KRIVINOPRAVNI ODGOVOR

NA NASILJE U PORODICI
U VOJVODINI

Slaana Jovanovi
Biljana Simeunovi-Pati
Vanja Macanovi

Novi Sad 2012.

1
 O
va publikacija objavljena je u okviru projekta Ka
sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad e
nama u Vojvodini uz podrku Fonda Ujedinjenih na
cija za zaustavljanje nasilja nad enama.
Stavovi izraeni u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo au
torkama, i ne predstavljaju nuno stavove Fonda Ujedinjenih
nacija za zaustavljanje nasilja nad enama, UN Women, Uje
dinjenih nacija ili bilo koje druge organizacije pod okriljem
UN.
This publication was produced with support from the Uni
ted Nations Trust Fund in Support of Actions to Eliminate Vi
olence against Women. The views and analysis contained in
the publication are those of the authors and do not necessarily
represent the views of UN Trust Fund to EVAW, UN Women,
the United Nations or any of its affiliated organizations.

2
SADRAJ

PREDGOVOR ...............................................................................................................5
1. DEO PRAVOSUDNA PRAKSA: OPTI OSVRT..............................................7
O ISTRAIVANJU.........................................................................................................8
1. Znaaj i drutvena opravdanost.............................................................................8
2. Predmet................................................................................................................10
3. Ciljevi..................................................................................................................11
4. Metodologija........................................................................................................11
KRIVINOPRAVNI ASPEKTI NASILJA U PORODICI...........................................13
1. Pogled unazad: razvoj inkriminacije i tekoe u implementaciji........................13
2. Pozitivna reenja..................................................................................................19
2.1. Radnja izvrenja i posledica.........................................................................20
2.2. Lini odnos uinioca i pasivnog subjekta.....................................................23
2.3. Drugi oblici nasilja u porodici......................................................................26
2.4. Propisane kazne............................................................................................27
3. Problemi u pravosudnoj praksi............................................................................28
3.1.Trajanje nasilja kao uslov za postojanje dela.................................................28
3.2.Vie oteenih: jedno delo ili sticaj?..............................................................31
3.3. Nasilje u porodici i druga krivina dela........................................................35
3.4. Odmeravanje kazne......................................................................................38
3.5. Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim.....................................41
KRIVINOPROCESNI ASPEKTI: RTVA U KRIVINOM POSTUPKU..............44
1. Neprijavljivanje nasilja .......................................................................................44
2. Osloboenje od dunosti svedoenja...................................................................45
3. Zatita oteenog u toku postupka.......................................................................47
3.1. Zatita maloletnih oteenih.........................................................................50
4. Odlaganje krivinog gonjenja..............................................................................52
PREDLOZI ZA UNAPREIVANJE KRIVINOPRAVNE ZATITE......................56
1. Posebna pravila za ispitivanje osetljivih oteenih i svedoka.............................56
2. Specijalizovani programi za uinioce nasilja......................................................58
3. Prepoznavanje sindroma zlostavljane ene.........................................................60
4. Specijalizacija i edukacija strunjaka..................................................................61
PRAVOSUDNA PRAKSA U VOJVODINI.................................................................62

3
 1. Predmeti tuilatva...............................................................................................62
2. Sudski predmeti...................................................................................................68
2.1. Uinioci osnovna sociodemografska obeleja, povrat,
stepen uraunljivosti u kritino vreme i odnos prema uinjenom delu...............71
2.2. rtve osnovna sociodemografska obeleja,
karakteristike viktimizacije i odnos sa uiniocem...............................................76
2.3. Obleja izvrenja krivinog dela..................................................................81
2.4. Krivini postupak tok, sadraj i trajanje....................................................83
2.5. Izreene krivine sankcije............................................................................88
ZAKLJUCI I PREPORUKE......................................................................................94
2. DEO DECA RTVE NASILJA U PORODICI...............................................103
OSNOVNI POSTULATI
KRIVINOPRAVNE ZATITE MALOLETNIH LICA...........................................104
1. Pravni okvir i meunarodni standardi................................................................104
2. Deca kao direktne ili indirektne rtve nasilja.................................................... 111
3. Saradnja institucija.............................................................................................113
ZATITA MALOLETNIH OTEENIH:
PRAVOSUDNA PRAKSA U VOJVODINI...............................................................117
1. Predmet i metodologija istraivanja..................................................................117
2. Predmeti tuilatva.............................................................................................117
2.1. Struktura uzorka tuilakih predmeta s obzirom na oblik krivinog dela..118
2.2. Maloletne rtve nasilja u porodici..............................................................119
2.3. Uinioci nasilja u porodici..........................................................................120
2.4. Postupanje tuilatava.................................................................................120
2.5. Saradnja javnog tuilatva sa organom starateljstva..................................122
3. Deca kao direktne ili indirektne rtve nasilja u porodici...................................124
4. Sudski predmeti.................................................................................................128
4.1. Struktura uzorka sudskih predmeta s obzirom na oblik krivinog dela.....118
4.2. Uinioci nasilja u porodici..........................................................................130
4.3. rtve osnovna sociodemografska obeleja,
karakteristike viktimizacije i odnos sa uiniocem.............................................135
4.4. Obeleja izvrenja krivinog dela...............................................................138
4.5. Krivini postupak tok, sadraj i trajanje..................................................143
4.6. Izreene krivine sankcije..........................................................................148
4.7. Primena odredbi Zakona o maloletnicima..................................................152
ZAKLJUCI I PREPORUKE....................................................................................156
LITERATURA............................................................................................................163

4
PREDGOVOR

M
onografska studija Krivinopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini
predstavlja rezultate naunog istraivanja iji je cilj utvrivanje karakteristika
u postupanju tuilatava i sudova s teritorije Vojvodine u predmetima nasilja
u porodici u periodu od 1. januara 2008. godine do 1. juna 2010. godine, a imajui u
vidu rezultate ranije sprovedenih istraivanja sa istom temom. Istovremeno, prikupljeni
podaci su omoguili uvid u fenomenoloku dimenziju nasilja u porodici, kao i njegove
etioloke faktore, te pored krivinopravnih aspekata problema koji jesu u fokusu istrai
vanja (zbog utvrivanja osobenosti ovog vida socijalne reakcije na problem, te mapira
nja eventualnih nedostataka i kreiranja preporuka za njihovo prevazilaenje), rad daje i
relevantnu kriminoloku, odnosno viktimoloku sliku ove pojave.
S obzirom na to to su nasilje u porodici, a naroito drutvena reakcija na taj pro
blem, i dalje aktualne teme, te imajui u vidu da u Vojvodini istraivanja ovog tipa do
sada nisu raena, ovaj rad je koncipiran s velikim zanimanjem i zadovoljstvom autorki
koje se dugo bave problematikom nasilja i rodne dimenzije ove pojave, te s tim u vezi i
drutvenom, a naroito krivinopravnom reakcijom.
Kako maloletne rtve nasilja u porodici uivaju posebne, pojaane mere zatite (ili
bi tako trebalo da bude), to je i poseban deo ovog rada, ija je autorka Vanja Macanovi,
posveen njima.
Ovom prilikom zahvaljujemo predsednicima sudova i javnim tuiocima koji su odo
brili sprovoenje istraivanja. Zahvaljujemo i anketarima tuilakim i sudijskim pri
pravnicima i saradnicima na korisnim sugestijama u koncipiranju samog plana istra
ivanja i na trudu uloenom u prikupljanje podataka. Iz Osnovnog tuilatva Subotica:
Danilo Lakievi, Saa Crnkovi, Vojna Bagi-orevi i Biljana Vidakovi; iz Osnov
nog suda Novi Sad: Biljana Lazi, Ivan Baanovi i Dana Donlez; iz Vieg suda Novi
Sad: Rastko Ruii i Mina Komlenovi; iz Osnovnog tuilatva Novi Sad: Milan Mi
i, Branislav Lepoti, Tamara Simin, Stanislava Kolarski, ore Jovii, Aleksandar
Barac i Nenad Luki; iz Osnovnog suda Sombor: Igor Novkovi i urica Bogovi; iz
Osnovnog tuilatva Sombor: Mirjana Dujmi, Ljubica Obradovi i Ivana Slavikovi; iz
Vieg tuilatva Sombor: Jelena imunovi; iz Vieg suda Sombor: Jelena Kosovi; iz
Osnovnog suda Zrenjanin: Sneana Rackov, Vladislava Stefanovi i Jovica Jovanovi;
iz Vieg suda Zrenjanin: Ljubia Rikalo; iz Vieg suda Sremska Mitrovica: Jelena Ba
raksadi; iz Osnovnog tuilatva Sremska Mitrovica: Jasna Skaki i Olivera Kosti; iz
Osnovnog suda Kikinda: Milena Trajkovski i Goranka Svjetlica; iz Osnovnog tuilatva
Panevo: Nikola ukanovi; iz Osnovnog suda Panevo: Milena Malbaa, ore uri,
Dijana Koi, Jelena Nikoli, Jelena Mili i Nenad ivkovi; iz Vieg suda Panevo:
Damjan Brkovi i Nada Bogdanov; iz Osnovnog tuilatva Vrac: Aleksandra Leki; iz
Osnovnog suda Vrac: Milivoj Stamenkovi i Vladimir Stojanovi.

5
 Zahvaljujemo Maji Brankovi-undi, Marini Ile i Draganu Boaniu iz Pokra
jinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova Vlade Autonomne
Pokrajine Vojvodine, ija je ideja bila da se ovo istraivanje sprovede, Vinji Baanovi
na logistikoj pomoi u pripremama za sprovoenje istraivanja, Tanji Ignjatovi na sa
vetima, a Ivani Kanjevac, Katarini Glavonji i Sonji Vueti na unosu podataka u SPSS
bazu.

Autorke

6
PRAVOSUDNA PRAKSA:
OPTI OSVRT

7
 O ISTRAIVANJU

1. Znaaj i drutvena opravdanost

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova Vlade Autonomne
Pokrajine Vojvodine u okviru projekta Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja
nad enama u Vojvodini, podranog od Fonda Ujedinjenih nacija za podrku akcija
ma protiv nasilja nad enama (UNTF)1, u saradnji sa Autonomnim enskim centrom2 iz
Beograda, sproveo je istraivanje postupanja javnih tuilatava i sudova u Vojvodini u
voenju krivinog postupka za delo nasilja u porodici, kako bi se uoili problemi u vezi
s pravnom kvalifikacijom dela i sprovoenjem samog postupka, kao i efekti skoranjih
izmena krivinog zakonodavstva.
Ovo istraivanje predstavlja prvo, celovito sagledavanje postupanja tuilatava i su
dova u postupcima za krivino delo nasilja u porodici, koje je sprovedeno u Vojvodini,
a obuhvata sva tuilatva, odnosno sudove u posmatranom periodu. Takoe, re je o
najnovijem istraivanju pravosudne prakse uopte, iji se rezultati mogu porediti s ranije
sprovedenim istraivanjima na istu temu, u drugim delovima Srbije. Druga istraivanja
pravosudne prakse sprovoena na teritoriji Vojvodine bila su fragmentarnog karaktera, a
prikupljeni podaci bili su nedovoljni za izvoenje relevantnih zakljuaka.
Naime, istraivanja pravosudne prakse, do sada sprovedena u vie navrata (pre po
jave inkriminacije nasilja u porodici3, kao i posle), dala su najpotpunije podatke o po
stupanju pravosudnih organa u Beogradu i Niu. Istina, u okviru istraivakog projekta
Krivino delo nasilja u porodici pravna praksa u Republici Srbiji (koji je predstavljen
kao prvo kritiko sagledavanje jednoipogodinje policijske, javnotuilake i sudske
prakse na teritoriji Srbije4 jer je realizovan neposredno po inkriminisanju nasilja u po
rodici), prikupljani su podaci u Subotici i Novom Sadu, ali u obimu koji se ne bi mogao
oceniti znaajnim iz aspekta izvoenja relevantnih zakljuaka. Na primer, u Subotici je
pregledano svega osam sudskih predmeta i tri policijska, dok Optinsko javno tuilatvo
i Okruno javno tuilatvo u Subotici nisu odobrili sprovoenje istraivanja. U Novom
Sadu je pregledan vei broj predmeta (51 policijski predmet, 32 predmeta tuilatva i 55
sudskih), ali su podaci u upitnicima esto bili nedostajui ili nepotpuni. Ovo su anketar
ke pravdale time to se najvei broj predmeta odnosio na neko drugo delo, najee na
1 O Projektu i Fondu Ujedinjenih nacija (UN Trust Fund in Support of Actions to Eliminate Actions against Women) :
http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/pages/StopNasilju.php;
http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/uploads/contpics/informacija_nasilje_latinica.pdf;
http://www.unifem.org/gender_issues/violence_against_women/trust_fund.php;
2 O aktivnostima Autonomnog enskog centra: http://www.womenngo.org.rs/
3 M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica: nasilje u porodici nasilje u prisustvu vlasti, Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd, 2001.
4 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici pravna praksa u Republici Srbiji, enski
istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Ni, 2004, str. 1.

8
obinu, laku telesnu povredu za koju se goni po privatnoj tubi, pa su same tube bile lo
izvor podataka, a u velikom broju sluajeva postupak nije ni bio okonan, to je onemo
guavalo unos svih relevantnih podataka.5 Ipak, i ono malo podataka koji su prikupljeni
stvorili su utisak da slika nasilja u porodici i odgovora pravosua u ovim gradovima nije
bitno drugaija od one u drugim gradovima Srbije.
U Novom Sadu su prikupljani i podaci o porodinom nasilju nad enama, ali je re o
istraivanju koje je za predmet imalo rasprostranjenost i karakteristike nasilja u porodici
u Srbiji, a samo nekoliko pitanja se moglo dovesti u vezu s pravosudnom praksom i to
ne za delo nasilja u porodici, jer ono u vreme istraivanja nije ni postojalo, ve za druga
dela sa elementima nasilja koje je uinjeno u okviru porodice.6 Slino istraivanje (kri
minoloke i viktimoloke dimenzije fenomena nasilja u porodici, a ije su rtve isklju
ivo ene) sprovedeno je i 2009. godine i to na teritoriji Vojvodine. Vano je naglasti da
je i pomenuto istraivanje (koje je realizovalo Viktimoloko drutvo Srbije) deo projekta
Ka sveobuhvatnom sistemu suzbijanja nasilja nad enama u Vojvodini,7 iji je deo i
istraivanje pravosudne prakse u Vojvodini. ture podatke o voenju krivinog postupka
za nasilje u porodici dalo je i istraivanje nasilja u porodici nad enama, ali samo u cen
tralnoj Srbiji sprovedeno u okviru projekta Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog
nasilja Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike
Srbije, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.8
Poslednje istraivanje koje je za predmet imalo iskljuivo pravosudnu praksu rezul
tovalo je podacima i zakljucima za period od januara 2006. godine do maja 2007. godi
ne, ali samo za Beograd i Ni.9 Ovo istraivanje je bilo jedna od aktivnosti sprovedenih
u okviru projekta Nasilje u porodici prepreka razvoju koji je realizovao Autonomni
enski centar, u saradnji sa enskim istraivakim centrom iz Nia, a njegovi rezultati su
dali smernice za vojvoansko istraivanje pravosudne prakse, kao i dobar materijal za
poreenje.
Istina, nasiljem u porodici u pravosudnoj praksi (u 2007. godini i unazad)10 bavilo se
i istraivanje Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, ali je akcenat
bio na kaznenoj politici, odnosno uticaju javnog tuioca na nju, a podaci su (kada je u
pitanju teritorija Vojvodine) prikupljani samo u Novom Sadu i Zrenjaninu.11
Potrebu za sprovoenjem temeljnog istraivanja pravosudne prakse na teritoriji Voj
vodine opravdavaju i rezultati istraivanja Pokrajinskog ombudsmana za 2006. godinu.
Ono je bazirano na upitnicima o nasilju u porodici koje su razliite institucije popunja
vale (od pravosudnih: 20 optinskih tuilatava i 31 optinski sud), a podaci su bili u
pogledu broja evidentiranih sluajeva nasilja u porodici u posmatranom periodu i ak
tivnosti koje su s njima u vezi preduzete (npr. prezentovan je podatak da je od ukupno
5 Ibid, str. 86.
6 V. Nikoli Ristanovi (ur.) Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej, Beograd, 2002.
7 V. Nikoli Ristanovi (ur.) Nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnoprav
nost polova, Novi Sad, 2010.
8 M. Babovi, K. Gini, O. Vukovi, Mapiranje porodinog nasilja prema enama u Centralnoj Srbiji, Projekat Borba
protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike, Be
ograd, 2010.
9 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i
Niu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007.
10 Predmet istraivanja su bile pravnosnane presude, s tim to je istraiva morao pronai poslednju pravnosnanu
presudu iz 2007. godine, pa nai jo devet, idui vremenski unazad (dakle, obraeno je po deset pravnosnanih presuda u
optinskim sudovima u Novom Sadu i Zrenjaninu).
11 V. uri i dr., Uticaj javnog tuioca na kaznenu politiku sudova u Srbiji, u: Javno tuilatvo, policija, krivini sud i
suzbijanje kriminaliteta, Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, Beograd, 2008, str. 17- 209.

9
 717 predmeta evidentiranih u tuilatvima, u 63% sluajeva dolo do optuenja, dok je
13,8% optubi rezultovalo sankcionisanjem, najee uslovnom osudom). Konstatovano
je postojanje tolerancije prema nasilju u porodici i neadekvatne reakcije institucija,12 to
je provereno najnovijim, sveobuhvatnim istraivanjem pravosudne prakse.
Sprovoenje istraivanja i predstavljanje njegovih rezultata u okviru monografske
studije Krivinopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini nesumnjiv su doprinos
ostvarenju ciljeva Strategije za zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno za
snovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine,13 odnosno ulaze u
okvir predvienih mera za spreavanje nasilja u porodici.14

2. Predmet
Predmet istraivanja su javnotuilaki i sudski spisi oformljeni za krivino delo nasilja
u porodici iz l. 194 Krivinog zakonika Republike Srbije i to u periodu od 1. januara
2008. do 1. juna 2010. godine. Iako se rad javnog tuilatva moe sagledati i iz sudskih
spisa, neophodno je bilo pregledati i tuilake spise kako bi se utvrdio udeo odbaenih
krivinih prijava, a naroito razlozi zbog kojih se prijava odbacuje, s obzirom na to to
su sva pomenuta istraivanja pokazala da je visok udeo odbaenih krivinih prijava i
obustava postupka za delo nasilja u porodici, kao i da se tuioci esto povlae iz razloga
koji nisu pravne prirode.
Prikupljeni su podaci iz ukupno 606 predmeta (303 tuilaka i 303 sudska). Svi pred
meti su iz nadlenosti osnovnih (optinskih)15 tuilatava, odnosno sudova. Predmeta
iz nadlenosti vieg suda nije bilo (raunajui i dva predmeta koja su se odnosila na
osnovni oblik nasilja u porodici (st. 1), odnosno oblik iz st. 2 l. 194 Krivinog zakonika,
koji su inae iz nadlenosti osnovnog suda, a zbog veze s drugim predmetom koji jeste
iz nadlenosti vieg suda, tj. zbog subjektivnog koneksiteta predmeta, nali su se pred
sudom vieg ranga). Zbog ogranienosti finansijskih sredstava opredeljenih za istraiva
nje, nisu mogli biti sagledani svi sudski, odnosno javnotuilaki predmeti, ve je uzorak
formiran prema sledeim kriterijumima:
1) veliina teritorije koju pokriva sud/tuilatvo, odnosno ukupan broj predmeta koji
su mapirani kao predmeti relevantni za istraivanje u posmatranom periodu u svakom
od sudova/tuilatava. Tako je pregledano: po 50 predmeta u Osnovnom sudu/tuilatvu
u Novom Sadu; 40 predmeta, odnosno 41 predmet u Osnovnom sudu/tuilatvu u Subo
tici; 40, odnosno 42 predmeta u Osnovnom sudu/tuilatvu u Somboru; po 30 predmeta
u Osnovnom sudu/tuilatvu u Zrenjaninu; 41 predmet, odnosno 40 predmeta u Osnov
nom sudu/tuilatvu u Sremskoj Mitrovici; po 20 predmeta u Osnovnom sudu/tuilatvu
12 D. Todorov (ur.) Izvetaji institucija o nasilju u porodici u 2006., u: Nasilje nad enama u porodici put do reenja,
Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, 2007. Prema: Skuptina APV, Odluka o strategiji za zatitu od nasilja u porodici i
drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u APV za period od 2008. do 2012. godine, Slubeni list APV, br. 20/2008, str.
8-9.
13 Npr. kratkoronih ciljeva oznaenih sa 2, 4, 8 i 9, u: Odluka o strategiji za zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika
rodno zasnovanog nasilja..., str. 13-14.
14 Deo IV Strategije koji predvia mere za spreavanje nasilja i prvu grupu mera (Opte pravne i politike mere), taku
1.2. koja se odnosi na prikupljanje podataka, analize i istraivanja (str. 15). Takoe, studija moe posluiti i za potrebe
edukacije strunjaka (str. 21).
15 Dana 1. januara 2010. godine poela je primena novog zakona o ureenju sudova (Slubeni glasnik RS, br. 116/08,
104/2009) koji je predvideo novu organizaciju sudstva, te osnovne i vie sudove (umesto optinskih i okrunih). Iste
promene je doneo i Zakon o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010).

10
u Kikindi; po 50 predmeta u Osnovnom sudu/tuilatvu u Panevu i po 3o predmeta u
Osnovnom sudu/tuilatvu u Vrcu.
2) U vezi s prikupljanjem podataka iz javnotuilakih spisa, data je instrukcija anke
tarima da obrauju predmete u kojima je doneta odluka o odbacivanju krivine prijave,
odnosno o obustavi krivinog postupka zbog odustanka javnog tuioca u toku istrage
ili po okonanoj istrazi. Takoe, u ovoj grupi bi bili i oni predmeti na kojima je rad tek
zapoet ili je podneta optuba, s tim to se moralo voditi rauna o tome da to ne bude
optuni akt koji bi bio obraivan u okviru prikupljanja podataka iz sudskih spisa. S obzi
rom na ogranienost budetskih sredstava opredeljenih za istraivanje, ovaj nain formi
ranja (namernog) uzorka je izabran kako bi se izbeglo dupliranje podataka koji se nalaze
i u tuilakim i u sudskim spisima. S druge strane, neophodno je bilo ispotovati znaaj
podataka o predmetima u kojima je dolo do odbacivanja prijave, odnosno obustave po
stupka zbog odustanka tuioca, zbog specifinosti na koje su ukazala ranija istraivanja.
Da je najosetljiviji period onaj od podnoenja krivine prijave za nasilje u porodici do
optuenja, konstatovano je i u Informaciji o sprovoenju Strategije za zatitu od nasilja
u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008.
do 2012. godine.16
3) Kada su u pitanju sudski predmeti, akcenat je bio na predmetima koji su okonani
u prvom stepenu.

3. Ciljevi
Osnovni cilj istraivanja jeste prikupljanje podataka o postupanju javnih tuilatava i
sudova s teritorije Vojvodine u sluajevima nasilja u porodici, kako bi se po prvi put do
bila slika o pravosudnoj praksi u ovom delu Srbije, a dobijeni podaci uporedili sa onima
koji su prikupljeni u drugim istraivanjima sa istim predmetom. Takoe, ovo istraivanje
je omoguilo i ostvarenje uvida u pravosudnu praksu novijeg datuma (s obzirom na to
to je poslednje istraivanje sprovedeno za 2006. godinu u Beogradu i Niu), a posle
najnovijih izmena krivinog zakonodavstva (materijalnog i procesnog) iz 2009. godine.
Imajui u vidu i to to su se od pojave inkriminacije pa do danas odvijali i brojni edu
kativni programi za nosioce pravosudnih funkcija s temom nasilja u porodici i naina
reagovanja u ovakvim sluajevima, jedan od ciljeva bio je i provera njihovih efekata,
naroito na polju borbe protiv predrasuda i stereotipa koji prate ovaj fenomen.17

4. Metodologija
U pripremnoj fazi su pribavljene dozvole za istraivanje i uee tuilakih, odnosno
sudskih pripravnika i saradnika u prikupljanju podataka. Na sastanku s buduim anke
tarima preciziran je uzorak (svi oni su za sastanak pripremili broj predmeta iz upisnika,
kako bi se znalo unapred o kom je broju predmeta re, a imajui u vidu ograniene mate
rijalne resurse izdvojene za istraivanje), a dopunjeni su i pripremljeni upitnici, odnosno
precizirana su pojedina pitanja i mogui naini odgovora na njih kako bi se obezbedilo
16 Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Informacija o sprovoenju Strategije za zatitu
od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, 2009,
str. 9. http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/uploads/contpics/informacija_nasilje_latinica.pdf
17 O odranim seminarima za strunjake iz oblasti pravosua (ali i druge), pogledati odeljak Sprovedene aktivnosti
radi podizanja kapaciteta zaposlenih u svim relevantnim institucijama, u: Ibid, str. 1316.

11
 uniformno postupanje pri prikupljanju podataka i unoenju u upitnik.
Podaci su prikupljani u periodu od 5. 6. 2010. do 27. 9. 2010. godine. Za potrebe
kvantitativne analize, kodirani su i obraeni korienjem programa SPSS ver. 15.0. Re
zultati sprovedene kvantitativne i kvalitativne analize prezentovani su na nain koji je
korien i u prethodno sprovedenim istraivanjima, radi lakeg poreenja rezultata.

12
KRIVINOPRAVNI ASPEKTI
NASILJA U PORODICI

1. Pogled unazad: razvoj inkriminacije i tekoe u implementaciji

Do izmena krivinog zakonodavstva 2002. godine, krivinopravna zatita od nasilja u
porodici ostvarivala se primenom inkriminacija sa elementima nasilja, prvenstveno iz
grupe krivinih dela protiv ivota i tela i protiv sloboda i prava oveka i graanina (laka
telesna povreda, teka telesna povreda, ugroavanje sigurnosti, ugroavanje opasnim
oruem pri tui ili svai, prinuda i tako dalje). Za krivinopravnu zatitu dece od nasilja
u porodici bilo je karakteristino delo zaputanja i zlostavljanja maloletnog lica iz grupe
krivinih dela protiv braka i porodice. Meutim, postojea zatita ocenjena je kao ne
delotvorna, naroito iz aspekta neadekvatne primene postojeih inkriminacija od strane
policije i pravosua (ali i drugih institucija koje bi bile pozivane u pomo, odnosno koje
su dune da pomo prue, a da dela za koja se goni po slubenoj dunosti prijave npr.
centri za socijalni rad, obrazovne i zdravstvene institucije). Osnovne zamerke postoje
em (nedelotvornom) mehanizmu bile su u vezi s pravljenjem razlike izmeu dela sa
elementima nasilja koja su se deavala u porodinom okruenju i van njega. Nasilje u
porodici je tretirano kao manje znaajno, kao privatni, odnosno porodini problem koje
bi trebalo reavati van okvira krivinopravne reakcije, dok su postojee predrasude o
odnosu mukaraca i ena u porodici i drutvu, te prihvatanje fizikog kanjavanja kao
prihvatljive i efikasne vaspitake tehnike, dodatno komplikovali odnos profesionalaca
prema ovoj pojavi, ostavljajui rtvu bez zatite.1
U Inicijalnom izvetaju Republike Srbije koji je upuen Komitetu Ujedinjenih nacija
za eliminaciju svih oblika diskriminacije ena stoji ak da je nasilje u porodici, do po
jave posebne inkriminacije, sankcionisano samo prekrajno, primenom l. 6 Zakona o
javnom redu i miru,2 to naravno nije tano, ali ukazuje na to da drava i sama priznaje
svoje nedelotvorno postupanje prema ovom obliku nasilja.
Argumentacija osnovana na raspoloivim podacima o rasprostranjenosti i opasnosti
nasilja u porodici,3 njegovoj ukorenjenosti u patrijarhalnom modelu porodine, pa i dru
tvene organizacije, koju plasiraju organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava, a
naroito prava ena i dece, kao i pritisak koji vre navedene organizacije i meunarodna
zajednica, dovode 2002. godine do pojave nove inkriminacije nasilje u porodici (l.

1 O rezultatima prvog istraivanja pravosudne prakse i odnosa pripadnika policije i pravosua prema nasilju u porodici
i van nje u Srbiji, u: M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica..., str. 35-120.
2 CEDAW, Consideration on reports submitted by States parties under article 18 of the Convention on Elimination of
All Forms of Discrimination against Women, Initial Reports of States Parties: Serbia, 2006, str. 27.
3 O rezultatima istraivanja pre pojave inkriminacije, pogledati u: M. Radovanovi, Nasilje u porodici, u: Nacionalni
plan akcije za ene SRJ, Beograd, 2000; V. Nikoli-Ristanovi, Od rtve do zatvorenice: nasilje u porodici i kriminalitet
ena, Viktimoloko drutvo Srbije, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2000; M. Luki, S. Jova
novi, Drugo je porodica; V. Nikoli-Ristanovi (ur.), Porodino nasilje u Srbiji

13
 118a Krivinog zakona Republike Srbije).4 Ovaj lan tumaen je kao jasna potvrda da
je drava poela da menja svoj odnos prema nasilju u porodici i da e efikasnije goniti
i tee sankcionisati uinioce nasilja, a bolje zatiti rtve, vodei rauna o zahtevima i
preporukama meunarodne zajednice.5
U zakonskom opisu novog dela nala su svoje mesto obeleja postojeih inkrimi
nacija sa elementima nasilja (laka telesna povreda, teka telesna povreda, ugroavanje
sigurnosti, prinuda, ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai i drugo).6 Ipak, kako
su propisane kazne za oblike novog dela otrije, moglo se zakljuiti da je zakonodavac
uvaio veu (apstraktnu) drutvenu opasnost ovog dela u odnosu na ona od ijih se
elemenata sastoji. Bitna razlika u odnosu na ranije postojeu krivinopravnu zatitu
od nasilja u porodici jeste to to je ustanovljena nadlenost javnog tuioca za gonjenje
svih oblika dela. Krivino gonjenje po slubenoj dunosti trebalo je da otkloni jedan
od razloga za pasivnost policije u sluajevima nasilja u porodici (jer se za obinu laku
telesnu povredu i ugroavanje sigurnosti jednog lica gonilo po privatnoj tubi),7 kao i da
pomogne rtvi nasilja u sluajevima kada nije dolo do tee posledice (u smislu da nee
imati problema s kojima se inae suoava privatni tuilac kada goni za lake oblike
nasilja). Tako je na neki nain prebaena odgovornost za voenje postupka sa rtve na
dravu, odnosno na javnog tuioca, to je reenje koje meunarodne organizacije koje se
bave problematikom nasilja u porodici (nad enama) pozitivno ocenjuju.
Iako se od uvoenja nove inkriminacije mnogo oekivalo, prvo kritiko preispitiva
nje postupanja organa formalne socijalne kontrole (policije, javnog tuilatva i suda)
na teritoriji Srbije8 ukazalo je na znaajne probleme u primeni same inkriminacije, koje
generie njena nedovoljna distinktivnost u odnosu na druga srodna dela, a naroito ne
jednako tumaenje pojedinih obeleja dela od strane onih koji inkriminaciju primenjuju.
Jasno je uoeno i da lini stavovi profesionalaca o porodici, uzrocima nasilja u njoj,
4 Tada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije, Slubeni glasnik RS,
br. 10/2002. Opis dela je glasio:
(1) Ko upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da e napasti na ivot ili telo povreuje ili ugroava telesni ili duevni
integritet lana porodice kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1 ovog lana korieno oruje, opasno orue ili sredstvo podobno da telo teko po
vredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
(3)Ako je usled dela iz st. 1 i 2 ovog lana nastupila teka telesna povreda ili trajno i teko naruavanje zdravlja lana
porodice ili je delo izvreno prema maloletniku, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1 i 2 ovog lana nastupila smrt lana porodice, uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje
deset godina.
5 O meunarodnopravnim dokumentima u oblasti zatite od nasilja u porodici, pogledati: S. Jovanovi, Pravna zatita
od nasilja u porodici, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2010, str. 89-113; V. Nikoli-Ristano
vi, M. Dokmanovi, Meunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu, Prometej,
Beograd, 2006. ; T. Ignjatovi (ur.) Nasilje nad enama prepreka razvoju: Meunarodni dokumenti, Autonomni enski
centar, Beograd, 2005.
6 Krivini zakon Republike Srbije, Slubeni glasnik SRS, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89,
42/89, 21/90 i Slubeni glasnik RS, br. 16/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002, 11/2002, 39/2003.
7 V. Nikoli-Ristanovi (ur.) Porodino nasilje u Srbiji, str. 135.
8 Istraivaki projekat je realizovao enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju sa Slobodankom Konstan
tinovi-Vili i Nevenom Petrui s Pravnog fakulteta u Niu na elu. Projekat je sproveden u Beogradu, Niu, Subotici,
Novom Sadu i Leskovcu. Predmet istraivanja je obuhvatio krivino delo nasilja u porodici iz l. 118a KZ-a, ali i druga
krivina dela sa elementima nasilja koja su izvrena prema lanovima porodice (ona ija obeleja i inae ulaze u okvire
inkriminacije nasilja u porodici). Pored prikupljanja podataka iz predmeta, uraeni su i intervjui s profesionalcima iz
policije, tuilatva i suda. Istraivanjem je obuhvaen period od 9. marta 2002. godine, kad je Zakon o izmenama i dopu
nama Krivinog zakona stupio na snagu, do 30. decembra 2003. Ukupno je pregledano i analizirano 620 predmeta: 159
policijskih, 251 predmet tuilatva i 210 sudskih predmeta. Rezultati su objavljeni u: S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui,
Krivino delo nasilja u porodici: pravna praksa u Republici Srbiji, enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaci
ju, Ni, 2004.

14
nasilnicima i rtvama i te kako utiu na odluivanje u ovim sluajevima, kao i da obiluju
predrasudama u vezi sa ovim oblikom nasilja, te da se u smislu znaajnijeg iskoraka na
planu krivinopravnog odgovora na nasilje u porodici nije daleko odmaklo, uprkos po
javi posebne inkriminacije.
Rezultati pomenutog istraivanja su pokazali da se kriminoloka i viktimoloka slika
fenomena ne menjaju, ali i da (pomenuti, ukorenjeni) stereotipi u vezi sa uzrocima nasi
lja i njegovim akterima nemaju uporite u stvarnosti.9 I dalje su uinioci najee mu
karci (90%), prosene starosti od 33 godine do 40 godina, srednjeg obrazovanja. Meu
njima je najvie onih koji ranije nisu bili osuivani (65%). Najvie ih je uraunljivih,
dok je oko 10% onih koji to nisu. Smanjena uraunljivost, ali ne bitno, konstatovana je
kod 20% uinilaca. Veina uinilaca nije bila pod dejstvom droge ili alkohola u vreme
izvrenja dela. Dominantno je partnersko nasilje, dok je roditelj uinilac, a dete rtva u
oko 20% sluajeva, a u 17% sluajeva relacija je obrnuta.
Utvreno je i da je nasilje u porodici po pravilu kontinuirano vreno u duem peri
odu, kao i da je najvei broj rtava trpeo nasilje i pre podnoenja krivine prijave i to:
stalno 65%, povremeno 15% rtava, dok o preostalom broju uglavnom nema poda
taka. Veina rtava se nije obraala za pomo ni dravnim institucijama niti nevladinim
organizacijama. U preko 65% sluajeva postojalo je kombinovano fiziko i psihiko
nasilje, u 25% sluajeva samo fiziko, u 6% samo psihiko, dok je u ostalim sluajevima
konstatovano i fiziko i psihiko i seksualno nasilje.
Veoma znaajan za analizu primene inkriminacije jeste podatak da je samo manji broj
dela iz uzorka kvalifikovan kao nasilje u porodici iz l. 118a Krivinog zakonika, dok je
veina kvalifikovana kao neko drugo krivino delo. Utvreno je da je razlog preusko
tumaenje lana porodice, kao i nepostojanje kontinuiteta u trajanju nasilja (naroito
kada je u pitanju laka forma nasilja, st. 1 l. 118 KZ-a). Insistiralo se na uoj porodici,
pri emu su se, kada su u pitanju partneri, traili dodatni uslovi: da je re o partnerima
koji su u braku, da se meu njima ne vodi brakorazvodna parnica i da su u vreme izvr
enja dela iveli zajedno.10 Ovakvo tumaenje je bilo veoma restriktivno s obzirom na
to to istraivanja nasilja u porodici pokazuju da su esto ugroeni bivi brani, odnosno
vanbrani drugovi, kao i da injenica fizike razdvojenosti partnera ne mora da znai i
prestanak nasilja. tavie, prekidanje zajednikog ivota i naputanje nasilnog partnera
mogu i te kako biti rizini za enu, te postati povod i za viktimizaciju ubistvom.11
Nepostojanje autentinog tumaenja i drugih smernica (na primer, Vrhovnog suda)
otvorilo je put diskrecionom i restriktivnom tumaenju obeleja lana porodice u sud
skoj praksi, pa su do izraaja dolazili lini stavovi i poimanja porodinosti. Tako se, na
primer, osporavala porodinost vanbranim drugovima ili licima koja su u postupku
razvoda braka, a problem je bila i ocena okolnosti da li lica ive zajedno ili ne. Najjedno
stavnije reeno, preovladavala su tradicionalna poimanja porodice po kojima porodicu
ine samo brani drugovi koji ive zajedno i njihova deca.
Uoeno je i da je javni tuilac relativno esto donosio odluke o odbacivanju krivine
9 U smislu da su uinioci bolesni, neuraunljivi, alkoholiari, neobrazovani, siromani, ranije su imali problema sa
zakonom, nasilni su i van porodice, ene su nasilne isto kao i mukarci i sl. Vidi i: M. Luki, S. Jovanovi, Nasilje u
porodici: od predrasuda do objektivno zasnovanih teorija, Socijalna misao, br.1-3/1999, str. 7-24.
10 Tako i J. Lazarevi, sudija Vrhovnog suda Srbije, smatra da zatitu treba pruiti samo suprunicima i srodnicima po
krvi u pravoj liniji koji ive u zajednikom domainstvu. J. Lazarevi, Krivina dela sa elementom nasilja, sa posebnim
osvrtom na krivina dela nasilja u porodici i nasilnikog ponaanja, Bilten sudske prakse VSS, br. 3, 2002, str. 419.
11 B. Simeunovi-Pati, Ubistva heteroseksualnih partnera: kriminoloke i viktimoloke karakteristike, Temida, br. 3,
2002, str. 7 - 8.

15
 prijave i kad za njihovo donoenje nisu postojali pravi razlozi. U odlukama o odbaciva
nju krivine prijave esto je kao razlog navoen nedostatak dokaza u situaciji kad rtva
izjavljuje da se ne pridruuje krivinom gonjenju, iako se iz spisa vidi da postoje i drugi
dokazi kojima bi se relevantne injenice mogle utvrivati. Krivina prijava se odbacuje
kada oteeni promeni svoj iskaz, navodei da nije bilo nasilja ili traei da povue kri
vinu prijavu, zbog procene da se nasilnik popravio ili da e izdravanje porodice biti
ugroeno ako on ode u zatvor ili plati kaznu. Prilikom odluivanja o optuenju, tuilac
se esto oslanja na oteenog kao najvanije dokazno sredstvo i proputa da istranom
sudiji, u sluaju pokretanja istrage, predloi izvoenje drugih dokaza, to u sluajevima
kasnijeg odbijanja oteenog da svedoi, onemoguava dokazivanje postojanja i izvr
enja dela. Takoe, prilikom uzimanja krivine prijave na zapisnik, pojedini tuioci su
traili od oteenog da dobro razmisli o tome da li zaista eli pokretanje postupka i odre
ivali rok u kome treba o tome da se izjasni, to predstavlja svojevrsno odvraanje rtve
od podnoenja krivine prijave, koja bi inicirala gonjenje uinioca krivinog dela nasilja
u porodici po slubenoj dunosti.
Prilikom odmeravanja kazne, sud sasvim uopteno navodi razliite okolnosti kao ote
avajue, odnosno olakavajue, po automatizmu, pri emu se i dalje susreu posebno
problematine okolnosti (olakavajue) koje su se sretale i ranije pri osudama za slua
jeve nasilja u porodici (pre pojave inkriminacije)12: porodinost, roditeljstvo, izdrava
lac porodice, izraeno kajanje i, naravno, mlad/star ve prema konkretnom sluaju.13
Izreene kazne ukazuju na postojanje tendencije blagog kanjavanja: najvie je novanih
kazni i uslovnih osuda, dok se zatvorske kazne kreu oko minimuma, pa i ispod njega.
Kada je u pitanju rad policije, konstatovan je neprimereno dug period od prijavlji
vanja dela nasilja do podnoenja krivine prijave tuilatvu, iako je radnjama tuilatva
prethodilo samo prikupljanje obavetenja od osumnjienog i rtve. Ni postupak javnog
tuilatva nije se mogao oceniti kao efikasan. Od podnoenja prijave do donoenja od
luke o njenom odbacivanju u proseku protekne dva meseca, a period od podnoenja
prijave do podizanja optunog akta trajao je u proseku vie od etiri meseca. Ocenjeno je
da sporosti u predmetima nasilja u porodici doprinosi i izrazita neefikasnost sudova, to
potvruje podatak da od podizanja optunice do zakazivanja glavnog pretresa protekne
u proseku vie od pet meseci.
Moglo bi se zakljuiti da, pored problema s nesavrenou u formulisanju same in
kriminacije i problema s njenim tumaenjem, kao vaan ostaje i problem u pogledu od
nosa onih koji inkriminaciju primenjuju prema nasilju u porodici. I dalje se koriste stari
obrasci postupanja i opredeljuje se za ve postojee oprobane i poznate inkriminacije
umesto za novu, koja je ostavila previe prostora za diskreciono postupanje, posebno po
takama: jedna radnja ili vie radnji, odnosno kontinuitet u postupanju i ko se sve moe
smatrati lanom porodice.
Na svim seminarima14 koji su, po pojavi inkriminacije, organizovani s predstavnici
ma policije, tuilatava i suda, jasno je istican problem, odnosno stav da je za postojanje
dela neophodan kontinuitet. Uoena je i upadljiva podeljenost u pogledu lanstva u
12 M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica..., str. 64-69
13 Isti zakljuak iznosi i: N. Miloevi, Nasilje u porodici u sudskom postupku, u: B. ubrilo (ur.) Zatita od nasilja
u porodici u izbeglikoj i raseljenikoj populaciji, Mrea humanitarnih pravnih kancelarija, Beograd, 2005, str.126.
14 Seminari koje je Autonomni enski centar u Beogradu organizovao od 2002. godine za pripadnike beogradske poli
cije u okviru projekta Za ivot bez straha, a od 2005. i za javno tuilatvo i sudove s podruja Beograda. Isti stavovi su
iznoeni i na seminarima koje je organizovalo Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije 2005. godine,
u Panevu, Subotici, aku i Poegi.

16
porodici, posebno kad se fokus pomeri s nuklearne porodice. Ono to se pojavilo kao
problem u praksi jeste i insistiranje na posebnom nainu dokazivanja kontinuiranog na
silja, a to je prevashodno insistiranje na prethodnom prekrajnom prijavljivanju, odno
sno prekrajnom kanjavanju uinioca za neki akt koji bi se mogao podvesti pod nasilje
u porodici (npr. za prekraj protiv javnog reda i mira). Naravno da je, u istom smislu, do
brodola i ranija osuivanost za neko od krivinih dela sa elementima nasilja. Pripadnici
policije su isticali to da, kada se otvori problem kvalifikacije odreenog dogaaja kao
nasilja u porodici, prvo pitanje javnog tuioca jeste: Da li je bilo prekrajnog kanja
vanja ranije? Ako nije, onda je sugestija da se akt u pitanju prekrajno goni, jer, prema
miljenju tuioca, nema mesta gonjenju za krivino delo. Zbog toga izostaje utvrivanje
drugih injenica kojima bi se eventualno potkrepila optuba za nasilje u porodici. Ovo,
naravno, pod uslovom da radnjom dela nije ostvarena tea posledica, kada javni tuilac
i inae po slubenoj dunosti inicira postupak. Tako, ako je prouzrokovana teka telesna
povreda, mogua je kvalifikacija po st. 3 l. 118a Krivinog zakonika, iako je re o jed
nom dogaaju, ali da bi se ostalo u okvirima st. 1 ovog lana neophodan je kontinuitet
koji se utvruje izvetajima iz evidencije o prekrajnom kanjavanju. Javni tuioci, sa
svoje strane, pravdaju se da im osnovni problem predstavlja saradnja sa oteenim, od
nosno kolebanje oteenog i kasnije esto menjanje iskaza ili isticanje elja i molbi da se
ne ide u postupak ili dalje s postupkom, to kod tuioca izaziva saaljenje, ali i uverenje
da e pred sudom ostati bez najvanijeg dokaznog sredstva. Ako je stvar i sazrela za
presuenje, sud obino pokazuje boleivost i izrie pomenute blae sankcije, na osnovu
principa da je ipak re o osetljivim, porodinim stvarima i da se u porodici nikad ne zna
ko je kriv, a ko prav.15
Istie se da je kao problem uoeno i sekundarno viktimizovanje rtve koja, ako i eli
da svedoi, toliko bude iscrpljena brojnim ispitivanjima da joj se sve to ponavljanje iska
za i suoenja s nasilnikom pretvara u nonu moru, te ovakva sekundarna viktimizacija
postaje in isto toliko opasan, ako ne i opasniji od samog preivljenog nasilja. Smatra se
da pravosue to ini zbog toga to je re o klizavom terenu koji je do jue smatran pri
vatnim problemom, ali i zbog sopstvene nesigurnosti, neiskustva (sudijskog i ivotnog)
i zbog straha da li e pravilno presuditi i da li e takva presuda opstati.16
Tako je nova inkriminacija svakako posluila za neku vrstu edukacije, skretanja pa
nje na problem i to s najvieg nivoa zatite krivinopravnog, s porukom za optu
javnost, ali i za onu strunu. Vano je i to to je otvorila put brojnim edukacijama na
temu nasilja u porodici za pripadnike policije, tuilatva, suda, centara za socijalni rad,
zdravstvenih i prosvetnih radnika, jer je promena stava i naina postupanja u sluajevi
ma nasilja u porodici najznaajnija za dobar i efikasan rad na ovim sluajevima. Najkra
e reeno, dobili smo novu inkriminaciju, ali je ostala stara praksa u postupanju.
Novinu u opisu dela doneo je Krivini zakonik koji je stupio na snagu 1. januara
2006. godine.17 To je istovremeno i aktuelni zakonski opis dela (o ijim e obelejima
15 O slinim stavovima predstavnika policije i tuilatva, vidi u: M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica, str. 75-
107.
16 N. Miloevi, op. cit, str. 126.
17 Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS; br. 85/2005. lan 194 je glasio:
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzirnim ponaanjem ugroava spokoj
stvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1 ovog lana korieno oruje, opasno orue ili drugo sredstvo podobno da telo teko
povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1 i 2 ovog lana nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja ili su uinjena
prema maloletnom licu, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne godine do osam godina.

17
 biti rei kasnije), a zakonodavac je intervenisao u pogledu visine propisane kazne i da
vanja tumaenja spornog obeleja dela lan porodice. Novina je i pojava posebnog
oblika dela ija se radnja izvrenja sastoji u prekraju mera zatite od nasilja u porodici
koje je sud odredio na osnovu zakona. Re je o povezivanju krivinopravne zatite s
porodinopravnom (koja je zakonski uobliena 2005. godine18), odnosno o obezbeiva
nju krivinopravne sankcije za nepotovanje odluka graanskog suda u sporu za zatitu
od nasilja u porodici.
Ono to se zameralo zakonodavcu jeste umanjenje kazni propisanih za nasilje u po
rodici, odnosno ujednaavanje s kaznenim okvirima koji su propisani za pojedina dela
ija obeleja ulaze u sastav nasilja u porodici.19 Kada se ima u vidu da se nita drugo
nije promenilo, tj. da se u praksi i dalje insistiralo na kontinuitetu u nasilju i da i dalje
nije bilo sasvim jasno ko su lanovi porodice, ovakva promena je samo umanjila znaaj
nasilja u porodici (imajui u vidu apstraktnu drutvenu opasnost dela), a onemogueno
je i odreivanje pritvora za osnovni i najproblematiniji oblik dela, kao i za novopredvi
eni u st. 5 u sluaju da osobite okolnosti ukazuju da e okrivljeni dovriti pokuano
krivino delo ili da e izvriti krivino delo kojim preti (l. 436 st. 1 t. 2 ZKP-a).20
Zakonodavac je dao i tumaenje pojma lan porodice, odredivi da se lanovima
porodice smatraju i bivi suprunici, njihova deca, kao i roditelji bivih suprunika
(l. 112 st. 28 KZ-a). Meutim, ostalo je nepoznato koja su to sve lica ispred i. Ili je
trebalo podrazumevati da su u pitanju samo oni koji nisu bivi (ve su aktuelni) supru
nici, njihova deca i roditelji suprunika? I da li su suprunici lica koja su u braku ili se u
taj krug mogu probiti i vanbrani suprunici? Interesantno je da Zakonik samo na ovom
mestu koristi termin suprunici, dok se u drugim krivinopravnim odredbama (koje go
vore o licima koja se nalaze u bliskom odnosu) pominju brani drugovi i lica s kojima se
ivi u trajnoj vanbranoj zajednici (l. 222 KZ-a; l. 331 333 KZ-a). Porodini zakon,
pak, kada govori o suprunicima, upuuje iskljuivo na brane, ali su od prevashodnog
znaaja za reenje problema i odredbe koje izjednauju branu s vanbranom zajedni
com21 i po kojima vanbrani partneri (to je terminologija koju Porodini zakon koristi
za ovu kategoriju suprunika) imaju prava i dunosti suprunika, istina, pod uslovima
odreenim Porodinim zakonom (l. 4 st. 2). Oba konsultovana komentara Krivinog
zakonika suprunike svode na brane, s tim to se, po jednom, pod znak pitanja stavljaju
i kao takvi, ako ne ive u zajednikom domainstvu,22 dok se drugim srodnicima (osim
dece i roditelja suprunika koji, razume se, ive u zajednikom domainstvu) ne daje
porodina legitimacija. Drugi je liberalniji, jer dozvoljava mogunost da se u poro
dini krug ukljue i drugi srodnici ukoliko ive u istom porodinom domainstvu, dok
se u vezi s licima koje Krivini zakonik priznaje kao lanove porodice ne insistira na
(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2 i 3 ovog lana nastupila smrt lana porodice, uinilac e se kazniti zatvorom od tri godine
do dvanaest godina.
(5) Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kaznie se novanom kaznom
ili zatvorom do est meseci.
18 Porodini zakon, Slubeni glasnik RS, br. 18/2005.
19 S tim to su za pojedine (tee) oblike nasilja u porodici propisane kazne i dalje bile otrije. Tako, za teku telesnu
povredu iz l. 121 st. 1 KZ-a propisana je kazna od est meseci do pet godina, dok je za istu povredu proizalu iz st. 1 i 2
l. 194 KZ-a, a koja se moe pripisati nehatu uinioca, mogla biti izreena kazna u rasponu od jedne do osam godina, to
je kazna predviena za umiljajno nanetu osobito teku telesnu povredu (121 st. 2, KZ).
20 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list SRJ, br. 70/2001, 68/2002, Slubeni glasnik RS, br. 58/2004,
85/2005, 115/05, 115/05, 49/07.
21 Prema Porodinom zakonu (l. 4 st. 1) vanbrana zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mukarca, izmeu kojih
nema branih smetnji.
22 Lj. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Savremena administracija, Beograd, 2006, str. 550.

18
ivotu u istom porodinom domainstvu.23 Jedno je sigurno, s restriktivnim tumaenjem
lanova porodice ostaje se na terenu brane porodice i zanemaruju se drutvena realnost
i socioloka istraivanja koja govore o promenjenoj porodinoj stvarnosti i potiskivanju
standardnog oblika porodice nuklearne ili brane.24 Meutim, u delu koji se odnosi
na zatitu od nasilja u porodici, Porodini zakon predvia veoma irok krug lica koja se
smatraju lanovima porodice, u kome se, pored lica koja bi se smatrala lanovima poro
dice i po KZ-u, smatraju i lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu,
kao i lica koja jesu ili su bila u emotivnoj ili seksualnoj vezi (l. 197 st. 2 t. 3 i 5 PZ-a).
Porodini zakon ureuje ovu listu za svoje potrebe (kako sam navodi u svom l. 197 st.
3), tako da se ne moe smatrati obavezujuom na nivou krivinopravne zatite od nasilja
u porodici, ali nesumnjivo ukazuje na potrebu da se fokus zatite pomeri sa standardne,
nuklearne porodice. Na seminarima o nasilju u porodici uli su se glasovi profesionalaca
(tuilaca i sudija), dodue u manjem broju, da je nuno slediti Porodini zakon u ovom
odreenju bitnog obeleja krivinog dela nasilja u porodici, jer je re o zakonu koji ure
uje istu oblast, a najpozvaniji je da odredi krug lanova porodice.25
Tako je s nejasnim i nestabilnim odreenjem lanova porodice i njihovim tumae
njem, na krivinopravnom nivou, pitanje zatite i dalje bilo otvoreno za vanbrane par
tnere i lanove ire porodice, a problem je i dalje bilo pitanje postojanja zajednice ivota
na kojoj se manje ili vie u tumaenjima insistiralo.
Zakljuak je da nikakav boljitak nije ostvaren izmenama opisa dela, a da je interven
cija u pogledu otrine propisanih kazni ostvarila ak negativne uinke. Rezultati istrai
vanja 26 koje je proveravalo kako se pravosudna praksa ponaa posle zakonskih izmena,
po proteku etiri godine od pojave inkriminacije i brojnih edukacija, nisu ustanovili
postojanje posebnog pomaka. I dalje je bilo problema o kojima je ve bilo rei.

2. Pozitivna reenja
Opis dela ostao je nepromenjen, s tim to je zakonodavac (ponovo) intervenisao u pogle
du propisanih kazni 2009. godine i to njihovim pootravanjem.
Nasilje u porodici l. 194 Krivinog zakonika Republike Srbije:27
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzir
nim ponaanjem ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje
porodice, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1 ovog lana korieno oruje, opasno orue ili
drugo sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se
kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1 i 2 ovog lana nastupila teka telesna povreda ili teko
naruavanje zdravlja ili su uinjena prema maloletnom licu, uinilac e se kazniti
zatvorom od dve godine do deset godina (ranije od jedne godine do osam godina).
(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2 i 3 ovog lana nastupila smrt lana porodice, uinilac
e se kazniti zatvorom od tri godine do petnaest godina.
23 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2006, str. 475.
24 A. Mili, Sociologija porodice, igoja tampa, Beograd, 2001, str. 31.
25 Seminari organizovani u okviru projekta Autonomnog enskog centra Nasilje u porodici prepreka razvoju .
26 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i
Niu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007.
27 Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, . 85/2005, 88/2005ispr., 107/2005-ispr., 72/2009 i 111/2009.

19
 (5) Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu
zakona, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.

2.1. Radnja izvrenja i posledica

Dakle, krivino delo nasilja u porodici ima osnovni oblik, tri tea oblika i jedan poseban
oblik.
Na samom poetku, postoji spor u vezi s radnjom izvrenja ovog krivinog dela. Da li
delo ima etiri moguno postavljene radnje izvrenja (primena nasilja, pretnja napadom
na ivot ili telo, drsko ili bezobzirno ponaanje), dok je ugroavanje (spokojstva, tele
snog integriteta ili duevnog stanja lana porodice) posledica28 ili jednu radnju izvrenja
koja se sastoji u ugroavanju (spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana
porodice), dok su primena nasilja, pretnja napadom na ivot ili telo, drsko ili bezobzirno
ponaanje - naini izvrenja radnje.29
Ukoliko bi se ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana
porodice smatralo radnjom, onda bi za njeno postojanje, pa samim tim i postojanje kri
vinog dela (uz ispunjenje ostalih uslova), otvorilo staro pitanje, ve potencirano kao
problem u praksi i u vezi s prvim opisom dela nasilja u porodici, da li je za postojanje
dela potrebna jedna radnja nasilja ili vie njih, to jest da li je potrebno ponavljanje akata
nasilja.
Meutim, dilemu koja se javljala kada su u pitanju dela ije su radnje izvrenja odre
ene trajnim glagolom, Krivini zakonik reio je jo 2006. godine. Tako, ako bismo
ugroavanje i smatrali radnjom izvrenja, bilo bi dovoljno da je radnja preduzeta samo
jednom. Na ovakvo tumaenje upuuje odredba l. 112 st. 30 KZ-a koja prenosi auten
tino, dakle obavezujue, tumaenje: kada je radnja krivinog dela odreena trajnim
glagolom, smatra se da je delo uinjeno, ako je radnja izvrena jednom ili vie puta.
Ipak, ima vie osnova stav da je ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duev
nog stanja posledica u vidu konkretne opasnosti koja traje krae ili due vreme. Moglo
bi se zakljuiti da e se posledica ovog krivinog dela (onako kako je zakonom defini
sana) ostvariti ili odravati u svom trajanju ponavljanjem odnosno kontinuiranim predu
zimanjem radnji koje su navedene kao radnja/radnje izvrenja (primena nasilja, pretnja
napadom na ivot ili telo, drsko ili bezobzirno ponaanje), ali nema smetnje da ovakva
posledica bude proizvedena i jednim aktom nasilja. Svakodnevne pretnje ubistvom ili
premlaivanjem, grubo vreanje i omalovaavanje, amaranje, odgurivanje, upanje za
kosu, pljuvanje i sve drugo to bi se moglo nazvati zlostavljanjem (delovanjem na tele
sni integritet bez telesnog povreivanja), bile bi najee zamislive radnje kojima bi se
u kontekstu jednog nasilja u porodici ostvarivala posledica koja se trai u zakonskom
opisu krivinog dela ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja.
Nije teko zamisliti njihovo smenjivanje na dnevnom ili nedeljnom meniju nasilja u
porodici.
Prilikom ocenjivanja da li delo postoji (a za ocenu ne sme biti opredeljujue ponav
28 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 474; N. Mrvi-Petrovi, Krivino pravo posebni deo, Pravni fa
kultet Univerziteta Union, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2011, str. 155; . orevi, Krivina dela nasilja u porodici,
Revija za kriminologiju i krivino pravo, vol. 45, br. 3, 2007; str. 126; F. Bai, . Pavlovi, Kazneno pravo - posebni
dio, Informator, Zagreb, 2001, str. 195; I. Simi, M. Petrovi, Krivini zakon Republike Srbije: Praktina primena, JP
Slubeni glasnik, Beograd, 2001, str. 117.
29 Lj. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, str. 550; I. Markovi, Primjena odredbe o nasilju u
porodici u Republici Srpskoj, Temida, br. 2, 2003, str. 54.

20
ljanje radnji izvrenja, ve posledica koja se moe ostvariti i jednim aktom nasilja) ne
sme se izgubiti iz vida specifinost konteksta u kome se nasilje vri, a koji uslovljava
njegovo trajanje. Najprostije reeno, re je o disbalansu snaga, postojanju specifinih
emotivnih veza izmeu nasilnika i rtve, postojanju odnosa zavisnosti izmeu njih, kao
i itavom setu drugih faktora, to individualnog, to drutvenog karaktera koji podupiru
trajanje nasilja, pre nego to ono bude obelodanjeno i otvoreno za krivinopravnu inter
venciju. Tako i jedno (obino kompleksnije, intenzivnije) nasilniko istupanje moe biti
dovoljno da prouzrokuje oseanje ugroenosti kod drugog lica,30 pri emu se mora pove
sti rauna o kontekstu u kome se ono zbilo i ne treba ga a priori iskljuivati kao radnju
ovog dela. Moglo bi se postaviti pitanje ta s telesnim povreivanjem, makar lakim (jer
se teka telesna povreda pominje u jednom od teih oblika). I amari i udarci koji ostav
ljaju modrice redovne su radnje nasilja u porodici i meusobno se smenjuju s pretnjama,
uvredama, razliitim oblicima prinude ili drskog i bezobzirnog ponaanja. Zar takvi akti
ne zadovoljavaju uslov da se smatraju nasiljem odnosno moguim radnjama ovog kri
vinog dela?
Posledica koja se navodi u zakonskom opisu jeste ugroavanje. Ona po striktnoj
krivinopravnoj interpretaciji (kolskoj, moe se rei) predstavlja jednu vrstu posledice
krivinog dela uopte. Ugroavanje se sastoji u izazivanju opasnosti po zatieno dobro,
u stvaranju mogunosti da u daljem razvoju dogaaja to dobro bude povreeno. Ta mo
gunost moe biti blia ili dalja, pa se u tom smislu posledica ugroavanja diferencira
na konkretnu i apstraktnu opasnost. Ugroavanje o kome je re kad je u pitanju nasilje u
porodici jeste, dakle, neto to prethodi povredi, predstavlja neposrednu i blisku mogu
nost nastanka povrede zatienog dobra i kao takva jeste konkretno ugroavanje, to jest
konkretna, nastala opasnost.
Druga vrsta posledice krivinih dela uopte jeste povreda koja se manifestuje u uni
tenju, veem ili manjem oteenju zatienog dobra, a laka telesna povreda je upravo ta
kva vrsta posledice. A kao takva ne bi mogla konkurisati za relevantnu posledicu koja bi
bila pravno kvalifikovana kao posledica krivinog dela nasilja u porodici iz st. 1, ako se
drimo tumaenja osnovnih krivinopravnih pojmova koji se tiu posledice u krivinom
pravu. Meutim, uz upotrebu logikog i ciljnog tumaenja, ona mora nai svoje mesto
u osnovnom obliku ovog krivinog dela (i to u obliku tzv. obine lake telesne povrede,
dok bi se opasna laka telesna povreda nala u st. 2).
Upotrebu sile (iz l. 118a KZ-a) kao radnju zamenila je primena nasilja. Na prvi po
gled, jasno je da nasilje prvenstveno podrazumeva upotrebu sile, ali na terenu krivinog
prava pod nasiljem se podrazumeva i upotreba ozbiljne pretnje s ciljem povrede ili ugro
avanja pravno zatienog dobra, koja se vri protivpravno.31 Kako nova inkriminacija
sadri kao drugu moguu radnju pretnju da e se napasti na ivot ili telo, moglo bi se
rei da je potpuno nepotrebno dolo do izdvajanja te radnje izvrenja, poto ona svaka
ko ulazi u pojam nasilja. Ali bi se nasiljem, pored standardne upotrebe sile i pomenute
kvalifikovane pretnje, mogli smatrati i drugi oblici pretnje kojim se ugroavaju zatiena
dobra, a ne predstavljaju pomenutu, kvalifikovanu pretnju. Pri tom, naravno, dovode do
odreene posledice. U tom smislu, moglo bi se rei da je inkriminacija dobila na irini.
Kada je re o irini, evo jedne definicije, tumaenja datog upravo u vezi s delom nasilja
30 M. orevi, . orevi, Krivino pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekrajnog prava, Projuris, Beo
grad, 2007, str. 86.
31 Lj. Lazarevi, Delikti nasilja krivinopravni aspekt, u: D. Radovanovi (ur.) Delikti nasilja: kriminoloki i krivi-
nopravni aspekt, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, str. 13.

21
 u porodici i to u udbeniku krivinog prava: nasilje je svaka delatnost kojom se nepo
sredno, blisko i stvarno ugroava telesni i duevni integritet subjekta.32
Postavlja se i pitanje da li treba da bude rei o nasilju prema licima ili dolazi u obzir i
nasilje prema stvarima ili ivotinjama. Najei odgovor je da prirodi ovog dela odgova
ra tumaenje da je posredi nasilje prema licima, a da se u odreenim sluajevima i nasilje
prema stvarima moe smatrati radnjom ovog dela, ali samo ako se takvim nasiljem (kada
lan porodice baca, lomi ili razbija stvari po domainstvu, povreuje kune ljubimce)
ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana porodice.33 Nema razloga
da se i takvi akti ne smatraju nasiljem u smislu ovog krivinog dela, pri emu se po
drazumeva da je za njihovu relevantnost potrebno da prouzrokuju odreenu posledicu.
Nasilje prema stvarima ili ivotinjama moe biti podvedeno i pod oblik psihikog nasilja
prema pasivnom subjektu, svojevrsne pretnje prema licu ije je bar spokojstvo narueno,
a moe se vriti i u kontekstu bezobzirnog ili nasilnikog ponaanja, to ovakve aktivno
sti kvalifikuje za radnju krivinog dela nasilja u porodici.
Novinu u zakonskom opisu nasilja u porodici predstavlja pomenuto drsko ili be
zobzirno ponaanje kao radnja, odnosno radnje ako bismo govorili posebno o drskom i
posebno o bezobzirnom ponaanju. Ovaj element se moe tumaiti prema kriterijumima
koji se koriste u sluaju krivinog dela nasilnikog ponaanja iz l. 344 KZ-a. To su sva
ona ponaanja koja su u gruboj suprotnosti sa opteprihvaenim pravilima ponaanja, a
mogu se ispoljiti kako prema ljudima (npr. grube verbalne nepristojnosti), tako i prema
stvarima (unitavanje, oteenje stvari).34
Drsko ponaanje se sastoji u radnjama kojima se grubo i protivno korektnom pona
anju prema drugima naruava spokojstvo drugog lica. Bezobzirno ponaanje se sastoji
u preduzimanju radnji pri ijem se vrenju ne vodi rauna o tome da se time drugom
ne priinjava kakvo zlo ili kakva neprijatnost koju drugi nije duan da trpi.35 Takvo po
naanje predstavlja manifestaciju oite netrpeljivosti izvrioca prema rtvi.36 Ili oitog
nevrednovanja, omalovaavanja, prezira prema rtvi, ali i manifestovanja nadmoi u
odnosu na nju.
Navedeni element, kao nov u inkriminaciji nasilja u porodici, nesumnjivo vodi proi
renju zatite od nasilja u porodici ukljuujui u njegov krivinopravni pojam i akte koji
nisu upotreba sile ili pretnje da e se napasti na ivot ili telo.
Na ovom mestu treba ukazati na upadljivu slinost radnji izvrenja nasilja u porodici
s krivinim delom nasilnikog ponaanja iz l. 344 KZ-a (kada je re o nasilju i drskom
ili bezobzirnom ponaanju), ali i upadljivo odsustvo radnji koje se pojavljuju u biu
nasilnikog ponaanja grubo vreanje i zlostavljanje drugog, a nema ih u okvirima
nasilja u porodici. ini se neopravdanim izostavljanje ovih radnji u sluaju bia nasilja
u porodici s obzirom na to to su i te kako podobne da proizvedu posledicu ugroze
spokojstvo lana porodice koji ih trpi. Takoe, re je o redovnim radnjama koje se po
javljuju u kontekstu nasilja u porodici, ali su neopravdano zanemarene kao radnje koje bi
32 V. uri, D. Jovaevi, Krivino pravo: posebni deo, Beograd, 2006, str. 101.
33 . orevi, Krivina dela nasilja u porodici, str. 127.
34 I. Simi, M. Petrovi, Krivini zakon Republike Srbije: praktina primena, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2002, str.
256; Lj. Lazarevi, Krivino pravo, posebni deo, Savremena administracija, Beogad, 2000, str. 274; J. Lazarevi, Nasil
niko ponaanje, u: D. Radovanovi (ur.) Delikti nasilja: kriminoloki i krivinopravni aspekt, Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd, 2002, str. 102.
35 . orevi, Krivinopravni aspketi nasilja u porodici, Pravni ivot, br. 9, 2007, str. 59; slino i: N. Mrvi-Petro
vi, Krivino pravo - posebni deo, str. 155.
36 I. Markovi, op. cit., str. 55.

22
i samostalno mogle dovesti do posledice, pa tako i do postojanja dela nasilja u porodici.
Uvoenjem spokojstva kao bitnog obeleja, ova inkriminacija (vie formalno) dobila
je na irini, ali je otvorila i problem tumaenja ovog termina i njegovog razgranienja
od duevnog stanja. Spokojstvo se odreuje kao bezbednost, bezbrinost, hladnokrv
nost i mir,37 a pretpostavlja se da se pod duevnim stanjem zapravo mislilo na duevni
mir,38 to se u krajnjoj liniji svodi na isto, te u tom kontekstu ne moe biti rei o bitnoj
promeni. Ugroavanje spokojstva (dodue, graana) inae se pojavljuje kao obeleje u
sluaju krivinog dela nasilnikog ponaanja (l. 344 KZ-a) i odreuje se kao oseanje
line ili imovinske nesigurnosti, straha, odsustva mira neophodnog za normalan i uredan
ivot.39 Meutim, dovoljno je da su, po objektivnoj oceni, uinjeni postupci takvog ka
raktera i intenziteta da mogu ugroziti spokojstvo (vodei rauna, razume se, i o tome ko
je rtva, o njenom uzrastu, stanju u kome se nalazi, na primer odnos zavisnosti, bolest,
nemo). Subjektivni oseaj ugroenosti verovatno e motivisati rtvu da prijavi nasilje
u porodici, ali i procena drugih lica (npr. suseda, zaposlenih u medicinskoj ustanovi,
koli) o postojanju nasilja u porodici, s obzirom na karakter radnji koje se preduzimaju
prema rtvi (koja se ne izjanjava o sopstvenoj ugroenosti), treba da bude motiviua u
pogledu prijavljivanja dela i njegove osude.

2.2. Lini odnos uinioca i pasivnog subjekta

Ovo delo je primer dela iz grupe vlastitih krivinih dela (delicta propria). Moe ga uini
ti lice sa odreenim linim svojstvom, pri emu i pasivni subjekt mora imati to svojstvo.
Tanije izmeu njih mora postojati odreeni odnos odnos lanova porodice.
Od poetka ostvarivanja (specifine) krivinopravne zatite, ovo obeleje je sporno
sa stanovita tumaenja.
Tumaenje obeleja lan porodice promenjeno je 2009. godine, ali, naalost, ne na
bolje i ne u skladu sa zahtevima meunarodnih organizacija koje insistiraju na irem tu
maenju pojma porodice za potrebe zatite (ena) rtava. Tako, od 2009. godine, l. 112
st. 28 glasi: lanom porodice smatraju se suprunici, njihova deca, preci suprunika u
pravoj liniji krvnog srodstva, vanbrani partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik,
hranilac i hranjenik. lanovima porodice smatraju se i braa i sestre, njihovi suprunici
i deca, bivi suprunici i njihova deca i roditelji bivih suprunika, ako ive u zajed
nikom domainstvu, kao i lica koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude
roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu.
S jedne strane, dobijeno je celovito, (naizgled) jasno odreenje lana porodice, ume
sto polovinog o kome je bilo rei; s druge strane, ono je restriktivno. Ovo odreenje
iskljuilo je iz zatite veoma rizinu kategoriju lica potencijalnih rtava: bive supru
nike koji ne ive u zajednikom domainstvu (a nemaju zajedniko dete ili dete na putu
da bude roeno), kao i bive vanbrane partnere (koji mogu i da ive u zajednikom
domainstvu, ali im se uskrauje zatita, a takoe nemaju zajedniko dete ili je ono na
putu da bude roeno). Prekid zajednice ivota ne mora znaiti i prekid nasilja, ili se, pak,
nasilje moe tek tada pojaviti, a ipak biti u vezi sa odnosom koji je prestao. Naravno,
ovde se ne misli na one odnose koji su okonani davno, a onda se ipak u nekoj situaciji
dogodio akt nasilja, niti bi takvi sluajevi bili toliko esti da uopte zavreuju posebnu
37 S. M. Lalevi, Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskog jezika, Nolit, Beograd, 2004, str. 744.
38 Lj. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, str. 550.
39 Ibidem. str. 852.

23
 panju. Ovde je re o tipinoj situaciji o kojoj govore sva istraivanja,40 a to je veoma
esto premetanje nasilja iz odnosa brane, vanbrane veze u onaj koji se na silu, upravo
nasiljem, uspostavlja ili je re o sluaju kada se po svaku cenu, opet nasiljem, eli odrati
odnos koji je prekinut, pa i kada u njemu pre nije bilo nasilja. Kako zatitu ne uivaju
ni roditelji vanbranih partnera (ak ni kada je veza aktuelna), dok je uivaju roditelji
suprunika, to se moe zakljuiti da se ipak favorizuje brana veza/porodica i da se ona
i dalje smatra onom pravom, vrom ili dostojnijom zatite.
S druge strane, zahtevi meunarodnih organizacija koji se odnose na zatitu ena
od nasilja insistiraju na tome da se posebna zatita prui i bivim partnerkama (bra
nim/vanbranim), bez obzira na to da li ive u zajednikom domainstvu. Najnoviji akt
pravnoobavezujueg karaktera iz ove oblasti Konvencija Saveta Evrope o spreavanju
i suzbiljanju nasilja nad enama i nasilja u porodici41 ne slae se s tumaenjem koje
insistira na zajednikom domainstvu niti s diskriminisanjem vanbranih partnera, pa i
kada su bivi, te daje fleksibilnije tumaenje moguih uinilaca i rtava (l. 3b pomenute
konvencije42). Na istoj liniji je i Nacionalna strategija za spreavanje i suzbijanje nasilja
nad enama u porodici i u partnerskim odnosima.43 Naime, kao jedna od aktivnosti koje
treba da obezbede ostvarenje opteg cilja koji se odnosi na unapreivanje normativnog
okvira za zatitu ena od nasilja, predvieno je konsolidovanje relevantnih odredbi kri
vinog i porodinog zakonodavstva, a najvea razlika meu njima tie se upravo odrei
vanja kruga lica koja smatraju lanovima porodice.44
Dalje, postavlja se pitanje kako e se tumaiti ivot u zajednikom domainstvu. To
ne bi trebalo da bude samo ivot na odreenom prostoru, ve bi takav ivot trebalo da
znai i zajednike finansije, doprinoenje zajednikom ivljenju na istom prostoru, to
se teko moe oekivati od bivih suprunika koji silom prilika dele isti prostor i koji e
najverovatnije biti u sukobu, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog voenja ili odravanja
domainstva koje nee eleti ili umeti da dele, jer nikakvog zajednitva, osim prostor
nog, meu njima i nema. Zakon o finansijskoj podrci porodici s decom45 zajedniko do
mainstvo upravo definie kao zajednicu ivljenja, privreivanja i troenja sredstava (l.
2 st. 3). Moglo bi se postaviti i pitanje da li je zakonodavac hteo da napravi i odreenu
distinkciju izmeu odreenja zajedniko i porodino domainstvo. Najverovatnije
je u pitanju omaka. I najverovatnije da e se cela pria o tumaenju ovih pojmova sve
sti, na primer, na pitanje da li bivi suprunici ive na istom prostoru. ta e biti ukoliko
ive u istoj kui, dele isto dvorite i pomone prostorije, ali su u odvojenim stambenim
jedinicama?
40 Kada je u pitanju nasilje nad partnerom, prema rezultatima istraivanja, 44,5% rtava je trpelo nasilje, iako je za
jednica ivota prestala. M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica, str. 51; U okviru uzorka beogradskih partnerskih
homicida (u periodu od 1983. do 1995. godine), ubistva biveg branog partnera bila su iskljuivo muka specijalnost. B.
Simeunovi-Pati, Ubistva heteroseksualnih partnera: kriminoloke i viktimoloke karakteristike, Temida, br. 3, 2002,
str. 7.
41 Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence,
CETS No. 210. Stupila je na snagu 11. 5. 2011. ratifikacijom od strane Austrije, Finske, Francuske, Nemake, Grke,
Islanda, Luksemburga, Portugala, Crne Gore, Slovake, panije, vedske i Turske. Dostupno na: http://conventions.coe.
int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=210&CM=1&CL=ENG
42 Prema Konvenciji, nasilje u porodici je svaki in fizikog, seksualnog, psiholokog ili ekonomskog nasilja koje se
deava u porodici ili porodinoj zajednici ili izmeu bivih ili sadanjih suprunika ili partnera, bez obzira na to da li
uinilac nasilja deli ili je delio ili nikada nije delio isto mesto stanovanja sa rtvom.
43 Vlada RS, Nacionalna strategija za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u porodici i u partnerskim odnosima,
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678;
44 Ibid, str. 32.
45 Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom, Slubeni glasnik RS, br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009.

24
 Moglo bi se postaviti jo pitanja zakonodavcu koji je izvrio neophodne izmene zbog
neodreenosti ranijih reenja, neujednaenosti sudske prakse, kao i zbog pravljenja ja
snog otklona prema preirokom odreenju kruga lanova porodice koje je dato u Poro
dinom zakonodavstvu. ta s jednoroditeljskim porodicama? Govori se o suprunicima,
vanbranim partnerima i njihovoj deci, odnosno deca se vezuju za partnersku relaciju.
ta ako postoji nasilje na relaciji roditelj-dete, dok je drugi roditelj nepoznat? Da li, kada
se kae njihova deca, to znai zajednika, ili zatitu uivaju i pastorci? I da li su to deca
u smislu u kome ovu kategoriju definie KZ lica do navrenih 14 godina starosti (l.
112 st. 8 ) ili je u pitanju dete u smislu srodnika u prvom stepenu krvnog srodstva prave
nishodne linije, bez obzira na godine? Ne bismo smeli ni pomisliti da je zakonodavac
imao u vidu dete u smislu uzrasta do nenavrenih 14 godina, jer bi bila uskraena zatita
onima koji su navrili 14, a nisu 18 godina, kao i da ne bi porodicom smatrao jednoro
diteljsku porodicu (meu kvalifikatornim obelejima u sluaju krivinog dela nasilja u
porodici se pojavljuje maloletno lice). Dakle, ostaje ona poslednja kategorija re je o
deci u smislu potomstva. Onda bismo mogli zakljuiti da ni po novim krivinopravnim
tumaenjima nije izbegnut apsurd sa irokim tumaenjem lanova porodice, te da se ipak
omoguava zatita licima koja su bila ako ne u emotivnoj, a ono u seksualnoj vezi46 (a
moda ak ni u njoj, jer postoji i postupak vetake oplodnje), jer su lanovi porodice i
lica koja imaju zajedniko dete (moda staro 40 godina), iako nikada nisu ivela u istom
porodinom domainstvu.
Moda je bolje, ipak, voditi rauna o ciljnom tumaenju odredbi (u emu nam mogu
pomoi meunarodnopravne preporuke), te njihovom efikasnom primenjivanju, nego
se baviti smiljanjem moguih sluajeva koji se nikada nee pojaviti pred pravosudnim
organima i zahtevati primenu odredbi iz l. 194 KZ-a.
Podsetimo se ovde reenja koje daje Kazneni zakon Hrvatske. U njemu je dato pre
ciznije tumaenje lanova porodice (brani i vanbrani drug, bivi brani i vanbrani
drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac i usvojenik, roak u pobonoj liniji do
treeg stepena zakljuno i srodnik po tazbini do drugog stepena zakljuno l. 89).47
Re je zapravo o preureenoj procesnoj odredbi koju poznaje i na zakonik o krivinom
postupku, a koja navodi lica koja su osloboena dunosti svedoenja zbog odreene
(partnerske, srodnike) relacije sa okrivljenim.48
U hrvatskoj odredbi koja moe posluiti kao dobar uzor za naeg zakonodavca (i
neke nove, budue izmene) samo su jo navedeni bivi brani, odnosno vanbrani dru
govi, dok je okolnost da ive u zajednikom domainstvu zakonodavnim izmenama iz
2006. godine brisana. Podsetimo se da na ZKP u l. 98 st. 1 t. 1 pominje (pored brane i
vanbrane zajednice) i kakvu drugu trajnu zajednicu, to je i te kako napredno i veoma
korisno reenje, koje otvara put i za homoseksualne zajednice (a i one se, po savremenim
shvatanjima, smatraju oblikom porodine relacije i prua im se zatita po tom osnovu).
Dakle, ne bi trebalo da idemo dalje od reenja koja ve postoje i to u srodnoj oblasti
krivinoprocesnoj. Samo bi trebalo izvriti korekcije koje je izvrio i hrvatski zakonoda
vac, pruajui zatitu i bivim partnerima, a mogli bismo zadrati i hraniteljsku relaciju.
46 Re je o bespotednom kritikovanju odreenja lana porodice koje daje Porodini zakon, a koje se ocenjuje kao
ekstremno preiroko i apsurdno, te se kao primeri navode sluajevi akih prvih ljubavi i odnosa prostitutke i njene
muterije koji bi, po navedenim odredbama, bili kvalifikovani za zatitu od nasilja u porodici; vidi: M.kuli, Osnovni
elementi normativne konstrukcije krivinog dela nasilja u porodici neka sporna pitanja i dileme, u: M. kuli (ur.)
Nasilje u porodici, Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, Beograd, 2009, str. 20-21.
47 Zakon o izmjenama i dopunama Kaznenog zakona, Narodne novine, br. 129/2000.
48 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list SRJ, br. 70/2001, 68/2002, Slubeni glasnik RS, br. 58/2004,
85/2005, 115/05, 49/07, 20/09 - dr. zakon, 72/09, 76/10.

25
 2.3. Drugi oblici nasilja u porodici
U odnosu na tee oblike krivinog dela, stavovi 2 i 3 l. 194 ostali su potpuno isti, kao
i l. 118a st. 2 i 3 KZ-a, a jedino je st. 4 pretrpeo izmene 2005. godine. Re je samo o
ispravci odredbe ovog stava, kojom je omogueno pozivanje na odredbu iz st. 3 u kojoj
se propisuje tei oblik krivinog dela nasilja u porodici ukoliko je delo uinjeno prema
maloletnom licu. U st. 4 predvien je najtei oblik krivinog dela nasilja u porodici, gde
je kvalifikatorna okolnost smrtna posledica proizala iz osnovnog i drugih oblika. Pro
pust da se stav 4 pozove na stav 3 kritikovan je kao nedopustiv, jer je bilo onemogueno
da se eventualna smrt maloletnog lica, proizala iz dela nasilja u porodici uinjenog
prema maloletnom licu, kvalifikuje kao najtei oblik krivinog dela nasilja u porodici.49
U pitanju je oigledno bio tehniki propust.
Jedini stav koji je novina u odnosu na prethodna reenja jeste stav 5 koji se pojavio
u Krivinom zakoniku, a koji sadri obeleja posebnog oblika krivinog dela nasilja
u porodici. Ovaj stav istovremeno omoguava sponu s porodinopravnim reenjima u
pogledu zatite od nasilja u porodici, odnosno sankcija za njihovo nepotovanje. Ovaj
oblik sastoji se u prekraju mera zatite od nasilja u porodici koje je sud odredio na
osnovu zakona, a predviena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine kumulativno s
novanom kaznom, umesto ranije novane kazne u alternaciji s kaznom zatvora do est
meseci.50
Ovde je potrebno skrenuti panju na problem koji bi se mogao pojaviti u vezi sa ovim
oblikom nasilja u porodici i pitanjem sticaja s nekim od drugih oblika nasilja u porodici.
Naime, nije teko zamisliti situaciju da se prilikom krenja naloene mere, na primer za
brane prilaska lanu porodice, istovremeno preduzme prema oteenom u iju je korist
ustanovljena mera zatite i neki akt nasilja. U takvim sluajevima bi najloginije bilo
delo kvalifikovati kao sticaj dva oblika nasilja u porodici, a ne samo kao jedno delo po
principu prividnog idealnog sticaja (jer je uinilac jednom radnjom ostvario obeleja dva
dela, odnosno dva oblika istog dela). Iako je situacija neuobiajena, ukoliko bi se postu
palo drugaije, ponovo bi uinilac bio privilegovan, izbegao bi plaanje novane kazne
koja je kao sporedna propisana za delo iz st. 5, a u sluaju kada bi se delo kvalifikovalo
po st. 1, mogla bi mu biti izreena kao maksimalna zatvorska kazna u istoj visini kao to
je ona predviena za delo iz st. 5 (tri godine). Dakle, uiniocu bi jedno delo bilo opro
teno, kao i u sluajevima kada sudovi nasilje prema vie oteenih tretiraju kao jedno
delo, a ne kao sticaj dela. ak bi bilo bolje da se u takvom sluaju delo kvalifikuje samo
po st. 5, kako bi uinilac bio kanjen i novanom kaznom. Ili, u situaciji gde je prema
oteenom u iju je korist ustanovljena mera zatite uinjen novi akt nasilja u prekraju
odreene mere, a oteeni i uinilac se ne smatraju vie lanovima porodice (bivi su va
nbrani partneri, razveli su se i ne ive u zajednikom domainistvu i sl.), sigurno ne bi
bilo dileme oko toga kako bi se delo kvalifikovalo i neizbeno bi bilo optuenje za sticaj
dela onoga iz st. 5 l. 194 KZ-a i nekog dela sa elementom nasilja npr. ugroavanja
sigurnosti iz l. 138 st. 1 KZ-a. Delo iz st. 5 ima svoju posebnost, jer je u pitanju nepoto
vanje sudske odluke, a kada je time uinjen i novi akt nasilja, jasno je da je re o uiniocu
49 I. Stevanovi, Poloaj maloletnih lica, rtava zlostavljanja u Republici Srbiji, u: B. ubrilo (ur.) Nasilje u porodici
u izbeglikoj i raseljenikoj populaciji u RS, MHPK, Beograd, 2005, str. 91.
50 Re je o l. 198, st. 2 Porodinog zakona, u kome je predvieno vie takvih zatitnih mera: izdavanje naloga za iselje
nje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje
u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine ili zakupa nepokretnosti; zabrana pribliavanja lanu porodice na
odreenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; zabrana daljeg
uznemiravanja lana porodice.

26
koga treba stroe sankcionisati, te nikako ne treba izbegavati konstrukciju sticaja, ak i
kada se radi o sticaju dva oblika istog dela. Jer, nepotovanje sudske odluke i nasilje ne
smeju ostati bez adekvatne drutvene osude koja ima svoj izraz u aktu tuilatva, potom
i suda, a koji e se osnivati na sticaju dela.
U vezi s delom iz stava 5, pomenimo i problem nepredvianja sankcionisanja nepo
tovanja (nove) mere bezbednosti zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim
(l. 89a KZ-a). Na seminarima za sudije i tuioce pominjana je mogunost da se ovaj
problem rei primenom odredbe iz l. 194 st. 5, iako je ta odredba rezervisana za mere
zatite predviene porodinopravnim reenjima. To nikako ne moe biti reenje, jer KZ
govori eksplicitno o merama za zatitu od nasilja u porodici koje je sud izrekao na osno
vu zakona. A kako je pomenuta mera zapravo mera bezbednosti koja se moe primenji
vati i u drugim sluajevima, za druga krivina dela, neophodno je urediti pitanje njenog
izvrenja. Sankcionisanje nepotovanja ove mere u sluajevima nasilja u porodici moglo
bi biti ureeno i odredbom l. 194 st. 5, ali bi to moralo biti eksplicitno navedeno.

2.4. Propisane kazne

Posle tri godine od primene Krivinog zakonika, kazneni okviri su ponovo promenjeni
i to ne samo kada je u pitanju ovo delo, ve i u sluaju, kako je predlaga naveo, jedne
treine krivinih dela, s ciljem da se ojaa generalna prevencija.51 Nova reenja su ne
sumnjivo bolja, a u poreenju sa onima iz 2002. godine, primeuje se da su se kazneni
rasponi gotovo vratili na stare pozicije, s tim to za st. 1 nije vie propisana novana
kazna, a predvien je posebni minimum od tri meseca zatvora (maksimum je tri godine
zatvora, kao to je i bio sluaj sa l. 118a KZ-a), st. 2 i 3 potpuno su isti kao to su bili
2002. godine, dok je st. 4 predvideo blau kaznu u odnosu na reenje iz 2002. godine
(kada je za st. 4 bila propisana kazna zatvora od najmanje deset godina) zatvor od tri
godine do petnaest godina.
Ima miljenja da je neopravdano pootravanje kazne za osnovni oblik krivinog dela
nasilja u porodici, imajui u vidu lake forme nasilja koje dominiraju u praksi, kao i s
obzirom na to to kratkotrajne kazne lienja slobode proizvode loe efekte.52 Na to bi
se moglo odgovoriti da u praksi dominiraju uslovne osude,53 a uslovna osuda sa zatit
nim nadzorom jeste najbolji izbor za ovo delo, odnosno za njegove lake forme, dok je
izricanje zatvorske kazne samo mogunost, a propisana mera ima odreeni generalno
preventivni uinak. Izricanje novane kazne je svakako ocenjeno kao necelishodno za
sluajeve nasilja u porodici s obzirom na to to se njihovim izricanjem porodica dodatno
viktimizuje u veoma estim sluajevima gde je uinilac i izdravalac ili jedini izdrava
lac porodice. Od moguih sankcija, na raspolaganju jeste i rad u javnom interesu, tako
da nema bojazni da e biti previe izreenih, a nezasluenih zatvorskih kazni.
Vie ne postoji ni mogunost izricanja sudske opomene za osnovni oblik dela, niti
mogunost da kazna u sluaju ublaavanja bude zamenjena blaom kaznom po vrsti od
nosno novanom kaznom, niti radom u javnom interesu, jer je naznaena najmanja mera
51 Predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika, 2009, str. 38.
http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/predzakoni.asp;
52 M. kuli, Osnovni elementi normativne konstrukcije krivinog dela nasilja u porodici..., str. 17.
53 Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, koji su obraeni na zahtev Autonomnog enskog centra, u Srbiji
u 2008. godini za delo iz st. 1 (to je najzastupljeniji oblik dela u strukturi osuda za nasilje u porodici 64%) izreena
je uslovna osuda u 69% sluajeva, dok je zatvorska kazna izreena u 11% sluajeva. Novana kazna je izreena u 17%
sluajeva.

27
 kazne (tri meseca), te nisu ispunjeni uslovi za ublaavanje kazne iz l. 57 st. 1 t. 6 KZ-a.
Ovo pod uslovom da okrivljeni na glavnom pretresu, u skraenom postupku za delo iz
st. 1, 2 i 5 l. 194 KZ-a, ne da potpuno priznanje koje je potkrepljeno drugim dokazima,
a sud, uz saglasan predlog stranaka, prekine dokazni postupak i pree na izricanje sank
cije. U tom sluaju, sud moe izrei sudsku opomenu, uslovnu osudu, kaznu oduzimanja
vozake dozvole, kaznu rada u javnom interesu, novanu kaznu i kaznu zatvora do jedne
godine. Od mera bezbednosti dolazi u obzir oduzimanje predmeta, kao i zabrana uprav
ljanja motornim vozilom (l. 446 st. 2 i 3 ZKP-a). Oigledno je i prilikom noveliranja
procesnog zakonodavstva nova mera bezbednosti zaboravljena. Toliko o usklaenosti
propisa, pa i kada reguliu istu materiju i menjaju se u isto vreme.
Sa izmenama kaznenih raspona otklonjen je i veliki problem s mogunou odreiva
nja pritvora u skraenom postupku po l. 436 st. 1 t. 2 ZKP-a za osnovni oblik dela i onaj
iz st. 5. Sada je mogue pritvor odrediti za sve oblike krivinog dela nasilja u porodici,
to se smatra dobrim reenjem, jer je re o delu kod koga osnov za pritvor koji se sastoji
u postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju da e okrivljeni dovriti pokuano delo ili
izvriti delo kojim preti ili da e ponoviti krivino delo i u sluaju osnovnog oblika dela
ili onog iz st. 5, l. 194 KZ-a jeste i te kako mogu, a njegovim odreivanjem se mogu
efikasno preduprediti najtee posledice.
Novina jeste znaajno pootrenje propisane kazne za delo iz st. 5, pri emu je uz
kaznu zatvora, iji je raspon isti kao kod osnovnog oblika dela, kumulativno propisana i
novana kazna ija visina moe biti i maksimalnih 360 dnevnih iznosa novane kazne54
(l. 49 st. 6, t. 3 KZ-a) ili 1.000.000 dinara po sistemu odreenog iznosa novane kazne
(l. 50, st. 3 t. 5 KZ-a).

3. Problemi u pravosudnoj praksi

3.1.Trajanje nasilja kao uslov za postojanje dela

Osnovni problemi uoeni u praktinoj primeni inkriminacije, a koji vode neujednaenoj
praksi, te neujednaenoj zatiti oteenih, u vezi su s tumaenjem same inkriminacije,
tanije s njena dva bitna obeleja: posledicama, a s tim u vezi i radnjama, te s linim
svojstvima, zapravo odnosom uinioca i pasivnog subjekta.
Da li e zaista javni tuilac krenuti u postupak za jednu obinu laku telesnu povredu,
nanetu lanu porodice, ili e odricati ispunjenje uslova za postojanje ugroenosti spo
kojstva u tom sluaju? I da li uopte jedan izolovani akt nasilja u porodici, koji nema
veze sa onim to se inae, najee, smatra njegovom sutinom zloupotrebom moi i
kontrole u odnosu55 treba da predstavlja ovo krivino delo? U emu je razlika izmeu
lake telesne povrede uinjenje poznaniku i one uinjene lanu porodice, osim, naravno,
razlike u svojstvu pasivnog subjekta i uinioca? Drugim reima, da li je presudno to to
se dva lica nalaze u odreenom odnosu koji ih kvalifikuje za lanstvo u porodici sa
svim problemima koje to odreenje nosi ili je potreban jo neki kvalitet?
Prema rezultatima istraivanja primene inkriminacije nasilja u porodici u praksi beo
gradskih tuilatava i sudova u 2006. godini,56 uoeno je da tuioci ne odstupaju od stare
54 Visina jednog dnevnog iznosa zavisi od prihoda i nunih rashoda uinioca u prethodnoj kalendarskoj godini, a opti
okvir iznosi: 500-50.000 dinara (l. 49, st. 3 KZ).
55 Queensland Police Academy, Domestic Violence: Competency Acquisition Program CP 012, Brisbane, 1993, str. 12-
13.
56 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici..., Autonomni enski centar i enski istraiva
28
prakse insistiranja na kontinuitetu u nasilju za postojanje osnovnog oblika ovog dela.
Ovakvim postupanjem tuioci nastoje da svom angamanu u sluajevima nasilja u poro
dici, kada je u pitanju jedna telesna povreda, daju smisao, odnosno uine otklon u odnosu
na dela sa elementima nasilja za koja se goni po privatnoj tubi. Nepostojanje kontinui
teta ne sme da znai bezuslovno nepostojanje dela, ve je neophodno utvrivati i druge
okolnosti pod kojima je delo uinjeno, kontekst koji pogoduje postojanju ugroenosti
kod rtve, posebno ako je re o onome u kome se neguju patrijarhalne vrednosti.
Interesantno je uporediti procenat odbaenih krivinih prijava na nivou Beograda sa
onim na republikom nivou. Naime, u Izvetaju o radu javnih tuilatava na suzbijanju
kriminaliteta i zatiti ustavnosti i zakonitosti u 2007. godini stoji da je odbaenih krivi
nih prijava za krivino delo nasilja u porodici bilo 23,12%,57 dok je u Beogradu odba
ena svaka trea prijava (31%). Ova razlika u odnosu na uee odbaenih prijava za
isto delo mogla bi se pravdati guim sitom beogradskih tuilaca, kako je na jednom
seminaru o nasilju u porodici primetio jedan uesnik.58
Mogue je da je to zaista uzrok nejednakog postupanja, s obzirom na to to je na se
minarima za javne tuioce i sudije, odranim u aprilu i maju 2008. u drugim gradovima
Srbije,59 utvreno da nema insistiranja na kontinuitetu dela u smislu postojanja ranije
prekrajne kanjavanosti kao to je to sluaj s praksom beogradskih tuilatava. Ili je
posredi vea boleivost beogradskih tuilaca u odnosu na molbe oteenih da se ne ide
u postupak? Verovatno i jedno i drugo, a uz to i optereenje velikim brojem predmeta.
I nepostojanje ranijih intervencija drugih organa, pre svega policije, tuiocima slu
i da prelome u odluci hoe li krenuti u postupak ili ne. Tako, ranije intervencije
policije, odnosno postojanje saznanja centra za socijalni rad o nasilju, indikatori su
kontinuiteta u nasilju, a izvetaji ovih organa mogu posluiti u daljem postupanju po
prijavi. Oni, zapravo, uveravaju tuioc a da tu ima neega, odnosno da je njegov
angaman opravdan. S obzirom na to to je jedna od osnovnih karakteristika nasilja u
porodici njegova skrivenost i dugo trajanje dok ne izae na svetlo dana, nepostojanje
ranijih intervencija drugih slubi ne sme da udi.
Ipak, prevagu ima miljenje da je neophodno utvrditi postojanje jednog stanja u kome
se nalazi lan porodice stanje nespokojstva, a koje moe biti uzrokovano (mada ree)
i jednim aktom: na primer, korienjem grubog nasilja ili kvalifikovane pretnje.60 Re
dovno se i takav jedan akt zapravo vri u okolnostima koje su karakteristine za nasilje
u porodici, a koje su u vezi s disbalansom moi izmeu uinioca i rtve, te i njih treba
uzeti u obzir u proceni postojanja dela. Upravo takvo poimanje nasilja u porodici imali
su u vidu oni koji su zastupali novu inkriminaciju, to jest oni koji su kreirali njen predlog
Viktimoloko drutvo Srbije i organizacije koje se bave (enskim) ljudskim pravima.
Prilikom koncipiranja opisa dela, u prvom planu bile su ene kao najee rtve nasilja
u porodici, a za njima deca, ili uopte reeno slabiji lanovi porodice. Smatralo se da
e u prvom redu uinilac biti mukarac, po modelu pater familiasa koji svoju poziciju
ostvaruje primenom sile ili onaj koji branei muku ast ili svoje pravo prvenstva u
odnosu na druge lanove porodice posee za nasiljem.
ki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007.
57 Republiko javno tuilatvo, Rad javnih tuilatava na suzbijanju kriminaliteta i zatiti ustavnosti i zakonitosti u
2007. godini, Beograd, 2008, str. 21.
58 Seminar odran u Smederevu 17. aprila 2008. u organizaciji Autonomnog enskog centra, u okviru projekta: Nasilje
u porodici ka evropskim reenjima 2008-2010.
59 Seminari organizovani od strane Autonomnog enskog centra u okviru projekta: Nasilje u porodici ka evropskim
reenjima. Vie o tome na: http://www.womenngo.org.rs/content/blogcategory/52/96/
60 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 474; M. orevi, . orevi, op. cit., str. 86.

29
 I zaista, kada se razmotre ovako postavljeni koncepti, a imajui u vidu sva krimino
loka poimanja ovog problema, nesporno je da je to osnovni, sutastveni, najee vieni
oblik nasilja u porodici. Meutim, inkriminacija je koncipirana tako da pokrije sve slu
ajeve nasilja u porodici, bez obzira na to ko se nalazi na strani uinioca, odnosno rtve,
u pogledu pola, starosnog doba ili drugih karakteristika. U evaluacijama ekspertskih tela
meunarodnih organizacija,61 takav postupak ocenjuje se kao problematian, jer se pa
nja rasipa na razliite subjekte lanove porodice, a fokus se pomera sa ena i kljune
karakteristike nasilja, koje se eli preduprediti, ali i stroe kazniti, a to je rodno zasno
vano nasilje. Naa inkriminacija ne istie jasno navedene osobenosti, te i dalje ostavlja
prostor za razliita tumaenja.
Sva istraivanja pokazuju da taj jedan akt obino nije izolovani akt, ve je re o
simptomu problema, poremeaja odnosa u porodici koji esto maskiraju postojanje i
prepoznavanje nasilja koje mu je prethodilo. Sva istraivanja pokazuju da se rtve nika
da i ne obraaju institucijama kada je re o jednom, pogotovo prvom aktu nasilja kakvo
je ono opisano u l. 194, st. 1 KZ-a, na primer lakoj telesnoj povredi. Taj, na prvi pogled
samo jedan akt, obino bude neto to je vidljivije, upeatljivije, to ima svoj odraz
u tzv. povrednoj listi, ali ispred njega ili pored njega obino ima i drugih akata koje se
mogu podvesti pod radnju/radnje krivinog dela. Samo, njih takoe treba prepoznati i,
naravno, dokazati.
Reeno je da posledica ovog dela jeste ugroavanje lana porodice koje traje krae ili
due vreme, a ono moe biti proizvedeno i jednom radnjom, jednom od onih radnji koje
zakon navodi. Ovakva radnja, jednokratno preduzeta, treba da bude podobna da izazove
oseaj ugroenosti kod pasivnog subjekta. Podobnost radnje i njena posledica morali bi
se procenjivati, s obzirom na kontekst u kome su situirane, da li je re o standardu za
nasilje u porodici koji je u vezi s disbalansom moi i mogunou njene zloupotrebe,
kao i na svojstva pasivnog subjekta. Najee, jedna takva usamljena radnja, posle
koje sledi obraanje za pomo, zapravo nije jedina radnja, izolovani incident, ve radnja
koja predstavlja okida u smislu traenja pomoi i obraanja nadlenim organima. Ona
predstavlja simptom za bolest porodice, u smislu da u njoj postoji nasilniki obrazac koji
treba istraiti, izvui na svetlo dana i kvalifikovati kao nasilje u porodici. Ako postoji
izolovani incident koji nije doveo do traene posledice, odnosno nije podoban da do nje
dovede, nema krivinog dela nasilja u porodici.
Da za postojanje dela nisu neophodni elementi trajnosti ili viekratnosti radnji izvr
enja, kao i da je laka telesna povreda dovoljna za postojanje nasilja u porodici, istie i
jedna presuda Vrhovnog suda Srbije, doneta po zahtevu za zatitu zakonitosti. U kon
kretnom sluaju, okrivljeni je svoje dete od deset godina istukao nanevi mu lake telesne
povrede u vidu nagnjeenja obostrane natkolenice i sedalnih predela s viestrukim krv
nim podlivima istih predela i nagnjeenjem poglavine. Prvostepeni sud je doneo osloba
ajuu presudu zbog nedostajanja bitnog elementa trajnosti radnje, kao i uz obrazloenje
da je sila primenjena u vaspitne svrhe. Drugostepeni sud potvrdio je navedenu presudu i
sluaj je imao epilog pred Vrhovnim sudom koji je ovakvu odluku oglasio nezakonitom
istakavi da trajanje ili viekratnost radnje izvrenja nije bitan element krivinog dela
nasilja u porodici.62
61 C. Hagemann, Typology of Domestic Violence Laws in Council od Europe Member States, CAHVIO (2009) 13,
Strasbourg, 2009, str. 11.
62 Presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz. 46/06 od 15. juna 2006. godine i presuda Okrunog suda u aku K. 529/05 od
9. decembra 2005. godine; I. Simi, op. cit., str. 230.

30
 Dakle, ne treba olako shvatiti nijednu laku telesnu povredu uinjenu lanu porodice,
te unapred odbaciti postojanje elementa ugroenosti. Vrlo je mogue da se iza jedne lake
telesne povrede kriju i druge forme nasilja koje su manje vidljive, ali to ne znai da su
nedokazive i da u krajnjem rezultatu ne mogu podrati optubu za nasilje u porodici.
Na taj nain, pravovremena optuba bi moda omoguila zaustavljanje kruga nasilja na
ovim, uslovno reeno lakim oblicima. Da bi to bilo mogue, bilo bi potrebno prilikom
kvalifikacije dela vie panje posvetiti rasvetljavanju injenica koje ukazuju na stanje u
porodici i istraivanju konteksta u kome je dolo do lake telesne povrede. Dakle, panja
treba da bude fokusirana na posledicu dela i utvrivanje da li u datom sluaju postoji
kontekst koji objektivno pogoduje stvaranju ugroenosti rtve, a to je naroito onaj u
kome se neguju patrijarhalne vrednosti.
Ako se i saglasimo da je posledica ono na ta treba da se usredsredimo, problemi s do
kazivanjem ne prestaju. Naime, rezultati pomenutog istraivanja beogradske pravosudne
prakse konstatuju i upadljivo oslanjanje na postojanje lekarske dokumentacije kojom se
dokazuje ugroavanje, odnosno povreivanje. U sluaju kada nje nema, onda nema ni
dokaza da je delo uinjeno. Pri tome, ne primeuje se veliki angaman nadlenih organa
na obezbeivanju dokaza koji bi podrali optubu. Takoe, uoeno je i predlaganje, od
nosno vrenje vetaenja postojanja sklonosti ka nasilju kod okrivljenog, to je element
koji se ne trai za postojanje krivinog dela nasilja u porodici. Re je o nekadanjem
obeleju krivinog dela nasilnikog ponaanja (l. 344 KZ-a), koje je kritikovano kao
problematino, te kao takvo i uklonjeno iz pomenute inkriminacije. U pitanju je stari
pristup nasilju u porodici, jer se zahteva da je uinilac ispoljio sklonost ka nasilju, a to
znai da je i ranije delovao nasilno. Ili se zahteva da je akt nasilja bio posebnog kvaliteta
ili posebne teine. Povezivanje sklonosti ka nasilju ili teine akta nasilja s procenom
da li se moe primeniti kvalifik acija nasilja u porodici problematino je i zato to u tom
sluaju poimanje nasilja u porodici zavisi od linih stavova onog slubenog lica koje
postupa u konkretnom sluaju i, jasno, vodi neujednaenoj primeni inkriminacije. Istina
jeste da je nasilje u porodici delo koje se deava iza zatvorenih vrata, da je veliki pro
blem kada oteeni ili svedok uskrauje ili menja iskaz, ali je istina i da se u istraivanju
dogaaja, odnosno postojanja nasilja esto ne ide dalje od pribavljanja iskaza oteenog.
Ima i primera znaajnog angaovanja tuilaca, odnosno istranog sudije koje zna
ajno optereuje budet suda. Re je o predlaganim neuropsihijatrijskim i psiholokim
vetaenjima duevnog zdravlja ne samo okrivljenog kada postoji sumnja u uraunlji
vost ili zavisnost od alkohola ili droge (pa i sklonosti ka vrenju nasilja), ve i oteenih,
radi utvrivanja da li je ili kakve je posledice nasilje ostavilo na njihovo duevno sta
nje, odnosno da li je usled nasilja bio ugroen duevni razvoj maloletnika. Oekivano,
odgovori su uvek bili negativni. Meutim, kada se ima u vidu da je za postojanje dela
dovoljno da je ugroeno spokojstvo oteenog, nema posebnog razloga za traenje
vetaenja, jer i sama radnja i okolnosti pod kojima je izvrena, kao i predistorija odno
sa mogu, objektivno cenjene kao podobne, da ugroze spokojstvo, naravno uz procenu i
subjektivnog oseanja nespokojstva kod oteenog lica.

3.2.Vie oteenih: jedno delo ili sticaj?

Konstrukcija ovog krivinog dela i njegovo pozicioniranje u grupi krivinih dela protiv
braka i porodice stvara probleme i u pogledu odreenja objekta zatite, odnosno da li se
titi porodica ili pojedinac lan porodice. Postavlja se pitanje da li postoji samo jedno

31
 delo i kada je vie lanova porodice na strani oteenog ili je re o sticaju dela. Ovo
delo smeteno je u grupu krivinih dela protiv braka i porodice, to e rei da je grupni
zatitni objekat porodica. Meutim, ovim delom se neposredno titi lan porodice, a
tek posredno bi se moglo govoriti o zatiti porodice. I zakonodavni motiv inkriminacije
bio je zatita pojedinaca, lanova porodice (prvenstveno enskih), ako se slaemo da
je ciljno tumaenje najvanije, onda problema ne bi trebalo da bude. Takoe, svi me
unarodni dokumenti kada pominju nasilje u porodici pominju upravo nasilje prema
pojedinim lanovima eni i deci, te insistiraju na tome da im drava obezbedi efikasnu
zatitu, pa i stroe kanjavanje, to je bio i jedan od argumenata koji je pratio uvoenje
inkriminacije u krivino zakonodavstvo.
Vie identinih akata koji predstavljaju nasilje u porodici uinjenih prema istom
licu lanu porodice, ine nesporno jedno krivino delo nasilja u porodici. Ako su,
na primer, u pitanju tri obine lake telesne povrede, delo e biti kvalifikovano kao
osnovni oblik krivinog dela nasilja u porodici. Ako radnje nisu istog karaktera, a
u sluajevima nasilja u porodici najee i jeste re o kombinovanju razliitih akata
nasilja i drskog ili bezobzirnog postupanja, opet bi postojalo samo jedno delo, jer bi
sticaj bio samo prividan.63 Isti bi sluaj bio i u situaciji kada je re o aktima nasilja koji
bi pripadali razliitim oblicima krivinog dela nasilja u porodici. Delo bi bilo kvalifi
kovano prema najteem obliku nasilja u porodici, s tim to se, razume se, kontinuitet i
intenzitet akata nasilja moraju uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne.
U sudskoj praksi se sreu i sluajevi kvalifikacije dela kao produenog dela, to je
u osnovi ista pria o jednom delu i prividnom (realnom) sticaju, s tim to se isticanjem
konstrukcije produenog dela prilikom kvalifikacije, jasno ili bar neposrednije istie i
potreba za teim kanjavanjem.64 Takva konstrukcija je indikator lutanja sudske prakse
u traenju odgovora na pitanje da li je specifinost ovog dela u jednom aktu ili u kon
tinuiranom preduzimanju akata nasilja. Ako bi se uzelo da je za nasilje u porodici ipak
karakteristino trajanje nasilja shvaenog u smislu ponavljanja odreenih akata (obino
onih koji se smatraju lakim formama nasilja, aktima zlostave), da je to njegova priroda,
takva konstrukcija bi trebalo da bude izostavljena prilikom pravne kvalifikacije injeni
nog stanja u odreenom sluaju nasilja u porodici gde se akti nasilja ponavljaju. Prema
presudi Okrunog suda u Beogradu K. 492/09 od 2. februara 2009. godine i presudi
Prvog optinskog suda u Beogradu K. 1876/07 od 2. aprila 2008. godine, krivino delo
nasilja u porodici ne moe biti produeno krivino delo, ve je re o delu sa indiferen
tnim brojem radnji.
Problem se pojavljuje kada postoji vie oteenih lanova porodice. Ukoliko bi delo
bilo uinjeno prema vie lica, razume se - lanova porodice, ne bi trebalo da bude sumnje
u pogledu kvalifikacije u smislu postojanja sticaja dela, na ta bi upuivalo ciljno tuma
enje norme, odnosno motiv inkriminacije nasilja u porodici koji se odnosi na potrebu
za pojaanom, specifinom zatitom pojedinca lana porodice na emu insistiraju i
meunarodne organizacije koje se bave ovom problematikom.

63 M. orevi, . orevi, op. cit., str. 86: Re je o delu sa indiferentim brojem injenja i prouzrokovanja, za ije
postojanje nije od znaaja da li je radnja preduzeta jednom ili vie puta, tako da u sluaju ponovljenih radnji postoji samo
prividni sticaj.
64 Znaajna novina koju je doneo Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakonika septembra 2009. godine tie se
mogunosti pootravanja kazne u sluaju produenog krivinog dela, te bi tako kada bi ova konstrukcija bila primenjivana
u sluaju krivinog dela nasilja u porodici, uinilac mogao biti kanjen teom kaznom od propisane, s tim to izreena
kazna ne bi smela prei dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora (l. 61, st. 7, KZ).

32
 Na ovom stanovitu je i presuda Vrhovnog suda Srbije, K. I 567/06 od 5. aprila
2006. godine. Sud zakljuuje da u sluaju krivinog dela nasilja u porodici konstruk
cija produenog krivinog dela nije mogua, kada su radnje izvrene prema razliitim
oteenim i postoji onoliko dela u sticaju koliko ima oteenih, jer je oigledno da je
zatitni objekt krivinog dela nasilja u porodici lan porodice, dakle odreena linost.
Meutim, zbog specifinosti dela i okolnosti da istom radnjom ili radnjama uinilac
moe ugroavati vie lica lanova porodice, bez opredeljivanja rtve, smatra se da se
moe raditi o jednom delu, a ne o sticaju. Ovde se kao argument navodi i to da je objekat
zatite porodica,65 a ne pojedinac. Ipak, ne iskljuuje se postojanje sticaja ukoliko nije
re o sluaju gde je radnja izvrenja preduzeta na takav nain (iterativna i sukcesivna
radnja) da ukazuje na prirodno jedinstvo dela.66 Slino je miljenje da se kao jedno delo
mogu tumaiti oni akti koji su upravljeni protiv porodice kao celine ili njenih lanova,
bez opredeljivanja radnje prema nekom od njih ili ako se ne moe pouzdano utvrditi na
koja se lica nasilniko ponaanje odnosilo i koja su se od njih mogla smatrati ugroe
nim.67 Kao primer bi se moglo navesti razbijanje, razbacivanje stvari po kui uz pretnje
da e svi (na primer, prisutni lanovi porodice) biti pobijeni. S obzirom na to to po pra
vilu nije teko utvrditi ko se oseao ugroenim, a da se procenjuje i s obzirom na podob
nost same radnje da proizvede ugroenost, ne bi trebalo da bude problem utvrivanje
koliko je lica ugroeno, posebno kada se ima u vidu i kontekst u kome se nasilje vri.
I u sudskoj praksi se nailazi na stav da u sluaju da je radnja preduzeta prema vie
lanova porodice postoji samo jedno krivino delo, zbog toga to je porodica zatitni
objekat. Tako u presudi Okrunog suda u Beogradu K. 1723/06 od 22. juna 2006. stoji:
Ne postoji sticaj krivinih dela zato to je delo uinjeno prema vie lanova porodice,
ve samo jedno krivino delo. Iako se radi o razliitim pasivnim subjektima, supruzi i
maloletnoj deci, krivinim delom nasilja u porodici iz l. 194 KZ-a ne tite se interesi
pojedinaca ve porodica i porodini odnosi u celini koji su zatitni objekt krivinih dela
protiv braka i porodice.68 A u presudi (Kzz. 68/2008 od 20. oktobra 2008) Vrhovni sud
Srbije zakljuuje: Ako je radnja izvrenja krivinog dela nasilje u porodici izvrena
prema vie lanova porodice, postoji samo jedno krivino delo nasilja u porodici iz l.
194 KZ. Takav stav je obrazloen time da je objekat krivinopravne zatite porodica
kao celina, odnosno lanovi porodice koji ive u zajednikom domainstvu, te da je M.S.
kritinog dana primenio nasilje i pretnju u odnosu na sve lanove porodice koji su se
u tom trenutku nalazili u zajednikom domainstvu...da njegovo celokupno ponaanje
kritinom prilikom predstavlja prirodno jedinstvo i celinu, te da se u njegovim radnjama
stiu svi elementi jednog krivinog dela nasilja u porodici iz l. 194 st. 3 u vezi sa st. 1
KZ.
Interesantno bi bilo napraviti i poreenje s krivinim delom razbojnitva koje se na
lazi u grupi krivinih dela protiv imovine. Sudska praksa iskljuuje postojanje konstruk
cije produenog krivinog dela razbojnitva u sluaju da je re o razliitim oteenim
licima upravo zbog toga to se krivinim delom razbojnitva napada i na lino dobro
65 Z. Stojanovi, Komentar krivinog zakonika, str. 476
66 Ibidem
67 . orevi, Krivinopravni aspekti nasilja u porodici, str. 63.
68 Bilten Okrunog suda u Beogradu, br. 74, 2006, str. 55 - 56.
U praksi beogradskih sudova i tuilatava preovlauje stav da treba suditi za jedno delo i kada je vie oteenih u pitanju.
Meutim, na seminarima o nasilju u porodici za pravosudne organe s podruja drugih (tada) okrunih sudova i tuilatava
u Srbiji dominirala su miljenja (i primeri iz prakse) da treba suditi za onoliko dela koliko ima oteenih. Re je o semi
narima organizovanim u okviru projekta Autonomnog enskog centra Nasilje u porodici ka evropskim reenjima http://
www.womenngo.org.rs/content/blogcategory/52/96/

33
 (to je nesumnjivo sluaj i s krivinim delom nasilja u porodici), osim, izuzetno, kada
je posredi korienje iste prilike nad vie oteenih.69 Dakle, u sluaju razbojnitva gde
postoji vie oteenih lica, govorimo o sticaju dela iako je objekat zatite imovina, dok
u sluaju krivinog dela nasilja u porodici bezrezervno titimo porodicu i opiremo se
primeni sticaja, iako postoji isto obrazloenje da je re o delu upravljenom na linost.
Na primer, kako objasniti odluku Okrunog suda u Beogradu koja kae: kada uini
lac ne daje izdravanje za troje svoje dece koje je po zakonu duan da izdrava na nain
kako je to predvieno odlukom suda, radi se o tri krivina dela nedavanja izdravanja, a
ne o jednom (K. 794/05 od 30. marta 2005. godine). Re je o delu koje je iz iste grupe
krivinih dela kao i nasilje u porodici i kojim se titi isto dobro porodica.
Pogledajmo i srodno krivino delo ugroavanje sigurnosti (l. 138 KZ-a). Za delo
iz st. 2 koje podrazumeva ugroavanje sigurnosti vie lica, propisana je kazna zatvora
od tri meseca do pet godina, pa bismo mogli zakljuiti da je lanovima porodice bolje
da ostvaruju zatitu po ovoj inkriminaciji nego po l. 194. Jer, ukoliko ima vie njih ija
je sigurnost ugroena pretnjom da e se napasti na ivot ili telo, uinilac e odgovarati
za delo iz st. 1 l. 194 za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine, a
tu su i poznati problemi sa utvrivanjem obeleja dela. Dalje, za postojanje krivinog
dela iz l. 138 st. 2 dovoljno je da jedna radnja bude neposredno upravljena prema samo
jednom licu, a da se delo kvalifikuje kao ugroavanje sigurnosti vie lica. Tako, kad se
jednom licu upuuje pretnja da e biti ubijeno, i ono i lanovi njegove porodice, sma
tra se da postoji krivino delo ugroavanja sigurnosti vie lica iako ova druga lica nisu
neposredno bila u prilici da se osete ugroenima.70 Oigledno je da su lanovi porodice
efikasnije zatieni kada napad dolazi spolja, od lica koje nije lan porodice, pa ispada
da je u sluajevima nasilja u porodici koji su slini ovome delo bolje kvalifikovati po
starom, kao ugroavanje sigurnosti vie lica (pod uslovom da govorimo o punoletnim
licima).
ta ako je u okviru iste situacije nasilja jedan lan porodice teko telesno povreen
(pod uslovom da je u pitanju bio nehat), a postoje uslovi da se i drugi lan porodice sma
tra pasivnim subjektom osnovnog oblika dela? U takvoj situaciji bi se delo (koje, dakle,
karakteriu jedinstvo radnji, jedinstvena situacija, kontekst nasilja) moglo kvalifikovati
po stavu 3. Ista situacija bi bila i kada je jedno od lica prema kojima je na jedinstven
nain vreno nasilje bilo maloletno. Kvalifikacija bi bila uinjena prema stavu 3 i to i
jesu najei sluajevi kada se negira postojanje sticaja, a mora se priznati da se propi
sanim kaznenim rasponima za ovaj oblik ne moe prigovoriti, te da je neprimenjivanje
konstrukcije sticaja iz tog aspekta nevano.
ini se da u takvim sluajevima praksa pre posee za teim oblikom, koji je takoe
i lake dokaziv, a ne bavi se onim koji je laki, ali koji bi se takoe mogao utvrditi, te
nema razloga da se odreena situacija ne kvalifikuje kao sticaj dvaju dela, kada se jasno
moe utvrditi da je vie lica oteeno. Lake je postupati na prvi nain, ali ispada da
takvim postupanjem nasilnik biva privilegovan, a pojedini lanovi porodice potisnuti u
drugi plan, iako su i sami rtve. Naime, prilikom sprovoenja istraivanja u beogradskim
optinskim sudovima za 2006. godinu uoena je i praksa optuenja za jedno delo, obino
po st. 3, kada je nasilje vreno prema maloletnom licu, iako je bilo dokaza i za vrenje
nasilja prema supruzi.
69 I. Simi, Krivini zakonik: praktina primena, str. 257.
70 Reenje Okrunog suda u Beogradu K. 2110/04 od 27. avgusta 2004. godine i reenje Prvog optinskog suda u
Beogradu K.1803/03 od 7. juna 2004. godine, u: Bilten Okrunog suda u Beogradu, br. 65, 2005, str. 75.

34
 ta u sluaju kada su iz osnovnog oblika nastupile dve smrtne posledice ili dve teke
telesne povrede? Da li u takvim sluajevima ima osnova za tvrdnju da je porodica ta koja
se titi, a da radnje nisu bile upravljene prema konkretnom licu, nego su bile neoprede
ljene, ali je tea posledica prouzrokovana na odreenim licima? Zagovornik principa
jedinstvena radnja jedno delo i kada je u pitanju vie pasivnih subjekata, na ovo pitanje
odgovara da tu nikako nema mesta jednom (najteem) delu, odnosno obliku, ve e se
u sluajevima iz st. 4 uvek raditi o sticaju.71 Meutim, ima i miljenja da e i u ovom
sluaju biti rei o jednom delu,72 to je dosledno shvatanje koje prati usvojeni princip.
Nije jasno zato bi se u ovom sluaju smatralo da postoje dva dela, ako bi se primenjivao
isti stav o jedinstvenoj radnji uinioca i porodici kao zatitnom objektu. Da li je ipak po
sredi sama teina dela? Takvo razlikovanje ukazuje na nedoslednost u tumaenju norme
i ima direktne posledice u pogledu njene pravilne primene u sudskoj praksi.
Stav da se titi porodica, a koji vodi privilegovanju uinioca, nikako nije bio razlog
inkriminacije nasilja u porodici. Takav stav nas vraa na ona stara, tradicionalna poima
nja vrednosti porodice i njenog ouvanja na ovaj nain. Ako je ratio legis bila pojaana
zatita nezatienih lanova porodice od nasilja u porodici i isticanje specifinosti ovog
dela, onda bi trebalo i na planu primene inkriminacije voditi rauna o tome. Bolje reenje
bi bilo da se nasilje u porodici (kao to je sluaj s makedonskim reenjima)73 ili nasilje
prema licima sa odreenim svojstvom (primer bi mogla biti francuska reenja) predvidi
kao kvalifikatorna okolnost kod pojedinih dela sa elementima nasilja (u grupi krivinih
dela protiv ivota i tela, sloboda i prava oveka i graanina, pa i protiv polne slobode).
Na taj nain bi se izbegli mnogi postojei problemi, pa i ovaj sa sticajem. Do daljnjeg,
ako praksa insistira na tome da se titi porodica (koliko god da to u sutini ne moe biti
tano, osim na nivou formalnog), onda bi okolnost da je ugroeno spokojstvo vie lica
nuno trebalo ceniti kao oteavajuu okolnost. S tim u vezi, bilo bi dobro podii maksi
mum propisane kazne za osnovni oblik na pet godina (kao to je sluaj sa ugroavanjem
sigurnosti vie lica i teim oblikom prinude), a i kao to je to sluaj s nekim uporedno
pravnim reenjima, npr. u Hrvatskoj (gde ak i ne postoje problemi s primenom instituta
sticaja).74

3.3. Nasilje u porodici i druga krivina dela

Na razmatranje problema sticaja pojedinih oblika nasilja u porodici s obzirom na okol
nosti u kojima se deava, nadovezuje se, logino, izlaganje o odnosu ovog dela s drugim
delima, prvenstveno onim ija obeleja ulaze u okvire krivinog dela nasilja u porodici,
ali i drugim delima kojima se prua zatita od nasilja u porodici u kriminolokom smislu
(a koja nisu obuhvaena delom iz l. 194 KZ-a).
U okviru nasilja u porodici, prepoznaju se obeleja nekih drugih dela: ugroavanja
sigurnosti, zlostavljanja i muenja, obine lake telesne povrede, prinude (u osnovnom
obliku, st. 1 l. 194 KZ-a), ugroavanja opasnim oruem pri tui ili svai, opasne lake
telesne povrede (st. 2 l. 194 KZ-a), zaputanja i zlostavljanja maloletnog lica, teke
71 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 476.
72 Lj. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, str. 551.
73 U makednoskom Krivinom zakoniku okolnost da je nasilje izvreno u okvirima porodice jeste kvalifikatorna okol
nost u sluaju inkriminacija sa elementom nasilja, to olakava posao sudskoj praksi. Naravno, dato je i tumaenje nasilja
u porodici, koje favorizuje ire tumaenje i nasilja i porodice, odnosno njenih lanova. Videti: S. Jovanovi, Pravna zatita
od nasilja u porodici, str. 150-153.
74 O hrvatskim reenjima u vezi s krivinopravnom zatitom od nasilja u porodici: Ibid, str. 133-138.

35
 telesne povrede (nehatne, proizale iz dela predvienih prethodnim stavovima) u st. 3 l.
194 KZ-a i nehatnog lienja ivota (kao posledice proizale iz st. 1, 2 i 3) u st. 4 l. 194
KZ-a.
U sluajevima kada je re o ostvarenju obeleja pojedinih dela koja su istovremeno i
obeleja dela nasilja u porodici, razume se da postoji, po principu specijaliteta, samo jed
no delo i to nasilje u porodici. Ipak, odreeni problemi se mogu uoiti u onim situacija
ma gde su propisane kazne za dela sa elementima nasilja uinjenog van porodice vee
nego kod odreenog oblika dela nasilja u porodici. To je naroito vano kada se uzme u
obzir praksa kvalifikovanja dela uinjenog/uinjenih prema vie lica kao jednog dela. Na
primer, u okvirima nasilja u porodici je veoma zamislivo vrenje prinude (l. 135 KZ-a)
i to teeg oblika iz st. 2, za koji je propisana kazna zatvora od est meseci do pet godina,
dok bi se takva situacija (osim ako je pri tom korieno oruje ili drugo opasno sredstvo
ili je delo uinjeno prema maloletnom licu) u porodici kvalifikovala po st. 1 za koji je
propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ili, u sluaju ostvarenja obeleja
dela zlostavljanja i muenja75 iz l. 137 st. 2, to je takoe mogua situacija u porodinim
okvirima, propisana kazna jeste est meseci do pet godina. S tim to u sluaju pomenutih
dela ne bi bilo problema s kvalifikovanjem dogaaja po pravilima u pogledu sticaja ako
je u pitanju vie oteenih, jer je re o delima iz grupe krivinih dela protiv sloboda i
prava oveka i graanina, te je objekat zatite lino dobro (pravo ili sloboda). Takoe,
ukoliko je vie (punoletnih) oteenih delom nasilja u porodici iz st. 1, proizlazi da bi
bilo bolje primeniti kvalifikaciju iz l. 138 st. 2 (ugroavanje sigurnosti vie lica) nego
delo kvalifikovati kao jedno delo nasilja u porodici iz st. 1 l. 194, s obzirom na to to
je u prvom sluaju propisana kazna zatvora s maksimumom od pet godina. Dakle, jasno
je da je u situacijama nasilja u porodici ak bolje primeniti inkriminacije sa elementima
nasilja i kada je re o jednom licu - oteenom (i samo jednom dogaaju, te ne bi bilo
problema ni s razmatranjem kontinuiteta ni u pogledu radnje niti posledice), a naroito
kada je re o vie oteenih. S obzirom na postojeu praksu, jasno je i to da uinilac
nasilja u porodici biva privilegovan, te se namee zakljuak da je zatita oteenih za
dela nasilja u porodici ipak gora nego to je to sluaj sa zatitom onih koji nisu lanovi
porodice, a trebalo bi da bude drugaije, sudei bar po zahtevima onih koji se bave ovom
problematikom, ali i zbog same ratio legis inkriminacije.
Moglo bi se ak postaviti i pitanje ta biva s tekom telesnom povredom (lan 121
KZ-a) koja u okvire nasilja u porodici ulazi samo ako je proizala iz dela iz st. 1 i 2 l.
194, te po optim pravilima u odnosu na nju treba da postoji nehat. Izvan ovog okvira
ostaje teka telesna povreda naneta umiljajno. Naa sudska praksa ovakve situacije pod
vodi pod nasilje u porodici iz st. 3, iako je esto sporno da li je povreda naneta nehatno.
Naime, najee se deava upravo suprotno, da je teka telesna povreda naneta sa umi
ljajem, pa i kada predstavlja samo jedan od akata nasilja koji se vre u porodici, teu
manifestaciju nasilnikog ponaanja.
Prema optim pravilima u vezi sa odgovornu za teu posledicu: kad je iz krivinog
dela proizala tea posledica zbog koje zakon za to delo propisuje teu kaznu, ta se kazna
moe izrei ako je uinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umiljajem
ako time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela (l. 27 KZ-a). Jasno je da
je u sluaju postupanja sa umiljajem u odnosu na teku telesnu povredu ostvaren neki
od oblika teke telesne povrede iz l. 121 KZ-a, te bi, na osnovu optih pravila, trebalo
75 Obeleja ovog dela nagovetavaju slubeno lice kao uinioca, ali s obzirom na to to je svojstvo slubenog lica
kvalifikatorna okolnost predviena st. 3, moglo bi se razmiljati i o nekom drugom licu (lanu porodice) kao uinio
cu.
36
postupati po konstrukciji sticaja nasilja u porodici i (umiljajne) teke telesne povrede.
Meutim, s obzirom na propisanu kaznu za ovaj oblik nasilja u porodici (koja je tea od
one propisane ak za osobito teku telesnu povredu iz l. 121 st. 2 KZ-a), moglo bi se
zakljuiti da je bolje i teku telesnu povredu u odnosu na koju je postojao umiljaj kva
lifikovati po st. 3 l. 194 KZ-a, jer bi u sluaju kvalifikovanja dela kao sticaja osnovnog
oblika nasilja u porodici i, na primer, obine teke telesne povrede, uinilac bio privile
govan, iako je postupao u odnosu na teku telesnu povredu s teim oblikom krivice.
Za razliku od sluaja nastupanja teke telesne povrede u okvirima nasilja u porodici
ili u vezi s nasiljem u porodici, kada je u pitanju smrtna posledica koja stoji u vezi s nasi
ljem u porodici, u sutini nema problema. Ukoliko je smrtna posledica rezultat nasilja u
porodici u odnosu na koji postoji nehat uinioca, delo e se kvalifikovati po st. 4 l. 194,
dok e u protivnom delo konkurisati za teko ubistvo iz l. 114 t. 10 KZ-a (ubistvo lana
porodice koji je prethodno zlostavljan). Naravno, ne treba a priori iskljuiti mogunost
postojanja uslova za kvalifikaciju po nekom drugom obliku ubistva, ako je re o jednom
izolovanom aktu (bez ranijeg zlostavljanja ili postoji veliki vremenski diskontinuitet
izmeu zlostavljanja i umiljajnog lienja ivota).
I na kraju, postoje inkriminacije kod kojih nema problema u smislu razgranienja s
nasiljem u porodici. Re je o deliktima seksualnog nasilja koji predstavljaju posebnu
grupu delikata i koji ni na koji nain ne ulaze u krivinopravnu sferu nasilja u poro
dici. Kriminoloka dimenzija problema svakako jeste prisutna, ali ba zato je vano i
naglasiti da nije i ne treba da bude iskljuen sticaj ovih dela, odnosno nekog od njih i
nasilja u porodici, ako je neki od seksualnih delikata bio uinjen u okvirima postojeeg
nasilja u porodici, pa makar i kao jedan neodvojiv deo konteksta nasilja u konkretnom
sluaju. Iako bi se moglo razmiljati o konstrukciji prividnog idealnog sticaja, krimi
nalnopolitiki razlozi opravdavaju kvalifikovanje navedene situacije kao sticaja, na pri
mer, silovanja i odgovarajueg oblika nasilja u porodici (naroito kada je nasilje imalo
kontinuitet, pa je u jednom trenutku dolo i do silovanja).
Na kraju, podsetimo se onih koji se, prema tumaenju zakonodavca, nee smatrati la
novima porodice i situacija u kojima e biti rtve nekog oblika nasilja. Na primer, biva
vanbrana supruga prema kojoj nasilje vri bivi partner ne moe biti rtva nasilja u
porodici iz l. 194 st. 1, ali moe traiti zatitu u okvirima dela ugroavanja sigurnosti
iz l. 138 st. 1 KZ-a, ukoliko je bilo pretnje napadom na ivot ili telo. Dobro je to to od
septembra 2009. godine i za ovaj oblik dela goni javni tuilac, a ne privatni, kao to je
do tada bio sluaj.
Mogue je da e rtva podneti privatnu tubu za laku telesnu povredu iz l. 122 st.
1 (za koju je propisana novana kazna ili zatvor do jedne godine) to je nepovoljnije
reenje zbog problema s kojima se sree privatni tuilac. Ali, ako je povreda naneta sred
stvom podobnim da telo teko povredi (l. 122 st. 2 KZ-a), ovlaeni tuilac jeste javni
tuilac. Naravno, ukoliko ima prinude (l. 135 KZ-a) ili zlostavljanja i muenja (l. 137
KZ-a), opet je situacija povoljnija (ili bi bar tako trebalo da bude), jer se za ova dela goni
po javnoj optubi. Javni tuilac bi, pak, morao obratiti panju i na to da je re o licima
izmeu kojih je postojao bliski, lini odnos, da se nasilje nastavilo, ili da se pojavilo na
knadno, u vezi s ranijim odnosom i/ili njegovim prekidom (na koji nasilnik, videli smo,
nerado pristaje), te da i postupanje po takvim pravnim kvalifikacijama bude hitno, kao
to bi trebalo da bude u sluajevima nasilja u porodici i da se rtvi prui sva pomo koja
se prua i rtvama nasilja u porodici ili na koju se i oni upuuju. Naravno, okolnost da
je re o bivim partnerima, te prisustvo nasilja u ranijem partnerskom odnosu ili motivi

37
 za pojavu nasilja po njegovom prekidu (ljubomora, nepristajanje na prekid odnosa i sl.)
treba da budu tretirani kao oteavajue okolnosti prilikom sankcionisanja dela.
Formalna reenja (konkretno tumaenje zakonodavca u vezi s lanovima porodice)
ne bi smela uticati na efikasnost postupanja i ireg i obuhvatnijeg sagledavanja i razu
mevanja problema, naroito kada su u pitanju lica koja su rtve akata u kojima se mani
festuju ili nastoje manifestovati (nad)mo i kontrola, te patrijarhalni stavovi o odnosima
u porodici ili u vezi. Jedno od reenja koja se pojavljuju u uporednopravnim okvirima, a
koja mogu biti znaajna za pomenute situacije (naroito kad je re o bivim partnerima,
mada to mogu biti i druga lica) jeste inkriminisanje proganjanja ili uhoenja (stalking)
kojima se takoe moe ugroavati neije spokojstvo, pa i bez primene nasilja, pretnji
ili drugih radnji koje ulaze u okvire nasilja u porodici ili drugih, srodnih inkriminacija.
Naravno, pored samog inkriminisanja, neophodno je i pruanje efikasnih mera zatite
licima koja su rtve ovih akata, a koje su srodne onima koje treba da uivaju rtve nasilja
u porodici.

3.4. Odmeravanje kazne

Kao problem u primeni l. 194 KZ-a, ali koji nema veze neposredno s njenim tumae
njem, pojavljuje se i problem odmeravanja kazne za nasilje u porodici, u vezi sa okol
nostima koje se cene kao olakavajue, odnosno kao oteavajue. I dalje je primetno
uhodano, rutinsko navoenje okolnosti koje se cene prilikom odmeravanja kazne i to
najee kao olakavajue. Takva praksa je konstatovana i prilikom odmeravanja kazne
za druga (razliita) krivina dela, tako da se moe zakljuiti da je rutinsko postupanje,
automatizam prilikom ocene pojedinih okolnosti koje su znaajne za odmeravanje ka
zne, opte pravilo.76
Tako se i dalje kao olakavajue okolnosti navode one koje su neprimerene za ovu vr
stu krivinog dela. Oteavajue okolnosti se sporadino pojavljuju, takoe po ustaljenoj
emi, dok se odreenima, koje postoje u konkretnom sluaju, ne pridaje znaaj.
Rezultati istraivanja kaznene politike sudova u Srbiji pokazuju da u pogledu
olakavajuih okolnosti apsolutno dominiraju one subjektivnog karaktera line i
porodine prilike uinioca, raniji ivot uinioca i dranje posle izvrenog dela.77Isti
je sluaj i sa okolnostima koje se uzimaju u obzir pri odmeravanju kazne za krivino
delo nasilja u porodici,78 to govori u prilog tezi o automatizmu u postupanju sudova
prilikom navoenja okolnosti koje opredeljuju vrstu i meru sankcije.
Naime, neprimereno je kao olakavajuu okolnost ceniti porodinost uinioca s obzi
rom na to to je delo usmereno protiv lana porodice, pa tako, indirektno i protiv poro
dice. Osim ako se kao porodinost ne ceni okolnost da je uinilac, na primer, po svaku
cenu hteo da odri porodicu na okupu, odnosno pod svojom komandom, pa je u tu svrhu
i koristio nasilje. Naravno, to je nedopustivo tumaenje. Ta okolnost se stavlja pod znak
pitanja i u sluajevima odmeravanja kazne kod drugih krivinih dela, s obzirom na to
to nije sasvim jasno ta pojam porodian treba da znai.79 Treba napomenuti i to da
kada su u pitanju ene uinioci (bilo kog krivinog dela), okolnost porodina ne po
76 O uticaju olakavajuih i oteavajuih okolnosti na odmeravanje kazne: J. iri, . orevi, R. Sepi, Kaznena poli-
tika sudova u Srbiji, Centar za mir i razvoj demokratije, Beograd, 2006, str. 89-97.
77 Ibidem, str. 92; Isto i: Lj. Lazarevi, Jugoslovenska kriminalna politika u oblasti represije, Jugoslovenska revija za
kriminologiju i krivino pravo, br. 1-2, 1986, str. 43 - 44.
78 S. Jovanovi, Pravna zatita od nasilja u porodici, str. 201-204, S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo
nasilja u porodici..., str. 60 i 86-87.
79 J. iri, . orevi, R. Sepi, op. cit., str. 94; D. Atanackovi, Kriterijumi odmeravanja kazne, Prosveta, Beograd,
1975, str. 107.
38
stoji, jer verovatno jedino muki lanovi populacije imaju izbora da budu ili da ne budu
porodini, to nas moe ponovo odvesti u diskusiju o rigidnim, patrijarhalnim obrascima
i oekivanjima koja su u vezi s drutvenim ulogama polova. I u istraivanju pravosudne
prakse u Beogradu, jedna od najee navoenih olakavajuih okolnosti jeste okolnost
da je optueni porodian ovek (uz to esto oenjen).
Slino je i s roditeljstvom. injenici indirektnog nasilja prema deci sudovi ne daju
pravnu relevantnost, konstatujui prisustvo dece nasilnom aktu/aktima samo deskriptiv
no i ne cenei je kao okolnost koja bi morala da oteava krivinu odgovornost uinilaca
(kojima se, meutim, okolnost da su roditelji te iste dece, paradoksalno, uzima u obzir
kao olakavajua).80 Nekada se navodi i da uinilac bitno doprinosi izdravanju dece.
Podsetimo se da se po volji slovenakog zakonodavca dete koje ivi u porodici u kojoj
postoji nasilje (bez obzira na to to i samo nije neposredno viktimizovano nasiljem) uvek
smatra rtvom/oteenim.
Dranje uinioca posle izvrenog dela jeste jedna kompleksna okolnost kojoj se ne
sme prilaziti nekritiki u sluajevima nasilja u porodici, posebno kada se u njenim okvi
rima razmatraju priznanje, kajanje i obeanje uinioca da delo nee ponoviti. S tim u
vezi, vano je podsetiti na nalaze istraivanja po kojima su kajanje i obeanje okrivlje
nog da delo vie nee ponoviti deo jednog ustaljenog obrasca, odnosno jedna od faza u
ciklusu nasilja u porodici. Treba utvrditi, imajui u vidu sve okolnosti sluaja, da li je
re o stvarnom kajanju81 ili je posredi formalno, verbalno pokajanje koje je usmereno
na ishodovanje nie kazne ili blae sankcije. Kada je u pitanju priznanje dela, takoe ga
ne treba uzimati u obzir nekritiki, ve utvrivati i koliko je okrivljeni bio pritenjen
drugim dokazima. Tako je u jedom sluaju nasilja u porodici okrivljeni kajanje (kao i
samoopravdanje istom prilikom) izrazio sledeim reima: ao mi je zbog svega. Nisam
trebao ba toliko da je bijem, ali da nisam, ona bi ostavila mene i decu.82 Ovaj primer
jasno pokazuje koliko je za enu rizino naputanje partnera. Da li je to dobar primer za
nain na koji se spasava porodica koja se, kako smo videli, smatra objektom zatite?
Meutim, re je o okolnostima koje se, ini se, po automatizmu navode i u presudama za
nasilje u porodici, kao to su, na primer, okolnosti mladosti i starosti, koje se navode ve
prema potrebi, odnosno svojstvu uinioca ili okolnost da je u teem ivotnom dobu,
ta god to znailo. Naravno, tu je i uvena okolnost jedini hranilac porodice, to
se u neku ruku, imajui u vidu sveopte siromatvo, moe razumeti, ali se takoe ini
problematinim kao olakavajua okolnost u ovim sluajevima.
Monotoniju u navoenim olakavajuim okolnostima razbila je jedna interesantna
olakavajua okolnost okrivljeni se uredno odazivao pozivima suda. Zar to nije oba
veza svih graana koje sud poziva?
Na sreu, postoje i drugi primeri. U jednoj presudi Okrunog suda u Beogradu kon
statovano je da u sluaju krivinog dela nasilja u porodici ne predstavlja olakavajuu
okolnost to to je okrivljeni jedini hranilac porodice. Ovo stoga to su ostali lanovi
porodice, nezaposleni, u inferiornom poloaju u odnosu na okrivljenog zbog same inje
nice da je on jedini koji donosi novac u kuu.83 Ovakav sluaj, tretiranje ove okolnosti
80 Z. Mrevi, S. Radisavljevi, S. Milivojevi, Kaznena politika i krivini postupak kao mera zatite dece od nasilja
nedostaci i pravci moguih promena, u: Trajkovi, R. (ur.) Zatita dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Ministarstvo
za brigu o porodici, Beograd, str. 129.
81 . orevi, Stvarno kajanje, Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 4, 1990, str. 31-41.
82 M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica, str. 157.
83 Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 842/04 od 15. aprila 2004. godine i presuda Drugog optinskog suda K.
1669/03 od 30. decembra 2003. godine. I. Simi, A. Trenjev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, JP Slu-
beni glasnik, Beograd, 2005, str. 29.
39
 kao olakavajue, posebno je neprimeren u onim, veoma estim situacijama kada se
suprug protivi zaposlenju supruge ili joj ak ne dozvoljava da radi.84
U presudi Vrhovnog suda Srbije konstatovano je da uiniocu krivinog dela ubistva
kada je izvrenjem dela usmrtio suprugu s kojom ima etvoro maloletne dece, to to je
otac etvoro maloletne dece ne moe predstavljati olakavajuu okolnost koja bi bila
razlog za ublaavanje kazne, iako obaveza izdravanja etvoro maloletne dece predstav
lja olakavajuu okolnost.85 I ova odluka jeste primer koji treba slediti. Samo roditelj
stvo, bez zalaenja u ispitivanje njegovog kvaliteta, ne bi trebalo da bude olakavajua
okolnost ni kada su u pitanju druga dela, a ponajmanje kada je re o nasilju u porodici.
tavie, u sluajevima nasilja u porodici, ova okolnost mogla bi se pojaviti kao oteava
jua, s obzirom na posledice koje to delo moe imati po decu, ak i kad nisu neposredno
rtve nasilja.
Oteavajue okolnosti su obino malobrojne, a najee navoene jesu ranija osui
vanost i ranija prekrajna kanjavanost (za dela sa elementima nasilja). U jednoj presudi
je navedeno da je optueni est puta prekrajno kanjavan i to pet puta za delo iji je
objekat istovetan kao i objekat iz l. 194 KZ-a. Bilo je i okolnosti kao to je kolnost
da je silu upotrebio prema majci, koja je psihiki obolela, a to je znao i zloupotreblja
vao, to je silu upotrebio prema majci, eni koja ga je rodila i othranila. Upadljivo je
nedostajanje okolnosti u pogledu postojanja ranijeg zlostavljanja, te njegovog trajanja i
intenziteta. Zato treba podrati stav izraen u jednoj presudi Okrunog suda u Beogradu.
Naime, u toj presudi stoji: Po oceni Okrunog suda, prvostepeni sud nije na odgo
varajui nain cenio sve okolnosti koje su od znaaja za izbor, vrstu i visinu krivine
sankcije, tako da nije na odgovarajui nain ocenio drutvenu opasnost uinjenog dela i
to injenicu da je okrivljeni, kako je to utvreno u postupku pred prvostepenim sudom,
vie godina vrio nasilje nad svojom suprugom, ovde oteenom, o emu su svedoili
sasluani svedoci, to je evidentirano i u centru za socijalni rad i to je oteena bila pri
nuena da prijavljuje i policiji, i da je prilikom vrenja tog nasilja istu ne samo psihiki
zlostavljao, ve joj je i nanosio odreene povrede.86
Kako su oteavajue okolnosti upadljivo nedostajue, evo jedne koja bi mogla doi
u obzir. Istina, re je o kontroverznoj okolnosti, sudei po oprenim stavovima u teoriji
i sudskoj praksi porast broja krivinih dela na podruju odreenog suda ili ire, to je
nesumnjivo sluaj s krivinim delom nasilja u porodici. Ova okolnost bi se mogla ceniti
kao oteavajua, pod uslovom da se valjano (kao to bi trebalo uiniti i s drugima) utvrdi
i obrazloi.87 Ukoliko se sud ne opredeli za njeno navoenje, to o njoj mora svakako vo
diti rauna i imati je u vidu pri odmeravanju kazne, cenei njeno postojanje u okvirima
neke druge okolnosti, na primer, drutvene opasnosti dela.
Slina ukazivanja na problematine okolnosti koje se sreu u presudama sudova u
Republici Srpskoj88 idu u prilog tezi da se o njima i porukama koje one alju ne razmilja
84 Rezultati istraivanja Konkurentnost ena sa decom na tritu rada pokazuju da u kategoriji nezaposlenih ena svaka
jedanaesta ne radi jer joj mu zabranjuje da radi, dok svaka peta ne radi zbog roenja ili negovanja deteta. U kategoriji
zaposlenih ena, 18% izjavilo je da se mu protivio njihovom zaposlenju. M. Luki, S. Jovanovi, Konkurentnost ena
na tritu rada: (ne)ravnopravne - na poslu i u kui, Socijalna misao, 2003, br. 1, str. 49.
85 Presuda Vrhovnog suda Srbije K. 744/05 od 30. juna 2005. i presuda Okrunog suda u Smederevu K. 79/04 od 30.
decembra 2004.
86 Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 2978/06 od 8. novembra 2006. godine i presuda Optinskog suda u Mlade
novcu K. 225/06 od 22. avgusta 2006. godine, Bilten Okrunog suda u Beogradu, br. 76, 2007, str. 100.
87 S. Jankovi, Moe li porast broja krivinih dela predstavljati oteavajuu okolnost kod odmeravanja kazne, u: L.
Kron, B. Knei (ur.) Kriminal i dravna reakcija: fenomenologija, mogunosti, perspektive, Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd, str. 193-207.
88 I. Markovi, op. cit., str. 59.

40
mnogo ni na drugim (srodnim) prostorima, ve da je posredi automatizam i nedovoljno
zanimanje ili nepoznavanje problematike nasilja u porodici.

3.5. Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim

U pogledu zabrane kontaktiranja, osnov za kritikovanje postojao je sve do 2009. godine,
mada ni sada nije u potpunosti uklonjen. Naime, 2009. godine izmene KZ-a donele su
i novu meru bezbednosti, koja je i te kako dobrodola u sluajevima nasilja u porodici.
Re je o meri bezbednosti iz l. 89a KZ-a, koja se sastoji u zabrani pribliavanja i komu
nikacije sa oteenim. Tom se merom moe uiniocu zabraniti pribliavanje oteenom
na odreenoj udaljenosti, zabraniti pristup oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog
i zabraniti dalje uznemiravanje oteenog, odnosno dalju komunikaciju s njim. Potrebno
je da sud proceni da bi dalje vrenje takvih radnji uinioca krivinog dela bilo opasno po
oteenog. Ovakva mera jeste izuzetno znaajna za sluajeve nasilja u porodici, ali i za
one koji se ne kvalifikuju tako zbog toga to nema potrebnog svojstva (lana porodice)
na strani oteenog, odnosno uinioca.
Pitanje je da li bi se primenom ove mere moglo izdejstvovati iseljenje iz stana uini
oca koji je svojina uinioca, jer za razliku od porodinopravnih odredbi koje reguliu
sline mere o tome nema rei, tako da je verovatnije oekivati da krivini sudovi
nee zabranjivati pristup mestu stanovanja, ako je ono u svojini uinioca ili ako je on
zakupac, iako bi to bilo opravdano i u skladu s meunarodnopravnim zahtevima, kao i s
domaim, porodinopravnim reenjima. ine se verovatnijim zabrane koje se sastoje u
zabrani prilaska oteenom na odreenoj udaljenosti (pa i ako se i nalaze u istom stanu,
to je ocenjeno kao besmisleno) i zabrani daljeg uznemiravanja, odnosno komunikacije
sa oteenim. U ovom drugom sluaju, moe se postaviti pitanje ta bi to bilo uznemira
vanje oteenog, jer je po jezikom tumaenju to (zlonamerno) postupanje koje bi moglo
biti drugaije i od zlostave i od nasilja (u ovim sluajevima koji svakako i jesu uznemi
rujui razmatrali bismo i povrat uinioca), a koje je za oteenog neprijatno, nelagodno,
poniavajue, provocirajue i naruava mu spokojstvo. Nema razloga da se u tumaenju
ovog pojma ne posluimo tumaenjem Zakona o ravnopravnosti polova (l. 10) prema
kome je uznemiravanje svaki neeljeni verbalni, neverbalni ili fiziki akt, uinjen s na
merom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje ne
prijateljskog, poniavajueg, degradirajueg ili uvredljivog okruenja. Naravno, ovakvi
postupci bi se morali i objektivno sagledati kao uznemirujui, pri emu se svakako mora
uzeti u obzir situacija koja je prethodila izricanju mere.
Mera moe trajati najdue tri godine, a moe se izrei uz novanu kaznu, rad u jav
nom interesu, oduzimanje vozake dozvole, uslovnu osudu i sudsku opomenu. Vreme
koje je provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode, ne uraunava se u vreme
trajanja mere.
Ono to jeste problem u vezi s tom novom, dobrodolom merom bezbednosti jeste
nepredvianje naina njenog izvrenja, pa i sankcionisanja u sluaju da mera bude pre
krena, a da nije re o novom delu. Nikako se ne bi mogla primeniti odredba l. 194 st.
5 KZ-a, iako ima razmiljanja i u tom pravcu, s obzirom na to to ona ima u vidu mere
zatite od nasilja u porodici koje je sud izrekao na osnovu zakona, a to su mere predvi
ene Porodinim zakonom (po njegovom usvajanju je i formulisan st. 5 l. 194 KZ-a).
Re je o meri bezbednosti, koja se, istina, moe posmatrati i kao mera zatite od nasilja
u porodici, ali poto su ekstenzivna tumaenja u krivinom pravu nedopustiva, moramo

41
 saekati da zakonodavac ispravi svoju greku. Takoe, ova mera nije rezervisana samo
za zatitu rtava nasilja u porodici, ve i za rtve drugih dela, a to mogu biti upravo i ona
lica koja se zbog novih reenja nee smatrati lanovima porodice, a bie im neophodna
zatita i putem ove mere bezbednosti.
Najbolje bi bilo, s obzirom na to to se mera moe izricati uz uslovnu osudu, predvi
deti mogunost opoziva uslovne osude u sluaju da mera ne bude ispotovana (kao to
je uinjeno u drugim sluajevima mera bezbednosti koje se sastoje u zabranama: kada
su u pitanju mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, l. 86 st. 6 KZ-a i
mera zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti l. 85 st. 3 KZ-a).
Neko bi mogao rei da se meu obavezama koje ispunjavaju sadrinu zatitnog nad
zora (uz uslovnu osudu) nalazi jedna ija bi primena mogla doi u obzir, uzdravanje od
poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi, ako to moe biti prilika ili podsticaj na
ponovno vrenje krivinih dela (l. 73 st. 1 t. 5 KZ-a). Tako bi se uz uslovnu osudu sa
zatitnim nadzorom mogla odrediti obaveza neposeivanja odreenih mesta, na primer
mesta stanovanja oteenog ili mesta gde radi, ali bi bolje bilo preciznije formulisati
posebnu obavezu koja bi po svojoj sutini bila ista kao pomenuta mera bezbednosti.
Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom ini se posebno pogodnom sankcijom u slua
jevima nasilja u porodici, kada se sud ve opredeljuje za uslovnu osudu, jer vreme pro
veravanja moe biti due od tri godine (koliko moe trajati mera bezbednosti); zatim sud
ima mogunosti da odredi i druge obaveze, a jedna od njih jeste i ispunjavanje obaveze
izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza (l. 73 t. 1
KZ-a), da ukida, menja utvrene obaveze tokom trajanja nadzora, produi vreme traja
nja nadzora, a moe i opozvati uslovnu osudu. Ako se nekada i kritikovala ova krivina
sankcija, zbog toga to nije bilo uslova za njenu primenu, danas, osnova za kritikovanje
u tom smislu nema. Od aprila 2008. godine formirane su poverenike slube u svim
regionima u Srbiji i do 2010. godine ova sankcija izreena je u etrdesetak sluajeva.
Efekti koje proizvodi mera zabrane pribliavanja posebno su znaajni za period traja
nja krivinog postupka za nasilje u porodici, kako bi se nasilnik i rtva razdvojili i kako
bi se spreilo ponavljanje nasilja. Ovo se moe postii pritvaranjem uinioca, izreenom
merom zatite od nasilja u porodici u graanskom postupku, ali od izmena ZKP-a
2009. godine i posebnom merom predvienom u l. 136 st. 2 ZKP-a, o emu e biti
rei u delu posveenom spreavanju reviktimizacije i sekundarne viktimizacije otee
nog.
Kada su u pitanju mere koje podrazumevaju zabranu prilaska rtvi, osnovni problem
jeste pitanje ko e kontrolisati primenu te mere. Kako se rtva moe zatiti u sluaju
kad uinilac pokua da prekri zatitnu meru i priblii se na nedozvoljenu udaljenost?
U tim sluajevima, kao koristan uzor mogao bi posluiti austrijski model zatite u kome
policija kontrolie primenu ove mere, a slino je i sa onim zakonodavstvima iz regiona,
koja poznaju posebnu meru zabrane kontaktiranja sa odreenim licima. Policija je ta
koja kontrolie meru i na zahtev suda mora dostavljati izvetaj o tome kako se mera
primenjuje.
Meutim, kao daleko efikasnije sredstvo, istina i skuplje i zahtevnije, mogla bi se
primeniti mera elektronskog nadzora nasilnika koja je pogodna za ostvarivanje nadzora
nad osuenim koji se nalazi na slobodi (electronic monitoring, electronic tagging),89 to
od 2009. godine poznaje i srpski ZKP za potrebe izvrenja mera procesnog karaktera.
89 N. Mrvi-Petrovi, . orevi, Mo i nemo kazne, Vojna knjiga, Beograd, 1998, str. 109 - 112.

42
Evo jo jednog primera neusklaenosti srodnih propisa. Po svojoj sutini sline mere
imaju razliiti tretman. Naime, o izvrenju krivinopravne mere nema ni rei, dok ona
krivinoprocesnog karaktera ima bolji tretman.
Inae, u savremenim uslovima omoguava se i elektronsko praenje same rtve nasi
lja u porodici s ciljem da se uinilac na vreme sprei da prekri zabranu prilaska rtvi ili
objektu u kome se nalazi.90

90 Mrvi-Petrovi, Kriza zatvora, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2007, str.

43
 KRIVINOPROCESNI ASPEKTI:
RTVA U KRIVINOM POSTUPKU

Kada se razmatra krivinopravna zatita od nasilja u porodici, ne sme se prenebrei

specifinost poloaja rtve/oteenog lica, ali i drugih lanova porodice kao svedoka u
krivinom postupku koji se vodi zbog nasilja u porodici. Ovo stoga to je krivinoproce
sna dimenzija zatite neodvojiva od krivinopravne, a odreena reenja i te kako imaju
uticaja na efikasnost krivinopravne zatite od nasilja u porodici.

1. Neprijavljivanje nasilja
Pre nego to se upustimo u analizu protivrenosti procesne funkcije lana porodice kao
oteenog lica ili svedoka i njegove pozicije u porodici, te procesnog prava koje po tom
osnovu uiva, treba ukazati na momente koji prethode pokretanju krivinog postupka.
Re je o samom prijavljivanju dela, s obzirom na to to, kada se ima u vidu priroda dela,
posebno njegovog osnovnog oblika, prijava najee potie od samog oteenog ili dru
gog bliskog lana porodice. Uopte uzev, krivina dela koja se vre u okviru porodice
esto ne prelaze njen okvir, jer rtva iznalazi razne naine prilagoavanja nasilju koje
trpi, pogotovu kada je nemona (a po pravilu jeste) da se nasilniku suprotstavi.
Radi porodinog ugleda, sopstvene slike o sebi, predstave drugih o uiniocu, zbog
dece, ene ne iznose loe vesti o porodici. Za njih izolovanost, diskretnost i intimnost u
odnosima s blinjima najee imaju vei znaaj od viktimizacije koju trpe, pa moraju
da biraju izmeu dva zla ono koje je manje.1 Prema miljenjima istraivaa ovog feno
mena, meu razlozima neprijavljivanja nasilja, na prvom mestu jeste visoka toleran
cija na nasilje koje se deava u porodici, to odgovara tradicionalnom, patrijarhalnom
shvatanju branih i porodinih odnosa, dok je na drugom mestu sramota da se prijavi
takvo deavanje u porodici, to je takoe na istoj liniji tradicionalnog, patrijarhalnog, te
poimanja porodice kao privatne sfere i nasilja u njoj kao privatnog problema.2 Kao ra
zlozi neprijavljivanja mogu se navesti i drugi razlozi line prirode, kao to je nada da se
nasilje nee ponoviti, verovanje u obeanja uinioca upuenih u tom pravcu, prihvatanje
svoje krivice u onome to se desilo, to bi se moglo povezati sa opratanjem i opravda
vanjem onoga to se dogodilo. Meutim, tu su i razlozi koji nisu na liniji pratanja i vere
u bolje sutra, ve su u vezi sa strahom rtve od veeg nasilja, uz istovremeno posto
janje svesti kod nje o tome da izostaje podrka drugih lanova porodice, te da ne moe
verovati u delotvornost akcija dravnih institucija (uverenje esto zasnovano na ranijem
negativnom iskustvu).3
1 J. Pear, Viktimologija druine, Revija za kriminalistiko in kriminologijo, 1984, br. 2, str. 144 -145.
2 S. opi, Nasilje u porodici i drutvena reakcija u: V. Nikoli-Ristanovi (ur.) Porodino nasilje u Srbiji, str. 94.
3 Svaka deseta ispitanica rtva nasilja u porodici, izjavila je da zna iz svog iskustva da policija ne eli da se mea u
ovakve stvari, a svaka etrnaesta da zna iz iskustva drugih da je to tako. Svaka peta izraava nevericu u pogledu mogu
nosti policije da pomogne. S. opi, Nasilje u porodici i drutvena reakcija, str. 94.

44
 Kada se ipak odlui na prijavljivanje, predrasude i seksistiki pristup nadlenih orga
na mogu je pokolebati i obeshrabriti da istraje u postupku, to ima teke posledice kako
za rtvu tako i za interes drutva da se brani, jer rezultira iz nepravilne primene prava
i nepravilnog odnosa organa krivinog postupka prema rtvi.4 A takav odnos utie na
rtvu da ubudue ne trai pomo, ve da sama pronalazi naina da se izbori s nasiljem.
To je istovremeno i poruka drugim rtvama da se ne odluuju na ovaj korak, jer umesto
pomoi sledi nova, sekundarna viktimizacija.

2. Osloboenje od dunosti svedoenja

Krivino procesno pravo u elji da zatiti odnos izmeu lanova porodice oslobaa ih
od dunosti svedoenja u postupku u kome je okrivljeni lan porodice.5 Re je o privi
legovanju odreenih lica s obzirom na postojanje srodnike ili sline, bliske relacije sa
okrivljenim, u smislu ustanovljenja izuzetka od pravila da je svedoenje opta dunost
graana. Razapeti izmeu moralne dunosti da govore istinu i obzira prema okrivlje
nom, oni bi esto bili u moralnoj dilemi da li da govorei istinu nanesu tetu okrivljenom
i poremete odnose s njim ili da lau i time se ogree o etike norme, te se jo izloe i
opasnosti da budu krivino gonjeni.6
Izneti razlog za postojanje ove svedoke privilegije sasvim je razumljiv, ali postavlja
se pitanje da li se moe govoriti o istom tom razlogu i u sluaju kada se postupak vodi za
krivino delo nasilja u porodici. Da li se i tu moe govoriti o obziru prema okrivljenom
i unutranjem konfliktu o kome je bilo rei? Posebno kada se kao svedok pojavljuje lice
oteeno krivinim delom. Sva istraivanja pokazuju da moe. S obzirom na situaciju,
ne moe se sa sigurnou tvrditi da su ba u pitanju ljubav i obzir, ali da se ova privilegija
i te kako koristi i u sluajevima nasilja u porodici, to jeste injenica. Iako je ta privilegija
ustanovljena u korist svedoka koji je na mukama, jasno je da u situacijama nasilja u po
rodici njeno korienje i te kako ide u korist okrivljenom.
Postavlja se pitanje ko ima pravo da se oslobodi tereta svedoenja i, na neki nain,
mogunost da odlui o ishodu postupka. Nasilje u porodici se po pravilu deava u etiri
zida, van oiju javnosti, izmeu okrivljenog i oteenog, te se dogaa da se, poto se
oteeni kao svedok pozove na privilegiju nesvedoenja, delo teko moe dokazati.
Prema l. 98 Zakonika o krivinom postupku, u krug lica koja se mogu osloboditi
svedoke dunosti se ubrajaju: brani drug okrivljenog i lice s kojim okrivljeni ivi u
vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, srodnici okrivljenog po krvi u pravoj lini
ji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, srodnici po tazbini do drugog
stepena zakljuno i usvojenik i usvojilac okrivljenog.
Potrebno je jo jednom skrenuti panju da je ovaj krug lica koja se na izvestan nain
smatraju lanovima porodice, odnosno licima koja imaju meusobno bliske odnose, a
koji je Zakonik o krivinom postupku poznavao pre no to se i pojavila inkriminacija na
silja u porodici, mogao korisno posluiti onima koji su je uvodili kao stabilan orijentir u
tumaenju lana porodice. Ako uporedimo listu lanova porodice koja je oformljena no
vim krivinim zakonikom, na kojoj se nalaze i braa i sestre, njihovi suprunici i deca,
bivi suprunici i njihova deca i roditelji bivih suprunika, ako ive u zajednikom do
mainstvu, kao i lica koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako
4 V. Nikoli-Ristanovi, ene kao rtve kriminaliteta, Beograd, Nauna knjiga, 1989, str. 48.
5 Govori se i o pravu svedoka na izuzee Z. Jeki, R. Dani, Krivino procesno pravo, Beograd, 2005, str. 253.
6 M. Gruba, Krivino procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP Slubeni glasnik Beograd, 2005, str.
273.

45
 nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu, sa onom koju daje l. 98 ZKP-a,
mogli bismo zakljuiti da ovi bivi ne bi bili osloboeni dunosti svedoenja u po
stupku za nasilje u porodici. Mada, vrlo verovatno, s obzirom na stanje stvari, tanije na
odnos sa okrivljenim, ne bi ni posezali za tom privilegijom i da im stoji na raspolaganju
(osim zbog straha od osvete, ako se oseaju nedovoljno zatienim). Ali irok krug lica i
dalje ima tu privilegiju, te tako i mogunost da otea dokazivanje, iako je delo uinjeno
na njihovu tetu.
Nema nijednog javnog tuioca u Srbiji, a ni van njenih granica, jer je re o univer
zalnom problemu, koji nee pomenuti problem nekooperativnosti oteenog, kao vaan
problem u krivinom postupku koji se vodi za dela nasilja u porodici. Taj problem se
svodi ili na korienje privilegije nesvedoenja ili, pak, na promenu iskaza u toku po
stupka, koja ide u korist okrivljenom. Pri tome, kao mogui razlozi za ova kolebanja
oteenog i/ili drugih lanova porodice istiu se: normalizovanje odnosa u porodici i
smirivanje situacije, obeanje okrivljenog da e se smiriti, gubitak elje da se s postup
kom nastavi ili jednostavno, odbijanje meanja u porodine odnose (ako je re o drugim
lanovima porodice koji sami nisu rtve nasilja). Pominje se i strah od nasilnika, oseaj
nezatienosti, ali i racionalizacija svega to se desilo u smislu prihvatanja ak i svoje
krivice u svemu tome i procena da je vea teta od voenja postupka nego od povratka
na staro.7 S druge strane, interesantno je zapaanje pojedinih tuilaca da ako oteeni
ostane pri iskazu koji je dao na poetku postupka i istrajava u postupku, onda ostali la
novi porodice to podravaju.8
Ovim razlozima bi se mogli dodati i oni koji su u vezi sa sekundarnom viktimi
zacijom rtve, odnosno neadekvatan odnos organa gonjenja i suda prema njoj, kao i
nepoverenje u institucije (na prvom mestu u rad policije). Isti razlozi, dobrim delom,
spreavaju rtvu nasilja da pomo uopte i trai (pored onih koji se odnose na sramotu,
neprepoznavanje ozbiljnosti problema i strah od pogoranja nasilja).9
S druge strane, zabrinjavajui je odnos profesionalaca koji nisu raistili s tradici
onalnim odnosom prema ovim sluajevima. Oni, po pravilu, umanjuju znaaj sluaja i
ne ele njime da se bave. Ili se oslanjaju na iskaz oteenog, a ne bave se prikupljanjem
drugih dokaza, ostavljajui, praktino, na volju oteenom da odlui o sudbini postupka.
Na takvo postupanje se moe gledati i vrlo blagonaklono, kada se ima u vidu da oteeni
zaista nije u zavidnoj situaciji i da mnogi elementi u sistemu zatite nedostaju, ali, s dru
ge strane, to nije posao policije, javnog tuioca i suda. Problem je taj to javni tuilac
ima obavezu da vri gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo za
koje se goni po slubenoj dunosti. Ipak, tuioci se nalaze na tekim mukama i postav
ljaju pitanje da li je efikasnije ii u krivini postupak ili eventualno pokuati stvar reiti
mirnim putem. Za situacije kada razapeti izmeu profesionalnosti i dobronamernosti
odluuju da ipak ne idu u postupak, kao argument navode i blagu kaznenu politiku naih
sudova, zbog koje izvrioci nakon izricanja sankcije, odnosno izvrenja kazne, najee
nastavljaju s nasilnikim ponaanjem, pa ak to ine i ee.10
Potrebno bi bilo ojaati poziciju rtve u smislu pruanja podrke da istraje do kraja,
emu adekvatnim postupanjem i podravajuim odnosom mogu pomoi i sami organi
7 M. Luki, S. Jovanovi, Drugo je porodica, str. 81-83.
8 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici ..., Autonomni enski centar i enski istraiva
ki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 132.
9 S. opi, Nasilje u porodici i drutvena reakcija, str. 94-96.
10 J. Kiurski, Uloga javnog tuioca u gonjenju uinilaca nasilja u porodici, u: B. ubrilo (ur.) Zatita od nasilja u poro-
dici u izbeglikoj i raseljenikoj populaciji, Mrea humanitarnih pravnih kancelarija UNHCR, Beograd, 2005, str. 109.

46
krivinog gonjenja. I policajci i javni tuioci mogli bi pomoi rtvi nasilja u fazi pod
noenja krivine prijave davanjem pravnih saveta, upuivanjem u razliite centre radi
ukazivanja pomoi i pruanjem pomoi rtvi da istraje do kraja postupka.11
Vana je uloga i drugih specijalizovanih, naroito nevladinih, organizacija, ali i kre
iranje antinasilnike atmosfere u drutvu, sa akcentom na nasilju u porodici. Ali dok
traju kampanje i javnost se prosveuje, a strunjaci usavravaju, moraju se istraiva
ti, odnosno prikupljati drugi dokazi koji bi mogli podrati optubu, za ta je i te kako
vana saradnja s drugim institucijama i organizacijama, jer, kao to je reeno, nasilje u
porodici najee ima svoje trajanje i mogue tragove (u izvetajima centra za socijalni
rad, kolskih pedagoga i psihologa ili drugih ustanova, odnosno pojedinaca). Naravno,
koliko god da je savestan rad policije i javnog tuioca, neophodno je da i druge institu
cije, upravo pomenute socijalne slube, kolske i zdravstvene ustanove, budu osveene
i zainteresovane da pomognu. One bi trebalo da budu i prvi front zatite rtve od nasilja,
odnosno pruanja pomoi i osnaivanja, jer pri tome svakako da mogu doi do vanih
podataka koje treba na pravi nain dokumentovati, kako bi mogli posluiti javnom tui
ocu i sudu.
U novije vreme, tu je i aktivnost parninog suda u zatiti od nasilja u porodici, a re
zultati istraivanja pokazuju da nema adekvatne sprege izmeu njega i krivinog suda.
Kada se ima u vidu da se dela nasilja u porodici deavaju izmeu lica koja se mogu
koristiti svedokom privilegijom, jasno je kakva je sudbina postupka ako nema drugih
dokaza. Valjalo bi podsetiti na reenja iz anglosaksonskog prava, koje u ovakvim slu
ajevima ne daje pravo na osloboenje od dunosti svedoenja: tako, brani drug nema
ovakvu privilegiju u sluaju kada je drugi brani drug osumnjien za delo protiv li
nosti ili imovine branog druga, deteta, roditelja, roaka ili osobe s kojom deli stan, bez
obzira da li je delo izvreno pre ili u toku trajanja braka.12 Javnom tuiocu bi sigurno
odgovaralo ovakvo reenje, odnosno olakavalo mu posao. Meutim, u uslovima nedo
voljno razvijenih i/ili nedelotvornih mehanizama zatite, kao to su nai uslovi, oteeni
bi se pritiskali, odnosno viktimizovali i na ovaj nain.

3. Zatita oteenog u toku postupka

Jedan od problema u ostvarivanju efikasnosti krivinopravne zatite od nasilja u porodi
ci jeste i zatita rtve nasilja od momenta podnoenja krivine prijave, pa do zavretka
postupka. Budui da je uvreeno miljenje da e se nasilje zaustaviti kada rtva napusti
nasilnika, moemo sagledavati problem zatite od tog trenutka od naputanja nasilni
ka. Naime, istraivanja pokazuju da je taj trenutak i te kako kritian, nasuprot verovanju
da je to najbolji i najefikasniji nain zaustavljanja nasilja. Takoe, trenutak saoptavanja
ili realizacije odluke da se naputa partnerski odnos je najee i trenutak kada dolazi do
homicidne viktimizacije partnerke: svaka trea ena koju je ubio njen partner bila je u
ovakvoj situaciji.13 Kako nasilje esto ne prestaje nakon prestanka zajednice ivota, ta
vie, tad se pogorava, te kako rtva ima u izgledu takvu situaciju, jasno je to ne naputa
zajednicu niti delo prijavljuje zbog straha od eskalacije nasilja. Ako ipak prijavi nasilje,
a ne dobije pravovremenu i adekvatnu zatitu, moe se desiti da ubrzo, pod pritiskom
nasilnika, poeli da odustane od saradnje s dravnim organima.
11 Ibidem.
12 Kalifornijski zakon o dokazima, odeljak 972 (e), prema: K. Zoglin, Korisne mere za krivino gonjenje sluajeva
nasilja u porodici: neke ideje iz SAD, Temida, br. 2, 2003, str. 68.
13 B. Simeunovi-Pati, Ubistva heteroseksualnih partnera: kriminoloke i viktimoloke karakteristike, str. 8.

47
 Kako kod nas ne postoji mogunost izricanja zabrane kontaktiranja ili razdvajanja
nasilnika i rtve po naredbi policije koja je izala na lice mesta (kao, na primer, u Au
striji ili Sloveniji),14 rtvi ostaje mogunost da se sama postara oko zatite dok se nalazi
u pomenutom vakuumu. Moe da ode u sigurnu kuu, ako zna za njeno postojanje i
adresu odnosno ako slubenici centra za socijalni rad ili policije budu ljubazni da je na
nju upute. Mogue je i da e policija uinioca odvesti na tzv. trenjenje, ali to je samo
dvanaest sati. Istina, uinilac moe biti zadran u policiji i 48 sati, po odredbama ZKP-a
(l. 229). Nekada je i to vreme dovoljno da se rtva organizuje i napusti prostor u kome
joj preti opasnost. Pod uslovom da ima gde da ode. Naravno, tu je i mogunost podno
enja tube za zatitu od nasilja u porodici, ali se ne moe rei da se zatita ovim putem
ostvaruje brzo i efikasno.15
Pritvor je takoe mogue reenje, pa je dobro to je zakonodavac podigao maksimum
propisane kazne zatvora za osnovni oblik na tri godine, jer u periodu od 1. januara 2006.
godine, kada je stupio na snagu Krivini zakonik, do njegovih izmena iz septembra
2009. godine, nije postojala mogunost izricanja pritvora na osnovu l. 436 st. 1 t. 2
ZKP-a, jer je neophodno bilo da je re o delu za koje se moe izrei kazna zatvora od tri
godine, a da osobite okolnosti ukazuju na to da e okrivljeni dovriti pokuano krivino
delo ili da e izvriti krivino delo kojim preti (ili da e ponoviti krivino delo, to je
dodato, osnovano, takoe 2009. godine), a to je i te kako mogue u sluajevima nasilja
u porodici.
Nedostatak efikasne zatite u toku trajanja postupka opravdava izmenu postojeih
reenja u smislu uvoenja hitnih mera zatite koje bi se ogledale u razdvajanju uinioca
i rtve u odreenim sluajevima, te zabrani kontaktiranja izmeu njih, to je uinjeno
izmenama ZKP-a (l. 136). Naime, sud moe, ako postoje okolnosti koje ukazuju na
to da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo,
zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravita. Ukoliko
to bude sluaj, sud moe (uz, dakle, meru zabrane naputanja stana ili mesta boravita)
zabraniti okrivljenom poseivanje odreenih mesta ili sastajanje sa odreenim licima ili
prilaenje odreenim licima, s tim to je eksplicitno odreeno da ta lica mogu biti i la
novi porodice i bliski srodnici (to po ranijim reenjima nije bio sluaj, poto je eksplicit
no bilo navedeno da se okrivljenom ne moe ograniiti nesmetano vianje s lanovima
porodice). Mera zabrane pribliavanja moe se odrediti i kao samostalna mera, ako je to
potrebno radi zatite oteenog ili svedoka, ali i ako postoji opasnost da okrivljeni dovri
zapoeto krivino delo, ponovi krivino delo, odnosno uini delo kojim preti. U ovom
drugom sluaju, s obzirom na specifinost nasilja u porodici, mora se postupati obazrivo,
te je primerenije odreivati pritvor, nego posegnuti za merom zabrane pribliavanja.
Takoe, problem je i to to se okrivljenom ne moe ograniiti pravo da ivi u svom
stanu, ak ni kada bi to bilo potrebno radi efikasnije zatite oteenog koji ivi u istom
stanu sa okrivljenim, kada je stan vlasnitvo okrivljenog. Nema razloga da se ne predvidi
i takva mera, odnosno ogranienje, ukoliko je to potrebno radi zatite rtve, a izbegava
nja odreivanja pritvora. Ovako ne postoji usaglaenost s porodinopravnim reenjima,
a potpuno je neefikasno voditi i parnini postupak samo da bi takva mera bila odreena.
14 S. Jovanovi, Pravna zatita od nasilja u porodici, str. 126-129 i 139.
15 O porodinopravnoj zatiti, u: N. Petrui, Porodinopravna zatita od nasilja u porodici u pravu Republike Srbije,
Zbornik Pravnog fakulteta u Kragujevcu, 2006, str. 21-47; N. Petrui, S. Konstantinovi-Vili, Porodinopravna zatita
od nasilja u porodici u praksi sudova u Beogradu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i
komunikaciju, Beograd, 2008.

48
 Kao mogue reenje pitanja kako kontrolisati izvrenje mere, a da se obezbedi i za
tita rtve, pojavljuje se elektronski nadzor. Sud moe naloiti da se prema okrivljenom
kome je odreena mera zabrane pribliavanja primeni elektronski nadzor radi kontroli
sanja potovanja ogranienja koja su okrivljenom odreena, pod uslovom da to ne kodi
njegovom zdravstvenom stanju. Ureaj za lociranje okrivljenog postavlja na zglob ruke
ili noge okrivljenog struno lice koje mu i objanjava rad ureaja. Elektronski nadzor
obavlja policija, BIA ili drugi dravni organ (l. 136 st. 10 ZKP-a).16
Kada je re o zatiti oteenog, neophodno je govoriti ne samo o zatiti od (re)vikti
mizacije nasiljem u porodici, ve i o zatiti od sekundarne viktimizacije, od povreuju
eg, neadekvatnog postupanja onih koji se pozivaju u zatitu posle primarne viktimizaci
je, to jest preivljenog nasilja u porodici, a to su i organi krivinog gonjenja i pravosua.
Nae zakonodavstvo, naalost, ne prati savremene trendove u pogledu zatite rtve, kao
takve i/ili kao oteenog u krivinom postupku, iako postoje preporuke meunarodnih
organizacija i dobri uporednopravni uzori s tim u vezi.17
U Srbiji, u ovom trenutku, specifinu zatitu kao rtve, bez obzira na status otee
nog, imaju rtve trgovine ljudima. Budui da je re o fenomenu koji je prepoznat kao deo
ireg konteksta nasilja nad enama, ba kao to je sluaj i s nasiljem u porodici, model
postojee zatite mogao bi se primeniti i na rtve nasilja u porodici.18 Nadu daje Zakon
o ravnopravnosti polova19 koji govori upravo o nasilju u porodici kao obliku diskrimi
nacije, eksplicitno navodei da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere i programi
namenjeni: rtvama nasilja u porodici kojima se obezbeuje socijalna, pravna i druga
pomo i naknada, radi zatite od nasilja u porodici i otklanjanja i ublaavanja posledica
nasilja; zbrinjavanju rtava nasilja, s ciljem spreavanja nasilja i ostvarivanja njihovog
prava na ivot bez nasilja (sigurne kue i dr.); izvriocima nasilja u porodici, s ciljem
spreavanja daljeg nasilja (l. 29).
Jedina mogunost da se oteeni/svedok zatiti i oslobodi straha ili nelagodnosti to
je u istom prostoru sa optuenim, jeste primena odredbe l. 324 ZKP-a. Tako, optueni
moe biti udaljen iz sudnice dok svedok daje svoj iskaz, ukoliko svedok odbija da daje
iskaz u njegovom prisustvu ili ako okolnosti ukazuju na to da u njegovom prisustvu
svedok nee govoriti istinu. Po povratku u sudnicu, okrivljenom e biti proitan iskaz
svedoka, a on mu moe postavljati pitanja na nain o kome je bilo rei. Naalost, otee
ni najee ne znaju za ovu mogunost, te ostaje na sudu da proceni pravilno situaciju.
Izgleda da je zakonodavac i ovog puta zaboravio na rtve oteene i da se bavi samo
poboljanjem efikasnosti krivinog postupka i, naravno, zatitom okrivljenog. Ako je za
utehu, oteenom je data privilegija da bude ispitan pre ostalih svedoka (l. 328 st. 2
ZKP-a).
Bitne za zatitu oteenog i svedoka jesu i odredbe l. 109 ZKP-a, po kojima je sud
duan da zatiti ova lica od uvrede, pretnje i svakog drugog napada, a uesnika postupka
16 Inae, u savremenim uslovima omoguava se i elektronsko praenje same rtve nasilja. N. Mrvi-Petrovi, Kriza
zatvora, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2007, str. 273.
17 U okviru Saveta Evrope donete su sledee preporuke: Preporuka Saveta Evrope R(85)11 o pravima rtava u okviru
krivinog prava i krivinog postupka, Preporuka R(87)21 o pomoi rtvama i prevenciji viktimizacije, Preporuka Rec
(2006)8 o pomoi rtvama kriminaliteta, kao i Konvencija o naknadi tete rtvama kriminaliteta. Nemaka ima Zakon
o zatiti rtava (1986), Zakon o zatiti svedoka (1998), Zakon o pravima rtava (2004) M. Lffelmann, The Victim
in Criminal Proceedings: A Systematic Portrayal of Victim Protection under German Criminal Procedure Law, www.
unafei.or.jp/english/pdf/PDF_rms/no70/p031-40.pdf
18 Vie o tome u: S. Jovanovi, M. Savi, Nacionalni mehanizam upuivanja rtava trgovine ljudima, Atina, Beograd,
2008.
19 Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik RS, br. 104/09

49
 i svako drugo lice koje ih pred sudom vrea, preti ili ugroava njihovu bezbednost, sud
e opomenuti ili novano kazniti. U sluaju nasilja ili ozbiljne pretnje, sud e obavestiti
javnog tuioca radi preduzimanja krivinog gonjenja. Ipak, ini se da bi bilo bolje ne
saekati ovakve situacije, ve ih izbei pravovremenom procenom situacije i ocenom
oteenog odnosno svedoka u predmetu nasilja u porodici kao osetljivog, te primeniti
mere o kojima je bilo rei. Vana, ali koliko je poznato nekoriena, jeste mera iz l.
109 st. 3 ZKP-a po kojoj na predlog istranog sudije ili predsednika vea, predsednik
suda ili javni tuilac moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu posebne
mere zatite svedoka i oteenih. Primenom tih mera doprinelo bi se oseanju sigurnosti
oteenih i vraanju poverenja u dravne organe, te stabilnijoj poziciji i istrajnosti ote
enih u postupku.20
Boljoj poziciji oteenog i svedoka u postupku i te kako bi doprinele slube koje
se uopte uzev bave svedocima u smislu da im objanjavaju pravila postupka, prate ih
do mesta, posebne prostorije za svedoke, kako bi se izbegao susret sa okrivljenim, do
prostorije odnosno sudnice u kojoj e biti ispitani, upoznaju ih, po mogustvu, s raspore
dom sedenja (gde ko sedi, gde e sam svedok zauzeti svoj poziciju), nainom na koji se
postavljaju pitanja i slino, ali, naravno, bez uticanja na sam sadraj svedokog iskaza.
Takve slube pomau svedocima da se lake nose s forenzikom zbunjenou i stresom
koji izaziva situacija u kojoj se nalaze. S tim u vezi jeste i institucionalizacija osobe
od poverenja, lica koje nije punomonik, ve osoba koja je bliska oteenom i ije mu
samo prisustvo u toku postupka znai. Oteeni kome se ukae takva panja i pomogne
pojanjavanjem osnovnih pravila postupanja svakako da se nee oseati viktimizovano.
Ovako, oteeni najee sebe doivljavaju kao objekte, a ne subjekte u krivinom po
stupku, to je nedopustiv oblik sekundarne viktimizacije.
Prema rezultatima istraivanja koje je sprovedeno 2007. godine u Hrvatskoj, najvie
oteenih/svedoka na prvom mestu istie znaaj osnovnih informacija o postupku (na
primer, o samom postupku, o njihovim pravima i obavezama, o postojanju slubi koje
bi im mogle pomoi), a koje ne dobijaju ni od koga, te se oseaju iskorieno i viktimi
zovano. Na drugom mestu jeste potreba za pravnom pomoi, a na treem su psiholoka
i emocionalna podrka. Samo njih 20,8% ponovo bi (sa zadovoljstvom) bilo u ulozi
svedoka, a 90% smatra da postojei propisi ne zadovoljavaju potrebe oteenih/svedoka.
Uoeno je i da se postojea pravila koja bi doprinela umanjenju sekundarne viktimiza
cije ne primenjuju (npr. u 98% sluajeva nije primenjivana odredba koju na ZKP ima
u l. 324).21 Kako su pravna regulativa i praksa u Srbiji veoma sline, nema razloga da
verujemo da je situacija u pogledu (ne)zadovoljstva oteenih/svedoka drugaija.
I na kraju ovog dela rada, setimo se da je najei uzrok neuspeha krivinog gonje
nja gubitak na poetku kooperativnog svedoka, koji je prestao da sarauje s pravosud
nim sistemom koji je bio ravnoduan prema njegovim osnovnim ljudskim potrebama.22

3.1. Zatita maloletnih oteenih

Zatita maloletnog lica u poziciji oteenog regulisana je Zakonom o maloletnim uini
ocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (ZM).23 Ova zatita predvi
20 Na ovom mestu samo pomenimo takoe nov institut zatienog svedoka (l. 109a-), koji sudei po odredbama
koje ga ispunjavaju nije imao u vidu svedoka nasilja u porodici, ve nekog drugog opasnijeg dela za ije suzbijanje je
drava naroito zainteresovana, te spremna da prui odgovarajuu zatitu.
21 UNDP, Podrka rtvama i svjedocima kaznenih djela u Republici Hrvatskoj, 2007.
22 F. J. Cannavale, W. D. Falcon, Witness Cooperation: with a handbook of witness management, Lexington Books,
Lexington, 1976.
50 23 Slubeni glasnik RS, br. 85/05.
ena je samo u sluaju da se krivini postupak vodi za odreena krivina dela, taksativno
nabrojana u l. 150 ZM-a, a koja su usmerena pre svega na telesni i duevni integritet
maloletnog lica. Nasilje u porodici jeste jedno od takvih dela.24 Meutim, javni tuilac
koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivinopravne zatite maloletnih
lica moe pokrenuti postupak protiv punoletnog uinioca i zbog nekog drugog krivinog
dela predvienog Krivinim zakonikom, a saglasno odredbama ZM-a, ako oceni da je to
potrebno radi posebne zatite linosti maloletnih oteenih u krivinom postupku.
Postupak za ovo delo, kada je oteeni maloletno lice, vodi se po pravilima ZKP-a,
ali u postupku mogu da uestvuju samo istrani sudija, predsednik vea, javni tuilac,
slubenik policije koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivinopravne
zatite maloletnih lica (l. 151 ZM-a). Ova lica moraju se odnositi obazrivo prema ote
enom, vodei rauna o njegovom uzrastu, svojstvima linosti, obrazovanju i prilikama
u kojima ivi, posebno nastojei da se izbegnu mogue tetne posledice postupka po
njegovu linost i razvoj.
Sasluanje maloletnog oteenog obavlja se uz pomo psihologa, pedagoga ili dru
gog strunog lica. Preporueno je sasluanje maloletnog oteenog najvie dva puta, a
ako se ovaj broj premauje zbog ostvarenja svrhe krivinog postupka, sudija je duan
posebno da vodi rauna o zatiti linosti i razvoja maloletnog lica. Imajui u vidu oso
benosti dela i svojstva linosti maloletnog lica, ako je to potrebno, sudija moe narediti
sasluanje upotrebom tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka, bez prisustva javnosti
u prostoriji u kojoj se svedok nalazi, tako da mu se pitanja postavljaju posredstvom su
dije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika ili drugog strunog lica.
Maloletni oteeni moe biti sasluan i u svom stanu ili drugoj neslubenoj prostoriji,
odnosno ovlaenoj ustanovi organizaciji, struno osposobljenoj za ispitivanje malo
letnih lica. Kada je maloletno lice sasluavano na opisani nain, zapisnik, odnosno sni
mak sa sasluanja e se itati ili emitovati na glavnom pretresu (l. 152 ZM-a). Takoe,
predviena je i zabrana suoenja sa okrivljenim ako se maloletni oteeni moe smatrati
posebno osetljivim zbog prirode dela, posledica ili drugih okolnosti.
Moe se uoiti velika slinost sa odredbama ZKP-a iz 2006. godine, koje se odnose
na ispitivanje posebno osetljivih kategorija oteenih, odnosno svedoka. Meutim, ma
loletni oteeni mora imati punomonika od prvog sasluanja. U sluaju da nema pu
nomonika, njega e postaviti predsednik suda reenjem iz reda advokata koji su stekli
posebne vetine iz oblasti prava deteta i krivinopravne zatite maloletnih lica, dok e
trokovi zastupanja pasti na teret budetskih sredstava suda.
lan 157 ZM-a propisuje da je krivini postupak za navedena dela, pa tako i za nasi
lje u porodici hitan.
Veoma je znaajan Posebni protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti malo
letnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja,25 koji se oslanja na Opti protokol za zatitu
dece od zlostavljanja i zanemarivanja,26 iji je cilj unapreivanje zatite i ostvarivanja
prava deteta. Protokol potencira primenu odredbi ZM-a i daje odreena uputstva za po
stupanje (na primer, kako bi se obezbedili preduslovi za uee maloletnog lica u kri
vinom postupku), te povezivanje s drugim organima/slubama (npr. odreen je poloaj
24 Pored nasilja u porodici, nabrojana su i dela koja mogu ui u okvir nasilja u porodici, kriminoloki gledano: kanjive
obljube, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica, nedavanje izdravanja, rodoskrvnjenje.
25 Ministarstvo pravde RS, Protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zane
marivanja, Beograd, 2009.
26 Vlada RS, Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (Zakljuak Vlade 05 Broj: 5196/2005 d
25. 8. 2005)

51
 javnog tuilatva u odnosu na policiju i organ starateljstva, uloga istranog sudije u
postupku krivinopravne zatite maloletnih lica, uloga organa starateljstva u krivinom
postupku). U posebnom prilogu date su preporuke za razgovor s maloletnim licima.
Znaaj ovog protokola jeste u tome to naglaava neophodnost saradnje izmeu ra
zliitih institucija i daje uputstva koja e olakati ostvarivanje saradnje, kao i jasno istai
pozicije i obaveze svih aktera, te potrebe njihove specijalizacije i edukacije. U protoko
lu se ukazuje i na znaaj povezivanja porodinopravnog i krivinopravnog mehanizma
zatite dece od zlostavljanja, to je neophodno primeniti i na planu suzbijanja nasilja u
porodici, pa i kada su rtve punoletna lica.

4. Odlaganje krivinog gonjenja

Kao korisna ustanova koju nudi nae procesno zakonodavstvo, a iju primenu hvale
druga procesna zakonodavstva, bliska naem, mogla bi se navesti ustanova odlaganja
krivinog gonjenja, regulisana odredbama l. 236 ZKP-a, koja je poslednjim izmenama
ZKP-a poboljana i iji su dometi proireni.
Javni tuilac moe odloiti krivino gonjenje za krivina dela za koja je predviena
novana kazna ili zatvor do tri godine (a po odobrenju vea iz l. 24 st. 6 i za dela za koja
je propisana kazna zatvora preko tri godine, a do pet godina), ako osumnjieni prihvati
jednu ili vie od sledeih mera: da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem dela ili
da nadoknadi priinjenu tetu, da plati odreeni novani iznos u korist humanitarne or
ganizacije, fonda ili javne ustanove, da obavi odreeni drutvenokorisni ili humanitarni
rad, da ispuni dospele obaveze izdravanja, da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili
opojnih droga, da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji, da izvri obavezu ustanovljenu
pravnosnanom odlukom suda i potuje ogranienje utvreno pravnosnanom sudskom
odlukom, da poloi vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili zavri drugi odgova
rajui kurs.
Osumnjieni je duan da obavezu izvri u roku koji ne moe biti dui od est meseci.
Ako osumnjieni izvri obavezu koja se sastoji u otklanjanju tetne posledice ili naknadi
tete, odnosno u ispunjenju dospelih obaveza izdravanja, ili uz pristanak oteenog iz
vri obavezu plaanja novanog iznosa u korist humanitarne organizacije ili obavi odre
eni drutvenokorisni ili humanitarni rad javni tuilac e odbaciti krivinu prijavu.
Nije jasno ta biva sa ostalim obavezama, to jest njihovim (ne)ispunjenjem, s obzirom na
to to ih zakonodavac ne spominje, kada je maksimalni rok za ispunjenje obaveze, dakle
i odluivanje o krivinoj prijavi, est meseci.
Ono to je novina u vezi sa ovom ustanovom jeste mogunost da javni tuilac odu
stane od gonjenja na samom pretresu (uz saglasnost suda pred kojim se vodi postupak,
mada nije jasno emu takav zahtev kada on moe odustati u svakom sluaju bez potrebe
da obavetava sud o razlozima odustanka), ako okrivljeni ispuni jednu ili vie navede
nih mera. I u ovom sluaju je potrebna saglasnost oteenog ukoliko je re o merama
koje se sastoje u obavezi plaanja novanog iznosa u korist humanitarne organizacije ili
obavljanju odreenog drutvenokorisnog ili humanitarnog rada (l. 236 st. 6 i 7 ZKP-a).
Novinu predstavlja i uspostavljanje dunosti javnog tuioca da, u sluaju kada je pod
neta krivina prijava za delo za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri
godine, ispita postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, zbog ega moe
obaviti razgovor sa oteenim i osumnjienim, kao i s drugim licima, odnosno prikupiti
druge potrebne podatke, te sainiti o tome slubenu beleku (l. 236 st. 9 ZKP-a).

52
 Takvo postupanje javnog tuioca ini se daleko celishodnijim nego prosto odbaciva
nje krivine prijave uz navoenje da nema elemenata krivinog dela ili da nema dokaza
o postojanju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti, iako zapravo to nije
uvek tano, ve je pravi razlog potovanje volje oteene strane da se ne ide u postupak.
Ako i nije posredi altruistiki motiv, onda jeste elja da se prevenira okonanje postupka
u kasnijoj fazi zbog promene iskaza ili legitimnog uskraivanja iskaza na osnovu l. 98
ZKP-a.
Prema rezultatima istraivanja beogradske pravosudne prakse u 2006. godini, nije
utvren nijedan sluaj primene ove ustanove, dok su sami tuioci na seminarima esto
isticali da je pravilo da se ne ide na oportunitet za dela sa elementima nasilja.27
Upravo primenom ove ustanove mogao bi se ostvariti kompromis izmeu drutve
nog zahteva da se prema nasilju u porodici drava odnosi s dunom panjom i ocene
tuioca da u konkretnom sluaju nema potrebe pokretati postupak jer bi se porodici i
porodinim odnosima koji su se stabilizovali uinila vea teta. Korienjem ustanove
odlaganja krivinog gonjenja, na neki nain, uinilac nasilja u porodici ipak se sankci
onie, odnosno nameu mu se odreene obaveze, on trpi etiki prekor, to moe pre
ventivno delovati. Takva mogunost postoji samo u pogledu onih oblika krivinog dela
nasilja u porodici za koje je propisana relevantna kazna, to je sluaj sa st. 1 i st. 2 l.
194 KZ-a. U obzir dolazi i oblik iz st. 5, imajui u vidu propisanu kaznu, ali budui da je
re o uiniocu koji je prekrio meru zatite od nasilja u porodici i verovatno uinio novi
akt nasilja, ne bi trebalo primenjivati ovu ustanovu. Ta mogunost je naroito znaajna
za osnovni oblik krivinog dela nasilja u porodici, koji je, uostalom, najproblematiniji
i kada najee dolazi do odbacivanja krivine prijave iz razloga celishodnosti koji nisu
predvieni odredbama koje reguliu rad javnog tuioca u sluajevima punoletnih okriv
ljenih. Ustanova odlaganja krivinog gonjenja predstavlja odstupanje od naela legali
teta, ali je regulisana i ispunjenje uslova koji se trae za njenu primenu jeste osnova za
zakonito (oportuno) postupanje javnog tuioca.
Za nasilje u porodici, kada se ve sluaj okonava na ovaj nain, posebno bi bile
korisne mere koje se odnose na podvrgavanje osumnjienog odvikavanju od alkohola ili
opojnih droga, odnosno podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji.
Iz odredbi jasno proizlazi da za odlaganje gonjenja, kada je osumnjieni prihvatio
neku od navedenih obaveza, nije potrebna saglasnost oteenog lica, ali to ne znai da bi
javni tuilac trebalo da posegne za ovim reenjem po automatizmu, ve da mora ispitati
opasnost situacije, te u tom smislu obavezno konsultovati i oteenog. Ne bi trebalo
ignorisati stav oteenog i zbog toga to u ovom momentu jo nije dolo do pokretanja
krivinog postupka, te oteeni nema status supsidijarnog tuioca i po odbacivanju kri
vine prijave, odnosno po odustanku javnog tuioca od gonjenja na pretresu, ne moe
nastaviti gonjenje kao ovlaeni tuilac. Na ovaj nain, za razliku od sluajeva kada se
tuilac priklanja volji oteenog koji ne eli progon, on bi se ogluio o njegovu volju i
onemoguio ga u ostvarivanju kontrole rada, to jeste funkcija instituta supsidijarne
tube. Dakle, moralo bi se voditi rauna o saglasnosti oteenog, a u svakom sluaju bilo
bi neophodno briljivo ispitati sluaj.28 Uostalom, kada zakonodavac obavezuje javnog
tuioca da uvek kada je re o delima za koja je propisana novana kazna ili zatvor do
tri godine, ispita da li postoji mogunost da se gonjenje odloi, pominje da on moe
27 S. Jovanovi, Pravna zatita od nasilja u porodici, str. 218.
28 O obazrivosti u primeni ovog instituta u kontekstu restorativne pravde videti: S. Konstantinovi-Vili, M. Kosti,
Nasilje u porodici i primena restorativne pravde, Pravni ivot, br. 10, 2006, str. 95 - 112.

53
 razgovarati sa oteenim i osumnjienim, odnosno prikupljati druge potrebne podatke
za pravilnu odluku. Iako ZKP kae moe, trebalo bi takvu mogunost uvek koristiti
kada je re o nasilju u porodici, ali nikako razgovarati na nain koji bi bio ubeivanje
oteenog (i osumnjienog) da pristanu na ovu ustanovu, ve nepristrasno ispitivanje
postojanja uslova za primenu te ustanove, te svesrdno prikupljanje podataka kako bi se
opasnost situacije pravilno procenila.
Ovo reenje bi bilo prikladno za one situacije kada je u pitanju nasilje koje nije uzelo
maha, zbog ega je vaan i razgovor sa oteenim, ali i briljivo prikupljanje obavetenja
od drugih lica ili ustanova, koje bi doprinelo pravilnoj proceni situacije. Razgovor sa
osumnjienim bi se podrazumevao, takoe briljivo voen, s obzirom na to to je njegov
pristanak na primenu ove ustanove neophodan, poto l. 236 zahteva da osumnjieni
prihvati jednu ili vie predvienih mera.29
Interesantno, a moglo bi se rei i potpunije, jeste slino reenje iz ZKP- Hrvatske. U
odredbi l. 175 hrvatskog ZKP- trai se prethodna saglasnost oteenog, a pored objek
tivnog uslova, koji se odnosi na visinu propisane kazne, za primenu ovog instituta trae
se uslovi koji se u sutini vezuju za institut dela malog znaaja, a to je: postojanje nieg
stepena krivice, kao i da razmere tetnih posledica ne nalau javni probitak kaznenog
progona. Javnom tuiocu se daje vie smernica, tanije nalae mu se vie obaveza pre
no to donese odluku o primeni ovog instituta, to je svakako dobro reenje. Takoe,
kada govori o obavezi podvrgavanja psihosocijalnom tretmanu l. 175 ZKP-, dodaje
i istovremeno naputanje porodine zajednice za vreme trajanja terapije, naravno po
pristanku osumnjienog, to je odlino reenje za sluajeve nasilja u porodici, jer se na
taj nain istovremeno vodi rauna i o zatiti oteenog, a ne mora se pokretati parnini
postupak kako bi se izdejstvovala slina mera (ukoliko osumnjieni, naravno, pristane).
irom i adekvatnom primenom ovog instituta obezbedilo bi se pruanje profesional
ne pomoi porodicama koje su u krizi izazvanoj nasilnikim ponaanjem jednog lana.
Pri tome, vano je naglasiti postojea kriza ocenjena je kao savladiva, bez voenja kri
vinog postupka koji bi, kako esto nai tuioci navode, produbio krizu unutar porodice
i doneo vie tete nego koristi. Hrvatski tuioci se dre i dodatnih kriterijuma, pored onih
optih koje nalae zakon, pre no to odlue o primeni ovog instituta: uinilac ne sme biti
psihiki bolestan, nasilje je ogranieno na porodicu, nasilniko ponaanje ne dogaa se
due vreme, uinilac prihvata odgovornost za svoje ponaanje, motivisanost i spremnost
na saradnju, paljiva ocena dosadanje kaznene i prekrajne evidentiranosti, te da ne
postoji zavisnost od alkohola i droga (za odluku o psihosocijalnom tretmanu).
Dobar uzor je i Protokol o postupanju koji je Opinsko dravno odvjetnitvo u Za
grebu usvojilo u ovim sluajevima. Prema tom protokolu, neophodna je detaljna obrada
predmeta i on, u tom smislu, zahteva:

ostvarenje uvida u izvetaje centra za socijalni rad s posebnim akcentom na ranije

preduzimane mere porodinopravne i socijalnopravne zatite;
razgovor sa oteenim kako bi se ostvario lini uvid u odnose i situaciju u porodici
i paljivo procenilo da li u obzir dolazi primena naela celishodnosti pokretanja kri
vinog postupka;
29 Inae, beogradski javni tuioci ne koriste mogunost da sami prikupljaju obavetenja od oteenog i osumnjienog.
A razgovori, koje inicira tuilac, mogu imati preventivne efekte, takoe i uticati na oteenu stranu da istraje u postupku.
Svakako, na taj nain se moe, neposredno, stei bolja slika o konkretnom sluaju, te izgraditi solidnija osnova za odluku
o prijavi.

54
 upozorenje oteenom da u sluaju davanja saglasnosti na odlaganje gonjenja nema
pravo na preduzimanje gonjenja;
potpisivanje saglasnosti, od strane oteenog, da se osumnjieni podvrgne psihosoci
jalnoj terapiji radi otklanjanja nasilnikog ponaanja;
razgovor sa osumnjienim kako bi se izvrila dobra procena ponaanja, u smislu da li
uvia nedoputenost svog ponaanja, da li preduzima odgovornost za takvo ponaa
nje i da li eli da se suoi sa uzrocima takvog ponaanja, te da ga promeni;
obavetenje osumnjienom o tome da e, ukoliko obaveza bude izvrena, krivina
prijava biti odbaena;
potpisivanje izjave o pristanku na podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji, od strane
osumnjienog;
odabir institucije u kojoj e se sprovoditi tretman, pri emu se podrazumeva ostvare
nje kontakta sa strunjacima, dogovor s njima oko upuivanja na tretman;
sastanak strunog tima (zamenik tuioca i struni saradnik u tuilatvu, predstavnici
centra za socijalni rad i terapeut radi razmene informacija i meusobne koordina
cije);
donoenje reenja o odlaganju krivinog gonjenja;
praenje izvravanja obaveze i kontaktiranje sa svim uesnicima ukljuenim u tre
tman;
razmenu informacija i sastanak strunog tima po potrebi;
evaluaciju trenutne situacije i procenu uspenosti sprovedenog tretmana, nakon pro
teka odreenog vremena.

Na kraju, ukoliko je obaveza ispunjena, sledi donoenje reenja o odbacivanju krivi

ne prijave.30
Oigledno je da javnom tuiocu predstoji dosta posla i angaovanja pre nego to
odbaci krivinu prijavu, ali primenom ovog instituta, na opisani nain, ostvaruje se po
mirenje dvaju vanih ciljeva na iju protivrenost i sami tuioci ukazuju. S jedne strane,
obezbeuje se ouvanje porodice i u tom smislu uvaava volja oteenog, a s druge
strane, titi se i javni interes, to je osnovni zadatak javnog tuioca, pa i u radu na slu
ajevima nasilja u porodici. Primenom ove ustanove ne alje se poruka da je nasilje u
porodici manje vano, da je privatni problem kojim tuilatvo ne treba da se bavi, ili bar
to ini veoma nerado. Oigledno je da primena ove ustanove i te kako podrazumeva da
se javni tuilac bavi predmetom nasilja u porodici.
Takoe, primena ovog instituta ostvaruje ono to se navodi veoma esto kao elja
mnogih rtava nasilja u porodici i kada posegnu za krivinopravnom zatitom elja
da nasilje prestane, da se uiniocu zapreti i da on shvati da postoji neko ko je iznad
njega, da ode da se lei od alkoholizma ili upotrebe droge (ne i da uinilac bude kanjen,
zatvoren).

30 B. Cvjetko, Alternativa pokretanju kaznenog postupka prema maloljetnim i mlaim punoljetnim poiniteljima ka
znenih djela, odnosno alternativa pokretanju kaznenog postupka u predmetima nasilja u obitelji, Temida, br. 1, 2006, str.
50.

55
 PREDLOZI ZA UNAPREIVANJE
KRIVINOPRAVNE ZATITE

1. Posebna pravila za ispitivanje osetljivih oteenih i svedoka

Kao primer dobrih reenja za spreavanje sekundarne viktimizacije i kao specifian na
in zatite oteenih/svedoka, mogli bismo navesti posebna pravila za sasluanje, od
nosno ispitivanje1 posebno osetljivih oteenih i svedoka. Takva pravila su i postojala
u jednom trenutku u naem procesnom zakonodavstvu, od 10. juna 2006. godine, kada
je stupio na snagu tzv. novi ZKP2 (tanije, pojedine njegove odredbe su od tada bile u
primeni, a meu njima i ove o kojima je re l. 110, ZKP/2006, dok je primena samog
zakonika odlagana vie puta) do 11. septembra 2009. godine, kada je stupio na snagu
Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku, koji je stavio van snage
ZKP iz 2006. godine. teta je to su ove odredbe podelile sudbinu zakonika iji su deo
bile i to vie nisu deo pozitivnog prava. Istina, ni u vreme kada su to bile, naalost, nisu
bile primenjivane.
Dakle, veliki nedostatak pozitivnog procesnog zakonodavstva jeste nedostatak pra
vila za ispitivanje posebno osetljivih oteenih i svedoka. Kako rtve nasilja u porodici
svakako mogu biti tretirane kao ovakva kategorija (naroito u situacijama dugotrajno
trpljenog nasilja, ali i zbog specifinosti veze sa okrivljenim, to vai i za druge lanove
porodice), ove odredbe bi mogle doprineti zatiti rtve i u smislu zatite od sekundarne
viktimizacije. Time bi i sam postupak za nasilje u porodici dobio na efikasnosti i svo
enju rizika od neuspeha zbog kolebanja oteenog na manju meru. Tako su, danas, na
alost, nevaee odredbe, predviale da e se oteeni i svedok ispitati u svom stanu ili
drugom prostoru gde se nalaze ukoliko za organ koji vodi postupak utvrdi da su, imajui
u vidu uzrast, ivotno iskustvo, nain ivota, pol, zdravstveno stanje, prirodu ili posledi
ce krivinog dela, odnosno druge okolnosti sluaja, posebno osetljivi i da bi sasluanje u
prostorijama organa koji vodi postupak, moglo imati tetne posledice po njihovo fiziko
i psihiko stanje. Veina okolnosti, ako ne i sve koje su nabrojane, radi procene oset
ljivosti oteenog, odnosno svedoka, mogle bi doi u obzir kada je re o rtvi nasilja u
porodici: eni, detetu,3 starom, bolesnom licu. Kao da su ene, kao najee rtve nasilja
u porodici, i bile u vidu zakonodavcu prilikom formulisanja ove odredbe, s obzirom na
to to se pol javlja kao jedna od okolnosti koje su znaajne za procenu.
Bila je predviena i mogunost da se oteeni ili svedok ispita u ovlaenoj ustanovi,
organizaciji koja je struno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica. Veoma
je vana i mogunost postavljanja punomonika oteenom ili svedoku za vreme is
1 Zakon o izmenama i dopunama ZKP-a iz 2009. godine izvrio je usklaivanje sa odgovarajuim ustavnim odredba
ma, te se svedok ispituje, a okrivljeni sasluava.
2 Slubeni glasnik RS br. 46/06.
3 Dete, odnosno maloletno lice, kao oteeno krivinim delom nasilja u porodici, uiva posebnu zatitu predvienu
Zakonom o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, o emu e kasnije biti rei.

56
pitivanja (radi pomoi). On bi mogao pripremiti oteenog za ispitivanje i upoznati
ga s njegovim pravima, ali i kontrolisati samo ispitivanje. Naroito bi bila dobrodola
njegova pomo i prilikom ostvarivanja prava oteenog da ukazuje na injenice i pred
lae dokaze, postavlja pitanja optuenom, svedocima, vetacima i da daje druge izjave i
predloge (l. 60 st. 1 i 2 ZKP-a).
Zakonik je iskljuio mogunost neposrednog postavljanja pitanja osetljivom svedo
ku, te su se pitanja postavljala iskljuivo preko organa koji vodi postupak, koji se prema
svedoku mora odnositi s posebnom panjom, nastojei da se izbegnu mogue tetne
posledice krivinog postupka po njegovu linost, telesno i duevno stanje. Tako je bilo
mogue obaviti ispitivanje uz pomo psihologa, socijalnog radnika ili drugog strunog
lica, takoe s ciljem izbegavanja moguih tetnih posledica krivinog postupka po li
nost, telesno ili duevno stanje, a organ koji vodi postupak moe odluiti da se prilikom
sasluanja upotrebe tehnika sredstva za prenos slike i zvuka. Takvo ispitivanje se spro
vodi bez prisustva stranaka i drugih uesnika postupka u prostoriji u kojoj se oteeni ili
svedok nalazi, tako da mu stranke, branilac i lica koja na to imaju pravo, pitanja postav
ljaju posredstvom organa koji vodi postupak, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika
ili drugog strunog lica. Logino je sasvim i reenje koje se odnosilo na odluku o isklju
enju javnosti, pri emu podaci o identitetu lica predstavljaju slubenu tajnu. Izriito je
bilo zabranjeno i suoavanje oteenog ili svedoka sa okrivljenim, odnosno s drugim
svedocima samo na njihov zahtev.
Primenom pomenutih reenja bi se doprinelo zatiti rtve nasilja u porodici otee
nog lica, ali i drugih lica koja se kao lanovi porodice, a uz postojanje drugih osobenosti,
lako mogu nai u kategoriji osetljivih svedoka. Na prvom mestu, misli se na maloletna
lica, naroito decu, koja se i kada nisu rtve nasilja nalaze u tekoj situaciji ukoliko
treba da se nau u ulozi svedoka. Za njih je znaajna odredba po kojoj se maloletno lice,
koje s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost nije sposobno da shvati znaaj prava da
ne mora svedoiti, ne moe ispitati kao svedok, osim u sluaju kada to sam okrivljeni
zahteva (l. 98 st. 3 ZKP-a).4
Od izmena ZKP-a iz 2009. godine, pojavljuje se jo jedan problem iz aspekta po
zicije oteenog kao svedoka i mogue viktimizacije u postupku, a prilikom njegovog
ispitivanja. Naime, nain ispitivanja svedoka u dokaznom postupku5 bitno je izmenjen i
kao takav, moglo bi se zakljuiti, pogorao je poziciju oteenog kao svedoka (naroito
kada se ima u vidu da nema prateih mehanizama za podrku svedoku). Za razliku od
ranijeg reenja kada se svedoku pitanje moglo postavljati neposredno samo po odobre
nju predsednika vea, sad mu pitanja neposredno postavljaju stranke, predsednik vea
i lanovi vea (l. 331 st. 1 ZKP-a). Neposredno obraanje okrivljenog, pa i njegovog
branioca oteenom kao svedoku, moe biti veoma traumatizujue i otvoriti prostor za
novo zlostavljanje i to pred sudom. Kada se ima u vidu da oteeni ne dobija potrebne
informacije o tome kakva su pravila postupka, ovakav nain ispitivanja pretvara se u
jednu vrstu suoenja koje treba izbegavati u osetljivim sluajevima, kad je rtva za
plaena, uznemirena, te ne eli nikakvu vrstu kontakta sa okrivljenim. Ve odreena
facijalna ekspresija okrivljenog, uz vrlo verovatno provocirajua pitanja, moe uznemi
4 Kada je u pitanju maloletno lice koje se ispituje kao svedok, odredbe l. 102, st. 4 ZKP-a nalau obazrivo postupanje
kako sasluanje ne bi tetno uticalo na psihiki razvoj maloletnog oteenog ili svedoka, a mogue je i sasluanje uz po
mo pedagoga ili drugog strunog lica. Ako se ispituje lice mlae od 14 godina, vee moe odluiti da se iskljui javnost
za vreme ispitivanja (l. 328, st. 5 ZKP), dok je prema l. 292, zatita interesa malolentika jedan od osnova za iskljuenje
javnosti.
5 U dokazni postupak i ispitivanje svedoka i vetaka uneta su obeleja unakrsnog ispitivanja.

57
 riti, zaplaiti oteenog, a svakako moe pogorati ve postojeu forenziku zbunjenost
i nelagodnost. Nije teko zamisliti da e veina oteenih stei utisak da su zapravo oni
okrivljeni i da ih optueni lino sasluava. Naravno, predsednik vea e intervenisati
(bar bi tako trebalo da bude) ukoliko je re o nedozvoljenom pitanju ili pitanju koje se ne
odnosi na predmet, ali problem jeste upravo u neposrednom obraanju, uspostavljanju
neeljenog, makar i samo verbalnog kontakta. Da paradoks bude vei sam oteeni (ili
njegov zakonski zastupnik ili punomonik) moe okrivljenom neposredno postavljati
pitanja uz odobrenje predsednika vea. Jo jednom se potvruje viktimoloka teza da su
rtve, to jest oteeni u krivinom postupku zaboravljeni, da je na prvom mestu zatita
prava okrivljenog, te da se i od oteenog oekuje da sarauje u tom pogledu.
Od novog zakonika o krivinom postupku oekuje se da obezbedi zatitu otee
nih i svedoka i u ovom smislu. Radna verzija od maja 2011. godine poznaje kategoriju
posebno osetljivog svedoka, te posebna pravila za njegovo ispitivanje (l. 103 i 104).
Pravila su slina onima koja su predviena Zakonom o maloletnim uiniocima krivi
nih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (mogunost postavljanja punomonika,
ispitivanje u neslubenim prostorijama, ispitivanje uz pomo strunog lica, ispitivanje
upotrebom tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka, zabrana suoenja sa okrivljenim,
postavljanje pitanja stranke ili drugog lica posredstvom organa koji vodi postupak i tako
dalje).6 Napomenimo da pomenuta radna verzija predvia i bolju poziciju, odnosno iri
krug prava oteenog (l. 50), to je za svaku pohvalu.

2. Specijalizovani programi za uinioce nasilja

U pogledu posebnog tretmana nasilnika, u naem krivinopravnom sistemu ima prosto
ra za upuivanje nasilnika na odreeni program u sluaju kada se izrie uslovna osuda
sa zatitnim nadzorom primenom odredbe l. 73 st. 1 t. 9 KZ-a. Ova odredba predvia
obavezu poseivanja odreenih profesionalnih i drugih savetovalita i ustanova i postu
panje po njihovim uputstvima. Naravno, pod uslovom da zaista oivi primena uslovne
osude sa zatitnim nadzorom uopte, a potom i da se pokrenu pomenuta savetovalita
i ustanove u pravcu kreiranja odgovarajueg tretmana na koji bi nasilnici bili upuiva
ni (posebno oni koji due praktikuju ovakvo ponaanje, i to ono najogoljenije, fiziko
nasilje).7
U naoj pravosudnoj praksi pojavila se jedna presuda za nasilje u porodici gde su
okrivljeni bili i mu i ena za nasilje koje su inili jedno prema drugom. Oboje su osu
eni na uslovne osude sa zatitnim nadzorom, a kao obaveza bilo je predvieno da pose
uju specijalizovanog branog terapeuta u Institut za mentalno zdravlje u Beogradu.8
U stranim sistemima, posebno anglosaksonskom, akcenat se stavlja na razvijanje po
sebnih programa za nasilnike9 u porodici, kod kojih je kljuno razvijanje oseaja odgo

6 Radna verzija Zakonika o krivinom postupku od 25. maja 2011. Dostupno na: http://www.mpravde.gov.rs/images/
ZKP%20srpski.doc
7 Ista mogunost postoji i u sluajevima odlaganja krivinog gonjenja za osnovini oblik dela, za delo iz st. 2 i st. 5,
kada javni tuilac moe osumnjienog (po pristanku) uputiti na psihosocijalnu terapiju (l. 236 st. 1, t. 6), koja ne moe
trajati due od est meseci.
8 Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 3062/06 od 21. novembra 2006. i presuda Treeg optinskog suda u Beogra
du K. 188/06 od 19. maja 2006. godine, Bilten Okrunog suda u Beogradu, br. 76, 2007, str. 104.
9 Vie o tome u: S. Jovanovi, M. Luki, Tretman nasilnika, Socijalna misao, br. 1-3, 1999, str. 39-48.

58
vornosti i kontrola besa i agresivnosti.10 Upuivanje nasilnika na takav, specijalizovan
tretman znaajno je i za samu rtvu. Meu prvim istraivanjima usmerenim na rtve i
evaluaciju tretmana iz njihovog aspekta jeste jedno sprovedeno u Kanadi. Ono je poka
zalo da se rtve oseaju sigurnije kada tretman traje i da su zadovoljne to imaju priliku
da uestvuju u njemu kao spoljni posmatrai, ali i da budu obavetavane o uspehu spro
voenja tretmana i riziku od ponavljanja nasilja. Takoe, istraivanje pokazuje da su u
takvim sluajevima rtve spremnije da, u sluaju ponavljanja nasilja, nasilnika napuste.11
Da e se i u naim uslovima kreirati slini tretmani, nagovetava Zakon o ravnopravnosti
polova, koji naglaava da se diskriminacijom ne smatraju mere i programi koji su name
njeni izvriocima nasilja u porodici, s ciljem spreavanja daljeg nasilja (l. 29 st. 1 t. 3).12
Ovakav tretman mogao bi se predvideti i kao posebna mera bezbednosti. Razma
tranje ove mere bezbednosti u smislu povezivanja s drugom sankcijom, na primer s
radom u javnom interesu, odnosno u sluaju osloboenja od kazne, jeste bespredmetno
s obzirom na to to ne postoji adekvatna mogunost sankcionisanja, odnosno prinudnog
izvrenja mere u sluaju da je osueni ne potuje. Dakle, u sluaju da se izrie zatvorska
kazna, neophodno bi bilo organizovati ovakve vrste tretmana, individualnih i grupnih,
prilagoenih odvikavanju od nasilja u porodici u zatvoru. U sluaju da osueni ne
uestvuje u tretmanu ili ne ostvaruje zadovoljavajue rezultate, takvu okolnost bi svaka
ko valjalo imati u vidu prilikom odluivanja o uslovnom otpustu osuenika, a izvetaj
o tome bi trebalo da bude prosleen i centru za socijalni rad koji bi bio zaduen da vodi
evidencije o nasilju u porodici uopte, a ne samo kada su u pitanju mere zatite koje se
izriu u graanskopravnom postupku.
Kako istraivanja pokazuju, dominante sankcije za nasilje u porodici jesu uslovne
osude,13 tako da bi uz njih svakako bila dobrodola i jedna ovakva mera bezbednosti.
Takoe, s obzirom na to to je u Krivinom zakoniku predviena uslovna osuda sa za
titnim nadzorom, a jedna od moguih obaveza iz zatitnog nadzora jeste i poseivanje
odreenih profesionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po njihovim
uputstvima (l. 73 t. 9), a u Zakoniku o krivinom postupku postoji podvrgavanje
psihosocijalnoj terapiji (l. 236 st. 1 t. 6), postoji osnov za primenu ideje tretmana
uinilaca nasilja u porodici na pomenuti nain. Neophodno je samo predvideti ovakve
specijalizovane tretmane ili, jo bolje, u sam Zakonik uneti odredbu koja se odnosi na
tretman koji je specijalizovan za otklanjanje nasilnikog ponaanja, s posebnim akcen
tom na nasilje u porodici.
Na ovom polju hrvatski krivinopravni koncept zatite od nasilja u porodici pokazao
je bolje rezultate, predvidevi tretman koji se obraa upravo nasilnicima: sudjelova
nje u postupku psihosocijalne terapije u specijaliziranim ustanovama radi otklanjanja
nasilnikog ponaanja (l. 71 t. 2 KZ RH), kao posebnu obavezu uz uslovnu osudu sa
zatitnim nadzorom. U Hrvatskoj je takoe bilo predloga da se predvidi i istoimena mera
bezbednosti, ali ni tamo ovaj predlog nije prihvaen.14
10 A. Klein, A Protocol for the Sentencing of Offenders, u: Inter Balkan Conference: Strategies to Combat Domestic
Violence, 1996, sect. F, str. 2.
11 A. Dankwort, Impact of Batterers Program, Violence against Women, 1999. Vol. 5, str. 30 - 33.
12 Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik RS, br. 104/09.
13 Dominantna je krivina sankcija uopte, s obzirom na to to uslovna osuda uestuvje sa oko 50% u ukupno izreenim
krivinim sankcijama za punoletna lica, a moe se konstatovati i porast udela ove krivine sankcije posmatrajui period
od 2005. godine (48,9%) do 2009. godine, kada je taj udeo iznosio 57,2%. V: Republiki zavod za statistiku, Osuena
punoletna lica prema izreenim krivinim sankcijama 2005-2009. Dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repo
sitory/documents/00/00/05/77/sk12122009.pdf
14 R. Suevi, Zakonska regulativa obiteljskog nasilja u Hrvatskoj, Temida, br. 2, 2003, str. 62.

59
 3. Prepoznavanje sindroma zlostavljane ene
U naoj sudskoj praksi pojam sindroma zlostavljane ene je potpuno nepoznat, to ne
bi bio razlog za brigu da se okolnosti dugotrajnog zlostavljanja pridaje znaaj prilikom
utvrivanja krivice, odnosno izricanja sankcije. Sa aljenjem se konstatuje da kod nas ne
postoji ni tendencija ujednaenog postupanja sudova u sluajevima kada postoji odreeni
tipini obrazac nasilja i kada je oigledan uticaj ranije pretrpljenog nasilja na percepciju
opasnosti i reagovanje rtve.15 Ranije trpljeno nasilje se najee tretira kao olakavajua
okolnost koja dovodi do izricanja kazne zatvora u esto zanemarljivo kraem trajanju.
Ree ova okolnost dovodi do ublaavanja kazne, dok su sasvim izuzetni sluajevi u koji
ma se utvruje uzrono-posledina veza izmeu duevremenog zlostavljanja, percepcije
opasnosti i naina reagovanja uinioca.16 Praksa je posebno problematina u sluajevima
ubistva na spavanju, kojima oigledno nedostaje subjektivni element podmuklosti, jer se
ene, skoro po pravilu, odluuju na ubistvo nakon pretnji nasilnika da e ih ubiti kad se
probudi, dakle, u ubeenju, imajui u vidu celokupnu situaciju, da im je ivot u opasno
sti, pri emu su liene svake zatite.
U knjizi Od rtve do zatvorenice, Nikoli-Ristanovi iznosi prie o nasilju koje su
trpele ene koje u jednom trenutku agoniju okonavaju ubijajui nasilnika, ali se, prema
miljenju autorke i argumentaciji koju iznosi, stanje u kome su se nalazile, a koje odgo
vara opisanom poremeaju (sindromu zlostavljane ene), nije utvrivalo odnosno nije se
na pravi nain cenilo.
Jedan od najeksplicitnije izraenih stavova suda, koji reflektuje duboko ukorenjena
tradicionalna oekivanja od ene, a njihovo neispunjavanje u datoj situaciji tumai kao
oteavajuu okolnost, sree se u presudi Okrunog suda u Prokuplju. ena je ubila mua
nasilnika ije je nasilje trpela etrdeset godina, a to je uinila iz straha za sopstveni i
ivot sina. U obrazloenju presude stoji: Okolnost da je neosuivana, u odnosu na ote
avajue okolnosti, ne moe imati uticaja ona ga ne prihvata supruinski, ne pomae
mu da skine odeu i da legne...Njeno dranje posle dela govori da je krvoloni ubica...
Nema doprinosa ubijenog kritine veeri. Normalno je i trebalo je, kad je doao pijan,
da ga prihvati ljudski, supruinski, pomogne mu da sa sebe skine odeu, raspremi mu
posteljinu, smiri ga i legne da spava. Ona ga doekuje provokatorski. Svaa se s njim,
izaziva ga na fiziku i verbalnu agresiju prema njoj iako zna kakva mu je narav provela
je vie od 30 godina s njim i izrodila troje dece.17 Ovaj primer pokazuje koliko je bilo
teko u sudskoj praksi promeniti shvatanja, makar samo u tom smislu to je u ovakvim
sluajevima otvorena mogunost da se delo kvalifikuje kao ubistvo na mah, pri emu se
psihijatrijskim vetaenjem na okolnost stalnog zlostavljanja i ivota u strahu dokazuje
dugotrajna kumulacija afekta na strani ene-ubice.
Sudovi u Australiji, Kanadi, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i SAD prihvataju re
zultate brojnih istraivanja koji pokazuju da zlostavljani partneri mogu koristiti silu da
bi se odbranili, pa i ubiti svoje nasilne partnere, reagujui u vrstom ubeenju da im je
ivot ugroen i da nema drugog naina da se zatite. Vetaenje sindroma koristi se da bi
se njime dokazivalo postojanje neuraunljivosti ili smanjene uraunljivosti, provokacije
(koja otklanja kvalifikaciju ubistva kao tekog, pa tako i izricanje najtee kazne), a ima
primenu i u okvirima pozivanja na nunu odbranu. Ovaj drugi nain napadao se kao
15 V. Nikoli-Ristanovi, Od rtve do zatvorenice, str. 159.
16 Ibidem.
17 Ibidem, str. 163.

60
problematian zbog okolnosti da se za postojanje nune odbrane zahteva istovremenost
napada i odbrane, srazmernost, a rtva ne sme biti napada, ali to je prevazieno tumae
njem osnova/sposobnosti percepcije neposrednosti i ozbiljnosti opasnosti. Drave SAD
podelile su se oko toga da li e prihvatiti objektivno ili subjektivno pravilo u odbrani
pozivanjem na sindrom zlostavljane ene i nunu odbranu. Po objektivnom standardu,
okrivljeni mora imati razumnog osnova da veruje da je letalna sila neophodna za obranu,
pri emu se polazi s pozicije razumnog oveka/mukarca, dok subjektivni standard
insistira na konkretnoj osobi i njenoj mogunosti percepcije.18

4. Specijalizacija i edukacija strunjaka

Neophodno je ukazati i na potrebu za senzibilisanjem na problem nasilja u porodici,
putem edukacija pripadnika policije, tuilatva i suda (ali i centara za socijalni rad,
zdravstva i kolstva, jer u krajnjoj liniji to je takoe doprinos efikasnijem delovanju
krivinopravnog mehanizma). Edukacije koje bi prevazile okvire projektnih aktivnosti
pojedinih nevladinih organizacija, nuno usmerenih na odreena podruja, a koje bi or
ganizovala ili podravala drava, neophodne su kako bi se efikasnije razgradili jo uvek
postojei stavovi i predrasude prema ovom obliku nasilja, s obzirom na to to su i oni,
pored nesavrenog opisa dela, jo uvek veliki problem u ostvarenju zatite na krivino
pravnom nivou. U vezi sa edukacijom, ini se neophodnom i specijalizacija pomenutih
profesionalaca za rad na ovim delima, to je proces koji je zapoet u okvirima pojedi
nih institucija, ali ne bi bilo na odmet sprovesti ga i u okvirima sudova, i to briljivim
odabirom sudija profesionalaca i sudija porotnika, ali i putem odgovarajue stimulacije
(rastereenje u pogledu predmeta, uslova rada).19
Jasno je da bi ovi predmeti trebalo da zavrede bre i efikasnije postupanje koje bi se
moglo obezbediti odgovarajuim reenjem u Sudskom poslovniku, oznaavanjem tih
predmeta kao hitnih.

18 D. K. Weisberg, S. F. Appleton, Modern Family Law: Cases and Materials, Aspen Publishers, New York, 2002, str.
369370.
19 Tako i N. Miloevi, op. cit., str. 129.

61
 PRAVOSUDNA PRAKSA
U VOJVODINI

1. Predmeti tuilatva
Pregledano je ukupno 303 predmeta osnovnih, odnosno optinskih javnih tuilatava u
AP Vojvodina. Uzorkom tuilakih predmeta obuhvaeni su dogaaji koji su se odigrali
u periodu od 28. aprila 2006. do 28. oktobra 2010. godine. Struktura uzorka tuilakih
predmeta prema seditu javnog tuilatva prikazana je u Tabeli 1.

Tabela 1. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema seditu osnovnog (optinskog)

javnog tuilatva

MESTO %
Novi Sad 19,1
Panevo 17,8
Vrac 7,6
Kikinda 6,6
Zrenjanin 8,9
Sombor 13,5
Subotica 13,5
Stara Pazova 0,7
Ruma 1,0
Sremska Mitrovica 5,9
Inija 1,0
id 2,0
Bela Crkva 2,3
Svega 100,0

Struktura tuilakih predmeta, prema obliku krivinog dela nasilja u porodici, poka
zuje dominaciju lakih oblika nasilja u porodici (i to osnovnog oblika),1 to je bilo i
oekivano, s obzirom na to to je u pitanju namerni uzorak.2 Meutim, ovaj oblik nasilja
1 Ako se ueu osnovnog oblika doda i uee posebnog oblika dela iz st. 5 (za koji je propisana ista mera zatvorske
kazne, al i novana, kao sporedna), dolazi se do udela od 80%.
2 Podsetimo da je uzorak formiran tako to je anketarima data instrukcija da izdvoje predmete u kojima je dolo do
odbacivanja krivine prijave i da navedu razloge za odbaaj, imajui u vidu da dosadanja istraivanja pokazuju da je za
sluajeve nasilja u porodici karakteristian vei procenat odbaaja krivine prijave, kao i da razlozi nisu uvek oprav

62
u porodici je i inae dominantan, to pokazuju ranija istraivanja,3 kao i podaci iz sud
skih predmeta kojima se bavilo ovo istraivanje.
Struktura uzorka tuilakih predmeta s obzirom na oblik krivinog dela:

l. 194 st. 1 KZ 236 (77,9%);

l. 194 st. 2 KZ 46 (15,2%);
l. 194st. 3 KZ 14 (4,7%);
l. 194 st. 5 KZ 7 (2,3%).

Podsetimo na to da bi zakljuak da su laki oblici naslija preovlaujui trebalo shva

titi uslovno. Re je o oblicima za koja je propisana najmanja mera kazne u odnosu na
druge oblike nasilja u porodici, pri emu se ne sme zaboraviti da je u pitanju delo sa in
diferentnim brojem injenja, te kada se imaju u vidu njegove specifinosti nasilja, moe
se naslutiti da su te tzv. lake forme nasilja imale svoje trajanje, odnosno da su najee
ponavljane u duem periodu (pa i ako nisu obuhvaene optubom, odnosno krivinom
prijavom). Ni u sluaju dela iz st. 5 ne moe biti rei o obliku nasilja koji je za potce
njivanje, jer se to delo sastoji u prekraju mere zatite od nasilja u porodici koju je sud
izrekao, to znai ogluenje i o sudsku odluku, a moe biti i prethodnica novom aktu
nasilja.
Nekada i samo jedan akt, sudei po opisu dela koji stoji u (odbaenoj) prijavi, odno
sno tuilakim spisima, ne izgleda bezazleno:

Prijavljeni je oteenu probudio, zapoeo svau s njom, poeo da je vue za kosu i

udara rukama po glavi, a zatim je snano odgurnuo, usled ega je pala na pod, a zatim
ju je podigao, uhvatio za kosu i udario joj glavu o zid.
Prijavljeni je u alhoholisanom stanju pretio oteenoj da e je ubiti, vreao je govo-
rei joj da je kurva i upuujui joj sline uvrede seksualne prirode, a zatim ju je isterao
iz stana, uz pretnje da e je ubiti.
Prijavljeni je u alhoholisanom stanju, u prisustvu maloletnog deteta, vreao i oma-
lovaavao oteenu, zatim ju je nekoliko puta udario otvorenom akom u predelu lica,
uhvatio je za kosu, vukao po podu, zadao joj nekoliko udaraca pesnicom u predelu tela,
a onda je izbacio iz kue.
Prijavljeni je oteenu tukao, gasio cigarete na njenoj ruci, a zatim je terao da sipa
so na ranu; terao ju je da jede so, oiao ju je do glave i naterao da jede fekalije; pretio
joj je ubistvom.
Osumnjieni je razvalio vrata i uao u kuu oteene, govorei joj da je kurva i da e
je ubiti, a zatim ju je udario rukom u glavu, nakon ega je oteena zvala policiju koja
je privela osumnjienog.
Prijavljeni je oteenog, tj. dedu svoje partnerke, prvo udario otvorenom akom u
predelu lica, zatim pesnicom u predelu tela, a kada je oteeni pao na pod, utirao ga je
u predelu lica i tela i naneo mu lake telesne povrede.
dani. U uzorku su i oni predmeti u kojima je dolo do obustave postupka u toku ili po zavrenoj istrazi, kao i oni koji
su tek uzeti u rad, a sam broj predmeta koji su pregledani odreen je na osnovu ukupnog broja predmeta oformljenih u
posmatranom periodu i kree se od 20 do 50 po tuilatvu.
3 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici..., Autonomni enski centar i enski istraiva
ki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 20.

63
 Nakon prepirke izmeu prijavljenog i oteene, oteena je zapalila cigaretu, a pri-
javljeni ju je, jer je trudna a uzima cigare, udario pesnicom u predelu glave i tela. Zatim
je skinuo svoj kai s pantalona i zadavao oteenoj udarce u predelu lea i i nogu, sve do
momenta kada je oteena poela da moli da prestane jer joj nije dobro. Tom prilikom
joj je naneo lake telesne povrede.
Dana 17.12.2008. osumnjieni je doao u kuu u kojoj zajedno ivi sa suprugom,
oteenom, pobacao sve stvari po spavaoj sobi, polomio mobilni telefon oteene, te
ju je vezao kanapom i zatim udarao zatvorenim akama po telu. Kada je primetio da se
oteena gui, odvezao ju je i napustio kuu.
Osumnjieni je doao do oteene, koja je inae napustila branu zajednicu, pozvao
ju je da doe do kola, navodno da preuzme potu naslovljenu na nju, a onda ju je silom
ugurao u auto i sa otvorenim vratima, dok su oteenoj noge virile van auta, poeo da
vozi punom brzinom. Oteena je uspela da pobegne iz auta. Nakon toga, oteena je
od osumnjienog dobila sms poruku na mobilni telefon, u kojoj joj je napisao kako je to
samo poetak.

S druge strane, pozitivno se moe oceniti to to su dela prijavljivana,4 odnosno to to

su prijave dole do tuilatva i pre nego to je nastupila tea posledica, te je stvorena
mogunost da se aktiviranjem mehanizma zatite nasilje zaustavi na samom poetku,
da se prekine njegova uzlazna putanja (u smislu trajanja i teih posledica). Problem se
pojavljuje ako tuilac neadekvatno odreaguje na prijavu (naroito ako rtvi nije pruena
podrka kako bi istrajala u postupku ili ako nije bilo angamana u pogledu prikupljanja
drugih dokaza koji bi podrali optubu).
U pregledanim predmetima kao oteeni se pojavljuju: suprunici (brani, vanbrani
i razvedeni), roditelji, deca, sestre, braa, ousi, snahe, zetovi, babe i dede. U strukturi
oteenih, lica enskog pola uestvuju s blizu 80% (Tabela 2).
Podaci pokazuju da je partnersko nasilje dominantna forma nasilja, zastupljena u
59,7% sluajeva u uzorku, to je u skladu s nalazima svih ranije pomenutih istraivanja.
Najrizinija je aktuelna partnerska veza (u 82,3% sluajeva partnerskog nasilja u pita
nju su bile aktuelne partnerske veze), ali jo jednom se potvruje da ni prekid veze ne
znai prestanak nasilja ili bar neadekvatnog naina komuniciranja izmeu partnera koji
oteeni tumai kao nasilje (imajui u vidu da je re o uzorku koji je oformljen tako da
se zasniva prevashodno na predmetima u kojima je dolo do odbacivanja krivine pri
jave, odnosno obustave postupka). Na manje uee nasilja u porodici u vanbranoj
zajednici koja je prestala, uticaja je svakako imala i odredba (l. 112 st. 28) koja je dala
tumaenje koja lica se smatraju lanovima porodice, iskljuivi tom prilikom bive va
nbrane partnere.
Na drugom mestu rizinih porodinih relacija jeste odnos roditelja i dece, te je uee
roditelja kao oteenih nasiljem u porodici 19%, dok su deca oteena u 11,7% sluaje
va.

4 Statistike belee konstantan porast broja prijava za nasilje u porodici. Tako, prema podacima Republikog zavoda za
statistiku, za ovo krivino delo u Republici Srbiji 2004. godine bilo je prijavljeno 1009 punoletnih lica, da bi taj broj 2009.
godine bio trostruko vei 3384. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKey

64
Tabela 2. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema polu oteenih i njihovom odno
su s licem protiv koga je podneta krivina prijava

Odnos oteenog s licem protiv koga je Pol Pol Ukupno

podignuta krivina prijava oteenog oteenog
(enski) (muki)
Brak 112 7 119
Vanbrana zajednica 43 5 48
Bivi supruzi (brani/vanbrani) 32 1 33
Bivi devojka/mladi 3 0 3
Majka/otac 39 26 65
Kerka/sin 20 20 40
Sestra/brat 7 8 15
Ouh/maeha 0 2 2
Snaha/zet 4 2 6
Baba/deda 3 1 4
Drugo 1 1 5
Svega 267 73 340

Krivine prijave najee su podnosila ovlaena slubena lica organa unutranjih

poslova 65%, zatim oteeni 34%, centar za socijalni rad 0,3% i drugi 0,7%
(Grafikon 1). U tri sluaja (1%) nije bilo podatka o podnosiocu prijave.
U poreenju s rezultatima istraivanja pravosudne prakse u Beogradu,5 u Vojvodini
oteeni u veem broju sluajeva podnose krivinu prijavu (34% : 12,5%), dok je centar
za socijalni rad manje aktivan u prijavljivanju (0,3% : 2,3%).6 Vee uee oteenih kao
podnosilaca krivine prijave moglo bi se tumaiti kao znak veeg stepena obavetenosti
o postojanju krivinog dela nasilja u porodici i pozitivnog uinka medijskih i drugih
kampanja koje su pozivale na prijavljivanje nasilja u porodici i osnaivale rtve, naroito
ene, da i same potrae pomo.
Tuilac najee nije obavljao razgovor s licem protiv koga je podneta krivina pri
java i sa oteenim (79,5%). S prijavljenim licem i rtvom tuilac je razgovarao u 15%
predmeta, samo sa rtvom u 4,3% predmeta, a samo s licem protiv kojeg je podneta kri
vina prijava u 1% predmeta. Kada su u pitanju aktivnosti tuilaca u smislu prikupljanja
obavetenja od prijavljenog lica, odnosno od oteenog, postoji razlika u rezultatima
vojvoanskog i beogradskog istraivanja. Naime, u beogradskom uzorku tuila
kih predmeta, samo u 0,79% sluajeva tuilac je obavio razgovor sa oboje.7 Poreenje
navednih podataka govori o pomaku u tuilakoj praksi, odnosno boljoj senzibilisanosti
vojvoanskih tuilaca. Moglo bi se zakljuiti da su brojni edukativni seminari na temu
nasilja u porodici, te preporuke u vezi s postupanjem javnih tuilaca po prijemu krivine
prijave dali rezultate, ali bismo se u nekom narednom istraivanju mogli nadati i boljim
rezultatima, odnosno aktivnijem ueu tuilaca po prijemu prijave za nasilje u porodici.
5 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici..., Autonomni enski centar i enski istraiva
ki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 21.
6 Ibid.
7 Ibid.

65
 64,7%

34,3%

0,7%
0.3%
OTEENI CSR MUP OSTALO

Grafikon 1. Podnosilac krivine prijave

Krivina prijava je odbaena u 202 predmeta (66,7%),8 a meu razlozima za odbaaj

preovlauje ocena da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjieni uinio krivino delo
(35%), odnosno da prijavljeno delo nije krivino delo za koje se goni po slubenoj du
nosti (15%). U 54 predmeta u kojima je krivina prijava odbaena (26,7%), u obrazloe
nju razloga za to (zbog nedostatka dokaza da je uinjeno krivino delo), pored ostalog,
navedeno je da se osumnjieni branio utanjem, dok je oteena izjavila da ne eli da
svedoi. Meutim, navoeni su i sledei razlozi: biva vanbrana supruga se ne smatra
lanom porodice, osumnjieni i oteena se uzajamno vreaju i tuku, osumnjieni i
oteena su se pomirili, osumnjieni je preminuo, nastupanje zastarelosti i osum
njieni je ispunio obaveze naloene reenjem o odlaganju krivinog gonjenja.
Razlozi kojima su pravdane odluke o odbacivanju krivine prijave za nasilje u poro
dici oigledno se ne menjaju. Re je o razlozima na iju problematinost su ukazivala i
sva ranija istraivanja. I dalje se tuioci oslanjaju na iskaz rtve i njenu volju da istraje
u postupku, te ukoliko ona promeni iskaz, odnosno predoi da nee svedoiti ili odbije
da da iskaz, tuilac se povlai. Nekada je to opravdano, jer nema drugih dokaza, ali je
pitanje da li su iscrpene sve mogunosti da se doe do drugih dokaza koji e podrati op
tubu. Tako se jo jednom namee potreba za ukazivanjem na neophodnost pribavljanja
drugih dokaza koji bi podrali optubu (pored iskaza rtve), kao i na podseanje tuilaca
da nisu brani/porodini savetnici i da okolnost da su se osumnjieni i oteena pomirili
nikako ne moe biti razlog za odbacivanje krivine prijave. Ovaj poslednji razlog za od
bacivanje prijave bi mogao biti dobar osnov za korienje ustanove uslovnog odlaganja
krivinog gonjenja, koja je delotvornija nego prosto odbacivanje prijave. Naime, dobro
je poznata faza medenog meseca (honeymoon phase) u ciklusu nasilja o kojem go
vori Lenore Walker, a koju odlikuju panja, ljubav, izvinjenje, izlivi kajanja i tuge zbog
8 to je oekivano, jer je anketarima data instrukcija da izaberu predmete u kojima je prijava odbaena i da navedu
razlog odbaaja, a sve to zbog sumnje zasnovane na nalazima ranijih istraivanja, da se prijave odbacuju iz razloga koji
su umnogome drugaiji od onih koji postoje kada su u pitanju druga krivina dela.

66
uinjenog nasilja na strani uinioca. Ovu fazu zamenjuje faza podizanja tenzije (tensi-
on building phase), kojoj su svojstveni slaba komunikacija, tenzija, strah od izazivanja
izliva nasilja i pokuaji da se nasilniku udovolji. Potom, ipak, dolazi do novog izliva
nasilja (acting-out phase).9 Takoe, u svim situacijama kada rtva menja iskaz, ne eli
da svedoi, ne eli da se nastavi s postupkom jer se pomirila s nasilnikom, treba voditi
rauna o tome da li je uzrok njenog ponaanja strah od nasilnika, kako bi joj se pruila
pomo i obezbedila zatita.
Zanimljiv razlog za odbacivanje krivine prijave jeste i da se osumnjieni i oteena
uzajamno vreaju i tuku. Mogue je da je re o zamci predstave o idealnoj rtvi10
(nemone, nedune koja nije isprovocirala nasilje, po mogustvu i fiziki, ali i u svakom
drugom pogledu daleko slabije od osumnjienog). Kada je pred tuiocem i sudom takva
rtva, onda problema u pruanju zatite uglavnom nema, ali kada to nije sluaj (kada se
rtva brani, odnosno kada je posredi reaktivno nasilje ili kada ne odgovara opisu idealne
rtve), onda joj se traena zatita uskrauje.11 Zato nas ne udi to to su u strukturi od
baenih krivinih prijava dominantne one iz kategorije partnerskog nasilja, a sporadine
kada su rtve deca. Ovakvi primeri (uzajamnog vreanja i tue) upuuju na oprez i
potrebu da se istrai eventalno prisustvo elementa nune odbrane na jednoj strani (to
znai nepostojanje dela na strani rtve ili ublaenje, odnosno osloboenje od kazne u
sluaju prekoraenja granica nune odbrane) i odgovornost za nasilje na drugoj strani.
Iako u tuilakim predmetima dominiraju oni u kojima je odbaena krivina prijava,
moglo bi se konstatovati da i sama prijava (a veina i dalje dolazi od policije) jeste indi
kacija da postoji odnos koji je poremeen, a kao takav svakako moe biti uvod u nasilje.
Sami razlozi za odbacivanje prijave daju osnova za zakljuak da sluajevi koji formal
no nisu krivino delo nasilja u porodici (jer, na primer, nema dokaza da je to tako), ne
znai da to nisu u materijalnom smislu ili, kao to je reeno, da to nee biti u budunosti.
Napredak u pravosudnoj praksi konstatovan je kada je u pitanju neinsistiranje javnog
tuilatva na trajanju/kontinuitetu nasilja, te odbacivanja prijava po ovom osnovu nema.
U 33 sluaja (11%) tuilac je koristio institut odlaganja krivinog gonjenja, ali ni u
jednom sluaju kada je rtva bila maloletna (i u ovim sluajevima na prvom mestu je
partnerska i to brana relacija), to bi se moglo objasniti stroim pristupom tuilatva
u sluajevima nasilja nad decom, te bez izuzetka orijentacijom na voenje krivinog
postupka. Meu obavezama koje su utvrene u sluajevima odlaganja preovlauje pla
anje u humanitarne svrhe (70%),12 a zastupljeni su i drutveno koristan rad (13,3%),
podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji u centru za socijalni rad (10%), podvrgavanje
terapiji u institutu za mentalno zdravlje i uplata novanog iznosa oteenoj (po 0,3%).
Navedeni podaci takoe predstavljaju pomak u odnosu na ranije istraivanu tuilaku
praksu koju je odlikovalo upadljivo neprimenjivanje ove ustanove, s tim to, imajui u
vidu prijave koje su odbaene, ini se da je bilo prostora i za njenu eu primenu.
Na kraju pomenimo i to da se ni postupanje vojvoanskih tuilatava ne razlikuje
od postupanja drugih u Srbiji, kada je u pitanju podnoenje tubi za zatitu od nasilja

9 L. Walker, The Battered Woman, Harper and Row, New York, 1979.
10 N. Christie, The ideal victim, u: E. Fattah (ur.) From Crime Policy to Victim Policy, Macmillan, Basingstoke, 1986.
11 Vie o tome, u: . Ignjatovi, B. Simeunovi-Pati, Viktimologija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Dosije,
Beograd, 2011, str. 63.
12 Obaveza plaanja u humanitarne svrhe ukljuivala je nalaganje uplate odreenog novanog iznosa u korist huma
nitarne organizacije Crveni krst, dejeg sela, doma za decu i omladinu odnosno doma za decu bez roditeljskog staranja,
drutva za borbu protiv dijabetesa, drutva za borbu protiv raka, kao i u korist odreenog centra za socijalni rad.

67
 u porodici u graanskom postupku.13 Izuzetak predstavlja Osnovno javno tuilatvo u
Zrenjaninu koje, u zavisnosti od okolnosti sluaja, podnosi ove tube. Mada su u istrai
vakom uzorku konstatovana samo dva sluaja u kojima je Osnovno javno tuilatvo u
Zrenjaninu, istovremeno s pokretanjem krivinog postupka, podnelo i tubu za izricanje
mera zatite od nasilja u porodici po Porodinom zakonu, broj tubi koje ovo tuilatvo
podnosi na godinjem nivou mnogo je vei.14 Ovo istraivanje potvrdilo je ono to je
zabeleeno na seminarima koji su odravani za tuioce i sudije (u okviru projekta iji je
deo i ovo istraivanje), na kojima je konstatovano da tuioci veoma retko (u zavisnosti
od linog entuzijazma) trae mere zatite od nasilja u porodici. Kada se ima u vidu da je
rtva obino (pravno) neuka, loeg imovnog stanja, a centar za socijalni rad neaktivan
(iako ima aktivnu legitimaciju), moe se zakljuiti da je u ovom trenutku jedino javni tu
ilac taj koji bi mogao pomoi rtvi u tom smislu, traei zatitu u graanskom postupku
(to je za njega, istina, novo optereenje). Neke od mera koje predvia Porodini zakon
mogu nekada biti efikasnije od krivinopravnih ili pak pojaati efikasnost potonjih. Na
primer, mera iseljenja nasilnika iz stana (ak i kada je u njegovoj svojini) jeste mera
koju ne poznaje KZ, a koja bi mogla biti delotvornija od krivinoprocesne mere zabrane
pribliavanja oteenom (kojom se nasilniku ne moe ograniiti pravo da ivi u svom
stanu), a koja bi na nasilnika delovala i poput sankcije ime bi pojaala efekte krivino
pravne reakcije na nasilje u porodici.

2. Sudski predmeti
Pregledano je ukupno 303 predmeta osnovnih i ranijih optinskih sudova na teritoriji
AP Vojvodine. Uzorkom sudskih predmeta obuhvaeni su dogaaji koji su se odigrali u
periodu od 22. decembra 2005. do 30. maja 2010. godine. Struktura predmeta iz uzorka,
s obzirom na sedite suda, prikazana je u Tabeli 3.

Tabela 3. Struktura uzorka sudskih predmeta s obzirom

na sedite osnovnog(optinskog) suda

Sedite suda %
Novi Sad 16,6
Panevo 16,6
Vrac 9,9
Kikinda 6,6
Zrenjanin 10,3
Sombor 13,2
Subotica 12,9
Sremska Mitrovica 13,9
Svega 100,0

13 O (ne)angaovanju javnog tuioca u sferi graanskopravne zatite od nasilja u porodici: V. uri i dr., op.cit., str.
179.
14 Prema podacima Osnovnog javnog tuilatva u Zrenjaninu, to tuilatvo je u 2008. godini podnelo 18 tubi za izrica
nje mera zatite od nasilja u porodici, u 2009. podnelo je 21 tubu, dok je u 2010. podnelo ak 43 tube.

68
 Struktura krivinih dela, s obzirom na pravnu kvalifikaciju u optunom aktu, prikaza
na je u Tabeli 4, dok je njihova struktura prema pravnoj kvalifikaciji u presudi suda koji
je sudio u prvom stepenu predstavljena u Tabeli 5. Ishodi postupaka pred sudovima koji
su sudili u prvom stepenu prikazani su u Tabeli 6.

Tabela 4. Struktura krivinih dela s obzirom na pravnu kvalifikaciju u optunom aktu

Pravna kvalifikacija krivinog dela u optunom aktu N %

l. 194 st. 1 KZ 185 61
l. 194 st. 2 KZ 69 22,8
l. 194 st. 3 KZ 44 14,5
l. 194 st. 5 KZ 8 2,6
Svega 303 100,0

Tabela 5. Struktura krivinih dela s obzirom na pravnu kvalifikaciju u odluci suda koji
je sudio u prvom stepenu

Pravna kvalifikacija dela u prvostepenoj presudi15 N %

l. 194 st. 1 KZ 171 61,2
l. 194 st. 2 KZ 63 22,6
l. 194 st. 3 KZ 38 13,6
l. 194 st. 5 KZ 7 2,5
Svega 279 100,0

Kada su u pitanju dela kvalifikovana po st. 3, preovlauju ona u kojima je kvalifika

torna okolnost u vezi sa uzrastom pasivnog subjekta (oteeni je maloletno lice, to jest
dete uinioca). Takoe, u brojnim opisima dela moglo se uoiti da je uinilac nasilje
vrio i prema supruzi, odnosno majci deteta i/ili drugom lanu porodice, ali je delo kva
lifikovano kao jedno delo. Evo karakteristinih primera:

Dana 07.06.2008. godine, okrivljeni je u poslepodnevnim asovima, u porodinoj

kui, primenom nasilja ugrozio telesni integritet lana svoje porodice svoga sina, ote-
enog, malodobnog N. N. tako to mu je prvo zadao vie udaraca otvorenom akom
u predelu lica, nakon ega ga je uhvatio za nadlakticu leve ruke i uvukao u sobu, gde
ga je zatim nekoliko puta udario otvorenom akom u predelu lea, a zatim vojnikim
opasaem, takoe u predelu lea i u predelu natkolenice, usled ega je malodobni ote-
eni zadobio lake telesne povrede u vidu nagnjeenja lea, oba uha, grudnog koa i obe
natkolenice, s krvnim podlivima.
U toku novembra 2007. i 29. 12. 2007. godine, u porodinom stanu, u stanju sma-
njene uraunljivosti, ali ne u bitnoj meri, pretnjom da e napasti na ivot i telo, drskim
i bezobzirnim ponaanjem ugrozio je spokojstvo, telesni integritet i duevno zdravlje
15 U vreme prikupljanja podataka, presuda u prvom stepenu nije bila doneta u 24 sudska predmeta obuhvaena uzor
kom.

69
 lanova svoje porodice: bive supruge oteene, erke oteene i maloletne erke
oteene. U toku novembra 2007. godine, u alkoholisanom stanju, u stanju akutne
alkoholne intoksikacije lakog do srednjeg stepena, mentalnog poremeaja i poremeaja
ponaanja, usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola, okrivljeni je lupao stvari po
kui, polomio brave na vratima, osteenoj bivoj supruzi pretio da e je ubiti, dok je
dana 29. 12. 2007. godine, takoe u alkoholisanom stanju, galamio, lupao i utirao stva-
ri po stanu, udarao nogom u leajeve i izbacio ih iz stana, sruio i utirao novogodinju
jelku, hvatao se za polni organ i vreao ih nazivajui ih kurvama i govorei im da uzmu
torbice i izau na ulicu da se prostituiu i zarade pare, pretio im da e ih izbaciti na
ulicu, a oteenoj, bivoj supruzi, psovao krepanu i crknutu majku, zbog ega su bile
prinuene da pozovu policiju.
Okrivljeni je svoju suprugu G.M. obema rukama hvatao za vrat, te joj glavu prisla-
njao na zid, vreajui je pogrdnim reima i upuujui joj pretnje da e je prebiti, zadavi-
ti, dok je svog maloletnog sina (roenog 2005. godine ) nogom utirao u predelu kime
i donjeg dela lea; sve navedeno inio je u prisustvu svoje maloletne dece R.M., S.M. i
O.M.
Uinilac je u svojoj kui primenom nasilja ugrozio spokojstvo i telesni integritet svoje
maloletne erke, tako to je, budui da je traio daljinski upravlja za televizor, a da
erka nije uspela da ga nae, poeo da vie na nju. Kada je erka pronala daljinski
upravlja i dala mu ga, uinilac je uzeo kai braon boje, irine 40 cm i duine 1 m, s
metalnom kopom i njime ju je udario po telu nekoliko puta, upajui je za kosu, tako joj
nanevi lake telesne povrede u vidu nagnjeenja mekih tkiva u predelu glave, oguljotine
koe u predelu leve nadlaktice, te crvenila i otoka koe nepravilnog oblika u predelu leve
butine i predelu lea.
U vie navrata, primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponaanjem, ugroavao je
spokojstvo, telesni integritet i duevno stanje lanova svoje porodice, svoje dece i svoje
majke, tako to ih je esto tukao rukama i nogama u predelu glave i tela govorei im da
su kurve, da u kui otvaraju jebarnik, da su prostitutke, s tim to je dana 01. 03. 2008.
godine svoju majku uhvatio rukama za noge i svukao s kreveta, da bi joj potom desnom
nogom zadao udarac u predelu nogu. Nakon toga, zadao je nekoliko udaraca pesnicama
u predelu glave maloletnoj erki, od kojih je ona zadobila laku telesnu povredu u vidu
nagnjeenja glave. Potom je zadao udarac pesnicom u predelu glave i drugoj malolet-
noj erki, usled ega je ona udarila glavom u staklo na vratima i zadobila laku telesnu
povredu u vidu nagnjeenja glave.

Inae, ni u jednom sluaju nije utvreno postojanje sticaja dva (ili vie) dela nasilja u
porodici, iako su se na seminarima za sudije i tuioce, odranim u okviru projekta, iji je
deo i ovo istraivanje, uli glasovi da se optuuje/sudi za dva ili vie dela kada ima vie
oteenih. U malom broju sluajeva, postojao je sticaj nasilja u porodici i nekog drugog
dela: nedavanje izdravanja (l. 195 st. 1 KZ-a), nedozvoljene polne radnje (l. 182 st.
1 KZ-a), ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai (l. 124 st. 1 KZ-a), nedozvo
ljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija (l. 348 st.
1 KZ-a), pa i ometanje ovlaenog slubenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili
odravanja javnog reda i mira (l. 23 st. 1 Zakona o javnom redu i miru16).
Zanimljivo je i kvalifikovanje dva dela kao dela u produenom trajanju, iako je takva
16 Sl. glasnik RS, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 - dr. zakon i 85/05 - dr. zakon.

70
praksa bila karakteristina za sam poetak u primeni inkriminacije. Kako preovlauje
shvatanje da je re o delu sa indiferentnim brojem radnji, to konstrukcija produenog
dela nije primerena. Evo opisa jednog dela:

Okrivljeni je svojoj supruzi A.D. zakljuavao vrata od kue, iskljuivao vodu i struju,
pretio da e je ubiti, da bi dana 17. 03. 2008. godine, oko 21:00 h, doavi kui u alko-
holisanom stanju, priao oteenoj A.D. i vie puta je pljunuo, a zatim je uhvatio za kosu
i vukao po sobi, govorei joj : Sada u te udaviti, nema dece da te brane. Nakon toga
joj je zadao dva udarca zatvorenom akom u predelu lica. Dana 26. 10. 2008. godine,
oko 12:00 h, okrivljeni je priao oteenoj A.D. tada bivoj supruzi, s kojom je i dalje
iveo u istoj kui dok je kuvala, bacio ruak na pod, zatim joj zadao udarce zatvore-
nom akom u predelu glave, uhvatio je rukama za kosu, a kada je oteena pala na pod,
okrivljeni ju je obuhvatio rukama u predelu vrata.

Tabela 6. Struktura ishoda krivinih postupaka pred sudovima koji su sudili u prvom
stepenu

Ishod krivinog postupka pred prvostepenim sudom %

Obustava postupka 4,0
Doneta presuda kojom se optuba odbija 2,8
Doneta presuda kojom se optueni oslobaa od optube 1,7
Doneta odluka kojom se optueni oglaava krivim 88,4
Izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi ili 2,8
obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi

2.1. Uinioci osnovna sociodemografska obeleja, povrat, stepen

uraunljivosti u kritino vreme i odnos prema uinjenom delu
U strukturi lica kojima je u postupku pred sudom koji je sudio u prvom stepenu izreena
krivina sankcija (N= 263) dominiraju mukarci, ije uee iznosi 94% (Grafikon 2),
to je u skladu s rezultatima ranijih istraivanja (npr. udeo uinilaca mukog pola u po
slednjem istraivanju pravosudne prakse u Beogradu bio je 91,5%).17
Preovlauju uinioci starosti izmeu 33 godine i 48 godina (Tabela 7), srednjeg obra
zovanja (Tabela 8), zaposleni (42%).18 U strukturi zanimanja preovlauju kvalifikovani i
visokokvalifikovani radnici, a njih slede nekvalifikovani radnici i tehniari (Tabela 9). U
odnosu na istraivanje koje je sprovedeno u Beogradu, razlika postoji u pogledu katego
rije (ne)zaposlenosti, jer je u Vojvodini vie nego dvostruko vie nezaposlenih uinilaca
(40% : 17,9%), to se moe objasniti i nepovoljnim kretanjima na tritu rada poslednjih
godina i ekonomskom krizom. Ipak, sam faktor nezaposlenosti, kombinovan s faktorom
zloupotrebe alkohola, nesumnjivo doprinosi nasilnikom ponaanju u porodici, njego
vom ispoljavanju ili intenziviranju.

17 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici, Autonomni enski centar i enski istraiva
ki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 35.
18 Nezaposlena lica u strukturi uinilaca takoe znaajno participiraju sa 40%, dok su preostali penzioneri (11%),
domaice (2%) i drugi (6%).

71
 Oko polovine uinilaca roeno je i ivi u gradu, to pobija predrasudu da je nasilje
svojstveno ruralnoj sredini.

Grafikon 2. Pol uinilaca

Tabela 7. Struktura uinilaca s obzirom na starost

Godine starosti %
18-25 4,2
26-32 15,4
33-40 25,1
41-48 22,4
49-56 18,5
57-65 10,8
Iznad 65 3,5
Svega 100,0

Tabela 8. Struktura uinilaca s obzirom na stepen obrazovanja

Stepen obrazovanja %
Bez obrazovanja 2,3
Nezavrena osnovna kola 6,5
Zavrena osnovna kola 29,3
Srednja kola ili gimnazija 54,4
Via kola ili fakulltet 5,7
Nepoznato 1,9
Svega 100,0

72
 Kada je re o branom statusu, meu uiniocima preovlauju lica koja se nalaze u
branoj ili vanbranoj zajednici (Tabela 10), to je u skladu s rezultatima svih istraiva
nja na ovu temu i ve iznetim nalazom da je meu oblicima nasilja dominantno partner
sko nasilje.
Manje od petine uinilaca (18%) nema dece; veina su roditelji s dvoje dece (39%) ili
s jednim detetom (21%), dok njih 22% ima troje ili vie dece. Dakle, 82% uinilaca ima
decu, a kada se ima u vidu njihova starosna struktura, zakljuuje se da su zaista u pitanju
deca (u smislu maloletnih lica, odnosno dece koja u smislu Konvencije o pravima deteta
uivaju posebnu zatitu), to bi dalje moglo znaiti da je broj oteenih nasiljem u po
rodici i vei, jer gde god postoji partnersko nasilje i dete trpi, te bi ga trebalo smatrati
rtvom/oteenim i svakako voditi rauna o tome prilikom izbora vrste i mere sankcije.19
Relativno veliki broj uinilaca (oko etiri petine) potie iz celovitih primarnih po
rodica. Meutim, znaajno je napomenuti da je preteno re o disfunckionalnim poro
dicama, odnosno porodicama u kojima su odnosi izmeu lanova bili loi ili izuzetno
loi. Ovaj podatak ide u prilog istraivakim zakljucima o tome da se nasilniki obrasci
ponaanja prenose iz primarne porodice/veze u sopstvenu porodicu/vezu, odnosno da se
nasilje ui, kao i da loi porodini odnosi u primarnoj porodici jesu jedan od znaajnih
faktora nasilja (i njegovog trpljenja) u (sopstvenoj) porodici. Meutim, transmisija na
silja nije ograniena samo na porodicu. Istraivanja pokazuju da su uinioci krivinih
dela nasilja esto kao deca i sami bili rtve nasilja. Iskustvo viktimizacije vodi gubitku
poverenja u druge ljude i potrebu da se interpersonalni odnosi intenzivno kontroliu.20

Tabela 9. Struktura uinilaca s obzirom na zanimanje

Zanimanje %
Bez zanimanja 10,6
Zemljoradnik 4,2
NK radnik 18,6
KV/VK radnik 31,6
Tehniar 14,1
Slubenik 2,3
Privatni preduzetnik 1,9
Strunjak 2,3
Drugo 11,4

19 Prema relevantnim meunarodnim dokumentima koja se bave zatitom rtava, pojam rtve tretira se znatno ire u
smislu da je rtva i svako ono lice ija su prava ili posredno ugroena ili povreena izvrenjem krivinog dela, to bi mogli
biti (kako se eksplicitno i navodi u pomenutim aktima) i lanovi porodice, o emu naroito treba voditi rauna kada je u
pitanju krivino delo nasilja u porodici. Dakle, ne samo prisustvo dece nasilnom aktu, odnosno samo bitisanje u porodici
u kojoj postoji nasilje, ve i patnja drugih lanova porodice zbog toga to se nasilje vri prema nekom (drugom) lanu po
rodice, mora se uzeti u obzir pri sankcionisanju uinioca. Slovenaki zakonodavac je u svoj Zakon o spreavanju nasilja
u porodici ugradio odredbu na osnovu koje se dete smatra rtvom i kada nije neposredno izloeno nasilju, ve i kad ivi u
porodinom okruenju u kojem ima nasilja (l. 4). Zakon o prepreevanju nasilja v druini, Uradni list RS, br. 16/08.
20 D. Finkelhor i dr., Stopping Family Violence, Sage Publications, Newbury Park, 1988, str. 27; B. Simeunovi-Pati,
Mogunosti prevencije nasilnikog kriminaliteta, u: D. Radovanovi (ur.) Strategija dravnog reagovanja protiv krimi-
nala, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beogard, 2003, str. 154 - 155.

73
 Nepoznato 3,0
Svega 100,0

Tabela 10. Struktura uinilaca s obzirom na brani status

Brani status %
Oenjen/udata 39,2
ivi u vanbranoj zajednici 13,3
Razveden/a 27,8
Rastavljen/a 0,8
Udovac/udovica 1,1
Neoenjen/neudata 16,7
U toku je postupak razvoda braka 1,1
Svega 100,0

Meu licima kojima je izreena krivina sankcija u postupku pred prvostepenim su

dom preovlauju ranije neosuivani (60%)21 i uraunljivi uinioci uraunljivost 57%
uinilaca bila je uredna (Grafikon 3). Dakle, jo jednom je demantovana tvrdnja da su
oni koji vre nasilje u porodici i ranije imali problema sa zakonom ili bili nasilni, kao i da
nasilje u porodici vre oni koji su neuraunljivi. U naem uzorku, svega 3,8% ine takva
lica.

UREDNA SMANJENA BITNO NEURAUNLJIVOST

URAUNLJIVOST URAUNLJIVOST, SMANJENA
ALI NE BITNO URAUNLJIVOST

Grafikon 3. Stepen uraunljivosti uinioca u vreme izvrenja dela

Oko polovine uinilaca (47%) u vreme izvrenja dela nije bilo pod dejstvom psiho
aktivnih supstanci. Pod uticajem droga su u kritino vreme bila etiri uinioca (1,5%),
21 Meu uiniocima koji se nalaze u krivinopravnom povratu, preovlauju oni koji su osuivani jednom (65,5%). Lica
koja su osuivana dva, tri i vie puta zastupljena su u strukturi povratnika sa 27,3%, odnosno 7,1%, respektivno.
74
dok se njih 114 (oko 52%) nalazilo u alkoholisanom stanju.22 Meu uiniocima koji su u
kritino vreme bili pod dejstvom alkohola, njih 31,6% nalazilo se u stanju lakog, 39,5%
u stanju srednjeg i 29% u stanju tekog ili komplikovanog pijanstva. Relativno veliki
broj uinilaca (39%) boluje od alkoholizma. U poreenju s ranijim istraivanjima, mo
glo bi se konstatovati postojanje veeg problema sa zloupotrebom alkohola na teritoriji
Vojvodine, dok sa zloupotrebom droga to nije sluaj.23 S tim u vezi, neophodno bi bilo
pojaati preventivne, zdravstvene i druge programe koji tretiraju problem zloupotrebe
alkohola. Sudei po opisima dela, konzumiranje alkohola, gotovo bez izuzetka mukog
lana porodice, redovno je praeno i izlivima ljubomore i nasiljem (takoe jedna od
tradicionalnih odlika mukosti). Tako, vrlo esto neposredan povod za nasilje jesu na
padi ljubomore, pojaane ili poduprte alkoholom, a uokvirene patrijarhalnim poimanjem
uloge glave porodice.
Veina uinilaca ne priznaje delo, ne osea se krivim za dogaaj (Tabela 11) i ne izra
ava kajanje zbog uinjenog krivinog dela (Tabela 12), to bi trebalo da ima znaaja
prilikom sankcionisanja. Ovakav stav uinioca prema dogaaju, za koji je utvreno po
stojanje krivice, jeste znak da treba biti na oprezu zbog mogunosti izvrenja novog akta
nasilja, te obavezno (ukoliko je izreena uslovna osuda, a videemo da je to najeee
izricana krivina sankcija) razmotriti izricanje mere bezbednosti zabrane pribliavanja
i komunikacije sa oteenim licem. Javni tuilac bi mogao, radi efikasnije zatite rtve,
podneti tubu za odreivanje mere zatite od nasilja u porodici. Prihvatanje odgovorno
sti za nasilje jeste naroito znaajno za programe posebno kreirane za uinioce, kako bi
se oduili od nasilnikog ponaanja. Iskustvo u radu s nasilnim mukarcima pokazuje
da su oni koji su preuzeli odgovornost prekinuli nasilno ponaanje, dok su oni koji su
prebacivali krivicu na druge imali samo ograniene promene.24

Tabela 11. Struktura uinilaca s obzirom na prihvatanje krivice za dogaaj

Uinilac: %
Uglavnom prebacuje krivicu na rtvu 23,6
Krivi i sebe i rtvu 15,6
Ne krivi ni sebe ni rtvu, dogaaj smatra 5,7
nesrenim sticajem okolnosti
Racionalizuje svoje postupanje (nije 2,3
bilo izbora)
Nema objanjenje 7,2
Uglavnom prihvata sopstvenu krivicu 18,3
Ne priznaje delo/osporava vezu s doga 25,5
ajem
Nepoznato 1,9
Svega 100,0

22 Za razliku od uinilaca, zanemarljiv broj rtava je u kritino vreme bio pod dejstvom alkohola (2,3%).
23 O tome svedoe i rezultati istraivanja nasilja u porodici u Vojvodini, koje je sprovelo Viktimoloko drutvo Srbije.
V. Nikoli-Ristanovi, Lj. Stevkovi, Karakteristike fizikog i seksualnog nasilja u porodici analiza poslednjeg sluaja
nasilja, u: V. Nikoli-Ristanovi (ur.), Nasilje u porodici u Vojvodini, str. 82.
24 B. Tonkin i J. Hearn, prema: T. Ignjatovi, Nasilje prema enama u intimnom partnerskom odnosu: model koordini-
ranog odgovora zajednice, Rekonstrukcija enski fond, Beograd, 2011, str. 28.

75
 Tabela 12. Zastupljenost kajanja kod uinilaca

%
Uinilac izraava kajanje koje je sud 20,9
ocenio kao iskreno
Neodreeno 16,7
Uinilac samo verbalno izraava kajanje 14,4
Uinilac ne izraava kajanje 9,5
Uinilac ne priznaje delo 30,8
Nepoznato 7,6
Svega 100,0

Struktura rtava uinilaca mukog pola znaajno se razlikovala od strukture rtava

ena uinilaca. Naime, mukarci su najee viktimizovali brane ili vanbrane (48%)
i bive brane/vanbrane supruge (25%), a ree svoje roditelje (15,8%), decu (7,3%),
brau i sestre (1,2%) i druge kategorije rtava. ene su najee viktimizovale svoje
kerke i sinove (37,5%), zatim roditelje (31%), a ree svoje brane ili vanbrane partne
re (25%), bive brane ili vanbrane partnere (6%) i druge kategorije rtava. Objanjenje
za ovakvu razliku u rtvama mukaraca, odnosno ena u porodici mogli bismo potraiti
u patrijarhalnoj organizaciji heteroseksualnog partnerstva i porodice. ene su orijentisa
ne na porodicu, one su te koje se brinu o ostarelim roditeljima, staraju se o podizanju i
vaspitanju dece, te u izvravanju tih zadataka posegnu i za nasiljem (a i fiziki su jae od
pomenutih kategorija). Slina objanjenja vae za mukarca glavu porodice kome je
najee na meti ena ili partnerka.

2.2. rtve osnovna sociodemografska obeleja, karakteristike

viktimizacije i odnos sa uiniocem
Ukupan broj oteenih obuhvaenih uzorkom sudskih predmeta u kojima je izreena
krivina sankcija pred sudom koji je sudio u prvom stepenu iznosi 303.
U strukturi rtava, lica enskog pola dominiraju sa zastupljenou od 84,5% (Grafi
kon 4). Kada je re o starosnoj strukturi rtava, kao i kada su u pitanju uinioci, preovla
uju lica starosti izmeu 33 godine i 48 godina (35%). Maloletna lica, kao i lica starija
od 65 godina, zastupljena su sa po 11% (Tabela 13). Prema oekivanju, u starosnoj
kategoriji lica od 65 i vie godina nalo se znatno vie rtava nego uinilaca nasilja u
porodici. Jasno je da se nasilje deava najee izmeu partnera slinih godina ivota, ali
i podatak da je 10,8% udeo starih lica govori o znaajnoj prisutnosti nasilja nad starima,
jer se na svetskom nivou plasira podatak o 4%-6% starih (preko 65 godina) koji trpe
nasilje u porodinom domu, uz objanjenje da je re o pojavi dobro pokrivenoj tamnom
brojkom kriminaliteta.25

25 WHO, Abuse of the Elderly, http://www.who.int/violence_injury_prevention, 2002, str. 1.

76
 Grafikon 4. Pol rtve

Rezultati ovog istraivanja potvruju podatak iznet na konferenciji Saveta Evrope

o nasilju nad mukarcima da su mukarci ee rtve nasilja u dejem uzrastu, dok
su ene dominante rtve nasilja u porodici u kasnijem ivotnom dobu, kada stupaju u
partnerske odnose.26 U odnosu na ene iste starosne kategorije, mukarci su neto ee
rtve nasilja na kraju este decenije ivota ili kasnije (posle 65. godine ivota), a naje
e su rtve svoje dece sinova (prema kojima su se verovatno svojevremeno nasilniki
ophodili).

Tabela 13. Struktura rtava s obzirom na starost

Godine starosti Muki pol (%) enski pol (%) Ukupno %

Ispod 18 33,3 7,4 11,2
1825 11,1 7,8 8,4
2632 6,7 14,7 13,7
3340 8,9 21,0 19,0
4148 6,7 17,6 15,8
4956 6,7 13,1 12,7
5765 13,3 8,2 8,4
Iznad 65 13,3 10,2 10,8
Svega 100,0 100,0 100,0

Prebivalite rtava krivinog dela nasilja u porodici ee je grad (50,1%) nego selo
(39,8%) ili prigradsko naselje (10,1%). Dve treine rtava roeno je u gradu (65,8%).
Struktura rtava prema stepenu obrazovanja slina je obrazovnoj strukturi uinilaca
26 H. J. Lenz, R. Puchert, Violence within the family: men as victms u: Council of Europe, Violence within the family:
the place and role of men, 2005, str. 17-26.

77
 u njoj preovlauju lica sa zavrenom srednjom kolom ili gimnazijom (49%), odnosno
osnovnom kolom (28%). Devet procenata rtava je bez obrazovanja, dok njih 6,3% ima
viu kolu ili fakultet (Tabela 14).

Tabela 14. Struktura rtava s obzirom na stepen obrazovanja27

Stepen obrazovanja %
Bez obrazovanja 9,0
Nezavrena osnovna kola 6,8
Zavrena osnovna kola 28,0
Srednja kola ili gimnazija 49,0
Via kola ili fakulltet 6,3
Svega 100,0

Svega 38% punoletnih rtava bilo je zaposleno, a u strukturi zanimanja preovlauju

domaice, kvalifikovane i visokokvalifikovane radnice (Tabela 15). Visok procenat r
tava bez zaposlenja podsea na nunost ekonomskog osnaivanja ena i njihovog uklju
ivanja na trite rada, jer se i nezaposlenost ene rtve smatra znaajnim faktorom koji
doprinosi izloenosti nasilju i nemogunosti da se iz kruga nasilja izae. Obrazovna
struktura, odnosno zanimanje takoe govore u prilog ovoj tezi. Skoro svaka etvrta ena
rtva je domaica, dakle, bez prihoda, orijentisana na kuu i kune poslove, zavisna od
partnera i u riziku od viktimizacije nasiljem. Gora obrazovna struktura ena rtava u
odnosu na mukarce uinioce odslikava stanje stvari na nivou opte populacije,28 to je
takoe svojstveno patrijarhalnoj drutvenoj organizaciji.
Najvei broj rtava u vreme izvrenja dela nalazio se u braku (39%). Znatno manje
bile su zastupljene razvedene ili rastavljene osobe (23,3%), neoenjeni/neudate (20,4%),
te lica koja se nalaze u vanbranoj zajednici (11,5%) i udovci/udovice (5,9%).
Kada je re o broju dece, najvei broj rtava ima dvoje dece (42,4%) i jedno dete
(27,2%); bez dece je 13,4% rtava, dok njih 17% ima troje i vie dece.

Tabela 15. Struktura rtava s obzirom na zanimanje29

Zanimanje %
Bez obrazovanja 7,5
Zemljoradnik 0,5
Nekvalifikovani radnik 10,2
Kvalifikovani ili visokokvalifikovani 23,3
radnik
27 Podaci o strukturi prikazani u tabeli odnose se na 175 rtava (58%) za koje su u sudskim predmetima obuhvaenim
uzorkom postojali podaci o stepenu obrazovanja.
28 Vidi: 4.3. Ostvarivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, u: Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje rodne ravnopravnosti, Slubeni glasnik RS, br. 15/09.
29 Podaci o strukturi zanimanja odnose se na 229 rtava (75,6%) za koje su postojali podaci u sudskim predmetima
obuhvaenim uzorkom.

78
 Tehniar 5,4
Slubenik 3,2
Privatni preduzetnik 3,2
Strunjak 2,3
Domaica 23,8
Student/uenik 11,0
Drugo 9,5
Svega 100,0

Kada je re o odnosu rtve i uinioca, preovlauju sluajevi u kojima je rtva viktimi

zovana od strane branog partnera (29%), vanbranog partnera (11,5%) i biveg branog
ili vanbranog partnera (21,4%). rtve su u 16,8% sluajeva bili uinioevi roditelji, a u
15% sluajeva njegova/njena deca (Tabela 16). Ovi rezultati jo jednom potvruju kon
zistentnost da je dominantan oblik nasilja u porodici partnersko nasilje, odnosno nasilje
prema branom supruniku ili vanbranom partneru.30

Tabela 16. Odnos rtava sa uiniocima

rtva je uiniocu %
Brani partner 29,0
Vanbrani partner 11,5
Bivi brani/vanbrani partner 21,4
Majka/otac 16,8
Ki/sin 15,0
Drugo 6,3
Svega 100,0

Ranije zlostavljanje rtve od strane uinioca postojalo je u ak 70% sluajeva. Naje

e je bilo re o fizikom nasilju (Grafikon 5). Oko 30% rtava koje su ranije trpele nasi
lje prijavljivalo je krivino delo. U dve treine tih sluajeva usledio je krivini postupak,
najee za nasilje u porodici, a ree za neko drugo delo.
Oko estina rtava ranije je traila pomo od centara za socijalni rad, nevladinih or
ganizacija, psihologa ili lekara, to govori o ukorenjenom stavu da se nasilje u porodici
najee dugo trpi i prikriva od drugih; pomo se ne trai, to zbog straha, sramote,
okrivljavanja sebe zbog pretrpljenog nasilja, to zbog neobavetenosti (o tome da se
moe i od koga se moe traiti pomo ili zbog nepoverenja u institucije odnosno ranijeg
loeg iskustva u kontaktu s njima) ili uverenja da se nasilje nee ponoviti.31 Ponovo se
potvruje teza da nasilje, ak i kada ima laku formu koja se predoava organima kri
30 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici..., Autonomni enski centar i enski istraiva
ki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 42 i dr.
31 Istraivanje koje je sprovelo Viktimoloko drutvo Srbije pokazuje da meu razlozima za neprijavljivanje nasilja
dominiraju oni line prirode (preivljeno nasilje nije dovoljno ozbiljno, sramota i strah od eskalacije nasilja). S. opi, V.
Nikoli-Ristanovi, N. M. Petrovi, Nasilje u porodici u Vojvodini i drutvena reakcija, u: V. Nikoli-Ristanovi (ur.)
Nasilje u porodici u Vojvodini, str. 95.

79
 vinog gonjenja i pravosua, ima svoju istoriju, svoje trajanje, te da njegova kumulacija
mora posluiti za utvrivanja postojanja dela, odnosno njegove posledice, makar u formi
ugroavanja spokojstva. Ohrabrujui je i podatak da je u ranije prijavljenim sluajevima
u najvie sluajeva pokrenut krivini postupak, ali oigledno da to nije imalo efekta u
smislu spreavanja ponovne viktimizacije nasiljem u porodici. Bez sumnje, od same kri
vinopravne reakcije u ovoj oblasti ne moe se oekivati previe. Neophodno je razvija
nje drugih mehanizama zatite od nasilja u porodici, koji e delovati koordinisano i to
je najvanije preventivno. Akcenat bi trebalo da bude na neprekidnom radu u pogledu
podizanja nivoa svesti javnosti, a naroito ena, o ovom problemu i mogunostima za
njegovo reavanje.

SEKSUALNO ISKLJUIVO FIZIKO FIZIKO

NASILJE PSIHIKO I PSIHIKO NASILJE
ZLOSTAVLJANJE ZLOSTAVLJANJE

Grafikon 5. Vidovi nasilja koje su prethodno zlostavljane rtve trpele od uinioca

Interesantno je uporediti podatke Viktimolokog drutva Srbije (VDS) o dominan

tnom prisustvu psihikog nasilja (a isti rezultati su prezentovani i u istraivanju Uprave
za rodnu ravnopravnost)32 s rezultatima ovog istraivanja, prema kojima je na ubedlji
vom prvom mestu fiziko nasilje ili fiziko nasilje u kombinaciji s psihikim. ene u
Vojvodini najee su navodile psihiko nasilje kao ono to ih titi (kao i ene u central
noj Srbiji), dok opet razumljivo pred sudom su svoj epilog imali sluajevi fizikog
nasilja koje je uvek lake dokazivo, a tradicionalno se smatra teim oblikom nasilja.
Kada se navede i to da ene ispitanice iz pomenutih istraivanja nisu rado prijavljivale
nasilje, odnosno poslednji akt nasilja koji su pretrpele,33 moglo bi se zakljuiti da se rtve
32 N. M. Petrovi, Rasprostranjenost nasilja u porodici u Vojvodini, u: V. Nikoli-Ristanovi (ur.) Nasilje u porodici
u Vojvodini, str. 26.
33 S. opi, V. Nikoli-Ristanovi, N. Petrovi, Nasilje u porodici u Vojvodini i drutvena reakcija, u: Ibid, str. 95.

80
odluuju na prijavljivanje tek kada fiziko nasilje stupi na scenu (vidimo, vrlo esto u
kombinaciji s psihikim). Tek akti fizikog nasilja predstavljaju ozbiljnije upozorenje,
mada i oni vrlo esto uzmu maha (jer se ni rtve iz naeg uzorka nisu obraale za pomo
odmah posle prvog akta fizikog nasilja). U prilog tvrdnji da se prijavljuje tek fiziko
nasilje, govore i podaci istraivanja VDS-a, jer meu malobrojnim ispitanicama koje su
prijavile poslednji akt nasilja dominiraju one koje su pretrpele fiziko nasilje.34
Nuno je naglasiti i postojanje veze izmeu (ne)prijavljivanja dela i porekla rtve,
odnosno mesta u kome se nasilje deava. Istraivanja pokazuju da se ene iz ruralnih
oblasti ree odluuju za prijavljivanje nasilja,35 to bi se moglo objasniti postojanjem
delotvornijih patrijarhalnih inhibitornih faktora, kao i veim stepenom neupuenosti u
naine i mogunosti traenja pomoi.

2.3. Obleja izvrenja krivinog dela

Najvie krivinih dela nasilja u porodici, iz uzorka predmeta u kojima je okonan po
stupak pred sudom koji je sudio u prvom stepenu, izvreno je u gradu (48%). Na selu
ili u prigradskom naselju izvreno je 41,5% odnosno 10,8% krivinih dela, respektivno.
Kada je u pitanju prostor izvrenja, prema oekivanju, dominira zajedniki stan ili dvo
rite (Tabela 17).

Tabela 17. Prostor izvrenja krivinog dela

Prostor %
Stan/kua/dvorite uinioca 20,3
Stan/kua/dvorite rtve 7,7
Zajedniki stan/dvorite 64,7
Park/ulica/otvoren prostor 6,9
Radno mesto rtve 1,9
Drugo 0,8
Svega 100,0

U sluajevima nasilja u porodici, obuhvaenim uzorkom predmeta u kojima je okon

an prvostepeni sudski postupak, apsolutno je dominiralo fiziko nasilje (92,8%). Psi
hiko nasilje postojalo je u dve treine svih sluajeva (66,5%), pri emu je ovaj oblik
nasilja u devet od deset sluajeva koincidirao s fizikim nasiljem, dok se retko pojav
ljivao samostalno (11%). Seksualno nasilje i ekonomska zloupotreba rtve, po pravilu,
koincidirali su s fizikim nasiljem.
Najei vidovi fizikog nasilja jesu udaranje rtve otvorenom akom, pesnicom i no
gama po glavi i telu, stezanje vrata, zatim udaranje ipkom ili motkom po telu. Psihiko
nasilje, po pravilu, vreno je pretnjama, vreanjem i psovanjem.
Sledi nekoliko ilustrativnih primera to jest opisa radnje dela:

34 Ibid, str. 94; isti zakljuak i u: M. Babovi i dr., op. cit., str. 87.
35 M. Babovi i dr., op. cit., str. 85.

81
 Dana 4. 11. 2008, u porodinoj kui, nakon to se vratio s puta, okrivljeni je uzeo
mobilni telefon svoje supruge kako bi proverio pozive i sms poruke, sumnjajui da ona
ima drugog mukarca, a kada se oteena probudila i krenula za njim, zadao joj je vie
udaraca otvorenom akom u predelu lica, nakon ega je iz kuhinje uzeo jedan veliki
kuhinjski no i stavio ga oteenoj preko usta, pretei joj da e da je ubije. Nakon toga,
oteena je uspela da ga smiri i nagovori da legne u krevet, ali je uinilac, nedugo posle
toga, oteenoj seo na prsa i poeo da je amara i upa za kosu, govorei joj da e je
ubiti. Oteena ga je molila da prestane, to okrivljeni nije uinio sve dok ona nije izgu-
bila svest.
Dui period povremeno udara oteenu, a neutvrenog dana, oktobra 2007. godine,
pretukao ju je, jer je posumnjao da ima ljubavnu vezu s drugim mukarcem. Provalio je
kroz vrata spavae sobe, u koju se oteena zakljuavala, istrgao telefonski kabl, te ju je
pesnicama udarao po telu, dok je ona leala na krevetu. Oteena je pobegla kod sina u
Beograd, a kada se vratila, dana 01. 12. 2007. godine, on ju je ponovo napao, vreao,
psovao, dva puta udario pesnicom u desnu nadlakticu, nakon ega ju je uhvatio za vrat
i davio.
Nakon to je oteena dola da preuzme njihovog zajednikog sina, u toku verbal-
nog konflikta, ispred svoje kue, uinilac je vie puta otvorenom akom udario rtvu u
predelu obraza, iako mu je presudom zabranjeno da uznemirava rtvu. Potom, nakon
nekoliko dana, uinilac je doao u stambene prostorije firme u kojoj rtva radi, iako mu
je presudom zabranjeno da pristupa u prostor mesta rada rtve na udaljenosti manjoj od
50 m i naloeno da se uzdrava od pristupa u ovaj prostor.
Okrivljeni je neutvrenog dana, u januaru 2008. godine, oteenoj D.M. uputio
uvredljive rei nazivajui je kurvom, psovao ju je, pretio da e kupiti pitolj i ubiti i nju
i decu. Nakon toga, neutvrenog dana, u martu 2008. godine, okrivljeni je oteenoj
D.M. upuivao uvredljive rei, te joj je zadao udarac otvorenom akom u predelu glave i
vie udaraca nogom u predelu butine i pretio je da e zaklati i nju i decu. Sve navedeno
okrivljeni je inio u prisustvu svoje maloletne dece D.S., D.D. i D.G.
Okrivljeni je prekrio mere zatite od nasilja u porodici koje su mu odreene presu-
dom Optinskog suda u Novom Sadu, br. P. 6793/07 od 27. 11. 2007. godine, kojom mu
je odreena zabrana pribliavanja oteenoj R.N. na udaljenosti manjoj od 100 m, u
trajanju od jedne (1) godine, tako to je doao do ulaznih vrata stana u kojem stanuje
oteena, te udarcima nogom razneo vrata, nakon ega je uao u stan i priao oteenoj.
Okrivljeni je primenom nasilja, pretnjom da e napasti na telo i ivot, drskim i be-
zobzirnim ponaanjem, ugrozio spokojstvo i telesni integritet lanova svoje porodice
supruge i erke. Suprugu je rukom stisnutom u pesnicu udario ispod levog oka, a kad
je pala, nastavio je da je udara nogama po telu. Drvenim tapom duine jedan metar,
udario je erku po leima, govorei da hoe da ih ubije. Podigao je trpezarijski sto i
bacio uvis, a zatim je uzeo u ruke stolicu i podigao, u nameri da je baci na oteene.
Odnosi izmeu njih su narueni nakon to je ostala trudna. Od tada, on poinje da je
tue, naroito posle saznanja da oekuju devojicu. Nakon poroaja, nasilje se nastav-
lja, posebno u situacijama kada je okrivljeni u alkoholisanom stanju. esto nasilje vri
i u prisustvu svoje kerke, a jednom prilikom je i nju udario.
Od jula 2005. iveli su u vanbranoj zajednici. Okrivljeni je oteenu psihiki i fi-
ziki maltretirao u trudnoi, a nakon poroaja jo ee i vie. Kada je poela da radi,
problemi su postali jo vei, jer je okrivljeni postao ljubomoran. Dolazio je na posao i

82
pravio probleme kolegama, branio joj da ide na posao i krio joj stvari (tanu i uniformu
za pekaru), pokuavao da je uvue u auto pred koleginicom s posla.

Motivi izvrenja krivinog dela nasilja u porodici najee su u vezi s neadekvat

nim razreenjem konflikata nastalih zbog konzumiranja alkohola (37,5%) i ljubomore
(18%). Ponaanje rtve koje je uinilac tumaio kao za njega uvredljivo i provocirajue
neposredno je prethodilo izvrenju dela u 13% sluajeva. Znatno je ree zastupljena mo
tivacija u vezi sa: nemogunou uinioca da na adekvatan nain prihvati razvod/raskid
vanbrane zajednice (6,3%), konfliktom oko podele imovine (2,9%), disciplinovanjem
deteta (1,9%) i dr. Neodreena motivacija generisana duevnim oboljenjem uinioca
postojala je u 7,2% sluajeva.
Meu analiziranim opisima dela, dominiraju scene u kojima mu dolazi kui pijan i
poinje s verbalnim, a potom i fizikim nasiljem. Renik je takoe uniforman ena se
naziva kurvom, droljom; psuje se i preti joj se ubistvom ili telesnim povreivanjem,
razbijaju se stvari po kui, a sumnja se i u oinstvo nad detetom. Podatak da je ljubomora
partnera u samom vrhu kada su u pitanju povodi za viktimizaciju partnerke ubistvom,36
znaajan je indikator opasnosti partnerske veze, to treba naglaavati u kampanjama
koje se bave podizanjem nivoa svesti javnosti o znaaju problema nasilja u porodici , kao
i u edukativnim programima o tome.
U samo jednom opisu dela pominje se zloupotreba alkohola od strane ene/supruge,
ali ona nije bila uinilac nasilja, ve rtva.

Pod izgovorom da je bio isprovociran alkoholisanim stanjem svoje supruge, tj. ote-
ene, uinilac ju je vezao lancima za radijator u veernjim satima, ostavio je tako sve
do narednog jutra, zatim je nastavio s vreanjem, a onda ju je vezao lancima u dvoritu,
iako je bilo jako hladno i tako je ostavio, da bi je posle nekog vremena istukao.

Najvie krivinih dela, iz uzorka predmeta koji se odnose na okonane prvostepene

postupke, nije izvreno u sticaju (95,8%). Sauesnitvo je postojalo u samo etiri sluaja
(1,5%), pri emu je u tri sluaja bilo rei o saizvrilatvu, a u jednom sluaju o podstre
kavanju.
Najee nije bilo oevidaca izvrenog krivinog dela (58%).

2.4. Krivini postupak tok, sadraj i trajanje

Posmatrajui na uzorku sudskih predmeta (N=303), u dve treine sluajeva krivina
prijava podneta je u roku od nekoliko dana nakon izvrenja dela (Tabela 18). U 35% slu
ajeva podneta je odmah ili u roku od jednog dana nakon kritinog dogaaja; relativno
retko, to je injeno po proteku 30 i vie dana.

36 B. Simeunovi-Pati, Ubistva u Beogradu: kriminoloka studija, Vojno-izdavaki zavod i Institut za kriminoloka i

socioloka istraivanja, Beograd, 2003.

83
 Tabela 18. Vreme proteklo od izvrenja krivinog dela do podnoenja krivine prijave
(u danima)

N %
Do 10 183 62,9
10-30 69 23,7
30-90 25 8,6
90-180 11 3,8
180 i vie 3 1,0
Svega 29137 100,0
37

Tabela 19. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do podnoenja optunog

akta (u mesecima)

N %
Krae od mesec 19 6,3
dana
Od 1 do 3 47 16,0
Od 3 do 6 84 28,7
Od 6 do 12 116 39,6
Od 12 do 24 24 8,2
24 i vie 3 1,0
Svega 29338 100,0
38

Interval izmeu podnoenja krivine prijave i podnoenja optunog akta najee je

iznosio do est meseci (u 51% predmeta), premda je u dosta sluajeva on iznosio izmeu
est i dvanaest meseci (39,6%). U oko 9% sluajeva, taj period je bio dui od godinu
dana (Tabela 19).39
Broj odranih roita na glavnom pretresu u prvostepenim krivinim postupcima iz
uzorka kretao se u rasponu od jednog do osam odranih roita. Najee, odravano je
samo jedno roite (Tabela 20).

37 U dvanaest (12) sluajeva nije bilo podataka o vremenu proteklom od izvrenja krivinog dela do podnoenja krivi
ne prijave.
38 U deset jedinica iz uzorka nedostaju podaci o vremenu proteklom izmeu podnoenja krivine prijave i optunog
akta.
39 Do veoma slinih rezultata, pre nekoliko godina dole su autorke Konstantinovi-Vili i Petrui, istraujui pravo
sudnu praksu u sluajevima nasilja u porodici u Beogradu. S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u
porodici..., Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007, str. 52-53.

84
 Tabela 20. Broj odranih roita na glavnom pretresu

Broj roita %
Jedno 58,2
Dva 22,0
Tri 10,2
etiri 3,9
Pet 3,9
est i vie 1,8
Svega 100,0

Tabela 21. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do donoenja prvostepene

sudske odluke (u mesecima)

Krivini postupci %
okonani u
prvom stepenu (N)
Krae od mesec dana 4 1,4
Od 1 do 3 19 6,8
Od 3 do 6 45 16,1
Od 6 do 12 125 44,8
Od 12 do 24 75 26,9
24 i vie 11 3,9
Svega 279 100,0

Prvostepena sudska odluka najee je donoena izmeu est meseci i godinu dana
po podnoenju krivine prijave. U otprilike svakom etvrtom sluaju, ova odluka doneta
je u periodu kraem od pola godine od dana podnoenja krivine prijave, dok je u vie
od etvrtine sluajeva od podnoenja prijave do donoenja prvostepene sudske odluke
proteklo vie od godinu dana (Tabela 21).
U posmatranom uzorku, bilo je svega 37 predmeta u kojima je voen i postupak u
drugom stepenu odnosno u kojima je u vreme prikupljanja podataka postojala drugoste
pena sudska odluka. Posmatrajui na tom poduzorku, moe se konstatovati da je period
izmeu podnoenja krivine prijave i donoenja drugostepene sudske odluke najee
iznosio izmeu godinu dana i dve godine (Tabela 22). Rezultati istraivanja koje je spro
velo Udruenje tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije40 pokazuju, kako sami auto
ri navode, iznenaujue mali broj albi koje je uloio javni tuilac za krivino delo
nasilja u porodici, dok je konstatovano da je u ovom smislu tuilac najaktivniji za dela
primanje mita i zloupotreba slubenog poloaja. Ovakva situacija bi se mogla objasniti i
veom zainteresovanou za teme koje su na politikoj listi drutvenih prioriteta.

40 V. uri, op. cit., str. 184.

85
 Tabela 22. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do donoenja drugostepene
sudske odluke (u mesecima)

N %
Nema drugostepene odluke 266 87,8
Do 6 5 1,6
Od 6 do 12 7 2,3
Od 12 do 24 19 6,3
24 i vie 6 1,9
Svega 303 100,0

Uopteno, interval izmeu podnoenja krivine prijave i nastupanja pravnosnanosti

sudske odluke najee se kretao izmeu est meseci i godinu dana. U tek neto iznad
etvrtine sluajeva, taj period bio je krai od est meseci (Tabela 23). Premda retko, taj
interval bivao je i znatno dui u etiri predmeta iz posmatranog uzorka iznosio je iz
meu tri i etiri godine.

Tabela 23. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do nastupanja pravnosna

nosti sudske odluke (u mesecima)

N %
Nije nastupila pravnosnanost 51 16,8
Do 3 meseca 10 3,3
Od 3 do 6 29 9,6
Od 6 do 12 108 35,6
Od 12 do 24 87 28,7
24 i vie 18 5,9
Svega 303 100,0

Izneti podaci o efikasnosti u postupanju pravosudnih organa na podruju AP Vojvo

dine ne odstupaju bitno od rezultata ranijih domaih istraivanja41 oni zapravo samo
nastavljaju niz empirijskih evidencija o relativno dugotrajnim krivinim postupcima za
nasilje u porodici, odnosno nezadovoljavajuoj efikasnosti u postupanju pravosudnih
organa u ovom domenu.
Prema okrivljenima u predmetima iz uzorka bilo je odreivano, premda relativno
retko, zadravanje (11,6%), kao i mere dovoenja (5%) i pritvora (7,6%). Trajanje za
dravanja kretalo se u rasponu od tri sata do 48 sati, pri emu je u vie od dve treine
sluajeva ono trajalo najdue, tj. 48 sati. Pritvor je najee trajao krae od tri meseca
(66,6%),42 dok su sluajevi u kojima je trajao est meseci i due zastupljeni sa 24%.

41 Vidi: S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici..., Autonomni enski centar i enski
istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007.
42 U 33,3% sluajeva pritvor je trajao krae od mesec dana.

86
 Najee preduzimane radnje dokazivanja, u krivinim postupcima obuhvaenim
uzorkom sudskih predmeta, bile su: ispitivanje oteenog i drugih svedoka, sasluanje
okrivljenog, sudsko-medicinsko vetaenje telesnih povreda oteenog, neuropsihijatrij
sko vetaenje duevnog zdravlja okrivljenog, itanje izvetaja policije o intervenciji,
itanje izvetaja iz kaznene evidencije za okrivljenog i drugo.
U petini predmeta iz uzorka (20,5%), rtva se koristila pravom da ne svedoi i to naj
ee samo u istrazi/prethodnom krivinom postupku (30), odnosno samo na glavnom
pretresu (18), a neto ree i u jednoj i u drugoj fazi postupka (u osam sluajeva). U 11%
predmeta pravom da ne svedoe koristili su se i drugi lanovi porodice.
Svega 5% rtava promenilo je iskaz tokom postupka i to, najee, na glavnom pre
tresu.
Novu procesnu meru zabrane prilaenja odreenim licima sa elektronskim nadzorom
ili bez elektronskog nadzora (l. 136 st. 2 i 10 ZKP-a) sud ni u jednom sluaju nije pri
menio.
Slino je i s merom iz lana 324 ZKP-a (privremeno udaljenje optuenog iz sudnice
ako saoptueni ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu ili ako okolnosti
ukazuju na to da u njegovom prisustvu nee govoriti istinu). Sud ju je primenio u samo
jednom sluaju, sa obrazloenjem da oteeni odbija da daje iskaz u prisustvu optue
nog.
Meu razlozima za obustavu krivinog postupka (12) preovlauje odustanak javnog
tuioca od gonjenja (sedam sluajeva), dok su razlozi za donoenje presude kojom se
optuba odbija (osam sluajeva) ukljuivali odustanak javnog tuioca (est sluajeva) ili
oteene (dva sluaja) od gonjenja.
U strukturi meritornih odluka donetih u prvostepenim postupcima, oslobaajue pre
sude uestvuju sa svega 3%. Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa primenjen je
u deset krivinih postupaka obuhvaenih uzorkom (3,3%), to govori u prilog efikasnosti
postupanja pravosudnih organa i spreavanja iscrpljivanja rtve dugim trajanjem po
stupka. Istovremeno, ovo je i pozitivan pomak pravosudne prakse, sudei po rezultatima
ranijih istraivanja koje karakterie odsustvo primene ubrzanog postupanja.
Supsidijarne tube podnete su u etiri sluaja u strukturi ishoda krivinih postupaka
u kojima je oteeni preduzeo ili nastavio gonjenje, polovinu ine osuujue presude
(dva sluaja), dok su u po jednom sluaju donete oslobaajua presuda i presuda kojom
se optuba odbija.
Pravni lekovi izjavljeni su u svega 15,5% sluajeva. albu protiv presude prvoste
penog suda najee je izjavljivao samo optueni ili njegov branilac (28), neto ree
samo ovlaeni tuilac (15), a u etiri sluaja albe su izjavile obe strane. Presude prvo
stepenog suda su najee pobijane zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog
stanja (25), zatim bitne povrede odredaba krivinog postupka (18) i odluke o krivinim
sankcijama (15), a neto ree zbog povrede krivinog zakona (dva sluaja) i odluke o
trokovima krivinog postupka (dva sluaja).
Postupak po albi u vreme prikupljanja podataka nije bio okonan u etiri sluaja. U
strukturi odluka drugostepenog suda preovlauju presude kojima se potvruje prvoste
pena odluka (25), dok su znatno manje zastupljene odluke kojima je prvostepena presu
da preinaena (11) ili ukinuta (sedam sluajeva).

87
 2.5. Izreene krivine sankcije
U strukturi izreenih krivinih sankcija u postupku pred prvostepenim sudom dominira
ju mere upozorenja (74,3%), pre svega uslovna osuda (Tabela 24), to odgovara podatku
o izreenim krivinim sankcijama na nivou AP Vojvodine (u 2009. godini uslovna osuda
izreena je u 76% sluajeva), dok je udeo uslovnih osuda za nasilje u porodici na nivou
Centralne Srbije u istoj godini manji (65%).43 Kazna je izreena tek svakom petom ui
niocu (21,6%). U ukupnoj strukturi izreenih krivinih sankcija kazne zatvora i novana
kazna zastupljene su sa 14,8, odnosno 6,8%, respektivno. Mere bezbednosti izreene su
u svakom etvrtom postupku koji je obuhvaen uzorkom, bilo samostalno ili uz drugu
krivinu sankciju.
Generalno, najee izricana sankcija za krivino delo iz lana 194 Krivinog zako
nika, u posmatranom prostornom i vremenskom okviru, bila je uslovna osuda (72%),
dok je najree izricana sudska opomena (2,3%).

Tabela 24. Struktura krivinih sankcija izreenih u postupku pred prvostepenim sudom

Izreene krivine sankcije %

Kazna zatvora 14,8
Novana kazna 6,8
Uslovna osuda 72,0
Sudska opomena 2,3
Mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u 4,2
zdravstvenoj ustanovi ili obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi
izreene samostalno44
Svega 100,0
44

Duina kazni zatvora izreenih prvostepenim sudskim odlukama kretala se u rasponu

od jednog meseca (dva sluaja) do 24 meseca (jedan sluaj), sa srednjom vrednou od
pet meseci. U strukturi izreenih zatvorskih kazni preovlauju one u trajanju od tri me
seca do est meseci (Grafikon 6).
Kada je re o novanim kaznama izreenim prvostepenim sudskim odlukama, one su
varirale u rasponu od 15.000 (etiri sluaja) do 50.000 (jedan sluaj) dinara, a u njihovoj
strukturi dominirale su kazne u iznosu od 30.000 dinara (deset sluajeva).
Sledi izlaganje o sluaju sa epilogom upravo u novanoj kazni (od 30.000 dinara),
koji predstavlja jedan od najupeatljivijih sluajeva nasilja u porodici koji su u okvirima
ovog istraivanja analizirani (imajui u vidu nain izvrenja, ranije prisustvo i trajanje
nasilja, odnos rtve prema nasilju koje trpi i odnos pravosudnih organa prema tome).
Na novanu kaznu od 30.000 dinara osuen je uinilac, po zanimanju vodoinstalater,
koji je dana 10. januara 2007. godine, u veernjim satima, pod izgovorom da je ispro-
vociran konzumiranjem alkohola od strane svoje supruge, lancem vezao za radijator
43 Republiki zavod za statistiku, Saoptenje br. 194, god. LX, 01. 07. 2010, str. 8.
44 Osim samostalno, mere bezbednosti (meu kojima preovlauje obavezno leenje alkoholiara), u znatno veem
broju, izreene su uz drugu krivinu sankciju, najee uz uslovnu osudu i kaznu.

88
u hodniku zajednike porodine kue, gde je nju u takvom poloaju prenoila, da bi
sutradan, 11. januara 2007. godine u ranim jutarnjim asovima, nastavio s vreanjem i
zlostavljanjem. Uzevi remenik od kamiona, njime je udarao oteenu po telu, da bi je
zatim odvukao u dvorite kue do metalnog vratila, gde ju je ponovo vezao lancem, tako
to joj je jedan kraj lanca vezao oko lanka desne noge katancem, a drugi kraj lanca je
zavezao za fiksni metalni stub pomenutog vratila. Nakon toga, napustio je kuu i ostavio
oteenu vezanu. Oteena je bila tanko obuena, a tog dana je bilo veoma hladno.
Medicinsko osoblje i policija pronali su je u polusvesnom stanju, a od nanetih udaraca
oteena je zadobila lake telesne povrede u vidu viebrojnih nagnjeenja glave, lea i
obe natkolenice, kao i oguljotine obe potkolenice.
rtva je domaica, od 1975. godine u braku sa okrivljenim. Porodina situacija se
pogorala u poslednjih deset godina, uz pojaan intenzitet nasilja koje se odraava i na
decu. Poniavajue postupanje i nasilje prisutni su godinama u raznim formama: vreao
ju je, terao da sve radi kako on kae, morala je da mu pere noge i obuva arape, prisilja-
vao ju je da radi teke fizike poslove, zakljuavao je novac nad kojim je jedino on imao
kontrolu, zakljuavao je kuu i ostavljao je u dvoritu, a nakon toga je prigovarao zbog
nespremljenog ruka; vezivao ju je za radijator, tukao, terao da krei svinjac, nakon to
ju je vezao lancem za ipku koja joj je ograniavala kretanje, stavljao kantu vodom na
glavu vezanim rukama sve dok ne uje krkljanje, polivao alkoholom, mokrio po njoj,
oduzimao joj novac koji povremeno zaradi...
rtva nije ranije prijavljivala nasilje, nadajui se da e se situacija popraviti. Utehu
i izlaz nalazi u alkoholu, to daje povod okrivljenom za nova zlostavljanja. Okrivljeni
je nikada nije tukao rukama, ve uvek nekim predmetom remenikom, letvom odnosno
ponekad nogama na kojima je imao klompe. rtva se nije nikada leila od alkoholizma,
nije generalno bila nezadovoljna brakom deca su obrazovana, imaju svoje porodice,
a okrivljeni je prema njoj, kae, lo samo kada plane i tada ga se plai. Okrivljeni je s
njom pokuavao i mirno da razgovara u poetku, ali kako je rtva sve vie pila, postajao
je grublji.
Prvostepeni sud je kao olakavajue okolnosti naveo priznanje, neosuivanost i loe
materijalne prilike, dok oteavajuih okolnosti nije bilo, mada je u spisima predmeta
postojala medicinska i kriminalistiko-tehnika dokumentacija, kao i izjave svedoka.
Policija je podnela krivinu prijavu za delo iz st. 2, ali je tuilatvo delo kvalifikovalo
po st. 1 i na ovakvu presudu se nije alilo.

Grafikon 6. Duina izreenih kazni zatvora

89
 Tabela 25. Struktura olakavajuih okolnosti koje je naao prvostepeni sud

Olakavajue okolnosti %
Ranija neosuivanost 23,7
Roditeljstvo 21,4
Priznanje krivinog dela 12,8
Korektno dranje optuenog pred sudom 10,7
Nepridruivanje oteene krivinom gonjenju 6,5
Mladost optuenog 5,0
Optueni je bez imovine 4,7
Nezaposlenost 4,1
Brano stanje 3,9
Iskreno kajanje optuenog 3,4
Optueni i oteena su se pomirili 2,4
Starost optuenog 1,3
Drugo 1,0
Svega 100,0

U najveem broju sluajeva, sud koji je sudio u prvom stepenu nije naao oteavajue
okolnosti (68%). Onda kada ih je naao, to su najee bile ranija osuivanost (24%),
drutvena opasnost dela (3%), okolnosti i pobude iz kojih je delo izvreno (2%) i
sklonost ka vrenju krivinih dela (1,9%). U jednom sluaju je kao oteavajua okol
nost uzeta injenica da se optueni nalazi u zatvoru.
S druge strane, olakavajue okolnosti prvostepeni sud nije naao samo u 9,9% slu
ajeva one su brojne i raznolike (Tabela 24). Sud koji je sudio u prvom stepenu naao
ih je u u okviru posmatranog uzorka predmeta, ukupno 517, ili u proseku po dve olak
avajue okolnosti po uiniocu kome je izreena krivina sankcija. Meu olakavajuim
okolnostima preovlauju ranija neosuivanost (23,7%), roditeljstvo (21,4%), pri
znanje krivinog dela (12,8%) i korektno dranje optuenog pred sudom (10,7%).
Znatno manje su zastupljene sledee okolnosti: nepridruivanje oteene krivinom
gonjenju, mladost optuenog, injenica da je optueni bez imovine, nezaposle
nost, brano stanje, iskreno dranje optuenog, pomirenje optuenog i otee
ne, starost optuenog i drugo (Tabela 25). Moglo bi se zakljuiti da se sudska praksa
polako udaljuje od prakse navoenja olakavajuih okolnosti koje su neprimerene osudi
za ovo krivino delo. Ipak, vidimo da je i dalje meu najee navoenim olakavajuim
okolnostima roditeljstvo, to je i te kako kritikovano, imajui u vidu da se deca smatra
ju rtvama i kada nisu neposredno izloena nasilju, a pojedina zakonodavstva to izriito
naglaavaju (o emu je ve bilo rei).
Upadljivi (i uobiajeni) nedostatak oteavajuih okolnosti mogao bi se nadoknaditi i
navoenjem okolnosti da je krivino delo nasilja u porodici u porastu. Ukoliko se ova
kva okolnost i ne navodi eksplicitno, svakako bi je trebalo imati u vidu prilikom izbora
vrste i mere sankcije.
U strukturi mera bezbednosti izreenih odlukama prvostepenog suda apsolutno do

90
minira mera obaveznog leenja alkoholiara (62,8%), dok etvrtinu ovih mera ine mere
obaveznog psihijatrijskog leenja iz lanova 81 i 82 KZ-a (Tabela 26). Mere obaveznog
leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana izreene su svakom petom licu pro
tiv kojeg je voen i okonan krivini postupak u prvom stepenu, to jasno ukazuje na
upadljivo prisustvo problema zavisnosti od psihoaktivnih supstanci uinilaca nasilja u
porodici, barem onih protiv kojih je voen krivini postupak i kojima je izreena krivi
na sankcija. Najee, ove mere izreene su uz uslovnu osudu (66,6%) i kaznu zatvora
(29,1%).

Tabela 26. Struktura mera bezbednosti izreenih prvostepenim sudskim odlukama

Mera bezbednosti N %
Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj usta 7 (10)
novi
Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi 10 (14,3)
Obavezno leenje narkomana 4 (5,7)
Obavezno leenje alkoholiara 44 (62,8)
Oduzimanje predmeta 5 (7,1)
Svega 70 (100,0)

Zanimljiv je nalaz da struktura izreenih krivinih sankcija nije bila nezavisna od od

nosa uinioca i rtve. Naime, verovatnoa da e mera upozorenja biti izreena pre nego
kazna za krivina dela iz lana 194 st. 1 ili 2 KZ-a bila je najvea u sluaju viktimizacije
brane partnerke/branog partnera, a znatno nia u sluaju viktimizacije bivih supruga
i naroito viktimizacije majki i oeva, onda kada se u ulozi rtve krivinog dela nasi
lja u porodici iz lana 194 st. 1 ili 2 KZ-a pojavljivao roditelj, ansa da se izrekne kazna
zatvora bila je najvia (tabele 27a i 27b). Istini za volju, optueni koji su viktimizovali
roditelje bili su znatno ee povratnici (51,7%) nego oni koji su viktimizovali svoje
brane partnere (21,7%). S druge strane, u ovom istraivanju nije utvrena znaajna
povezanost povrata i izreenih sankcija (pre svega u smislu odabira izmeu kazne i mere
upozorenja) nezavisno od odnosa izmeu uinioca i rtve45 uz kontrolu varijabli koje
se odnose na pravnu kvalifikaciju dela iz presude i broj rtava, odreena, slaba pove
zanost mogla se opaziti samo u sluajevima u kojima su rtve uinioevi roditelji, ali
se ona gubila u sluajevima viktimizacije branih, vanbranih i bivih supruga. Tako je
uinilac povratnik koji je viktimizovao roditelja, u poreenju s povratnikom koji je vik
timizovao suprugu, bio u veem riziku da bude osuen na kaznu nego da mu se izrekne
mera upozorenja (Tabela 28). Upravo zbog toga, gorenavedeni rezultati mogu se razu
meti kao, makar i nesigurni, indikatori postojeih stereotipa kod predstavnika pravosua
o idealnoj rtvi, odnosno okrivljavanja pojedinih kategorija rtava ovog krivinog
dela, pre svega ena koje trpe nasilje u braku ili vanbranoj zajednici.
U strukturi krivinih dela za koja su uinioci ranije osuivani, dominiraju dela sa
elementima nasilja, a jedna petina uinilaca je ranije osuivana za krivino delo nasilja
u porodici (i to najee za tee oblike nasilja st. 2 i 3). Dakle, specijalni povrat nije
45 Ovim istraivanjem je generalno utvrena znaajna, ali slaba povezanost izmeu povrata i opredeljenja suda izmeu
kazne i mere upozorenja (X2= 7,134; df=1; p0,01; fi=0,205; tau=0.042).

91
 zanemarljiv u sluajevima nasilja u porodici, te se postavlja pitanje smislenosti domi
nantnog udela uslovnih osuda u strukturi izrenih sankcija.

Tabela 27a. Struktura krivinih sankcija izreenih prvostepenom sudskom odlukom za

krivino delo iz lana 194 st. 1 KZ-a, s obzirom na odnos rtve i uinioca46

Krivina sankcija izreena prvostepenom sudskom odlukom za

krivino delo iz l. 194 st. 1 KZ-a
rtva je Mera
bezbed-
uiniocu Kazna Novana Uslovna Sudska
nosti Ukupno
zatvora kazna osuda opomena
(samo-
stalno)
Brana partner 9 3 56 1 0 69
ka/brani partner (13,0%) (4,3%) (81,2%) (1,4%) (0,0%) (100,0)
Vanbrana su
0 5 19 0 1 25
pruga/vanbrani
(0,0%) (20,0%) (76,0%) (0,0%) (4,0%) (100,0%)
suprug
Biva supruga/ 7 7 29 1 2 46
bivi suprug (15,2%) (15,2%) (63,0%) (2,2%) (4,3%) (100,0%)
6 1 17 2 3 29
Majka/Otac
(20,7%) (3,4%) (58,6%) (6,9%) (10,3%) (100,0%)
2 0 6 0 1 9
Drugo
(22,2%) (0,0%) (66,6%) (0,0%) (11,1%) (100,0%)
24 16 127 4 7 178
Svega
(13,5%) (9,0%) (71,3%) (2,2%) (3,9%) (100,0%)

Tabela 27b. Struktura krivinih sankcija izreenih prvostepenom sudskom odlukom za

krivino delo iz lana 194 st. 2 KZ-a, s obzirom na odnos rtve i uinioca

Krivina sankcija izreena prvostepenom sudskom

rtva je uiniocu odlukom za krivino delo iz l. 194 st. 2 KZ-a
Kazna zatvora Uslovna osuda Ukupno
Brana partnerka/ brani 1 6 7
partner (14,3%) (85,7%) (100,0)
Vanbrana supruga/va 1 2 3
nbrani suprug (33,3%) (66,7%) (100,0%)
0 3 3
Biva supruga/bivi suprug
(0,0%) (100,0%) (100,0%)
2 1 3
Majka/otac
(66,7%) (33,3%) (100,0%)
46 Podaci prikazani u tabelama 27a i 27b odnose se samo na one predmete u kojima se pojavljuje jedna rtva.

92
 1 2 3
Drugo
(33,3%) (66,7%) (100,0%)
5 14 19
Svega
(26,3%) (73,7%) (100,0)

Tabela 28. Vrsta krivine sankcije koju je prvostepeni sud izrekao za delo iz lana 194
st. 1 KZ-a, s obzirom na prisustvo povrata i odnos izmeu rtve i uinioca47

Izreena
Izreena je
rtva je Povrat je mera Ukupno
kazna
uiniocu uinioca upozorenja N (%)
N (%)
N (%)
4 11 15
Da
(26,7) (73,3) (100,0)
Brani partner
8 46 54
Ne
(14,8) (85,2) (100,0)
12 57 69
Svega
(17,4) (82,6) (100,0)
6 7 13
Da
(46,2) (53,8) (100,0)
Roditelj
1 11 12
Ne
(8,3) (91,7) (100,0)
7 18 25
Svega
(28,0) (72,0) (100,0)

47 Podaci prikazani u tabeli odnose se samo na one predmete u kojima se pojavljuje jedna rtva.

93
 ZAKLJUCI I PREPORUKE

Istraivanje postupanja javnog tuilatva i suda u predmetima nasilja u porodici u AP

Vojvodini (izvreno na namernom uzorku obe grupe predmeta) dalo je sledee rezultate:

1. Krivine prijave podnosila su najee ovlaena slubena lica organa unutra

njih poslova 65%, zatim oteeni 34%, centar za socijalni rad 0,3% i drugi
0,7% . U tri sluaja (1%) nije bilo podatka o podnosiocu prijave.
2. Tuilac najee nije obavljao razgovor s licem protiv koga je podneta krivina
prijava, niti sa oteenim (79,5%). S prijavljenim licem i rtvom tuilac je razgo
varao u 15% predmeta, samo sa rtvom u 4,3% predmeta, a samo s licem protiv
kojeg je podneta krivina prijava u 1% predmeta. Ipak, imajui u vidu rezultate
ranijih istraivanja, rezultati dobijeni ovom prilikom ukazuju na poboljanje tu
ilake prakse.
3. Krivina prijava odbaena je u 202 predmeta (66,7%), a meu razlozima za od
baaj preovlauju: ocena da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjieni ui
nio krivino delo (35%), odnosno da prijavljeno delo nije krivino delo za koje
se goni po slubenoj dunosti (15%). U 54 predmeta, u kojima je krivina prija
va odbaena (26,7%), u obrazloenju razloga njenog odbaaja (zbog nedostatka
dokaza da je uinjeno krivino delo), pored ostalog, navedeno je da se osumnji
eni branio utanjem, dok je oteena izjavila da ne eli da svedoi. Meutim,
navoeni su i sledei razlozi: biva vanbrana supruga se ne smatra lanom
porodice, osumnjieni i oteena se uzajamno vreaju i tuku, osumnjieni i
oteena su se pomirili, osumnjieni je preminuo, nastupanje zastarelosti
i osumnjieni je ispunio obaveze naloene reenjem o odlaganju krivinog go
njenja. Pohvalno je to to ni u jednom sluaju okolnost da nasilje nema traja
nje/kontinuitet nije bila razlog za odbacivanje krivine prijave, kao to je bio
sluaj u ranijoj praksi.
4. Zanimljiv razlog za odbacivanje krivine prijave jeste i da se osumnjieni i
oteena uzajamno vreaju i tuku. Mogue je da je re o zamci predstave o
idealnoj rtvi (nemone, nedune koja nije isprovocirala nasilje, po mogu
stvu i fiziki, ali i u svakom drugom pogledu daleko slabije od osumnjienog).
Kada je pred tuiocem, sudom takva rtva onda problema u pruanju zatite
uglavnom nema, ali kada to nije sluaj (kada se rtva brani, odnosno kada je
posredi reaktivno nasilje ili kada ne odgovara opisu idealne rtve), onda joj se
traena zatita uskrauje. Zato ne udi to to su u strukturi odbaenih krivinih
prijava dominantne one iz kategorije partnerskog nasilja, a sporadine kada su
rtve deca.

94
5. U 33 sluaja (11%) tuilac je koristio institut odlaganja krivinog gonjenja.
Meu obavezama koje su utvrene u tim sluajevima preovlauje plaanje u
humanitarne svrhe (70%), a zastupljeni su i drutveno koristan rad (13,3%),
podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji u centru za socijalni rad (10%), pod
vrgavanje terapiji u institutu za mentalno zdravlje i uplata novanog iznosa
oteenoj (po 0,3%).
6. U uzorku sudskih predmeta koji su pravnosnano okonani, na prvom mestu
po uestalosti je osnovni oblik dela (59%), a slede pravne kvalifikacije iz: st. 2
(22.6%), st. 3 (12,5%), dok kvalifikacije po st. 4 u posmatranom okviru nije bilo.
Posebni oblik dela iz st. 5 u uzorku se pojavio u osam sluajeva.
7. U pogledu strukture lica kojima je u postupku pred sudom koji je sudio u prvom
stepenu izreena krivina sankcija (N= 263), dominiraju mukarci sa ueem
od 94% .
8. Preovlauju uinioci starosti izmeu 33 godine i 48 godina, srednjeg obrazova
nja, zaposleni (42%), ali je veoma znaajan i udeo nezaposlenih (40%). Penzio
nera je 11%, a domaica 2%.
9. U strukturi zanimanja uinilaca preovlauju kvalifikovani i visokokvalifikovani
radnici, a njih slede nekvalifikovani radnici i tehniari.
10. Oko polovine uinilaca je roeno i ivi u gradu, to pobija predrasudu da je na
silje svojstveno ruralnoj sredini i da u gradskoj sredini nije naroito zastupljen
ovaj oblik nasilja.
11. Kada je re o branom statusu, meu uiniocima preovlauju lica koja se nalaze
u branoj ili vanbranoj zajednici.
12. Manje od petine uinilaca nema dece (18%), a veinu ine roditelji s dvoje dece
(39%) ili s jednim detetom (21%), dok njih 22% ima troje ili vie dece.
13. Relativno veliki broj uinilaca (oko etiri petine) potie iz celovitih primarnih
porodica. Meutim, znaajno je napomenuti da je preteno re o disfunkcional
nim porodicama, odnosno porodicama u kojima su odnosi izmeu lanova bili
loi ili izuzetno loi.
14. Meu licima kojima je izreena krivina sankcija u postupku pred prvostepenim
sudom preovlauju ranije neosuivani (60%) i uraunljivi uinioci uraunlji
vost 57% uinilaca bila je uredna.
15. Meu uiniocima koji se nalaze u krivinopravnom povratu preovlauju oni koji
su osuivani jednom (65,5%). Lica koja su osuivana dva, tri ili vie puta zastu
pljena su u strukturi povratnika sa 27,3%, odnosno 7,1%, respektivno.
16. U strukturi krivinih dela za koja su uinioci ranije osuivani, dominiraju dela sa
elementima nasilja, a jedna petina uinilaca je ranije osuivana za krivino delo
nasilja u porodici (i to najee za tee oblike nasilja st. 2 i 3). Dakle, specijal
ni povrat nije zanemarljiv u sluajevima nasilja u porodici, te se postavlja pitanje
smislenosti dominantnog udela uslovnih osuda u strukturi izrenih sankcija.
17. Oko polovine uinilaca (47%) u vreme izvrenja dela nije bilo pod dejstvom psi
hoaktivnih supstanci. Pod uticajem droga u kritino vreme bila su etiri uinioca
(1,5%), dok se njih 114 (oko 52%) nalazilo u alkoholisanom stanju. Meu uini
ocima koji su u kritino vreme bili pod dejstvom alkohola, njih 31,6% nalazilo se
u stanju lakog, 39,5% u stanju srednjeg i 29% u stanju tekog ili komplikovanog
pijanstva. Relativno velik broj uinilaca boluje od alkoholizma (39%).

95
 18. Za razliku od uinilaca, zanemarljiv broj rtava u kritino vreme bio je pod dej
stvom alkohola (3,3%).
19. Veina uinilaca ne priznaje delo, ne osea se krivim za dogaaj i ne izraava
kajanje zbog uinjenog krivinog dela.
20. Struktura osoba viktimizovanih od strane uinilaca mukog pola znaajno se
razlikovala od strukture rtava ena uinilaca. Naime, mukarci su najee vik
timizovali brane ili vanbrane (48%) i bive brane/vanbrane supruge (25%),
a ree svoje roditelje (15,8%), decu (7,3%), brau i sestre (1,2%) i druge katego
rije rtava. ene su najee viktimizovale svoje kerke i sinove (37,5%), zatim
roditelje (31%), a ree svoje brane ili vanbrane partnere (25%), bive brane
ili vanbrane partnere (6%) i druge kategorije rtava.
21. U pogledu strukture rtava kada je pol u pitanju, lica enskog pola dominiraju sa
zastupljenou od 84,5%. Kada je re o starosnoj strukturi rtava, kao i kod ui
nilaca, preovlauju lica starosti izmeu 33 godine i 48 godina (35%). Maloletna
lica, kao i lica starija od 65 godina zastupljena su s po 11% . Prema oekivanju,
u starosnoj kategoriji lica od 65 i vie godina nalo se znatno vie rtava nego
uinilaca nasilja u porodici.
22. Prebivalite rtava krivinog dela nasilja u porodici ee je grad (50,1%) nego
selo (39,7%) ili prigradsko naselje (10,1%). Dve treine rtava je roeno u gradu
(65,8%).
23. Struktura rtava prema stepenu obrazovanja slina je obrazovnoj strukturi ui
nilaca u njoj preovlauju lica sa zavrenom srednjom kolom ili gimnazijom
(49%), odnosno osnovnom kolom (28%). Devet procenata rtava je bez obra
zovanja, dok njih 6,3% ima viu kolu ili fakultet.
24. Svega 38% punoletnih rtava bilo je zaposleno, a u strukturi zanimanja preovla
uju domaice, kvalifikovane i visokokvalifikovane radnice.
25. Najvie rtava u vreme izvrenja dela nalazilo se u braku (39%). Znaajno manje
bile su zastupljene razvedene ili rastavljene osobe (23,3%), neoenjeni/neudate
(20,4 %), te lica koja se nalaze u vanbranoj zajednici (11,5%) i udovci/udovice
(5,9%).
26. Kada je u pitanju broj dece, dominiraju rtve s dvoje dece (42,4%) i jednim
detetom (27,2%); bez dece je 13,4% rtava, dok njih 17% ima troje i vie dece.
27. Kada je re o odnosu rtve i uinioca, preovlauju sluajevi u kojima je rtva
viktimizovana od strane branog partnera (29%), vanbranog partnera (11,5%) i
biveg branog ili vanbranog partnera (21,4%). rtve su u 16,8% sluajeva bili
uinioevi roditelji, a u 15% sluajeva njegova/njena deca. Ovi rezultati jo jed
nom potvruju konzinstetnost da je dominantan oblik nasilja u porodici partner
sko nasilje, to jest nasilje prema branom supruniku ili vanbranom partneru (sa
ueem od 61,9%).
28. Ranije zlostavljanje rtve od strane uinioca postojalo je u ak 70% sluajeva.
Najee je bilo u pitanju fiziko nasilje. Oko 30% rtava koje su ranije trpele
nasilje, prijavljivalo je krivino delo. U dve treine tih sluajeva usledio je kri
vini postupak i to najee za nasilje u porodici, a ree za neko drugo delo.
29. Oko jedna estina rtava ranije je traila pomo od centara za socijalni rad, ne
vladinih organizacija, psihologa ili lekara.

96
30. Najvei broj krivinih dela nasilja u porodici iz uzorka predmeta u kojima je
okonan postupak pred sudom koji je sudio u prvom stepenu, izvren je u gradu
(48%). Na selu ili u prigradskom naselju izvreno je 41,5 (10,8%) krivinih dela,
respektivno.
31. Kada je u pitanju prostor izvrenja, prema oekivanju, dominira zajedniki stan
ili dvorite.
32. U sluajevima nasilja u porodici, obuhvaenim uzorkom predmeta u kojima je
okonan prvostepeni sudski postupak, apsolutno je dominiralo fiziko nasilje
(92,8%). Psihiko nasilje postojalo je u dve treine (66,5%) svih sluajeva, pri
emu je ovaj oblik nasilja u devet od deset sluajeva koincidirao s fizikim nasi
ljem, dok se retko pojavljivao samostalno (11%). Seksualno nasilje i ekonomska
zloupotreba rtve po pravilu su koincidirali s fizikim nasiljem.
33. Najei vidovi fizikog nasilja jesu udaranje rtve otvorenom akom, pesnicom
i nogama po glavi i telu, stezanje vrata, a zatim udaranje ipkom ili motkom po
telu. Psihiko nasilje, po pravilu, vreno je upuivanjem pretnji, vreanjem i
psovanjem.
34. Motivi izvrenja krivinog dela nasilja u porodici najee su u vezi sa neade
kvatnim razreenjem konflikata nastalih zbog konzumiranja alkohola (37,5%) i
ljubomore (18%). Ponaanje rtve koje je uinilac tumaio kao za njega uvred
ljivo i provocirajue neposredno je prethodilo izvrenju dela u 13% sluajeva.
Ree je zastupljena motivacija u vezi s nemogunou uinioca da na adekvatan
nain prihvati razvod/raskid vanbrane zajednice (6,3%), konfliktom oko podele
imovine (2,9%), disciplinovanjem deteta (1,9%) i dr. Neodreena motivacija ge
nerisana duevnim oboljenjem uinioca postojala je u 7,2% sluajeva.
35. Najvei broj krivinih dela iz uzorka predmeta koji se odnose na okonane prvo
stepene postupke nije izvren u sticaju (95,8%).
36. Sauesnitvo je postojalo u samo etiri sluaja (1,5%), pri emu je u tri sluaja
bila re o saizvrilatvu, a u jednom sluaju o podstrekavanju.
37. Najee nije bilo oevidaca izvrenog krivinog dela (58%).
38. Posmatrajui na uzorku sudskih predmeta (N=303), krivina prijava je u dve
treine sluajeva podneta u roku od nekoliko dana nakon izvrenja dela. U 35%
sluajeva podneta je odmah ili u roku od jednog dana nakon kritinog dogaaja,
a relativno retko je to injeno po proteku 30 i vie dana.
39. Interval izmeu podnoenja krivine prijave i podnoenja optunog akta naj
ee je iznosio do est meseci (u 51% predmeta), premda je u dosta sluajeva
iznosio izmeu est i dvanaest meseci (39,6%). U oko 9% sluajeva taj period je
bio dui od godinu dana.
40. Broj odranih roita na glavnom pretresu u prvostepenim krivinim postupci
ma kretao se u rasponu od jednog do osam. Najee, odravano je samo jedno
roite.
41. Prvostepena sudska odluka najee je donoena u periodu izmeu est mese
ci i godinu dana po podnoenju krivine prijave. Otprilike, u svakom etvrtom
sluaju odluka je doneta u periodu kraem od pola godine od dana podnoenja
krivine prijave, dok je u vie od etvrtine sluajeva od podnoenja prijave do
donoenja prvostepene sudske odluke proteklo vie od godinu dana.

97
 42. U posmatranom uzorku bilo je svega 37 predmeta u kojima je voen i postupak u
drugom stepenu, a u vreme prikupljanja podataka postojala drugostepena sudska
odluka. Posmatrajui taj poduzorak, moe se konstatovati da je period izmeu
podnoenja krivine prijave i donoenja drugostepene sudske odluke najee
iznosio izmeu godinu dana i dve godine.
43. Uopte, interval izmeu podnoenja krivine prijave i nastupanja pravnosnano
sti sudske odluke najee je bio izmeu est meseci i godinu dana. U tek neto
iznad etvrtine sluajeva, taj period bio je krai od est meseci. Premda retko, taj
interval je bivao i znatno dui u etiri predmeta iz posmatranog uzorka on je
iznosio izmeu tri i etiri godine.
44. Prema okrivljenima u predmetima iz posmatranog uzorka bilo je odreivano,
premda relativno retko, zadravanje (11,6%), ili su bile odreivane mere dovo
enja (5%) i pritvora (7,6%).
45. Trajanje zadravanja kretalo se u rasponu od tri sata do 48 sati, pri emu je u vie
od dve treine sluajeva ono trajalo najdue, tj. 48 sati.
46. Pritvor je najee trajao krae od tri meseca (66,6%), dok su sluajevi u kojima
je trajao est meseci i due zastupljeni sa 24%. U jednoj treini sluajeva pritvor
je trajao manje od mesec dana.
47. Najee preduzimane radnje dokazivanja u krivinim postupcima bile su: ispi
tivanje oteenog i drugih svedoka, sasluanje okrivljenog, sudsko-medicinsko
vetaenje telesnih povreda oteenog, neuropsihijatrijsko vetaenje duevnog
zdravlja okrivljenog, itanje izvetaja policije o intervenciji, itanje izvetaja iz
kaznene evidencije za okrivljenog i dr.
48. U petini predmeta iz uzorka (20,5%), rtva se koristila pravom da ne svedoi i
to najee samo u istrazi/prethodnom krivinom postupku (30), odnosno samo
na glavnom pretresu (18), a neto ree i u jednoj i u drugoj fazi postupka (osam
sluajeva). U 11% predmeta pravom da ne svedoe koristili su se i drugi lanovi
porodice.
49. Svega 5% rtava iz uzorka predmeta promenilo je iskaz tokom postupka i to,
najee, na glavnom pretresu.
50. Novu procesnu meru zabrane prilaenja odreenim licima sa elektronskim nad
zorom ili bez elektronskog nadzora (l. 136 st. 2 i 10 ZKP-a) sud ni u jednom
sluaju nije primenio.
51. Slino je i s merom iz lana 324 ZKP-a (privremeno udaljenje optuenog iz sud
nice ako saoptueni ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu ili ako
okolnosti ukazuju na to da u njegovom prisustvu nee govoriti istinu). Sud ju je
primenio u samo jednom sluaju, sa obrazloenjem da oteeni odbija da daje
iskaz u prisustvu optuenog.
52. Meu razlozima za obustavu krivinog postupka (u dvanaest sluajeva) preovla
uje odustanak javnog tuioca od gonjenja (sedam sluajeva), dok su razlozi za
donoenje presude kojom se optuba odbija (osam sluajeva) ukljuivali odusta
nak javnog tuioca (est sluajeva) ili oteene (dva sluaja) od gonjenja.
53. U strukturi meritornih odluka donetih u prvostepenim postupcima oslobaajue
presude uestvuju sa svega 3%.
54. Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa primenjen je u deset krivinih po

98
 stupaka iz uzorka (3,3%).
55. Supsidijarne tube su podnete u etiri sluaja u strukturi ishoda krivinih po
stupaka u kojima je oteeni preduzeo ili nastavio gonjenje, polovinu ine osu
ujue presude (dva sluaja), dok su u po jednom sluaju donete oslobaajua
presuda i presuda kojom se optuba odbija.
56. Pravni lekovi su izjavljeni u svega 15,5% sluajeva. albu protiv presude prvo
stepenog suda najee je izjavljivao samo optueni, odnosno njegov branilac
(28), neto ree samo ovlaeni tuilac (15), a u etiri sluaja albe su izjavile
obe strane. Presude prvostepenog suda su najee pobijane zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja (25), zatim bitne povrede odredaba kri
vinog postupka (18) i odluke o krivinim sankcijama (15), a neto ree zbog
povrede krivinog zakona (dva sluaja) i odluke o trokovima krivinog postup
ka (dva sluaja).
57. U strukturi odluka drugostepenog suda preovlauju presude kojima se potvru
je prvostepena odluka (25), dok su znatno manje zastupljene odluke kojima je
prvostepena presuda preinaena (jedanaest sluajeva) ili ukinuta (sedam slua
jeva).
58. U strukturi izreenih krivinih sankcija u postupku pred prvostepenim sudom
dominiraju mere upozorenja (74,3%), pre svega uslovna osuda, to odgovara
podatku o izreenim krivinim sankcijama na nivou AP Vojvodine (u 2009. go
dini uslovna osuda izreena je u 76% sluajeva), dok je udeo uslovnih osuda za
nasilje u porodici na nivou centralne Srbije u istoj godini manji (65%).
59. Kazna je izreena tek svakom petom uiniocu (21,6%). U ukupnoj strukturi izre
enih krivinih sankcija kazne zatvora i novana kazna su zastupljene sa 14,8%,
odnosno 6,8%, respektivno. Mere bezbednosti izreene su u svakom etvrtom
postupku koji je obuhvaen uzorkom, bilo samostalno ili uz drugu krivinu sank
ciju.
60. Generalno, najee izricana sankcija za krivino delo iz lana 194 Krivinog
zakonika, u posmatranom prostornom i vremenskom okviru, bila je uslovna osu
da (72%), dok je najree izricana sudska opomena (2,3%).
61. Duina kazni zatvora izreenih prvostepenim sudskim odlukama kretala se u
rasponu od jednog meseca (dva sluaja) do 24 meseci (jedan sluaj), sa srednjom
vrednou od pet meseci. U strukturi izreenih zatvorskih kazni preovlauju one
u trajanju od tri meseca do est meseci.
62. Kada je re o novanim kaznama izreenim prvostepenim sudskim odlukama,
one su se kretale u rasponu od 15.000 (etiri sluaja) do 50.000 (jedan sluaj)
dinara, a u njihovoj strukturi su dominirale kazne u iznosu od 30.000 dinara
(deset sluajeva).
63. U najveem broju sluajeva, sud koji je sudio u prvom stepenu nije naao otea
vajue okolnosti (68%). Onda kada ih je naao, to su najee bile ranija osu
ivanost (24%), drutvena opasnost dela (3%), okolnosti i pobude iz kojih
je delo izvreno (2%) i sklonost ka vrenju krivinih dela (1,9%). U jednom
sluaju je kao oteavajua okolnost uzeta injenica da se optueni nalazi u za
tvoru.
64. S druge strane, olakavajue okolnosti prvostepeni sud nije naao samo u 9,9%
sluajeva one su brojne i raznolike. Sud koji je sudio u prvom stepenu naao

99
 ih je u okviru posmatranog uzorka predmeta ukupno 517, ili u proseku po dve
olakavajue okolnosti po uiniocu kome je izreena krivina sankcija.
65. Meu olakavajuim okolnostima preovlauju ranija neosuivanost (23,7%),
roditeljstvo (21,4%), priznanje krivinog dela (12,8%) i korektno dranje
optuenog pred sudom (10,7%). Znatno manje su zastupljene sledee okolno
sti: nepridruivanje oteene krivinom gonjenju, mladost optuenog, i
njenica da je optueni bez imovine, nezaposlenost, brano stanje, iskre
no dranje optuenog, pomirenje optuenog i oteene, starost optuenog
i drugo.
66. U strukturi mera bezbednosti izreenih odlukama prvostepenog suda, apsolutno
dominira mera obaveznog leenja alkoholiara (62,8%), dok etvrtinu ovih mera
ine mere obaveznog psihijatrijskog leenja iz lanova 81 i 82 KZ-a. Mere oba
veznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana izreene su svakom
petom licu protiv kojeg je voen i okonan krivini postupak u prvom stepenu,
to jasno ukazuje na upadljivo prisustvo problema zavisnosti od psihoaktivnih
supstanci uinilaca nasilja u porodici, barem onih protiv kojih je voen krivini
postupak i kojima je izreena krivina sankcija. Najee, ove mere izreene su
uz uslovnu osudu (66,6%) i kaznu zatvora (29,1%).
67. Zanimljiv je nalaz da struktura izreenih krivinih sankcija nije bila nezavisna
od odnosa uinioca i rtve. Naime, verovatnoa da e biti izreena pre mera
upozorenja nego kazna za krivina dela iz lana 194 st. 1 ili 2 KZ-a bila je naj
via u sluaju viktimizacije brane partnerke/branog partnera, a znatno nia u
sluaju viktimizacije bivih supruga i naroito viktimizacije majki i oeva,
onda kada se u ulozi rtve krivinog dela nasilja u porodici iz lana 194 st. 1
ili 2 Krivinog zakonika pojavljivao roditelj, ansa da se izrekne kazna zatvora
bila je najvia (tabele 27a i 27b). Istini za volju, optueni koji su viktimizovali
roditelje bili su znatno ee povratnici (51,7%) nego oni koji su viktimizovali
svoje brane partnere (21,7%). S druge strane, u ovom istraivanju nije utvrena
znaajna povezanost povrata i izreenih sankcija (pre svega u smislu odabira
izmeu kazne i mere upozorenja) nezavisno od odnosa izmeu uinioca i rtve
uz kontrolu varijabli koje se odnose na pravnu kvalifikaciju dela iz presude i
broj rtava, odreena, slaba povezanost mogla se opaziti samo u sluajevima u
kojima su rtve uinioevi roditelji, ali se ona gubila u sluajevima viktimizacije
branih, vanbranih i bivih supruga. Tako je uinilac povratnik koji je viktimi
zovao roditelja, u poreenju s povratnikom koji je viktimizovao suprugu, bio u
veem riziku da bude osuen na kaznu, nego da mu se izrekne mera upozorenja.
Upravo zbog toga, gorenavedeni rezultati mogu se razumeti kao makar nesigurni
indikatori postojeih stereotipa kod predstavnika pravosua o idealnoj rtvi,
odnosno okrivljavanja pojedinih kategorija rtava ovog krivinog dela, pre
svega ena koje trpe nasilje u braku ili vanbranoj zajednici.
68. Najzad, rezultati ovog istaivanja uputili su i na problem nasilja koje partneri
vre na radnom mestu rtve. Premda su se takvi sluajevi u posmatranim uzor
cima pojavljivali sporadino, oni svakako podseaju na jedno od konzistentnih
i univerzalnih obeleja partnerskog nasilja nad enama ene su ugroene rizi
kom nasilja od strane partnera i na svom radnom mestu.

100
 Preporuke za unapreivanje domaeg krivinopravnog odgovora na nasilje u porodi
ci odnosno pravosudne prakse u ovoj oblasti, zasnovane na rezultatima ovog istraiva
nja:

1. Nastaviti i unaprediti dobru tuilaku praksu obavljanja razgovora sa rtvom i

osumnjienim. Ovakvo postupanje tuilatva deluje ohrabrujue na rtvu, dok
na osumnjienog moe delovati odvraajue (naroito u sluaju primarnih pre
stupnika). U razgovoru sa rtvom, valjalo bi joj dati to vie informacija o pra
vilima i toku postupka (koliko postupak moe da traje, koji su mogui ishodi
postupka, odnosno pojedinih procesnih radnji, koja je njena uloga u postupku, a
naroito koji su mogui naini njene zatite).
2. Zatitu rtve treba razumeti kao sistem mera kojima se postie dvostruki efekat:
zatita rtve od reviktimizacije i sekundarne viktimizacije i podizanje efikasnosti
krivinog postupka. S tim u vezi, treba odluno koristiti sva postojea reenja
koja omoguuju zatitu rtve, a ne zazirati ni od reenja koja se u svetu smatraju
dobrom praksom, a za iju primenu ne postoje zakonske prepreke (npr. obave
tenje rtve o izlasku okrivljenog iz pritvora, o njegovom putanju na uslovni
otpust i slino).
3. Prilikom odluivanja o eventualnom odbaaju krivine prijave/odustanku od go
njenja, ne treba davati neprimeren znaaj okolnosti pomirenja izmeu rtve i
osumnjienog i spremnosti rtve da uestvuje ili istraje u postupku.
4. Aktivnije angaovanje javnog tuioca u postupku neophodno je radi donoenja
pravovremenih i adekvatnih odluka (npr. u pogledu odlaganja krivinog gonje
nja, odustanka od gonjenja, podnoenja tube za zatitu od nasilja u porodici,
podnoenja pravnog leka). Samo njegovo prisustvo na glavnom pretresu (u skra
enom postupku) deluje ohrabrujue na rtvu, dok istovremeno jasno pokazuje,
u prvom redu okrivljenom, ozbiljnost i zainteresovanost drave da suzbije nasi
lje u porodici.
5. Trebalo bi razmatrati mogunost primene ustanove odlaganja krivinog gonje
nja, uvek kada je to celishodno. Naroito su primerene mere: odvikavanje od al
kohola ili opojnih droga (l. 236 st. 1 t. 5 ZKP-a), podvrgavanje psihosocijalnoj
terapiji (t. 6) i izvravanje obaveze ustanovljene pravnosnanom odlukom suda,
odnosno potovanje ogranienja utvrenog pravnosnanom sudskom odlukom
(npr. mere zatite od nasilja u porodici).
6. S obzirom na to to povrat (pa ni specijalni) nije redak kod uinilaca nasilja u po
rodici, neophodno je adekvatno procenjivati drutvenu opasnost dela i uinilaca
(prilikom odluivanja o vrsti i meri sankcije, odluivanja o odlaganju krivinog
gonjenja, predlaganju/odreivanju pritvora i drugo).
7. Nastaviti s dobrom sudskom praksom izbegavanja neprimerenih ocena okolnosti
koje se uzimaju kao olakavajue (npr. porodian, oenjen ovek, hranilac
porodice, roditeljstvo), a okolnostima koje delo ine teim (npr. povrat, du
ina trajanja nasilja, intenzitet ugroenosti/povrede, delo uinjeno u prisustvu
deteta/dece, okolnost da u porodici ima dece) davati adekvatan znaaj.
8. U sluaju postojanja vie oteenih, razmotriti primenu konstrukcije sticaja dela
(oblika) nasilja u porodici. Ukoliko prevagne opredeljenje za jedno delo, okol
nost da je delom pogoeno vie lica mora imati odraza na izbor vrste i mere
sankcije.
101
 9. Treba imati na umu to da priroda i drutvena opasnost ovog dela, kao i obeleja i
opasnost uinilaca, nalau celishodnost eeg izbora uslovne osude sa zatitnim
nadzorom umesto uslovne osude, nego to je to sluaj u aktuelnoj praksi.
10. Jo uvek postoji potreba za daljom edukacijom pravosua kako bi se suzbili
ukorenjeni rodni stereotipi i sterotipi o idealnoj rtvi.

102
DECA RTVE NASILJA
U PORODICI

103
 OSNOVNI POSTULATI
KRIVINOPRAVNE ZATITE
MALOLETNIH LICA

1. Pravni okvir i meunarodni standardi

Donoenjem Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica (u daljem tekstu: Zakon o maloletnicima), koji je stupio na snagu 1.
januara 2006. godine, Republika Srbija svrstala se u listu zemalja koje su posebnim pro
pisom regulisale oblast maloletnikog pravosua. Mada je zakon prvenstveno usmeren
na regulisanje krivinog postupka kada su u pitanju maloletnici kao uinioci krivinih
dela, poslednji, trei deo tog zakona, bavi se posebnom zatitom maloletnika kao rtava
jednog velikog broja krivinih dela.
Ovakva konstrukcija Zakona o maloletnicima bila je oekivana jer standardi koje su
postavile meunarodne organizacije1 takoe se u mnogo veoj meri bave pozicijom i
pravima maloletnika kao uinilaca krivinih dela, nego pravima maloletnika kao otee
nih u krivinom postupku. Ipak, odreeni meunarodni standardi kada su u pitanju deca
koja su oteena ili svedoci u krivinom postupku jesu postavljeni i drave su dune da
ih primenjuju.
lan 19 Konvencije o pravima deteta2 obavezuje drave lanice da preduzimaju sve
odgovarajue zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zatite de-
teta od svih oblika fizikog ili mentalnog nasilja, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja
ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, ukljuujui i seksualnu zloupotre-
bu...
Dalje je precizirano da se u te mere svrstavaju socijalni programi za obezbeivanje
podrke detetu, kao i svi oblici spreavanja, utvrivanja, prijavljivanja, prosleivanja,
istrage, postupanja i praenja sluajeva navedenog zlostavljanja deteta i, po potrebi,
obraanja sudu.
Smernice Ujedinjenih nacija o pravdi u stvarima koje se tiu dece rtava i svedoka
krivinih dela,3 operacionalizuju gorenavedene obaveze drave i propisuju da profesio
nalci, kada postupaju u ovim sluajevima, moraju da potuju sledee:

princip potovanja dostojanstva deteta;

princip nediskriminacije;

1 O. Peri, Razvoj maloletnikog krivinog prava i reenja zastupljena u novom krivinom zakonodavstvu o maloletni-
cima u Republici Srbiji, Brani 1-2/2007, str. 137-138
2 Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br.
15/90 i Slubeni glasnik Republike Srbije - Meunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97
3 UN Guidelines on Justice in Matters Involving Child Victims and Witnesses of Crime (ECOSOC resolution 2005/20),
http://www.apav.pt/portal/pdf/ECOSOC_RESOLUTION_2005-20.pdf

104
 princip najboljeg interesa deteta, koji u sebi sadri i pravo na zatitu i pravo na zdrav
razvoj;
pravo na participaciju.4

Ovi principi su dalje razraeni i ogledaju se u sledeim pravima dece rtava ili sve
doka krivinih dela:
Pravo na potovanje dejeg dostojanstva podrazumeva da se s decom koja su rtve
ili svedoci krivinih dela mora postupati briljivo i paljivo tokom celokupnog sudskog
postupka, da e se uvaavati njihove line prilike i trenutne potrebe, godine, pol, inva
liditet, kao i nivo zrelosti, te da e se u potpunosti potovati njihov fiziki, mentalni i
moralni integritet. Naglaeno je i da e meanje u privatni ivot deteta biti ogranieno
na minimum koji je potreban za dostizanje najvieg standarda u prikupljanju potrebnih
dokaza kako bi se obezbedilo fer i pravino suenje. S ciljem izbegavanja dalje tete po
dete, uzimanje izjava, preglede i ostale naine prikupljanja dokaza tokom istrage moraju
da sprovedu edukovani profesionalci koji e postupati na senzibilan, dostojanstven i sve
obuhvatan nain, a sve ove radnje moraju biti sprovedene u prigodnom okruenju koje
odgovara potrebama deteta i na jeziku koje dete razume.5
Pravo na zatitu od diskriminacije podrazumeva, pored zabrane svih oblika diskrimi
nacije na osnovu pola, rase, nacionalne, socijalne ili etnike pripadnosti, invaliditeta ili
drugih svojstava, i pravo da svako dete treba da bude tretirano kao verodostajan svedok
u iji iskaz ne sme da se sumnja odnosno da se smatra neistinitim samo na osnovu dete
tovih godina.6
Pravo na informisanje znai da deca rtve i svedoci krivinih dela, kao i njihovi rodi
telji, staratelji ili pravni zastupnici, moraju biti odmah i na adekvatan nain informisani
o:
dostupnosti medicinskih, psiholokih, socijalnih i ostalih servisa;
krivinom postupku i nainu na koji e se dete ispitivati;
postojeim mehanizmima podrke za dete tokom trajanja sudskog postupka;
posebnom mestu na kome e se sasluanje obaviti;
mogunosti da se trae zatitne mere;
posebnim mehanizmima da se preispitaju odluke u pogledu dece rtava i svedoka
krivinih dela;
pravima dece rtava i svedoka krivinih dela;
toku postupka, injenici da li je uinilac dela u pritvoru, odlukama tuilatva;
mogunosti podnoenja zahteva za naknadu tete.7

Pravo da {dete} bude sasluano i da izrazi svoje stavove i zabrinutost obavezuje

profesionalce da omogue da deca slobodno i na svoj nain iskau svoje stavove i zabri
nutosti koje imaju u vezi s njihovim ueem u krivinom postupku, svoju zabrinutost
za linu bezbednost zbog relacije koju imaju sa uiniocem dela, nain na koji ele da
daju svoj iskaz i svoja oseanja u pogledu okonanja sudskog procesa. Profesionalci su
duni, ukoliko ne postoje mogunosti da se izae u susret detetovim zahtevima, da ga o
tome na adekvatan nain obaveste.8
4 Ibid., taka 8
5 Ibid, take 10-14
6 Ibid, take 15-18
7 Ibid, take 19-20
8 Ibid, taka 21 105
 Pravo na efektivnu pomo deci rtvama i svedocima krivinih dela, i gde je to mo
gue ostalim lanovima porodice, obavezuje drave da moraju da im obezbede pomo
posebno obuenih profesionalaca u razliitim domenima usluga: finansijsku pomo,
pravnu pomo, psiholoko savetovanje, zdravstvene, socijalne i edukativne usluge, ser
vise za fiziki i psiholoki oporavak i ostale servise koji su neophodni za reintegraciju
deteta. Sve navedene usluge treba u fokusu da imaju potrebe deteta i da mu omogue da
aktivno uestvuje u svim fazama postupka. U pruanju pomoi i podrke deci rtvama i
svedocima krivinih dela, profesionalci treba da uine napor ne bi li koordinisali svoja
postupanja, kako dete ne bi bilo predmet preteranih intervencija. Sve usluge moraju biti
na raspolaganju detetu od momenta podnoenja krivine prijave, pa sve dok za njima po
stoji potreba. Profesionalci su u obavezi da razviju i primene mere kako bi olakali deci
da daju iskaz ili da prezentuju dokaze kako bi se unapredila komunikacija i razumevanje
pretkrivine i krivine faze postupka. Ove mere ukljuuju:

postojanje specijaliste za decu rtve i svedoke, koji e se baviti posebnim potrebama

te dece;
postojanje osobe za podrku, ukljuujui specijaliste i prikladne lanove porodice
koji prate dete tokom davanja iskaza;
u sluajevima u kojima je to neophodno, imenovanje staratelja kako bi se zatitili
pravni interesi deteta.9

Pravo na privatnost jeste primarni interes zatite dece rtava i svedoka krivinih dela.
Potrebno je sauvati kao tajnu informaciju da je dete ukljueno u neki sudski proces. To
se moe postii uvoenjem obaveze poverljivosti i zabrane odavanja podataka na osno
vu kojih bi moglo da se sazna ko je dete koje je rtva ili svedok u sudskom postupku.
Mere podrazumevaju zatitu dece od javnosti, kao to je iskljuenje javnosti i medija
tokom sasluanja deteta.10
Pravo da {dete}bude zatieno od izlaganja dodatnim tetnim postupcima tokom
sudskog postupka obavezuje profesionalce da deci rtvama i svedocima krivinih dela
moraju da pristupaju na senzibilan nain kako bi im obezbedili pomo i praenje tokom
postupka, objasnili tok postupka i mogui ishod, obezbedili da se suenje odvija u to
kraem roku, osim ako to nije u najboljem interesu deteta, da se koriste procedure koje
su prilagoene deci, da postoje interdisciplinarne usluge za decu na jednom mestu, pre
ureene sudske prostorije u kojima deca daju iskaz, pravljenje odmora tokom ispitivanja
deteta, zakazivanje pretresa u vreme dana koje odgovara godinama i zrelosti deteta,
prilagoen sistem obavetavanja da dete dolazi u sud samo onda kada je to stvarno ne
ophodno, i drugo. Profesionalci su takoe u obavezi da primenjuju sledee mere:

da se ogranii broj ispitivanja deteta uz obavezu da se preduzimaju specijalne pro

cedure radi prikupljanja dokaza od deteta kojima bi se smanjila potreba za dodatnim
ispitivanjem;
da se dete zatiti od unakrsnog ispitivanja od strane uinioca dela, i po potrebi, kada je
to neophodno, da se dete saslua bez prisustva uionioca dela; potrebno je obezbediti
posebne ekaonice u sudu i izdvojene prostorije u kojima bi se obavljala sasluanja;
9 Ibid, take 22-25
10 Ibid, take 26-28

106
 da se omogui da se deca ispituju na senzibilan nain, pri emu je sudija duan da
upravlja ispitivanjem i da smanjuje mogunost zastraivanja deteta, korienjem
drugih pomonih sredstava tokom svedoenja ili imenovanjem eksperta psiholoke
struke.11

Pravo na bezbednost zahteva da u sluajevima u kojima je bezbednost deteta rtve ili

svedoka ugroena, moraju biti preduzete adekvatne mere kako bi se rizici po bezbednost
prijavili nadlenim institucijama i dete zatitilo pre, tokom i posle sudskog postupka.
Profesionalci koji dolaze u kontakt s detetom moraju da obaveste nadlene ako sumnjaju
da je dete bilo povreeno, da je sada povreeno ili da postoji opasnost da bude povre
eno. Takoe, profesionalci moraju da budu edukovani da prepoznaju i spree zastrai
vanje, pretnje ili povrede deteta rtve ili svedoka. U sluaju da je mogue da dete bude
rtva zastraivanja, pretnji ili povreda, potrebno je preduzeti posebne mere kako bi se
osigurala bezbednost deteta, kao to su:

izbegavanje direktnog kontakta tokom celog sudskog postupka izmeu deteta rtve
ili svedoka i osumnjienog;
izricanje sudskih mera zabrane prilaska koje se registruju;
odreivanje pritvora tokom istrage i odreivanje posebnih uslova za kauciju s klau
zulom bez kontakata;
odreivanje kunog pritvora osumnjienom;
gde je mogue i gde je to potrebno, obezbeivanje policijske zatite deteta rtve ili
svedoka pri emu se ne otkriva njegovo mesto prebivalita.12

Pravo na reparaciju obavezuje drave da, u sluajevima u kojima je to mogue, deca

rtve dobiju naknadu tete kako bi ostvarili pravo na potpunu kompenzaciju, reintegraci
ju i oporavak. Procedure za ostvarivanje ovog prava moraju biti odmah dostupne i prila
goene deci. Reparacija moe biti u obliku prava na naknadu tete od uinioca dela koja
se dosuuje u krivinom postupku, moe biti naknada rtvama krivinih dela koja se
isplauje iz posebnog dravnog fonda, i moe biti pravo na naknadu tete koje se ostva
ruje u graanskom postupku. Tamo gde je to mogue, potrebno je uraunati i trokove
socijalne i edukativne integracije, trokove leenja, psiholoke i pravne pomoi. Moraju
se ustanoviti takve procedure da izvrenje naloga za reparaciju i njeno plaanje bude pre
plaanja kazne.13
Pravo na specijalne preventivne mere odnose se na decu rtve ili svedoke krivinih
dela, koja su u posebnom riziku da ponovo budu viktimizovana ili napadnuta. Profe
sionalci su u obavezi da razviju i primene posebne strategije i intervencije zatite u
sluajevima u kojima postoji opasnost da dete ponovo bude viktimizovano. Te strategije
i intervencije zatite moraju uzeti u obzir prirodu viktimizacije, ukljuujui vrstu zlo
stavljanja u kui, seksualnu eksploataciju, zlostavljanje u institucionalnom okruenju i
trgovinu ljudskim biima (trafiking).14
Zbog zabrinjavajuih podataka s kojima se susretao Komitet Ujedinjenih nacija za
11 Ibid, take 29-31
12 Ibid, take 32-34
13 Ibid, take 35-37
14 Ibid, take 38-39

107
 prava deteta, generalni sekretar Ujedinjenih nacija 2001. naloio je da se uradi sveobu
hvatna studija o nasilju nad decom koja je objavljena 2006. godine.15 Jedna od preporuka
u toj studiji jeste da drave moraju da razviju viestruk i sistematian pravni okvir kako
bi odgovorile na nasilje koje se ini nad decom, da ga integriu u proces nacionalnog
planiranja putem donoenja strategija, politika ili planova, i da odrede nadlenu osobu,
prvenstveno na ministarskom nivou, koja e da nadgleda implementaciju mera kojima
se prevenira i spreava nasilje.
U ispunjavanju gore navedenih meunarodnih standarda za zatitu dece od svih
oblika nasilja, Republika Srbija je u l. 64 Ustava16 potvrdila prava deteta koja su rati
fikovana Konvencijom o pravima deteta, a posebno da su deca zatiena od psihikog,
fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebljavanja. Radi ope
racionalizovanja ustavnih naela o zatiti dece, 2005. godine donet je Opti protokol za
zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja,17 a nakon toga i posebni protokoli, 2008.
godine usvojena je Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja18 i donet
Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije za prevenciju i zatitu dece od nasi
lja (2010-2012).19
Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlo
stavljanja i zanemarivanja,20 koji je donet u skladu sa Optim protokolom za zatitu dece
od zlostavljanja i zanemarivanja,21 propisuje standarde za voenje krivinog postupka
kada su deca rtve ovih dela, u kome je podseanje na relevantne odredbe Zakona o ma
loletnicima i Zakonika o krivinom postupku. Jedino u taki 2.3,22 Protokol obavezuje
sud i tuilatvo da odreenim radnjama ostvare preduslove za adekvatno uee malo-
letnog lica u sudskom postupku.
Meutim, kada se popisuju radnje koje sud i tuilatvo treba da preduzmu, ima se uti
sak da je re o radnjama u postupku koji se vodi zbog bilo kog od krivinih dela u kome
je maloletno lice rtva (npr. obaveza sasluanja maloletnog lica uz prisustvo roditelja).
Proputeno je da se naglasi da dela zlostavljanja i zanemarivanja prema maloletnicima
uglavnom ine osobe koje se o detetu staraju ili osobe od poverenja. Ova deca malo
letnici, u sudskom postupku treba da svedoe protiv svog (svojih) roditelja, usvojioca,
staraoca, roaka i tako dalje. Zatita najboljeg interesa deteta u ovim sluajevima bila
bi da se prikupi dovoljno dokaza da maloletnici, rtve zlostavljanja (fizikog, seksual
nog, psihikog) i zanemarivanja, ne moraju da svedoe ili da njihovo svedoenje bude
poslednje sredstvo dokazivanja kojem se u ovom sluaju pribegava. I kada svedoe,
sud je taj koji treba da proceni da li je najbolji interes deteta da svoj iskaz d pred rodi
teljem zlostavljaem koji nema branioca, ili e sud takvom roditelju postaviti branioca
15 Report of the independent expert for the United Nations study on violence against children, 2006, http://www.unicef.
org/violencestudy/reports/SG_violencestudy_en.pdf
16 Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 98/2006
17 Opti Protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Vlada Republike Srbije, Zakljuak 05 br. 5196/2005
od 25. avgusta 2005.g., dostupan na http://minoritycentre.org/sites/default/files/Opstiprotokolzazastitudeceodzlostavlja
njaizanemarivanja.pdf
18 Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 122/2008
19 Zakljuak o usvajanju Akcionog plana za sprovoenje Nacionalne strategije za prevenciju i zatitu dece od nasilja
(2010-2012), Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 15/2010
20 Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, Reenje
Ministarstva pravde br. 560-01-1/2009-01 od 17. juna 2009, dostupan na http://www.mpravde.gov.rs/images/Posebni%20
protokol%20-%20pravosudje.pdf
21 Zakljuak Vlade RS 05 br. 5196/2005 od 25. avgusta 2005, dostupan na http://minoritycentre.org/sites/default/files/
Opstiprotokolzazastitudeceodzlostavljanjaizanemarivanja.pdf
22 Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, str. 23

108
po slubenoj dunosti, a zatim sasluati maloletnu rtvu u skladu sa l. 324 ZKP-a (bez
prisustva osumnjienog).
U praksi, malo toga se promenilo za decu rtve nasilja. Jo uvek ne postoje propisa
ne procedure o tome na koji nain se prikupljaju dokazi kako bi se spreila sekundarna
viktimizacija deteta rtve ili svedoka, u iskaz dece se sumnja i u sudskom postupku se
zahteva njihovo vetaenje na okolnost da nisu sklona konfabulacijama, ne postoje
dostupni servisi za reintegraciju dece koja su rtve nasilja, deci i njihovim staraocima
se ne daju potrebne informacije o toku postupka i njihovim pravima, a ne koriste se ni
instituti koji predstavljaju deo naeg pravnog sistema, kao to je sasluanje deteta rtve
putem tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka.23
Jo uvek je primetno nerazumevanje profesionalaca u odnosu na poziciju deteta r
tve, pogotovu ako treba da daje iskaz u prisustvu roditelja koji ga je prethodno zlostav
ljao. Autonomni enski centar24 se zbog jednog ovakvog sluaja u kome su i predseda
vajua sudija i zamenica tuioca i punomonica deteta po slubenoj dunosti insistirale
da se dete saslua u prisustvu oca, osumnjienog, koji nije imao branioca, obratio Save
tu za praenje Zakona o maloletnicima.25 Zakonska zastupnica, majka, zbog odbijanja
da dozvoli da dete daje iskaz direktno pred ocem, kanjena je zbog nepotovanja suda
s 50.000,00 din., a ta okolnost je uzeta kao olakavajua okolnost prilikom odmerava
nja kazne okrivljenom. Ovde je vano napomenuti da je ovo bio trei po redu krivini
postupak koji se zbog razliitih oblika zlostavljanja i zanemarivanja vodio protiv oca,
ovde osumnjienog, te da su prema ocu bile izdate mere zatite po Porodinom zakonu
- zabrana pribliavanja detetu i zabrana prilaska mestu stanovanja i koli deteta, koje
profesionalci u ovom postupku nisu razmotrili niti uvaili.
Ovakvo postupanje profesionalaca delimino je posledica ustavnih i zakonskih
odredbi koje propisuju da je u krivinom postupku preteniji princip zatita prava
okrivljenog, u odnosu na princip zatite rtava od sekundarne viktimizacije i zatite
najboljeg interesa deteta.
Komitet za prava deteta je u svojim Zakljunim primedbama,26 koje je usvojio nakon
razmatranja Inicijalnog izvetaja Republike Srbije po ovoj Konvenciji, konstatovao:
... Komitet pozdravlja uvrtavanje zatitnih mera protiv nasilja u porodici u Krivini
zakonik i Porodini zakon, ... Komitet, meutim, izraava zabrinutost zbog injenice da
se navedene uredbe ne sprovode i da opta atmosfera nasilja, ukljuujui i porodino
nasilje, i dalje preovladava u srpskom drutvu...27 Komitet posebno izraava zabrinutost
zbog injenice da telesno kanjavanje u okviru porodice jo uvek nije stavljeno van za-
kona, tako da se i dalje koristi kao iroko rasprostranjeni disciplinski metod.28
Zbog ovako konstatovanog stanja, komitet je dao izriite preporuke dravi Srbiji da
preduzme korake radi obezbeivanja efikasne primene zakona, ustanovi sveobuhvatan
sistem obavetavanja u sluajevima porodinog nasilja i zloupotrebe dece, obezbedi efi

U skladu sa st. 3 l. 152 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Slu
beni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005
24 Autonomni enski centar je enska nevladina organizacija iz Beograda, koja od 1993. prua psiholoku i pravnu
pomo enama rtvama partnerskog i seksualnog nasilja, i njihovoj deci; vie na http://www.womenngo.org.rs/
25 dopis Autonomnog enskog centra upuen Savetu za praenje zakona o maloletnicima dana 3. juna 2011.
26 Zakljune primedbe Komiteta za prava deteta: Republika Srbija, CRC/C/SRB/CO/1, donete 6. juna 2008, dostupne
na sajtu Uprave za ljudska i manjinska prava, http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/u3/konvencije/konvenci
ja-o-pravima-deteta/zakljucna_zapazanja_inic_izv_crc.doc
27 Ibid, taka 44, deo Zloupotreba i zanemarivanje dece
28 Ibid, taka 46, deo Telesno kanjavanje

109
 kasnu, ali i po dete najbezbolniju, istragu u sudskom postupku u sluajevima porodi
nog nasilja i zloupotrebe deteta, ukljuujui i seksualne zloupotrebe deteta u porodici,
obezbedi sprovoenje krivinih sankcija protiv uinilaca ovih krivinih dela vodei pri
tome rauna o zatiti prava deteta na privatnost, te da obezbedi pruanje usluga podrke,
s ciljem psiholokog oporavka i reintegracije deteta u drutvo.29 Takoe je preporueno
da Republika Srbija hitno i izriito zabrani telesno kanjavanje u porodici.30
Da je spreavanje i suzbijanje nasilja nad decom prepoznato kao vaan problem na
evropskom kontinentu, vidi se i posredstvom konvencija, preporuka i rezolucija Saveta
Evrope. Kao regionalno meunarodno telo, Savet Evrope veliku panju posveuje po
sebnim oblicima kriminaliteta i zatiti rtava nasilja, i prepoznao je da je potrebno utvr
diti prava rtava i obaveze drava lanica u zatiti od svakog oblika nasilja pojedinano.
Tako, u poslednjoj deceniji na nivou Saveta Evrope donete su sledee preporuke koje
se, svaka ponaosob, bave tano odreenom vrstom nasilja nad decom: Rec (2001) 16 o
zatiti dece od seksualne eksploatacije; Rec (2005) 5 o pravima dece koja ive u drav
nim institucijama, Preporuka 1778 (2007) o deci rtvama: suzbijanje svih oblika nasilja,
eksploatacije i zlostavljanja, Rec (2009) 10 o integrisanim nacionalnim strategijama za
zatitu dece od nasilja, Preporuka 1905 (2010) o deci koja su svedoci nasilja u poro
dici. Savet Evrope je 17.11.2010. usvojio i Smernice o pravosuu pristupanom deci
(Guidelines on child friendly justice),31 koje se baziraju na istim principima i pravima
kao i Smernice Ujedinjenih nacija o pravdi u stvarima u pogledu dece rtava i svedoka
krivinih dela.32
Kako su ovo sve preporuke koje predstavljaju tzv. meko pravo, Savet Evrope je pri
stupio izradi i pravno obavezujuih dokumenata konvencija od kojih su najznaajnije:

Evropska konvencija o ostvarivanju deijih prava (ETS br. 160, 1996),33 koja u l. 3,
u delu proceduralnih prava, garantuje deci pravo da u sudskom postupku budu infor
misana i da izraze svoje miljenje;
Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (ETS br. 197, 2005),34 koja
sadri posebne odredbe kada su u pitanju deca rtve trgovine ljudima;
Konvencija Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog
zlostavljanja (ETS br. 201, 2007),35 s posebnim osvrtom na zatitu od takvih oblika
nasilja u okviru porodice;
Konvencija Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv nasilja nad enama i nasilja
u porodici (ETS br. 210, 2011),36 u kojoj je po prvi put jasno ustanovljena obaveza
drava potpisnica da tite decu svedoke rtava porodinog nasilja.

29 Ibid, sve preporuke moete proitati u taki 45

30 Ibid, taka 47
31 Guidelines of the Committee of Ministers of the Council of Europe on child friendly justice, http://www.coe.int/t/
dghl/standardsetting/childjustice/Draft%20guidelines_en.asp
32 UN Guidelines on Justice in Matters Involving Child Victims and Witnesses of Crime (ECOSOC resolution 2005/20),
http://www.apav.pt/portal/pdf/ECOSOC_RESOLUTION_2005-20.pdf
33 European Convention on the Exercise of Childrens Rights, CETS No. 160, 1996, http://untreaty.un.org/
unts/144078_158780/17/8/8234.pdf
34 Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima Slubeni glasnik Republike Srbije
- Meunarodni ugovori, br. 19/2009.
35 Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavlja
nja Slubeni glasnik Republike Srbije - Meunarodni ugovori, br. 1/2010.
36 Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence,
CETS No. 210, 2011, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/HTML/DomesticViolence.htm

110
 Republika Srbija je do sada ratifikovala samo dve gorenavedene konvencije - o borbi
protiv trgovine ljudima i o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlo
stavljanja.
O tome koliko su fenomeni nasilja nad decom meusobno povezani, mnogo se govori
poslednjih godina. Deca koja su u mladosti bila direktne ili indirektne rtve porodinog
nasilja, ukljuujui i seksualno nasilje u okviru porodice,37 esto, beei od kue i od
nasilja koje su tamo doivljavali, postaju rtve trgovine ljudima radi seksualne eksploa
tacije.38
U poslednjih dvadeset godina, pred Evropskim sudom za ljudska prava nali su se
sluajevi u kojima su drave, lanice Saveta Evrope, smatrane odgovornim za neprua
nje zatite deci rtvama porodinog i seksualnog nasilja.39 Naalost, neki od sluajeva
koji su razmatrani zavrili su se smrtnim ishodom po decu (i njihove majke), rtve poro
dinog nasilja.40

2. Deca kao direktne ili indirektne rtve nasilja

Podaci Sveobuhvatne studije Ujedinjenih nacija o nasilju nad decom govore da izmeu
133 i 275 miliona dece irom sveta godinje svedoi nasilju u porodici. Partnersko na
silje poveava rizik od nasilja prema deci u porodici, i istraivanja pokazuju da postoji
uska povezanost izmeu nasilja nad enama i nasilja nad decom.41 Opti komentar br.
13 Komiteta za prava deteta,42 koji daje pravno tumaenje l. 19 Konvencije o pravima
deteta, izriito navodi da izloenost (svedoenje) nasilju u porodici predstavlja oblik
psiholokog nasilja.43 I Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja44

37 Ratifikovanjem Konvencije Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja,
Republika Srbija je prihvatila obavezu, propisanu u l. 18 Konvencije, da preduzme neophodne zakonodavne ili druge
mere kako bi obezbedila da sledei vidovi namernog ponaanja budu kriminalizovani:
a) bavljenje seksualnim aktivnostima s detetom koje, shodno odgovarajuim odredbama unutranjeg prava, nije navrilo
pravni uzrast u kome su seksualne aktivnosti doputene;
b) stupanje u seksualne aktivnosti s detetom kada je pri tom:
primenjena prinuda, sila ili pretnja;
zloupotrebljen priznati poloaj poverenja, autoriteta ili uticaja nad detetom, ukljuujui tu i poloaj u porodici;
zloupotrebljena posebno osetljiva situacija u kojoj se dete nalazi, njegov ranjivi poloaj, prvenstveno zbog mentalnog
ili fizikog hendikepa ili zavisnosti.
O tome kolika je rasprostranjenost seksualne zloupotrebe dece, ne samo kod nas, nego i u Evropi i svetu, moe da pokae
kampanja koju trenutno sprovodi Savet Evrope: Jedno od pet Ko su uinioci?
38 Prema podacima iz Izvetaja o trgovini ljudima u RS za period od 2000. do 2010, koji je objavila nevladina orga
nizacija ASTRA, specijalizovana za pruanje pomoi rtvama trgovine ljudima, vie od polovine identifikovanih rtava
trgovine ljudima u Srbiji (51%) imalo je prethodno iskustvo nasilja (u primarnoj porodici ili u partnerskom odnosu).
Pretpostavlja se da je taj procenat i vei, imajui u vidu da za 33% rtava ne postoji ovaj podatak. Izvetaj dostupan na
sajtu http://www.astra.org.rs/wp-content/uploads/2008/07/palermo-2010-SRP-web.pdf, paragraf 885
39 Pogledati: Bevakva i S. protiv Bugarske (71127/01), A. protiv Ujedinjenog Kraljevstva (25599/94), E.S. i ostali pro
tiv Slovake (8227/04), D.P. i J.C. protiv Ujedinjenog Kraljevstva (38719/97), E. i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva
(33218/96)
40 Pogledati: Kontrova protiv Slovake (7510/04), Tomai i ostali protiv Hrvatske (46598/06)
41 Report of the independent expert for the United Nations study on violence against children, 2006, taka 47, http://
www.unicef.org/violencestudy/reports/SG_violencestudy_en.pdf; pogledati Ignjatovi, T, Nasilje prema enama u inti-
mnom partnerskom odnosu: model koordiniranog odgovora zajednice, Rekonstrukcija enski fond, Beograd, 2011, str.
40;
42 Committee on the Rights of the Child, General comment No. 13, The right of the child to freedom from all forms of
violence, 2011, http://www2.ohchr.org/english/bodies/crc/docs/CRC.C.GC.13_en.doc
43 Ibid, taka 21 (e)
44 Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Vlada Republike Srbije, Zakljuak 05 br. 5196/2005
od 25. avgusta 2005.

111
 definie izlaganje zbunjujuim ili traumatskim dogaajima i okolnostima (npr. porodi
nom nasilju) kao oblik emocionalne zloupotrebe. Neke evropske drave, i pre nego to je
to propisano kao meunarodna obaveza, prepoznale su potrebu da se deci koja svedoe
nasilju prizna status direktnih rtava. Tako lan 4 Zakona o spreavanju nasilja u porodi
ci Republike Slovenije propisuje da e se dete smatrati rtvom nasilja u porodici i kada
nije neposredno rtva nasilja, ve ivi u okruenju koje karakterie nasilje.45
Konvencija Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv nasilja nad enama i nasilja
u porodici46 po prvi put propisuje obavezu drava lanica potpisnica da u skladu sa l.
26 Konvencije preduzmu posebne mere radi zatite dece koja svedoe nasilju. lanom
46 Konvencije predvieno je da e drave lanice preduzeti neophodne zakonodavne i
ostale mere kako bi osigurale da okolnosti da je delo uinjeno prema detetu ili u prisu-
stvu deteta budu uzete u obzir kao oteavajue okolnosti prilikom odmeravanja krivine
sankcije.
Dosadanja praksa sudova u Srbiji je pokazala da se injenica da je dete prisustvo
valo izvrenju krivinog dela, pa i krivinog dela nasilja u porodici, ni na koji nain nije
uzimala u obzir, pa ak ni kao oteavajua okolnost.47 Samim tim, uinioci nasilja bivaju
privilegovani, jer se posledice koje je takvo ponaanje imalo na psihiki razvoj dece48 ne
procenjuju u sudskom postupku.
Zatitnik graana Republike Srbije 31. avgusta 2011. doneo je zbirnu preporuku u
odnosu na postupanje jednog odeljenja Centra za socijalni rad grada Beograda u kome
je navedeno da je centar za socijalni rad u vie sluajeva saznanja ili sumnji na zlo-
stavljanje i zanemarivanje deteta i porodinog nasilja nainio propuste u radu na tetu
prava deteta, koji se ogledaju u nepreduzimanju i neblagovremenom preduzimanju mera
i aktivnosti iz nadlenosti organa starateljstva radi zatite prava i interesa deteta, u ne-
potovanju najboljih interesa deteta i standarda strunog rada, kao i u neprimenjivanju
vaeih propisa, ime su povreena prava deteta na zatitu od nasilja, zlostavljanja i za-
nemarivanja, pravo na rehabilitaciju i reintegraciju deteta, pravo na blagovremeno, ce-
lovito i efikasno pruanje usluga socijalne zatite, porodinopravne zatite i potovanja
najboljih interesa deteta.49 I dalje nastavlja: nepriznavanjem detetu statusa rtve nasilja,
organi i ustanove proputaju da detetu, koje trpi teke i esto nepopravljive posledice
po svoju dobrobit i razvoj, obezbede hitnu zatitu i primene sve raspoloive mere radi
detetovog oporavka od pretrpljenog nasilja i radi njegove integracije.
Kako problem nije uoen samo u postupanju profesionalaca u Srbiji, lanom 46
Konvencije Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u
porodici50 predvieno je da e drave lanice preduzeti neophodne zakonodavne i ostale
mere kako bi osigurale da okolnost da je delo uinjeno prema detetu ili u prisustvu dete-
ta bude uzeta u obzir kao oteavajua okolnost prilikom odmeravanja krivine sankcije.
Usaglaavanje krivinog zakonodavstva sa lanom 46 Konvencije predstavlja jedan
45 Zakon o prepreevanju nasilja v druini, Uradni list RS, br. 16/08
46 Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence,
CETS No. 210, 2011, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/HTML/DomesticViolence.htm
47 S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i
Niu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Beograd, 2007.
48 Pogledati: Behind Closed Doors The Impact of Domestic Violence on Children, (2006), UNICEF, The Body Shop
International plc, UK, http://www.unicef.org/protection/files/BehindClosedDoors.pdf
49 Preporuka Zatitnika graana od 31.8.2011, dostupna na sajtu http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/mislje
nja-preporuke-i-stavovi/1473-2011-09-05-07-31-04
50 Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence,
CETS No. 210, 2011, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/HTML/DomesticViolence.htm

112
od predloga sadranih u Inicijativi Zatitnika graana za izmenu Krivinog zakonika u
oblasti krivinopravne zatite rtava porodinog nasilja i seksualnog zlostavljanja.51

3. Saradnja institucija
U svim meunarodnim dokumentima koji se bave pitanjima nasilja nad enama i decom,
dosledno se naglaava potreba za bliskom saradnjom institucija koje su nadlene da sva
ka, u svom domenu, pruaju pomo i podrku rtvama.52
Zakon o maloletnicima, radi zatite najboljeg interesa maloletnika kao uinilaca kri
vinih dela, propisao je i aktivnu ulogu organa starateljstva, kao i meusobnu upuenost
tuilatva i suda na profesionalce iz organa starateljstva i obrnuto. Postavlja se pitanje
zato je zakonodavac propustio da uredi pitanje saradnje tuilatva i suda sa organom
starateljstva i u sluajevima kada je maloletno lice oteeno nekim od navedenih krivi
nih dela. Moda je zakonodavac imao na umu shodnu primenu odredbi ovog zakona o
ueu organa starateljstva i kada su u pitanju maloletne rtve? Naalost, odgovora na
ovo pitanje nema, barem ne u komentarima predmetnog zakona.53
Iako ne postoje zakonske odredbe o saradnji suda i tuilatva sa organom starateljstva
u sluajevima kada su maloletnici rtve krivinih dela, Republika Srbija je ipak nainila
poseban korak kako bi poboljala poloaj maloletnika koji su rtve zlostavljanja i zane
marivanja. Ministarstvo pravde juna 2009. usvojilo je Poseban protokol o postupanju
pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja,54 donet u
skladu sa Optim protokolom o zatiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja iz 2005.
Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlo
stavljanja i zanemarivanja donet je u skladu s principima nediskriminacije, najboljeg in
teresa deteta, prava na ivot, opstanak i razvoj, i prava na participaciju, i utvruje sledee
opte ciljeve:

da doprinese unapreivanju dobrobiti maloletnih lica suzbijanjem zlostavljanja i

zanemarivanja, kao i da doslednim sprovoenjem svih zakonskih odredaba umanji
efekte njihove sekundarne viktimizacije u sudskim postupcima;
da doprinese obezbeivanju da sve preduzete mere, radnje, aktivnosti i donete odluke
tokom sudskih postupaka budu u najboljem interesu maloletnih lica;
da doprinese obezbeivanju strune i efikasne pomoi pravosudnih organa ostalim
nosiocima javne vlasti i drugim subjektima u procesu zatite maloletnih lica od zlo-
stavljanja i zanemarivanja;
da doprinese unapreivanju rada pravosudnih organa radi hitnog i humanog postu-
panja prema maloletnim licima;
da doprinese ostvarivanju ciljeva i smernica Nacionalnog plana akcije za decu i
Opteg protokola;
51 Pogledati: http://www.ombudsman.rs/attachments/1529_Inicijativa%20za%20izmenu%20KZ%20ZG%202011final.
doc
52 Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence,
CETS No. 210, 2011, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/HTML/DomesticViolence.htm, lan 7 Sveobuhvatne
i koordinirane politike
53 M. Gruba, Lj. Lazarevi, Komentar Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti malo-
letnih lica, Justnijan, Beograd, 2005.
54 Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, dostu
pan na http://www.mpravde.gov.rs/images/Posebni%20protokol%20-%20pravosudje.pdf

113
 da doprinese ostvarivanju ciljeva Nacionalne strategije za prevenciju i zatitu dece
od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja.55

Ono to predstavlja sutinu zatite maloletnih rtava definisano je specifinim cilje

vima Posebnog protokola, a to su:

uspostavljanje efikasne i jedinstvene procedure koja e osigurati postojanje brzog i

koordinirajueg postupka koji titi maloletna lica od dalje viktimizacije i obezbeuje
im odgovarajuu pomo;
ostvarivanje efikasnijeg protoka informacija izmeu organizacionih jedinica mini-
starstva nadlenog za pravosue i pravosudnih i drugih dravnih organa i slubi
ukljuenih u proces zatite maloletnih lica.56

Opti i specifini ciljevi Posebnog protokola operalizovani su u daljem tekstu proto

kola. Kada je u pitanju krivinopravni postupak zatite maloletnih lica od zlostavljanja i
zanemarivanja, propisane su radnje koje je potrebno uraditi odmah nakon prijavljivanja
ili saznanja za krivino delo, kao i postupanje profesionalaca u toku samog krivinog
postupka. Onog momenta kada se prijavi ili sazna za krivino delo koje je uinjeno na
tetu maloletnika, potrebno je da predstavnik javnog tuilatva, pored onoga to je bila
i dosadanja praksa (da zna da prepozna da se radi o delu zlostavljanja i zanemarivanja
i da postupa u skladu sa ZKP-om), proceni rizik, stanje i potrebe maloletnika i njegove
porodice i da koordinie ostale uesnike u postupku radi potpunog sagledavanja rizika i
stanja, te preduzimanja odgovarajuih mera u cilju zatite.57
Nema daljih uputstava o tome na koji nain profesionalci procenjuju rizik (visok,
srednji ili nizak stepen ugroenosti). Nije preporuena ili usvojena standardana lista pi
tanja (vodi za profesionalce), kakva inae postoji u svetu, koja bi pomogla da se profe
sionalci lake odrede u odnosu na hitnost postupanja i stepen rizika, odnosno zatite.58
Lista pitanja za procenu rizika profesionalcima slui i kao orijentir u prikupljanju rele
vantnih informacija, tako da kasnije, s mnogo vie argumenata, brane svoj stav i svoje
postupanje, ali i kao dokaz u sudskom postupku.
Drugo vano pitanje koje se navodi u prvoj fazi zatite jeste koordinacija ostalih
uesnika u postupku. U glavi V Posebnog protokola,59 navedeno je ko se smatra ostalim
uesnicima u zatiti maloletnih lica:
Javni tuioci specijalizovani za postupanje u ovoj vrsti materije blisko sarauju s
centrima za socijalni rad, predstavnicima ministarstva unutranjih poslova, pravde,
prosvete i drugim ustanovama i organizacijama ija je uska nadlenost briga o porodici
i mladima.60
55 Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, str. 9.
56 Ibid.
57 Ibid., str. 22
58 A. Summers, Childrens Exposure to Domestic Violence, A Guide to Research and Resources, Permanency
Planning for Children Department, National Council of Juvenile and Family Court Judges, 2006; A.L. Robinson, Redu
cing Repeat Victimization Among High-Risk Victims of Domestic Violence - The Benefits of a Coordinated Community
Response in Cardiff, Wales, Violence Against Women, Volume 12, Number 8, Sage Publications 2006.
59 Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, str. 26.
60 Profesionalci koji su gore navedeni takoe su obavezani optim i posebnim protokolima o zatiti dece od zlostavlja
nja i zanemarivanja u okviru svog ministarstva.

114
 U okviru iste glave, protokol je dao uputstva predstavnicima javnog tuilatva u na
inu na koji tuilatvo treba da vri koordinaciju ostalih uesnika u zatiti maloletnih
lica. Iako na prvi pogled izgleda kao da tu nema nieg novog u odnosu na dosadanje
postupanje tuilatava u Srbiji, ipak je u tekstu Protokola vidljivo zalaganje za jednu
novu koncepciju rada blisku saradnju tuilatva sa ostalim profesionalcima. Tui
latva su u obavezi da se konsultuju sa strunjacima drugih slubi, s tim to je istaknuto
da proces konsultacije ne sme da utie na hitnost postupanja. Protokol donosi jednu no
vinu kada je u pitanju saradnja organa starateljstva i tuilatva, a to je organizovanje tzv.
konferencije sluaja.61 Konferencija sluaja je timski sastanak predstavnika razliitih
institucija nadlenih za reavanje situacija nasilja u porodici62 ili nasilja nad decom, koju
saziva voditelj sluaja u organu starateljstva (a po dogovoru moe i neki drugi strunjak,
npr. tuilac) i na kojoj se zajedniki procenjuje stepen ugroenosti rtve odnosno rtava,
izrauje plan zatite, formira osnovna grupa za zatitu, izrauje rezervni plan i odreuje
nain praenja efekata.63 Meutim, Posebni protokol o postupanju pravosudnih organa u
zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja ne nalae tuiocu da prisustvuje
konfrenciji sluaja ve navodi da je poeljno da konferenciji sluaja prisustvuje specija
lizovan tuilac koji se na nju obavezno poziva. U sluaju njegovog izostanka dostavlja
mu se zapisnik.64 Na ovaj nain, prisustvo konferenciji sluaja zavisi najvie od linog
angamana i entuzijazma specijalizovanog tuioca koji postupa u predmetu.
Mada svim profesionalcima deluje da konferencija sluaja predstavlja jo jednu do
datnu radnu obavezu za koju je potrebno izdvojiti odreeno vreme u okviru redovnih
obaveza, oni profesionalci koji su tokom prethodnih godina uestvovali na takvoj kon
ferenciji, uvideli su njene prednosti. Na tom sastanku, na koji su pozvani svi oni profe
sionalci koji imaju saznanja o sluaju (lekari, vaspitai, nastavnici, kolski psiholog ili
pedagog) i oni koji po njemu treba da postupaju (policija, organ starateljstva, tuilatvo),
radi se sledee:

prvo, strunjak koji je zakazao sastanak ukratko iznosi injenice sluaja;

zatim strunjaci meusobno razmenjuju sve informacije koje njihove slube imaju o
sluaju;
u sluajevima gde je mogue uti ta maloletna rtva govori iz skrin sobe ili putem
audio-vizuelnih sredstava za prenos slike i zvuka, na konferenciju se poziva i malo
letna rtva s kojom razgovara psiholog ili drugo struno lice;
nakon svih prikupljenih informacija i dokaza, rekonstruie se najverovatniji tok sa
mog krivinog dela i procenjuje stepen ugroenosti rtve;
potom, u skladu s procenom rizika, sledi dogovor profesonalaca oko toga ko e ta i
u kom roku da uradi (plan zatite), o emu se sastavlja pismeni zapisnik;
utvruje se i rezervni plan, alternativna reenja za slabe take u dogovorenom planu
zatite;
na kraju se dogovara datum revizionog sastanka kako bi se razmotrilo postupanje
svih u prethodnom periodu i eventualno izmenio prvobitno sainjen plan zatite.
61 Ibid., str. 28.
62 I. Slavkovi, T. Ignjatovi, Nasilje u porodici ija je odgovornost, Prirunik za organizovanje konferencije sluaja
za zatitu od nasilja u porodici, Autonomni enski centar, Beograd, 2006, dostupna na http://www.womenngo.org.rs/
publikacije-dp/cija-je-odgovornost.pdf
63 Ibid.
64 Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, str. 28 .

115
 Na ovaj nain se postie i zadovoljenje jednog od optih ciljeva ovog protokola, a to
je smanjenje sekundarne viktimizacije maloletnog lica, jer ono svoj iskaz nee morati
iznova da ponavlja pred policijom, organom starateljstva i tuilatvom, ve samo jed
nom u prisustvu predstavnika ovih institucija. Ukoliko bi se tom prilikom iskaz deteta
snimio putem tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka,65 taj iskaz bi mogao da se
koristi u daljem toku krivinog postupka (kao dokaz u istrazi i na glavnom pretresu).
Korienjem ove zakonske mogunosti, maloletni oteeni se titi od psiholoke i emo
tivne tete koju prouzrokuju naknadna svedoenja,66 i tokom sudskog postupka bi samo
trebalo da potvrdi da li ostaje pri navodima koje je tada rekao i da li ima neto da doda.
S druge strane, konferencija sluaja doprinosi da postupci radi zatite maloletnih lica
budu hitni, jer profesionalci ne razmenjuju meusobno dopise s molbama da im se do
stavi izvetaj, dokaz, miljenje i ne ekaju mesecima na njih, ve se tano dogovara ta
je kojoj instituciji potrebno za dalji rad na sluaju od drugih institucija i u kom roku e
ta druga institucija to da uini. Na konferenciji sluaja se zapravo pravi plan integralnih
usluga za maloletnog oteenog, koji je predvien Smernicama Ujedinjenih nacija o
pravdi u stvarima koje se tiu dece rtava i svedoka krivinih dela67 i Smernicama Saveta
Evrope o pravosuu pristupanom deci,68 jer se vodi briga o detetu, o njegovim potre
bama, o teti koju je ve pretrpelo69 i o rehabilitaciji, a ne samo i iskljuivo o potrebama
sudskog procesa (kakva je praksa bila do sada i po kojoj se o rtvi razmilja samo kao o
dokaznom sredstvu).

65 U skladu sa st. 3 i 4 l. 152 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica,
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005.
66 N. Dii, Pregled najvanijih odredaba Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica usklaenost meunarodnim standardima , Zbirka odluka o ljudskim pravima IV Presude Evropskog
suda za ljudska prava o pitanjima koja se odnose na maloletnike, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2006, str.
15.
67 UN Guidelines on Justice in Matters Involving Child Victims and Witnesses of Crime (ECOSOC resolution 2005/20),
take 22-25 i 29-31.
68 Guidelines of the Committee of Ministers of the Council of Europe on child friendly justice, take 16-17
69 R. Gai-Marui, Zdravstveni aspekti nasilja nad decom, mogunosti ranog otkrivanja i blagovremene zatite, u:
Milosavljevi, M, (ured.) Nasilje nad decom, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu, 1998, str. 47-76.

116
ZATITA MALOLETNIH
OTEENIH: PRAVOSUDNA
PRAKSA U VOJVODINI

1. Predmet i metodologija istraivanja

Istraivanjem su traeni odgovori na pitanja o nainu na koji su voeni postupci u slu
ajevima koji su pokrenuti zbog krivinog dela iz l. 194 Krivinog zakonika kada su
deca bila direktne rtve ovog krivinog dela, kao i na koji nain su se primenjivale po
sebne odredbe o zatiti maloletnih lica kao oteenih u krivinom postupku u skladu sa
Zakonom o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih
lica.1 Istraivakim upitnikom bila su obuhvaena i pitanja u vezi sa saradnjom sudova,
tuilatava i centara za socijalni rad, u skladu s Posebnim protokolom o postupanju pra
vosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja.
Od ukupnog istraivakog uzorka koji se sastojao od 303 sudska i 303 tuilaka pred
meta, iz osam osnovnih sudova i tuilatava u Vojvodini, deca su se kao direktne rtve
nasilja pojavila u 32 sudska i 15 tuilakih predmeta. Kako je ovo poduzorak koji je
dobijen iz ukupnog istraivakog uzorka, on nije u dovoljnoj meri reprezentativan da bi
se nalazi mogli generalizovati, to jest da bi se moglo zakljuivati o postojanju pravilno
sti u postupanju sudova i tuilatava u Vojvodini. Meutim, sluajevi koji su analizirani
mogu da ukau na pojave koje su zapaene kada su u pitanju dela porodinog nasilja
uinjena na tetu maloletnih lica, i o tome e biti rei u narednom delu.
Radi sprovoenja istraivanja krivinopravne zatite maloletnika u sluajevima nasi
lja u porodici, izraen je poseban upitnik koji su anketari popunjavali u sluaju kada je
dete u sudskim spisima oznaeno kao oteeno predmetnim krivinim delom. Jedan deo
upitnika je sadravao pitanja o optim demografskim podacima, a drugi deo upitnika je
bio usmeren na utvrivanje na koji nain se primenjuju zakonske odredbe.
I ovi podaci su prikupljani u periodu od 5. 6. 2010. godine do 27. 9. 2010. godine,
kodirani su i obraeni nezavisno od rezultata celokupnog istraivanja korienjem pro
grama SPSS ver. 15.0. Rezultati sprovedene kvantitativne i kvalitativne analize prezen
tovani su onako kako je to uraeno za osnovno istraivanje, uz navoenje broja umesto
procenta sluajeva, kako bi se izbegla greka u zakljuivanju, jer se radi o malom uzorku
sluajeva.
Analizirani uzorak ini 47 predmeta i to 15 tuilakih i 32 sudska predmeta.

2. Predmeti tuilatva
Od ukupno pregledana 303 predmeta osnovnih, odnosno optinskih javnih tuilatava u
AP Vojvodini, u samo 15 sluajeva su maloletna lica bila oznaena kao direktne rtve

1 Istraivanje primene Zakona o maloletnicima sprovedeno je kao pratee istraivanje u okviru istraivanja krivino
pravne prakse sudova i tuilatava u sluajevima nasilja u porodici.

117
 krivinog dela nasilja u porodici. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema seditu
javnog tuilatva prikazana je Tabelom 1.

Tabela 1. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema seditu osnovnog (optinskog)

javnog tuilatva

Mesto
Novi Sad 4
Panevo 1
Vrac 2
Zrenjanin 3
Subotica 1
Stara Pazova 1
Ruma 2
Sremska Mitrovica 1
Svega 15

Broj maloletnih lica koja su bila oznaena kao direktne rtve u tuilakim predmeti
ma neto je vei 19, jer je u jednom sluaju prijavljeno nasilje nad troje, a u dva sluaja
nad dvoje dece. Analiza tuilakih predmeta, kada je u pitanju sam postupak u tuila
tvu, raena je prema broju predmeta, a kada je u pitanju meusobni odnos uinioca i
rtve - prema broju rtava.

2.1. Struktura uzorka tuilakih predmeta s obzirom na oblik krivinog

dela
Ono to se moe primetiti pri analiziranju tuilakih predmeta, jeste da se, prilikom pod
noenja krivine prijave od strane ovlaenih podnosilaca, ovo delo uinjeno (i) prema
maloletnom licu uglavnom kvalifikuje kao stav 1 (devet sluajeva), dok je u est slua
jeva bilo kvalifikovano kao st. 3. (samostalno ili u vezi sa st. 1).

Tabela 2. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema podnosiocu krivine prijave i

kvalifikaciji dela u krivinoj prijavi

Kvalifikacija dela u krivinoj prijavi

Podnosilac krivine
194 st. 3 u Ukupno
prijave 194 st. 1 194 st. 3
vezi sa st. 1
MUP 5 1 1 7
Oteen/a 1 1 1 3
Roditelj oteenog/e 2 0 2 4
Nepoznato 1 0 0 1
Svega 9 2 4 15

118
 Oteeni i njihovi roditelji koji prijavljuju delo ne moraju da poznaju zakon, ali ostaje
nejasno zato predstavnici MUP-a u najveem broju sluajeva u kojima su oni podnosi
oci krivine prijave za nasilje u porodici prema maloletnom licu, vre kvalifikaciju dela
prema st. 1.
Mogue je da do ovakve kvalifikacije dela dolazi u sluajevima kada pored maloletne
postoji i punoletna rtva (najee majka deteta). Meutim, u jednom sluaju se radilo
o maloletnoj rtvi koja se nalazila u vanbranoj zajednici sa uiniocem, a znamo da va
nbrana zajednica za razliku od brane ne predstavlja osnov za emancipaciju deteta.2

2.2. Maloletne rtve nasilja u porodici

Iz tuilakih spisa vidljiva je jedna pravilnost koja figurira skoro u svim istraivanjima
koja se bave nasiljem nad decom. Deaci i devojice su u podjednakom procentu rtve
zlostavljanja u porodinom kontekstu. U tuilakom uzorku u kome se kao direktne r
tve pojavljuje 19 dece deset su deaci, a devet devojice.

Tabela 3. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema polu i starosti deteta rtve

Pol deteta rtve

Starost deteta rtve Ukupno
enski muki
od 14 godina 5 7 12
od 14 do 18 godina 4 3 7
Svega 9 10 19

Nasilje nad maloletnim licima uglavnom je uinjeno u gradu (9), u mestu stanovanja
(13), u zajednikom stanu/dvoritu (12). Zabeleeno je prisusustvo oevidaca dogaaja
u sedam sluajeva, a u jednom sluaju koji se odigrao u zgradi kole koju dete pohaa,
incidentu su prisustvovali razredni stareina i istaica.
U strukturi prijavljenog nasilja, dominira fiziko nasilje (14), dok je psihiko prijav
ljeno u deset sluajeva, a ekonomsko i seksualno u po jednom sluaju.
Kako preovladava prijavljivanje fizikog nasilja, sredstvo izvrenja je po pravilu fi
zika snaga kombinovano (8), otvorena aka (5) i glava (1), s tim to je u jednom slu
aju korieno orue, a u dva sluaja neko drugo sredstvo. Uvrede, psovke i pretnje su
bile pratee u etiri predmeta.
U devet sluajeva se iz spisa tuilakog predmeta nije video motiv izvrenja dela, a
od motiva koji su zabeleeni istiu se: neposlunost deteta rtve (3), poremeeni odnosi
zbog alkoholizma prijavljenog lica (2) ili njegove zavisnosti od psihoaktivnih supstanci
(1).
Ranije zlostavljanje deteta rtve je zabeleeno u est sluajeva,3 a tamo gde ga je
bilo, ono se sastojalo u vrenju psihikog (u svim sluajevima) i fizikog nasilja (u pet
sluajeva). Samo u polovini sluajeva u kojima je konstatovano ranije zlostavljanje ono
je bilo i prijavljeno nekoj instituciji. U dva sluaja ranije prijavljenog nasilja voen je
krivini postupak, a u jednom sluaju prekrajni postupak protiv uinioca nasilja.
2 Emancipacija u pravnom smislu jeste sticanje potpune poslovne sposobnosti deteta koje je navrilo 16 godina, pod
posebnim okolnostima (sklapanjem braka ili roditeljstvom) u skladu sa l. 11 Porodinog zakona.
3 U est sluajeva nije bilo podataka za ovo pitanje.

119
 Osim jednog starijeg maloletnika koji je bio u alkoholisanom stanju i koristio orue
(drku kuhinjskog noa) da se odbrani, maloletnici rtve u tuilakim predmetima po
pravilu nisu u alkoholisanom stanju niti koriste oruje ili orue.

2.3. Uinioci nasilja u porodici

Podaci tuilakih predmeta o prijavljenim uiniocima nasilja u porodici kada su rtve tih
dela maloletna lica, pokazuju da je u 13 sluajeva prijavljen uinilac nasilja roditelj, u
jednom sluaju deda po majci i u jednom vanbrani partner maloletne rtve.

Tabela 4. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema polu maloletnih oteenih i

njihovom odnosu s licem protiv koga je podneta krivina prijava

Odnos deteta rtve s licem Pol deteta rtve

protiv koga je podignuta Ukupno
krivina prijava enski muki
Vanbrana zajednica 1 0 1
Sin/erka 7 10 13
Unuk/unuka 1 0 1
Svega 9 10 19

Statistika tuilakih spisa pokazuje da su prijavljeni uinioci nasilja nad maloletnim

licima bile osobe mukog pola u 11 sluajeva i osobe enskog pola u etiri sluaja, sta
rosti od 33 godine do 48 godina (devet sluajeva), u braku ili vanbranoj zajednici (deset
sluajeva) ili razveden/a (etiri sluaja), s dvoje dece (sedam sluajeva), osnovnog (tri
sluaja) ili srednjeg obrazovanja (est sluajeva), (samo) zaposlen/a (sedam sluajeva).4
Uinioci ive u gradu (osam sluajeva) i na selu (pet sluajeva), dravljani su Repu
blike Srbije, srpske nacionalne pripadnosti (12). Nije bilo podataka da se radilo o licima
koja su izbegla ili raseljena s Kosova, niti da su povratnici s ratita.
Kada je u pitanju ranija osuivanost, etvoro prijavljenih lica je bilo ranije osuivano
(od jedanput do pet puta). Prijavljenom licu koje je ranije osuivano pet puta, od ega i
za dela iz l. 194 st. 1 i st. 3, bila je ranije izreena i kazna maloletnikog zatvora.

2.4. Postupanje tuilatava

Kada je u pitanju postupanje tuilatva, istraivaka panja je usmerena na razloge zbog
kojih se tuilatvo odluuje na odbacivanje krivine prijave kada postoji sumnja da je
delo uinjeno na tetu maloletnog lica, kao i koje radnje tuilatvo preduzima pre nego
to donese takvu odluku. Stoga je od anketara traeno da primat daju onim sluajevima
u kojima je tuilatvo odbacilo krivinu prijavu. Anketari su imali mogunost da pored
odbaenih krivinih prijava zabelee i krivine prijave koje nisu bile odbaene, s tim to
se postupci koji su zabeleeni u tuilatvu ne poklapaju s predmetima koji su bili zabele
eni u sudovima. Jo jednom naglaavamo da podaci o ovako velikom broju odbaenih
4 U tuilakim spisima ponekad nedostaju opti demografski podaci o uiniocu i rtvi, tako da se prilikom analize u
proseku pojavljuje oko 10% podataka koji nedostaju.

120
krivinih prijava ne predstavljaju pravilo u postupanju tuilatava kada su u pitanju ma
loletnici kao rtve krivinog dela nasilje u porodici.

Tabela 5. Odluka tuilatva nakon podnoenja krivine prijave

Odluka tuilatva nakon podnoenja krivine prijave Broj sluajeva

Odbacivanje krivine prijave 7
Predlog za preduzimanje istranih radnji 6
Podizanje optunice 2
Svega 15

Kako se moe videti iz gornje tabele, u sedam sluajeva tuilatvo je odbacilo krivi
nu prijavu bez sprovoenja istrage.
Oteeni je pola sata posle ponoi doao kui u pripitom stanju (1,65 gr/kg alkohola
u krvi), te nakon to je probudio majku, otiao je u svoju sobu i glasno pustio muziku.
Nakon toga ulazi njegov otac i govori mu da smanji muziku jer svi spavaju, na ta mu je
mldb. oteeni odgovorio Piko jedna, pui kurac!. Otac je tada sa obe ruke uhvatio
mldb. sina i poeo da ga gura od sebe, a zatim mu je zadao jedan udarac zatvorenom
akom u predelu glave. Nakon toga mldb. oteeni s kuhinjskog pulta uzima viljuku za
meso i oca udara po glavi. Nakon toga otac mu otima viljuku, poinju meusobno da
se guraju, padaju i zadaju jedan drugom udarce. Otac je uspeo da savlada svog sina i
rukama ga drao na podu dok nije stigla policija koju je pozvala majka.
Osumnjieni je polupao kuni nametaj, staklene posude, te je u predelu lica udario
mal. erku, a zatim prema njoj bacio keramiku posudu.
Razlog za ovakvu odluku tuilatva je najee bio nedostatak dokaza (etiri pred
meta) ili konstatacija tuilatva da se prijavljeno delo ne smatra krivinim delom (jedan
predmet), s tim to je u etiri sluaja tome prethodilo traenje miljenja centra za socijal
ni rad i prikupljanje dodatnih informacija. U jednom sluaju je nastupila smrt osumnji
enog.
Samo u jednom sluaju tuilatvo je pribeglo primeni instituta odlaganja krivinog
gonjenja iz l. 236 ZKP-a i krivina prijava je odbaena nakon to su se osumnjiena i
maloletna oteena podvrgle terapiji u centru za socijalni rad.
Krivina prijava je odbaena jer je osumnjiena izvrila obavezu iz l. 236 ta. 6, tj.
i osumnjiena i oteena su se podvrgle psihosocijalnoj terapiji. Prema izvetaju centra
za socijalni rad, terapija se uspeno sprovodi, te je tako otklonjena i tetna posledica.
Da tuilatva ovim sluajevima prilaze s dozom opreza, i to opravdanom, vidljivo
je na primerima utvrene zloupotrebe ovog krivinog dela. U tri predmeta oevi malo
letnih oteenih prijavljivali su zlostavljanje od strane majke, dok je u jednom sluaju
postojala i prijava seksualnog zlostavljanja od strane dede po majci u ijem domainstvu
ivi mal. oteena nakon razvoda svojih roditelja.
Krivinu prijavu je podneo bivi suprug osumnjiene, kao sredstvo pritiska na osum-
njienu, jer je pokrenula parnini postupak protiv podnosioca prijave radi zatite od
nasilja u porodici i parnini postupak koji se vodi za starateljstvo nad maloletnom ote-
enom, a iji su roditelji podnosilac prijave i osumnjiena.

121
 U skoro istom broju sluajeva (est) tuilatvo je podnelo predlog za sprovoenje
istranih radnji, ali je nakon prikupljenih dokaza, samo u jednom sluaju podnelo optu
nicu. U dva sluaja odustanak od daljeg gonjenja usledio je posle pristizanja izvetaja
organa starateljstva, u jednom jer je utvreno da u odnosu na mal. oteenu prijavljeno
delo nije krivino delo, u jednom jer su mal. oteena i njena majka odustale od svedo
enja i u jednom nakon vetaenja u pogledu mal. oteenog za koga je utvreno da ima
epilepsiju, te se nije onesvestio od amara koji mu je udarila majka.

Tabela 6. Razlozi za odbacivanje krivine prijave ili odustajanje od gonjenja

Odluka tuioca
Razlozi Ukupno
Odbacivanje Istrane radnje Optunica
Nedostatak dokaza 4 0 0 4
Smrt osumnjienog 1 0 0 1
Podvrgavanje osumnji 1 0 0 1
enog terapiji
Odustanak nakon 0 5 0 5
istrage
Prijavljeno delo nije 1 0 0 1
kriv. delo
Nije odbaena 0 1 2 3
Svega 7 6 2 15

Tuilatvo obavlja razgovor sa oteenim maloletnim licima samo u pet od petnaest

sluajeva, prilikom podnoenja krivine prijave (dva sluaja), nakon podnoenja krivi
ne prijave (dva sluaja), a u jednom sluaju prilikom primene instituta odlaganja krivi
nog gonjenja. Kada je obavljen razgovor sa oteenim maloletnim licem, u dva sluaja u
pitanju su bila deca mlaa od 14 godina, a u tri sluaja starija od 14 godina.
Istovremeno, tuilatva su obavila razgovor sa osumnjienima u tri sluaja od pet
naest sluajeva prilikom podnoenja krivine prijave, nakon podnoenja i u jednom
sluaju prilikom primene instituta odlaganja krivinog gonjenja.

2.5. Saradnja javnog tuilatva sa organom starateljstva

Saradnja javnih tuilatava sa organom starateljstva vidljiva je u sluajevima u kojima
je traen izvetaj organa starateljstva i koji su uticali na donoenje odluke tuilatva o
daljem postupanju u predmetnom sluaju. U devet od petnaest sluajeva, traeno je mi
ljenje organa starateljstva.

122
 Tabela 7. Uticaj izvetaja centra za socijalni rad na razloge za odbacivanje krivine
prijave ili odustajanje od gonjenja

Razlozi za odbaciva- Da li je traen izvetaj centra za socijalni rad

Ukupno
nje ili odustajanje Da Ne Nepoznato
Nedostatak dokaza 3 1 0 4
Smrt osumnjienog 0 1 0 1
Podvrgavanje osumnji 1 0 0 1
enog terapiji
Odustanak nakon 2 2 1 5
istrage
Prijavljeno delo nije 1 0 0 1
kriv. delo
Nije odbaena 2 1 0 3
Svega 9 5 1 15

Tuilatvo je trailo izvetaj centra za socijalni rad, te je nakon provere dospeo izve-
taj u kom je navedeno da u dedinoj porodici nema zlostavljanja nad mldb. detetom, te
da ne postoji nasilje u porodici. Zbog navedenog, doneta je odluka o odbacivanju kriv.
prijave. Oteena potie iz razruene porodice, a sada ivi u skladnom domainstvu sa
svojom majkom i njenim roditeljima, koji su vredni ljudi. Odnosi izmeu rtvinog oca i
majke su duboko poremeeni.
Odustanak od gonjenja dana 9.12.2009, s obzirom na to to iz iskaza razrednog sta-
reine proizlazi da je osumnjieni blago udario amar oteenom, da je bio revoltiran i
uznemiren zbog stalnih primedbi na ponaanje njegovog deteta, da je inae dobar ovek
i bolestan, da je esto dolazio u kolu zbog ponaanja mldb. oteenog, da oteeni inae
ivi sa ocem, dok majka ivi u Zemunu, dok je oteeni naveo da voli svog oca, da ga je
otac malo udario, da ga nije bolelo, dok iz izvetaja centra za socijalni rad proizlazi da
u ponaanju oteenog postoji poremeaj, da se otac trudi sam da ima uvid u ponaanje
mldb. oteenog, te je ponaanje oteenog bilo ishitreno, ali adekvatno nastaloj situaci-
ji budui da se oteeni due vreme ponaa asocijalno i konfliktno, te bi kanjavanje oca
od strane suda mldb. oteeni samo zloupotrebio i nastavio s neadekvatnim ponaanjem
kako u koli tako i u privatnom ivotu.
Kako je period koji je obuhvaen istraivanjem podrazumevao predmete koji su se
dogodili pre ili odmah nakon donoenja Posebnog protokola o postupanju pravosudnih
organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, injenica da je u vie
od polovine predmeta postojala saradnja tuilatava i organa starateljstva veoma je po
hvalna, ali dalje od traenja izvetaja organa starateljstva nije se ilo.
Ni u jednom sluaju nije uoeno da se tuilatvo suprotstavilo miljenju organa stara
teljstva i da nije postupilo u skladu s tim miljenjem. Mada su u veini sluajeva izvetaji
organa starateljstva bili korektni, ima i onih koji su bili nepotpuni u sagledavanju svih
okolnosti sluaja i porodinih prilika.
Na primer, u opisanom sluaju u kojem je roditelj svom detetu udario amar u koli,
u prisustvu razrednog stareine i istaice, nije ispitivano da li isto ini i kod kue; ne

123
 proverava se injenica zato je detetova majka otila i da li joj otac deteta dozvoljava
vianje, itd. Krivicu su, ne samo uinilac nasilja, nego i institucije, prebacili na malolet
nog oteenog, bez dovoenja u pitanje da li je njegovo ponaanje mogua posledica, a
ne uzrok nasilja.
Nema podataka o tome da je tuilatvo u ovim predmetima podnelo tubu za izda
vanje mera zatite od nasilja u porodici ili neku od tubi radi zatite prava deteta po
Porodinom zakonu. Dodue, u komentaru jednog sluaja je navedeno sledee:
Tuilac je u optunici predloio, na osnovu l. 198 st. 2 ta. 1 i 2 ZKP-a, meru zatite
iz Porodinog zakona i to iseljenje i zabranu prilaska. Okrivljeni je uslovno osuen na
deset meseci s rokom provere od dve godine, a predlog za izricanje mera zatite iz Poro-
dinog zakona je odbijen.
Mada je vidljiva dobra namera i pokuaj ovog tuilatva da se maloletna rtva zatiti,
stie se utisak da tuioci ne poznaju u dovoljnoj meri ovlaenja koja imaju po Porodi
nom zakonu. Druga okolnost je da se ovaj sluaj dogodio jula 2009. godine, dva meseca
pre izmene Krivinog zakonika kojom je omogueno donoenje mere bezbednosti za
brane pribliavanja i kominikacije sa oteenim iz l. 89a KZ-a, i da tuilatvo kasnije u
toku postupka nije trailo da se izrekne ta mera bezbednosti.

3. Deca kao direktne ili indirektne rtve nasilja u porodici

Pre analize sudskih predmeta u kojima su maloletna lica oznaena kao direktne rtve
nasilja, bie napravljen osvrt na pitanje da li profesionalci priznaju deci, svedocima na
silja u porodici, status oteenih. Da bi smo ovo ustanovili, uporedili smo podatke koji
su dobijeni u istraivakom uzorku sudskih predmeta, a koji se odnose na broj dece koja
su prepoznata kao direktne rtve, s podatkom o tome koliko je uinilaca ovog krivinog
dela imalo decu, i istovremeno su itanjem sudskih predmeta pronalaeni oni u kojima
maloletna deca nisu prepoznata kao rtve ovog krivinog dela.
Na ukupnom uzorku od 303 sudska predmeta u kojima je bilo 307 uinilaca, podaci
pokazuju da samo 18% uinilaca nije imalo decu,5 dok su 252 uinioca imala jedno
dete (21%), dvoje (39%), troje (22%) i vie dece, uglavnom maloletne. U ispitivanom
uzorku, samo 40 dece (11,2%)6 u 32 sudska sluaja (10,6%) prepoznati su kao direktne
rtve ovog krivinog dela, odnosno u 12,7% sluajeva u kojima je uinilac imao decu
(N=252).
U analiziranim sudskim predmetima primeeno je da su deca najee prisustvovala
nasilju koje je vreno nad njihovom majkom, ali je bilo i onih koji su zajedno s majkom
vreani, nazivani pogrdnim imenima, kojima su nasilnici pretili, ne samo usmeno nego
i orujem/oruem i izbacivali ih iz kue.7
Dana 20.06.2006. godine oko 16 asova uinilac je rtvu vreao reima jebem ti
oca i majku, potom ju je uhvatio za kosu i poeo da vue po podu i nakon toga ju je za-
jedno s malodobnim detetom izbacio na ulicu ne dozvoljavajuci im ulazak u kuu; dana
5 Dobijeni podatak je slian podatku koji je ranijim istraivanjem dobijen za sudove u Beogradu i Niu, gde je konsta
tovano da je bez dece bilo 14,2% uinilaca (videti: S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, Krivino delo nasilja u porodici:
aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Niu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i
komunikaciju, Beograd, 2007).
Ukupan broj rtava koje su obuhvaene optunicom/optunim predlogom iznosio je 357.
7 Neki od navedenih sluajeva su i ranije citirani, ali je radi razumevanja fenomena prisustvovanja nasilju odlueno da
se ponovo navedu.

124
21.02.2006. godine uinilac je rtvi pretio reima ubiu te, a ubiu i dete, a nakon
toga i reima kurvo jedna, jebau ti i majku i oca .
Okrivljeni je bio u tekom stanju pijanstva, preko 2,5% alkohola u krvi, u stanu gde
su iveli kao podstanari je, nakon verbalne prepirke sa oteenom, nju udario glavom o
zid, sruio je na pod, udarao rukama i nogama, stavljao nogu na vrat, a sve to u prisu-
stvu njene maloletne erke. Dobila je lake telesne povrede.
Okrivljeni je neutvrenog dana, u januaru mesecu 2008. godine, oteenoj D.M. upu-
tio uvredljive rei nazivajui je kurvo, psujui je, pretio da e kupiti pitolj i ubiti i nju
i decu, nakon ega je neutvrenog dana, u martu 2008. godine, oteenoj D.M. upuivao
uvredljive rei, te joj zadao udarac otvorenom akom u predelu glave i vie udaraca no-
gom u predelu butine i pretio da e zaklati i nju i decu, a sve navedeno inio u prisustvu
svoje maloletne dece D.S., D.D. i D.G.
Okrivljeni je pogrdnim reima vreao suprugu oteenu S.P. i to reima: Kujo, kur-
vo, jebem vas, a potom iz kue uzeo dva noa seiva 17 cm i drei noeve u ruci doao
ispred oteene S.P. i maloletnih M. i Lj. P. , pretei im reima: Zaklau vas, sve u vas
pobiti, nakon ega su oteene uplaene za svoj telesni integritet pobegle i zakljuale
se u sobi, pri emu je okrivljeni u svojoj kui, bez odobrenja nadlenog organa neovla-
eno drao vatreno oruje - puku marke Toz, tablice ABN 16359 sa 235 komada
municije, kalibra 5,6 mm.
Uinilac je u vremenskom periodu od 2007. godine, pa do 03.06.2009. godine, sma-
njenih sposobnosti da shvati znaaj svog dela i da upravlja svojim postupcima ali ne
u bitnoj meri, primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot i telo i drskim i be-
zobzirnim ponaanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duevno zdravlje lana
svoje porodice, vanbrane supruge-oteene. U alkoholisanom stanju i zbog mentalnog
poremeaja i poremeaja ponaanja zbog upotrebe alkohola (f10.1), tukao ju je, upao,
vreao. Dana 03.06.2009. takoe u alkoholisanom stanju, kada je oteena nakon svae
pokuala da napusti kuu s mal. erkom, uinilac je uzeo no i pokuao da je ubode u
stomak, ali je oteena uspela da pobegne i da se skloni u kuu svoje majke. Uinilac je
pri tome bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvrenje i bio svestan da je delo zabranje-
no.
Uinilac je u stanju bitno smanjene uraunljivosti, pri emu je bio u alkoholisanom
stanju od oko 2 promila, primenom nasilja i bezobzirnim ponaanjem ugrozio spokojstvo
i telesni integritet svoje supruge, tako to joj je u prisustvu dvoje maloletne dece, stavio
vanglu s kupusom na glavu, odgurnuo je, nakon ega je ona pala na pod, a zatim ju je
dva-tri puta otvorenom akom udario u predelu glave i gurnuo na krevet, a potom ju je
jo nekoliko puta udario akom u predelu lica, zatim joj kuhinjskim noem pretio da e je
ubiti. Oteenoj je naneo lake telesne povrede u vidu nagnjeenja mekih tkiva u eonom
predelu glave, predelu lica, nosa i vrata.
Okrivljeni je svoju suprugu oteenu S.M. u vie navrata vreao, govorio joj je da
je kurva u prisustvu dece, psovao joj roditelje, a dana 31.07.2008. godine oteenu je
nekoliko puta udario otvorenom akom u predelu glave i uhvatio ju je za vrat.
Uinilac je u porodinoj kui, u prisustvu mal. erke, nakon svae sa suprugom - r-
tvom, nju fiziki napao. Udario ju je vie puta otvorenom akom u predelu lica i tela, a
zatim pesnicom u predelu oka, usled ega je oteena pala na pod, a on je nastavio da
je udara. Naneo joj je lake telesne povrede - krvni podliv oba oka, nagnjeenje i krvni
podliv u predelu lea i obe ruke.
Uinilac je nakon prepirke sa svojom suprugom tj. oteenom oko neverstva otee-
125
 nog, udario oteenu otvorenom akom u predelu glave, uhvatio ju je za vrat, davei je
pred decom, a onda ju je zajedno s decom isterao iz kue.
Mnogo dramatiniji sluajevi bili su oni gde su maloletna deca bila prinuena da
brane svoje majke:
Okrivljeni je popio dva-tri piva od 0,5 l nakon posla, kada se vratio kui oteena je
gledala seriju, sue nije bilo oprano, erka koja ima loe vladanje u koli je htela da iza-
e i prespava kod drugarice, pa su se okrivljeni i oteena posvaali oko toga. Okrivljeni
je udario oteenu zbog erkinog ponaanja, gurali su se do kupatila, oteena je gaala
okrivljenog nekom plastikom, on ju je ugurao u kupatilo, te je leima pala u kadu, pa su
joj noge bile preko kade. Dola je tada erka i kuhinjskim noem ubola okrivljenog iznad
lakta. Tada je prestala tua, a oteena je pozvala policiju.
Ili gde su majke branile svoju decu:
U porodinoj kui uinilac je tokom verbalnog sukoba sa oteenom, bivom supru-
gom i njihovom mal. decom, krenuo ka sinu u nameri da ga udari, pa je udario majku
koja se ispreila kako bi ga zatitila ime joj je naneo lake telesne povrede.
Da nasilje ne prestaje ni nakon prekida (van)brane zajednice, i da su maloletna deca
sredstvo kojim se uinioci nasilja slue kako bi i dalje inili nasilje prema svojim bivim
partnerkama,8 pokazuju i ovi sluajevi:
Dana 26.02.09 okrivljeni je doao do kue svoje bive vanbrane supruge-oteene,
gde ona ivi s majkom i bratom, a u nameri da preuzme njihovo zajedniko dete, iako to
nije bio dan predvien za njihovo vianje i odravanje linih kontakata, te je okrivljeni,
nakon svae i upuenih uvreda u dvoritu kue snano odgurnuo oteenu.
U periodu od 2002. do 2008. godine uinilac je tukao, vreao, psovao rtvu i sprea-
vao ju je da radi. Nakon prestanka brane zajednice naneo joj je laku telesnu povredu,
pretio, na silu uzeo dete.
Neki od uinilaca su ak krili mere zatite koje su im bile izreene u skladu s Poro
dinim zakonom, ne osvrui se na injenicu da su i mal. deca prisutna.
Nakon to je rtva dola da preuzme njihovog zajednikog sina, u toku verbalnog
konflikta sa rtvom, ispred kue uinioca, uinilac je vie puta otvorenom akom udario
rtvu u predelu obraza, iako mu je presudom zabranjeno da uznemirava rtvu, da bi po-
tom nakon nekoliko dana doao u stambene prostorije firme u kojoj rtva radi, iako mu
je presudom zabranjeno da pristupa u prostor mesta rada rtve na udaljenosti manjoj od
50m i naloeno da se uzdrava od pristupa u ovaj prostor.
Uinilac je prekrio meru zatite od nasilja u porodici, to jest zabranu pribliavanja
rtvama, bivoj supruzi i maloletnoj deci, na taj nain to je doao do kue u kojoj se
nalazila rtva s maloletnom decom, uao u kuu i prostoriju u kojoj se nalazila rtva s
decom i na taj nain im se pribliio na udaljenost manju od 200 m .
Svi gorenavedeni sluajevi mogu da ukau na to da u naem krivinopravnom siste
mu zatite izostaje adekvatna zatita dece koja su indirektno (posmatranjem nasilja koje
se vri prema drugom roditelju) ili direktno (izbacivanjem iz kue, usmenim pretnjama i
pretnjama orujem/oruem, psovkama, uvredama) ugroena nasiljem u porodici.
Ono to predstavlja dodatnu poraavajuu injenicu, kada je u pitanju krivinoprav
na zatita, jeste da je u 37% sluajeva roditeljstvo uinioca bilo uzeto kao olakavajua
okolnost, i ni u jednom sluaju injenica da je delo izvreno u prisustvu deteta (dece) nije
8 Pogledati: T. Ignjatovi, Nasilje prema enama u intimnom partnerskom odnosu: model koordiniranog odgovora
zajednice, Rekonstrukcija enski fond, Beograd, 2011, str. 42.

126
bila navedena kao oteavajua okolnost.
Postoji i jedan broj sluajeva u kojima je partnerkaoteena, u vreme izvrenja dela
bila trudna, ali ni u tim sluajevima sud tu injenicu ne uzima u obzir prilikom odmera
vanja kazne. Iako smo ovde u domenu zatite neroenog deteta, u dosadanjoj praksi ni
smo videli da je ijedan uinilac nasilja odgovarao za uzrokovanje prevremenog poroaja
ili ak smrt fetusa.
Okrivljeni je pretnjom da e napasti na ivot i telo oteene, drskim i bezobzirnim po-
naanjem ugroavao spokojstvo, telesni integritet i duevno stanje oteene, na taj nain
to ju je u alkoholisanom stanju napao verbalno, upuivao joj pogrdne rei, te kada je
oteena predloila da ode kod ginekologa, da proveri svoje zdrastveno stanje, budui
da je trudna, rekao joj da ne eli vie da je vidi, pa poto se oteena sa svojim stvarima
uputila prema putnikom vozilu, gaao ju je prvo stolicom, pa potom kuhinjskim noem,
ali je nije pogodio, jer je uspela da izbegne udarac noa i stolice.
Uinilac i oteena su se posvaali zbog majke oteenog; nakon verbalnog sukoba
uinilac je svoju trudnu enu udario otvorenom akom po licu i u stomak, ona mu je
uzvratila; njoj su konstatovane teke, a njemu lake telesne povrede.
Uinilac je oamario svoju erku usled ega je pala na beton, svoju suprugu vreao
i udario u predelu stomaka (dok je bila u drugom stanju), udario amar supruzi bez po-
voda, da bi potom nastavio da je udara akama u predelu glave, pretio supruzi da e je
ubiti, slao joj sms poruke da e je napuniti olovom, istukao suprugu na ulici.
Poslednjih dvadeset godina u svetu su razvijene liste za procenu stepena ugroenosti
ena rtava partnerskog nasilja, koje slue da se proceni nivo opasnosti od mogueg
ubistva, ali i rizik od daljeg ponavljanja nasilja i nastanka tekih telesnih povreda.9 Sva
prethodno opisana ponaanja uinilaca nasilja i specifina stanja u kojima se rtva na
lazila, a koja su navedena u ovim sudskim spisima, upravo predstavljaju faktore koji
ukazuju na postojanje visokog stepena ugroenosti rtve, ali i postojanja rizika od po
vreivanja ili ubistva i drugih lanova porodice10 (upotreba oruja ili pretnja orujem,
pretnja ubistvom, krenje mera zatite, zavisnost od alkohola i psihoaktivnih supstanci,
naputanje nasilnog partnera ili pokretanje postupka za razvod braka, trudnoa, nasilje
koje se deava pred decom). Ozbiljan rizik za decu da jednog dana i sama postanu di
rektne rtve porodinog nasilja postoji u svim onim sluajevima kada nisu bila direktne
rtve fizikog nasilja, ali su tom nasilju svedoili.11
9 Liste za procenu stepena ugroenosti rtava partnerskog nasilja nastale su istraivakim putem, uvidom u veliki broj
sudskih sluajeva koji su voeni zbog krivinog dela ubistva sadanje ili bive (van)brane supruge odnosno partnerke,
na osnovu kojih su izdvajana ponaanja uinilaca pre izvrenog ubistva koja su bila zajednika za veinu istraivanih
sluajeva. Neke od tih lista jesu: DA (Danger Assessment Scale), dostupna na http://www.dangerassessment.org; SARA
(Spousal Assault Risk Assesment), dostupna na http://www.biscmi.org/documents/Spousal_Assault_Risk_Assessment.
pdf, B-; SAFER (Brief Spousal Assault Form for the Evaluation of Risk), dostupna na http://canada.justice.gc.ca/eng/pi/
rs/rep-rap/2005/rr05_fv1-rr05_vf1/rr05_fv1.pdf; DASH (Domestic Abuse, Stalking and Honour Based Violence), dos
tupna na http://www.dashriskchecklist.co.uk
10 Autonomni enski centar u radu sa enama koje su preivele ili i dalje preivljavaju partnersko nasilje koristi adap
tiranu CAADA-DASH MARAC LISTU INDIKATORA RIZIKA za prepoznavanje visokorizinih sluajeva nasilja u
porodici, proganjanja i nasilja u ime asti, koja je preuzeta sa sajta grada Richmond-a u UK (http://www.richmond.gov.
uk/domestic_abuse_multi-agency_risk_assessment_conference), a koju je Autonomni enski centar adaptirao i prilagodio
kontekstu u Srbiji. Ta lista je trenutno u fazi pilotiranja i provere od strane Autonomnog enskog centra i Sekretarijata za
rad, zapoljavanja i ravnopravnost polova Autonomne Pokrajine Vojvodine.
11 A. Summers, (2006). Childrens Exposure to Domestic Violence, A Guide to Research and Resources, Permanency
Planning for Children Department, National Council of Juvenile and Family Court Judges; Edleson, J. L (2011). Emer-
ging Responses to Children Exposed to Domestic Violence. Harrisburg, PA: VAWnet, a project of the National Resource
Center on Domestic Violence, dostupno na http://www.vawnet.org

127
 4. Sudski predmeti

4.1. Struktura uzorka sudskih predmeta s obzirom na oblik krivinog dela

Od ukupno pregledana 303 predmeta osnovnih, odnosno optinskih sudova u AP Vojvo
dini, u samo 32 (10,6%) predmeta maloletna lica bila su oznaena kao direktne rtve kri
vinog dela nasilja u porodici. Uzorkom sudskih predmeta obuhvaeni su dogaaji koji
su se odigrali u periodu od 22. decembra 2005. godine do 28. septembra 2009. godine.
Struktura uzorka sudskih predmeta prema seditu suda prikazana je Tabelom 8.

Tabela 8. Struktura uzorka sudskih predmeta prema seditu osnovnog (optinskog) suda

Mesto optinski osnovni

Novi Sad 6 0
Panevo 5 0
Vrac 5 0
Zrenjanin 1 4
Subotica 2 0
Sombor 5 0
Kikinda 0 2
Sremska Mitrovica 2 0
Svega 26 6

Analiza sudskih predmeta, kada je u pitanju sam postupak u sudu, raena je prema
broju predmeta (N=32), dok su podaci u odnosu na uinioce obraivani prema ukupnom
broju uinilaca (N=33), a podaci u odnosu na rtve prema broju dece rtava (N=40).
Podaci sudskih predmeta pokazuju gotovo istu pravilnost kao i analizirani tuilaki
predmeti. Kvalifikacija krivinog dela u situaciji kada su maloletna lica oteena krivi
nim delom nasilja u porodici bila je po stavu 3 (samostalno ili u vezi sa st. 1), i po stavu
1. Sluajevi u kojima je delo kvalifikovano po st. 1 uglavnom su bili oni u kojima je
pored maloletne postojala i punoletna rtva (najee majka deteta), ili u kojima su pod
nosioci krivine prijave sami oteeni ili njihovi zakonski zastupnici (videti Tabelu 9).
Samo je jedan postupak pokrenut zbog krenja mera zatite od nasilja u porodici prema
maloletnom licu.

128
 Tabela 9. Struktura uzorka sudskih predmeta prema podnosiocu krivine prijave i kva
lifikaciji dela u krivinoj prijavi

Kvalifikacija dela u krivinoj prijavi

Podnosilac 194 st. 194 Uku-
st. 5 u 2121
krivine 194 st. nije
118a 194 3 (u pno
prijave 194 i 193 ostalo ozna-
st. 1 st. 1 st. 2 vezi sa vezi sa st. 1 ena
st. 1) st. 3 i 1
MUP 1 0 4 1 8 0 1 1 0 16
Oteen/a 0 0 3 1 4 1 0 0 0 9
Drugi za 0 1 2 0 1 0 0 0 1 5
oteenog/e
CSR 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1
Nepoznato 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1
Svega 1 1 10 2 13 1 1 1 2 32

Bilo je oekivano da krivine prijave u najveem broju podnose predstavnici MUP-a

(16), ali je neoekivano ovoliko prijava koje su podnela oteena maloletna lica (devet).
U tri sluaja od devet sluajeva u kojima su sami maloletni oteeni podneli krivinu
prijavu, njihova zakonska zastupnica majka takoe je bila oteena ovim krivinim
delom, tako da su krivinu prijavu podneli zajedno. Meu drugim osobama iz detetovog
okruenja, koje su podnosile krivine prijave MUP-u, preovladavaju majke koje nisu
istovremeno i same bile rtve nasilja (barem ne tom prilikom), otac, deda, sestra, a u jed
nom sluaju delo je prijavila razredna stareina. U istraivakom uzorku samo je jedna
krivina prijava radi zatite maloletnog lica koju je podneo organ starateljstva.
Struktura krivinih dela s obzirom na pravnu kvalifikaciju u optunom aktu prikazana
je Tabelom 10, dok je njihova struktura prema pravnoj kvalifikaciji u presudi suda koji je
sudio u prvom stepenu predstavljena u Tabeli 11. Ishodi postupaka pred sudovima koji
su sudili u prvom stepenu prikazani su Tabelom 12.

Tabela 10. Struktura krivinih dela s obzirom na pravnu kvalifikaciju u optunom aktu
(N=32)

Pravna kvalifikacija krivinog dela u optunom aktu N

lan 194 st. 2 KZ-a 1
lan 194 st. 3 KZ-a 14
lan 194 st. 3 u vezi sa st. 1 KZ-a 15
Drugo 2
Svega 32

129
 Tabela 11. Struktura krivinih dela s obzirom na pravnu kvalifikaciju u odluci suda
koji je sudio u prvom stepenu (N=31)

Pravna kvalifikacija dela u prvostepenoj presudi11 N

lan 194 st. 2 KZ-a 1
lan 194 st. 3 KZ-a 15
lan 194 st. 3 u vezi sa st. 1 KZ-a 15
Svega 31
12

Tabela 12. Struktura ishoda krivinih postupaka pred sudovima koji su sudili u prvom
stepenu (N=32)

Ishod krivinog postupka pred prvostepenim sudom N

Obustava postupka 1
Doneta presuda kojom se optueni oslobaa od optube 1
Doneta odluka kojom se optueni oglaava krivim 29
Izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja
1
u zdravstvenoj ustanovi
Svega 32

4.2. Uinioci nasilja u porodici

Prilikom obraivanja podataka u vezi sa uiniocima, u jednom predmetu se kao uinioci
pojavljuju i ouh i majka, tako da su podaci obraivani u odnosu na ukupan broj uini
laca koji iznosi 33.
Svi sudski postupci koji su bili predmet ove analize voeni su protiv roditelja kao
uinilaca krivinog dela nasilja u porodici prema deci. Uglavnom je bila re o biolokim
roditeljima, osim u dva sluaja kada je postupak voen prema ouhu (Tabela 13).

Tabela 13. Struktura uzorka sudskih predmeta prema polu oteenih i njihovom odno
su s licem protiv koga je podneta krivina prijava

Odnos deteta rtve s licem pro- Pol deteta rtve

tiv koga je podignuta krivina Ukupno (N=40)
prijava enski muki
Sin/erka 21 17 38
Pastor/pastorka 1 1 2
Svega 22 18 40

Statistika sudskih spisa pokazuje da je 29 osoba mukog pola i etiri osobe enskog
pola prijavljeno kao uinioci nasilja nad maloletnicima (Grafikon 1). Ako imamo na umu

12 U jednom predmetu tuilatvo je odustalo od gonjenja pa je postupak obustavljen.

130
da ene kao uinioci nasilja u porodici u ukupnom istraivakom uzorku ine 6%, moe
se zakljuiti da ene, kada ine nasilje, ine ga ee prema svojoj deci.

Grafikon 1. Pol uinilaca

Oni koji ine nasilje prema svojoj deci su starosne dobi od 33 godine do 56 godina
(23), u braku ili vanbranoj zajednici (25) ili razvedeni/e (osam), s dvoje (12) ili troje
dece (12), osnovnog (14) ili srednjeg obrazovanja (11), nezaposleni/e (18). Meu ne
zaposlenima, njih 13 je ranije radilo, a est obavlja privremene i povremene poslove
(Tabele 14 i 15).

Tabela 14. Struktura uzorka sudskih predmeta prema starosti i branom stanju
uinilaca krivinog dela

Brano stanje
Starost ivi u va- Ukupno
Oenjen/udata nbranoj Razveden/a
zajednici
18-25 godina 0 1 0 1
25-32 godine 1 3 0 4
33-40 godina 3 2 4 9
41-48 godina 3 2 2 7
49-56 godina 5 0 2 7
57-65 godina 3 1 0 4
Nepoznato 1 0 0 1
Ukupno 16 9 8 33

131
 Tabela 15. Struktura uzorka sudskih predmeta prema broju dece i branom stanju
uinilaca krivinog dela

Brano stanje
Broj dece ivi u vanbra- Ukupno
Oenjen/udata Razveden/a
noj zajednici
1 2 1 1 4
2 5 3 4 12
3 6 4 2 12
4 1 1 1 3
5 i vie 1 0 0 1
8 1 0 0 1
Ukupno 16 9 8 33

Uinioci ive na selu (15), u gradu (15) i u prigradskom naselju (3), dravljani su Re
publike Srbije, i dvadesetoro se izjanjava da je srpske nacionalne pripadnosti. Za troje
uinilaca je konstatovano da su izbegla ili raseljena lica s Kosova, a u jednom sluaju da
je u pitanju povratnik s ratita.
Kada je re o ranijoj osuivanosti, vie od polovine prijavljenih uinilaca nasilja
prema svojoj deci bilo je ranije osuivano (u ukupnom uzorku taj podatak iznosi 40%).
Uinioci su ranije bili osuivani za isto krivino delo (njih estorica, od toga jedan ak
dva puta pre toga videti Tabelu 16), neki za dela koja u sebi ne sadre element nasilja,
ali je bilo i onih koji su prekrajno kanjavani zbog remeenja javnog reda i mira (jedan
ak 13 puta) i dvojica po l. 32 Zakona o oruju i municiji.13 Samo jedan uinilac je
vrio krivina dela i kao maloletnik. Samo jedna majka je bila ranije osuivana, i to za
krivino delo koje ne sadri element nasilja.
Pitanje ranije osuivanosti vraa nas na pitanje saradnje policije i tuilatva sa orga
nom starateljstva. Kako ne postoji zakonska obaveza policije da sluajeve porodinog
nasilja nad decom prijave organu starateljstva, ve je to preputeno Optem protokolu
o zatiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, kao i posebnim protokolima, moglo bi
se zakljuiti da je u ovim sluajevima nedostajala adekvatna socijalna intervencija. Iz
spisa veine predmeta nije se moglo utvrditi da li je organ starateljstva imao saznanja
da u ovim porodicama postoji roditelj koji ini nasilje prema deci i drugim lanovima
porodice kako bi u odnosu na tog roditelja preduzeo adekvatne mere iz svoje nadlenosti
(preventivni i korektivni nadzor, podnoenje tube za potpuno ili delimino lienje rodi
teljskih prava i tube za izdavanja mera zatite od nasilja u porodici). Podatak o ranijoj
osuivanosti nas vraa i na pitanje nedostatka standardne procene rizika od nasilja, jer
je ponavljanje nasilja prepoznat rizik za teko povreivanje i smrtne ishode nasilja, od
nosno pokuaj suicida. O negativnom uticaju ponavljanog (kontinuiranog) nasilja na fi
ziki, psihiki, emotivni, socijalni i saznajni razvoj dece i moguim tetnim posledicama

13 Zakon o oruju i municiji, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003,
101/2005 - dr. zakon, 85/2005 dr. zakon i 27/2011 odluka Ustavnog suda.

132
po njihovo ponaanje i usvojene stavove, na osnovu podataka u sudskim spisima moglo
se samo delimino zakljuivati, ali su ti uticaji dobro poznati i dokumentovani.14

Tabela 16. Struktura uzorka sudskih predmeta prema ranijoj osuivanosti

Ako je osuivan, koliko Da li je ranije osuivan

Ukupno
puta da ne
nije osuivan 0 16 16
osuivan jednom 8 0 8
osuivan dva puta 3 0 3
osuivan tri i vie puta 4 0 4
nepoznato 2 0 2
ukupno 17 16 33

Meu faktorima rizika za nasilno ponaanje koje se ini u odraslom dobu esto se
navodi iskustvo nasilja u detinjstvu, u primarnoj porodici i u okruenju u kojem je osoba
odrastala. Uinioci nasilja prema deci, njih 14, rasli su u kompletnoj primarnoj porodici,
dok je njih dvoje odrastalo bez oca, a jedan bez oba roditelja.15 U 27 sluajeva anketari
nisu iz sudskih spisa uspeli da saznaju kakvi su bili odnosi u primarnoj porodici uinio
ca. U etiri sluaja je bilo zabeleeno da su ti odnosi bili loi, a u jednom sluaju da su
odnosi bili dobri. Njih troje je u toku sudskog postupka saoptilo da je problem u poro
dici bio alkoholizam oca, a kod jednog uinioca je konstatovano fiziko zlostavljanje u
primarnoj porodici od strane oca.
Uinilac je odrastao uz agresivnog oca alkoholiara zbog koga su o njemu i njego
vom bratu brinuli deda i baba po majci kod kojih je odrastao. Imao je jedanaestoro brae
i sestara, zavrio je osnovnu kolu uz etiri ponavljanja 1. razreda usled odsustva uslova
za uenje. Izdrava etvoro dece iz prvog braka, etvoro iz sadanjeg i troje enine dece
iz prvog braka i jedno unue.
Kao to se iz gorenavedenih podataka vidi, analizom sudskih spisa teko da moe da
se doe do relevantnih podataka o tome koliki je transgeneracijski prenos nasilnog po
naanja. Naravno, ustanovljavanje tih injenica nije zadatak suda, ali kod profesionalaca
koji postupaju u zatiti dece rtava nasilja mora da postoji svest da svaki oblik nasilja
prema deci mora biti zaustavljen i sankcionisan kako deca rtve ne bi kasnije preuzela
nasilan obrazac ponaanja.
U analizi svih sudskih spisa konstatovano je da je veoma mnogo sluajeva koji su
uinjeni pod dejstvom alkohola (52%). Slina pravilnost postoji i kada su u pitanju slu
ajevi nasilja prema deci. Kod 14 uinilaca od 33 uinioca konstatovan je problem sa
zavisnou od alkohola, i u vreme izvrenja dela njih sedmoro je bilo u stanju lakog, pe
torica u stanju srednjeg i dvojica u stanju tekog (komplikovanog) pijanstva. Zavisnost
od alkohola je karakteristina za uinioce mukog pola (Tabela 17), dok se samo jedna
majka nalazila u stanju lakog pijanstva.

14 A. Summers, (2006). Childrens Exposure to Domestic Violence, A Guide to Research and Resources, Permanency
Planning for Children Department, National Council of Juvenile and Family Court Judges; Edleson, J. L (2011). Emer-
ging Responses to Children Exposed to Domestic Violence. Harrisburg, PA: VAWnet, a project of the National Resource
Center on Domestic Violence, dostupno na http://www.vawnet.org
15 U 16 sluajeva, u sudskim spisima nije bilo podataka o ovoj okolnosti.
133
 Tabela 17. Struktura uzorka sudskih predmeta prema polu i alkoholisanosti u vreme
izvrenja dela

Alkoholisanost u vreme Pol

Ukupno
izvrenja dela muki enski
lako pijanstvo 6 1 7
srednje pijanstvo 5 0 5
teko pijanstvo 1 0 1
komplikovano pijanstvo 1 0 1
ne 12 2 14
nepoznato 4 1 5
Ukupno 29 4 33

Kod 20 uinilaca uraunljivost je bila uredna, dok je kod sedam konstatovana sma
njena uraunljivost, ali ne bitno, i kod pet bitno smanjena uraunljivost. Jedna osoba je
proglaena neuraunljivom.
Kod jedne majke je konstatovano postojanje psihopatske strukture linosti, kod dva
oca je konstatovane su psihoze, a nijedan uinilac nasilja prema deci nije bio zavisan od
psihoaktivnih supstanci.
Odnos uinilaca prema delu za koje su prijavljeni ogleda se u tome to oni ne pri
znaju delo niti osporavaju vezu s dogaajem (14 sluajeva) niti prebacuju odgovornost
na rtvu (u etiri sluaja), dok ima i onih koji svoje postupanje opravdavaju time da
nisu imali izbora (u tri sluaja) ili da su u pitanju bile nesrene okolnosti (dva sluaja).
Oni koji priznaju delo se ili ne kaju (etiri sluaja) ili izraavaju samo verbalno kajanje
(pet sluajeva). Takvi rezultati se esto dobijaju u istraivanjima dela nasilja u porodici,
a kada su deca rtve, moglo bi se rei da su i oigledna posledica jo uvek uvreenog
stava u naem drutvu da je u redu disciplinovati decu putem fizikog kanjavanja, kao
i injenice da deca imaju mnogo manje moi od odraslih osoba i ne mogu da napuste
nasilnog roditelja. ansu da promene svoje ponaanje i stavove imaju samo oevi koji su
prihvatili sopstvenu odgovornost kao i roditelji koji su se stvarno pokajali zbog uinje
nog dela ili nanete tete (u etiri sluaja) Tabela 18.

Tabela 18. Zastupljenost kajanja kod uinilaca prema polu

Da li uinilac izraava Pol

Ukupno
kajanje muki enski
Da 3 1 4
Neodreeno 2 0 2
Samo verbalno kajanje 5 0 5
Ne kaje se 4 0 4
Ne priznaje delo 11 3 14
Nepoznato 4 0 4
Ukupno 29 4 33
134
 Iako je uzorak mali, zanimljivo je bilo pogledati da li su uinioci koji iskazuju kaja
nje bili ranije osuivani. Pokazalo se da samo oni roditelji koji nisu bili ranije osuivani
izraavaju kajanje zbog uinjenog, dok je u sluaju onih koji su bili ranije osuivani
konstatovano samo verbalno kajanje, to bi moglo da opravda pretpostavku o njihovoj
spremnosti da ponavljaju nasilje prema svojoj deci (Tabela 19).

Tabela 19. Zastupljenost kajanja kod uinilaca prema injenici ranije osuivanosti

Da li uinilac izraava Da li je ranije osuivan

Ukupno
kajanje Da Ne
Da 0 4 4
Neodreeno 1 1 2
Samo verbalno kajanje 3 2 1
Ne kaje se 1 3 4
Ne priznaje delo 10 4 14
Nepoznato 2 2 4
Ukupno 17 16 33

4.3. rtve osnovna sociodemografska obeleja, karakteristike

viktimizacije i odnos sa uiniocem
U istraivakom uzorku, ukupno etrdesetoro dece bilo je oznaeno kao direktne rtve
krivinog dela nasilja u porodici. U dva sluaja je prijavljeno nasilje nad troje dece, u
etiri sluaja nad dvoje, dok je u ostalim sluajevima procesuirano nasilje samo nad
jednim detetom.
U 17 sluajeva postupak je voen samo u odnosu na dete rtvu, dok su u 11 sluajeva
bile zabeleene dve rtve (dvoje dece ili odraslo lice i dete), u devet sluajeva su bile
tri rtve i u tri sluaja krivinopravnom zatitom bile su obuhvaene etiri rtve ovog
krivinog dela (majka i troje dece).
Struktura maloletnih lica kao rtava se u sudskim predmetima neto razlikuje od tu
ilakih predmeta, jer preovladava vea zastupljenost devojica (22) u odnosu na deake
(18) Grafikon 2. Generalno gledano, deca oba pola su rtve svojih roditelja u podjed
nakom odnosu. Ovde je re o zloupotrebi odnosa moi koju roditelji imaju u odnosu na
svoju decu, i pol u takvim sluajevima obino nije znaajan.

135
 Grafikon 2. Pol deteta rtve

U mlaem uzrastu (do 14 godina), deaci i devojice su kao rtve nasilja skoro izjed
naeni po broju, ali u uzrastu od 14 do 18 godina rodna dimenzija nasilja poinje da bude
vidljiva dvostruko je vie devojaka nego momaka, koje su bile rtve ovog krivinog
dela. Naalost, ne moemo sa sigurnou tvrditi da bi se takav podatak dobio i na veem,
reprezentativnom uzorku, ali je pojava zanimljiva i trebalo bi je istraiti (Tabela 20).

Tabela 20. Struktura uzorka tuilakih predmeta prema polu i starosti deteta rtve

Pol deteta rtve

Starost deteta rtve Ukupno
enski muki
do 14 godina 12 13 25
od 14 do 18 godina 10 5 15
Svega 18 22 40

Meu rtvama u ovom uzorku nale su se i tri bebe dve bliznakinje mentalno obo
lelih roditelja, koje moda ne bi postale rtve nasilja da u Srbiji postoji organizovana po
drka i praenje roditelja s mentalnim oboljenjima, i jedna beba koja je nastradala jer se
njen otac, prilikom vrenja nasilja, nije obazirao na injenicu da je majka dri u naruju.
Uinilac je nakon krae prepirke oamario svoju nevenanu suprugu koja je u ru-
kama drala njihovo dete staro pet meseci, da bi nakon to je otac rtve pokuao da ih
razdvoji i smiri, njemu zadao udarac u predelu lea, pri emu je zakaio i svoju mal.
erku koja je od tog udarca zadobila ogrebotinu i crvenilo na elu.
Ako se pogledaju podaci u odnosu na obrazovni uzrast deteta rtve, devetoro dece
je bilo predkolskog, 14 kolskog i 15 srednjokolskog uzrasta. U predmetima je bilo
vidljivo i da su neka deca tokom vremena zbog nasilja napustila kolovanje.
rtva je erka uinioca i odnosi meu njima su due vremena bili veoma loi, na-
roito kada je rtva napustila osnovnu kolu. Uinilac ima problema s konzumiranjem

136
alkohola i tada nasilje naroito eskalira. Vie puta je bezuspeno leen od alkoholizma.
U sukob sa rtvom naroito dolazi zbog njenog ponaanja, pa nasilje koristi u svrhu
prevaspitavanja deteta. Po miljenju centra za socijalni rad, uinilac neadekvatno
obavlja svoju roditeljsku dunost. Od 2006. godine mldb. rtva se nalazila u evidenciji
centra za socijalni rad zbog beanja od kue, a to se javilo kao posledica poremeenih
porodinih odnosa, ali centar za socijalni rad nije izricao bilo kakve mere niti je predu-
zimao neto konkretno u reavanju tog problema.
rtva je erka uinioca. U vreme izvrenja dela je imala 17 godina. Nije zavrila
osnovnu kolu (ima samo est razreda osnovne kole), a roditelji su u njenom vaspita-
vanju imali problema. Prema izvetaju centra za socijalni rad rtva jeod naputanja
osnovne kole poela da skita, odlazi od kue i sklapa poznanstva s vrnjacima slinog
naina ivota, najee mukarcima, s kojima stupa u emotivne veze. Nije sklona vrenju
krivinih dela ali je podvodljiva i u riziku je od sukoba sa zakonom. Higijenske navike su
joj slabo razvijene i stupa u seksualne odnose neodgovorno. Do sukoba sa uiniocem
je dolo kada mu je rtva saoptila da je reila da se uda za Roma. Nakon izvrenog
krivinog dela rtva ivi u kui svojih roditelja s nevenanim suprugom Romom i trudna
je.
Deca rtve nasilja ive u gradu (22), na selu (15), i u prigradskom naselju (troje) i
dravljani su Republike Srbije. Meu decom rtvama nije bilo izbeglih niti raseljenih
lica s Kosova.
Sa sigurnou je iz sudskih spisa ustanovljeno da je 27 dece bilo rtva ranijeg zlo
stavljanja od strane uinioca, dok su u dva sluaja deca ranije prisustvovala zlostavljanju
drugog lana porodice. Prema vrsti nasilja koje je injeno, prethodno fiziko nasilje je
vreno nad 21 detetom, psihiko nad 19 dece i u jednom sluaju konstatovano je pret
hodno seksualno nasilje.
Mnogo vie zabrinjava injenica da je zlostavljanje dece bilo prijavljivano nadlenim
institucijama u neto manje od polovine sluajeva u kojima je zabeleeno ranije zlostav
ljanje, i to: veem broju institucija (u est sluajeva), samo centru za socijalni rad (pet)
i kolskom psihologu/pedagogu (dva sluaja). Tek u svakom etvrtom postupku,16 radi
zatite od prethodnog zlostavljanja, voen je krivini postupak radi zatite od nasilja u
porodici (sedam sluajeva) ili prekrajni postupak (dva sluaja).
Kao reakciju na dugogodinje nasilje koje su trpele, tri devojice/devojke iz istrai
vakog uzorka pokuale su samoubistvo. Iz predmeta je bilo vidljivo da su prvenstveno
kole imale saznanja o zlostavljanju. Kao i druge institucije koje su dune da tite malo
letna lica od zlostavljanja i zanemarivanja, i kole su u obavezi da postupaju u skladu s
Posebnim protokolom za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
u obrazovno-vaspitnim ustanovama.17 Protokol ih obavezuje da formiraju poseban tim
za zatitu dece/uenika od nasilja i sluaj odmah prijave nadlenom organu starateljstva
ili policiji. Meutim, podaci dobijeni na ovom uzorku pokazuju da kole odnosno timovi
za zatitu dece nisu to inili. Samo u jednom sluaju jedna razredna stareina prijavila je
policiji fizike povrede koje je videla na detetu.
Kao najstarija sestra vrlo esto je dobijala batine od oca, zbog ega je imala suici-
dalne ideje, pokuaj samoubistva i potpuno razraen plan, ak je napisala i oprotajno
pismo i krenula ka Mostu Slobode da skoi, kada ju je neko od poznanika sreo i primetio
16 Isti odnos je zabeleen i u tuilakim spisima.
17 Poseban protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanova
ma, koji je Ministarstvo prosvete usvojilo 4.10.2007; dostupan na http://www.mp.gov.rs/userfiles/projekti/borba-protiv-
nasilja/PosebniProtokol.pdf
137
 uznemirenost, te ju je vratio kui. Samopovreivala se i tako to je upala pramenove
kose, davila se sopstvenim rukama, zasecala vene noem veina tih situacija dogaa-
la se nakon neopravdano dobijenih surovih batina od strane oca. Mal. oteena skoro
svakodnevno ima suicidalne misli, a naruito nakon jake porodine svae. Poslednji put
je pokuala da oduzme sebi ivot kada je nakon estoasovne prepirke otac noem kre-
nuo ka majci, dana 5.12.2007. godine (a to nije ulo u injenini opis k.d. napomena
anketara), kada je mal. oteena krenula da skoi s terase stana u kome su iveli, ali ju
je u tome spreila kominica. Obraala se psihologu i pedagogu kole, a po miljenju
direktora kole, ona je visoko traumatizovana sa smanjenim pragom tolerancije za bilo
kakvu porodinu svau. Sudija je kao olakavajue okolnosti naao: sloene imovinske
prilike i sloene zdravstvene prilike okrivljenog (boluje od astme i pod stalnom je lekar-
skom terapijom), neosuivan. Oteavajuih okolnosti nije bilo.
U vreme izvrenja krivinog dela, a zbog nasilja koje je trpela, popila je veliku ko-
liinu tableta za smirenje s namerom da izvri suicid; u spisima predmeta se vidi da je
ranije beala od kue; imala je disciplinskih problema u koli, agresivno se ponaala
prema drugim uenicima i imala je sukobe sa autoritetima; nalazi se u evidenciji centra
za socijalni rad kao maloletno lice koje je izvrilo jedno krivino delo.18
Sud, sa svoje strane, nije na adekvatan nain cenio okolnost vrenja prethodnog nasi
lja nad maloletnim licima, niti je utvrivao posledice koje je to nasilje ostavilo na fiziki
i psihiki status dece rtava. I rezultati ovog istraivanja daju osnova za zakljuak da je
u sudskim presudama prevaga na strani olakavajuih okolnosti (i to linih prilika ui
nioca), dok posledice viktimizacije oteenog, ak i kada je u pitanju dete, ne zavreuju
toliko panje prilikom odmeravanja kazne. Zato ne udi (ali zabrinjava) to to pokuaji
samoubistva maloletne oteene, koji su u vezi s nasiljem koje je trpela, nisu cenjeni kao
oteavajua okolnost.
Deca nisu imala oruje u momentu kada je delo uinjeno, a samo je za jedno dete
ustanovljeno da je bilo alkoholisano u vreme izvrenja dela.
U vreme izvrenja krivinog dela, a zbog nasilja koje je trpela, popila je veliku koli-
inu tableta za smirenje u kombinaciji sa alkoholom s namerom da izvri samoubistvo;
u spisima predmeta se vidi da je ranije beala od kue; ponaala se promiskuitetno i
najee je birala partnere problematinog ponaanja.

4.4. Obeleja izvrenja krivinog dela

Krivina dela nasilja u porodici prema maloletnim licima su u skoro podjednakom uzor
ku uinjena u gradu (15), i u selu (14), dok je u tri sluaja nasilje izvreno u prigradskom
naselju. U 31 sluaju nasilje je izvreno u mestu stanovanja rtve, a u 21 sluaju u zajed
nikom stanu/kui/dvoritu uinioca i deteta rtve (Tabela 21).

18 Poslednja dva navedena pasusa preuzeta su iz istog sluaja u kome su oteene dve mal. erke uinioca.

138
 Tabela 21. Prostor izvrenja krivinog dela

Prostor
Stan/kua/dvorite uinioca 8
Stan/kua/dvorite rtve 1
Zajedniki stan/dvorite 21
Park/ulica/otvoren prostor 1
Drugo 1
Svega 32

Kada se pogleda koji su motivi za vrenje nasilja nad decom, dominira injenica da je
dolo do, kako je to nazvano u spisima predmeta, poremeenih odnosa usled konzumi
ranja alkohola (u devet sluajeva), a odmah posle toga motiv je bio neposlunost deteta
rtve (est sluajeva) (Tabela 23).
Dana 07.06.2008. godine okrivljeni je u poslepodnevnim asovima u porodinoj kui
primenom nasilja ugrozio telesni integritet lana svoje porodice - svoga sina oteenog
mldb N.M, na taj nain to mu je prvo zadao vie udaraca otvorenom akom u lice,
nakon ega ga je uhvatio za nadlakticu leve ruke i mldb oteenog uvukao u sobu, gde
ga je zatim nekoliko puta udario otvorenom akom u lea, a zatim vojnikim opasaem,
takoe u lea i u predelu natkolenice, usled ega je mldb oteeni zadobio lake telesne
povrede u vidu nagnjeenja lea, oba uha, grudnog koa i obe natkolenice s krvnim
podlivima. Od svoje tree godine mldb. dete je pokazivalo bezobzirno ponaanje prema
svom okruenju. Bio je vrlo agresivan, roditelji su ga ak ispisali iz zabavita jer je terao
sam sebe da povraa, a kritinog dana dete je bilo na igralitu i ostaloj deci pokazivalo
guzu i svoj polni organ. Psiholokinja je razgovarala sa rtvom i s roditeljima. Navodi
da se otac kaje zbog toga to je uradio, te da je s majkom kontaktirao ee. Roditelji su
joj u prvom razgovoru rekli da se njihovo mldb. dete nedolino ponaa i da na taj nain
iritira. Ona ih je uputila da dalje potrae lekarsku pomo. Roditelji su prihvatili suge-
stiju. Danas se mldb. dete lei na Institutu za mentalno zdravlje i dijagnostikovan mu je
hiperkinetski poremeaj ponaanja.
Dana 09.04.2008. godine u dvoritu porodine kue, sposobna da shvati znaaj svo-
ga dela i da upravlja svojim postupcima, ugrozila je spokojstvo, telesni integritet i du-
evno stanje lana svoje porodice, mal. sina starog devet i po godina. Vie puta ga je
udarila drvenim prutom duine 80 cm po telu, nanela mu LTP, 8-10 komada trakastih
podliva crvene boje po leima, duine 15-25 cm, irine 1 cm, na levoj podlaktici dva
velika hematoma irine 3 cm, duine 10 cm i na levoj butini hematom veliine 4 x 10 cm.
Majka se naljutila na sina koji je prethodno otiao od kue, zakljuao ju je sa erkom, a
po povratku nakon dva sata je lagao gde je bio i pri tome vikao na majku.
Istina je da nije lako biti roditelj u situacijama kada deca ugroavaju prava drugih ili
pokazuju ponaanja koje odrasli procenjuju kao tetna za njihov razvoj, ali je odgovor
nost roditelja da se uzdri od fizikog kanjavanja, da u skladu sa onim to je uinjeno
proceni koja bi kazna bila adekvatna i ukoliko ne zna kako da se postavi u odreenoj
situaciji, da potrai pomo strunjaka. U naem drutvu je tek pokrenuta rasprava o
zabrani svakog fizikog kanjavanja dece, ali se ovde opisana dela nikako ne bi mogla

139
 razumeti kao mera za neposlunost deteta, ne samo zbog posledica po telesni integritet
deteta (povrede), ve i zbog naina i sredstava koja su u fizikom nasilju koriena (vi
deti dalje u tekstu).

Tabela 22. Motiv izvrenja krivinog dela

Broj
iz spisa predmeta se ne vidi motiv 6
ljubomora 3
razvod brane/raskid vanbrane zajednice 1
poremeeni odnosi zbog konzumiranja 9
alkohola
podela imovine 1
uinilac isprovociran vreanjem i ponaa 2
njem rtve
neposlunost deteta rtve 6
mentalno oboljenje 3
drugo 1
Svega 32

Preovlaujui oblik nasilja nad decom je fiziko nasilje (u 29 sluajeva), dok je psi
hiko nasilje bilo zastupljeno u 19 sluajeva. U jednom sluaju je pored fizikog utvre
no i postojanje seksualnog nasilja, a u jednom sluaju i ekonomskog nasilja. Ovi podaci
su skoro identini s podacima iz celokupnog istraivakog uzorka. I na ovom uzorku se
psihiko nasilje u vie od polovine sluajeva nasilja dogaalo istovremeno s fizikim, a
u dva sluaja uinilac je procesuiran zbog vrenja samo psihikog nasilja prema detetu
(Tabela 23).

Tabela 23. Uestalost fizikog i psihikog nasilja

Vrsta nasilja - psihiko

Ukupno
ne da
ne 1 2 3
Vrsta nasilja - fiziko
da 12 17 29
Ukupno 13 19 32

Ako pogledamo pol uinioca (N=33), oevi uinioci (kojih je ukupno 29) u 27 slu
ajeva vrili su fiziko nasilje, a u 18 sluajeva psihiko nasilje. Majke (kojih je ukupno
etiri) u tri sluaja bile su fiziki nasilne prema deci, a u dva sluaja su bile psihiki na
silne. injenini opis dva sluaja koja su procesuirana samo zbog postojanja psihikog
nasilja izgledao je ovako:
Tokom 2004. i 2005. godine u vie navrata i na razliitim lokacijama, ispred kue i
ispred zgrade osnovne kole, na kolovozu ulice, a nakon razvoda braka sa ocem mal.

140
oteenog (sina) i poto je oteeni - njihovo mal. dete povereno ocu na uvanje i vas-
pitanje, u neposrednom kontaktu putem telefona, upuujui mu uvredljive rei i pretnje:
Htela sam ubiti tatu, kua vam ide u vazduh, kompletno svi idete u vazduh, bie krvi do
kolena, nee se iv vratiti kui, nasilnim putem je pokuavala da uspostavi kontakt s
mal. oteenim, izazivajui sukobe i fizike obraune sa ocem mal. oteenog, kojima je
mal. oteeni prisustvovao i time je ugrozila spokojstvo i duevno stanje svog mal. sina.
U toku novembra 2007. i 29.12.2007. u porodinom stanu, u stanju smanjene
uraunljivosti,ali ne u bitnoj meri, pretnjom da e napasti na ivot i telo, drskim i be-
zobzirnim ponaanjem ugrozio je spokojstvo, telesni integritet i duevno zdravlje la-
nova svoje porodice-bive supruge-oteene, erke-oteene i mal. erke-oteene stare
17 godina, na taj nain to je u toku novembra 2007.u alkoholisanom stanju, u stanju
akutne alkoholne intoksikacije lakog do srednjeg stepena i mentalnog poremeaja i po-
remeaja ponaanja, usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola, lupao stvari po kui,
polomio brave na vratima, oteenoj bivoj supruzi pretio da e je ubiti, dok je dana
29.12.2007. takoe u alkoholisanom stanju galamio, lupao i utirao stvari po stanu,
udarao nogom u leajeve i leajeve izbacio iz stana, sruio i utirao novogodinju jelku,
hvatao se za polni organ i vreao ih nazivajui ih kurvama i govorei im da uzmu torbice
i izau na ulicu da se prostituiu i zarade pare, pretio im da e ih izbaciti na ulicu, a
oteenoj bivoj supruzi psovao krepanu i crknutu majku, zbog ega su bile prinuene
da pozovu policiju.
Kao sredstva izvrenja fizikog nasilja prema deci najee se pojavljuje otvorena
aka (13 sluajeva), zatim telesna snaga uinioca korienjem ruku i nogu (deset), pe
snica (etiri sluaja) ali i sredstva da se telo teko povredi kao to su remen od kamiona,
sekira, no, ipka, vojniki opasa, drveni prut. U jednom sluaju povrede su nanoene
gaenjem cigareta po telu deteta, a jedno dete je zlostavljano polivanjem hladnom vo
dom. Psihiko nasilje po pravilu je vreno upuivanjem uvreda, pretnji i psovanjem.
Samo u 11 sluajeva, uinioci su koristili jedan nain izvrenja. U svim ostalim sluaje
vima, bilo je dva ili vie razliitih naina nanoenja fizikih i psihikih povreda.
Sledei opisi radnje dela najbolje ilustruju ove podatke:
Dana 22.12.2005. u porodinoj kui, u toku svae s mal. erkom, a u vezi sa akom
knjiicom mal. sina, uzeo je remen od kamiona i mal. erci zadao dva udarca u predelu
tela, nanevi joj pri tom lake telesne povrede u vidu oguljotine u predelu leve nadlaktice
i leve natkolenice, ime je primenom nasilja ugrozio spokojstvo, telesni integritet i du-
evno stanje mal. erke.
Okrivljeni je primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponaanjem ugroavao spokoj-
stvo, telesni integritet i duevno stanje lana svoje porodice, svog maloletnog sina-ote-
enog koji je iveo s njim, na taj nain to ga je tukao i to uglavnom u veernjim satima,
svakodnevno ga prisiljavao da ui celu no i kontrolisao ta ui, gasio mu cigarete po
telu, a kada bi oteeni razgovarao preko telefona sa svojom majkom, stajao bi pored
telefona kontroliui ta govori, a usled kojih udaraca je oteeni zadobio lake telesne
povrede.
Okrivljeni je u stanju bitno smanjene uraunljivosti, primenom nasilja, koristio opa-
sno orue, nakon meusobne verbalne prepirke sa svojim maloletnim sinom, iz kue
izneo sekiru s drvenom dralicom, duine 50 cm, gaao oteenog, nakon ega je uzeo
no na preklapanje duine otrice 11 cm, gaao njime oteenog, ali ga nije pogodio.
U 12 sluajeva bilo je drugih svedoka koji su prisustvovali vrenju nasilja nad dete
tom (najee drugi lanovi porodice). Veina njih bi se samim svojim prisustvom mogla

141
 svrstati u kategoriju rtava (direktnih ili indirektnih, maloletnih ili punoletnih), ali im taj
status u ovim postupcima nije priznat.
Sticaj je konstatovan u etiri sluaja. Interesantna su dva sluaja u kojima je zabele
en sticaj stava 3 krivinog dela nasilja u porodici sa stavom 1. U odnosu na ukupan uzo
rak (N=303), samo u ta dva sluaja uinilac nije bio privilegovan postupanjem tuilatva
i suda u situaciji kada su oteeni i maloletno i punoletno lice. U tim sluajevima je bio
zauzet stav da je zatitni objekat ovog krivinog dela svaki lan porodice ponaosob, a ne
porodica kao celina,19 pa je samim tim i uinilac okrivljen za vrenje dva ili vie dela, a
ne jednog, to je preovlaujua praksa.
Za jedno krivino delo iz l.194 st.3 u vezi sa st.1 KZ-a utvrena mu je kazna zatvora
u trajanju od tri meseca, za drugo krivino delo iz l.194 st.3 u vezi sa st.1 KZ-a utvr-
ena mu je kazna zatvora u trajanju od tri meseca i za jedno krivino delo iz l.194 st.1
KZ-a utvrena mu je kazna zatvora u trajanju od dva meseca, pa mu je primenom za-
konskih odredbi za odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju izreena uslovna osuda
i utvrena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, koja se nee izvriti
ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne uini novo krivino delo.
U preostala dva sluaja sticaj je ustanovljen u odnosu na drugo krivino delo - u slu
aju seksualnog nasilja prema detetu i u sluaju nedavanja izdravanja.
Krivino delo 182/1 KZ Osumnjieni je dana 20.01.2008. godine, svoju erku, ma-
loletnu oteenu, staru sedam godina, odveo u spavau sobu u stanu u kojem ive, potom
je sa sebe skinuo odeu, sve osim potkoulje i gaa, skinuo oteenoj svu odeu, uzeo je
u naruje, ljubio po polnom organu, telu i ustima, dodirujui je pri tome prstima po telu.
Krivino delo 194/1 KZ Osumnjieni je od decembra 2007. godine do 21.01.2008.
godine svoju suprugu amarao, pretio da e je ubiti i vreao pogrdnim imenima, a dana
21.01.2008. godine vie puta ju je oamario, stezao rukama za vrat, vreao i pretio da
e je ubiti.
Meu ovim predmetima konstatovan je samo jedan sluaj saizvrilatva, u kome su
oba roditelja, u meusobnoj svai i udaranju, povredila maloletno dete.
Uinioci su pri meusobnoj svai i udaranju udarili i malodobnu rtvu u predelu lica
i naneli joj lake telesne povrede u vidu oguljotine na gornjem kapku levog oka, oguljo-
tine u slepoonom delu desnog oka i krvni podliv gornje usne. Uinilac mukog pola je
ouh malodobne rtve, odnosno rtva je erka uinioca enskog pola. Odnosi u porodici
su veoma loi. Uinilac mukog pola esto dolazi kui u pijanom stanju i maltretira sve
lanove porodice, pa i drugog uinioca. Oba uinioca su nezaposlena i cela porodica
ivi s minimalnim novanim sredstvima, to predstavlja est uzrok za meusobne svae.
U postupku nije bilo neopodno uzimanje iskaza od malodobne rtve poto je postojala
fotodokumentacija o povredama koje je dete zadobilo. Policija je saznala za nasilje na
taj nain to je majka deteta, koja je jedan od uinilaca dela, otila u policiju i prijavila
nasilje (pri tom nije navela da je ona jedan od uinilaca dela, ve je policiji ispriala
da drugi uinilac, koji je njen suprug i ouh malodobne rtve, ve due vremena njih
maltretira i kako ona vie ne moe da ivi u zajednici s njim).20
Ovaj sluaj neodoljivo podsea na doskora veoma uoljivu praksu organa za prekra
je. Naime, u sluajevima kada bi policija konstatovala tuu odnosno svau izmeu dva
lica lanova porodice (obino partnera), ne bi se bavila time ko je zapravo uinilac, a

19 O razlikama u tumaenju zatitnog objekta bilo je vie rei na str. 25-29.

20 Opis sluaja od strane anketara koji je obraivao predmet.

142
ko rtva (koja primenjuje reaktivno, odbrambeno nasilje), ve su obe strane odgovarale
kao uinioci prekraja protiv javnog reda i mira.21 Meutim, kako su se s vremenom
pomenuti organi bolje upoznali sa specifinostima nasilja u porodici, to je loa praksa
naputena, a ne zanemaruje se pitanje ko je primarni uinilac nasilja i izbegava se
kanjavanje rtve.
Tako bi se i ovde moglo postaviti nekoliko pitanja. Zato je ceo sluaj nasilja u po
rodici u kojem glavnu ulogu ima ouh sveden na jedan dogaaj u kojem je dete rtva
dva odrasla lana porodice, ouha i majke? Prema podacima iz upitnika, majka, ovde
uinilac dela, navela je da trpi nasilje od strane svog supruga (kao i ostali lanovi poro
dice), to sve daje osnova za pretpostavku da je datom prilikom na sceni bilo reaktivno
(odbrambeno) nasilje kada je ona u pitanju. Iz spisa se nije moglo videti kako je devoj
ica povreena da li dok je pokuavala da razdvoji roditelje ili dok je branila majku.
Takoe, nije zabeleeno zato ouhov alkoholizam nije utvrivan ako je bilo osnova
za sumnju. Nedostaju dokazi koji govore o tome na koji nain je utvreno da su se dve
osobe udarale, pa su u tom meusobnom udaranju udarile treu osobu (u ovom sluaju
dete), tako da su joj naneli oguljotine na oima i krvni podliv gornje usne. I kako se de
silo da od jednog udarca doe do viestrukog povreivanja deteta i po oima i po usni?
Voenjem krivinog postupka protiv ove majke, koja je po podacima iz upitnika naj
verovatnije rtva nasilja, u potpunosti je izjednaena odgovornost onoga koji ini nasilje
sa onima koji se brane. Ono to predstavlja posledicu ovakve intervencije dravnih orga
na jeste da se rtve koje ovako prou nakon to prijave nasilje, vie nikada nee obratiti
nadlenim institucijama za pomo.

4.5. Krivini postupak tok, sadraj i trajanje

Prema uzorku sudskih predmeta, krivina prijava je u neto vie od polovine slua
jeva podneta u roku od nekoliko dana nakon izvrenja dela (Tabela 24). U 16 sluajeva
ona je podneta odmah ili u roku od jednog dana nakon kritinog dogaaja, ali ima i onih
kod kojih je proteklo vie od mesec dana od kritinog dogaaja.

Tabela 24. Vreme proteklo od izvrenja krivinog dela do podnoenja krivine prijave
(u danima)

N=32
Do 10 6
10-30 3
30-90 1
90-180 9
Svega 3121
22

21 S. Jovanovi, Pravna zatita od nasilja u porodici, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, 2010, str. 253.
22 U jednom sluaju nije postojao podatak u istraivakom upitniku.

143
 Tabela 25. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do podnoenja optunog
akta (u mesecima)

N=32
Krae od mesec dana 6
Od 1 do 3 3
Od 3 do 6 1
Od 6 do 12 9
Od 12 do 24 3
24 i vie 1
Svega 3122
23

Interval izmeu podnoenja krivine prijave i podnoenja optunog akta najee je

iznosio od 6 do 12 meseci (u 15 sluajeva), u 12 sluajeva taj interval je bio krai od est
meseci, a u etiri sluaja dui od godinu dana (Tabela 25). Kako u istraivakom uzorku
tridesetoro dece (od ukupno etrdesetoro) ivi u istom domainstvu sa izvriocem, ini
se da nije realno oekivati da e maloletne rtve, tokom tako dugog trajanja krivinog
postupka, istrajati u tome da daju i ponavljaju svoj iskaz, ako ne postoje nadzor nad po
naanjem optuenog, organizovani rad i podrka nenasilnim lanovima porodice. Isto
vremeno, to je dug period nesigurnosti i neizvesnosti, koje su razvojno tetne, jer mogu
da utiu na pojavu strepnje i straha, na doivljaj nepredvidivosti i nekonzistentnosti
okruenja, te na mogunost da se redukuju strah i negativne posledice dogaaja kojima
je dete bilo izloeno, to jest na mogunost da se dete oporavi.24
I u predmetima koji se tiu zatite maloletnih oteenih, broj odranih roita na
glavnom pretresu u prvostepenim krivinim postupcima iz uzorka kretao se u rasponu
od jednog do osam. Najee, odravano je samo jedno roite (Tabela 26).

Tabela 26. Broj odranih roita na glavnom pretresu

Broj roita
Jedno 11
Dva 8
Tri 4
etiri 5
Pet 2
Osam 1
Svega 3124
25

23 Ibid.
24 Preventing Child Maltreatment Throught the Promotion of Safe, Stable, and Nurturing Relationships Between Chil
dren and Cargivers, 2010, Centers for Disease Control and Prevention National Center for Injury Prevention and Control.
25 Ibid.

144
 Tabela 27. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do donoenja prvostepene
sudske odluke (u mesecima)

Krivini postupci okon-

ani u prvom stepenu
1-3 2
3-6 1
6-12 11
12-24 15
24 i vie 2
Svega 3125
26

Prvostepena sudska odluka, kada su u pitanju maloletni oteeni, u 15 sluajeva do

nesena je izmeu 12 meseci i 24 meseca po podnoenju krivine prijave, a u 11 sluajeva
u periodu od est meseci do godinu dana. (Tabela 27).
U posmatranom uzorku, bilo je svega sedam predmeta u kojima je voen i postupak
u drugom stepenu, a u vreme prikupljanja podataka postojala je drugostepena sudska
odluka. Period izmeu podnoenja krivine prijave i donoenja drugostepene sudske
odluke najee je iznosio izmeu godinu dana i dve godine (Tabela 28).

Tabela 28. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do donoenja drugostepene

sudske odluke (u mesecima)

N
Nema drugostepene odluke 26
Od 12 do 24 5
24 i vie 2
Svega 32

Uopte uzev, interval izmeu podnoenja krivine prijave i nastupanja pravnosnano

sti sudske odluke najee se kretao izmeu 12 meseci i 24 meseca (Tabela 29). Premda
retko, taj interval je bio i znatno dui - u etiri predmeta iz posmatranog uzorka on je
iznosio izmeu dve i etiri godine.

26 Ibid.

145
 Tabela 29. Vreme proteklo od podnoenja krivine prijave do nastupanja pravnosna
nosti sudske odluke (u mesecima)

N
Nije nastupila pravnosnanost 3
Od 3 do 6 2
Od 6 do 12 6
Od 12 do 24 17
24 i vie 4
Svega 32

Prikazani podaci pokazuju da ni u odnosu na maloletne oteene, krivini postupci

nisu bili bri, ak su se u proseku odvijali i sporije nego kada su rtve punoletna lica. Sa
stanovita prava na hitnu zatitu maloletnih lica, to nije ohrabrujui podatak.
Prema okrivljenima u predmetima iz uzorka bilo je odreivano, u retkim sluajevima,
zadravanje (dva sluaja), dovoenje (dva sluaja) i pritvor (tri sluaja). Zadravanje je
trajalo 48 sati. Pritvor je u ova tri sluaja trajao 54 dana, est meseci, odnosno 450 dana.
U trideset sluajeva tokom istrage je kao dokaz izvedeno sasluanje okrivljenog,
oteenog i/ili svedoka i u 11 sluajeva to je bilo jedino dokazno sredstvo. Pored sa
sluanja, bilo je odreivano neuropsihijatrijsko vetaenje, traeni su izvetaji lekara
specijaliste, izvetaji iz kaznene evidencije i izvetaji centra za socijalni rad, i vetaila
se teina nanesenih povreda. Na glavnom pretresu u 23 sluaja izvedeni su isti dokazi
kao i u istrazi, a jedino su u est sluajeva sasluavani vetaci.
U est predmeta iz ovog uzorka, dete rtva koristilo se pravom da ne svedoi i to u
podjednakom broju u istrazi/prethodnom krivinom postupku (troje), odnosno samo na
glavnom pretresu (troje). U osam predmeta pravom da ne svedoe koristili su se i drugi
lanovi porodice.
Oteena je jedno od troje dece okrivljenog, ive u istom domainstvu, i nakon kri-
tinog dogaaja, oteena nije svedoila, ali iz obavetenja datog policiji proizlazi da
okrivljeni esto pije, fiziki i psihiki maltretira sve lanove porodice i bahato se ponaa.
Od ukupnog broja maloletnih oteenih koji su dali svoj iskaz u sudskom postupku,
nema podataka da je ijedno oteeno dete promenilo iskaz tokom postupka.
Novu procesnu meru zabrane prilaenja odreenim licima sa elektronskim nadzorom
ili bez elektronskog nadzora (l. 136 st. 2 i 10 ZKP-a) sud ni u jednom sluaju nije pri
menio, a nema podataka ni da je tuilatvo trailo da se takva mera usvoji. Isti podaci
su i za meru iz lana 324 ZKP-a, koju nijedan tuilac nije traio kako bi zatitio najbolji
interes maloletnog oteenog.
Samo u jednom sluaju je obustavljen krivini postupak zbog odustanka javnog tui
oca od gonjenja. Do odustanka je dolo nakon to se predmet po odluci drugostepenog
suda vratio na ponovni postupak, a razlog za takvo postupanje tuilatva nije bio nave
den.
Uinilac je u periodu od januara 2007. godine do 23.03.2007. godine, primenom na-
silja, drskim i bezobzirnim ponaanjem i pretnjom da e napasti na ivot i telo, ugrozio
spokojstvo, telesni integritet i duevno zdravlje lana svoje porodice, na taj nain to

146
je u alkoholisanom stanju vreao svoju erku, govorei joj da je govno, govedo, da je
glupa, psovao joj majku, bez povoda je udario otvorenom akom po licu i glavi, pretio
joj da e je ubiti i baciti kroz terasu. Dana 23.03.2007. oko 6 h je u vie navrata ulazio u
njenu sobu, vreao je, udarao otvorenim akama, uhvatio za kosu i izvukao iz kreveta, i
dok je leala na podu udarao je, utirao, bacio na nju stolicu i naneo joj povredu u vidu
otoka i modrice leve uke uva, nosne piramide, i bolni otok veliine 3 x 3 na desnoj nad-
laktici. Uinilac je maloletnu rtvu i ranije fiziki maltretirao na taj nain to ju je dana
14.5.2005. oko 5 h udario pesnicom u predelu nosa i naneo joj teku telesnu povredu s
dislokacijom. Zbog toga je protiv njega voen krivini postupak po l. 118a st. 3 u vezi sa
st. 1, koji je okonan osuujuom presudom izreena mu je bila kazna zatvora od est
meseci i mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara u trajanju od godinu dana.
Napred navedena presuda je preinaena i uinilac je osuen na kaznu zatvora od etiri
meseca. Nakon podnoenja optunog predloga i odrana etiri glavna pretresa, doneta
je prvostepena presuda kojom je okrivljeni oglaen krivim i osuen na pet meseci za-
tvora. Okruni sud je po albi branioca okrivljenog ukinuo presudu i predmet vratio na
ponovno suenje. U ponovljenom postupku, javni tuilac je na glavnom pretresu odustao
od gonjenja, a oteena je izjavila da ne eli da preuzme gonjenje.
U strukturi meritornih odluka donetih u prvostepenim postupcima, oslobaajua pre
suda je doneta samo u jednom sluaju. I ovde je javni tuilac odustao od krivinog go
njenja tokom istrage, pa je zakonska zastupnica maloletnih oteenih preuzela gonjenje.
Uinilac je uhvatio jednu mldb. rtvu u predelu leve nadlaktice i nakon toga podigao
je bicikl i bacio ga na mldb. rtvu pogodivi je u predelu grudi, usled ega je rtva pala
na zemlju. Uinilac se potom okrenuo prema drugoj mldb. rtvi koja se ispreila ispred
njega, te je drugoj rtvi zadao vie udaraca pesnicom u glavu i rame, oborivi je na ze-
mlju i time joj prouzrokovao lake telesne povrede u vidu oguljotine na leima prenika 1
cm, oguljotine u predelu levog kolena i nekoliko manjih hematoma na levoj nadlaktici i
nakon toga pratio je mldb. rtve do kue njihove tetke gde im se obratio s vie pogrdnih
rei i psovki. Obe mldb. rtve su deca uinioca koja su nakon razvoda braka (od 2000.
godine) ivela s majkom i to u istom selu u kome je iveo i uinilac. Vianje uinioca
s mldb. rtvama nije se odvijalo uredno zbog alkoholizma uinioca. Prema navodima
uinioca, on nije video svoju decu, ovde rtve nasilja, etiri godine pre kritinog doga-
aja. Neposredno pre izvrenja krivinog dela, uinilac je pod dejstvom alkohola u krvi
sluajno naiao na mldb. rtve, koje su se kretale putem kojim je on vozio bicikl. Nije ih
prepoznao u mraku (ulica je bila neosvetljena), pa je najpre dolo do verbalnog sukoba
meu njima. Zakonska zastupnica mldb. oteenih je izjavila albu na ovakvu oslobaa-
juu presudu. Postupak je obustavljen posle mesec i po dana zbog smrti uinioca.
Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa u ovim sluajevima nije primenjen.
Pravni lekovi izjavljeni su u devet sluajeva. albu protiv presude prvostepenog suda
najee je izjavljivao samo optueni ili njegov branilac (u pet sluajeva), neto ree
samo ovlaeni tuilac (tri sluaja), a u jednom sluaju albu su izjavile obe strane.
Presude prvostepenog suda su u najveem broju sluajeva pobijane zbog odluke o visini
krivine sankcije (etiri sluaja), zatim iz sva tri zakonska razloga (tri sluaja), zbog po
greno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja (dva sluaja), i u po jednom sluaju
zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka i zbog injenice da maloletni oteeni
nije imao punomonika po slubenoj dunosti.
Postupak po albi u vreme prikupljanja podataka nije bio okonan u dva sluaja. U

147
 strukturi odluka drugostepenog suda preovlauju presude kojima se ukidaju prvostepe
ne presude (tri sluaja), potvruje prvostepena odluka (dva sluaja) i odluke kojima je
prvostepena presuda preinaena (dva sluaja).

4.6. Izreene krivine sankcije

Struktura izreenih krivinih sankcija pred prvostepenim sudom u postupcima koji su se
vodili radi zatite maloletnih lica kao oteenih, odgovaraju podacima koji su dobijeni
na ukupnom uzorku. Najvie je uslovnih osuda (prema 23 uinioca), dok su kazne zatvo
ra izreene sedmorici uinilaca (Tabela 30). Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
leenja na slobodi je izreena samostalno samo jednom uiniocu, dok je u est sluajeva
bila izreena mera bezbednosti obaveznog leenja uz glavnu krivinu sankciju.

Tabela 30. Struktura krivinih sankcija izreenih u postupku pred prvostepenim sudom
(N=33)

Izreene krivine sankcije

Kazna zatvora 7
Uslovna osuda 23
Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi 6
Nije izreena krivina sankcija 1
24 i vie 2
Svega 33

Duina kazni zatvora izreenih prvostepenim sudskim odlukama kretala se u rasponu

od tri meseca (dva sluaja) do 20 meseci (dva sluaja), s tim to je najee izricana
kazna zatvora u trajanju od godinu dana (12 sluajeva) i u trajanju od est meseci (osam
sluajeva). Kada se pogleda duina izreenih efektivnih zatvorskih kazni, one su izrica
ne ili u rasponu od tri meseca do est meseci, ili na godinu dana i vie (Tabela 31).

Tabela 31. Duina kazni zatvora izreenih u postupku pred prvostepenim sudom

Duina zatvorske kazne (u mesecima)

* Krivina sankcija u 1. stepenu Crosstabulation
Duina Krivina sankcija u 1. stepenu
zatvorske Doneta Izreena
kazne (u Efektivna Svega
Nema osloba- Uslovna samo
meseci- kazna
presude ajua osuda mera bez-
ma) zatvora
presuda bednosti
Nije 1 1 0 1 1 4
izreena
zatvorska
kazna
3 0 0 1 1 0 2

148
 5 0 0 1 1 0 2
6 0 0 0 8 0 8
7 0 0 0 1 0 1
10 0 0 0 1 0 1
12 0 0 3 9 0 12
15 0 0 0 1 0 1
20 0 0 2 0 0 2
Svega 1 1 7 23 1 33

U istraivakom uzorku se samo jedan sluaj dogodio nakon izmena Krivinog za

konika iz septembra 2009. godine, kojima su poveane zapreene kazne za krivino delo
nasilja u porodici, na osnovu kojih, u sluajevima gonjenja za ovo delo po stavu 3, vie
nije mogue izrei uslovnu osudu u skladu sa l. 66 st. 2 KZ-a, jer je zapreena kazna za
tvora do deset godina. Ostali sluajevi su se dogodili pre ove izmene, te su procesuirani
po blaem zakonu kada je uslovna osuda bila mogua.
Olakavajue i oteavajue okolnosti koje su navoene u ovim sluajevima mogu da
ukau na razloge zbog kojih su izricane goreprikazane sankcije. Kao to se iz Tabele 32
moe videti, roditeljstvo uinioca je na prvom mestu meu olakavajuim okolnostima
u skoro polovini sluajeva. Zatim slede njegova ranija neosuivanost, priznanje kri
vinog dela, korektno dranje, imovinsko stanje i nezaposlenost, ali i konstatacija da je
uinilac porodian ovek.
Olakavajue okolnosti: lini i porodini status okrivljenog, normalizacija i pobolj-
anje meusobnih odnosa okrivljenog, oteene i supruge, socioekonomska ugroenost
okrivljenog jer se ne nalazi u radnom odnosu, to je rezultiralo gubitkom njegovog po-
rodicnog autoriteta i dostojanstva.
Olakavajue okolnosti: porodian ovek i otac troje mal. dece, od pokretanja po-
stupka okrivljeni potpuno menja ponaanje i odnos prema supruzi i deci.
Nekoliko godina unazad, u strunoj javnosti se dosta govori o olakavajuim okolno
stima koje se navode u sluajevima nasilja u porodici, a posebno kada su maloletna deca
oteena u tom postupku. Naalost, postoji nerazumevanje profesionalaca u pogledu
toga da injenica da je neko roditelj, a da je pri tome zloupotrebio mo i odgovornost
koju ima u odnosu na svoje dete, ne sme da predstavlja olakavajuu okolnost. Od rodi
telja se oekuje da prui sigurnost, stabilnost i negu koje tite dete od negativnih uticaja
iz okruenja. Odgovornost je na roditelju da ne pree granicu kojom se vaspitanje deteta
pretvara u zlostavljanje deteta.

Tabela 32. Struktura olakavajuih okolnosti koje je naao prvostepeni sud

Olakavajue okolnosti
Roditeljstvo 15
Ranija neosuivanost 11
Priznanje krivinog dela 6
Korektno dranje optuenog pred sudom 6

149
 Optueni je bez imovine 5
Nezaposlenost 4
Porodian ovek 4
Nepridruivanje oteene krivinom gonjenju 3
Brano stanje 2
Optueni i oteena su se pomirili 2
Iskreno kajanje optuenog 1
Mladost okrivljenog 1
Vie ih nije tukao 1

Samo u etiri sluaja sud nije naao nijednu olakavajuu okolnost, dok je u 11 slu
ajeva bila utvrena samo jedna olakavajua okolnost.
Jedan sluaj gorenavedenog psiholokog nasilja interesantan je za analizu, ne samo
sa stanovita olakavajuih okolnosti, ve i sa stanovita odgovornosti nadlenih institu
cija koje su mogle da spree nastanak ovog nasilja.
Olakavajue okolnosti: injenica da je deo komplikacija u njenom ponaanju nastao
delom i zbog majinskog instinkta s kojim se nije snala prilikom kontakta sa oteenim.
Iz izvetaja centra za socijalni rad vidi se da od razvoda braka okrivljene i njenog biveg
supruga postoje problemi oko vianja okrivljene sa sinom (oteenim). Komunikacija
meu roditeljima je vrlo loa, zbog ega je u vie navrata izmeu njih dolazilo i do fi-
zikog obrauna. Otac mal. oteenog pred detetom je loe govorio o okrivljenoj, elei
da je prikae kao lou osobu, ak je u jednom trenutku rekao da je mal. oteeni oduvek
mrzeo majku, to je on porekao. U poetku je eleo da kontaktira s majkom, ali s vreme-
nom sve runije pria o njoj i primeeno je da odbija kontakte s majkom, izgovarajui
pri tom rei koje je otac upotrebljavao. Nijedan pokuaj razgovora sa ocem da utie po-
zitivno na sina i da pobolja odnos s majkom nije nailazio na prihvatanje, uvek je isticao
da mal. oteeni to ne eli. Stranke nisu pokazale dovoljan nivo saradnje i meusobne
tolerancije.
U sluajevima kao to je ovaj neophodno je da organ starateljstva preduzme mere iz
svoje nadlenosti prema roditelju koji onemoguava kontakt. Takoe je potrebno raditi
s detetom koje pokazuje nerazumno i neopravdano odbijanje kontakta s roditeljem koji
ga nije zlostavljao, jer je pozadina ovog ponaanja najee negativni uticaj roditelja s
kojim dete ivi. U ekstremnim sluajevima detetu se stavlja u izgled nanoenje nekog
veeg zla (pa ak i da e ubiti tog drugog roditelja), ukoliko ostvari kontakt s roditeljem
s kojim ne ivi, tako da je ono primorano da bira izmeu vianja drugog roditelja i spasa
vanja njegovog ivota. Organ starteljstva treba da prui i psiholoku podrku majci koja
mora da razume da ne sme da prelazi detetove granice, kao i da presretanje deteta samo
proizvodi kontraefekat kod samog deteta. Istovremeno, roditelj koji na ovako surov na
in liava dete kontakta s drugim roditeljem, kao i ljubavi drugog roditelja, najee
iskoristi njegova uporna nastojanja da ostvari kontakt s detetom, ak i u vreme i na me
stima kada to sudskom presudom nije predvieno, tako to pokrene krivini postupak,
prikazujui majku kao nasilnu.
Odgovornost institucija, prvenstveno organa starateljstva kome je drava poverila
nadlenost da preduzima radnje u pogledu hitne zatite prava dece, ogleda se u tome to

150
je organ starateljstva u ovom sluaju morao da primeni stroe mere prema roditelju s ko
jim dete ivi. Zahtevati da se roditelji dogovore u situaciji kada jedan roditelj ne potuje
uputstva organa starateljstva, a onda ih izjednaavati u odgovornosti za nepostignuti
dogovor, samo opravdava postupanje roditelja koji kri detetovo pravo da via drugog
roditelja. Organ starateljstva je bio u obavezi da, kada mere korektivnog nadzora ne daju
efekta zbog oiglednog opstruiranja oca da omogui kontakt s majkom, odredi vianje
majke s detetom u svojim prostorijama kako bi se reuspostavio odnos. Ako i ta mera ne
da efekta, organ starateljstva ima ovlaenje da zakljukom o obezbeivanju privreme
nog smetaja, hitno izmesti dete iz porodice roditelja s kojim dete ivi, preda ga drugom
roditelju na staranje i pokrene postupak za liavanje roditeljskog prava i donoenje pri
vremene mere o starateljstvu.
Kada je re o oteavajuim okolnostima, sud koji je sudio u prvom stepenu nije naao
oteavajue okolnosti u dvadeset sluajeva. Tamo gde ih je bilo, pojavljivale su se uobi
ajene konstatacije kao ranija osuivanost (deset sluajeva).
Samo se dva sluaja bitno razlikuju. Jedan u kome je bilo navedeno da oteavajuu
okolnost predstavlja injenica da je u izvrenju krivinog dela optueni izrazio naroitu
drskost, odlunost, upornost, bezobzirnost i spremnost da dalje ponavlja vrenje krivi-
nog dela, usled ega je mal. oteeni bio prinuen da pobegne od optuenog; i u dru-
gom, koji nije voen kao sticaj dva dela, oteavajuu okolnost je predstavljala injenica
da je delo izvreno prema dva lana porodice, od kojih je jedno dete.
Ispitano je i kako injenica ranije osuivanosti utie na vrstu krivine sankcije. Jedino
to se moe zakljuiti povezivanjem ova dva podatka jeste da e efektivna kazna zatvora
pre biti izreena uiniocu koji je ranije osuivan u odnosu na onog koji nije. Kako se iz
Tabele 33 moe videti, barem na ovom uzorku, uslovne osude su u skoro podjednakom
broju sluajeva izricane i uiniocima koji su ranije bili osuivani, ali i onima koji nisu.

Tabela 33. Struktura krivinih sankcija u prvom stepenu u odnosu na raniju osuiva
nost uinioca

Krivina sankcija u 1. stepenu

Da li je Doneta Izreena
ranije Efektivna Svega
Nema osloba- Uslovna samo
osuivan kazna
presude ajua osuda mera bez-
zatvora
presuda bednosti
Da 0 1 5 11 0 17
Ne 1 0 2 12 1 16
Svega 1 1 7 23 1 33

U strukturi mera bezbednosti izreenih odlukama prvostepenog suda (est sluajeva)

i u tim sluajevima dominira mera obaveznog leenja alkoholiara (etiri sluaja). Mere
bezbednosti su u tri sluaja bile izreene uz efektivnu kaznu zatvora, u dva sluaja uz
uslovnu osudu i u jednom samostalno, kao jedina sankcija (Tabela 34).

151
 Tabela 34. Struktura mera bezbednosti izreenih prvostepenim sudskim odlukama

Mera bezbednosti
Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u 1
zdravstvenoj ustanovi
Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi 1
Obavezno leenje alkoholiara 4
Nije izreena mera bezbednosti 27
Svega 33

4.7. Primena odredbi Zakona o maloletnicima

Iskustva sa seminara koji su tokom prethodne tri godine odravani sa sudijama i tui
ocima u Vojvodini,27 pokazala su da se odredbe tree glave Zakona o maloletnim ui
niocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica delimino primenjuju.
I dalje je postojao jedan broj sudija i tuilaca koji nisu imali sertifikat za postupanje, a
maloletnim oteenima se nisu postavljali punomonici po slubenoj dunosti.28 Najma
nje primenjivana odredba je on koja se odnosi na mogunost sasluanja maloletnog lica
putem audio-vizuelnih sredstava za prenos slike i zvuka, kao i sasluanje van sudnice, a
sve to zato to u sudovima i tuilatvima nisu obezbeeni tehniki uslovi za takvu vrstu
sasluanja, ali i zbog toga to tuioci i sudije ne koriste mogunosti za ovakvu vrstu sa
sluanja, koje postoje u drugim institucijama (organu starateljstva i domovima za zatitu
zlostavljane dece).
Da bi doli do podataka o tome kakva je primena tree glave zakona o maloletnicima
u sudovima u Vojvodini, kada su maloletna lica oteena krivinim delima, anketari su
imali zadatak da popunjavaju i poseban upitnik koji je istraivao taj aspekt primene za
kona.
Iz sudskih spisa (N=32) moglo se zakljuiti da su u polovini sluajeva uesnici u
postupku imali sertifikat za postupanje i skoro u isto tolikom broju taj podatak nije bio
zabeleen u sudskim spisima. U samo dva sluaja anketari su iz spisa predmeta mogli
zakljuiti da uesnici u postupku nisu imali sertfikat za postupanje u ovim predmetima.
Punomonik po slubenoj dunosti bio je postavljen maloletnom oteenom u polo
vini sluajeva (N=40), dok u odnosu na 15 maloletnih oteenih to nije bilo uinjeno.
Prikupljeni podaci ukazuju na to da je u svim sudovima postojao problem u vezi sa
ispunjavanjem osnovnih procesnih uslova za sprovoenje postupaka prema maloletnim
oteenima u skladu sa zakonom o maloletnicima, kao i da su ti problemi bili primetniji
na samom poetku primene zakona.
Saradnja tuilatava sa organom starateljstva je u analiziranim predmetima procenji
vana na osnovu injenice da li je javno tuilatvo trailo izvetaj organa starateljstva, ali
i injenice pozivanja i prisustva predstavnika tuilatva konferenciji sluaja.
Tuilatvo je u samo 12 sluajeva, od ukupno 32 sluaja u kojima su bila oteena
maloletna lica, trailo izvetaj nadlenog organa starateljstva.
27 Isti projekat u okviru kog se sprovelo i ovo istraivanje.
28 Do istih zakljuaka se dolo i prilikom odravanja seminara Autonomnog enskog centra u drugim gradovima u
Srbiji.

152
 Ni u jednom sluaju nije bilo zabeleeno da je centar za socijalni rad pozvao pred
stavnika javnog tuilatva da prisustvuje konferenciji sluaja. Taj podatak moe da uka
zuje na tri stvari: da policija i javna tuilatva ne obavetavaju nadlene organe staratelj
stva o sluajevima porodinog nasilja nad decom, da moda ne postoji dovoljno dobra
saradnja izmeu ovih institucija na zatiti zlostavljane dece, ili da organi starateljstva ne
koriste konferenciju sluaja kao oblik rada u sluajevima u kojima je potrebno sainiti
plan hitnih mera zatite. Ostaje da se nadamo da e se to promeniti kada pone da se
primenjuje novi zakonik o krivinom postupku i kada tuioci preuzmu voenje istrage.
Predstavnici javnog tuilatva su u 11 sluajeva predloili psiholoko vetaenje ma
loletnog oteenog, na sledee okolnosti: da li je dete sposobno da svedoi (est sluaje
va), da li postoje posledice nasilja po psihiko zdravlje deteta (etiri sluaja), te okolnost
strukture linosti deteta (jedan sluaj). U tri sluaja sud je odbio predlog za psiholoko
vetaenje deteta, jednom na predlog tuilatva i dva puta na predlog odbrane. Nalazi
vetaka bili su sledei:
- na okolnost sposobnosti za svedoenje
Maloletna rtva ima ouvane intelektualne funkcije, kao i orijentaciju u odnosu na
vreme, prostor i ljude. Sposoban je da shvati upozorenje da pred sudom mora da govori
istinu.
Poseduje kvalitetan nivo duevne zrelosti u odnosu na svoj kalendarski uzrast, moe
uestvovati u sudskom postupku iz aspekta da razume upozorenje suda, da u samom po-
stupku govori istinu i da uredno izlae o injenicama i dogaaju koji je znaajan u ovom
sudskom predmetu.
rtva kao linost iz emotivnog i socijalnog aspekta poseduje kapacitete i odluku da
izlae sadraje o poremeenim odnosima u porodici u kojima dominira nasilje i zlo-
stavljanje od strane njenog oca prema svim lanovima njene porodice, i ima kapacitete
u linosti da razume upozorenje suda da u sudskom predmetu ne mora svedoiti jer se
postupak sprovodi protiv linosti njenog oca.
- na okolnost posledica nasilja po psihiko zdravlje deteta/dece
Emotivna zavisnost, nesigurnost, neodlunost, potiskivanje i negacija kao glavni od-
brambeni mehanizmi, sniene adaptivne sposobnosti, hipersenzitivnost, povlaenje od
oekivanih socijalnih interakcija, razdraljivost, beznadenost i bespomonost na situ-
aciju s majkom, este misli u vezi s traumatskim situacijama. Radnjama okrivljene jeste
ugroeno spokojstvo i duevno zdravlje mal. oteenog.
Sva tri deteta su bila u stanju duboke emocionalne deprivacije (lienosti), uslovljene
nepovoljnim socijalnim okolnostima i prilikama u kojima su deca do tada ivela. Na
emocionalnom planu kod sva tri deteta postojali su znaci distance u odnosu na sredinu,
povuenost u sebe, snienja nivoa komunikacije, i evidentnog straha u kontaktu i relaci-
jama sa sredinom. Konstatovana je vaspitna, pedagoka i socijalna zanemarenost dece
dubokog stepena.
- na okolnost strukture linosti
Detetu je dijagnostikovan hiperkinetski poremeaj ponaanja.
U sudskim postupcima obuhvaenim ovim uzorkom, sasluavano je dvadeset troje
maloletnih oteenih. Petnaestoro dece je svoj iskaz prethodno dalo u centru za socijalni
rad ili u MUP-u, a jedno dete je dalo iskaz na oba mesta. Dvadesetoro maloletnih ote
enih je dalo svoj iskaz u toku sudskog postupka, devetoro samo jednom, desetoro dva
puta i jedno dete tri puta. Isti podaci se dobijaju i za broj svedoenja maloletnih otee

153
 nih do pravnosnanog okonanja postupka, to znai da ni u onim sluajevima u kojima
je predmet vraen na ponovno postupanje nije obavljano ponovno sasluanje dece.
U celom iskazu deteta vidi se strah, iz svakog reda iskaza jasno se vidi ta su on,
njegova majka i ostala deca doivljavali od uinioca i to godinama. Iz straha od veeg
fizikog maltretiranja nisu prijavljivali uinioca. Dete jasno kazuje da ne eli da ivi sa
uiniocem. Jedno potresno kazivanje deteta koje izaziva veoma jake emocije.29 Majka
mal. oteenog je 2008. godine podnela tubu za razvod braka, i brak je razveden.
Od dvadesetoro dece koja su sasluavana u toku sudskog postupka, u samo jednom
sluaju je iskaz deteta uzet van prostorija suda i pomou tehnikih sredstava za prenos
slike i zvuka. U pitanju je bio ranije naveden sluaj seksualnog nasilja nad detetom u
kome je iskaz deteta uzet u prisustvu psihologa u prostorijama centra za socijalni rad.
U tom sluaju je branilac osumnjienog traio da se vri psiholoko vetaenje deteta
rtve, ali je sud taj predlog odbio sa obrazloenjem da postoji sintetizovani izvetaj tima
centra za socijalni rad u kojem je konstatovano da je mal. oteena u stanju da prui ve-
rodostojan iskaz. To je primer dobre saradnje institucija, koji je omoguio da se, koliko
je to mogue u sudskom postupku, ublai sekundarna viktimizacija deteta rtve. Takoe,
dete je bilo zatieno i od izlaganja traumi da ponavlja dogaaj pred treim nepoznatim
osobama.
Od 18 predmeta u kojima je vreno sasluanje maloletnih lica tokom sudskog po
stupka (Tabela 35), u polovini sluajeva sasluanju su prisustvovali psiholog ili drugo
struno lice, dok se u preostalih devet sluajeva sasluanje deteta obavilo bez prisustva
psihologa.
Ono to zabrinjava jeste to to se iz sudskih spisa dolo do podatka da je u samo tri
sluaja psiholog ranije video dete i da je u takoe tri sluaja sudija pitanja postavljao/la
posredstvom strunog lica. U svim ostalim sluajevima, pitanja maloletnom oteenom
je direktno postavljao sudija. U emu se onda sastoji uloga psihologa ili strunog lica?
Pretpostavlja se da je intencija zakonodavca bila da struno lice bude to koje e pitanja
koja postavljaju sudija i drugi uesnici u postupku prilagoditi uzrastu deteta, tako da
detetu pitanja budu razumljiva i jasna.
Ako je zakonodavac prilikom donoenja jednog modernog zakona, kao to je Zakon
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, imao
na umu da njim treba da ispuni preuzete meunarodne obaveze i standarde u zatiti ma
loletnih lica, onda intencija zakonodavca sigurno nije bila da psiholog ili drugo struno
lice samo formalno prisustvuje sasluanju maloletnog oteenog, ve da se ono ranije
upozna s maloletnim oteenim i okolnostima sluaja, proceni da li je maloletni oteeni
sposoban da daje iskaz i ako jeste, pod kojim uslovima, da informie i pripremi malolet
no lice na okolnosti suenja, a zatim, da kao osoba od poverenja prisustvuje davanju
iskaza. Stie se utisak da ova namera zakonodavca, osim kada je re o psiholozima iz
centra za socijalni rad koji poznaju maloletne oteene, nije nala svoju primenu u prak
si.

29 Lini komentar anketarke koja je obraivala ovaj predmet.

154
 Tabela 35. Broj i nain sasluanja maloletnih oteenih

Sasluanje uz prisu- Koliko puta do pravosnanog okonanja postupka

stvo psihologa/stru- Svega
nog lica 0 1 2 3
nepoznato 2 0 0 0 2
da 0 5 4 0 9
ne 2 3 3 1 9
nije bilo sasluanja 9 0 0 0 9
mal. rtva postala
0 0 1 0 1
punoletna
mal. rtva odbila da
2 0 0 0 2
svedoi
Svega 15 8 8 1 32

Pitanje prisustva stranaka sasluanju maloletnog lica takoe je istraivano. Deca su
sasluavana bez prisustva stranaka u sedam postupaka, u po jednom sluaju su saslu
avana u prisustvu majke, odnosno oca, kao zakonskog zastupnika, a u osam sluajeva
maloletni oteeni morali su svoj iskaz da daju u prisustvu osumnjienog odnosno osum
njiene. Imajui u vidu ove podatke, iznenauje to to su samo u dva sluaja maloletne
rtve odbile da daju svoj iskaz na glavnom pretresu. Ohrabrujua je injenica da ni u
jednom sluaju nije bilo suoavanja maloletne rtve i uinioca.
Oteeni je pozivan i na glavnom pretresu sasluavan u prisustvu svog oca, koji je i
okrivljeni u ovom postupku, a oteeni ivi sam sa ocem u zajednikom domainstvu.
Samo u tri sluaja zastupnik deteta istakao je imovinskopravni zahtev u dva sluaja
zakonski zastupnik i u jednom punomonik po slubenoj dunosti. Postupanje puno
monika po slubenoj dunosti u tim postupcima bilo je teko procenjivati i jedino to je
moglo biti predmet procene jeste injenica da li je istaknut zahtev za naknadu tete. Kao
to taj podatak pokazuje, a i podaci iz ranijih istraivanja, punomonici esto svoju du
nost ne obavljaju na savestan nain, bilo da je re o nepoznavanju zakona ili o generalnoj
nezainteresovanosti da se predmetu pristupi s potrebnom dozom ozbiljnosti.
Na zakonodavcu je da odlui da li da za advokate, kao i za sudije i tuioce, uvede
poseban sertifikat za postupanje kada se maloletna lica pojavljuju u postupku kao otee
ni.30 Zastupanje u takvim sluajevima zahteva posebna znanja i posebnu edukaciju, ali i
senzibilitet kada se radi na sluajevima zatite maloletnih oteenih. Na taj nain bi ma
loletnike kao rtve zastupali advokati koji imaju iskrenu elju i volju da u tom postupku
aktivno uestvuju.

30 U postupku uestvuju advokati koji imaju sertifikat za postupanje u sluajevima u kojima su maloletna lica uinioci
krivinih dela, ali i u postupcima u kojima su maloletna lica oteeni krivinim delima, kao to su postupci koji su bili
predmet istraivanja. Advokati koji su angaovani kao punomonici po slubenoj dunosti jer poseduju takav sertifikat,
nisu, pored ove osnovne obuke, polagali test znanja, niti je postojala opcija izjanjavanja da li advokat eli da zastupa
maoletnike kao uinioce, ili kao rtve.

155
 ZAKLJUCI I PREPORUKE

Istraivanje postupanja javnog tuilatva i suda u predmetima nasilja u porodici u AP

Vojvodini, izvreno na unapred definisanom uzorku obe grupe predmeta, dalo je sledee
rezultate:

1. Od ukupno 606 tuilakih i sudskih predmeta koji su bili predmet ove analize,
maloletna lica prepoznata su kao direktne rtve nasilja u porodici u samo 47
predmeta (7,8%), i to u 15 tuilakih sluajeva (4,9%)1 i 32 (10,6%) sudska
sluaja. Od ukupno 695 direktnih rtava krivinog dela nasilja u porodici (338 u
tuilakim i 357 u sudskim spisima), maloletna lica su zastupljena sa 8,5% (59)
u tuilakim sa 5,6% (19) i u sudskim 11,2% (40).
2. U odnosu na ukupan broj uinilaca koji je u sudskom uzorku imao decu (N=252),
maloletna deca su bila prepoznata kao direktne rtve porodinog nasilja u 12,7%
sluajeva.
3. Krivine prijave su najee podnosila ovlaena slubena lica organa unu
tranjih poslova (23), zatim oteeni ili neko drugi za oteenog (roditelj/drugi
srodnik 21) i centar za socijalni rad (jedan sluaj). Tuilac najee nije obav
ljao razgovor s licem protiv koga je podneta krivina prijava, niti s maloletnim
oteenim (deset sluajeva). S prijavljenim licem i detetom rtvom tuilac je
razgovarao u etiri, odnosno pet predmeta. Taj podatak je skoro identian po
datku koji je dobijen za celokupni uzorak istraivanja.
4. Krivina prijava je odbaena pre sprovoenja istrage u sedam sluajeva,2 a neki
od najeih razloga za odbacivanje jesu: nedostatak dokaza (etiri sluaja), pri
javljeno delo nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti (jedan slu
aj), zbog smrti osumnjienog (jedan sluaj) i nakon primene instituta odlaganja
krivinog gonjenja (jedan sluaj).
5. Prijavljeni uinioci nasilja nad maloletnim licima u najveem broju jesu osobe
mukog pola (29), bioloki roditelji (31), dok je u dva sluaja postupak voen u
odnosu na ouha.
6. Nasilje prema svojoj deci ine osobe od 33 godine do 56 godina (23), u braku ili
vanbranoj zajednici (25) ili razvedeni/e (osam sluajeva), s dvoje (12) ili troje
dece (12), osnovnog (14) ili srednjeg obrazovanja (12).
1 U postupku uestvuju advokati koji imaju sertifikat za postupanje u sluajevima u kojima su maloletna lica uinioci
krivinih dela, ali i u postupcima u kojima su maloletna lica oteeni krivinim delima, kao to su postupci koji su bili
predmet istraivanja. Advokati koji su angaovani kao punomonici po slubenoj dunosti jer poseduju takav sertifikat,
nisu, pored ove osnovne obuke, polagali test znanja, niti je postojala opcija izjanjavanja da li advokat eli da zastupa
maoletnike kao uinioce, ili kao rtve.
2 Ibid

156
 7. Vie od polovine uinilaca nasilja prema deci je nezaposleno (18), mada est
uinilaca obavlja privremene i povremene poslove.
8. Nasilje nad decom deava se u skoro podjednakom broju sluajeva u gradu (15),
i u selu (14), dok je tri sluaja izvreno u prigradskom naselju. U 31 sluaju u
pitanju je mesto stanovanja rtve, a kao mesto izvrenja preovlauje zajedniki
stan/zajednika kua/zajedniko dvorite (21).
9. Uinioci nasilja nad decom uglavnom su dravljani Republike Srbije, srpske na
cionalne pripadnosti (20).
10. Troje uinilaca su izbegla ili raseljena lica, dok je samo za jednog uinioca kon
statovano da je povratnik s ratita.
11. U 27 sluajeva nije bilo podataka o odnosima u primarnoj porodici uinioca,
mada je u 14 sluajeva konstatovano da je uinilac rastao u kompletnoj primar
noj porodici. Samo je kod etvoro bilo zabeleeno da su odnosi u primarnoj
porodici uinioca bili loi.
12. Meu licima kojima je izreena krivina sankcija u postupku pred prvostepenim
sudom, kod vie od polovine utvreno je da su bili ranije osuivani (17), to je
zabrinjavajui podatak u odnosu na podatak o osuivanosti na ukupnom uzorku
(40%). estoro uinilaca bilo je ranije osuivano za isto krivino delo.
13. Kod dvadeset uinilaca uraunljivost je bila uredna, dok je kod sedmoro konsta
tovana smanjena uraunljivost, ali ne bitno, a kod petoro bitno smanjena uraun
ljivost. Jedna osoba proglaena je neuraunljivom.
14. etrnaest uinilaca nasilja prema deci nije bilo pod uticajem alkohola. Zavisnost
od alkohola je uglavnom karakteristina za uinioce mukog pola. Pod dejstvom
droga nije bio nijedan uinilac.
15. Odnos uinilaca prema delu za koje su prijavljeni ogleda se u tome to oni ne
priznaju delo ili osporavaju vezu s dogaajem (14 sluajeva) ili prebacuju odgo
vornost na rtvu (etiri sluaja), dok se oni koji priznaju delo ili ne kaju (etiri
sluaja) ili izraavaju samo verbalno kajanje (pet sluajeva).
16. U pogledu strukture maloletnih rtava kada je pol u pitanju, preovladava neto
vea zastupljenost devojica (22) u odnosu na deake (18).
17. Struktura prema obrazovnom statusu deteta rtve pokazuje da je devetoro dece
bilo predkolskog, 14 kolskog i 15 srednjokolskog uzrasta. Neka deca su zbog
nasilja prekinula kolovanje.
18. Ranije zlostavljanje deteta rtve od strane uinioca postojalo je u ak 27 slua
jeva, dok su u dva sluaja deca ranije prisustvovala zlostavljanju drugog lana
porodice. Prema vrsti nasilja koje je injeno, prethodnog fizikog nasilja je bilo
u 21 sluaju, psihikog u 19 sluajeva i u jednom sluaju konstatovano je pret
hodno seksualno nasilje.
19. U neto manje od polovine sluajeva u kojima je zabeleeno ranije zlostavljanje,
ono je bilo ranije prijavljeno (13) i to: veem broju institucija (u est sluajeva),
samo centru za socijalni rad (pet sluajeva) i kolskom psihologu/pedagogu (dva
sluaja).
20. Tek u svakom etvrtom postupku,3 s ciljem zatite od prethodnog zlostavljanja,
voen je krivini postupak radi zatite od nasilja u porodici (sedam sluajeva) ili
prekrajni postupak (dva sluaja).
3 Isti odnos je zabeleen i u tuilakim spisima.

157
 21. Kao posledica viegodinjeg nasilja, kod tri maloletna lica zabeleeni su i poku
aji suicida.
22. Meu motivima za vrenje nasilja nad decom dominira injenica da je dolo do
poremeenih odnosa usled konzumiranja alkohola (u devet sluajeva), a od
mah posle toga motiv je bio neposlunost deteta rtve (est sluajeva).
23. Preovlaujui oblik nasilja nad decom jeste fiziko nasilje(29), dok je psihiko
nasilje bilo zastupljeno u 19 sluajeva. U po jednom sluaju bilo je konstatovano
postojanje seksualnog i ekonomskog nasilja.
24. U dva sluaja uinilac je procesuiran zbog uinjenog psihikog nasilja prema
detetu.
25. Oevi uinioci (kojih je ukupno 29) u 27 sluajeva vrili su fiziko nasilje i u 18
sluajeva psihiko nasilje. Majke uinioci (kojih je ukupno etiri) u tri sluaja su
bile fiziki nasilne prema deci, a u dva psihiki nasilne.
26. Najei vidovi fizikog nasilja jesu otvorena aka, telesna snaga uinioca ko
rienjem ruku i nogu, pesnica, ali i sredstva da se telo teko povredi kao to su
remen od kamiona, sekira, no, ipka, vojniki opasa, drveni prut. Bio je i sluaj
gaenja cigarete po telu deteta i uestalog polivanja deteta hladnom vodom. Psi
hiko nasilje, po pravilu, vreno je upuivanjem pretnji, vreanjem i psovanjem.
27. U 12 sluajeva bilo je drugih svedoka, najee drugih lanova porodice, koji su
prisustvovali vrenju nasilja nad detetom.
28. Sticaj je konstatovan u etiri sluaja, kada je bilo vie rtava i kada je uinilac
uinio vie dela.
29. Sauesnitvo tj. saizvrilatvo konstatovano je u samo jednom sluaju.
30. Posmatrajui na uzorku sudskih predmeta (N=32), krivina prijava je u vie od
polovine sluajeva podneta u roku od nekoliko dana nakon izvrenja dela. U 16
sluajeva podneta je odmah ili u roku od jednog dana nakon kritinog dogaaja,
ali bilo je i prijava koje su podnesene i po proteku trideset i vie dana (osam
sluajeva).
31. Interval izmeu podnoenja krivine prijave i podnoenja optunog akta u naj
veem broju sluajeva (15) iznosio je od est do dvanaest meseci, dok je u 12
sluajeva taj rok iznosio do est meseci.
32. Broj odranih roita na glavnom pretresu u prvostepenim krivinim postupcima
kretao se, kao i na celokupnom uzorku, u rasponu od jednog do osam. Najee,
odravano je samo jedno roite.
33. Prvostepena sudska odluka najee je donoena izmeu 12 meseci i 24 meseca
po podnoenju krivine prijave (15), dok je u 11 sluajeva presueno u periodu
od est meseci do godinu dana od dana podnoenja krivine prijave.
34. U sedam sluajeva voen je i postupak u drugom stepenu i period izmeu pod
noenja krivine prijave i donoenja drugostepene sudske odluke najee je bio
izmeu godinu dana i dve godine.
35. Interval izmeu podnoenja krivine prijave i nastupanja pravnosnanosti sud
ske odluke najee je bio izmeu godinu dana i dve godine (17).
36. Prema okrivljenima u predmetima iz uzorka bilo je odreivano, u retkim slua
jevima, zadravanje (dva sluaja), dovoenje (dva sluaja) i pritvor (tri sluaja).
37. Najee preduzimana radnja dokazivanja tokom istrage bilo je sasluanje okriv

158
 ljenog, oteenog i/ili svedoka (trideset sluajeva) i u 11 sluajeva to je bilo je
dino dokazno sredstvo. Ostali dokazi su bili izvetaji lekara specijaliste ili centra
za socijalni rad, ili su izvoeni neuropsihijatrijskim vetaenjem i vetaenjem
teine nanesenih povreda. Na glavnom pretresu, u 23 sluaja izvedeni su isti
dokazi kao i u istrazi, i jedina novina jeste to to je u est sluajeva vreno saslu
anje vetaka.
38. U est sluajeva dete rtva se koristilo pravom da ne svedoi i to u podjednakom
broju sluajeva u istrazi/prethodnom krivinom postupku (tri sluaja), odnosno
samo na glavnom pretresu (tri sluaja). U osam predmeta pravom da ne svedoe
koristili su se i drugi lanovi porodice.
39. Od ukupnog broja maloletnih oteenih koji su dali svoj iskaz u sudskom postup
ku, nema podataka da je ijedno oteeno dete promenilo iskaz tokom postupka.
40. Novu procesnu meru zabrane prilaenja odreenim licima sa elektronskim nad
zorom ili bez elektronskog nadzora (l. 136 st. 2 i 10 ZKP-a) sud ni u jednom
sluaju nije primenio, a nema podataka ni da je tuilatvo trailo da se takva
mera usvoji. Isti podaci vae i za meru iz lana 324 ZKP-a, koju nijedan tuilac
nije traio kako bi zatitio najbolji interes maloletnog oteenog.
41. U dva sluaja javni tuilac odustao je od gonjenja, to je u jednom sluaju re
zultiralo obustavom krivinog postupka, a u drugom donoenjem oslobaajue
presude.
42. Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa u ovim sluajevima nije prime
njen.
43. Pravni lekovi izjavljeni su u devet sluajeva. albu protiv presude prvostepenog
suda najee izjavljivao je samo optueni ili njegov branilac (pet sluajeva), ne
to ree samo ovlaeni tuilac (tri sluaja), a u jednom sluaju albu su izjavile
obe strane. Presude prvostepenog suda su u najveem broju sluajeva pobijane
zbog odluke o visini krivine sankcije (etiri sluaja), zatim iz sva tri zakonska
razloga (tri sluaja), zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja
(jedan sluaj), i u po jednom sluaju zbog bitne povrede odredaba krivinog
postupka i zbog injenice da maloletni oteeni nije imao punomonika po slu
benoj dunosti.
44. U strukturi odluka drugostepenog suda preovlauju presude kojima se ukidaju
prvostepene presude (tri sluaja), potvruje prvostepena odluka (dva sluaja) i
odluke kojima je prvostepena presuda preinaena (dva sluaja).
45. Struktura izreenih krivinih sankcija pred prvostepenim sudom u postupcima
koji se se vodili radi zatite maloletnih lica kao oteenih, odgovaraju podacima
koji su dobijeni na ukupnom uzorku. Najvie je uslovnih osuda (23), dok su ka
zne zatvora izreene sedmorici uinilaca.
46. Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi izreena je samo
stalno samo u jednom sluaju, dok su u est sluajeva mere bezbednosti obave
znog leenja bile izreene uz glavnu krivinu sankciju.
47. Duina kazni zatvora izreenih prvostepenim sudskim odlukama kretala se u
rasponu od tri meseca (dva sluaja) do dvadeset meseci (dva sluaja), s tim to
je najee izricana kazna zatvora u trajanju od godinu dana (12 sluajeva) i u
trajanju od est meseci (osam sluajeva).
48. U najveem broju sluajeva, sud koji je sudio u prvom stepenu nije naao ote

159
 avajue okolnosti (dvadeset sluajeva). Tamo gde ih je bilo, pojavljivale su se
uobiajene konstatacije poput ranije osuivanosti (deset sluajeva).
49. Samo u etiri sluaja sud nije naao nijednu olakavajuu okolnost, dok je u 11
sluajeva bila utvrena samo jedna olakavajua okolnost.
50. Meu olakavajuim okolnostima, roditeljstvo uinioca nalazi se na prvom me
stu u skoro polovini sluajeva. Zatim slede ranija neosuivanost, priznanje
krivinog dela, korektno dranje, imovinsko stanje i nezaposlenost, ali i konsta
tacija da je uinilac porodian ovek.
51. U strukturi mera bezbednosti izreenih odlukama prvostepenog suda (est) i u
ovim sluajevima dominira mera obaveznog leenja alkoholiara (etiri sluaja).
Mere su u tri sluaja bile izreene uz efektivnu kaznu zatvora, i u preostala dva
sluaja, uz uslovnu osudu.
52. Podaci koji su prikupljani o primeni Zakona o maloletnim uiniocima krivinih
dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, pokazuju da se iz sudskih spisa
(N=32) pouzdano moglo zakljuiti da su u polovini sluajeva uesnici u postup
ku imali sertifikat za postupanje i skoro u tolikom procentu taj podatak nije bio
zabeleen u sudskim spisima.
53. Punomonik po slubenoj dunosti bio je postavljen maloletnom oteenom u
polovini sluajeva (N=40), dok u sluaju na 15 maloletnih oteenih to nije bilo
uinjeno.
54. Tuilatvo je u samo 12 sluajeva u kojima su oteena maloletna lica, trailo
izvetaj nadlenog organa starateljstva, i ni u jednom sluaju nije bilo zabelee
no da je centar za socijalni rad pozvao predstavnika javnog tuilatva da prisu
stvuje konferenciji sluaja.
55. Predstavnici javnog tuilatva su u 11 sluajeva predloili psiholoko vetae
nje maloletnog oteenog (N=40), na sledee okolnosti: da li je dete sposobno
da svedoi (est sluajeva), da li postoje posledice nasilja po psihiko zdravlje
deteta (etiri sluaja) i struktura linosti deteta (jedan sluaj). U tri sluaja sud
je odbio predlog za psiholoko vetaenje deteta, jednom na predlog tuilatva i
dva puta na predlog odbrane.
56. U sudskim postupcima obuhvaenim ovim uzorkom, sasluana su 23 maloletna
oteena lica. Petnaestoro dece dalo je svoj iskaz prethodno dalo u centru za so
cijalni rad ili u MUP-u, a jedno na oba mesta. Dvadesetoro maloletnih oteenih
dalo je svoj iskaz u toku sudskog postupka: devetoro samo jednom, desetoro
dva puta i jedno tri puta. Isti podaci se dobijaju i za broj svedoenja maloletnih
oteenih do pravnosnanog okonanja postupka, to znai da i u onim sluajevi
ma u kojima je predmet vraen na ponovno postupanje, nije obavljeno ponovno
sasluanje dece.
57. Sasluanja dece su vrena u sudu, dok je u sluaju sumnje na seksualno nasilje
iskaz deteta uzet van prostorija suda i pomou tehnikih sredstava za prenos
slike i zvuka.
58. Od 18 predmeta u kojima su sasluana maloletna lica tokom sudskog postupka, u
polovini sluajeva sasluanju je prisustvovao psiholog ili drugo struno lice, dok
se u preostalih devet sluajeva sasluanje deteta obavilo bez prisustva psihologa.
Samo u tri sluaja iz sudskih spisa se moglo zakljuiti da je psiholog ranije video
dete, kao i da je u tri sluaja sudija pitanja postavljao posredstvom strunog lica.

160
 U svim ostalim sluajevima pitanja maloletnom oteenom je postavljao sudija
direktno.
59. Iznenauje podatak da su samo u dva sluaja maloletne rtve odbile da daju svoj
iskaz na glavnom pretresu, budui da u osam sluajeva maloletni oteeni morali
svoj iskaz da daju u prisustvu osumnjienog odnosno osumnjiene. Bez prisu
stva stranaka sasluavana su deca u sedam sluajeva, s tim to je u dva sluaja
to uinjeno u prisustvu majke, odnosno oca, kao zakonskog zastupnika. Jedina
ohrabrujua injenica koju je ovo istraivanje pokazalo jeste to to ni u jednom
sluaju nije vreno suoavanje maloletne rtve i uinioca.
60. Samo u tri sudska predmeta zastupnik deteta istakao je imovinskopravni zahtev
u dva sluaja zakoski zastupnik i u jednom sluaju punomonik po slubenoj
dunosti.

Iako je Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti malo

letnih lica donet 2006. godine, njegovoj primeni u delu koji se tie krivinopravne zatite
maloletnih oteenih, nije se posveivala vea panja.
Podaci upuuju na to da je potrebno jo mnogo toga uraditi kako bi se unapredila pra
vosudna praksa u odgovoru na porodino nasilje prema deci, ali se osnovne preporuke
mogu izvesti iz svih gorenavedenih rezultata:

1. Ustanoviti mehanizam za praenje primene treeg dela Zakona o maloletnim

uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, kojim bi se
pratilo trajanje krivinih postupaka i postupanje nadlenih organa, visina izre
enih krivinih sankcija i primena posebnih mera zatite maloletnih oteenih
uvoenjem bolje i detaljnije administrativne evidencije o postupcima.
2. Organizovanje konferencije sluaja u skladu sa optim i posebnim protokolom o
zatiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, na kojoj bi se procenio ri
zik od postojeeg nasilja, ali i od mogueg budueg nasilja po dete rtvu i ostale
nenasilne lanove porodice; i u skladu s procenjenim rizikom i hitnou, predu
zeti odgovarajue mere zatite (podnoenje tube za mere zatite po Porodinom
zakonu ili zahtevanje da se odrede procesne mere zabrane prilaska rtvi u skladu
sa Zakonikom o krivinom postupku; da se odredi policijsko zadravanje ili pri
tvor osumnjienom) i sainiti plan dugorone zatite i praenja deteta i porodice.
3. Spreiti nastanak sekundarne viktimizacije deteta rtve na taj nain to e se
iskaz deteta tokom istranog postupka uzeti pomou sredstava za audio i video
beleenje slike i zvuka, uz prisustvo psihologa ili osobe od poverenja koju dete
zna i na mestu koje je prilagoeno uzrastu deteta (skrin soba centra za socijalni
rad ili druge ustanove za zatitu dece, u koli, vrtiu).
4. Opremiti posebnu prostoriju u sudu (za oteene i svedoke krivinih dela) u ko
joj bi maloletni oteeni boravili pre glavnog pretresa, i iz koje bi putem sredsta
va za audio i video beleenje slike i zvuka mogli da daju svoj iskaz (to se moe
postii i korienjem relativno jeftine opreme kao to je skype).
5. Obezbediti edukaciju za sudije, tuioce i psihologe koji prisustvuju sasluanju
maloletnih oteenih s ciljem definisanja jasnih pravila o sasluanju maloletnih
oteenih (u sudnici i putem sredstava za audio i video beleenje slike i zvuka) i
nainu na koji se pitanja prilagoavaju uzrastu maloletnog oteenog.

161
 6. Obezbediti edukaciju za sudije, tuioce i policijske slubenike o razumevanju
dinamike i konteksta porodinog nasilja, utvrivanja ko je primarni agresor, a
ko je postupao u samoodbrani, kakve su psiholoke posledice nasilja, i ta bi se
moglo smatrati olakavajuim odnosno oteavajuim okolnostima.
7. Izmeniti Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih lica, kako bi se:

propisalo da tokom istranog postupka iskaz deteta, ukoliko nije uzet putem
sredstava za audio i video beleenje slike i zvuka, bude uzet onako kako ga je
maloletni oteeni/a rekao/la, bez prepriavanja detetovih rei. Ukoliko je optu
eni roditelj s kojim maloletni oteeni/a ivi u istom domainstvu, preporuka bi
bila da se taj iskaz kovertira do glavnog pretresa, kako bi se smanjila opasnost
po dete rtvu da promeni ili povue svoj iskaz. Na profesionalcu koji je iskaz
uzeo od deteta rtve bi tada leala obaveza da taj iskaz interpretira za potrebe
istranog postupka;
obezbedilo da maloletni oteeni ne budu dovedeni u situaciju da svoj iskaz daju
direktno pred optuenim koji nema branioca;
u delu koji se tie istranog naela suda/tuilatva, ustanovila obaveza provere
po slubenoj dunosti da li su u odnosu na uinioca bile izricane mere zatite po
Porodinom zakonu ili zatitne mere po Zakoniku o krivinom postupku ili po
Zakonu o prekrajima, kao i da li ih je on krio;
u delu u kojem je re o posebnom sertifikatu za postupanje u ovim predmetima,
uveo poseban sertifikat za advokate koji ele da zastupaju maloletna lica kao
oteene i kojima bi bilo zabranjeno da postupaju kao branioci okrivljenih (bilo
punoletnih bilo maloletnih lica) u svim sluajevima koji se vode povodom kri
vinih dela u kojima predmetni zakon garantuje pravo na zastupanje maloletnih
oteenih.

162
LITERATURA

1. DEO Autorski radovi i izvetaji

ASTRA, Trgovina ljudima u Republici Srbiji, izvetaj za period 20002010, Beograd, 2011,
http://www.astra.org.rs/wp-content/uploads/2008/07/palermo-2010-SRP-web.pdf;
Atanackovi, D, Kriterijumi odmeravanja kazne, Prosveta, Beograd, 1975;
Babovi, M, Gini, K, Vukovi, O, Mapiranje porodinog nasilja prema enama u Centralnoj
Srbiji, Projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, Uprava za rodnu ravno
pravnost Ministarstva rada i socijalne politike, Beograd, 2010;
Bai, F, Pavlovi, , Kazneno pravo posebni dio, Informator, Zagreb, 2001;
Cannavale, F. J, Falcon, W. D, Witness Cooperation: with a handbook of witness manage-
ment, Lexington Books, Lexington, 1976;
CEDAW, Consideration on reports submitted by States parties under article 18 of the Con-
vention on Elimination of All Forms of Discrimination against Women, Initial Reports of
States Parties: Serbia, 2006;
Christie, N, The ideal victim, u: E. Fattah (ur.) From Crime Policy to Victim Policy, Macmi
llan, Basingstoke, 1986;
Cvjetko, B, Altrnativa pokretanju kaznenog postupka prema maloljetnim i mlaim puno
ljetnim poiniteljima kaznenih djela, odnosno alternativa pokretanju kaznenog postupka u
predmetima nasilja u obitelji, Temida, br. 1, 2006, str. 4353;
iri, J, orevi, , Sepi, R, Kaznena politika sudova u Srbiji, Centar za mir i razvoj demo
kratije, Beograd, 2006, str. 8997;
opi, S, Nasilje u porodici i drutvena reakcija, u: Nikoli-Ristanovi, V. (ur.) Porodino
nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej, 2002, str. 91105;
opi, S, Nikoli-Ristanovi, V, Petrovi, N. M, Nasilje u porodici u Vojvodini i drutvena
reakcija, u: Nikoli-Ristanovi, V. (ur.) Nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretari
jat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad, 2010, str. 93125;
Dankwort, A, Impact of Batterers Program, Violence against Women, 1999, vol. 5, str. 30-
33;
Dii, N, Pregled najvanijih odredaba Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica usklaenost sa meunarodnim standardima, Zbirka
odluka o ljudskim pravima IV Presude Evropskog suda za ljudska prava o pitanjima koja se
odnose na maloletnike, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2006, str. 15;
orevi, , Krivinopravni aspketi nasilja u porodici, Pravni ivot, br. 9, 2007, str. 5567;
orevi, , Krivina dela nasilja u porodici, Revija za kriminologiju i krivino pravo, vol.
45, br. 3, 2007, str. 121133;
orevi, , Stvarno kajanje, Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivino pravo, br.
4, 1990, str. 3141;

163
 orevi, M, orevi, , Krivino pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekrajnog
prava, Projuris, Beograd, 2007;
uri, V. i dr., Uticaj javnog tuioca na kaznenu politiku sudova u Srbiji, u: Javno tui-
latvo, policija, krivini sud i suzbijanje kriminaliteta, Udruenje javnih tuilaca i zamenika
javnih tuilaca Srbije, Beograd, 2008, str. 17209;
uri, V, Jovaevi, D, Krivino pravo posebni deo, Beograd, 2006;
Edleson, J. L, Emerging Responses to Children Exposed to Domestic Violence. Harrisburg,
PA: VAWnet, a project of the National Resource Center on Domestic Violence, 2011; Retrie
ved 01/29/2012, from: http://www.vawnet.org;
Finkelhor, D. i dr., Stopping Family Violence, Sage Publications, Newbury Park, 1988;
Gai Marui, R, Zdravstveni aspekti nasilja nad decom, mogunosti ranog otkrivanja i
blagovremene zatite, u: Milosavljevi, M, (ured.) Nasilje nad decom, Fakultet politikih
nauka, Univerzitet u Beogradu, 1998, str. 4776;
Gruba, M, Krivino procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP Slubeni glasnik
Beograd, 2005;
Gruba M, Lazarevi LJ, Komentar Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivi-
nopravnoj zatiti maloletnih lica, Justnijan, Beograd, 2005;
Hagemann, C, Typology of Domestic Violence Laws in Council od Europe Member States,
CAHVIO (2009) 13, Strasbourg, 2009;
Ignjatovi, , Simeunovi-Pati, B, Viktimologija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Dosije, Beograd, 2011;
Ignjatovi, T. (ur.) Nasilje nad enama prepreka razvoju: Meunarodni dokumenti, Autono
mni enski centar, Beograd, 2005;
Ignjatovi, T, Nasilje prema enama u intimnom partnerskom odnosu: model koordiniranog
odgovora zajednice, Rekonstrukcija enski fond, Beograd, 2011;
Jankovi, S, Moe li porast broja krivinih dela predstavljati oteavajuu okolnost kod od
meravanja kazne, u: Kron, L, Knei, B. (ur.) Kriminal i dravna reakcija: fenomenologija,
mogunosti, perspektive, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, str. 193-
207;
Jeki, Z, Dani, R, Krivino procesno pravo, Beograd, 2005;
Jovanovi, S, Pravna zatita od nasilja u porodici, Institut za kriminoloka i socioloka istra
ivanja, 2010;
Jovanovi, S, Luki, M, Tretman nasilnika, Socijalna misao, br. 13, 1999, str. 3948;
Jovanovi, S, Savi, M, Nacionalni mehanizam upuivanja rtava trgovine ljudima, Atina,
Beograd, 2008;
Kiurski, J, Uloga javnog tuioca u gonjenju uinilaca nasilja u porodici, u: B. ubrilo (ur.)
Zatita od nasilja u porodici u izbeglikoj i raseljenikoj populaciji, Mrea humanitarnih
pravnih kancelarija UNHCR, Beograd, 2005, str. 107120;
Klein, A, A Protocol for the Sentencing of Offenders, u: Inter Balkan Conference: Strategi-
es to Combat Domestic Violence, 1996, sect. F;
Kneevi Tomaev, Lj, Krivinopravna zatita od nasilja u porodici s posebnim osvrtom na
maloletne uinioce i rtve, Bilten sudske prakse VSS, br. 1, 2009;
Konstantinovi Vili, S, Petrui, N, Krivino delo nasilja u porodici pravna praksa u
Republici Srbiji, enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Ni, 2004;
Konstantinovi Vili, S, Petrui, N, Krivino delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna
praksa u Beogradu i Niu, Autonomni enski centar iz Beograda, enski istraivaki centar
za edukaciju i komunikaciju iz Nia, Beograd, 2007;
164
 Lalevi, S. M, Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskog jezika, Nolit, Beograd, 2004;
Lazarevi, J, Nasilniko ponaanje, u: D. Radovanovi (ur.) Delikti nasilja, Institut za kri
minoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2002, str. 101104;
Lazarevi, J, Krivina dela sa elementom nasilja, sa posebnim osvrtom na krivina dela na
silja u porodici i nasilnikog ponaanja, Bilten sudske prakse VSS, br. 3, 2002;
Lazarevi, Lj, Delikti nasilja krivinopravni aspekt, u: D. Radovanovi (ur.) Delikti na-
silja: kriminoloki i krivinopravni aspekt, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja,
Beograd, str. 1122;
Lazarevi, Lj, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Savremena administracija,
Beograd, 2006;
Lazarevi, Lj, Krivino pravo, posebni deo, Savremena administracija, Beogad, 2000;
Lazarevi, Lj, Jugoslovenska kriminalna politika u oblasti represije, Jugoslovenska revija
za kriminologiju i krivino pravo, br. 12, 1986;
Lenz, H. J, Puchert, R, Violence within the family: men as victms, u: Council of Europe,
Violence within the family: the place and role of men, 2005, str. 1726;
Lffelmann, M, The Victim in Criminal Proceedings: A Systematic Portrayal of Victim Pro-
tection under German Criminal Procedure Law, www.unafei.or.jp/english/pdf/PDF_rms/
no70/p031-40.pdf;
Luki, M, Jovanovi, S, Drugo je porodica: nasilje u porodici nasilje u prisustvu vlasti,
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2001;
Luki, M, Jovanovi, S, Konkurentnost ena na tritu rada: (ne)ravnopravne - na poslu i u
kui, Socijalna misao, br. 1, 2003, str. 29-55;
Luki, M, Jovanovi, S, Nasilje u porodici: od predrasuda do objektivno zasnovanih teorija,
Socijalna misao, br.13/1999, str. 724.
Markovi, I, Primjena odredbe o nasilju u porodici u Republici Srpskoj, Temida, br. 2, 2003,
str. 5360;
Mili, A, Sociologija porodice, igoja tampa, Beograd, 2001;
Miloevi, N, Nasilje u porodici u sudskom postupku, u: B. ubrilo (ur.) Zatita od nasilja
u porodici u izbeglikoj i raseljenikoj populaciji, Mrea humanitarnih pravnih kancelarija,
Beograd, 2005, str. 121130;
Mrvi Petrovi, N, Kriza zatvora, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2007;
Mrvi Petrovi, N, Krivino pravo posebni deo, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP
Slubeni glasnik, Beograd, 2011;
Mrvi Petrovi, N, orevi, , Mo i nemo kazne, Vojna knjiga, Beograd, 1998;
Mrevi, Z, Radisavljevi, S, Milivojevi, S, Kaznena politika i krivini postupak kao mera
zatite dece od nasilja nedostaci i pravci moguih promena, u: Trajkovi, R. (ur.) Za-
tita dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Ministarstvo za brigu o porodici, Beograd, str.
129140;
Nikoli Ristanovi, V, Od rtve do zatvorenice: nasilje u porodici i kriminalitet ena, Vik
timoloko drutvo Srbije, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2000;
Nikoli Ristanovi, V. (ur.) Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije, Prome
tej, Beograd, 2002;
Nikoli Ristanovi, V, Dokmanovi, M, Meunarodni standardi o nasilju u porodici i njiho-
va primena na Zapadnom Balkanu, Prometej, Beograd, 2006;
Nikoli Ristanovi, V, Stevkovi, Lj, Karakteristike fizikog i seksualnog nasilja u poro
dici analiza poslednjeg sluaja nasilja, u: Nikoli Ristanovi, V. (ur.) Nasilje u porodici

165
 u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad,
2010, str. 7992;
Nikoli Ristanovi, V, ene kao rtve kriminaliteta, Nauna knjiga, Beograd, 1989;
Pear, J, Viktimologija druine, Revija za kriminalistiko in kriminologijo, 1984, br. 2, str.
144145;
Peri, O, Razvoj maloletnikog krivinog prava i reenja zastupljena u novom krivinom
zakonodavstvu o maloletnicima u Republici Srbiji, Brani, 12/2007, str. 137138
Petrovi, N. M, Rasprostranjenost nasilja u porodici u Vojvodini, u: Nikoli-Ristanovi, V.
(ur.) Nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnoprav
nost polova, Novi Sad, 2010, str. 2553;
Petrui, N, Porodinopravna zatita od nasilja u porodici u pravu Republike Srbije, Zbor-
nik Pravnog fakulteta u Kragujevcu, 2006, str. 2147;
Petrui, N, Konstantinovi Vili, S, Porodinopravna zatita od nasilja u porodici u praksi
sudova u Beogradu, Autonomni enski centar i enski istraivaki centar za edukaciju i ko
munikaciju, Beograd, 2008;
Pokrajinski sekretrijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Informacija o sprovoe-
nju Strategije za zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP
Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, 2009. http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/
uploads/contpics/informacija_nasilje_latinica.pdf;
Preventing Child Maltreatment Throught the Promotion of Safe, Stable, and Nurturing Rela
tionships Between Children and Cargivers, Centers for Disease Control and Prevention Nati
onal Center for Injury Prevention and Contro, 2010;
Radovanovi, M, Nasilje u porodici, u: Nacionalni plan akcije za ene SRJ, Beograd, 2000;
Robinson A.L, Reducing Repeat Victimization Among High-Risk Victims of Domestic Vi
olence The Benefits of a Coordinated Community Response in Cardiff, Wales, Violence
Against Women, Volume 12, Number 8, Sage Publications 2006;
Report of the independent expert for the United Nations study on violence against children,
2006. http://www.unicef.org/violencestudy/reports/SG_violencestudy_en.pdf;
Republiki zavod za statistiku, Osuena punoletna lica prema izreenim krivinim sankci-
jama 20052009. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/05/77/
sk12122009.pdf;
Republiki zavod za statistiku, Saoptenje br. 194, god. LX, 01.07.2010;
Republiko javno tuilatvo, Rad javnih tuilatava na suzbijanju kriminaliteta i zatiti ustav-
nosti i zakonitosti u 2007. godini, Beograd, 2008;
Summers, A, Childrens Exposure to Domestic Violence, A Guide to Research and Resour
ces, Permanency Planning for Children Department, National Council of Juvenile and Fa
mily Court Judges, 2006;
Simeunovi Pati, B, Ubistva u Beogradu: kriminoloka studija, Vojno-izdavaki zavod i
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2003;
Simeunovi Pati, B, Ubistva heteroseksualnih partnera: kriminoloke i viktimoloke ka
rakteristike, Temida, br. 3, 2002, str. 314;
Simeunovi Pati, B, Mogunosti prevencije nasilnikog kriminaliteta, u: D. Radovano
vi (ur.) Strategija dravnog reagovanja protiv kriminala, Institut za kriminoloka i sociolo
ka istraivanja, Beograd, 2003, str. 143179;
Simi, I, Petrovi, M, Krivini zakon Republike Srbije: praktina primena, JP Slubeni gla-
snik, Beograd, 2002;

166
 Simi, I, Trenjev, A, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, Slubeni glasnik,
Beograd, 2005;
Slavkovi, I, Ignjatovi, T, Nasilje u porodici ija je odgovornost Prirunik za organizo-
vanje konferencije sluaja za zatitu od nasilja u porodici, Autonomni enski centar, Beograd,
2006, dostupna na http://www.womenngo.org.rs/publikacije-dp/cija-je-odgovornost.pdf;
Stevanovi, I, Poloaj maloletnih lica, rtava zlostavljanja u Republici Srbiji, u: B. ubrilo
(ur.) Nasilje u porodici u izbeglikoj i raseljenikoj populaciji u RS, Mrea humanitarnih
pravnih kancelarija Beograd, 2005, str. 8398;
Stojanovi, Z, Kometnar Krivinog zakonika, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2006;
Suevi, R, Zakonska regulativa obiteljskog nasilja u Hrvatskoj, Temida, br. 2, 2003, str.
6165;
kuli, M, Osnovni elementi normativne konstrukcije krivinog dela nasilja u porodici
neka sporna pitanja i dileme, u: kuli, M. (ur.) Nasilje u porodici, Udruenje javnih tuilaca
i zamenika javnih tuilaca Srbije, Beograd, 2009;
Queensland Police Academy, Domestic Violence: Competency Acquisition Program CP 012,
Brisbane, 1993;
Tanjevi, N, Krivinopravna zatita dece rtava seksualnog nasilja u Srbiji, Temida, br. 4,
2010, Beograd, str. 25;
Todorov, D. (ur.) Izvetaji institucija o nasilju u porodici u 2006., u: Nasilje nad enama u
porodici put do reenja, Pokrajinski ombudsman, Novi Sad, 2007;
UNDP, Podrka rtvama i svjedocima kaznenih djela u Republici Hrvatskoj, 2007;
UNICEF, Behind Closed Doors The Impact of Domestic Violence on Children, 2006, http://
www.unicef.org/protection/files/BehindClosedDoors.pdf;
Walker, L, The Battered Woman, Harper and Row, New York, 1979;
Weisberg, D. K, Appleton, S. F, Modern Family Law: Cases and Materials, Aspen Publishers,
New York, 2002;
WHO, Abuse of the Elderly, 2002, http://www.who.int/violence_injury_prevention;
Zoglin, K, Korisne mere za krivino gonjenje sluajeva nasilja u porodici: neke ideje iz
SAD, Temida, br. 2, 2003, str. 6771.

2. DEO Meunarodni i domai dokumenti i zakonski tekstovi

Committee on the Rights of the Child, General comment No. 13, The right of the child to
freedom from all forms of violence, 2011. http://www2.ohchr.org/english/bodies/crc/docs/
CRC.C.GC.13_en.doc;
Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and
Domestic Violence, CETS No. 210, 2011. http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/
HTML/DomesticViolence.htm;
European Convention on the Exercise of Childrens Rights, CETS No. 160, 1996, http://
untreaty.un.org/unts/144078_158780/17/8/8234.pdf;
Guidelines of the Committee of Ministers of the Council of Europe on child friendly justice,
http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/childjustice/Draft%20guidelines_en.asp;
Krivini zakon Republike Srbije, Slubeni glasnik SRS, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79,
24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90 i Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 16/90,
49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002, 11/2002, 39/2003;
Krivini zakonik, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005, 88/2005ispr., 107/2005-
ispr., 72/2009 i 111/2009;

167
 Ministarstvo pravde RS, Protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica
od zlostavljanja i zanemarivanja, Beograd, 2009;
Ministarstvo pravde RS, Radna verzija zakonika o krivinom postupku od 25. maja 2011.
http://www.mpravde.gov.rs/images/ZKP%20srpski.doc;
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti,
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 15/09;
Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja Slubeni glasnik Republike Sr
bije, br. 122/2008;
Opti Protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Vlada Republike Srbije, Za
kljuak 05 br. 5196/2005, od 25. avgusta 2005, dostupan na http://minoritycentre.org/sites/
default/files/Opstiprotokolzazastitudeceodzlostavljanjaizanemarivanja.pdf;
Porodini zakon, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 18/2005;
Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od zlostavljanja
i zanemarivanja, Reenje Ministarstva Pravde br. 560-01-1/2009-01 od 17. juna 2009.g., do
stupan na http://www.mpravde.gov.rs/images/Posebni%20protokol%20-%20pravosudje.pdf;
Poseban protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazov
no-vaspitnim ustanovama, usvojen od strane Ministarstva prosvete 4.10.2007.g.; dostupan na
http://www.mp.gov.rs/userfiles/projekti/borba-protiv-nasilja/PosebniProtokol.pdf
Predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika, 2009; http://www.parlament.
gov.rs/content/lat/akta/predzakoni.asp;
Skuptina AP Vojvodine, Odluka o strategiji za zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika
rodno zasnovanog nasilja u APV za period od 2008. do 2012. godine, Slubeni list AP Voj
vodine, br. 20/2008;
UN Guidelines on Justice in Matters Involving Child Victims and Witnesses of Crime
(ECOSOC resolution 2005/20), http://www.apav.pt/portal/pdf/ECOSOC_RESOLUTI
ON_2005-20.pdf;
Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 98/2006;
Vlada RS, Nacionalna strategija za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u porodici
i u partnerskim odnosima, http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678;
Vlada RS, Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (Zakljuak Vlade
RS, 05 broj: 5196/2005 d 25. 8. 2005.);
Zakljuak o usvajanju Akcionog plana za sprovoenje Nacionalne strategije za prevenciju i
zatitu dece od nasilja (20102012), Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 15/2010;
Zakljune primedbe Komiteta za prava deteta: Republika Srbija, CRC/C/SRB/CO/1, donete
6. juna 2008.g., dostupne na sajtu Uprave za ljudska i manjinska prava, http://www.ljudska
prava.gov.rs/sites/default/files/u3/konvencije/konvencija-o-pravima-deteta/zakljucna_zapa
zanja_inic_izv_crc.doc;
Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom, Slubeni glasnik Republike Srbije, br.
16/2002, 115/2005 i 107/2009;
Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije, Slubeni glasnik Repu
blike Srbije, br. 10/2002;
Zakon o izmjenama i dopunama Kaznenog zakona, Narodne novine, br. 129/2000;
Zakon o javnom tuilatvu, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 116/2008, 104/2009,
101/2010;
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Slu
beni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005;

168
 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list SRJ, br. 70/2001, 68/2002, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 58/2004, 85/2005, 115/05, 49/07, 20/09 - dr. zakon, 72/09, 76/10.;
Zakonik o krivinom postupku, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 46/06;
Zakon o oruju i municiji, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94,
44/98, 39/2003, 101/2005 dr. zakon, 85/2005 dr. zakon i 27/2011 odluka Ustavnog suda;
Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima Slubeni
glasnik Republike Srbije - Meunarodni ugovori, br. 19/2009;
Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja
i seksualnog zlostavljanja, Slubeni glasnik Republike Srbije Meunarodni ugovori, br.
1/2010;
Zakon o prepreevanju nasilja v druini, Uradni list RS, br. 16/08;
Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 104/09;
Zakon o ureenju sudova, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 116/08, 104/2009;
Zakon o ratifikaciji Konvencije o pravima deteta, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovo
ri, br. 15/90 i Slubeni glasnik Republike Srbije Meunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97;
Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Slubeni list
SFRJ Meunarodni ugovori, br. 11/81;

169
 Slaana Jovanovi
Biljana Simeunovi Pati
Vanja Macanovi

KRIVINOPRAVNI ODGOVOR NA NASILJE U PORODICI U VOJVODINI

Izdava:
Pokrajinski sekretarijat za rad,
zapoljavanje i ravnopravnost polova

Za izdavaa:
Miroslav Vasin

Recenzentkinje:
prof. dr Nevena Petrui
prof. dr Slobodanka Konstantinovi Vili
prof. dr Nataa Mrvi Petrovi

Lektori:
Aleksandra Borojev
Milo Zubac
Sanja Radakovi

Grafiko oblikovanje i dizajn:

DNK Creative Studio, Novi Sad

tampa:
Uprava za zajednike poslove pokrajinskih organa Odsek za poslove tamparije

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
343.54/.55(497.113)
Jovanovi, Slaana
Krivinopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini / Slaana Jovanovi, Biljana
Simeunovi Pati, Vanja Macanovi. - Novi Sad : Pokrajinski sekretarijat za rad,
zapoljavanje i ravnopravnost polova, 2012 (Novi Sad : Uprava za zajednike poslove
pokrajinskih organa). - 170 str. : ilustr. ; 25 cm
Tira 500. - Bibliografija.
ISBN 978-86-910051-5-3
1. Simeunovi-Pati, Biljana 2. Macanovi, Vanja
a) Nasilje u porodici - Vojvodina
COBISS.SR-ID 272063751

170