
govog izvršenja, organizator ima pravo na pravičnu naknadu za ostvarene usluge
(čl. 878. st. 3. i 4. ZOO).
Izmena programa. - M ogućnost izm ene program a putovanja dopušta se
sam o izuzetno, kad za to postoje opravdani razlozi. U tom sm islu se propisuje da
se izm ene u program u putovanja mogu vršiti sam o ako su prouzrokovane van-
rednim okolnostim a koje organizator putovanja nije m ogao predvideti, izbeći ili
otkloniti. Troškove koji nastaju usled izm ene program a snosi organizator puto-
vanja, a sm anjenje troškova ide u korist putnika. Pri tom e, zam ena ugovorenog
sm eštaja m ože se vršiti sam o upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret orga-
nizatora, upotrebom objekta više kategorije i u ugovorenom m estu sm eštaja (čl.
879. st. 1, 2. i 3. ZOO).
U slučaju kad su, bez opravdanog razloga, u program u putovanja izvršene bit-
ne izmene, putnik zbog tih izm ena može da odustane od ugovora. A ko je odusta-
nak usledio pre početka putovanja, organizator mora da vrati putniku sve što je od
njega primio, a ako je odustanak usledio za vrem e izvršenja ugovora, putnik snosi
samo stvarne troškove ostvarenih usluga (čl. 879. st. 4. i 5. ZOO).
ĐORĐE NIKOLIĆ O BUGACIONO PRAVO
233
Glava trinaesta
POS RED NIČKI UG OV OR O PUTOV AN jU
Pojam. - Posrednički ugovor o putovanju je ugovor kojim se jedna

ugovorna strana, koja se zove posrednik putovanja, obavezuje prema dru-
goj ugovornoj strani, koja se zove putnik, da u njeno ime i za njen račun za-
ključi bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o izvršenju jedne
ili više posebnih usluga koje omogućuju da se ostvari neko putovanje ili
boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu (čl. 880. ZOO).
Ovaj ugovor spada u grupu ugovora o pružanju turističkih usluga, s
tim što ga karakteriše to što posrednik putovanja istupa kao nalogoprimac
putnika, jer po njegovom nalogu stupa u poslovne odnose sa turističkom
ponudom i u ime putnika i za njegov račun zaključuje bilo ugovor o orga-
nizovanju putovanja, bilo ugovor 0 izvršenju jedne ili više posebnih usluga,
koje omogućuju da se ostvari neko putovanje ili boravak.
Posrednički ugovor o putovanju nije detaljnije regulisan, tako da se
propisuje da se odredbe koje se odnose na ugovor o organizaciji putovanja,
shodno primenjuju i na posrednički ugovor o putovanju, ako odredbama
koje se odnose na taj ugovor nije drugačije određeno (čl. 884. ZOO).
Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama posrednički ugovor
o putovanju je, pre svega, konsensualan i neformalan, s tim što izdava-
nje potvrde o putovanju, odnosno potvrde o ugovorenoj usluzi ne čini ovaj
ugovor formalnim. To je uvek dvostrano obavezan i teretan ugovor. Uz to,
to je i trenutan ugovor, jer se izvršenje obaveza ugovornika iz ovog ugovo-
ra sastoji iz jednog akta činjenja, koji se ostvaruje trenutno ili u relativno
kratkom vremenskom periodu.
2. Uslovi za zaključenje posredničkog

ugovora o putovanju
Posrednički ugovor o putovanju pretpostavlja sve uslove koji se zahte-

vaju za zaključenje ugovora uopšte, s tim što prilikom zaključenja ugovora
posrednik putovanja izdaje putniku potvrdu o putovanju, odnosno potvrdu
o ugovorenoj usluzi. Pored podataka koji se odnose na samo putovanje i
oznake i adrese organizatora putovanja, potvrda o putovanju mora da sa-
drži oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu.
Ako u potvrdi o putovanju ne naznači svojstvo posrednika, posrednik u
organizovanju putovanja smatra se kao organizator putovanja (čl. 881. st.
1. i 2. ZOO).
PRIRUĆNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
234
U slučaju kad se posređnički ugovor o putovanju odnosi na zaključenje

ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je dužan da izda potvrdu koja
se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaćen za uslugu (čl. 881.
st. 3. ZOO).
3. Bitni elementi posredničkog

ugovora o putovanju
Bitni elementi posredničkog ugovora o putovanju su posredovanje u

zaključenju ugovora i naknada za to posredovanje.
Posredovanje u zaključenju ugovora. - Posredovanje u zaklju-
čenju ugovora odnosi se na zaključenje u ime putnika i za njegov račun
ugovora koji putnik zahteva. To može biti ili ugovor 0 organizovanju pu-
tovanja ili ugovor o izvršenju jedne ili više posebnih usluga koje se odnose
na putovanje ili boravak putnika (npr. obezbeđenje prevoza, rezervacija
smeštaja u određenom hotelu). S obzirom da se zahtevani ugovor zaklju-
čuje u ime putnika i za njegov račun, posrednik kod posredničkog ugovora
o putovanjau ima položaj nalogoprimca.
Naknada za posredovanje. - Posrednički ugovor o putovanju, kao
teretan ugovor, mora da sadrži naknadu za posredovanje. Ona se plaća pre-
ma uslovima ugovora ili prema uobičajenim uslovima i mora biti posebno
iskazana u potvrdi o putovanju, odnosno u potvrdi o ugovorenoj usluzi.
4. Dejstvo posredničkog ugovora o putovanju
Posrednički ugovor o putovanju je dvostrano obavezan ugovor, tako

da stvara uzajamne obaveze i za posrednika putovanja i za putnika.
Obaveze posrednika putovanja. - Posrednik putovanja je obave-
zan da postupa po uputstvima dobijem od strane putnika, kao i da savesno
izvrši izbor trećih lica.
(1) Postupanje po uputstvima putnika. - Posrednik je dužan da po-
stupa po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, pod uslovom da
su ona u skladu sa ugovorom, uobičajenim poslovanjem posrednika i inte-
resima drugih putnika. U slučaju kad putnik nije dao potrebna uputstva,
posrednik je dužan da radi na način koji je u datim prilikama najpogodniji
za putnika (čl. 882. ZOO).
(2) Savestan izbor trećih lica. - Posrednik je dužan da savesno izvrši
izbor trećih lica, koja treba da obave usluge predviđene ugovorom. Za raz-
liku od organizatora putovanja, koji odgovara i za rad trećih lica, posrednih
putovanja odgovara putniku samo za njihov izbor (čl. 883. ZOO), tj. samo
za nepažnju i izboru trećeg lica (culpa in eligendo), jer pažljivi posrednik
putovanja, kao profesionalac u svom poslu, mora dobro poznavati stručne,
poslovne, finansijske i moralne vrednosti lica sa kojima zaključuje ugovore
u ime i za račun putnika.
235
Obaveze putnika. - Obaveze putnika kod posredničkog ugovora o

putovanju iste su kao i kod obaveza putnika kod ugovora o organizovanju
putovanja.
Glava četrnaesta
JEMSTVO
1. Pojam, nastanak i karakter
Pojam. - Jemstvo je ugovor kojim se jedno lice obavezuje prema po-

veriocu određenog dužnika da će mu ispuniti punovažnu i dospelu obavezu
dužnika, ako ovaj to ne učini.290
Lice koje preuzima jemstvo naziva se jemac, a lice za čiji se dug jemči
naziva se glavni dužnik.
Nastanak. - Za ugovor o jemstvu karakteristično je da obavezuje
jemca samo ako je izjavu o jemčenju učinio pismeno (čl. 998. ZOO). Inače,
jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sa-
držinu, za uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu.
Karakter. - Jemac ne preuzima dug glavnog dužnika, već se oba-
vezuje da plati tuđi dug. Njegova obaveza pretpostavlja, dakle, dug nekog
trećeg, tj. glavni dug, što znači da predstavlja sporednu (akcesornu) oba-
vezu koja deli pravnu sudbinu obaveze glavnog dužnika (akcesomost jem-
stva).291
2. Dejstvo jemstva
Ugovorom o jemstvu nastaje samo pravni odnos između jemca i po-

verioca, a tek kad jemac plati dug, nastaje i pravni odnos imeđu jemca i
glavnog dužnika.
Odnos između jemca i poverioca. - U odnosu između jemca i
poverioca karakteristično je, pre svega, to što jemac odgovara poveriocu
onako kako mu odgovara glavni dužnik, s tim što jemčeva obaveza prema
poveriocu nije primarna, već sekundarna ili supsidijarna (supsidijarnost
jemstva).
290 Pored ugovornog, koje nastaje na osnovu ugovora, postoji i zakonsko jemstvo, koje
se predviđa zakonom.
291 Iz akcesome prirode jemstva proističu sledeće posledice: može se jemčiti samo za
punovažnu obavezu dužnika, da bi i jemstvo bilo punovažno; sa prestankom obaveze
glavnog dužnika iz bilo kojih razloga, prestaje i jemstvo; jemčeva obaveza ne može
biti veća od obaveze glavnog dužnika, čak i kad je ugovoreno da bude veća; potraži-
vanje od jemca ne može biti predmet samostalnog ustupanja drugome, nego samo
zajedno sa potraraživanjem od glavnog dužnika.
236
Supsidijarnost jemčeve obaveze ogleda se u tome što on nije obavezan

da isplati poverioca pre nego što je ovaj pokušao da se naplati od glavnog
dužnika. Od jemca se, prema našem pravu, može zahtevati ispunjenje sa-
mo pod uslovom da to nije učinio glavni dužnik u roku koji mu je u pisme-
nom pozivu odredio poverilac (čl. 1004. st. 1. ZOO). Ako bi poverilac pre
toga zatražio isplatu od jemca, ovaj ima pravo da mu istakne prigovor da
se ne drži reda (beneficium excussionis sive ordinis). Samo u slučaju kad
je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno
ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj, poverilac može tražiti is-
punjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika na ispunjenje
obaveze (čl. 1004. st. 2. ZOO).
Jem čeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika, a ako je ugo-
voreno da bude veća, ona se svodi na meru dužnikove obaveze (čl. 1002. st. 1. ZOO).
On odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jem čio, ako ugovorom njegova
odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta lakšim
uslovima (čl. 1002. st. 2. ZOO). Ali, je m a cje odgovoran i za svako povećanje obave-
ze koje je nastalo dužnikovom docnjom ili njegovom krivicom , ukoliko nije drukčije
ugovoreno (čl. 1002. st. 4. ZOO).
Protiv poveriočevog zahteva jemac može istaći sve prigovore glavnog
dužnika, uldjučujući i prigovor prebijanja, ali ne i čisto lične dužnikove pri-
govore, kao što je, na primer, prigovor nevažnosti obaveze zbog zablude ili
poslovne nesposobnosti (čl. 1009. st. 1. ZOO). Pored toga, jemac može ista-
ći protiv poverioca i svoje lične prigovore, kao što su, na primer, ništavost
ugovora o jemstvu, zastarelost poveriočevog potraživanja prema njemu,
prigovor prebijanja uzajamnih potraživanja (čl. 1009. st. 3. ZOO).
Zbog izvesnih poveriočevih postupaka, jem ac može biti potpuno oslobođen od-
govom osti. Do toga može doći zbog poveriočevog odugovlačenja, tj. kad poverilac,
na poziv jem ca posle dospelosti potraživanja, ne zahteva ispunjenje od glavnog du-
žnika u roku od m esec dana od tog poziva (čl. 1011. st. 1. ZOO). U slučaju kad rok za
ispunjenje obaveze nije određen, jem ac se oslobađa odgovom osti ako poverilac, na
njegov poziv po isteku jedne godine od zaključenja ugovora o jem stvu, ne učini u roku
od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za određivanje datum a ispunjenja (čl.
1011. st. 2. ZOO). Pored toga, ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim
je bilo obezbeđeno ispunjenje njegovog potraživanja, ili ga izgubi svojom nepažnjom
i tako onemogući prelaz tog prava na jem ca, ovaj se oslobađa svoje obaveze prema
poveriocu za onoliko koliko bi mogao dobiti vršenjem tog prava (čl. 1012. st. 1. ZOO).
Odnos između jemca i glavnog dužnika. - Za odnos između
jemca i glavnog dužnika karakteristično je, pre svega to, što na jemca koji
je namirio poveriočevo potraživanje prelazi to potraživanje sa svim spored-
nim pravima i garantijama njegovog ispunjenja (čl. 1003. ZOO). Naime,
cilj jemstva je da se obezbedi izvršenje ugovora prema poveriocu, a ne da se
glavni dužnik oslobodi svojih obaveza. Zato glavni dužnik ostaje u obavezi
i kad jemac namiri poverioca, samo ne više prema poveriocu, već prema
jemcu, jer se ovaj, po sili zakona, subrogirao na mesto poverioca (tzv. per-
sonalna subrogacija) i stekao sva ona prava prema glavnom dužniku koja
237
je imao i poverilac. Prema tome, jemac koji je isplatio poveriocu njegovo

potraživanje stiče prema glavnom dužniku pravo regresa, tako da od njega
može zahtevati da mu „naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i ka-
matu od dana isplate" (čl. 1013. st. 1. ZOO). Uz to, on ima pravo na nakna-
du troškova nastalih u sporu sa poveriocem od časa kad je obavestio dužni-
ka o tom sporu, kao i na naknadu štete ako bi je bilo (čl. 1013. st. 2. ZOO).
S druge strane, protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvršio isplatu
poveriocu, glavni dužnik može upotrebiti sva pravna sredstva kojima je u
času te isplate mogao odbiti poveriočev zahtev (čl. 1016. st. 1. ZOO), kao
što su, na primer, prigovor zastarelosti, oproštaja ili prebijanja. Osim toga,
jemac gubi pravo na regres u slučaju kad ne obavesti dužnika da je isplatio
poverioca pa dužnik ne znajući za to isplati ponovo isto potraživanje (čl.
1016. st. 2. ZOO).
3. Prestanak jemstva
Kao sporedna obaveza, jemstvo uvek prestaje kad prestane i glavna

obaveza koju ono obezbeđuje. Pored toga, postoje slučajevi kad jemstvo
može prestati i nezavisno od glavnog duga i pre njega (na primer, kad je
jemstvo dato za određeno vreme pa to vreme istekne, kad poverilac oprosti
dug jemcu, kad se sjedine jemac i poverilac ili jemac i glavni dužnik).
Zastarelošću obaveze glavnog dužnika zastareva i obaveza jemca
(čl.1019. st. 1. ZOO), s tim što u slučaju kad je rok za zastarevanje obaveze
glavnog dužnika duži od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve
godine od dospelosti obaveze glavnog dužnika, izuzev kad jemac odgovara
solidarno sa dužnikom (čl. 1019. st. 2. ZOO).
Glava petnaesta
UPU ĆIVAN JE (ASIGNACIJA)
1. Pojam, značaj i uslovi nastanka
Pojam. - Upućivanje ili asignacija je izjava volje jednog lica kojom

ono upućuje i ovlašćuje drugo lice da za njegov račun izvrši nešto određe-
nom trećem licu, koga upućuje i ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime
(čl. 1020. ZOO).
Upućivanjem se uspostavlja jedan složen odnos u kojem učestvuju tri
lica: lice koje izjavljuje volju, odnosno daje uput da se nešto izvrši naziva se
uputilac ili asignant; lice koje se upućuje i ovlašćuje da nešto izvrši naziva
se upućenik ili asignat; dok se lice koje se upućuje i ovlašćuje da izvršenje
primi u svoje ime naziva primalac uputa ili asignatar. Činidba koja je pred-
238
met upućivanja može se sastojati u isplati određene sume novca, u predaji

hartije od vrednosti ili neke druge zamenljive stvari.
Značaj. - Upućivanje ima veliki praktični značaj, jer se pomoću njega
olakšava i ubrzava promet robe, novca i drugih zamenljivih stvari. Smatra
se najrasprostranjenijim sredstvom indirektnog plaćanja i kreditiranja.292
Kao sredstvo indirektnog plaćanja ono omogućuje da se jednom isplatom
ugase dva obligaciona odnosa (npr. u slučaju kad je uputilac poverilac upu-
ćenika i istovremeno dužnik primaoca uputa, on može svoju obavezu ispu-
niti tako što će ovlastiti primaoca uputa da isplatu dobije od upućenika,
čime se i tražbina uputioca prema upućeniku gasi), a kao sredstvo kredita
omogućuje uputiocu da obezbedi zajam primaocu uputa ili samom sebi na
teret upućenika. Iz upućivanja se, inače, ne vidi koji je cilj, odnosno šta je
osnov upućivanja, jer je ono apstraktno.293
Uslovi nastanka. - Cilj upućivanja može se ostvariti samim ovlašće-
njima upućeniku i primaocu uputa, tj. jednostranim pravnim poslom. Ali,
do upućivanja može doći i na osnovu ugovora o upućivanju ili asignaciji
koji se zaključuje između uputioca, upućenika i primaoca uputa.
Za nastanak upućivanja nije predviđena određena forma, ali se u prak-
si upućivanje skoro redovno vrši u pismenoj formi.294
2. Dejstvo upućivanja
Dejstvo upućivanja je složeno, jer se tiče tri lica koja u njemu učestvu-
ju. Zbog toga se upućivanjem zasniva trostruki pravni odnos, i to: odnos
između primaoca uputa i upućenika; odnos između primaoca uputa i upu-
tioca; i odnos između uputioca i upućenika.
Odnos primaoca uputa i upućenika. - Na osnovu samog uputa
primalac uputa ne stiče pravo da zahteva ispunjenje činidbe od upućenika.
To pravo stiče primalac uputa tek kad upućenik izjavi da prihvata uput, s
tim što se prihvatanje uputa ne može opozvati (čl. 1021. ZOO).
U slučaju kad upućenik prihvati uput, između njega i primaoca uputa
nastaje dugovinski odnos koji je nezavisan od odnosa između uputioca i
upućenika, kao i od odnosa između uputioca i primaoca uputa. Zbog toga
se ovaj odnos naviza apstraktnim odnosom.295 Pošto je to nov i samostalan
odnos, u njemu se ne mogu isticati prigovori iz odnosa između uputioca i
upućenika, kao ni prigovori iz odnosa između ustupioca i primaoca uputa.
Upućenik može primaocu uputa istaći samo prigovore kojise tiču punova-
292 Dragoljub Stojanović, Komentar Zakona 0 obligacionim odnosima, II knjiga, glavni

redaktor prof. dr Slobodan Perović, Beograd, 1995, str. 1612.
294 Jakov R ad p ć, nav. delo, str. 383; Dragoljub Stojanović, nav. delo, str. 1612.
žnosti prihvatanja uputa, prigovore koji se zasnivaju na sadržini prihvata-

nja ili na sadržini samog uputa, kao i prigovore koje ima lično prema njemu
(čl. 1022. ZOO).
Prim alac uputa m ože uput preneti na drugog čak i pre nego što je prihvaćen od
strane upućenika, izuzev kad iz sam og uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je
on neprenosiv. Izjava o prihvatanju uputa data prim aocu uputa ima dejstva prem a
svim licim a na koja je uput uzastopno prenesen. Ali, ako je upućenik izjavio pri-
baviocu, na koga je prim alac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne m ože istaći
pribaviocu prigovore koje ima prem a prim aocu uputa lično (čl. 1023. ZOO).
Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje prestacije od upućenika
zastareva za godinu dana od isteka roka određenog za ispunjenje. Ako rok
za ispunjenje nije određen, zastarelost počinje teći kad upućenik prihvati
uput, a ako ga je on prihvatio pre nego što je dat primaocu uputa, onda ka-
da bude dat ovome (čl. 1024. ZOO).
Odnos primaoca uputa i uputioca. - Odnos između primaoca
uputa i uputioca pruža objašnjenje zašto uputilac preko upućenika vrši is-
platu primaocu uputa.296 Ovaj odnos naziva se valutnim odnosom, jer se
pomoću odnosa pokrića ovaj odnos gasi.297
Obično je uputilac dužnik primaoca uputa, tako da izdavanjem uputa
ispunjava svoju obavezu prema njemu. Međutim, i kad je primalac uputa
poverilac uputioca, on nije dužan da pristane na uput koji mu je učinio
dužnik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je dužan da o svom odbijanju
odmah izvesti dužnika, inače će mu odgovarati za štetu. Ako je pristao na
uput, poverilac je dužan da pozove upućenika da ga izvrši (čl. 1025. ZOO).
U slučaju kad je poverilac pristao na uput učinjen od strane njegovog dužni-
ka u cilju ispunjenja obaveza, dužnikova obaveza, ako drugačije nije ugovoreno,
prestaje tek ispunjenjem od strane upućenika, s tim što poverilac koji je pristao na
uput učinjen od njegovog dužnika može zahtevati od uputioca da mu ispuni ono što
mu duguje sm o ako nije dobio ispunjenje od upućenika u vrem e određeno u uputu
(čl. 1026. ZOO). Ukoliko upućenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje
koje mu zahteva prim alac uputa, ili izjavi unapred da neće da ga izvrši, prim alac
uputa je dužan da odmah obavesti uputioca o tome, inače m u odgovara za štetu (čl.
1027. ZOO).
Ako primalac uputa nije poverilac uputioca i neće da se koristi upu-
tom, on može odustati od uputa čak i ako je već izjavio da ga prima, ali je
dužan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca (čl. 1028. ZOO).
Uputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom dao primaocu upu-
ta, izuzev ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga prema nje-
mu i uopšte ako je uput izdao u njegovom interesu (čl. 1029. ZOO).
Odnos uputioca i upućenika. - Ovaj odnos objašnjava zašto upu-
tilac zahteva od upućenika da za njegov račun izvrši isplatu primaocu upu-
ta. On to čini uglavnom zato što je upućenik njegov dužnik, što kod njega
296 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 283; Jakov Radišić, nav. delo, str. 384.
ima pokriće za ono što ovaj treba da ispuni primaocu uputa. Zbog toga se
ovaj odnos i naziva odnosom pokrića.
Upućenik nije dužan da prihvati uput, čak i ako je dužnik uputioca, iz-
uzev ako mu je to obećao. Ali, u slučaju kad je uput izdat na osnovu upuće-
nikovog duga uputiocu, upućenik je dužan da ga izvrši do iznosa tog duga,
pod uslovom da to za upućenika ni po čemu nije teže od ispunjenja obaveze
prema uputiocu. U tom slučaju, upućenik se, izvršenjem uputa, u istoj meri
oslobađa svoga duga prema uputiocu (čl. 1030. ZOO). U suprotnom, biće
odgovoran za štetu koju time prouzrokuje uputiocu.
Uputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom dao upućeniku, sve
dok ovaj ne izjavi primaocu uputa da prihvata uput, odnosno sve dok ga
ne izvrši. On to može učiniti čak i kad je u uputu navedeno da je neopoziv,
kao i kad bi se opozivanjem kršila neka njegova obaveza prema primaocu
uputa. Pored toga, uput se, po samom zakonu, smatra opozvanim u slučaju
otvaranja stečaja nad imovinom uputioca, izuzev slučaja kad je upućenik
već prihvatio uput pre otvaranja stečaja, kao i kad u času prihvatanja nije
znao niti je morao znati za taj stečaj (čl. 1031. ZOO).
Glava šesnaesta
UG OV OR O OR TA KLU KU
Pojam. - Ugovor o ortakluku je takav ugovor kojim se dva ili više lica
uzajamno obavezuju da udruže određena pravna dobra koja imaju imovin-
sku vrednost, odnosno svoju imovinu, ili određene njene delove, ili svoj
rad, u cilju postizanja kakve imovinske koristi i njene podele.298
Lica koja zaključuju ugovor o ortakluku nazivaju se ortaci, a zajednica
ortaka koja je stvorena ugovorom naziva se ortakluk. Pravna dobra, odno-
sno imovina koja ortaci udružuju radi postizanja zajedničkog ekonomskog
cilja nazivaju se ortački udeli, s tim što ortački udeli koji su uneti u zajed-
nicu čine glavnicu ortakluka.
Ortakluk je, pre svega, zajednica dva ili više ortaka, ali i njihovih or-
tačkih udela. Međutim, iako dolazi do udruživanja ortačkih udela, odnosno
imovine ortaka, ne dolazi do stvaranja posebne imovine ortakluka,299 jer
ortakluk nema svojstvo pravnog lica, tako da ne može imati ni svoju imo-
298 BorislavT. Blagojević, nav. delo, str. 194; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 390; Bog-
dan Loza , nav. delo, str. 205; Mirsa Mijačić, nav. delo, str. 151.
299 U pojedinim pravnim sistemima se ortački udeli koji su uneti u ortakluk smatraju
zasebnom celinom koja je izdvojena od ostale imovine ortaka i služi kao materijalna
baza delatnosti ortakluku.
vinu. Prema tome, pravna dobra, odnosno imovina koju su ortaci uneli u
ortakluk nije imovina ortakluka, već i dalje ostaje imovina ortaka.300
Ugovor o ortakluku nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima,
niti je Republika Srbija iskoristila mogućnost da taj ugovor reguliše svojim
zakonom, tako da se na ugovor 0 ortakluku, pored načela i opštih pravila
Zakona o obligacionim odnosima, mogu primenjivati i „pravna pravila" iz
propisa koji su izgubili pravnu snagu.
Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama ugovor o ortakluku
je konsensualan i neformalan ugovor, jer za njegov nastanak nije potrebno
ni unošenje ortačkih udela u ortakluk, ni ispunjenje posebne forme. To je
uvek dvostrano obavezan ugovor, kod kojeg za svakog ortaka nastaje oba-
veza da unese u ortakluk određeni ortački udeo. Uvek je i teretan, jer svaki
ortak, za korist koju na osnovu ugovora stiče, tj. za pravo učešća u glavnici
ortakluka, odnosno u podeli ostvarene imovinske koristi, plaća određenu
naknadu, koja se izražava ortačkim udelom koji unosi u glavnicu ortaklu-
ka. Pored toga, ugovor o ortakluku je trajan ugovor, jer je za ostvarivanje
cilja koji su ortaci imali u vidu uvek potreban jedan kraći ili duži vremenski
period. Pošto se ugovorom o ortakluku stvara zajednica koja pretpostavlja
visok stepen međusobnog poverenja, to je uvek i ugovor koji se zaključuje
s obzirom na ličnost ugovornika (intuitu personae). Kod ugovora o orta-
kluku je u trenutku njegovog zaključenja poznata visina i uzajamni odnos
prestacija ugovornika, tj. unapred je određeno u čemu se sastoji i koliki
je ortački udeo svakog ortaka, tako da je u osnovi to komutativan ugovor.
Ali, ugovor o ortakluku karakterišu i izmesni elementi aleatomosti, koji se
ogledaju u tome što se, u vreme zaključenja ugovora, ne zna koliko će svaki
od ortaka dobiti po prestanku ugovora, odnosno ne zna se ni kolika će biti
dobit ortakluka, ni koliki će biti ortački udeli po prestanku ortakluka. Or-
taci mogu dobiti više od onog što su uložili, kao što mogu dobiti i manje, a
može se desiti i da po prestanku ortakluka ne dobiju ništa. Ipak, sve to ne
zavisi samo od okolnosti na tržištu, kao jednog budućeg neizvesnog doga-
đaja, nego i od umešnosti poslovanja ortakluka.301
2. Bitni elementi ugovora o ortakluku
Za nastanak ugovora o ortakluku neophodno je da se postigne sagla-

snost volja ugovomika o ortačkim udelima, o cilju koji se ugovorom želi
postići i o vremenu njegovog trajanja. Prema tome, bitni elementi ugovora
o ortakluku su: ortački udeli, cilj koji ortaci žele postići i vreme trajanja
ugovora o ortakluku.

301 Bogdan Loza, nav. delo, str. 206
Ortački udeli. - Pod ortačkim udelom kao bitnim elementom ugo-

vora o ortakluku smatra se svako pravno dobro koje ima imovinsku vred-
nost.302 To mogu biti novac i druge stvari, prava ili rad lica koje je ortak.
Ortački udeli moraju da ispunjavaju sve zahteve koji se tiču njihove mo-
gućnosti i dopuštenosti sa stanovišta prava i morala.
Svojstva stvari ili prava bez značaja su za podobnost izvesnog dobra da bude
predm et ortačkog udela. Bitno je samo da je u pitanju stvar ili pravo koje im a imo-
vinsku vrednost i koje je prenosivo, tj. koje nije isključeno iz pravnog prom eta. I
rad kao predm et ortačkog uđela može da bude raznovrstan. To m ože da bude kako
fizički (npr. obrada zemlje, izgradnja zgrade), tako i intelektualni rad (npr. izrada
projekta zgrade), pod uslovom da ima imovinsku vrednost i da nije zabranjen.
Ugovorom o ortakluku treba da se odredi šta je predmet ortačkog ude-
la i kolika je veličina tog udela. Pri tome, ortački udeli pojedinih ortaka ne
moraju biti ni kvalitativno ni kvantitativno jednaki.303 Udeo jednog ortaka
može se sastojati u novcu, drugog u poslovnoj prostoriji, trećeg u inventaru
koji je neophodan za obavljanje posla, a četvrog u radu koji bi se odnosio
na upravljanje poslom. I kad su kvalitativno identični, ortački udeli mogu
biti kvantitativno, tj. po svojoj veličini različiti.
U slučaju kad ugovorom o ortakluku nije određena visina ortačkih udela on-
da je, po jednom mišljenju, svaki ortak dužan da unese u ortakluk jed n ak udeo,304
dok se, po drugom m išljenju, visina ortačkog udela nikad ne pretpostavlja, tako da
u slučaju kad ona nije određena, ugovor ne nastaje.305 Za prvo stanovište se navodi
da je prihvatljivije, pod uslovom da su ortački udeli kvalitativno određeni, jer se
sm atra da ono proizlazi iz dvostrano-teretnog karaktera ugovora o ortakluku, kao i
iz intencije da se ugovor sačuva.306
Ortački udeli, iako ne moraju biti jednaki, moraju biti stvarni, a ne sa-
mo simbolični. S tim u vezi smatra se ništavom odredba ugovora kojom bi
pojedini ortaci bili oslobođeni obaveze unošenja ortačkog udela,307 tako da
u odnosu na to lice ugovor o ortakluku nije ni nastao.
U slučaju kad se u ortakluk kao ortački udeli unose stvari ili prava,
onda se te stvari ili prava predaju u svojinu svih ortaka, ili im se ustupaju
samo na upotrebu, odnosno uživanje. U prvom slučaju postoji societas qu~
oad sortem, a u drugom societas quoad usum.
Cilj koji ortaci žele postići. - Ortaci zaključuju ugovor o ortakluku
i na osnovu njega udružuju svoja pravna dobra radi ostvarenja određenog
302 Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 197; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 391; Mir-
sa Mijačić, nav. delo, str. 153.
303 BorislavT. Blagojević, nav. delo, str. 198. i 199; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 391;
Mirsa Mijačić, nav. delo, str. 154.
304 Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 199; Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 391; Mi-
hailo Konstantinović, čl. 593. st. 4. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
306 Mirsa Mijačić, nav. delo, str. 154.
307 Mihailo Konstantinović, čl. 593. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
ĐORĐE N IK O U Ć OBUGACIONO PRAVO
cilja. Taj cilj ortakluka je postizanje imovinske koristi i njena deoba, s tim
što ugovorom treba da bude određeno u čemu se sastoji ova imovinska
korist i na koji način će se ona postići. U svakom slučaju, ne samo cilj or-
takluka, nego i sam način njegovog ostvarenja, treba da budu dopušteni.
S obzirom na to, neće nastati punovažan ugovor o ortakluku ako je njegov
cilj, ili način njegovog ostvarenja, protivan prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim običajima.
Vreme trajanja ugovora o ortakluku. - Trajanje ugovora o or-
takluku ne može biti večito, jer ortakluk predstavlja izvesno ograničenje
slobode delatnosti pojedinaca.308 Zbog toga trajanje ugovora o ortakluku
mora biti vremenski ograničeno. To vreme može biti određeno ugovo-
rom, i to kalendarski ili vezivanjem za nastupanje nekog budućeg izve-
snog događaja. Ako ugovorom nije određeno, onda vreme trajanje ugo-
vora o ortakluku može proizaći iz prirode posla ili iz cilja koji se tim ugo-
vorom želi postići.
U slučaju kad ugovorom o ortakluku nije određeno vrem e njegovog trajanja,
niti se ono m ože odrediti iz prirode posla ili cilja koji se tim ugovorom želi postići,
svaki ortak im a pravo da jednostranom izjavom volje raskine ugovor, odnosno istu-
pi iz ortakluka (renuntiatio). Pri tom e, ortak m ože da se koristi pravom istupanja iz
ortakluka kad god hoće, s tim što mora voditi računa o tom e da to ne čini u nevre-
me, tj. tako i tada kada bi tim e bila prouzrokovana znatna šteta za ostale ortake.309
Ukoliko neki od ortaka istupi iz ortakluka u nevrem e, biće dužan da ostalim ortaci-
ma nadoknadi svu štetu koju im je tim e prouzrokovao.
3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku
Zaključenjem ugovora o ortakluku nastaje obligacioni odnos između

samih ugovornika. Neposredno dejstvo tog obligacionog odnosa ogleda se
u njihovim uzajamnim obavezama i pravima.
Obaveze ortaka. - Osnovna obaveza svakog ortaka je obaveza uno-
šenja u ortakluk ortačkog udela. Pored toga, ortaci su obavezni da upra-
vljaju ortaklukom, da podnese izveštaj i polažu račune, da naknade štetu
prouzrokovanu ortakluku i da snose gubitke ortakluka.
(1) Unošenje ortačkog udela u ortakluk. - Osnovna je obaveza svakog
ortaka da u ortakluk unese određeno pravno dobro imovinske vrednosti
kao svoj ortački udeo. Te obaveze se ne može osloboditi ni jedan od ortaka
a da usled toga ne izgubi svojstvo ortaka,310 odnosno ne dovede u pitanje
punovažnost ugovora.311
308 Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 199.

309 BorislavT. Blagojević, nav^delo, str. 201; Bogdan Loza, nav. delo, str. 211; MirsaMi-
jačić, nav. delo, str. 155.
310 Borislav Blagojević, nav. delo, str. 203; Mirsa Mijačić, nav. delo, str. 155.
244
Ortački udeli unose se u ortakluk do roka koji je predviđen ugovorom . Ukoli-

ko ugovorom za to nije predviđen nikakav rok, ortački udeli se unose istovrem eno
i odm ah po zaključenju ugovora.
Ako se ortački udeo sastoji iz stvari, svaki ortak snosi odgovornost
zbog pravnih i materijalnih nedostataka.
(2) Upravljanje ortaklukom. - Na ortacima je ne samo obaveza, već i
pravo da upravljaju ortaklukom. Način na koji će uprava ortaklukom biti
vršena zavisi od sporazuma ortaka, koji je najčešće sastavni deo ugovo-
ra o ortakluku. U slučaju kad to pitanje ugovorom nije uređeno, uprava
ortaklukom leži na svim ortacima zajedno, bez obzira na vrstu i vrednost
ortačkih udela.312
Upravljanje ortaklukom ortaci mogu poveriti poslovođi ortakluka, što može
biti jedan od ortaka ili nekolicina ortaka ili neko treće lice. Poslovođa m ože predu-
zimati poslove koji se tiču redovne uprave ortaklukom, dok mu je za ostale poslove
potrebna saglasnost svih ortaka.3*3
(3) Podnošenje izveštaja i polaganje računa. - Svaki ortak je dužan,
ako uprava ortaklukom pripada svim ortacima zajedno, da podnese izveš-
taj i da položi račun o poslovima koje je preduzeo za račun ortakluka, dok
je poslovođa ortakluka dužan da uredno vodi knjige o poslovanju ortaklu-
ka. Pored toga, poslovođa ortakluka dužan je da podnese izveštaj o radu i
položi račun o poslovima ortakluka u rokovima predviđenim ugovorom, ili
krajem svake godine, ili po prestanku ortakluka.
(4) Naknada štete prouzrokovane ortakluku. - Pri obavljanju poslo-
va ortakluka svaki ortak dužan je da postupa sa pažnjom dobrog domaći-
na, tako da odgovara za štetu koju ortakluku prouzrokuje zbog povrede te
obaveze. Pri tome, krivica ortaka za štetu koju ortakluku prouzrokuje pri
obavljanju poslova ortakluka se uvek pretpostavlja.
(5) Snošenje gubitaka ortakluka. - U slučaju kad izostane uspeh u
zajedničkom poslovanju, odnosno kad ortakluk posluje sa gubitkom, svaki
ortak ima obavezu da učestvuje u snošenju gubitaka ortakluka. Ni jedan od
ortaka, osim onog čiji se udeo sastoji isključivo u radu,314 ne može ugovo-
rom biti oslobođen te obaveze a da ne izgubi svojstvo ortaka,315 odnosno da
ne dovede u pitanje punovažnost ugovora.316
Mera u kojoj će svaki ortak učestvovati u snošenju gubitaka određuje se ugo-
vorom, s tim što ugovorom m ože biti predviđeno jednako ili nejednako procentu-
alno učešće svakog ortaka u snošenju gubitaka. Ako je ugovorom određeno učešće
ortaka u podeli dobiti, a ništa nije predvođeno u vezi sa snošenjem gubitaka, sma-
tra se da isto pravilo treba da važi i za podelu gubitaka. Za ortaka čiji se udeo sastoji
312 Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 204; Bogdan Loza, nav. delo, str. 215; Mirsa
Mijačić, nav. delo, str. 156.
313 Ljubiša Milošević, nav. delo, str. 392; Mirsa Mijačić, nav. delo, str. 156.
316 Mihailo Konstantinović, 61. 598. st. 2. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
245
isključivo u radu sm atra se da treba da učestvuje u snošenju gubitaka sam o ako je

tako ugovoreno.3'7
Prava ortaka. - Zajedničko je pravo svih ortaka da učestvuju u po-
deli dobiti. Pored toga, ortaci imaju i pravo na naknadu troškova u vezi sa
obavljanjem poslova ortakluka.
(1) Učešće u podeli dobiti. - Svi ortaci imaju pravo da učestvuju u po-
deli ortačke dobiti, pod kojom se podrazumeva onaj deo ortačke imovine
koji ostaje kad se odbiju ortački udeli, troškovi poslovanja ortakluka, kao
i sve ono što dolazi u obaveze ortakluka. Ni jedan ortak se ne može lišiti
prava da učestvuje u podeli ortačke dobiti, a da ne izgubi svojstvo ortaka.318
Zbog toga je ništava odredba, pa i sam ugovor o ortakluku kojim se neki or-
tak lišava prava da učestvuje u podeli ortačke dobiti,319jer se takvim ugovo-
rom izigrava pojam i cilj ortakluka. Još je u rimskom pravu bilo zabranjeno
stvaranje tzv. lavovskog ortakluka (societas leonina).
M era u kojoj će ortaci učestvovati u podeli dobiti određuje se ugovorom , s tim
što se može predvideti jednako ili nejednako procentualno učešće svakog ortaka u
podeli dobiti. Ako ta mera ugovorom nije određena, dobit se deli srazm erno ortač-
kim udelim a, po jednom ,320 odnosno na jednake delove, bez obzira na visinu uloga,
po drugom stanovištu.321
Ako ugovorom nije drugačije predviđeno ili ne proizlazi iz prirode posla, dobit
ortakluka deli se po prestanku ugovora.
U slučaju kad ortaci nisu u stanju da odluku o podeli dobiti ortakluka
donesu jednoglasno, između njih dolazi do spora koji se razrešava sud-
skom odlukom.
(2) Naknada troškova u vezi sa obavljanjem poslova ortakluka. -
Svakom ortaku koji je na osnovu ovlašćenja obavljao poslove ortakluka
pripada pravo na naknadu nužnih troškova koje je s tim u vezi imao (npr.
putni troškovi). U ove troškove ne ulazi naknada za rad ortaka koji poslove
obavlja, jer mu ona pripada samo ako je posebno ugovorena.
4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku
Posredno dejstvo ugovora o ortakluku dolazi do izražaja u vezi sa po-

slovanjem ortakluka i tiče se ne samo ortaka, nego i trećih lica koja stupaju
u pravne odnose sa ortaklukom. Pri tome, u slučaju kad poslove ortakluka
obavljaju svi ortaci zajedno, onda oni obavezuju ortakluk. Ali, ako je oba-
vljanje poslova ortakluka povereno poslovođi ortakluka, onda on ima po-
ložaj punomoćnika ortakluka, tako da ortakluk obavezuju poslovi koje je
320 Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 207; Bogdan Loza, nav. delo, str. 216.
246
poslovođa preduzeo u ime i za račun ortaka u skladu sa pravilima kojima

se reguliše ugovor o punomoćstvu.
Svaki ortak odgovara za obaveze ortakluka celom svojom imovinom, a
ne samo vrednošću glavnice unete u ortakluk na ime ortačkog udela. Ako
ugovorom koji je zaključen sa trećim licem solidama odgovomost ortaka ni-
je predviđena, niti je u pitanju nedeljiva obaveza, onda na svakog od ortaka
pada deo odgovomosti za izvršenje obaveze srazmemo njihovom broju.322
5. Prestanak ugovora o ortakluku
Ugovor o ortakluku prestaje protekom vremena koje je ugovorom od-

ređeno kao vreme njegovog trajanja, kao i izvršenjem posla koji je bio cilj
ortakluka. Međutim, ako po isteku ugovorom određenog vremena ili po
izvršenom poslu, ortaci nastave da obavljaju poslove u istom sastavu, sma-
traće se da su se prećutno sporazumeli da ortakluk nastave i posle isteka
ugovorenog vremena, odnosno i po izvršenom poslu.
Ugovor o ortakluku prestaje i kad sva ortačka glavnica propadne ili
kad cilj ortakluka postane nemoguć ili zakonom zabranjen.
S obzirom da je ugovor o ortakluku, po pravilu, ugovor intuitu perso-
nae, on može prestati usled smrti ortaka. To će biti slučaj kad su ugovor o
ortakluku zaključila dva ortaka. Međutim, ako je ugovor o ortakluku za-
ključilo više lica, pa jedno od njih umre, a u ugovoru nije drukčije određe-
no, ugovor o ortakluku će ostati na snazi u odnosu na ostale ortake. Isto
dejstvo ima i potpuni gubitak poslovne sposobnosti i insolventnost ortaka.
322 Bogdan Loza, nav. delo, str. 217; Borislav T. Blagojević, nav. delo, str. 209, smatra
da poverilac ortakluka može tražiti naplatu svoje tražbine od ortakluka i od svakog
ortaka, s tim što od ortaka može tražiti naplatu samo supsidijemo, ako se ne može
naplatiti iz imovine ortakluka, i procentualno, tj. samo u srazmeri učešće određenog
ortaka u gubitku ortakluka; Mihailo Konstantinović, čl. 608. st. 1. Skice za zakonik
o obligacijama i ugovorima propisuje da „udruženici odgovaraju kao solidami jemci
za dugove udruženja, izuzev kad je ugovorom sa poveriocem ova odgovornost isklju-
čena“.
CIP - KaTajiorH3anHja y ny6iiHKai;HjH
HapoAHa 6M6jinoTeKa Cp6Hje, Beorpa^
34/35(075-9)
347-4/-5
HHKOJIH’R, T>opt)e, 1952-
Obligaciono pravo / Đorđe Nikolić. - 3.
ažurirano izd. - Beograd : Projuris, 2012
(Beograd : BIG štampa). - 246 s t r .; 21 cm
Tiraž 1.000. - Napom ene i bibliografske

reference uz tekst.
ISBN 978-86-86105-44-8
a) npaBHH^H - O rpyH H H HCnHTH - npHpynHHHH

b) A^BOKaTH - CrpyHHH HcnHTH - npnpyHHHi;H
c) CyflHje - CipyHHH hchhth - IIpHpyHHHi;H d)
06jiHrauH O HO npaBO
COBISS.SR-ID 189926412

Obligacije PJ

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obligacije PJ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

TREĆE AŽURIRANO IZDANJE

3. Jednostrani i dvostrani u govori.........................................................................46

2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu š te tu ...................................................85

a) Uslovi odgovornosti..................................................................................... 104

b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije o s tv a r io ................................... 124

A) O PŠTA PRAVILA O IS P U N J E N J U ............................................................... 140

1. N ačelo m onetarnog nom inalizm a i odstupanja od tog n a č e l a ................159

b) Kupovina na p r o b u ..................................................................................... 179

4. Posebni slučajevi o s t a v e .................................................................................. 206

Glava petnaesta: UPUĆIVANJE (ASIGNACIJA).............................. 237

Glava šesnaesta: UGOVOR O ORTAKLUKU.................................... 240

UVODNA RAZM ATRANJA

l. Pojam, predmet i značaj obligacionog prava

Pojam. - Izra z „ o b lig a c io n o p r a v o “ o b ičn o se u p o tr e b lja v a u d v a ra z-

Značaj. — Značaj obligacionog prava uslovljen je velikim značajem

2. Formalni izvori obligacionog prava

Pisani i nepisani izvori. — Izvori obligacionog prava u formalnom

4 Živomir Đorđević-Vladan Stanković, nav. delo, str. 26.

obaveza, dejstvo obaveza, prestanak obaveza, razne vrste obaveza i na pro-

6 Ustavna povelja objavljena je u „Službenom listu SCG“, br. 1 od 4. februara 2003.

Sudska praksa. — Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni

3. Važnija načela Zakona o obligacionim odnosima

U važnija načela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autono-

12 Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br.

odnosima (sloboda ugovaranja), gde svako lice samostalno odlučuje o to-

POJAM, PODELA I IZVORI O B LIG A C IJA

1. Pojam obligacije i njene osobine

Pojam. - Obligacija se može definisati u užem i širem smislu.

njenje obaveze i zahtev za prinudno izvršenje na dužnikovoj imovini), s tim

17 Stanovište savremene pravne teorije da se obligacijom, odnosno činidbom može za-

žnika (inter partes). Poverilac samo od dužnika može zahtevati ispunjenje

U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu

da. U slučaju propasti po rodu određene stvari obligacija ne prestaje,19jer

19 V. čl. 355. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne činjenice, odnosno

OBLIG ACION I U GOVOR

I. POJAM UGOVORAI PRINCIP

P o ja m . — Reč ,,ugovor“ upotrebljava se za označavanje tri različite

20 Jakov Radišić, nav. delo, str. 70.

2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje)

Pojam. - Izraz „sloboda ugovaranja“ i „autonomija volje“ koriste se

Slobodu ugovaranja ograničava ponekad i zahtev da treće lice da saglasnost za

II. USLOVIZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

Ugovor nastaje saglasnim izjavama volja lica kojih se tiče. Postupak

l. Sposobnost ugovaranja ugovornika

Pojam. - Sposobnost ugovaranja znači da lice koje zaključuje ugovor

starijih maloletnika,33 s tim što se sudskom odlukom o delimičnom lišenju

33 Čl. 147. st. 2. Porodičnog zakona.

Pojam i nastanak saglasnosti volja. - Za nastanak ugovora, kao

Pojam. — Pregovori označavaju fazu koja prethodi zaključenju ugo-

39 Slobodan Perović, nav. delo, str. 258.

Pojam. — Ponuda je jednostrana izjava volje jednog lica kojom pred-

na stavljanje ponude. Nema takve namere ako je u ponudi stavljena neka

40 Slobodan Perović, nav. delo, str. 270.

Vremenska vezanost ponudioca za učinjenu ponudu. - Ponu-

45 Jakov Radišić, nav. delo, str. 97.

Ukoliko je nastupilo dejstvo ponude, ona se može jedino opozvati, s

c) Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept)

Pojam. - Prihvatanje ponude predstavlja jednostranu izjavu volje

46 Jakov Radišić, nav. delo, str. 98.

d) Trenutak i mesto zaključenja ugovora

Trenutak zaključenja ugovora. - Kad se ugovor zaključuje izme-