SADRAJ

1. UVODNA RAZMATRANJA ............................................................................................................................................................... 7 2. UOPTENO O TRAGOVIMA............................................................................................................................................................. 9 3. TRAGOVI DROGA .......................................................................................................................................................................... 10 4. OSNOVNI POJMOVI O DROGAMA ................................................................................................................................................ 11 4.1. NARKOTICI ............................................................................................................................................................................ 12 4.1.2 MORFIJUM..................................................................................................................................................................... 14 4.2. DEPRESANTI ......................................................................................................................................................................... 15 4.2.1. SEDATIVI ....................................................................................................................................................................... 16 4.2.2. BARBITURATI ................................................................................................................................................................ 17 4.3. STIMULANSI.......................................................................................................................................................................... 18 4.3.1. KOKAIN ......................................................................................................................................................................... 19 4.4. HALUCINOGENE DROGE ....................................................................................................................................................... 20 4.4.1. LSD ................................................................................................................................................................................ 20 4.4.2. HAI ............................................................................................................................................................................ 22 4.5. VREME DETEKCIJE ................................................................................................................................................................ 23 5. KRIMINALISTIKO - TEHNIKA OBRADA TRAGOVA DROGA ......................................................................................................... 24 6. IDENTIFIKACIJA DROGA ................................................................................................................................................................ 27 7. PRIMENA FIZIKO HEMIJSKIH METODA U CILJU IDENTIFIKACIJE DROGA U LABORATORIJI ...................................................... 29 7.1. ISPITIVANJE MATERIJALNIH TRAGOVA ORGANSKOG POREKLA ........................................................................................... 29 7.2. HROMATOGRAFSKE METODE .............................................................................................................................................. 30 7.2.1. GASNA HROMATOGRAFIJA ........................................................................................................................................... 31 7.2.2. TANKOSLOJNA HROMATOGRAFIJA............................................................................................................................... 32 7.3. MASENA SPEKTROMETRIJA .................................................................................................................................................. 34 7.4. SPEKTROFOTOMETRIJA ........................................................................................................................................................ 35 7.4. TESTOVI NA DROGE .............................................................................................................................................................. 43 8. PRETRESANJE PREVOZNIH SPREDSTAVA U CILJU PRONALAENJA DROGA .................................................................................. 45 8.1. PRETRESANJE PRTLJAGA....................................................................................................................................................... 48 8.2. PRETRESANJE LICA................................................................................................................................................................ 48 9. PREVENTIVNI KRIMINALISTIKI PRISTUP U ODNOSU NA KRIMINAL U SPREZI SA ZLOUPOTREBOM DROGA ............................... 49 10. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ....................................................................................................................................................... 50 11. LITERATURA................................................................................................................................................................................ 51

1. UVODNA RAZMATRANJA
Droga je ovekov pratilac od pradavnih vremena. Hiljadama godina odreene biljke su se koristile za ceremonije, magiju i uitke, ali i u medicinske svrhe. Razvojem prirodnih nauka dolo se do nekih novih saznanja i umea tako da se u dananje vreme hemijskom sintezom moe doi do aktivnih sastojaka tih biljaka, koji imaju mnogo jai uinak od samih matinih biljaka. Dananje mogunosti meunarodnog prevoza i trgovine znaajno su smanjile razdaljine izmeu svetskih lokaliteta i drava. Biljke i droge prelaze lokalne granice i ire se u svetske krugove to pogoduje razvoju trgovanja i krijumarenja drogama. Upravo ti oblici krijumarenja drogama spadaju u najtee oblike kriminalne aktivnosti pojedinaca i zloinakih organizacija. Vlade kontroliu proizvodnju, prodaju i upotrebu droga, a cilj tog kontrolnog sastava je ograniavanje upotrebe droga u medicinske i naune svrhe. Zloupotreba i trgovina drogom veliki je zakonski problem jer stvara visoki nivo kriminaliteta. Takoe je znaajno spomenuti pojam korupcije zbog velikih sredstava koja se obru u nezakonitoj trgovini drogom. Trgovina drogom modernizovala se i usavrila do te mere da predstavlja pretnju javnoj sigurnosti, i generalno sigurnosnom stanju u dravi. Zloupotreba droga tetno utie na potroae pojedince i drutvo u kojem ive. Na samog konzumenta deluje loe u smislu tekih fizikih psihikih, psiholokih, emotivnih, duevnih, socijalnih i financijskih problema. Zadnji navedeni uzrok su upadanja u jo iri spektar kriminalnih delatnosti kao to su prostitucija, krae, prevare, ucene, utaje, razbojnitva pa i ubistva kao najtea dela, a sve u svrhu nabavljanja sredstava za kupovinu droge.

Zloupotreba droge utie i na meunarodne odnose. Razlog tome je stalna razmena izmeu zemalja u smislu proizvodnje i ilegalne trgovine. Zemlje imaju zbog toga jako kritian stav, nemaju uspeha u ograniavanju proizvodnje i redukcije potranje. Ustaljene modalitete nekad zamene novi, neki stari se gase, ali nikad se taj zaarani krug ne prekida donosei sa sobom kriminalitete, tune ljudske sudbine i gotovo nereive velike socijalne probleme.

2. UOPTENO O TRAGOVIMA
Trag se moe definisati kao svaka materijalna prom ena nastala u vezi s krivinim delom. Tragovi upuuju na postojanje krivinog dela na nain i sredstvo izvrenja, predstavljaju dokaz koji moe nezavisno i objektivno povezati osumnjienog, odnosno rtvu s objektom ili mestom kriminalnog dogaaja ili pak povezati osumnjienog sa rtvom. Takoe, upuuju na motiv izvrenja krivinog dela, kao i na identitet nepoznatog poinitelja ili rtve, a mogu doprineti utvrivanju da li mesto dogaaja zaista ono mesto na kojem se krivino delo i dogodilo. Ovo poslednje je vano zbog injenice to tragovi mogu nastati na dva naina: neposrednim kontaktom s telom ili odeom osobe, predmetom ili mestom dogaaja, te posredno - prenoenjem na rtvu, poinitelja, svedoka, predmet ili mesto dogaaja (tzv. sekundarni prenos). Pri tome treba imati na umu da se materijalni tragovi pojavljuju u dva oblika : kvantitativnom obliku - koliina: mikrotragovi (nisu vidljivi okom) i makrotragovi (oku vidljivi), kvalitativnom obliku - vrsta: bioloki, hemijski, fiziki i ostali (Tablica 1). Bioloki krv sperma slina ostale izluevine Hemijski niti hemikalije staklo zemlja barut Fiziki otisci prstiju oruje rukopis crte otisci Ostali marka odee analiza glasa poligraf fotografije

Tabela 1. Podela tragova Postoje brojne klasifikacije tragova, od one prema vrsti krivinog dela, vrsti materijala, nainu nastanka kao i klasifikacije prema njihovom poreklu. Ova poslednja klasifikacija ima veliku vrednost kao podsetnik pri izboru najpogodnijih metoda za prikupljanje i uvanje dokaznog materijala.

3. TRAGOVI DROGA

Problematika droga je veoma kompleksna tako da je nemogue razmatrati sve njene aspekte. Ovde e biti rei o kriminalistiko tehnikom gleditu vezanom za metode i naine identifikacije droga.1 Da bi ti poslovi mogli to uspenije da se obave, podeljeni su u tri dela: Osnovni pojmovi o drogama Kriminalistiko tehnika obrada tragova droga Identifikacija droga.

Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000

10

4. OSNOVNI POJMOVI O DROGAMA

Re droga potie od francuske rei drogue - to znai lekarija, nepreraen lek, farbarska roba, tj. u irem znaenju: sirovi ili napola preparirani proizvodi, ivotinjskog ili mineralnog porekla, koji slue za lekove, kozmetike ili tehnike potrebe. Oigledno je da ovako definisana droga ima veoma male veze sa onim to se pod tim pojmom u kriminalstici podrazumeva. 2 Meutim, kada imenici droga dodamo pridev opojna, dobijamo pojam koji ima sasvim odreeno znaenje. Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga pod tim podrazumeva supstancu prirodnog i sintetikog porekla ijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu oteenja zdravlja ili da na neki drugi nain ugroze ljudski integr itet u fizikom, psihikom ili socijalnom smislu. Vremenom, ovaj se pojam se sve vie ograniavao u govornom i u naunom jeziku, pa se pod njim podrazumevaju ne samo opojne droge nego i neke druge supstance, sintetikog porekla koje deluju na centralni nervni sistem. Danas je ova re uobiajena u mnogim svetskim jezicima pa i u naem, ak je i od nje izveden i glagol drogirati se. Droge bi u ovom smislu bilo pravilno nazvati psihoaktivnim drogama, a eferova komisija (National Commission, 1972, str. 49) izvela je sledeu definiciju: Psihoaktivna droga je svaka supstanca koja moe modifikovati mentalne funkcije i individualno ponaanje, prouzrokujuu funkcionalne i patoloke promene centralnog nervnog sistema. U naoj zemlji Krivini zakon RS sankcionie proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, kao i omoguavanje uivanja opojnih droga, ali ne zabranjuje uivanje droga, odnosno drogiranje se nesmatra krivinim delom.

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

11

Nasuprot ovoj podeli iz Krivinog zakona, u strunoj literaturi n ailazimo na razne droge koje se, uglavnom, svode na dve, i to prema farmakolokim svojstvima droge, i prema njihovom dejstvu na ljudski organizam. Prema farmakolokim svojstvima opojne droge se dele na: narkotike (opijum, morfijum, kodein, heroin), depresore (barbiturati, sedativi, organski rastvarai), stimulanse ( kokain, amfetamin), halucinogene (marihuana, hai, LSD, meskalin, STP i anabolike steroide. Prema dejstvu na ljudski organizam dele se na: droge koje prouzrukuju samo psihiku zavisnost i droge koje prouzrukuju i fiziku i psihiku zavisnost.

4.1. NARKOTICI

Psihoaktivni lek ili psihoaktivna droga (takoe psihofarmaceutski ili psihotropski lek) je hemijska supstanca koja prolazi krozkrvno-modanu barijeru i dejstvuje prvenstveno na centralni nervni sistem gde menja funkciju mozga, to dovodi do promena upercepciji, raspoloenju, svesti, spoznaji, i ponaanju.
3

Ovi

lekovi

mogu

biti

korieni rekreativno, sa namerom menjanja spoznaje, za ritualne ili duhovne namene, kao orue za studiranje ili menjanje uma, ili terapeutski kao lek. Zato to psihoaktivne supstance proizvode subjektivne promene svesti i raspoloenja koje mogu biti prijatne za korisnika (npr.euforija), ili korisne (npr. poviena okretnost), mnoge psihoaktivne supstance se zloupotrebljavaju. Drugim reima, ove

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

12

supstance se koriste prekomerno, uprkos rizika od negativnih posledica. Dugotrajna upotreba pojedinih psihotropskih lekova, moe da izazovefiziku zavisnost. Rehabilitacija od droga ima za cilj prekidanje ciklusa zavisnosti putem upotrebe kombinacije psihoterapije, grupa za podrku, i kontrolisane primene psihoaktivnih supstanci.

Sl. 4.1. Asortman psihoaktivnih lekova

4.1.1 HEROIN

Heroin je prirodna, teka droga koja se prizvodi iz morfina, Prema delovanju pripada opioidima. Najjai je narkotik; Njegova proizvodnja i upotreba su zabranjene. Ima veliki potencijal za razvoj zavisnosti i ako se uzima svaki dan, zavisnost se razvija za 10-20 dana.4 Deluje za 5-8 minuta nakon umrkavanja, uzet intravenski deluje gotovo trenutno izaziva osjeaj euforije. Promene u ponaanju su esta pospanost, nezainteresovanost za donedavno najblie osobe i okolinu, telesno slabljenje.

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

13

Heroin se konzumira umrkavanjem (brzo se apsorbira preko sluznice), puenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i ud isanje njegovih para - tzv juri zmaj, hvatanje zmaja) ili injekcijom (intravenski). Prie o potkonom ili intramuskularnom ubrizgavanju heroina su jo neke od apsurdnih dezinformacija (takav unos heroina pomeanog s kiselinom izaziva neizdriv bol i otekline sklone infekcijama koje traju mesecima). Puenjem, heroin stie do mozga za svega 7 sekundi, najjai, euforini efekt osea se nakon 5-7 minuta, dok se kod intravenoznog uzimanja dogaa za 10-20 sekundi. Doza zavisi od naina uzimanja i tolerancije (intravenski bez tolerancije 5-10 mg, puenje 15-25 mg), isto tako i jaina delovanja i trajanje (obino 3 -5 sati). Inicijalni efekat odmah nakon uzimanja je ogroman, euforian val kojeg prate oseaji oputenosti, sigurnosti, nestajanja bola, i napetosti. Ljutnja, frustracije i agresivnost nestaju, javljaju se sigurnost i ljubav prema sebi. Nakon prolaska poetne euforije javlja se ugodan, oputen oseaj zadovoljstva i smirenosti. Ponekad, posebno kod prvih uzimanja, mogua je munina i povraanje. Heroin je depresor centralnog nervnog sistema: usporava srce, disanje,

smanjuje krvni pritisak, uzrokuje irenje krvnih sudova i smanjenu aktivnost creva, to uzrokuje zatvor.

4.1.2 MORFIJUM

Morfin (ranije i morfijum) je prirodni alkaloid koji se dobija iz opijuma. Ime je dobio po grkom bogu sna Morfeju. U medicini se koristi zbog snanog analgetikog dejstva. Zbog opasnosti od zavisnosti, koristi se retko, samo kod najteih bolova. Predmet je zloupotrebe a predstavlja i polaznu sirovinu za dobijanje polisintetskih opijata, pre svega heroina.

14

Sl. 4.2. Morfijum Zbog mogue zloupotrebe, danas se ree koristi opijum, a opijumski alkaloidi se najee dobijaju ekstrakcijom iz suvih aura maka nakon odvajanja semena. Mogua je i ekstrakcija iz zelenog dela biljke, ali se ovako prikupljena sirovina mora, zbog nestabilnosti, brzo osuiti, a tek onda se pribegava ekstrakciji. Mada morfin nema neeljenih dejstava niti izaziva zavisnost ako se primenjuje u dozama koje nisu vee od potrebnih za suzbijanje bola, primena morfina se izbegava zbog moguih zloupotreba. 5 Morfin izaziva opijumski tim zavisnosti, u kome su izraene sve tri karakteristike bolesti zavisnosti: psihika i fizika zavisnost i tolerancija. Do navikavanja dolazi ve za 2-3 nedelje, a tolerancija je tolika da morfinomani mogu uneti i do 2 grama morfina bez opasnosti po ivot.

4.2. DEPRESANTI
Depresanti su grupa droga koja izaziva stanje duboke relaksacije, apatije, letargije i depresije inhibirajui odgovore na akcije centralnog nervnog sistema. Najpoznatiji su barbiturati i trankvilajzeri. ei ulini naziv je dauneri.

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

15

Dauner je termin u slengu koji se odnosi na legalne i ilegalne droge koje dovode do sputanja ili dauna, odnosno izazivaju stanje duboke relaksacije. Uprkos poeljnim efektima veina ovih supstanci dovodi do zavisnosti, a najee se zloupotrebljavaju barbiturati, trankvilajzeri i drugi depresori centralnog nervnog sistema. U slengu dauner moe biti iosoba u stanju dauna (neprirodno ili prirodno oputena) ili osoba koja donosi smirenje. 4.2.1. SEDATIVI Sedativi stvaraju blau depresiju centralnog nervnog sistema, tako da deluju umirujue, pri budnom stanju. Zbog umirujueg delovanja sedative stvaruju povoljne uslove i za san. (Najpoznatiji su: neki barbiturati, u manjim dozama, te benzodijazepeni.) Sedativi i hipnotici su esto iste supstance, a samo o dozi zavisi koju dubinu depresornog efekta e davati, dakle, da li e delovati sedativno ili hipnotiki.6 Neki sedative hipnotici mogu pri veim dozama dovesti i do opte anestezije. Veina sedative hipnotika u manjim dozama deluje kao anksiolitici (eliminiu teskobu), pa prema tome ni granica prema anksioliticima nije otra. Antipsihotici (neuroleptici) (koje naroito u starijoj literature nazivaju jo i veliki trankvilizatori neuroleptici, psihoplegici), kao to ssamo ime kae, deluju kod psihoza, ali deluju i anksiolistiki (otlanjaju teskobu). Najpoznatiji su derivati fenotijazina, naroito prvoproizvedeni hloropromazin (largactil), pa derativi tioksantena, butirofenona itd. Anksiolitici (koje jo nazivaju i mali trankvilizatori, ataraktici) razliitog su hemijskog sastava i slue preteno za leenje emocionalnih poremeaja.

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

16

Sl. 4.3. Vrsta sedativa 4.2.2. BARBITURATI Prvi preparat je bio barbital (barbiton, Veronal), danas ve opsoletan, drugi fenobarbital (phenobarbiton, luminal) i danas u upotrebi, uveden je 1912. godine. Barbiturati mogu stvarati sve stepene depresije centralnog nervnog sistema, od opte analize do blage sedacije, a pre pojave benzodijazepina na tritu bili su u malim dozama u irokoj primeni i kao anksiolitici. Iako su ih benzodijazepini znatno potisnuli, oni jo uvek imaju primenu u medicine (opti anestetici, antiepileptic ii druge). Barbiturati ne utii na percepciju bola, a ne dovode do sedaci je, ni do sna, niti onda kada je bol umeren. Kod nekih ljudi umesto sedacije oni mogu stvoriti uzbuenje, pa pacijent, naroto stariji, moe delovati kao da je pripit, ili se umesto relaksacije, osea napeto i nervozno.

Sl. 4.4. Barbiturati

17

4.3. STIMULANSI

Kao to je ve spomenuto stimulansi su sredstva koja podstiu na rad centralni nervni sistem. Upotreba stimulansa veoma je rairena. Spomenimo samo kafu i aj koji sadre alkaloid kofein i koji su najraireniji stimulansi. Neki autori ih svrstavaju meu droge, to je prilino teko opravdati.7 Oni, po pravilu, ne stvaraju zavisnost i veoma su blagog delovanja. Iako su stimulansi, kafa i aj se ne mogu smatrati psihoaktivnim drogama, jer pri uobiajenoj upotrebi nemaju ostala temeljna svojstva droga: ne dovode do zavisnosti, ili barem ne vie nego druge materije koje se niukom sluaju ne mogu smatrati drogama (npr. razliiti prehrambeni proizvodi), upotrebljene u uobiajenim dozama nemaju ozbiljnije zdravstvene posledice i ne dovode do drutveno nepihvatljivih obilika ponaanja. Stimulansi moemo podeliti u stimulanse u uem smislu koje je glavni predstavnik amfetamina, i u regulatore modanog metabolizma (meklofenoksat, pirtinol). Ovde emo se pozabaviti s prvima koji su izvor vrlo iroke zloupotrebe. Delovanje amfetamina i kokaina je slino. Zavisnici smatrju da im je euforiki efekat gotovo jednak. U laboratorijskim uslovima osobe koje su uzimale obe droge intravenski, nisu mogle razlikovati jednu od druge (Fishman at al. 1976). Toksiki simptomi kokaina i amfetamina ne mogu se kliniki razlikovati, iako intenzivan efekat kokaina traje kratko, u pravilu nekoliko minuta, dok efekat amfetamina odnosno metamfetamina, moe trajati satima. Smatrati das u subjektivni efekti kokaina intenzivni i da je on kao sredstvo zloupotrebe vaniji i prihvatljiviji od amfetamina. Na ilegalnom tritu jeftiniji amfetamin kad kad se mea skupljim kokainom u veim ili manjim dozama a da to zavisnici esto i ne primeuju.

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

18

4.3.1. KOKAIN Kokain je nekada bio vrlo vaan za medicine. Zbog svojih osobina da poboljava raspoloenje, podstie budnost i smanjuje umor upotrebljavao se kao simptomatski lek pri mnogim hroninim bolestima i pri depresivnim stanjima. U poetku njegove medicinske primene smatrali su ga gotovo panacejom. 8 Zbog stvaranja paranoidnih stanja pri predoziranju i zapaanja dag a pacijenti ne mogu prestati uzimati, ta se primena vrlo smanjila, ali je on zaista znaio prekretnicu u hirurgiji, gde se upotrebljavao kao lokalni anestetik. Danas je medicinska upotreba vrlo mala, a u nekim zemljama je potpuno iskljuen iz te upotrebe. Zamenili su ga mnogo bolji sintetski proizvedeni lekovi. Kokain se upotrebljava na razliite naine. Najee umrkavanjem u nos, al ii puenjem i intravenski. Umrkavanjem kokain hidrohlorida je tradicionalan nain uzimanja. To se obino radi tako da se kokain hidrohlorid umrkava direktno iz ruke ii z male izduene hrpice od oko 25 mg s pomou slamice ili cevice iz smotanog papira.

Sl. 4.5. Kokain

Drugi tradicionalan mada rei nain upotrebe je intravensko iniciranje kokain hidrohlorid, pri emu delovanje nastupa takoe nakon nekoliko sekundi. Kokain uzrokuje veliko euforiju. Osoba pod delovanjem kokain mnogo govori, ima kratkotrajan oseaj zadovoljstva, pojaane miine snage i smanjenja umora.
8

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

19

4.4. HALUCINOGENE DROGE

Halucinogeni se mogu podeliti u tri kategorije: psihodelici, disocijativi, i delirijanti. Ove klase psihoaktivnih lekova uzrokuju subjektivne promene u percepciji, mislima, emocijama i svesti. Za razliku od drugih psihoaktivnih lekova, kao to su stimulanti i opioidi, ovi lekovi ne samo da pojaavaju uobiajena stanja uma, nego indukuju iskustva koja su kvalitativno razliita od normalne svesti. Ta iskustva se esto porede sa formama svesti poput transa, meditacije, i snova. Holisterovi kriterijumi za utvrivanje halucinogena su: u odnosu na druge efekte promene u mislima, percepciji, i raspoloenju dominiraju; intelektualno ili memorijsko pogoranje je minimalno; tupost, narkoza, ili preterana stimulacija se ne ispoljavaju; nuspojave autonomnog nervnog sistema su minimalne; i zavisnika elja je odsutna. Svi lekovi i droge ne proizvode iste efekte, i ista supstanca moe da proizvede razliite efekte kod iste osobe u razliitim okolnostima 4.4.1. LSD

Dietilamid lizerginske kiseline je jedan od najpotentijih halucinogena. Sintetisao ga je 1938. godine vajcarski naunik Albert Hofman iz glavnice rai (lat. claviceps purpurea), gljivice koja ivi na klasju rai. Moe se nai u obliku tableta, gela, kartonia

20

ukraenog crteima (engl. blotter) ili u tenom stanju. U istom obliku je bez mirisa, bez boje i gorkog ukusa.9 LSD je ubrzo nakon otkria postao terapeutski lek koji je obeavao. Meutim, zbog rairene vanmedicinske upotrebe, veoma popularne 1960-ih godina u zapadnom svetu, LSD je 1967. godine proglaen ilegalnom drogom. Postoje brojne organizacije koje se i danas zalau za nastavak istraivanja LSD u medicinske svrhe. Delovanje LSD-a je nemogue potpuno predvideti, jer ono zavisi od okruenja, raspoloenja, oekivanja i, pre svega, psihikog stanja osobe koja konzumira LSD. Mogue je da konzument proivi pozitivno psihodelino iskustvo, a mogua su i stanja duboke paranoje, psihoze i konfuzije, koja ostavljaju ozbiljne psihike posledice. Dejstvo obino poinje nakon 30-60 minuta (zavisno od naina unoenja i vremena poslednjeg obroka) i traje u proseku 6-12 asova. Kod osobe koja je pod dejstvom liserginske kiseline dolazi do proirenja zenica, nepovezanog govora, nepredvidljivog ponaanja, bega od ljudi i nesnalaenja u vremenu i prostoru.

Sl. 4.6. Teni LSD Efekti tipini za LSD su: vizuelne halucinacije otvorenih i

zatvorenih oiju, sinestezija, fenomen da se zvukovi mogu videti, a slike uti, promene doivljaja vremena i prostora, kao i sopstvenog tela, izmenjeni tok svesti i miljenja,
9

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

21

oseaj mogunosti neverbalne komunikacije s drugim osobama, oseaj duhovnog uvida ili prosvetljenja, izraena kreativnost, izotravanje oseaja za boje, dublja percepcija zvukova imuzike i poveana osetljivost na spoljanje nadraaje.10 4.4.2. HAI

Hai je droga koja se dobija iz biljke indijske konoplje i sadri iste aktivne sastojke, prvenstveno tetrahidrokanabinol (THC), samo u veoj koncentraciji. U islamskoj i indijskoj kulturi hai se naziva kif, bhang ili kharas. Hai uglavnom je samo mehaniki izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jai od marihuane. Iako je hai ilegalan, i ne postoje zvanini podaci o njegovoj proizvodnji, smatra se da su najvei proizvoai: Avganistan, Pakistan, Nepal,Maroko, Egipat i Indija. Hai je najrasprostranjeniji u Evropi, Severnoj Africi i delovima Azije. Jedan od razloga za njegovu upotrebu u Evropi je injenica da je hai znatno kompaktniji i da se lake vercuje nego marihuana.

Sl. 4.7. Hai Hai se, kao i marihuana, pui, a za puenje haia narkomani koriste posebno izraene lulice, koje ili sami izrauju od razliitih materijala ili koriste obine lule produenog kamia. Upotrebljava se puenjem, ali moe da se unosi i oralno kao hrana (najee kao ha kolaii). Od haia se takoe dobija medeno hai ulje. Marihuana
10

Kuevid V., Zloupotreba droga, Zagreb, 1987.

22

je najblae i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primeuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostiui maksimum nakon 15 -30 minuta. Delovanje jedne ispuene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa duinom trajanja tri do est sati.

4.5. VREME DETEKCIJE

Vremena otkrivanja droga u ljudskom urinu pomou screening testova izraavaju se u gornjim i donjim granicama. Razlog tome lei u mnogim faktorima tako da svaki ovek ima svoje granino podruje. Naroito, sledei faktori utiu na produenje vremenskih perioda u kojem se tragovi droga u urinu mogu otkriti: stalno (hronino) konzumiranje, upotreba droga vee koncentracije, upotreba droga velike 'snage', veliki pH faktor urina, spor metabolizam, visok broj masnoe tela (vano za marihuanu i PCP), sporo proticanje tenosti u telu i povrh svega loe zdravlje.

Alkohol - 6 sati do 1 dan Amfetamini - 1 do 4 dana Barbiturati Kratko delujui (Alobarbital, Alphenal, Amobarbital, Aprobarbital, Butabarbital, Butalbital, Butethal, Pentobarbital, Secobarbital) - 1 do 4 dana

Dugo delujui (Barbital, Phenobarbital) - 2 do 3 nedelje Benzodiazepini Kratkotrajna terapeutska upotreba - 3 dana Dugotrajna hronina upotreba Benzodiazepina - 4 do 6 nedelje Kokain - 2 do 5 dana LSD - 1 do 4 dana Marihuana Prigodno ('tu i tamo') konzumiranje - do 7 dana

23

5. KRIMINALISTIKO - TEHNIKA OBRADA TRAGOVA DROGA

Sa kriminalistiko tehnikog aspekta, tragovi droga mogu da se nau u sledeim sluajevima: tragovi droge koje se mogu nai u sredstvima koje slue za prenoenje droge, tragovi koji se mogu nai na priboru za uzimanje droga i tragovi droga u krvi i mokrai.

Tragovi droge u sredstvima za prenoenje droge Kao to je ve objanjeno, prema naem Krivinom zakonu kanjivi su prenoenje, prodaja i rasturanja droge, dok se uivanje ne sankcionie.11 To i jeste razlog to se posebna panja mora obratiti na naine unoenja droge u zemlju, kao i na puteve njene prodaje i rasturanja.

Sl. 5.1 i 5.2. Droga u sredstvima za prenoenje droge Nain na koji se droga unosi u zemlju, prvenstveno, zavisi od inventivnosti i snalaljivosti ljudi koji se bave tim poslom. Kada su u pitanju prevozna sredstva, droga se krije na raznim nepristupanim mestima, a otkrivanje takvih mesta, prvenstveno, zavisi od iskustva i proniciljivosti carinika koji pregleda vozila.12 esto se koriste koferi li putne torbe sa duplim dnom, a nije redak sluaj da se kapsule sa druom stave u analni otvor ili vaginu. Treba napomenuti da otkrivanje naina unoenja droge, posebno kada
11 12

Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000 Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000

24

je re o malim koliinama, nije jednostavan posao. Tehnikih pomagala za otkrivanje sakrivenih droga ima veoma malo. U iroj upotrebi je jedino optiki ureaj koji slui za otkrivanje preparata marihuane. Ureaj ima sondu koja se ubada u kutije ili druge predmete gde se oekuje da se droga sakriti, a posmatranjem kroz okular utvruje se da li se nalaze specifine morfoloke karakteristike marihuane (dlaice na listovima). Takvi ureaji slue za pregled nepristupanih i velikih transporta (transporti u kamionima, brodovima, eleznici itd.). Za ostale vrste droga nema drugih tehnikih pomagala. Meutim, najefikasniji nain otkrivanja droge jeste pomou specijalnog dresiranih pasa koji zahvaljujue osetljivom uju mirisa lako otkriva mesta na kojim je sakrivena droga. Kada se sumnja da je u nekom koferu ili putnoj torbi prenoena droga, postoji mogunost da se minimalna koliina droge u vidu mikrotragova zadrava u unutranjim stranama. U takvim sluajevim mikrotragovi se prikupljaju pomou specijalnih usisivaa ili lepljive trake (za ispitivanje mikrotragova droge lepljiva traka nesmeta) i nan nain kao to je objanjeno pri fiksiranju mikrotragova, dostavlja u laboratoriju na ispitivanje. Na isti nain pregleda se odea osoba za koje se sumnja da su prenosile drogu. Tragovi droge identifikuje se u laboratorijskim uslovima. Tragovi koji se mogu nai na priboru za uzimanje droga Bez obzira na to to uivanje droga kod nas nije zabranjeno, nekada je veoma vano, posebno iz operativnih razloga, utvrditi da li se odreena osoba drogira. Razlog za to je injenica to vei broj uivalaca vremenom postaju rasturai droge, jer nemaju sredstva za kupovinu, pa na taj nain dolaze do droge. Nain uzimanja droge je raznovrstan. Ipak se izdvaja nekoliko karakteristinih. Uivaoci heroina i metadona drogu uzima intravenozno, za ta je potrebno koristiti razne priceve i igle. Osim toga za pripremu ovih droga koriste se i metalne kaike i sline posude kao to je na npr., metani zapua za flae (droga se pre uzimanja rastvara u posudi koja se zagreje, jer se na taj nain bolje rastvori). Pronalaenje takvih predmeta I njihovom analizom lako se moe utvrditi da li su korieni za uzimanje droga je r se golim okom tragovi nemogu uoiti. Kada se droga uzima puenjem, mogu se nai opuci

25

cigareta koje su runo pravljene. Takvi tragovi fiksiraju se u obiajeni nain, stim to se svaki opuak pakuje i oznaava, uz napomenu gde je naen.

Sl. 5.3. i 5.4. Pribor za uzimanje droga Droge se konzumiraju puenjem iz lula ili raznih vrsta nargila. Kada se nae takav pribor relativno je jednostavno laboratorijskim analizama utvrditi da li je sluio za puenje droge iako se pri tome ne mogu uoiti droge. Poseban problem predstavlja otkrivanje tragova droga tipa halucinogena, kao to je, npr., LSD, jer je koliina ove droge koja se konzumira tako mala oko 50 g) da se moe staviti na bilo koji proizvod, a posebno prehrambeni. Takvim sluajevima ostaje jedino da se otkrije proizvod u kome se ta droga nalazi (npr., kocke eera, bomobona itd.) i da se laboratorijskom analizom identifikuje droga. Tragovi droga mogu da se nau i na rukama osobe koja je imala kontakt sa njom. Ovde je takoe re o mikrotragovima koje se fiksiraju na ve opisani nain i u laboratorij identifikuju. Tragovi droga u krvi i mokrai Tragovi droge mogu se identifikuju i nakon to je droga uneta u organizam, s obzirom na to da se tada prvo u krvi, a zatim i u mokrai, mogu nai tragovi droge ili njeni metaboliti. Potreba za utvrivanjem da li se neka osoba drogira analizon njene krvi i mokrae ista je kao i kada se utvruje da li su odreeni predmeti korieni za konzumiranje droge, s tim to se na taj nain sigurno otkriva da je ta osoba koristila drogu. Za analizu se uzima oko 10 ml krvi i mokrae, a identifikacija se vri hemijskom analizom u laboratoriji.

26

6. IDENTIFIKACIJA DROGA

Da bi sa sigurnou moglo da se utvrdi da li je neka sumnjiva supstanca stvarno droga neophodne su hemijske analize. To nije problem kada je mogue odmah doneti u laboratoriju sumnjivu supstancu. Meutim, esto se veoma brzo mora utvrditi da li je u pitanju droga.13 Zbog to ga su za potreba kriminalistike tehnike pripremljene specijalne test analize. Droga se, prema tome, identifuje na dva naina: ispitivanjem pomou testa analize i hemijskom proverom u laboratoriji. ISPITIVANJE DROGA POMOU TEST ANALIZA Dejstvom odreenih hemijskih reagenasa na droge mogue je izazvati obojene hemijske reakcije koje nisu odentifikacione, ali predstavljaju indiciju da ispitivana supstanca predstavlja drogu. U sluaju da hemijska reakcija da hemijska reakcija da negativan rezultat, sa sigurnou se mogu eliminisati te supstance uz tvrdnju da nije u pitanju droga. S obzirom na to da su test metode predviene da ih koriste i osobe koje nisu hemijske struke, to su one u sutini veoma jednostavne za izvoenje. Razne svetske firme za kriminalistiku opremu nude nesesere u kojima se nalaze test metode za ispitivanje osnovnih, odnosno najee susretanih droga. Ako je rezultat testa analize pozitivan, jedino instrumentalnim metodama moe se tano odgrovoriti na pitanje o kojoj je drogi re.

13

Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000

27

HEMIJSKA IDENTIFIKACIJA DROGA U LABORATORIJI

Jedini nain na koji droga moe uspeno da se iden tifikuje jeste u hemijskoj laboratorije. Za to postoje vie metoda. Mikrokistalini testovi, hromatografske metode (tankoslojna i gasna hromatografija u sprezi sa masenim spektrometrom), kao i spekrtofotometrija u infracrvenom podruju i UV podruju. Metode kao tankoslojna hromatografija i mikrokristalini test prvenstveno slue za kvalitativnu analizu droge odnosno za utvrivanje koja je droga u pitanju. Rezultati se dobijaju veoma brzo na hromatografskoj ploi ili pod mikroskopom.14 Primenom gasne hromatografije, u sprezi sa masenim spektrometrom, pored kvalitativne identifikacije droge dobijaju se podaci i o kvantitativnoj zastupljenosti supstanci. Ovo je, npr., veoma vano pri analizi marihuane. Za te potrebe moe se koristiti kombinacija gasnog hromatografa i infracrvenog Furije transformer spektofotometra. Klasini infracrveni spektrofotometrijom utvruje se prisustvo funkcionalih grupa kod molekula droge pa se poreenjem dobijenog spektra sa standardnim spektrima dolazi do apslotne identifikacije ispitivane supstance. Laboratorijskom identifikacijom droge utvruuje se sa apsolutnom sigurnou da li je ispitivana supstanca droga i, ako jeste, koliki je procenat aktivne supstance u njoj.

14

Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000

28

7. PRIMENA FIZIKO HEMIJSKIH METODA U CILJU IDENTIFIKACIJE DROGA U LABORATORIJI

7.1. ISPITIVANJE MATERIJALNIH TRAGOVA ORGANSKOG POREKLA

Veliki deo materijalnih tragova koji dospevaju u kriminalistiku laboratoriju odnose se na organske materijale. U njih, najee, spadaju razna jedinjenja koja se mogu podeliti u nekoliko grupa, kao to su: droge (alcohol, marihuana, heroin, kokain, barbiturate, organski rastvarai i dr.), sintetska vlakna, naftni derivati, organske boje, plastini eksplozivi i drugo. Kao to je naglaeno, relativno manji broj hemijskih elemenata (od kojih obavezno ugljenik i vodonik) uestvuje u izgradnji velikog broja organskih jedinjenja. Priroda i jaina vezivnih sila izmeu atoma u organskim jedinjenjima omoguava detaljnu karakterizaciju, a samim tim i pojedinanu identifikaciju ovih jedinjenja. Najpogodnije talasnih metode ispitivanja organskih molekula u vre se apsorpcijom duine, elektromagnetnog zraenja u vidljivom (svetlost) i njemu bliskom (IC, UV) podruju duina. Analiza apsorpcije zraenja funkcije talasne

spektrofotometrija, predstavlja osnovni alat za karakterizaciju i identifikaciju organskih materijala. Optimalna primena ove metode mogue je jedno za relativno ista hemijska jedinjenja to, uglavnom nije sluaj sa materijalnim tragova u kriminalistikoj praksi gde se esto tragovi javljaju kao hemijske smee. Iz tog razloga, u prvoj fazi istraivanja, moraju se primeniti instrumentalne metode, kao to su hromatografija i elektroforeza, s ciljem razdvajanja pojedinih hemijskih komponenta iz smee i dobijanja istih organskih jedinjanja.

29

7.2. HROMATOGRAFSKE METODE

Hromatografija predstavlja jednu od najzastupljenijih hemijskih metoda u kriminalistici, koja se koristi za razdvajanje, odnosno analizu hemijskih supstanci. Poseban znaaj ove metode ogleda se u sposobnosti otkrivanja neke materije u izuzetno malim koliinama (do milijarditog dela grama), separaciji supstanci bliskih po hemijskim svojstvima, koje se drugim hemijskim metodama nisu mogli razdvojiti, kao i separaciji sloenih jedinjenja (nafta, mastilo, alkoholna pia, eksplozivi, otrovi, droge itd.).15 Ova metoda obuhvata tehniku separacije komponenata smee u sistemu relativne pokretljivosti dve faze, od kojih je jedna pokretna a druga nepokretna. U tom smislu pokretna faza moe biti tenost ili gas, a nepokretna tenost na nekom vrstom nosau, ili neki adsorpcioni sloj. Sutina ove metode ogleda se u tome da se uz pomo odreene supstance (pokretne faze) ispitivani uzorak u gasnom ili tenom obliku, transport uje kroz odgovarajuu podlogu (nepokretnu fazu), tako da su uzorak i podloga u neposrednom kontaktu. Pri tom, dolazi do interakcije podloge i molekula iz smee koja se prenosi preko podloge. Jaina te interakcije zavisie od vrste molekula, pri emu neki molekuli bolje prijanjaju za podlogu, a neki manje. Ona vrsta molekula, tj. ono jedinjenje iz smee koje ima bolju mo privrivanja za podlogu, u toku transporta kroz podlogu kretae se sporije i zaostajae za onim molekulima koji imaju manji afinitet prema podlozi. Prilikom prolaska smee preko podloge (nepokretne faze) dolazi do separacije smee na komponentna jedinjenja. Hromatografska separacijea sastojaka smee zasniva se na raspodeli pojedinih sastojaka izmeu pokretne i nepokretne faze.

15

imburovid LJ., Ivanovid A., Primena fiziko hemijskih metoda u kriminalistikoj tehnici, 2011

30

U kriminalistikim laboratorijama primenjuju se tri osnovna vida hromatografije: gasna, tena i tankoslojna hromatografija. 7.2.1. GASNA HROMATOGRAFIJA

Gasna hromatografija (GC) predstavlja metod razdvajanja i detekcije isparljivih organskih jedinjenja i nekih neorgaskih gasova iz date smee, gde pokretnu fazu ini inertni gas koji se kree kroz staklenu ili elinu cev u kojoj se nalazi nepokretna faza koja moe biti tena ili vrsta. U prvom sluaju, (vrsta nepokretna faza) cev je napunjena nekim adsorpcionim sredstvom, dok je u drugom sluaju (tena nepokretna faza) cev napunjena poroznim vrstim materijalom na koji je nanesen tanak sloj neisparljive tenosti.16 Sutina gasne hromatografije ogleda se u tome da su i nosei gas i uzorak koji se ispituje u gasovitom agregatnom stanju. Po pravilu, sve supstance koje se do temperature od 400oC mogu prevesti u gasovito stanje pogodne su za gasno hromatografsku analizu. Izbor samog gasa zavisi od vrste uzorka i detektora i najee se koriste helijum, azot, argon itd. Gasni hromatograf se sastoji od isparivaa, separatora, detektora i pisaa. Uzorak se preko posebnog otvora ubrizgava u cev kroz koju konstantno struji gas tako da se i on kree kroz cev zajedno sa gasom. Ukoliko je ispitivani uzorak unesen u tenom stanju, on isparava i nosei gas ga potiskuje ispred sebe u cev. Zbog razliitog afiniteta prema podlozi, dolazi do pomeranja pojedinih uzoraka razliitim brzinama, tj. pojedine komponente kreu se bre ili sporije, dolazei tako jedna za drugom do izlaza iz cevi. Na izlasku iz cevi nalazi se detektor koji detektuje komponente prema redosledu njihovog izaska i to se registruje preko pisaa. U zavisnosti od koncentracije odreenog sastojka bie i razliit odgovor pisaa. tj. na hromatogramu e biti nacrtan vii ili nii, odnosno ui ili iri pik.

16

imburovid LJ., Ivanovid A., Primena fiziko hemijskih metoda u kriminalistikoj tehnici, 2011

31

Svakom piku na hromatogramu odgovara neko odreeno jedinjenje iz ispitivane smee kome je potrebno neko vreme da proe kroz hromatografski ureaj. Na osnovu ovog podatka nije mogue izvriti jednoznanu pojedinanu identifikaciju hemijskih jedinjenja jer retenciona vremena razliitih jedinjenja mogu biti slina ili se podudarati. U cilju reavanja ovog problema u dananjim kriminalistikim laboratorijama, uglavnom se uz gasni hromatograf obavezno nalazi i maseni spektrofotometar, ime se dalja analiza jedinjenja iz neke smee vri primenom metode masene spektrometrije. U kriminalistici se metodom gasne hromatografije mogu analizirati materijali razliitog porekla, te se ova metoda najee koristi za toksikoloke analize razliitih lekova, narokotika, pesticida i drugih otrova, kao i za utvrivanje sastava tragova poara, eksploziva, masti, ulja. 7.2.2. TANKOSLOJNA HROMATOGRAFIJA

Tankoslojna hromatografija predstavlja jednostavnu, relativno brzu i veoma osetljivu metodu za separaciju, odnosno analizu hemijskih supstanci. Ova metoda zasniva se na separaciji dve ili vie hemijskih komponenti na tankom sloju nekog adsorbensa nanetog na vrstu podlogu (staklena ploa, aluminijumska ili plastina traka i sl.) pomou sistema organskih rastvaraa, tzv. razvijaa. Proces analize metodom tankoslojne hromatografije odvija se na taj nain to se ispitivani uzorak nanosi na jedan kraj pravougaone staklene ploice ili aluminijumske ili plastine trake, na kojoj se nalazi tanak sloj nekog adsorbensa. Kao adsorbens najee se koristi silka gel, aluminijum-oksid i celuloza. Nanoenje ispitivanog uzorka se vri tako to se mala koliina rastvorenog uzorka nanosi kapilarnom cevicom u vie navrata na isto mesto, kako bi koncentracija unete smee bila to vea. Nakon toga se ploica sa nanesenim ispitivanim uzorkom u vidu krune mrlje, prenika oko 5 mm, u vertikalnom poloaju potopi u posudu sa tenou, odnosno rastvaraem koji rastvara izgraivake komponente susptance koja

32

se ispituje. Ploica se u odnosu na rastvara postavlja tako da svojim donjim krajem bude uronjena u rastvara, ali uvek tako da je ispitivani uzorak iznad nivoa tenosti, odnosno rastvaraa.17 Usled dejstva kapilarnih sila rastvara se penje uz plou, nailazei pri tom, na ispitivani uzorak, koji rastvara i dalje nosi sa sobom kroz porozan material podloge. S obzirom na razliite afinitete prema vrstoj, odnosno pokretnoj fazi komponente iz ispitivanog uzorka kretae se zajedno sa rastvaraem ali razliitim brzinama. Naime, komponente koje imaju vei afinitet prema vrstoj fazi a manji prema pokretnoj fazi kretae se sporije i tako prei manju razdaljinu od startne pozicije, dok e se komponente koje imaju vei afinitet prema pokretnoj fazi, a manji prema vrstoj fazi kretati bre i na taj nain znatno vie udaljiti od poetne pozicije. Na taj nain dolazi do razdvajanja hemijskog jedinjenja na izgraivake komponente. Proces separacije odvija se na putu od startne pozicije pa sve do krajnje pozicije do koje moe dospeti razvija. Kada se oceni da su se komponente dovoljno razdvojile, ploica se izvlai i tako prekida dalji process razdvajanja. Obino se ploica izvlai kada rastvara kapilarnim kretanjem dostigne nivo od 10 cm iznad startne pozicije ispitivanog uzorka. Put koji preu pojedine komponente su karakteristine i oznaavaju se kao Rf vrednosti. Na osnovu Rf vrednosti vri se identifikacija izgraivakih komponenti ispitivanog uzorka. Obojena komponentna jedinjenja se u ispitivanom uzorku (boja, mastilo, trag hemijske olovke i sl.) na hromatografskoj ploi zapaaju na osnovu njihovih razliitih boja, ukoliko se pak radi o bezbojnim komponentnim jedinjenjima one se mogu videti pod UV svetlom ili izazivati nekim hemijskim reagensom. Zbog svoje jednostavnosti i brzine, kao i pouzdanosti metoda tankoslojne hromatografije se veoma esto primenjuje u kriminalistiko tehnikim vetaenjima. Uglavnom se koristi za analizu opojnih droga, mastila, eksploziva, boje, ulja, masti,
17

imburovid LJ., Ivanovid A., Primena fiziko hemijskih metoda u kriminalistikoj tehnici, 2011

33

otrova organskog porekla i sl. Posebno je pogodna za tzv. eliminaciona ispitivanja spornih i nespornih uzoraka, kada je dovoljno samo da se utvrdi nepodudarnost uzorka.

7.3. MASENA SPEKTROMETRIJA

Masena

spektrometrija

predstavlja

fiziko-hemijsku

metodu

koja

se

kriminalistikim laboratorijama primenjuje za identifikaciju organskih supstanci na osnovu masenog spektra koji je za to jedinjenje karakteristian i specifian.18 Pomenuta metoda se esto kombinuje sa metodom gasne hromatografije sa kojom zajedno ini jednu od najefikasnijih instumentalnih metoda hemijske analize. Uz pomo gasne hromatografije vri se razdvajanje najsloenijih smea organskih jedinjenja na pojedine komponente. Tako izdvojene komponente uvode se u maseni spektrometar gde se, prevode u atomsko stanje i podvrgavaju jonizaciji u jonskom izvoru. Ovo se radi iz razloga to se metodom masene spektrometrije mogu ispitivati samo naelektrisane estice (joni). Postupak jonizacije se uglavnom vri uz pomo elektronskog udara, odnosno procesa u kome se ubrzani elektroni sudaraju sa molekulima ispitivanog uzorka izbijajui iz njegovog omotaa jedan ili vie elektrona. Na ovaj nain dolazi do stvaranja molekulskog jona, ija je masa jednaka molekulskoj masi ispitivanog uzorka. Treba napomenuti da se molekulski jon nalazi u tipino pobuenom stanju jer prilikom sudara dobija viak energije, koji ima za posledicu kidanje pojedinih hemijskih veza u molekulskom jonu, ime nastaju joni manje mase. Navedeni postupak razdvajanja organskih molekula nekog jedinjenja na sastavne komponente naziva se fragmentacija, a proizodi fregmentacije su fragmentni joni, ije su mase meusobno razliite. Svi dobijeni fragmentni joni iz ispitivanog uzorka razvrstavaju se u analizatoru prema svojoj masi, tj. prema odnosu mase i nalelktrisanja

18

imburovid LJ., Ivanovid A., Primena fiziko hemijskih metoda u kriminalistikoj tehnici, 2011

34

jona. Ovako razdvojeni dolaze do detektora gde se registruju u obliku masenog spektra, koji je karakteristian za ispitivani uzorak. Na osnovu informacija dobijenih iz masenog spektra vri se jednoznana identifikacija jedinjenja. S obzirom na visoku osetljivost detekcije koja iznosti oko 10-14g, metoda masene spektrometrije je postala nezamenljiva za analizu tragova organskih i neorganskih supstanci u biolokim i medicinskom istraivanjima, geologiji, petrohemiji i sl. U oblasti kriminalistiko tehnikih ispitivanja metoda masene spektrometrije ima iroku primenu u ispitivanju droga, otrova organskog porekla, sintetikih masa, vlakana, eksploziva i sl. Maseni spektrometar se uglavnom sastoji od: sistema za unoenje uzorka, jonskog izvora, masenog analizatora i detektora. S obzirom da maseni spektrometar daje ogromnu koliinu podataka o relativnoj molekulskoj masi jedinjenja, njegovom atomskom i izotopskom sastavu, u cilju njegove efikasnije primene u kriminalistike svrhe vri se automatizacija postupka sakupljanja i obrade podataka. Ovo se vri na taj nain to se ceo sistem povezuje sa savremenim kompjuterskim sistemom u ijoj je memoriji smetena baza podataka sa masenim spektrima raznih organskih jedinjenja, tako da se podaci dobijeni za ispitivano jedinjenje kompjuterski obrauju i uporeuju sa bazom podataka, to za rezultat ima identifikovanje nepoznate supstance za veoma kratko vreme.

7.4. SPEKTROFOTOMETRIJA

Jedna od znaajnih metoda za identifikaciju organskih jedinjenja, a prema tom i materijalnih tragova organskog porekla, zasniva se na analizi apsorpcije elektromagnetnog znaenja od strane ispitanog uzorka.19

19

imburovid LJ., Ivanovid A., Primena fiziko hemijskih metoda u kriminalistikoj tehnici, 2011

35

Od posebnog je znaaja apsorpcija infracrvenog zraenja, jer je u tom sluaju, na osnovu dobijenih podataka, mogue izvriti jednoznanu identifikaciju neke organske supstance. Za takvu vrstu analize potrebno je imati ist jednokomponentni sistem bez primesa drugih hemijskih jedinjenja, pa je zbog toga neophodno prethodno razdvojiti organska jedinjenja hromatografskim metodama. Pre nego to bude opisana spekrofotometrijska metoda identifikaciju organskih jedinjenja potrebno je izloiti osnovne pojmove o prirodi i svojstvima elektromagnetnog zraenja. Elektromagnetno (EM) zraenje predstavlja fiziko polje koje sa sobom nosi odreenu energiju i iri se u vakumu brzinom c koja ujedno predstavlja brzinu svetlosti. Svetlost, ustvari, jeste jedna vrsta EM zraenja na koje je osetljivo ulo vida. Pored svetlosti postoji jo vrlo iroka paleta EM zraenja koja se od svetlosti razlikuje po energijama. Ve pomenuto zraenje i X zraenje koje se emituje iz jezgra atoma, odnosno iz dubljih slojeva elektronskog omotaa atoma, predstavljaju EM polje visoke energije. Za opis EM polja primenjuje se istovremeno dva modela: talsani i estini model. Zato se za ovo polje kae da ima dualnu prirodu, takozvano talasno korpuskularnu. Prvi model opisuje EM polje (a prema tome i svetlost) kao kontinuirani talas, dok drugi model opisuje EM polje kao snop odvojenih energetskih estica (fotona). Koji od ta dva modela koristiti za opis polja zavisie od vrste meudejstva EM polja sa supstancom. Za pojave kao to su interferencija, difrakcija, disperzija, polarizacija i dr. koristi se talasni model. Pri apsorpciji EM zraenja i uopte kod pojava gde se deava razmena energije zraenja sa materijom, neophodna je primena korpuskularnog modela. Za oba modela postoje posebne fizike veliine koje se koriste za karakterizaciju EM polja. Tako, kod talasnog modela za opis polja koriste se frekvenca ( ), talasna duina (), intenzitetet i amplitude talasa i dr. Kod korpuskularnog modela to su energije (E), masa i brzina estica polja (fotona). Brzina fotona kao i brzina irenja EM talasa je ista i predstavlja pomenutu brzinu c. Postoje meutim, i druge veze izmeu talasnih i

36

estinih karakteristika EM polja. Jedna takva veza izmeu energije i frekvencije moe biti prikazana u obliku:

E h *
gde je h Plankova konstanta. Prema ovoj relacije, elektromagnetni talas, ija je frekvencija , moe biti opisan kao i snop fotona od kojih svaki raspolae energijom E koja je srazmerna frekvenciji. Frekvencija je obrnuto srazmerna talasnoj duini, tj. =c/, pa je jasno da e i energija fotona biti obrnuto srazmerna talasnoj duini. Odavde se moe doneti sledei zakljuak. Visokoenergetsko EM zraenje kao to je zraenje ili X zraenje odlikovae se visokim frekvencijama, ali zato malim talasnim duinama i obratno, radiotalasi iji fotoni imaju male energije, predstavljae niskofrekventno zraenje sa velikim talasnim duinama. Tako, npr., talasna duina X zraka je toliko mala da je uporediva sa prenikom atoma ili molekula u strukturi materije, dok je talasna duina radiotalasa uporediva sa dimenzijama oveka. Talasna duina svetlosti lei u interval od 0,4 - 0,8 m i moe se uporediti, npr., sa prenikom estica polenovog praha. Kao to je poznato, infracrveno (IC) zraenje ima manju energiju od svetlosnog zraenja i zato pripada talasnim duinama veim od 0,8 m. Fotoni kod ultravioletnog (UV) zraenja imaju veu energiju fotona svetlosti to odgovara talsanim duinama manjim od 0,4 m. Iz navedenog se moe zakljuiti da se odreena vrsta zraenja karakterie itavim skupom talasnih duina koje pripadaju nekom interval , a ne samo preko jedne vrednosti talasne duina. Zraenje ije se talasne duine kreu u nekom interval (kao to je to kod svetlosti) naziva se polihromatsko za razliku od monohromatskog koje odgovara samo jednoj talasnoj duini. Ako je re o svetlosti, onda prisustvo svih talasnih duina (0,40 0,75 m) u snopu svetlosti odreuje tzv. belu svetlost, dok postojanje samo jedne talasne duine odreuje komponentu svetlosti koju ljudsko oko opaa kao jednu boju. Tako, npr., talasnoj duini EM zraenja =0,68 m odgovara svetlosti crvene boje.

37

Ve kod UV zraenja moe se opaziti njegovo tetno delovanje na ive elije i zato se ovo zraenje moe korititi za dezinfekciju, jer ubija mikrobe. tetno dejstvo UV zraenja ispoljava se preko sposobnosti ovog, kao i zraenja veih energija (X zraenja i zraenja), da vri jonizaciju organskih molekula usled ega iva elija propada. Za toplotno (IC) zraenje, kao i za mikro zraenje i zraenje iz radio podruja (radarsko, tv, ultrakratko, srednje i dr.), smatra se da ne deluju tetno na organizam i na ivu eliju, mada je u to poslednje vreme dovedeno u pitanje posebno za zraenje iz talasnog podruja mobilne telefonije (talasna duina oko 2 3 cm). Pri prolasku kroz supstancu zraenje se delimino apsorbuje zbog ono gubi deo svog intenziteta. Apsorbcija je selektivna, to znai da e pojedine talasne duine upadnog zraenja biti apsorbovane, a duge nee. Ako je u pitanju polazak svetlosti i ako se pri tome apsorbuju sve talasne duine svetlosti osim odreene, onda e materijal u kome se takva pojava deava biti obojen onom bojom koja odgovara talasnoj duini neapsorbovane svetlosti. Npr., staklo sa dodatnom oksida gvoa (crveni pigment) proputae samo talasnu duinu od oko 0,68 m, dok e staklo sa dodatkom oksida mangana proputati samo talasnu duinu svetlosti, proputajui odreene talasne duine. Zato se prvo staklo vidi u crvenoj boji a drugo u zelenoj. Slino se deava i kada se kroz neku supstancu proputa infracrveno zraenje. Apsorbicija je u tom sluaju selektivna. Apsorbcija IC zraenja od strane neke supstance predstavlja u stvari, razmenu energije izmeu zraenja i molekula te supstance, usred ega delovi molekula poinju rotaciono ili vibraciono kretanje koje pre apsorbcije nije postojalo. U jednom od prethodnih odeljaka naglaeno je da atom moe EM polja primiti posebne vrednosti energije u iznosima od h, koji odgovaraju pobuenim stanjim atoma. Slino je i sa molekulima kod organskih jedinjenja. Ako su molekuli u nepobuenom stanju i ako im se posredstvom elektromagnetnog polja ponudi energija oni e je apsorbovati selektivno, tj. od svih moguih energija polja (hv), molekuli e samo apsorbovati samo vrednosti koja odgovaraju njihovim pobuenim stanjima. To

38

znai da e od ukupnog zraenja, koje se uputi na uzorak, biti apsorbovano samo zraenje nekih talsnih duina, dok ostalo zaenje prolazi kroz uzorak bez apsorbcije. Razliiti uzorci tj. razliite supstance apsorbuju razliite grupe talasnih duina (odnosno frekvencija). Na taj nain, svaka supstanca ima svoj tipian apsorbcioni spektar koji moe posluiti za njenu identifikaciju. 20 Pojava apsorbcije zraenja pri prolasku kroz neku supstancu u o snovi je analitike metode za fiziko hemijsku identifikaciju, koja se naziva spektrofotometrija. Njome se odreuje koliina zraenja koju nek supstanca apsorbuje na pojedinim talasnim duinama () ili frekvencija (v). Apsorbcija UV, vidljivog i IC zrae nja je pogodna za analizu radi identifikacije organskih jedinjenja. Spektrofotometar je instrument koji se meri i zapisuje apsorbciju spektar neke hemijske supstance. Njegove osnovne komponente su iste bez obzira na to da li se apsorbcija IC vidljivog ili UV zraenja. Ove komponente su ematski prikazane na slici 6.1. (a) i predstavljaju: (1) izvor zraenja, (2) monohromator, (3) dra uzorka sa uzorkom, (4) detektor i (5) pisa.

20

imburovid LJ., Ivanovid A., Primena fiziko hemijskih metoda u kriminalistikoj tehnici, 2011

39

Sl. 7.1. a) ematski prikaz osnovih delova spektrofotometra. b) Apsorbcioni spektar heroina u UV podruju. v) Apsorbcioni spektar heroina u infracrvenom podruju

40

Kao izvor vidiljivog zraenja koristi se obina sijalica sa voframovim vlaknom, za UV zraenje vodonina lampa, za dobijanje IC zraenja zagrejana ipka u iji satav ulaze oksidi elemenata poznatih pod nazivom retke zemlje (lantanidi). Emitovano zraenje je polihromatsko, tj. ono ima mnotvo talasnih duina u intervalu koje se upuuju ka monohromatoru. Uloga monohromatora je da proputa zraenje pojedinih talasnih duina i preko uske pukotine (kolimatora) uskerava ga prema uzorku. Uzorak to zraenje apsorbuje ili proputa u zavisnosti od toga da li monohromatizovano traenje ima energiju koju molekuji mogu prihvatiti, i prei u pobueno stanje, ili im ta energija ne odgovara za prelaz. Ako je struktura molekula takva da molekul moe prihvatiti energiju prispelog zraenja i prei u pobueno stanje to zraenje e biti apsorbovano. Suprotno tome, zraenje prolazi kroz supstancu bez apsorbcije. Kao posledica takve selektivne apsorbcije na detektor stie zraenje pomenljivog intenziteta u zavisnosti od talasne duine. Ova primena intenziteta prevodi se u elektrine signale koji na pisau ispisuju grafikon selektivne apsorbcije. Na grafikonu se javljaju otkloni (pikovi) od bazne linije ako na nekoj talasnoj duini postoji apsorbcija. Na slici 6.1. (b) prikazan je apsorbcioni spektar heroina u oblasti UV zraenja. Karakteristika ovog spektra jeste da na njemu nepostoje veliki broj apsorbcinoih pikova koji bi jednoznano mogli da poslue za identifikaciju. Na osnovu UV spektra mogu se porediti trag i uzorak ili se moe eliminisati vei broj uzoraka i suziti krug supstanci koje treba dalje istraivati. Za r azliku od ove, grafikon IC apsorbcione spektroskopije je veoma bogat informacijama to se ogleda u velikom broju karakteristinih maksimuma apsorbcije u odreenom talasnom podruju. Ceo apsorbcioni spektar koji se dobija u IC podruju na uzorku heroina prikazan je na slici 6.1. (v). Taj spektar je veoma karakteristian i ni kod jedne druge organske supstance nee se ponoviti isti raspored i intenzitet apsorbcionih maksimuma. Za razliku od grafikog prikaza spektra u UV oblasti, obiaj je da se IC apsorbcioni pikovi prikazuju kao otkloni od bazne linije nadole, a ne navie, kao i da na apcisnoj osi budu naneti talasni brojevi (1/), a ne talasne duine .

41

Za rad sa mikrotragovima organskog porekla u upotrebi je relativno nov kompjuterizovani ureaj nazvan mikrospektrofotometar koji je prikazan na slici 6.2. i predstavlja kombinaciju mikroskopa i opisanog spektrofotometra. Pomou ovog ureaja mogue je mikroskopski ispiti materijalne tragove i istovremeno snimiti apsorbcioni spektar u IC oblasti ili vidljivoj oblasi. Prednost rada sa ovim ureajem jeste u tome to omoguava istrovremeno vizuelno ispitivanje mikrotragova kao i njihovu spektrofotometrijsku analizu. Ureaj se posebno uspeno primenjuje pri ispitivanju malih ljuspica boje, sintetikih vlakana i tragova sredstva za pisanje.

Sl. 7.2. Mikrospektrofotometar koji radi u vidljivoj oblasti spectra elektromagnetnog zraenja

42

7.4. TESTOVI NA DROGE

DOA MultiGnost test paneli sadre test trake za brzo otkrivanje ilegalnih droga u mokrai. Pakovanje je namenjeno jednokratnom korienju. Veina droga koje se najee koriste u ovom podneblju mogu se istovremeno otkriti test panelom u roku od samo 5 minuta. DOA MultiGnost panel ploice brzi su imunohromatografski testovi za istovremeno kvalitativno otkrivanje vie vrsta opojnih droga i njihovih metabolita u mokrai. Rezultati dobijeni testiranjem mogu se potvrditi metodom gasne hromatografije s masenom spektrometrijom (GC/MS).21 DOA MultiGnost 5 otkriva pet vrsta droga koje se najee konzumiraju: marihuanu, amfetamin, opijate, kokain i ecstasy. Obzirom da se nakon konzumacije metamfetamina deo izluuje u mokrai u obliku amfetamina, test e amfetaminskom trakom otkriti i konzumente metamfetamina. DOA MultiGnost 10, pored navedenih droga, jednom trakom otkriva konzumente metamfetamina, barbiturata i metadona, a opijate (heroin) otkriva s dve trake pod nazivima MOP i OPI koje omoguavaju bolji uvid u koliinu droge koja je konzumirana. Ukoliko postoji sumnja na jednu odreenu vrstu droge koriste se: za otkrivanje konzumenta marihuane ili haia AbuGnost THC test ploicu, za opijate AbuGnost MOP ploicu, za metamfetamin AbuGnost MET ploicu, za amfetamin AbuGnost AMP ploicu, za kokain AbuGnost COC ploicu, za ecstasy AbuGnost MDMA ploicu, za tablete benzodiazepina AbuGnost BZO ploicu, za metadon AbuGnost MTD ploicu.

21

Petrovid, B., Narko kriminal. Sarajevo: Pravni fakultet univerziteta u Sarajevu,2004.

43

Testovi na LSD nisu ukljueni u standardne testove na droge, zbog svoje sloenosti i visoke cene. Nakon najvie 48 sati vie se ne moe detektovati u urinu, a u krvi ve nakon najvie 24 sata od konzumiranja. Osim AbuGnost i MultiGnost testova, na tritu se nalaze i MP testovi za identifikovanje jedne ili vie vrsta droga.22 Kao mogui nedostaci testiranja istiu se: Mogui doivljaj nepoverenja mladih i institucije. Lano negativni rezultati. Test na droge ne pokazuje da je osoba ikad u ivotu konzumirala drogu, samo da ju je konzumirala u odreeno vreme pre testiranja. Mogunost manipulacije uzorcima (urini). Testiraju se metaboliti, a ne droga; interferencija s razliitim analgeticima i nekim vrstama namirnica. KOJI FAKTORI MOGU UTICATI NA REZULTAT TESTIRANJA? Ukoliko se mokraa razredi dolivanjem vode ili konzumiranjem velike koliine tenosti neposredno pre testiranja, dobija se lano negativni rezultati. Stoga je potrebno obratiti panju na vreme trajanja uzimanja mokrae. Negativan rezultat moe se takoe izazvati dodavanjem hemikalija, pa je potrebno paziti na izgled mokrae. TA UINITI U SLUAJU POZITIVNOG REZULTATA? Pozitivan rezultat potvruje verovatno prisustvo droge u mokrai. Potrebno je razgovarati sa testiranom osobom, pa u sluaju otvorenog priznanja spreiti dalju konzumaciju. U sluaju negiranja konzumacije droge, test moete ponoviti sa istim ili prvim sledeim uzorkom mokrae. Takoe za savet se moete obratiti Centru za leenje i prevenciju bolesti zavisnosti.

22

Petrovid, B., Narko kriminal. Sarajevo: Pravni fakultet univerziteta u Sarajevu, 2004

44

8. PRETRESANJE PREVOZNIH SPREDSTAVA U CILJU PRONALAENJA DROGA

U otkrivanju krijumarenja droga i njihovoj ulinoj prodaji izuzetan znaaj ima pretres prevoznih sredstava, te emo mu posvetiti neto veu panju. U kopnenom saobraaju, s obzirom na njegove karakteristike, moemo razlikovati pretres automobile, pretres autobusa, pretres teretnih vozila i pretres voza. 23 Automobil predstavlja jedno od prevoznih sredstava koje se najee koristi za krijumarenje droga. Mnogobrojne su mogunosti koje pruaju konstrukcijske uljine za skrivanje ovih supstanci, pa pretresu automobile treba prii izuzetno paljivo. Pri prestresanju sumnjivih vozila posebnu panju treba obratiti na psihofizike promene koje se manifestuju kod vozaa i njegovih saputnika. Manifestacije takvih promena upuuju na potrebu rigoroznijeg pretresa, a olakavaju i lociranje mesta u vozilu gde treba traiti. Za uspean pret res automobile koji zaklanjuju njegova skrovita mesta (konstrukcijski prazan proctor ili mesta na kojima se mogu izraivati bunkeri) ili slue za udoban smetaj vozaa i saputnika (boni delovi unutranjeg tapacirunga, sedita, tepisi za pod, nasloni za glavu). U tu svrhu najkorisnije je posredovanje odreenog strunog znanja koje e omoguiti da se izvri kompletan pretres svih delova automobile, uz njihovo demontiranje i kasnije vraanje na svoja mesta bez oteenja. Iz tih razloga, dragocena je pomo automehaniara, i to takvih koji su specijalizovani za onaj tip automobile koji se u konkretnoj sluaju pretresa. Moramo napomenuti da je, pored strunog znanja slubenika koji vri pretres i znanja mehaniara, ija je pomo dragocena, veoma je korisno stalno praenje noviteta u automobilskoj industriji i mnogih novih konstrukcijskih reenja. S obzirom da skoro svaki deo automobile moe posluiti kao skrovite, ineemo pregled mesta koja se najee koriste u tu svrhu. Roba manje zapremine (novac, droga, dragocenosti) stavljaju se u cilindre klipove kola. Kuite motora slui posebno

23

Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000

45

za skrivanje droga, nakita i metalnog novca. Akumulator manjeg volumena (npr. od 8V) ugradi se u veu kutiju (npr. 12 V) i dobija se meuprostor koji se ispuni drogom. Filter za preiavanje prua mogunost za smetaj najrazliitijih vrsta predmeta. U poklopcima menjaa i diferencijala mogu se skrivati samo male koliine predmeta. Stariji tipovi automobile imaju nezavisan deo automobile koji nosi asiju, okvir i ram. Noviji tipovi vozila imaju sjedinjene karoserije (gornjeg dela i dvostrukog ojaanog poda), tako da se itava konstrukcija pojavljuje kao samonosea karoserija. Zato sada ima nekih prostora koji mogu bez ikakve intervencije da poslue kao skrovite. Upravo gornji deo auta, usled takve konstrukcije, prua najire uslove za skrovite u svojim upljinama. Torpedo kabine nosi vetrobransko staklo, koji se oslanja na dvostruki lim. Preok ovog lima sa nalazi izolacioni sloj radi zatite od isparenja toplote (ukoliko se motor nalazi spread), ovaj izolacioni sloj bilo da je nalepljen ili privren rafovima moe u jdenom sloju da krije drogue. Kalorifer ventilator koji ubacijue topao vazduh, najee je zatien limom. Kutija ventilator se koristi tako da se izvadi ventilator i uljina koristi za skrovite. Na torpedo je privrena instrument table, koja se koriti za skrivanje manjih predmeta. Na mestu za radio aparat nalazi se takoe pogodan proctor za skrovite. U upljini volana ispod sirene stavlja se esto droga i drago kamenje. Prednji blatobrani esto, a naroito kod velikh kola, sadre iz estetcih razloga upljine koje se rado koriste kao bunkeri za skrivanje. Farovi se ne nalaze u sastavu blatobrana i njihovim skidanjem se oslobaa pristup upljini blatobrana, i oni sami se mogu iskoristiti kao skrovite. Signalni ureaji omoguuju sa zadnje strane smetanje predmeta u manjim obimu. Za robu koja se moe pritiskati koristi se zid vrata izmeu spoljne i unutranje strane vrata i tapeta nalazi se uljina u koju jednim delom ulazi staklo kad se souta dok je donja polovini ne iskoriena. Putnika kabina omoguuje stvaranje skrovita u dvostrukim zidovima stubova nosaa vrata. Pod auta kod starijih tipova koristi se itavom duinom za stvaranje bunkera, jer je asija sastavni deo poda, a njen profil ima mnogo upljeg prostora. Kod manjih kola koristi ase pod izmeu prednjeg i zadnjeg sedita tako da se ugradi bunker, koji dodue udie pod, ali je to za oko neprimetno. Noviji tipovi automobile imaju pod koji je s atavni deo samonosee

46

karoserije, a obavlja funkciju asije. Skrovita se tu lake primate. Neki put se bunkeri izgraujju sa donje strane poda. Kod tavanice putnike kabine postoji, izmeu lima i tapacirunga, izvestan proctor koji omoguava skrivanje robe. Kod nekih vrsta automobile sedite stoji slobodno pa se ispod njega nalazi Slobodan proctor u koji se ne ugrauju skrovita, dok je kod drugih tipova automobile taj proctor popunjen (ovo je naroito sluaj kod zadnjeg sedita) i zbog toga podesan za skri vanje robe. Za skrivanje se koriste i federi sedita. Nasloni sedita su omiljena skrovita, naini se dvostruki zid i dobija veliki proctor za skrivanje najraznovrsnije robe. Pregradni deo izmeu zadnjeg sedita i prostora za prtljag veoma se esto koristi za skrivanje. Prostor za smetaj prtljaga daje mogunost stvaranja dvostrukog dna, kao i bunkera pored reervoara za gorivo. Ovde se esto stvaraju dve vrste bunkera. Prvo se digne pod onog dela koji slui za smetaj prtljaga tako da se ispod njega privsti bunker, koji zaklanja krila od zadnjih tokova. Otkriva se stavljanjem auta na kanal. Drugo, razreu se rezervnegume, stavi roba, guma zalepi i ubaci u spoljni gumu, pa uapumpa. Bezinski rezervoar predstavlja esto skrovite. Mogue je rezervoar pregraditi horizontalno i vertikalno. U njega se tada moe staviti najraznovrsnija roba. Druga mogunost je da se u rezervoar uvue dvostruki zid bunker koji lebdi u njemu privren ipkom za svaki ugao. Benzinske kante se pregrauju na dva dela, gornji slui za dranje benzina, a donji predstavlja sklonite. Tokovi slue kao skrovite na taj nain to se predmeti sakriju izmeu spoljne i unutranje gume. Spoljna guma se prvo demontira, zatim stave predmeti, koji, jasno, nemogu da budu otri, guma se vrati na svoje mesto na toak, zatim se napumpa unutranja guma koliko je to mogue. Kao skrovite slii i poklopac toka (ratkapne), koji moe da ima izmeu svoje unutranje povrine i toka skrovite. Gornji i donji deo hladnjaka mogu da budu upotrebljeni za skrivanje predmeta malih dimenzija koji podnose temperature. Poto je spoljna cev auspuha obino iroka, ubacuju se predmeti u upljinu izmeu spoljne i unutranje cevi kroz koju prolaze sagoreli gasovi. I unakrsni branici slue takoe kao skrovita. Na kutiju sa AT uljem za konice napravi se dvostruko dno, a skrovite je u donjem delu. Treba istai da za krijumarenje droga se najee korise Mercedes, Ford i Volksvagen kao i drugi modeli amerike proizvodnje.

47

8.1. PRETRESANJE PRTLJAGA

Iako po svojoj veliini prtljag ne daje mogunost za skrivanje veih koliina robe, to ne znai da mu ne treba posvetiti odreenu panju, posebno kada je re o opojnim drogama. Iskustvo u dosadanjoj praksi pokazalo je da je prtljag u veem broju sluajeva korien za krijumarenje narkotika. Profesionalni krijumari koriste torbe i kofere sa duplim dnom i zidovima, i to veoma veto izraene, tako da svojim spoljnim izgledom ne daju mogunost za ocenu da se u njima mogue je utvrditi nesklad izmeu spoljnjeg izgleda i unutranjeg prostora za pakovanje stvari. Pretresom treba da budu obuhvaeni svi delovi prtljaga putnika, pri emu posebnu panju treba obratiti na depove, sastavke i druge avove. 24 Takoe, sve sitnice koje slue npr. za linu higijenu ili dr., treba paljivo pregledati. Tako treba postupiti is a eventualnim aparatima i muzikim instrumentima koje putnici nose sa sobom. Potrebno je izvriti paljiv pregled spakovane odee i obue, kao i hrane koja se eventualno nalazi u prtljagu.

8.2. PRETRESANJE LICA

Mera pretresanja lica, kao i ostale vrste pretresanja, ima veliki znaaj na planu otkrivanja narko delikata. S obzirom da je problematika linog interesa iscrpno tretirana u materiji kriminalistike taktike, ovde emo izneti samo neke napomene. U sprovoenju linog pretresa ne sme se zanemariti ni jedan deo odee lica koje se pretresa. Sve predmete koji pripadaju licu nad kojim je preduzeto pretresanje treba skupiti i paljivo pregledati. Nekad e postojati potreba da se izvri pregled kose, uiju, nosa, usta i drugih prirodnih otvora na telu. U tim sluajevima obavezno je da se za pregled angauje medicinski radnik. Nisu retki sluajevi da se droga krije ispod flast era i zavoja koji su nalepljeni ili uvijeni preko tela.
24

Maksimovid R., Kriminalistika tehnika, Beograd, 2000

48

9. PREVENTIVNI KRIMINALISTIKI PRISTUP U ODNOSU NA KRIMINAL U SPREZI SA ZLOUPOTREBOM DROGA

Uz represivnu kriminalistiku koja se danas razvila prema modernim naelima i zauzima sredinju celinu u kriminalistikoj nauci, a njena pravila se primenjuju post delictum, pojavljuje se i razvija tzv. preventivna kriminalistika, ija se pravila koriste za delovanje ante delictum, odnosno za spreavanje kriminala. Specifinost predmeta preventivne kriminalistike je u tome to jo nema krivinog dela, nego se na temelju iskustva i prognoze deluje pre njegove pojave. U tom smislu analiziranje, statistiko obraivanje pojavnih oblika kriminala u sprezi sa zloupotrebom droga, informacije o uoenim i prisutnim devijantnim ponaanjima koja mogu rezultirati ulaskom osobe u zonu kriminala, trendovi zloupotrebe na odreenim podrujima i lokacijama i dr., nee koristiti samo policijsko-represivnom sastavu ve i drugim telima i dravnim institucijama, kao vanim faktorima u suzbijanju i prevenciji zloupotrebe droga. Prouavanja preventivne kriminalistike kad je u pitanju zloupotreba droga i svi pratei oblici kriminalnog delovanja, moraju biti u glavnim crtama usmereni: prema blagovremenom uoavanju novih pojavnih oblika (modaliteti, trendovi) krijumarenja i zloupotrebe opojnih droga prema kontinuiranom edukovanju (specijalizovano vankolsko obrazovanje) te maksimalnom angaovanju svih policijskih slubenika prema planiranju i peduzimanju preventivnih mera i aktivnosti vezanih uz spreavanje zloupotreba opojnih droga u "zonama", blizini dejih vrtia, vaspitno-obrazovnih ustanova

prema aktivnom uestvovanju u sprovoenju medijskih kampanja koje imaju za

cilj edukovati mlade ljude o tetnosti konzumiranja opojnih droga, te na taj na in upoznati javnost s merama koje policija sprovodi.

49

10. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Rasprostranjenost i promenljivost narkoscene, kako na domaem tako i meunarodnom planu, treba sagledavati kroz sve oblike koji prate zloupotreba droga, uglavnom u odnosu ponude i potranje droge. Isto tako treba uzeti u obzir sve oblike kriminalnih aktivnosti pojedinaca, grupa i organizacija, koje poine u vidu primarnog, sekundarnog i tercijarnog kriminala. Savremene trendove zloupotrebe droga, nije mogue definisati i prepoznati u kratkom vremenskom periodu, prosmatrajui samo mali vremenski insert od nekoliko godina. Zato se kriminalistika analiza i ocena, te operativno postupanje, treba temeljiti kako na kriminalistikoj praksi, tako i na prateem teorijskom pristupu kriminalu u sprezi sa zloupotrebom droga, kroz due vremenski period, uvaavajui pravila i uenja kriminalistike kao nauke i struke. Samo takvim pristupom mogue je uspostaviti kontrolu nad trendom porasta kriminala u sprezi sa zloupotrebom droga i svesti ga u granice meunarodnih standarda u odnosu na prihvatljivi rizik i tetne posledice. Kriminalno delovanje pojedinaca, grupa i organizacija u smislu kriminala u sprezi sa zloupotrebom droga, i svih njegovih delova, mogue je efikasno suzbijati samo uz struni, zakonski i kontinuirani timski pristup.

50

11. LITERATURA

[1] Kuevi, V. (1990). Zloupotreba droga. Zagreb [2] Maksimovi, R. (2000). Kriminalistika tehnika. Beograd [3] imburovi LJ., Ivanovi A. (2011). Primena fiziko hemijskih metoda u
kriminalistikoj tehnici

[4] Petrovi, B. (2004). Narko kriminal. Sarajevo: Pravni fakultet univerziteta u Sarajevu. [5] http://www.scribd.com/doc/134878686/09-klaric 5.6.2013. 12.00h [6] http://www.academia.edu/3487724/ 6.6.2013. 13.10h

51