SAVEZNI SEK RETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

UOMJ-122/1 V O JN A T A JN A
Interno

★
PR A V ILO
TENK M -8 4 i T-72
PRVI DEO

V O JN O IZ D A V A Č K I I N O V IN S K I C E N T A R
B eo g ra d , 1988.
Biblioteka
PRAVILA I UDŽBENICI
K N JIG A SED A M STO PED ESET DRUGA
SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU
U prava ok lop n ih i
m ehanizovan ih jed in ica
In t. b r. 725-1
od 10. 06. 1987. g o d in e

Na osnovu tačke 9, 25, 26, 35. i 59. U putstva za izradu i

korišćenje vojnostručne litera tu re , izdanje Saveznog sek reta­
rija ta za narodnu odbranu — IV uprava, int. broj 1578 od
22. 11. 1982. godine, propisujem :

PRAVILO
TENK M-84 i T-72

PRVI DEO

koje stupa na snagu odmah.

NAČELNIK
g e n e ra l-m a jo r
N ik ola U zelac, s. r,
 U D K 623.438.3.004
P R A V IL O te n k M -84 i T-72 / /p ro p isa o / S av e z n i s e k r e ta r i ja t za
n a ro d n u o d b ra n u . — B e o g rad : V o jn o iz d a v a č k i i n o v in sk i c e n ta r,
1988. — 20 cm
D eo 1. — (B e o g rad : V o jn a šta m p a rija ). — 327 s tr. : ilu s tr. — (B i­
b lio te k a P ra v ila i u d ž b e n ic i ; k n j. 752)
V o jn a ta jn a ; In te rn o . — T ira ž 3200 p rim e ra k a . — U O M J-
- 122/1
C en a 4.400 d in a ra
a) T e n k M -84 — T e h n ič k a u p u ts tv a b) T e n k T-72 — T e h n ič k a
u p u ts tv a

P ra v ilo te n k M -84 i T-72 o b ra đ u je u p rv o m p o g la v lju : n a m e n u ,

g la v n e d elo v e i ta k tič k o - te h n ič k e p o d a tk e ; u d ru g o m — n a o ru ­
ž a n je i sp ra v e za o s m a tra n je i n iš a n je n je ; i u tre ć e m — s re d s tv a
veze.
P ra v ilo je n a m e n je n o c e lo k u p n o m s a s ta v u OM.I.

C IP — k a ta lo g iz a c ija u p u b lik a c iji

C e n tra ln a b ib lio te k a JN A
 SADRŽAJ
Strana
UVOD — — — — — u

Glava I
NAM ENA, O PIS I TAK TIĆK O -TEIIN IĆ K I PODACI TENKA

1. N A M EN A , G L A V N I D E L O V II T A K T lC K O -T E H N IČ K I P O D A C I 13

2. O P IS T E N K A _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 16
1) O k lo p n o telo i k u p o la — —• — — — -— — — — 16

3. M O T O R I N JE G O V I U R E Đ A JI _ _ _ _ _ _ _ _ 28
1) M o to r — — •—- — — — _ — — — —. _ — 28
2) U re đ a j za n a p a ja n je g o riv o m — —- — — — — — — 32
3) U re đ a j za d o v o d v a z đ u h a i o d v o d iz d u v n ih g aso v a — — -— 40
4) U re đ a j za p o d m a z iv a n je — — •— — — — — — — 44
5) U re đ a j za h la đ e n je •— — — — — — — — — — 48
6) U re đ a j za z a g re v a n je •— — — — — — —- — — 52
7) U re đ a j sa b ije n o g v a z đ u h a — •—• — — — — — — 54
8) N ajč ešć e n e is p ra v n o s ti m o to ra i n je g o v ih u r e đ a ja i n a č in
o tk la n ja n ja — — — — — — — — — — — — 59

4. T R A N S M IS IJA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 63
1) M u ltip lik a to r — — —- — — — — — — — — 63
2) M e n ja č i s te p e n a p re n o s a —- — — — — — — — — 68
3) B očni p re n o s n ic i — — —• — — — — •—■ — — •— 72
4) K o m a n d e za u p r a v lja n je tra n s m is ijo m — — •— — •— 73
5) R azv o d n i m e h a n iz m i — — — —- — — — — — — 80
6) U re đ a j za h id ra u lič n o u p r a v lja n je i p o d m a z iv a n je tr a n s m is ije 83
7) N ajčešće n e is p ra v n o s ti tr a n s m is ije i n a č in o tk la n ja n ja — — 89

5. H O D N I D EO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ go
1) G u se n ič n i p o k re ta č — — — — — — — — — — 90
2) V e ša n je — •— — — — — — — — — — — — 93

5
 Strana
3) N a jč e šć e n e is p ra v n o s ti h o đ n o g đ e la i n a č in o tk la n ja n ja —■ 95
4) U slo v i z a m e n e p o je d in ih sk lo p o v a h o d n o g d e la — — — 95

6. E L E K T R IČ N I U R E Đ A JI _ _ _ _ _ _ _ _ _ 96
1) Iz v o ri e le k trič n e e n e rg ije ■— — — — —• — — — 98
2) P o tro ša č i e le k trič n e e n e rg ije — — — — — — — — 102
3) P o m o ćn i sk lo p o v i — — — — — — — ■ —■ — — 106
4) K o n tro ln o -m e rn i in s tr u m e n ti — — — — —- •—• — 107
5) E le k trič n a m re ž a — — — •— — — — — —■ •—■ — 109
6) O p šte n a p o m e n e za p ra v iln o k o riš ć e n je e le k trič n ih u r e đ a ja 109
7) N ajč e šć e n e is p ra v n o s ti e le k trič n ih u r e đ a ja i n a č in o tk la n ja n ja 110

7. S P E C IJA L N I U R E Đ A JI I O P R E M A T E N K A — _ — — 111
1) U re đ a j za N H B -z a štitu — — — — — —• — — —- 111
2) U re đ a j za g a še n je p o ž a ra — — — — — — •— — 130
3) T e n k o v sk i đ e k o n ta m in a c ijs k i k o m p le t (TDK) — — — — 133
4) U re đ a j za s tv a r a n je d im n e z a v e se — — — — — — 133
5) U re đ a j za b a c a n je d im n ih k u tija (BDK) — — — — — 135
6) O p re m a za v o ž n ju te n k a p o d v o d o m —• — — — — — 137
7) U re đ a j za sa m o u k o p a v a n je — — ■
— — —■ — — — 139
8) Č istač m in a K M T -6 — — — — — -— ■
—■ -—■ — — 139
9) P o m o ćn i m o to r-g e n e ra to r — — — — — — •— — 140

Glava II
N AO RU ŽA NJE T EN K A I SPRA VE ZA OSM A TRA NJE I N IŠA N JE N JE

1. N A O R U Ž A N JE T E N K A — — — _ — _ 141

1) T o p 125 m m M2A46 — — — — — — — — —- — 141

(1) C ev sa z a d n ja k o m i z a tv a ra č e m — —■ — —• — — 142
(2) P o sto lje to p a — ■ — — — — — — —■ — — ■
— 156
(3) U re đ a j za o k r e ta n je k u p o le sa u tv rđ iv a č e m k u p o le —• — 161
(4) Č išć e n je i p o d m a z iv a n je to p a —• — — — —■ — — 163
(5) Z a sto ji, k v a ro v i, u z ro c i i n a č in n jih o v o g o tk la n ja n ja — 167

2) A u to m a t za p u n je n je to p a — — — — — — •—■ — 172
(1) O b rtn i tr a n s p o r te r — •— — — — — — — — 173
(2) U re đ a j za p o d iz a n je k a s e ta — — — — — — — 179
(3) U re đ a j za h v a ta n je i iz b a c iv a n je d a n c e ta — — — — 181
(4) D o n o sač m e tk a — —• — — — •— — — — —• 182
(5) E le k tro m e h a n ič k i u tv r đ iv a č to p a — — — — — — 183
(6) U re đ a j za p ro g r a m ir a n je — -— — — — -— — — 183

6
 Strana
(7) R a zv o d n a k u tija -— — — •—■ —• — — — — — 184
(8) K o m a n d n i b lo k a u to m a ta — — — — — — — — 184
(9) B lo k za p o p u n u — — — — — — — — — — 185
(10) P o k a z iv a č k o lič in e i v r s te m u n ic ije — •— — — — 186
(11) E le k tro -m o n ta ž n i k o m p le t — — — — — — — 187
(12) R ad a u to m a ta za p u n je n je to p a — — — — •— — 187
(13) R ežim i ra d a a u to m a ta — — — — — — — ■
— 188
(14) Z a sto ji, k v a ro v i, u z ro ci i n a č in n jih o v o g o tk la n ja n ja — 193

3) S ta b iliz a to r 2E28M (2328M ) n a te n k u T-72 — — — — 199

(1) N am en a, g la v n i d e lo v i i p rin c ip ra d a — — — — — 199
(2) B lo k ira n je s ta b iliz a to ra — — — -— — — — — 211
(3) V rste ra d a s ta b iliz a to ra — — ■ — — — — — —• 211
(4) N e isp ra v n o sti, u z ro c i i n a č in o tk la n ja n ja — — — — 212
(5) E le k trič n a k o la p ri g a đ a n ju —• — — — — — — 214
4) M itra lje z 7,62 m m P K T — — — — — — — — — 216
5) P ro tiv a v io n s k i m itr a lje z 12,7 m m N SV — — — — — 217
(1) N am en a, b o rb e n e oso b in e, g la v n i d e lo v i i o pis — — — 217
(2) N e p o tp u n o ra s k la p a n je i s k la p a n je m itr a lje z a -— -— — 228
(3) Z a sto ji, u zro c i i n a č in o tk la n ja n ja ■— —• —• — — 229
6) M u n ic ija za top i b o rb e n i k o m p le t te n k a —• — — —• — 230
(1) V rste i opis m u n ic ije — — — — — — — — — 230
(2) S a sta v i ra z m e š ta j b o rb e n o g k o m p le ta u te n k u •— —■ 235

2. SP R A V E ZA O S M A T R A N JE I N IŠ A N JE N JE — — — — 238
1) N a m e n a i p o d e la sp ra v a za o s m a tra n je i n iš a n je n je -— — 238
2) N iša n s k a s p r a v a -d a ljin o m e r T P D -K 1 (T IIfl-K l) — —• —■ 239
(1) N am en a, sm e šta j, d e lo v i i o pis d e lo v a — —• — — 239
(2) N e isp ra v n o sti, u z ro c i i n a č in o tk la n ja n ja — — •— — 250
3) N iša n s k a s p ra v a za n o ćn o o s m a tra n je i n iš a n je n je T P N 1 -
-49-23 (T IIH 1-49-23) — — — — — — — — — — 251
(1) N am en a, sm e šta j, d e lo v i i o pis d e lo v a — — — ■
— 251
(2) N e isp ra v n o sti, u z ro c i i n a č in o tk la n ja n ja — — — — 255
4) P e risk o p k o m a n d ira te n k a D N K S -2 — — —■ •— — — 255
(1) N am en a, sm e šta j, d e lo v i i o pis d e lo v a — •— — — — 255
(2) N e isp ra v n o sti, u z ro ci i n a č in o tk la n ja n ja — ■— — •—• 258
5) P e ris k o p k o m a n d ira te n k a T K N -3 — —■ — — — — 258
(1) N am en a, sm e šta j, d e lo v i i o pis d e lo v a — — — — 258
(2) N e isp ra v n o sti, u z ro c i i n a č in o tk la n ja n ja — — — — 261

7
 Strana
6) S p ra v e za o s m a tra n je iz te n k a — •— — •—- — —• — 262
(1) P e ris k o p i za o s m a tra n je — -— — — — — — — 262
(2) P e ris k o p v o zača za o s m a tra n je i v o ž n ju n o ć u — — — 263
7) N iša n s k e sp ra v e za p o sre d n o n iš a n je n je — — •— ■
— — 266
8) P o m o ćn i u re đ a ji u k u p o li — — — — — — — — 268

3. S IS T E M U P R A V L JA N JA V A T R O M T E N K A M -84 — — — 274
1) N a m e n a , te h n ič k i p o d a ci i g la v n i d e lo v i — — — — — 274
2) D elo v i za u p r a v lja n je — — -— — — — — — —• 276
(1) D n e v n o -n o ć n a n iš a n s k a s p r a v a D N N S-2 — — — — 277
(2) K o m a n d n i b lo k — — — -—- -— — — — — — 285
(3) R a č u n a r -— — -—• — — — — — — — — — 288
(4) K o m a n d n a ta b la ra č u n a r a — — — — •— — — 288
(5) M e te o ro lo šk i se n z o r — — — •—• — — — — —■ 290
(6) K u tija k o m a n d ira — —■ — — — — — — — — 291
(7) P o ja č a v a č k a k u ti ja •— — — — — ■
—- — — — 292
(8) Ž iro -b lo k — _ — _ — — — — 292
(9) P r v a ra z v o d n a k u ti ja — •— — — — —• — — — 293
(10) E le k tro m o n ta ž n i k o m p le t — — •— •— — ■— — — 293
3) D elo v i za v e rtik a ln o n a v o đ e n je ■
—• •—• — — — —• — 293
4) D elo v i za h o riz o n ta ln o n a v o đ e n je — — — — — — •—• 294
5) P o m o ć n i u re đ a ji, a la t i p rib o r •—■ — — — — •—• — —- 295
6) R a d s iste m a u p r a v lja n ja v a tr o m te n k a — — — — — 295
7) B lo k ira n je s iste m a u p r a v lja n ja v a tr o m — — — — — 295
8) R ežim i ra d a s iste m a u p r a v lja n ja v a tr o m — — — — — 296
9) E le k trič n a k o la p ri g a đ a n ju — —• -— — — — — — 297
10) N e isp ra v n o sti, u z ro c i i n a č in o tk la n ja n ja — — — — — 298

G lava III
SR ED STVA VEZE

1. R A D IO -U R E Đ A J R U T -1 _ _ _ _ _ _ _ _ _ 300

1) N am en a , ta k tič k o - te h n ič k i p o d a c i i g la v n i d e lo v i —• — •—- 300

2) N a m e n a , sm e šta j i o p is g la v n ih d e lo v a •—• — — •— — 301
(1) R a d io -p rim o p re d a jn ik P D -9 — — — — — — ■ — 301
(2) A n te n s k i p rib o r — — — — — — — — •— -— 304
(3) P o sto lje r a d io -p rim o p r e đ a jn ik a P S -1 4 — •— — — — 305

8
 Strana

(4) U re đ a j za m e đ u so b n i ra z g o v o r — — — — —■ — 306
(5) P rib o r i re z e rv n i d e lo v i ■—■ — — — —- •— — — 309
3) N e isp ra v n o sti, u z ro ci i n a č in o tk la n ja n ja — — — — — 310

2. R A D IO -U R E Đ A J R-123M _ — — — 313
1) N am en a, ta k tič k o - te h n ič k i p o d aci i g la v n i đ e lo v i — —— 313
2) N am en a, sm e šta j i opis g la v n ih d e lo v a — —- — — — 314
(1) R a d io -p rim o p re d a jn ik — — — — — — — —— 314
(2) P o g o n sk i b lo k B P -26 -— -— — — — —- — — — 317
(3) A n te n s k i p rib o r — — — — — — — — -—• — 318
(4) P o sto lje ra đ io -p rim o p r e d a jn ik a — — — — — — 319
(5) U re đ a j za m e đ u so b n i ra z g o v o r R -124 — — — —• — 319
(6) R e z e rv n i d e lo v i i p o m o ć n i p rib o r — — — — — — 322

3) N e isp ra v n o sti, u zro c i i n a č in o tk la n ja n ja — — — — — 323

3. S IG N A L N A SR E D S T V A V EZE U T E N K U — — — — — 326

9
I

UVOD

Pravilo TENK M-84 i T-72, I deo, izrađeno je na osnovu

tehničke lite ra tu re proizvođača i stečenih p raktičnih saznanja
i iskustava iz njihove upotrebe.
Pravilo sadrži k ra ta k opis i rad sistem a i u ređ a ja u tenku.
Cilj pravila je da se njegovim izučavanjem i prim enom
u obuci članovi posade osposobe u pojedinačnom i skupnom
radu u priprem i i upotrebi tenka u borbi.
Pravilo je nam enjeno celokupnom sastavu OMJ, a poseb­
no korisnicim a tenkova M-84 i T-72, koji su dužni da se u
rad u i obuci prid ržav aju njegovih odredbi.
D etaljniji opis delova, sklopova i u ređ a ja dat je u te h ­
ničkim uputstvim a za ten k M-84 i T-72, izdanje TU SSNO,
i U putstvu sistem a u p rav ljan ja v atrom tenka M-84, izdanje
UOMJ-123.

11
 G lava I

NAMENA, OPIS I TA K TICK O -TEIIN IC K I PODACI TENKA

1. — NAM ENA , GLAVNI DELOVI I TAK TIČK O -TEH N IČ K I PODACI

1. — Tenk M-84 (si. 1 i 2) jeste borbeno gusenično vozilo

sa jakim oklopom, snažnim naoružanjem i visokim m anevar­
skim osobinam a. N am enjen je za un ištav an je n ep rijateljev ih
oklopnih borbenih vozila, žive sile i drugih borbenih sredstava.

SI. 1 — T e n k M -84 — Izgled, sa p r e d n je le v e stra n e

N aoružan je topom 125 mm neizolučene cevi, m itraljezom

7,62 mm, spregnutim sa topom i protivavionskim m itraljezom
12,7 mm. O prem ljen je spravam a za osm atranje i gađanje đa-

13
n ju i noću, autom atom za p u n jenje topa, a ten k M-84 i siste­
mom u p rav ljan ja vatrom tenka — SUV.1)

SI. 2 — T e n k M -84 — Iz g le d sa z a d n je d e sn e s tr a n e sa p o d ig n u tim

b o č n im š titn ic im a

2. — Glavni delovi tenka su: oklopno telo sa kupolom , n a­

oružanje, m otor sa uređajim a, transm isija, hodni deo, elek trič­
ni u ređ aji sredstva veze i specijalni u ređ a ji i oprem a.
Pored glavnih delova ten k ima: oprem u za vožnju pod
vodom (OPVT),2) uređaj za sam oukopavanje, uređaj za baca­
n je dim nih k u tija, (BDK)3) tenkovski dekontam inacioni kom ­
plet, (TDK)4) individualni kom plet (IK)5), a omogućeno je po­
stav ljan je u ređ a ja za p rav ljen je prolaza u m inskim poljim a.
Na kom andnim tenkovim a ug rađ en je pomoćni m otor-gene-
rator.
Specijalne uređaje ten k a sačinjavaju: uređaj za NHB za­
štitu, uređaj za gašenje požara i uređaj za stv aran je dim ne
zavese.
Posadu ten k a čine tri člana: kom andir, nišandžija i vozač.

‘) U d a lje m te k s tu SUV.
2) U d a lje m te k s tu O PV T
3) U d a lje m te k s tu BDK .
4) U d a lje m te k s tu TDK.
5) U d a lje m te k s tu IK .

14
3. — Osnovni taktičko-tehničld podaci tenka M-84:
Masa ten k a (borbena) — — — — — 4 1 ,5 1
Snaga m otora — — — — — — — 573,7 kW
Dužina tela tenka (sa blatobranim a) — — 6860 mm
Dužina sa topom napred — — — — 9530 mm
Dužina sa topom nazad — — — — 9670 mm
Širina tenka po štitnicim a — — — — 3590 mm
Visina tenka — — — — — — — 2190 mm
K lirens do poda — — — — — — 470 mm
K lirens do presovanih delova poda — — 428 mm

S rednje brzine k retan ja:

— po m akadam skom p u tu — — — 35— 45 km /h
— po m akadam skom p u tu u koloni — 25— 30 km /h
— po p u tu I reda — — — — — 50 km /h
— m aksim alna brzina — — — — 60 km /h
R adijus k retan ja:
— po m akadam skom p u tu — — — 460— 650 km
— po p u tu I reda — — — — — 700 km
P otrošnja goriva na 100 km puta:
— po m akadam skom p u tu — — — 260— 450 1
— po p u tu I reda — — — — — 240 1
P otrošnja u lja na 100 km po m akadam skom
p u tu — — — — — — — — — 3— 101
Savlađivanje prepreka:
— m aksim alni uspon-pad — — — 66°/o
— m aksim alni bočni nagib — — — 55%
— širina rova — — — — — — 2,60— 2,80 mm
— visina v ertik aln e p rep rek e — — 0,85 m
— dubina vodene p rep rek e (bez p ri­
prem e) — — — — — — — 1,20 m m
— dubina vodene p rep rek e (sa p rip re ­
mom od 5 m inuta) — — — — 1,80 m
— dubina vodene p rep rek e (sa OPVT) 5m

15
 — širina vodene prepreke (sa OPVT) i
p ri brzini toka vode od 1,5 m /s — 1000 m
Tenk T-72 im a borbenu težinu 4 1 1 i širinu tenka po štit­
nicim a 3460 mm, dok su ostali podaci isti kao kod tenka M-84.

2. — OPIS TENKA

1) Oklopno telo i kupola

4. — Oklopno telo sa kupolom je nam enjeno za sm eštaj i

zaštitu posade, naoružanja, m unicije, agregata i sklopova te n ­
ka od puščanih i m itraljesk ih zrna, parčadi a rtiljerijsk ih gra­
nata i avionskih bombi, PO projektila, i dejstva nuklearnog,
hem ijskog i biološkog oružja. Čelične ploče tela su varene.
Z aštita posade od k u m ulativnih zrna je povećana izradom vi­
šeslojnog oklopa i štitnicim a sa bočnih strana.
Prednji deo tela (si. 3) sastoji se od gornje kose ploče od
višeslojnog oklopa i donje kose ploče, zavarenih m eđusobno i
sa ostalim pločama.
Bočne strane tela (si. 3 i 4) jesu vertik aln e ploče, u čijem
su gornjem srednjem delu zavarene podkupolne zaštitne gre­
de. Sa bočnih stran a učvršćeni su elem enti hodnog dela i bla-

i ? U

SZ. 3 — T elo, p o g le d s p r e d n je d e s n e stra n e

1 — g o r n j a p r e d n j a o k lo p n a p lo č a ; 2 i 3 — u t v r đ i v a č i ; 4 — n o s a č ; 5 — p r e d n j a
k u k a z a v u č u ; 6 — d o n ja p r e d n j a o k lo p n a p lo č a ; 7 — n o s a č l a k t a s t e o s o v in e .

16
tobrani na kojim a se nalaze spoljni rezervoari za gorivo i san­
duci za IK. Za blatobrane se učvršćuju protivkum ulativni štit­
nici.
Zadnji deo tela (si. 4) sastoji se od gornje i donje ploče,
zavarenih m eđusobno, i kućišta m enjača, zavarenih za njihove
bočne stran e i za zadnji deo poda.

SI. 4 — T elo , -pogled, sa z a d n je le v e s tr a n e

1 — o k lo p n a p lo č a is p o d k u p o le ; 2 — o d b o jn ik ; 3 — iz d u v n a c e v ; 4 — n o s a č b u -
r a d i; 5 — n o ž ; 6 — n o s a č o b u jm ic e b a lv a n a ; 7 — k u k a z a v u č u ; 8 i 9 — z a d n j e
o k lo p n e p lo č e ; 10 — k u ć iš t e m e n j a č a s te p e n a p r e n o s a ; 11 — o s lo n a c ; 12 — n o s a č
to č k a n o s a č a g u s e n ic e ; 13 —• n o s a č h i d r a u l i č n o g a m o r tiz e r a ; 14 — n o s a č l a k t a s t e
o s o v in e v o d e ć e g to č k a ; 15 — š t i t n i k p r o t i v p r a š in e ; 16 — b la to b r a n .

Krov tela sastoji se od pred n jih i zadnjih ploča i n asta­

vaka potkupolnih zaštitnih greda, zavarenih za telo.
Pod tela je u obliku korita, a sastoji se iz tri presovana
dela. Radi povećanja kru to sti poda i postavljanja torzionih
v ratila pod je različitog profila.
Kupola tenka (si. 5) livena je od pancirnog čelika. Smeš-
tena je na kugličnom ležaju i može se ok retati kružno za 360°.
Na u n u tra šn je m delu oklopa kupole ugrađena je protivneu-
tro n sk a zaštita.
5. — Unutrašnjost tenka podeljena je na upravno;.(lgoj'be-
no i m otorno-transm isiono odeljenje. ,-
Upravno odeljenje (si. 6) nalazi se u pred n jem delu^tenka.'“ '
U njem u su sm ešteni: sedište vozača, u ređ aji tza up rav ljan je
->■ii

*****
 SI. 5 — K u p o la
1 — le tv a ; 2 i 5 — č e t k a ; 3 — le ž iš te r a m e n a to p a ; 4 — k a n a l i; 6 —
p r o r e z z a m i t r a l j e z ; 7 — ž le b o v i z a u č v r š ć i v a n j e n a v l a k e to p a ; 8 i 9
— z a š titn e c e v i p r o v o d n ik a ; 10, 19, 22 i 31 — k u k e z a s k i d a n j e k u ­
p o le ; 11 i 20 — n o s a č i B D K ; 12 — p o s to lje k o m a n đ ir s k e tu r e l e j 13
— k r o v n a p lo č a ; 14 — o tv o r z a p e r is k o p n iš a n d ž ije ; 15 — o tv o r č e p a
z a n a l i v a n j e te č n o s ti z a p r a n j e ; 16 — p r i r u b n i c a z a p o s t a v l j a n j e
D N N S -2 (T PN 1-49-23); 17 — c e v z a p r o v o d n ik m e te o s e n z o r a ; 18 —
p o s to lje m e te o s e n z o r a ; 21 — o tv o r u tič n ic e z a v e z u s a d e s a n to m ;
23, 24, 26 i 29 — n o s a č i s a n d u k a z a O P V T ; 25 — o tv o r z a a n te n s k i
u v o d n ik ; 27 — o tv o r z a iz b a c iv a n je d a n c e t a č a u r e ; 28 — n o s a č f a r a
FG -126S; 30 i 33 — n o s a č i c e v i O P V T ; 32 — k o p ir ; 34 — z a k a č k e za
c e r a d u ; 35 — p o s to lje o tv o r a n iš a n d ž ije ; 36 — n o s a č i k u t i j a z a m u ­
n i c i j u P A m i t r a l j e z a ; 37 — n o s a č r e f l e k t o r a O U — 3G K

18

i)
tenkom , u ređ a ji za puštanje m otora u rad i kontrolu njegovog
rada, deo električnih u ređaja, deo u ređ a ja za NHB i P P zaš­
titu, periskop vozača, TDK i deo IK tenka. Levo od upravnog
odeljenja su akum ulatori i levi p red n ji rezervoar za gorivo, s
desne stran e su desni rezervoari za gorivo, a sa zadnje strane
je obrtni tra n sp o rte r autom ata za p u n jen je topa.

1 — g la v n i p r e k id a č (m a s a ); 2 i 11 — s i ja lic e z a s ig n a l iz a c iju iz la s k a
to p a iz v a n g a b a r i t a t e n k a ; 3 — s i ja lic a z a o s v e t l j e n j e r a z v o d n e t a ­
b le v o z a č a ; 4 — s i g n a l n a s i ja lic a d r u m s k e s ig n a l iz a c ije ; 5 — s ig n a l n a
s i ja lic a m e h a n iz m a z a b l o k i r a n j e b i r a č a s t e p e n a p r e n o s a ; 6 — k u t i j a
U K - 11 (A-3) U M R -a ; 7 — p e r is k o p v o z a č a ; 8 — p la f o n s k o s v e tio ; 9
— p r e n o s n i b lo k PV -76 s a s ija lic a m a ; 10 — g rlo z a n a l i v a n j e te č n o s ti
u r e z e r v o a r u r e đ a j a z a p r a n j e p e r is k o p a ; 12 — v e n t i l z a p u š t a n j e
m o to r a u r a d s a b i j e n i m v a z d u h o m ; 13 — m a n o m e t a r z a m e r e n je
p r i t i s k a v a z d u h a u b o c a m a ; 14 — m e h a n iz a m z a z a t v a r a n j e p o k lo p c a
o tv o r a v o z a č a ; 15 — z a d n j i d e s n i r e z e r v o a r z a g o riv o ; 16 i 33 — b o c e
z a s a b i j e n i v a z d u h ; 17 — r u č ic a z a p r o m e n u s te p e n a p r e n o s a ; 18 —
k u t i j a d n e v n o g p e r is k o p a v o z a č a ; 19 — k o m a n d a ž a l u z in a ; 20 i 34 —
p o lu g e z a u p r a v l j a n j e ; 21 — s la v i n a z a o d v o d v a z d u h a ; 22 — p e d a l a
g a s a ; 23 — s la v i n a u r e đ a j a z a p ra n je ^ p e r is k o p a ; 24 — v e n t i l a t o r ; 25
— p e d a l a k o č n ic e ; 26 — p e d a l a k v a č i la ; 27 — r u č ic a r u č n o g g a s a ;
28 — b lo k a u to m a tik e ; 29 — ž ir o - p o lu k o m p a s ; 30 — r a z v o d n a s la v i n a
z a g o r iv o ; 31 — p o k lo p a c a k u m u l a t o r a ; 32 — r a z v o d n a t a b l a v o z a č a ;
35 — u t v r đ i v a č p e d a l e k o č n ic e .

Borbeno ođeljenje (si. 7 i 8) obuhvata prostor u srednjem

đelu oklopnog tela i u kupoli tenka, a odvojeno je od m otor-
no-transm isionog odeljenja pregradom . Borbeno i upravno o-
2 19
đeljenje m eđusobno su povezani, tako da je om ogućen prelaz
iz jednog u drugo ođeljenje. U njem u su sm ešteni: naoruža­
nje, sprave za osm atranje i nišanjenje, veći deo borbenog kom -

S l. 7 — B o rb e n o o đ e lje n je — m e sto k o m a n d ira

1 — m i t r a l j e z PICT; 2 — e le k t r o m e h a n i č k i u tv r ć tiv a č to p a ; 3
— p e r is k o p ' TN P-1S0; 4 — p e r is k o p D N K S -2 (T K N -3 ); 5 — r e ­
z e r v o a r ; 6 — k u t i j a U K -9 (A -l) U M R -a ; 7 — b lo k z a p o p u n u ;
8 — r a z v o d n a t a b l a k o m a n d ir a ; 9 — r a d i o - p r i m o p r e d a j n i k ;
10 — s e d iš te ; 11 — p a n e l k o m a n d ir a ; 12 — p o j a č i v a č k a k u t i j a ;
13 — p r e k i d a č g r e j a č a z a š titn o g s t a k l a p e r is k o p a ; 14 — p r e ­
k id a č r e f l e k t o r a O U -3 G K ; 15 — s i g n a l n a s i ja lic a r e f l e k t o r a
O U -3G K .

pleta, sedišta kom andira i nišandžije, sredstva veze, te poje­

dini delovi u ređ a ja m otora, električnih u ređaja, u ređ a ja za
NHB i P P zaštitu, a kod tenka M-84 i SUV.

20
 SI. 8 — Borbeno odeljenje — m esto nišandžije
1 — p o k a z iv a č b r o j a m e ta k a ; 2 — v e n t i l a t o r ; 3 — u t v r đ i v a č k u p o le ;
4 — k u t i j a U K -10 (A -2) U M R -a ; 5 — r a z v o d n a t a b l a n iš a n d ž ije ; 6 —
n iš a n s k a s p r a v a D N N S -2 (T P D -K 1 ); 7 — p e r is k o p T N P -165A ; 8 —
o g r a d a to p a ; 9 — k o m a n d n i b lo k S U V -a ; 10 — s p r a v a z a d a v a n j e
n a g ib a c e v i to p a ; 11 — r u č ic a z a r a z d v a j a n j e p u ž a o d p u ž n o g k o la ;
12 — s e d iš te ; 13 — m a n o m e t a r u r e đ a j a z a č iš ć e n je n iš a n s k e s p r a v e ;
14 — m e h a n iz a m z a r u č n o o k r e t a n j e k u p o le ; 15 — v e n t i l u r e đ a j a za
č iš ć e n je n iš a n s k e s p r a v e ; 16 — u g lo m e r ; 17 — b lo k z a u p r a v l j a n j e
s a B D K ; 18 — k u t i j a U K -11 (A-3) U M R -a ; 19 — s ig n a l n a s ija lic a
r e f l e k t o r a L -2A G .

Motorno-transmisiono odeljenje (si. 9 i 10) obuhvata pro­

stor u zadnjem delu oklopnog tela tenka. U njegovom p red ­
njem đelu (si. 9) sm ešten je m otor sa pojedinim delovim a u re ­
đaja m otora, a u zadnjem (si. 10) tran sm isija i pojedini delovi
u ređ a ja m otora, električnih u ređ a ja i P P uređaja.

21
DO
IND

SI. 9 — M o to r n o -tr a n s m is io n o o d e lje n je (\pogled n a m o to r)

1 — s e l e k t o r ; 2 — p r e č i s t a č g o r iv a (f in i); 3 — iz d u v n e c e - p r e č i s t a č u l j a (g r u b i) ; 8 — v e n t i l s a p lo v k o m ; 9 —
v i; 4 — k o m p e n z a c io n i r e z e r v o a r ; 5 — n o s a č e l e k t r o m a g n e t - č is t a č v a z đ u h a ; 1 0 — ^ s ig n a liz a to r ; 11 p u m p a v is o k o 0
n o g v e n tila TD A ; 6 — k o m p re s o r za p re h ra n jiv a n je ; 7 — p r i t i s k a ; 12 — p r e č i s t a č u l j a (fin i).

SZ. 10 — M o to rn o -tra n sm is io n o o d e lje n je (p o g led n a tr a n s m is iju )

1 — r a z v o d n i m e h a n iz m i ; 2 — k u ć i š t e m e n ja č a ; 3 — h i -
d r o c ik lo n ; 4 — v e n t i l s k i u r e đ a j ; 5 — r e z e r v o a r z a u l j e
u r e đ a j a z a h i d r a u l i č n o u p r a v l j a n j e i p o d m a z iv a n je t r a n s ­
m is ije ; 6 — e l e k t r o p o k r e t a č - g e n e r a t o r ; 7 — o s n o v n i r e -
z e r v o a r z a u l j e m o to r a ; 8 — m u l t i p l i k a t o r ; 9 — s e l e k t o r
co u u r e đ a j u z a s a b i j e n i v a z d u h ; 10 — d o p u n s k i r e z e r v o a r z a
u l j e m o to r a ; 11 — k a r d a n s k i p r e n o s z a p o g o n v e n t i l a t o r a ;
12 — v r a t i l o k o m a n d e k v a č i l a ( s p o lja š n j e - š u p ljo ) i z a p r o -
m e n u s te p e n a p r e n o s a ( u n u t r a š n j e ) ; 13 — v e n t i l a t o r ; 14 —
r e d u k t o r p o g o n a ^ v e n t i l a t o r a ; 15 — o b lo g a p o g o n s k o g v r a ­
t i l a le v o g m e n ja č a ; 16 — b o c e u r e đ a j a z a g a š e n je p o ž a r a .
 6. — O tvori na oklopnom telu (si. 11 i 12) služe za pristup
agregatim a, sklopovim a i u ređ ajim a ten k a pri njegovom ko-

SI. 11 — R a z m e š ta j o tv o r a n a k r o v u
1 _ o tv o r v o z a č a ; 2 — o tv o r z a p o s t a v l j a n j e r a z v o d n e k u t i j e č is t a č a m in a ; 3 —
o tv o r z a p r il a z d a v a č u k o lič in e g o r iv a ; 4 — o tv o r z a p r il a z g r lu z a n a l i v a n j e
g o r iv a u u n u t r a š n j e r e z e r v o a r e ; 5 — o tv o r i z a d o v o d v a z d u h a k o m p r e s o r u u r e ­
đ a j a z a p r e č i š ć a v a n j e v a z d u h a ; 6 — o tv o r z a p r il a z g r l u z a n a l i v a n j e u l j a u d o ­
p u n s k i r e z e r v o a r u r e đ a j a z a p o d m a z iv a n je m o to r a ; 7 — o tv o r z a p r i l a z g r l u z a
n a l i v a n j e t e č n o s ti u u r e đ a j z a h l a đ e n j e m o to r a ; 8 — o tv o r z a p r il a z k o m p e n z a -
c io n o m r e z e r v o a r u u r e đ a j a z a h l a đ e n j e m o to r a .

rišćenju. Nalaze se na krovu i pođu tela tenka a zatvoreni su

poklopcim a i čepovima.
O tvor vozača s poklopcem nalazi se na sredini prednjeg
dela krovne ploče, iznad sedišta vozača.
O tvor prinudnog izlaza nalazi se iza sedišta vozača i za­
tv ara se poklopcem, koji je postavljen na šarn ire i utv rđ en , u
zatvorenom položaju, sa četiri utvrđivača.
Poklopci iznad m otorno-transm isionog odeljenja (si. 13)
sastoje se od: poklopca iznad m otora i poklopca iznad tra n s ­
m isije, koji su m eđusobno i za krovnu ploču spojeni pomoću
šarnira. Poklopci se učvršćuju za krovnu ploču vijcim a i u tv r-
đivačim a. U poklopcu iznad transm isije učvršćen je ram , u
kojem su sm ešteni hladnjaci za vodu i ulje. S desne strane
poklopca nalazi se m ehanizam za podizanje poklopca. P ri ra-

24
 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1, 11, 14 i 15 — č e p o v i z a is p u š t a n j e v o d e ; 2 — o tv o r z a p r i n u d n i iz la z ; 3 — o tv o r
z a i s p u š t a n j e g o r iv a iz p r e d n j e g r e z e r v o a r a ; 4 — o tv o r z a i s p u š t a n j e g o r iv a iz
s r e d n j e g r e z e r v o a r a ; 5 — o tv o r z a p r i l a z d e s n o m p r e d n j e m o s lo n c u m o to r a ; 6 —
o tv o r z a iz la z i z d u v n ih g a s o v a iz g r e ja č a ; 7 — o tv o r z a p r il a z v e n t i l u k o m a n d e
k o č n ic e ; 8 — o tv o r z a p r il a z s e r v o m e h a n iz m u k o m a n d e k o č n ic e ; 9 — o tv o r z a
i s p u š t a n j e u l j a iz m u l t i p l i k a t o r a ; 10 — o tv o r z a p r il a z s liv n o m v e n t i l u r e z e r v o a r a
z a p o d m a z iv a n je m o to r a ; 12 — o tv o r za p r il a z v i j c i m a z a u č v r š ć i v a n j e v e n t i l a ­
to r a ; 13 — o tv o r z a p r il a z s liv n o m v e n t i l u r e z e r v o a r a za h i d r a u l i č n o u p r a v l j a n j e
i p o d m a z iv a n je tr a n s m i s i j e ; 16 — o tv o r is p o d m o to r a ; 17 — o tv o r z a p r il a z s liv ­
n o m v e n t i l u h i d r a u l i č n o g m e h a n iz m a z a o k r e t a n j e k u p o le ; 18 — o tv o r z a p r il a z
s liv n o m v e n t i l u le v o g p r e d n j e g r e z e r v o a r a z a g o riv o

đovima u m otorno-transm isionom odeljenju, kada je podignut

poklopac iznad transm isije, radi bezbednosti, pod poklopac se
postavlja podupirač.
Za otvaranje poklopca iznad motora potrebno je: kupolu
o krenuti da ne prek riv a poklopac, sanduk OPVT podići i u-
ćvrstiti, odviti vijke za učvršćivanje i zaokrenuti utvrđivač, te
otvoriti poklopac do njegovog učvršćenja osiguračem .
Za otvaranje poklopca iznad transmisije potrebno je: od­
viti vijke, zaokrenuti utvrđivač, podići poklopac dok uskočnik
ne izvrši osiguranje, te postaviti podupirač. Zabranjeno je po­
dizati poklopac s hladnjacima na veći ugao, ako nisu prethod­
no razdvojena creva za vodu i ulje.
Poklopac iznad transm isije zatv ara se obrnutim redosle-
clom. Ako se istovrem eno o tv araju oba poklopca m otorno-
-transm isionog odeljenja, tre b a prvo otvoriti poklopac iznad
transm isije i postaviti podupirač, a zatim otvoriti poklopac iz­
nad m otora i postaviti podupirač.
 Za vrem e eksploatacije tenka svi vijci poklopca tre b a da
budu pritegnuti, a ispod n jih postavljeni elastični podm etači.
P re postavljanja, vijke podm azati grafitnom m ašću, a otvore
očistiti od prašine i blata. U borbenim uslovima i za vreme
vožnje pod vodom treba postaviti bakarisane vijke u otvore
poklopca iznad izduvne cevi.

SI. 13 — P o k lo p c i iz n a d m o to rn o -tra n s m isio n o g o d e lje n ja

1 — u t v r đ i v a č ; 2 — v i j a k z a u t v r đ i v a n j e p o k lo p c a ; 3 — p o k lo p a c
iz n a d m o to r a ; 4 — p o lu g a ; 5 — p o d u p ir a č ; 6 — o s ig u r a č ; 7 — u s k o č -
n ik ; 8 — p o k lo p a c iz n a d tr a n s m i s i j e ; 9 — č e p ; 10 — v ijc i z a u t v r đ i ­
v a n j e r a m a h l a d n j a k a ; 11 — s p o n a O P V T ; 12 — p o lu g a ; 13 — č e p ;
14 — g r e d a s a iz la z n im ž a l u z in a m a ; 15 — š a r n i r ; 16 — v i j a k z a is ­
p u š t a n j e ta lo g a iz ta lo ž n ik a .

Pregrada izm eđu m otorno-transm isionog i borbenog ode­

lje n ja im a otvor sa poklopcem iz dva dela. Skidanjem levog
dela poklopca, obezbeđen je pristup levoj izduvnoj cevi, levom
kom penzatoru i levoj cevi za izbacivanje prašine. Skidanjem

26
desnog dela poklopca otvara se p ristu p levom izduvnom ko­
lektoru m otora, levoj cevi za izbacivanje prašine i vijcim a za
pričvršćivanje m otora. Na pregradi su i otvori za prolaz ko­
m andi i spona za u p rav ljan je, cevi i električnih provodnika.
Bočni štitnici nam enjeni su za zaštitu bočnih stran a te n ­
ka od ku m u lativ n ih p rojektila u borbenim uslovim a. Sm ešte-
ni su u posebnom sanduku, a po stav ljaju se pomoću šarn ira
na nosače, zavarene za blatobrane. Radi nesm etanog pristupa
hodnom delu i radi čuvanja štitnika, pri k re ta n ju kroz pošum ­
ljen e terene, tre b a ih podići i u čv rstiti za ušice. Štitnici se mo­
gu podizati spojeni m eđusobno ili svaki štitn ik posebno.
Štitnik izđuvne cevi nam enjen je za sm anjenje toplotnog
zračenja. Sm ešten je u sanduku sa običnim štitnicim a, a pos­
tav lja se u borbenim uslovim a.
7. — Čišćenje tenka vrši se spolja i iznutra. Pre pranja,
skida se blato i druga p rljavština. P ri čišćenju i p ran ju , voditi
računa da se ne skida zaštitna boja i da se ne kvase delovi i
u ređ aji koji su osetljivi na vlagu. Posle p ran ja oklopno telo i
nakvašene osetljive delove tre b a p reb risa ti čistom krpom .
M ehanizam za zatv aran je poklopca vozača, venac kupole,
venac i pogon kom andirske turele, postolje PAM i utvrđivač
kupole podm azuju se m ašću UM-2, a prem a šemi podmazi-
vanj a.

8. — Moguće neispravnosti tela i kupole i način otklanjanja

U zroci n eisp ravn osti N ačin otk lan jan ja

a) Poklopac otvora vozača se tešk o otvara i zatvara

Z a p rlja n i ili n e p o đ m a z a n i d elo v i m e h a - i Iz v e s titi p re tp o s ta v lje n o g

n iz m a za z a tv a ra n je p o k lo p ca. sta re š in u .

b) Voda i n ečisto će ulaze u u n u trašn jost tenka

N isu p r ite g n u ti v ijc i za p rič v rš ć iv a n je P r ite g n u ti v ijk e i čepove.

p o k lo p a c a i čep o v i o tv o ra n a p o d u te n k a .

O štećen i z a p tiv a č i isp o d p o k lo p a c a i č e ­ Z a m e n iti z a p tiv a č e.

p o v a o tv o ra n a p o d u te n k a .

27
 3. — MOTOR I NJEGOVI UREĐAJI

1) Motor
9. — Motor, m odel V-46-6 (si. 14 i 15), jeste četvorotaktni,
višegorivni dizel-m otor, hlađen tečnošću, sa 12 cilindara raspo­
ređenih u dva bloka pod uglom od 60° i sa centrifugalnim kom -

SI. 14 — M o to r (p o g led sa p r e d n je stra n e )

1 — k a r t e r m o to r a ; 2 — b lo k : 3 — g la v a b lo k a ; 4 — p o k lo p a c g la v e b lo k a ; 5 —
f in i p r e č is t a č g o r iv a ; (> — s e l e k t o r u l j a v e n t i l a c i j e k a r t e r a ; 7 — r a z v o d n ik v a z d u -
h a ; 8 — p u m p a z a v o d u ; 9 — p u m p a z a u l j e ; 10 — p u m p a n is k o g p r i t i s k a z a g o ­
r iv o ; 11 — p u m p a z a v e n t i l a c i j u k a r t e r a ; 12 — p o g o n o b r to m e r a ; 13 — iz d u v n i
k o le k to r .

presorom za prehranjivan]e. M aksim alna snaga motora je

574 kW (780 KS) pri 2000 m in '1 u radu sa dizel-gorivom. Os-
novno gorivo za m otor je dizel-gorivo D-2, a mogu se koristiti
neetilizirani benzin do 72 oktana i m lazna goriva (GM-1 i
GM-4) i njihove m ešavine.

SZ. 15 •— M o to r (p o g led sa z a d n je stra n e )

14 — p u m p a v is o k o g p r i t i s k a z a g o r iv o ; 15 — u s is n i
k o le k to r ; 1G — k o m p r e s o r z a p r e h r a n j i v a n j e ; 17 — fin i
p r e č is t a č u l j a ; 18 — g r u b i p r e č i s t a č u l j a ; 19 — z a d n j i
cleo r a d ilic e ; 20 — k a r t e r z a u lje .

10. — Glavni delovi motora su: k a rte r (kućište), cilindar-

ski blokovi sa glavam a, radilica, klipovi sa klipnjačam a, u re ­
đaji ventila i razvodni m ehanizam .
Pored glavnih delova, sklopu m otora prip ad aju i uređ aji
za: n apajanje gorivom; dovod vazđuha; podm azivanje; h lađ e­
nje; zagrevanje i uređaj sabijenog vazđuha.
Karter (kućište) motora je deo m otora u kome je sm ešte-
na radilica. Sastoji se od donjeg i gornjeg k a rte ra .
Donji k a rte r zatvara m otor sa donje stran e i služi za sli-
vanje u lja sa delova m otora koji se podm azuju. Uz ovaj k a r­

29
te r pričvršćeni su: pum pa za vodu, pum pa za ventilaciju k a r­
tera, pum pa niskog pritiska za gorivo i pogon obrtom era. Im a
dvostruko dno, kroz čiji m eđuprostor prolazi tečnost za h la­
đenje od grejača. Ova tečnost zagreva ulje u k a rte ru , u zim ­
skim uslovim a, pre puštanja m otora u rad.
U gornjem k a rte ru , pored gnezda ležaja radilice, postoje
kanali sa đovodnim i odvodnim cevim a za prolaz tečnosti za
zagrevanje ležajeva pri zagrevanju m otora u zim skim uslovi­
ma. Na njem u su pričvršćeni blokovi m otora, pum pa visokog
pritisk a za gorivo, kom presor za p reh ra n jiv a n je i razvodnile
vazduha.
Blokovi motora su postavljeni na k a rte r m otora i im aju
otvore za sm eštaj košuljica cilindara, prolaz tečnosti za h la­
đenje m otora i prolaz vijaka za stezanje blokova i glava blo­
kova.
Glave blokova sa poklopcima z a tv araju cilindre i blokove
sa gornje stran e i pričvršćene su za blokove pomoću zajednič­
kih nosećih vijak a sa navrtkam a. Na glavam a su postavljene
brizgaljke, propusni ventili u ređ a ja za p uštanje m otora u rad
sabijenim vazduhom , u ređ aji ventila, usisni i izduvni kolek­
tori, a sa pred n je strane, kućišta kosih v ratila razvodnog m e­
hanizm a. Za hlađenje kom presionog prostora, ventila i sediš-
ta ventila, u glavi su izvedeni kanali za prolaz tečnosti za h la ­
đenje, kao i priključci za odvod tečnosti u uređaj za hlađenje.
Poklopci glava z a tv araju glave odozgo i pričvršćeni su za n jih
vijcim a. Na poklopcim a se nalaze otvori za prolaz priključaka
cevi visokog pritiska.
Radilica je učvršćena na ležištim a sa donje stran e k a rte ra
m otora. Na njenom prednjem k ra ju je konusni zupčanik za
po k retan je razvodnog m ehanizm a, a na zadnjem zupčanik za
spoj sa m ultiplikatorom . O slonjena je na osam oslonili leža­
jeva u bloku m otora koji se podm azuju centralno pod p ritis­
kom.
Klip prim a energiju sagorelih gasova u cilindru i preko
osovinice klipa i klipnjače prenosi je 11a radilicu m otora. U
odgovarajuće kanale na klipu su sm eštena dva kom presiona
p rsten a (gornji) i dva p rstena za skidanje u lja (donji).
Klipnjača ima zadatak da pravolinijsko k re ta n je klipa
p retvori u kružno k re ta n je radilice m otora. Im a ih clve vrste,
glavne i pomoćne. G lavne klipnjače su preko velike pesnice
vezane za leteće rukavce radilice, a preko m alih pesnica — sa

30
osovinicam a klipova u levom bloku m otora. Pom oćne klip n ja­
če su vezane za glavne pomoću osovinica, a preko m alih pes­
nica — za osovinice klipa u desnom bloku m otora. Ležajevi
pom oćnih klipnjača podm azuju se kroz kanale izrađene u ve­
likim pesnicam a glavnih klipnjača.
Uređaj ventila obuhvata bregasta v ratila i ventile. Omo­
gućuje otvaranje i zatvaranje cilindara pri usisavanju vazduha
i izbacivanju sagorelih gasova. B regasta v ratila dobijaju po­
gon od razvodnog m ehanizm a (si. 16). Im a ih četiri -— po dve
na glavi bloka. Ona pokreću ventile — po četiri u svakom ci­
lin d ru (dva usisna, dva izđuvna). V entili i ležajevi bregastih
vratila podm azuju se uljem koje se dovodi kroz odgovarajuće
kanale.
Razvodni mehanizam (si. 16) prenosi obrtaje radilice na:
bregasta vratila, pum pu za vodu, pum pu za ulje, pum pu nis­
kog p ritisk a za gorivo, pum pu za ulje u ređ a ja za ventilaciju
k a rte ra m otora, pogon pum pe visokog p ritisk a za gorivo i raz­
vodnile vazduha i davač obrtom era. Sm ešten je na prednjem
delu m otora. Podm azuje se centralno i slivanjem u lja sa glava
blokova m otora.

PREMA PUMP1
ZA ULJf
m
SI. 1S — R a z v o d n i m e h a n iz a m
 2) U ređaj za n ap ajan je gorivom

11. — Uređaj za napajanje gorivom (si. 17) služi za smeš-

taj, prečišćavanje i dovođenje goriva u cilindre u količini koja
odgovara režim u rada m otora.

ii

19

SI. 17 — U ređ a j za n a p a ja n je g o riv o m

1 — p r v i s p o ljn i r e z e r v o a r ; 2 — d r u g i s p o ljn i r e z e r v o a r ; 3 — d e s n i z a d n j i ^ re z e r­
v o a r ; 4 — tr e ć i s p o ljn i r e z e r v o a r ; 5 — p u m p a z a g o riv o g r e ja č a ; 6 — č e t v r t i
s p o ljn i r e z e r v o a r ; 7 — s la v i n a z a i s k l j u č i v a n j e s p o ljn ih r e z e r v o a r a ; 8 — k o m p e n -
z a c io n i r e z e r v o a r ; 9 — v e n t i l s a p lo v k o m ; 10 — p e ti s p o ljn i r e z e r v o a r ; 11 — d e s n a
b a č v a ; 12 — le v a b a č v a ; 13 — p u m p a v is o k o g p r i t i s k a ; 14 — b r i z g a l j k a ; 15 — fin i
p r e č is t a č ; 16 — m o to r ; 17 — p u m p a n is k o g p r it is k a ; 18 — s r e d n j i r e z e r v o a r ; 19 —
le v i p r e d n j i r e z e r v o a r ; 20 — d e s n i p r e d n j i r e z e r v o a r .

Uređaj se sastoji oci: rezervoara (unutrašnji, spoljni i

kom penzacioni), razvodne slavine, slavine za isključivanje
spoljnih rezervoara, ventila sa plovkom, ručne m em branske
pum pe za gorivo, grubog i finog prečistača, pum pe niskog p ri­
tiska, centrifugalne pum pe za gorivo, pum pe visokog pritiska,
ventila za ispuštanje vazduha, p rik lju čk a za odvod goriva po­

0
m oću centrifugalne pum pe, brizgaljki, električnih m erača go­
riva i cevi niskog i visokog pritiska. Pom oću specijalne opre­
me za uređaj mogu biti spojene clve bačve za gorivo.
12. — Unutrašnji rezervoari su: levi prednji, desni p red ­
nji, desni zadnji i srednji rezervoar, ukupne zaprem ine 705 1.
Levi prednji rezervoar nalazi se levo od sedišta vozača.
U gornjem delu rezervoara nalazi se p rik lju čak za spoj sa gr­
lom za nalivanje desnog zadnjeg rezervoara. U srednjem delu
zavaren je p rik lju čak za spoj s ventilom za ispuštanje vazdu-
ha. U donjem delu nalazi se p rik lju čak za spoj sa desnim p red ­
njim rezervoarom i p rirubnica za sm eštaj centrifugalne pum ­
pe. U rezervoaru je kraj cevi, koja se spaja sa desnim p red ­
njim rezervoarom , podignut za 200 m m od dna rezervoara. Time
je obezbeđeno da se iz rezervoara utroši celokupno gorivo,
ukoliko se u ovaj rezervoar sipaju m ale količine goriva a da,
u slučaju oštećenja bilo kojeg rezervoara, u ovom rezervoaru
ostane 90— 100 1 goriva, što je dovoljno za 1 sat rada m otora.
Na donjoj stran i rezervoara nalazi se ventil za ispuštanje go­
riva.
Desni prednji rezervoar nalazi se desno od sedišta vozača.
U gornjem delu rezervoara je p rik lju čak koji je spojen sa p rik ­
ljučkom desnog zadnjeg rezervoara a služi za izlazak vazduha
iz rezervoara za vrem e popune. U donjem delu rezervoara
p riv a ren a je cev za spoj sa levim prednjim rezervoarom i p ri­
ključak za spoj sa desnim zadnjim rezervoarom . Na rezervoa­
ru su nosači za pričvršćivanje raznih električnih blokova.
Desni zadnji rezervoar nalazi se desno od vozača iza des­
nog prednjeg rezervoara. U gornjem delu rezervoara je p rik ­
ljučak grla za nalivanje u koje je zavarena cev za izlaz vaz­
duha iz levog prednjeg rezervoara pri popuni, i priključak
davača električnog m erača količine goriva. Na zadnjoj stran i
rezervoara su otvori za sm eštaj dela borbenog kom pleta. Na
donjem delu rezervoara su p rik lju čak za spoj sa desnim p red ­
njim rezervoarom , p rik lju čak za spoj sa srednjim rezervoarom
i obujm icam a za pričvršćivanje rezervnog periskopa. Na do­
njoj stra n i rezervoara nalazi se ventil za ispuštanje goriva.
Srednji rezervoar nalazi se u borbenom odeljenju kod
pregrade m otorno-transm isionog odeljenja. U rezervoaru im a
osam otvora za sm eštaj dela borbenog kom pleta. Na donjoj
stran i rezervoara nalazi se v entil za ispuštanje goriva, a na
gorn jo j-p rik lju čak za slavinu za isključivanje spoljnih rezer­
3
33
voara. Na prednjoj stran i rezervoara je p riključak za spoj sa
desnim zadnjim rezervoarom .
13. — Spoljni rezervoari sm ešteni su na desnom blato­
branu. P rv i je na prednjem delu tenka, zatim drugi, itd. Im a
ilx pet, ukupne zaprem ine 495 litara. M eđusobno su povezani
cevima. Svaki rezervoar im a grlo za nalivanje, cev za gorivo
i cev za vazduh a preko petog su povezani sa atm osferom . Cev
za gorivo prvog rezervoara spojena je sa slavinom za isključi­
vanje spoljnih rezervoara, i preko nje sa srednjim rezervoa­
rom. Gorivo iz spoljnih rezervoara troši se preko prvog.
Ukupna zapremina rezervoara za gorivo sa priključnim
huradima je 1600 litara.
14. — Kompenzacioni rezervoar služi za sakupljanje viš­
ka goriva ukoliko dođe do njegovog zagrevanja i širen ja pri
dužem čuvanju ten k a sa popunjenim rezervoarim a. Sm ešten je
u m otorno-transm isionom odeljenju ispod prečistača vazduha.
Zaprem ine je 12 litara. Cev za gorivo je spojena sa slavinom za
isključivanje spoljnih rezervoara, a cev za vazduh — sa plov-
lcom.
Ventil sa plovkom sprečava isticanje goriva iz u ređ a ja pri
širen ju na povišenoj tem p eratu ri, i om ogućuje spoj rezervoara
sa atm osferom . Sm ešten je u gornjem delu m otorno-transm i-
sionog odeljenja na pregradi, blizu grubog prečistača ulja.
15. — Oprema za priključivanje bačvi obezbeđuje da se
bačve postavljene na ten k p rik ljuče na uređaj za n apajanje
gorivom. O prem a se p rik lju ču je na peti spoljni rezervoar.
Sm eštena je u IK ten k a u posebnom sanduku koji se prevozi
na posebnom vozilu.
16. — Razvodna slavina za gorivo (si. 18) om ogućava u-
ključivanje i isključivanje rezervoara u uređaj i p rik lju čen je
rezervoara na ventil za ispuštanje goriva. Sm eštena je u u p rav ­
nom o deljenju levo od sedišta vozača.
Ručica slavine im a tri položaja: »REZERVOARI U K L JU ­
ČENI«, (»EAKM BKJIIOHEHBI«), »PREPUM PAVA NJE SA
BCP« (»OTKAHKA EL(H«) za ispuštanje goriva iz rezervoara
preko ventila za ispuštanje, i »REZERVOARI ISKLJUČENI«
(»EAKM IIEPEK PH TB I«).
17. — Slavina za isključivanje spoljnih rezervoara služi za
uk ljučivanje i isključivanje spoljnih rezervoara u uređaj i
njihov spoj sa atm osferom . Sm eštena je na srednjem rezervoa­

34
ru, sa gornje desne strane. Ručica slavine im a dva položaja:
svi rezervoari uključeni — »UKLJ« (»BKJI«) i isključeni
»ISKLJ« (»OTKJI«),

SI. 18 ■
— R a z v o d n a s la v in a
1 — r u č ic a ; 2 — n a v r t k a ; 3 — te lo ; 4 — č e p s la v i n e ; 5 — p r i k l j u č a k z a s p o j s a
v e n tilo m z a i s p u š t a n j e g o r iv a ; 6 — p r i k l j u č a k z a c e n t r i f u g a l n u p u m p u (B C P );
7 — p r i k l j u č a k z a r u č n u p u m p u ; 8 — u s k o č n ik ; 9 — o p r u g a ; 10 i 11 — z a p t iv a č i.

18. — Grubi prečistač prečišćava gorivo pre njegovog do­

laska do pum pe niskog pritiska. Sm ešten je u upravnom ođe-
ljen ju , levo od sedišta vozača.
19. — Fini prečistač prečišćava gorivo pre njegovog do­
laska u pum pu visokog pritiska. Sastoji se od dva prečistača
paralelno vezana i sm eštena na nosaču koji se nalazi kod usis­
nih kolektora m otora.
20. — Centrifugalna pumpa služi da dovede gorivo pod
pritiskom od levog prednjeg rezervoara do pum pe niskog p ri­
tiska (za m otor) i do pum pe za grejač, i za ispuštanje vazduha
iz finog prečistača goriva i pum pe visokog pritiska. Ona omo­
gućava ispuštanje goriva iz u ređ a ja preko p riključka za ispuš­
tan je goriva. Sm eštena je na levom pred n jem rezervoaru, i
obavezno se u k lju ču je kad m otor rad i na benzin. Ako m otor
radi na dizel-gorivo ili m lazno gorivo pum pu ne tre b a u k lju ­
čivati.

35
 21. — Ručna membranska pumpa koristi se ako je neis­
prav n a centrifugalna pum pa. Pom oću n je se dovodi gorivo do
pum pe visokog p ritisk a p re pu štan ja m otora u rad. Sm eštena
je na nosaču levo od sedišta vozača.
22. — Pumpa niskog pritiska dovodi gorivo pod poveća­
nim pritiskom , preko finog prečistača, u pum pu visokog p ri­
tiska, kad m otor ten k a radi. Sm eštena je na donjem delu k a r­
tera, i dobij a pogon od razvodnog m ehanizm a m otora. K apa­
citet pum pe je 300 1/h i on je dovoljan za siguran rad u ređ a ja
za stv aran je dim ne zavese i rad m otora.
23. — Pumpa visokog pritiska ubrizgava gorivo u cilin­
dre u određenim količinam a i određenim vrem enskim razm a­
cima. Sm eštena je izm eđu blokova m otora. Klipnog je tipa i
podešena je za višegorivni rad.

SI. 19 — K o m a n d a p u m p e v is o k o g p r itis k a
1 — v i j a k z a p o d e š a v a n je ; 2 — p e d a l a ; 3 — o s o v in ic a p e d a le ; 4 — m e h a n iz a m z a
z a u s t a v l j a n j e r a d a m o to r a ; 5 — s p o n a ; 6 i 19 — p o lu g e ; 7 — r u č ic a r u č n o g g a s a ;
8 — o z u b lje n i v e n a c ; 9 — p o p r e č n o v r a tilo ; 10 — e la s tič n i e le m e n t; 11 — v i j a k za
o g r a n i č a v a n j e p o č e tn o g p o lo ž a ja ; 12 — v i j a k z a o g r a n i č a v a n j e k r a j n j e g p o lo ž a ja ;
13 — p o lu g a r e g u l a t o r a ; 14 — s p o n a ; 15 — p o v r a t n a o p r u g a ; 16 — v e r t i k a l n a s p o ­
n a ; 17 — d v o k r a k a p o lu g a ; 18 — u z d u ž n a s p o n a ; 20 — o p r u g a .

P um pa im a centrifugalni regulator i korektor dovoda go­

riva. K orektor dovoda goriva im a ručicu sa tri položaja i oz­
nake: »D« (»,H«) — dizel-gorivo, »K« — m lazno gorivo (kero-
zin) i »B« (»B«) — benzin, zavisno od v rste goriva koja se tr e ­
nutno koristi za pogon. Ako su u rezervoai’im a goriva pom e-
šana, ručica se postavlja u položaj goriva koje je teže. Pum pa
se podm azuje uljem na taj način što je povezana sa sistem om
za podm azivanje m otora.

36
 Spojnica pumpe visokog pritiska služi za spajanje pogon­
skog v ratila sa bregastim vratilom pum pe visokog p ritisk a i za
podešavanje m om enta ubrizgavanja goriva.
Komanda pumpe visokog pritiska (si. 19) služi za p ram e­
nu količine dovoda goriva u cilindre m otora. U pravlja se pe­
dalom gasa i ručicom ručnog gasa.
24. — Mehanizam za zaustavljanje rada motora služi za
autom atsko zaustavljanje rada m otora u slučaju požara ili
NHB — opasnosti a može se uk lju čiti i pritiskom na prekidač
»SIGURNOSNO ZA USTA VLJA NJE MOTORA« (»ABAPM1ŽI-
HAH OCTAHOBKA flBM rATEJIfl«), na razvodnoj tabli ko­
m andira u kupoli. U ključen je u kom andu pum pe visokog p ri­
tiska.
25. — Brizgaljke su zatvorenog tipa. N am enjene su da pod
delovanjem pum pe visokog p ritisk a ubrizgavaju gorivo u ci­
lindre m otora u raspršenom stanju.
26. — Ventil za ispuštanje vazđuha om ogućuje ispuštanje
vazduha i p ara goriva iz pum pe visokog pritiska, finog prečis-
tača goriva i cevi, u levi p red n ji rezervoar. Sm ešten je u u p ra v ­
nom odeljenju, levo od sedišta vozača.
Da bi se ispustio vazduh potrebno je p ritisn u ti na dugm e
v entila i u ključiti centrifugalnu pum pu ih pum pati ručnom
pum pom za gorivo.
27. — Priključak za ispuštanje goriva pomoću centrifugal­
ne pum pe obezbeđuje ispuštanje goriva iz rezervoara u posudu
van tenka, u rezervoare drugog tenka ili nekog vozila. Sm ešten
je u upravnom odeljenju, iznad grubog prečistača, a pomoću
cevi spojen je sa razvodnom slavinom za gorivo.
28. — Električni merač goriva pokazuje količinu goriva u
u n u tra šn jim rezervoarim a, po grupam a — levoj i desnoj. Sm e­
šten je na razvodnoj tabli vozača. Količina goriva u desnoj g ru ­
pi rezervoara očitava se na gornjoj skali m erača, pošto se pre-
lddač m erača postavi u položaj »DESNI« (»IIPABBIE«), a u le­
voj — na donjoj skali, sa prekidačem u položaju »LEVI«
(»JIEBBIE«),
29. — Cevi niskog i visokog pritiska m eđusobno povezuju
delove u ređ a ja za nap ajan je gorivom i om ogućuju izjednača­
vanje pritiska u rezervoarim a sa pritiskom spoljnjeg vazduha.
30. — Prenosnom električnom pumpom MZA-3 (M3A-3)
(si. 20) popunjava se rezervoar u nedostatku stacionarnih sred­
stava ili specijalnih cisterni za popunu. K om plet pum pe sači­

37
njava: pum pa sa elektrom otorom i provodnikom , crevo s piš­
toljem , tri nastavka usisne cevi i povratni ventil. Zabranjeno
je pumpom pretakati benzin i druga lako zapaljiva sredstva.

SI. 20 — P re n o sn a e le k tr ič n a p u m p a
l — c r e v o s a p iš to lje m ; 2 — p u m p a u s k lo p u s a e le k tr o m o to r o m ; 3 i 6 — n a s ta v c i
u s is n e c e v i; 4 — p o v r a t n i v e n til; 5 — ž ič a n i p r e č is t a č ; 7 i 10 — z a p t iv a č i; 8 —
p u m p a ; 9 — te lo ; 11 — v i j a k z a k o n t r o l u z a p t iv a č a ; 12 — e l e k tr o m o to r ; 13 — r u ­
č ic a ; 14 — n a s t a v a k z a p o p u n u le v o g p r e d n j e g r e z e r v o a r a p o s le p o tp u n o g u t r o š k a
g o riv a .

31. — Rad uređaja za napajanje gorivom (si. 21). K ad m o­

to r ten k a radi pum pa niskog p ritisk a vuče gorivo iz levog
p rednjeg rezervoara preko grubog prečistača i potiskuje ga
preko finog prečistača u pum pu visokog pritiska. P um pa viso­
kog p ritisk a potiskuje gorivo preko cevi visokog p ritisk a u
brizgaljke koje ga ubrizgavaju u cilindre m otora. U trošak go-
riva iz levog prednjeg rezervoara nadoknađuje se p reliv an jem
iz desnog prednjeg, desnog zadnjeg, i srednjeg rezervoara.

SI. 21 — R a d u re đ a ja za n a p a ja n je g o riv o m
1 — d e s n i p r e d n j i r e z e r v o a r ; 2 i 4 — g r la z a n a l i v a n j e ; 5 — d e s n i z a d n j i r e z e r ­
v o a r ; 3, 6, 7, 11 i 14 — s p o ljn i r e z e r v o a r i; 8 — p u m p a z a g o r iv o g r e ja č a ; 9 — c e v i
z a s liv a n je g o r iv a iz b r i z g a l j k i ; 10 — s la v i n a z a i s k l j u č i v a n j e s p o ljn ih r e z e r v o a r a ;
12 — k o m p e n z a c io n i r e z e r v o a r ; 13 — v e n t i l s a p lo v k o m ; 15 — b a č v e ; 16 — f in i
p r e č is t a č ; 17 — p u m p a v is o k o g p r i t i s k a ; 18 — p u m p a n is k o g p r i t i s k a ; 19 — s r e d ­
n j i r e z e r v o a r ; — 20 v e n t i l z a i s p u š t a n j e g o r iv a ; 21 — g r u b i p r e č is t a č ; 22 — r u č n a
p u m p a ; 23 — r a z v o d n a s la v i n a ; 24 — p r i k l j u č a k z a is p u š t a n j e g o r iv a p o m o ć u c e n ­
t r i f u g a l n e p u m p e ; 25 — c e n t r i f u g a l n a p u m p a ; 26 — v e n t i l z a i s p u š t a n j e v a z d u h a ;
27 — d a v a č i m e r a č a g o r iv a ; 28 — le v i p r e d n j i r e z e r v o a r ; 29 — o p r e m a z a p r i ­
k l j u č i v a n j e b a č v i; 30 — e l e k t r i č n i m e r a č g o r iv a ; 31 — s la v i n a z a g o riv o g r e ja č a ;
32 — c e v i v is o k o g p r i t i s k a ; 33 — p r e k l o p n i k m e r a č a g o r iv a ; 34 — k u t i j a r e le ja .

32. — Količina goriva ineri se samo kad je ten k na ravnoj

podlozi. Količina goriva u u n u tra šn jim rezervoarim a m eri se
električnim , a u spoljnim rezervoarim a i bačvam a ručnim m e-
račem , kroz otvore za nalivanje.
Gorivo se ispušta na dva načina: centrifugalnom pum pom
(osnovni) i preko ventila za ispuštanje goriva.
33. — Specifičnosti rada motora na mlazno gorivo i ben­
zin.
Mlazna goriva (GM-1 i GM-4) p rim e n ju ju se samo ako
nem a dizel-goriva. Tada treb a točkić ograničavača dovoda go­
riva na pum pi visokog p ritisk a postaviti tako da je slovo »K«
gore.
Benzin se koristi ako nem a dizel-goriva ili m laznih gori­
va. Tada tre b a točkić ograničavača dovoda goriva na pum pi vi­
39
sokog pi’itiska postaviti tako da je slovo »B« (»B«) gore. P ri
tem p e ra tu ri vazduha m anjoj od + 2 0 °C treba, pre p uštanja
m otora u rad, u ključiti grejač. Ako je tem p e ra tu ra niža od
— 30°C ne preporučuje se da m otor radi na benzin.

3) Uređaj za dovod vazduha i odvod izduvnih gasova

34. — Uređaj za dovod vazduha i odvod izduvnih gasova
(si. 22) n am enjen je za prečišćavanje vazduha, dovod prečiš­
ćenog vazduha u cilindre m otora i odvod izduvnih gasova u
atm osferu. Sastavni delovi u ređ a ja su: prečistač vazduha, kom ­
presor za p reh ran jiv an je, usisni kolektori, cevi za odvod p ra-

Sl. 22 — U ređ a j za d o v o d v a zd u h a i o d v o d iz d u v n ih ga so va
1 — m o to r ; 2 — u s is n i k o le k to r i; 3 — c e v d o v o d a v a z d u h a o d k o m p r e s o r a z a p r e ­
h ra n jiv a n je d o k o m p e n z a to r a ; 4 — k o m p r e s o r z a p r e h r a n j i v a n j e ; 5 — p r e č is t a č
vazduha; 6 — c r e v o s ig n a l iz a to r a ; 7 — s ig n a l iz a to r ; 8 — le t v a ; 9 — n o s a č z a p r i ­
č v rš ć iv a n je p r e č is t a č a v a z d u h a ; 10 — n o s a č za p r i č v r š ć i v a n j e d a v a č a s ig n a l iz a ­
t o r a ; 11 — c e v z a i z b a c iv a n je p r a š i n e ; 12 — iz d u v n i k o le k to r ; 13 — v e n til; 14 —
k o m p e n z a to r ; 15 — iz d u v n a c e v ; 16 — iz d u v n i p r i k l j u č a k .

40
šine iz skupljača prečistača, signalizator zaprljanosti prečis­
tača vazduha, izduvni kolektori i cevi, kom penzatori i izduvni
priključak.

SI. 23 •— P re č ista č v a zd u h a
1 — te lo ; 2 — p o k lo p a c ; 4 — p r i k l j u č a k k o m p r e s o r a z a p r e h r a n j i v a n j e ; 3 — p r i ­
k l j u č a k k o m p r e s o r a u r e đ a j a s a b ij e n o g v a z d u h a ; 6 i 10 — p r i k l j u č c i s k u p l j a č a
p r a š i n e ; 7 — s k u p l j a č p r a š i n e ; 8 — š t i t n i k ; 5 i 11 — u t v r đ i v a č i ; 9 i 12 — z a š titn e
m r e ž e ; 13 — o s lo n a c ; 14 — r u č ic a ; 15 — s te g a ; 16 — p r i k l j u č a k z a d a v a č s ig n a -
liz a to r a .

35. — Prečistač vazduha (si. 23) nalazi se u m otoniotrans-

m isionom odeljenju na desnoj strani. Služi za prečišćavanje
vazduha pre njegovog dolaska u cilindre m otora, i to u dva
stepena: grubo — prolaskom vazduha kroz vrtložne kom ore,
i fino — prolaskom vazduha kroz tri žičana elem enta prečis­
tača. P rašina iz vrtložnih kom ora pada u skupljač prašine,
odakle se odvodi do izduvnih kolektora i zajedno sa izduvnim
gasovim a izbacuje u atm osferu. U telu prečistača nalazi se
p riključak za spoj sa kom presorom za p reh ra n jiv a n je m oto­
ra, cev za spoj sa kom presorom u ređ a ja sabijenog vazduha i
p rik lju čak za davač signalizatora.

43
 Da bi se sprečio prodor sagorelih gasova i vode u prečis-
tač, za vrem e vožnje tenka pod vodom i dubokim gazom, na
priključcim a cevi za odvod prašine ugrađeni su leptiri.
36. — Signalizator zaprljanosti prečistača vaztluha upo­
zorava vozača tenka da su elem enti prečistača zaprljani. Kada
otpor, zbog zaprljanosti, pređe dozvoljenu granicu, na razvod­
noj tabli vozača zasvetli crvena signalna sijalica »PREČ.
VAZD.« (»B/O«), Signalizator je sm ešten na prečistaču i cre-
vom je spojen sa telom prečistača.
Rad signalizatora zaprljanosti prečistača vazđuha prove-
rava se pritiskom na dugm e »KONTROLA SIGNALNIH SI­
JALICA« (»KOHTPOJI CM rHAJILHBIX JIAMII«) na razvod­
noj tabli vozača, pri čemu svetli signalna sijalica »PREČ.
VAZD.« (»B/O«). U daljoj proveri potrebno je, na priključak
za spoj signalizatora sa spoljnim vazduhom , navući gum enu
cev i snažno dunuti u nju, pri čem u tre b a da se upali signalna
sijalica na razvodnoj tabli vozača, što je znak da je signaliza­
to r ispravan.
37. — Kompresor za prehranjivan]e je centrifugalnog ti­
pa i služi za povećanje pritiska vazduha koji ulazi u cilindre
m otora, koji u toku rada prelazi sa jedne v rste goriva na d ru ­
gu. Sastoji se od protočnog dela i m ultiplikatora.
Deo vazduha, preko prik lju čak a i odgovarajućih cevi, od­
vodi se u kom penzatore na spojevim a izduvnih kolektora i
izduvnih cevi i služi za stv aran je n atp ritisk a u kom penzatori-
m a radi boljeg zaptivanja prstenova kom penzatora.
Izduvni kolektori i cevi služe za odvod izduvnih gasova
iz cilindara m otora u atm osferu, a kompenzatori om ogućavaju
uzajam no pom eranje izm eđu izduvnih kolektora i izduvnih
cevi.
38. — Rad uređaja za dovod vazduha i odvod izduvnih ga­
sova (si. 24). V azduh iz atm osfere, pod delovanjem potpritiska
koji stv ara m otor, ulazi u vrtložne kom ore prečistača, gde n a j­
teže čestice prašine padaju u sakupljač prašine. Prečišćeni
vazduh iz vrtložnih kom ora prolazi kroz donji, srednji i gor­
n ji elem enat za prečišćavanje a odatle ulazi u kom presor za
preh ran jiv an je, koji ga potiskuje, preko usisnih kolektora, u
cilindre m otora. P rašina se iz sakupljača prašine izbacuje, pod
dejstvom potpritiska koji stv a ra ju izduvni gasovi, zajedno sa
njim a, kroz izduvnu cev u atm osferu.
39. — Prečistač vazduha pere se dizel-gorivom . Nakon
p ran ja gornji i sred n ji elem ent se n atap aju u zagrejano mo-

42
 P<
P

0
Ö
oj C
r-Ô
<
s lrteo
p
rQ ^Í
'd
N
,rNHCO
*pj cd ö
N .g
Tod >¡5j
0 ÍH
s>
'd
o>
o
11
Ö
rC*
3
'd
N
&
r—.S
<>C/3
Ü
S
'd
O II
Pi
O
'd
ft 0 o
a
r «JN
Cj wI fR
N

iö
> 0
a
■CQ ¿r5 a
’U'dÊ
D
S.ïï X°
¿5
■H.I i
8* 1
I .« ..
N0.^ rt ü
0^N
ïrt> frt^ iR
co rtX ÍI
‘0<D I
>W u
lu a “5

?S an
a s
0 o'^
0-^ >
'S i
r-i>0

43
torno ulje, a donji elem ent u čisto đizel-gorivo i ocede. Pri
postavljanju elem enata prečistača natpisi na njim a »DONJI«,
(»HPDKHHH«), »SREDNJI« (»CPE^HHH«) i »GORNJI«
(»BEPXHHH«) tre b a da budu o krenuti prem a prik lju čk u za
kom presor za p reh ran jiv an je.

4) Uređaj za podmazivanje
40. — Uređaj za podmazivanje (si. 25) obezbeđuje sm eštaj
ulja, njegovo dovođenje pod pritiskom do taru ć ih površina
m otora i delimično hlađenje m otora.

S I 25 — U ređ a j za p o d m a z iv a n je
I — f in i c e n t r i f u g a l n i p r e č is t a č ; 2 — m o to r ; 3 i 7 — h l a d n j a c i u l j a ; 4 — d o p u n s k i
r e z e r v o a r ; 5 — g rlo z a n a l i v a n j e ; 6 — o s n o v n i r e z e r v o a r ; 8 — p o m o ć n a p u m p a
za u lje ; 9 — s e l e k t o r u l j a v e n t i l a c i j e k a r t e r a ; 11) — d a v a č e l e k tr ič n o g m a n o m e tr a ;
II — p o k lo p a c z a c e n t r a l n i d o v o d u l j a u m o to r ; 12 — d a v a č e le k t r i č n o g t e r m o ­
m e t r a ; 13 — p u m p a z a u l j e ; 14 — g r u b i p r e č is t a č .

44
 Sastoji se od: tri rezervoara za ulje, hladnjaka, pum pe
za ulje, grubog prečistača, finog-centrifugalnog prečistača, po­
moćne pum pe, m anom etra, term o m etra i cevi.
41. — Rezervoari za ulje obezbeđuju sm eštaj i prevoženje
u lja potrebnog za rad m otora. Im a ih tri: osnovni, dopunski
i spoljni. U kupna zaprem ina osnovnog i dopunskog je 65 lita ­
ra (osnovni 27 litara, dopunski 38), a najmanje dozvoljena
količina za rad motora je 20 litara u oba rezervoara.
Osnovni rezervoar za ulje je sm ešten u srednjem delu
m otorno-transm isionog odeljenja. U n jem u su ugrađene spi­
ralne cevi za zagrevanje u lja zimi p re sta v lja n ja m otora u
rad. U početku rada m otora cirkuliše samo zagrejano ulje iz
osnovnog rezervoara. Po m eri njegovog utroška, dopunjuje se
p ritican jem iz dopunskog rezervoara. Sa gornje stran e rez e r­
voara su: prik lju čak za vezu sa ventilacijom m otora, propusni
ventil, prik lju čak za odvod zagrejane tečnosti i priru b n ica za
spoj cevi za ispuštanje u lja iz hladnjaka. Sa donje stran e je
ventil za ispuštanje ulja.
Dopunski rezervoar je sm ešten u zadnjem desnom delu
m otorno-transm isionog odeljenja. Sa gornje stran e im a grlo
za nalivanje, a sa osnovnim rezervoarom je spojen crevom.
Vezu sa atm osferom im a preko k a rte ra m otora, sa kojim je
vezan pomoću cevi. V entil u donjem delu dopunskog rezer­
voara, sprečava prelivanje u lja iz osnovnog rezervoara u do­
punski pri k re ta n ju ten k a na usponim a. Na prednjoj stra n i su
dve prirubnice za svoj cevi za ventilaciju, jed n a sa osnovnim
rezervoarom a druga sa m otorom .
Spoljni rezervoar nalazi se na levom blatobranu, iznad
izduvnih cevi. Nije uključen u uređaj za podm azivanje m oto­
ra. Zaprem ine je 42 litra, a u njega se sipa 35 litara ulja.
42. — Pumpa za ulje ostvaruje cirkulaciju u lja u uređ aju
pod pritiskom od 4,20 do 9,80 b ara (5— 10 kp/cm-). Sm eštena
je u donjem delu k a rte ra m otora, a pogon dobij a od radilice
preko razvodnog m ehanizm a. Sastoji se od: tela, poklopca, tri
p a ra cilindričnih zupčanika (sekcija), tri zupčanika za pogon
i redukcionog ventila.
Ređukeioni ventil pum pe održava p ritisak ulja od 4,20—
— 9,80 b ara (5— 10 kp/cm 2). Preko ove granice, ventil se otva­
ra i propušta višak u lja do norm alizacije pritiska.
43. — Prečistač ulja — grubi MAF (si. 26) prečišćava ulje
pre nego što ono dođe na taruće površine m otora. Sm ešten je
na m otorno-transm isionoj pregradi kod kom presora za pre-

45
h ran jiv an je. Sastoji se od: tela, poklopca, tri elem enta za p re ­
čišćavanje, v retena, propusnog i nepovratnog ventila.
K ada su elem enti za prečišćavanje zaprljani i usled toga u
prečistaču p ritisak naraste od 4,6 do 5,68 b a ra (4,7— 5,8 kp/
/cm 2), otvara se propusni ventil i neprečišćeno u lje odlazi na
podm azivanje delova m otora. Nepovratni ventil sprečava pro­
laz u lja iz rezervoara u k a rte r kada m otor ne radi.

SI. 26 — G ru b i p re č ista č u lja

1 — v i j a k ; 2 — p o k lo p a c t e l a p r e č is t a č a ; 3 — p r s t e n a s t i z a p t iv a č ; 4 — te lo p r e -
č is t a č a ; 5, 6 i 7 — e le m e n ti z a p r e č i š ć a v a n j e ; 8 — p r o p u s n i v e n til; 9 — v r e te n o ;
10 — o s lo n a c ; 11 — č e p ; 12 — n e p o v r a t n i v e n til; 13 i 14 — p r i k l j u č c i ; 15 — k u g l i ­
c a ; 16 — o p r u g a ; 17 — k a p ic a ; 18 — č a u r a z a c e n t r i r a n j e .

44. — Prečistač ulja — fini MC-1 prečišćava deo u lja na

principu centrifugalne sile. Sm ešten je u m otorno-transm isio-
nom odeljenju, desno od kom presora za preh ran jiv an je.
45. — Pomoćna pumpa za ulje om ogućuje dovod u lja za
podm azivanje m otora pre njegovog p u štan ja u rad. Sm eštena
je ispod red u k to ra pogona v e n tilato ra u ređ a ja za hlađenje.
Telo pum pe im a duple zidove. U p rostor izm eđu zidova se do­
vodi tečnost iz u ređ a ja za h lađenje i zagrevanje m otora, i za-
greva u lje u pum pi. E lektrom otor pum pe se u k lju ču je pomoću
dugm eta »PUP MOTORA« (»M3H ^BM rA T.«) na razvodnoj
tabli vozača.
46. — Hladnjak za ulje. Na tenku postoje dva ista h lad ­
njaka, sm eštena u polici iznad ulaznih žaluzina, m eđusobno
serijski spojena. Stalno su uklju čen i u uređaj za podm aziva­
nje, i služe za hlađenje u lja koje izlazi iz m otora.

46
 47. — Manometar pokazuje p ritisak u lja koje odlazi na
podm azivanje m otora. Sm ešten je na razvodnoj tabli vozača, a
njegov davač, je p riključen na poklopcu glavnog kanala za
ulje, na levom m enjaču stepena prenosa. Normalan pritisak
ulja je 4,20— 9,90 bara (5— 10 kp/cm2) a minimalni 2 bara.
48. — Termometar za ulje pokazuje tem p e ra tu ru u lja u
m otoru. Sm ešten je na razvodnoj tabli vozača, a davač — u
cevi koja spaja k a rte r sa rezervoarom za ulje. Normalna tem ­
peratura ulja je 70°— 100°C, a maksimalna 115°C. V rednost
jednog podeljka na term om etru iznosi 10°C.

1 — te r m o m e t a r ; 2 — g r u b i p r e č is t a č ; 3 — f i n i c e n t r i f u g a l n i p r e č is t a č ; 4 — m o to r ;
5 — c e v z a s p o j s a a tm o s f e r o m ; 6 — h l a d n j a c i z a u lje ; 7 — p r o p u s n i v e n til; 8 —
o s n o v n i r e z e r v o a r ; 9 — d o p u n s k i r e z e r v o a r ; 10 — g r lo z a n a l i v a n j e ; 11 — n e p o ­
v r a t n i v e n til; 13 — p r e č is t a č u r e z e r v o a r u ; 14 — p o m o ć n a e l e k t r i č n a p u m p a ;
1j — d a v a č m a n o m e tr a ; 16 — d a v a č te r m o m e t r a ; 17 — p u m p a z a u l j e m o to r a ;
18 — m a n o m e ta r ; 19 — v e n t i l za i s p u š t a n j e u lja .

49. — Rad uređaja za podmazivanje (si. 27). Kad m otor

tenka radi, potisna sekcija pum pe za u lje usisava u lje iz osnov­
nog rezervoara i potiskuje ga kroz grubi prečistač u poklopac
centralnog dovoda u lja u m otoru gde podm azuje sve delove
m otora i sliva se u k arter. Deo u lja iz grubog prečistača se
odvodi na podm azivanje kom presora za p reh ra n jiv a n je odakle
se sliva u k a rte r. Ulje iz k a rte ra odvode dve sekcije pum pe za
ulje i potiskuju ga kroz h lad n jak u osnovni rezervoar za ulje.
K ad su tem p e ra tu re niske, u lje iz m otora ide direktno u os­
novni rezervoar preko propusnog ventila. Deo u lja (20— 30%)
iz sekcija za vraćanje ulja, odlazi u fini centrifugalni prečis-
tač a odatle se sliva u k a rter.
P ri uk lju čiv an ju pomoćne pum pe za ulje pre pu štan ja mo­
to ra u rad, ona usisava ulje iz osnovnog rezervoara i potisku­
je ga u poklopac centralnog dovoda u lja u m otor. Deo u lja ko­
je se utroši radom m otora dolazi iz dopunskog rezervoara u
osnovni rezervoar za ulje.
Nivo ulja se kontroliše ručnim m eračem kroz otvor grla
za nalivanje na dopunskom rezervoaru. Ako je ten k bio na
upotrebi, u lje se kontroliše 15 m in u ta posle zau stavljanja ra ­
da m otora.
Ulje se ispušta preko čepa na donjem delu k a rte ra m oto­
ra i preko ventila za ispuštanje u lja osnovnog rezervoara.
Ulje se zamenjuje posle pređenih 5.000 km ili 200 časova
rada m otora, ili nakon 18 meseci.

5) Uređaj za hlađenje

50. — Uređaj za hlađenje motora (si. 28) služi za odvod

topline od delova m otora i za održavanje njihove tem p eratu re
u dozvoljenim granicam a. Zatvorenog je tipa sa prinudnom
cirkulacijom tečnosti za hlađenje. Sastavni delovi u ređ a ja su:
hladnjaci, kom penzacioni rezervoar s parovazdušnim v e n ti­
lom, dopunski rezervoar, pum pa za vodu, prostori oko cilinda­
ra m otora, ventilator, davač term om etra, davač k ritične tem ­
p e ra tu re vode, davač kritične tem p e ra tu re antifriza, ventil za
ispuštanje rashladne tečnosti, cevi, i ulazne i izlazne žaluzine.
U uređaj se sipa 90 1 tečnosti za hlađenje. Za hlađenje se
koriste: leti — čista m eka voda, a zimi — antifriz.
51. — Hladnjaci služe za prenos toplote sa rashladne teč­
nosti na okolinu. Tenk im a dva, po konstrukciji jednaka hlad­
njaka, serijski spojena i sm eštena u ram u poklopca iznad tra n s­
m isije. Sastoje se od: saća, prednjeg i zadnjeg kolektora i no­
sača. Za p rednji kolektor su priv aren i priključci, i to, na le-
vom h ladnjaku — za dovod tečnosti iz m otora, a na desnom —
za odvod u pum pu za vodu.
U ređaj se puni kroz grlo na levom hladnjaku, a odvod
para i vazduha u kom penzacioni rezervoar pri radu m otora vrši
se preko cevi na zadnjem kolektoru levog hladnjaka.

48
 52. — Kompenzacioni rezervoar služi za skupljanje ras­
hladne tečnosti kada se ona zagreva i širi pri rad u m otora, i
za sk upljanje i kondenzaciju p ara koje se dovode od blokova
m otora i hladnjaka. Zaprem ine je 5 1. Sm ešten je u m otorno-
-transm isionom odeljenju u visini glave m otora. Na gornjem
delu rezervoara je grlo za nalivanje rashladne tečnosti kroz
koje se m eri nivo tečnosti.

SI. 28 ■
— U ređ a j za h la đ e n je i za g r e v a n je
1 — h l a d n j a k d e s n i; 2 — p o m o ć n a p u m p a z a u l j e m o to r a ; 3 — p o m o ć n a p u m p a
z a u l j e tr a n s m i s i j e ; 4 — v e n t i l a t o r ; 5 — g r lo z a n a l i v a n j e h l a d n j a k a ; 6 — h l a d ­
n j a k le v i; 7 — k o m p e n z a c io n a c r e v a ; 8 — s p i r a l n a c e v u r e z e r v o a r u u r e đ a j a za
p o d m a z iv a n je m o to r a ; 10 — p u m p a z a v o d u ; 11 — v e n t i l z a is p u š t a n j e te č n o s ti;
12 — m o to r ; 13 — k o m p e n z a c io n i r e z e r v o a r ; 14 — g r lo z a n a l i v a n j e k o m p e n z a c io -
n o g r e z e r v o a r a ; 15 — d o p u n s k i r e z e r v o a r ; 16 — g r e ja č ; 17 — d a v a č t e r m o m e tr a ;
13 — d a v a č k r i t i č n e t e m p e r a t u r e v o d e ; 19 — d a v a č k r i t i č n e t e m p e r a t u r e a n tif r iz a .

Parovazđušni ventil služi za održavanje određenog p ri­

tiska p ara tečnosti za h lađenje u u ređ a ju za hlađenje. Postav­
ljen je na kom penzacionom rezervoaru.
53. — Dopunski rezervoar služi da dopuni uređaj za h la­
đenje tečnošću, kad m otor radi duže vrem e. Z aprem ina re ­
zervoara je 81. Sm ešten je u m otorno-transm isionom odelje­
n ju na pregradi do borbenog odeljenja, u visini postolja mo­
tora. Priključcim a je spojen sa kom penzacionim rezervoarom i
pum pom za vodu.
4
49
 54. — Pumpa za vodu je centrifugalnog tipa i služi za stv a­
ran je neprekidne prinudne cirkulacije tečnosti u u ređ a ju za
h lađenje m otora. Sm eštena je na donjem delu k a rte ra m otora
na stran i razvodnog m ehanizm a od kojeg i dobij a pogon, a
podm azuje se uljem iz k a rte ra m otora. Na pum pi je sm ešten
ventil za ispuštanje rashladne tečnosti.
55. — Ventilator služi za stv aran je stru je vazduha kroz
hladnjake za vodu i ulje. Sm ešten je u zadnjem delu ten k a i
pričvršćen na gonjenu prirubnicu kvačila. Pogon v en tilato ra
im a dva stepena: norm alni — kad se poluga za prebacivanje
na m u ltip lik ato ru nalazi u položaju »N« (»Ii«) i povišeni — po­
luga u položaju »V« (»B«). P ri n eu traln o m položaju poluge
»0« pale se na prenosnom bloku dve sijalice »TEČ. ZA IiLA Đ E-
NJE/VENT.« (»>KM/fKOII,TB/BEHT«). Polugu za prebacivanje
zabranjeno je ostavljati u neutralnom položaju »0«. Ventila­
tor treba da bude uključen u normalni stepen pogona. Povi­
šeni stepen se koristi pri temperaturi okoline višoj od 25°C.
56. — Davači term o m etra k ritične tem p e ra tu re vode i k ri­
tične tem p e ra tu re antifriza sm ešteni su na cevi koja spaja
h lad n jak e sa blokovim a m otora. T erm om etar za kontrolu tem ­
p e ra tu re tečnosti za hlađenje nalazi se na razvodnoj tabli vo­
zača. Signalizacija davača kritične tem p e ra tu re vode i an ti­
friza ostvaruje se signalnom sijalicom koja se nalazi na p re ­
nosnom bloku PV-7G.
Normalna temperatura tečnosti za hlađenje, ako je u ure­
đaju vođa, iznosi 70— 10Q°C, a maksimalno dozvoljena 115°C,
a ako je u uređaju antifriz 70—90°C a maksimalno dozvoljena
95°C (kratkovremeno 105°C).
57. — Žaluzine regulišu tem p e ra tu rn i režim rada m oto­
ra, količinu vazduha koju usisava v en tilato r i štite m otorno-
-transm isiono ođeljenje od udarnog talasa nu k learn e eksplo­
zije, puščane v atre, parčadi g ran ata i m ina. Na ten k u postoje
ulazne i izlazne žaluzine.
Ulazne žaluzine su sm eštene u gornjoj ploči m otorno-
-transm isionog odeljenja iznad hlad n jak a za vodu i ulje.
izlazne žaluzine su sm eštene u zadnjem delu gornje ploče
oklopnog tela, iznad m otorno-transm isionog odeljenja. Z aštit­
ne m reže iznad žaluzina, štite m otorno-transm isiono ođeljenje
od stra n ih predm eta.
Ručica za otvaranje i zatvaranje žaluzina sm eštena je u
upravnom odeljenju, desno od vozača, na podu tenka, i im a n e­
koliko položaja za otvaranje i zatvaranje žaluzina.

50
 58. — Rad uređaja za hlađenje. K ad m otor ten k a radi,
cirkulaciju tečnosti za hlađenje obezbeđuje pum pa za vodu
koja potiskuje tečnost u blokove i glave m otora i hladi ih.
Tečnost zagrejana u m otoru grana se na izlazu iz m otora u
tri toka:
— osnovni tok — tečnost prolazi kroz cev, dolazi u h lad ­
n jak e i ohlađena kroz cev dolazi u pum pu za vodu, koja potis­
kuje tečnost u blokove i glave blokova m otora;
— paralelni tok ■ —- tečnost prolazi kroz spiralne cevi re ­
zervoara za u lje m otora i rezervoara u ređ a ja za hidraulično
u p rav ljan je i podm azivanje transm isije, kroz pom oćne pum pe
za ulje, kotao grejača i grejač borbenog odeljenja;
— treći tok — tečnost cirkuliše po kom penzacionom kru­
gu: iz glava blokova m otora i levog hlad n jak a kroz cev u kom-
penzacioni rezervoar i u dopunski rezervoar, odakle se vraća
u pum pu za vodu.

SI. 29 — M e r e n je n iv o a te č n o s ti za h la đ e n je
A — u k o m p e n z a c io n o m r e z e r v o a r u ; B — u h l a d n j a k u .

59. — Nivo rashladne tečnosti se proverava (si. 29) m ere-

njem njenog nivoa kroz grla za nalivanje na kom penzacionom
rezervoaru i na hladnjaku. Kod potpuno popunjenog u ređ aja
za hlađenje srednji aritm etički rezu ltat m eren ja nivoa tečnosti
tre b a da bude 70— 75 mm. P ri zagrevanju tečnosti za hlađenje
na 65— 75°C n jen nivo u kom penzacionom rezervoaru i h lad ­
4»
51
n jak u se povećava za 15— 20 mm. Nivo se m eri od gornje ivice
grla za nalivanje.
N alivanje rashladne tečnosti se izvodi kroz grlo za nali­
van je levog hladnjaka, a da bi se postupak ubrzao može se iz­
voditi i kroz grlo kom penzacionog rezervoara.

6) Uređaj za zagrevanje
60. — Uređaj za zagrevanje zagreva m otor i u ređ aje koji
ga opslužuju, pre njegovog pu štan ja u rad, i u lje za h id ra u ­
lično u p rav ljan je i podm azivanje transm isije. G lavni delovi
u ređ a ja su: grejač, spiralne cevi u rezervoarim a za ulje, pro­
stori sklopova m otora koji se zagrevaju, košuljice za vodu po­
m oćnih pum pi za ulje i cevi.
61. — Grejač (si. 30) zagreva tečnost za hlađenje, koja p re ­
nosi toplotu na m otor, ulje i gorivo pre p u štan ja m otora u rad.
Upotrebljava se pri temperaturi spoljnjeg vazđuha nižoj ođ

SI. 30 — G re ja č
1 — p o lu g a k o m a n d e s la v i n e z a g o riv o ; 2 — č e lič n o u ž e ; 3 i 4 — d e lo v i p r o p u s ­
n o g v e n t i l a ; 5 — p u m p a z a g o r iv o ; 6 — s k lo p p u m p i g r e j a č a ; 7 — v r e t e n o s la v i n e
z a g o riv o ; 8 — e l e k t r o m o t o r g r e j a č a ; 9 — v e n t i l a t o r ; 10 — p r i k l j u č a k z a iz la z a k
t e č n o s ti iz g r e j a č a ; 11 — k o ta o ; 12 — s v e ć ic a z a p a l j e n j e ; 13 — č e p ; 14 — s v e ć ic a
z a z a g r e v a n j e g o r iv a ; 15 — s la v i n a z a g o riv o ; 16 — b r i z g a l j k a ; 17 — p r e č is t a č
g o r iv a ; 18 — s p o j p r e liv n e c e v i; 19 — p r e l i v n a c e v ; 20 — p r o p u s n i v e n til; 21 —
e l e k t r o m o t o r s k lo p a p u m p i; 22 — p u m p a z a v o d u .

52
 5°C pri radu motora na dizel i na mlazno gorivo, a nižoj od
20°C, ako se koristi benzin. Sm ešten je u borbenom odeljenju
sa desne strane, na podu tenka. Sastoji se od: kotla, sklopa pum ­
pi grejača sa kom presorom , brizgaljke, prečistača, slavine, sve-
ćica, propusnog ventila i cevi.
Kotao grejača sastoji se od kom ore za sagorevanje i iz-
m enjivača toplote, koji su m eđusobno spojeni. Jezgra u izme-
njivaču toplote su spojena u sekcije, a prostorom izm eđu sek­
cija, jezgra i spoljne obloge kotla, cirkuliše tečnost za h lađ e­
nje.
Sklop pumpi grejača sa kompresorom postavljen je na
nosač na kom ori za sagorevanje. K om presor služi za dovod
vazduha u kom oru za sagorevanje. S njim u sklopu su zupčas­
ta pum pa za dovod goriva u kom oru za sagorevanje i cen tri­
fugalna pum pa koja obezbeđuje cirkulaciju tečnosti kroz iz-
m enjivač topline i prostore sklopova m otora koji se zagre-
vaju.
K om presor, pum pa za gorivo i pum pa za tečnost pogone
se elektrom otorom na čijem su v ratilu sm ešteni.
Brizgaljka služi za raspršivanje goriva u kom ori za sago­
revanje. P ostavljena je u otvor sa navojem kom ore za sagore­
vanje.
Prečistač goriva služi za prečišćavanje goriva koje dolazi
u b rizgaljku grejača.
Slavina za gorivo grejača služi za o tv aran je i zatvaranje
dovoda goriva iz u ređ a ja za n a p a ja n je gorivom do grejača.
V reteno slavine je povezano užetom za polugu koja se nalazi
na desnoj stran i tenka u borbenom odeljenju. Slavina je u-
ključena kada je poluga ok ren u ta ka čelu tenka, a isključena
— u suprotnom položaju.
Svećice grejača su nam enjene za zagrevanje goriva i pa­
ljen je smeše u kom ori za sagorevanje pri p u štan ju kotla u rad.
Nalaze se u otvorim a s navojem u kom ori za sagorevanje. Na­
p ajaju se električnom stru jo m iz električne instalacije tenka.
62. — Grejač borbenog ođeljenja služi za zagrevanje bo r­
benog odeljenja u zim skim uslovim a. Nalazi se na grejaču i sa
njim pred stav lja jedinstveni sklop. Sastoji se od radijatora,
elektrom otora s ventilatorom i obloge. G rejač borbenog ode­
lje n ja se uključuje prekidačem »GRE JA N JE B. ODELJ.«
O O B O rPE B B/O«), koji se nalazi na razvodnoj tabli vozača.
63. — Rad uređaja za zagrevanje. P ri rad u u ređ a ja za za­
grevanje, gorivo preko prečistača dolazi u pum pu za gorivo

53
koja ga preko slavine potiskuje u brizgaljku, a ova ga ra sp r­
šenog ubacuje u kom oru za sagorevanje kotla. U kom ori se
gorivo m eša sa vazduhom koji dovodi kom presor, te se stv ara
sm eša koja sagoreva i zagreva tečnost što cirkuliše u u ređ a ju
za zagrevanje. Pum pa za vodu grejača potiskuje zagrejanu
tečnost kroz grejač borbenog odeljenja i kroz cev ka m otoru
koji zagreva. Kroz pum pu za vodu m otora, tečnost se vraća
nazad u pum pu grejača i dalje u grejač. Kroz cevi dolazi za-
grejana tečnost i u pomoćne pum pe za u lje i spiralne cevi re ­
zervoara za ulje, zagreva ih i vraća se u grejač. T em peratura
tečnosti pri radu grejača kontroliše se term om etrom u ređ a ja
za hlađenje.

7) Uređaj sabijenog vazđuha

64. — Uređaj sabijenog vazđuha (si. 31), pored p o k reta­

n ja m otora, obezbeđuje i sledeće: p u n jen je boca sabijenim vaz­
duhom , p u n jen je boca za hidropneum atsko čišćenje nišanske
sprave, čišćenje periskopa za osm atranje vozača, čišćenje od
prašine ulaznog i izlaznog p riključka sklopa za dovod vazdu-
h a u ređ a ja NHB — zaštite, rad elektropneum atskog ventila
kom presora za stv aran je natp ritisk a, rad m ehanizm a za p ri-
kočivanje tenka, čišćenje od prašine m unicije i ostalih agre­
gata u tenku, i rad u ređ a ja za otv aran je prolaza u m inskim
poljim a.
Glavni đelovi uređaja su: kom presor, dve boce, selektor,
ventil za ispuštanje taloga iz selektora, autom at pritiska, ta-
lcžnik, m anom etar, slavina za odvod vazđuha, ventil za puš­
tan je m otora u rad, ređ u k to r pritiska, tri elektropneum atska
ventila, p rik lju čak za konzervaciju m otora i cevi.
65. — Kompresor služi da pod pritiskom od 147 b a ra (150
kp/cm 2) puni čelične boce sabijenim vazduhom . Sm ešten je na
m u ltip lik ato ru od kojeg dobij a i pogon. Podm azuje se uljem iz
u ređ a ja za u p rav ljan je i podm azivanje transm isije.
66. — Čelične boce pričvršćene su za gornju kosu ploču
oklopnog tela u pred n jem delu upravnog odeljenja. Im a ih
dve i svaka je zaprem ine po 5 1, a p ritisk a 147 b a ra (150 kp/
/cm 2). Cevim a su spojene m eđusobno, sa elektropneum atskim
ventilim a i m anom etrom . Svaka boca im a svoj izlazni ventil.
Posle svakih 5 godina treba baždariti boce za vazduh, pre­
ma važećim tehničkim propisima.

54
 67. — Selektor služi za prečišćavanje sabijenog vazduha
od vlage, u lja i m ehaničkih prim esa. Sm ešten je na k a rte ru
desnog m enjača stepena prenosa.
68. — Ventil za ispuštanje taloga iz selektora sm ešten je
u m otorno-transm isionom odeljenju na desnoj stra n i zadnje
oklopne ploče. V entil se otvara ključem za poklopce otvora k u ­
pole, okretanjem vijka za 1— 2 o k retaja u sm eru k re ta n ja k a­
zaljke na satu.
69. — Automat pritiska reguliše p ritisak sabijenog vaz­
duha u bocama, odnosno uk lju ču je i isključuje p u n jen je boca,
obezbeđujući održavanje potrebnog p ritisk a u bocama. Sm eš­
ten je u m otornom odeljenju, na rezervoaru za ulje m otora.
70. — Taložnik sa slavinom za odvod vazduha služi za do­
punsko čišćenje sabijenog vazduha od vlage pre njegovog u-
laska u boce. Sm ešten je u upravnom odeljenju na podu, is­
p red birača stepena prenosa.
Slavina služi za odvod vazduha za: p u n jen je boce u ređ aja
za hidropneum atsko čišćenje nišanske sprave, razna čišćenja
i produvavanja pri održavanju i p u n jen je boca ten k a iz spolj-
njeg izvora sabijenog vazduha.
Na donjem delu tela taložnika nalazi se otvor za ispušta­
nje taloga zatvoren čepom. Talog se ispušta o k retanjem čepa
za 1—2 okretaja.
71. — Manometar služi za kontrolu p ritisk a vazduha u
u ređ a ju sabijenog vazduha. Sm ešten je u upravnom odeljenju
na nosaču gornje oklopne ploče, desno od sedišta vozača.
72. — Ventil za puštanje motora u rad služi za dovod sa­
bijenog vazduha u razvodnile vazduha m otora za vrem e puš­
ta n ja m otora u rad. Sm ešten je u upravnom odeljenju na ko­
soj prednjoj oklopnoj ploči, desno od sedišta vozača, a otvara
se pritiskom na polugu ventila.
73. — Ređuktor pritiska autom atski sm anjuje pritisak
koji ide od boce do potrošača na oko 68 b a ra (70 kp/cm 2). Sm e­
šten je u borbenom odeljenju, na desnoj ploči oklopnog tela.
Na njem u se nalazi ventil sigurnosti koji propušta vazduh ako
je ređ u k to r neispravan.
74. — Elektropneumatski ventili služe za dovod vazduha
busterim a kočnice i kom presora za stv aran je natpritiska. Sme-
šteni su na oklopnoj ploči ispod kupole, pored pregrade izm e­
đu borbenog i m otorno-transm isionog odeljenja.
75. — Priključak za konzervaciju motora služi da se p re ­
ko njega izvrši konzervacija m otora i pri tom e spreči ulazak

56
u lja u cevovod u ređ a ja sabijenog vazduha. Sm ešten je na no­
saču povratne opruge kom ande pum pe visokog pritiska.
76. — Rad uređaja (si. 32). O tvaranjem ventila za p u šta­
n je m otora u rad, sabijeni vazđuh iz boca ulazi u razvodnile
vazduha m otora i prem a redosledu rad a cilindara, kroz ventil
za vazduh, ulazi u cilindre m otora gde v rši p ritisak na klipo­
ve i na taj način pušta m otor u rad. Istovrem eno sa puštanjem
m otora u rad počinje raditi i kom presor koji preko selektora,
autom ata p ritisk a i taložnika puni boce sabijenim vazduhom .

SI. 32 — R a d u re đ a ja sa b ije n o g v a zd u h a
1 — k o m p r e s o r ; 2 — s e le k to r ; 3 — v e n t i l z a is p u š t a n j e ta lo g a iz s e le k to r a ; 4 —
p r e č is t a č f il c a n i; 5 — a u to m a t p r i t i s k a ; 6 — ta lo ž n ik ; 7 — s la v i n a z a o d v o d v a z ­
d u h a ; 8 — m a n o m e t a r ; 9 — b o c e ; 10 — r e d u k t o r ; 11 — e l e k t r o p n e u m a t s k i v e n tili;
12 — v e n til z a h i d r o p n e u m a t s k o č iš ć e n je p e r is k o p a v o z a č a ; 13 — r e d u k t o r k o lič in e
v a z d u h a ; 14 — r e z e r v o a r z a te č n o s t; 15 — s la v i n a O P V T ; 16 — m la z n ik z a č iš ć e ­
n j e u r e đ a j a z a d o v o d v a z d u h a p r i b o r a N I-IB -z a š tite ; 17 — m la z n ic a s is te m a h id r o -
p n e u m a ts k o g č iš ć e n ja ; 18 — r a z v o d n ik v a z d u h a m o to r a ; 19 — s k lo p z a k o n z e r v a -
c iju m o to r a ; 20 — v e n t i l z a p u š t a n j e m o to r a u r a d ; 21 — f il c a n i p r e č is t a č ; 22 —
k o m p e n z a to r .

Da bi se sprečio gubitak vazduha iz u ređ a ja pri sta ja n ju

m otora duže od dva časa, blagim pritezan jem ručica zatv araju
se ventili na bocama. Za puštanje motora u rad u zimskom
periodu, pritisak u bocama mora biti najmanje 73 bara (75
ltp/cm2).
57
 77. — Uređaj za hidropneumatsko čišćenje stakla perisko-
pa vozača (si. 33) služi za p ran je pomoću tečnosti i za čišćenje
od prašine i snega pomoću vazduha. U ređaj je p riključen na
boce u ređ a ja sabijenog vazduha. Sastoji se od: rezervoara za
tečnost, dozatora, ventila sa slavinom i raspršivača.

SI. 33 — U ređ a j za h id r o p n e u m a ts k o č išć e n je s ta k la p e risk o p a vozača

1 — d o z a to r ; 2 — r e z e r v o a r z a te č n o s t; 3 — r a s p r š i v a č ; 4 — v e n t i l s a s la v in o m ;
5 — p o lu g a z a u k l j u č i v a n j e u r e đ a j a ; 6 — b o c e s a s a b ij e n im v a z d u h o m ; 7 — s l a v i ­
n a z a b i r a n j e n a č i n a č iš ć e n ja ; 8 — p o lo ž a j s la v i n e p r i č i š ć e n j u v a z d u h o m ; 9 —
p o lo ž a j s la v i n e p r i č iš ć e n ju te č n o š ć u .

Rezervoar za tečnost nalazi se u prednjem delu tenka.

Nalivno grlo sa čepom nalazi se kod otvora vozača a čep za
ispuštanje tečnosti je na donjoj prednjoj stra n i rezervoara.
Dozator služi za dovođenje konstantne količine tečnosti u
raspršivač. Pričvršćen je na priru b n icu na prednjoj stra n i re ­
zervoara.
Ventil sa slavinom nalazi se na gornjoj oklopnoj ploči is­
pred desne kom ande za up rav ljan je. Polužica na v entilu služi
za uključivanje u ređaja, a ručka slavine za b iran je načina čiš­
ćenja (tečnošću ili vazduhom).
Raspršivač služi za ravnom erno raspršivanje tečnosti ili
vazduha po površini koju tre b a očistiti. Izveden je u obliku
cevi sa rupicam a. P ostavljen je kod spoljnjeg otvora periskopa
vozača.
Rad uređaja: pritiskom na polužicu za u k ljučivanje u r e ­
đaja, vazduh iz boca kroz ventil sa slavinom dolazi u dozator
gde se m eša sa tečnošću, koja dolazi iz rezervoara, i odlazi kroz
cev u raspršivač.

58
 8) Najčešće neispravnosti motora i njegovih uređaja
i način njihovog otklanjanja
78. — Najčešće neispravnosti m otora i njegovih uređ aja
koje o tk lan jaju članovi posade.

U zroci n eisp ravn osti N ačin n jih ovog otk lan jan ja

1 2
a) M otor ten k a ne može da se pusti u rad
G o riv o n e d o lazi u c ilin d re (za­
tv o r e n a ra z v o d n a sla v in a ).
U šao v a z d u h u u re đ a j za n a p a ­
ja n je g o rivom .
Z a p rlja n i p re č ista č i za g o riv o
ili z a č e p lje n a d o v o d n a cev g o ri­
v a (zim i u sle d s tv a r a n ja le d e ­
n ih čep o v a i z a m rz a v a n ja p r e -
č is ta č a g oriva).
P u m p a n isk o g p r itis k a n e p o ­
tis k u je gorivo.
E le k tro p o k re ta č -g e n e ra to r ne
ra z v ija d o v o lja n b ro j o b rta ja .
N e d o v o lja n p r itis a k sa b ije n o g
v a z d u h a u u r e đ a ju za p u š ta n je
m o to ra u r a d s a b ije n im v a z d u -
h om .
Č epovi od p a r a u u re đ a ju za
n a p a ja n je m o to ra g o riv o m (k a ­
d a m o to r ra d i n a b en zin ).
O tv o riti sla v in u .
Is p u s titi v a z d u h iz u r e đ a ja za n a ­
p a ja n je g o riv o m .
Iz v rš iti z a g re v a n je , ra s k la p a n je i
p r a n je p re č is ta č a g o riv a i p ro d u -
v a ti cev za g o riv o . U k o lik o su
s tv o re n i čep o v i ieđ a, cev la g a n o
z a g re v a ti (ne otvoren im p la m e­
nom).
O d v iti čep n a p o k lo p c u fin o g p r e ­
č ista č a g o riv a i, o k re ta n je m r a d i­
lice m o to ra p o m o ć u e le k tro p o k re -
ta č - g e n e r a to r a ili u re đ a je m za p u ­
š ta n je m o to ra u ra d s a b ije n im v a -
z d u h o m , p ro v e r iti d o v o d g o riv a.
P r o v e r iti n a p u n je n o s t a k u m u la to ­
r a i a k o je p o tre b n o , d o p u n iti ih.
P r o v e r iti p ritis a k v a z d u h a u bo­
ca m a . A k o je m a n ji od 73,52 b a ra
(75 k p /c m 2) — p u s titi m o to r u ra d
e le k tro p o k re ta č e m .
O tv o riti v e n til za is p u š ta n je v a z ­
d u h a , is p u s titi p a re i v a z d u h c e n ­
tr ifu g a ln o m p u m p o m ili ru č n o m
p u m p o m za g o riv o . A k o n e is p ra v ­
n o s t n ije o tk lo n je n a o h la d iti telo
p u m p e v iso k o g p ritis k a k rp o m n a ­
m o če n o m u vodu.

b) E lektropola-etač-generat or ne m ože da okreće radilicu

R u čica ra z v o d n e s la v in e n a R a z v o d n u s la v in u n a m u ltip lik a ­
m u ltip lik a to ru p o s ta v lje n a u to r u p o s ta v iti u po lo žaj »SG«
položaj »ZB« („ 3 E ”). („cr”).

59
 1 2
N em a, ili je n e d o v o ljn o , u lja u P r o v e r iti n iv o u lja , a ak o tr e b a
u r e đ a ju za h id ra u lič n o u p r a v ­ d o liti u re z e rv o a r. P re d o liv a n ja
lja n je i p o d m a z iv a n je tr a n s m i­ v r a t it i u lje iz m u ltip lik a to ra i m e -
sije (u lje p re liv e n o iz re z e rv o a ­ n ja č a ste p e n a p re n o s a .
r a u m u ltip lik a to r za v re m e
p o k u š a ja p u š ta n ja m o to ra u
rad ).
c) M otor se p osle pi ištan ja u rad zau stavlja
D ospeo v a z d u h u u re đ a j za n a ­ Is p u s titi v a z d u h iz u r e đ a ja za n a ­
p a ja n je m o to ra g o riv o m . p a ja n je g o riv o m , o tv o riti v e n til za
is p u š ta n je v a z d u h a i u k lju č iti c e n ­
tr ifu g a ln u p u m p u .
P u m p a n isk o g p ritis k a n e p o ­ O d v iti čep n a fin o m p re č ista č u
tis k u je g o riv o do p u m p e v is o ­ g o riv a i o k re ta n je m ra d ilic e m o ­
k o g p ritis k a . to r a e le k tro p o k r e ta č -g e n e r a to ro m
ili u re đ a je m sa b ije n o g v a z d u h a ,
p ro v e r iti d o v o d g o riv a.

d) M otor ne r iz v ija punu snagu

N a ru š e n a p o d e še n o st k o m a n d e P o d e siti k o m a n d u p u m p e v iso k o g
p u m p e v iso k o g p ritis k a ili je p ritis k a i z a m e n iti n e is p ra v n e b r i-
n e is p ra v n a je d n a ili v iše b riz - z g a ljk e ili iz v e s titi p r e tp o s ta v lje ­
g a ljk i. n o g s ta re š in u .
e) M otor brzo dob ja v e lik i broj obrtaja
Z a g la v ila se z u p č a sta p o lu g a O d m a h z a tv o r iti ra z v o d n u sla v in u
p u m p e v iso k o g p ritis k a . za g o riv o , a z a tim iz v e s titi p re tp o ­
s ta v lje n o g sta re š in u .
f) Mt>tor dim i
Z a p r lja n p re č is ta č v a z d u h a . O p ra ti e le m e n te p re č is ta č a v a z d u ­
ha.

g) Čuju se udari u m otoru

D ato v e lik o o p te re ć e n je a m o ­
to r n ije d o v o ljn o z a g re ja n ili
je dosp eo v a z d u h u u re đ a j za
n a p a ja n je g o riv o m .
ti) M anom etar za u lje p □kazuje n ed ovoljan p ritisak
N em a d o v o ljn o u lja u re z e r­
v o a ru .
U sis a v a n je v a z d u h a u p o tisn u
cev.
N e is p ra v a n m a n o m e ta r.
Z a g re ja ti m o to r ili is p u s titi v a z ­
d u h iz u re đ a ja .
P r o v e r iti n iv o u lja u re z e rv o a ru
i, po p o tre b i, d o p u n iti ga.
P r o v e r iti h e rm e tič n o s t sv ih s p o je ­
v a od re z e rv o a ra do p u m p e za
u lje , i o tk lo n iti n e is p ra v n o sti.
Iz v e s titi p re tp o sta v lje n o g .

60

\
 1 2
Is u v iše z a p r lja n g ru b i p re č is- Iz v ršiti p r a n je g ru b o g p re č ista č a .
ta č u lja .

i) V isoka 1em peratura u lja

M o to r je p re o p te re ć e n . P re ć i n a n iž i ste p e n p re n o s a i
s m a n jiti o b rta je .

j) V isoka tem p eral ura tečn o sti za h la đ en je

Z a tv o re n e žalu zin e.
N em a d o v o ljn o te č n o s ti za h la ­
đ e n je u u re đ a ju .
M o to r p re o p te re ć e n .
Z a p rlja n i h la d n ja c i.
O tv o riti ža lu z in e .
P r o v e r iti k o lič in u te č n o s ti i, po
p o tre b i, d o liti. P ro n a ć i m e sto gde
se te č n o s t g u b i.
P re ć i n a n iž i ste p e n p re n o s a i p o ­
v e ć a ti o b rta je . A k o se te m p e ra tu ­
r a n e s m a n ju je , z a u s ta v iti te n k ,
s m a n jiti te m p e r a tu r u te č n o s ti za
h la đ e n je i p ro n a ć i u z ro k p re g r e -
v a n ja .
O č istiti h la d n ja k e .

k) G rejač se n e m ože p u stiti u rad

N em a d o v o d a g o riv a do b riz -
g a ljk i zbog u la s k a v a z d u h a u
p u m p u za g o riv o g re ja č a .
P re g o re la svećica.
1) G rejač ileđ o v o ljn o greje
B riz g a ljk a n e ra s p rš u je d o v o lj­
no g o riv a (p ri r a d u g re ja č a iz
izd u v n e cevi id e b e li dim ).
N a zid o v im a g re ja č a v e lik e n a ­
slag e g a reži (p o ja v a c rn o g d i­
m a iz iz d u v n e cev i g re ja č a ).
O d v iti čep n a u g a o n ik u p re liv -
n o g v e n tila , a z a tim c e n tr if u g a l­
n o m ili ru č n o m p u m p o m za g o ri­
vo p u m p a ti g o riv o sv e d o k n e
izađ e v a z đ u h i p o te č e n e p re k id a n
m la z g o riv a , a p o to m z a v rn u ti čep.
P r o v e r iti is p ra v n o s t sv ećica i po
p o tre b i -— z a m e n iti.
O d v iti b riz g a ljk u i o p ra ti je.
N a p ra v o m za iz b a c iv a n je g a re ž i
s a b ije n im v a z đ u h o m o č is titi zid o ­
v e g re ja č a .

m) M otor se n e m ože pus titi u rad sab ijen im vazđuhom

N e d o v o lja n p ritis a k v a z d u h a u P u s titi m o to r u ra d e le k tro p o k re -
bocam a. ta če m . P r o v e r iti g u b ita k v a z d u h a
s lu h o m ili k v a š e n je m sp o je v a p e -
n o m od sa p u n a .

61
 1 2
S tv o re n i le d e n i čep o v i u ta lo ž - Z a g re ja ti ta lo ž n ik i is p u s titi k o n ­
n ik u u r e đ a ja za p u š ta n je m o ­ d en z at.
to r a u r a d s a b ije n im v a z d u -
hom .
n) P r itis a k u u r e đ a ju sa b ije n og v a z đ u h a ra s te p re k o 165 b a ra
P re k id u ra d u a u to m a ta p r i ti­ P r a ra d u m o to ra z a tv o r iti v e n tile
ska. b o c a i la g a n im is p u š ta n je m v a z -
d u h a p re k o s la v in e za o d v o d v a z -
d u h a d a ti m o g u ć n o st a u to m a tu
p r itis k a d a se u k lju č i 3— 5 p u ta ,
d a b i se u s p o s ta v ila p o k re tljiv o s t
v e n tila .
o) K o m p re s o r n e o b ez b e đ u je i >ritisak v a z đ u h a od 120— 165 b a r a
V azd u h se g u b i n a sp o je v im a P r o v e r iti g u b ita k v a z đ u h a slu h o m
cevi. ili k v a š e n je m s p o je v a sa p u n ic o m .
Is p u s titi v a z d u h iz cev i i p r ite g ­
n u ti sp o jev e.
S tv a r a n je le d e n ih čep o v a u ta - Z a g re ja ti ta lo ž n ik k rp o m n a to p ­
lo ž n ik u u r e đ a ja sa b ije n o g v a z - lje n o m u to p lo j v o d i i is p u s titi
d u h a. k o n d e n z a t.

Ukoliko dođe do bilo kakvih drugih neispravnosti ili se

navedene neispravnosti ne mogu otkloniti, izvestiti pretpos­
tavljenog starešinu.

4. — T R A N S M IS IJA

79. — Transmisijom se naziva grupa sklopova, m eđusob­

no spojenih i sm eštenih izm eđu m otora i pogonskih točkova,
nam en jen ih da: prenesu snagu m otora na pogonske točkove;
omoguće u p rav ljan je, prom enu brzine k reta n ja , kočenje i za­
u stav ljan je tenka; omoguće odvajanje m otora od pogonskih
točkova kad m otor radi na praznom hodu, pri p u štan ju m oto­
ra u rad i pri prom eni stepena prenosa i obezbeđe pogon kom ­
presora, sta rte r-g e n e ra to ra i ventilatora.
T ransm isija je m ehanička sa plan etarn im m enjačim a i h i­
drauličnim u pravi j anj em .
Sastoji se iz m ultiplikatora i dva m enjača stepena p reno­
sa, konstruktivno izvedenih sa bočnim prenosnicim a. Pored
navedenih sklopova tran sm isija obuhvata kom ande za uprav-
lia n je i uređaj za hidraulično u p rav ljan je i podm azivanje
(si. 34).
 SI. 34 — S e m a p o v e za n o s ti s k lo p o v a tr a n s m is ije
1 — k o m p r e s o r ; 2 — p o g o n e le k t r o p o k r e t a č — g e n e r a t o r a ; 3 — m u l t i p l i k a t o r ; 4 —
r e d u k t o r p o g o n a v e n t i l a t o r a ; 5 — o z u b lje n a s p o jn ic a ; 6 — p o g o n s k a o z u b lje n a
p r i r u b n i c a d e s n o g m e n ja č a ; 8 — m e n j a č i s te p e n a p r e n o s a ; 9 — b o č n i p r e n o s n ic i;
10 — g o n je n a v r a t i l a ; 11 — r a z v o d n i m e h a n iz m i ; 12 i 13 — o b lo g e ; 14 — v r a tilo ;
15 — o z u b lje n a s p o jn ic a ; 16 — č e p p o g o n s k o g v r a t i l a ; 17 — p u m p a z a o d v o d u l j a ;
18 — p u m p a z a d o v o d u l j a ; A — m o to r ; B — p o g o n s k i to č k o v i.

1) Multiplikator

80. — Multiplikator (si. 35) prenosi obrtni m om enat od

m otora do levog i desnog m enjača stepena prenosa, Takođe,
obezbeđuje pogon kom presora, elektropokretač-generatora i
ventilatora. Sm ešten je u m otorno-transm isionom odeljenju,
pored desne oklopne ploče tela tenka. Podm azivanje ležajeva
i zupčanika m ultiplikatora vrši se od u ređ a ja za hidraulično
u p rav ljan je i podm azivanje transm isije.
Glavni delovi multiplikatora su: kućište, zupčanici, delovi
za spoj sa m otorom i m enjačim a stepena prenosa, pogon kom ­
presora, pogon elektropokretač-generatora i pogon v en tilato ­
ra. Na kućištu, s donje strane, postavljen je čep za ispuštanje
ulja. U donjem delu kućišta nalazi se zupčasta pum pa za od­
vod u lja iz m ultiplikatora.
81. — Pogon kompresora (si. 36) prenosi obrtaje od radi­
lice m otora do kom presora. K om presor je pomoću vijak a u-
čvrćen za kućište m ultiplikatora, a na njem u je, radi boljeg
hlađenja, postavljena lim ena obloga za u sm eravanje vazduha
na kom presor. Pogon kom presora sastoji se od elastične spoj­
nice, pogonskog i gonjenog zupčanika.

I
 SI. 35 — M u ltip lik ato r
1 — k u ć iš t e ; 2 — h i d r a u l i č n a s p o jn ic a p o g o n a e le k t r o p o k r e t a č — g e n e r a t o r a ; 3 —
p r i k l j u č a k z a d o v o d u l j a z a p o d m a z iv a n je ; 4 — p o lu g a r e d u k t o r a p o g o n a v e n t i ­
la t o r a ; 5 — p r i k l j u č a k z a s p o j s o d u š k o m ; 6 — v r a tilo r e d u k t o r a z a p o g o n v e n t i ­
l a t o r a ; 7 — v r a t i l o z a p o g o n le v o g m e n ja č a ; 8 — z u p č a n ic i; 9 — č e p z a i s p u š t a ­
n j e u l j a ; 10 — d e lo v i za s p o j m u l t i p l i k a t o r a s a r a d ilic o m m o to r a ; 11 — p o g o n
k o m p re so ra .

K om presor se podm azuje pom oću u ređ aja za hidraulično

u p rav ljan je i podm azivanje, tako da se ulje dovodi preko k a ­
nala u kućište m ultiplikatora, a slivanje u lja iz pogona kom ­
presora u kućište m ultiplikatora ostvaruje se preko posebne
cevi. Za prečišćavanje u lja postavljen je prečistač u lja u k a ­
nalu za dovod ulja.
82. — Pogon elektropokretač-generatora (si. 37) prenos
o brtaje od elektropokretač-generatora na m otor, kada radi u
režim u elektropokretača i, obrnuto, prenosi obrtaje od m otora
11a elektropokretač-generator, kada radi u režim u generatora.
Sm ešten je na m ultiplikatoru, a sastoji se od: gonjenog i spoj-
ničkog v ratila, zupčanika, spojnica i bustera. Podm azuje se pod
pritiskom iz u ređ a ja za u p rav ljan je i podm azivanje tran sm i­
sije.
 11 10 g
SI. 36 — P o g o n k o m p re so ra
1 — k o m p r e s o r ; 2, 13 i 15 — k u ć i š t e r e d u k t o r a ; 3 — g o n je n i z u p č a n ik r e d u k t o r a ;
4 — e la s tič n a s p o jn ic a ; 5 — p o g o n s k i z u p č a n ik m u l t i p l i k a t o r a ; 6 — g o n je n i z u p ­
č a n i k ; 7 — r a d i l i c a m o to r a ; 8 — o z u b lje n a s p o jn ic a ; 9 — p o k lo p a c ; 10 — k u ć iš t e
m u l t i p l i k a t o r a ; 11 — p r e č is t a č ; 12 — o z u b lje n o v r a t i l o ; 14 — k a n a l z a p o d m a z i­
v a n je ; 16 — p o g o n s k i z u p č a n ik r e d u k t o r a .

83. — Rad pogona elektropokretač-generatora u režimu e-

lektropokretača odvija se pri uključenom prekidaču elektro-
pokretača »STARTER« (»CTAPTEP«), pri čem u se dovodi
sm anjeni napon na rotor elektropokretača koji se počinje la­
gano okretati, a istovrem eno u k lju ču je se pom oćna pum pa za
ulje transm isije. O brtanje rotora elektropokretač-generatora
prenosi se preko spojničkog v ratila na gonjeno vratilo a na
njega na p lan etarn i red. Pom oćna pum pa za u lje dovodi ulje
na b u ster koji pom era zupčastu spojnicu i dovodi je u čvrstu
vezu sa ozubljenim nosačem planetarnog reda. P ri k ra ju hoda
zupčasta spojnica, preko kopira i kuglice, u k lju ču je davač
D-20, čime se isključuje pom oćna pum pa za u lje transm isije,
a akum ulatori serijski p resp ajaju na 48 V, te elektropokretač-
-generator radi punom snagom. Pogon se, sa rotora elektropo-

65
kretač-generatora, spojničkog v ratila i planetarnog reda, p re ­
nosi preko pogonskog v ratila i zupčanika m ultiplikatora na
radilicu m otora, čime se m otor pušta u rad.

RAD U REŽIM U E L E KT R O P O K H E T A C A g
2 « / / ,
, «; 6 ' /v >10
13-

m , * , i
5
'15
SV SG
RAD U REŽIMU GENERATORA '
,g
fe

m i- 1 .

*. ■% f

SZ. 37 — P o g o n e le k tr o p o k r e ta č — g e n e ra to ra
1 — te lo s p o jn ic e ; 2 — h i d r a u l i č n a s p o jn ic a ; 3 — e la s tič n a s p o jn ic a ; 4 — g o n je n o
v r a t i l o ; 5 — p o g o n s k o v r a t i l o ; 6 — p o g o n s k i z u p č a n ik ; 7 — r a z v o d n a s la v i n a ; 8 —
b u s t e r ; 9 — k o p ir ; 10 — o z u b lje n a s p o jn ic a ; 11 — n o s a č p l a n e t a r n o g r e d a ; 12 —
s p o jn ič k o v r a t i l o ; 13 — e l e k t r o p o k r e t a č — g e n e r a t o r ; 14 — p l a n e t a r n i r e d ; 15 —
d a v a č D20.

84. — Rad pogona elektropokretač-generatora u režimu

generatora odvija se preko hidraulične spojnice, u čiji se pro ­
stor dovodi ulje za vrem e rada m otora iz u ređ a ja za h idraulič­
no podm azivanje i u p rav ljan je transm isije. Pogon se, sa rad i­
lice, elastične i hidraulične spojnice, gonjenog i spojničkog
vratila, prenosi na rotor elektropokretač-generatora.
85. — Pogon ventilatora (si. 38) nam enjen je za prenos
obrtnog m om enta od radilice m otora na ven tilato r u ređ a ja za
hlađenje m otora. Pogon je dvostepeni, a sastoji se od: reduk-
tora, konusnog prenosnika, dva k ard an sk a prenosa i kvačila

66
 M
■O'*

■H?

ff
cd

00
a ïï
I10>3
t>C Nd
uB
O 'Ô
S3 s
t03 cNd
fe
O I )(JH
-M &Ä
Ü to¡3I
I-J I >o
-Ö * ^ &
S t-> en
cd cd +->

QJ ° XTJm
^ o t-< QJ
p¡ s s ä
0G)
i?
^1 W ¿SS£.2
a; 0

3 ni
co m
00
»C-» ITWö
O OrM ^
cs'Sçj
rzî to H
+3 o X
ö ß O
0 0 f t
> ^
p &o
ö«
N13>y
ra g
1 ,-t í
g ss
I_i
!+ I ö2
0 ^ 0
0 ►>
>M O £
5 0 55
Í 0 ra
> o t-i > 0
cd D< P<
> 3
Ig I cd
r-HT3 lO

5* 67
ventilatora. Podm azuje se od u ređ a ja za hidraulično u p rav lja ­
nje i podm azivanje transm isije.
Reduktor je sm ešten u gornjem delu kućišta m u ltiplika­
tora, a sastoji se od dva zupčanika i zupčaste spojnice. U klju­
čivanje nižeg stepena prenosa ostvaruje se zupčastom spojni­
com, koja se pom era viljuškom , pom oću poluge sm eštene na
gornjem delu kućišta m enjača. Poluga ima tri položaja, koji su
označeni slovima, N, O, V (»II, O, B«), (N — norm alna brzina
ventilatora, O •—• n e u tra la n položaj, v en tilato r isključen, V —
visoki prenos, povećana brzina ventilatora). Visoki prenos u-
klju ču je se kad je tem p e ra tu ra okoline iznad 25°C. P o stavlja­
njem poluge u n e u tra ln i položaj isključuje se rad ventilatora,
a na prenosnom bloku pale se signalne sijalice »TEČ. ZA HLA-
ĐENJE/VENT«, (»OXJI. }KM£KOCTB/BEHT<<). V entilator se
isključuje pri obavljanju radova oko transm isije. Zabranjena je
vožnja tenka sa isključenim ventilatorom. R eduktor se podm a­
zuje dovodom u lja iz u ređ a ja za hidraulično u p rav ljan je i po­
m oću cevi do raspršivača.
Konusni prenosnik prenosi obrtni m om ent od m ultiplikato­
ra na v en tilato r pod uglom od 90°. P renosnik se podm azuje do­
vodom u lja iz u ređ a ja za hidraulično u p rav ljan je i podm azi­
vanje.
Kardanski prenosi spajaju konusni prenosnik sa m u ltipli­
katorom i kvačilom ventilatora. Na viljušci kardanskog prenosa
m ultiplikatora izrađeno je ozubljenje za postavljanje specijal­
nog alata za ručno pokretanje radilice m otora.
Kvačilo ventilatora štiti delove pogona v en tilato ra od pre-
opterećenja pri nagloj prom eni b ro ja o b rtaja m otora. V entila­
to r je vijcim a učvršćen za gonjenu prirubnicu kvačila, a kvačilo
je učvršćeno pom oću vijaka za zadnju oklopnu ploču. M oment
kvačila je 180— 500 Nm (18— 50 kpm), a podešava se priteza-
njem opruga pomoću navrtki. Sklop kvačila postavljen je na le­
žaj evim a koji se podm azuju kroz otvor zatvoren čepom (ispod
poklopca na zadnjoj oklopnoj ploči).

2) Menjači stepena prenosa

86. — Menjači stepena prenosa (si. 39, 40 i 41) nam enjeni
su za prom enu brzina k re ta n ja i vučne sile na pogonskim toč-
kovim a, za okretanje i kočenje ten k a i odvajanje m otora od
pogonskih točkova. Tip m enjača je m ehanički, planetarni, sa se­
dam stepena prenosa za k reta n je un ap red i jed an unazad.

68
 M enjači su postavljeni zajedno sa bočnim prenosim a, u k u ­
ćišta koja su zavarena u zadnjem delu tela tenka, s leve i desne
strane. Levi m enjač razlikuje se od desnog je r se na njem u n a ­
lazi pum pa za dovod u lja i vrtložni prečistač, a ozubljena glav-
čina m u je duža.

SI. 39 •— L e v i m e n ja č s te p e n a p r e n o s a sa b o č n im p r e n o s n ik o m
1 — p r i r u b n i c a z a v r t l o ž n i p r e č is t a č ; 2 — p u m p e z a d o v o d u l j a ; 3 — p u m p a z a
o d v o d u l j a ; 4 — o tv o r z a o d v o d u l j a ; 5 — p r e d n j a p r i r u b n i c a ; 6 — z a p t iv n i p r s te n ;
7 — o p r u g a p o v r a t n i h m e h a n iz a m a ; 8 — p r i r u b n i c a z a r a z v o d n i m e h a n iz a m ; 9 —
s r e d n j i d o b o š ; 10 — z a d n j a p r i r u b n i c a ; 11 — p o k lo p a c b o č n o g p r e n o s n ik a ; 12 —
g o n je n o v r a t i l o ; a — k a n a l z a d o v o d u l j a u v r t l o ž n i p r e č is t a č ; b — k a n a l za
d o v o d u l j a u p u m p u ; v — k a n a l i z a d o v o d u l j a u b u s t e r e k v a č i la .

M enjač se sastoji od četiri p lan e tarn a reda — I, II, III i IV,

šest kvačila — F l, F2, F3, F4, F5 i F6, sklopa za m ehaničko ak­
tiv iran je kvačila F4 i F5 i pogona pum pi za ulje.
Delovi m enjača su objedinjeni u sledeće sklopove: pred n ja
p rirubnica sa pogonom pum pe i kvačilom F l, središnji zupča­
nik I planetarnog reda sa kvačilom F2, doboš sa kvačilim a F5
i F6, nosač satelita, I, II i III planetarnog reda, pogonsko v ra ti­
lo, sateliti I, II i III planetarnog reda i spoljni zupčanici, II, III
i IV planetarnog reda, zadnja p rirubnica sa m ehanizm om za

69
uključivanje kvačila F4, IV p lan etarn i red, kvačila F3 i F4 i
gonjeno vratilo. P red n ja prirubnica, doboš i zadnja prirubnica
m eđusobno su povezani vijcim a i čine telo m enjača.
87. — Frikciona kvačila F l, F4, F5 i F6 obezbeđuju kočenje
elem enata p lan etarn ih redova, a kvačila F2 i F3 njihovo bloki­
ranje. Svako kvačilo sastoji se od p aketa čeličnih i m etalokera-
m ičkih lam ela, b u ste ra i opruga sa osovinicama. Kvačilo se u-
k ljučuje dovođenjem u lja pod pritiskom u prostor bustera, a
isključuje padom p ritisk a u lja u prostoru bustera, koji se v ra ­
ćaju u početni položaj pomoću opruga sa osovinicama. Kvačila
F4 i F5, koja obezbeđuju kočenje tenka, u k lju č u ju se i m eha­
ničkim putem pomoću kugličnog sklopa za razdvajanje.
Promena stepena prenosa kod pravolinijskog k re ta n ja
ten k a vrši se pomoću kom andi za u p rav ljan je i u ređ a ja za h i­
draulično u p rav ljan je i podm azivanje transm isije, dovodom
u lja u b ustere odgovarajućih kvačila, koja, silom tre n ja, ostva­
ru ju kinem atsku vezu izm eđu p lan e tarn ih redova m enjača.

w n tj .mtiutiMitn

SI. 41 — M enjcič s te p e n a p re n o s a (p rese k )

I, II, I I I i IV — p l a n e t a r n i r e d o v i m e n ja č a ; F l, F2, F6, F5, F3 i F4 — k v a č i la
m e n ja č a .

71
 Tenk se okreće povlačenjem jedne od kom andi za u p ra v ­
lja n je u zadnji položaj. Tada se u jednom od m enjača (na s tra ­
ni povučene kom ande) uključi stepen prenosa za jed an stepen
niže od drugog m enjača, pri čemu se ten k okreće određenim
radijusom zaokreta. P ri k re ta n ju u I stepenu prenosa i k re ­
ta n ju unazad, povlačenjem jedne od kom andi za up rav ljan je,
zaokret se v rši oko gusenice radijusom jednakim širini tenka.
Kočenje tenka vrši se m ehaničkim putem , pomoću kom an­
de kočnice ili kom ande za prikočivanje.

3) Bočni prenosnici
88. — Bočni prenosnik (si. 42) jeste jednostepeni plane­
ta rn i red u k to r sa stalnim prenosnim odnosom, koji sm anjuje
o brtaje gonjenih v ratila m enjača a povećava obrtni m om ent

SI. 42 ■
— B o č n i p r e n o s n ik
1 — p o k lo p a c ; 2 — n o s a č s a t e l i t a p l. r e ­
d a ; 3 — le ž a je v i; 4 — g o n je n o v r a tilo ;
a — p o g o n s k i to č a k i b — g u s e n ic a .
72
i prenosi ga na pogonske točkove. Sa m enjačem stepena pre-
nosa čini jedinstven sklop koji je vijcim a spojen za kućište
m enjača.
Sastoji se od: središnjeg zupčanika-izvedenog zajedno sa
gonjenim vratilom m enjača, spoljnjeg zupčanika-izvedenog
zajedno sa poklopcem bočnog prenosnika, satelita i nosača sa-
telita-izvedenog zajedno sa gonjenim vratilom bočnog p re ­
nosnika.
Ležajevi v ratila bočnog prenosnika se podm azuju m ašću
UM-2, kroz kanal u gonjenom v ratilu.

4) Komande za upravljanje transmisijom

89. — Komande za upravljanje transmisijom (si. 43) obez-

beđuju: odvajanje transm isije od m otora, prom enu stepena
prenosa u m enjačim a, prom enu pravca k re ta n ja tenka (zao­
kret), kočenje u p okretu i zadržavanje na m estu. Sastoje se od
m ehaničkog i hidrauličnog clela.
U m ehanički deo spadaju: kom anda kvačila, kom anda za
prom enu stepena prenosa, kom anda za prom enu pravca i ko­
m anda kočnice. U hidraulični deo spadaju: razvodni m ehani­
zmi, koji su i deo u ređ a ja za hidraulično u p rav ljan je i pod­
m azivanje transm isije.
P rovera pođešenosti i podešavanje kom andi za u p rav lja ­
n je vrši se pri: zam eni razvodnih m ehanizam a i m enjača, raz­
n ih dem ontažnih radova, kao i pri pojavi neispravnosti u tra n ­
smisiji.
90- — Komanda kvačila (si. 43) nam enjena je za odvaja­
nje m otora od transm isije i lagani polazak tenka s m esta. Sa­
stoji se od: pedale, prednjeg poprečnog v ratila, uzdužne spone,
zadnjeg poprečnog v ratila s povratnom oprugom, kose spone i
poprečnog vratila.
Pritiskom na pedalu kom ande kvačila isključuje se tra n s ­
m isija, tako da pom eranje kom ande kvačila pokreće delove
razvodnih m ehanizam a u položaje koji om ogućuju slivanje
u lja iz b u ste ra svih kvačila u kućište m enjača, te se prekida
prenos obrtnog m om enta n a pogonske točkove. P edalu kom an­
de ne p ritisk ati pri zaokretu tenka, je r ten k neće skrenuti. Za
uključivanje transm isije potrebno je otpustiti pedalu kom ande
kvačila, pri čem u se pedala sa kom andom vraća u početni po­

73
ložaj. N orm alno podešena kom anda tre b a da se pom era bez
zaglavljivanja i da omogući brzi pad pritiska u busterim a kva­
čila oba m enjača.
Podešenost komande kvačila proverava se na pokazivaču
sa oznakam a »O« i »1«, koje se nalaze na poklopcim a razvod­
nih m ehanizam a. K ada se kom anda nalazi u početnom položaju
kazaljka tre b a da se poklopi sa ivicom označenom sa »O«.
Dozvoljeno je odstupanje 0,5 m m u jed n u ili drugu stranu.
Ako je odstupanje veće, potrebno je izvršiti podešavanje p ra ­
m enom dužine kose spone na nastavku spone.
Pritiskom na pedalu do oslonca na granični vijak, k azalj­
ka treb a da se poklopi sa ivicom označenom »1«. Dozvoljeno
je da kazaljka pređe preko oznake do 0,5 mm, odnosno da ne
dođe do oznake do 1,5 mm. U slučaju odstupanja od ovih vred -
nosti podešavanje se v rši vijkom za podešavanje, koji se nalazi
ispod pedale kom ande.
91. — Komanda za promenu stepena prenosa (si. 43) obez-
beđuje prom enu stepena prenosa u m enjačim a. Sastoji se od
birača stepena prenosa, poprečnog v ratila, uzdužne spone i
zadnjeg poprečnog vratila.
Birač stepena prenosa je sm ešten desno od sedišta vozača.
Sastoji se od: tela, ručice za prom enu stepena prenosa s po­
v ratno m oprugom, poluge, grebenaste ploče, utvrđivača s po­
v ratn o m oprugom , m ehanizm a za blokiranje kom ande za pro ­
m enu stepena prenosa i davača praznog hoda. U tvrđivač ne
dozvoljava da se, pri prom eni stepena prenosa sa viših na ni­
že, ne preskoče neki od stepena prenosa i ne uključi hod u n a ­
zad, a da se pre toga ručica ne postavi u položaj praznog ho­
da. Davač praznog hoda uk lju ču je brojač m oto-časova m otora
u k reta n ju . U neutralnom položaju ručice birača, vreteno da­
vača isključuje brojač m oto-časova m otora u pokretu.
Podešenost komande za prom enu stepena prenosa prove­
rava se pom oću oznaka na disku levog i desnog razvodnog
m ehanizm a. Dozvoljeno je odstupanje oznake na disku od stre ­
lice 3 mm.
Ukoliko je odstupanje na diskovim a oba razvodna m eha­
nizm a isto po veličini i sm eru, podešavanje se v rši pomoću na-
v rtk e na n astavku uzdužne spone kom ande sve dok se stre li­
ce i oznake na oba diska ne poklope. Ukoliko je odstupanje na
diskovim a, oba razvodna m ehanizm a, različito po veličini i
sm eru, podešavanje se vrši rastav ljan jem zadnjeg poprečnog
v ratila, zašto je potrebno angažovati stručno lice.

74
 92. — Mehanizam za blokiranje komande za promenu ste-
pena prenosa sprečava prom enu stepena prenosa sa VII na VI,
sa VI n a V i sa V na IV, ako brzina k re ta n ja ten k a nije p ri­
lagođena željenom stepenu prenosa. Sastoji se od: tahogenera-
tora, bloka prekidača, bloka autom atike BA 20-1S (BA 20-1C),
elektrom agneta, uskočnika i zapinjače s povratnim oprugam a,
signalne sijalice i prekidača.
Tahogenerator je sm ešten u laktastoj osovini desnog vo­
dećeg točka, i, proporcionalno brzini k re ta n ja tenka, upućuje
električni signal li blok autom atike.
Blok prekidač nalazi se na telu birača, a služi da bloku
autom atike daje električni signal o položaju ručice birača na
VII i VI stepenu prenosa.
Blok automatike smešten je s p red n je stran e levog rezer­
voara za gorivo. Ako je brzina ten k a u VII, VI i V stepenu
prenosa veća od dozvoljene, blok autom atike daje električni
signal elektrom agnetu koji preko uskočnika i zapinjače blo­
k ira ručicu birača stepena prenosa. Istovrem eno se pali sig-
naln a sijalica koja se nalazi na nosaču, s leve stran e ispred
sedišta vozača. P rom enu stepena prenosa tre b a v ršiti nakon
sm anjenja brzine k re ta n ja ten k a (po prikočavanju), tj. posle
deblokiranja i gašenja signalne sijalice. U slučaju k v ara ili po­
sebne potrebe, m ehanizam za blokiranje može se isključiti po­
stavljanjem prekidača, koji se nalazi levo od periskopa voza­
ča, u položaj »ISKL.« (»BBIKJI«).
Ispravnost električnih kola delova m ehanizm a za b lokira­
nje kontroliše se uključivanjem prekidača u položaj »KONTR.«
(»KOHTPOJIL«), p ri čem u tre b a da svetli signalna sijalica i da
se čuje uključivanje elektrom agneta.
93. — Komande za promenu pravca kretanja (zaokret) ten­
ka, (si. 43) nam enjene su za pom eranje delova razvodnih m eha­
nizam a radi u k ljučivanja nižeg stepena prenosa, čime se omo­
gućuje zaokret tenka. Sastoje se iz kom ande za u p rav ljan je
desnim m enjačem i kom ande za u p rav ljan je levim m enjačem .
G lavni delovi kom ande su: poluga za u p rav ljan je, pred n je po­
prečno vratilo, uzdužna spona sa bočnim osloncem i zadnje po­
prečno vratilo sa sponom za spajanje s polugom razvodnog m e­
hanizm a.
Povlačenjem jedne od poluga za up rav ljan je, preko pred­
njeg poprečnog v ra tila i uzdužne spone pom eranje se prenosi
na zadnje poprečno vratilo i sponu koja zaokreće polugu raz­

75
vodnog m ehanizm a. Poluga pom era delove razvodnog m ehaniz­
ma, čime se om ogućuje uključivanje, u m enjaču, stepena pre-
nosa za jed an niže. O tpuštanjem poluga za up rav ljan je, pod dej-
stvom opruga bočnih oslonaca, svi delovi kom ande v raćaju se
u početni položaj.
Jednovremenim pomeranjem obe poluge za upravljanje u
zadnji položaj u men jačima se smanjuje stepen prenosa, za je­
dan, a time i brzina kretanja tenka. Tenk se može zaustaviti
pomoću komandi samo u I stepenu prenosa i u hodu unazad.
Pođešenost komandi proverava se tako da se, pri početnom
položaju poluga za up rav ljan je, oslonac na uzdužnoj sponi treb a
da oslanja na p red n ji vijak, koji se nalazi na bočnoj oklopnoj
ploči u transm isionom odeljenju. Tada na levom i desnom raz ­
vodnom m ehanizm u, izm eđu nastavka poluge i gornjeg granič­
nog vijka, zazor treb a da iznosi 0,3— 0,7 mm.
P ri postavljenim polugam a za u p rav ljan je u zadnji polo­
žaj, oslonac na uzdužnoj sponi tre b a da se oslanja na zadnji vi­
jak, a zatim se kao i u prethodnom slučaju proveri zazor. Za­
zor se podešava na zadnjem vijku.
94. — Komanda kočnice (si. 45) nam enjena je za kočenje
ten k a u pokretu, pri savlađivanju prepreka, za kočenje na sta-
janci, za zadržavanje zakočenog tenka na nizbrdicam a-uzbrdi-
cama, na platform i vagona i u drugim neophodnim slučajevim a.
K om anda kočnice je m ehanička, neposrednog dejstva i sa pn eu ­
m atskim prikočivanjem . G lavni delovi kom ande su: pedala,
vratila, uzdužna spona sa spojnicom, povratna opruga, servo-
m ehanizam sa izravnjačem sile kočenja, k ratk a spona i ozub-
ljena poluga sa sponom.
Za u tv rđ iv an je pedale u p ritisnutom položaju (parkirna
kočnica) tre b a povlačenjem spone dovesti ozubljenu polugu u
zahvat zuba na pedali. Za otpuštanje pedale tre b a je p ritis­
n uti i ozubljena poluga će se izubiti i om ogućiti v raćan je pe­
dale u početni položaj (otkočivanje).
Servomehanizam om ogućuje sm anjenje sile na pedali pri
kočenju. Glavni delovi servom ehanizm a su: lcopir sa k azalj­
kom pokazivača i vodica s balansiram .
Izravnjač sile kočenja obezbeđuje ravnom erno zatezanje
lam ela kočećih kvačila u oba m enjača, tako da se istovrem eno
koče obe gusenice tenka. Sastoji se od: balansira, dvokrake po­
luge, spone i poluge sa kazaljkom za izravnjavanje.

76
 P ritiskom na pedalu kočnice prenosi se sila, preko delova
kom ande, na oslonce potiskivača p okretnih prstenova m eha­
nizm a za uključivanje kvačila F4 i F5, te se zau stav ljaju go­
n jen a v ratila m enjača, tj. zaustavljaju se pogonski točkovi te n ­
ka.
95. — Komanda za priltočivanje služi za sm anjenje brzine
tenka bez p ritisk an ja na pedalu kočnice i za pom eranje pedale
u položaj pogodniji za kočenje. G lavni delovi kom ande su:
buster, dva serijski vezana elektropneum atska ventila, elek­
trični davač na pedali za gas i električni taste r za prikočiva-
nje •—■na levoj poluzi za up rav ljan je.
Radi kontrole rada kom ande kočnice, na prenosnom blo­
ku PV-76 nalazi se signalna sijalica »KOČNICA« (»T 0PM 03«,)
koja se pali pritiskom na pedalu kočnice i pritiskom na taste r
— prekidač kom ande za prikočivanje. Prikočivanje se ne može
izvršiti ako se prethodno ne otpusti pedala za gas. U II i III
stepenu prenosa, pom eranje pedale kočnice u pogodniji polo­
žaj može i izostati.
Ako signalna sijalica »KOČNICA« (»T 0P M 03«) svetli po­
sle prikočivanja, a pedala kočnice ostane u p rednjem položaju,
ten k tre b a zaustaviti i isključiti kom andu za prikočivanje ta ­
ko da se zatvore ventili boca sa sabijenim vazduhom , a o tv ara­
njem slavine za vazduh i čepa p rik lju čk a za odvod vazduha
ispusti vazduh iz u ređ a ja sabijenog vazduha. U slučaju da sve­
tli signalna sijalica »KOČNICA« (»T 0PM 03«) zabranjeno je
pokretati tenk, jer dolazi do oštećenja menjača.
Uskočnik kočnice blokira birač stepena prenosa, tako da
se onem ogućava p o k retanje zakočenog tenka. Uključivanje
stepena prenosa može se vršiti samo posle oslobađanja pedale
kočnice od ozubljene poluge, a pedala se može utvrditi samo
kada je ručica birača u neutralnom položaju.
Ako kočenje tenka nije potpuno ili nije ravnomerno, po­
trebno je proveriti pođešenost i podesiti komande kočnice (si.
44). Radi pristu p a delovim a za proveru podešenosti i podeša­
v anje potrebno je skinuti poklopce otvora ispod m otora i otvo­
ra za p ristu p servom ehanizm u kom ande kočnice.
K om anda kočnice je podešena pravilno ako se i pri u tv r ­
đenoj pedali kočnice na drugi zub ozubljene poluge, kazaljka
za izravnjavanje nalazi izm eđu oznaka na pokazivaču koji
je zavaren za balansir, a kazaljka pokazivača servom ehaniz-
m a izm eđu oznake »1« i »2«, te ako, pri p ritisku pedale više
od drugog zuba ozubljene poluge, veličina pom eranja k ratk ih

78
79
SI. 44 — Podešavanje kom ande k o č n ic e
spona iznosi od 0 do 1 mm. P ri oslobađanju pedale od ozublje-
ne poluge, kom anda tre b a da se v ra ti u početni položaj. K a­
zaljka pokazivača m ora da se nalazi na oznaci »O« na telu ser-
vom ehanizm a, a k ratk e spone m oraju se pom eriti prem a zad­
njem delu ten k a za 28—45 mm. U slučaju nepodešenosti, po­
dešavanje vrši stručno lice.
Ako se ten k eksploatiše u uslovim a povećane zaprljanosti,
ako je pom eranje pedale otežano ili se kom anda ne v raća u
početni položaj, potrebno je očistiti od prašine i blata pod is­
pod poluge k ratk e spone levog m enjača (otvor ispod m otora),
m ehanizm a za izravnj avanj e i poluge servom ehanizm a (pri
skinutom prečistaču vazduha).

SI. 45 — L a v i ra z v o d n i v ie h a n iza m
1 — k u ć iš t e ; 2 — p o k lo p a c ; 3 — p o lu g a z a o k r e t a ; c — o tv o r i
z a do v o cl u l j a u b u s t e r e m e n ja č a ; d i e — o tv o r i z a s p a j a n j e
c c v o v o d a ; f — o tv o r z a s liv a n je .

5) Razvodni mehanizmi

96. — Razvodni mehanizmi (si. 45 i 46) nam enjeni su da

izvrše prom enu p ritisk a i sm era k re ta n ja u lja prem a odgova­
rajućim busterim a kvačila m enjača stepena prenosa, a zavisno
od položaja kom andi za u p rav ljan je. P re d sta v lja ju hidraulični

80
deo kom andi za u p rav ljan je transm isijom . Sm ešteni su na k u ­
ćištim a levog i desnog m enjača stepena prenosa i m eđusobno
su vezani v ratilim a kom andi m enjača i kvačila. Levi i desni
razvodni m ehanizam isti su po konstrukciji i principu rada, s
tim što se na desnom razvodnom m ehanizm u nalazi poluga,
koja je spojena sa kom andom za prom enu stepena prenosa.
Glavni delovi razvodnog mehanizma su: kućište sa pok­
lopcima, čaure za prom enu pravca, čep za prom enu stepena
prenosa, breg sa zupčanikom i diskom, breg zaokreta sa polu­
gom, vratilo sa ozubljenim segm entom — viljuškastom polu­
gom i polugom za povećanje pritiska, razvodnili regulatora
pritiska, čaura za podešavanje sa tan jirićem i povratnom op­
rugom , razvodnile za blokiranje i razvodnici za povećanje p ri­
tiska.
U kućištu razvodnog m ehanizm a, sa donje strane, nalazi
se šest otvora za dovod u lja do b u ste ra kvačila m enjača. Na
prednjoj stran i kućišta nalaze se otvor za dovod u lja i otvor za
kontrolu p ritisk a ulja. Na zadnjoj stran i kućišta nalaze se ot­
vori za m eđusobno spajanje, cevim a, levog i desnog razvodnog
m ehanizm a. Bočne stran e kućišta zatvorene su poklopcim a u
kojim a se nalaze otvori za oslonce v ratila. Spolja na poklop­
cima nalaze se diskovi sa oznakam a za proveru podešenosti
kom andi za prom enu stepena prenosa.
Čaura za promenu pravca om ogućuje, pri povlačenju od­
govarajuće kom ande, uključivanje nižeg stepena prenosa u
m enjaču. Na čauri se nalaze kanali preko kojih se, zavisno od
njenog zaokreta, usm erava ulje ka b u sterim a ili na slivanje.
Čep im a funkciju razvodnika, koji om ogućava dovod u lja
u odgovarajuće bustere kvačila i slivanje u lja iz b u stera kva­
čila, a zavisno od položaja ručice birača stepena prenosa.
Razvodnili regulatora pritiska služi za prom enu pritiska
u lja na ulazu u b ustere kvačila, zavisno od položaja kom andi
za up rav ljan je. P ritisak u razvođniku podešava se pomoću
čaure za podešavanje.
Razvodnili za blokiranje sprečava uključivanje kvačila
F5, ako je ručica birača u n eu traln o m položaju ili ako je u-
ključena u neki od II do VII stepena prenosa. On otvara kanal
za prolaz u lja ka b u steru kvačila F5 samo kada je ručica bi­
rača u položaju I stepena prenosa ili za hod unazad.
u
81
 6) Uređaj za hidraulično upravljanje i podmazivanje
transmisije
97. — Uređaj za hidraulično upravljanje i podmazivanje
transmisije (si. 47) n am enjen je za: dovod u lja pod pritiskom
za u p rav ljan je m enjačim a stepena prenosa, podm azivanje i
h lađenje svih sklopova transm isije, odvod u lja iz kućišta m e-
njača i m ultiplikatora u toku rada i kad se ten k neće koristiti
duže vrem e, dovod u lja u hidrauličnu spojnicu elektropokre-

Sl. 47 — U ređaj za h id ra u lič n o u p r a v lja n je i p o d m a z iv a n je tr a n s m is ije

1 — r e z e r v o a r ; 2 — s k lo p v e n t i l a ; 3 — c e v z a d o v o d u l j a z a h id r a u l i č n o u p r a v l j a ­
n j e ; 4 — p r e č is t a č ; 5 — c e v z a d o v o d u l j a z a p o d m a z iv a n je ; 6 — m u l t i p l i k a t o r ;
7 — r a z v o d n a s la v i n a ; 8 — d a v a č m a n o m e tr a ; 9 — r a z v o d n i m e h a n iz a m ; 10 —
m e n ja č s te p e n a p r e n o s a ; 11 — o d u š k a ; 12 — p u m p e z a o d v o d u l j a ; — 13 p o m o ć n a
p u m p a z a u l j e M Z N -2 ; 14 — č e p z a n a l i v a n j e u l j a ; 15 — p u m p a z a d o v o d u l j a ;
16 — v r t l o ž n i p r e č is t a č ; 17 — p r e č i s t a č u l j a m e n ja č a .

tač-generatora, i puštanje m otora u rad elektropokretačem ili

vučom pomoću drugog vozila. U kupna zaprem ina u ređ a ja 57 1
a u rezervoar staje 42 1 u lja za autom atske m enjače (UAM).
Pritisak ulja u sistemu za podmazivanje je 2— 2,5 bara (min.
1,5 bar u toku eksploatacije).
6' 83
 Uređaj se sastoji od: rezervoara za ulje, pum pe za dovod
ulja, pum pi za odvod ulja, pomoćne pum pe za ulje, vrtložnog
prečistača, prečistača ulja, sklopa ventila, hladnjaka, razvod­
ne slavine, oduške, m anom etra sa davačem i sistem a cevi. Svi
delovi u ređ a ja (sem m anom etra) sm ešteni su u m otorno —
transm isiono odeljenje.
Rezervoar za ulje nam enjen je za sm eštaj ulja i zagreva-
nje u lja zimi — pre pu štan ja m otora u rad. Sa njegove gornje
stran e nalazi se grlo za nalivanje i kontrolu ulja, sklop v en ­
tila i prečistač ulja. U rezervoaru je sm eštena spiralna cev za
cirkulaciju tečnosti za hlađenje i zagrevanje. Na dnu rez e r­
voara nalazi se ventil za ispuštanje ulja.
Pumpa za dovod ulja u tran sm isiju obezbeđuje cirkulaci­
ju u lja pod pritiskom u u re đ a ju za hidraulično u p rav ljan je i
podm azivanje transm isije. Pum pa je zupčastog tipa, sm eštena
na prirubnici levog m enjača, od koga dobij a i pogon.
Pumpe za odvod ulja Iz transmisije (3 kom) nam enjene su
za odvod u lja iz kućišta levog i desnog m enjača i m ultiplika­
tora. Sm eštene su na prirubnicam a m enjača, te u kućištu
m ultiplikatora. Pogon dobijaju preko sistem a zupčanika od po­
gonskih delova ovih sklopova.
Pomoćna pumpa za ulje transm isije nam enjena je za puš­
tan je m otora u rad elektropokretačem ili vučom. Iste je kon­
strukcije kao i pom oćna pum pa za u lje u m otoru, a sm eštena
je ispod konusnog red u k to ra pogona ventilatora.
Vrtložni prečistač prečišćava ulje od m ehaničkih nečisto­
ća pri dovodu na razvodne m ehanizm e i sklop ventila. Smeš-
ten je na prirubnici levog m enjača.
Prečistač ulja — u rezervoaru za ulje (si. 48), služi za p re ­
čišćavanje u lja od m ehaničkih nečistoća, koji pum pe za odvod
u lja potiskuju u rezervoar za ulje. Uložak prečistača sastoji se
od paketa elem enata od m esinganih m režica. Radi lakšeg v a ­
đenja uloška, sa gornje stran e prečistača postavljena je r u ­
čica.
U kućištim a m enjača i m ultiplikatora nalaze se m režasti
prečistači ulja, koji su u spoju sa pum pam a za odvod ulja. Ra­
di v ađenja prečistača iz kućišta m enjača, sa spoljne stran e do­
njeg dela kućišta (prem a pogonskim točkovima) nalaze se če­
povi otvora za vođenje prečistača.
Sklop ventila nam enjen je za održavanje normalnog pri­
tiska od 17 do 18,5 bara u uređaju za hidraulično upravljanje

84
i od 2—2,5 bara u uređaju za podmazivanje transmisije. On
om ogućuje i prekid dovoda u lja za u p rav ljan je i podm azivanje
transm isije pri ispum pavanju u lja iz kućišta m enjača i m ul­
tiplikatora. Sastoji se od: tela, ventila visokog pritiska, v en ­
tila za podm azivanje, ventila za slivanje u lja i elektrom agneta.

SI. 48 — P re č ista č u lja n a re z e rv o a ru

1 — p r s t e n z a o s ig u r a n je ; 2 — n a v r t k a ; 3 — e le m e n t; 4 —
z a š t i t n a m r e ž a ; 5 — p r s te n o v i; 6 — p o k lo p a c ; 7 — v r e te n o ;
8 — r u č ic a ; 9 — o tv o r .

U ključivanjem elektrom agneta otvara se ventil za slivanje

ulja, te se u lje iz kućišta m enjača i m u ltip lik ato ra odvodi u
rezervoar. Na telu sklopa ventila nalaze se vijci za podešava­
n je visokog pritiska i pritiska u lja za podm azivanje.
Hladnjak hladi ulje koje se odvodi iz kućišta m enjača i
m ultiplikatora u rezervoar. Sm ešten je iznad h ladnjaka teč-
nosti za hlađenje — na levoj strani. Po konstrukciji je isti kao
i hladnjaci za u lje u ređ a ja za podm azivanje m otora.

85
 Razvodna slavina (si. 49) nam enjena je za dovod ulja, od
pom oćne pum pe za u lje transm isije, u b u ste r pogona elektro-
p okretač-generatora pri p u štan ju m otora u rad elektropokre-
tačem i za dovod u lja u razvodne m ehanizm e pri p u štan ju m o­
to ra u rad vučom. Sm eštena je na telu pogona elektropokre-
tač-generatora. Ručica razvodne slavine im a dva položaja, ko­
ji su označeni sa »SG« (»Cr«) — p uštanje m otora u rad elek-
tropokretačem (stalni položaj), i »SV« (»3E«) — puštanje m o­
to ra u rad vučom.
P o lo žaj ru č ic e s la v in e P o lo žaj ru čic e sla v in e
p r i p u š ta n ju m o to ra u p ri p u š ta n ju m o to ra u
r a d »SG« ra d v u č o m »SV«

(M uška je n am enjena za izjednačavanje p ritisk a u kućiš­

tim a m enjača i m u ltiplikatora i rezervoaru za ulje, i njihov
spoj sa atm osferom . Pom oću sistem a cevi spojena je sa kućiš­
tim a i rezervoarom za ulje.
Manometar pokazuje p ritisak u lja za podm azivanje tra n s ­
m isije za vrem e rada m otora. Davač m anom etra je sm ešten na
kućištu desnog m enjača (ispred razvodnog m ehanizm a).
98. — Rad uređaja za hidraulično upravljanje i podmazi­
vanje transmisije (si. 50), za vrem e rada m otora, odvija se po
sledećem: pum pa za dovod u lja crpi ulje iz rezervoara i pod
pritiskom dovodi u vrtložni prečistač, zatim u razvodne m eha­
nizm e, sklop ventila i preko cevi, na podm azivanje svih sklo­
pova transm isije i hidraulične spojnice pogona elektropokre-
tač — generatora. Sklop ventila održava norm alan pritisak
u lja u uređaju.
Posle podm azivanja sklopova transm isije, ulje se sliva u
kućišta m enjača i m ultiplikatora, odakle ga pum pe za odvod
u lja potiskuju u prečistač, hladnjak, a zatim u rezervoar. P ro ­
pusni ventili (na prečistaču ulja) štite cevi od oštećenja u slu-

86
čaju zaprljanosti prečistača i kada je u lje hladno, tako da ga
p ro p u štaju direktno u rezervoar.
Pri puštanju motora u rad elektropokretačem, ručica raz­
vodne slavine m ora se nalaziti u položaju »SG« (»CF«). P ri­
tiskom na dugm e »STARTER« (»CTAPTEP«) u k lju ču je se po­
m oćna pum pa za u lje transm isije i u lje se dovodi iz rezervoara
preko razvodne slavine u b u ste r pogona elektropokretač-gene-
ratora, čime se om ogućuje njegovo uključivanje. Posle puš­
ta n ja m otora u rad i povratka b u ste ra u početni položaj, p ri­
tisak u lja otvara propusni ventil ti razvodnoj slavini i u lje se
sliva u kućište m ultiplikatora.
Pri puštanju motora u rad vučom ručicu razvodne slavine
tre b a postaviti u položaj »SV« (»3B«) i uklju čiti I, II ili III
stepen prenosa. Za vrem e vuče uključi se pom oćna pum pa za
u lje transm isije pritiskom na ta ste r »PUMP. TRANSM ISIJE«
(»M3H 3A H yC K A EYKCMPA«) na razvodnoj tabli vozača.
Ona dovodi ulje iz rezervoara, preko razvodne slavine u raz­
vodne m ehanizm e a iz n jih na b ustere kvačila uključenih ste­
pena prenosa. O brtni m om ent se sa pogonskih točkova, boč­
n ih prenosa, m enjača, i m ultiplikatora, prenosi na radilicu, či­
me se m otor pušta u rad. Posle pu štan ja m otora u rad p o treb­
no je isključiti pom oćnu pum pu za u lje i ručicu razvodne sla­
vine postaviti u položaj »SG« (»CF«).
Rad uređaja pri vraćanju ulja iz menjača i multiplikatora
u rezervoar odvija se kada se uključi prekidač »ISPUST U L JA
IZ TRANSM.« (»OTKAHKA MACJIA M3 K n«), Tada se u k ­
ljuči elektrom agnet sklopa ventila, koji pom eri ventil za sliva-
nje ulja, te pum pe za odvod crpe ulje iz kućišta m enjača i
m ultiplikatora i potiskuju ga u rezervoar za ulje. Ova rad n ja
se izvodi kada se predviđa ostavljanje ten k a da duže stoji,
zimi, pri konzervaciji tenka, pre provere nivoa u lja u rez e r­
voaru, i pri zam eni ulja. To je potrebno zato što po zaustav­
lja n ju rada m otora u kućištim a m enjača ostane oko 20 1 ulja,
koje pri sledećem p u štan ju m otora u rad pred stav lja dodatni
otpor za ok retan je radilice m otora.
Ulje iz m enjača i m ultiplikatora v raća se dva puta, pod
uslovom da su akum ulatori povezani i uključen prekidač mase.
Provera i podešavanje pritiska ulja u u ređ a ju za h id ra ­
ulično u p rav ljan je v rši se pri zam eni m enjača, razvodnih m e­
hanizam a, pri zanošenju tenka u jed n u stran u i ako je p riti­
sak u u re đ a ju za podm azivanje m anji od 1,5 b a r pri eksploa-
tacionom bro ju obrtaja. P roveru i podešavanje v rši stručno
lice.
 7) Najčešće neispravnosti transmisije i način otklanjanja
99. — Najčešće neispravnosti tran sm isije koje otk lan jaju
članovi posade su:
1
U zroci n eisp ravn osti N ačin otk lan jan ja

1 2
a) M anom etar pokazuje pritisal i u lja za podm azivanje tran sm isije
ispod 1,5 bai (tenk se kreće)
N em a d o v o ljn o u lja u re z e r­ P r o v e r iti n iv o u lja u re z e rv o a ru
v o a ru . i po p o tre b i d o p u n iti.

b) M anom etar n e pokazuje p ritisa k u lja za p od m azivan je

tran sm isije (tenk se kreće)
Is k lju č e n a u to m a ts k i o sig u ra č U k lju č iti a u to m a ts k i o sig u rač .
(»P-8« (,,A 3P B -8 ”) n a ra z v o d ­
n o j ta b li vozača.

c) M anom etar n e pokazuje p ritisak u lja za podm azivanje

tran sm isije (t enlc se n e kreće)
N em a d o v o ljn o u lja u re z e rv o ­ Iz m e riti k o lič in u u lja , i po p o tr e ­
a ru . b i, d o liti.

d) P ritisk om n a prekidač »ISPU ST U LJA IZ TRANSM .« („OTKAH-

K A MACJIA M3 K II”) — u lje e n e vraća u rezervoar (pritisak ne
pada do »0«)
Is k lju č e n a u to m a ts k i o sig u ra č U k lju č iti a u to m a ts k i o sig u ra č .
» P -l« („A 3 P B -2 ”) n a ra z v o d ­
no j ta b li vozača.

e) P rok lizavan je k v a čila v en tila to ra

D ospelo u lje ili d iz e l-g o riv o n a S k in u ti p o g o n sk i d isk , o č istiti, k ao
ta r u ć u p o v rš in u p o g o n sk o g d i­ i sv e d e lo v e k v a č ila .
sk a.
Is tro š e n p o g o n sk i d isk . Iz v rš iti z a m e n u d isk a .

f) T aster-p rekid ač za prikočivan je p ritisn u t, a po pritisk u na peđa-

lu dovoda goriva, sija lica »KOC:NICA« („TO PM G 3”) i dalje sv etli
D av ač n a p e d a li g o riv a n e u k ­ O č istiti od p r lja v š tin e S a rn ir i na­
lju č u je . z o re isp o d p o k re tn e p lo če p e d a le
i p ro v e r iti u k lju č iv a n je d av a č a.

U slučaju da dođe do nekih drugih neispravnosti, ili se

navedene neispravnosti ne mogu otkloniti, izvestiti pretpostav­
ljenog starešinu.
 5. — HODNI DEO
100. — Iloclni deo tenka (si. 51) om ogućuje k reta n je te n ­
ka po različitom zem ljištu i ublažava ud arn a opterećenja. Sa­
stoji se od: guseničnog pokretača i vešanja.

SI. 51 — H o d n i deo
1 — m e h a n iz a m z a z a t e z a n je g u s e n ic e ; 2 — v o d e ć i to č a k ( le n jiv a c ) ; 3 — l a k t a s t a
o s o v in a ; 4 — š a r n i r h id r a u l i č n o g a m o r tiz e r a ; 5 — h i d r a u l i č n i a m o r tiz e r ; 6 — t o ­
č a k n o s a č g u s e n ic e ; 7 — p o t p o r n i to č a k ; 8 — p o g o n s k i to č a k ; 9 t o r z io n a v r a t i l a .

1) Gusenični pokretač
101. — Gusenični pokretač se sastoji od: dve gusenice, dva
pogonska točka, dvanaest potpornih točkova, šest točkova no­
sača gusenica, i dva vodeća točka sa m ehanizm im a za zateza­
nje gusenica.
102. — Gusenice im aju gum eno-m etalne šarnire. Mogu se
koristiti i platna sa otvorenim šarnirom , kao na tenkovim a
T-55, ali za to na pogonskim točkovim a m oraju biti specijalni
venci, a broj članaka uvećan do 97. Širina jednog članka je
580 mm. Gusenica sa gum eno-m etalnim šarnirom im a 96 čla­
naka i osovinica, a sa otvorenim šarnirom 97. U otvorim a ušica
članaka upresovane su gum eno-m etalne čaure sa šestougaonim
otvorom . Kroz te otvore prolazi šestougaona osovinica za m e­
đusobno spajanje članaka. Na oba k ra ja osovinice su navoji za
n av rtk e koje sprečavaju uzdužno pom eranje i ispadanje oso­
vinica.

90
 103. — Pogonski točkovi (si. 52) vrše prem otavanje guse-
nica i tim e om ogućuju pokretanje tenka. P ostavljeni su na žle-
bove v ratila bočnih prenosnika. Sastoje se od glavčina i po dva
nazubljena venca. Za glavčinu je p riv aren granični disk koji ne
dozvoljava spadanje gusenice.

SI. 52 — P o g o n sk i to č a k
1 — o z u b lje n i v e n a c ; 2 — n a v r t k a ; 3 — s p o ljn i k o ­
n u s ; 4 — u n u t r a š n j i k o n u s ; 5 — g la v č in a p o g o n ­
s k o g to č k a ; 6 — p o d m e ta č z a o s ig u r a n je ; 7 — v i ­
ja k ; 8 — p rs te n la v irin tn o g z a p tiv a n ja ; 9 — g ra ­
n ič n i d is k ; 10 — č e p ; 11 — o z u b lje n i p o d m e ta č .

104. — Potporni točkovi nose tenk, delimično am ortizuju

udare neravnog zem ljišta i prenose ih preko lak tastih osovina
na torzione osovine i am ortizere. Postavljeni su na laktastim
osovinam a i im a ih po šest sa obe strane. Sastoje se od: dva
diska, glavčine, gum enog oboda, kugličnih i v aljčastih ležajeva
i poklopaca. Sa spoljne strane, glavčina je zatvorena poklopcem.
Od šest otvora za vijke poklopca, dva su spojena sa u n u tra š­
n jim prostorom glavčine i služe za podm azivanje ležajeva, m aš-
ću UM-2.
105. — Točkovi nosači gusenica n am enjeni su da drže gor­
nji deo gusenica. Jednodiskovni su, sa u n u trašn jo m am ortizaci­
jom. Sastoje se od tela (sa napresovanom gumom), čeličnog do-

91
bosa, nosača i zaptivnog poklopca. Točak nosač gusenice pričvrš­
ćen je za bočnu stra n u tela tenka sa četiri vijka (na T-72, tri).
Im a ih šest •— sa svake stran e tenka po tri, i m eđusobno se
m ogu zam eniti. Sa spoljne stran e svakog točka nalazi se čep
otvora za kontrolu, nalivanje i zam enu u lja za podm azivanje
ležajeva, hipoidnim uljem HIP-90.
106. — Vodeći točkovi-lenjivci sa mehanizmima za zate­
zanje gusenica nam enjeni su za usm eravanje gusenica pri pre-
m otavanju i osiguranje potrebne zategnutosti gusenica.
Vodeći točak je sm ešten na laktastoj osovini na ležaje-
vim a. Radi sprečavanja aksijalnog pom eranja na osovini, to­
čak je učvršćen pomoću čepa, koji je osiguran vijkom . Izra­
đen je od čeličnog liva i sastoji se od dva diska, koji su m eđu­
sobno zavareni. Na poklopcu sa spoljne stran e vodećeg točka
nalaze se dva otvora za podm azivanje ležajeva, koja su ozna­
čena zadebljanjim a. Vodeći točkovi se podm azuju m ašću UM-2.

SI. 53 — M e h a n iza m za z a te z a n je g u sen ice

1 — g r lo ; 2 i 6 l a k t a s t a o s o v in a ; 3 — v i j a k z a o s ig u r a ­
n je ; 4 — p u ž ; 5 — o s lo n a c ; 7 — p u ž n o k o lo ; 8 — n o s a č .

Mehanizam za zatezanje gusenica (si. 53) izveden je sa

jednim pužem i pužnim kolom, koji su m eđusobno uzubljeni.
Sastoji se od: laktaste osovine, pužnog kola, puža, i vijka za
osiguranje puža od sam oođvrtanja.
92
 L aktasta osovina se oslanja u nosaču i grlu, koji su m eđu­
sobno učvršćeni vijcim a. Za grlo je pričvršćen ograničavač,
koji zajedno sa dva oslonca, zavarena za lak tastu osovinu,
ograničava n jen ugao zaokreta i sprečava izubljenje puža sa
pužnim kolom. U kanalim a lak tastih osovina sm ešteni su po­
goni davača brzinom era i tahogeneratora.
Pužno kolo je učvršćeno za lak ta stu osovinu i pritegnuto
navrtkom , koja je osigurana pomoću osigurača. Puž je sm ešten
u čauri i osloncu, koji su učvršćeni u nosaču, a u srednjem de-
lu puža postavljen je v ijak za osiguranje. Z atezanje i otpuš­
tan je gusenice postiže se zaokretom puža.
107. — Pogoni davača brzinomera i tahogeneratora su
sm ešteni u kanalim a lak tastih osovina usm eravajućih točko-
va. U desnoj laktastoj osovini je tah ogenerator sa pogonom
u ređ a ja za blokiranje ručice za prom enu stepena prenosa a u
levoj pogon davača brzinom era.

2) Vešanje
108. — Vešanje (si. 54) nam enjeno je da ublaži udare na
tenk u toku k re ta n ja po neravnom tere n u i pri savlađivanju

SL. 54 — O sn o v n i e le m e n ti vešcm ja
1 — l a k t a s t a o s o v in a ; 2 — h i d r a u l i č n i a m o r tiz e r ; 3 — s p o n a ; 4 — o s lo n a c la k t a s t e
o s o v in e ; 5 — v ija k : a — o z n a k a u o b lik u k r s ta .

93
prepreka, kao i za sm irivanje zaljuljanog tenka. V ešanje je
nezavisno — za svaki potporni točak. Sastoji se od: torzionih
vratila, lak ta stih osovina, h idrauličnih am ortizera i granični­
ka. A m ortizeri su povezani sa prvom , drugom i šestom laktas-
tom osovinom.
109. — Torziona vratila čine elastični deo vešanja. Na
krajevim a su ižljebljena i postavljena tako da su jednim iž-
ljebljenim k rajem spojena sa laktastim osovinam a a drugim
čvrsto vezana sa oklopnim telom preko čaure laktaste osovine
suprotne strane. Nailaskom na prepreku, potporni točak i lak-
tasta osovina se podižu a torziono vratilo se uvija i ublažuje
udar. Pošto se p rep rek a savlada, vratilo vraća točak i lak ta-
stu osovinu u osnovni položaj. Torziona v ratila leve i desne
stran e ne mogu se m eđusobno zam eniti. Zato su na prednjoj
stran i označene sa »L« (»JI«) — leva, i »D« (»IIP«) — desna
strana.
110. — Laktaste osovine (balansiri) p rim aju udare od pot­
pornih točkova, prenose ih na torziona v ratila i am ortizere i
tako ublažavaju udare pri k re ta n ju tenka po neravnom zem ­
ljištu. Sklop balansira je poseban za svaki potporni točak. Za
lak tastu osovinu su p riv aren i lav irin tn i prstenovi za zaptiva-
n je i breg za čišćenje blata sa potpornog točka. U laktastoj
osovini prvog, drugog i šestog potpornog točka su upresovane
osovine za spoj sa am ortizerim a. Kod istih točkova, za telo te n ­
ka su p riv aren i graničnici koji ograničavaju uglove u v ijan ja
torzionih vratila.
L aktaste osovine mogu se m eđusobno zam enjivati samo
na istim stranam a tenka, izm eđu prvih, drugih i šestih, a po­
sebno izm eđu trećih, četv rtih i petih potpornih točkova. L ak­
taste osovine prvog, drugog i šestog potpornog točka im aju
osovinice za spoj sa am ortizerim a, te se razlikuju od ostalih
lak tastih osovina. U slučaju k ra jn je nužde dozvoljava se m e­
đusobna zam ena lak tastih osovina suprotnih stra n a i izm eđu
svih potpornih točkova. Podm azivanje igličastih ležajeva vrši
se kroz otvore u nosaču laktaste osovine sa 120— 200 g m asti
UM-2.
111. — Hidraulični amortizeri delimično ublažavaju udare
i sm anjuju lju lja n je tenka pri k re ta n ju po neravnom zem ljiš­
tu. Na ten k u je ugrađeno šest am ortizera, po tri sa svake s tra ­
ne. Povezani su sa balansirim a prvog, drugog i šestog potpor­
nog točka. Sastoje se od: tela, pregrade, lopatica, poluge sa
osovinom i poklopca. Na poklopcu am ortizera, sa donje strane,

94
nalazi se čep otvora za nalivanje ulja, a sa bočne stran e tela
am ortizera nalazi se čep otvora za ispuštanje vazduha pri
nalivanju u lja u am ortizer.

3) Najčešće neispravnosti hodnog tlela i način njihovog

otklanjanja
112. — Najčešće neispravnosti hodnog dela koje otk lan ja­
ju članovi posade su:

U zroci n e is p ra v n o s ti N ačin n jih o v o g o tk la n ja n ja

1 2
a) J a k o z a g re v a n je g la v č in a p o tp o rn ih to č k o v a , le n jiv a c a i to č k o v a
n o sa č a g u se n ic a
N ed o v o ljn o m a z iv a u g la v č in a - D o p u n iti m azivo,
m a to č k o v a. I
b) P r i k r e ta n ju te n k v u č e u je d n u s tra n u
N e je d n a k o z a te g n u te g u sen iee P o d e siti z a te g n u to s t g u sen ica.
(te n k v u č e u s tr a n u v iš e z a ­
te g n u te guseniee).

U slučaju da dode do nekih drugih neispravnosti, izvestiti

pretpostavljenog starešinu.

4) Uslovi zaraene pojedinih sklopova hodnog dela

113. — Pogonske točkove tre b a m eđusobno zam eniti (kod

guseniee sa gum eno-m etalnim šarnirim a), kad je m aksim alna
isti-ošenost jedne stran e profila zuba na vencu 4— 5 mm (si.
55).
Ozubljeni venci koji im aju m aksim alnu istrošenost s obe
stran e zam enjuju se novini. N jih tre b a zam eniti u slučaju da
grebeni članaka dodiruju glavčine pogonskih točkova, bez ob­
zira na istrošenost zuba venaca. Z am ena m esta pogonskih toč­
kova kod gusenica sa otvorenim šarnirom v rši se posle vađe­
n ja četiri članka guseniee, a zam ena venca posle vađenja po
sedam članaka iz svake guseniee.
Potporne točkove treb a zam eniti u sledećim slučajevim a:
ako se potpuno odlepila i skinula gum a sa diska, ako je iski­
dana ili odvaljena gum a na celoj površini, dubine veće od
95
 45m m , i ako je istrošenost gume tolika da je n jen a debljina
m anja od 30 m m po ćelom obimu.
Članke gusenice sa gum eno-m etalnim šarnirom treb a m e-
njati: ako su potpuno uništeni gum eni prstenovi u šarnirim a
(svi zazori »a« su 10 m m i veći) (si. 55), ako im a pukotina na
jednom od k ra jn jih poprečnih rebara, ako im a pukotina u pod­
nožju grebena ili na ploči, dužine veće od 20 mm, i kada je
članak oštećen (poprečni prelom , odlom ljena jed n a ili dve uši­
ce, ili toliko savijen da sm eta norm alnom uzubljenju).
Članke ne treb a m enjati ako su: pukotine na srednjim
poprečnim rebrim a, pukotine na uzdužnim rebrim a za poveća­
n je prohodnosti, i povrede na gumi, koja viri iz ušica članka.
Gusenice sa gum eno-m etalnim šarnirom zam enjuju se
posle zam ene u svakoj gusenici po deset članaka a ne mogu se
zategnuti do propisanog ugiba.
Gusenice sa otvorenim šarnirom zam enjuju se posle iz­
dvajanja sedam članaka a ne mogu se zategnuti do propisanog
ugiba.
(I

EP.-r/lT7,J 'O n im ffl

SI. 55 — M e r e n je is tro š e n o sti d e lo v a h o d n o g delci

I — m e r e n j e is tr o š e n o s ti z u b a o z u b lje n o g v e n c a p o g o n s k o g to č k a ; II — m e r e n j e
z a z o r a iz m e đ u u š ic a č la n k a .

6. — E L E K T R IČ N I U R E Đ A JI

114. — E lektrični uređaji (si. 56) om ogućuju: priprem u,

puštanje u rad i kontrolu rada m otora, rad SU V -stabilizatora,
rad autom ata za p u n jenje topa, rad periskopa za osm atranje,
rad sredstava veze, rad specijalnih u ređ a ja i osvetljenje, svet-
losnu i zvučnu signalizaciju.

?v. ■/
 E lektrični u ređ aji su sa električnom m režom istosm erne
stru je, na jeđnoprovođničkom sistem u (drugi provodnik je telo
tenka). N apon električne m reže, pri radu elektropokretač-ge-
n e ra to ra n a generatorskom režim u je 27 + 2 V . Sastoje se od:
izvora, potrošača, pom oćnih sklopova, kontrolno-m ernih in ­
stru m en ata i razvodne m reže tenka.

1 — p o k lo p a c a k u m u l a t o r a ; 2 — z a š t i t n a k u t i j a ; 3 —
v i j a k ; 4 — k o r p a ; 5 — v i j a k ; 6 — k u t i j a ; 7 — r u č ic a ;
8 — p r i k l j u č a k (k le m a ); 9 — č e p o tv o r a z a n a li v a n j e ;
10 — s p o jn ic a .

1) Izvori električne energije

115. — Izvori električne energije proizvode i akum uliraju
električnu energiju. U n jih spadaju akum ulatori i elektropo-
kretač-generator, a kod kom andnih tenkova i benzinski agre­
gat »AB-1« (»AB-1«).

98
 116. — Akumulatori (si. 57) n a p a ja ju potrošače kada m o­
tor ne radi ili radi na m alom b ro ju o b rtaja na kojim a je napon
g eneratora m anji od napona akum ulatora, kao i kada potroš­
n ja električne energije prelazi količinu koju proizvodi genera­
tor. Na ten k u postoje četiri akum ulatora, koji su sa korpom
sm ešteni u stelažu za akum ulatore u upravnom odeljenju, le-
vo od sedišta vozača. Napon jednog akum ulatora je 12 V, k a ­
pacitet 140 A h a m asa sa elektrolitom 69,5 (kod T-72, 62) kg.
A kum ulatori su m eđusobno povezani kom binovano (serijski i
paralelno), čime se dobiia zajednički napon od 24 V i kapaci­
te t od 280 Ah.
Stepen napunjenosti akumulatora može se približno od­
rediti prema naponu u m om entu uklju čiv an ja elektropokreta-
ča ili prema struji punjenja.
Određivanje stepena napunjenosti akumulatora prema
struji punjenja vrši se preko voltam p erm etra na razvodnoj ta ­
bli vozača. Posle rada m otora u tra ja n ju od 10 do 15 m inuta
na ustaljenom bro ju ob rtaja (najm anje 1250 m in-1), kod isklju­
čenih svih potrošača i pravilno podešenog regulatora napona,
stru ja p u n jen ja kod punih akum ulatora ne tre b a da pređe
20 A, a kod ispražnjenih 50— 130 A. Ukoliko prelazi 130 A tr e ­
ba napuniti akum ulator.
Određivanje stepena napunjenosti akumulatora prema na­
ponu v rši se pritiskom na ta ste r sa oznakom »V« (»B«) na am-
p erm etru . Napon tre b a da je 22— 26 V, a ako je ispod 22 V,
akum ulatore tre b a napuniti.
117. — Elektropokretač-generator (si. 58) nam enjen je za
obezbeđenje električne energije potrošačim a, p u n jen je aku­
m ulatora kada m otor rad i (u generatorskom režim u) i za puš­
tan je m otora u rad (u režim u elektropokretača). N jegova snaga
u generatorskom režim u je 10 kW a u režim u elektropokretača
19,1 kW. Nalazi se u m otorno-transm isionom odeljenju tenka
na nosaču, koji je zavaren za postolje m otora, a pogon dobij a
od m ultiplikatora.
Rad elektropokretač-generatora u generatorskom režim u i
u režim u elektropokretača obezbeđuju: grupa blokova i sklo­
pova za p u n jen je akum ulatora i n ap ajan je potrošača i grupa
za p uštanje m otora u rad elektropokretačem (si. 60).
118. — Grupi punjenja i napajanja potrošača pripadaju:
elektropokretač-generator u generatorskom režim u, regulator

99
R10TM-U (P10TM -y), filtri za rađio-zaštitu F-5 (OS) i F-10
(<J510), blok za zaštitu akum ulatora BZA (B3A) i voltam per-
m eta r VAM-09B-1 (BA-540).

SI. 58 — E le k tro p o k re tc ič -g e n e ra to r
I — te lo ; 2 — p r s te n ; 3 — d o p u n s k i p o l; 4 r o to r ; 5 — te lo ; 6 — e la s tič n i p r s te n ;
7 — v i j a k ; 8 — k o le k to r ; 9 — p o k lo p a c n a s t r a n i k o l e k t o r a ; 10 — z a š t i t n a o b lo g a ;
II — č e p ; 12 — k u g lič n i le ž a j; 13 — č a u r a k o l e k t o r a ; 14 i 22 — l a v i r i n t i ; 15 — b a -
l a n s e r ; 16 — d r ž a č č e t k ic a ; 17 — p o k lo p a c ; 18 — č e t k ic e ; 19 — p o tis n i p r s te n ; 20
— v r a t i l o ; 21 — o s n o v n i p o l; 23 — p o k lo p a c n a s t r a n i p o g o n a ; 24 — v e n t i l a t o r ;
25 — v a l j č a s t i le ž a j; 26 — e la s tič n i p r s te n ; 27 — č e p ; 28 — p o d m e ta č ; 29 — p r i -
r u b n i c a s t a r t e r — g e n e r a t o r a ; 30 — p o lu p r s te n .

Regulator R10TM-U nam enjen je za autom atsko uk lju či­

vanje i isključivanje elektropokretač-generatora u generator-
skom režim u i za održavanje napona u granicam a od 26,5 do
28,5 V, nezavisno od brzine okretanja, opterećenja i tem p era­
tu re elektropokretač-generatora. Sm ešten je na nosaču iznad
akum ulatora.
Filteri rađio-zaštite F-10 i F-5 nam enjeni su za sm anjenje
radio sm etnji, koje se ja v lja ju pri radu električnih u ređ a ja u
tenku. F ilta r F-10 učvršćen je za nosač iznad akum ulatora, a
filta r F-5 nalazi se u kupoli na nosaču sedišta nišandžije.
Blok za zaštitu akumulatora BZA (si. 59) nam enjen je za
zaštitu električne m reže tenka od preopterećenja i k ratk ih
spojeva, kao i za razvođenje električne energije na pojedine

100
potrošače. Sm ešten je na nosaču zavarenom za gornju oklopnu
ploču, iza akum ulatora.

SI. 59 — B lo k za z a š titu a k u m u la to r a
1 — v ij a k ; 2 — o b lo g a ; 3 — p lo č a ; 4 — o s ig u r a č v o lt-
a m p e r m e t r a ; 5 — n o s a č ; 6 i 7 — r a s t a l n i o s ig u r a č i ; 8 —
š t i t n i k ; 9 — a u to m a t o s ig u r a č z a z a š t i t u s t r u j n i h k o la
p u m p e ; 10 — a u t o m a t s k i o s ig u r a č z a z a š t i t u d e ž u r n ih
s v e ta la ; 11 — a u t o m a t s k i o s ig u r a č z a z a š t i t u s t r u j n i h
k o la r a đ i o - u r e đ a j a ; 12 — p o z itiv n i p r i k l j u č a k z a p r i ­
k l j u č e n j e v a n js k o g iz v o r a n a p a j a n j a .

119. — Grupi za puštanje motora u rad pripadaju: elek-

tropokretač-generator u režim u elektropokretača, relej elek-
tro pokretač-generatora RSG-10M1 (P C r -lO M l), blok za' u k lju ­
čivanje elektropokretača PUS-15R (nyC -15P), k u tija autom a-
tike elektropokretača PAS-15-1S (TLA.C-15-1C), blok startnog
prek lap an ja BSP-1M (ECIT-1M), dioda V-200-6-B (B-200-6-B),
dva davača D-20 (fl-20) i utičnica za spoljni izvor.
Relej elektropokretač-generatora RSG-10M1 nam enjen je
za presp ajan je akum ulatora sa paralelno-serijske veze 24 V
na serijsku vezu napona 4-8 V pri p u štan ju m otora u rad elek-
tropokretačem . Nalazi se na nosaču iznad akum ulatora.

101
 Blok za uključivanje elektropokretača PUS-15R nam e-
n jen je za dvostepeno pu štan je m otora u rad elektropokreta-
čem. Om ogućuje dovod sm anjenog napona 3 V u stru jn o kolo
elektropokretač-generatora u in terv alu od 0,4 do 0,8 s i u k lju ­
čivanje releja RSG-10M1 kada je zupčanik elektropokretača
potpuno uzubljen. Nalazi se na nosaču zajedno sa relejom
RSG-10M1.
Kutija automatike elektropokretača PAS-15-1S nam enje-
na je za usaglašavanje rada blokova koji učestvuju u radu pri
p u štan ju m otora u rad elektropokretač-generatorom . U čvršće­
na je za nosač na oklopnoj ploči u borbenom odeljenju — iza
pum pe pogona horizontalnog navođenja.
Blok startnog preklapanja BSP-1M nam enjen je za auto­
m atsko isključivanje reg u lato ra R10TM-U i nam otaja za po­
buđivanje elektropokretač-generatora od električnih u ređaja,
pri p u štan ju m otora u rad elektropokretačem . Nalazi se iznad
akum ulatora, učvršćenim za nosač na prednjoj oklopnoj ploči.
Dioda V-200-6-B nam enjena je za zaštitu regulatora
R10TM-U i releja RSG-10M1, ukoliko su akum ulatori ispraž­
n jen i ili ako je otežano puštanje m otora u rad elektropokre­
tačem . Sm eštena je iznad akum ulatora.
Davači D-20 nam enjeni su za kontrolu potpunog u zublje-
n ja elektropokretač-generatora i davanje narednog signala za
u k ljučivanje napona 48 V, kao i za isključivanje pom oćne pum ­
pe za u lje transm isije pri p u štan ju m otora u rad vučom. U čvrš­
ćeni su na pogonu elektropokretač-generatora.
Utičnica spoljnjeg izvora nam enjena je za p riključivanje
provodnika pri p u štan ju m otora u rad pomoću izvora elek­
trične energije sa drugog tenka ili pomoću posebnih u ređ aja
(sa akum ulatorim a) u slučaju da na ten k u nem a akum ulatora
ili da su nedovoljno napunjeni. U čvršćena je iznad akum ula­
tora za nosač na kojem se nalazi relej elektropokretača.

2) Potrošači električne energije

120. — U potrošače električne energije spadaju: električni
u ređ a ji sklopova naoružanja, elektropokretač-generator u re ­
žim u elektropokretača, elektrom otori pum pi i ventilatora, ra-
dio-uređaj, električni u ređ aji sistem a zaštite, svetla i signali­
zacija.
121. — Elektropokretač-generator (kada radi u režim u
elektropokretača) služi za p uštanje u rad samo kada je to ne-

102
moguće učiniti sabijenim vazđuhom . U ključuje se tasterom
»STARTER« (»CTAPTEP«), koji se nalazi na razvodnoj tabli
vozača.
122. — P ri rukovanju elektropokretač-generatorom p rid r­
žavati se sledećeg:
— zabranjeno je uključivanje elektropokretača kada je
ispravan uređaj za puštanje m otora u rad sabijenim vazđu-
hom, kada su akum ulatori ispražnjeni 50% leti i 25°/o zimi, i
kada m otor radi;
— elektropokretač ne sme neprekidno da radi duže od 8
sekundi. Ako pri prvom pokušaju m otor nije pušten u rad,
sleđeće uključenje elektropokretača dozvoljeno je tek posle 15
sekundi. Ako posle tri pokušaja m otor nije počeo da radi,
tre b a izvršiti pregled, otkloniti uočene neispravnosti i posle
toga ponoviti uključivanje elektropokretača, i
— čim m otor počne da radi, odm ah otpustiti ta ste r »STAR­
TER« (»CTAPTEP«),
E lektropokretač-generator produvavati sabijenim vazdu-
hom na 50— 100 mč u uslovim a velike zaprljanosti i na 150—
— 200 mč u norm alnim uslovim a rada m otora.
123. — Sirena je učvršćena za ogradu desnog fara, a u-
ključuje se tasterom koji se nalazi na razvodnoj tabli vozača.
124. — Svetla i svetlosna signalizacija dele se na: spoljna
i u n u trašn ja.
U spoljna svetla spadaju: glavna, prednja, zadnja i bočna
obeležena.
Na ten k u se nalaze tri fara, i to: FG-127 S (<3?r-127) sa
vidljivim svetlom i m askirnim poklopcem (levi); FG-125 S
(<£>r-125) sa IC -filtrom (desni), i FG-125 S (<E>r-125) sa v id lji­
vim svetlom (na kupoli). Na ten k u T-72 postoji još i far FG-
-125 (<$>P-125) sa IC -filtrom (na kupoli).
Farovi FG-127 (levi) i FG-125 (desni) u k lju č u ju se p rek i­
dačem na razvodnoj tabli vozača, a fa r FG-126 (na kupoli) —
prekidačem na kom anđirskoj tureli. M askirnom navlakom na
faru FG-127 podešava se puno svetio, delimično ili potpuno
zam račenje.
Obeležna svetla služe za svetlosnu signalizaciju i za obe-
ležavanje ten k a noću (dva prednja, dva bočna, dva zadnja i
jedno na kupoli). Po izgledu su ista, a razlikuju se po boji.
P red n ja su zelene, bočna — žute a zadnja i na kupoli ■ —■ c r­
vene boje.

104
 U u n u tra šn ja svetla i signalizaciju spadaju: tri plafonska
dežurna svetla PMV-71 (IIMB-71) — jedno u upravnom ode-
Ijenju i dva u kupoli; devet svetala KLST-64 (KJICT-64) —-
dva za osvetljenje razvodne table vozača, jedno za osvetljenje
birača stepena prenosa, tri za osvetljenje borbenog kom pleta
i grejača i tri u kupoli; pet signalnih sijalica SLC-51 (CJIIi;-51)
— jed n a crvena na razvodnoj tabli vozača, dve zelene za sig­
nalizaciju kada cev topa izađe van dim enzija tenka, signalna
sijalica b lokiran ja birača stepena prenosa i zeleno svetio za
drum sku signalizaciju; signalna sijalica reflektora L-2AG
(JI-2Ar) u kupoli kod nišanđžije i signalna sijalica reflektora
OU-3GK (O y-3rK ) u kom andirskoj tureli.
Na prenosnom bloku PV-76 (IIB-76) (si. 61) nalaze se če­
tiri signalne sijalice »POZIV KOMANDIRA« (»BBI30B KO-
MAH/IMPA«) »TEČ. ZA HLAĐENJE/VENTILAT.« (»OX,H.
5KM^KOCTL/BEHT«) i »KOČNICA« (»T 0P M 03«), Blok se
može postaviti u m arševski položaj na poseban nosač ili na
štitnik zaštitne obloge vozača.

SI. 61 — P re n o sn i b lo k P V -7 6
1 — p r o v o d n ik ; 2 — s ig n a l n e s ija lic e ; 3 — te lo ; 4 —
p o k lo p a c .

Plafonska dežurna svetla su na dvoprovodničkom sistem u,

i za njihov rad nije potrebno uključivati prekidač mase. Na
dvoprovodničkom sistem u su i utičnice za prenosnu lam pu
(jedna u upravnom odeljenju, jedna u kupoli iza sedišta n i­
šanđžije i jed n a sa zadnje leve stran e tela tenka).
O državanje potrošača električne energije obuhvata: čišće­
n je farova, sirene i obeleženih svetala od blata i prašine i pro-

105
veru ispravnosti (uključivanjem ) spoljnih i u n u tra šn jih sveta-
la, i signalnili sijalica.
125. — Zaštitni poklopac om ogućuje vožnju tenka po kiši,
snegu i v e tru sa otvorenim poklopcem otvora vozača i bez upo­
treb e periskopa. Na zaštitnom staklu sm ešten je grejač koji se
koristi pri niskim tem peraturam a. Z abranjeno je korišćenje
grejača pri tem p eratu ri iznad 0°C. K om andir tenka im a samo
v etro b ran bez grejača.

3) Pomodni sklopovi

126. — Pomoćni sklopovi električnih uređaja om ogućuju

vezu potrošača sa izvorim a električne energije. U n jih spada­
ju: ro tativni (obrtni) kontakt, razvodna tab la vozača, prek id a­
či, preklopnici, kontaktori, tasteri, autom ati za zaštitu elek­
trične m reže, osigurači i utičnice.
Rotativni kontakt VKU-330-4 prenosi električnu energiju
od izvora do potrošača u kupoli. N epokretni deo rotativnog
kontakta učvršćen je za pod tenka, a pokretni deo je pove­
zan sa podom obrtnog tra n sp o rte ra autom ata za pun jen je topa
i okreće se zajedno sa kupolom.
Razvodna tabla vozača (si. 62) n am enjena je: za razvođe­
n je električne energije na potrošače i njihovu zaštitu od k ra t­
kih spojeva, kao i za sm eštaj kontrolno-m ernih in stru m en ata
i prekidača za pojedine potrošače.
Prekidač za masu om ogućuje uključivanje akum ulatora u
električnu m režu i njihovo isključivanje iz m reže tenka. Sm e­
šten je na plafonu u upravnom odeljenju, levo od sedišta vo­
zača, iznad akum ulatora. Zabranjeno je uključivanje i isklju­
čivanje prekidača za masu pre nego što se isključe potrošači
u tenku.
Blok za zaustavljanje rada motora (BOD) nam enjen je da
spreči p uštanje m otora u rad u suprotnom sm eru.
Blok za zaštitu akumulatora sm ešten ie iznad n jih i osi­
gurava akum ulatore od stru je preopterećenja i k ra tk ih spoje­
va i raspoređuje električnu energiju po stru jn im kolim a po­
trošača. Na bloku se nalaze: pozitivni p rik lju čak za p rik lju če­
nje spoljnjeg izvora n ap ajan ja + B S ( + EC), osigurači i p re ­
kidači stru jn ih kola n ap ajan ja pum pe za vodu, dežurnih sve-
tala i radio-uređaja. G ornja polovina bloka zaštićena je oblo­
gom.

106
 Automatski osigurači štite električna kola od preoptereće-
n ja (kratk ih spojeva). K onstruktivno objed in ju ju prekidač sa
autom atskim osiguračem . P ri autom atskom isključivanju po­
trebno je prekidač pom eriti u stra n u isključenja do oslonca a
zatim postaviti u uključeni položaj. Ako se autom atski osigu­
rač ponovo isključuje treb a pronaći uzroke neispravnosti u
električnom kolu i otkloniti ih. Na ten k u se p rim en ju ju auto­
m atski osigurači (AO), tipa AZR (A3P), od 2— 60 A. Neki od
n jih se koriste u ulozi prekidača-osigurača. Sm ešteni su na
razvodnim tablam a vozača, kom andira i nišandžije i bloku zaš­
tite akum ulatora.
127. — Putna signalizacija je nam enjena za davanje sig­
nala prom ena pravca i kočenja ten k a — p aljen jem i gašenjem
obeleženih svetala. U n ju spadaju: prednja, bočna i zadnja
obeležena svetla, k u tija drum ske signalizacije, signalna sija­
lica i prekidači. K u tija putne signalizacije obezbeđuje uk lju či­
vanje i isključivanje obeleženih svetala i signalizaciju n jiho­
vog rada pri pokazivanju pravca k re ta n ja i kočenja tenka, kad
m otor radi. Sm eštena je kod hidraulične pum pe za horizontal­
no navođenje.
Signalizacijom upravlja vozač pomoću: prekidača pokazi­
vača pravca-levo od periskopa vozača, dva prekidača obelež-
nih svetala na razvodnoj tabli vozača, i prekidača kočenja na
osloncu prenosnog v ratila kočnice, koji obezbeđuje signaliza­
ciju kočenja — uključivanjem zadnjih obeležnih svetla. U re ­
žim u prigušenog svetla bočna obeležna svetla ne daju signali­
zaciju.
4) Kontrolno-merni instrumenti
128. — U kontrolno-merne instrumente (si. 62) spadaju:
term om etri, voltam perm etar, m anom etri, brojači m oto-časova,
m erač goriva, brzinom er, obrtom er i časovnik.
Voltampermetar VAM-09B-1 (BA-540) služi za m erenje
s tru je p u n jen ja i napona u električnoj m reži. Skala za m erenje
jačine električne s tru je (donja) im a podeljke od 100 do 500 A
a veličina podeljka je 50 A. Skala za m erenje napona (gornja)
je od 0— 30 V, sa veličinom podeljka od 2 V. P ritiskom na tas­
ter, in stru m en t radi kao voltm etar, a otpuštanjem kao am per-
m etar.
Termometri TUE-48-T (TU3-48-T) električni su in stru ­
m enti koji vrše daljinsko m eren je tem p eratu re tečnosti za h la ­
đenje i u lja u m otoru.

107
 Manometar EDMU-G-N (E^M y-6-H) nam enjen je za m e-
ren je pritiska u lja u u ređ a ju za hidraulično u p rav ljan je i pod­
m azivanje transm isije, a m anom etar TEM-15 za m erenje p ri­
tiska u lja u u ređ a ju za podm azivanje m otora.

SI. 62 — R a zv o d n a ta b la vo za ča
I — p r e k id a č g r e j a č a p o s a d e ; 2 — č a s o v n ik ; 3 — s ir e n a ; 4 — p r e k i d a č s v e tl a t a b le
v o z a č a ; 5 — t e r m o m e t a r te č n o s ti z a h l a đ e n j e ; 6 — te r m o m e t a r u l j a z a p o d m a z i­
v a n j e m o to r a ; 7 — v o l t a m p e r m e t a r ; 8 — m a n o m e t a r p r i t i s k a u l j a u m o to r u ; 9 —
m & n o m e ta r p r i t i s k a u l j a u tr a n s m i s i j i ; 10 — b r o j a č m /č u k u p n o g r a d a m o to r a ;
I I — b r o j a č m /č r a d a m o to r a p o d o p te r e ć e n je m ; 12 — p r e k i d a č p u m p e B C P i
u r e đ a j a T D A ; 13 — p o k a z i v a č k o lič in e g o r iv a ; 14 — b r z in o m e r ; 15 — o b r to m e r ;
16 — s i j a l i c a z a p r l j a n o s t i p r e č i s t a č a v a z d u h a ; 17 — t a s t e r k o n tr o l e s ig n a l n i h s i j a ­
lic a ; 18 — p r e k id a č p o k a z i v a č a k o lič in e g o r iv a ; 19 — p r e k i d a č g la v n o g f a r a ;
20 — p r e k i d a č I C - f a r a v o z a č a ; 21 i 22 — p r e k i d a č i z a o b e le ž n a s v e tl a ; 23 — p r e ­
k id a č t e č n o s ti z a h la đ e n je ; 24 — p r e k i d a č s v e ć ic e g r e ja č a ; 25 — p r e k i d a č e le k ­
t r o m o t o r a g r e ja č a ; 26 — p r e k id a č e le k t r o m o t o r a z a p u š t a n j e g r e j a č a u r a d ; 27 —
p r e k id a č ž ir o - p o l u k o m p a s a G P K -5 9 ; 28 — t a s t e r p o m o ć n e p u m p e z a u l j e t r a n s m i ­
s ije ; 29 — t a s t e r p o m o ć n e p u m p e z a u l j e m o to r a ; 30 — u t i č n i c a z a p r i b o r z a k o n -
z e r v a c iju ; 31 — t a s t e r s t a r t e r a ; 32 — p r e k id a č z a o k r e t a n j e k u p o le ; 33 — p r e k id a č
v e n t i l a z a o d s is a v a n je u l j a iz t r a n s m i s i j e ; 34 — p r e k id a č i a u to m a t z a z a š titu
u r e đ a j a T D A ; 35 — p r e k i d a č i a u to m a t z a z a š titu p u m p e z a v o d u ; 36 — o s ig u r a č ;
37 — u tič n ic a ; 38 — a u to m a ts k i p r e k id a č i- o s ig u r a č i.

Obrtomer TE-4V (TE-4B) pokazuje broj ob rtaja radilice

m otora od 0 do 4000 m in '1, a vrednost jednog podeljka je 50
m in-1.
108
 Brojač moto-časova autom atski reg istru je vrem e rada mo­
to ra. Na ten k u su ugrađena dva brojača, jed an za ukupne ča­
sove rada m otora, a drugi -— za rad m otora pod opterećenjem
(pri k re ta n ju tenka). K apacitet brojača m oto-časova je 10.000
časova. Desni doboš brojača pokazuje desete delove časa.
Brzinomer služi za m erenje brzine k re ta n ja tenka i oči­
tavanje pređenog puta. Brzinu k re ta n ja m eri od 0 do 100 km /h,
a po skali pređenog p u ta od 0 do 100.000 km.
Merač goriva odvojeno m eri količinu goriva u prednjem
levom, i u prednjem i zadnjem desnom rezervoaru. O čitavanje
se vrši po skali, koja se nalazi na razvodnoj tabli vozača, i to
od 0 do 190 1 za p red n ji levi i od 0 do 400 1 za p red n ji i zadnji
desni rezervoar. V eličina podeljka na skalam a je 50 1. Da bi se
izm erila količina goriva potrebno je u k lju čiti glavni prekidač
(masu), a prekidač goriva postaviti u odgovarajući položaj.

5) Električna mreža
129. — Električna mreža tenka služi za spajanje izvora,
potrošača i pom oćnih sklopova. Za spajanje su p rim enjeni pro ­
vodnici i provodnički sklopovi preseka od 0,35 do 95 m m. Zaš­
tita provodnika od m ehaničkih oštećenja u tenku izvedena je
pomoću m etalne oplate, a provodnika spolja na tenku, sa m e­
talnim cevima.

6) Opšte napomene za pravilno korišćenje električnih

uređaja
130. — U toku eksploatacije, kao i pri otklanjanju neis­
pravnosti na tenku, obavezno se pridržavati sleđećeg: pri za-
meni đelova i otklanjanju neispravnosti uvek isključiti preki­
dač mase; SUV-stabilizator uključivati samo kad motor radi;
posle koriščenja spolj ne utičnice (za prenosnu lampu) poklopac
pravilno pritegnuti (a za vožnju pod vodom — pritegnuti ga
ključem); sijalice KGM27-200 (K rM 27-200) iz reflektora L-2AG
(JI-2AF) postavljati i vaditi držeći samo za keramički deo i to
sa navučenim rukavicama, pri čemu se nalaziti sa zadnje stra­
ne reflektora; gumene nastavke čistiti krpom namočenom u
sapunici (zabranjena je upotreba bilo kakvih rastvarača), i pri
radu sa gorivom i mazivom voditi računa da se ne dođe u do­
dir sa provodnicima. Nije dozvoljeno upotrebljavati tenk na
kome su oštećeni provodnici.
 7) Najčešće neispravnosti električnih uređaja i način
njihovog otklanjanja

132. — N eispravnosti električnih u ređ a ja koje otklanji

posada ten k a su sledeće:

U zroci n eisp ravn osti N ačin otk lan jan ja

1 2
a) V oltam perm etar ne poka zuje najjon ni struju p u njenja
P re g o re o o sig u ra č 400 A n a b lo ­ Z a m e n iti o sig u rač.
k u za z a š titu a k u m u la to ra .
P ro v o d n ic i n is u d o b ro sp o je n i O d v o jiti p ro v o d n ik e od a k u m u la ­
za v o lta m p e r m e ta r, s la b a v eza to ra , v o lta m p e r m e tra i e le k tro p o -
izm eđ u e le k tro p o k r e ta č -g e n e r a - k re ta č -g e n e ra to ra , o č is titi ih , p o d ­
to r a i a k u m u la to ra . m a z a ti i d o b ro p r ite g n u ti p r i k lj u ­
čke.
b) Slaba struja p u n jen ja. V oltan lp erm etar pokazuje odstupanja veća
od jed n o g ]jod eljk a (50 A)
K o ro d ira li ili z a p rlja n i p r ik lju č ­ O d v o jiti p ro v o d n ik e o d a k u m u la ­
ci p ro v o d n ik a i a k u m u la to ra . to ra , o č is titi ih , p o d m a z a ti i d o b ro
p rite g n u ti p rik lju č k e .
c) P ritisk om na taster-p rek id a č, elek trop ok retač se ne u k lju ču je
S la b i sp o je v i p ro v o d n ik a sa P r ite g n u ti sv e sp o jev e.
p rik lju č c im a e le k tro p o k r e ta č -
- g e n e r a to ra i re le ja .
đ) M otor ten k a se n e m ože p u stiti u rad
E le k tro p o k re ta č -g e n e ra to r ne P r o v e r iti n a p u n je n o s t a k u m u la to ­
ra z v ija d o v o lja n b ro j o b rta ja . r a i po p o tre b i d o p u n iti ih.

e) P ri u k lju čiv a n ju određenog p rekidača n e sv e tli odgovarajuća

sija lica za osvetljen; e, odnosno sign alizaciju
P re g o re o o d g o v a ra ju ć i o sig u ra č Z a m e n iti o sig u ra č ili s ija lic u -u k -
ili sija lic a , ili is k lju č e n A O. lju č iti A O.
N em a k o n ta k ta iz m e đ u g n ezd a P o p ra v iti gnezdo, a u k o lik o se n e
i g r la sija lic e. m ože p o p ra v iti iz v e s titi p r e tp o ­
s ta v lje n o g s ta re š in u .
f) S k lop za b lok iran je step en a p ren osa n e radi. K ontrolna sijalica
n e sv e tli kada je prekidač p o sta v ljen u p o ložaj-k on trola
Is k lju č e n a u to m a ts k i o sig u ra č U k lju č iti a u to m a ts k i o sig u ra č A O -
A O -P s n a ra z v o d n o j ta b li v o ­ -P 8.
zača.
P re g o re la k o n tr o ln a sija lic a . Z a m e n iti sija lic u .

110
 1______________ I 2
g) P ri radu m otora na 1600 m in - J sklop za blok iran je radi pri
prom eni stepena p renosa (iz V II u V I, iz VI u V i iz V u IV) a
sign aln a sijalica se ne pali
P re g o re la k o n tr o ln a sija lic a . | Z a m e n iti k o n tr o ln u sija lic u .
h) G lavni prekidač (masa) ukljuc en, m otor ten k a radi a voltam p er-
m etar ne p okazuje pun jen je. P ritiskom na dugm e voltam p erm etra
k azaljk a istaje na n u li
P re g o re o o sig u ra č 400 A n a U k lju č iti o sig u ra č .
b lo k u za z a š titu a k u m u la to ra .
S la b i k o n ta k ti n a sp o je v im a u P r o v e r iti i p rite g n u ti sp o jev e.
s tru jn o m k o lu .
P re k id p ro v o d n ik a u s tru jn o m S p o jiti k a b a l ili iz v e s titi p re tp o ­
k o lu p u n je n ja . s ta v lje n o g sta re š in u .

i) G lavn i prekidač (m asa) uklju čen, m otor radi, a kazaljka m ano-

m etra i term om eti a n e p okazuje otklon
P re k id u p ro v o d n ic im a ili sla b i K o n ta k te o č is titi i d o b ro p rite g ­
k o n ta k ti n a sp o jev im a . n u ti.
Is k lju č e n a u to m a ts k i o sig u ra č U k lju č iti o sig u ra č .
A O -P 8.

O svim drugim neispravnostima treba odmah izvestiti

pretpostavljenog starešinu.

7. — SP EC IJA L N I U REĐAJI I OPREM A TENKA

1) Uređaj za nuklearno-hemijsko-biološku zaštitu

132. — Uređaj za NHB zaštitu (si. 63) štiti posadu, u ređ a ­

je i agregate u ten k u od udarnog, toplotnog i radioaktivnog
dejstva nu k learn e eksplozije, (NE)1) i od radioaktivne prašine,
bojnih otrova i bakterioloških agensa pri savlađivanju kon­
tam in iran ih prostorija. Z aštitu od udarnog i toplotnog dejstva
NE obezbeđuje oklopno telo i njegova herm etizacija, a od r a ­
dioaktivnog zračenja — oklopno telo sa slojem m aterijala pos­
tavljenim sa u n u tra šn je stran e tenka. Z aštita od radioaktivne
prašine, bojnih otrova i bakterioloških agensa pri savlađivanju
kontam iniranih prostorija se postiže herm etizacijom tenka ta­
ko što se u ten k u stvara n a tp ritisa k ubacivanjem prečišćenog
vazduha.

*) U d a lje m te k s tu NE.

111
 U ređaj jednovrem eno daje svetlosm i i zvučnu signalizaci­
ju, kontroliše jačinu radijacije i n a tp ritisk a u tenku i konta-
m iniranost okoline tenka bojnim otrovim a.
133. — Glavni delovi uređaja NIIB-zaštite su: detektor
radiološko-hem ijski-tenkovski (kod ten k a T-72, prib o r za ra ­
diološko i hemijslco izviđanje GO-27), uređaj za u p rav ljan je
izvršnim m ehanizm im a 3EC11-3, (331(11-3), filtro-ventilacioni
uređaj, izvršni m ehanizm i i pokazivač n a tp ritisk a u tenku.

1 — m e r n o - u p r a v l j a č k a j e d in ic a (M U J); 2 — d e t e k t o r r a d io lo š k i, te n k o v s k i
(D R T ); 3 — a u to m a ts k a d e t e k t o r s k a je d i n i c a t e n k o v s k a (A D J T ); 4 — k o m -
p r e s o r s k i m o d u l (K M ); 5 — c ik lo n (C K L ); 6 — c r e v o g r e j a n j a ; 7 — c r e v o s a
z a š titn o m o p r u g o m ; 8 — s p o jn i p r o v o d n ik M U J-3E C 11-3; 9 — p r o v o d n ik sa
u t i k a č i m a ; 10 — k o m p le t p o tr o š n o g m a t e r i j a l a (K P M T ); 11 — R A P .
8
113
 134. — Detektor radiološko-liemijski tenkovski (DRHT)2)
na ten k u M-84 (si. 64) obezbeđuje: otkrivanje jačeg početnog
zračenja pri NE i signalizaciju o tome; o tkrivanje i m erenje
radijacije na kontam iniranom zem ljištu; stalno pokazivanje
jačine i ukupne doze radijacije u upravnom odeljenju kao i
signalizaciju ukoliko jačina zračenja pređe dozvoljenu grani­
cu; o tkrivanje i signalizaciju pojave bojnih otrova u atm osferi
van ten k a i prenos signala o opasnosti na uređaj 3EC11-3 radi
davanja kom andi na izvršne m ehanizm e.
DRHT se sastoji od sledećih delova: m erno-upravljačke
jedinice (MUJ)3), detektora radiološko-tenkovskog (DRT)4), au­
tom atske detektorske jedinice tenkovske (ADJT)5), kom pre-
sorskog m odula (KM)0), sklopa za dovod vazduha, rezervnog
alata, pribora i potrošnog m aterijala.
Merno upravljačka jedinica (si. 65) služi za: detekciju ja ­
kog tren u tn o g gam a-zračenja pri NE; proveravanje DRHT i
u ređ a ja N H B-zaštite; signalizaciju o izvršenoj nuklearnoj eks­
ploziji —■ signal »A«, pojavi radijacije — signal »R« i pojavi
bojnih otrova — signal »O«, i proveru g reja n ja ciklona i cre-
va. Sm eštena je u upravnom odeljenju, sa desne stran e voza­
ča. R učnim davanjem određenih kom andi na M UJ proverava
se ispravnost rada DRI-IT-a.
Detektor radiološki-tenkovslđ (si. 66) nam enjen je za m e­
ren je jačine radioaktivnog zračen ja i ukupne doze ozračenja
od m om enta uklju čen ja u ređ a ja do tre n u tk a očitavanja. Smeš-
ten je u upravnom odeljenju, s desne stran e vozača, i u k lju ­
čuje se putem prekidača »U K LJ-ISK LJ.« na M UJ. To se m a-
nifestu je paljenjem zelene led-diode i osvetljenjem oba đis-
pleja (pokazivača) i to: đispleja »1« sa brojevim a 0.0. i displeja
»2« s brojevim a 0.00. C rvena led-dioda »ALARM« se pali pri
pojavi radijacije preko 0,05 cGy/h.
Automatsko đetektorska jedinica — tenkovska (si. 67) de­
te k to r je bojnih otrova tipa: sarin, soman, VX, fozgen i cija-
novodik. Sastoji se od gornjeg sklopa i donje ku tije spojenih

2) U d a lje m te k s tu DRHT
3) U d a lje m te k s tu M U J.
4) U d a lje m te k s tu DRT.-
5) U d a lje m te k s tu A D JT .
°) U d a lje m te k s tu KM .

114
 NAPAJANJE T E S T IR A N J E PRENOI

ISK LJ. .

SZ. 65 — M e r n o -u p r a v lja č k a je d in ic a
1 — p r e k i d a č z a u k l j u č i v a n j e M U J ; 2 i 3 — o s ig u r a č i ; 4 — t a s t e r z a p r o v e r u
D R H T ; 5 — p r e k l o p n i k z a p r o v e r u D R H T ; 6 — p r e k l o p n i k z a iz b o r p r e -
n o s a ; 7 — l e d - d io d a u p r a v l j a n j a ; 8 — l e d - d io d a p r e n o s a ; 9 — le d - d io d a
»A«; 10 — le d - d io d a »R«; 11 — l e d - d io d a »O«; 12 — l e d - d io d a c ik lo n a ; 13 —
le d - d io d a c r e v a g r e j a n j a ; 14 — n a t p i s n a p lo č ic a .

8* 115
1 — d is p le j z a j a č i n u z r a č e n j a ; 2 — d is p le j z a d o z u z r a č e n ja ; 3 — l e d - d io d a za
p o k a z i v a n je n a p a j a n j a D R T ; 4 — le d - d io d a z a a la r m .

SI. 67 — /a u to m a ts k a d e te k to r s k a je d in ic a te n k o v s k a
1 — p r e k i d a č z a u k l j u č i v a n j e A D J T ; 2 — le d - d io d a z a in d i k a c i j u n a p a j a n j a A D J T ;
3 — p o t e n c i o m e t a r z a p o d e š a v a n je n u le ; 4 — le d - d io d a z a in d i k a c i j u p o d e š e n o s ti
n u le ; 5 — le d - d io d a z a a la r m ; 5 — p r e k id a č z a p r e n o s s ig n a l a »O« n a M U J ; 7 —
r u č ic a z a u b r z a n o d o z ir a n je e l e k t r o l i t a ; 8 — p r i k l j u č a k z a c r e v o g r e j a n j a ; 9 —
p o k lo p a c k u ć i š t a f i l t e r a s a la n č ić e m (is p o d s e n a la z i Z K F ); 10 — n a t p i s n a p lo č ic a ;
11 — iz la z n i m o d u l sa p o lu g o m i p r i k l j u č k o m z a i n d i k a t o r p r o to k a .
dvem a kopčama. Služi za prenos signala na MUJ i p roveru i
podešavanje u ređ aja N H B -zaštite po signalu »0«. Sm eštena je
u upravnom odeljenju, desno od vozača.
Sklop za dovod vazduha (si. 68) nam enjen je za uzim anje
i prečišćavanje uzoraka vazduha iz spoljne atm osfere za ana­
lizu u A D JT i za njegovo izbacivanje posle analize. Sastoji se
od: ciklona (vrtložne komore), sm eštenog u specijalnoj čaši,
poklopca i štitnika. Čaša je p riv aren a za p red n ju oklopnu plo­
ču, pored otvora vozača. Na gornjem delu ciklona nalaze se
otvori za ulaz i izlaz vazduha, koji su kanalim a spojeni p rik ­
ljučcim a za creva od AD JT i KM. O tvori se z atv araju gum e­
nim kapicam a, koje treba skinuti kada se uređaj N H B-zaštite
koristi. Na donjoj stran i čaša im a otvor zatvoren čepom, koji
služi za ispuštanje vode, ukoliko prodre u ulazni prostor.

SI. 68 — S k lo p za d o v o d v a zd u h a
1 — z a š titn i p o k lo p a c ; 2 — v i j a k ; 3 — p o d m e ta č ; 4 — č a š a ;
5 — c ik lo n ; 6 — p r i k l j u č a k z a c r e v o s a z a š titn o m o p ru g o m ;
7 — p r i k l j u č a k z a c r e v o g r e j a n j a ; 8 — o tv o r z a u la z v a z d u h a ;
9 — o tv o r z a iz la z v a z d u h a ; 10 — p o d m e ta č ; 11 — p o d m e ta č .

Za čišćenje ulaznog i izlaznog otvora od nečistoća, do po­

klopca ciklona doveden je p rik lju čak sa sabijenim vazduhom
od u ređ a ja za hidropneum atsko čišćenje periskopa vozača.

117
/
 Kompresorski modul (si. 69) uzim a vazduh iz un u trašn jo s-
ti ten k a i izduvava ga kroz ciklon u spoljnu atm osferu. N a­
lazi se u upravnom odeljenju, desno od vozača.

SI. 69 — K o m p r e s o r s k i m o d u l
1 — k u ć iš t e ; 2 — u la z n i o tv o r ; 3 — p o k lo p a c k u ć i š t a f il-
t e r a ; 4 — p r o z o r z a v iz u e ln u k o n t r o l u p r o t o k a v a z d u h a ;
5 — k o n e k t o r ; 6 — p o k lo p a c k u ć i š t a s ija lic e ; 7 — p r i k l j u ­
č a k z a g u m e n o c r e v o d o c ik lo n a .

U kućištu m odula sm ešteni su: pogonski sklop-kom pre-

sor, indikator protoka, m ehanička prigušnica za regulaciju ko­
ličine vazduha kroz indikator protoka, sijalica za osvetljenje
indikatora protoka i filterskog uloška. Na vanjskoj stran i se n a­
laze: otvor za ulaz vazduha sa filterskim uloškom i poklopcem
kućišta filtera sa navojem , prozor za vizuelnu kontrolu pro­
toka vazduha, utičnica za vezu sa MUJ i p rik lju čak za crevo
od KM do ciklona.

118
 Komplet potrošnog materijala za ADJT čini k u tija sa dva
rezervoara sa elektrolitom , četii'i paketića sa zaštitno-konver-
zionim filtrim a (ZKF)7) i bočica sa destiliranom vodom za is­
piran je ADJT. Sadržaj kom pleta om ogućuje rad A D JT dva pu­
ta po osam sati neprekidnog rada.
135. — Pribor GO-27 na ten k u T-72, nam enjen je za: ot­
kriv an je gam a-zračenja pri NE i na kontam iniranom zem ljiš­
tu; m erenje radijacije u tenku; o tkrivanje bojnih otrova i da­
vanje kom andi na izvršne m ehanizm e zajedno sa svetlosnom
i zvučnom signalizacijom po signalim a »A«, »R« i »O«. Sastoji
se od: bloka za m erenje B -l, davača B-2, bloka za n apajanje
B-3, sklopova za dovod vazduha s vrtložnikom , k u tije za u-
p rav ljan je g rejan jem i dve cevi. Sm ešten je u upravnom ode-
lje n ju tenka, desno od sedišta vozača.

Blok za merenje B -l (si. 70) služi za otk riv an je i davanje

signala o radijaciji. Na njegovoj prednjoj stra n i nalazi se:
—• m ikroam perm etar sa dve skale za m erenje jačine ra d i­
jacije i ukupne doze ozračenja (na gornjoj skali m eri se do
5 R/č a na donjoj do 150 R/č;
— preklopnik v rste rada »yCT. H yJIH KOHTPOJIB« ko­
ji im a položaje: isključeno — »BBIKJI«, stav ljan je na O —
kontrola O — »YCT. HYJIH KOHTPOJIB O«, kontrola R 5 R/č
— »KOHTPOJIB P 5 p/n« i kontrola A 150 R/č — »KOH­
TPOJIB A 150 p/n«;
— preklopnik kom ande — »KOM AH^BI« koji im a polo­
žaje: isključeno — »BBIXJI«, u k ljučivanje kom andi na izvrš­
ne m ehanizm e po signalim a R i A — »PA« i uključivanje ko­
m andi na izvršne m ehanizm e po signalu ORA — »OPA«;
— prekidač »fl,ATHMK-BBIKJI« za uključivanje i isk lju ­
čivanje m ikroventilatora;
•— ta ste r za ručno uključivanje m ehanizam a po kom andi
»OPA« pri proveri rada pribora po signalu »O«, »P« i »A« (za­
tv a ra se poklopcem);
— ručica potenciom etra » y C T . H y jIH « za podešavanje
pribora po signalu »O«;

7) U d a lje m te k s tu Z K F .

119
 — signalna sijalica »flA TH M K -K O M A H ^bl-BblK JI« (sve-
tli punom jačinom pri u k lju čen ju pribora i sa pola snage pri
uklju čiv an ju kom andi), i
— osigurač od 5 A i sijalice za osvetljenje skale m ikro-
am perm etra.

1 2 3 U 5 6

SZ. 70 — B lo k za m e r e n je B - l
J p a t r o n ; 2, 4 i 6 — s ig n a l n e s i ja lic e »O«, »R« i »A«; 3 — p r e k id a č — d a ­
v a č — is k lju č e n o ; 5 — s i g n a l n a s i j a l i c a — d a v a č — k o m a n d e — is k lju č e n o ; 7
- - t a s t e r p r e k i d a č O R A s č e p o m ; 8 — p r e k l o p n i k — k o m a n d a ; i) — o s ig u r a č
o d 5 A ; 10 — p r e k l o p n i k v r s t e r a d a p o s t a v l j a n j e n u le — k o n tr o l a ; 11 — r u ­
č ic a z a p o s t a v l j a n j e n u le ; 12 — t a b lic a ; 13 — m i k r o a m p e r m e t a r .

120
 Davač B-2, (si. 71) daje signale o pojavi otrovnih gasova.
Sastoji se od filtera, elektrom etričkog dela i m ikroventila­
tora.

SL. 71 — D a va č B -2
1 — č e p ; 2 — p a t r o n z a u p i j a n j e v la g e ; 3 — o d e l j a k i i l t e r a ; 4 — r u č ic a z a p o s ta v ­
l j a n j e n u le — r a d ; 5 — s k a la b r o j a č a k a d r o v a f i l t a r a ; 6 — u la z n i r o t a m e t a r ; 7 —
r u ž ic a z a p r e b a c i v a n j e k a d r o v a f i l t r a ; 8 — u la z n i p r i k l j u č a k ; 9 — r e g u l a t o r u t r o ­
š k a v a z d u h a ; 10 — p o k lo p a c f i l t r a ; 11 — iz la z n i p r i k l j u č a k ; 12 — c re v o g u m e n o ;
13 — o d e l j a k m i k r o v e n t i l a t o r a z a n a t p r i t i s a k ; 14 — iz la z n i r o t a m e t a r ; 15 — p a t r o n
s ija lic e z a o s v e t l j e n j e ; 16 — e l e k t r o m e t r i č k i o d e lja k .

Na prednjoj stran i davača nalaze se: otvor u poklopcu fil­

te ra za očitavanje b roja kadrova protivdim nog filtera (brojač
pokazuje broj neiskorišćenih k a d ro v a-trak a filtera im a 40 ka­
drova), i otvor u poklopcu m ikroventilatora za osm atranje iz­
laznog rotom etra, radi kontrole rada m ikroventilatora. Na po­
klopcu elektrom etričkog dela nalazi, se filte r za prečišćavanje
vazduha koji se uzim a iz upravnog i borbenog odeljenja te n ­
ka. Odozgo, na telu filtera nalazi se reg u lato r utroška vazdu­
ha. Ispod ručice regulatora, na poklopcu filtra, nalazi se stre ­
lica sa oznakam a »M« — m anje i »B« — više.

121
 Na bočnoj stra n i davača nalaze se: ulazni rotom etar za
određivanje utroška vazduha za analizu iz okoline ten k a (po­
većanjem količine vazduha plovak u rotom etru se podiže a pri
sm anjenju plovak se spušta); ručica za regulisanje protoka
vazduha za analizu koja im a dva položaja »PABOTA« (vazduh
ulazi u davač iz atm osfere) i »yCT. H yjIH « (vazduh ulazi u
davač preko patrona za up ijan je vlage); ručica m ehanizm a za
sm enjivanje kadrova protivdim nog filtra (pokretanjem ručice
nadole do oslonca sm enjuju se kadrovi i pom era se skala bro ­
jača kadrova), i p atro n za up ijan je vlage (za filtrira n je vazdu­
ha pri podešavanju davača).
Odozgo, na telu davača nalaze se ulazni i izlazni p rik lju ­
čak ventila za vazduh i poklopac, ispod koga se nalazi radio­
aktivni izvor.
Najstrože je zabranjeno skidati poklopac s radioaktiv­
nog izvora.
Blok za napajanje »E-3« nam enjen je da obezbedi odgo­
varaju ći napon za nap ajan je pribora.
Kutija za upravljanje grejanjem obezbeđuje g rejan je cevi
i vrtložnika radi zagrevanja vazduha koji se analizira. Na
prednjoj ploči k u tije nalaze se: signalna sijalica, osigurač i
dva taster-p rek id ača vrtložnika (»BMKJIOH«) i cevi (»TPYB-
KM«), za proveru stru jn ih kola grejanja.
Sklop za dovod vazduha sa vrtložnikom isti je kao kod te n ­
ka M-84.
136. — Uređaj za upravljanje izvršnim mehanizmima
3EC11-3 (si. 72) uključuje izvršne m ehanizm e u ređ a ja NI-IB-
-zaštite pri dolasku signala »A«, »R« (»P«) i »O« od DRHT
(GO-27) ili taste ra za ručno dubliranje kom ande »OR« (»OP«).
Pored toga, ovaj uređaj u p rav lja radom u ređ aja za gašenje
požara u ten k u i radom ven tilato ra natpritiska. Sastoji se od:
bloka autom atike B ll-5 (B ll-5 ), bloka za u p rav ljan je i signa­
lizaciju P ll- 5 (1111-5), k u tije u p rav ljan ja ventilacijom KUV11-
-6, (K y B ll-6 ) 14 term ođavača TD-1 (T ^ -l) i k u tije sa indivi­
dualnim kom pletom .
Blok automatike B ll-5 (si. 73) nalazi se na prednjem des­
nom rezervoaru za gorivo i nam enjen je za autom atsko u p ra v ­
lja n je uređajim a zaštite, što podrazum eva: prijem signala, n ji­
hovu obradu, i u p rav ljan je radom izvršnih m ehanizam a ili ak­
tiv ira n je piropatrona u skladu s ugrađenom logikom u p ra v ­
ljan ja. Na vanjskoj stran i bloka nalazi se kontrolna utičnica
zs p riključivanje kontrolnog p ribora PK11-2 (IIK11-2).

122
 PULT ZA U P R A V L J A N J E I
BLOK AUTOMATIKE B 11-5-251 SIGNALIZACIJU P 11-5

SI. 72 — J e d in ic e u r e đ a ja 3EC11-3

SI. 73 — B lo k a u to m a tik e B l l - 5
1 — b lo k B ll- 5 ; 2 — p o ja č a lo ; 3 — v r e m e n s k i l-e le j; 4 — p o k lo p a c ; 5 — k o n tr o l n a
u tič n ic a .
 Blok za upravljanje i signalizaciju P ll- 5 (si. 74) nalazi se
na prednjem desnom rezervoaru za gorivo i nam enjen je za:
signalizaciju o ispravnosti i radnom režim u u kojem se u re ­
đaj zaštite nalazi, ručno davanje alarm nih signala (aktiviranje
protivpožarnog i filtroventilacionog uređaja), signala za pro-
v e ru ispravnosti i poništavanje signala i za izbor režim a rada
za norm alnu ili za podvodnu vožnju.

SI. 74 — B lo k za u p r a v lja n je i sig n a liza c iju P l l - 5

1 — s ig n a l n e s i ja lic e z a is p r a v n o s t b o c a p r o t i v p o ž a r n o g u r e đ a j a ; 2 — s i g n a l n a s i­
j a l i c a z a p o ž a r u p r e d n j e m o d e l j e n j u ; 3 — s ig n a l n a s i j a l i c a z a p o ž a r u m o to r n o -
- tr a n s m is io n o m o d e l j e n j u ; 4 — s ig n a l n a s i j a l i c a z a r e ž im f i l t r o v e n t i l a c i j e ; 5 —
s i g n a l n a s i j a l i c a z a r e ž im p o d v o d n e v o ž n je ; 6 — o s ig u r a č i; 7 — t a s t e r z a p o l u a u t o ­
m a ts k o a k t i v i r a n j e (r u č n o ) u r e đ a j a z a g a š e n je p o ž a r a »PO «; 8 — t a s t e r z a p o l u a u ­
t o m a ts k o (r u č n o ) a k t i v i r a n j e u r e đ a j a z a g a š e n je p o ž a r a »ZO«; 9 — t a s t e r z a d a v a ­
n j e s ig n a l a »O RB«; 10 — t a s t e r z a p r o v e r u u r e đ a j a z a š tite ; 11 — t a s t e r z a b r i s a n j e
k o m a n d i n a 3EC11-3; 12 — p r e k l o p n i k z a iz b o r r e ž im a r a d a ; 13 i 14 — p o k lo p c i.

Kutija za upravljanje ventilacijom KUV11-6 om ogućuje

u p rav ljan je ventilatorom za stvaranje n atp ritisk a i njegovim
ventilim a. Sm ešten je na prednjoj kosoj oklopnoj ploči tela
tenka, desno od vozača.
Termođavači TD-1 su elem enti u ređ a ja u kojim a se pri
nagloj prom eni tem p e ra tu re okoline u kojim a su sm ešteni, ja v ­
lja napon. Sm ešteni su na m estim a najveće verovatnoće po­

124
jave požara i to u upravnom i borbenom ođeljenju (9 komada)
i u m otorno-transm isionom (5 kom ada). Oni daju signal o po­
javi požara.

SI. 75 — F iltro v e n tila c io n i u re đ a j

137. — Filtro-ventilacioni uređaj (FVU)8) (si. 75) obezbe-

đuje dovođenje prečišćenog vazduha u borbeno i upravno ode-
ljenje i stv aran je n atp ritisk a u njim a pri savlađivanju KoNZ-a
i pro v etrav an je borbenog odeljenja pri gađanju iz tenka. Sa­
stoji se od: v en tilato ra za stv aran je n atpritiska, ventila ven ti­
latora, pneum atskog bustera, ručnog pogona za up rav ljan je
ventilim a v en tilato ra i uključivanje-isključivanje ventilatora,
priključaka, filter-u p ijača i ventila filter-upijača. Sklopovi
FVU su sm ešteni kod pregrade izm eđu m otorno-transm isio-
nog i borbenog odeljenja, iznad grejača.

8) U d a lje m te k s tu FVU.

125
 V entilator se autom atski uk lju ču je pri gađanju iz tenka
i pri autom atskom radu u ređ a ja NH B-i P P -zaštite. U slučaju
neispravnosti ven tilato r se može u k ljučiti preko ručnog pogo­
na za uključivanje-isključivanje v en tilato ra i pritiskom na ta-
ster-prekidač »START KOMP.« (» I iy C K HA rH A TEJIL«) na
razvodnoj tabli nišandžije.
Ventilator za stvaranje natpritiska prečiščava vazduh i
stv ara n a tp ritisa k u borbenom i upravnom odeljenju ten k a pri
savlađivanju KoNZ-a, i ventilaciju borbenog i upravnog ode-
len ja pri gađanju iz tenka. Nalazi se sa zadnje desne stran e u
borbenom odeljenju, a u njem u su njegovi ventili.
Elektropneumatski ventil EK-48 obezbeđuje dovod sabi­
jenog vazduha iz u ređ a ja sabijenog vazduha u buster.
Buster služi za autom atsko otv aran je-zatv aran je v entila-
-v en tilato ra i za njegovo uključivanje-isključivanje. B uster
om ogućuje uključivanje-isključivanje v en tilato ra ako je p riti­
sak u bocam a za vazduh najm anje 40 bara.
Ručni pogon služi za ručno p o k retanje i zaustavljanje
v en tilato ra n atpritiska, kao i za o tv aran je-zatv aran je njegovih
ventila u slučaju da nem a dovoljno vazduha u u ređ a ju sabi­
jenog vazduha ili je neispravan uređaj 3EC11-3.
P rik lju čak služi za sm eštaj ventila filtro-ventilacionog
sklopa koji je nam enjen za isključivanje filtera upijača pri
eksploataciji u norm alnim uslovim a. Na njem u se nalazi m e­
hanizam s ručicom za ručno otv aran je ventila u režim u v en ­
tilacije i elektrom agnet za autom atsko zatv aran je ventila u
režim u filtro-ventilacije. K ada se zatvori ventil filtro -v en ti­
lacionog sklopa, pali se signalna sijalica »F« (»<E>«) na bloku
P ll- 5 .
Filter-upijač EPT-100M n am enjen je za čišćenje vazduha
od bojnih otrova, bakterioloških agensa i definitivno prečišća­
vanje vazduha od prašine. Sm ešten je ispod v en tilato ra n a t­
pritiska.
138. — Filtro-ventilacioni uređaj ima dva režima rada:
režim ventilacije, pri kojem vazduh ulazi u borbeno odeljenje,
ne ulazeći u filter-u p ijač (ventil filter-u p ijača otvoren), i re­
žim filtro-ventilacije p ri kojem vazduh ulazi u borbeno ode­
lje n je preko filter-u p ijača (ventil filter-u p ijača zatvoren).

126
 139. — Upravljanje radom ventilatora natpritiska i n je ­
govim ventilim a vrši se autom atski ili ručno taster-prekidači-
m a (»START-KOM PR-STOP« (»nyC K -H A rH A T EJIb-C TO IT «)
na razvodnoj tabli nišandžije. Ako nakon davanja kom ande za
p uštanje v en tilato ra u rad svetli sijalica »KVAR KOMPR.«
(»CMPH. H A r.«) na razvodnoj tabli nišandžije, znači da se
ventili nisu otvorili i v en tilato r nije uključio. Tada tre b a ru č­
no otvoriti ventile i uključiti ventilator, na taj način što treba
okrenuti kupolu udesno za 12— 15°, otplom birati ručni pogon
i povući ručicu (pre uklju čiv an ja ručnog pogona, isključiti pa
u ključiti prekidač m ase tenka, radi dovođenja instalacije u
sprem nost za rad).
140. — Izvršni mehanizmi uređaja zaštite (izvršavaju ko­
m ande koje dolaze od u ređ a ja 3EC11-3. U n jih spadaju: m eha­
nizam za zaustavljanje rada m otora (MZM — MOfl)9), m eha­
nizam za o tv aran je i zatvaranje ventila FVU i m ehanizam za
zatvaranje žaluzina u ređ a ja za h lađenje m otora.
Mehanizam za zaustavljanje rada motora nalazi se u sklo­
pu kom ande pum pe visokog pritiska, levo ispred vozača. On
se aktivira u slučaju dolaska signala o požaru ili signala »A«,
prekida dovod goriva i m otor p resta je sa radom . Za ponovno
p uštanje m otora u rad, potrebno je nakon 30— 50 s, m ehani­
zam ručno v ra titi u početni položaj.
Mehanizam za otvaranje i zatvaranje ventila FVU nalazi
se na prik lju čk u v en tilato ra natp ritisk a, a služi za zatvaranje
ven tila filtro-ventilacionog sklopa. A ktivira se dovođenjem
napona na elektrom agnet m ehanizm a ili ručno. V entil se otva­
ra ručno preko odgovarajuće kom ande.
Mehanizam za zatvaranje žaluzina nalazi se desno od vo­
zača u upravnom odeljenju (ručica), a elektrom agnet sa osta­
lim delovim a u borbenom odeljenju. Žaluzine se autom atski
z a tv araju po signalu »A«, a za dovođenje m ehanizm a u polo­
žaj za ponovno dejstvo, potrebno je ručicu za otv aran je — ža­
luzina povući do k rajn jeg zadnjeg položaja i v ra titi napred.
141. — Pokazivač natpritiska (si. 76) pokazuje natpritisalf
u borbenom odeljenju tenka. Cev pokazivača sm eštena je u
krovu kupole, levo od sedišta kom andira, i pri norm alnoj eks­
ploataciji tenka, sa spoljne stran e zatvorena je čepom.

9) U d a lje m te k s tu M Z M -M O fl.

127
 N atpritisak se proverava tako što se m otor tenka pusti u
rad, ne eksploatacionom bro ju obrtaja, zatvore svi otvori i
poklopci na tenku, skine čep sa cevi pokazivača, uključi ven­
tilato r n a tp ritisk a i ukoliko je
n a tp ritisa k dobar, kuglica po­
kazivača tre b a da se podigne u
gornji položaj.
142. — Uređaj za zaštitu od
NHB — oružja spreman je za
automatski rad po uključivanju
m ase i p o stavljanju preklopnika
» p p o - o p v t« (» n n o -o iiB T « )
na P l l- 5 u položaj »PPO«
(»IfflO«). K ada su ispravna
električna kola piropatrona bo­
ca za gašenje požara, na P ll- 5
sa pola snage svetle sijalice
»1B«, »2B« i »3B« (»1B«, »2B«
i »3B«),
143. — Pri pojavi signala SI. 76 — P o k a ziv a č n a tp r itis k a
»A«, koji se stvara u MUJ pri 1 — k a p ic a ; 2 — n a s t a v a k ; 3 —
č a u r a ; 4 — z a p t iv a č ; 5 — te lo ; U
početnoj radijaciji iznad 5cGy/h c e v ; 7 — k u g lic a .
ili pri proveri uređaja uz da­
vanje komandi na izvršne mehanizme, zasvetli signalna led-
-dioda »A« na MUJ i jav lja se zvučni signal koji se prenosi,
preko UMR, svim članovim a posade. Istovrem eno se daju ko­
m ande na izvršne m ehanizm e koji obezbeđuju: zatv aran je ža­
luzina; zaustavljanje rada m otora; zatv aran je ventila FVU
(usm eravanje vazduha preko filtera upijača), što dovodi do p a­
lje n ja sijalice »F« na P ll- 5 ; zaustavljanje rada v en tilato ra
n atp ritisk a (ako je radio) i zatvaranje njegovih ventila. Nakon
30— 50 sekundi dolazi do autom atskog pu štan ja u rad v e n ti­
lato ra n atp ritisk a i o tv aran ja njegovih ventila, ukida se ko­
m anda za zau stavljanje rada m otora i m otor se posle spajanja
MZM (MOfl) može pustiti u rad. Kom anda na elektrom agnet

128
m ehanizm a za zatv aran je žaluzina i za FVU se ukida nakon
0,5— 3 sekunde od m om enta pojave signala »A«, odnosno ak ti­
v ira n ja navedenih m ehanizam a, te ih je m oguće v ra titi ručno
i ran ije i prip rem iti za nared n u upotrebu.
144. — Ako se tenk nalazi na terenu kontaminiranom ra­
dioaktivnim materijama DRT reaguje na radioaktivno zrače­
nje i na displejim a se ispisuje tre n u tn a jačina zračenja u cGy/h
i ukupna doza ozračenja u cGy od m om enta pojave radijacije
do m om enta očitavanja. Kad jačina doze zračenja dostigne 0,05
cGy/h formira se signal »R«, pale se signalne led-diode na
DRT-»ALARM« i na M UJ-»R«, a preko UMR se prenosi zvu­
čni signal članovim a posade. Tada dolazi do z atv aran ja ven­
tila FVU (FVU radi u režim u filtroventilacije), na bloku P ll- 5
pali se signalna sijalica »F«, o tv araju se ventili v entilatora
n a tp ritisk a i v en tilato r se u k lju ču je u rad. Ovako herm etizo-
van tenk nastav lja da se kreće.
Pojavu bojnih otrova u vazduliu izvan tenka otkriva
ADJT iz sklopa DRIIT i formira signal »O«. Pale se signalne
led-diode »ALARM« na AD JT i »O« na M UJ, zvučni se signal
prenosi preko UMR članovim a posade, a izvršni m ehanizm i
reag u ju isto kao i pri pojavi signala »R«.
Pri ručnom davanju signala »A«, »R« i »O«, uređaj NIIB-
-zaštite reaguje na isti način kao pri automatskom radu. Sig­
nali »A« i »R« se mogu d u blirati ručno na M UJ, a signal »O«
na ADJT. Pošto signali »O« i »R« zajedno čine signal »OR«,
ovaj se može ručno d u blirati na bloku P l l- 5 tasterom »ORB«,
p ri čemu uređaj radi kao i pri pojavi bojnih otrova, odnosno
radijacije.
145. — Kod tenka T-72 rad aparature pri dolasku signala
»A« odvija se po sledećem: signal sa III 1-5 se prenosi na elek-
trom agnete izvršnih m ehanizam a; zatv ara se ventil filtro-ven-
tilacije; pali se signalna sijalica »<£>« na bloku III 1-5; dolazi
do zau stavljanja rada m otora i v e n tilato ra za stv aran je n a t­
pritiska, kao i z atv aran ja njegovih ventila. Posle završetka
vrem enskog ciklusa skida se kom anda za zaustavljanje rada
m otora i dolazi do pu štan ja u rad v en tilato ra natpritiska. P ri­
tiskom na taster-p rek id ač »CBPOC« a p a ra tu ra se vraća u po­
četni položaj.
9
129
 Pri pojavi signala »ORB« daju se kom ande na elektro-
m agnete izvršnih m ehanizam a i za puštanje u rad v entilatora
natpritiska. D alji rad a p aratu re je isti kao pri signalu »A«.
146. — Da bi se proverio rad uređaja po signalu »PRO-
VERA« (»IIPOBEPKA«) potrebno je: uključiti prekidač mase,
prebaciti preklopnik »PPO-OPVT« (»nilO -O IIB T«) u položaj
»OPVT« (»OlIBT«), pustiti m otor tenka u rad, u ključiti v en ­
tilato r n atpritiska, i p ritisn u ti ta ste r »PROVERA« (»IIPO-
BEPKA«) na bloku P ll- 5 . Nakon pritiska na taster, tre b a da
se: zaustavi rad v en tilato ra n atpritiska; zasvetle sijalice »ZO«,
»PO« i »F« (»30«, »IIO« i »<i>«); zaustavi rad m otora i zasvet-
li punom snagom sijalica »3B« (»3B«), Posle 30— 50 sekundi
od pritiska na ta ste r »PROVERA«, sijalice »PO«, »ZO« i »F«
(>-nO«, »30« i »tJj«) p resta ju da svetle, sijalica »3B« (»3B«)
počne svetleti sa pola snage, prestaje kom anda u ređ a ja za za­
u stav ljan je rada m otora, a v en tilato r n atp ritisk a se uključuje
u rad. Posle provere treb a isključiti ven tilato r n atp ritisk a i
spojiti m ehanizam za zaustavljanje rada m otora.
147. — Utvrđivanje neispravnosti na uređaju i njihovo ot­
klanjanje izvode stručni tehnički organi. Posadi tenka je doz­
voljena samo zamena osigurača i signalnih sijalica na uređaju.

2) Uređaj za gašenje požara

148. — Za gašenje požara u tenku je ugrađen autom atski

u ređaj, a postoji i aparat za ručno gašenje. Pored autom atskog
načina, uređaj može raditi i poluautom atski. P ri autom atskom
radu uređaj obezbeđuje: signalizaciju o pojavi požara; zaus­
tav ljan je rada m otora; isključivanje i uključivanje v entilatora
n a tp ritisk a i njegovih ventila; uključivanje nepokretnih boca
određenim redosledom i davanje signala o ispražnjenosti bo­
ca. Za rad u poluautom atskom režim u obezbeđen je samo sig­
nal o pojavi požara, a ak tiv iran je ostalih u ređ a ja vrši se p ri­
tiskom na odgovarajuće dugm e na razvodnim tablam a u bo r­
benom ili u upravnom odeljenju tenka.
149. — Nepokretni uređaj za gašenje požara (si. 77) sas­
toji se od: tri čelične boce; cevi za spoj boca sa m otorno-trans-
m isionim i borbenim odeljenjem ; 14 term odavača; u ređ a ja
3EC11-3 (33Ii;il-3) sa blokom P ll- 5 ( n il- 5 ) i B11-5-2S1 ( B ll-

130
-5-2C1) za u p rav ljan je u ređ ajem za gašenje požara; m laznika;
dugm eta i m ehanizm a za zau stavljanje rada m otora.

SI. 77 ■
— P ro tiv p o ža rn a o p re m c i-ra zm e šta j
1 — b o c e ; 2 — c e v o v o d p r e d n j e g o d e lje n ja ; 3 — c e v o v o d m o to r n o - tr a n s m is io n o g
o d e lje n ja ; 4 — te r m o d a v a č .

Boce su sm eštene u m otorno-transm isionom odeljenju s

leve stran e na zadnjoj oklopnoj ploči — dve, a jed n a u bor­
benom odeljenju, desno, iza prednjeg desnog rezervoara za go­
rivo. Boce m oraju biti stalno pune, do norm e. M erenjem u sta ­
novljena razlika od propisane težine ne sm e biti veća od 10
gram a. Ukoliko je veća boce tre b a dopuniti ili zam eniti.
Cevi i mlazniee nam enjene su da dovedu sm ešu od boca
do m esta požara. M lazniee se nalaze kod svih term odavača,
kao i na drugim m estim a gde se može pojaviti požar.
Blok B11-5-2S1 daje kom ande za ak tiv iran je u ređ a ja za
gašenje požara autom atski, a om ogućuje i ručno dubliranje
signala »POŽAR«.
Blok P ll- 5 om ogućuje proveru ispravnosti u ređ a ja za ga­
šenje požara, signalizacije i ručnog d u b liran ja signala »PO-
o* 131
ZAR«. Na prednjoj ploči, ispod blom biranog poklopca su dva
dugm eta za ručno d ubliranje signala »POŽAR«, od kojih je d ­
no za borbeno a drugo za m otorno-transm isiono odeljenje. Oz­
nake se nalaze na poklopcu »PO« (IIO«) — borbeno odeljenje,
»ZO« (»30«) — m otorno-transm isiono odeljenje. Pod zaštitom
su i dugm e za proveru ispravnosti »PROVERA« (»IIPOBEP-
KA«) i prekid provere »BRISANJE« (»CBPOC«), kao i p rek i­
dač oprem e za k reta n je tenka pod vodom »OPVT« (»OIIBT«)
i za gašenje požara »PPO« (»IIIIO«). O stali deo prednje ploče
ispunjavaju signalne sijalice sa natpisim a i osigurači.
150. — Uređaj je spreman za gašenje požara čim se u-
ključi glavni prekidač (masa), a preklopnik u ređ a ja za gašenje
požara i oprem e za k re ta n je ten k a pod vodom »P P O -O P V T «
(» im O -O IIB T « ), postavi u položaj za gašenje požara — »PPO«
(» n n o « ). U ovom položaju, uređaj radi autom atski.
P ri pojavi požara u tenku, zagrevaju se tennodavači, stv a­
ra ju term oelektričnu stru ju , koja odlazi u uređaj 3EC11-3 i
njegove elem ente. Na bloku P ll- 5 zasvetle signalne sijalice
punom snagom »PO« (»IIO«) — za borbeno, i »ZO« (»30«) ■ —
za m otorno-transm isiono odeljenje. Istovrem eno se aktivira
m ehanizam za zaustavljanje rada m otora, isključuje se v e n ti­
lator natpritiska, piropatroni a k tiv ira ju odgovarajuću bocu i
sm eša za gašenje cevim a odlazi do m esta požara. Ukoliko po­
žar nije ugašen jednom bocom, term odavači se i dalje greju
i autom atski uk lju ču ju drugu bocu, a po potrebi i treću čije se
p ražn jen je signalizira na bloku B ll-5 , gašenjem odgovarajuće
signalne sijalice. Po završenom gašenju, autom atski se u k lju ­
čuje ventilator.
Ukoliko se požar gasi poluautom atski, signal o pojavi po­
žara koji dolazi od term odavača, signaliziraju sijalice, a ak ti­
v iran je boca se vrši pritiskom na dugm e, PO (»IIO«) i »ZO«
(»30«) na bloku P ll- 5 ili na dugm e u ređ a ja za gašenje požara
»PPO« (»IIIIO«) na razvodnim tablam a kom andira i nišandži-
je u kupoli. Ostali rad u ređ aja je kao i autom atski.
151. — Ručni aparat služi za gašenje m anjih požara. Sme-
šten je u upravnom ođeljenju iza sedišta vozača.
152. — Utvrđivanje neispravnosti na uređaju i njihovo ot­
klanjanje vrše stručni tehnički organi. Posadi je dozvoljena
samo zamena sijalica. Sve radove na otklanjanju neispravnos­
ti izvoditi pri isključenom prekidaču mase.

132
 3) Tenkovski clekontam inacijski kom plet (TDK)

153. — Tenkovski clekontaminacijski komplet nam enjen

je za delim ičnu dekontam inaciju tenka. Sastoji se od dva auto­
nom na tenkovska dekontam inacijska pribora (si. 78) (jedan p ri­
bor je pričvršćen na desnom zadnjem rezervoaru, a drugi se
nalazi u sanduku oprem e za pod­
vodnu vožnju), naprave za p u n je ­
nje pribora i rezerv n ih delova.
D ejstvo pribora je zasnovano
na rasp ršiv an ju dekontam inacij-
skog rastvora sabijenim vazduhom ,
koji se nalazi u njem u. R astvor
im a polidegazirajuće dejstvo u od­
nosu na bojne otrove tipa VX, so-
m an i iperit. Sa priborom se može
izvršiti dekontam inacija 4— 5 m 2
površine. P rib o r radi na tem p era­
turam a od — 35°C do + 50°C , a
prazni se za 2—4 m inute. Masa
napunjenog pribora je 3,6 kg.
P ri osnovnom održavanju TDK
potrebno je proveravati čistoću
delova, kom pletnost, da nem a tr a ­
gova c u ren ja i otkloniti uočene
nedostatke.
NAPOMENA: detaljn iji opis kom ­
pleta nalazi se u knjizi »Tenkovski
dekontam inacij ski kom plet TDK-
-opis, rukovanje i održavanje«.

SI. 7S — T e n k o v s k i d e k o n ta m in a c ij s k i
p rib o r
i. — č e p ; 2 — p r i k l j u č a k ; 3 — c e v ; 4 —
b o c a ; 5 — r u č ic a ; 6 — o b u jm ic a ; 7 — te lo ;
8 — v r e t e n o s r a z v o d n ik o m ; 9 — n a v r t k a ;
10 — to č k ić ; 11 — n a v r t k a ; 12 — z a p t iv n i
p r s te n ; 13 — z a p t iv a č ; 14 p r e č is t a č ; 15 —
je z g r o ; 16 — z a p t iv a č ; 17 — k a p ic a ; 18 —
k a p ic a z a š titn a ; 19 — s if o n s k a c e v ; 20 —
ž ic a ; 21 — z a p t iv a č

133
 4) Uređaj za stvaranje dim ne zavese

154. — Uređaj za stvaranje dimne zavese (si. 79) jeste

term ički a sastoji se od: elektroventila, dve brizgaljke i cevi.
Elektroventil služi za dovod goriva do brizgaljki i za p re ­
kid dovoda kada uređaj ne radi. U ključuje se prekidačem
»TDA« (»T,ZJA«) na razvodnoj tabli vozača. Svojim nosačem
je pričvršćen za poklopac leve glave bloka m otora i za levi
usisni kolektor m otora.
Brizgaljka ubrizgava gorivo u izduvne kolektore, u ras­
pršenom obliku.

SI. 79 — U ređ a j za s tv a r a n je d im n e za v e se
1 — b r i z g a l j k a ; 2 — f i n i p r e č i s t a č z a g o riv o ; 3 — e le k tr o m a g n e t ; 4 — v e n til; 5 —
iz d u v n i k o le k to r ; 6 — k a r t e r m o to r a .

155. — Uređaj za stvaranje dimne zavese uk lju ču je se po

m oću preklopnika »BCP-TDA« (»BI^H-T^A«) na razvodnoj
tabli vozača. P reldopnik tre b a postaviti u položaj TDA (»T^A«)
uz prethodno uključivanje autom atskog prekidača »TDA«
(»T^A«), Rad u ređ a ja prekida se isključivanjem preklopnika
»BCN-TDA«, a zatim prekidača »TDA«.

134
 Za rad uređaj koristi dizel-gorivo iz u ređ a ja za n apajanje
m otora. Potrošnja goriva je oko 10 1 u m inutu. Kada motor
tenka radi na benzin, zabranjeno je uključivati uređaj za stva­
ranje dimne zavese, a na m laznim gorivim a — to nije prepo­
ručljivo zbog slabe gustine zavese. Da bi dim na zavesa bila
kvalitetna, m otor m ora biti dobro zagrejan, a brzina k reta n ja
tenka — najviša, koju zem ljište dozvoljava, bez prom ene ste-
pena prenosa.
Uređaj može biti uključen najviše 10 min, a zabranjeno
ga je uključivati ako su na izđuvnoj cevi namešteni ventili za
kretanje tenka pod vodom. Posle isključivanja u ređ a ja m otor
tenka tre b a da radi 3— 5 m in sa povišenim brojem obrtaja,
kako bi se iz izduvnih kolektora i cevi izbacilo neispareno go­
rivo.

5) Uređaj za bacanje dimnih kutija (BDK)

156. — Uređaj za bacanje dimnih kutija je n am enjen za

individualno i grupno m askiranje tenkova postavljanjem dim ­
ne zavese. Omogućava izbacivanje dim nih k u tija pojedinačno
ili u grupi po 2— 4 kom ada. To se može izvršiti s m esta ili u
pokretu, a otvor vozača m ora biti zatvoren. Zavesa se form ira
na udaljenosti 100— 150 m etara od m esta lan siran ja dim nih
k u tija i im a širinu 18— 28 m etara od jedne k u tije ili 70— 110
m etara od lansirane grupe od 4 kutije. V rem e početka form i­
ra n ja zavese je 10— 12 sekundi od lansiranja, a zavesa tra je
3,5— 5,5 m inuta.
U ređaj se sastoji od: 12 bacača dim nih k u tija, 12 dim nih
k u tija sa herm etizirajućim čepovima, bloka za u p rav ljan je
PU-1 ( n y - l ) i individualnog kom pleksa.
Bacači dimnih kutija postavljeni su na specijalnim nosa­
čima zavarenim sa spoljne strane bokova kupole. U v e rtik a l­
noj ravni bacači su postavljeni pod uglorn od 45° i po redu
od 1 do 12, u skladu sa tablicom rasporeda bacača (si. 80), koja
se nalazi levo i iznad bloka za u p rav ljan je. Svakom rednom
broju bacača (navedenom u kružiću) odgovara isti broj na blo­
ku za u p rav ljan je, a sastavljen je od dva broja. Na prim er, za
osmi bacač odgovara broj »2— 3«, gde prvi broj »2« pokazuje
broj grupe-određen prekidačem br. 2 na bloku za u p ra v lja ­
nje, a drugi broj »3« pokazuje redni broj bacača u datoj grupi-
-određen položajem preklopnika na bloku za up rav ljan je. Ba­

135
cač se sastoji od čelične cevi učvršćene na navoju zadnjaka,
poklopca cevi, kontakata u izolatoru i provodnika za električ­
nu vezu sa kontaktom .

Dimne kutije su kalibra 82 mm. Sastoje se od: košuljice u

kojoj se nalaze pripalna, prenosna i osnovna dim na smeša, ba-
ru tn o p u n jen je i usporač; m ehanizm a za električno i m eha­
nizm a za ručno ak tiv iran je dim ne kutije.
Blok za upravljanje se nalazi u kupoli sa leve stran e ni-
šandžije. Služi za izbor određene dim ne ku tije ili grupe kutija,
za lan siran je dim nih k u tija i za proveru ispravnosti stru jn ih
kola. Na prednjoj stran i bloka nalaze se: preklopnik za izba­
civanje dim nih k u tija u grupi; prekidač »1«, »2«, »3« za u k lju ­
čivanje grupa dim nih k u tija sa položajim a »ISKLJ.« i »UKLJ.«
(»BfcIKJI« i »BKJI«), taster-p rek id ač za ak tiv iran je »O PA LJE-
NJE« (»nyCK«), i signalna sijalica za kontrolu ispravnosti e-
lek tričn ih kola pojedinih bacača.
157. — Kutija se lansira izborom određenog b ro ja na blo­
ku za u p rav ljan je i pritiskom na ta ste r »OPALJEN JE«
O IiyC K «) električnim putem iz tenka, ili povlačenjem kanapa
sa alkom na dimnoj k u tiji •— ručno van tenka. Ako je u re ­
đaj neispravan posada može da izvrši čišćenje cevi i zam enu
neispravne dim ne ku tije, a ostale neispravnosti otk lan jaju
tehnički organi.
15S. — Cevi se čiste pomoću krpe natopljene u ulje za
podm azivanje, nakon čega obavezno posušiti cev i električnu

136
instalaciju. Potom podm azati cev zaštitnim uljem i na otvore
cevi postaviti zaštitne poklopce.
O državanje u ređ a ja se sastoji u redovnom čišćenju i pod­
m azivanju bacača, proveri s tru jn ih Kola i o tk lan jan ju uočenih
neispravnosti, u sklopu pregleda i kontrole naoružanja tenka.
159. — Moguće neispravnosti uređaja, uzroci i način nji­
hovog otklanjanja su sleđeći:
N e isp ra v n o st U z ro k n e is p ra v n o s ti N a čin o tk la n ja n ja
1 2 3
P r i p ro v e ri e le k tr i­ D im n e k u tije n is u d o ­ Is k lju č iti a u to m a ts k i
č n ih k o la sa d im ­ b ro p ritis n u te u cevl. p re k id a č -o s ig u ra č na
n im k u tija m a u ce- ra z v o d n o j ta b li n iš a n -
v im a n e sv e tle sig - džije. P o tis n u ti d im n u
n a ln e sija lic e k o d k u tiju do k ra ja , u k ­
sv ih re d n ih b r o je ­ lju č iti p re k id a č i p ro -
va. v e r iti is p ra v n o s t s t r u j ­
n o g k o la.
K o n ta k t i cev b a c a ­ O č istiti k o n ta k t i cev.
ča n ečisti.
N e isp ra v n a d im n a k u ­ P o s ta v iti is p ra v n u d i­
tija . m n u k u tiju .
N e isp ra v a n k o n ta k t u U p u titi te n k u ra d io ­
cev i b acača. n icu .
N e isp ra v a n b lo k za U p u titi te n k u ra d io ­
u p r a v lja n je ili p r o ­ n icu .
vodi \ik do b a c a č a

D e ta ljn iji opis B D K d a t je u U p u tstv u , U O M J-124, iz d a n je 1987. g odine.

6) Oprema za vožnju tenka pođ vođom

160. — Za savlađivanje vodenih p rep rek a vožnjom te n ­
ka pod vodom postoji specijalna oprem a. Ova oprem a se sas­
toji od ugrađenog i skidajućeg dela (si. 81) i oprem e za spaša­
vanje posade.
Ugrađeni dco opreme se sastoji od: zaptivača otvora tela
i kupole, zaptivača kugličnog ležaja kupole, navlake kolevke
topa, pum pe za izbacivanje vode, otvora sa poklopcem za pre-
livanje vode izm eđu m otorno-transm isionog i borbenog ode-
Ijenja, ventila za podvodnu vožnju na pregradi m otorno-trans­
misionog i borbenog odeljenja, zaptivača poklopca iznad mo-
torno-transm isionog odeljenja i žiro-polukom pasa (GPK-59).

137
 Skidajući deo opreme nam ešta se kad se predviđa savla­
đivanje vodene prepreke vožnjom tenka pod vodom. U njega
spadaju: cev za dovod vazduha, izduvni ventili, navlaka usta
cevi topa, navlaka za zaptivanje otvora spregnutog m itraljeza,
kapice sa užetom za zaptivanje otvora dovoda vazduha pribo­
ru DRI-IT.

SI. 81 — O p rem a za p o d v o d n u v o ž n ju te n k a
1 — n a v l a k a u s t a c e v i to p a ; 2 — k a p ic a s a u ž e to m z a z a p t i v a n j e o tv o r a d o v o d a
v a z d u h a p r i b o r u D R H T (G O -27); 3 — n a v l a k a z a z a p t i v a n j e o tv o r a s p r e g n u to g m i ­
t r a l j e z a ; 4 — n a v l a k a k o le v k e to p a ; 5 — p o k lo p a c d o v o d a v a z d u h a u p r e č is t a č
v a z d u h a m o to r a ; 6 — c e v z a d o v o d v a z d u h a ; 7 — z a p t iv n i p o k lo p a c u la z n i h ž a l u ­
z in a ; 8 — z a p t iv n i p o k lo p a c iz la z n ih ž a l u z in a ; 9 — z a p t iv n i p o k lo p a c ; 10 — k o ­
m a n d a z a r u k o v a n j e z a p t iv n im p o k lo p c im a ; 11 — iz d u v n i v e n tili; 12 — o tv o r s
p o k lo p c e m z a p r e l i v a n j e v o d e n a p r e g r a d i iz m e đ u m o t o r n o - tr a n s m is io n o g i b o r ­
b e n o g o d e l j e n j a ; 13 — p u m p a z a i z b a c iv a n je v o d e ; 14 — z a p t iv k a k u g lič n o g le ž a j a
k u p o le ; 15 — v e n t i l z a p o d v o d n u v o ž n ju ; 16 — ž ir o - p o l u k o m p a s G P K -59.

Oprema za spasavanje posade tenka sastoji se od spasi­

lačkih prsluka i zaštitnih m aski za svakog člana.
D odatna oprem a se može postaviti na tenk za 20 m inuta,
a skinuti za 15 m inuta. Nakon savlađivanja vodene prepreke,
tenk je odm ah sprem an za izvršenje zadatka.
D etaljniji opis i način upotrebe oprem e za podvodnu vož­
n ju je dat u TU-I/1 ten k T-72, Glava VIII.

138
 7) Uređaj za sam oukopavanje

161. — Uređaj za samoukopavanje (si. 82) nam enjen je

za izradu individualnih zaklona (rovova). P ostavljen je na do­
n ju kosu p red n ju ploču tenka a sastoji se od: dozerskog noža,
četiri potporne poluge s vodilicam a i dve stege.

-'i> ' v.%i 1." 'j

- ’ • i
[ ž-Sj=.--h5=*.-hh2>~ ¿-3S&Š is?: =

74 Ili EgS ¿.aisfflli

¡ ¡ E l . -:v i
i.H \
i .
m
-m
. i I . i i ■ i

SI. 82 — U ređ a j za sa m o u k o p a v a n je
48 — d o z e r s k i n o ž ; 49 — p o tp o r n a p o lu g a ; 50 — v o d ilic a .

Zem lja se iskopava dozerskim nožem. Potporne poluge

drže dozerski nož u radnom položaju pri rezan ju zem lje, a vo­
dilice služe za držanje potpornih poluga i obezbeđenje n jiho­
vog pom eranja pri zak retan ju dozerskog noža, dok stege drže
dozerski nož u m arševskom položaju.
U ređajem se radi tako što se nakon postavljanja noža u
radni položaj postepenim k reta n je m tenka napred-nazad i le-
vo-desno skida sloj po sloj zem lje. Osnovno je, radi dobijanja
potrebne dubine i širine zaklona, započeti izradu zaklona šire
i duže od dim enzija tenka za približno dva puta, da se ten k ne
bi zaglavio. V rem e kopanja jednog zaklona zavisi od tvrdoće
zem ljišta i kreće se od 12 do 40 m inuta. U ređaj se dovodi u rad ­
ni položaj za 1— 2 m inuta, a prevodi u m arševski za 3— 5 m inuta.

8) Čistač mina KMT-6

162. — Na tenk se može postaviti čistač m ina radi izrade
prolaza u m inskim poljim a.
Čistač mina KMT-6 se sastoji od: dve sekcije noževa (le-
va i desna), delova za pričvršćivanje, delova za aktiviranje

139
protivpatosnih m ina, m ehanizm a za podizanje sekcija noževa,
elektrouređaja, pribora za rad u snežnim uslovim a i rezervnog
alata i pribora. Spuštanje čistača m ina u radni položaj obav­
lja se električnim putem , a podizanje sekcija noževa u m ar-
ševski položaj obavlja se pomoću sabijenog vazduha. U m ar-
ševskom položaju ne sm anjuje m anevarske m ogućnosti tenka.
D etaljniji opis KMT-6 dat je u »Tehničkom opisu i ins­
trukcijam a za rukovanje čistačem m ina »KMT-6«.

9) Pomoćni motor-generator

163. — U kom andnim tenkovim a ugrađen je pomoćni m o­

to r generator, sm ešten na podu tenka, desno od sedišta voza­
ča. Za rad koristiti smešu benzina i ulja.
U potrebljava se kao pomoćni izvor električne energije za
dopunjavanje akum ulatora i nap ajan je rad io -u ređ aja kada m o­
to r tenka ne radi. K ada jednovrem eno rade SU V -stabilizator
i oba radio-uređaja, obavezno je da, pored motora tenka, radi
i pomoćni motor.
 G la v a II

NAORUŽANJE TENKA I SPRAVE ZA OSMATRANJE

I NIŠANJENJE
1. — N A O R U Ž A N JE T E N K A

1) Top 125 mm M2A4G

164. — Osnovno oružje ten k a je top kalib ra 125 mm, glat­
ke cevi (si. 83). Sm ešten je u kupoli ten k a i nam enjen za u n i­
štavanje neprij ateljevih tenkova i ostalih oklopnih sredstava,
za u ništavanje nep rijateljev e žive sile i drugih v a tre n ih sred ­
stava, i za rušenje veštačkih p rep rek a i jako u tv rđ en ih v atre-

S l. 33 — O p šti izg le d to p a
1 — is p u s t z a m a r š e v s k u k o č n ic u ; 2 — č a u r a ; 3 — c e v ; 4 — n o s a č m it r a l j e z a ; 5 —
m e h a n iz a m z a b l o k i r a n j e m e h a n ič k o g o k id a n j a ; 6 — p r i r u b n i c a ; 7 — g r a f ik o n
b a l i s t i č k i h p o p r a v k i; 8 — p o k a z iv a č t r z a n j a ; 9 — g r a f i k o n k o lič in e te č n o s ti u
p o v r a t n i k u ; 10 — te g o v i z a u r a v n o t e ž e n j e ; 11 — z a đ n j a k .

141
nih objekata. Brzina gađanja pri autom atskom p u n jen ju je
2— 8, a pri ručnom p u n jen ju 1— 2 m etka u m inuti. K oristi dvo-
delni m etak sa trenutno-fugasnim , potkalibarnim i kum ulativ-
nim projektilom .
Top se sastoji od: cevi sa zadnjakom i zatvaračem , posto­
lja topa, u ređ a ja za okretanje kupole sa utvrđivačem , SUV-
-stabilizatora, autom ata za pun jen je topa, nišanskih i osma-
tračkih sprava i rezervnog alata i pribora.

(1) Cev sa zadnjakom i zatvaračem

165. — Cev (si. 84) služi da se u n ju sm esti m etak, izvrši
opaljenje, da da pravac leta p rojektilu i početnu brzinu pri opa-
Ijenju. Sastoji se od cilindričnog dela, spojnice, odvodnika b a ­
ru tn ih gasova i term oizolacione obloge.

SI. 84 — C ev sa za d n ja k o m
1 — o d v o d n ik b a r u t n i h g a s o v a ; 2 — c e v ; 3 — r a m e n a k o le v k e ; 4 — c e v z a d o v o d
u l j a ; 5 — o m o ta č ; 6 — s p o jn ic a ; 7 — h i d r a u l i č n a k o č n ic a ; 8 — p o v r a t n i k ; 9 —
z a d n ja k .

Spoljni, cilindrični đeo cevi služi za usm eravanje k reta n ja

cevi kroz ogrlice kolevke za vrem e trz a n ja topa.
Spojnica je pomoću navoja do k ra ja u v rn u ta u zadnjak i,
oslanjajući se o rub obloge, zadržava cilindrični deo cevi od
k re ta n ja napred pri opaljenju. K retan je cevi nazad onem ogu­
142
ćeno je zadnjakom . Na ustim a cevi urezane su oznake za po­
stav ljan je k rsta končića pri podešavanju nišanskih sprava.

SI. 85 — O d v o d n ih b a r u tn ih ga so va
1 — p r e d n j i z a p t iv a č ; 2 — o tv o r i s a k a l i b r i s a n i m s is k o v im a ; 3 — s p o ljn a p o v r š in a
c e v i; 4 — z a d n j i z a p t iv a č ; 5 — p r s t e n a s t a n a v r tlc a ; 6 — c i lin d a r ; 7 — k o n t r a k o -
n u s n i p r s te n o v i; 8 — p r s t e n a s t a p lo č a z a u r a v n o t e ž e n j e ; 9 — s te z n a p lo č a k o n -
t r a k o n u s n i h z a p t iv a č a ; 10 —. v i j c i z a s te z a n je s te z n e p lo č e ; 11 — d e lo v i z a o s i­
g u r a n j e o d o d v i j a n j a ; 12 — č e p z a i s p u š t a n j e te č n o s ti.

Odvodnik barutnih gasova (si. 85) usisno-izduvnog je tipa

i služi za odvođenje zaostalih b a ru tn ih gasova iz topovske cevi
posle opaljenja, čime se sm anjuje količina gasova u borbenom

143
odeljenju tenka. Uz cilindar, sa prednje strane, sm ešteni su
prstenovi za uravnoteženje cevi. Na topu mogu biti postavljeni
odvodnici sa različitim zaptivanjem na prednjem k ra ju (prste­
nasti kanali na cevi ili konusni prstenovi).
Termoizolaciona obloga je nam enjena za sm anjenje u ti-
caja nepovoljnih m eteoroloških uslova na tačnost gađanja iz
topa i za sm anjenje toplotnog zračenja cevi pri gađanju. Sa­
stoji se od: sekcija, obujm ica, držača, gum enih podm etača i
delova za pričvršćivanje.
166. — Zadnjak je nam enjen za sm eštaj i pričvršćivanje
delova zatvarača kao i za spajanje cevi sa u ređ ajem protiv t r ­
zanja. Na gornjem delu zadnjaka je kontrolna rav an za pos­
tav lja n je kontrolne libele (kvadranta) i uzdužni kanal za klin
kolevke topa. Na srednjem delu zadnjaka izvedeno je pravou-

3 4 7 8 11 12 14 15 16 1S 20

SL. 86 — D e lo v i za tv a ra č a s m e š te n i u te lu za tv a ra č a
1 — o s o v in a - n o s a č d e lo v a z a e l e k t r i č n o o p a l j i v a n j e ; 2 — k r u n a s t a n a v r t k a - u t v r -
đ iv a č n o s a č a ; 3 — v i j c i - u t v r đ i v a č i b a k e l itn o g iz o la to r a ; 4 — o s ig u r a č - r a s c e p k a
k r u n a s t e n a v r t k e ; 5 — b a k e l i t n i iz o la to r ; 6 — b a k e l i t n i iz o la to r s a p r o v o d n ik o m
i o p r u ž n im p r e n o s n ik o m z a e l e k t r i č n o o p a l j i v a n j e ; 7 — b a k e l i t n i iz o la to r - o s ig u -
ra č ; 8 — o p r u g a b a k e l itn o g iz o la to r a ; 9 — u d a r n a o p r u g a ; 10 — o s lo n a p lo č a ; 11
— u d a r a c ; 12 — u d a r n a ig la s a v r e te n o m i o s lo n c e m u d a r a c a ; 13 — te lo z a t v a ­
r a č a ; 14 — o s ig u r a č o d p r e v r e m e n o g o k i d a n j a ; 15 — o p r u g a o s ig u r a č a o d p r e v r e -
m e n o g o k id a n ja ; 16 — o s lo n a č a u r a o p r u g e o s ig u r a č a o d p r e v r e m e n o g o k id a n ja ;
17 — o k id a č s a d e lo v im a z a o s ig u r a n je o d s a m o o p a lje n ja ; 18 — o p r u g a o k id a č a ;
19 — o s o v in a z a p i n ja č e ; 20 — z a p i n ja č a .

144
gaono ležište za telo zatvarača, a na zadnjoj ivici, sa gornje
strane, pričvršćen je nosač za u tv rđ iv a n je topa u m arševskom
položaju.
Sa donje stran e zadnjaka izvedena su dva otvora za smeš-
taj u ređ a ja protiv trzanja, kočnice — desno i povratnika — le-
vo, a sa donje leve strane, izrez za sm eštaj poluautom ata. Na
desnoj donjoj stran i postavljen je ispust za pom eranje gajke
pokazivača dužine trzanja.
1. O s o v in a iz b a c a č a
2. O s o v in a p o lu g e z a
p o n o v n o z a p in ja n je
3. P o lu g a z a p o n o v n o
z a p in ja n je
4. R u č ic a z a p o k r e t a n j e
z a tv a ra č a
5. O s o v in a la k t a s t e
p o lu g e
6. L a k t a s t a p o lu g a
7. T o č k ić l a k t a s t e
p o lu g e
8. P o lu g a d e lo v a z a
o k id a n je
9. I s p u s t - o d u p ir a č a
10. D o n ji iz b a c a č
11. G o r n ji iz b a c a č
12. K la c k a lic a
13. C ilin d a r p o lu a u to ­
m a ta
14. C ilin d a r p o lu a u to ­
m a ta
15. O s o v in a p o l u a u t o ­
m a ta
16. O p r u g a p o l u a u t o ­
m a ta
17. O s o v in a
18. P r e n o s n a s p o jn ic a
19. O s o v in a p r e n o s n e
s p o jn ic e
20. č a š a o s lo n c a o p r u g e
p o lu a u to m a ta
2 1 . U tv r đ iv a č

SI. 87 — D e lo v i za a u to m a ts k o o tv a r a n je i z a tv a r a n je za tva ra ča

167. — Zatvarač (si. 86 i 87) je n am enjen da zatvori cev

sa zadnje stran e pri opaljenju, da izvrši opaljenje m etka, p ri­
m i udarac b a ru tn ih gasova i prenese ga na zadnjak i da izbaci
dance iz topovske cevi. Z atvarač je poluautom atski, horizon­
talno klinast, i sastoji se od: tela, delova za pokretanje, polu­
automata, delova za okidanje, delova za opaljivanje, delova za
zapinjanje, delova za izbacivanje i sklopa usmerača.
10 145
 U telu zatvarača sm ešteni su delovi za zapinjanje i opa-
ljivanje kao i deo delova za okidanje i pokretanje zatvarača.
Na gornjoj i donjoj prednjoj stran i tela zatvarača su um eci iz-
bacača, a na gornjoj stran i još i kanali za sm eštaj i k reta n je
laktaste poluge, poluge zapinjače i poluge osigurača za spre­
čavanje prevrem enog okidanja.
168. — Delovi za pokretanje (si. 88) pokreću telo za tv a ra ­
ča pri ručnom ili poluautom atskom otv aran ju i zatv aran ju za­
tvarača. Sm ešteni su u zadnjaku cevi a sastoje se od: ručice
zatvarača, lak taste poluge, osovine laktaste poluge i zadržača
tela zatvarača.

SI. 88 — D e lo v i za p o k r e ta n je za tv a ra č a
1 — r u č ic a z a t v a r a č a s a o tv o r o m z a p r o la z n a z u b l j e n e o s o v in e ; 2 — n a z u b l j e n a
o s o v in a l a k t a s t e p o lu g e ; 3 — l a k t a s t a p o lu g a s a o tv o r o m z a n a z u b l j e n u o s o v in u ,
z u b o m z a p o k r e t a n j e o s o v in e z a p i n ja č e i k liz a ju ć i m v a ljč ić e m ; 4 — p o lu g a u t v r -
đ iv a č a r u č ic e z a t v a r a č a z a o s o v in u l a k t a s t e p o lu g e ; 5 — u t v r đ i v a č r u č ic e z a ­
tv a r a č a .

Na ručici zatvarača ugrađeni su poluga sa oprugom i r u ­

kohvat, u kom e je postavljen utvrđivač ručice. Zadržač tela
zatvarača ograničava pom eranje tela zatvarača pri njegovom
zatv aran ju . U građen je na gornjoj desnoj stran i zadnjaka.

146
 169. — Poluautomat (si. 89) sm ešten je u zađnjaku sa do­
nje leve strane. N am enjen je da zatvori zatvarač posle p u n je­
n ja topa i autom atski otvori zatvarač posle opaljenja.

3
SI. 89 — P o lu a u to m a t
1 — o s lo n a č a u r a sa v r e t e n o m i p r e n o s n o m n a v r t k o m ; 2 — o p r u g a ; 3 — p r e n o s n a
č a u r a s a o tv o r o m z a p r o la z n a z u b l je n e o s o v in e l a k t a s t e p o lu g e ; 4 — z a d n j i o s lo ­
n a c o p r u g e z a a u to m a ts k o o t v a r a n j e i z a t v a r a n j e ; 5 — p r o f ilis a n i p r s t e n a s t i k l i ­
z a č o s lo n e o p r u g e ; 6 — p r e n o s n a s p o jn ic a s a p r o r e z o m z a o s o v in u p r e n o s n e č a u r e .

170. — Delovi za okiclanje topa sm ešteni su na braniku, u

zadnjaku, u telu zatvarača i na pojedinim m estim a u kupoli.
Delove za okiclanje smeštene na braniku i u zadnjaku sa­
činjavaju: poluga za m ehaničko okidanje, prenosna poluga,
opruga, elektrom agnet, m ikroprekidači, potiskivač, opruga po-
tiskivača, utvrđivač potiskivača, poluga potiskivača i ručica za
blokiranje m ehaničkog okidanja topa.
10 147
 Delove za okidanje smeštene u telu zatvarača (si. 90) sa­
činjavaju: okidač, opruga okidača, delovi za osiguranje od pre-
vrem enog okidanja i sam ookidanja i sklop elektrookidača sa
provodnikom . Delovi za osiguranje oci prevremenog okidanja

2
SI. 90 — D e lo v i za o k id a n je
1 — o p r u g a o k id a č a ; 2 — o s o v in a o k id a č a s a p r o r e z im a z a z a p i n j a č u i o s ig u r a č
o d s a m o o p a lje n ja ; 3 — d e lo v i z a o s ig u r a n je o d p r e v r e m e n o g o k id a n ja .

(sl. 91) sprečavaju okidanje dok se zatvarač ne zatvori a delovi

za osiguranje od samookidanja (sl. 92) sprečavaju da potres to­
pa za vrem e k reta n ja tenka izazove okidanje.

li-

S l. 91 — D e lo v i za o sig u ra n je o d p r e v r e m e n o g o k id a n ja
1 — o s ig u r a č s a o s o v in o m ; 2 — o p r u g a o s ig u r a č a ; 3 — o s lo n a c o p r u g e .

148
 Delove za okiclanje smeštene na pojedinim uređajima u
kupoli sačinjavaju dva prekidača i provodnici. Prekidači su
postavljeni, jed an na desnoj ručici kom andnog bloka a drugi
na ručici sprave za davanje nagiba cevi topa. O kidanje topa
može se izvršiti na tri načina: električnim , elektrom ehaničkim
i m ehaničkim putem .

1 2 3 4

SL. 92 — D e lo v i za o sig u ra n je o d s a m o o k id a n ja
1 — o s o v in a ; 2 — o s ig u r a č ; 3 — o p r u g a ; 4 — o s lo n a c o p r u g e .

171. — Delovi za opaljivanje (si. 93) sastoje se od: u d a r­

ne igle sa vretenom , udaraca, udarne opruge, oslone ploče i
sklopa za električno opaljivanje. Električno i elektromehanič-
ko okidanje vrši se pritiskom na dugm e za okidanje na ko­
m andnom bloku ili na ručici sprave za davanje nagiba cevi to­
pa. Mehaničko okidanje se vrši pritiskom na polugu za oki­
danje.
172. — Delovi za zapinjanje vrše autom atsko zapinjanje
delova za opaljivanje pri o tv aran ju zatvarača, a om ogućuju i
ručno zapinjanje, bez otv aran ja zatvarača. Sm ešteni su: u telu
zatvarača, u zadnjaku i na levom braniku.
Delovi za zapinjanje, smešteni u telu zatvarača, (si. 94) je ­
su zapinjača i osovina zapinjače sa polugom. Oni dovode de­
love za opaljivanje u zapeti položaj pri o tv ara n ju zatvarača.
Delove za zapinjanje smeštene u zadnjaku cevi (si. 95)
sačinjavaju: osovine sa krilcem , poluga, opruga i utvrđivač
osovine sa osiguračem .

149
 I l i l i

iw

S l. 93 — D e lo v i za o p a ljiv a n je
1 — u d a r n a ig la s a v r e te n o m , o s lo n c e m u d a r a c a i iz r e z o m z a o p r u ž n i k o n t a k t ;
2 — u d a r n a o p r u g a ; 3 — u d a r a č s a p r o r e z o m z a z a p i n j a č u i o tv o r o m z a p r o la z
v r e t e n a u d a r n e ig le i u d a r n e o p r u g e ; 4 — o s lo n a p lo č a ; 5 — v i j c i - u t v r đ i v a č i iz o ­
la t o r a z a te lo z a t v a r a č a ; 6 — b a k e l i t n i iz o la to r s a n a v r t k o m z a p r o v o d n ik ; 7 —
o s o v in a - n o s a č d e lo v a z a e l e k t r i č n o o p a l j e n j e ; 8 — k r u n a s t a n a v r t k a z a u t v r đ i ­
v a n j e n o s a č a d e lo v a z a e l e k t r i č n o o p a ljiv a n je ; 9 — r a s c e p k a z a o s i g u r a n j e m a -
t i c e - n a v r t k e ; 10 — b a k e l i t n i i z o la to r k l i z a j u ć i h d e lo v a z a e l e k t r i č n o o p a ljiv a n je ;
11 — o p r u g a b a k e l itn o g iz o la to r a ; 12 — b a k e l i t n i iz o la to r .
 5

SI. 94 — D e lo v i za z a p in ja n je u te lu za tv a ra ča
1 — z a p i n ja č a ; 2 — o s o v in a z a p i n ja č e ; 3 — p o lu g a s a
z u b o m z a z a p i n ja n je .

SI. 95 — D e lo v i za z a p in ja n je s m e š te n i u za cln ja ku
1 — p r e n o s n a p o lu g a ; 2 — u t v r đ i v a č o s o v in e p o lu g e z a p o n o v n o
z a p i n j a n j e ; 3 — u t v r đ i v a č o s ig u r a č a o d s a m o o d v i ja n ja ; 4 — o p r u g a
p r e n o s n e p o lu g e ; 5 — o s o v in a s a p o lu g o m i is p u s to m z a p o n o v n o
z a p i n j a n j e z a p in ja č e .

151
 Delove za zapinjanje na levom braniku (sl. 96) sačinjavaju
ručica, vreteno i opruga. Oni, sa delovim a za zapinjanje pos­
tav ljen im u telu zatvarača, vrše zapinjanje delova za opalji­
vanje bez o tv aran ja zatvarača.

SZ*. 96 — D e lo vi za z a p in ja n je s m e š ie n i n a le v o m b r a n ik u
1 — p o lu g a z a r u č n o z a p i n j a n j e d e lo v a z a o p a l j i v a n j e ; 2 — v r e t e n o
i o p r u g a r u č n o g p o g o n a iz b a c a č a ; 3 — p o lu g a r u č n o g p o g o n a iz b a -
c a č a ; 4 — r u č ic a m e h a n iz m a z a r u č n o o k id a n je ; 5 — n o s a č z a p r i ­
č v r š ć iv a n je p a r a l e l o g r a m a n iš a n s k e s p r a v e .

152
 173. — Delovi za izbacivanje (si. 97) izbacuju dance iz cevi
i zadržavaju telo zatvarača u otvorenom položaju. Sm ešteni su
u zadnjaku. Sastoje se od: dva izbacača-gornjeg i donjeg, dva
potiskivača sa oprugam a, osovine i utvrđivača osovine izba-
cača.
1

4
SI. 97 ■
— D e lo v i za iz b a c iv a n je
1 — iz b a c a č i ( g o r n ji i d o n ji) : 2 — o s o v in a iz b a c a č a ; 3 — o s ig u r a č o s o v in e iz b a c a -
č a ; 4 — o p r u g e p o tis k iv a č a iz b a c a č a ; 5 — p o tis k iv a č i iz b a c a č a .

174. — Sklop usmerivača (si. 98) sprečava klizanje delova

p ro jek tila iz valjčastog ud u b ljen ja tela zatvarača i njegovo
u d a ra n je u presek cevi i donji izbacač, pri p u n jen ju topa. Us-
m erivač se učvršćuje u izrezu zadnjaka pomoću dva vijka koji
se osiguravaju čeličnom žicom.
Kopir se učvršćuje za desni štitnik branika topa pomoću
dva vijka koji se osiguravaju žicom. Služi za zatezanje opruge
usm erača pri o tv aran ju zatvarača.
175. — Zatvarač posada rasklapa i sklapa radi: čišćenja,
podm azivanja, pregleda, zam ene delova i obuke. Pre raskla­
panja treba pripremiti: ključ za skidanje oslone ploče, ručicu
za vađenje tela zatvarača, odvrtku, specijalni ključ, ključ vi-
153
ljuškasti 17x19 i 10x12, i kom binovana klešta. R asklapanje
zatvarača može biti potpuno i nepotpuno. Potpuno rasklapanje
se vrši na II tehničkom pregledu, uz angažovanje stručnog
osoblja.

SL 98 — D e lo v i za u s m e r a v a n je m e tk a sa za d rža č e m za tva ra č a
1 — v i j c i z a p r i č v r š ć i v a n j e k o p ir a ; 2 i 7 — m e t a l n e o p r u ž a s te p o d lo š k e ; 3 — u t v r ­
đ iv a o z a d r ž a č a z a t v a r a č a ; 4 — z a d r ž a č z a t v a r a č a ; 5 — k o p i r s a o tv o r i m a z a p r o la z
v i j a k a i p o lu k r u ž n im iz r e z o m z a p r a v i l a n s m e š ta j k o p ir a ; 6 — z a v r t a n j z a p r i č ­
v r š ć i v a n j e s k lo p a u s m e r a č a ; 8 — s k lo p u s m e r a č a .

176. — Delimično se zatvarač rasklapa na sledeći način:

otvoriti zatvarač, proveriti da li je cev topa prazna, zatvoriti
ga i izvršiti okidanje; p ritisn u ti osigurač i pom eriti naniže
sklop elektrookidanja sa provodnikom ; pomoću ključa p ritis­
n u ti oslonu ploču ravno napred, o krenuti je za 90° u bilo koju
stran u i izvaditi oslonu ploču, oprugu i udarac; poklopiti izrez
okretanjem ud arn e igle sa zapinjačom i izvaditi u d a rn u iglu;

154
skinuti lim sa grafikonim a; ođvrnuti dva vijka, podići kopir
naviše i u tv rd iti ga; odvrnuti dva v ijk a i skinuti sklop usm e-
rača; pomoću ručice zatvarača m alo otvoriti zatvarač, pom e-
riti gore zadržač zatvarača i okrenuti ga za 90°, v ra titi ručicu
zatvarača u osnovni položaj; u v rn u ti u otvore tela zatvarača
ručicu za vađenje tela zatvarača do k raja, izvaditi telo zatva­
rača iz zadnjaka i postaviti ga na pogodno m esto tako da čelo
zatvarača bude okrenuto nadole; izvaditi osovinu zapinjače iz
tela zatvarača; p ritisn u ti osigurač okidača i izvući okidač sa
oprugom, osigurač sa oprugom i čaurom i zapinjaču iz tela
zatvarača.
Radi potpunog rasklapanja zatvarača potrebno je obaviti
prethodne rad n je delimičnog rasklapanja i još i sledeće: oslo­
boditi rascepku i pomoću klešta izvaditi je; odvrnuti m aticu sa
osovine i pom eriti je; p ritisn u ti delove za električno opaljiva-
n je i izvući njihovu osovinu; izvaditi m aticu; izvaditi bakelitni
utvrđivač sa oprugom; odvrtkom skinuti dva vijka sa bakelit-
nog izolatora i ključem 10x12 odviti m aticu sa izolatora i od­
vojiti provodnik; dati topu m aksim alnu elevaciju; skinuti sa
plafona kupole čep obloge sa zav rtn jem iznad osovine laktas-
te poluge; izvaditi osovinu laktaste poluge sa ručicom uz p re t­
hodno spuštanje ručice nadole; izvaditi lak tastu polugu iz zad­
njaka; odviti osigurač a potom utvrđivač delova za ručno za­
pin jan je u daraca i, pridržavajući osovinu sa polugom, izvući
osovinu i oprugu iz zadnjaka; odviti utvrđivač osovine izbaca-
ča i u tv rd iti ga u osovinu; većom odvrtkom , osloncem na u tv r­
đivač, povući osovinu nagore, izvući je do prelam ajućeg polo­
žaja a zatim rukom u h v atiti i izvući osovinu nagore; izvaditi
izbacače iz zadnjaka; izvaditi potiskivače izbacača i opruge;
većom odvrtkom izvaditi zadnji oslonac opruge poluautom ata
sa leve stran e zadnjaka i izvući poluautom at iz njegovog le­
žišta; odvrnuti utvrđivač zadržača tela zatvarača, potisnuti
zadržač naviše i izvaditi ga iz ležišta.
Kod ten k a M-84 pre davanja m aksim alne elevacije cevi
topa, potrebno je izvaditi m unicijsku k u tiju za m itraljez
7,62 mm.
177. — Pre sklapanja zatvarača sve delove treb a detaljno
prebrisati, pregledati i podm azati tankim slojem podmaza.
Z atvarač se sklapa na sledeći način: postaviti autom at u
njegovo ležište i u tv rd iti ga; postaviti opruge potiskivača i po­
tiskivače izbacača u njihova ležišta; postaviti izbacače u ležišta
i odozgo uvući osovinu izbacača; postaviti osigurač osovine iz­
bacača; postaviti oprugu delova za ručno zapinjanje udaraca,
155
odozdo uvući osovinu, nam estiti polugu a zatim ih u tv rd iti osi­
guračem ; postaviti lak tastu polugu u njeno ležište, okrećući
glatku stran u nagore; spojiti ručicu zatvarača i osovinu laktas-
te poluge i odozgo postaviti u svoje ležište, gurajući pri tom
glavu poluautom ata prem a napred; po stav ljan ju osovine lak-
taste poluge u tv rd iti ručicu zatvarača u ležištu u zadnjaku;
postaviti zadržač tela zatvarača u ležište, podići ga nagore i
o krenuti ga za 90°; postaviti u telo zatvarača zapinjaču, oki­
dač, osigurač okidača i osovinu zapinjače; uvući telo z a tv a ra ­
ča u zadnjak i potisnuti ulevo dok ne nalegne na lak ta stu po­
lugu; otvoriti zatvarač za 5— 10 cm, gornji deo zadržača zatva­
rača okrenuti za 90° i spustiti, a potom zatvoriti zatvarač i r u ­
čicu u tv rd iti na zadnjaku; postaviti sklop usm erivača na svoje
m esto i zav rtn je osigurati žicom; spustiti kopir i u tv rd iti ga,
nam estiti lim sa grafikonim a; postaviti u telo zatvarača u d a r­
nu iglu i udarac; potisnuti polugu za m ehaničko okidanje i
potisnuti udarac napred; postaviti u d arn u oprugu i sa ključem
postaviti oslonu ploču. Posle sklapanja zatvarač otvoriti i za­
tvoriti i izvršiti okidanje radi provere pravilnosti sklapanja.

(2) Pos to lj e t o pa
178. — Postolje topa je nam enjeno da objedini sve delove
topa; da omogući pom eranje topa po pravcu i visini; da omo­
gući i ublaži trzan je topa posle opaljenja m etka; da v rati trza-
juće delove u p red n ji položaj; da poveže spregnuti m itraljez i
nišanske sprave za neposredno n išanjenje sa topom i da zaštiti
članove posade i u ređ aje od trzaju ćih delova topa.
G lavni delovi postolja su: kolevka, ram ena kolevke, sp ra­
va za ručno davanje nagiba cevi topa i spregnutog m itraljeza,
uređaj protiv trz a n ja i branici.
179. — Kolevka je izlivena iz jednog dela i pomoću ram e­
na postavljena na nosač topa. Služi za održavanje pravca k re ­
ta n ja cevi topa za vrem e trz a n ja i v rać a n ja trzaj ućih delova,
kao i za sm eštaj i povezivanje pojedinih delova i u ređ a ja topa.
Sa leve stran e pričvršćen je nosač za pričvršćivanje paralelo-
gram a nišanske sprave i nazubljeni sektor za m ehaničko po­
k reta n je topa u vertikalnoj ravni. Na donjem delu kolevke iz­
veden je specijalni odlivak sa otvorim a za pričvršćivanje drža­
ča u ređ a ja protiv trzanja. Na gornjoj stran i nalazi se uzdužni
kanal za prolazak klina koji sprečava okretanje cevi pri trz a ­
nju topa, i m esta za podm azivanje ram ena kolevke i oslonili
čaura cevi. Sa desne stran e nalazi se nosač koji služi za pos­

156
tav lja n je spregnutog m itraljeza. Na desnoj strani, na b raniku
sm ešten je pokazivač trz a n ja i m ehanizam za b lokiranje ruč­
nog okidanja, a na prednjoj stran i desnog bran ik a nalazi se
otvor za prolaz klina elektrom ehaničkog utvrđivača topa 11a
uglu za p u n jen je topa. Na levom b ran ik u postavljena je oso­
vina ručnog pogona za p o k retanje izbacača, koji je spojen sa
m ehanizm om za ponovno zapinjanje udaraca. Na donjem delu
b ranika sm ešten je m ehanizam za ručno okidanje, a na gor­
njem postolje za postavljanje daljinara. Na postolju branika
postavljen je m ehanizam za elektrom ehaničko okidanje, tegovi
za uravnoteženje i red u k to r m ehanizm a za izbacivanje dance-
ta. Sa prednje stran e kolevke pričvršćen je topovski štit koji
z atv ara otvor oko cevi topa n a čelnoj stran i kupole. Ram ena
kolevke služe za pričvršćivanje topa u kupoli. Čaure ram ena
p ričvršćuju se pomoću klinova i vijaka a top se slobodno k re ­
će u vertikalnoj ravni oko svojih ram ena.

SI. 99 — S p ra v a za d a v a n je n a g ib a
1 — r u č ic a ; 2 — o k id a č to p a ; 3 — to č a k ( z a m a ja c ); 4 — z u p č a n ik s a o so v in o rfi;
5 — k u ć iš t e ; fi — r u č ic a za u k l j u č i v a n j e e le k t r o m o t o r n e p u m p e S U V - s ta b iliz a to r a .

157
 180. — Sprava za davanje nagiba cevi topa i spregnutog
mitraljeza (si. 99) služi za njihovo po k retan je u vertikalnoj
ravni od — 5 do + 1 5 °, ručnim pogonom. Pričvršćena je u k u ­
poli ten k a sa leve strane, ispred nišandžije.
Sastoji se od sledećih delova: kućišta, poklopca, pužnog
kola, nazubljenog sektora, v ratila sa pužem , ekscentrične čau-
re, potiskivača, pokretne čaše, zam ajca i reduktora. K ada je
ručica za uključivanje elektrohidraulične pum pe SU V -stabili-
zatora u donjem položaju onda je omogućeno ručno p o k reta­
nje topa i spregnutog m itraljeza po visini, a kada je u gor­
n jem položaju — navođenje se vrši pomoću SU V -stabilizatora.
Sa gornje stran e kućišta sprave nalazi se m esto za podm azi­
vanje sklopa sprave. Na ručici sprave nalazi se dugm e za elek­
trično i elektrom ehaničko okidanje topa.
181. — Uređaj protivtrzanja sastoji se od hidraulične koč­
nice i povratnika. Sm ešteni su: kočnica —• na zadnjaku desno
dole, a p ovratnik — levo od kočnice. U ređaj protiv trz a n ja na-
m enjen je za sm anjenje energije k re ta n ja trzaju ćih delova
topa pri gađanju, vraćanje trzaju ćih delova u početni položaj
posle opaljenja m etka, i zadržavanje trzaju ćih delova u po­
četnom položaju pri bilo kom uglu nagiba cevi.
N orm alna dužina trzan ja je od 270 do 320 m m a m aksi­
m alna 340 mm. H idraulična kočnica (si. 100) puni se sa 7,3 1
hidraulične tečnosti (HUNT-S). Sastoji se od: cilindra, klipa
sa klipnjačom , kontraldipnjače sa kočnicom vraćanja, zapti-
vača i lcompenzatora.
Povratnik se puni sa 4,6— 4,8 1 tečnosti (HUNT-S) i azo-
tom ili vazđuhom pod pritiskom 62— 66 b a ra (63— 67 kp/cm 2).
Sastoji se od: spoljnjeg cilindra, srednjeg cilindra, u n u tra š ­
njeg cilindra, klipnjače sa klipom , zaptivača i ventila. Cilin­
dri kočnice i p ovratnika pričvršćeni su na zadnjaku topa i pri
opaljenju kreću se zajedno sa cevi, a klipnjače koje su p rič­
vršćene za kolevku topa ostaju nepokretne. Po p restan k u t r ­
zanja, sabijeni azot (vazduh) u spoljnjem cilindru povratnika
potiskuje tečnost u u n u tra šn ji cilindar, usleđ čega se pokretni
delovi topa v raćaju u prvobitni položaj.
Pokazivač dužine trzanja (si. 101) sastoji se od: lenjira,
gajke i pokazivača. Na len jiru su izgravirane podele od po
5 m m i obeležene brojevim a 270 do 340.
182. — Branici štite posudu ten k a od ud ara zadnjaka u
toku gađanja i služe da omoguće razm eštaj i u tv rđ iv an je ne-

158
 rt
s.«
tíiS
rd «
S "« 5 §a
,y Cd tí >{J>u ß

>oay > g! .n*3ir> « gR hn» »hn»n.+sj .«cg

m r

y žSwž>u00Wn>0K
2 o O C3 (U S t o r j CIJ.H f t o
10

I3G
h

_tí£-, <u
enJ *<u T
^sí oSá
£ o« gS
V 2 B G Qi
V V t1 V

P
> C frtOrtu N o« >CJ
•• *00.3 »«
•S'0 Ä«~
9t¡&
' tí aój ^ i|-a
P c
a o
£ S n - ^ c a ^ ö Ncd^S rtN
°S£*3|tíSe^ g
ao >u
ñ ^> :^7
.2»wo bn.2*
0 O £ .2*
h>í úR 'o
o íto
2
o£0>Wcc¡W¡5W00ka<
r -i C-i fÓ ^ ir j CD t>" CO C7> O T-Î c í

159
k ih m ehanizam a topa, stabilizatora i hvatača izbačenog clance-
ta po opaljenju m etka. Sastoje se od levog i desnog branika
koji su m eđusobno povezani osnovom. B ranici i osovina za po­
vezivanje levog i desnog branika pričvršćeni su za kolevku
vijcim a.

SI. 101 — P o k a ziv a č d u žin e tr z a n ja i u r e đ a j za b lo k ir a n je ru č n o g o kid a ča

1 — l e n j i r p o k a z i v a č a d u ž in e t r z a n j a ; 2 — s k a la d u ž in e t r z a n j a ; 3 — l i s n a t a o p r u ­
g a i p o k a z i v a č d u ž in e t r z a n j a ; 4 — u r e đ a j z a b l o k i r a n j e r u č n o g o k id a č a ; 5 —
o s o v in a sa o p r u g o m i o s ig u r a č e m ; 6 — p o lu g a u r e đ a j a z a b l o k i r a n j e .

Na levom braniku postoji otvor za prolaz tela zatvarača

pri o tv aran ju i z a tv a ra n ju zatvarača i sm eštena je prenosna
poluga ručice izbacača za ručno zatv aran je zatvarača. Na do­
njem delu nalazi se prenosni sklop za ručno okidanje topa, a
na gornjem -postavljen je daljinar. Sa u n u tra šn je stran e levog
b ran ik a u tv rđ e n a je tablica sa u crtanim grafikonom za prove-
ru količine tečnosti u povratniku.
Na desnom braniku sm ešten je pokazivač dužine trz a n ja
i uređaj za blokiranje ručnog okidača (si. 101). Na donjem delu
oba bran ik a zavarene su prirubnice za skidanje i nam eštanje
topa pri m on tiran ju i tegovi za uravnoteženje. Sa donje stran e
b ran ik a pričvršćen je žiro-blok i elektrookiđač.

160
 (3) Uređaj za okretanje kupole sa u tv rđ iv a č e m kupole

183. — Uređaj za okretanje kupole (si. 102) om ogućuje n a ­

vođenje topa i m itraljeza po pravcu. Im a ručni i hidraulični
pogon. U levom prednjem đelu tenka sm ešten je hidraulični
m ehanizam za okretanje, a u kupoli levo od sedišta nišandžije
sm ešten je ručni m ehanizam za okretanje. Ručni pogon se os­
tv aru je pomoću ručice postavljene na točku uređ aja, a h id ra u ­
lični u poluautom atskom i autom atskom režim u rada SU V -sta-
bilizatora, pomoću kom andnog bloka i upravljačkog nišana.

SI. 102 — U ređ a j za o k r e ta n je k u p o le

1 — t a s t e r e l e k tr o m e h a n i č k o g o k id a č a m i t r a l j e z a ; 2 — r u č ic a r u č n o g p o g o n a ; 3 —
z a m a ja c ; 4 — s k lo p z u p č a n ik a ; 5 — u g lo m e r ; 6 s i j a l i c a z a o s v e t l j a v a n j e s k a le .

B rzina o k retan ja kupole hidrauličnim putem može se m e-

n jati od 0,07 do 20°/s, dok se preko upravljačkog nišana okre­
tan je v rši najvećom brzinom . P ri prekidu o k retan ja uređaj
sam koči kupolu.
11 161
 Hidraulični mehanizam za okretanje kupole sastoji se od:
reduktora sa utvrđivačem kupole, sklopova pogona horizontal­
nog navođenja, pum pe sa elektrom otorom , hidrauličnog m oto­
ra, rezervoara, i creva. Odozdo, za ređuktor, pričvršćen je h i­
draulični m otor a hidraulična pum pa je spojena crevim a sa h i­
drauličnim m otorom . R eduktor je pričvršćen za krov tela i
sastoji se od: tela, pogonskog zupčanika i prorezanog zupčani­
ka sa oprugom . Pri radu pogona horizontalnog navođenja, o b rt­
ni m om enat hidrauličnog m otora prenosi se preko red u k to ra na
venac kupole.
Mehanizam za ručno okretanje kupole pričvršćen je za k u ­
polu. Sastoji se od: tela, puža, pužnog kola, zam ajca sa ručicom,
elektrom agneta, sigurnosne spojke i proreznog zupčanika sa
oprugom. Za ispust tela pričvršćen je kupolski uglom er. S igur­
nosna spojka ne dozvoljava da dođe do lomova ako prilikom
ok retan ja cev topa zakači za neku prepreku, a takođe isključuje
m ehanizam za ručno okretanje kupole ako je uključen SUV-
-stabilizator.
184. — Utvrđivač kupole (si. 103) ugrađen je na donjem de-
lu kupole, levo od sedišta nišandžije. Služi za učvršćivanje k u ­
pole u željenom položaju. Sastoji se od: tela, utvrđivača, navoj-

Sl. 103 — U tv rđ iv a č k u p o le
1 — le ž iš te z a m ik r o p r e k i d a č b l o k i r a n j a s ta b i l i z a t o r a — S U V ; 2 — p o k a z i v a č s t a ­
n j a k u p o le ( o tk o č e n a - z a k o č e n a ) ; 3 — n a z u b l j e n i p r s te n s a k lin o m z a m e n j a n j e
p o lo ž a j a d v o s tr a n e r u č ic e ; 4 — r u č ic a z a p o k r e t a n j e ; 5 — k lin ; 6 — p o g o n s k i
n a z u b l j e n i to č a k .

162
nog vretena, ručice i zvezde. U ručici se nalazi osigurač sa o-
prugom za okretanje zvezde. O sigurač je spojen sa kapicom po­
m oću zakovice. Na kapici se nalaze slova »Z« (»3«) — zakočeno
i »O« — otkočeno. Na štitniku, koji je pričvršćen za telo u tv r-
đivača, nalaze se ista slova i prorez u kom e je sm eštena k azalj­
ka, koja pokazuje da li je kupola zakočena ili otkočena.
Rezervni alat i pribor topa (si. 104) nam enjen je za rad na
topu i zam enu pojedinih delova.

SI. 104 — A la t i p rib o r topa

1 — k l j u č 22; 2 — k l j u č z a p o d e š a v a n je u p a l j a č a ; 3 — u d a r n a ig la s a v r e te n o m
i o s lo n c e m u d a r a c a ; 4 — k l j u č 19; 5 — r u č ic a z a v a đ e n j e te l a z a t v a r a č a ; 6 —
k lju č za u v r ta n je u p a lja č a ; 7 — k lju č z a s k i d a n j e o s lo n e p lo č e ; 8 — u d a r n a
o p ru g a ; 9 — k lju č za u v r ta n je k a p is l e ; 10 — t o r b i c a z a R A P .

(4) Č iš će nj e i p o d m a z i v a n j e t opa
185. — Top se čisti radi o d stran jiv an ja gareži, starog pod-
m aza i druge p rljavštine, a podm azuje radi zaštite ocj korozije i
om ogućavanja norm alnog rada delova.
Posada čisti top priborom za čišćenje i podm azivanje (si.
105) posle gađanja, radi priprem e za periodične, tehničke i kon­
trolne preglede, radi otklan jan ja nečistoće i m aziva pre gađanja
i posle zanim anja kada m etal počne da se »znoji« i kada naredi
pretpostavljeni starešina.

“* 163
 Vanjska površina cevi čisti se od prašine i p rljav štin e k r ­
pom, a pri većoj zaprljanosti, vodom i čistom krpom .
Kanal cevi čisti se deterdžentom za odm ašćivanje m etala
prem azivanjem odm ah posle gađanja sa detaljnim čišćenjem ,
najkasnije 6 časova nakon gađanja.
Bakar iz cevi se skida otopinom za debakarisanje u sas­
tavu: voda -—■11, am onij-karbonat 100 g, kalij-b ih ro m at 5— 10 g.
A m onij-karbonat dodaje se postepeno u vodu, uz potpuno ota­
panje. K alij-bihrom at se dodaje u vodenu otopinu am o n ij-k ar­
bonata uz m ešanje do potpunog otapanja. Dozvoljava se pri-
m ena zagrejane vode do 50°C, a zagrejavanje gotove otopine
se zabranjuje. O topina se pravi samo u količini neophodnoj za
dnevnu u potrebu (oko 10 1 po jednoj cevi). U slu čaja da cela
količina otopine nije utrošena, ostatak se može čuvati 5 do 7
dana u herm etički zatvorenoj posudi. Z aprljana otopina nije
pogodna za dalju upotrebu i tre b a je izliti u iskopanu ru p u u
zem lji, koju zatim zatrpati. Pri ovom radu treba biti pažljiv
jer se radi o otrovnim materijama. P ri čišćenju i debakarisa-
n ju cevi tre b a obezbediti elem ente elek tro u ređ aja od vlaženja
otopinom za debakarisanje i sredstvom za čišćenje.
186. — Pri čišćenju cevi topa potrebno je: cev topa dovesti
u položaj depresije 2— 3°; iz đanceta ukloniti u d a rn u kapslu i
um esto n je u v rn u ti drenažnu cev, dance postaviti u cev tako
da ga telo zatvarača pridržava da ne ispadne; slobodni kraj
drenažne cevi izvući napolje, zakačkom zakačiti na rub otvo­
ra nišandžije, i kroz njega n aliti tečnost za debakarisanje ili
čišćenje; četku čistilicu natopiti otopinom i uvući je u kanal
sa pred n je stran e cevi; trlja ti u n u tra šn jo st cevi četkom , k r a t­
kim pokretim a napred i nazad, čineći 15— 20 pokreta, na svaki
m etar dužine cevi. Posle toga tre b a je očistiti m etalnom čet­
kom, radi čega tre b a četku u v rn u ti na drveni deo čistilice, u v u ­
ći je u u n u trašn jo st cevi i čistiti na đelovim a dužine po 0,5 m
k ratk im pokretim a napred-nazad, čineći llO— 15 pokreta na
svakom delu cevi. Posle čišćenja cev obrisati čistom i suvom
krpom . B aru tn u kom oru čistiti istim redosledom kao kanal
cevi, ali sa stran e zadnjaka, pri čemu na četku u v rn u ti samo
jedan deo šipke čistilice.
Očišćenu cev potrebno je odm ah podm azati tako što na
četku nam otati čistu tan k u krpu nam očenu u zaštitno ulje

164
(ZUON) i provući je 4— 5 pu ta od u sta cevi prem a zadnjaku i
obrnuto. B aru tn u kom oru i ležište m etka podm azati sa strane
zadnjaka, na isti način.
Čišćenje i podmazivanje sistema za odvođenje barutnih
gasova i m laznica izvodi se posle svakog gađanja istovrem eno
sa čišćenjem cevi na sledeći način: dati cevi m aksim alnu de­
presiju, odvrnuti iz otvora za slivanje čep i ispustiti tečnost
koja se nakupila pri čišćenju cevi; skinuti dve pred n je sekcije
term oizolacione obloge. Zatim , rastav iti odvodnik sledećim
redosledom: odvrnuti četiri vijka za pričvršćivanje kom penza-
cionih tegova na prednjem delu odvodnika, p ri čem u obratiti
pažnju na uzajam ni položaj rezervnih konusnih prstenova (kod
odvodnika bez učvršćivanja konusnih prstenova vijke za pri-

7 6

SI. 1 0 5 — Pribor za čišćenje i podmazivanje topa

1 i 2 — č e t k e z a č iš ć e n je i p o d m a z iv a n je c e v i; 3 — v o d ic e č is t ilic a ; 4 — k a n t i c a za
g r a f i t n u m a s t; 5 — k a n t i c e z a u l j e i r a s t v a r a č ; 6 — č is t ilic e z a to p .

čvršćivanje kom penzacionih tegova ne tre b a odvrtati); skinuti

odvodnik; prem azati delove odvodnika i spoljni deo cevi ispred
njega sredstvim a za čišćenje radi razlaganja gareži; krpom ,
natopljenom u rastv o ru sredstva za čišćenje, odstraniti garež,
pročistiti otvore mlaznica; podm azati delove odvodnika i deo
cevi ispod njega zaštitnim uljem a n av rtk e grafitnom mašću;
sklopiti odvodnik (pri sklapanju odvodnika konusne prstenove

165
postaviti u prvobitni položaj, tako da prorezi na njim a budu
dijam etralno suprotni jed an drugome). Vijke na prednjem de-
lu odvodnika zatezati naizm enično (dijam etralno) do potpunog
pritezan ja herm etizujućih prstenova, a zatim postaviti sekcije
term oizolacione obloge.
Ako nije vršeno gađanje, kanal cevi očistiti bez rasklapa­
n ja ovodnika b a ru tn ih gasova. Tečnost koja se nakupila pri
čišćenju kanala cevi, ispušta se kroz otvor na odvodniku. Čiš­
ćenje i podmazivanje zatvarača vrši se istovrem eno sa čišće­
njem k anala cevi posle gađanja. Da bi se zatvarač očistio treb a
ga delim ično rasklopiti i sve delove p reb risati suvom krpom .
Delove udaraca, njegovo ležište u telu zatvarača i glatke povr­
šine tela zatvarača posle gađanja očistiti sredstvom za čišćenje
i p reb risa ti suvom krpom . P ri jakoj zaprljanosti, delove zatva­
rača oprati i posle toga osušiti suvom krpom . K anale, udub-
Ijenja i proreze brižljivo očistiti i sve delove zatvarača podm a­
zati krpom nam očenom u zaštitno ulje.
Mehanizam za elevaciju, branike, protivtrzajući sistem, i
mehanizam za okiđanje tre b a preb risati suvom krpom , bez ra s­
klapanja. N azubljeni sektor m ehanizm a za davanje nagiba
p reb risati krpom nam otanom na drveni štapić. P ri jakoj za­
prljan o sti ovi sklopovi mogu se čistiti krpom nam očenom u
rastv o ru sredstva za čišćenje ne dopuštajući dospevanje ras-
tv arača u m ehanizm e na patosu kupole. Neobojene površine
p reb risati čistom krpom nam očenom u zaštitno ulje. U n u traš­
n ji delovi kolevke, delovi m ehanizm a za elevaciju i venac k u ­
pole podm azuju se pod pritiskom , m azalicom iz R A P-a topa.
Podm azivanje se izvodi preko m esta za podm azivanje i kroz
specijalne otvore za podm azivanje, m ašću UM-2, jednom go­
dišnje ili na II tehničkom pregledu.
Za vreme čišćenja i podmazivanja pojedinih delova nao­
ružanja ili drugih sklopova voditi računa da mast i ulje ne
dođu na delove SUV-stabilizatora. Zbog toga ih treba zaštititi
čistom krpom a naročitu pažnju obratiti pri upotrebi hemijskih
sredstava za uklanjanje bakra iz unutrašnjosti topovske cevi.

166
 (5) Z a sto ji, k v a r o v i, u zr o c i i način n j ih o v o g o tk la n ja n ja
187. — Najčešće neispravnosti topa koje o tk lan jan ju čla­
novi posade su:
N e is p ra v n o s t
1 2
P o v e ć a n a k o lič in a
g aso v a u b o rb e n o m
o d e lje n ju te n k a .
N e r a d i e le k trič n o ,
e le k tro m e h a n ič k o i
m e h a n ič k o o k id a n je
to p a.
P r i p u n je n ju to p a
z a tv a ra č se n e z a ­
tv a r a ili se sp o ro
z a tv a ra .
U zro k n e is p ra v n o s ti
Z a č e p ije n e m lazn ice.
N a p rslin e n a c ilin d ru
o d v o d n ik a b a r u tn ih
g aso v a.
P re k in u to k o lo e le k -
tro p rip a le .
P o k id a n p ro v o d n ik .
O šte ć e n sk lo p p ro v o d ­
n ik a .
O la b a v ije n k o n ta k t
p ro v o d n ik a .
S lo m lje n a lis n a ta o p ­
ru g a .
U p rlja n a i n e is p ra v n a
k a p is la .
T rz a j ući d e lo v i se n e
v r a ć a ju do k r a j a zbog
p re g r e ja n o s ti u h id r a ­
u lič n o j k o čn ici.
P o g n u ti iz b a c a č i ili su
z leb o v i za izb acače p o ­
p u n je n i p rlja v š tin o m .
P o lo m lje n a ili o s la b i­
la o p ru g a p o lu a u to m a -
ta .
K a p sla v ir i iz v a n p o ­
v rš in e d a n c e ta .
N a č in o tk la n ja n ja
3
O č istiti m lazn ice.
O č istiti u n u tr a š n je p o ­
v rš in e o d v o d n ik a b a ­
r u t n ih g a so v a i s p o lj-
n e cev i oko n je g a .
Z a tv o riti n a p rs lin e . N a
n a p rs lin e v eće o d 15
m m s ta v iti m e ta ln u
p ločicu.
P r o v e r iti k o lo e le k tro -
p rip a le i o tk lo n iti n e ­
is p ra v n o s t a d o tle o k i­
d a ti ru č n o .
Z a m e n iti p ro v o d n ik .
Z a m e n iti sk lo p p ro ­
v o d n ik a .
P r iv r n u ti k o n ta k te .
Z a m e n iti o p ru g u .
O č istiti k a p slu .
Z a m e n iti te č n o st u
u r e đ a ju p ro tiv trz a n ja .
Z a m e n iti izb a c ač e i
o č is titi od p rlj a v štin e
žleb o v e za izb acače.
Z a m e n iti o p ru g u .
U v rn u ti k a p s lu u r a v ­
n i sa p o v rš in o m d a n ­
c eta .
167
 1 2
Z a tv a ra č se p o sle
o p a ljiv a n ja n e p o t­
p u n o o tv a r a (cev se
n ije v r a tila u p r e d ­
n ji položaj).
Z a tv a ra č se, p o sle
o p a ljiv a n ja , n e o t­
v a ra .
P r i ru č n o m o tv a r a ­
n ju z a tv a ra č se n e
o tv a ra .
P r i ru č n o m o tv a r a ­
n ju z a tv a ra č se t e ­
ško o tv a ra .
168
I 3
O g re b o tin e (risevi) n a
ra d n im p o v rš in a m a t e ­
la z a tv a ra č a ili z a d -
n ja k a ili za g la v ij iv a -
n je te la z a tv a ra č a u s -
led d e fo rm a c ije d a n -
ceta .
Is tro š e n o s t d o d irn ih
p o v rš in a z a d n je g p re -
s e k a v r e te n a i g la v e
p o lu a u to m a ta .
Z a se k o tin e (risev i) ili
slič n a o šte ć e n ja na
u b rz a č u p o lu au to m ajta
ili slo m lje n a o p ru g a
k o ja p o tis k u je u b r -
zač p o lu a u to m a ta , u s -
led čeg a se v re te n o n e
o s la n ja n a u b rz a č p o ­
lu a u to m a ta .
S lo m lje n a ili o sla b ila
o p ru g a p o lu a u to m a ta .
S lo m lje n ili is tro š e n
v r h b ra v e ru čice.
P o lo m lje n a k o tr lja č a
la k ta s te p oluge.
G la v e v ijk a iz išle iz­
v a n p o v rš in e te la z a ­
tv a ra č a .
A k o se z a tv a ra č n e
m ože o tv o riti ru č n o ,
n a u sm e riv a č te la z a ­
tv a r a č a p o 3 ta v iti d r v e ­
n u g re d ic u i u d a r a j u ­
ći ček ićem , uz je d n o -
v re m e n o p r itis k a n je
n a ru č ic u z a tv a ra č a ,
o tv o riti z a tv a ra č , a n a ­
k o n to g a tu rp ijo m ili
b ru s n im p a p iro m is -
tr u g a ti o g re b o tin e .
Z a g la v lje n o d a n c e iz ­
b iti p ik e to m č e tk e č i-
stilice.
Z a m e n iti p o lu a u to m a t.
O č istiti p rlja v š tin u ,
p o ra v n a ti rise v e i o š­
te ć e n ja ili z a m e n iti
o p ru g u .
Z a m e n iti o p ru g u .
S k in u ti ru č ic u i z a m e ­
n iti je ili d o v a riti is­
tr o š e n i v r h b ra v e r u ­
čice.
Z a m e n iti la k ta s tu p o ­
lu g u .
Z a v rn u ti v ijk e do k r a ­
ja , z a k u c a ti s v a k i v i­
ja k i tu r p ijo m is tr u -
g a ti is p u p č e n je n a p o ­
v rš in i te la z a tv a ra č a .
 1 I 2 3
O g re b o tin e ili o šte ć e ­
n ja n a ra d n im p o v rš i­
n a m a te la z a tv a ra č a ,
n a la k ta s to j p o lu zi i
n a n jih o v im le ž ištim a
u z a d n ja k u cevi.
D an ce se n e iz b a ­ V elik o tr e n je zbog n e ­
c u je en erg ičn o . d o v o ljn e p o đ m a z a n o s-
ti č a u ra k o le v k e .
M ali p r itis a k u p o v r a t­
n ik u .
Z a p rlja n o s t le ž išta m e ­
tk a o sta c im a b a r u ta ili
fle g m a tiz a to ra .
Is h a b a n e ili p o lo m lje ­
n e p o v rš in e k o je d rže
izb acače.
Z a g la v ljiv a n je te la z a ­
tv a r a č a u sle d d e fo rm a ­
c ije d a n c e ta .
Is k riv lje n o s t izb ac ača.
T elo z a tv a ra č a se O p ru g e p o tisk iv a č a iz­
n e z a d rž a v a u o t­ b a c a č a o sla b ile ili p o ­
v o re n o m p o lo žaju . lo m lje n e .
P o v ije n o s t izb acača.
P ri o tv a r a n ju z a t­ P o lo m lje n a ili o sla b i­
v a ra č a u d a ra c n e la u d a r n a o p ru g a.
za p in je .
U lu b lje n e d o d irn e p o ­
v rš in e z a p in ja č e i o k i­
dača.
U lu b lje n e d o d irn e p o ­
v rš in e u d a ra c a i v r h a
z a p in ja č e .
Iz v a d iti te lo z a tv a ra č a
i p o m o ću tu r p ije ili
b ru s n o g p a p ir a s k in u ­
ti d e lo v e m e ta la sa
te la z a tv a ra č a , la k ta -
ste p o lu g e i n jih o v ih
le ž išta u z a d n ja k u .
P o d m a z a ti č a u re ko­
lev k e.
P r o v e r iti p ritis a k u
p o v ra tn ik u .
O č istiti le ž ište m e tk a .
Z a m e n iti izbacače.
O tv o riti z a tv a ra č d r­
v e n o m g red ico m .
Z a m e n iti izbacače.
O tv o riti z a tv a ra č i r u ­
čicom g a d rž a ti u o t­
v o re n o m p o lo ž a ju a
n e k o m p o lu g o m p o ti­
s n u ti izb acače, p a ako
o p ru g e p o tisk iv a č a iz ­
b a c a č a n e p ritis n u iz­
b a c a č e o n d a ih z a m e ­
n iti.
Z a m e n iti izbacače.
Z a m e n iti o p ru g u .
Z a m e n iti z a p in ja č u i
okid ač.
N e ra v n e p o v rš in e n a
u d a ra č u is tru g a ti tu r ­
p ijo m ili b ru s n im p a ­
p iro m : z a p in ja č u z a ­
m e n iti.
169
 1 2
P r i o tv a r a n ju z a t­
v a ra č a n e u v la č i se
v rh u d a rn e igle
(u v la č e n je tr e b a d a
b u d e u g ra n ic a m a
od 0,5— 1,5 m m ).
N e dolazi do okicla-
n ja u d a ra c a .
R u čica ru č n o g o k i­
d ača n e v ra ć a se u
p o č e tn i p o lo žaj.
N e p ra v ila n r a d d e-
lo v a za p o n o v n o z a ­
p in ja n je .
N e p ra v ila n r a d u s -
m e riv a č a p ro je k tila .
L a g a n je m e tk a .
170
P o lo m lje n a ili o sla b ila
u d a r n a o p ru g a .
P o lo m lje n a ili p o v ije ­
n a lis n a ta o p ru g a.
P o lo m lje n a u d a r n a o p ­
ru g a .
P o lo m lje n a ili o sla b ila
o p ru g a o k id ača .
P o lo m lje n a ili o sla b ila
o p ru g a za p o n o v o z a ­
p in ja n je .
P o lo m lje n a ili is te g n u ­
t a o p ru g a u sm e riv a č a .
N e p o lđ a p a n je u n u tr a š ­
n jih p o v rš in a u s m e ri­
v a č a i le ž išta m e tk a .
P o lo m lje n a za k a č k a .
P o lo m lje n a ili p o v ije ­
n a u d a r n a ig la ili o s­
la b ila u d a r n a o p ru g a.
P o lo m lje n a u d a r n a o p ­
ru g a .
P o lo m lje n a ili o sla b ila
lis n a ta o p ru g a .
G arež n a k o n ta k tu te -
la z a tv a ra č a .
3
Z a m e n iti o p ru g u .
Z a m e n iti lis n a tu op­
ru g u .
O tv o riti i z a tv o r iti z a ­
tv a ra č , iz v rš iti o k id a -
n je i ak o se n e č u je
k a r a k te r is tič a n zvuk
o n d a z a m e n iti u d a rn u
o p ru g u .
P o k u š a ti n e k o lik o p u ta
sa b lo k ira n je m i r a -
z b lo k ira n je m ru č n o g
o k id a č a p a ak o i d a lje
n e o k id a, z a m e n iti o p ­
ru g u .
Z a m e n iti o p ru g u .
Z a m e n iti o p ru g u .
P o d e siti p o k la p a n je
u n u tr a š n jih p o v rš in a
u sm e riv a č a .
Z a m e n iti za k a č k u .
P re g le d a ti u d a r n u ig ­
lu (ubod tre b a d a b u ­
d e 2—-2, 42 m m ); z a ­
m e n iti u d a r n u iglu ;
o p ru g a u slo b o d n o m
p o lo ž a ju tr e b a d a b u ­
d e d u žin e 98 m m i v i­
še; z a m e n iti o p ru g u .
Z a m e n iti o p ru g u
Z a m e n iti o p ru g u
O č istiti garež.
 1 2
T e č n o st c u ri p o re d
z a p tiv a č a k o čn ice i
p o v ra tn ik a .
T e č n o st c u ri k ro z
čep kočn ice.
T e č n o st c u ri k ro z
z a p tiv n i v e n til p o ­
v ra tn ik a .
T rz a n je du že od
d ozvoljenog.
N aglo v ra ć a n je ce-
vi.
S lo bodno p o m e ra -
n je p o k a z iv a č a d u ­
žin e tr z a n ja .
3
N ed o v o ljn o p rite g n u ti P r ite g n u ti za p tiv a č e.
z a p tiv a č i.
Is h a b a n o s t ili o šte ć e - P r ija v iti k v a r ra d io n i­
n o st za p tiv a č a . ci.
N ed o v o ljn o p r ite g n u ti P r ite g n u ti čep.
čep.
O šteć e n z a p tiv n i p r s ­ P o s ta v iti n o v i z a p tiv ­
te n . n i p rs te n .
N ed o v o ljn o p r ite g n u t P rite g n u ti v e n til.
v e n til.
K o n u s z a p tiv n o g v e n ­ Iz v rš iti o p ra v k u v e n -
tila n e p ra v iln o leži u tila - z a m e n iti n e is p ra ­
sv o m ležištu . v a n v e n til.
N ed o v o ljn o p rite g n u t P rite g n u ti n a v r tk u
z a p tiv a č u r e đ a ja v e n ­ u r e đ a ja v e n tila .
tila .
S lo m lje n a ili o slo b o ­ Z a m e n iti o p ru g u .
đ e n a o p ru g a p o k a z iv a ­
ča tr z a n ja .
N em a z a z o ra iz m e đ u P r ija v iti kvar ra d io ­
p o k a z iv a č a tr z a n ja i nici.
z a d n ja k a .
M alo te č n o s ti u k o č ­ A k o se tr z a n je n e p o ­
nici. v e ć a v a , n a s ta v iti g a ­
đ a n je .
N e d o v o ljn o te č n o s ti u D o liti te č n o st.
k o čn ici.
V iša k te č n o s ti ili p r i ­ R e g u lisa ti k o lič in u t e ­
tis k a u p o v ra tn ik u . č n o sti ili p r itis a k u
p o v ra tn ik u .
O šte ć e n je g u m e n ih o d ­ Z a m e n iti o d b o jn ik e .
b o jn ik a n a k o lev ci.
Is h a b a n o s t k o šu ljic e U p u titi k o č n ic u n a o p ­
k lip a k o č n ic e v ra ć a n ja . r a v k u — re m o n t.
P o lo m lje n a ili o sla b ila Z a m e n iti o p ru g u .
lis n a ta o p ru g a p o k a z i­
v a č a d u ž in e tr z a n ja .
171
 2) A utom at za punjenje topa

188. — Automat za punjenje topa (si. 106 i 107) elek tro

m ehaničkog je tipa sa konstantnim uglom p unjenja. N am enjen
je za autom atsko p u n jenje topa.

SI. 106 — Razmešiaj delova automata za punjenje

1 — d o n o s a č ; 2 — u r e đ a j za p o d iz a n je k a s e ta ; 3 — p o k lo p a c u r e đ a j a z a iz b a c i­
v a n j e d a n c e ta ; 4 — u r e đ a j z a iz b a c iv a n je d a n c e ta ; 5 — p r i k l j u č a k p o k lo p c a u r e ­
đ a ja z a i z b a c iv a n je d a n c e ta ; 6 — p o g o n r a m a ; 7 — p r i k l j u č a k u t v r d i v a č a o b r tn o g
t r a n s p o r t e r a ; 8 — u t v r đ i v a č o b r tn o g t r a n s p o r t e r a ; 9 — p o d o b r tn o g t r a n s p o r t e r a ;
10 — to č k ić ; 11 — r a n i; 12 — p o tp o r n i to č k ić ; 13 — p r s t e n g o r n ji ; 14 — p r s t e n d o ­
n j i ; 15 — č a š a ; 16 — k a s e ta ; 17 — z a h v a tili m e h a n iz a m .

K arak teristik e autom ata su sledeće: brzina o k retan ja o b rt­

nog tra n sp o rte ra je 70°/s, vrem e p u n jen ja jednog m etka je
8 s; im a dvostruki pogon — električni i ručni; donošenje m et­
ka je u razdelim a, i obezbeđuje p u n jen je topa 2— 8 pu ta u
m inuti.

172
 Glavni delovi automata za punjenje topa su: obrtni tra n ­
sporter, uređaj za podizanje kaseta, uređaj za h v atan je i izba­
civanje danceta, donosač m etka, elektrom ehanički utvrđivač
topa, uređaj za program iranje, razvodna k u tija, kom andni blok
autom ata, blok za popunu, pokazivač količine i v rste m unicije
i elektrom ontažni kom plet.

SI. 1 0 7 — Rcizmeštaj sklopova automata za punjenje

1 — k o n t a k t ; 2 — p o k a z iv a č ; '.i — k o m a n d n i b lo k ; 4 — k o n t a k t z a t v a r a č a ; 5 —
e le k t r o m e h a n i č k i u t v r đ i v a č ; 6 — k o n t a k t t r z a n j a ; 7 — r a z v o d n a k u t i j a ; 8 — b lo k za
p o p u n u ; 9 — u r e đ a j z a p r o g r a m i r a n j e ; 10 — e l e k t r o m a g n e t u t v r đ i v a č a ; 11 — u t v r ­
đ iv a č u r e đ a j a z a i z b a c iv a n je d a n c e ta ; 12 — u t v r đ i v a č u r e đ a j a z a p o d iz a n je k a s e ta .

(1) O b r t n i tr a n s p o r te r
189. — Obrtni transporter (si. 108) nam enjen je za smeš-
taj 22 m etka za top i njihovo donošenje do otvora za podiza­
nje kaseta. P ostavljen je na patosu tenka, a sastoji se od: ra-

173
m a, elektrom ehaničkog pogona, poda, m ehanizm a za z a tv a ra ­
nje otvora za podizanje kaseta, utvrđivača, ručnog pogona, po­
gonskog u ređ a ja i kaseta.

SI. 1 0 8 — Obrtni transporter

1 — r a m ; 2 — p o d ; 3 — m e h a n iz a m z a z a t v a r a n j e o tv o r a z a p o d iz a n je k a s e ta ;
4 — u re đ a j za p ro g ra m ira n je ; 5 — e le k tro m e h a n ič k i p o g o n ; 6 — ru č n i pogon;
7 — u ž e r u č n o g p o g o n a ; 8 — r u č ic a r u č n o g p o g o n a .

Ram obrtnog transportera (si. 109) služi za sm eštaj 22 k a­

sete. Izrađen je u vidu zavarene konstrukcije sa spoljnim i
u n u tra šn jim prstenom koji su m eđusobno spojeni cevim a. P ri­
čvršćen je pom oću vijaka za gornji venac pogonskog uređaja.
Elektromehanički pogon (si. 110) služi za o k retan je o b rt­
nog tran sp o rtera. Sm ešten je na podu tra n sp o rte ra i pričvršćen
pomoću vijaka za čašu pogonskog u ređaja. Sastoji re od: re-
duktora, dva zupčanika, elektrom otora i opružne sigurnosne
spojnice.
Pod obrtnog transportera služi za zatvaranje tra n sp o rte ra
sa gornje strane, i kao pod borbenog odeljenja. Z avarene je
konstrukcije, sastavljen od prstenova i listova. P ričvršćen je
na čaši pom oću vijaka.

174
 Mehanizam za zatvaranje otvora za podizanje Kaseta na-
m enjen je da zaštiti tra n sp o rte r od u p adanja stra n ih predm e­
ta u njega. Sm ešten je na otvoru za podizanje kaseta. Sastoji
se od dva poklopca, opruge, osovine i poluge.

SI. 1 0 9 — R a m obrtnog transportera

1 — n o s a č i; 2 — p o g o n s k i u r e đ a j ; 3 — s p o ljn i p r s t e n ; 4 — u n u tra š n ji p r s te n ;
5 — c e v i ; fi — k a s e t a .

Utvrđivač obrtnog transportera nam enjen je za u tv rđ iv a­

nje obrtnog tra n sp o rte ra u odnosu na m ehanizam za podizanje
kaseta. Obezbeđuje u tv rđ iv an je ram a obrtnog tra n sp o rte ra
posle njegovog o k retan ja na bilo koji broj celog kruga. Sm eš­
ten je na sredini pogonskog u ređaja, a učvršćen je u u n u tra š­
njem đelu čaše. Sastoji se od tela, poluge, opruge i elelctromag-
neta.
Ručni pogon obrtnog transportera (si. 111) nam enjen je
za o k retan je obrtnog tra n sp o rte ra ručnim putem . Sastoji se od
ručne kočnice utvrđivača obrtnog tra n sp o rte ra i ručnog po­
gona.
R učna kočnica utvrđivača obrtnog tra n sp o rte ra sm eštena
je na podu tran sp o rtera. Sastoji se od ručice, čeličnog užeta i
usm eravajućih točkica.
175
 Ručni pogon sastoji se od: ručice, stožera, izlaznog zup­
čanika i glave, koja je nasađena na stožer.

SI. 1 1 0 — Elektromehanički pogon

1 — l-e d u k to r ; 2 — z u p č a n ik ; 3 — e le k tr o m o to r ; 4 — o p r u ž n a
s ig u r n o s n a s p o jn ic a ; 5 — k u ć iš t e ; 6 — s p o jn ik .

Za o k retan je obrtnog tra n sp o rte ra ručnim pogonom po­

trebno je: otkočiti tra n sp o rte r povlačeći nagore polugu ručne
kočnice utvrđivača; okrenuti tra n sp o rte r ručicom ručnog po­
gona, pom erajući je gore-dole; i pri o k retan ju obrtnog tra n s-
176
po rtera pustiti polugu ručne kočnice utvrđivača i okrenuti
tra n sp o rte r ručicom ručnog pogona do njegovog u tv rđivanja.
Pogonski uređaj služi za elektrom ehaničko ok retan je tra n ­
sportera.
1 5

1 — r u č ic a ; 2 — s to ž e r ; 3 — iz la z n i z u p č a n ik ; 4 — g la v a ;
5 — p o lu g a ; 6 — s te z n i v i j a k .

Kaseta (si. 112) služi za sm eštaj pro jek tila i barutnog pu­
njenja. Sastoji se od m eđusobno zavarenih cevi, četiri opružna
držača i osovine za oslobođenje držača. U obrtnom tran sp o rteru
nalaze se 22 kasete.
Cevi kasete zajedno sa usm erivačem , koji je sm ešten u zad-
njaku, usm erav aju donošenje projektila i njegovo p u n jenje u
cev topa. G ornja cev služi da se u n ju postavi baru tn o punjenje.
Na njoj je sm ešten držač b arutnog p u n jen ja i zavarene ušice
12 177
 SI. 112 — Kaseta

l — g o r n j a c e v ; 2 — u š ic a ; 3 — d o n ja c e v ; 4, 7, 9 i 12 — o p r u ž n i d r ž a č i;
5 — p o lu g a ; 6 — v a ljč ić ; 8 — r u č ic a ; 11 — k r i l c a ; 10 i 13 — o g r a n ič a v a ju ć e
p lo č ic e .

178
pomoću kojih se kaseta zahvata pri podizanju i spuštanju. Do­
n ja cev služi da se u n ju postavi projektil. Na njoj se nalaze
tri držača koji služe za pridržavanje i u tv rđ iv an je projektila,
i to: držač za tren u tno-fugasne projektile; držač za k u m u lativ ­
ne projektile; i držač za potkalibarne projektile.
K asete se postavljaju u tra n sp o rte r izm eđu nosača ram a
i prid ržav aju se krilcim a.
Radi izvlačenja p rojektila pri p raž n jen ju kasete potrebno
je podići držače okrećući rukom osovinu pomoću ručice, a za
izvlačenje p u n jen ja tre b a osloboditi držač.

(2) Uređaj za podizanje kaseta

190. — Uređaj za podizanje kaseta (si. 114) nam enjen je
za podizanje kaseta na lin iju p u n jen ja topa ili popune kasete
i njihovo v raćan je u osnovni položaj —- ležište u obrtnom tra n ­
sporteru. U ređaj je pričvršćen na dva nosača, zavarena uz
zadnji deo kupole i sastoji se iz sledećih osnovnih sklopova:
nosača podizača kaseta, podizača kaseta, dva lanca, redulctora,
u ređ a ja za ručno podizanje kaseta, u ređ a ja za kočenje i kon­
taktnog uređaja.

1 — p e s n ic a ; 2 — v i l j u š k a ; 3 — te lo ; 4 — n a v l a k a ; 5 — v r e te n o ;
6 — p r it is k iv a č ; 7 — o p r u g a ; 8 — o p r u ž n i o s lo n a c ; A — p lo č ic a
p r i t i s k i v a č a ; B — s te z n ic i p r it is k iv a č a .

179
 Nosač podizača kaseta nam enjen je da obezbedi vođenje
podizača kaseta a sastavljen je od dve podešavajuće letve, dve
obloge, zadnjeg zida i prirubnice. Na letvam a nosača su k an a­
li, po kojim a se na točkićim a kreću lanci i hvatač.

SZ. 1 1 4 — Uređaj za podizanje kaseta

1 — e le k t r o m o t o r ; 2 — p r i k l j u č a k e le k t r o m a g n e t n e k o č n ic e ; 3 — k o n t a k t n i u r e ­
đ a j; 4 — r e d u k t o r ; 5 — e l e k t r o m a g n e t n a k o č n ic a ; 6 — n o s a č p o d iz a č a k a s e ta ;
7 — p r i r u b n i c a ; 8 — p o d e š a v a ju ć a le tv a ; 9 — z a d n j i z id ; 10 — o b lo g a ; 11 — o s lo ­
n a c ; 12 — h v a t a č ; 13 — n o s a č ; 14 — p lo č ic a ; 15 — r u č ic a u r e đ a j a z a r u č n o p o d i­
z a n j e k a s e t a ; 16 — k o č e ć i d is k ; 17 — la n č a n i p r e n o s n ik ; 18 — p o lu g a ; 19 —
u t v r đ i v a č ; 20 — k o č e ć i d is k ; 21 — o s lo n a c .

Podizač kaseta (si. 113) nam enjen je da p rihvati kasetu iz

obrtnog tran sp o rtera, podigne je na liniju p u n jen ja ili popu­
ne, a zatim v ra ti u prvobitni položaj — u obrtni tran sp o rter.
Sastoji se iz tela, pritiskivača, dve viljuške, opružnih oslonaca,
pesnice, opruge i vretena.
Dva lanca služe za podizanje podizača kaseta usm erava-
jućim kanalim a nosača u ređ a ja za podizanje kaseta. Lanci se
pokreću pomoću lančanika reduktora.
180
 Reduktor je nam enjen da sm anji broj o b rtaja elektrom o­
tora i poveća obrtni m om enat, a tim e obezbedi dovoljnu silu
za podizanje kaseta. Sastoji se od kućišta, sklopa zupčanika i
osovine.
Uređaj za ručno podizanje kaseta je nam enjen za ručno
podizanje kaseta na liniju p u n jen ja ili popune i njihovo v ra ­
ćanje u osnovni položaj. P ostavljen je na desnoj stran i držača
u ređ a ja za podizanje kaseta. Sastoji se iz ručice sa kašikom ,
prenosnog lanca, kočećeg diska, utvrđivača, poluge i p rik lju č­
ka elektrom agnetne kočnice.
Uređaj za kočenje je nam enjen za kočenje lanca podizača
kasete u 3 nivoa i to: na uglu za popunu kasete, na uglu za
p u n jenje topa projektilom i na uglu za p u n jen je topa baru tn im
punjenjem .
Sm ešten je na izlaznom v ratilu red u k to ra i sastoji se od
elektrom agnetne kočnice i kočećeg diska.
Kontaktni uređaj nam enjen je da obezbedi rad m ikropre-
kidača za uključivanje i isključivanje elektrom agneta u ređ aja
za kočenje i p red aju signala u razvodnu k u tiju za u p rav ljan je
autom atom punjenja.

(3) U r e đ a j za h v a ta n j e i i z b a c iv a n je d a n c e ta
191. — Uređaj za hvatanje i izbacivanje danceta nam e­
n jen je za hv atan je danceta posle opaljenja i njegovo izbaci­
v an je iz tenka. U ređaj se sastoji iz sledećih delova: ram a sa
hvatačem , pogona ram a, oslonca danceta i poklopca za izba­
civanje danceta.
Kam sa hvatačem služi za h v atan je danceta posle opalje­
n ja m etka, a sastoji se od ram a, hvatača, usm erivača i izbaci-
vača.
Pogon rama služi za podizanje i spuštanje ram a, a sastoji
se od pužnog red u k to ra sa nazubljenom polugom, torzione op­
ruge, poluge i spone.
Oslonac danceta je nam enjen da zadrži dance u ram u po­
sle njegovog izbacivanja iz b a ru tn e kom ore, i šarnirno je vezan
za b ran ik topa. Sastoji se iz ploče, elektroprekidača koji signa­
lizira da se dance nalazi u hvataču, vijka, lisnate opruge i kon­
takta.
Poklopac za izbacivanje danceta nam enjen je da obezbedi
izbacivanje danceta iz tenka. Pričvršćen je šarnirno na krovu
kupole, a sastoji se iz poklopca, spone, poluge, torzione osovi­
ne, red u k to ra i elektrom otora.
181
 (4) Donosač m etka
192. — Donosač metka (si. 115) nam enjen je za donošenje
elem enata m etka iz kasete u ležište m etka cevi topa. Sm ešten
je na dnu u d u b ljen ja zadnjeg dela kupole tenka. Sastoji se od
kućišta, lanca, red u k to ra i dvosm ernog elektrom otora.

SI. 115 — Donosač metka

1 — re d u k to r; 2 — d v o s m e rn i e le k tro ­
m o to r ; 3 — k u ć iš t e ; 4 — is p u s t; 5 — p o ­
k lo p a c ; 6 — n a v r t k a ; 7 — la n a c s a z a s ­
to r i m a ; 8 — k o n t a k t n i u r e đ a j .

Kućište je nam enjeno za sm eštaj lanca. Izrađeno je od

zavarenih elem enata i postavljeno iznad reduktora.
Lanac služi za ubacivanje p rojektila i barutnog p u n jen ja
u ležište m etka cevi topa. G urajućeg je tipa i sastoji se od šar-
nirno spojenih spoljašnjih i u n u tra šn jih elem enata, osovina i
valjčića.
Reduktor je nam enjen da poveća obrtni m om ent elek tro ­
m otora koji je potreban za p ravilan rad lanca.
Dvosmerni elektromotor nam enjen je da preko reduktora
izvlači i uvlači lanac donosača.
182
 (5) Elektroviehanički utvrđivao topa
193. — Elektromehanički utvrđivač topa n am enjen je za
u tv rđ iv an je topa u zadatom uglu pun jenja. Sm ešten je na no­
saču u p rednjem delu kupole sa desne stran e topa. Sastoji se
iz tela i elektrom otora. Da ne bi došlo do oštećenja delova i
zaglavljivanja m ehanizm a, ugrađena je sigurnosna spojka.

(6) U r e đ a j za p r o g r a v iir a n je
194. — Uređaj za programiranje (si. 116) nam enjen je za:
registraciju v rste i b roja m etaka u obrtnom tran sp o rteru ; re ­
g istraciju praznih kaseta u obrtnom tra n sp o rte ru ; inform aciju

SI. 116 — Uređaj za programiranje

1 — p o k lo p a c ; 2, 3 i 4 — t a s t e r i ; 5 — p o k lo p a c s a u tv r đ i v a č e m ;
6 — k o n t a k t n i p r s te n o v i; 7 — k liz a č i s a k o n t a k t i m a ; 8 — u r e đ a j
z a b r i s a n j e ; 9 — k u ć iš t e .

o podilaženju kasete (pune ili prazne), otvoru za podizanje k a­

seta i inform aciju o kočenju i zaustav ljan ju obrtnog Transpor­
tera. U ređaj je postavljen i pričvršćen na reduktoru pogona
obrtnog tra n sp o rte ra i sastoji se iz tela i poklopca.
U telu su sm ešteni, rotor sa 22 klizača i disk sa kontaktnim
prstenovim a. Na poklopcu u ređ a ja sm ešten je m ehanizam za
ručno prebacivanje klizača koji se sastoji iz: tri taste ra KM
183
(K), PK (B) i TF (O), prenosnika, potiskivača i elektrom agnet-
nog utvrđivača. Na unutrašnjoj stra n i poklopca pričvršćen je
elektrom agnet za prebacivanje klizača u isključen položaj —
»PRAZNO« (»IIK 1 nyC T O «).

(7) R a z v o d n a k u t ija
195. — Razvodna kutija n am enjena je za sm eštaj elem e­
n a ta u p rav ljan ja u ređ a ja autom ata pu n jen ja, koji služe za da­
vanje signala za u p rav ljan je redosledom rada izvršnih m eha­
nizam a autom ata p unjenja. Sm eštena je na podu obrtnog tra n ­
spo rtera sa desne strane, ispod topa na telu k u tije nalaze se
šest priključnica obeležene od Š (IH) — 1 do S (III) — 6.

(8) K o m a n d n i b lo k a u to m a ta
196. — Komandni blok automata (si. 117 i 118) služi za
u p rav ljan je uređ ajem autom atskog p u n jen ja topa u autom at­
skom, poluautom atskom i režim u popuna — p ražnjenje o b rt­
nog tran sp o rtera. Sm ešten je ispod pred n je ploče nišanske
sprave.

T-72 M -84
SI. 1 1 7 — K o m a n d n i hl ol c a u t o m a t a

1 — p r e k l o p n i k v r s t e m e tk a ; 2 i 3 — s ig n a l n e s ija lic e ; 4 — p r e k id a č r e ž im a r a d a ;
5 — t a s t e r z a u k l j u č i v a n j e a u t o m a t a ; 6 — č e p z a p o d e š a v a n je p o te n c io m e t r a .

Sastoji se od tela na kom e su sm ešteni: preklopnik izbora,

v rste m etka i režim a popune obrtnog tran sp o rtera, signalna si­
jalica režim a ručnog rada, signalna sijalica p risustva danceta

184
u hvataču, i prekidač izbora režim a rad a autom ata i blokira­
n ja SU V -stabilizatora. Sa donje stran e nalaze se ta ste r za
uključivanje autom ata p u n jen ja i navojni čep za podešavanje
potenciom etra indikatora b roja m etaka u obrtnom tra n sp o r­
teru.

T -72 M -84
SI. 1 1 8 — Blok za p o p u n u

1 — k u t i j a ; 2 — p o k lo p a c ; 3 — t a s t e r u r e đ a j a z a p r o g r a m i r a n j e ; 4 — p r e k id a č
re ž im a r a d a ; 5, 10 i 11 — s ig n a l n e s ija lic e ; 6 — t a s t e r e le k tr o m e h a n i č k o g u t v r đ i -
v a č a to p a ; 7 — p r e k id a č iz b a c iv a n ja d a n c e ta : 8 — p r e k i d a č r a m a h v a t a č a d a n -
c e ta ; 9 — p r e k i d a č e l e k t r o m o t o r a d o n o s a č a m e tk a .

(9) B lo k za p o p u n u
197. — Blok za popunu (si. 118) nam enjen je za up rav lja­
nje u ređ ajem autom atskog p u n jen ja topa za vrem e popune-
-p ražn jen ja i ručnog p u n jen ja topa. Sm ešten je u kupoli te n ­
ka desno od kom andira. Sastoji se od k u tije i poklopca.
Na k u tiji su sm ešteni sledeći elem enti: ta ste r za uvođenje
inform acije u uređaj za p ro g ram iran je o rasterećenosti kase­
185
te, »ISPRAŽNJENO« (»PA 3rpy>K EH O «); prekidač izbora re ­
žim a rada autom ata i b lokiranja SU V -stabilizatora »AUT-
-RUČ-PRAŽ« (»A B T -P yH -P A 3F P «); signalna sijalica režim a
ručnog rada; ta ste r za oslobođenje topa od elektrom ehaničkog
atvrđivača »KOČNICA« (»CTOIIOP«); prekidač za uk lju či­
v an je autom atskog ili ručnog izbacivanja danceta »DANCE-
-AUT-RUČ« ( » n O flflO H -A B T -P y tI«); prekidač za podizanje i
spuštanje ram a hvatača danceta »RAM-IZBAC-POČETAK«
(»PAM KA-BBIBPOC-M CXO^«); prekidač za u k ljučivanje e-
lektrom otora donosača »DON-NAP-NAZ« (»DOC-B-H«;) sig­
n alna sijalica podilaska kasete sa izabranom vrstom m etka do
otvora za p ražn jen je kasete pri ručnom p u n jen ju topa »STOP
OT« (»CTOn BT«); i signalna sijalica sprem nosti za rad u re ­
đaja za autom atsko p u n jen je topa »SPREMAN AP« (»TOTOB
A3«).
Deo ovih elem enata sm ešten je ispod poklopca sa n a tp i­
som »POMOĆNI NAČ. RADA« (»ABAPMUHO«). Ispod pok­
lopca sa u n u tra šn je stran e pričvršćena je tablica sa kratkim
uputstvom o redosleđu rada i izbacivanju danceta pri ručnom
p u n jen ju topa.

(10) P o k a z h m č k o ličin e i v r s t e m u n ic ije

198. — Pokazivač količine i vrste municije (si. 119) na-
m enjen je za očitavanje b ro ja i v rste m etaka, kao i prazn ih ka-

T -72 M -84
SI. 119 — Pokazivač količine i vrste municije

186
seta u obrtnom tran sp o rteru . P ričvršćen je na nosaču u k u ­
poli sa leve strane.
Kao pokazivač vrste i broja m etaka koristi se m iliam per-
m eta r sa specijalnom skalom. Broj m etaka određuje se pos­
tav ljan jem preklopnika izbora vrste m etaka na kom andnom
bloku autom ata u odgovarajući položaj — TF (O), PK (B) ili
KM (K), a količina praznih kaseta u položaj »POPUNA«
(»3Arp«).
Pokazivačem se neposredno može odrediti količina punih
i praznih kaseta samo ako njihov broj ne prelazi 11. Ako je u
obrtnom tra n sp o rte ru napunjeno više od 11 m etaka iste vrste,
tad a se njihov broj određuje kao razlika od 22 i zbroja ostale
dve v rste m etaka i praznih kaseta.

(11) E le k tr o m o n ta ž n i k o m p l e t
199. — Elektromontažni komplet je nam enjen da poveže
sve sklopove u ređ a ja u jed n u celinu i omogući njihov rad. Sa­
stoji se od električnih provodnika i 18 k ra jn jih prekidača.

(12) R a d a u to m a ta z a p u n j e n j e to p a
200. — Rad autom ata počinje sa pritiskom na taste r »AP-
-U K LJ.« (»A3-BKJI«) na kom andnom bloku autom ata, kada
je obrtni tra n sp o rte r popunjen m unicijom , i on se počinje o-
k retati. P ri nailasku kasete sa odabranom vrstom m etka na
otvor za podizanje kaseta obrtni tra n sp o rte r se zaustavlja i
koči. Istovrem eno, sa okretanjem obrtnog tra n sp o rte ra top do­
lazi na ugao p unjenja, zaustavlja se i u tv rđ u je elektrom eha­
ničkim utvrđivačem .
U procesu kočenja obrtnog tran sp o rtera, pri utvrđenom
topu podiže se ram . Posle zau stavljanja obrtnog tran sp o rtera,
pri podignutom ram u (ih njegovom k re ta n ju nagore) podiže
se kaseta sa m etkom na nivo donošenja p rojektila i u tom po­
ložaju se zaustavlja. N akon ovoga, lanac đonosača, donosi pro­
jek til ii ležište m etka, a zatim se vraća u početni položaj. Isto­
vrem eno, pri k ra ju donošenja projektila, otvara se poklopac
za izbacivanje danceta, izbacuje se dance, zatv ara se poklopac
i potiskuje klizač odabrane vrste m unicije u u ređ a ju za pro­
g ram iranje na kontaktni p rsten — prazno.

187
 Posle v raćan ja lanca đonosača u početni položaj, spušta se
kaseta na nivo donošenja barutnog p unjenja. Po zaustavljanju
kasete, đonosač donosi b arutno p u n jen je u b a ru tn u kom oru to­
pa, zatvarač se zatvara, a lanac donosača vraća u početni po­
ložaj. P razna kaseta zajedno sa ram om vraća se u početni polo­
žaj, a top se oslobađa utvrđivača i odvodi na lin iju gađanja.
Ciklus p u n jen ja je tim e završen i top je sprem an za opaljenje
m etka.
(13) R e ž i m i ra da a u to m a ta
201. — Pre početka rada autom ata za pun jen je topa u bilo
kom režim u rada, kao i pri proveri njegovog rada, priprema se
automat za rad, i tada treb a obaviti sledeće radnje: prekon-
trolisati ispravnost svih prekidača-osigurača; uklju čiti sve pre-
kidače-osigurače, sem prekidača-osigurača »AP-UPR« (»A3-
-y n P « ) na razvodnoj tabli kom andira i »EL. OKID.« (»EJI.
C nyC K «) na razvodnim tablam a kom andira i nišandžije; pre-
klopnik vrste m etka na kom andnom bloku autom ata postaviti
u položaj »ISKLJ.« (»BBIKJI«); prekidač režim a rada »AUT-
-RUČ« (» A B T -P y cI«) n a kom andnom bloku autom ata i bloku
za popunu postaviti u položaj »AUT« (»ABT«); prekidač »DAN­
CE« (»nO/UJOH«) na bloku za popunu postaviti u položaj
»AUT« (»ABT«); p roveriti da li je poluga utvrđivača u ređ a ja
za podizanje kaseta oslobođena od svog utvrđivača i potisnuta
prem a reduktoru; p roveriti da li se ram u ređ aja za izbaciva­
nje danceta nalazi u donjem položaju i da li naleže na oslonac,
a poklopac dugm adi na u ređ a ju za p rogram iranje da li je za­
tvoren; p roveriti da li su poklopci m ehanizm a za zatvaranje
otvora za podizanje kaseta zatvoreni; spoljašnjim pregledom
proveriti da nem a stra n ih predm eta na i u obrtnom tra n sp o r­
teru, koji bi sm etali njegovom ok retan ju i u k ljučiti prekidač
za m asu i osvetlenje na radnim m estim a članova posade.
202. — Radi lakše i bezbeđnije popune potrebno je pripre-
miti obrtni transporter, pri čemu tre b a obaviti sledeće radnje:
otvoriti i u tv rd iti poklopce otvora kom andira i nišandžije; ski­
nuti sedište kom andira i naslon sedišta nišandžije; zaokrenuti
naslon sedišta kom andira tenka; dati topu m aksim alnu depre­
siju; o krenuti i ukočiti PAM na levu bočnu stranu; okrenuti
tu re lu kom andira tenka do oslonca; očistiti poklopac u ređ aja
za pro gram iranje; zatvoriti luk vozača i uključiti masu.
 203. — Režim automatskog punjenja topa prim en ju je se
pri uključenom i isključenom SU V -stabilizatoru.
Da bi se izvršilo automatsko punjenje topa sa uključenim
SUV-stabilizatorom potrebno je u rad iti sledeće: p riprem iti
autom at za rad (t. 201); postaviti zaštitne ograde kom andira i
nišandžije u radni položaj; uključiti prekidače-osigurače »EL.
OKID« (»EJI. CHyCK«) na razvodnim tablam a kom andira i
nišandžije; postaviti prekidače režim a rada »AUT-RUČ« (»ABT-
-PyH «) na kom andnom bloku i bloku za popunu u položaj
» ru C « (»pyn«) ; ručno otvoriti zatvarač topa; pro v eriti da u
cevi topa nem a stra n ih predm eta; postaviti prekidače režim a
rada »AUT-RUČ« (»A B T -P yxI«) na kom andnom bloku, i bloku
za popunu u položaj »AUT« (»ABT«); uklju čiti prekidač-osi-
gurač »AP-UPR« (»A 3-yiIP «) na razvodnoj tabli kom andira,
pri čem u se na bloku za popunu pali signalna sijalica »SPRE­
MAN AP« (»rOTOB A3«); postaviti preklopnik v rste m etka
na kom andnom bloku u položaj koji odgovara odabranoj vrsti
m unicije i p ritisn u ti ta ste r »A P-U K LJ« (»A3-BKJI«) u ko­
m andnom bloku autom ata. Nakon ovoga, top se autom atski
dovodi na ugao p u n jen ja i u tv rđ u je elektrom ehaničkim u tv r-
đivačem.
Pri isključenom SUV-stabilizatoru neophodno je spravom
za ručno davanje nagiba cevi topa dovesti top na ugao p u n je­
nja do njegovog utvrđivanja.
Posle p u n jen ja top se autom atski oslobađa utvrđivača i
odvodi na lin iju gađanja, a u vidnom polju nišanske sprave
pali se signalna sijalica »GOTOV AP« (»TOTOB A3«), što zna­
či da je top sprem an za opaljenje.
Nakon opaljenja, da bi se ostvario sledeći ciklus punjenja,
potrebno je postaviti preklopnik vrste m etka na kom andnom
bloku autom ata na odgovarajuću v rstu m unicije, a zatim po­
novo p ritisn u ti dugm e »AP. UKLJ« (»A3-BKJI«).
204. — Režim poluautomatskog punjenja topa prim enju­
je se kada iz bilo kojih razloga nije moguće autom atsko p u n je­
n je topa.
Poluautomatsko punjenje izvodi se pri uključenom ili is­
ključenom SUV-stabilizatoru, na m estu ili u pokretu, na sle­
deći način: postaviti prekidače režim a rada »AUT-RUČ«

189
(»A B T -PyxI«) na kom andnom bloku i bloku za popunu u po­
ložaj »RUČ« (» P y tI«), pri čemu se pali zelena signalna sijalica
n a oba bloka; ručno otvoriti zatvarač topa; isključiti prekiđač-
-osigurač »AP-UPR« (»A3-yiTP«) na razvodnoj tabli kom an­
dira; postaviti preklopnik v rste m etka na kom andnom bloku vi
položaj koji odgovara izabranoj v rsti m unicije; postaviti pre-
lddač »RAM« (»PAMKA«) na bloku za popunu u položaj »IZ-
BAC« (»BBIBPOC«) i držati ga u tom položaju (ako je u k lju ­
čen SU V -stabilizator top će sam doći na ugao p unjenja, a pri
isključenom SU V -stabilizatoru, ručno dovesti top na ugao p u ­
njenja); po u tv rđ iv a n ju topa, podizanju ram a i izbacivanju
danceta otpustiti prekidač »RAM« (»PAMKA«) n a bloku za
popunu; otkočiti obrtni tra n sp o rte r i okrenuti ga ručno dok ne
zasvetli signalna sijalica »STOP OT« (»CTOII BT«) na bloku
za popunu; pustiti ručicu utvrđivača obrtnog tra n sp o rte ra i
ručno okretati tra n sp o rte r dok se ne ukoči; u ključiti ručni po­
gon u ređ a ja za podizanje kaseta; podići kasetu na lin iju za pu­
n jen je p rojektila i učv rstiti polugu ručnog pogona; proveriti
da li je p rojektil u sm eren ka ležištu m etka; uključiti prekidač
»DON« (»,HOC«) na bloku za popunu u položaj »NAP« (»B«) i
držati ga dok se projektil ne napuni, a zatim ga o tpustiti u
početni položaj; ručno spustiti kasetu na lin iju donošenja pu­
n jen ja i u tv rd iti polugu; proveriti da li je p u n jen je usm ereno
k a ležištu m etka; ponovo u k ljučiti prekidač »DON« (»/fOC«)
na bloku za popunu u položaj »NAP« (»B«) i držati ga dok se
p u n jen je ne napuni i ne zatvori zatvarač topa a zatim ga otpus­
titi u početni položaj (u slučaju da je donosač neispravan, po­
m oću ručnog ubacivača g u rn u ti u ležište m etka p rojektil i p u ­
njenje); ručno spustiti kasetu u obrtni tra n sp o rte r i u tv rd iti
ručicu; isključiti ručni pogon u ređ a ja za podizanje kaseta; p re ­
kidač »RAM« (»PAMKA«) na bloku za popunu prebaciti u po­
ložaj »POČETAK« (»MCXO^«) i držati ga do spuštanja ram a
i oslobađanja topa od utvrđivača; i, postaviti prekidače reži­
m a rada »AUT-RUČ« (»ABT-PyH«) na kom andnom bloku i
bloku za popunu u položaj »AUT« (»AVT«), pri čem u se pali
signalna sijalica »GOTOV AP« (»POTOB A3«) u nišanskoj
spravi, što znači da je top sprem an za opaljenje. Ako se posle

190
p ostavljanja prekidača »RAM« (»PAMKA«) u položaj »POČE­
TAK« (»MCXO/i«) ne oslobodi top, posle spuštanja ram a po­
trebno je p ritisn u ti taste r »KOČNICA« (»CTOIIOP«) na blo­
ku za popunu.
205. — Režim ručnog punjenja topa m unicijom , razm eš-
tenom van obrtnog tra n sp o rte ra u tenku, p rim en ju je se u slu­
čaju da se top ne može puniti autom atski ili poluautom atski.
P ri tom e treb a koristiti tablicu redosleda izvlačenja m etaka iz
ležišta u tenku.
P u n jen je se izvodi na sledeći način: postaviti prekidač re ­
žima rada »AUT-RUČ« (»ABT-PyH «) na bloku za popunu u
položaj »RUČ« (» P y tI«), pri čemu se pali signalna sijalica na
bloku; ručno otvoriti zatvarač topa; izvaditi p rojektil iz n je ­
govog ležišta u tenku, ubaciti ga u ležište m etka i g u rati d r­
venom palicom do kraja; izvaditi p u n jen je iz njegovog ležišta
u tenku, ubaciti ga u ležište m etka i g u rati drvenom palicom
sve dok se zatvarač topa ne zatvori, postaviti prekidač režim a
rada »AUT-RUČ« (»ABT-PyH«) na bloku za popunu u polo­
žaj »AUT« (»ABT«), pri čemu se pali signalna sijalica »GOTOV
AP« (»rOTOB A3«) u nišanskoj spravi, što znači da je top
sprem an za opaljenje.
206. — Izbacivanje clanceta pomoću uređaja za izbaciva-
nje, izvodi se na sledeći način: postaviti prekidač režim a rada
»AUT-RUČ« (»ABT-PyH«) na bloku za popunu u položaj
»RUČ« 0>Pyt t«), pri čemu se pali signalna sijalica na bloku;
isključiti prekidač-osigurač »AP-UPR« (»A 3-yiIP «) na raz­
vodnoj tabli kom andira; prekidač »RAM« (»PAMKA«) na blo­
ku za popunu prebaciti u položaj »IZBAC« (»BBIBPOC«) do
izbacivanja danceta (ako ne radi SU V -stabilizator ručno do­
vesti top na ugao za punjenje) i prekidač »RAM« (»PAMKA«)
na bloku za popunu prebaciti u položaj »POČETAK« (»MC-
XO/i«) do potpunog spuštanja ram a.
207. — Ručno izbacivanje danceta izvodi se ako je neis­
pravan uređaj za izbacivanje danceta i to na sleckći način:
postaviti prekidač režim a rada »AUT-RUČ« (»ABT-PyH«) na

191
kom andnom bloku i bloku za popunu u položaj »RUČ« (»PyH«),
pri čemu se pale signalne sijalice na oba bloka; dovesti top na
ugao za punjenje; postaviti prekidač »DANCE« (»nO ^^O H «)
na bloku za popunu u položaj »RUC« (»PyH«); postaviti p re ­
kidač »RAM« (»PAMKA«) na bloku za popunu u položaj »IZ-
BAC« (»BHBPOC«) i držati ga dok se ran i ne podigne; odstra­
n iti dance rukom iz hvatača; prebaciti prekidač »RAM-< (»PAM ­
KA«) u položaj »POČETAK« (»MCXO^«) i držati ga dok se
ram ne spusti; postaviti prekidač »DANCE« (»nO^/J^OH«) na
bloku za popunu u položaj »AUT« (»ABT«) i postaviti p rek i­
dač režim a rada »AUT-RUČ« (»ABT-PyH«) na kom andnom
bloku i bloku za popunu u položaj »AUT« (»ABT«),
Ako hvatač nije uhvatio dance, prekidač režim a rada
»AUT-RUČ« (»ABT-PyH«) na bloku za popunu obavezno p re ­
baciti u položaj »RUČ« (»PyH«), rukom uzeti dance sa poda i
izbaciti ga iz ten k a ili postaviti na slobodno m esto u kupoli.
208. — Rad automata za punjenje proverava se samo po
moću školske i maketne municije, na sledeći način: prip rem iti
autom at za rad (t. 201); otkočiti i o krenuti tra n sp o rte r ručno
za 5— 6 kaseta; ručno podići dodavač u ređ aja za podizanje k a ­
seta sa kasetom na lin iju popune-pražnjenja; spustiti dodavač
sa kasetom u polazni položaj; osloboditi polužicu utvrđivača
u ređ a ja za podizanje kaseta, povlačeći p rsten utvrđivača p re ­
m a sebi, i potisnuti polužicu do reduktora; staviti u kasetu m a­
k etu punjenja; izvesti ceo ciklus p u n jen ja topa u režim u auto­
m atskog p u n jen ja (t. 203) sa uključenim SU V -stabilizatorom ;
isključiti prekidače-osigurače »EL-OKID« (»EJI. C IiyC K «) i
»AP UPR« (»A3 y iIP « ) na razvodnim tablam a nišandžije i ko­
m andira; isključiti SU V -stabilizator i otvoriti zatvarač i izvući
iz b a ru tn e kom ore m aketu p unjenja. Rad proveriti pritiskujući
po jed a n p u t ta ste r svake v rste p ro jek tila na u ređ a ju za pro ­
gram iranje.
U sklopu provere rada automata potrebno je povremeno
meriti momenat proklizavanja kvačila donosača metka, što ra­
de stručni organi.

192
 (14) Z a sto ji, k v a r o v i, u z ro c i i n a čin n jih o v o g o tk la n ja n ja
209. — Najčešće neispravnosti autom ata za p u n jen je topa
koje otk lan jaju članovi posade su sledeće:

N e isp ra v n o st U zro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja

1 2 3
N e s v e tli c rv e n a sig - P re g o re la sig n a ln a Z a m e n iti s ig n a ln u s i­
n a ln a s ija lic a » S P R E ­ sija lic a . ja lic u .
M A N A P« („rOTO B
A 3 ”) a n a v o đ e n je to ­
p a se o stv a ru je .

Ia k o je p re k lo p n ik P re g o re le sig n a ln e Z a m e n iti sig n a ln e si­

»A U T -R U Č « („A B T - sija lic e . ja lic e .
- P y H ”) n a k o m a n d ­
n o m b lo k u i b lo k u p o ­
p u n e u p o lo ž a ju »RUČ«
(„P yH “), n e sv e tle sig -
n a ln e s ija lic e »RUČ«
(„P y H ”) a to p se d o ­
v o d i u z o n u u g la p u ­
n je n ja .
P o sle o p a lje n ja m e t­ P re g o re la sig n a ln a Z a m e n iti s ig n a ln u 'si­
k a u h v a ć e n o je đ a n - sija lic a . ja lic u .
ce, s ig n a ln a s ija lic a
»DANCE« („nO flflO H ”)
n a k o m a n d n o m b lo k u
n e sv e tli, a c ik lu s p u ­
n je n ja se o d v ija n o r ­
m aln o .

P r i a u to m a ts k o m ili P re g o re la sig n a ln a Z a m e n iti s ig n a ln u s i­

p o lu a u to m a ts k o m re ­ sija lic a . ja lic u .
ž im u ra d a n e sv e tli
s ig n a ln a s ija lic a
» S T O P -O T « („C T O n
B T ”) n a b lo k u p o p u n e,
a c ik lu s se o d v ija n o r ­
m aln o .

N ak o n iz v rše n e p r i ­ P o lu g a u tv r đ iv a č a O slo b o d iti p o lu g u u t ­

p re m e i u k lju č iv a n ja u r e đ a ja za p o d iz a ­ v rđ iv a č a u re đ a j a za
a u to m a ta u r a d is k lju ­ n je k a s e ta n ije o s­ p o d iz a n je k a s e ta od
č u je se a u to m a ts k i o si­ lo b o đ e n a o sig u ra ča. o sig u ra č a i p o tis n u ti
g u ra č u tv r đ iv a č a u r e ­ je k a re đ u k to ru .
đ a ja za p o d iz a n je k a ­
s e ta n a ra z v o d n o j t a ­
b li k o m a n d ira .

13
193
 1 2
U re ž im u p o p u n a -p r a -
ž n je n je k a s e ta se p o ­
diže n a lin iju d o n o še ­
n ja p ro je k tila .
R a m u r e đ a ja za p o ­
d iz a n je k a s e ta n ije
p o tis n u t do o slo n ­
ca.
3
P o s ta v iti p re k id a č
»A U T -R U Č « („A B T -
-P y H “) n a b lo k u p o ­
p u n e u položaj »RUČ'<
( „ p y cI”); is k lju č iti o si­
g u ra č » A P -U P R «
( „ A 3 - y i I P ”); s p u s titi
k a s e tu ru č n im p u te m ;
p o tis n u ti o k v ir do o s­
lo n c a u k lju č u ju ć i p r e ­
k id a č »R A M -P O C E -
T A K -IZ B A C .« („P A M -
K A -M C X O fl-B B IE -
P O C ”) n a b lo k u p o p u ­
ne.

N e do lazi do u tv r đ iv a ­ Z a m a šć e n e ili z a p r ­ O tv o riti z a tv a ra č , is ­

n ja to p a n a u g lu p u ­
n je n j a (top p re trč a v a
u g a o p u n je n ja ).
lja n e k o n u sn e p o ­
v rš in e k lin a u tv r -
đ iv a č a i č a u re u to ­
pu.
k lju č iti S U V -s ta b iliz a -
to r i d a ti to p u m a k s i­
m a ln u e le v a c iju ; n a
b lo k u p o p u n e u k lju č i­
ti p re k id a č »AUT-
-RUĆ« („A B T -P y H ”)
u p o lo žaj »RUČ«
(„ P y tI ”) a p re k lo p n ik
»RAM« („PAM KA”) u
položaj » IZ B A O
(„BbIBPOC"); d o v e sti
to p n a u g a o p u n je n ja
do iz la sk a u tv r đ iv a č a
to p a ; d rže ć i p r e k lo p ­
n ik »RAM«
(„PAM KA”) u p o lo ž a ­
j u »IZBAC«
(„BBIBPOC”) is k lju č iti
o sig u ra č »EL. OKID«
(,,EJI. C n y C K ”) n a
ra z v o d n o j ta b li k o ­
m a n d ira ; o tp u s titi
p re k lo p n ik »RAM-
-IZBAC«; d a ti to p u
m a k s im a ln u e le v a c i­
ju ; o č is titi k o n u sn e
p o v rš in e u tv r đ iv a č a i
č a u ru u to p u , a z a tim
v r a t it i u tv r đ iv a č to p a
u o sn o v n i p o lo žaj u k ­
lju č iv a n je m a u to m a t­
sk o g o sig u ra č a »EL.
OKID«
(,,e j i . c n y c K ”).

194
 1 2
P u n je n je ne u la z i
k a se tu .
U re ž im u p o p u n e p ri
p o d ig n u to j k a s e ti n e
p o m e ra se ta s te r v r ­
s te m e ta k a n a u r e đ a ­
ju za p ro g r a m ir a n je .
P r i ra d u a u to m a ta u
re ž im u p u n je n ja n e o t­
v a r a se p o k lo p a c iz ­
b a c iv a n je d an c a ,
d a n c e o s ta je u h v a ta -
ču, a sig n a ln e sija lic e
»DANCE«
(„nOAAOH") n a k o ­
m a n d n o m b lo k u i
»GOTOV A P«
(„rO TO B A 3 ”) u v id ­
n o m p o lju n iš a n sk e
sp ra v e , sv e tle . E le k tr i­
č n a k o la o k id a n ja su
b lo k ira n a .
13 *
3
u D e fo rm isa n a k a se ta . C evi k a s e te is p ra v iti
č e k ić e m n a n a p ra v i.
N a ru š e n re d o s le d I s k lju č iti i p o n o v o u k ­
u k lju č e n ja re ž im a lju č iti a u to m a ts k i o si­
popune ( p r itis n u t g u ra č »AP-UPR«
ta s te r u p ro c e su p o ­ („ A 3 ~ y n P ”) i p o n o v o
d iz a n ja k a s e te ili p r itis n u ti d u g m e
n a p o n je m a n ji od »A P-U K LJ«
22 V). („ A 3 -B K JI”). A k o se
p o sle is k lju č e n ja i p o ­
n o v n o g u k lju č e n ja t a ­
s te r v r s te m e ta k a n e
o slo b o d i, p r e k in u ti p o ­
lu a u to m a ts k u p o p u n u ,
a r a d p ro d u ž iti u r u ­
č n o m re ž im u .
N ep o đ e šen m e h a n i­ B lo k ira ti to p i k u p o lu
z a m za iz b a c iv a n je p o s ta v lja n je m p re k lo -
d a n c e ta . p n ik a »AUT-RUČ«
i („A B T -P y H ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u ili
b lo k u p o p u n e u p o ­
lo ž a j »RUC« („P y H ”);
— p ro v e r iti d a li se
u p a lila s ig n a ln a s ija li­
ca »RUC« („P y H ”) n a
b lo k u ;
— iz b a c iti d a n c e iz
h v a ta č a ;
— k a d a se o slo b o d i u t ­
v rđ iv a o i p o d ig n e o s­
lo n a c d a n c e ta , sig n a l­
n a s ija lic a »DANCE«
( „ I I O M O H ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u tr e b a
d a se u g a si;
— v r a t it i o slo n ac d a n ­
c e ta n a m e sto , a d a n ce
s ta v iti u slo b o d n o le ­
ž iš te ili ga iz b a c iti iz
te n k a , i
— d e b lo k ira ti to p i
k u p o lu , v r a t it i p re k lo -
p n ik e n a k o m a n d n o m
b lo k u i b lo k u p o p u n e
u p o lo žaj »AUT«
(„A B T ”), p ri č e m u se
g a se s ija lic e »RUČ«
195
 1 2
P o sle o p a lje n ja d a n c e
n ije u p a lo u h v a ta č .
P o sle o p a lje n ja d an ce
je u p a lo u h v a ta č a
sija lic e »DANCE«
(„ n O M O H " ) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u i
»SPR E M A N A P«
(„rO TO B A ”) u n iš a n -
skoj s p ra v i n e sv e tle .
N e iz b a c u je se d a n c e
i ako se p o k lo p a c m e ­
h a n iz m a za iz b a c iv a ­
n je d a n c a o tv a r a -z a t-
v a ra .
196
N ep o d e še n h v a ta č
ili m e h a n iz a m za
iz b a c iv a n je d a n c e ta
ili ra m n ije s p u š ­
te n do oslonca.
Ne fu n k c io n iše p r e ­
k id a č n a o slo n cu
d a n c e ta (n e isp ra v a n
p re k id a č , p r e k in u t
p ro v o d n ik , d e fo rm i-
sa n e o p ru g e p r e k i­
d a ča itđ.).
Is k lju č e n a u to m a t­
sk i o sig u ra č »PID
R. OT« („JI. P. B T ”)
ili »A P -E m « n a r a ­
zv o d n o j ta b li k o ­
m a n d ira .
3
(„ p y H ”) a p a li s ija li­
c a »GOTOV A P«
(„rOTO B A 3 ”). U iz u ­
z e tn im slu č a je v im a
d o z v o lje n je p ro d u ž e ­
ta k g a đ a n ja b ez v a đ e ­
n ja d a n c a iz h v a ta č a .
Is k lju č iti i p o n o v o u k ­
lju č iti a u to m a ts k i o si­
g u ra č » A P -U P R «
(„ A 3 - y n P ”) ili
»EL. O K ID «
(,,EJI. C n y C K ”) n a
ra z v o d n o j ta b li k o ­
m a n d ira ili n iš a n d ž ije
a z a tim p r itis n u ti d u ­
gm e »A P-U KLJ«
(„A3-BKJT”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u .
C ik lu s se n a s ta v lja .
A ko se d a n c e n e izbaci
a u to m a ts k i, tr e b a ga
iz b a c iti ru čn o .
U k lju č iti p o n o v o a u to ­
m a ts k e o sig u rač e
»PID . R. OT.«
(„JI. P. B T ”) i
»A P -E m « („ A 3 -9 M ”).
A k o d o đ e do p o n o v ­
n o g is k lju č e n ja , p o s ta ­
v iti p re k lo p n ik
»DANCE-AUT-RUC.«
(„IIO A flOH -A BT-
- P y H ”)u polo žaj
»RUC« („P y H ”) i p r e ­
ći n a ru č n o iz b a c iv a ­
n je d a n c e ta . P o o tk la ­
n ja n j u k v a r a p re b a c i­
ti p re k lo p n ik
»DANCE-AUT-RUČ«
(„nO flflO H -A B T -
- P y H ”) u položaj
»AUT« („ABT”).
 1 2
U p ro c e su popuna-
-p r a ž n je n je p ri a u to ­
m a tsk o m ili p o lu a u to ­
m a tsk o m re žim u d o ­
lazi do a u to m a ts k o g
is k lju č e n ja o sig u ra č a :
»UT. m p k « (,,cn .
n O f l ”), »DON«
(„flO C ”), »A P -E m «
(„ A 3 -3 M ”) i »PID . R.
OT« (,,L. P. B T ”) n a
razv o d n o j ta b li k o ­
m a n d ira .
Is k lju č u je se a u to m a t­
sk i o sig u ra č » A P -U P R «
(„ A 3 - y n P ”) n a r a z ­
vo d n o j ta b li k o m a n d i­
r a ili »EL. O K ID «
(„EJI. c n y C K ”) n a r a ­
zv o d n o j ta b li k o m a n ­
d ir a ili n iš a n d ž ije .
U p ro c e su autom a_t-
slcog p u n je n ja m ože se
d e siti d a k o m a n d ir ili
n iš a n d ž ija p re b a c i p re -
k lo p n ik »AUT-RUC«
(„AB7’- P y lLI ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u i b lo ­
k u p u n je n ja n a »RUČ«
(„P yH ”).
C ik lu s p u n je n ja se
p re k id a .
U p ro c esu a u to m a t­
skog ili p o lu a u to m a t­
sk o g p u n je n ja , k a d a
se la n a c n a la z i u b a ­
ru tn o j k o m o ri, n iš a n ­
d ž ija m ože slu č a jn o z a ­
tv o r iti z a tv a ra č .
P re o p te re ć e n je m o ­
to r a iz v rš n ih m e h a ­
n iz a m a u sle d m e ­
h a n ič k ih b lo k a d a
p ri ra d u ili n a p o n u
m a n je m od 22 V.
K r a ta k spoj n a u p ­
ra v lja č k im k o lim a
a u to m a ta p u n je n ja
ili k o lim a za o k id a ­
n i e.
G re šk a u ru k o v a ­
n ju a u to m a to m p u ­
n je n ja .
G re šk a u ru k o v a ­
n ju a u to m a to m p u ­
n je n ja .
3
U slu č a ju is k lju č e n ja
a u to m a ts k ih o sig u ra č a
p o tre b n o ih je p o n o ­
vo u k lju č iti. A k o d o ­
đe do p o n o v n o g is ­
k lju č e n ja z a b ra n ju je
se p o n o v n o u k lju č e ­
n je , d o k se n e p r o n a ­
đ e i o tk lo n i k v a r.
Is k lju č iti a u to m a t p u ­
n je n ja . U slu č a ju p o ­
tr e b e p re ć i n a ru č n i
re ž im ra d a .
V ra titi p re k lo p n ik
»AUT-RUC«
(„A B T -P y H ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u i b lo ­
k u p o p u n e položaj
»AUT« („ABT”), a ako
se c ik lu s n e n a s ta v i
po n o v o p r itis n u ti d u ­
g m e »A P-U KLJ«
(„A 3-B K JI”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u .
R a d i p ro d u ž e n ja ra d a
p o tre b n o je:
— p re k lo p n ik
»AUT-RUC«
(„A B T -P y H ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u ili
b lo k u p o p u n e p re b a c i­
ti u položaj »RUC«
(„P y H ”); — is k lju č iti
a u to m a ts k e o sig u ra č e
»AP-UPR«
( „ A S - ^ n P ”) i »DON«
(„.ZIOC”) n a raz v o d n o j
197
 1 2
P o sle d ru g o g d o n o še ­
n ja c ik lu s p u n je n ja se
p re k id a , la n a c d o n o -
sa č a se n e v ra ć a u p o ­
č e tn i p o lo ž a j, a p o k lo ­
p a c o tv o ra za iz b a c i-
198
3
ta b li k o m a n d ira (ako
se n is u sa m i isk lju č ili);
— o tv o r iti p o k lo p a c n a
b lo k u p o p u n e i k r a t -
k o v re m e n im p ritis k o m
n a p re k lo p n ik »RAM «
(„P A M K A ”) u položaj
»PO Č E T A K «
(„M C X O fl”) s p u s titi
ra m u p o lo žaj k o ji
o m o g u ć a v a o tv a r a n je
z a tv a ra č a ;
— o tv o r iti z a tv a ra č ,
u k lju č iti o sig u ra č
»DON« („flO C ”)
(la n ac d o n o sa č a v ra ć a
se u p o č e tn i p o lo žaj),
a z a tim s p u s ti k a s e tu
n a n iv o d o n o še n ja p u ­
n je n ja , a p re k lo p n ik
»D O N -N A P -N A Z «
(„A O C -B -H ”) p o s ta v iti
u p o lo žaj »NAP«
(„B ”) i u b a c iti
p u n je n je u c e v to p a ;
— p o sle z a tv a r a n ja
z a tv a ra č a p re k lo p n ik
»DON« („flO C ”) o tp u ­
s titi, v r a t it i p re k lo p ­
n ik »AUT-RUČ«
(„A B T -P y H ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u i b lo ­
k u p o p u n e u položaj
»AUT« („ABT”) i u k ­
lju č iti o sig u ra č
»A P-U PR«
(„ A 3 - y n P ”) n a r a z ­
v o d n o j ta b li k o m a n d i­
ra , n a k o n čeg a se iz ­
v r š n i m e h a n iz m i a u ­
to m a ta v r a ć a ju u p o ­
č e tn i p o lo ža j.
Iz v rše n o je p u n je ­ I s k lju č iti o sig u ra č e
n je p ro je k tilo m »DON« („flO C ”) i
b ez p u n je n ja . »AP-UPR« („ A 3 -y riP ”)
n a ra z v o d n o j ta b li
k o m a n d ira ; p re k lo p ­
n ik »AUT-RUČ«
(„A B T -P y tI ”) n a
 1 2 I 3
van.je d a n c e ta se o t­ b lo k u p o p u n e p o sta v iti
v a r a i po n o v o z a tv a ­ u polo žaj »RUČ«
ra. (,,Pyxi); u k lju č iti o si­
g u ra č »DON« („JI,OC”)
d a b i se la n a c d o n o -
sa č a v ra tio u p o č e tn i
p o lo ž a j; p o s ta v iti i
d rž a ti p re k lo p n ik
»DON« („flOC”) u
p o ložaj »NAP« („B”)
i u b a c iti p u n je n je do
z a tv a r a n ja z a tv a ra č a ,
k a d a p re k lo p n ik
»DON« („flOC") o tp u ­
s titi; u k lju č iti a u to ­
m a ts k i o sig u ra č
»AP-Em« („A 3 -3 M ”)
ak o se is k lju č io i p o ­
s ta v iti p re k lo p n ik
»AUT-RUČ«
(„ A B T -P y q ”) n a b lo ­
k u p o p u n e u položaj
»AUT« („ABT”), n a ­
k o n čeg a se iz v ršn i
m e h a n iz m i v r a ć a ju u
p o č e tn i p o lo žaj.

U slučaju pojave drugih neispravnosti, izvestiti pretpostav­

ljenog starešinu.
Pouzdanost rada automata zavisi od pravilnog rukovanja,
čuvanja i održavanja od strane posade tenka. U sklopu pregle­
da autom ata potrebno je izvršiti: p roveru tehničke ispravnosti,
proveru utvrđenosti oscilirajućih delova i proveru podm aza-
nosti delova autom ata.
NAPOMENA: Pri proveri i održavanju automata punje­
nja zabranjuje se podmazivanje konusne površine klina utvr-
đivača topa i čaure u topu.

3) Stabilizator 2E28M (2328M) na tenku T-72

(1) N a m e n a , g la v n i d e lo v i i p r in c ip ra d a
210. — Stabilizator je elektrohidraulični sistem, koji služi
za povećanje tačnosti i brzine gađanja iz topa i spregnutog m i­
traljeza. Zajedno sa nišanskom spravom TPD-K1 stabilizator

199
obezbeđuje: držanje topa i spregnutog m itraljeza u zadatom
položaju u vertikalnoj i horizontalnoj ravni pri k re ta n ju te n ­
ka; navođenje topa i spregnutog m itraljeza na cilj; pokaziva­
nje ciljeva nišanđžiji od strane kom andira tenka; navođenje
topa i spregnutog m itraljeza po pravcu (okretanje kupole) bez
stabilizacije, i pom eranje kupole po pravcu od stran e vozača,
kada se topovska cev nalazi iznad poklopca vozača.
Stabilizator se napaja strujom napona 22— 29 V, a radi na
spoljnim tem p eratu ram a od — 40 do + 50°C . U hidrauličnom
sistem u koristi hidraulično ulje IiU NT-S.
Osnovni taktičko-tehnički podaci stabilizatora su:
— brzina vertikalnog navođenja u punoj m in 0,05%
stabilizaciji •— — — —- — -— m ax 3 ,5 %
— brzina horizontalnog navođenja u punoj m in 0,07%
stabilizaciji — — — — — — m ax 6%
•—■ brzina o k retan ja kupole od stran e vo­
zača — — — — —■ — —• — 18%
-— brzina o k retan ja kupole od stran e ko­
m andira ten k a — — — -— — — 20%
— vrem e sprem nosti za rad od m om enta
u k ljučivanja — — — — — — 1,5—2 m in
— dužina neprekidnog rada — — — m ax 4 časa

211. — Stabilizator (si. 120) čine tri grupe clelova i to: za

jednički delovi za vertikalno i horizontalno navođenje, delovi
za horizontalnu stabilizaciju i delovi za v ertik aln u stabiliza­
ciju.
Zajednički delovi su: kom andni blok, razvodna k u tija br.
1, žiroskopski blok, p retv arač napona i stabilizator frekvencija
(napona).
Komandni blok se nalazi u sklopu nišanske sprave TPD-K1,
ispred nišandžije. Služi za pom eranje topa i spregnutog m itra ­
ljeza po pravcu i visini u režim u stabilizacije i okretanje kupole
u režim u polustabilizacije. Na desnoj ručici bloka, pod palcem,
nalazi se prekidač za m erenje daljine, a sa u n u tra šn je strane,
pod desnim kažiprstom , prekidač za električno i elektrom eha-
ničko okidanje topa. Na levoj ručici, pod palcem, nalazi se p re ­

200
kidač za vraćanje skale daljine na nula m etara (0), a sa u n u tra š­
nje strane, pod kažiprstom , prekidač elektrom ehaničkog okida-
nja spregnutog m itraljeza.

SI. 120 — R cizm ešta j d e lo v a sta b iliza to ra u te n k u

1 — e le k t r o b l o k T P D -K 1 ; 2 — h i d r a u l i č n i p o ja č iv a č ; 3 — ž ir o s k o p s k i b lo k ; 4 —
g r a n i č n i k u g lo v a ; 5 — u r e đ a j z a d o v o đ e n je to p a n a u g a o z a p u n j e n j e ; 6 — s p r a v a
z a d a v a n j e n a g ib a ; 7 — u t v r đ i v a č k u p o le ; 8 — u r e đ a j z a o k r e t a n j e k u p o le ; 9 —
k o m a n d n i b lo k ; 10 — r a z v o d n a k u t i j a b r . 2; 11 — p u m p a s a e le k tr o m o to r o m ; 12
— r e z e r v o a r z a h i d r a u l i č n u te č n o s t; 13 — h i d r a u l i č n i m o to r ; 14 — k o č n ic a ž ir o -
s k o p a n iš a n s k e s p r a v e ; 15 — n iš a n s k a s p r a v a T P D -K 1 ; 16 — p o g o n s k i c ilin d a r ;
17 — p r e t v a r a č ; 18 — s t a b i l i z a t o r f r e k v e n c i j a ; 19 — r e z e r v o a r h i d r a u l i č n e te č n o s ti;
20 — d a v a č l i n i j s k i h u b r z a n j a ; 21 i 22 — p r e k i d a č i n a p e r is k o p u T K N -1 ; 23 —
k a r d a n ; 24 — e l e k t r o m a g n e t k a r d a n a ; 25 — r a z v o d n a k u t i j a b r . 1; 26 — k u t i j a
m a g n e ta u r e đ a j a z a o k r e t a n j e k u p o le .

Razvodna kutija br. 1 (K l) (si. 121) nalazi se u kupoli iza

leđa kom andira tenka. N am enjena je za razvođenje električnih
signala od kom andnih do izvršnih delova i za podešavanje pa­
ram etara stabilizatora.
Žiroskopski blok (si. 122) sm ešten je ispod topa na levoj
ogradi, na specijalnim am ortizerim a. U njem u se nalaze troste-
peni žiroskop horizontalnog navođenja i dva dvostepena žiro-
skopa-davača ub rzan ja za vertikalno i horizontalno navođenje.
N am enjen je za m erenje veličine uglova i uglovnih brzina po­
m aka topa u vertikalnoj i horizontalnoj ravni i njihovo p retv a ­
ran je u električni signal, koji ide na dalje pojačavanje, a nakon
toga na izvršne organe.

201
 SI. 121 — R a zv o d n a k u tija br. 1
1 — p o d e š a v a ju ć i o t p o r n i k ; 2 — p o t e n c i o m e t a r z a d a v a č u g la v e r t i k a l n o g n a v o ­
đ e n j a i z a u k l a n j a n j e v i b r a c i j a i tv r d o ć e ; 3 — p o te n c io m e t a r z a d a v a č u g la h o r i ­
z o n ta ln o g n a v o đ e n j a i z a o t k l a n j a n j e v i b r a c i j a p o p r a v c u i v e lik o p r e t r č a v a n j e ;
4 — p o t e n c i o m e t a r z a d a v a č u g la l i n ijs k o g u b r z a n j a i z a o t k l a n j a n j e p r o k l i z a v a n j a
k u p o le n a b o č n im n a g ib im a ; 5 — p o t e n c i o m e t a r z a r e g u l i s a n j e s ig n a l a p u m p e
h o r iz o n ta ln o g n a v o đ e n j a u p u n o j s t a b i liz a c iji i z a o t k l a n j a n j e v i b r a c i j a ; 6 —
p o t e n c i o m e t a r z a r e g u l i s a n j e s ig n a l a p u m p e h o r iz o n ta ln o g n a v o đ e n j a i v i b r a c i j a
k u p o le u n e p o tp u n o j s ta b i liz a c iji; 7 — p o t e n c i o m e t a r z a r e g u l i s a n j e b r z i n e o k r e ­
t a n j a k u p o le i z a b a l a n s i r a n j e b r z in e u n e p o tp u n o j s t a b i liz a c iji; 8 — p o te n c io ­
m e t a r ž ir o m o to r a v e r t i k a l n o g n a v o đ e n j a i z a o t k l a n j a n j e v i b r a c i j a i tv r d o ć e
n a v o đ e n j a ; 9 — p o t e n c i o m e t a r ž ir o m o to r a h o r iz o n ta ln o g n a v o đ e n j a i z a o t k l a ­
n j a n j e k r u t o s t i ; 10 — p r e k id a č z a t e h n ič k o p r o v e r a v a n j e i is p i t i v a n j e s t a b i l i z a ­
t o r a ; 11 — o s ig u r a č i s t a b i l i z a t o r a i 12 — p o la r iz o v a n i r e le j h o r iz o n ta ln o g n a v o đ e n j a .

Pretvarač napona (si. 123) sm ešten je na prednjem delu k u ­

pole ispod topa i pričvršćen je za venac kupole. N am enjen je da
istosm ernu s tru ju 26 V m reže ten k a p retvori u trofazni napon
potreban za rad žirom otora. Radi u sklopu sa stabilizatorom
frekvencija.
Stabilizator frekvencija (si. 124) nalazi se u neposrednoj
blizini pretv arača napona, ispred kom andira tenka. N am enjen
je da stabilizuje napon, koji šalje p retv arač napona, potreban
za rad žirom otora.
212. — Delovi za horizontalno navođenje su: pum pa sa ele­
ktrom otorom , hidraulični m otor velikog m om enta, razvodna k u ­
tija br. 2, davač linearnih ubrzanja, dva induktivna davača, k u ­
tija m agneta u ređ aja za okretanje kupole, rezervoar hidraulične
tečnosti, m ontažni električni kom plet i m ontažni hidraulični
kom plet.

202
 SI. 122 — Ž ir o s k o p s k i b lo k
1 — te lo ; 2 — tr o s t e p e n i ž ir o s k o p h o r iz o n ta ln o g n a v o đ e n j a ; 3 — d v o -
s te p e n i ž ir o s k o p h o r iz o n ta ln o g n a v o đ e n j a ; 4 — d v o s te p e n i ž ir o s k o p
v e rtik a ln o g n a v o đ e n ja .

SI. 123 — P re tv a r a č n a p o n a
te lo ; 2 — p r i k l j u č n o g n e z d o ; 3 — m o n t a ž n a p lo č a s a s te g o m .
 SI. 124 — S ta b iliz a to r fr e k v e n c ija
1 — te io ; 2 — p o k lo p a c z a p r i s t u p v i j c i m a z a p o d e š a v a n je ; 3 — v ijc i
p o te n c io m e t r a ; 4 — p r i k l j u č n o g n e z d o .

SI. 125 — P u m p a sa e le k tr o m o to r o m
1 — e le k tr o m o to r ; 2 — p u m p a ; 3 — p o t e n c i o m e t a r p o v r a t n e s p r e g e ; 4 — p r e č is t a č
u l j a ; 5 — in d u k t i v n i d a v a č i p r it is k a .
204
 Pumpa sa elektromotorom (si. 125) nalazi se na levoj strani
tela tenka iza prednjeg rezervoara za gorivo. N am enjena je za
potiskivanje hidraulične tečnosti prem a hidrauličnom m otoru
velikog m om enta kao izvršnom delu horizontalnog navođenja.
Hidraulični motor velikog momenta (si. 126) sm ešien je na
levoj bočnoj stran i tela tenka, na red u k to ru u ređ a ja za o k reta­
nje kupole, iza prednjeg levog rezervoara. N am enjen je za stv a­
ran je stabilisanog m om enta kupole po pravcu, pom eranje k u ­
pole po pravcu, kočenje kupole posle prekida navođenja i za
blokiranje kupole.

SI. 126 — H id ra u lič n i m o to r v e lik o g m o m e n ta

1 — m o to r ; 2 — o tv o r i z a p r i k l j u č i v a n j e h i d r a u l i č n i h k a b lo v a .

Razvodna kutija br. 2 (K2) (si. 127) nalazi se na levoj boč­

noj ploči tela tenka iza prednjeg levog rezervoara. N am enjena je
za uključivanje m otora pum pe za horizontalno navođenje i up­
rav ljan je radom delova horizontalnog navođenja.
Davač linearnih ubrzanja (si. 128) sm ešten je na krovnoj
ploči kupole iza periskopa kom andira tenka. N am enjen je da
lcompenzuje greške koje stv ara neuravnoteženost kupole pri
bočnim nagibim a tenka.

205
 SI. 127 — R a zv o d n a k u tija br. 2
1 — te lo ; 2 — p r i k l j u č n a g n e z d a z a n a p a j a n j e s t r u j o m ; 3 — p r e đ o t-
p o rn ik za u k lju č iv a n je h id ra u lič n e p u m p e .

SI. 128 — D a vač lin ijs k ih u b rz a n ja

1 — te lo ; 2 — p r i k l j u č n o g n e z d o ; 3 — m o n ta ž n i v ijc i.
 Induktivni davači se nalaze na nosaču koji je pričvršćen za
pum pu. N am enjeni su za povećanje brzine i tačnosti pogona ho­
rizontalnog navođenja, dajući signale proporcionalne p ritisku u
prostorim a pum pe.
Kutija magneta u ređ aja za ok retan je kupole nalazi se sa
leve stran e iznad venca kupole, iza u ređ a ja za okretanje kupo­
le. N am enjena je za blokiranje ručnog pogona za okretanje k u ­
pole kada se ok retan je kupole izvodi u stabilizaciji ili u polu-
stabilizaciji.
Rezervoar hidraulične tečnosti (si. 129) nalazi se na levoj
bočnoj ploči tela tenka iza prednjeg levog rezervoara za gorivo.
N am enjen je za sm eštaj, hlađenje, kom penzaciju i prečišćavanje
hidraulične tečnosti.

SI. 129 — R e ze rv o a r h id r a u lič n e te č n o s ti h o rizo n ta ln o g

n a v o đ e n ja
1 — r e z e r v o a r ; 2 — p r o z o r č ić z a k o n t r o l u k o lič in e te č n o s ti; 3 — p o ­
k a z iv a č i n o r m a ln e k o lič in e te č n o s ti; 4 — u l j n i o d u š a k ; 5 — p r i k ­
l ju č c i z a h i d r a u l i č n e k a b lo v e .

Montažni elektro i hidraulični komplet čine električni pro ­

vodnici i provodnici hidraulične tečnosti, koji povezuju sve de-
love horizontalne stabilizacije i om ogućavaju im rad.
213. — Delovi za vertikalno navođenje su: hidraulični poja­
čavao, pogonski cilindar, ograničivao uglova, rezervoar h id ra u ­
lične tečnosti, m ontažni električni i m ontažni hidraulični kom ­
plet.

207
 Hidraulični pojačavač (si. 130) sm ešten je ispod topa na do­
njoj ploči zaštitne ograde sa desne stran e i m alo iza sedišta ni-
šandžije. N am enjen je za potiskivanje hidraulične tečnosti u
pogonski cilindar i da u njem u stvori razlike u pritiscim a prem a
kom andovanim električnim signalim a žiro-bloka.

SI. 130 — H id ra u lič n i p o ja ča va č

1 — h i d r a u l i č n i p o ja č a v a č ; 2 — p o g o n s k i e le k tr o m o to r ; 3 — č e p za
i s p u š t a n j e u l j a ; 4 — p r i k l j u č c i z a h i d r a u l i č n e k a b lo v e .

Pogonski cilindar (si. 131) nalazi se sa leve stran e topa is­

pod nišanske sprave. Telo cilindra pričvršćeno je za plafon k u ­
pole, a klipnjača je šarnirom vezana za kolevku topa.
N am enjen je za održavanje topa i spregnutog m itraljeza u
kom andovanom položaju, za pom eranje topa i spregnutog m itra ­
ljeza u vertikalnoj ravni, za blokiranje topa pri opaljenju i za
pom eranje topa u vertikalnoj ravni pri njegovom dovođenju na
ugao za punjenje, pri autom atskom p u n jen ju topa.
Ograničivao uglova (si. 132) sm ešten je sa leve stia n e topa
na nosaču, sa spravom za davanje nagiba cevi topa i delovim a
za dovođenje topa na ugao za p unjenje. N am enjen je za elektro-

208
 SI. 131 — P o g o n sk i c ilin d a r
1 — te lo ; 2 — k l i n j a č a s a k lip o m ; 3 — e l e k t r o m a g n e t b l o k i r a n j a ; 4 — v e n tils k i
m e h a n iz a m ; 5 — z a v r t n j i z a i s p u š t a n j e v a z d u h a ; 6 — p r i k l j u č c i z a h i d r a u l i č n e
k a b lo v e .

SI. 132 — O g ra n ičiva o u g lo v a

1 — te lo ; 2 — p r i k l j u č n o g n e z d o ; 3 — p r e n o s n a p o lu g a s a to č k o m .

209
hidraulično ograničavanje hoda topa po vertikalnoj ravni. A kti­
viran jem ograničivača uglova top se zadržava, radi sprečavanja
u daraca u m ehaničke ograničivače pri velikim brzinam a hoda
topa po vertikali.
Rezervoar hidraulične tečnosti (si. 133) sm ešten je na des­
noj stran i kupole ispred kom andira tenka, pričvršćen za krov
kupole. N am enjen je za sm eštaj, hlađenje, kom penzaciju i p re ­
čišćavanje hidraulične tečnosti.

SI. 133 — R e ze rv o a r h id ra u lič n e te č n o s ti v e r tik a ln o g

n a v o đ e n ja
1 — r e z e r v o a r ; 2 — p r o z o r č ić z a k o n t r o l u k o lič in e te č n o s ti;
3 — p o k a z iv a č i n o r m a ln e k o lič in e te č n o s ti; 4 — o d u š a k .

Montažni elektro i hidraulični komplet čine električni pro­

vodnici i provodnici hidraulične tečnosti, koji povezuju sve de-
love vertikalnog pogona i stabilizacije i om ogućavaju im rad.
214. — Princip rada elektrohidrauličnih sklopova za stabili­
zaciju i navođenje u horizontalnoj i vertikalnoj ravni je isti. Sa­
stoji se u tom e da stabilisani top i spregnuti m itraljez pri k re ­
ta n ju tenka po neravnom tere n u održavaju položaj koji je zau­
zeo nišandžija u prostoru, bez obzira što telo tenka ima oscila-
torno kolebanje u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Položaj topa
u prostoru, ugao elevacije u vertikalnoj ravni i ugao kupole u

210
horizontalnoj ravni m enja nišandžija zaokretanjem kom andnog
bloka. B rzina navođenja po pravcu i visini zavisi od veličine
ugla zaokreta kom andnog bloka u odnosu na n e u tra la n položaj.
Dovođenjem bloka u n e u tra la n položaj, top se zaustavlja i
ostaje u onom položaju koji m u je zadao nišandžija.

(2) B lo k ir a n je s ta b iliz a to r a
215. — Da bi se ostvario bezbedan rad posade, kao i norm a­
lan rad stabilizatora, predviđeno je više m esta za njegovo bloki­
ran je (isključivanje iz rada).
Horizontalno navođenje isključuje se pri: ukočenoj kupoli;
otvorenom poklopcu otvora vozača i uklju čiv an ju prekidača
»AUT-RUČ« (»A B T -pyq«) na kom andnom bloku autom ata za
p u n jen je i na bloku za popunu u položaj »RUČ« (» P y Ti«). P re ­
kidači su u serijskoj vezi i postavljanje jednog u položaj-ručno,
prekida se navođenje kupole po pravcu.
216. — Blokiranje vertikalnog navođenja ostvaruje se p re ­
ko pogonskog cilindra i elektrom ehaničkim utvrđivačem topa i
to: posle opaljenja topovskog m etka; pri udarcu topa u ograni-
čivač uglova; pri kočenju topa elektrom ehaničkim utvrđivačem
autom ata za p u n jen je topa; pri uk lju čiv an ju prekidača »AUT-
-RUČ« (»A B T -Py4«) u položaj »RUČ« (» P y ti«) na kom andnom
bloku i bloku za popunu autom ata za p u n jen je topa; i pri pos­
ta v lja n ju preklopnika na kom andnom bloku autom ata za p u n je ­
nje u položaj »POPUNA« (»3AFP«).

(3) V r s te ra d a sta b iliz a to r a

217. — S tabilizator im a sledeće v rste rada:
Rađ u potpunoj stabilizaciji o stv aru je se kada radi h o ri­
zontalna i v e rtik aln a stabilizacija, a koristi se pri gađanju sa
k ra tk ih zastanaka i u pokretu.
Rad u nepotpunoj stabilizaciji ostvaruje se kada ne radi ho­
rizontalna ili v e rtik aln a stabilizacija, ili kada je potpuna stabi­
lizacija nepotrebna, a koristi se pri gađanju sa m esta i zastanka.
Rad bez stabilizacije prim en ju je se kada je otkazao sistem
stabilizacije.

14*
211
 (4) N e is p r a v n o s ti, u z ro c i i način o tk la n ja n ja
218. — Najčešće neispravnosti stabilizatora koje otklan
članovi posade su sledeće:
N e is p ra v n o s t
1 2
U n e p o tp u n o j s t a ­
b iliz a c iji u k lju č e n
je p re k id a č -p o g o n a
(„n P M B O A ”) a k u ­
p o la se n e n a v o d i
p re k o k o m a n d n o g
b lo k a.
P r i u k lju č e n o m
p re k id a č u p o g o n a
(„nPM B O fl”) k u ­
p o la se o k re ć e u
je d n u s tr a n u ili se
sa m a n a v o d i u
je d n u s tra n u .
P r i p u n o j s ta b ili­
z a c iji k u p o la n e
m ože d a se p o m e ra
p o m o ću k o m a n d n o g
b lo k a.
212
U zro k n e is p ra v n o s ti
N ije z a tv o re n p o k lo ­
p a c v o zača.
N ije o tk o č e n a k u p o la .
Is k lju č e n a u to m a ts k i
o sig u ra č u r e đ a ja za
o k re ta n je k u p o le
(„M ArH. M IIB ”).
Is k lju č e n a u to m a ts k i
o sig u ra č p re tv a ra č a
(„ IIP E O E P ”).
Is k lju č e n a u to m a ts k i
o sig u ra č m o to ra za
h id ra u lič n o n a v o đ e n je
(,,«B. TH”).
P re g o re o o sig u ra č
(„ n A ”) u k u tiji K l.
P re g o re o o sig u ra č u
n iš a n sk o j s p ra v i
( „ n P - 2 ” ).
P re g o re o re le j R e-5
( „ P n - 5 ”) u k u tiji K l.
N e ra d i p o g o n k u p o le.
P re g o re o o sig u ra č U l.
(yi)
P re k id a č v rs te ra d a
»AUT-RUČ«
(„A B T -P y TI ”) n a k o ­
m a n d n o m b lo k u ili n a
b lo k u za p o p u n u a u ­
to m a ta to p a u p o lo žaj
»RUC« („P y H ”).
N a č in o tk la n ja n ja
3
Z a tv o riti p o k lo p a c v o ­
zača.
O tk o č iti k u p o lu .
U k lju č iti o sig u ra č n a
ra zv o d n o j ta b li
n iša n d ž ije .
U k lju č iti o sig u ra č n a
ra zv o d n o j ta b li
n iša n d ž ije .
U k lju č iti o sig u ra č n a
ra z v o d n o j ta b li
n iša n d ž ije .
Z a m e n iti o sig u ra č.
Z a m e n iti o sig u ra č.
Z a m e n iti re le j.
U k lju č iti p o g o n k u p o le.
Z a m e n iti o sig u ra č .
P re b a c iti p re k id a č u
polo žaj »AUT«
(„A B T ”).
1 1
P r i p u n o j ili p o -
lu sta b iliz a c iji, ia k o
je u k lju č e n a u to ­
m a ts k i p re k id a č
p o k lo p c a („JIIO K ”)
a n is u u k lju č e n i
p re k id a č i n a ru č i­
c a m a p e ris k o p a k o ­
m a n d ira te n k a :
— s v e tli sig n a ln a
s ija lic a » K O M A N ­
D IR « — („K O M A H -
flM P ”) n a n iš a n -
sk o j sp ra v i, ili,
— p ri n a v o đ e n ju
k u p o le od s tra n e
k o m a n d ira te n k a
n e p o k la p a se li­
n ija n iš a n je n ja sa
lin ijo m o s m a tra n ja
k o m a n d ira te n k a .
2 3
P re k lo p n ik v r s te m u ­
n ic ije n a k o m a n d n o m
b lo k u a u to m a ta u p o ­
lo ž a ju »PO PU N A «
(„ 3 A rP ”).
P o sle o p a lje n ja to p a
d a n c e č a u re n ije u h ­
v a će n o u h v a ta č .
P re g o re o o sig u ra č U2
(Y2) u ra z v o d n o j
k u tiji K l.
P re g o re o o sig u ra č A1
u ra z v o d n o j k u ti ji K l.
Z a p rlja n k o n ta k tn i
sk lo p k o m a n d irs k e
k u p o lice.
P o s ta v iti p re k lo p n ik
u b ilo k o ji d ru g i
p o lo žaj.
P re k id a č v r s te ra d a
»AUT-RUĆ«
(„A B T -P y TI ”) p o s ta ­
v iti u po lo žaj »RUČ«
(„P y H ”); u k lo n iti
d a n c e č a u re ; is k lju ­
č iti i p o n o v o u k lju č iti
g la v n i p re k id a č a u to ­
m a ta za p u n je n je
(»AP-UPR«)
( „ A 3 -y n P ”), p a z a ­
tim p re b a c iti p re k id a č
v r s te ra d a u položaj
»AUT« („ABT”).
Z a m e n iti o sig u rač .
Z a m e n iti o sig u rač.
P re k id a č v r s te ra d a
n a ra z v o d n o j k u tiji
k o m a n d ira »AUT-
-RUČ« (,,A B T -P yH ”j
p re b a c iti u polo žaj
»RUČ« (,,PyH); o č istiti
k o n ta k tn e p rs te n o v e
i iz o la to re u k o m a n -
d irsk o j k u p o lici; u k ­
lju č iti p re k id a č p o ­
k lo p ca („JIIO K ”), a
z a tim p re k id a č »AUT-
-RUC« („A BT-PV H ”)
p re b a c iti u položaj
»AUT« („ABT”).
213
 (5) Električna kola pri gađanju
219. — Električna kola pri gađanju (si. 134) obezbeđuju do­
vod napona za električno okidanje, i za u k ljučivanje elektro-
m agneta za elektrom ehaničko okidanje topa i spregnutog m i-
tralj eza.
Delovi kola za okidanje nalaze se na autom atu za punjenje,
u nišanskoj spravi TPD -K 1, na topu i spregnutom m itraljezu i
na razvodnim tablam a kom andira ten k a i nišandžije.
Na razvodnim tablam a kom andira tenka i nišandžije n a la ­
ze se autom atski prekidači-osigurači za električno okidanje »EJI.
C Iiy C K « (1 i 2). U razvodnoj k u tiji autom ata za p u n jen je topa
nalaze se dva rele ja (3 i 4), koji b lokiraju kola za okidanje topa
i spregnutog m itraljeza kada se okidanje v rši ručno i dozvolja­
v aju opaljenje iz topa samo nakon završenog ciklusa p unjenja.
P ri ručnom p u n jen ju topa, kola okidanja su blokirana na ko­
m andnom bloku i bloku za popunu autom ata za p u n jen je topa
kada su prekidači režim a rad a »AUT-RUČ« (»ABT- PyH «) u
položaju »RUČ« (» P y xI«). Da bi se izvršilo okidanje potrebno
je oba prekidača prebaciti u položaj »AUT« (»ABT«). U nišan­
skoj spravi TPD -K 1 nalazi se kontakt (18), koji dozvoljava oki­
danje samo kada su usaglašene nišanska lin ija i cev topa za
odgovarajući elevacioni ugao, i ko n tak t (15), na kočnici žiro-
skopa nišanske sprave, pri gađanju kada je isključen stabili­
zator. Na ručicam a kom andnog bloka stabilizatora nalaze se
prekidači za okidanje topom (14) i za okidanje spregnutim m i­
traljezom (17).

+26v

SI. 134 — B lo k -š e m a e le k tr ič n ih k o la za g a đ a n je
214
 Na ručici sprave za davanje nagiba cevi topa nalazi se p re ­
kidač (12) za okidanje topom a na ručici u ređ a ja za okretanje
kupole prekidač (16) za okidanje spregnutim m itraljezom . Na
topu se nalaze sklopovi koji obezbeđuju dovod napona na u d a r­
nu iglu (13) za električno okidanje i relej (11) za u p rav ljan je
elektrom agnetom (5) za elektrom ehaničko okidanje. Signal o
sprem nosti topa za gađanje daju signalne sijalice (6) »SPRE­
MAN« (»FOTOB«) na prednjoj tabli nišanske sprave i signal-
na sijalica (7) u vidnom polju nišanske sprave, kao svetla tačka.
220. — N eispravnosti u električnim kolim a, uzroci i način
njihovog otklanjanja, jesu sledeće:
N e isp ra v n o st U zro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja
1 2 3
N e s v e tle sig n a ln e N ije z a v rš e n cik lu s R a m h v a ta č a d a n c e ta
sija lic e » S P R E ­ p u n je n ja to p a. č a u re i u r e đ a ja za p o ­
M AN« ( „ r O T O B ”) d iz a n je k a s e ta n is u u
p o sle p u n je n ja p o č e tn im p o lo ž ajim a,
topa. tr e b a ih s p u s titi n a
sv o je m esto .
D an ce č a u re n ije O d s tr a n iti clance
izb ač en o i n a b lo k u č a u re iz h v a ta č a .
k o m a n d n o m sv e tli
sig n a ln a sija lic a
»DANCE«
( „ n o A f l O H ”).
P re g o re le sija lic e . Z a m e n iti sijalice.

N e ra d i kolo e le k ­
trič n o g o k id a n ja .
E le k trič n o k o lo za n a ­
p a ja n je u d a ra c a u
p re k id u .
N e isp ra v a n p re k id a č
e le k trič n o g o k id a n ja .
P ro n a ć i p re k id i
o tk lo n iti k v a r.
O k id a n je iz v rš iti n a
sp ra v i za d a v a n je
n a g ib a cevi to p a .

N e r a d i e le k trič n o N em a k o n ta k ta u p r i ­ P r o v e r iti i p rite g n u ti

o k id a n je m itra lje z a .
k lju č n o m g n e z d u p r o ­
v o d n ik a e le k tro m a g -
n e ta .
U p re k id u e le k trič n o
k o lo za o k id a n je
m itra lje z a .
N e isp ra v a n p re k id a č
za o k id a n je .
u tič n ic u u gnezdo.
P ro n a ć i p re k id i o t­
k lo n iti n e is p ra v n o s t.
O k id a n je iz v rš iti n a
ru čic i u r e đ a ja za
o k re ta n je k u p o le .

215
 4) Mitraljez 7,62 111111 PKT
221. — Na ten k u je ugrađen m itraljez 7,62 m m PK T (si
131), koji je spregnut sa topom u kupoli.

SI. 135 — M itr a lje z 7,62 m m P K T

Mitraljez je namenjen: za u n ištav an je nezaklonjene žive

sile, v a tre n ih i tehničkih sredstava nep rijatelja. Za nišanjenje
p ri gađanju iz m itraljeza koriste se iste nišanske sprave i u re ­
đaji za davanje pravca, nagiba i stabilizaciju kao i pri gađanju
topom. Uspešno dejstvo m itraljeza na pojedinačne ciljeve je
do 600 m, na grupne ciljeve — do 800 m, a k ra jn ji dom et zrna
je 5.000 m.
M itraljez se puni m etalnim redenicim a od 250 m etaka ko­
ji se paku ju u lim ene kutije.

SI. 136 — G la v n i d e lo v i m itr a lje z a

1 — v r a t a š c a ; 2 — z a t v a r a č ; 3 — p o v r a tn i m e h a n iz a m ; 4 — n o s a č z a t v a r a č a sa
g a s n im k lip o m ; 5 — č a u r a g a s n o g k lip a ; 6 — c e v ; 7 — s a n d u k s a u v o d n ik o m .

216
 222. — Mitraljez 7,62 PKT ima sledeće delove: cev, san­
duk sa uvodnikom , zatvarač sa nosačem , delove za okidanje i
kočenje i vratanca. P rip ad aju m u još rezervni delovi, alat i
p ribor (si. 136).
Opis, rukovanje i održavanje m itraljeza dati su u pravilu
»M itraljez 7,62 PKT«, izdanje 1968. godine.
223. — Kolevka — postolje mitraljeza u tenku (si. 137) sa­
stoji se od sledećih delova: nosača m itraljeza, m ehanizm a za
podešavanje m itraljeza pri proveri tačnosti, usm erača redeni­
ka, hvatača čaura i redenika, nosača k u tije redenika i zaptiva-
ča otvora m itraljeza u kupoli.

SI. 137 — K o le v k a — p o s to lje m itr a lje z a u te n k u

1 — s a n d u k m i t r a l j e z a ; 2 — p o k lo p a c s a n d u k a ; 3 — r u č ic a ; 4 — p r e d n j i s ta l a k ;
5 — c e v m i t r a l j e z a ; 6, 7, 8 i 9 — s k lo p o s lo n e č a u r e ; 10 — v i j a k - u t v r đ i v a č n a v l a ­
k e ; 11 — n a v la k a ; 12 — p r e d n j a i z a d n j a o s o v in ic a — u t v r d i v a č m it r a l j e z a ; 13 —
p r e d n j i š a r n i r n i s p o j h v a ta č a ; 14 — u t v r d i v a č m u n i c i j s k e k u t i j e ; 15 — u t v r d i v a č
p o k lo p c a m u n ic ijs k e k u tije - 16 — h v a t a č č a u r a ; 19 — m u n i c i j s k a k u t i j a ; 20 —
z a d n j i u t v r đ i v a č h v a ta č a ; 21 i 22 — m e h a n iz a m z a p o d e š a v a n je m i t r a l j e z a ; 23 —
p o k lo p a c m u n ic ijs k e k u t i j e ; 24 — p r i k l j u č a k e l e k tr o o k id a č a m itr a lj e z a .

5) Protivavionski mitraljez 12,7 mm NSV

(1) N a m e n a , b o rb e n e osobine, g la v n i d e l o v i i opis

224. — Na tu re li kom andira ten k a postavljen je m itraljez
12,7 m m NSV (si. 138). N am enjen je za gađanje ciljeva u vaz-
duhu (avioni, helikopteri, jedrilice, padobranci i dr.) na dalji­

217
nam a do 1.500 m i na zem lji (žive sile, v a tre n ih i tehničkih
sredstava i dr.) na daljinam a do 2.000 m, a lakoolđopljenih
borbenih sredstava na daljinam a do 800 m. T eoretska brzina
gađanja m u je 680— 800, a prak tičn a — do 150 m etaka u m i­
nuti. H orizontalni ugao gađanja m itraljezom je 360° a v e rti­
kalni — od — 5° do + 7 5 °. P uni se redenicim a od 60 m etaka
koji se p ak u ju u lim ene kutije. Za gađanje m itraljezom ko­
risti se m ehanički nišan i optička nišanska sprava K 10-T.

SZ. 138 — M itr a lje z 12,7 m m N S V

225. — Mitraljez ima slecleće clelove: cev, sanduk sa uvod

nikom, zatvarač sa nosačem zatvarača i gasnim klipom , đelo-
ve za okiđanje i kočenje, povratni m ehanizam i čauru gasnog
klipa. P rip ad aju m u još rezervni delovi, alat i pribor (si. 139).

SI. 139 — D e lo v i m itr a lje z a

1 — c e v ; 2 — s a n d u k s a u v o d n ik o m ; 3 — z a t v a r a č s a n o s a č e m z a t v a r a č a i g a s n im
k lip o m ; 4 — k u t i j a d e lo v a za o k iđ a n je i k o č e n j e ; 5 — p o v r a t n i m e h a n iz a m ; 6 —
č a u r a g a s n o g k lip a ; 7 — u t v r đ i v a č k u t i j e d e lo v a z a o k iđ a n je i k o č e n je .

226. — Cev, (sl. 140) na prednjem k ra ju im a navoje z

skrivač plam ena, iza kojih je sa spoljne strane cev nazubljena
rad i u tv rđ iv a n ja skrivača. Na prednjem delu cevi postavljen
je p red n ji m ehanički nišan koji se može postaviti u vertik aln i
i horizontalni položaj. U v ertik aln i položaj nišan se postavlja
pri nišanjenju, a u horizontalni (osnovni) položaj — kada se
m itraljez ne koristi, radi zaštite od m ehaničkih oštećenja. U
p red n ji nišan ugrađena je m ušica koja se može pom erati po
visini. Na srednjem delu cevi postavljena je gasna kom ora,
ispod koje, na donjoj stran i cevi, postoji otvor za prolaz b a ru t­
nih gasova. Na zadnjem delu cev je nazubljena rad i osigura­
n ja od o k retan ja u sanduku. Sa gornje stran e zadnjeg dela
urezan je žleb koji služi za prolaz utvrđivača cevi u sanduku.
Ručica cevi om ogućuje vađenje cevi iz sanduka i nošenje
m itraljeza ili zagrejane cevi.
Gasna komora služi za usm eravanje dela b a ru tn ih gasova
iz kanala cevi preko regulatora na gasni klip. Na zadnjoj stran i
kom ore postavljena je cevčica na koju naleže gasni klip i na
koju se oslanja čaura gasnog klipa. Sa donje strane, poprečno,
ugrađen je regulator protoka b a ru tn ih gasova. Na prednjoj
stran i kom ore urezane su oznake sa brojevim a »1« i »2«, koje
služe za fiksiranje utvrđivača regulatora protoka b a ru tn ih ga­
sova.
Regulator protoka barutnih gasova služi za regulisanje
protoka b a ru tn ih gasova iz kanala cevi na gasni klip. Im a 6 ot­
vora u 2 nivoa koji odgovaraju prvom i drugom položaju regu­
latora, prem a oznakam a »1« i »2« na gasnoj kom ori. Osnovni
položaj reg u lato ra je »1« — prvi položaj, kojim se uvek po­
činje gađati. Ako u toku gađanja dođe do usporenog rada m i­
tra lje z a usled p rlja n ja garežom otvora prvog položaja, regu­
lator se postavlja u položaj »2« — drugi položaj. Sa gornje
stran e regulatora postavljeno je k rilce-utvrđivač reg u lato ra u
gasnoj komori.

SI. 140 — C ev m itr a lje z a

1 — s k r i v a č p la m e n a ; 2 — p r e d n j i n iš a n ; 3 — g a s n a k o m o r a ; 4 — č e v č ic a — p r e d ­
n j i o s lo n a c č a u r e g a s n o g k lip a ; 5 — ž le b z a u t v r đ i v a n j e c e v i u s a n d u k u .

219
 227. — Sanduk sa uvodnikom (si. 141 i 142) povezuje de­
love m itraljeza, obezbeđuje pravilno vo đ en je-k retan je zatva­
rača sa nosačem, zabravljivanje cevi i postavljanje m itraljeza

SI. 141 — Sanduk, izgled s a desne strane

1 — o s lo n o r a m e ; 2 — o tv o r z a i z b a c iv a n je č a u r e ; 3 — r u č ic a u t v r đ i v a č a c e v i;
4 — u š ic e z a u t v r đ i v a n j e m i t r a l j e z a n a p o s to lju ; 5 — s p o jn ic a r u č ic e z a t v a r a č a .

n a nosač (postolje) na tenku. Sa pred n je stran e sanduka nalaze

se 2 otvora, gornji — za postavljanje cevi i donji — za postav­
ljan je čaure gasnog klipa. Sa desne stran e sanduka je otvor

SI. 142 — SandiLk, izgled sa leve strane

1 — o s lo n o r a m e ; 2 — u t v r đ i v a č c e v i; 3 — p r e n o s n a p o lu g a u v o d n ik a .
za izbacivanje čaura, ram e za oslonac sanduka u kolevci pos­
tolja, ručica utvrđivača cevi i uzdužni kanal po kome klizi
spojnica ručice zatvarača.
Sa leve stran e sanduka je ram e za oslonac m itraljeza u
kolevci postolja, otvor za prolaz utvrđivača cevi i prenosna po­
luga uvodnika.
Sa zadnje stran e sanduka postavljen je potiskivač okida­
ča, a sa gornje stran e su ušice za prolaz osovinice utvrđivača
ku tije delova za okidanje i kočenje. Sa donje stran e su ušice
za u tv rđ iv an je m itraljeza u kolevci-postolju na tenku.
U un u trašn jo sti sanduka, sa leve strane, postavljen je iz-
bacač čaura i njegov ograničivač, a sa desne stran e — kanal za
izbacivanje čaura. U prednjem delu u n u tra šn jo sti sanduka, sa
gornje i donje strane, postavljeni su ispusti za sm icanje zatva­
rača pri zab ravljivanju cevi i u tv rđ iv an je zatvarača u zabrav-
ljenom položaju. U dnu sanduka, u prednjem delu, postavljen
je k rak prenosne poluge uvodnika sa točkićem.

SI. 143 — Poklopac sanduka sa uvodnikom

1 — u t v r đ i v a č p o k lo p c a ; 2 — k r a k p r e n o s n e p o lu g e u v o d n ik a ;
3 — p r e n o s n a i p o t i s k u j u ć a p o lu g a u v o d n ik a ; 4 — k liz a č ;
5 — o s n o v a u v o d n ik a s a u s m e r iv a č im a r e d e n ik a .

221
 Poklopac sanduka sa uvodnikom (si. 143) zatv ara sanduk
sa gornje strane. Sa leve i desne stran e poklopca sm ešteni su
poklopčići za sprečavanje ulaza prljav štin e na delove uvodni­
ka i u sanduk, a sa zadnje stran e — utvrđivač poklopca sa ru či­
com. U poklopcu su postavljeni potiskujuča i prenosna poluga
klizača i klizač sa potiskivačem redenika (gornji prsti). Ispod
poklopca sanduka sm eštena je osnova uvodnika sa usm erači-
m a i zadržačim a redenika (donji prsti) i k rak prenosne poluge
uvodnika sa stožerom.
228. — Zatvarač (si. 144) služi za potiskivanje m etka i
redenika u cev, zatv aran je i zabravljivanje cevi, opaljivanje
m etka i izvlačenje čaure iz cevi. Sastoji se od: tela zatvarača,
dva izvlakača sa oprugam a, utvrđivača izvlakača, dva u tv rđ i-
vača čaure sa oprugam a, u d arn e igle i dve poluge sa osovini-
cama za vezu sa nosačem zatvarača.

SI. 144 — Delovi zatvarača

1 — iz v la k a č i č a u r e ; 2 — u t v r đ i v a č i č a u r e ; 3 — u d a r n a
ig la ; 4 — p o tis k iv a o m e tk a .

Nosač zatvarača (si. 145) objedinjuje delove zatvarača, po­

kreće telo zatvarača i prenosnu polugu uvodnika i izbacuje
praznu čauru iz sanduka. Na nosaču se nalaze: odozgo — ispust
za zapinjanje nosača u zadnjem položaju, dve ušice za spoj sa
polugam a zatvarača i potiskivač prazne čaure; odozdo — kosi
kanal za potiskivanje prenosne poluge uvodnika i točkić za
vođenje nosača u sanduku; s leve i desne stran e — točkici za
vođenje nosača u sanduku.

222
 Gasni klip prenosi p ritisak b a ru tn ih gasova iz gasne ko­
m ore na nosač zatvarača i potiskuje nosač unazad posle opa­
ljen ja m etka.

SI. 1 4 5 — Nosač zatvarača

1 — z u b z a z a p i n j a n j e n o s a č a ; 2 — u v c e z a s p o j s a p o lu g a m a z a t v a r a č a ; 3 — p o ­
t is k iv a o č a u r e ; 4 — k o s i k a n a l ; 5 — g a s n i k lip .

229. — Deiovi za okiđanje i kočenje (si. 146) služe da

zadrže zatvarač sa nosačem u zadnjem položaju, da ga oslo-

SI. 1 4 6 — Kutija delova za okidanje i kočenje

1 — o k id a č ; 2 — p r e n o s n a p o lu g a ; 3 — z a p i n ja č a ;
4 — k o č n ic a ; 5 — k r i l c e k o č n ic e .
223
bode iz tog položaja i omoguće kočenje m itraljeza. Sm ešteni su
u k u tiju delova za okidanje i kočenje na zadnjoj stran i san­
duka.
U kutiji delova za okidanje i kočenje nalaze se: okidač, dve
prenosne poluge sa osovinicama, zapinjača, osovina zapinjače
sa oprugom, kočnica sa oprugom, osigurač osovine utvrđivača
ku tije kad je m itraljez otkočen, i utv rđ iv ač ku tije sa osovinom.
Na kutiji, sa desne strane, nalazi se krilce kočnice koje im a 2
položaja »O G «-m itraljez otkočen, i »PR «-m itraljez zakočen.
Na donjoj stra n i sanduka sm ešten je potiskivao okidača, kada
se m itraljezom okida pomoću sajle na postolju, na tenku.
230. — Zadnji, mehanički nišan, sm ešten je sa gornje s tra ­
ne ku tije delova za okidanje i kočenje. Sastoji se iz: osnove,
preklapača, pokretne gajke, vizira i m ehanizm a za pom eranje
vizira po pravcu pri proveri tačnosti sa prednjim nišanom .
231. — Povratni mehanizam (si. 147) služi da v rati u p red ­
nji položaj nosač zatvarača sa zatvaračem . Sastoji se od: po­
v ratn e opruge, zglobnog v rete n a i odbojnika sa osloncem.

SI. 147 — Povratni mehanizam

232. — Čaura gasnog klipa štiti klip od m ehaničkih ošte­

ćenja i sprečava raspršivanje b a ru tn ih gasova. Postavljena je
na prednjoj stran i sanduka, tako da prednjim krajem obuhvata
cevčicu gasne kom ore, a sa leve stran e postavljen je njen
utvrđivač.
233. — Alat i pribor mitraljeza (si. 148) čine: torbica za re ­
zervne delove, alat i pribor; torbica za rezervne delove; kantice
za podmaz; četkica za podm azivanje ležišta m etka; šipka trodel-
na; 3 izbijača; ključ kom binovani; čistač gareži regulatora; 2
sabijača opruge; čistač gareži cevčice zaštitnog klipa; ravnač
m etaka u redeniku i čekić.
 234. — Rezervne delove mitraljeza (si. 149) čine: osovina
za prste uvodnika; 2 utvrđivača čaure; 2 opruge utvrđivača ča-
ure; opruga odbojnika; 2 izvlakača čaure; 2 opruge izvlakača
čaure; u d arn a igla; opruga izbacača čaure; povratna opruga i
opruga p rstiju uvodnika.

SI. 1 4 9 — R e z e r v n i delovi mitraljeza

1 — iz v la k a č i; 2 — o p r u g e iz v la k a č a ; 3 — u d a r n a ig la ; 4 — o p r u g e
u tv rđ iv a č a č a u re ; 5 — u tv rđ iv a č i č a u re ; 6 — o p ru g a p rs tiju u v o d ­
n ik a ; 7 — o s o v in a p r s t i j u u v o d n ik a ; 8 — o p r u g a iz b a c a č a č a u r e ;
9 — o p r u g a o d b o jn ik a ; 10 — p o v r a t n a o p r u g a .

235. — Redenik se puni sa 60 m etaka i pakuje u lim e­

nu ku tiju . Jed an redenik im a 6 lanaca sa po 10 elem enata.
Kutija služi za sm eštaj redenika i njegovo nesm etano uvo­
đenje u m itraljez za vrem e gađanja. Svaka k u tija ima po jedan
redenik, a u kom pletu tenka postoji pet kutija.
Hvatač redenika služi za hv atan je praznog redenika kako
bi se mogao koristiti za ponovno p u n jen je m itraljeza.
236. — Postolje mitraljeza na tenku (si. 150) nam enjeno je
za postavljanje i u tv rđ iv an je m itraljeza na ten k u i za u p rav ­
lja n je m itraljezom tokom gađanja. Sastoji se iz sledećih delo-
va: kolevke sa protivtrzajućom oprugom, nišanske sprave
K10-T, viljuške, ručice za horizontalno navođenje sa u tv rđ i-
vačem, m ehanizm a za vertikalno navođenje, m ehanizm a za
uravnoteženje, ručice za zapinjanje m itraljeza, m ehanizm a za
okidanje, i utvrđivača kolevke m itraljeza po visini i pravcu
pri dejstvu iz m itraljeza.

226
 237. — Nišanslca sprava K10-T (si. 150) nam enjena je za
n išanjenje pri gađanju ciljeva u vazduhu. Sastoji se od: tela,
svetlosnog filtra i optičkog sistem a. U vidnom polju nišanske

SZ. 150 — Postolje mitraljeza sa nišanskom spravom K10-T

1 — k o l e v k a s a p r o t i v t r z a j u ć o m o p r u g o m ; 2 — n iš a n s k a s p r a v a K 10-T ; 3 — v i ­
l j u š k a ; 4 — r u č i c a z a h o r iz o n ta ln o n a v o đ e n j e ; 5 — m e h a n iz a m z a v e r t i k a l n o n a ­
v o đ e n je ; 6 — m e h a n iz a m z a u r a v n o t e ž e n j e ; 7 — r u č ic a z a z a p i n j a n j e m it r a l j e z a ;
3 — m e h a n iz a m z a o k id a n je ; 9 — u t v r đ i v a č k o le v k e p o v is in i; 10 — u tv r d i v a č
r u č ic a z a h o r iz o n ta ln o n a v o đ e n j e ; 11 — u t v r đ i v a č p o s to lja p o p r a v c u p r i d e js t v u
iz m i t r a l j e z a ; 12 — te lo n i š a n s k e s p r a v e ; 13 — s v e tl o s n i f i l t e r s a r u č ic o m ; 14 —
o k u la r ; 15 — o b je k tiv ; 16 — p o k lo p a c ; 17 — v i j c i z a p o m e r a n j e n i š a n s k e s p r a v e
p o p r a v c u i v is in i.

sprave nalazi se končanica (si. 151), koja se sastoji od k rsta sa

oznakam a i prstenova. V rednost m alog podeljka na k rstu je 10
hilj aditih, a velikog 20 liilj aditili. P rstenovi nišanske sprave su
p roračunati za gađanje na daljinam a do 400 m, ciljeva čija je
brzina leta do 400 km /h i to: veliki p rste n pri rak u rsu cilja 3/4,
a m ali p rsten p ri rak u rsu cilja 2/4. P ri gađanju ciljeva koji se
15*
227
kreću brzinam a većim od 400 km /h i na odstojanjim a većim od
400 m, popravka se uzim a približno po prstenovim a, prem a
spoljnoj stran i končanice.

SI. 1 5 1 — Končanica nišanske sprave K10-T

1 — k r s t s a n iš a n s k im o z n a k a m a ; 2 —
p rs te n o v i za p re tic a n je .

(2) N e p o tp u n o r a s k la p a n je i sk la p a n je m itr a lje z a

238. — M itraljez se nepotpuno rasklapa radi obuke, čišće­
n ja i priprem e za gađanje. P ri rask lap an ju m itraljeza p rid r­
žavati se sledećeg: p roveriti da li je m itraljez prazan i zatvarač
u prednjem položaju; za rasklapanje k oristiti ispravan i za to
predviđen alat, i to na stolu ili čistoj prostirci.
Ilasklapa se na slecleći način: potisnuti ručicu utvrđivača
poklopca sanduka napred i podići poklopac; ukočiti m itraljez;
podići utvrđivač kutije delova za okidanje u v ertik alan polo­
žaj i izvući ga u levu stranu; podići osnovu uvodnika i izbacač
čaura u v ertikalni položaj; potisnuti napred oslonac povratnog
m ehanizm a, podići ga naviše i izvući povratni m ehanizam iz
nosača zatvarača i sanduka; povući u zadnji položaj nosač za­
tvarača sa zatvaračem , podići ga naviše i izvući iz sanduka;
podići udesno ručicu utvrđivača cevi i izvući cev iz sanduka,
povlačeći je za ručicu unapred, i sa izbijačem pritisn u ti u tv r­
đivač čaure gasnog klipa i odvojiti je od sanduka, povlačeći je
unapred.
M itraljez se sklapa obrnutim redom u odnosu na rask la­
panje.

228
 (3) Z a sto ji, u z r o c i i način n jih o v o g o tk la n ja n ja
239. —■ Najčešće neispravnosti m itraljeza koje otk lan jaju
članovi posade su sledeće:
Z a sto ji
1 2
P ritis k o m n a p o lu ­
gu m e h a n iz m a za
o k id a n je z a p e ti
m itr a lje z n e o k id a.
P o v la č e n je m ru č ic e
za z a p in ja n je u z a ­
d n ji polo žaj n e d o ­
la z i do z a p in ja n ja
m itra lje z a .
O k id a n je m itr a lje ­
za iz v ršen o , a li n i­
je došlo do o p a lje -
n ja .
Z a g la v lju ju se p o ­
k r e tn i d elo v i m i tr a ­
ljeza.
R e d e n ik n e u v o d i
m e ta k n a p ra v a c
p o tisk iv a č a .
M itra lje z sp o ro
d e js tv u je ili p o ­
k r e tn i d elo v i n e
o d laze u z a d n ji p o ­
ložaj .
U zroci z a sto ja
Is te g n u ta s a jla m e h a ­
n iz m a za o k id a n je ili
je n e d o v o lja n h o d p o ­
luge.
N osač z a tv a ra č a n e
o d lazi u k r a j n ji z a d n ji
p o lo žaj.
Is h a b a n zu b z a p in ja č e .
N e isp ra v n a k a p sla
m e tk a .
P rlja v o le ž ište u d a rn e
igle.
P o lo m lje n a u d a rn a
igla.
P ris u s tv o s tra n o g
p re d m e ta u s a n d u k u
ili je n e k i od p o k r e t­
n ih d e lo v a slo m lje n .
S lo m lje n p o tisk iv a č
re d e n ik a ili je d n a od
p re n o s n ih p o lu g a ili
is tro š e n zad rž a č
re d e n ik a .
P r lja v i k a n a li re g u la ­
to r a p ro to k a b a r u tn ih
g aso v a.
N ačin o tk la n ja n ja
3
R e g u lisa ti z a te g n u to st
s a jle p o m o ću re g u la ­
to r a n a ru čici.
P re g le d a ti u n u tr a š -
n jo s t sa n d u k a , p o d m a ­
z a ti u sm e ra v a ju ć e
žlebove.
D a ti m itr a lje z n a
o p ra v k u .
Iz v u ći m e ta k iz
ležišta .
P ro č is titi ležište
u d a rn e ig le i d ru g e
p o k re tn e d elo v e
m itra lje z a .
Z a m e n iti u d a r n u iglu.
P re g le d a ti u n u tr a š -
n jo s t s a n d u k a , iz b ac iti
s tr a n e p re d m e te ,
a ak o je k o ji od
p o k re tn ih d elo v a
p o lo m lje n d a ti m i tr a ­
lje z n a o p ra v k u .
P re g le d a ti d elo v e
u v o d n ik a , a ak o su
p o lo m lje n i p re d a ti
m itr a lje z n a o p ra v k u .
P o s ta v iti re g u la to r u
p o lo žaj »2«, a a k o se
za sto j p o n o v i, o č istiti
re g u la to r.
229
 6) M unicija za top i borbeni kom plet tenka

(1) V r s te i opis m u n ic ije

240. — Tenkovski top 2A46 up o treb ljav a tri vrste topov­
skih m etaka i to: m etak sa trenutno-fugasnim projektilom ,
m etak sa kum ulativnim projektilom i m etak sa potkalibar-
nim projektilom . Topovski m etak se sastoji od p rojektila i b a ­
rutnog p u n jen ja sa delimično sagorljivom oblogom (čaurom).
Kako je topovska cev glatka i nem a žlebova u vodištu p ro jek ­
tila to se njegova rotacija po uzdužnoj osi, radi stabilizacije u
toku leta, ostvaruje krilcim a koja se nalaze na zadnjem delu
p rojektila i koja su blago zakošena.
241. — Trenutno-fugasni projektil OF19 (Oc&19) (si. 152)
n am enjen je za un ištav an je žive sile, v a tre n ih sredstava i vo­
zila van zaklona i u lakim zaklonim a, a u nedostatku protiv-
oklopne m unicije uspešno se može koristiti i za gađanje cilje­
va sa jačim oklopom. Uspešno dejstvo neposrednim nišan je­
n jem je na daljinam a do 6.000 m etara (za T-72 5.000 m), a po­
srednim do 9.200 m etara. Sastoji se od košuljice, eksplozivnog
p u n jen ja i upravljača. Masa p ro jek tila sa upaljačem je 23 kg, a
m asa eksplozivnog p u n jen ja je 3,148 kg. Početna brzina p ro jek ­
tila je 850 m/s.
Upaljač V-429E (1I-429E) trenutno-fugasnom p rojektilu
obezbeđuje: trenutno dejstvo •— sa skinutom kapicom i regu­
latorom upaljača u položaju »0«; fugasno dejstvo — sa postav­
ljenom kapicom i regulatorom upaljača u položaju »0«, i uspo­
reno dejstvo — sa postavljenom kapicom i regulatorom u p a­
ljača u položaju »U« (»3«). Položaj regulatora m enja se speci­
jaln im ključem iz IK tenka.
Za vreme popune tenka i pri smeštaju topovske municije
u tenku zabranjeno je skidati kapicu sa upaljača. Gađanje sa
skinutom kapicom dozvoljava se u izuzetnim situacijama i ta­
da se kapica skida neposredno pre punjenja topa. Ako se neće
gađati projektilom sa koga je skinuta kapica, a top nije na­
punjen, kapica se mora ponovo postaviti na upaljač.
Projektilom sa upaljačem podešenim na tren u tn o dejstvo
un ištav aju se živa sila i v a tre n a sredstva izvan zaklona, a sa
upaljačem podešenim na fugasno dejstvo, laka utv rđ en ja, drve-
no-zem ljani objekti i zgrade kao i živa sila u zaklonim a. P ri

230
 BAL. KAPA

KOŠULJICA

CENTRIR.
PRSTEN

TRASER
SI. 152 ■
— T r e n u t n o - f u g cisni
projektil O F - 19
SI. 153 — K u m u la tiv n i
p r o je k til Z B K 1 4 M
1 — u p a l j a č ; 2 — k o š u ljic a ; 3 —
c e n t r i r a j u ć i p r s te n o v i; 4 — s t a b i ­
l iz a to r ; 5 — k r i l c a ; 6 — p la s t ič n i
(s a g o riv i) p r s t e n ; 7 — s p e c ija ln i
k lju č .
gađanju žive sile i v a tre n ih sredstava u jačim u tv rđ en jim a
upaljač se postavlja na usporeno đejstvo. G ađanje oklopnih
ciljeva trenutno-fugasnim projektilom izvodi se upaljačem ,
podešenim na fugasno dejstvo.
242. — Kumulativni projektil ZBK14M (3EK14M) (si. 153)
nam enjen je za gađanje tenkova, sam ohodnih oruđa i drugih
jako oklopljenih ciljeva. U nedostatku tren u tn o -fu g asn ih pro ­
jek tila uspešno se može koristiti za gađanje žive sile i v a tre ­
nih sredstava na otvorenim i jako zaklonjenim položajim a. Sa­
stoji se od dvodelnog piezoelektričnog upaljača 3V I 5 (3B15),
balističke kape, košuljice sa dva cen triraju ća prstena, stabili­
zatora sa šest krilaca, tra se ra (koji za 6— 7 s obeležava p u tan ju
p ro jek tila crvenim i dobro vidljivim tragom ) i kum ulativnog
p u n jen ja koje se nalazi u košuljici. Masa p rojektila je 19 kg, a
m asa specijalnog eksplozivnog p u n jen ja je 1,624 kg, početna
brzina pro jek tila je 905 m/s. N ajefikasnije dejstvo ovim pro­
jektilom postiže se na daljinam a do 1.800 m etara.
243. Potltalibarni projektil BM9 i BM12 (BM9 i BM12)
(si. 154) nam enjen je za gađanje ciljeva sa jakim oklo­
pom i drugih jak ih u tv rđ en ja. Postoje dve v rste potkalibarnih
projektila, BM9 — monolitni i BM12 — sa posebnim jezgrom.
Pored osnovnog b arutnog p unjenja, sve v rste potkalibarnih
p ro jek tila im aju i dodatno b arutno p unjenje. Ono se sastoji od
b a ru ta ravnom erno raspoređenog oko projektila i potpuno sa-
gorljive obloge, koja je zatvorena poklopcem. M etak se sas­
toji od projektila, vodećeg segm entnog-zaptivnog p rsten a i do­
datnog barutnog punjenja.
P otkalibarni p rojektil (si. 155) sastoji se od balističke k a ­
pe, m onolita projektila, vodećeg prstena, stabilizatora sa k ri­
lim a i trasera.
M asa p rojektila sa segm entim a je 5,67 kg, a bez segm ena­
ta 3,615 kg. K alibar p rojektila BM9 je 44 mm, a p rojektila
BM12 je 15 do 18 mm. Početna brzina p ro jek tila je 1.800 m/s, a
tia s e r gori oko 3 sekunde, što odgovara daljini do 4.000 m e­
tara.
N ajefikasnije dejstvo ovim projektilom postiže se na da­
ljinam a do 2.500 m etara. Efikasno dejstvo ostvaruje se na d alji­
nam a do 4.000 m, zavisno od k arak teristik a oklopa.

232
 PROJEKTIL

SI. 154 — Potkalibarni pro- SI 155 — Potkalibarni pro­

jektil B M 1 2 jektil B M 9

1 — b a l i s t i č k a k a p a ; 2 — m o n o lit
p r o j e k t i l a ; 3 — v o d e ć i p r s te n ; 4
— s t a b i liz a to r ; 5 — k r i l c a s t a b i l i ­
z a to ra ; 6 — tra s e r.

233
 Segmenti vodećeg prstena (si. 156) pomoću zubaca se spa­
ja ju sa projektilom . N am enjeni su da zaptiju cev sa prednje
stran e i ne dozvole prolazak b a ru tn ih gasova, da omoguće b la­
gu rotaciju projektila u cevi i da olakšaju k reta n je p rojektila
kroz cev, izbijajući vazdušni čep ispred njega. Po izlasku pro­
jek tila iz cevi, odvajaju se od njega i padaju ispred ten k a na
daljinam a 70— 1.300 m u sektoru od 5° levo i desno od pravca
gađanja.

SI. 156 — Segmenti SI. 1 5 7 — Barutno punjenje Z40

1 — zu b i n o sači p ro je k tila ; 2 —
s e g m e n t; 3 — o tv o r i z a p r o la z b a ­
r u t n i h g a s o v a ; 4 — ž le b z a z a p -
tiv n i p r s te n .

244. — Barutno punjenje Ž40 (3K40) (si. 157), sa delimičn

sagorljivom oblogom (univerzalno), upotrebljava se za gađanje
svim vrstam a projektila. Obloga je upresovana u nesagorljivi
■
—• m etalni cleo (dance čaure), koje se nakon opaljenja izbacuje
napolje. N esagorljivi deo je nam enjen da izvrši zaptivanje zad­
njeg preseka cevi u m om entu širen ja b a ru tn ih gasova. Sa do­
n je stran e danceta n a v rn u ta je topovska kapsla GUV-7 (rY B-7),
koja pruža m ogućnost za dva autonom na opaljenja, električno
i udarno. Električno opaljivanje se izvodi električnom strujom ,
koja se stru jn im kolim a dovodi preko udarne igle na kapslu, a
udarno m ehaničkim udarom ud arn e igle u inicijalnu kapislu.
P ri m ehaničkom okidanju, preko ručnih m ehanizam a, nem a
električnog opaljivanja.

234
 245. — B aru tn a p u n jen ja i potkalibarni projektili (zbog
dodatnog barutnog punjenja) p ak u ju se u posebne m etalne k u ­
tije (kontejnere) koji su herm etički zatvoreni (si. 158), a ovi u
drvene sanduke za transport.
U jed an sanduk sm ešta se po jed an p rojektil i barutno
punjenje. U paljač za trenutno-fugasni projektil posebno je upa-
kovan u m etalnu kutiju.

SI. 1 5 8 — Kutija za p a k o v a n j e municije

1 — k u tija za p o tk a lib a rn i p ro je k til; 2 — k u tija za b a ru tn o

p u n j e n j e ; 3 — u t v r đ i v a č s a o m č o m ; 4 — o tv o r i z a o s ig u r a č ;
5 — p o lu g a z a u t v r đ i v a n j e ; 6 — m e t a l n i p o k lo p a c .

(2) S a s t a v i r a z m e š t a j b o r b e n o g k o m p l e t a u t e n k u
246. —■ U borbenom kom pletu ten k a nalazi se: 42 m etka
za top, 2.000 m etaka za m itraljez 7,62 m m, 300 m etaka za PAM
12,7 mm, 300 m etaka za A Pu 7,62 m m, 10 ručnih bom bi i 12
m etaka za signalni pištolj.

235
 U ten k T-72M sm ešta se 44 m etka za top, a u ten k T-72,
39 m etaka za top.
247. — Topovska municija u tenku M-84 razm ešta se na
siedeći način:
— meci sa trenutno-fugasnim projektilom (20 komada)
razm ešteni su: 10 kom pletnih m etaka u obrtni tra n sp o rte r au­
tom ata za pun jen je topa; 4 p ro jek tila na pregradi m otornog
odeljenja, sa desne strane; 4 p rojektila na pregradi m otornog
odeljenja, sa leve strane; 2 p rojektila u prednjem stelažnom
rezervoaru; 8 p u n jen ja u srednjem stelažnom rezervoaru i 2
p u n jen ja u p rednjem stelažnom rezervoaru;
— meci sa pancirno-potkalibarnim projektilom (16 kom a­
da) razm ešteni su: 8 kom pletnih m etaka u obrtnom tra n sp o r­
te ru autom ata za p u n jenje topa; 2 p rojektila na podu obrtnog
tran sp o rtera, iza sedišta kom andira; 1 projektil na podu o b rt­
nog tran sp o rtera, iza sedišta nišandžije; 1 p rojektil na podu
obrtnog tran sp o rtera, ispod topa; 2 pro jek tila na levoj bočnoj
strani, iza sedišta nišandžije; 2 pro jek tila iza k u tije akum ula­
tora; 2 p u n jen ja na podu obrtnog tran sp o rtera, iza sedišta ko­
m andira; 1 pun jen je na podu obrtnog tran sp o rtera, ispod se­
dišta nišandžije; 1 p u n jenje iza k u tije akum ulatora i 4 p u n je ­
n ja u srednjem stelažnom rezervoaru;
— meci sa kumulativnim projektilom (6 komada) razm eš­
teni su: 4 kom pletna m etka u obrtnom tra n sp o rte ru autom ata
za p u n jenje topa; 1 projektil na levoj bočnoj strani, iza sedišta
kom andira; 1 projektil u pred n jem stelažnom rezervoaru; 1
p u n jen je na desnoj bočnoj strani, kod prednjeg stelažnog re ­
zervoara i 1 p u n jenje u prednjem stelažnom rezervoaru.
248. — Topovska municija u tenku T-72M razm ešta se na
siedeći način:
— meci sa trenutno-fugasnim projektilom (22 komada)
razm ešteni su: 11 kom pletnih m etaka u obrtni tra n sp o rte r au­
tom ata za p u n jen je topa; 4 p rojektila na pregradi m otornog
odeljenja, sa desne strane; 4 p rojektila na pregradi m otornog
odeljenja, sa leve strane; 2 p ro jek tila na levoj bočnoj strani,

236
iza sedišta nišandžije; 1 projektil u prednjem stelažnom rezer­
voaru; 10 p u n jen ja u srednjem stelažnom rezervoaru i 1 pu­
njen je na desnoj bočnoj strani, kod prednjeg stelažnog rezer­
voara;
— meci sa pancirno-potkalibarnim projektilom (16 kom a­
da) razm ešteni su: 7 kom pletnih m etaka u obrtnom tra n sp o r­
te ru autom ata za p u n jenje topa; 2 pro jek tila na podu obrtnog
tran sp o rtera, iza sedišta kom andira tenka; 2 p rojektila u niši
kupole, iza sedišta nišandžije; 2 p rojektila iza ku tije akum ula­
tora; 1 projektil na podu obrtnog tran sp o rtera, ispod topa; 1
projektil na podu obrtnog tran sp o rtera, kod utvrđivača u ređ a ­
ja za podizanje kaseta, sa leve strane; 1 projektil na levoj boč­
noj strani, iza sedišta nišandžije; 2 p u n jen ja na podu obrtnog
tran sp o rtera, iza sedišta kom andira; 1 p u n jenje na podu o b rt­
nog tran sp o rtera, pored sedišta kom andira; 1 p u n jen je na podu
obrtnog tran sp o rtera, pored sedišta nišandžije; 1 p u n jen je u
niši kupole, iza sedišta nišandžije; 1 pun jen je iza levog p red ­
njeg rezervoara i 3 p u n jen ja u prednjem stelažnom rezervoaru;
— meci sa kumulativnim projektilom (6 komada) razm eš­
teni su: 4 kom pletna m etka u obrtnom tra n sp o rte ru autom ata
za p u n jenje topa; 2 projektila u prednjem stelažnom rezervoa­
ru i 2 p u n jenja u srednjem stelažnom rezervoaru.
Zabranjeno je smeštanje pancirno-potkalibarnih projek­
tila u ležišta prednjeg stelažnog rezervoara.
249.,— Mitraljeska municija 7,62 mm za PKT u tenku M-84
sm ešta se: 1 redenik u m unicijsku k u tiju na m itraljezu; 3 rede­
nika u m unicijskim k u tijam a na obrtnom tra n sp o rte ru autom a­
ta za pun jen je topa, ispod sedišta kom andira; 1 redenik u m u­
nicijsku k u tiju na obrtnom tra n sp o rte ru autom ata za punjenje
topa, ispod m itraljeza (sa desne strane); 1 redenik u m unicijsku
k u tiju pored sedišta vozača (sa leve strane) i 2 redenika u m u­
nicijskim k u tijam a iznad prednjeg rezervoara.
Mitraljeska municija 7,62 mm za PKT u tenku T-72 smeš-
ta se: 1 redenik u m unicijsku k u tiju na m itraljezu; 2 redeni­
ka u m unicijske ku tije na obrtnom tra n sp o rte ru autom ata za
p u n jenje topa, ispod radio-uređaja; 2 redenika u m unicijske
k u tije na podu obrtnog tra n sp o rte ra autom ata za punjenje
topa, ispod sedišta kom andira; 1 redenik u m unicijsku k u tiju

237
u ležištu na prednjem levom rezervoaru i 2 redenika u m uni-
cijske k u tije u niši prednjeg stelažnog rezervoara.
250. — Mitraljeska municija 12,7 mm za PAM stavlja se
u 2 m unicijske k u tije sm eštene na desnoj spoljnoj stran i k u ­
pole, i 3 m unicijske k u tije sm eštene u zadnjem sanduku, na
desnoj spoljnoj stran i kupole.
251. — Municija za pušku 7,62 mm sm ešta se u dve to r­
bice po 5 okvira, koje su pričvršćene na ogradi obrtnog tra n s ­
p o rte ra autom ata za p u n jen je topa, iza sedišta vozača.
252. — Ručne bombe u tenku T-72 sm eštaju se u 5 to r­
bica i to: 2 torbice na prednjem stelažnom rezervoaru, desno
od vozača; 1 torbica ispod prednjeg stelažnog rezervoara na
sanduku za periskop vozača; 1 torbica u ležištu na pregradi
m otornog odeljenja i 1 torbica na podu obrtnog tran sp o rtera.
Ručne bombe u tenku M-84 sm eštaju se u 5 torbica i to:
2 torbice na prednjem stelažnom rezervoaru, desno od vozača;
1 torbica u u d u b ljen ju izm eđu prednjeg i prednjeg desnog ste­
lažnog rezervoara na sanduku za PPV -2; 1 torbica na krovnoj
ploči iza u ređ a ja za podizanje kaseta i 1 torbica na nosaču ra-
dio-uređaja.
253. — Municija za signalai pištolj sm ešta se u dve torbice
sa u n u tra šn je stran e kupole, desno od kom andira tenka.

2. — S P R A V E ZA O S M A T R A N J E I N IŠ A N JE N JE

1) Namena i potlela sprava za osmatranje i nišanjenje

254. — Sprave za osmatranje i nišanjenje nam enjene su
za osm atranje bojišta i otk riv an je ciljeva, m eren je daljine,
n išanjenje i osm atranje rezu ltata gađanja. U n jih spadaju: ni-
šanske sprave za neposredno nišanjenje, nišanske sprave za
posredno n išanjenje i sprave za osm atranje.
Nišanske sprave za neposredno nišanjenje na ten k u T-72
čine: nišanska sprava-daljinom er za dnevno osm atranje i niša­
n jen je TPD -K 1 i nišanska sprava za noćno osm atranje i niša­
n jen je TPN1-4-9-23.
Za neposredno n išanjenje na ten k u M-84 služi dnevno-
-noćna nišanska sprava DNNS-2, koja je sastavni deo SUV.

238
 Nišanske sprave za posredno nišanjenje su nam enjene za
zauzim anje elem enata pri posrednom gađanju i pri gađanju
neosvetljenih ciljeva noću — neposrednim nišanjenjem . N jih
čine uglom er i daljinar.
Sprave za osmatran je nam enjene su za osm atranje bojiš­
ta, o tkrivanje i pokazivanje ciljeva, osm atranje i izveštavanje
o rezultatim a gađanja.
K om andir ten k a za osm atranje koristi periskop DNKS-2
(na M-84) ili TKN-3 (na T-72), dva periskopa TNPA-65 i dva
periskopa TNP-160. N išandžija koristi periskope TNP-165A i
TNPA-65. Vozač koristi periskop TNPO-168 V i dva periskopa
TNPA-65, a za osm atranje i vožnju noću, periskop PPV -2 (na
M-84) ili TVNE-4V (na T-72).

2) Nišanska sprava — daljinomer TPD-K1 (TII^-K l)

(1) N a m e n a , s m e š ta j, d e lo v i i opis d e lo v a
255. — Nišanska sprava — daljinomer TPD-K1 nam enje-
na je za: navođenje topa i spregnutog m itraljeza na cilj u ho­
rizontalnoj i vertikalnoj ravni pri potpunoj stabilizaciji i po-
lustabilizaciji; m eren je daljine do ciljeva sa m esta i u pokretu
od 500 do 4.000 m etara; neposredno n išan jen je iz topa i spreg­
nutog m itraljeza; autom atsko unošenje popravke daljine zbog
pređenog puta tenka pri gađanju sa k ra tk ih zastanaka i u po­
kretu , i ručno zauzim anje i autom atsko određivanje popravke
elevacionog ugla pri gađanju u uslovim a koji nisu tablični.
Sm eštena je ispred nišandžije i pričvršćena za plafon k u ­
pole. Posebnim polugam a paralelogram a povezana je za posto­
lje topa radi prenošenja elevacionih uglova topa i spregnutog
m itraljeza. Radi u tem p e ra tu rn im uslovim a od —40° do + 50°C ,
pi'i vlažnosti vazduha do 98%. N ajveća daljina n išan jen ja je
potkalibarnim projektilom do 4.000 m, trenutno-fugasnim pro ­
jektilom do 5.000 m, kum ulativnim projektilom do 4.000 m, i
spregnutim m itraljezom do 1.800 m. Uveličava 8 puta, sa vid­
nim poljem od 9°. S rednji vrem enski in terv al m eren ja daljine
je 6 sekundi. Radi pri naponu akum ulatora od 22 do 29 V. G re­
ške pri autom atskom uvođenju popravke daljine u toku k re-

239
ta n ja tenka je do 10% pređenog puta. V rem e gotovosti za rad
po uk lju čiv an ju je 2 m inuta. U m irnodopskim uslovim a doz­
voljen je neprekidan rad daljinom era do 4 časa a u toku borbe
vrem e rada se ne ograničava.
256. — Glavni đelovi daljinomera su: delovi za u p rav lja ­
nje, blok za m erenje daljine, blok za uvođenje daljine, blok za
napajanje, elektroblok, paralelogram , grafikon balističkih po-
pravki i rezervni alat i pribor.
257. — Đelovi za upravljanje sm ešteni su na prednjem
delu nišanske sprave a služe za rukovanje nišanskom spravom
(si. 159, 160 i 161).
258. —- Blok za merenje daljine (BH.H) nalazi se sa desne
stran e nišanske sprave za koju je i pričvršćen. To je opto-elek-
tronski uređaj, nam enjen za m erenje daljine koji radi na p rin ­
cipu proračuna vrem enskog razm aka izm eđu upućenog i v ra ­
ćenog laserskog snopa.
259. — Blok za uvođenje daljine (EB.I1,) (si. 162) sm ešten
je na podu obrtnog tran sp o rtera, ispod ram a. N am enjen je za
autom atsko: pom eranje skale daljine prem a veličini izm erene

SI. 159 — P r e d n ja stra n a n iš a n s k e sp r a v e T P D -K 1

1 — in d i k a t o r s k e s ija lic o v r s te m u n ic ije ; 2 — r u č ic a z a r u č n o z a u z im a n je v r s te
m u n ic ije ; 3 — p a t r o n z a u p i j a n j e v la g e ; 4 — p r i k l j u č n o g n e z d o z a m e r e n j e k a p a ­
c i t e t a la s e r a ; 5 — č e p p o te n c io m e t r a z a r e g u l i s a n j e k a p a c i t e t a la s e r a ; 6 — r u č ic a
s v e tio s n o g f i l t r a ; 7 — u t v r d i v a č č e o n o g n a s lo n a ; 8 — to č k ić z a z a u z im a n je b a lis ­
tič k i h p o p r a v k i; B — n o s a č i n d i k a t o r s k e s i ja lic e o n a p u n j e n o s t i to p a u v id n o m
p o lju n iš a n s k e s p r a v e ; 10 — p r e k id a č g r e j a č a o k u l a r a ; 11 — in d i k a t o r s k a s ija lic a
g r e j a č a o k u la r a ; 12 — le ž iš te č e o n o g n a s lo n a ; 13 — g u m e n i š t i t n i k ; 14 — r u č ic a
p o te n c io m e t r a z a o s v e t l j a v a n j e la s e r s k e z n a č k e ; 15 — o k u l a r ; 16 — p r e k i d a č za
u k l j u č i v a n j e la s e r a ; 17 — i n d i k a t o r s k a s i j a l i c a o u k l j u č e n o m la s e r u ; 18 — o tv o r
z a o č i t a v a n j e to p o g r a f s k e d a l j i n e ; 19 — i n d i k a t o r s k a s i j a l i c a o is p r a ž n j e n o s ti l a ­
s e r a ; 20 — p r e k id a č v r s t e r a d a ; 21 — i n d i k a t o r s k a s i j a l i c a o u k l j u č e n o m b l o k i r a ­
n j u d a ljin e ; 22 — p r e k l o p n i k z a b l o k i r a n j e d a lj i n e ; 23 — to č k ić z a p o d e š a v a n je
d io p t r i j e ; 24 — v i j a k z a p r i č v r š ć i v a n j e p o k lo p c a o s ig u r a č a i s ig n a l n ih s ija lic a ;
25 — k o n tr o l n e in d i k a t o r s k e s ija lic e : p o g o n k u p o le (»nPMBO.Ii;«), o tk o č e n o (»PAC-
CTOrr«), s t a b i l i z a t o r (»CTABMJI«), k o m a n d i r (»KOMAHpp«), to p n a p u n j e n (»ro-
TOB«), i k o r e k t o r d a l j i n e (»MEXA^«); 26 — p r e k i d a č z a u k l j u č i v a n j e p o g o n a k u ­
p o le ; 27 — p r e k id a č z a u k l j u č i v a n j e k o r e k t o r a d a ljin e ; 28 — p r e k i d a č z a u k l j u ­
č iv a n je h o r iz o n ta ln e s ta b i liz a c ije ; 29 — to č k ić z a r u č n o z a u z im a n je d a ljin e ; 30 —
p r e k id a č z a v r a ć a n j e d a l j i n e n a »0« m ; 31 — p r e k i d a č z a a k t i v i r a n j e la s e r a ; 32 —
k o m a n d n i b lo k s ta b i liz a to r a .

1G
241
daljine, pom eranje končanice nišanske sprave po visini za ve­
ličinu elevacionog ugla koji odgovara izm erenoj daljini, za
uključivanje sijalice — top n ap u n jen — u vidnom polju nišan­
ske sprave, i za pokazivanje izm erene daljine na otvoru za
očitavanje topografske daljine.

SI. 160 — D esn a s tr a n a n iš a n s k e sp r a v e T P D -K 1

1 — n o s a č n iš a n s k e s p r a v e s a a m o r tiz e r o m ; 2 — g la v a n iš a n s k e s p r a v e ; 3 — p a -
r a le lo g r a m ; 4 — d r ž a č n iš a n s k e s p r a v e ; 5 — u t v r đ i v a č p o lu g e p a r a le lo g r a m a ; 6 —
d v o s m e r n i u t v r đ i v a č p a r a le lo g r a m a ; 7 — b lo k z a m e r e n j e d a l j i n e ; 8 — n o s a č
s i ja lic e z a o s v e t l j a v a n j e la s e r s k e z n a č k e ; 9 — d r ž a č i k l j u č a z a p o d e š a v a n je n i š a n ­
s k e s p r a v e ; 10 — p r i k l j u č n o g n e z d o z a n a p a j a n j e ; 11 — p o te n c io m e t r i z a p o d e š a ­
v a n j e p o lo ž a ja la s e r s k e z n a č k e ; 12 — p o k lo p c i z a p r i s t u p u r e đ a j i m a n iš a n s k e
s p r a v e p r i t e h n i č k i m p r e g le d im a ; 13 — p r e k i d a č z a a k t i v i r a n j e la s e r a .

260. — Blok za napajanje (Eli) (si. 163) sm ešten je pored

stabilizatora napona. N am enjen je da obezbedi potreban napon
i određenu količinu električne energije za pravilan rad nišan­
ske sprave.
261. — Elektroblok (si. 164) sm ešten je pored bloka za
uvođenje daljine. N am enjen je da obezbedi pravilan rad sta­
bilizatora, nišanske sprave, m ehanizam a za korekciju daljine

242
 SI. 161 — L e v a stra n a n iš a n s k e s p r a v e T P D -K 1
1 — n o s a č s a a m o r tiz e r o m ; 2 — g la v a n i š a n s k e s p r a v e ; 3 — v i j a k z a p o d e š a v a n je
k o n č a n i c e p o v is in i; 4 — v i j a k z a p o d e š a v a n je k o n č a n i c e p o p r a v c u ; 5 — p r e k id a č
z a u k l j u č i v a n j e o s v e t l j e n j a k o n č a n i c e ; 6 — n o s a č s i ja lic e z a o s v e t l j e n j e k o n č a ­
n ic e ; 7 — p o lu g a p a r a le lo g r a m a z a n o ć n u N S ; 8 — p o lu g a k o č n ic e ž ir o s k o p a N S ;
9 — p r e k i d a č z a v r a ć a n j e d a l j i n e n a »0«.

SI. 162 — B lo k za u v o đ e n je d a ljin e

l — telo; 2 p o k lo p a c z a p r i s t u p p o te n c io m e t r im a ; 3 — p o ­
k lo p a c b lo k a .
i delova za u p rav ljan je i omogući izvršenje opaljenja iz topa
i spregnutog m itraljeza.
I

SI. 163 — B lo k za n a p a ja n je
1 — te lo ; 2 — p o k lo p c i z a p r il a z p r i t e h n i č k i m p r e g le d im a ; 3 i 4 — p r i k l j u č n a
g n e z d a ; 5 — r e b r a z a h l a đ e n j e ; 6 — p o k lo p a c z a p r i s t u p p r i p o d e š a v a n ju .

262. — Paralelogram je nam enjen za obezbeđenje veze

i p red aju uglova nagiba od postolja topa do delova za u p ra v ­
lja n je nišanskom spravom . Kroz daljinom er TPD-K1 prolazi
jed n a poluga paralelogram a za vezu sa nišanskom spravom za
noćno osm atranje i nišanjenje, radi prenosa uglovnih veličina
postolja topa na noćnu nišansku spravu.
263. — Grafikon balističkih popraviti nalazi se na desnom
braniku, na otvoru za vađenje zatvarača topa. N am enjen je za
određivanje balističkih popravki u uslovim a gađanja koji nisu
tablični. Izračunata balistička popravka zauzim a se ručno na
točkicu za balističke popravke na prednjoj stran i nišanske
sprave. P ri gađanju u tabličnim uslovim a točkić balističkih
popravki je u položaju »0« po indeksu na postolju.
G rafikon balističkih popravki čine dva grafikona i to: gra­
fikon popravki zbog temperature barutnog punjenja i prošire­

244
nja barutne komore (si. 165) i grafikon popravki zbog baro-
metarskog pritiska i temperature vazduha (si. 166).
264. — Primeri proračuna veličine greške-popravke na
grafikonu popravki zbog temperature barutnog punjenja i pro­
širenja barutne komore (si. 165):

SI. 164 — E le k tr o b lo k
1 — č e p o v i z a p r i s t u p p o te n c io m e t r im a ; 2 — v i j a k p o -
t e n c i o m e t r a z a r e g u l i s a n j e b r z in e k o r e k t o r a d a ljin e ;
3 — v i j a k p o te n c io m e t r a z a r e g u l i s a n j e m o s ta ; 4 —
p rik lju č n a gnezda.

Prvi primer: tem p e ra tu ra barutnog p u n jen ja 0°C, b aru tn a

kom ora nije proširena. Na horizontalnoj liniji (2) pronaći vređ-

245
nost koja odgovara tem p e ra tu ri b arutnog p u n jen ja (u ovom
slučaju »0«), a na dijagonalnoj lin iji (1) pronaći veličinu pro­
širen ja b a ru tn e kom ore (u ovom slučaju »0«). Mesto preseca-
n ja ovih linija (4) je popravka + 0,75% .

%>So

SI. 165 — G r a fik o n p o p r a v k i zb o g te m p e r a tu r e b a ru tn o g

p u n je n ja i p ro š ire n ja b a r u tn e k o m o re
1 — v e l i č i n a p r o š i r e n j a b a r u t n e k o m o r e u m m ; 2 — v e lič in a t e m ­
p e r a t u r e b a r u t n o g p u n j e n j a ; 3 — v e lič in a g r e š k e u d a l j i n i i z r a ž e n a
u °/o; 4 — r e š e n j e p r v o g p r i m e r a ; 5 — r e š e n j e d r u g o g p r i m e r a ; 6 —
r e š e n j e t r e ć e g p r im e r a .

Drugi primer: tem p e ra tu ra b arutnog p u n jen ja +40°C a

p roširenje b a ru tn e kom ore 2 mm. Mesto presecanja lin ija (5)
je popravka — 0,40%.

246
 Treći primer: tem p e ra tu ra b arutnog p u n jen ja — 25°C a
proširenje b aru tn e kom ore 2,5 mm. Mesto presecanja linija (6)
je popravka + 3,40% .
285. — Primer proračuna veličine greške-popravke na
grafikonu popraviti zbog barometarskog pritiska i temperature
vazcluha (si. 166):

SI. 166 — G ra fik o n p o p r a v k i zb o g b a ro m e ta r sk o g p r itis k a

i te m p e r a tu r e v a z d u h a
1 — l i n i j a v r e d n o s ti b a r o m e t a r s k o g p r i t i s k a ; 2 — v r e d n o s t te m p e ­
r a t u r e v a z d u h a ; 3 — v r e d n o s t d o b ije n e p o p r a v k e ; 4 — r e š e n j e p r v o g
p r i m e r a ; 5 — r e š e n j e d r u g o g p r i m e r a ; 6 — r e š e n j e tr e ć e g p r im e r a .

Prvi primer: b arom etarski p ritisak 750 m m /hg a tem pe­

ra tu ra vazduha 0°C. Na horizontalnoj liniji (1) pronaći v red ­
nost barom etarskog pritiska, a na dijagonalnoj (2) — vrednost
tem p e ra tu re vazduha. Mesto presecanja ovih linija (4) je po­
pravka + 1,75%.

247
 Drugi primer: barom etarski p ritisak 760 m m /hg a tem pe­
ra tu ra vazduha — 10°C. M esto presecanja linija (5) je poprav­
ka + 3,75%.
Treći primer: barom etarski p ritisak 650 m m /hg a tem pe­
ra tu ra vazduha + 30°C . Mesto presecanja linija (6) je poprav­
ka — 6,5%.

SI. 167 — K o n ča n ic a n iš a n s k c sp r a v e T P D -K 1
1 — in d e k s z a z a u z im a n je d a ljin e ; 2 — s k a la d a ljin e z a g a đ a n j e s p r e g n u ­
tim m i tr a lj e z o m ; 3 — s k a la z a m e r e n j e d a ljin e i s k a la za z a u z im a n je d a ­
l j i n e p r i g a đ a n j u to p o m ¿a s v im v r s t a m a p r o j e k t i l a d o 4000 m ; 4 — o s n o v n a
n iš a n s k a o z n a k a ; 5 — h o r i z o n t a l n a ( p r e ti c a jn a ) s k a la , v r e d n o s t p o d e ljlc a j e
0-01; 6 — n iš a n s k e o z n a k e z a g a đ a n j e s p r e g n u t i m m i t r a l j e z o m n e p o k r e t n i h
c i lje v a n a d a ljin a m a o d 50—1800 m ; 7 — s k a l a z a n i š a n j e n j e s a t r e n u t n o -
- f u g a s n im p r o j e k t i l o m iz to p a n a d a l j i n a m a o d 4200 d o 5000 m ; 8 — d a lji-
n o m e r n a s k a la ( b a z n i d a ljin o m e r ) za m e r e n j e d a l j i n e d o c ilje v a v is in e 2,7 m .

Zbir greški — popraviti sa oba grafikona zauzima se na ni-

šansltoj spravi točkićem za balističke popravke.

248
 266. — U vidnom polju nišanske sprave nalazi se konča­
nica (si. 167).
267. — Uređaj za merenje daljine je složeni optičko-elek-
tronski sistem koji daljinu m eri laserskim daljinom erom na
osnovu vrem enskog in terv ala za koji laserski im puls pređe
put od nišanske sprave do izabranog objekta i, nazad, do p ri­
jem nika u daljinom eru.
O ptičko-laserski generator upućuje laserski im puls ka ob­
jektu, koji se posle reflektovanja vraća u nišansku spravu gde
ga prim a fotodioda. V rem enski in terv al izm eđu upućenog i po­
novo vraćenog signala je proporcionalan daljini do objekta od
koga se signal odbio.
268. — Uređaj za hidropneumatsko čišćenje nišanske spra­
ve (si. 168) nam enjen je za čišćenje objektiva od blata pomoću
tečnosti, a od prašine i snega — pomoću vazduha. Sm ešten je
u kupoli i borbenom odeljenju tenka, a sastoji se od: rezervoa­
ra za tečnost, dozatora, ventila sa slavinom i polugom, reduk-
tc ra za vazduh, m anom etra, boce za vazduh, raspršivača, sla­
vine za p u n jen je boce sabijenim vazduhom , cevi i creva.

a) č iš ć e n je p o m o ć u v a z d u h a b) č iš ć e n je pom oću vode

SI. 168 — U ređaj za h id r o p n e u m a ts k o č išć e n je n iš a n s k e sp ra v e

Brisač stakla nalazi se spolja na tenku. N am enjen je za

m ehaničko čišćenje objektiva, a pom era se pomoću ručice koja
se nalazi levo od nišanske sprave.

249
 (2) N e is p r a v n o s ti, u z ro c i i n ačin n jih o v o g o tk la n ja n ja

269. — Najčešće neispravnosti nišanske sprave koje ot

n ja ju članovi posade su sledeće:
N e isp ra v n o st U z ro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja
1 2 3
P r i u k lju č e n o m p r e k i­ P re g o re o o sig u ra č Z a m e n iti o sig u rač.
d a č u p o g o n a k u p o le — SP-20 (Cn-20).
„nPM B O A ” p re tv a ra č
n e ra d i, sig n a ln a s ija ­
lic a n e s v e tli i n e u k ­
lju č u je se p o g o n k u ­
pole.
P r i u k lju č e n o m p r e k i­ P re g o re o o sig u ra č Z a m e n iti o sig u ra č.
d a č u p o g o n a k u p o le SP-20 (Cri-20).
„ n P M B O fl” s ija lic a
s v e tli a p re tv a ra č n ije
u k lju č e n i n e m a p o g o ­
n a k u p o le .
P r i u k lju č e n o m p r e k i­ P re g o re o o sig u rač Z a m e n iti o sig u rač.
d a č u p o g o n a k u p o le S P -5 (C ll-5).
„ n P U B O fl” s ija lic a
sv e tli, o tk o č e n ž iro -
sk o p n iš a n s k e sp ra v e ,
a p r i k r e ta n ju te n k a
re m e ti se sta b iliz a c ija
v id n o g p o lja n iš a n s k e
sp ra v e .

P r i u k lju č iv a n ju e le k ­ P re g o re le sig n a ln e Z a m e n iti sig n a ln e

tr ič n ih k o la n iš a n s k e
s p r a v e sig n a ln e s ija ­
lice n e sv e tle .
P r i u k lju č e n o m o sv e t-
lje n ju s k a la k o n č a n ic e
i o zn ak e u v id n o m
p o lju n is u o sv e tlje n e .
P r i u k lju č e n o m d a lji-
n o m e ru la s e rs k a z n a č ­
k a se n e v id i.
U p ija ć v la g e im a
b ra o n , ro z a ili b e lu
b o ju .
sija lic e . sijalice .
P re g o re la s ija lic a Z a m e n iti sija lic u .
u p a tr o n u za o sv e t-
lje n je k o n č a n ic e .
P re g o re la s ija lic a u Z a m e n iti sija lic u .
p a tro n u .
P a tr o n sa sija lic o m P r iv r n u ti p a tr o n do
n ije p ra v iln o n a - k ra ja .
v r n u t n a sv o je
m esto .
U p ija č v la g e z a si­ Z a m e n iti p a tr o n
ćen. is p ra v n im silik a g elo m .

250
 U slučaju da dođe do nekih drugih neispravnosti, izvestiti
pretpostavljenog starešinu.

3) Nišanska sprava za noćno osmatranje i nišanjenje

TPN1-49-23 (TIIII1-49-23)
(1) Namena, smeštaj, delovi i opis delova
270. — Nišanska sprava TPN1-49-23 (TIIH1-49-23) nam e-
n jen a je za osm atranje bojišta, n išanjenje i k o rek tu ru v a tre
p ri gađanju iz topa i spregnutog m itraljeza noću, na daljinam a
do 800 m.

SI. 169 — D u rb in
T P N 1-49-23
1 — g la v a ; 2 — u p i j a č v l a ­
ge; 3 — n o sa č k lju č a za
p o d e š a v a n je ; 4 — t a b lic a
z a z a u z im a n je p o č e t n ih e -
le m e n a t a ; 5 — u t v r đ i v a č
č e o n o g n a s lo n a ; 6 — v i j a k
z a p o d e š a v a n je k o n č a n i c e
po p r a v c u ; 7 — r u č ic a sa
p o lu g o m d ija f r a g m e ; 8 —
p a r a le lo g r a m ; 9 — č e o n i
n a s lo n ; 10 — v i j a k z a p o ­
d e š a v a n je k o n č a n i c e p o v i ­
s in i; 11 — o k u l a r s a g u ­
m e n im z a š titn ik o m o k a .

Sm eštena je na plafonu kupole, levo i ispred nišandžije.

Paralelogram om je, preko đaljinom era TPD -K 1, povezana za
postolje topa.

251
 Glavni clelovi nišanske sprave su: d u rbin TPN1-49-23
(TIIH1-49-23), blok za nap ajan je BT6-26M (BT6-26M) i IC -re-
flektor L-2AG (JI-2Ar).
271. — Durbin (si. 169) nam enjen je da nevidljivu slik
osvetljenu IC-zracim a p retv a ra u vidljivu. U veličava 5,5 puta
sa vidnim poljem od 6°. Im a p okretnu p regradu izm eđu objek­
tiva i pretv arača slike (dijafragm u), koja služi za proveru rada
durbina, zaštitu p retvarača slike od jak ih izvora svetlosti, i po­
dešavanje jačine osvetljenja slike u durbinu.
Delovi durbina su: telo, glava, optički sistem , sa p retv a ­
račem slike i uređaj za pom eranje ogledala. Telo d urbina po­
stavljeno je na plafonu kupole. Sa zadnje stran e tela postav­
ljeni su: m etalna pločica, nosač čelnog naslona, okular i vijak
za pom eranje končanice durbina po pravcu. Na levoj strani
tela nalazi se poluga sa produžetkom za dijafragm u i p rik lju ­
čak za visoko naponski provodnik vibratorskog p retvarača, Na
desnoj stra n i tela je uređaj za pom eranje ogledala, v ijak za
pom eranje končanice durbina po visini i poluga paralelogram a
za m ehaničku vezu sa postoljem topa preko nišanske sprave
TPD-K1.

1 2

Sl. 170 — K o n č a n ic a n iš a n sk e
s p r a v e T P N 1-49-23
1 — v r h g o r n je v e r t i k a l n e c r te ;
2 — v r h s tr e lic e ; 3 — v r h d o n je
v e r t i k a l n e c r te ; 4 — p o d n o ž je d o ­
n je v e r t i k a l n e c r te : 5 — b o č n e
( p r e ti c a jn e ) o z n a k e s a v r e d n o š ć u
p o 0-04; 6 — p o d n o ž je g o r n je v e r -
ti k a l n e c r te .

272. — U vidnom polju nišanske sprave nalazi se konča

nica (si. 170), čija skala služi za n išanjenje pri gađanju iz topa
i spregnutog m itraljeza. Uglovno rasto jan je izm eđu centralne
oznake i bočnih crta je 0— 08.
Ovakva končanica izrađena je na m etalnoj pločici (si. 171),
koja se nalazi na zadnjem delu durbina. Na njoj nem a bočnih

252
oznaka a daljine su ispisane u stotinam a m etara. One daju da­
ljinske vrednosti za gađanje odgovarajućom vrstom pi’ojektila
sa odgovarajućim oznakam a končanice u vidnom polju.
Skala »BP« (»BII«) n am enjena je za n išanjenje pri gađa­
n ju sa potkalibarnim projektilom na daljinam a do 1.100 m sa
nišanskom oznakom — gornji v rh gornje vertikalne crte, a na
daljinam a od 1.100 do 1.900 m sa nišanskom oznakom — donji
v rh gornje vertikalne crte. Skala »KUM« (»KYM«) n am enje­
na je za nišanjenje pri gađanju sa kum ulativnim projektilom ,
skala »OF« (»0<E>«) pri gađanju sa trenutno-fugasnim p ro jek ­
tilom, a skala »PUL« ( » n y j l« ) pri gađanju spregnutim m itra ­
ljezom. Nišanske oznake pri gađanju različitim vrstam a pro­
jek tila i na različitim daljinam a vide se iz sledeće tablice:

B P (BII) O F (Oc£>)
p a n c irn o - I< (K) k u ­
N iša n s k a o z n ak a tr e n u tn o - P (II) m i­
m u la tiv n i
sk a le -p o tk a lib a r- fu g a s n i- tr a lje z
p ro je k til
n i p ro je k til p ro je k til

G o rn ja iv ica 1100 200 100 200

g o rn je c rtic e

D o n ja iv ica 1900 400 300 400

g o rn je c rtic e

V rh s tre lic e — 600 500 500

G o rn ja iv ica 1000 600

— 900
d o n je c rtic e

Na pločici se nalaze upozorenja: »Danju bez zatvorene di­

jafragme, ne uključuj!« i »Ne usmeravati u jako svetio!«, čega
se posada m ora prid ržav ati pri rukovanju nišanskom spravom .
Ispred objektiva durbina, kada se ne koristi, postavlja se m e­
talni zaštitnik glave.
273. — Blok za napajanje (si. 172) p re tv a ra napon in stala­
cije tenka u visoki napon jednosm erne stru je, koji se, preko
visokonaponskog provodnika, dovodi na elektronsko-optički
p retv arač slike. Na k u tiji bloka za n ap ajan je nalaze se: p rek i­

253
dač, signalna sijalica, osigurač, i priključci za visokonaponski
provodnik i provodnike za niski napon. Sm ešten je levo od ni-
šandžije i pričvršćen za telo tenka.

TCIH 1--49-23
5fl KYM 00 nvn
11 2 1 2
19 3 4
6 A 5 5
—
10 9 6
QHEM 6E3 Q M A < i> P A r M b i HE B K n fO M A T b 1

HA 9PKHH CBET HE HABO aHTb'

SI. 171 — T a b lica n a n iš a n s k o j sp r a v i T P N 1-49-23

274. — IC-reflelstor (si. 172) svetlosno je optički sklop koji

se sastoji od paraboličnog usm erivača, električne sijalice
KGM27-200 (KTM27-200) i infracrvenog filtra (koji je postav­
lje n u ram u). Pričvršćen je za poseban nosač koji je u m eha­
ničkoj vezi sa topovskom cevi.

SI. 172 — IC -r e fle k to r sa b lo k o m za n a p a ja n je

254
 (2) N e is p r a v n o s ti, u zro c i i n ačin n jih o v o g o tk la n ja n ja
275. —- Najčešće neispravnosti nišanske sprave TPN1-49-
-23 koje o tk lan jaju članovi posade su sledeće:
N e isp ra v n o st U zro k n e is p ra v n o s ti N ač in o tk la n ja n ja

P r i u k lju č iv a n ju P re g o re o o sig u ra č n a Z a m e n iti o sig u ra č.

b lo k a za n a p a ja n je
n e č u je se k a r a k t e ­
ris tič a n zvuk.
B lo k za n a p a ja n je
ra d i n o rm a ln o , ali
u n iš a n sk o j s p ra v i
n e m a zelen o g sv e tla
ili sv e tio tr e p e ri.
b lo k u .
N isk o n a p o n s k i p r o ­
v o d n ik u p re k id u .
G u b ita k n a p o n a u v i­
so k o n a p o n s k o m p r o ­
v o d n ik u .
P re k o n tro lis a ti i po
p o tre b i z a m e n iti p r o ­
v o d n ik e .
O č istiti v is o k o n a p o n sk i
p ro v o d n ik od b la ta i
v lag e .

U o k u la ru n iš a n s k e K r a ta k spoj ili p re k id O tk lo n iti k r a t a k spoj

sp ra v e v id i se ze­
le n k a s ta sv e tlo st
a li n e m a s lik e —
izg led a te re n a .
u p ro v o d n ik u za n a p a ­ u p ro v o d n ik u .
j a n je re fle k to ra .
P re g o re la s ija lic a Z a m e n iti sija lic u .
I C -re fle k to ra .

U slučaju pojave drugih neispravnosti, izvesti ti pretpos­

tavljenog starešinu.

4) Periskop komandira tenka DNKS-2

(1) N a m e n a , s m e š ta j, d e lo v i i opis d e lo v a
276. — Periskop komandira DNKS-2 nam enjen je za os-
m atran je bojišta danju i noću, pokazivanje ciljeva, k o rek tu ru
v a tre i određivanje približne daljine do cilja. Om ogućava p re ­
uzim anje kom ande od nišanđžije i navođenje topa i spregnutog
m itraljeza na cilj, u horizontalnoj ravni. Sm ešten je u otvor na
delu poklopca kom andirske turele. Sastoji se od periskopa i
rezervnih delova i pribora.
277. — Periskop DNKS-2 (si. 173) binokularni je kom bi-
novani elektronsko-optički sistem koji om ogućava osm atranje
danju i noću. O brtno ulazno ogledalo om ogućava osm atranje
po visini u sektoru od — 8° do + 1 2 °, a kom anclirska turela,
horizontalno osm atranje u sektoru od 360°.
Periskop se sastoji iz sledećih delova: tela, v rata, glave,
optičkog (dnevnog) i elektronsko-optičkog (noćnog) sistem a.
 SI. 173 — P e ris k o p k o m a n d ira D N K S -2
1 — r u č ic a z a o t v a r a n j e d i ja f r a g m e ; 2 — č e o n i n a s lo n ; 3 — o k u la r i; 4 — p r e k -
l o p n ik z a u k l j u č i v a n j e p o ja č a v a č a s lik e ; 5 — p r e k id a č z a u k l j u č i v a n j e g r e ja č a ;
6 — u t v r đ i v a č o k u l a r a ; 7 — r u č ic a z a p r e b a c i v a n j e o k u l a r a iz d n e v n o g u n o ć n i
k a n a l.

U glavi je sm ešteno ulazno obrtno ogledalo. O tvor glave

zatvoren je zaštitnim staklom po čijem je obodu ugrađen gre-
jač koji se u k lju ču je prekidačem na bloku poklopca kom an-
dirske turele. Na glavi periskopa nalazi se ručica za otvaranje
dijafragm e noćnog sistem a. Ona služi za ograničavanje količi­
ne svetlosti koja ulazi u periskop pri jakom osvetljavanju. Po­
red ručice nalaze se oznake »Z« (zatvoreno) i »O« (otvoreno).
Vrat je kućište u koje su sm ešteni objektiv dnevnog k a­
n ala osm atranja, objektiv noćnog kanala osm atranja i dnevni
prenosni sistem. U prenosnom sistem u sm eštena je končanica
(si. 174), na kojoj se nalazi skala za m erenje daljine do ciljeva,
visine 2,7 m od 800 do 3.000 m etara, skala horizontalnih uglova
sa podelam a levo i desno do 0—40 i skala v e rtik aln ih uglova
sa podelom do 0— 24. V rednost izm eđu podeljaka skale je
0— 04.
U telu su sm ešteni: pojačavač slike, elem enti prenosnog
sistem a dnevnog i noćnog kanala, okulari i delovi za uk lju či­
vanje i rad periskopom.
 Na telu sa prednje strane nalaze se: čeoni naslon, okulari,
preklopnik za uklju čiv an je pojačavača slike i prekidač za u k lju ­
čivanje grejača zaštitnog stakla okulara. U daljenje čeonog n a ­
slona, dioptrija i razm ak izm eđu okulara m ogu se podešavati
prem a potrebi.

SI. 174 — K o n ča n ica p e risk o p a k o m a n d ir a te n k a

l — s k a la z a m e r e n j e v e r t i k a l n i h u g lo v a ; 2 — s k a l a z a m e -
r e n j e h o r i z o n t a l n i h u g lo v a ; 3 — s k a la za m e r e n j e d a ljin e .

Na desnoj strani tela nalazi se ručica za prebacivanje oku­

lara iz dnevnog u noćni kanal i obrnuto. P rebacivanje se izvodi
zaokretanjem ručice poluge ogledala u položaj »D« — uključen
dnevni kanal, i u položaj »N« —- uključen noćni kanal. Na levoj
strani tela nalazi se ručica za zaokretanje ulaznog obrtnog o-
gledala u glavi periskopa. Sa zadnje strane tela nalaze se upi-
jač vlage, osigurač i utičnica za prik lju čiv an je na izvor za
napajanje.
Na donjoj strani tela nalaze se dve ručice, nam enjene za
navođenje periskopa po pravcu zajedno sa pokretnim delom
kom andirske turele. U desnoj ručici sm ešten je prekidač za p re­
uzim anje kom ande od nišandžije pri navođenju na cilj topa i
spregnutog m itraljeza. U levoj ručici sm ešten je prekidač za
uključivanje elektrom agneta kočnice kard an a kom andirske tu ­
rele radi kočenja pokretnog dela periskopa sa periskopom i
vidnim poljem za telo tenka, prilikom o k retan ja kupole.
17
257
 Na nepokretnom delu poklopca kom andirske tu rele nalazi
se m ehanički brisač zaštitnog stakla koji se pom era ručicom iz
tenka.
U rezervni alat i pribor spadaju: 5 osigurača, upijač vlage,
dve očne školjke i vrećica sa četkicom i flanelskom krpom .

(2) N e is p r a v n o s ti, u z r o c i i n a čin n jih o v o g o tk la n ja n ja

278. — Najčešće neispravnosti periskopa DNKS-2, koje ot­
k lan ja ju članovi posade su sledeće:
N e isp ra v n o st U z ro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja

U o k u la ru p e ris k o ­ K r a ta k spoj ili p re k id O tk riti i o tk lo n iti

p a v id i se z e le n k a ­
s ta sv e tlo st.
p ro v o d n ik a za n a p a ­ k r a t a k spoj ili z am e -
ja n je . n iti p ro v o d n ik .
P re g o re o o sig u ra č. Z a m e n iti o sig u rač.
Is k lju č e n a u to m a ts k i U k lju č iti a u to m a ts k i
p re k id a č »K. K OM A N.« p re k id a č »K.
K OM A N.«

U v id n o m p o lju U p e risk o p d o sp ela Z a m e n iti u p ija č v lag e.

v id e se b le s k o v i i v lag a.
m ig a n je .

V iđ ljiv o s t k ro z p e ­ N ečisto z a štitn o O č istiti z a štitn o sta k lo

risk o p je m u tn a sta k lo o b je k tiv a . o b je k tiv a .
i n e ja s n a .
N eč isti ili z a m a g lje n i O č istiti o k u la re .
o k u la ri.

U slučaju pojave drugih neispravnosti, izvestiti pretpos­

tavljenog starešinu.

5) Periskop komandira tenka TKN-3

(1) N a m e n a , s m e š ta j, d e lo v i i o pisi d e lo v a
279. — Periskop komandira TKN-3 (TKH-3) (si. 175)
m enjen je za osm atranje bojišta danju i noću, pokazivanje ci­
ljeva, k o rek tu ru v a tre i određivanje približne daljine do cilje­
va. Om ogućava preuzim anje kom ande od nišandžije i navođe­
n je topa i spregnutog m itraljeza u horizontalnoj ravni. Smeš-
ten je u otvor na delu poklopca kom andirske turele. Sastoji se
od periskopa, reflektora i rezervnih delova i pribora.

258
 280. — Periskop je postavljen u ležište ram a koji je prič­
vršćen za deo poklopca kom andirske turele. To je optičko-elek-
tronski uređaj koji om ogućava osm atranje dan ju i noću. Sas­
toji se iz sledećili delova: tela, glave, optičkog (dnevnog) i op-
tičko-elektronskog (noćnog) sistem a, i bloka za nap ajan je koji
se nalazi u samom telu.

SI. 175 — P e ris k o p k o m a n d ir a te n k a T K N -3

1 — te lo ; 2 — g la v a ; 3 — p r e k i d a č z a u k l j u č i v a n j e ; 4 — o k u l a r i ; 5 — r u ­
č ic a z a v e s e ; 6 — b r a v a ; 7 — r u č ic a d ij a f r a g m e ; 8 — r u č ic a z a p r e b a c i v a n j e
o g le d a la ; 9 — u p i j a č v la g e ; 10 — s te z a č ; 11 — r u č ic a ; 12 — r e f l e k t o r O U -
-3 G K ; 13 — r u č ic a z a p o k r e t a n j e m e h a n ič k o g b r is a č a ; 14 — u t v r đ i v a č p e -
r is k o p a .

G ornji deo tela im a cilindrični oblik sa upresovanim pri-

rubnicam a za postavljanje u svoje ležište. Na zadnjoj strani
tela nalazi se brava za povezivanje sa reflektorom .
17*
259
 Dijafragma služi za ograničavanje količine svetlosti koja
ulazi u periskop pri jakoj svetlosti noću i pri proveri isp rav ­
nosti periskopa danju. Zavesa služi za zaklanjanje pri izne­
nadnom susretu sa jakim svetlom . Ručice dijafragm e i zavese
im aju položaje, otvoreno-»OTK P« i zatvoreno »3AKP«.
Na telu se nalaze još: utičnica, prekidač za uključivanje
periskopa, patron sa upijačem vlage, čeoni naslon i ručica za
pom eranje periskopa. O kulari su postavljeni u specijalnim no­
sačim a koji om ogućavaju njihovo podešavanje prem a bazam a
očiju. Za svaki se okular može posebno podesiti dioptrija. P ri­
ključivanje okulara iz dnevnog u noćni sistem osm atranja i
obrnuto izvodi se pom oću ogledala koja se nalaze u telu. P re ­
bacivanje ogledala izvodi se pomoću ručice na desnoj strani
tela periskopa koja na sebi im a oznake »fl« — za dan i »H« —
za noć. U zaštitnom staklu objektiva ugrađen je grejač, koji se
u k lju ču je prekidačem na bloku poklopca kom andirske turele.
P ri radu zimi okulari periskopa greju se grejačem koji se
nalazi u sanduku za pribor periskopa i postavlja na okular.
N apajanje grejača dovodi se preko provodnika sa utikačem ,
koji se p rik lju ču je u utičnicu za g rejan je na prednjoj strani
periskopa.
U levoj ručici periskopa je prekidač za preuzim anje ko­
m ande od nišandžije i navođenje kupole po pravcu na cilj. U
desnoj ručici periskopa je prekidač za kočenje kom andirske
tu rele i vidnog polja periskopa u m om entu preuzim anja ko­
m ande, kao i za k ratk o tra jn o uključivanje u rad reflektora
OU-3GK.
U vidnom polju periskopa nalazi se končanica (si. 174), sa
krstom kao centralnom oznakom, horizontalnom skalom za
m erenje horizontalnih i vertikalnom skalom za m erenje v e r­
tikalnih uglova. V rednost jednog podeljka na skalam a je 0-04-.
U dnu vidnog polja nalazi se skala za m erenje daljine do cilje­
va visine 2,7 m od 800 do 3.000 m.
Na nepokretnom delu poklopca kom andirske tu re le n a la ­
zi se m ehanički brisač zaštitnog stakla koji se pom era ručicom
iz tenka.
281. — Reflektor GU-3GK (OY-3rK) ili OU-3GKM (OY-
-3PKM) nam enjen je za osvetljavanje teren a infracrvenim ili
vidljivim svetlom na daljinam a do 400 m. U IK tenka nalazi se
bezbojno zaštitno staklo koje se postavlja um esto infraci'venog
filtra u slučaju korišćenja reflektora u režim u vidljivog svetla.

260
 Za p riključivanje reflektora na električnu m režu tenka
služi utikač koji se nalazi iznad periskopa TKN-3. R eflektor se
u k lju ču je prekidačem koji se nalazi na tureli, levo od peris­
kopa TKN-3. Kada se reflek to r ne koristi zatv ara se zaštitnim
m etalnim poklopcem.

(2) N e is p r a v n o s ti, u zro c i i n a čin n jih o v o g o tk la n ja n ja

282. — Najčešće neispravnosti periskopa TKN-3 koje ot­
k lan ja ju članovi posade su sledeće:
N e isp ra v n o st U z ro k n e is p ra v n o s ti N a č in o tk la n ja n ja
1 2 3
U o k u la rim a p e r i­ K r a ta k spoj ili p re k id O tk riti i o tk lo n iti
sk o p a n e v id i se u p ro v o d n ik u za n a p a ­ k r a tk i spoj ili z a m e -
z e le n k a sto svetio . ja n je . n iti p ro v o d n ik .

U o k u la rim a se P re g o re la s ija lic a r e ­ Z a m e n iti sija lic u .

v id i z e le n k a s ta
sv e tlo st, ali n e m a
k o n tu r a o b je k a ta
i te re n a .
U v id n o m p o lju p e ­
risk o p a v id e se
b le sc i i m ig a n je -
-s v e tlu c a n je .
P r i u k lju č iv a n ju
IC -r e fle k to ra , k ro z
f ilta r za sv e tlo st
v id e se ja k e sv e tle
ta č k e v id ljiv e
sv etlo sti.
fle k to ra .
K r a ta k spoj u p ro v o d ­ O tk lo n iti k r a t a k spoj
n icim a. ili z a m e n iti p ro v o d n i­
ke.
U p e risk o p u š la v lag a. Z a m e n iti p a tr o n
u p ija č a vlag e.
O šte će n sloj Z a m e n iti f ilta r za
IC -f iltra sv e tlo sti sv e tlo st. A k o se n e
ili je ra z b ije n ra s p o la ž e is p ra v n im
IC -filta r. filtro m , c rn o m b o jo m
o b o jiti m e s ta k o ja su
o šteć e n a.

V id ljiv o s t k ro z Z a p rlja n o z a štitn o O č istiti z a štitn o sta k lo

p e risk o p je m u tn a
i n e ja s n a .
sta k lo ili p o v rš in a
g o rn je p rizm e .
Z a p rlja n i ili z a m a š-
ć e n i o k u la ri.
N e u sa g la še n e ose
I C -r e fle k to ra i
p e risk o p a .
fla n e lsk o m k rp o m .
O č istiti o k u la re fla ­
n e ls k o m k rp o m ili
u k lju č iti g re ja č e .
Iz v rš iti p ro v e ru i
p o d e š a v a n je osa.

U slučaju pojave drugih neispravnosti, izvestiti pretpos­

tavljenog starešinu.

261
 6) Sprave za osm atranje iz tenka

(1) P e r is k o p i za o s m a tr a n je
283. ■— Periskopi komandira tenka TNP-160 (THII-160)
sm ešteni su u tu re li kom andira, levo i desno od periskopa
DNKS-2 (TKN-3). Sastoje se od dve prizm e (gornja i donja),
koje su sm eštene u m etalnom telu (si. 176). Na telu periskopa
nalaze se gum eni zaptivači koji ne dozvoljavaju ulazak vlage
i prašine u u n u tra šn jo st tenka. P o stavljaju se u ležište i prič-
vršću ju pomoću uskočnika i leptirastog vijka.

T N P -160A

SI. 176 — P e ris k o p i

U poklopcu otvora kom andira tenka sa leve i desne stran e

sm eštena su dva prizm atična periskopa TNPA-65 (THITA-65),
koji om ogućavaju kom andiru ten k a osm atranje bez pom era-
n ja turele. P o stavljaju se u odgovarajuća ležišta i pričvršćuju
pomoću leptirastog vijka.
284. - - Periskop nišandžije TNP-165A (THn-165A) (si. 176)
sm ešten je na krovu kupole i sastoji se od dve prizm e u m e­
talnom telu.

262
 Na telu se nalaze gum eni zaptivači koji ne dozvoljavaju
ulazak vlage i prašine u u n u tra šn jo st tenka. P ostavlja se u svo­
je ležište i pričvršćuje pomoću pomičnog nosača i leptirastog
vijka.
285. — Periskop vozača TNPO-168V (THIIO-168B) smeš-
ten je ispred otvora vozača. Sa zaptivačem je postavljen u le­
žište oklopne ploče i pričvršćen ekscentričnim stezačem.
Periskop im a grejan je gornjeg-ulaznog i donjeg-izlaznog
otvora. G ornji otvor se greje kada je spoljna tem p e ra tu ra od
+ 5°C do — 5°C, ako je kiša, m okar sneg i zaleđenje. Da se
stakla periskopa ne bi oštećivala, kad se periskop ne koristi,
gornji i donji otvor se zaštićuju postavljanjem specijalnih štit­
nika.
Da ne bi dolazilo do zam aranja očiju vozača pri osm atra-
n ju kroz periskop, ukoliko je te re n jako osvetljen, 11a donji
otvor se postavlja filta r za svetlost.
288. — Periskopi vozača TNPA-G5 (THIIA-65) koriste se
ukoliko dođe do oštećenja periskopa TNPO-168V. Postavljaju
se u poklopcu otvora vozača, na m esto specijalnih čepova i
pričvršćuju pomoću uskočnika i vijka. U borbenim uslovim a,
ako nem a opasnosti od prim ene N H B -oružja, radi boljeg osma-
tra n ja vozač može postaviti ove periskope zajedno sa perisko-
pom TPNO-168V.
287. — Najčešća neispravnost na periskopim a je razbija­
nje prizm i. Ako se ustanovi da se kroz periskop zbog oštećenja
ne može osm atrati, zam eniti ga ispravnim iz IK tenka.

(2) P e r is k o p v o za č a za o s m a tr a n je i v o ž n j u noću
288. — Periskop vozača — noćni PPV -2 na tenku M-84
(si. 177) binokularni je, pasivni, sa elektronsko-optičkim poja-
čivačem. N am enjen je za osm atranje pri vožnji ten k a noću, uz
prirodno svetio, odnosno pri svetlu m eseca i zvezda (u pasiv­
nom režim u), što sm anjuje m ogućnost otk riv an ja tenka. Uve-
ličava jedanput, a vidno polje m u je 34°. K om plet periskopa
sastoji se od samog periskopa i rezervnih delova i pribora.

263
 Na periskopu se nalazi utičnica za spoj sa električnom
m režom tenka, ručica za otv aran je i zatvaranje dijafragm e,
okulari, očne školjke i čeoni naslon.

SI. 177 — P e ris k o p vo za ča P P V -2

1 — r u č ic a d i j a f r a g m e ; 2 — o k u l a r i ; 3 — č e o n i n a s lo n .

K om pletu perisltopa pripada i izvor IC-svetla, far FG-

-125S, koji se nalazi na prednjoj desnoj stran i tenka. F a r se
koristi u slučaju nepostojanja p riro d n ih izvora svetlosti. P re
korišćenja fara potrebno je usaglasiii optičku osu periskopa sa
svetlosnim snopom fara. Mesto u k ršta n ja ovih osa je 35 m is­
pred tenka.
288. — Periskop vozača za osm atran]e noću TVNE-4V
(TBIIE-4B) na tenku T-72 (si. 178) nam enjen je za osm atranje
p ri vožnji ten k a noću, kako pri uslovim a prirodnog svetla (pa­
sivno), tako i pri osvetljenju IC -farom (aktivno). U veličava je ­
danput, a vidno polje m u je 35°. U kom plet periskopa spadaju
periskop, provodnik za napajanje, far i rezervni alat i pribor.

264
 Periskop se sastoji od: donjeg tela, srednjeg tela, zavese
sa ručicom, dijafragm e sa ručicom, gornjeg tela, elektronsko-
-optičkog sistem a i sistem a grejanja. D ijafragm a i zavesa ču­
v aju periskop od jakog osvetljenja. D ijafragm a je zatvorena
kad je n jen a ručica okrenuta nadole i kad vozač vidi natpis
»3AKP« — zatvoreno, a zavesa — kad je n jen a ručica okre­
n u ta ulevo i vozač vidi natpis »UITOPKA 3AKPLITA« — za­
vesa zatvorena.

SI. 178 — P e ris k o p vo za ča T V N E -4 V

1 — d o n je te lo ; 2 — s r e d n j e te lo ; 3 — g o r n je te lo ; 4 — r u č ic a z a s ­
to r a ; 5 — r u č ic a d i j a f r a g m e ; 6 — p r i k l j u č n i c a ; 7 — č e o n i n a s lo n ;
8 — o k u la r i; 9 — s p o ljn a d ij a f r a g m a ; 10 — o b u jm ic a .

Za rad periskopa koriste se dva IC -fara FG-125 (ci>r-125),

jed an na gornjoj prednjoj oklopnoj ploči desno, a drugi na
prednjem delu kupole, levo od topa.
290. — Periskop PPV-2 ili TVNE-4V se, zavisno od situ a­
cije, postavlja na tenk u borbeni ili marševski položaj. U bo r­
beni položaj periskop se postavlja na m esto periskopa TNPO-
-168V, a u m arševski položaj, na nosač koji se pričvršćuje is­
pred otvora vozača, iznad ležišta periskopa TN P0-168V . Kada
se ne koristi, kom plet periskopa se stavlja u sanduk izm eđu
desnog zadnjeg i desnog prednjeg rezervoara za gorivo.

265
 291. — Na periskopu se mogu pojaviti sledeće neisprav­
nosti:
N e isp ra v n o st U zro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja
1 2 3
U o k u la rim a se, po K r a ta k spoj ili p re k id O tk lo n iti k r a t a k spoj
u k lju č iv a n ju , n e u p ro v o d n iliu za n a ­ ili p re k id .
v id i z e le n k a s ta p a ja n je .
sv e tlo st.
Is k lju č e n a u to m a ts k i U k lju č iti a u to m a ts k i
o sig u ra č n a ra zv o d n o j osig u rač.
ta b li vozača.

S lik a u o k u la rim a Z a p rlja n i o k u la ri ili O č istiti o k u la re i

m u tn a i n e ja s n a . u la z n a p rizm a .
Z a m a g lje n i o k u la r i ili
u la z n a p rizm a.
P re g o re le sija lic e u
fa ro v im a .
u la z n u p rizm u .
U k lju č iti g re ja n je ili
o č is titi o k u la re i
u la z n u p riz m u .
Z a m e n iti sijalice.

U slučaju pojave drugih neispravnosti, izvestiti pretpos­

tavljenog starešinu.
Neki tenkovi T-72 im aju periskop TVNE-4PA (TBHE-
-4IIA), koji se razlikuju po tom e što im je izdvojen blok za n a­
p ajanje i sm ešten na razvodnoj tabli vozača.

7) Nišanske sprave za posredno nišanjenje

291. — Daljinar (si. 179) služi za zauzim anje tabličnih i
m esnih uglova pri posrednom n išan jen ju i za m erenje v e rti­
kalnih uglova, m esnih uglova i uglova nagiba tenka.
K ada se ne predviđa njegova upotreba, sm ešta se u zadnje
ud u b ljen je kupole kod donosača m etaka autom ata za pun jen je
topa, na specijalnom postolju. K ada se predviđa upotreba, da­
ljin a r se postavlja na poseban ispust postolja topa, gde se u tv r­
đuje opružnim utvrđivačem . Za osvetljavanje d aljin ara i libe­
le služi platonsko svetio kupole.
D aljinar se sastoji iz: tela, libele, doboša i ploče sa toč-
kićem.
Skala doboša je podeljena na podeljke obeležene b ro jev i­
m a od 27 do 38. Osnovni pođeljak je 30. Jed an podeljak na do­
bošu vredi 1-00, a obeleženi su tako što su pored dužih crta

266
 I

SI. 179 — Nišanske sprave za posredno n iš a n je n je

ispisani p arn i a pored kraćih — neparni brojevi. Pokazivač do­
boša je na nosaču libele.
Skala ploče podeljena je od 0 do 100 podeljaka. V rednost
jednog podeljka je 0-01. Podeljci su obeleženi tako da svaki
peti ima dužu c rtu a svaki deseti je obeležen brojem od 0 do 90.
Pokazivač ploče se nalazi na telu daljinara.
Libela je sm eštena sa leve stran e na telu daljinara. Kada
se ne upotrebljava zaštićuje se cilindričnim m etalnim štitom .
292. — Uglomer (si. 179) nam enjen je za zauzim anje ho­
rizontalnih uglova pri posrednom nišan jen ju i pri gađanju no­
ću neosvetljenih ciljeva, kao i za m erenje većih horizontalnih
uglova. Sm ešten je sa leve stran e u n u trašn jo sti kupole za koju
je i pričvršćen. Na osnovu položaja pokazivača na uglom eru
moguće je odrediti tačan položaj kupole u odnosu na telo te n ­
ka. Na glavi uglom era nalaze se: skala, kazaljke, zaštitno sta ­
klo i dve sijalice za osvetljenje.
Skala uglomera im a dve kružnice sa posebnim podelam a:
u n u tra šn ju (doboš) i spoljnu (ploča). U n u trašn ja kružnica po­
deljena je na 60 podeljaka. V rednost jednog podeljka je 1-00.
Svaki peti pođeljak obeležen je dužom crtom i brojevim a 0, 5,
10. . . sve do 55. Spoljna kružnica podeljena je na 100 podelja­
ka, a vrednost jednog podeljka je 0-01. I ovde je svaki peti
podeljak obeležen dužom crtom i brojem , s tim da su brojevi
0, 5, 10. . . sve do 95. K azaljka u n u tra šn je g kruga je k raća i
im a oblik kupole sa topom.
Na zaštitnom staklu ucrtan a je silueta tenka, a na skali,
pokazivači širine tenka. Pokazivači i kazaljke doboša om ogu­
ćavaju nišanđžiji da vidi kada se cev topa nalazi izvan širine
tenka za vrem e o k retan ja kupole.

8 ) Pomoćni uređaji u kupoli

293. — Pomoćne uređaje u kupoli sačinjavaju: razvodna
tabla kom andira, razvodna tabla nišandžije, svetla u borbe­
nom ođeljenju, sedišta kom andira tenka i nišandžije, kom an-
đirska tu rela, ventilatori, zaštitne ograde i m arševski utvrđ i-
vač zađnjaka cevi topa.
294. — Razvodna tabla komandira (si. 180) sm eštena je u
kupoli, iznad rađio-prim opredajnika. N am enjena je za smeš-
taj autom atskih prelddača-osigurača Ao (A3P), koji služe za
zaštitu instalacije u ređ a ja i za u p rav ljan je pojedinim potroša­
čima i signalizacijom .
268
 Na tabli se nalaze: dugm e u ređ a ja za gašenje požara u
borbenom odeljenju; dugm e za poziv posade; dugm e za zaus­
tav lja n je rada m otora u slučaju potrebe i 10 autom atskih pre-
kidača-osigurača i to:
— »AP. UPR« (»A3. y n P « ) , nap ajan je autom ata za pu­
n jen je topa;
— »UT. MPK« (»Cn. nOfl«), elektroutvrđivač topa na u-
glu za p u n jen je i m otor u ređ a ja za podizanje kaseta;
■
— »DON« (»flOC«), elektrom otor đonosača m etka;

SiGVftUOSNi)
ZAUS1AVLM- U iEHOM
OOCiENJU
WJFMOTOOA
' HîtfiSNI
fASrr-ji <

T-72 M-S4

SI. 180 — R a zv o d n a tabla, k o m a n d ir a te n k a

1 — u tič n ic e ; 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11 — a u t o m a t s k i p r e k id a č i — o s ig u r a č i ; 12 —
d u g m e P P u r e đ a j a (is p o d p o k lo p c a ); 13 — d u g m e z a p o z iv v o z a č a ; 14 — d u g m e za
s ig u r n o s n o z a u s t a v l j a n j e r a d a m o to r a u s l u č a j u k v a r a (is p o d p o k lo p c a ).

— »PID. R. OT« (»JI. P. BT«), elektrom otori poklopca za

izbacivanje danceta, podizanja ram a i pogona obrtnog tra n s­
portera;
— »AP. Em« (»A3. SM«), elektrom agneti autom ata za pu­
njen je — u tv rđ iv an je obrtnog tran sp o rtera;

269
 — »K. KOMAN.« (»JIIOK«), nap ajan je kom andirske tu -
rele;
— »EL. OKID.« (»EJI. CnyCK«), električno okidanje to­
pa i spregnutog m itraljeza;
— »VENT.« (»BEHT«), v en tilato r kom andira;
■
—- »FAR. ZAD.« (»c&APA«), zadnji obeležavajući fa r i IC-
-fa r na kupoli — levo;
— »OSV. DES.« (»OCBEIII«), osvetljenje desne stran e
kupole.
295. — Razvodna tabla nišandžije (si. 181) sm eštena je
kupoli, levo od sedišta nišandžije. N am enjena je za smeštaj
autom atskih prekidača-osigurača Ao (A3P), koji služe za zaš­
titu instalacije u ređ a ja i za u p rav ljan je pojedinim potrošačim a
i signalizacijom .
Na tabli se nalaze: dugm e u ređ a ja za gašenje požara u
borbenom odeljenju; dugm e za kontrolu ispravnosti signalne
sijalice o uključenosti v en tilato ra n atpritiska; signalna sijali­
ca za kontrolu rada v en tilato ra natp ritisk a; dugm ad za u k lju -
čivanje-isključivanje v en tilato ra n a tp ritisk a i 10 autom atskih
prekidača-osigurača i to:
—- »BDK«, uređaj za izbacivanje dim nih k u tija na M-84;
— »BII. TIIH«, blok za n ap ajan je noćne nišanske sprave
na T-72;
•—- »FAR L2AG« (»OCB. TIIH«), IC -far nišanske sprave;
— »OSV. KOMP« (»OCB. HAITI«), osvetljenje leve s tra ­
ne kupole i elektrom otor v en tilato ra natpritiska;
— »VENT/OPVT« (»BEHT/OnBT«), v en tilato r nišandži­
je i elektrom otor P P oprem e i OPVT;
— »OSV. PA« (»OCB. A3Y«), osvetljenje kupolskog uglo-
m era;
— »HP. VN« (»ry. BH«), hidropojačivač vertikalnog n a­
vođenja;
-— »SUV Aol« (»nPEO B P«), n ap ajan je daljinom era i ži-
roupravljača;
— »SUV Ao2« (»/1B. FH«), elektrohidraulična pum pa ho­
rizontalnog navođenja;
— »MOK. Em« (»M AIH. MnB«), autom atsko blokiranje
u ređ a ja za okretanje kupole;

270
 — »EL. OKID« (»EJI. C nyC K «), električno okidanje topa
i spregnutog m itraljeza.

T-72 M-84

SI. 181 — R a zv o d n a ta b la n iš a n d žije

1 — u tič n ic e ; 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11 — a u t o m a t s k i p r e k i d a č i — o s ig u r a č i; 12
— d u g m e z a z a u s t a v l j a n j e r a d a v e n t i l a t o r a n a t p r i t i s k a ; 13 — d u g m e z a p u š t a n j e
u r a d v e n t i l a t o r a n a t p r i t i s k a ; 14 — s ig n a l n a s i j a l i c a v e n t i l a t o r a n a t p r i t i s k a ; 15 —
d u g m e P P u r e đ a j a ; 16 — d u g m e z a p r o v e r u is p r a v n o s ti v e n t i l a t o r a n a t p r i t i s k a .

296. — Svetla u borbenom ocleljenju su ugrađena prem a

sledećem:
— dva platonska ■ —■ dežurna svetla, jedno iznad sedišta
kom andira, a drugo na plafonu zadnjeg dela kupole. Ova svetla
se u k lju ču ju prekidačim a postavljenim neposredno uz njihova
postolja, s tim što je potrebno u k ljučiti » + « i »— « prekidače,
na tabli autom atskih prekidača-osigurača vozača, pošto za n ji­
hov rad nije potrebna masa;
— jedno svetio iznad spregnutog m itraljeza,
— jedno svetio iznad sedišta nišandžije,
— jedno svetio iza sedišta nišandžije, i
— jedno svetio uz razvodnu tab lu nišandžije.

271
 Ova svetla se u k lju č u ju svojim prekidačim a, uz p reth o d ­
no uključivanje m ase tenka:
— dva svetla u zadnjem delu borbenog odeljenja, iznad
rezervoara za gorivo, i
— jedno svetio iza sedišta vozača.
Ova svetla služe za osvetljenje borbenog kom pleta, a u k lju ­
čuju se, uz prethodno uključivanje m ase tenka, jednim p rek i­
dačem koji je sm ešten iza sedišta kom andira tenka, na vencu
kupole;
— dva signalna svetla, crvene boje, za signalizaciju o u-
ključenosti IC -reflektora periskopa kom andira i IC -reflektora
nišanske sprave. Jedno se nalazi sa leve strane, na kom andir-
skoj tureli, a drugo, u kupoli, levo i iznad sedišta nišandžije.
297. — Sedište komandira nalazi se na nosaču koji je p ri­
čvršćen za p rsten kupole. Položaj sedišta po visini može se
m enjati, za što je potrebno: lagano p ritisn u ti ručicu u tv rđiva-
ča koja se nalazi desno od sedišta; zajedno sa sedištem spustiti
se ili podići do potrebne visine; otpustiti ručicu utvrđivača i
osigurati sedište.
Da bi se podesio naslon sedišta tre b a osigurač naslona po­
dići u v ertik aln i položaj, naslon podići i postaviti u željeni po­
ložaj a zatim ga osigurati.
Da bi se sedište kom andira izvadilo iz kupole potrebno je:
zaštitnu ogradu preklopiti na sedište, podići ga u v ertikalni
položaj i svući sa šarnirnog spoja nosača. N am eštanje se izvodi
obrnutim redom.
298. — Sedište nišandžije nalazi se na nosaču koji je p ri­
čvršćen za prsten kupole. Sedište se podešava po visini u dva
položaja, za što je potrebno: p ritisn u ti ručice nosača jednu
prem a drugoj; postaviti sedište u prvi, odnosno drugi položaj
(prem a potrebi), i otpustiti ručice na nosaču dok se sedište,
pod dejstvom opruge, ne osigura.
299. — Komandirska turela (si. 182) obezbeđuje kom andi­
ru tenka osm atranje u k rugu od 360°. Na njoj su postavljeni:
protivavionski m itraljez, periskop DNKS-2 (TKN-3) i peris-
kopi za osm atranje. T urela se sastoji od nepokretnog srednjeg
p rstena i dva pokretna p rsten a —- spoljnjeg i u nutrašnjeg. Na
nepokretnom — srednjem p rsten u urezan je nazubljeni venac
i podele u hiljaditim a, radi m eren ja horizontalnih uglova pri
k o rek tu ri v a tre i pokazivanju ciljeva. Na pokretnom — u n u ­
trašn jem p rsten u pričvršćen je poklopac turele, periskop
DNKS-2 (TKN-3), periskopi za osm atranje i kočnica u n u tra š­

272
njeg prstena. Na levom vencu u n u tra šn je g p rsten a nalazi se
prekidač za uključivanje u rad v en tilato ra kom andira tenka.
Na zadnjem vencu u n u tra šn je g p rstena, iza i iznad sedišta ko­
m andira, nalaze se dva prekidača: jed a n za uključivanje zad­
n jeg obeležnog svetla na kupoli, a drugi — za uključivanje po­
moćnog IC -fara vozača na pred n jem delu kupole, sa leve s tra ­
ne. U n u trašn ji p rsten može da se pokreće po potrebi, nezavis­
no od spoljnjeg -—• pokretnog prstena, a može zajedno sa n jim
kao celina, ako je ukočen.
Na pokretnom — spoljnjem p rsten u sm ešta se i u tv rđ u je
protivavionski m itraljez. P rsten je obezbeđen utvrđivačem ko­
ji služi za u tv rđ iv an je m itraljeza po pravcu u dva položaja —-
borbenom i m arševskom .

SI. 182 — T u re la k o m a n d ira te n k a

1 — p e r is k o p i z a o s m a t r a n j e ; 2 — u t v r d i v a č t u r e l e ; 3 — p e r is k o p
k o m a n d i r a te n k a

Kroz spoljni p rsten prolazi kočnica m itraljeza po pravcu

(koja se pritiska ručicom za u p rav ljan je m itraljeza po pravcu),
a služi za fiksiranje m itraljeza po pravcu tokom gađanja ako
spoljni p rsten nije utvrđen.
300. — U kupoli su sm eštena dva ventilatora: jed a n — is­
pred sedišta kom andira, a u k lju ču je se prekidačem koji se n a­
18
273
lazi na levom vencu kom andirske tu re le i, drugi — ispred se-
dišta nišandžije, a uk lju ču je se prekidačem koji se nalazi ne­
posredno uz njegovo postolje. V entilatori služe za ventilaciju
u n u trašn jo sti kupole pri visokim tem peraturam a, i pri podvod­
noj vožnji tenka.
301. — Z aštitna ograda kom andira vezana je za sedište
kom andira. Sastoji se iz gornjeg (preklapajućeg) dela i donjeg
dela, koji je za sedište kom andira vezan šarn irn im spojem , a
utv rđ u je se utvrđivačem (leptir-navrtkom ).
Prilikom skidanja sedišta kom andira potrebno je: preklo­
piti gornji cleo ograde, a donji deo osloboditi utvrđivača i p re ­
klopiti na sedište. K ada se dejstvuje iz topa ograda je u gor­
njem — zaštitnom položaju.
Z aštitna ograda nišandžije užlebljena je u klizno ležište
koje je vezano za kolevku topa. O grada se može postaviti u
p rednji i zadnji zaštitni položaj. U zadnjem zaštitnom položaju
fiksira se pomoću utvrđivača, kada se dejstvuje iz topa.
302. — M arševsld utvrđivao zadnjaka cevi topa štiti od
oštećenja spravu za davanje nagiba pri m aršu ili prevoženju
tenka. U tv rđ u je se za nosač na plafonu kupole i nosač na zad-
n jak u cevi za koji se spaja klinom . K ada se utvrđivač ne ko­
risti sm ešta se u ležište u zadnjem delu kupole uz uređaj za
podizanje kaseta.

3. — S IS T E M U P R A V L JA N JA V A T R O M T E N K A M -84

1) N am ena, tehnički podaci i glavni delovi

303. — SUV je elektro-hidraulični uređ aj, nam enjen za
povećanje preciznosti i efekta v a tre prilikom gađanja topom i
spregnutim m itraljezom korišćenjem svih načina gađanja iz
tenka. Om ogućava izvođenje gađanja sa najvećom verovatno-
ćom pogađanja za m inim alno vrem e i da gađanje u pokretu
bude osnovni način gađanja.
Prilikom pravilne upotrebe i rukovanja SUV obezbeđuje:
— stabilisanje i navođenje topa i spregnutog m itraljeza u
zadatom položaju u vertikalnoj i horizontalnoj ravni prilikom
k re ta n ja tenka;
■— neprekidnu brzinu navođenja u obe ravni;
— preuzim anje kom ande od stran e kom andira radi poka­
zivanja cilja nišandžiji;

274
 -— pom eranje kupole po pravcu od stran e vozača kada se
topovska cev nalazi iznad otvora vozača;
— kontrolisanje nišanske linije nišandžije, na koju ne u ti­
ču p o k retanje topa ili k reta n je tela tenka;
— autom atsko i ručno unošenje balističkih i m eteorološ­
kih podataka u računar, što obezbeđuje autom atsko zauzim anje
potrebnih popravki, i
— uspešno osm atranje i n išan jen je danju i noću pomoću
dnevno-noćne nišanske sprave DNNS-2.
304. — Osnovni tehnički podaci SUV-a su sledeći:
a) Opšti tehnički podaci:
— m inim alna brzina vertikalnog navo­
đenja — — — — — ■ —■ — 0,05°/s,
— m aksim alna brzina vertikalnog navo­
đenja — — — — —■ -— — 3,6°/s,
— m inim alna brzina horizontalnog navo­
đenja — — — — — — — 0,07°/s,
— m aksim alna brzina horizontalnog n a ­
vođenja — — — ■ —• — — — 18% ,
— m inim alna brzina pom eranja kupole
preuzim anjem kom ande od stran e ko­
m andira ten k a —■ — — — — 18% ,
— m inim alna brzina pom eranja kupole od
stran e vozača (samo ulevo) — — — 18% ,
— vrem e sprem nosti za rad u stabilisa-
nom režim u rad a — — — —- — 0,5— 2 min,
— vrem e neprekidnog rada (pri spoljnim
tem p eratu ram a od —40° do + 50°C ) —-najviše 4 h (u b o r­
benim uslovim a,
neograničeno),
— tečnost u hidraulici — — —- — IiU N T-S,

b) Tehnički podaci DNNS-2:

— opseg merenja daljine — — — — 200— 9.995 m,
—- daljina neposrednog gađanja —- — 6.000 m,
—■ ugao pretican ja po pravcu — — — ±0-40,
— opseg podešavanja DNNS-2 po pravcu
i visini prilikom električne provere tač-
nosti — — — — — — — — +0-05,

18‘ 275
— veličina vidnog polja danju — —- — 9° i 20°,
— veličina vidnog polja noću — — — 5,3°,
— uveličavanje danju — — — — 7x i 3x,
— uveličavanje noću — — — — — 8,5 x,
— tra ja n je im pulsa lasera ■
— — — 15—20 ns,
— snaga im pulsa lasera — — — — 1,8 MW.

c) Tehnički podaci računara

— daljina izračunavanja za tren u tn o -fu -
gasni p rojektil — — — — — 200— 6.000 m,
za potkalibarni projektil — — — 200—4.000 m,
za kum ulativni p rojektil — — — 200—4.000 m,
za spregnuti m itraljez — — — — 200— 1.500 m,
— prom enu početne brzine izračunava — + 50 m/s,
— norm alna tem p e ra tu ra vazduha — — + 16°C ,
— opseg rada (izračunavanja) u odnosu
na norm alnu tem p e ra tu ru vazduha — + 3 5 °C do —45°C,
— norm alna tem p e ra tu ra barutnog pu­
n jen ja — — — — — — — + 15°C ,
— opseg rada (izračunavanja) u odnosu na
norm alnu tem p e ra tu ru barutnog p u ­
n je n ja — — — — — -—- — + 3 5 °C do —45°C,
— norm alni vazdušni p ritisak — — —■ 1.000 m ilibara,
— opseg rada (izračunavanja) u odnosu na
norm alni vazdušni p ritisak •— — — + 135do —400 milib,
— bočni v e ta r (izračunava) jačine do — ± 4 0 m/s,
— bočni nagib ten k a (izračunava) do — 15°.
305. — SUV čine sledeće grupe delova: delovi za u p ra v ­
ljanje, delovi za vertikalno navođenje, delovi za horizontalno
navođenje i pomoćni uređaji, alat i pribor.

2) Delovi za upravljanje
306. — Delovi za upravljanje p red sta v ljaju grupu elek­
tronskih i elektrom ehaničkih delova pomoću kojih se izvodi
u p rav ljan je SUV-om.
U delove za upravljanje spadaju đnevno-noćna nišanska
sprava DNNS-2; kom andni blok, računar; kom andna tabla ra ­
čunara; m eteorološki senzor, k u tija kom andira, pojačavačka
k utija; žiro-blok; prva razvodna k u tija i elektrom ontažni kom ­
plet.

276
 (1) D n e v n o - n o ć n a n iša n s k a s p r a v a D N N S - 2
307. DNNS-2 ugrađena je na levoj stra n i kupole. Nam e-
n jen a je za osm atranje bojnog polja i uočavanje ciljeva danju
i noću, praćenje k re ta n ja cilja (radi dobijanja ugaone brzine),
m erenje daljine, n išanjenje prilikom gađanja i za m erenje m a-

SI. 183 — D n e v n o -n o ć n a n iš a n s k a s p r a v a D N N S -2
1 — z a š t i t n a k a p a ; 2 — g la v a ; 3 — te lo ; 4 — ta b l a ; 5 — p a r a le lo g r a m ; 6 — s e n z o r
e le v a c ije .

277
n jih horizontalnih i v e rtik aln ih uglova. Nezavisna je i stabi-
lisana, je r sadrži posebne servom otore i razlagače za pravac i
visinu.
308. — BNNS-2 se sastoji iz sleđećih delova (si. 183): zaš­
titn e kape sa brisačem ; glave; tela; table nišanske sprave; para-
lelogram a; senzora nagiba i optičkih sistem a.

.7 8
SI. 184 — P r e d n ja stra n a D N N S -2
1 — p a r a le lo g r a m ; 2 — m e h a n iz a m z a p o d e š a v a n je d io p t r i j e ; 3 — p o k lo p a c k o n ­
d e n z a t o r a z a l a s e r ; 4 — p o k a z i v a č u k u p n o g b r o j a l a s e r o v a n j a ; 5 — p o k lo p a c z a
p r i s t u p m e h a n iz m u z a o s v e t l j e n j e n o ć n ih k o n č a n i c a ; 6 — r u č ic a z a iz b o r u v e li-
č a v a n ja ; 7 — o k u l a r n o ć n o g k a n a l a ; 8 — o k u l a r d n e v n o g k a n a l a ; 9 — r u č i c a z a
u b a c i v a n j e z e le n o g f i l t r a ; 10 — r u č ic a m e h a n iz m a z a p o d e š a v a n je č e o n o g n a s lo n a ;
l i — č e o n i n a s lo n ; 12 — t a b l a N S .

309. — Zaštitna kapa sa brisačem služi za zaštitu glave ni­

šanske sprave od m ehaničkih oštećenja i udara, i da omogući
b risan je objektiva.
310. — Glava pred stav lja gornji deo DNNS-2, ispod zaš­
titn e kape. Sastoji se iz optičkog devijatora, om otača sa zaš­
titn im staklom , ogledala, m otora, pralelogram ske veze i raz-

278
lagača. Na zadnjoj gornjoj stran i om otača glave nalaze se dva
isušivača vlage.
DNNS-2 ima dva grejača, jed an grejač zagrejava okular,
a drugi objektiv. G rejači se u k lju ču ju i isk ljučuju kada je po­
trebno (zam agljuju se okulari ili im a leda na zaštitnom staklu
objektiva), ali vreme uključenosti ne srne biti duže od 10 do
15 min, je r može doći do p reg rejav an ja i oštećenja optike oku-
lara i objektiva. Posebno je osetljiv na preg rejav an je i ošte­
ćenje objektiv, ali se njegov grejač retko uk lju ču je (samo kada
je jako hladno, odnosno kada se h v ata led na zaštitnom staklu
objektiva).
311. — Telo objedinjuje sve optičke, optoelektronske i m e­
haničke delove DNNS-2.

SI. 185 — D esn a s tra n a te la D N N S -2

1 — t a b l a N S ; 2 — r u č ic a z a b l o k i r a n j e i o s lo b a đ a n je o p tič k o g
d e v i j a t o r a ; 3 — g r a n i č n i c i b o č n ih v i b r a c i j a p a r a le lo g r a m a ; 4 — m e ­
h a n iz a m z a m e h a n ič k o p o m e r a n je k o n č a n i c e p o v is in i; 5 — p r i k ­
lju č c i e l e k t r i č n i h p r o v o d n ik a ; 6 — r u č i c a z a s p u š t a n j e i p o d iz a n je
p o k lo p c a z a š titn o g s t a k l a o b je k tiv a .

Sa prednje stran e tela nalaze se delovi i u ređ aji prikazani

na si. 184.
Sa desne strane tela nalaze se delovi i u ređ aji prikazani
na si. 185.
Sa donie stran e tela nalaze se delovi i u ređ aji prikazani
na si. 1.86.
279
 Sa donje strane, ispod poklopca, nalazi se m ehanizam za
b lokiranje optičkog devijatora po pravcu, ručica (točkić) za
pom eranje končanice po pravcu prilikom m ehaničke provere
tačnosti DNNS-2, i ručica kočnice končanice DNNS-2 po p ra v ­
cu, za u tv rđ iv an je končanice po pravcu posle završene m eha­
ničke provere.

3 —
2
SI. 186 — D o n ja stra n a te la D N N S - 2

1 — p o k lo p a c ; 2 — r u č i c a z a u v o đ e n je s v e tlo s n o g f i l t r a u
n o ć n i k a n a l ; 3 — is u š iv a č i v la g e ; 4 — r u č i c a z a f in o p o m e ­
ra n je k o n č a n ic e p o p ra v c u ; 5 — u tv rđ iv a č k o n č a n ic e po
p ra v c u .

312. — Tabla nišanske sprave (si. 187) nalazi se iznad čeo

nog naslona, na prednjoj stran i tela, za koje je pričvršćena sa
dva nosača. Na njoj se nalaze kom ande, prekidači, tasteri, po-
tenciom etri i preklopnici za uključivanje pojedinih delova
sprave.
Zavisno od položaja preklopnika za izbor končanice i os-
vetljenosti određuje se koja će se končanica k oristiti za gađa­
nje. Postoje sledeći položaji:
■— »DS« koristi se kada je dnevna svetlost slabog intenzi­
teta i kada se želi osvetliti končanica prilikom gađanja danju;
— »0« koristi se kada je dnevna svetlost norm alnog in te n
ziteta;
•—• »NS« koristi se prilikom gađanja noću — končanica
broj 1, kada se gađa u polustabilisanom ili stabilisanom režim u
rada;

280
 •— »NS-1« koristi se prilikom gađanja noću — končanica
broj 2, kada se gađa kum ulativno-obeležavajućim projektilom
u m ehaničkom (ručnom) režim u rada;
— »NS-4« koristi se prilikom gađanja noću — končanica
broj 3, kada se gađa trenutno-fugasnim projektilom u m eha­
ničkom (ručnom) režim u rada.

SZ. 187 — T a b la n iš a n s k e s p r a v e D N N S -2
1 — p r e k i d a č n a p a j a n j a la s e r a ; 2 — d u g m e z a p o k a z i v a n j e b l o k i r a n e d a ljin e ; 3 —
p o t e n c i o m e t a r z a z a u z im a n je b l o k i r a n e d a l j i n e ; 4 — p r e k id a č n o ć n o g k a n a l a n i ­
š a n s k e s p r a v e ; 5 — p o t e n c i o m e t a r z a p o d e š a v a n je ja č i n e o s v e t l j e n j a p o k a z iv a č a ;
6 — p o t e n c i o m e t a r z a p o d e š a v a n je j a č i n e o s v e t l j e n j a k o n č a n i c a ; 7 — p r e k lo p n ik
z a iz b o r k o n č a n i c e i o s v e tl je n o s ti; 8 — p r e k i d a č g r e j a č a o k u l a r a ; 9 — p r e k id a č
g r e j a č a z a š titn o g s ta k l a ; 10 — p r e k i d a č b r i s a č a z a š titn o g s t a k l a ; 11 — o s ig u r a č
g r e j a č a i b r is a č a .

313. — Paralelogram (si. 188) sm ešten je sa desne strane

nišanske sprave. Služi za prenos ugla nagiba topa na senzor
nagiba. T reba ga postaviti tako da radi slobodno, bez n a p re ­
zanja.

SI. 188 — P a ra le lo g ra m

281
 314. — Senzor nagiba sm ešten je sa desne stran e tela nišan-
ske sprave. Služi za p retv a ra n je uglovne veličine nagiba topa
u električnu veličinu koju prosleđuje vi pojačavačku kutiju.
315. — Optički sistemi se nalaze ugrađeni u DNNS-2. Sa­
stoje se od tri nezavisna optička kanala i to od dnevnog, noć­
nog i laserskog (predajnog i prijem nog) kanala.
316. — Dnevni optički kanal, nam enjen je za osm atranje i
n išanjenje prilikom gađanja danju.
Končanica dnevnog optičkog kanala (si. 189) sastoji se iz
skale za n išanjenje i pokazivača.

Skala za n išanjenje se sastoji iz glavne strelice i pomoć­

nih strelica i crtica. R azm ak izm eđu v rh a glavne strelice i prve
bočne (leve i desne) v ertik aln e crtice iznosi 0-04. Razm ak iz­
m eđu horizontalnih strelica iznosi 0-08. U kupna vrednost ho­
rizontalnih podela iznosi 0-80 (levo 0-40 i desno 0-40 od glavne
282
strelice). Razm ak izm eđu v e rtik aln ih crtica (osim izm eđu v rh a
glavne strelice i prve) iznosi 0-02. V ređnost izm eđu v rh a glav­
ne strelice i prve v ertik aln e crtice iznosi 0-04.
B rojke »20« i »40« označavaju vrednost vertikalnog ugla
u h iljaditim a od v rh a glavne strelice (kod nekih NS označene
su i brojke »10«, »20«, »30« i »40«). V rh glavne strelice je os­
novna nišanska oznaka. Pomoćne strelice i crtice služe za m e-
ren je m anjih horizontalnih i v ertik aln ih uglova i za nišanjenje
kada neki od delova sistem a ne funkcioniše.
Pokazivači (si. 190 i 191) nalaze se sa donje stran e konča­
nice, a sastoje se iz dva pokazivača daljine sa decim alnim tač-
kam a i signalnih sijalica.

i_ i i _ i i_ i i _ i i_ i i _ i i _ i i_ i

i i i i i i i i O i i i i i i i_ i
■ ~ D ~ □ — — ~ —□ u □

/ oocT
PRVA L A S E R S K A DALJINA DRUGA L A S E R S K A DALJINA
IZNAD BLOKIRANE DALJINE
D EC IM A LN E TAČKE OZNAČAVAJU
D EC IM A LN E TAČKE OZNAČAVAJU DALJINU KOJA JE U RAČUNARU
DALJINU KOJA JE U RAČUNARU

i00 — P o k a z iv a n je p o k a ziv a č a '.'.ada se č c ’jin a do ciljc. m n ri 'c:;:.'rom

i_ i i_ i i_ i i_ i _ i_ i i_ i i_ i i_ i
1—
__I I__ l 0 I__r
— i ir
(J i_ i
—
i_ i
—
i_ i
—
i_ i
—
o o o

POSTAVLJENA BLOKIRANA
D A L JIN A

BROJ VRSTE MUNICIJE (1,2,3 4,8)

D E C IM A L N A TACKA

SHODNO POLOŽAJU PR E K ID A Č A DALJINA

RUČNO ( KOR. TABL. UG AO) NA
KOMANDNOJ TABLI RAČ U N A RA

1. RUČNA DALJINA U D EK A M ETR IM A

2.KORIGOVANI TABLIČNI UGAO S A
JEDNOM DECIMALOM DECIMALNA
TAČKA SVETLI

SI. 191 — P o k a z iv a n je p o k a ziv a č a k a d a se d a ljin a

ru č n o u n o s i u ra č u n a r
283
 317. — Noćni optički kanal n am enjen je za osm atranje
nišan jen je prilikom gađanja noću. U njem u se nalaze tri vrste
končanica koje se koriste zavisno od režim a rada SUV i vrste
pro jek tila kojim se izvodi gađanje.
Končanica broj 1 (si. 192) služi za n išanjenje prilikom ga­
đ an ja topom i spregnutim m itraljezom u polustabilisanom i
stabilisanom režim u rada.

SZ. 192 — K o n č a n ic a br. 1 SI. 193 — K o n č a n ic a br. 2

n o ć n o g k a n a la D N N S -2 n o ć n o g k a n a la D N N S -2

SI. 194 — K o n č a n ic a br. 3

n o ć n o g ka n a la D N N S -2

Končanica broj 2 (si. 193) služi za n išanjenje prilikom ga­

đanja topom sa kum ulativno-obeležavajućim projektilom na
daljinam a do 2.300 m, u m ehaničkom (ručnom) režim u rada.
V rednost horizontalnih crtica iznosi 0-04. Skala daljine je dur-

284
binskog tipa sa pođelam a od 400 m osim poslednje, koja im a
vrednost 300 m.
Končanica broj 3 (si. 194) služi za n išan jen je prilikom ga­
đanja topom sa trenutno-fugasnim projektilom na daljinam a
do 2.400 m, u m ehaničkom (ručnom) režim u rada. Skala d alji­
ne je đurbinskog tipa sa podelam a od 400 m.
318. — Laserski kanal (prijem ni i predajni) n am enjen je
za usm eravanje laserskog snopa u određenom pravcu (u p rav ­
cu v rh a glavne strelice) i za registrovanje odbijenog laserskog
snopa.

(2) K o m a n d n i b lo k

319. — Komandni blok je sm ešten ispod nišanske sprave,

ispred nišandžije, i nam enjen za u p rav ljan je SUV-om (si. 195).
Na njem u se nalaze:
—■ glavni prekidač, »SISTEM — ELEKTRONIKA —
ISKLJ.«. Položaj »SISTEM« om ogućava u p rav ljan je topom i
spregnutim m itraljezom po pravcu (po uk lju čiv an ju pali se c r­
vena signalna sijalica »POJAČAVAČ«); položaj »ELEKTRO­
NIKA« om ogućava u p rav ljan je optičkim devijatorom , ali ne i
izvršnim delovim a SUV;
— prekidač žiro-bloka, »ŽIRO-ISKLJ.«, u položaju »ŽI­
RO« uključuje nap ajan je žiroskopa;
— prekidač za uključivanje stabilizacije »STAB-ISKLJ.«,
u položaju »STAB« u k lju ču je žiro-blok a sistem se dovodi u
režim stabilizacije (po uk lju čiv an ju pali se »zelena« sienalna
sijalica »STAB.«);
— prekidač za odabiranje balistike oruđa, »MITR —■TOP«,
u položaju »MITR« odabrana je balistika za gađanje spregnu­
tim m itraljezom , a u položaju »TOP« odabrana je balistika za
gađanje topom;
— ta ste r za autom atsko unošenje daljine u računar, »IZ-
MENA DALJ.«, pritiskom i otpuštanjem taste ra u raču n ar se
uvodi druga ili prva laserska daljina. U paljene decim alne tač­
ke na pokazivaču u DNNS-2 pokazuju koja je daljina u raču­
n a m (prva laserska daljina je uvek u računaru);
— preldopnik za izbor režim a rad a »NORM — NULO-
VANJE — EL. PODEŠ. — MEII. PODEŠ.« Položaj »NORM«
je norm alni radni položaj. Položaj »NULO VAN JE« se zauzima
kada se izvodi m ilovanje sistem a (otklanjanje električnih sm et-

285
nj i koje utiču na norm alan rad). Položaj »EL. PODEŠ.« se zau­
zim a kada se izvodi električna provera tačnosti i podešavanje
nišanslce sprave. Položaj »MEH. PODEŠ.« se zauzim a kada se
m ehanički proverava tačnost i podešava nišanska sprava;
— ta ste r za ručno unošenje daljine u računar, »RUČNA
DALJINA U RAČUNAR«, obezbeđenje unošenja zauzete da­
ljine ručno, pritiskom i otpuštanjem tastera;
— tasterom za okidanje lasera, »LASER«, izvodi se oki-
danje lasera, tj. m eri daljina do cilja (ako je uključen p rek i­
dač za n ap ajan je lasera). Izm erena daljina će se pokazati na
pokazivačim a kom andne table računara i dnevnog okulara
DNNS-2;
— prekidač preticanja, »PRETICANJE I8K.-UK.«. U po­
ložaju »ISK.« p reticanje je isključeno (kada se gađanje izvodi
sa m esta nepokretnog cilja ili ako se ten k i cilj kreću frontal­
no, približavaju ■ — udaljavaju). U položaju »UK.« preticanje
je uključeno (prilikom izvođenja gađanja, kada je potrebno
zauzeti preticanje);
— okidač topa nalazi se na desnoj ručici kom andnog blo­
ka, gore sa pred n je strane. E lektrično okidanje se izvodi p ri­
tiskom na okidač, kažiprstom desne ruke;
— na ručicam a kom andnog bloka nalaze se prekidači u
obliku poluge-prekidača. K ada se pritisne b a r jed an prekidač
omogućeno je u p rav ljan je topom i DNNS-2;
— ručica za ručno zauzim anje daljine služi da se njenim
ok retan jem levo-desno zauzm e željena daljina koja se očitava
u levom pokazivaču dnevnog okulara DNNS-2 ili na pokaziva­
ču kom andne table računara, pod uslovom da je preldopnik
»PODATAK« (si. 18/a) u položaju »DALJ. RUČNO«;
— okidač spregnutog m itraljeza nalazi se na levoj ručici
kom andnog bloka, gore sa prednje strane. E lektrično okidanje
se izvodi pritiskom na okidač, kažiprstom leve ruke;
— ručice potenciom etra za m ilovanje sistem a, »NULO-
VANJE POLUSTAB. HOR. VERT.«, služe za m ilovanje siste­
m a (sm irivanje nišanske oznake) po pravcu i visini u polusta-
bilisanom režim u rada (žiro-blok nije uključen);
— ručice potenciom etra za m ilovanje sistem a, »NULOVA-
NJE STAB. HOR. VERT.«, služe za m ilovanje sistem a (sm iri­
vanje nišanske oznake) po pravcu i visini u stabilisanom reži­
m u rada (uključen žiro-blok);
— potenciom etrim a, »PODEŠAVANJE HOR. VERT.«, po-
m era se končanica po pravcu i visini prilikom električne provere
tačnosti i podešavanja DNNS-2.

286
 (3) Računar
320. — Računar (si. 196) sm ešten je na vencu kupole, po­
zadi sedišta nišandžije. N am enjen je da obezbedi tablične uslove
gađanja, bez obzira na balističke i m eteorološke uslove u koji­
m a se gađa.
N orm alan rad raču n ara obezbeđuju sledeći delovi: računar;
kom andna tabla računara; k u tija kom andira; m eteorološki
senzor; elektronski u ređ aji u nišanskoj spravi, i elektronski u re ­
đaji u pojačavačkoj kutiji.

SI. 196 — R a c im a r

(4) K o m a n d n a ta b la računara
321. — Komandna tabla računara sm eštena je levo od se­
dišta nišandžije. N am enjena je, zavisno od položaja kom andi na
njoj, za autom atsko ili ručno unošenje podataka u raču n ar i n ji­
hovu kontrolu (si. 197).
Na njoj se nalaze:
— glavni prekidač, »RAČUNAH«, kojim se uk lju ču je »e~
lektronika« i om ogućava u p rav ljan je optičkim devijatorom , ali
ne i izvršnim delovim a SUV. P aralelno je vezan sa glavnim p re ­
kidačem na kom andnom bloku i kada se ovaj uključi u položaj
»ELEKTRONIKA« onda se drugi ne m ora uključivati;

288
 — ručice potenciom etara, »OSVETLJENJE«, za podešava­
n je jačine osvetljenja pokazivača na kom andnoj tabli računara
(2) i prednje ploče kom andne table raču n ara (3);
— preklopnik »KOR. TAB. UGAO-DALJINA RUČNO«.
K ada je preklopnik u položaju »KOR. TAB. UGAO« (a u ra-
čunar se unosi daljina ručno), tada će u levom pokazivaču da­
ljine dnevnog okulara DNNS-2 biti pokazan korigovani ta b ­
lični ugao i v rsta m unicije. K ada je preklopnik u položaju
»DALJINA RUČNO« (a u raču n ar se unosi daljina ručno), ta ­
da će u levom pokazivaču daljine dnevnog okulara DNNS-2
biti pokazana daljina ručno i vrsta m unicije;

3 u

SI. 197 — K o m a n d n a ta b la računara.

1 — g la v n i p r e k id a č ; 2 i 3 — r u č ic e p o t e n c io m e t a r a ; 4 — p r e k lo p n ik ; 5 — p r e k ­
l o p n ik t e m p e r a t u r a - p r i t i s a k v a z d u h a ; 6 — p r e k l o p n i k v e t r a ; 7 — p o k a z iv a č d a ­
l j i n e u r a č u n a m ; 8 — p o k a z iv a č p o d a ta k a ; 9 — p r e k l o p n i k p o d a ta k ; 10 — p r e k i ­
d a č z a r u č n o u n o š e n je p o d a t a k a u r a č u n a r ; 11 — r u č ic a z a r u č n o u n o š e n je p o d a ­
t a k a u r a č u n a r ; 12 — p r e k l o p n i k v r s t e m u n ic ije .

— preklopnik »TEMPERATURA-PRITISAK VAZDUHA«.

K ada je preklopnik u položaju »AUTO«, podaci o tem p eratu ri
barutnog p unjenja, tem p e ra tu ri i p ritisk u vazduha, unose se u
rač u n a r autom atski. K ada je preklopnik u položaju »RUČNO«,
ovi podaci se unose u raču n ar ručno ili se koriste već u n eti po­
daci;
19
289
 — pokazivač »DALJINA U RAČUNARU«, pokazuje d alji­
nu koja je u raču n an i, na osnovu koje raču n ar izračunava po­
treb n e podatke. Ako je daljina koja se unosi u raču n ar veća
od one koju on može da obrađuje, na pokazivaču će se pokazati
m aksim alna daljina koju raču n ar može obrađivati;
— preklopnik »VETAR«. K ada je preldopnik u položaju
»AUTO« podaci za v e ta r ulaze u raču n ar autom atski, u polo­
žaju »ISKLJ.« podaci su za v e ta r u ra č u n a n i »O«, a u položaju
»RUČNO« podaci za v e ta r u raču n ar se unose ručno ili se ko­
riste već un eti podaci;
—• pokazivač »PODATAK« služi za pokazivanje podataka.
Zavisno od položaja preklopnika »PODATAK«, na pokazivaču
se pokazuju podaci bilo da se unose ručno, autom atski ili da
su već ran ije uneti u računar;
— preklopnik »PODATAK« služi za p ro veravanja poda­
tak a u ra č u n a n i i za unošenje podataka u raču n ar ručno, po­
stav ljan jem preklopnika u položaj za određeni podatak;
— prekidač »10 0 — 1 « služi da se pomoću njega, ručice
»VREDNOST — i + « i pokazivača »PODATAK«, unesu že­
ljeni podaci ručno u računar;
■
—■ ručica »VREDNOST — i + « služi da se može zauzeti
željena vrednost pri unošenju podataka u raču n ar ručno, n je ­
nim okretanjem ulevo (desno);
— preklopnik »VRSTA MUNICIJE« služi za zauzim anje
balističkih podataka za određenu v rstu m unicije kojom se
gađa.
Dve tačke ispod oznake »VEŽBOVNO« nam enjene su za
eventualno novorazvijenu m uniciju. Ako se preklopnik »VRS­
TA MUNICIJE« nepažnjom nađe o krenut ka jednom od ova
dva »rezervna položaja« u pokazivaču »PODATAK« na tabli
raču n ara posle »resetovanja« i u dnevnom okularu DNNS-2 i
k u tiji kom andira neće b iti nikakvih podataka (ne svetle polja).
I.J ovom položaju preklopnika nije moguće izvoditi gađanje.

(5) M e te o r o lo š k i s e n zo r
322. — Meteorološki senzor (si. 198) pričvršćen je na m e­
talnom nosaču sa spoljne strane prednjeg gornjeg dela kupole.
(Kod tenkova novije izrade uvlači se u kupolu). N am enjen je za

290
m erenje brzine v etra, tem p e ra tu re i p ritisk a vazduha. Podaci
o ovim veličinam a se autom atski unose u računar, koji ih obra­
đuje i p retv a ra u odgovarajuće veličine popravki pravca i da­
ljine.
P ri p o stavljanju m eteorološkog senzora na nosač m ora se
voditi računa da se v ertik aln a crta na telu senzora okrene p re ­
m a zadnjem delu kupole.

m
SI. 198 — M e te o ro lo š k i SI. 199 — K u tija k o m a n d ira
■senzor

(6) K u t i j a k o m a n d ir a
323. — Kutija komandira (si. 199) sm eštena je na nosaču
iznad radio-uređaja, desno od sedišta kom andira. N am enjena
je da proslečtuje u raču n ar podatke od m eteorološkog senzora
i senzora tem p e ra tu re b arutnog p u n jen ja koji se nalazi u njoj.
Pored ovog, om ogućuje kom andiru vizuelnu vezu o v rsti m u­
nicije koja je u računaru, što se o stvaruje preko pokazivača na
gornjoj ploči kutije, u brojčanoj oznaci v rste m unicije koja se
zauzim a postavljanjem preklopnika v rste m unicije na kom an­
dnoj tabli računara.
19 :
291
 (7) Pojačavačka kutija
324. — Pojačavačka kutija (si. 200) sm eštena je na podu
kupole, ispod radio-uređaja, desno od sedišta kom andira. Na-
m enjena je da prim a signale od raču n ara i povratnih veza, da
ih pojačava, obradi i šalje na izvršne organe u ređ a ja za h o ri­
zontalno i vertikalno navođenje i na DNNS-2. Pored toga, p ri­
m ljene signale nakon obrade posleđuje u računar.

SI. 200 — P o ja č a v a č k a k u tija

Pojačavačka k u tija je električno vezana sa: DNNS-2, ra-

čunarom , prvom razvodnom kutijom , kom andnim blokom, ži-
ro-blokom i davačem brzine po pravcu.

(8) Z ir o -b lo k
325. — Žiro-blok pričvršćen je na donju ploču kolevke
topa. N am enjen je da obezbedi stabilnost topa prilikom gađa­
n ja u pokretu i sa bočnog nagiba, dajući odgovarajuće signale
grešaka koje se ja v lja ju zbog k re ta n ja tenka po neravnom te ­
ren u i bočnom nagibu, u odnosu na zadatu poziciju topa i ho­
rizontalnu rav an tela tenka. Signali grešaka se pojačavaju i
obrađuju u pojačavačkoj k u tiji a iz n je idu na izvršne organe
za horizontalno i vertikalno navođenje.

292
 (9) P r v a razvodn a kutija
326. — Prva razvodna kutija sm eštena je na u n u trašn jem
zidu kupole, pozadi sedišta kom andira. Razvodna k u tija sadrži
sklopove koji rade kao m eđuveza prem a izvršnim organim a i
daje podatke o režim im a rada u ređ a ja za po k retan je topa, i
svih ostalih u ređ a ja koji om ogućavaju gađanje.

(10) E le k tr o m o n ta ž n i k o m p l e t

327. — Elektromontažni komplet je najvećim delom sme-

šten u borbenom ođeljenju ten k a a m anjim delom u ostalim
ođeljenjim a ten k a i izvan tenka. N am enjen je da poveže sve
elem ente SUV pomoću električnih provodnika. Sastoji se od
provodnika ili snopova provodnika koji fo rm iraju kablovske
snopove. E lektrom ontažni kom plet, pored povezivanja elek­
tričnih u ređ a ja SUV, obezbeđuje vezu i sa drugim električnim
u ređ ajim a u tenku.

3) Delovi za vertikalno navođenje

328. — Delovi za vertikalno navođenje su izvršni organi

SUV preko kojih se o stv aru ju funkcije u vertikalnoj ravni. U
n jih spadaju: hidropojačavač, cilindar, uređaj za dovođenje,
elektrom ontažni kom plet; hidrom ontažni kom plet i rezervoar.
329. — Hidropojačavač (si. 130) sm ešten je na donjoj ploči
kolevke topa. N am enjen je da, zavisno od signala delova za
u p rav ljan je, stvori razlike pritiska u cilindru i tako obezbedi
pokretanje topa i spregnutog m itraljeza u vertikalnoj ravni.
330. — Cilindar (si. 131) sm ešten je levo od topa, ispred
DNNS-2. Telo cilindra je pričvršćeno za kupolu, a klipnjača je
pomoću ša rn ira povezana sa kolevkom topa. N am enjen je da,
pod dejstvom razlike pritiska koji stv ara hidropojačavač, p re ­
ko klipnjače i njenog pom eranja gore (dole) obezbedi pom era-
nje topa u vertikalnoj ravni i da ga održava u zadatom polo­
žaju.
331. — Uređaj za dovođenje je sm ešten na nosaču levo od
topa. N am enjen je da kontroliše tre n u tn i položaj topa i da na
taj način omogući dovođenje topa na ugao za punjenje.
332. — Elektromontažni komplet čine snopovi električnih
provodnika sm eštenih u u n u trašn jo sti ten k a koji povezuju đe-
love za vertikalno navođenje sa ostalim delovim a SUV.

293
 333. — Hiđromontažni komplet čine cevi i creva sm ešteni
u u n u trašn jo sti tenka, koji obezbeđuju hidrauličnu vezu delo-
va za vertikalno navođenje.
334. — Rezervoar (si. 133) za hidrauličnu tečnost sm ešten
je i pričvršćen za p red n ji desni deo plafona kupole. N am enjen
je za sm eštaj hidraulične tečnosti, i da obezbedi popunjenost
hidrauličnih sklopova hidrauličnom tečnošću.

4) Delovi za horizontalno navođenje

335. — Delovi za horizontalno navođenje su izvršni organi

SUV preko kojih se o stv aru ju funkcije u horizontalnoj ravni.
U n jih spadaju: pum pa sa elektrom otorom , hidrom otor, druga
razvodna k u tija, blok-relej, davač brzine po pravcu, elektro-
m ontažni kom plet, hiđrom ontažni kom plet i rezervoar.
336. — Pumpa sa elektromotorom (si. 125) sm eštena je na
u n u tra šn ju stra n u leve bočne ploče tela tenka, pozadi p red ­
njeg levog rezervoara goriva. N am enjena je da upravljački
signal pojača u dvostepenom hidrauličnom pojačavaču i da
ga prosledi u hidrom otor.
337. — Hidromotor (si. 126) sm ešten je desno od pum pe
sa elektrom otorom , na red u k to ru u ređ a ja za okretanje kupo­
le. N am enjen je da stvori obrtni m om ent za ok retan je kupole.
338. — Druga razvodna kutija sm eštena je levo od pum ­
pe sa elektrom otorom na telu tenka. N am enjena je da preko
svojih kontaktora (releja) u p rav lja radom pum pe sa elek tro ­
m otorom.
339. — Blok-relej sm ešten je na levoj bočnoj stra n i u
u n u trašn jo sti kupole. N am enjen je za u p rav ljan je elektrom ag-
netom za odbravljivanje m ehanizm a za ok retan je kupole.
340. — Davač brzine po pravcu sm ešten je na prednjoj
levoj stran i kupole i vezan za venac kupole. N am enjen je da
pošalje u pojačavačku k u tiju signal, koji je proporcionalan
ugaonoj brzini pom eranja kupole po pravcu, u odnosu na telo
tenka.
341. — Elektromontažni komplet čine snopovi električnih
provodnika, sm eštenih u u n u tra šn jo sti tenka, koji povezuju
delove za horizontalno navođenje sa ostalim delovim a SUV.
342. — Hiđromontažni komplet čine cevi i creva sm ešteni
u u n u trašn jo sti tenka, koji obezbeđuju hidrauličnu vezu de-
lova za horizontalno navođenje.

294
 343. — Rezervoar za hidrauličnu tečnost sm ešten je na po­
stolju zajedno s pum pom sa elektrom otorom . N am enjen je za
sm eštaj hidraulične tečnosti i da otaezbedi popunjenost h id ra ­
uličnih sklopova hidrauličnom točnošću.

5) Pomoćni uređaji, alat i pribor

344. — U pomoćne uređaje spada uređaj za čišćenje zaš­

titnog stakla DNNS-2 pomoću tečnosti i sabijenog vazduha,
koji je opisan u t. 268 ovog pravila.
Alat i pribor sačinjavaju: odvrtka od 2 111111, tabla i d u r­
bin za proveru tačnosti i podešavanje DNNS-2.

6) Rad sistema upravljanja vatrom tenka

345. — Način rada elektrohiđrauličnih sklopova kod sta­

bilizacije topa u horizontalnoj i vertikalnoj ravni je opisan u
t. 214 ovog pravila.
346. — Prilikom gađanja potrebno je da kom andir tenka
navede top približno na pravac cilja i pokaže cilj, odnosno da
nišanđžiji izda kom andu za gađanje cilja. Zavisno od vrste i
k a ra k teristik a cilja, režim a rada SUV, načina gađanja, izbora
oruđa i vrste projektila, nišandžija: postavlja pojedine p rek i­
dače, tastere i preklopnike u odgovarajuće položaje; navodi
top na cilj; m eri daljinu; ravnom erno p rati cilj (ako postoji
preticanje) nišaneći u centar cilja najm an je 1 s posle m eren ja
daljine (radi dobijanja što tačnije ugaone brzine cilja) i opa-
ljuje. M eteorološki i balistički podaci i podaci o uglovnoj b r ­
zini cilja i 0 usaglašavanju osa nišanske sprave i cevi topa (ka­
pija vatre) obrađuju se i izračunavaju, a oruđe-oružje se do­
vodi u položaj za gađanje.
347. —• Način rada DNNS-2 opisan je u U putstvu za sis­
tem u p rav ljan ja vatrom tenka M-84, izdanje UOMJ-123, t.
90—96.

7) Blokiranje sistema upravljanja vatrom

348. — Da bi se obezbedio bezbedan rad posade i norm a­

lan rad SUV predviđeno je više blokada (isključivanja) SUV:

295
 Navođenje po pravcu isključuje se pri: utvrđenoj kupoli;
otvorenom poklopcu otvora vozača; uključivanjem prekidača
»AUT. RUČ« na kom andnom bloku ili bloku za popunu auto­
m ata za p u n jen je topa u položaj »RUČ« (prekidači su u se rij­
skoj vezi i postavljanjem jednog u položaj — ručno prekida
se navođenje kupole po pravcu), i o tp uštanju oba prekidača na
ručicam a kom andnog bloka.
349. — Navođenje po visini isključuje se pri: opaljenju iz
topa; uk lju čiv an ju prekidača »AUT-RUČ« na kom andnom
bloku ili bloku za popunu autom ata za p u n jenje topa u polo­
žaj »RUČ«; p o stavljanju preldopnika na kom andnom bloku
autom ata za p u n jen je topa u položaj »POPUNA«; u tv rđ iv an ju
topa elektrom ehaničkim utvrđivačem autom ata za punjenje:
u toku autom atskog p u n jen ja topa, i prilikom o tpuštanja oba
prekidača na ručicam a kom andnog bloka.

8) Režimi rada sistema upravljanja vatrom

350. — SUV može cla radi u: m ehaničkom (ručnom), polu-

stabilisanom , stabilisanom i pomoćnom režim u rada.
351. — Mehanički (ručni) režim rada koristi se prilikom
gađanja sa m esta nepokretnog cilja a naziva se i »pripremni
režim« ili »režim elektronika«.
U ovom režim u rada nišandžija pomoću kom andnog bloka
može u p rav ljati nišanskom linijom (optičkim devijatorom nišan-
ske sprave) po pravcu i visini u opsegu ±0-80, a pom eranje k u ­
pole po pravcu i topa po visini m ora se izvoditi m ehaničkim
(ručnim) putem , preko odgovarajućih ručica za pom eranje k u ­
pole i topa.
U ovom režim u može se k oristiti laser za m erenje daljine
do cilja i raču n ar za očitavanje p o trebnih vrednosti, uz ručno
ili autom atsko unošenje podataka, a može se izvoditi »NULO-
VANJE« SUV, provera tačnosti i podešavanje DNNS-2, i tes­
tira n je raču n ara (unošenje podataka i provera). P u n jen je topa
se može izvoditi samo ako se ručicom m ehanizm a za pom era­
nje topa po visini, top dovede na ugao za punjenje.
352. — Polustabilisani režim rada koristi se pri gađanju sa
m esta n epokretnih i p okretnih ciljeva bez većeg bočnog nagi­
ba tenka.
Ovaj režim rada om ogućava navođenje i delim ično sta-
bilisanje nišanske linije i topa (spregnutog m itraljeza) po v i­

296
sini i pravcu u odnosu na horizontalni položaj tela tenka. Na­
vođenje nišanske linije topa i spregnutog m itraljeza izvodi se
pomoću kom andnog bloka.
U toku p u n jen ja topa autom atski, nišanđžija može u p ra v ­
ljati kupolom po pravcu a kom andir može preuzeti kom andu
od nišandžije. Za vrem e p u n jen ja topa u autom atskom režim u
p u njenja, nišanđžija može u p rav ljati kupolom po pravcu, kako
bi top, odm ah nakon završetka p unjenja, bio sprem an za opa-
Ijen je.
353. — Stabilisani režim rada koristi se prilikom gađanja
nepokretnih i p okretnih ciljeva u pokretu.
Ovaj režim rada om ogućava navođenje i stabilisanje ni­
šanske linije i topa (spregnutog m itraljeza) po pravcu i visini,
pomoću kom andnog bloka, bez obzira na položaj tela tenka u
prostoru.
Za vrem e autom atskog p u n jen ja topa nišanđžija i kom an­
dir mogu u p rav ljati kupolom po pravcu kao i u polustabilisa-
nom režim u.
354. — Pomoćni režimi rada koriste se kada neki od de-
lova sistem a ne funkcioniše, a m ora se izvesti gađanje. To su
slučajevi kada je neispravan računar, DNNS-2 ili navođenje
topa.

9) Električna kola pri gađanju

355. — Električna kola pri gađanju obezbeđuju dovod n a ­

pona za električno okidanje topa i elektrom ehaničko okidanje
topa i spregnutog m itraljeza. Delovi kola za okidanje nalaze
se na autom atu za pun jen je topa, na topu, na razvodnim tab ­
lam a kom andira tenka i nišandžije, na kom andnom bloku, u
prvoj razvodnoj kutiji, na ručici u ređ a ja za o k retan je kupole
i na ručici sprave za davanje nagiba cevi topa.
Na razvodnim tablam a kom andira i nišandžije nalaze se
autom atski osigurači-prekidači za električno okidanje »EL.
OKID«. U razvodnoj k u tiji autom ata za p u n jen je topa nalazi
se relej koji blokira kolo za okidanje topa i spregnutog m itra ­
ljeza pri ručnom radu autom ata za p u n jen je topa i relej i go­
tovosti koji dozvoljavaju okidanje topa samo posle završenog
ciklusa autom atskog p u n jen ja topa.
Prekidači vrste rada »AUT. RUČ.« na kom andnom bloku
i bloku za popunu autom ata za p u n jen je prek id aju stru jn o ko­
lo kada se nalaze u položaju za ručni rad — »RUČ«. Da bi se

297
obezbedio stru jn i k rug električnog okidanja potrebno je oba
prekidača postaviti u položaj za autom atski rad — »AUT«.
Na ručicam a kom andnog bloka nalaze se prekidači elek­
tričnog okidanja i to: na desnoj ručici — za okidanje topa, a na
levoj ručici za okidanje spregnutog m itraljeza. Na ručici u re ­
đ aja za o k retan je kupole nalazi se prekidač za okidanje spreg­
nutog m itraljeza. Na ručici sprave za davanje nagiba cevi n a ­
lazi se prekidač za okidanje topa. Na topu se nalaze električni
delovi koji obezbeđuju dovod napona do udarne igle i elektro-
m agneta.
Signal o sprem nosti topa za gađanje daje žuta signalna si­
jalica, koja se nalazi u vidnom polju nišanske sprave.
356. — Po završenom ciklusu p u n jen ja i signalizaciji o
sprem nosti topa za gađanje nišandžija p ritisk a na okidač. P re ­
ko uključenih autom atskih osigurača na razvodnim tablam a i
k on tak tn ih releja u razvodnoj k u tiji autom ata za p u n jenje to ­
pa, napon se dovodi na u d a rn u iglu i topovsku kapslu, ali tek
kada je top ušao u kapiju vatre, odnosno kada je greška n je ­
govog položaja u određenim granicam a. Istovrem eno se u k lju ­
čuje i elektrom agnet za električno okidanje.
357. ■ — Da bi se obezbeđilo okidanje pri ručnom rad u au­
tom ata za p u n jenje potrebno je prekidače vrste rada »AUT-
-RUC« na kom andnom bloku i bloku za popunu prebaciti u
položaj za autom atski rad »AUT«.
K ada je sistem u ručnom režim u rada, a navođenje topa
i spregnutog m itraljeza izvodi se m ehaničkim uređajim a, oki­
danje topa se izvodi pritiskom na okidač koji se nalazi na r u ­
čici sprave za davanje nagiba cevi topa.
E lektrično okidanje spregnutog m itraljeza pri ručnom re ­
žim u rada vrši se pritiskom na prekidač na ručici u ređ aja za
o kretanje kupole.
E lektrično okidanje topa i spregnutog m itraljeza u polu-
stabilisanom i stabilisanom režim u rada vrši se pritiskom na
odgovarajući okidač na kom andnom bloku.

10) Neispravnosti, uzroci i način njihovog otklanjanja

358. — Najčešće neispravnosti SUV-a, uzroci i način n j

hovog o tklanjanja, u nadležnosti članova posade, date su u
t. 219. i 221. ovog pravila.

298
 359. — Za ispravnost SUV, njegovu p ravilnu upotrebu,
opsluživanje i održavanje odgovorna je posada tenka, koja ko­
risti isključivo odgovarajući alat i pribor iz IK tenka.
Za p ravilnu upotrebu, čuvanje i održavanje sistem a po­
trebno je pridržavati se sledećeg: nišansku spravu sa tenka
skidati samo pri rem ontu i otk lan jan ju većih neispravnosti
(skidanje izvode radionički organi uz pomoć članova posade);
ne u k lan ja ti sredstva za podm azivanje i zaptivanje, zbog toga
što ona obezbeđuju zaštitu od korozije i herm etičnost; optičke
površine ne d irati prstim a, i pri priprem i ten k a za podvodnu
vožnju paziti da zaptivna m ast ne dođe na zaštitno staklo.

299
 G la v a III

SREDSTVA VEZE

1. — R A D IO -U R E Đ A J IlU T -1

1) Namena, taktičko-tehnički podaci i glavni delovi uređaja

360. — Radio-uređaj RUT-1 u tenku M-84 nam enjen je
za održavanje rađio-veze kom andira ten k a sa pretpostavljenim
starešinam a i za održavanje u n u tra šn je veze izm eđu članova
posade tenka, a om ogućava održavanje radio-veze sadejstva i
veze izm eđu članova posade i tenkovskog desanta. R adio-ure-
đajem u tenku ru k u je kom andir tenka uz pomoć nišandžije.
F rek v en tn i — talasni opseg radio-prim opredajnika je od
20— 69,975 MHz. U ćelom opsegu im a 2.000 rad n ih frekven­
cija — kanala. R azm ak izm eđu dva susedna kanala — frek v en ­
cije je 25 KHZ. R adio-uređaj se može unapred podesiti na de­
set program iranih frekvencija — kanala.
Izlazna snaga predajnika može se regulisati bez posebnog
podešavanja i može biti: puna — 30 W, sm anjena — 2,5 W i
m ala 100— 200 mW. R adio-uređaj koristi štap-antenu AT-22,
ukupne dužine 3,6 m, i pom oćnu antenu AT-23, ukupne duži­
ne 2,6 m. Dom et sa antenom AT-22 pri norm alnoj snazi p re ­
dajnika je: na ravničastom teren u — 20 km ; pri radu i pokretu
— 15 km; pri radu u pokretu sm anjenom snagom — do 10 km
i m alom snagom — do 1 km. Domet sa antenom AT-23 iznosi
do 5 km.
R adio-uređaj om ogućava sim pleksnu vezu, dežurni p ri­
jem i poziv, a n ap ajaju ga akum ulatori tenka sa naponom
22— 30 V.

300
 Predajnik može biti neprekidno na predaji najduže 10 m i­
nuta sa antenom AT-22, a najduže 5 minuta sa antenom AT-23.
Pri radu sa antenom AT-22 obavezno je korišćenje antenskog
prilagođivača AP-G i prvog i drugog članka antene. Spoljnu
radio-vezu mogu održavati svi članovi posade.
361. — Glavni delovi radio-uređaja RUT-1 su: rađio-pri-
m opredajnik PD-9, antenski pribor, postolje radio-prim opre-
dajnika PS-14, uređaj za m eđusobni razgovor — UMR10) i p ri­
bor i rezervni delovi.

2) Namena, smeštaj i opis glavnih delova

(1) R a d io - p rim o p re d c ijn ik P D -9

362. — R adio-prim opredajnik (si. 201) nam enjen je za
održavanje radio-veze na prijem u i predaji. Sm ešten je u m e­
talnu ku tiju , koja je pričvršćena na postolje u kupoli tenka,
ispred sedišta kom andira. O bezbeđuje sledeće v rste radio-veze:
-— »POZIV«, davanje tonskog poziva sa autom atskim u-
ključivanjem predajnika, pri držanju preklopnika u položaju
»POZIV«;
—• »SIM PLEKSNU« vezu telefonijom , kojom se p red aja i
prijem vrše naizm enično, a prelaz sa prijem a na pred aju i ob­
ratno ostvaruje se pomoću prsnog prekidača, i
-— »DEŽURNI PRIJEM «, pri radu rad io -u ređ aja na reži­
mu dugotrajnog prijem a.
363. — Prednja ploča prim opređajnika služi za u gradnju
svih delova za rukovanje prim opredajnikom i program atorom .
Izlivena je sa udubljenjim a za sve prekidače, preklopnike, ru ­
čice i priključnice, što obezbeđuje njihovo sm eštanje ispod n i­
voa pred n je ploče, da se ne bi oštetili. Na prednjoj ploči se
nalaze:
a) Glavni prekidač i prekidač prigušivača šuma služi za:
uključivanje (položaj »UKLJ«) i isključivanje prim opredajni-
ka (položaj »ISKLJ«); uključivanje prigušivača šum a i retlan -
slaciju br. 1 (položaj »1«) i u k ljučivanje prigušivača šum a i
retlanslaciju br. 2 (položaj »2«);
NAPOMENA: položaj »U K LJU ČIV A N JE PRIGUŠIVAČA
SUMA i RETRA NSLA CIJA BR. 2« koristi se kad svi uređaji
10) U d a lje m te k s tu — UM R.

301
pomoću kojih radim o im aju glavni prekidač i prekidač prig u ­
šivača šum a u položaju »2«. Ako neki u ređ a ji im aju prekidač
prigušivača u položaju »1« a neki u položaju »2« ne mogu os­
tv ariti m eđusobnu vezu;
b) Preklopnik vrste rada om ogućava da u položajim a: »PO­
ZIV«, možemo pozivati učesnike tonom od 1.000 Hz (po otpuš­
tan ju , preklopnik se sam vraća u položaj »SIMPLEX«); »SIM­
PLEX«, prim opredajnik radi na prijem u, a uz pomoć ku tije
UK-8 možemo preći na predaju, i »DEŽURNI PRIJEM «, p ri­
m opredajnik radi samo na p rijem u (nemoguć rad na predaji);
c) Preklopnik izlazne snage im a četiri položaja: »26 V«,
kazaljka in stru m en ta tre b a da pokaže otklon u crvenom polju,
posle čega se preklopnik sam vraća u položaj »PUNA«; »PU­
NA« p red ajn ik radi snagom većom od 30 W; »SMANJENA«
p red ajn ik radi snagom 2— 5 W, i »MALA« pred ajn ik radi sna­
gom od 100 do 200 mW;
d) Preklopnik »IZBOR FREKVENCIJA« — »KANALI«
im a dva položaja: »IZBOR FREKVENCIJA« om ogućava da
rad n u frekvenciju-kanal biram o pomoću četiri preklopnika za
izbor rad n ih frekvencija, tj. da ručno ođabiram o frekvenciju,
i »KANALI«, koji om ogućuju da radne frekvencije-kanale bi­
ram o pomoću preklopnika kanala na program atoru;
e) Četiri preklopnika »FREKVENCIJA KHZ« služe za r u ­
čno postavljanje radne frekvencije prim opredajnika, koja se
očitava na otvorim a iznad tih preklopnika. Prvi preklopnik s
leve stran e im a 5 položaja označenih brojevim a od 2 do 6, i
njim e se m enja frekvencija od po 10 MI-Iz (20, 30, 40, 50, 60
MHz). D rugi preklopnik im a 10 položaja, označenih brojevim a
od 0 do 9, i njim e se m enja frekvencija od po 1 MHz (0— 9 MHz).
Treći preklopnik im a 10 položaja označenih od 0 do 9 i njim e
se m enja frekvencija od po 100 KHz (000— 900 KHz). Č etvrti
preklopnik im a 4 položaja, označeni brojevim a 00; 25; 50 i 75
i služi za prom enu frekvencije od po 25 KHz;
f) Ručica jačine prijema služi za podešavanje željene ja ­
čine prijem nog radio-signala;
g) Preklopnik »KANALI« služi za b iran je jednog od de­
set prethodno p rogram iranih kanala, a odabrani kanal se oči­
tava na otvoru iznad preklopnika;
h) Otvor na programatoru služi da se pomoću pljosnatog
izvijača može program ator izvući napolje, uz prethodno otpuš­
ta n je četiri zavrtnja, koji se nalaze u uglovim a pred n je ploče
program atora;

302
 i) Bela celuloidna pločica, na kojoj im a 10 polja za ispisi­
vanje p rogram iranih frekvencija;
j) Otvor sa kontrolnom sijalicom i oznaka na kom p rogra­
m iranom kanalu radim o (1— 10);
k) Devetopolna prilđjučnica »UK-9 — POGON 26 V« slu­
ži za p riključivanje spoljnog provodnika sa kutijom UK-9, a
preko nje i n ap ajan je naponom od 26 V, i u p rav ljan je radom
prim opredajnika preko k u tija UK-9 i UK-10;
1) Sedmopolna prilđjučnica »UK-8« služi za prik lju čiv a­
n je k u tije UK-8, kada se direktno radi sa prim opredajnika;

15-

_ S

U
igmmm £ ..r , i |

13 21 5 12 4 8

SI. 201 — R a d io -p r im o p r e d a jn ik
1 — g la v n i p r e k id a č ; 2 — p r e k l o p n i k v r s t e r a d a ; 3 — p r e k lo p n ik
iz la z n e s n a g e ; 4 — p r e k l o p n i k z a iz b o r f r e k v e n c i j a — k a n a l a ; 5 —
p r e k l o p n i k z a iz b o r r a d n i h f r e k v e n c i j a ; 6 — o tv o r i z a o č i t a v a n j e
f r e k v e n c i j e s a s ija lic a m a ; 7 — p r o g r a m a t o r ; 8 — p r e k l o p n i k k a n a l a ;
9 — o tv o r z a o č ita v a n je k a n a l a s a s ija lic o m ; 10 — p lo č ic a z a is p is i­
v a n j e p r o g r a m i r a n i h f r e k v e n c i j a ; 11 — o tv o r z a v a đ e n j e p r o g r a m a -
t o r a ; 12 — r u č ic a ja č i n e p r i j e m a ; 13 — s e d m o p o ln a p r i k l j u č n i c a U K
— 8; 14 — s t e z a l j k a z a u z e m l j e n j e ; 15 — k o a k s i j a l n a p r i k l j u č n i c a
a n t e n e ; 16 — o s ig u r a č o d 6 A ; 17 — r e z e r v n i o s ig u r a č o d 6 A ; 18 —
r e b r a s t i h l a d n j a k ; 19 — k o n t r o l n i in s t r u m e n t ; 20 — p lo č ic a p r o iz ­
v o đ a č a u r e đ a j a ; 21 — d e v e t o p o ln a p r i k l j u č n i c a U K -9.

m) Stezaljka za uzemljenje primopredajnika veže se po­

m oću bakarne pletenice na postolje prim opredajnika;
n) Koaksijalna priključnica »ANTENA« služi za prik lju či­
vanje koaksijalnog antenskog uvodnika KK-17;

303
 o) Ležište osigurača »OSGA« služi za u g rad n ju osigurač
od 6A za osiguranje strujnog kola izvora električne energije
napona 26 V;
p) Ležište za rezervni osigurač od 6 A;
r) Četiri otvora za očitavanje frekvencije, na kojoj se radi
kada se ručno bira frekvencija (kontrolne sijalice svetle) —
skala frekventnog opsega;
s) Kontrolni instrument služi za proveru ispravnosti n a­
p a ja n ja i izboja u anteni, i
š) Programator, sm ešten je u svoje ležište, u vertikalnom
položaju, služi da se prim opredajnik može unapred podesiti
na 10 radnih frekvencija-kanala.
Na bočnim stranam a program atora nalaze se kodna polja
»A« i kodna polja »B« sa čepićim a za program iranje kanala.
Na zadnjoj stran i program atora nalaze se dve priključni-
ce za povezivanje program atora sa prim opredajnikom , ležište
sa 10 rezervnih čepića za p ro g ram iran je i izvlakač čepića pro ­
gram atora.

(2) A n t e n s k i p r ib o r
364. — Antenski pribor (si. 202) obuhvata: široko-pojasn
štap -an ten u AT-22, pom oćnu štap -an ten u AT-23 i koaksijalni
antenski uvodnik.
1

SI. 202 — A n te n s k i p rib o r

1 — č la n c i a n t e n e A T-22; 2 — č la n c i a n te n e A T -23; 3 — k o a k s i j a l n i p r o v o d n ik ;
4 — p o s to lje a n t e n e A T-23; 5 — a n t e n s k a k u t i j a K A -4 ; 6 — a n te n s k i p r il a g o đ iv a o
A P -6 ; 7 — p o s to lje a n t e n e A T-22.

304
 365. — Štap-antena AT-22 sastoji se od antenskog posto­
lja, antenskog prilagođivača AP-6 i tri antenska članka koji
su obeleženi: prvi AT-22/1, drugi AT-22/2 i treći AT-22/3.
A ntensko postolje služi za postavljanje i pričvršćivanje
antene na tenku. Na njega se p rik lju ču ju antenski prilagođi-
vač AP-6, antenski uvodnik i pletenica za uzem ljenje antene.
366. — Pomoćna štap-antena AT-33 koristi se ako se ne
može koristiti antena AT-22. Sastoji se od: antenskog posto­
lja, antenske ku tije KA-4 i dva antenska članka.
Bez ku tije KA-4 nije dozvoljen rad sa antenom AT-23. Na
k u tiji se nalaze koaksijalna priključnica za uvodnik KK-17,
i n av rtk a za povezivanje ku tije sa postoljem antene.
367. — Koaksijalni antenski uvodnik KK-17 služi za spa­
jan je prim opredajnika sa antenskim postoljem antene AT-22
i sa antenskom kutijom KA-4 pomoćne antene AT-23. Uvod­
nik je dužine 3,8 m i na k rajev im a im a koaksijalne spojnice za
spajanje sa prim opredajnikom i postoljem — kutijom KA-4.

(3) P o s to lje r a d io - p r im o p r e d a jn k a P S -1 4
368. — Postolje sa amortizerima (si. 203) služi za pričvrš­
ćivanje radio-prim opredajnika na ten k i obezbeđuje njegovu
izdržljivost na vibracije i potrese.

2 1 2 3
SI. 203 — P o sto lje p rim o p r e d a jn ik a
1 — g o r n ja p lo č a ; 2 — g u m e n i a m o r tiz e r i; 3 — d o n ja p lo č a ; 4 — b a k a r n a p l e t e ­
n ic a z a m a s u .

Postolje se sastoji iz: gornje ploče za postavljanje i p ri­

čvršćivanje radio-prim opredajnika, šest gum enih am ortizera
i donje ploče za pričvršćivanje na nosače u tenku.
20
305
 (4) Uređaj za međusobni razgovor

369. — Uređaj za deđusobni razgovor (UMU) je interfon-

ski uređaj n am enjen za održavanje u n u tra šn je veze izm eđu
članova posade tenka, za održavanje veze izm eđu posade te n ­
ka i tenkovskog desanta, i za održavanje spoljne radio-veze
posredstvom k u tije UK-9 i UK-10 i ku tije za podvodnu vožnju.
Sastoji se iz: četiri upravljačke k u tije UK-8, upravljačke
k u tije UK-9, upravljačke k u tije UK-10, upravljačke ku tije
UK-11, k u tije za podvodnu vožnju, k u tije tenkovskog desanta,
četiri šlem ofona ŠM-1 i kom pleta spojnih provodnika.
370. — Upravljačka kutija UK-8 (si. 204) služi da pojača
govorni signal grlenog m ikrofona-laringofona, kao i za prelaz
sa u n u tra šn je na spoljnu vezu i obrnuto. Sastoji se od k u tije sa
prekidačem , koji im a tri položaja a om ogućava prelaz sa u n u ­
tra šn je na spoljnu vezu i obrnuto. K ada je prekidač u osnov-

S l. 204 — U p ra v lja č k a k u tija

U K -8
1 — te lo k u t i j e ; 2 — t r o p o l o ž a jn i
p r e k lo p n ik ; 3 — s e d m o p o ln a p r i k -
l j u č n ic a ; 4 — s e d m o p o ln i n a tik a č .

nom položaju — bez p ritiskanja, obezbeđuje se prijem na spolj-

noj i u n u trašn jo j vezi; u položaju »RADIO« obezbeđuje se p re ­
daja na spoljnoj vezi (uključen je predajnik), a u položaju
»CIRKULAR« obezbeđuje se u n u tra šn ja veza članova posade

306
tenka. O tpuštanjem preklopnika p rim opredajnik prelazi na
prijem . Na k u tiji se još nalaze sedm opolna priključnica za spoj
sa šlemofonom, kožna zakačka za vešanje k u tije i sedmopolni
natikač sa spiralnim provodnikom koji služi za povezivanje sa
ostalim kutijam a.
371. — Upravljačka kutija UK-9 (si. 205) služi za pojača­
n je govornog signala izm eđu članova posade ten k a i za izbor
vrste rad a kom andira tenka. Ona kom andiru tenka obezbe-
đuje: održavanje u n u tra šn je veze sa ostalim članovim a posade
uključivanjem u m eđusobni razgovor, i u p rav ljan je jednim ili
drugim radio-prim opredajnikom , odnosno održavanje spoljnje
veze preko RU »A« ili RU »B«, s m ogućnošću u k ljučivanja u
u n u tra šn ju vezu (cirkularni poziv).

9
8
6

SI. 205 — U p ra v lja č k a k u tija U K -9

1 — p re k id a č i p re k lo p n ik v rs te ra d a ; 2 —
r u č ic a ja č i n e p r i j e m a ; 3 — o s ig u r a č 0,5 A ;
4 — r e z e r v n i o s ig u r a č 0,5 A ; 5 — s e d m o p o l­
n a p r i k l j u č n i c a ; 6 — b a k a r n a p le t e n i c a ; 7
s t e z a l j k a +26 V ; 8 — p o s to lje ; 9 — u v o d n ic e .

Na upravljačkoj k u tiji UK-9 nalaze se: preklopnik »ISKLJ.,

MR, RU-A, RU-B« za u k ljučivanje i izbor v rste rad a (položaj
»ISKLJ.« — isključen je UMR, položaj »MR« — uključen je
UMR, položaj »RU-A« — rad na spoljnoj vezi preko radio-ure-
đaja »A«, i položaj »RU-B« — rad na spoljnoj vezi preko ra-
20 ' 307
dio-uređaja »B«); ručica jačine prijem a, za podešavanje ja ­
čine govornog signala izm eđu članova posade; osigurač 0,5 A,
za osiguranje strujnog kola napona 26 V; rezervni osigurač od
0,5 A; stezaljka » + 26 V« za p riklju čivanje + pola provodnika
cd 26 V iz m reže tenka; b ak arn a pletenica za povezivanje sa
m asom tenka; sedm opolna priključnica za priključivanje up­
ravljačke k u tije UK-8 i pet uvođnica za spojne provodnike.
372. — Upravljačka kutija UK-10 (si. 206) k u tija je ni
šandžije i služi za održavanje u n u tra šn je veze i za u p rav ljan je
jednim od radio-uređaja (»A« ili »B«), Sm eštena je na zidu
kupole, levo od nišandžije i na njoj se nalaze: preklopnik »MR,
RU-A, RU-B« (položaji om ogućavaju isti rad kao kod kutije
UK-9); sedm opolna priključnica, za p riključivanje ku tije UK-8,
i đve uvodnice, za spojne provodnike.

SI. 206 — U p ra v lja č k a k u tija S I 207 — Š le m o fo n S M -1

U K -10 h a u b a ; 2 — s lu š a lic e ; 3 — la r in g o f o n i;
1 — p re k lo p n ik v rs te ra d a ; 2 — 4 — p r ik l ju č n ic a .
s e d m o p o ln a p r i k l j u č n i c a ; 3 — is ­
p u s ti s a o tv o r i m a ; 4 — u v o d n ic e .

373. Upravljačka kutija UK-11 služi vozaču za u n u tra šn ju

vezu. Na njoj se nalaze dve sedm opolne priključnice za p rik ­
ljučivanje šlem ofona i uvodnica za spojni provodnik.

308
 374. — Kutija za podvodnu vožnju služi za izbor rada vo­
zača: na spoljnoj vezi — pri vožnji ten k a pod vodom (položaj
»RU-A«), i unutrašn jo j vezi — u norm alnim uslovim a (polo­
žaj »MR«), Sm eštena je na plafonu tela tenka — iza leđa vo­
zača.
375. — Kutija tenkovskog desanta nalazi se na zadnjoj
spoljnoj stran i kupole. N am enjena je za održavanje veze izm e­
đu posade tenka i tenkovskog desanta.
376. — Šlemofon ŠM-1 (si. 207) štiti glavu članovim a po­
sade, om ogućava prijem i pred aju i sm anjuje buku. Sastoji se
od: haube, slušalica, laringofona sa kaiševim a i pređicom za
podešavanje, i, sedmopolnom priključnicom za povezivanje sa
kutijom UK-8.

(5) P r ib o r i r e z e r v n i d e lo v i
377. — P ribor radio-uređaj a nam enjen je za sm eštaj, za­
štitu i čuvanje radio-uređaja. Delovi pribora prikazani su na
(si. 208).

SI. 208 — P rib o r ra d io -u re đ a ja

n a v l a k a U IM ; 2 - a n t e n s k i o m o t; 3 — p l jo s n a ti iz v ija č ; 4 — to r b i c a z a š le ­
m o fo n ; 5 — iz v la k a č č e p ić a .

Rezervne delove radio-uređaja sačinjavaju: rezervni osi­

gurači (0,5 i 6A), rezervni čepići (10 kom) i rezervni članci an­
tene AT-22 (1 kom plet).

309
 3) Neispravnosti, uzroci i način njihovog otklanjanja
378. — Najčešće neispravnosti na radio-uređaju koje
k lan ja ju članovi posade su:
N e is p ra v n o s t U z ro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja
1 2 3
a) N ei sp ravn osti n ap ajan ja rad io-u ređ aja
G la v n i p re k id a č u Iz v o r e le k trič n e e n e r ­ I s k lju č iti u re đ a j, i
p o lo ž a ju »U K L J«, g ije za p o g o n u r e đ a ja p ra v iln o sp o jiti izvor.
u re đ a j se p o n a ša n e p ra v iln o sp o je n
k a o d a n ije u k lju ­ (s u p ro ta n p o la rite t).
čen.
S tr u jn a s te z a ljk a za S te z a ljk u o č is titi i
n a p a ja n je n a k u tiji p rite g n u ti.
U K -9 n e p rite g n u ta
ili n e č ista .
N a p o n n a p a ja n ja v eći P r o v e r iti n a p o n n a p a ­
od 30 V. ja n j a i o tk lo n iti k v a r,
ili is k lju č iti RU i iz v e -
s titi p re tp o s ta v lje n o g .

P re k lo p n ik izla zn e
sn a g e je u p o lo ža ju
»26 V«, a in s tr u m e n t
n e p o k a z u je o tk lo n
u c rv e n o m p o lju .
b) Neisprć ivn osti uređaja za m eđus □bni razgovor
P re k lo p n ik za izb o r
v r s te ra d a n a k u ­
ti j i U K -9 je u p o ­
lo ž a ju »MR«, u r e ­
đ aj se p o n a ša k ao
d a n ije u k lju č e n .
N iz a k n a p o n
n a p a ja n ja .
Iz v o r e le k trič n e e n e r ­ Is k lju č iti u re đ a j i
g ije za p o g o n n e p r a ­
v iln o je sp o je n (su ­
p r o ta n p o la rite t).
Loš spoj n a s tru jn o j
s te z a ljk i k u tije U K -9.
P ro m e n iti iz v o r e le k ­
tr ič n e e n e rg ije (o d n e-
ti a k u m u la to re n a
p u n je n je ).
p ra v iln o sp o jiti izvoj^
S te z a ljk u o č is titi i
p rite g n u ti.

P re k lo p n ik v r s te
ra đ a n a k u ti ji U K -9
u p o lo ž a ju »MR« a
čla n o v i p o sa d e se
n e č u ju m eđ u so b n o .
R u čica ja č in e p r i je ­ O k re n u ti ru č ic u ja č in e
m a n a k u tiji UI<-9 do k r a j a u d esn o .
o k r e n u ta u lev o (p ri­
je m n a js la b iji).
P re g o re o o sig u ra č od Z a m e n iti o sig u ra č.
0,5 A n a k u tiji U K -9.

U slu š a lic a m a j e d ­ N e isp ra v n a p rs n a Z a m e n iti šle m o fo n ili

no g č la n a p o sa d e n e g a rn itu ra . u p ra v lja č k u k u tiju .
č u je se so p s tv e n i
g o v o r n iti g o v o r
d ru g o g č la n a , d o k
se o s ta li č la n o v i
m e đ u so b n o ču ju .

310
 1 2
P re k lo p n ik v rs te
ra d a n a k u tiji U K -9
ili U K -10 je u p o ­
lo ž a ju »RU -A «,
p ritis k o m n a p r e ­
k id a č »CIRC« n a
k u tiji U K -8 se n e
o b e z b eđ u je p re la z a k
sa s p o ljn e n a u n u ­
tr a š n ju vezu.
P re k lo p n ik v rs te
ra d a n a k u tiji
U K -9 ili U K -10 je
u p o lo ž a ju »R U -A «,
p ritis k o m n a p r e k i­
dač »RAD IO « se
n e m ože u p r a v lja ti
p rim o p re đ a j n ik o m .
c) N eisp ravn osti radio-prije m nika
G la v n i p re k id a č u
p o lo ž a ju »U K L J«,
n e m a šu m a u s lu ­
ša lic a m a p ri m a k ­
sim a ln o m o tk lo n u
ru č ic e »JA Č IN A «.
G la v n i p re k id a č u
p o lo ž a ju » P R IG U ­
ŠIV A Č I Š U M A -
-R E T R -2 « , a n e m o ­
guće je u s p o s ta v iti
v ezu s u č e sn ik o m .
G la v n i p re k id a č je
u p o lo ž a ju »U K L J«
a sig n a l od u č e s n i­
k a je sla b ili se
n e čuje.
P o sto je s m e tn je u
p rije m u .
N e is p ra v a n p re k id a č
?C IR C« n a k u tiji
U K -8.
N e is p ra v a n p re k id a č
»RAD IO « n a k u tiji
U K -8.
N e is p ra v n a p rs n a g a r ­
n itu r a (k u tija U K -8
ili šiem ofon).
G la v n i p re k id a č u č e s ­
n ik a n ije u isto m
p o lo žaju .
N e o d g o v a ra m e sto n a
k o m e se te n k n alaz i.
L oš spoj a n te n e s p o ­
s to lje m ili č la n c i a n ­
te n e n is u d o v o ljn o
u v rn u ti.
N e is p ra v a n k o a k s ija l­
n i u v o d n ik K K -17.
N iz a k n a p o n n a p a ja ­
n ja .
U b liz in i te n k a p o sto je
iz v o ri ra d io -s m e tn ji.
O
o ■.
Z a m e n iti k u tiju U K -8.
j i
1
Z a m e n iti k u tiju U K -8.
Z a m e n iti p rs n u g a r ­
n itu r u (šiem o fo n ili
k u tiju U K -8).
P o s ta v iti g la v n i p r e ­
k id a č u poiožaj
»U K L J«, u s p o s ta v iti
v ez u s u č e sn ik o m i
d o g o v o riti se o n a č in u
ra d a .
P ro m e n iti m e sto
te n k a .
O tk lo n iti n e d o s ta tk e .
Z a m e n iti u v o d n ik .
P r o v e r iti n a p o n n a p a ­
j a n j a i e v e n tu a ln o
z a m e n iti izv o r.
U d a ljiti te n k od iz v o ­
r a s m e tn ji.
311
 1 2
P o sle u k lju č e n ja
u r e đ a ja m e h a n i­
z a m sta ln o ra d i
(ako je p re k lo p n ik
»IZB O R « u p o lo ­
ž a ju »K A N A LA «),
P rije m n i sig n a l je
is p re k id a n u je d ­
n o m r itm u n a sv im
fre k v e n c ija m a .
d) N e isp ra v n o sti r a d io - p r e t a jn ik a
U re đ a j n a p re d a ji,
p o sto ji o tk lo n n a
in s tru m e n tu , a n e
p o sto ji k o n tr o la
so p s tv e n e p re d a je .
P o sle p re la s k a n a
p rije m , u re đ a j o s­
ta je i d a lje n a p r e ­
d aji.
U re đ a j je n a p r e ­
d a ji, p o sto ji o tk lo n
n a in s tr u m e n tu i
k o n tr o la so p s tv e n e
p re d a je , a v e z a se
n e m ože u s p o s ta v iti
s u česn ik o m .
V ezu s u č e sn ik o m
m o g u će je u s p o ­
s ta v iti sam o p o z i­
vom , a p rije m od
u č e sn ik a je n o r ­
m a la n .
P r i ru č n o j p ro m e n i
fr e k v e n c ije m e h a ­
n iz a m se n e z a u s ­
ta v lja .
312
U n e p o sre d n o j b liz in i
n a la z e se d ru g i
ra d io -u re đ a ji.
U p ro g r a m a to ru p o ­
s to ji v iše od je d n o g
čep ić a u je d n o m od
p o lja za p o d e ša v a n je
u isto m re tk u .
P ro g r a m a to r n ije
u tv r đ e n u svom
ležištu .
N izak n a p o n n a p a ja ­
n ja .
N e iso ra v n a p rs n a
g a rn itu ra .
N e isp ra v a n p re k id a č
»RAD IO « n a k u tiji
U K -8.
K v a r u a n te n i-k a b lu
K K -17.
K v a r u p rsn o j
g a rn itu ri.
P re k lo p n ic i » F R E K ­
V E N C IJA K Hz« n isu
p ra v iln o p o sta v lje n i.
N a p o n n a p a ja n ja
p re n iz a k .
3
P ro m e n iti r a d n u f r e ­
k v e n c iju ili se u d a ljiti
od d ru g ih u re đ a ja .
P ra v iln o p o d e siti p ro ­
g ra m ira n e fre k v e n c ije .
U tv rd iti p ro g ra m a to r.
P r o v e r iti n a p o n n a ­
p a ja n ja i, e v e n tu a ln o ,
z a m e n iti izvor.
Z a m e n iti p rs n u
g a rn itu ru .
Z a m e n iti k u tiju U K -8.
Z a m e n iti a n te n u - k a b l
K K -17.
Z a m e n iti šlem o fo n ili
k u tiju U K -8.
P re k lo p n ik e p ra v iln o
p o sta v iti.
P ro v e r iti n a p o n n a p a ­
ja n j a i, e v e n tu a ln o ,
z a m e n iti izvor.
 2. — R A D I O - U R E Đ A J R-12 3 M

1) Namena, taktičko-tehnički podaci i glavni delovi

379. — Radio-uređaj R-123M, u ten k u T-72, nam enjen je
za održavanje radio-veze kom andira ten k a sa pretp o stav lje­
nim starešinam a i za održavanje u n u tra šn je veze izm eđu čla­
nova posade tenka, a om ogućava održavanje radio-veze sadej-
stva, i veze izm eđu članova posade i tenkovskog desanta.
R adio-uređaj em ru k u je kom andir ten k a uz pomoć nišan-
džije. F rekventni opseg prim opredajnika je od 20 do 51,5 MHz.
Podeljen je na dva frekventna područja: prvo — od 20 do
35,75 MHz i drugo — od 35,75 — 51,5 MHz. U tom opsegu ra-
dio-uređaj ima 1261 radnu frekvenciju, a razm ak izm eđu njih
iznosi 25 KHz.
R adio-uređaj koristi štap-antenu, ukupne dužine 4 m. Mo­
že da radi i pomoću žične antene, dužine 3 m, a i pomoću po-
luteleskopske antene, ako je im a u kom pletu. Izlazna snaga
pred ajn ik a je 20 W. Domet radio-uređaj a kada radi pomoću
štap-antene od 4 m, na srednje ispresecanom zem ljištu i pri
brzini k re ta n ja tenka od 40 km /h, sa isključenim prigušivačem
šuma, iznosi do 20 km, a sa uključenim prigušivačem šum a do
13 km. Pri radu sa poluteleskopskom antenom (samo u m estu)
dom et iznosi do 70 km, a sa jednim člankom štap-antene ili
žičnom antenom — od 2— 5 km.
R adio-uređaj om ogućava sim pleksnu vezu i dežurni p ri­
jem a n apaja se iz akum ulatora ten k a sa naponom od 26 V.
Predajnik može biti na predaji najduže 10 minuta. Posle
uključivanja napajanja i pri prelasku sa dežurnog prijema na
simpleks, na predaju se može preći tek nakon 2— 3 minuta leti
i nakon 10 minuta zimi.
P rim opredajnik može unapred da se podesi i u tv rd i na 4
frekvencije, a može da radi i na slobodnoj frekvenciji. Prelaz
sa jedne na drugu utv rđ en u frekvenciju vrši se autom atski.
Spoljnu radio-vezu mogu održavati svi članovi posade.
380. — Glavni delovi radio-uredaja R-123 M su: radio-pri-
m opredajnik, pogonski blok BP-26, antenski pribor, postolje
radio-prim opredajnika, uređaj za m eđusobni razgovor R-124,
rezervni delovi i pomoćni pribor.

313
 2) N a m e n a i sm eštaj i opis gla v n ih d elova

(1) R a d io - p rim o p re d c tjn ik

381. — Radio-primopredajnik (si. 209) nam enjen je za o
državanje radio-veze na p rijem u i predaji. Sm ešten je u k u ­
poli, sa desne strane, ispred sedišta kom andira tenka. Na p red ­
njoj ploči prim opredajnika nalaze se delovi za rukovanje ra-
dio-uređajem , i to:
a) Glavni prekidač (»IIMTAHME«) služi za uključivanje
(»BKJI«) i isključivanje (»BbIKJI«) n ap ajan ja radio-prim opre-
dajnika;
b) Šesnaestopolno utikačko gnezdo »ITMTAHME« služi za
p riključivanje pogonskog provodnika, koji povezuje radio-pri­
m opredajnik i blok za napajanje;
c) Šestopolno utikačko gnezdo služi za p riključivanje pro­
vodnika koji povezuje radio-prim opredajnik sa UMR — p ri­
ključnom kutijom A -l. K ada se radio-veza održava neposred­
no preko radio-prim opređajnika, onda se u ovo gnezdo p ri­
ključuje šlemofon.
d) Prekidač sijalice (»IHKAJIA«) služi za uključivanje
(»BKJI«) i isključivanje (»BbIKJI«) sijalice za. osvetljenje ska­
le frekventnog opsega;
e) Dugine za fonični poziv i kalibraciju (»TOH BBI30B«)
služi za fonični poziv učesnika u radio-m reži i za kalibraciju;
f) Preklopnik instrumenata (»KOH TPO b HAIIPH2KE-
HM1/1«) služi za njegovo uključivanje u pojedina stru jn a kola
radi provere ispravnosti radio-prim opredajnika. U položaju
»BBIKJI« in stru m e n t je isključen, u položaju »BC« — rneri se
napon akum ulatora; u položajim a »PABOTA 1 i 2« — m eri se
izlazna snaga u anteni; u položajim a »IIEPEflAHA« (1 ,.2 B ,
150 B, 250 B, i 700 B) — m ere se naponi potrebni za rad p re ­
dajnika, a u položajim a »IIPMEM« (1,2 B, 6,3 B, i 150 B) — m e­
re se naponi potrebni za rad prijem nika;
g) Čep otvora za podešavanje modulacije služi za pristup
trim er-kondenzatoru koji podešava stručno lice;
h) Ručica prigušivača šuma (»IIiyMM«) služi za uk lju či­
vanje, podešavanje i isključivanje prigušivača šuma;
i) Preklopnik vrste rada služi za izbor v rste rada radio-
-prim opređajnika. U položaju »CMMIIJIEKC« uključeni su i
p rijem nik i pred ajn ik a prelaz sa prijem a na p red aju i obratno

314
v rši se pomoću prsnog prekidača. U položaju »,11,. IIPMEM«
m ogućan je rad samo na prijem u;
j) Ručica skale frekventnog opsega (»YCTAHOBKA HA-
CTOTBI«) služi za podešavanje radio-prim opredajnika na od­
ređenu frekvenciju;
k) Čep otvora za podešavanje skale služi za podešavanje
skale od stran e stručnog lica;
h) Čep otvora za kalihraciju (»KAJIMBPOBKA«) služi za
kalibraciju radio-prim opredajnika od stran e stručnog lica;
m) Skala frekventnog opsega (»HACTOTA x 100 KTI(«)
obeležena je u KHz. B rojevi označavaju razm ak za 100 KHz,
a crtice —• za 25 KHz. P ri p o stavljanju skale na frekvenciju u
KHz brojeve tre b a pom nožiti sa 100. G ornji brojevi na skali
označavaju prvo, a donji drugo frekventno područje;
n) Mehanizam za podešavanje i utvrđivanje talasa služi za
podešavanje i u tv rđ iv an je radio-prim opredajnika na četiri iza­
b ran a talasa i autom atsko prelaženje sa jednog talasa na d ru ­
gi. Talasi se u tv rđ u ju i o tp uštaju pomoću vijaka-utvrđivača
obeleženih brojevim a 1, 2, 3 i 4. U tvrđivanje i otpuštanje m e­
hanizm a izvodi se ključem koji se nalazi na radio-prim opre-
dajniku;
o) Čep otvara za prilaz sijalici za osvetljenje skale služi
za pristup sijalici za osvetljenje skale prilikom njene zamene
ili regulisanja osvetljenja skale;
p) Ručica za podešavanje izhoja (»HACTPOUKA AHTE-
HBI«), sa utvrđivačem , služi za podešavanje izboja u anteni;
i’) Birač talasnog područja i kanala (»<3>MKCMP 1— 2,
HACTOTBI 3— 4 i n jIA B R bllft H 0 flflM A n A 3 0 H I—II«) služi
za uključivanje m ehanizm a za autom atsko prelaženje sa k a ­
nala na kanal. U položajim a »ct>MKCMP« i »HACTOTBI« pre-
laz se vrši autom atski, a u položaju »njIA B H bll/I n O ^ M A -
nA SO H « — talas se bira ručno;
s) Sijalica služi za kontrole izboja u anteni;
t) Kontrolne sijalice 1, 2, 3 i 4 pokazuju na kom se u tv r ­
đenom talasu održava veza;
u) Preklopnici frekventnog područja (»n 0flflM A n A 30H
I— II«) zaštićeni su poklopcem i služe za određivanje frekven­
tnog područja kanala na kome se radi, i to na u tvrđenim ta-
lasim a. Kad su preklopnici u gornjem položaju onda se radi na
I području, a u donjem — na II području;

315
 v) Instrument služi za m erenje napona pojedinih stru jn ih
kola prim opredajnika i izlazne snage u anteni;
z) Kontrolne sijalice (»II0/],/iM A nA 30H I—II«) pokazuju
na kom se frekventnom području održava veza; i
ž) Ručica jačine prijema (»FPOMKOCT«) služi za pode­
šavanje željene jačine prijem nog signala.

Si. 209 — R a d io -p r im o p r e d a jn ik
1 — g la v n i p r e k id a č ; 2 — š e s n a e s to p o ln o u t i k a č k o g n e z d o ; 3 — š e s to p o ln o u t i -
k a č k o g n e z d o ; 4 — p r e k id a č s i ja lic e z a o s v e t l j e n j e s k a le ; 5 — d u g m e z a fo n ič n i
p o z iv ; 6 — p r e k l o p n i k i n s t r u m e n t a ; 7 — č e p o tv o r a z a p o d e š a v a n je m o d u la c ije ;
8 — r u č ic a p r ig u š iv a č a š u m a ; 9 — p r e k l o p n i k v r s t e r a d a ; 10 — r u č ic a s k a le f r e k ­
v e n tn o g o p s e g a ; 11 — č e p o tv o r a z a p o d e š a v a n je s k a le ; 12 — č e p o tv o r a z a k a li-
b r a c i j u ; 13 — s k a la f r e k v e n t n o g o p s e g a ; 14 — m e h a n iz a m z a p o d e š a v a n je i u t v r ­
đ i v a n j e ta la s a ; 15 — č e p o tv o r a z a p r il a z s ija lic i ; 16 — r u č ic a z a p o d e š a v a n je iz -
b o ja ; 17 — b i r a č t a l a s n o g p o d r u č j a i k a n a l a ; 18 — s i j a l i c a z a k o n t r o l u iz b o ja ;
19 — k l j u č z a u t v r đ i v a n j e ta la s a ; 20 — k o n tr o l n e s ija lic e ; 21 — p r e k l o p n i c i f r e k ­
v e n tn o g p o d r u č ja ; 22 — i n s t r u m e n t ; 23 — a n t e n s k a p r i k l j u č n i c a ; 24 — k o n t r o l n e
s ija lic e ; 25 — s t e z a l j k a m a s e ; 26 — r u č ic a ja č i n e p r ij e m a ; 27 — p o k lo p a c m e ­
h a n iz m a .

Na desnoj bočnoj stran i prim opredajnika nalaze se anten­

ska priključnica, za koju se p rik lju ču je antenski uvodnik, i
stezaljka za masu (»3EMJBA«), za koju se prik lju ču je plete­
nica za vezu sa masom tenka.

316
 (2) Pogonski blok BP-26
382. — Pogonski blok BP-26 (si. 210) nam enjen je za pre­
tv aran je jeđnosm ernog napona oci 24 V u napone potrebne za
rad radio-prim opredajnika. Sm ešten je u kupoli, do prim opre-
dajnika.

8
/
SI. 210 — B lo k za n a p a ja n je B P -26
l —- r e b r a s t i p o '.I o p a c ; 2 — o s ig u r a č o d 3 A — 150 V;
■’> — o s ig u r a č ('-'I S A — 2GV; 4 — o s ig u r a č o d 8 A —
G00 V; 5 — o s ig u r a č o d 0,5 A — 600 V — 250 V; G — š e s -
n a e s to p o ln o u t i k a č k o g n e z d o ; 7 — s t e z a l j k a m a s e ; 0 —
s t e z a l j k a »plus« p o la .

Na prednjoj ploči bloka za n ap ajan je nalaze se sledeći de-

lovi:
— reb rasti poklopac (hladnjak) služi za povećanje povr­
šine h lađenja tran zisto ra pretvarača;
— osigurač ođ 3 A — 150 V štiti tranzistorske pretvarače
od 150 V;
— osigurač oci 8 A — 26 V nalazi se u stru jn o m kolu od
24 V i služi za grejan je elektronskih cevi GU-50, za kontrolne
sijalice, i za pogon m ehanizam a za autom atsko prelaženje sa
jednog na drugi talas;
— osigurač od 8 A — G00 V osigurava tranzistorski p re ­
tvarač i radio-predajnik od napona većeg od 600 V;
— osigurač od 0,5 A — 600 V — 250 V osigurava tran zis­
torski p retv arač i radio-prim opredajnik od napona većeg od
600 V;
317

■ ;
 — šesnaestopolno utikačko gnezdo služi za priključivanje
pogonskog provodnika koji povezuje blok za nap ajan je sa ra-
dio-prim opredaj nikom;
— stezaljka mase (»MACCA«) služi za p rik lju čiv an je m i­
nus (— ) pola akum ulatora; i
— stezaljka plus pola ( + 26 B) služi za priključivanje plus
pola akum ulatora.

(3) A n te n s k i p r ib o r
383. — Antenski pribor (si. 211) sačinjavaju: štap-anten
žična antena i antenski omot.
Štap-antena se sastoji od antenskog uvodnika, antenskog
postolja, držača članaka, gum enog poklopca i članaka štap-an-
tene.
5 i,

SI. 211 — A n te n s k i p rib o r

1 — a n t e n s k i u v o d n ik ; 2 — a n te n s k o p o s to lje ; 3 — d r ž a č č la n a k a ; 4 — č la n c i;
5 — a n te n s k i o m o t.

Antenskim (koaksijalnim) uvodnikom se povezuje prirno-

p red ajn ik sa antenskim postoljem .
Antensko postolje služi da omogući spoj antene sa telom
tenka, da izoluje antenu od tela tenka — m ase i da drži članke
štap-antene.
Držač članaka služi za učvršćivanje prvog članka antene
u postolje.
Gumeni poklopac služi za zatvaranje držača štap-antene
kad članci nisu postavljeni i njegovu zaštitu od vlage, prašine
i druge prljavštine.

318
 Članci štap-antene su dužine 1 m. U kom pletu im a 4 član­
ka u radu i 4 u rezervi.

(4) P o s to lje r a d io - p r im o p r e d a jn ik a
384. — Postolje sa amortizerima služi za pričvršćivanje
radio-prim opredajnika na tenk i obezbeđuje njegovu izdržlji­
vost na vibracije i potrese.
Postolje se sastoji iz: gornje ploče za postavljanje i prič­
vršćivanje radio-prim opredajnika, četiri gum ena am ortizera i
donje ploče za pričvršćivanje na nosače u tenku.

SI. 212 — P r ik lju č n a k u tija A - l

1 — p r e k l o p n i k r a d io i u n u t r a š n j e
v e z e ; 2 — r u č ic a ja č i n e p r i j e m a ; 3 —
š e s to p o ln o u t i k a č k o g n e z d o ; 4 — o s i­
g u r a č o d 0,5 A ; 5 — p rik lju č n ic a
» p lu s« p o la ; 6 — s p o j n i p r o v o d n ic i.

(5) U r e đ a j z a m e đ u s o b n i r a z g o v o r R-124
385. — Uređaj za međusobni razgovor R-124 om ogućuje
članovim a posade održavanje u n u tra šn je i spoljne veze. N apa­
ja se direktno iz akum ulatora ten k a naponom od 24 V. Sas­
toji se iz prik lju čn ih k u tija A -l, A-2 i A-3, p riključne kutije
tenkovskog desanta, ku tije za podvodnu vožnju, četiri šlem o-
fona i pi’ovodnika za povezivanje.
386. — Priključna kutija A -l om ogućuje kom andiru te n ­
ka održavanje u n u tra šn je veze sa članovim a posade, vezu sa
tenkovskim desantom i održavanje raclio-veze preko rađio-ure-

319
đaja. K utija je, zajedno sa postoljem , pričvršćena za telo k u ­
pole, desno od sedišta kom andira tenka.
Na k u tiji se nalaze ovi delovi za rukovanje:
— preklopnik raclio-veze i unutrašnje veze, koji im a četi­
ri položaja. U položaju »BBIKJI« UMR je isključen »BC« —
UMR je uključen i om ogućuje u n u tra šn ju vezu i vezu sa te n ­
kovskim desantom , »P-123« — om ogućena je u n u tra šn ja veza
i rad preko rad io -u ređ aja R-123, i »P-112« (»P-130«) — omo­
gućen prijem i p red aja preko radio-uređaja R-112 (R-130);
— ručica jačine prijema služi za podešavanje jačine sig­
nala u n u tra šn je veze;
— šestopolna utičnica služi za p rik lju čen je šlem ofona ko­
m andira tenka, i
— osigurač 0,5 A koji štiti UMR od preopterećenja.

SI. 213 — P r ik lju č n a k u tija A -2

I — p r e k lo p n ik ra c lio -v e z e i u n u t r a š n j e
v e z e ; 2 — š c s to p o ln o u t i k a č k o g n e z đ o :
3 — s p o j n i p ro v o d n ic i.

387. — Priključna kutija A-2 (si. 213) om ogućuje nišandži-

ii tenka održavanje istih veza koje održava i kom andir tenka.
Pričvršćena je zajedno sa postoljem , za kupolu tenka, levo od
sedišta nišandžije.
Postavljanjem preklopnika radio i unutrašnje veze u po­
ložaj »BC« održava se u n u tra šn ja veza; »P-123« — p rijem i
p red aja preko radio-uređaja R-123 i »P-112« (»P-130«) — p ri­
jem i p red aja preko radio-uređaja R-112 (R-130). Svoj šlemo-
fon nišandžija p rik lju ču je u šestopolnu utičnicu na kutiji.
3S8. — Priključna kutija A-3 služi za p riključivanje šl
m ofona vozača i om ogućuje m u u n u tra šn ju vezu.

320
 389. — Kutija za podvodnu vožnju om ogućuje vozaču te n ­
ka u n u tra šn ju vezu sa ostalim članovim a posade i radio-vezu
preko radio-uređaja. P reklopnik radio — i u n u tra šn je veze
im a dva položaja: »BC« — om ogućuje rad vozača na u n u tra š­
njoj vezi i »P-123« — om ogućuje rad vozača preko radio-ure­
đ aja R-123 prilikom k re ta n ja ten k a ispod vode.
390. — Kutija tenkovskog desanta om ogućuje vezu izm e­
đu posade ten k a i tenkovskog desanta. Nalazi se na zadnjoj
spoljnoj stran i kupole.
391. — Šlemofon (si. 214) štiti glavu članovim a posade,
om ogućuje prijem i p red aju i sm anjuje buku. Sastoji se od:
haube, slušalica, laringofona sa kaiševim a i pređicom za pode­
šavanje, provodnika za spoj sa prsnim prekidačem i torbice.

SZ. 214 — Š le m o fo n
1 — h a u b a ; 2 — s lu š a lic e ; 3 — l a r in g o f o n i; 4 — p r e đ i c a z a
p o d e š a v a n je l a r in g o f o n a ; 5 — s p o jn i p r o v o d n ik .

392. — Prsni prekidač (si. 215) služi za spajanje šlem o-

fona sa priklučnom kutijom članova posade. On om ogućuje
prelazak sa u n u tra šn je na spoljnu vezu i obratno, kao i u k lju ­
čivanje radio-prim opredajnika na p redaju. Kad se prekidač
p ritisne u položaj »IIP#« om ogućena je radio-predaja, a kad
se otpusti — p rijem radio-veze i rad n a u n u trašn jo j vezi.
P ritiskom prekidača u položaj »BLI3« om ogućena je u n u tra š­
n ja veza i, ako se preklopnici radio-veze i u n u tra šn je veze na
21 321
k u tijam a A -l i A-2 nalaze na položaju »P-123« ili »P-112«
(P-130), istovrem eno se prekida spoljna veza ukoliko je neko
održava.

SI. 215 — P rsn i p re k id a č

1 — p r e k id a č ; 2 — s p o jn i p r o v o d n ik ; 3 — z a k a č k a .

(6) R e z e r v n i d e l o v i i p o m o ć n i p r ib o r
393. — Rezervni delovi (si. 216) nam enjeni svi za održavanje
i zam enu oštećenih delova radio-uređaja, a pomoćni pribor
za zaštitu pojedinih delova rad io -u ređ aja od vlage, korozije i
nečistoće.

SI. 216 — R e z e r v n i d e lo v i i p o m o ć n i p rib o r

1 — k u t i j a r e z e r v n i h d e lo v a ; 2 — n a v l a k a p r i m o p r e d a j n i k a ;
3 — n a v l a k a b lo k a z a n a p a j a n j e .
322
 3) Neispravnosti, uzroci i način njihovog otklanjanja
334. — Najčešće neispravnosti na radio-uređaju koje ot­
k lan ja ju članovi posade su:
N e isp ra v n o st U z ro k n e is p ra v n o s ti N ačin o tk la n ja n ja
1 2 3
a) Ne is p ra v n o s ti ra d io -p rim o p re đ a jn ik a
K a d a se u k lju č i P re g o re o o sig u ra č u Z a m e n iti o sig u ra č od
g la v n i p re k id a č n e p o g o n sk o m b lo k u . 8 A — 26 V.
s v e tli k o n tr o ln a
O šte ć e n p o g o n sk i Z a m e n iti p ro v o d n ik ;
s ija lic a za o sv e t-
p ro v o d n ik ; slab k o n ­ z a te g n u ti p rs te n a s te
lje n je s k a le f r e k ­
v e n tn o g o p seg a i ta k t n a p rik lju č n ic a - n a v r tk e n a p rik lju č -
sija lic e za k o n tro lu m a p ro v o d n ik a . n ic am a.
fr e k v e n tn ih p o d ­
ru č ja .
N e ra d i m e h a n i­
zam za a u to m a ts k o
p o d e ša v a n je f r e k ­
v e n c ije . N em a n a ­
p o n a a k u m u la to ra .

K a d a se u k lju č i Is k lju č e n a m asa. U k lju č iti m asu .

g la v n i p re k id a č n e
Is k lju č e n o sig u ra č n a U k lju č iti o sig u rač.
sv e tle k o n tro ln e
ra z v o d n o j ta b li te n k a .
sija lic e i n e m a
n a p o n a a k u m u la to ­ N em a k o n ta k ta u p o ­ P r ite g n u ti n a v rtk e
ra , ra d io p r ije m ­ g o n sk o m p ro v o d n ik u p o g o n sk o g p ro v o d n ik a .
n ik a i ra d io p r e ­ ra d io -u re đ a ja .
d a jn ik a .

K a d a se p re đ e n a N e p rite g n u ti u tv r đ i- A u to m a ts k i m e h a n i­
a u to m a ts k o p o d e ­ vači. zam tr e b a p o s ta v iti u
š a v a n je fre k v e n c ije p ra v ila n polo žaj i
m e h a n iz a m za a u ­ p rite g n u ti u tv rđ iv a č e .
to m a ts k o p o d e š a v a ­
n je se n e z a u s ta v ­
lja (okreće se r u ­
čica za p o d e ša v a n je
iz b o ja u a n te n i).

P r i ra d u n a N e is p ra v a n šlem o fo n . P r o v e r iti šlem o fo n

„C M M IIJIE K C " n a p re k o U M R i po p o ­
p re d a ji n e m a so p - tre b i, z a m e n iti ga.
stv e n e k o n tro le .
N e is p ra v a n ili n e p r a ­ P ra v iln o p rik lju č iti
v iln o p rik lju č e n p rs n i ili z a m e n iti p re k id a č .
p re k id a č .

323
 1 2 3
N e ra d i ra d io - N e isp ra v a n UM R. P rik lju č iti p rs n i p r e ­
- p r ije m n ik (n em a k id a č n e p o sre d n o n a
šu m o v a); n e m a ra d io -p rim o p r e đ a jn ik
s o p s tv e n e k o n tro le ; i p ro v e r iti rad .
p o g o n sk i n a p o n i
p o s to je a li n e m a
iz b o ja u a n te n i.
N e ra d i ra d io -p ri,- P re g o re o o sig u rač. Z a m e n iti o sig u ra č od
je m n ik (n em a š u ­ 3 A — 150 V.
m ova); n e m a so p ­
stv e n e k o n tro le ;
n e m a p o g o n sk ih
n a p o n a za ra d io -
-p r ije m n ik (150 V,
1,2 V, 6,3 V).
N em a iz b o ja u P re g o re o o sig u rač. Z a m e n iti o sig u ra č od
a n te n i, i p o g o n sk ih 8 A — 600 V.
n a p o n a (600 V i
250 V). S o p stv e n a
k o n tr o la p o sto ji.
R a d io -u re đ a j se n e N e is p ra v a n p rs n i Z a m e n iti p rs n i p r e ­
p re b a c u je n a p r e ­ p re k id a č . k id ač.
d a ju p r i ra d u u
p o lo ž a ju
„C H M IIJIE K C ”.
N e m a iz b o ja u a n ­ P re g o re o o sig u ra č u Z a m e n iti o sig u ra č od
te n i i p o g o n sk ih k o lu od 600 V. 0,5 A— 600 V.
n a p o n a (600 V i
250 V) d o k o sta li
n a p o n i i k o n tr o la
v la s tite p re d a je
p o sto ji.

N em a veze izm eđ u Is p a la a n te n a . N a m e s titi a n te n u .

u č e sn ik a ; s o p s tv e ­ Z a m e n iti u v o d n ik .
O šteć e n a n te n s k i
n a k o n tr o la p o sto ji;
u v o d n ik .
n e o n s k a s ija lic a
sv e tli, č e sto v e o m a O šte ć e n a a n te n s k a P ro n a ć i i o tk lo n iti
ja k o : s k r e ta n ja k a ­ p rik lju č n ic a . k v a r n a a n te n s k o j
z a ljk e in s tru m e n ta p rik lju č n ic i.
ili r a s tu (do k r a j a
sk ale) ili se s m a ­
n ju ju .
N e sv e tli je d n a od P re g o re la sija lic a . Z a m e n iti sija lic u .
k o n tr o ln ih s ija lic a
n a p re d n jo j p lo či
ra d io -u re đ a j a.
R a d io -u re đ a j ra d i
n o rm a ln o .

324
 1 2
N e sv e tli s ija lic a
za o s v e tlje n je s k a ­
le fre k v e n tn o g
o psega. R a d io -u re -
đ aj l'a d i-n o rm a ln o .
b) N eisp r. lv n o s ti u r e đ a ja za m e đ u s o b n i ra z g o v o r
P r e k lo p n ik ra d io -
-v eze i u n u tr a š n je
v eze n a p rik lju č n o j
k u tiji A - l u je d ­
n o m o d r a d n ih p o ­
lo žaja, a n e m a
u n u tr a š n je veze
izm eđ u č la n o v a
posade.
J e d a n od čla n o v a
p o sa d e p rik lju č e n
n a k u tiju A - l ili
A -2 n e č u je v a n js k u
i u n u tr a š n ju vezu.
P re k o k u tije A - l
ili A -2 n e č u je se
p rije m p re k o r a -
đ io -u re đ a ja .
N e č u je se je d a n
ođ č la n o v a p o sa d e
p re k o u n u tr a š n je
veze.
N em a m o d u la c ije
r a đ io - u r e đ a ja p ri
u k lju č iv a n ju p r s ­
n o g p re k id a č a n a
p re d a ju .
P re g o re la s ija lic a za
o s v e tlje n je sk a le f r e k ­
v e n tn o g opsega.
P re g o re o o sig u ra č od
20 A n a g la v n o j ta b li
u te n k u .
N e isp ra v a n p re k lo p n ik
ra d io -v e z e i u n u tr a š ­
n je v eze n a p r ik lju č ­
n o j k u tiji A -l ili
p ro v o d n ik za n je n o
p o v e z iv a n je sa izv o ­
rim a za n a p a ja n je .
P re k id u p ro v o d n ik u
šle m o fo n a ili p rs n o g
p re k id a č a .
N e is p ra v a n p rije m n ik
ili p ro v o d n ik k o ji
p o v e z u je RU i p r i k ­
lju č n u k u tiju A - l.
N e isp ra v a n šlem o fo n
ili p rs n i p re k id a č k o d
č la n a p o sa d e k o ji se
n e ču je.
N e is p ra v a n p rs n i
p re k id a č ili p ro v o d n ik .
N e is p ra v a n p ro v o d n ik
k o ji p o v e z u je ra đ io -
-u r e đ a j sa k u tijo m
A - l.
3
Z a m e n iti sija lic u .
P o sle z a m e n e sija lic e
p o tre b n o je p o d e siti
n je n po lo žaj d a b i se.
d o b ila ra v n o m e rn a
o s v e tlje n o s t sk a le.
Z a m e n iti o sig u rač.
P r o v e r iti spoj izm eđ u
+ po l p rik lju č n ic e n a
k u tiji A - l i p ro v o d ­
n ik a za p o v e z iv a n je sa
a k u m u la to ro m i —
p o l sa m a so m te n k a .
A k o p o sle p ro v e re
n e m a n a p a ja n ja k u ­
tije A - l, o n d a je n e ­
is p ra v a n p ro v o d n ik
za p o v e z iv a n je iz v o ra
za n a p a ja n je i k u tije .
Z a m e n iti šle m a fo n
ili p rs n i p re k id a č .
P r o v e r iti is p ra v n o s t
ra d io -p rij e m n ik a
d ir e k tn im u k lju č iv a ­
n je m šle m a fo n a n a
RU.
Z a m e n iti šlem o fo n ,
o d n o sn o p rs n i p r e ­
k id a č .
Z a m e n iti p rs n i p r e ­
k id a č ili p ro v o d n ik .
P r o v e r iti ra d p r e tv a ­
ra č a n e p o s re d n im u k ­
lju č iv a n je m šle m o fo ­
n a n a ra đ io -u re đ a j.
325
 1 2 3
N em a c ir k u la r n e N e is p ra v a n p rs n i Z a m e n iti p rs n i p r e ­
u n u tr a š n je veze p re k id a č ili p ro v o d n ik k id ač.
k a d a je d a n od to g č la n a p o sad e.
č la n o v a p o sad e
p ritis n e p rs n i p r e ­
k id a č u položaj

U slučaju pojave drugih neispravnosti izvestiti pretpos­

tavljenog starešinu.
395. — Pregled radio-uređaja RUT-1 i R-123 M izvodi po­
sada u sklopu pregleda tenka. On obuhvata: pripremu radio-
-uredaja za rad i proveru ispravnosti, koje su opisane u »P ra­
vilu ten k M-84 i T-72 — II deo« i TU-I/2 za tenkove M-84 i
T-72.
Čuvanje RU obuhvata: pravilno rukovanje, preduzim anje
m era za zaštitu od spoljnih uticaja i vođenje redovne i potpu­
ne evidencije u knjižicam a RU. Vrlo niske i vrlo visoke tem ­
p e ra tu re štetno utiču na rad RU, pa je, u tim slučajevim a, po­
trebno zaštititi njegove glavne delove, a posebno radio-prim o-
predajnik.
Laringofone i slušalice posada tenka ne sme da otvara.

3. — S IG N A L N A S R E D S T V A V EZE U T EN K U

396. — Tenk je snabđeven sledećim signalnim sredstvima:

dva signalna barjačića (crveni i žuti), signalnim pištoljem sa
12 signalnih m etaka, dve džepne baterijsk e svetiljke (za ko­
m andira i vozača) i dva obeležavajuća platn a (crveno i belo).
P ored ovih sredstava, mogu se koristiti još i: obeležavajuća
zrna, sirena, farovi i obeležna svetla.
Signalnim sredstvim a u tenku ru k u je kom andir tenka ili
nišandžija s tim što signale farovim a, obeleženim svetlim a i
dim nom zavesom daje vozač po n aređ en ju kom andira.
397. — Za davanje u staljen ih i ugovorenih signala ko-
m andovanja, sadejstva, obaveštavanja i drugih, danju se ko­
riste signalni barjačići, a noću — džepne b aterijske lam pe, fa­
rovi i obeležena svetla.
Signalni pištolj se koristi za davanje ugovorenih signala
kom andovanja, sadejstva i ja v lja n ja i za osvetljavanje bojišta,

326
a obeležavajuća platna su prvenstveno nam enjena za obele-
žavanje položaja tenka vlastitoj avijaciji. U ovu svrhu se m o­
gu koristiti još i signalni meci, uređaj za stv aran je dim ne za-
vese, v a tre i si.
P ri upotrebi signalnih sredstava tre b a im ati u vidu v re ­
m enske uslove, je r padavine i m agla sm an ju ju vidljivost a ti­
me i m ogućnost njihove upotrebe. K ada je dobra vidljivost po­
trebno je znati na kojim udaljenostim a je m oguće uočavanje
pojedinih v rsta signalnih sredstava. Signalna sredstva su uoč­
ljiva i za neprijatelja, pa pri njihovoj upotrebi treba znati da
neprijatelj može otkriti njihovo značenje i da ih može iskoris­
titi radi stvaranja zabune-obmanjivanja.

327