Keri Chin

TAJNA
Tifani Porter je prelazila pogledom preko gostiju koji su to veče sedeli
u baru otmenog hotela u Atlanti. Prijatna muzika prikrivala je tihi ţamor,
jer su skoro sva mesta bila popunjena. Duboko je udahnula i krenula ka
šanku. Bilo je nekoliko slobodnih mesta i, kada već nije ugledala nijedno
zanimljivo lice, odlučila je da bar popije piće pre spavanja. Boravila je tu
već nedelju dana, ali joj se još uvek nije posrećilo da ostvari ono što je
naumila. Imala je samo još to veče, a onda će ponovo morati da čeka
sledeći mesec.
Poručila je martini i polako ga ispijala, igrajući se sa maslinom koja je
bila unutra. Iako je navodno bila na odmoru, osećala se prilično
istrošeno. Ono što je morala da uradi, a nikako joj nije polazilo za
rukom, oduzimalo joj je koncentraciju i volju za bilo čim. Planirani
posao je završila još drugog dana, a onda je odlučila da se zadrţi, jer je
Atlanta bilo idealno mesto za pronalaţenje adekvatnog muškarca. Grad
kroz koji je godišnje prolazilo mnogo biznismena, koji su se zadrţavali
tek toliko dok ne završe posao zbog koga su došli. Njen plan je bio smeo
i nije imala pojma da li će uspeti da ga sprovede u delo, ali vreme je
isticalo i nije više imala vremena da razmišlja o alternativi. Ustvari, ovo
je, pored klinike, bilo poslednje što je mogla da smisli.
 Uvrnuti testament njenog dede zakomplikovao joj je ţivot. Umesto da
se bavi onim što je najviše volela i najbolje umela da radi, ona je bila
primorana da rodi dete. Nije da ga nije ţelela. Ipak, nadala se da će to
doći spontano, kada pronaĎe muškarca sa kojim će poţeleti da podeli
ostatak ţivota. Kako ga nije pronašla ni dve godine od otvaranja
testamenta, a uslov za nasledstvo je bio da postane majka do svoje
dvadesetsedme godine, morala je da se okrene drugim mogućnostima.
Najjednostavnija je bila ona da ode u neku prestiţnu kliniku i uradi
veštačku oplodnju. To je ostavila kao poslednju mogućnost, jer u njenoj
prirodi nije bilo da dobije dete sa potpuno anonimnim donatorom. Htela
je da upozna muškarca koji će biti otac i da dete začne na prirodan način.
Jer, iako je dete bilo uslov, ona ga nije smatrala samo sredstvom za
ostvarenje cilja. Ţelela je pametno i lepo dete, a po njenom mišljenju, za
to je morala da zna sa kim će ga dobiti. I upravo to je maksimalno
oteţavalo situaciju. Njeni kriterijumi su bili visoki. Pored toga, što je
fizički morao da je privuče, dotični muškarac je morao da poseduje
inteligenciju i šarm. I, morala je da ga pronaĎe u vreme kada su joj bili
plodni dani, kao i da ga navede na nezaštićeni seks. Toliko spojenih
stvari odjednom činilo je njenu misiju nemogućom.
Ipak, Tifani nije odustajala. Na raspolaganju je imala još sedam meseci
i verovala je da će joj se posrećiti. Ako se to ne dogodi, imaće bebu iz
epruvete, ali će bar zadrţati ono u šta je uloţila toliko ljubavi, svoje
parfimerije.
*
* *
 Huan Karlos Garsija Tores je svratio u bar na piće, nakon što se
izvukao sa prilično dosadne večere. To veče je odlučio da ode ranije na
spavanje jer ga sledećeg dana očekivalo nekoliko napornih sastanaka, a
nakon toga let u Madrid. Seo je na barsku stolicu i poručio viski. Trebalo
mu je malo mira da sumira prethodna tri dana, koliko je boravio u
Atlanti. Znao je da, ako ode u apartman, neće moći u miru da popije
piće, već će odmah otvoriti laptop.
Dok je barmen sipao piće, Karlos je osmotrio prisutne goste. Za
šankom je sedelo desetak ljudi. Neki su razgovarali, a neki bili udubljeni
u svoje mobilne telefone. Ipak, paţnju mu je privukla devojka koja je
sedela nekoliko mesta dalje od njega. Igrala se sa svojom čašom dok joj
je pogled bio uperen u jednu tačku na polici iza šanka. Karlos je odmah
znao da je duhom miljama udaljena od mesta na kome je sedela. Prizor
koji je stvarala tako zamišljena, bio je bezvremenski. Na licu joj se nije
moglo pročitati kakvog je raspoloţenja, a njega je interesovalo o čemu
razmišlja.
Pre nego što se okreno na drugu stranu, odmerio je još jednom. Profil
joj je bio savršen. Belo lice, pune usne i mali, pravilan nos. Duga kosa
boje lešnika padala joj je u talasima preko ramena. To je bilo sve što je
mogao da vidi, ali bilo je dovoljno da se uzbudi. Ta lepota u spoju sa
njenim izrazom lica bila je kombinacija koja je intrigirala. Iako mu je
uvek prijalo ţensko društvo, to veče je morao da ga se odrekne. Zato se i
okrenuo. Znao je da, nastavi li da je gleda, neće moći da se suzdrţi da joj
ne priĎe.
Dohvatio je čašu i pokušao da misli o ugovorima koje je danas
zaključio. Bio je više nego zadovoljan poslom koji je obavio u Atlanti.
Njegova brokerska kuća se stabilno širila i poslovala bolje nego ikada.
Za sedam godina je, od male porodične firme, napravio kompaniju koja
je poslovala na tri kontinenta. Radio je danonoćno da bi postigao taj
uspeh, ali isplatilo se. GT Multibroker je imao ugovore sa desetinama
renomiranih svetskih kompanija. Nadao se da će se tom jatu sutra
pridruţiti još jedna. Moćna televizijska stanica sa sedištem u Atlanti bi
trebala da potpiše ugovor sa njegovom kompanijom sutra u podne. To je
svakako bio najveći uspeh od početka godine i Karlos je nameravao da
ga proslavi, ali tek pošto sve bude gotovo. Uvek je bio oprezan u poslu i
nikada nije stvar smatrao gotovom sve dok i poslednji papir ne bude
potpisan.
- Oprostite, – barmen ga je tihim glasom prekinuo iz razmišljanja –
jedna dama ţeli da vas časti pićem.
- Jel´? – Karlos je podigao obrvu, a u sebi se potajno ponadao da je ta
dama upravo ona koju je malo ranije posmatrao. Mahinalno je pogledao
u njenom pravcu. I bingo! Gledala je u njega i smešila se. – Prihvatam, –
rekao je – pod uslovom da mi se dama pridruţi ovde – pogledao je na
stolicu pored sebe.
Tifani je pročitala svaku reč sa njegovih usana. Nije čekala da je
konobar pozove, već je uzela svoju čašu i krenula prema zgodnom
muškarcu. Već se spremala da ode kada ga je primetila. Kako joj se
odavno nije dogodilo da neko samo svojim izgledom ostavi tako jak
utisak na nju, pomislila je da bi bila prava šteta da ne pokuša da ga
upozna. Ako se ispostavi da ima bar zrno mozga, pola posla je gotovo.
Kada mu je prišla sasvim blizu, spustila je čašu na šank i pruţila mu
ruku.
- Hvala što ste prihvatili moj poziv. Ja sam Sara Evans – Tifani je
odlučila da se posluţi svojim drugim imenom i majčinim devojačkim
prezimenom. Pod tim imenom se i prijavila u hotelu. Za slučaj da uspe
ovog muškarca da odvuče u svoj krevet, bilo je od velike vaţnosti da
nikako ne sazna njeno pravo ime.
- Hvala što ste mi ponudili piće, gospoĎice Evans. Ja sam Karlos
Garsija Tores. Sedite molim vas.
Tifani je bila očarana njegovim evropskim akcentom. A tek boja glasa!
Uvek je mislila da muškarci sa dubokim, blago hrapavim glasom imaju u
sebi neku posebnu seksualnost. Ovaj primerak joj je to savršeno
demonstrirao. Iz njega je isijavala tako sirova seksualnost da je osetila
trenutno uzbuĎenje u dnu stomaka. Osmehnula mu se i sela.
- Vi ste Španac? Mislim, očigledno je da jeste ali, ţivite li u Španiji?
- Ponekad.
- Da li to znači da nemate dom?
- Imam, ali ne pravi.
- Šta to znači?
 - Da nemam ţenu i decu. Ništa me ne vezuje. Puno putujem i gde god
se vratim svuda je isto. Zato nijedan dom nije pravi. Kaţite mi sada, jeste
li vi odavde?
- Ne, ovde sam na odmoru. Inače sam iz Bostona.
- Čime se bavite?
- Ja... prodavaćica sam u jednoj parfimeriji. Vi?
- Broker. Moţda bi bilo dobro da preĎemo na ti, Saro.
- U redu, Karlose. Znači, ti si pametan momak. Mislim berza i sve to...
- Tako kaţu – Karlos je gledao pravo u oči. Njihova neverovatna zelena
boja je upotpunila sliku. Stvarno je bila prelepa.
Dok mu je prilazila imao je priliku da vidi i njeno telo. Bila je visoka i
tanka, sa finim dodatkom oblina tamo gde je trebalo. Haljina boje nane
joj je dopirala do kolena i zapazio je da ima lepe noge. Definitivno je
morao da se potrudi da vidi i ostatak njenog tela. Bio je slab na lepe
ţene. Sara nije ličila ni na jednu sa kojom je bio ranije. Jednostavno nije
u sebi imala onu ţicu koja je bila zajednička devojkama koje jure bogate
biznismene. A opet, zračila je takvom seksualnošću. Svaki njen pokret
bio je duboko senzualan i mamio mušku maštu. To je bio dar majke
prirode. Već je bio umoran od izblajhanih, izveštačenih plavuša.
Dok je fiksirao pogledom, Tifani je osetila vrućinu u stomaku. Bila je
sigurna da joj je u glavi svukao odeću. Nije to bio neki vulgarni,
prostački pogled koji bi svaku normalnu ţenu naterao da odstupi, već
onaj fini, senzualni, koji pruţa uţitak i poziva na slatki greh.
Pretpostavila je da će biti tako jer je instikt nije varao. Posle duge
potrage za idealnim muškarcem čula su joj bila izoštrena. Mogla je da
prepozna kvalitet kada ga vidi. A ovaj muškarac je bio kvalitet.
Definitivno. I znala je da će pokušati sve da ga noćas odvuče u svoju
sobu.
Kada mu se pogled spustio na njene usne, znala je da je vreme da nešto
kaţe. Inače će je poljubiti. Ili ona njega.
- Pa, hoćeš li da mi pričaš o svom poslu? – odlučila je da se drţi
bezbolne teme, one koju su uspešni muškarci beskrajno voleli.
- Ne, neću da pričam o poslu. Hoću da mi kaţeš šta tako lepa devojka
radi sama u Atlanti?
- Uţivam u lepoti grada. Tačnije, uţivala sam. Sutra putujem kući.
- Ako smem da primetim, čudan izbor grada. Mislim, od jedne devojke
bih pre očekivao da odmor provede u nekom letovalištu, a ne u vlaţnom
gradu kakav je ovaj. Jesi li prvi put ovde?
- Nisam. Porodica moje bake potiče odavde. Kao dete sam često
dolazila. I sve je stvar ukusa. Meni ne smeta vlaţna klima. U ovo doba
godine definitivno ne.
Karlos je odmah pomislio na jednu drugu vrstu vlage koja bi i njemu
izuzetno prijala. Pantalone su mu se zategle na preponama. Prebrzo, čak
i za njega. Otpio je dobar gutljaj pića i provukao svoju savršeno
negovanu šaku kroz kosu. Bilo je besmisleno čekati. Ako je i ona bila
raspoloţena za ono što mu je bilo na pameti, svaki dalji razgovor bi bio
gubljenje vremena. Zato se odlučio za direktan pristup.
- Zašto si mi platila piće Saro?
 - Zato što si mi se dopao. Mislim fizički. I zato što... imam utisak da si
sjajan ljubavnik – Tifani je oblilo blago rumenilo. Zaboga, ovo je bio
prvi put da se ovako nabacuje muškarcu.
- Opa! Ne manjka ti iskrenosti. To mi se sviĎa. Mnogo mi se sviĎa –
Karlos je to zaista mislio. Ţene su ga obično saletale, ali su se uvek
pravile inenaĎene kada bi ih pozvao u krevet. Upravo je shvatio da ova
devojka nije bila ni u jednoj njemu poznatoj kategoriji, a on je umeo
dobro da proceni ţene. U isto vreme joj je u očima video ţelju i strah.
Ovo drugo je dolazilo od njene otvorenosti. Bio je siguran da to nije
činila često.
- Rekla si da putuješ sutra – glas mu je postao još hrapaviji. – Da li bi
volela da ti ovaj odmor ostane dugo u sećanju?
- Nemaš pojma koliko – rekla je Tifani, a u sebi je već osećala pobedu.
Ovaj muškarac je bio ono što je traţila. Uz malo sreće, začeće dete sa
njim i moći će da zamišlja kako će izgledati njena devojčica ili dečak.
- Jesi li odsela u ovom hotelu?
Klimnula je glavom.
- I ja sam. Ţeliš li da idemo u tvoj ili u moj apartman?
- Mislim da je svejedno – Tifani je skoro ostala bez glasa.
- Onda predlaţem da idemo kod mene.
Otpila je još malo martinija i pomolila se u sebi da je dobro odabrala i
da sve ispadne kako treba. Izvadila je novac iz torbice i ostavila ga na
šanku pre nego što je to Karlos uspeo da učini.
 - Ja sam tebe častila pićem, zar ne? – rekla je prekorno i prihvatila
njegovu ruku.
Karlos na to nije rekao ništa, već je samo pogledao iznenaĎeno i poveo
je iz bara.
Srećom, u liftu nisu bili sami pa je Tifani imala priliku da malo sabere
misli. Na brzinu je sebe preispitala ţeli li ovo svim srcem i zaključila da
je stvarno ţelela da provede noć sa ovim elegantnim muškarcem ispod
čije je mirne površine naslućivala vreli temperament. Na trenutak joj je
bilo krivo što je planirala da ga iskoristi, ali cilj je opravdavao sredstvo.
Nije mogla da mu kaţe šta ţeli od njega jer je nekako bila sigurna da joj
to ne bi dobrovoljno učinio.
Kada je osetila njegovu ruku na svojim leĎima, racionalne misli su joj
trenutno prekinute. Telo joj se napelo, a mozak opustio. Donela je
odluku da se prepusti uţitku koji je bio u najavi, a sve ostalo će doći
samo po sebi.
Kada su ušli u njegov prostrani apartman i Karlos zatvorio vrata,
nekoliko trenutaka su samo stajali i gledali se. U tom trenutku je shvatila
da se nekim čudom od lovca pretvorila u plen. Osećala se tako
bespomoćno pod njegovim vrelim pogledom, a srce joj je tuklo
dvostrukim ritmom.
Karlos je sve vreme gledao dok je skidao sako i odbacivao ga na kauč.
Venama mu je kolala vrela, tečna ţelja. Osećao je čistu, iskonsku glad za
ovom devojkom. Pitao se šta bi sa njegovim planom da ode ranije na
spavanje? Sam. Sada je samo mislio kako da je što pre skine i oseti njenu
neţnu koţu tesno priljubljenu uz svoju. Da oseti svaki prevoj na njenom
telu. Da zaroni u nju tako duboko i izbriše granicu izmeĎu njihovih tela.
Prišao joj je polako i sklonio joj kosu sa ramena, a onda je uhvatio za
bradu i podigao joj lice ka sebi. Usnama je blago opipao njene. Bile su
meke, blago razdvojene i tako spremne. Otvorio ih je jezikom i duboko
zaronio u njena usta, pustošeći ih. Uzvratila mu je ţestoko, presrećući
njegov jezik i preplićući ga sa svojim. Tihi zvuci koji su izlazili iz
njenog grla pojačavali su doţivljaj poljupca. Karlos se zapalio kao
nikada do tada. Privukao je još bliţe sebi, trljajući se o nju. Hteo je da joj
stavi do znanja kako utiče na njega. DoĎavola, nikada ovako nije poţeleo
neku ţenu, niti je bio blizu vrhunca od samo jednog poljupca.
Dok je otvarao rajsfešlus na njenoj haljini, Tifani je drhtavim rukama
otkopčavala dugmad na njegovoj košulji. Pod tankom tkaninom je
osećala glatke napete mišiće i ţelela je da ih dodirne što pre. Činilo joj se
da je strašno spora. Njegov poljubac joj je rastapao kosti i bila je slaba.
Plašila se da će je noge izdati i da će skliznutni na pod. Umesto toga, na
pod je skliznula haljina a za njom i grudnjak. Uspela je da mu svuče
košulju pre nego što se odmakao da je pogleda.
Stajala je pred njim samo u minijaturnim gaćicama i samodrţećim
svilenim čarapama. Znala je da ima lepo telo i da izgleda dobro, ali ono
što je videla u njegovim očima, dalo joj je još više samopouzdanja.
- Dios! – rekao je promuklo. - Prelepa si!
Tifani mu je ponovo prišla i otkopčala mu kopču na kaišu, a potom i
pantalone. Povukla ih je preko njegovih kukova i povukla ga da iskorači.
Prešla mu je dlanovima preko maljavih grudi i osetila kako mu srce jako
lupa.
- I ti si prelep - rekla je tiho. - Ustvari, ne sećam se da sam ikada videla
tako lepog muškarca, Karlose. Ţelim te. Ţelim da osetim tvoju čvrstu
koţu na svojoj. Ţelim da osetim tvoje usne i tvoju muškost.
To je bilo dovoljno. Karlos je povukao sa sobom i odveo je u spavaću
sobu. Pogurao je na krevet i kada je pala na njega, svukao joj je gaćice i
čarape.
- Što poţeliš, to ćeš i dobiti – rekao je i spustio se pored nje.
Poljubio je svaki centimetar njene koţe dok su mu nemirne ruke klizile
svuda po njoj i pratile ritam njegovih usana. Leţala je nemoćna da misli
o bilo čemu, osim o onome što joj je radio i što je osećala. Nije imala
puno iskustva, ali je ipak mislila da ponešto zna. Sada je shvatila da nije
znala ništa. Pojma nije imala do kojih granica moţe da je odvede dodir
muškarca. Uvijala se pod njegovim rukama, stenjala i jecala, očajnički
ţeleći da joj da osloboĎenje. Da je samo jednim pokretom gurne preko
granice. Ali on je tačno znao šta radi. Svakog puta bi pomerio tu granicu
za još malo i, taman kada bi pomislila da je na pragu vrhunca, vratio bi je
nazad. Puštao je njeno telo da gori kao buktinja. Kada je pomislila da
više ni sekund ne moţe izdrţati, čula je sebe kako govori:
- Oh! Molim te, Karlose!
Tada su njegovi prsti pronašli mesto koje je do tada vešto izbegavao.
Brzim pokretom je razdvojio njene pulsirajuće nabore i skliznuo u njenu
vrelinu, snaţno zavrtevši prstima. Pa još jednom. I još jednom.
 Prvo što je osetila, bile su ukočene noge. Potom je došao potres koji se
koncentrično širio iz utrobe. Njegovi prsti nisu posustajali, a ona ih je
zasipala vrelom lavom. Um joj je plovio u sjajnim visinama dok se telo
grčilo u ekstazi. Bio je to bezvremenski osećaj i tek što je počeo da
jenjava, jer su je njegovi prsti napustili, osetila je kako joj jače širi noge,
a onda snaţno prodire u nju. Do kraja. Bila je otvorena za njega, ali taj
moćni prodor je naterao da stegne mišiće .
- Ne radi to – zastenjao joj je pored uva, shvativši da ga je povukla sa
sobom.
Uspeo je svega nekoliko puta da prodre u nju, pre nego što je doţiveo
najpotresniji vrhunac u svom ţivotu. Tifani je, ponesena njegovom
predajom, ponovo zapala u ekstazu.
Oboma je trebalo vremena da se vrate na zemlju. Nijedno nije znalo
koliko su vremena leţali tako.
- Izvini – bilo je prvo što je Karlos rekao, a njoj nije bilo jasno zašto se
izvinjava.
- Oboje smo ovo ţeleli. Nema razloga za izvinjenje.
- Nisam stigao da stavim kondom. Nadam se da...
- U redu je, – prekinula ga je Tifani i tek tada i sama postala svesna te
činjenice - koristim pilule i potpuno sam zdrava – slagala je za ovo prvo,
a u sebi mu je zahvaljivala na nepromišljenosti.
- I ja sam zdrav. Redovno odlazim na preglede. Ipak, nisam navikao na
nezaštićeni seks. Ne znam šta mi je bilo. Ti si jednostavno... – mahnuo je
rukama nemajući reči kojima bi opisao ono što je osećao u tom trenutku.
 - Stvarno ti ne zameram. Ni ja nisam nikada do sada ovo iskusila.
Drago mi je što sa tobom probala i nemoj da brineš. Dugo nisam imala
seks, a od tada sam nekoliko puta bila na pregledu. U ovom trenutku
nemamo izbora nego da verujemo jedno drugom, zar ne?
- Primetio sam da dugo nisi imala seks. Bila si tako uska. Izvini ako
sam bio grub.
- Sve je bilo savršeno. Bila sam u pravu kada sam rekla da mislim da si
savršen ljubavnik. Nikada nisam imala bolji seks.
- Verujem da će tvoje zadovoljstvo tokom ove noći još više porasti.
Ovo je bilo samo zagrevanje, a ja nemam nameru da te pustim da odeš –
pronašao je njene usne i strasnim pljupcem potvrdio najavu.
*
* *
Dan se budio u izmaglici kada je Tifani otvorila oči i zaključila da je
vreme da ode. Muškarac pored nje je spavao čvrstim snom. Bio je tako
lep. Tamna kosa mu je bila razbarušena od njenih ruku, a duge trepavice
su pokrivale one zagonetne, tamne oči. Da je situacija bila malo
drugačija rado bi se sklupčala pored njega i ponovo utonula u san, ali
nije, te je bilo najbolje skratiti rastanak.
Polako je pomerila Karlosovu ruku, koja je bila prbačena preko njenog
struka, i ustala iz kreveta. Nečujno je pokupila stvari i izašla iz sobe.
Obukla se u dnevnom boravku i nekoliko trenutaka razmišljala kako je
najbolje da se oprosti od Karlosa. Da samo ode ili da mu napiše neku
poruku? Iako je pretpostavila da će svetlost dana uticati da čarolija prošle
noći izbledi, osećala je da bi ipak trebalo da napiše nekoliko reči.
Dugovala mu je toliko jer je verovala da joj je dao ono što je toliko
ţelela.
Pronašla je na radnom stolu uredno sloţene papire i uzela jedan prazan.
„Hvala za predivnu noć. Ne da ću je se dugo sećati, nego je nikada
neću zaboraviti.
Sara“
To je bilo dovoljno. Iako je bila u takvom raspoloţenju da je mogla da
napiše pravo ljubavno pismo, nije to učinila. Zaboga, za njega je ovo bila
još samo jedna u nizu seksom ispunjenih noći. I ona je trebala da ima isti
osećaj. Pa zašto onda nije?
Napustila je njegov apartman i odlučila da, čim se istušira, napusti
hotel. Let joj je bio rezervisan za popodne, a vreme do tada će utošiti u
još jednom obilasku grada. Ili će jednostavno sedeti u bašti nekog
restorana. Tog dana je trebalo da prihvati mnogo novih činjenica i da se
psihički pripremi za ono što će moţda doći. Nekako je bila sigurna da
hoće. Ako je i jedan čovek mogao da joj napravi dete, onda je to bio
Karlos Garsija Tores. Bio je zdrav i potentan muškarac. U nesputanom
divljem seksu, kakav su imali, šansa da je ostala trudna bila je ogromna.
Nešto kasnije Karlos je zatreptao na jakoj svetlosti i napokon uspeo da
otvori oči. Pogledom je preleteo preko kreveta i razočarano zaključio da
je sam u njemu. Protegao se i dohvatio sat sa stočića. Bilo je blizu osam.
Prvi sastanak mu je počinjao u deset što je značilo da ima dovoljno
vremena. Ustao je i odlučio da prvo potraţi Saru, pa tek onda ode pod
tuš. Ili moţda da to učine zajedno?
 Da to neće biti moguće, shvatio je čim je ugledao papir na malom
stočiću. Setio se da je nije pitao kada ima let za Boston. Moţda je morala
da se spremi. Brzo je dohvatio telefon i pozvao recepciju. Posle jednog
zvona, javio se ljubazni sluţbenik.
- Garsija Tores, apartman stopet, hoćete li molim vas da proverite u
kom apartmanu je odsela gospoĎica Sara Evans.
- Samo trenutak, gospodine – Karlos je čuo kako radnik tipka po
tastaturi, a onda se ponovo javio. – GospoĎica je bila u apartmanu
stotinučetrdesetdva, ali se odjavila pre više od jednog sata.
- Pretpostavljam da nemate ništa od njenih podataka? – unapred je znao
odgovor, ali je ipak pokušao.
- U pravu ste. GospoĎica je platila gotovinom, a znate da u tom slučaju
nemamo ništa osim imena i prezimena. Smem li da pitam, da li ima
nekih problema?
- Ne, sve je u redu. Hvala vam na informacijama – Karlos je besno
zalupio slušalicu i otišao u kupatilo.
Dok mu se voda slivala niz telo, pokušao je da sredi misli. Pred zoru,
kada je zaspala, posmatrao je neko vreme. Tada je doneo odluku da je
ponovo vidi, ali to nije bio razlog da sada divlja što neće biti tako. Danas
su ga čekali sastanci. Vaţni sastanci, podsetio je sebe, a nakon toga, let
za Madrid. Priznao je sebi da se nadao da će ovog jutra bar još jednom
uţivati u lepoj Sari. Za nešto više od toga nije imao vremena, a
očigledno nije ni ona. Mogla je bar da mu ostavi broj telefona. Mogli su
da pronaĎu način da se vide ponovo. Njujork nije bio daleko od Bostona,
a on je najveći deo godine provodio u tom gradu. Prošle noći nisu puno
razgovarali i sada mu je bilo ţao zbog toga. Nadao se da će za doručkom
saznati nešto više o njoj. Sada nije imao ništa, osim njenog imena.
Zatvorio je vodu i dohvatio peškir. Odlučio je da stavi tačku na
razmišljanje o Sari. U suprotnom bi za njega to moglo da postane
neprijatno, jer je samo od pomisli na nju osećao kako se uzbuĎuje.
Tifani je do poletanja aviona svaki sekund posvetila razmišljanju o
Karlosu i okolnostima koje su ih spojile. Prosto nije mogla da poveruje
da joj se tako posrećilo. Provela je noć sa muškarcem svojih snova i bez
ikakvog truda i neprijatnosti dobila ono što je ţelela. Ipak, moţda je to
bila prevelika ţrtva. Da nije bilo uslova u testamentu, mogla je da
razmišlja o tome da ga vidi još neki put. Tada ne bi morala da krije svoje
pravo ime. Sa druge strane, pitanje je da li bi ikada srela Karlosa da deda
nije traţio da postane majka. Verovatno, da je znao na koji će način
ispuniti njegov uslov, on ga ne bi ni postavio. Znala je da je njegova
ţelja bila da se ona, pre svega, uda. Smatrao je da joj treba suprug i
zaštitnik. Dete je trebalo da doĎe kao kruna ljubavi. Ona je do te krune
ţelela da stigne prečicom. Naravno, bez ljubavi.
Skoro dve godine, nakon dedine smrti, imala je nameru da ostvari
normalnu vezu. Pokušala je sa nekoliko mladića, ali se sve završilo pre
nego što je i počelo. Nesklad. Na to se sve svodilo. Nijednim muškarcem
nije bila očarana toliko da previdi ono što joj je smetalo kod njih. Bilo joj
je jasno da sve potiče od toga što je, ustvari, nijedan nije snaţno fizički
privukao. Nije bilo hemije koja je proizvodila varnice. Zato je, na kraju,
odustala od potrage za suprugom.
Sa Karlosom su se varnice dogodile same od sebe. Čim ga je ugledala,
osetila je da su kompatibilni. I baš je šteta što je prošla noć podigla
nesavladivi zid meĎu njima. Bila je sigurna da Karlos nikada ne bi
razumeo njene razloge. Delovao joj je kao patrijarhalno vaspitan tip koji
ne bi dopustio da ima dete u čijem ţivotu ne moţe da učestvuje. Jer, bila
je sigurna, da njega ništa polovično ne bi zadovoljilo. To joj je prošle
noći dokazao više puta. On je bio čovek koji je davao sve i uzimao isto
toliko. Zato će, rodi li njegovo dete, do kraja ţivota ţaliti što neće moći
sebi da priušti da ga ikada više vidi.
Stjuardesa ju je trgla iz daljeg razmišljanja.
- GospoĎice, uskoro slećemo. Molim vas da veţete pojas.
- Hvala – Tifani je rekla kao da je probuĎena iz dubokog sna.
- Hoćete li da vam donesem nešto da popijete.
- Hvala vam, ne treba. Za koliko slećemo?
- Za deset, najviše petnaest minuta. Ţelim vam prijatan boravak u
Njujorku gospoĎice.
- Lepo je vratiti se kući – Tifani joj se osmehnula.
- U pravu ste – Stjuardesa je uzvratila osmeh, a potom se udaljila.
Tifani je zavezala sigurnosni pojas i izvadila ogledalo iz torbice kako
bi popravila šminku.
A u drugom avionu, nad Atlantskim okeanom, Karlos je razmišljao o
devojci koja ga je očarala. Pitao se da li će prijatelji koje je pozvao uspeti
da joj uĎu u trag. Nadao se da će je uskoro videti ponovo. Morao je da je
vidi. Čitav prokleti dan je razmišljao o prošloj noći. Nikada, baš nikada
mu nije bilo tako dobro sa nekom ţenom. Nakon samo nekoliko minuta
provedenih sa njom, osećao se kao da je poznaje dugo. ZačuĎujuće, ali i
ona je reagovala isto. Ili je bar tako delovala. Zašto ga je onda ostavila sa
kratkom porukom? Što je duţe razmišljao bio je sve zbunjeniji. A
zbunjenost je nešto što nije podnosio ni kod sebe ni kod drugih.
*
* *
Četiri godine kasnije...
- Mama! Mama! – Adrijan je utrčao u Tifaninu radnu sobu, noseći u
rukama neki časopis i naterao je da skrene pogled sa laptopa.
- Molim dušo? Mamica završava sa poslom još malo. Zar ne moţeš da
budeš strpljiv kao što smo se dogovorili? – ipak ga je uhvatila u zagrljaj i
podigla u krilo. – Šta je toliko vaţno, dečačiću moj? – poljubila mu je
tamnu kosicu i udahnula miris svog omiljenog muškarca.
Adrijan je stavio časopis preko tastature i počeo da ga lista jer mu se
zatvorila strana koju je hteo da pokaţe svojoj mami. Tifani je pogledala i
videla da je reč o tračerskom časopisu. Znala je da dadilja njenog sina to
čita, ali joj nije bilo jasno šta je Adrijan pronašao u takvom časopisu.
Samo se molila da nije neka nepristojna fotografija.
- Tifani, – Klara Horton je provirila iza vrata – oprostite ako vas je
omeo u poslu. Otišla sam da mu donesem vodu i on je...
 - U redu je Klara. Ostavi nas malo. Nedostajao mi je moj dečak.
Dovešću ga za nekoliko minuta – Ponovo je skrenula pogled ka Adrijanu
jer je počeo da lupa po časopisu, a samim tim i po tastaturi.
- Mili, budi paţljiv. Upropastićeš mamin dokument – ukorila ga je
blago, a onda se zaledila kada je ugledala ono po čemu Adrijan lupa.
Ispod malene ručice, nalazila se fotografija drugog omiljenog muškarca
u njenom ţivotu, Karlosa Garsije Toresa!
- To sam ja mama! – vikao je dečak. – Vidi samo kako sam veliki. Ko
je ova teta pored mene? – pitao je radoznalo.
Tifani je nekoliko trenutaka bila potpuno van sebe. Šta da mu
odgovori? Imala je pravilo da svom sinu uvek govori istinu. Naravno, u
formi koja je prihvatljiva za njegove godine. Ovog puta to nije mogla da
učini. Šta je trebalo da mu kaţe? Adrijane, to nisi ti. To je tvoj tata.
- Dušo moja, već sam ti objasnila da neko prvo mora da bude dete, pa
tek onda odrastao čovek. Ovaj čika sa slike je odrastao, zar ne?
Adrijan je klimnuo glavom.
- To znači da ovo ne moţeš biti ti. Ti si mali dečak, a ovaj čika to nije.
Hajde sada da zatvorimo ovaj časopis i da potraţimo tvoje igračke –
zagolicala ga je po stomačiću, onako kako je najviše voleo i uspela da
mu skrene paţnju. Ali, na ţalost, sebi nije. Šok koji je doţivela, potpuno
je paralisao.
Uzela je Adrijana u naručje i, pre nego što ga je ponela u dečju sobu,
zatvorila je časopis i gurnula ga u pregradu svog stola.
 Adrijan je to veče bio posebno zahtevan. Morala je da mu pročita tri
priče, ali i pored toga nije hteo da zaspi. Njen radoznali dečak. Sve ga je
interesovalo i za svaku sitnicu je traţio objašnjenje. Dok su mu se okice
sklapale, ponovo je pitao za fotografiju iz onog nesrećnog časopisa i opet
je morala da mu objašnjava da to nije on, već samo čika koji ima istu
boju kose i očiju. A u sebi je dodala i isti oblik lica, nos i usne. Adrijan
je bio verna kopija svog oca. Bila je sigurna da je Karlos izgledao
potpuno isto u tim godinama.
Kada je napokon zaspao, Tifani ga je ušuškala, podesila alarm i
poţurila u radnu sobu. Čitavo veče je čekala taj trenutak. Da u miru
pogleda fotografiju i pročita članak koji je pratio. Čim ga je uzela u ruke,
otvorila se strana koju je htela. Njen dečak je toliko udarao po papiru da
ga je zguţvao na nekim delovima.
I, eto ga! Na skoro celoj strani, sa zagonetnim osmehom na licu i
rukom oko struka zanosne plavuše. Ispod je velikim slovima pisalo:
„ Prisila Tompson pametno investira svoju lepotu.“
Ispod toga se nastavljao kratki tekst.
„Poznata manekenka je već drugi put viĎena u društvu jednog od
najmoćnijih brokera. Upitali smo je da li je na pomolu njena nova
romansa, na šta nam je ona odgovorila da je ovog puta u pitanju nešto
mnogo više. Sudeći po tome kako je Huan Karlos Garsija Tores gleda,
nemamo razloga da joj ne poverujemo. Pored toga, izvor blizak Prisili
nam je otkrio da je na njenoj ruci zablistao čudesno lep dijamant. Do
zaključenja ovog broja nismo uspeli da saznamo da li je to poklon od
berzanskog magnata i u koju svrhu je poklonjen.“
Tifani je rukom pokrila plavušu i zagledala se u muškarca koji je sada,
činilo se, gledao u nju. Bio je još lepši nego što se sećala. I posle toliko
vremena osetila je trnce od tog pogleda. Od one noći ga nijednom nije
videla, ali joj je njegov lik lebdeo i u snu i na javi.
Od povratka iz Atlante uvela je lično pravilo da ga ne traţi. Nije smela
da sazna o njemu ništa više od onoga što je već znala. Ţelela je da veruje
da je on savršeni muškarac sa kojim je provela nezaboravnu noć.
Muškarac koji joj je podario prelepog dečaka. To je bilo dovoljno. Ipak,
večeras je u njoj eksplodirala znatiţelja. Bezazleni čin njenog radoznalog
sina otvorio je staru, zakopanu čeţnju.
Mehanički je zatvorila časopis i otvorila laptop. Ako su tračerske
novine objavile članak u kome se našlo njegovo ime, u pretraţivaču je
moralo biti još toga. Za samo nekoliko sekundi je dobila to što je ţelela.
Samo ukucavanjem njegovog imena, na ekranu se pojavila gomila
podataka. Tifani je ţeljno otvarala jednu po jednu stranicu. Osećala se
kao neko kome je vazduh bio dugo uskraćivan i sada nije mogla da se
nadiše dovoljno. Jednom povučen okidač, naterao je u grozničavo
traţenje informacija. Morala je sebi jednom dati odušak. Ali ono što je
saznala, blago rečeno, je ostavilo bez reči.
Huan Karlos Garsija Tores uopšte nije bio obični broker, kako je ona
sve vreme mislila, jer joj se tako predstavio. Bio je vlasnik jedne od
najvećih brokerskih kuća u svetu kao i banke koja je poslovala u Evropi i
Aziji. Dok je gledala reference na zvaničnoj stranici njegove kompanije,
bilo joj je jasno zašto je imao takav rejting. Zastupao je na berzi najveće
svetske kompanije. Dosta ih je imalo sedište u Atlanti. Brzo je pogledala
od kada traje ta saradnja i nije se iznenadila kada je, za nekoliko njih,
pronašla godinu u kojoj su se upoznali. Bolni grč prošao joj je telom.
Karlos je boravio u Atlanti zbog vaţnih ugovora, a ona se našla na
njegovom putu da mu prekrati noć. Ko zna koliko je takvih noći bilo i
koliko je devojaka imalo istu ulogu kao i ona.
Brzo je zatvorila stranicu i otvorila novu. Traţila je nešto više njegovih
ličnih podataka. Tu nije imala mnogo sreće. Karlos se nije često
pojavljivao u ţutoj štampi. Pronašla je nekoliko intervijua u raznim
časopisima koji su bili vezani za finansije. Pored toga, biografija koja je
bila dostupna, bila je prilično štura. Pisalo je da je studirao na Kolumbiji
i da je, za samo nekoliko godina, uspešno razvio porodičnu kompaniju.
Sedište kompanije se nalazilo u Njujorku i to je ujedno bilo navedeno
kao njegovo stalno prebivalište.
Uh, pa oni su ţiveli u istom gradu! Karlos nije ţiveo u Evropi kako je
ona sve vreme mislila. To što je bio Španac, nju je navelo na pogrešno
mišljenje. Bila je ubeĎena da je u Americi samo poslovno, zbog
njegovog evropskog akcenta. Nikada ne bi pomislila da je odrastao u
Njujorku. Provukla je ruke kroz kosu. Obilje informacija koje je sada
imala ni malo je nisu umirile. Naprotiv. Sada su se otvorila nova pitanja.
Prvo i najvaţnije je bilo ono da li je Karlos zaista bio veren sa lepom
manekenkom? Nije znala zašto je to toliko razdiralo kada je bila
apsolutno svesna da ona nema nikakve veze sa tim i da ne polaţe
nikakvo pravo na tog čoveka. Zaboga, pa ona je njega iskoristila! Čak i
ako je već sledećeg dana zaboravio, ona je od njega dobila ono najbolje.
Imala ga je te noći i tada je bio samo njen. Dozvolila je sebi da poveruje
da su u potpunom stapanju duša i tela začeli jedan novi ţivot. Tako mora
i ostati. Adrijan je bio neoborivi dokaz da je bilo tako. Prelepo, pametno
dete moglo je biti plod samo nečeg iskrenog. Pa makar ta iskrenost
trajala samo jednu noć.
Bila je kasna noć kada je napokon otišla u krevet. Sledećeg dana je
čekalo puno posla, a ona je, umesto da odmara, mučila sebe.
Razmišljanje o Karlosu nije vodilo nikuda. To je davno sebi rekla, a sada
je poklekla i prekršila pravilo. Zašto? Samo da bi sebi zakomlikovala
ţivot. Dobro, dala je sebi odušak na jedno veče i sada će ponovo
zatvoriti kutiju sećanja jer je imala sve što joj je trebalo i bila tim
potpuno zadovoljna. Nastaviće da odgaja svoje dete i da se bavi poslom
koji je oboţavala. To su bile dve stvari koje su joj jedino bile potrebne i
sigurne. Sve ostalo je bilo suvišno i nerealno.
*
* *
Nekoliko dana kasnije, Tifani je sedela u svojoj kancelariji u lepoj
poslovnoj zgradi na Menhetnu. Prekoputa nje je sedela glavna
menadţerka parfimerija Šarm end Bjuti i Tifanina najbolja prijateljica
Šeron Kros.
- Zašto misliš da ne moţeš da odobriš taj prostor bez mene? – Pitala je
Tifani, nakon što je otpila malo kafe.
 - Zato što valjda i sama vidiš koliko su izmena uneli, a pri tom se nisu
ni sa kim konsultovali – besnela je Šeron. – Stvarno ne mogu da verujem
da smo angaţovali tako neozbiljnu kuću!
- Smiri se Šeron. Promene ne moraju nuţno da znače nešto lošije.
Moţda ispadne bolje nego što smo zamislili. Svakako mislim da to
moţeš i bez mene. Znaš da ne mogu da se vratim istog dana kući, a ne
volim da ostavljam Adrijana.
- Ja baš zbog toga mislim da treba da odemo zajedno. Tifani, Adrijan
ima više od tri godine i još nijednom ga nisi pustila da zaspi bez tvog
poljupca za laku noć. Izvini, ali ne mislim da je to normalno. Jasno je da
voliš svoje dete, ali ne činiš dobro ni sebi ni njemu sa tako zaštitničkim
stavom.
- Znam to i sama, Šeron. Ne moraš da me podsećaš da sam posesivna
majka. Moj dečak se sasvim dobro snalazi i bez mene, ali ja jednostavno
ţelim da budem pored njega.
- Ovo je dobra prilika Tif. U pitanju je samo jedna noć. Vratićemo se
prvim jutarnjim letom. Uostalom, moţeš Adrijanu preko skajpa da
pročitaš priču za laku noć. Verujem da će ga to oduševiti. A nakon što ga
Klara uspava, idemo u provod. Kao u stara dobra vremena.
Tifani je znala da će se teško odupreti Šeroninom navaljivanju, baš kao
što je znala da je ona sa lakoćom mogla da se izbori sa promenama u
enterijeru nove parfimerije, ali da je namerno ţelela da odvuče
prijateljicu. Moţda je imala pravo. Adrijan neće uvek biti maleni dečak
kome je mama najvaţnija. Do tada bi ona mogla ozbiljno da zaglibi sa
svojom posesivnošću. Skupila je svoje zelene oči i pogledala Šeron.
- Znala si da te ne mogu odbiti, zar ne?
Šeron se glasno nasmejala.
- Tako smo predvidive. Obe. Pa, kada ţeliš da putujemo?
- Predlaţem petak ujutru. Adrijan subotom ne ide u vrtić i moći ću da
ga zagrlim čim doĎem kući.
- Dogovoreno.
*
* *
Karlos je sedeo u renomiranom restoranu blizu Central parka i u
neverici posmatrao ţenu koja je sedela preko puta njega.
- To je nemoguće Prisila!
- Nije dragi. Moraš priznati da se to svakome moţe desiti. Uostalom,
jutarnje mučnine su siguran dokaz. Kaţem ti, sigurna sam da sam trudna.
- Koliko... koliko ti kasni? – Karlos je bio van sebe. Kroz glavu mu je
prolazilo da će moţda morati da oţeni ovu ţenu.
- Ne znam. Ciklusi mi nisu redovni pa ne mogu da procenim. Samo
jedno znam, ovako se nikada nisam osećala. Hormoni su mi podivljali.
To moţe značiti samo jedno.
- Jesi li uradila test?
- Nisam... Još uvek je rano – rekla je nesigurno.
- Prisila, saberi se. Nemoj mi prodavati gluposti. Valjda si sposobna da
proceniš vreme kada si zatrudnela. Koliko ja znam, dve nedelje nakon
tog dana su dovoljne da test pokaţe rezultat.
 - Prisila ga je gledala širom otvorenih očiju.
- Otkud ti to znaš?
- Zaboga! Imam dve starije sestre i petoro sestrića.
- Dobro – rekla je i namrštila se.
- Šta je sada bilo?
- Ponovo mi je muka. Ne moraš da vičeš na mene. Karlose, nisam samo
ja kriva za ovu situaciju.
- Slaţem se – rekao je mirno. – Ja nisam neodgovoran čovek Prisila.
Ukoliko se ispostavi da si trudna, oţeniću se tobom.
- Ti si neverovatan muškarac. Znaš li to? Zato te toliko volim - Prisila
je rekla mazno.
- Verovatno u sebi misliš neverovatno glup. E, pa, pogrešila si Prisila.
Oţenim li se tobom, moraćeš da mi DNK analizom dokaţeš da je dete
moje. Ispostavi li se da nije, mislim da ćeš biti velikom problemu.
Zaboravljaš da sam ja finansijski mag i da brinem o svemu što je moje.
U brak moţemo ući samo pod uslovom da potpišeš ugovor koji ti
donesem. Odmah da ti pojasnim šta će on sadrţati. Tvoj pristanak da
raspolaţeš samo novcem koji ti ja odobrim i da u slučaju razvoda ne
dobijaš ništa. Baš kao ni dete, ukoliko nije moje. Još nešto, priče o
ljubavi ostavi za nekog drugog, jer ja odavno ne padam na njih. Ti si
sebična i hladna ţena sa izveštačenim seksualnim apetitom i odmah da ti
kaţem da naš brak ni u kom slučaju neće biti onakav kakav bi trebalo da
bude. Imaš li nešto da kaţeš na to? – upitao je hladno.
 - Muka mi je – rekla je Prisila, odloţila salvetu, previše posvećeno,
primetio je Karlos, a zatim je odšetala u pravcu toaleta.
Karlos nije pošao za njom. Prisila Tompson je bila dobra glumica. Baš
kao što je igrala ulogu savršene ljubavnice proteklih nekoliko meseci,
sada je igrala ulogu namučene buduće majke. Mogao je da stavi ruku u
vatru da dete, ako je uopšte postojalo, nije bilo njegovo. Nakon noći koju
je, pre nekoliko godina proveo sa izvesnom Sarom, više nikada nije sebi
dozvolio takvu glupost da ne koristi zaštitu. Kako nije bio čovek koji
moţe da ţivi u neizvesnosti i da odlaţe probleme, izvadio je telefon iz
dţepa elegantnog sivog sakoa i okrenuo broj. Nakon duţe zvonjave,
javio se muški glas.
- Nemoj mi samo reći da, u poslednji čas, otkazuješ sutrašnju partiju –
rekao je muškarac bez uvodnog pozdrava.
- Ne, Erik. Zapravo, jedva čekam sutrašnju partiju.
- Naravno da jedva čekaš, kada meni i ostalima treba čitava večnost da
te stignemo u skoru.
- Prebolećete to. Veliki ste dečaci – Karlos se nasmejao iako mu nije
bilo do toga. – Pretpostavljam da si na poslu – rekao je.
- Jesam. Danas je velika guţva. Zašto ljudi petkom najviše vole da idu
kod lekara?
- Ne verujem da pacijenti dolaze u tvoju kliniku zato što vole da idu
kod lekara. Pre bih rekao da su primorani na to, baš kao i ja.
- Šta ti je? – Erik je upitao. – Ne zvučiš kao da si bolestan.
 - Treba mi usluga Erik. Moja trenutna prijateljica misli da je trudna, a
nije uradila nikakav test. Moţeš li da mi pomogneš oko toga?
- Uh! Čoveče, ovome se nisam nadao – Erik je huknuo u slušalicu.
- Znam. Nisam ni ja – rekao je Karlos nestrpljivo. – Je li odgovor da ili
ne?
- Ma naravno da moţe. Neka doĎe prvo kod mene. Uradićemo test krvi,
pa ako se pokaţe pozitivnim, poslaću je kod koleginice da uradi dalje
pretrage.
- Odlično! Za najviše pola sata smo kod tebe. Vidimo se i...hvala ti.
Prekinuo je vezu baš u trenutku kada se Prisila vratila za sto. Izgledala
je sveţe, sa upravo popravljenom šminkom.
- Nećeš da me pitaš kako sam? – pitala je sa ljutitim izrazom lica.
- Vidim da si dobro. Hajde, završi ručak pa idemo do klinike mog
prijatelja. Vreme je da utvrdimo neke činjenice.
- Oh! Za tim stvarno nema potrebe, Karlose. Svratiću u apoteku da
kupim kućni test. Zaista mi je sada bolje.
- Ne poigravaj se mojim strpljenjem! – sevnuo je očima. – Već sam
zakazao. Za pola sata treba da budemo tamo.
*
* *
Klara Horton je panično zaustavila taksi na izlasku iz Central parka.
Od čuvara je dobila ime najbliţe klinike za hitne slučajeve. Znala je da
bi Adrijana trebalo da vodi kod njegovog pedijatra, ali za to sada nije
bilo vremena. Ne, u petak popodne. Guţva u saobraćaju je bila nesnosna.
I ono nekoliko ulica, koliko im je trebalo do klinike, Vebster je bilo
previše. Bar Adrijan više nije plakao. Kakav maler! Baš da se povredi
kada je Tifani otputovala. Klara je već nekoliko puta stegla zube kada je
traţio mamu. Znala je da nema smisla da joj javlja, jer ,svejedno, ne
moţe da im pomogne sa te udaljenosti. Zato je morala sama da donosi
odluke u ovom trenutku. Kada stignu kući, nazvaće Tifani i sve joj
objasniti. Do tada će već sve biti gotovo. Nadala se da ogrebotina nije
tako strašna kao što je izgledala.
Obrisala je Adrijanovo mokro lice i ponovo promenila maramicu
kojom je zaklonila ranu.
- Ne brini maleni. Sve će biti u redu. Sada te vodim kod jednog dobrog
doktora i on će se pobrinuti da te više ne boli. Jesi li se puno uplašio?
Adrijan je klimnuo glavom i ponovo briznuo u plač.
- Hoću mamuuuu!
- Mamica je otišla u Boston, mili. Obećao si joj da ćeš biti dobar dečak
pre nego što je krenula. Hajde da budemo hrabri i mamica će biti
ponosna na tebe. Vaţi?
Mališa je naslonio glavu na Klarino rame i ponovo klimnuo glavom.
- Hoćemo li je nazvati? Mama će brinuti ako je ne pozovemo – rekao je
jecajući.
- Čim se vratimo u stan pozvaćemo je. Oboje ćemo joj reći koliko si bio
hrabar. Pozvaćemo i doktora Bakstera. I on će biti ponosan – Klara mu je
poljubila kosu i privila ga jače jer se taksi upravo zaustavio ispred zgrade
u kojoj je bila klinika.
 Unutra ih je sačekala ljubazna sestra i odvela ih do velikog pulta, usput
zabavljajući Adrijana. Na brzinu je koleginici objasnila o čemu se radi i
uzela neke papire od nje, dok je ova podizala slušalicu.
- Poneću formulare u ordinaciju. Doktor će vas odmah primiti. Moţemo
ih popuniti zajedno – rekla je osmehujući se. – Ovaj mališa ne sme da
čeka – štipnula je Adrijana za obraz i nasmejala se. – Doktor Vebster će
se za čas pobrinuti za tvoju ručicu.
I baš kao što je sestra Beatris rekla, doktor Vebster je bio veoma
efikasan. Stavio je Adrijana na visoku stolicu i, dok mu je čistio ranu,
razgovarao sa njim kao da su stari prijatelji. Traţio je od Adrijana da mu
prepriča svaki detalj kako se dogodila nesreća.
Klara je primetila da je nekoliko puta pogledao u njenom pravcu sa
nekim nedokučivim izrazom lica, ali joj se nije obraćao dok rana nije
bila očišćena. To joj je dalo vremena da zajedno sa sestrom popuni
formulare
- Mislim da ne bi bilo loše da stavimo dve kopče, gospoĎo. Ovo će lepo
zarasti, ali ako ušijemo, biće brţe i oţiljak će biti manji – doktor joj je
obratio i videla je da je čišćenje gotovo.
- Ne znam, – Klara je oklevala – on ima samo ti godine. Hoće li ga
boleti?
- Neće majko, ne brinite. Naprskaću mu lokalni anestetik i ništa neće
osetiti. Sve će biti gotovo za čas – razbarušio je Adrijanovu kosu.
- Ja nisam Adrijanova mama, nego dadilja. Zato i brinem. Majka mu je
prvi put otišla na sluţbeni put od kako se rodio i baš danas je morao da
se desi ovaj peh. Nisam sigurna da li bih trebala da donosim takve
odluke, a opet ne mogu da pozovem gospoĎu Porter jer znam da će se
strašno potresti. To joj sigurno nije potrebno u ovom trenutku.
- Šta je sa gospodinom Porterom? – upitao je Erik oprezno.
- Nema ga. GospoĎa Porter je samohrana majka.
- A šta mislite da pitamo ovog momka? Da li će se gospoĎa Porter
buniti ako joj kaţete da smo imali većinu u odluci?
- Mislim da neće. Verovatno ste primetili da je Adrijan dete koje je
izuzetno razumno za svoje godine. GospoĎa se trudi da on ravnopravno
učestvuje u svemu.
- Zato sam i pomenuo. Dečak je stvarno neverovatan – ponovo je vratio
pogled na Adrijana kome je bilo dosadno jer nije bio u centru paţnje. –
Hajde da se dogovorimo nešto, – rekao mu je doktor neţno – jesi li za to
da ja uzmem jednu malenu iglu sa kojom ćemo da zatvorimo tu ranu?
Mama će manje brinuti ako vidi da smo se stvarno potrudili da je se
rešimo.
Adrijan ga je pogledao svojim pametnim, tamnim očima.
- Hoću ako mi dozvolite da se igram sa onim – pokazao je na bočice sa
dezinfekcionim sredstvima. – I ako zamolite Klaru da ne kaţe mami ako
budem plakao.
- Pa ti si opasan pregovarač, drugar. Saterao si me u ćošak. Beatris,
dodajte bočice dečaku - rekao je doktor i prionuo na posao.
Za to vreme Karlos je sedeo pored Prisile u luksuznoj čekaonici
Vebsterove klinike. Sestra, koja je stajala za pultom iza, je svaki čas
pogledala prema vratima doktorove ordinacije. Verovatno joj je bilo
neprijatno što je klijent koga je doktor najavio morao da čeka. U jednom
trenutku je upitala:
- Hoćete li da odem i proverim za koliko će doktor završiti? Znate, ovo
je jedan hitan slučaj.
- Pa ovo i jeste klinika za hitne slučajeve, zar ne. Ne optrerećujte se,
sačekaćemo koliko bude potrebno – Karlos joj je rekao ljubazno.
- Moţda je bolje da odemo negde drugo – predloţila je Prisila. – Ovo
nije dobro mesto za ono što meni treba.
- O tome ću ja da odlučim – Karlos je rekao tiho, ali odlučno. – Erik mi
je prijatelj i imam poverenja u njega.
Prisila je frknula nezadovoljno i okrenula glavu na drugu stranu.
U tom trenutku, vrata ordinacije su se otvorila i izašla je mlada ţena sa
dečakom koga je drţala za ruku. Karlos je trepnuo nekoliko puta, glupo,
kao pijanac. Dečak se smeškao Eriku. To je bio njegov osmeh. Ustvari,
to je bio on kada je bio mali. Brzo je otresao glavom, rasterujući
halucinaciju. Ova vest o mogućem detetu mu je potpuno pomutila
mozak.
Uhvatio je Erikov pogled, a onda su obojica ponovo pogledali u
dečaka. Tada je Karlos postao svestan da je dete, koje je nepoznata ţena
podizala u naručje, potpuno stvarno. Ustao je i povukao Prisilu sa
sobom.
 - Izvinite što ste čekali – Erik se prvi snašao i obratio se Prisili, kada su
im prišli. – PoĎite za mnom, molim vas. Sestro Beatris, i vi ćete mi biti
potrebni.
Beatris je na brzinu poljubila dečaka, u neverici pogledala Karlosa i
nestala iza vrata.
Dok je Karlos shvatio da ga je Erik namerno ostavio sa ovom ţenom i
detetom, oni su već krenuli niz hodnik.
- GospoĎo! – pozvao je ţenu dok mu se utroba ledila. Osećao je neki
bolni grč.
Klara se okrenula, a naravno i Adrijan, čim je osetio da se Klara
zaustavlja.
- Vidi Klara! – rekao je veselo. – Ovo je onaj čika što liči na mene!
Karlos je već prišao i čuo je Adrijana.
- Oprostite što vas zadrţavam, – rekao je Klari – dečak i ja zaista
ličimo. Palo mi je na pamet da smo moţda u nekom srodstvu.
- Mama je rekla da neki ljudi imaju istu boju kose i očiju. Ja sam mislio
da sam na onoj slici ja kada sam porastao, ali mama kaţe da ne mogu da
budem veliki, ako sam mali dečak - Adrijan je ubedljivo iznosio teoriju.
- Tvoja mama je u pravu – Karlos mu se nasmejao i pogledao Klaru
upitno. Upio je njen lik i grozničavo pokušavao da se seti da li je
poznaje. Nije mogao da se seti da je ikada ranije video.
- Izvinite, treba da krenemo. Adrijan je malo uznemiren. Povredio je
ruku – Klara se spetljala. Ovaj čovek i Adrijan su stvarno neverovatno
ličili. Iz Adrijanove priče je zaključila da je to Karlos Garsija i pitala se
kako ranije nije primetila sličnost.
- Uopšte mi ne deluje uznemireno, čak naprotiv. Adrijan je, čini se,
jedan hrabar dečak. Je li tako? – upitao je Karlos dečaka i smogao snagu
da ga dodirne. Bio je njegova kopija. Čak mu je i ime bilo špansko.
- Aha! Mama će biti ponosna. Kada joj Klara bude rekla da nisam
plakao i da sam bio dobar dečak dok mi je čika ušivao ruku, ona će se
rasplakati i reći da sam njen ţivot, duša i sunce.
- A vi niste mama? – za tren je osetio olakšanje, a potom je nastupio
novi pritisak jer nije znao ko je mama.
- Nisam. Ja sam Adrijanova dadilja. Sada stvarno moramo da poĎemo.
Čuli ste Adrijana. Moramo da pozovemo mamu i ispričamo joj šta se
dogodilo.
- Mama je u Bostonu – Rekao je Adrijan i time potpuno obeznanio
Karlosa. Kroz glavu mu je proletela zelenooka boginja koja mu je
jednom rekla da je iz Bostona.
- Blago tvojoj mami kada ima tako pametnog i dobrog dečaka -
Karlosu su usta i grlo bili suvi. – Samo mi nisi rekao kako se zove ta
divna mama?
- Tifani Porter. A kako se vi zovete?
- Ja sam Karlos Garsija.
- Reći ću mami da sam vas upoznao – rekao je dečak dok je Klara
promrmljala pozdrav i poţurila niz hodnik.
- Nadam se da ćeš to učiniti – rekao je Karlos za sebe i mahnuo dečaku
koji mu se preko dadiljinog ramena smešio, a onda mu poslao poljubac.
Karlos je seo u najbliţu fotelju i naslonio glavu na zid, a onda nekoliko
puta duboko udahnuo. Prvi put u ţivotu mu se dogodilo da nije bio u
stanju da kontroliše svoje misli i situaciju. Mali Adrijan ga je izbacio iz
koloseka. Jedino što je u tom trenutku sa sigurnošću mogao da zna je to
da sigurno neće ostaviti nerešenu misteriju ovog dečaka i njegove mame.
*
* *
Za Tifani je dan počeo odlično. Let do Bostona je bio prijatan, a onda
su ona i Šeron prvo otišle do hotela, u kome su rezervisale sobe, da se
malo osveţe. Nakon toga su otišle u trţni centar u kome se opremao
lokal za novu parfimeriju. Kompanija koja je izvodila radove, značajno
je odstupila od dogovorenog projekta, ali se Tifani veći deo dopao. Sa
arhitektama je odmah razjasnila šta neće prihvatiti i kako ţeli da se uradi
ostatak. Do ručka je posao bio gotov. Nakon što su ručale i pošteno se
odmorile u ekskluzivnom restoranu, obišle su svih pet parfimerija koje
su već dugo radile u Bostonu. Tifani je bila prezadovoljna izgledom i
uslugom u svakoj od njih. Još jednom se lično uverila da su zapošljavali
veoma stručne i vredne ljude.
Bila je odlično raspoloţena kada su stigle u hotel. Sada je napokon
imala vremena da pozove Klaru i Adrijana. Klara je nešto ranije pozvala,
ali Tifani nije bila u mogućnosti da razgovara pa je samo rekla da će im
se javiti. Čim je ušla u sobu skinula je blejzer i odmah izvadila telefon.
Klara se javila na prvo zvono.
 - Zdravo Klara – rekla je Tifani raspoloţeno. – Napokon sam slobodna.
Kako je moj dečačić? Nedostajem li mu?
- Adrijan je malopre zaspao. Čekao je da nas pozovete, ali sve što se
desilo danas ga je potpuno savladalo.
- Ne razumem. Šta se desilo što je tako izmorilo Adrijana? – Tifani se
već blago zabrinula.
- Oh, Tifani! – Klara je uzdahnula. – Znate kako glasi Marfijev zakon.
- Klara, o čemu se radi? Je li moj sin dobro?
- Jeste. Sada je sve u redu. Pošto sam ga uzela iz vrtića, otišli smo u
Central park. Adrijan se igrao sa jednim psom i u svoj toj trci, pao je
preko neke suve grane i rasekao ruku. Mnogo sam se uplašila jer je bilo
prilično krvi. Nisam smela da rizikujem odlaskom kod doktora Bakstera.
Znate, sve se desilo u vreme ručka, a saobraćaj je tada nepodnošljiv.
ObezbeĎenje iz parka me uputilo u najbliţu kliniku za hitne slučajeve.
Tamo je Adrijana previo vlasnik lično. Doktor Vebster je bio fantastičan.
Zamislite samo, ušio je Adrijanu ranu tako vešto i brzo da mališa nije ni
suzu pustio. Adrijan mi je rekao da vam to obavezno moram naglasiti.
Očekuje da budete ponosni.
- Oh, Boţe! Ušivali su mu ranu! Naravno da sam ponosna – Tifani je
već plakala – Moja duša, moj ţivot je tako hrabar! Klara, dobro si uradila
što si reagovala tako brzo. Nisi valjda brinula šta ću reći zbog toga što ga
nisi odvela kod doktora Bakstera?
- Priznajem da jesam malo. Kada je doktor rekao da bi on ušio ranu,
mnogo sam se uplašila. MeĎutim, muškarci su me nadglasali. Adrijan je
ucenio doktora da mu da bočice sa kojima će se igrati. Bio je tako
sladak.
- Moj pametni dečačić – Tifani je poţelela da je pored njega i da moţe
da ga zagrli.h – Znači, sada je sve u redu?
- Pa, doktor je dao antibiotik za svaki slučaj i preporučio vaĎenje
konaca za nedelju dana. Do tada mora na previjanje. Naravno, rekao je
da, ako ne ţelimo da dolazimo kod njih, da se obratimo Adrijanovom
pedijatru.
- Pitaću Adrijana gde ţeli da ide. Ako mu se dopada doktor Vebster,
zašto da ne.
- Ima još nešto što moram da vam kaţem. Na izlasku iz doktorove
ordinacije smo sreli nekoga ko se, takoĎe, dopao Adrijanu. Ja sam još
uvek zbunjena, ali moram da pričam o tome. Vaš uslov o iskrenosti me
tera na to.
- Reci Klara. Sada kada znam da je Adrijan dobro, ništa ne moţe da
bude tako strašno.
- Sreli smo gospodina Karlosa Garsiju. Ja znam za njega iz nekih
časopisa i verujte, do sada nisam obratila paţnju na sličnost izmeĎu
njega i Adrijana, ali stvarno je neverovatna. Gospodin Garsija je to isto
primetio i zaustavio nas je u hodniku. Malo je popričao sa Adrijanom i
raspitivao se za vaše ime jer misli da ste moţda u nekom srodstvu.
Adrijan mu je naravno objasnio teoriju o istoj boji kose i očiju.
Tifani je ćutala. Osećala se kao da je grom pogodio. Zašto je svet tako
mali? Zašto je od svih ljudi u Njujorku, baš Karlos Garsija morao da
primeti njeno dete? Panika je rasla. Onda se malo umirila jer se on nje
sigurno ne seća. Nema razloga za paniku. Karlos Garsija je bio sa toliko
ţena da sigurno ne pamti njihova lica i imena. Posebno ne onih ţena sa
kojima je proveo samo jednu noć. Na kraju, on misli da je ona Sara
Evans. Pošto se oslobodila početnog šoka shvatila je da još uvek nije
ništa rekla Klari. A moţda je bilo krajnje vreme. Ni ona ni Šeron nisu
znale ko je Adrijanov otac. Ipak, Klari takvu stvar nije mogla da kaţe
preko telefona. Ta devojka je bila uz njih od Adrijanovog roĎenja i
postala im je bliska kao član porodice.
- Klara, molim te da nikome ne pominješ tu sličnost o kojoj pričaš.
Razgovaraćemo kada se vratim. Vreme je da ti ispričam neke stvari.
- Drago mi je što imate toliko poverenja u mene - rekla je Klara iako je
već znala šta će čuti od Tifani Porter. Čovek je stvarno morao da bude
slabovid pa da ne primeti takvu sličnost.
*
* *
Karlos je još uvek bio u kancelariji kada ga je pozvao Erik.
- Molim Erik - javio se odmah.
- Hteo sam samo da ti javim da je i drugi test negativan. Mislim, to smo
već znali, ali ako je Prisila Tompson toliko insistirala na njemu, red je da
te obavestim.
- Jesi li nju pozvao?
- Jesam i mogu da ti kaţem da nije dobro prihvatila vest. Baš se nadala
da si joj napravio dete Karlose.
 - To me ne čudi. Karijera joj je na zalasku. Valja se obezbediti na
vreme. Još uvek ne verujem da je mislila da sam toliko plitak. Zaboga,
zar bih dočekao tridesetčetvrtu godinu neoţenjen da sam tek tako sejao
decu? Svakako, hvala ti što si mi pomogao da odmah razrešimo tu
dilemu. Verovao ili ne, baš sam se spremao da završim sa njom kada mi
je rekla da misli da je trudna.
- Dobro je ispalo. Ona nije ţena za tebe. Mislim za brak, decu i sve to.
- Znam to i sam Vebsteru. Ipak, da se ispostavilo da je trudna, ja bih je
oţenio. Znaš moj stav po tom pitanju.
- Znam, zato mi je i laknulo. Ipak, moram da pitam kako ti je promakao
onaj dečačić koji mi je bio u ordinaciji pre Prisile? On je tvoj sin
Karlose. Kao lekar mogu da budem siguran u to. ´Ajde fiziča sličnost, to
ću da zanemarim. Ali osmeh, pogled i pokreti se prenose genima. Tu
nema greške.
Karlos je, po ko zna koji put tog dana, udahnuo duboko. Od kako je
video Adrijana nije mogao da se nadiše.
- To ću tek morati da ispitam - rekao je. - Sumnjam na jednu ţenu.
Svakako, dečakove godine se poklapaju sa vremenom kada smo bili
zajedno. Ostavila me je Erik. Proveli smo jednu noć zajedno i nakon
toga joj se izgubio svaki trag.
- U formularu koji je ona dadilja popunila piše da se majka zove Tifani
Porter. Da li je to ona?
- To bih i ja voleo da znam. I znaću uskoro.
 - Kako ne znaš. Ne verujem da si proveo noć sa ţenom kojoj nisi ni ime
znao? To ne liči na tebe.
- Mislio sam da znam. Meni je rekla da se zove Sara. Pod tim imenom
je bila prijavljena u hotelu i rekla mi je da je iz Bostona. Pokušavao sam
da je pronaĎem nakon toga, ali se ispostavilo da devojka pod njenim
imenom i prezimenom ne postoji. Za mene je ona ostala zagonetka. Ništa
se nije uklapalo. Nije bila nikakav lopov i prevarant jer bi me, u
suprotnom, opelješila dok sam spavao obeznanjen od voĎenja ljubavi sa
njom. U hotelu je koristila jedan od najskupljih apartmana što znači da
joj ne nedostaje novac. I sada da me ubiješ, ja nemam pojma šta je ta
ţena ţelela da postigne.
- Reći ću ti svoje skromno mišljenje prijatelju. Ja mislim da si danas
video njeno postignuće. Ţelela je dete, Karlose.
- Mislim da tvoja teorija nije tačna. Pre svega, još uvek ne znam da li je
zaista o njoj reč. Drugo, upoznali smo se u baru hotela u Atlanti i sve se
desilo tako brzo da mislim da nije imala vremena da joj tako nešto padne
na pamet.
- U redu je. Samo sam hteo da ti dam neki pravac u razmišljanju.
Svakako, nadam se da ćeš je naći, jer mali Adrijan je savršeno dete. Ja se
nadam da ću imati bar jedno takvo.
- Onda me pozovi kada naĎeš ţenu koja ti odgovara. Moţda mogu da ti
pomognem. Vidiš da sam uspešan u pravljenju savršene dece - Karlos je
napravio malu šalu. Erik je bio neko ko je to umeo dobro da prihvati.
Poznavali su se dugo. Još od prve godine fakulteta.
 - Ako mi zatreba pomoć, znam da se mogu osloniti na prijatelje -
nasmejao se Erik. - Ipak, prvo moramo da potvrdimo tvoja dostignuća.
Sada mi reci, mogu li nekako da pomognem ukoliko mama doĎe sa
Adrijanom kod mene?
- Samo mi treba njen opis. Nemoj da kaţeš bilo šta što bi joj ukazalo na
to da me poznaješ. Ovog puta ne sme da mi pobegne.
- To se podrazumeva. Vidimo se onda sutra u četiri. Potrudiću se da
završim na klinici ranije.
- Do sutra Vebsteru.
*
* *
Tifani nije mogla da dočeka da stigne kući. Novi dogaĎaji i
razdvojenost od Adrijana samo su pojačali njenu posesivnost.
Nedostajao joj je njen mali dečak.
Prethodno veče je, umesto u provodu, provela sa Šeron u svojoj
hotelskoj sobi. Dok joj je poverila tajnu koju je, nekoliko godina uspešno
krila, popile su dve boce vina. Bila je zadovoljna jer je Šeron ni jednom
rečju nije osudila zbog onoga što je uradila. Naprotiv, izrazila je svoje
divljenje za tako hrabar ţivotni potez. Tifani je osetila veliko olakšanje
zbog toga i bilo joj je drago što je sa nekim podelila svoju tajnu. Do tada
nije mogla da zna koliko je teţak teret nosila.
Ono što je malo zbunilo bilo je Šeronino viĎenje njenog odnosa prema
sinu. Šeron je tvrdila da je kroz njega, Tifani ostvarivala svoje emocije
prema Adrijanovom ocu. Da je svu ljubav, koju bi realno trebala da
podeli na dva dela, uputila dečaku. I to je bila jedina njena zamerka.
Tifani nije uspela da je ubedi da prema čoveku sa kojim je provela jednu
noć, nije mogla da oseća ništa. Ruku na srce, ni sebe nije mogla da ubedi
u to.
Kada je ušla u stan, Adrijan je upravo završavao uţinu. Oduševljeno je
ciknuo i skočio sa stolice.
- Mamice! - vikao je. - Vratila si se! DoĎi da ti pokaţem kako me je
ona grana ogrebala - bacio joj se u zagrljaj.
- Prvo moram da poljubim svog dečaka. Tako si mi nedostajao mili.
Ponosna sam na tebe i Klaru. Baš ste se lepo snašli kada si se povredio.
Da li te je puno bolelo? - Tifani ga je obasipala poljupcima.
- Samo malo. Plakao sam mama, a onda se pas Timi uplašio i pobegao.
- Normalno je što si plakao dušo. I odrasli bi plakali da im se desi tako
nešto. Danas ćeš me odvesti u park da mi pokaţeš gde je ta nevaljala
grana na koju si se udario. Vaţi?
- Jupi! Hoće li i Klara sa nama? Ona je sigurno zapamtila gde je to bilo.
Ja nisam baš siguran.
- Danas je subota. Znaš da je Klara vikendom slobodna. Ne ţelimo da
se njen dečko naljuti što nema vremena za njega.
- Znam mamice, ali kako ćemo onda otići dok doktora Vebstera. Klara
zna gde se on nalazi. Ja sam u taksiju plakao i nisam zapamtio put.
- Onda ćemo je zamoliti da nam objasni, a pitaćemo je i za ono mesto u
parku. Snaći ćemo se mili. Ţeliš li da ponovo ideš kod tog doktora?
- Da. On je super. Već sam ti pričao kako su me zabavljali on i teta koja
mu pomaţe.
 - Onda moram da ih upoznam i lično im zahvalim, zar ne?
- Samo me nemoj drţati za ruku dok mi doktor bude pregledao ranu. Ja
sam veliki dečak. Ne toliko kao čika Karlos, ali biću jednog dana. A
moţda ćemo i njega ponovo sresti. Znaš, bio je sa onom tetom koju smo
videli na slici. Prepoznao sam je. Mada nije tako lepa uţivo. Previše je
mršava - Adrijan je brbljao, a Tifani se stezao ţeludac.
Njen sin je bio opčinjen svojim ocem, a ona nije imala pojma kako da
mu to izbije iz glave. Karlos Garsija je, očigledno, imao vezu sa onom
lepom manekenkom i nije trebalo da ima ikakve veze sa njima dvoma.
Njihov mali svet je bio savršeno ureĎen bez njega. Bar do sada.
- Ne moraju svi da dolaze na previjanje Adrijane, ali sigurna sam da
ćemo danas sresti neke druge zanimljive ljude. Hajde sada da ti pokaţem
šta sam ti kupila - Potrudila se da mu skrene paţnju.
Adrijan je jurnuo u dnevni boravak, a Tifani je uzdahnula i podigla
svoju torbu.
*
* *
Erik Vebster se spremao da završi smenu kada mu je sestra Beatris
javila da je u hodniku mali Adrijan Porter i pitala ima li vremena da mu
pogleda ranu.
- Naravno, Beatris. Neka odmah uĎu - pogledao je na sat i shvatio da će
ipak malo kasniti na partiju golfa. Ipak, Karlos i ostali mu neće zameriti.
Na brzinu je navukao mantil i zakopčao ga baš u trenutku kada su se
vrata otvorila.
 - Dobar dan, doktore Vebster - Adrijan ga je pozdravio kao da se
poznaju dugo godina.
- Opa! Moj mali pacijent se vratio! - Erik se sagnuo i štipnuo ga za
obraz, a onda se podigao pa pogledao u ţenu koja je stajala iza njega. -
Vi ste mama, pretpostavljam - rekao je i pruţio joj ruku. Dama koja je
stajala pred njim bila je prelepa. Nije ni čudo što je uspela da opčini
njegovog uvek pribranog prijatelja.
- Dobar dan, - rekla je Tifani - moj sin je tvrdio da moram da upoznam
super doktora koji se pobrinuo za njegovu povredu. Ja sam Tifani Porter
- prihvatila je njegovu ruku.
- Doktor je dobar samo kada ima dobre pacijente. Vaš sin je hrabar
dečak. Sigurno vam je rekao da nije plakao dok smo ušivali ranu. Nadam
se da vam ne smeta što smo se odlučili na to.
- Naravno da ne. Vi znate šta je najbolje i očigledno umete sa decom.
Adrijan je insistirao da doĎemo ponovo kod vas, što je čudno, s obzirom
da ga je do sada lečio samo jedan doktor.
- Ponekad je dobro proširiti vidike. Sin vam je veoma inteligentan i
radoznao. Sve nas je razoruţao čim smo ga videli - pogledao je Adrijana
koji se slobodno igrao sa bočicama koje su stajale na kolicima. - Hajde
sada da vidimo šta smo juče uradili - rekao je Erik i neţno ga podigao na
stolicu - Ovo neće boleti.
*
* *
Karlosu se nikada nije tako oduţila neka partija golfa. Nije mogao da
se koncentriše i nijedan potez nije izveo kako je ţeleo. Naravno, Erik,
Mark i Derek su uţivali u tome. Nisu propustili ni jednu priliku da se
našale na njegov račun. Da je bio u svom elementu, bar bi na šalu mogao
da im odgovori, ali nije, pa se zadovoljio ravnodušnim osmesima.
Njegove misli su bile usmerene na dogaĎaj iz prošlosti. Iako je to jutro
saznao sve o Tifani Porter i dalje nije imao potvrdu da je to Sara Evans.
Za taj detalj je Erik trebao da se pobrine, a on ga je namerno drţao u
neizvesnosti. Ili moţda nije ţeleo da priča pred Markom i Derekom.
Prethodnu noć skoro da nije spavao. Analizirao je ono što mu je Erik
rekao i brzo došao do zaključka da je moţda ipak bio u pravu. Sećao se
svakog detalja tog dogaĎaja, a onda je počeo da povezuje stvari. Ona je
njega častila pićem i stavila mu do znanja da ţeli seks. Potom se ni malo
nije zabrinula što nije koristio zaštitu. Sećao se da je rekla da koristi
pilule. A zašto bi ih koristila kada se ispostavilo da, pre njega, dugo nije
imala seks? Kada je nestala bez traga, Karlosu uopšte nije palo na pamet
da je mogla da ima takav motiv. On se pre svega, zabrinuo da ga je
lagala u vezi svog zdravlja. Skoro da nije bio ţiv dok nije obavio sve
preglede. Posle toga mu je laknulo, toliko da mu dete nikada nije palo na
pamet. Nije sumnjao u to da li je koristila pilule jer je za njega bilo
očekivano da bi svaka ţena, koja ih ne koristi, pokušala da ga ulovi na
taj način. Kako je ona njega ostavila i nikada ga više nije potraţila,
pitanje motiva ostalo je totalna nepoznanica.
Erikove reči i upoznavanje Adrijana donekle su razrešili zagonetku, ali
se i dalje pitao zašto baš on? Ako je htela dete, mogla je da ga dobije sa
bilo kojim muškarcem. Nijedan je ne bi odbio. Izgledala je kao boginja.
Ovako je uzela od njega ono što joj je trebalo i ostavila ga u neznanju. A
on je stvarno ţeleo dete. Sa pravom ţenom. Ona je bila prava. Da ga nije
ostavila i pobegla, njihova veza bi se nastavila. Bio je spreman na sve
samo da je ponovo vidi. Mesece je utrošio pokušavajući da je naĎe. A
onda se ispostavilo da ţena sa tim imenom ne postoji.
I sada je, pored ogromne sreće što ga je sudbina navela da upozna svog
sina, osećao bes prema ţeni koja je Adrijana donela na svet. Sebično je
prigrabila njihovog sina i uskratila mu nekoliko godina sreće. Zato će joj
se propisno osvetiti. Nateraće je da oseti šta znači kada si uskraćen za
nešto što ţeliš. Planirao je da počne već tog dana. Samo da mu Erik
potvrdi da je to ona.
Dok su Mark i Derek pakovali svoje štapove, Erik mu je prišao.
- Moram da ti kaţem da me Adrijanova mama ostavila bez daha. Ako je
to tvoja misteriozna ljubavnica, nije ni čudo što te tako preveslala.
Prelepa je, Karlose. Visoka, savršeno izvajanog tela. Kosa joj je duga,
boje lešnika i ima smaragdno zelene oči koje te začaraju kada ih
pogledaš. Tako bih opisao gospoĎu Porter. Da li je to ona?
- Već sam pretpostavljao, ali sada sam potpuno siguran da jeste. Tako
sam se i ja osećao kada sam je ugledao. I nije ona nikakva gospoĎa
Porter. To joj je devojačko prezime.
- Već sam čuo od dadilje da nema gospodina Portera. Lepa mama je
dostupna da odmah postane gospoĎa Garsija Tores. Naravno, ako je
ubediš u to.
 - Mislim da mi je dala odličan argument. Ako sam dobro shvatio,
veoma je briţna i odana majka. Kada joj zapretim da ću joj uzeti
Adrijana, mislim da neće biti toga na šta neće pristati.
- Ne bi to uradio. Razmisli malo. Ako je pritisneš na taj način, moţe se
desiti da ponovo ispari.
- Ovog puta nema beţanja. Čisto sumnjam da bi takva majka dozvolila
da njeno dete ţivi u bekstvu. Uostalom, moja buduća supruga ima veoma
razraĎen posao na čitavoj istočnoj obali. Nemoguće je da napusti sve i
sakrije se od mene.
- Nemoj mnogo da je mučiš Karlose. Ţena koja ti je rodila onakvo dete
to ne zasluţuje.
- Prevarila me je, Erik. Mogao sam da uţivam u svom detetu, a ona mi
je to uskratila. Što je najgore, da nije bilo one slučajnosti ja nikada ne bih
saznao za njega. To ću joj teško oprostiti.
- Moţda je imala dobar razlog.
- Ne postoji dovoljno dobar razlog za jednog Španca. U mojoj zemlji su
deca svetinja. I niko, osim Boga, nema pravo da nam ih uskrati.
- Jasno mi je kako se osećaš, ali ti opet savetujem da ne brzaš. Umesto
što smišljaš osvetu, bolje bi bilo da smisliš kako da osvojiš njeno i
Adrijanovo srce. I, naravno, da se potrudiš da proširite porodicu. Sada bi
mogli da odemo do kluba na piće. Valjda je red da častiš. Kada misliš da
kaţeš Marku i Dereku?
 - Ne pre nego što se vidim sa Tifani. Hoću da čujem od nje da je
Adrijan moj. Nakon toga ćemo da se napijemo. Baš kao nekad, dok smo
studirali. Do tada častim piće jer ste me razbili danas.
- I to je veliki razlog. Da i mi, loši golferi, dočekamo ovaj dan.
*
* *
Tifani je pripremala večeru za nju i Adrijana kada se oglasilo zvono na
vratima.
- Mogu li ja da otvorim? - viknuo je Adrijan iz dnevnog boravka gde je
gledao crtane filmove.
- Šta smo rekli za otvaranje vrata kada ne očekujemo goste? - Tifani je
brisala ruke dok je ulazila u dnevni boravak.
- Znam mamice, samo sam hteo da pomognem - rekao je Adrijan i, kao
i uvek, razoruţao je. - Hajde, zajedno ćemo otvoriti. Moţda je Klara ili
neko od komšija.
Tifani je pogledala kroz špijunku, ali je samo uspela da vidi muškarca
kako drţi veliki paket. Baš čudno, nije ništa poručila. Mora da je neka
greška. Otvorila je vrata i susrela se sa tamnim očima koje su gledale
pravo u njene. Da se nije pridrţala za okvir vrata, sigurno bi pala. U
glavi joj se zamutilo i za čas je zatvorila oči.
Adrijan je tek uspeo da vidi Karlosovo lice i, čim je shvatio da mu je
poznato, brzo je reagovao.
- Čika Karlose, pridrţite mamu. Mislim da joj nije dobro, a ja sam mali.
Karlos je spustio paket i uhvatio Tifani, a ona mu je skliznula u
naručje. Kakav doček, pomislio je i poneo je do kauča. Kada je neţno
spustio, vratio se po paket i zatvorio vrata, a onda poţurio ka prostoriji iz
koje se širio miris hrane. To je sigurno bila kuhinja, a njemu je trebala
voda. Isključio je ringle i pomerio šerpe, pa natočio veliku čašu vode.
Prizor u dnevnoj sobi ga je ostavio bez daha. Adrijan je nekim
časopisom hladio majčino lice i drţao je za ruku. Taj maleni je bio
neverovatan dečak. Karlosu su se stegla pluća od navale emocija. Imao
je utisak da će da se uguši. Kada je stigao do kauča, Tifani je već otvorila
oči i slabašno privukla Adrijana u zagrljaj.
- Dobro sam mili - rekla je neţno. - Jesam li te uplašila?
- Snašao sam se. Čika Karlos mi je pomogao. Da nije bilo njega, plakao
bih - rekao je Adrijan i snaţno je zagrlio. - Volim te mamice.
Karlos je sačekao da postanu svesni njegovog prisustva. Morao je sebi
da prizna da je uţivao u svakom sekundu te prisnosti. Iskreno se nadao
da će Adrijan i njega tako voleti kao što voli majku.
Tifani je pustila sina iz zagrljaja znajući da ne moţe večno odlagati
susret sa Karlosom. Bio joj je u kući, zar ne? Polako se podigla u sedeći
poloţaj, a kada je shvatila da joj se u glavi razbistrilo, naterala je sebe da
ga pogleda.
- Zdravo - rekla je tiho. - Dugo se nismo videli.
Karlos je samo klimnuo glavom jer je shvatio da je ostao bez reči.
Ponovo je bio zarobljen u njenim očima. Ova ţena je od njega pravila
zbunjenog školarca.
- Mama, pa ti poznaješ čika Karlosa! - umešao se Adrijan i spasao ih
mučne tišine. – Jel´ sada vidiš koliko liči na mene?
 - Da, dušo. Čika Karlos i ja se poznajemo. I ne liči on na tebe nego ti na
njega. Već sam ti objasnila...
- Da odrastao muškarac ne moţe da liči na dečaka, nego je obrnuto -
dovršio je Adrijan. - Zapamtio sam to, samo sam se pogrešno izrazio.
- Mogu li onda i ja da dobijem jedan zagrljaj zato što tako ličimo? -
Karlos ga je upitao, potpuno ophrvan emocijama.
Adrijan je na čas pogledao majku, a kada je ona klimnula potvrdno,
otrčao je do Karlosa. Imao je samo toliko vremena da spusti čašu sa
vodom, a onda je prihvatio svog dečaka i podigao ga u zagrljaj. Malene
ruke su mu se obmotale oko vrata, a onda je osetio tople usnice na svom
obrazu.
- Hvala što si mi pomogao oko mame - rekao je i poljubio ga još
jednom.
Karlos je zajecao od tih reči i samo ga privio jače, ljubeći mu kosu i
lice. Njegov sin, njegova krv! Bilo mu je neverovatno da ga drţi u
naručju.
Tifani se potpuno slomila gledajući oca i sina. Osećaj krivice, koji je
godinama potiskivala, eksplodirao je svom snagom. Suze su joj grunule
na oči i teško je disala. Njena tajna je uskratila Karlosu ono čega je ona
imala u izobilju. Sudeći po tome kako je grlio Adrijana i on je ţeleo dete.
Sabrala se kada je ponovo začula glas svog sina. Interesovalo ga je šta
je u kutiji koju je Karlos doneo. Brzo je obrisala suze i ustala. Ako ovako
nastavi pretvoriće se u potpunu ludaču. Sada je morala da bude pribrana.
Tajna je otkrivena i morala je da pronaĎe najbolji način kako da objasni
Karlosu Adrijanovo postojanje.
- Kutija je za tebe. Nisam znao kakve igračke voliš, pa sam kupio
nekoliko različitih. Hoćeš li da je otvoriš i vidiš da li ti se nešto dopada?
Adrijan je već klizio iz njegovog naručja, oduševljeno cičući.
- Molim te sedi - rekla je Tifani. - Mogu li da te ponudim nekim pićem?
Viski, ako se dobro sećam?
- Viski će za početak biti u redu - Karlos je uspeo da se pribere. -
Nakon toga očekujem mnogo više od pića Tifani - naglasio je njeno ime
i Tifani je znala zašto je to uradio, a ipak joj je njegov izgovor delovao
tako seksi.
To je bio još jedan problem sa kojim se suočila. Četiri godine nisu
promenile ništa. Privlačnost koju je osetila tada, osećala je i sada. Samo
se intenzitet pojačao. Drhtavim rukama je nasula viski u dve čaše i
uspela da ih donese, a da ne prospe ni kap. Pruţila mu je čašu, a onda
sela i smogla hrabrosti da ga pogleda.
- Svesna sam da ti dugujem objašnjenje - rekla je polako. - Dobićeš ga
Karlose. Predlaţem da ostaneš na večeri, a nakon što stavim Adrijana u
krevet, moţemo da razgovaramo.
- To mi se čini razumnim - rekao je, a onda ponovo usmerio paţnju na
Adrijana koji je oduševljeno vadio autiće, kamiončiće i setove ţivotinja -
Plašio se da započne bilo kakav razgovor jer nije mogao da predvidi
njenu reakciju, a ni na koji način nije ţeleo da povredi sina.
- Kako si nas pronašao? - stiglo je pitanje i zateklo ga.
 - Klinika Vebster. Adrijan mi je rekao tvoje ime. Ostalo je bilo lako.
- Kako si znao da sam to ja?
- Gledao sam u kristalnu kuglu - rekao je ironično. - Ne znam za tebe,
ali meni se ne dešava da mi se ţene predstavljaju laţnim imenom.
Ustvari, desilo mi se jednom i taj dogaĎaj nikada neću zaboraviti.
- Postojao je dobar razlog što sam to uradila Karlose. Nemoj me
osuĎivati pre nego što ga čuješ.
- Jedva čekam! - Ponovo je bio ironičan i Tifani je shvatila da će ovo
biti mnogo teţe nego što je malo pre pomislila. Popila je piće i ustala.
- Spremala sam večeru kada si došao. Mislim da je vreme da proverim
mogu li da spasim nešto od onoga što je na šporetu. Moţeš li za to vreme
da paziš na Adrijana?
- Mislim da ćemo se nas dvojica dobro snaći bez tebe. Malopre sam
isključio ringle. Ne moraš ţuriti sa večerom - glas mu je bio hladan i
uspeo je da zabode ţaoku gde je ţeleo.
Tifani je prebledela i krenula ka kuhinji. Usput se zaustavila i šapnula
nešto Adrijanu, a onda ga poljubila i otišla.
Karlos je duboko udahnuo pre nego što je ustao. Shvatio je da su ga
sopstvene reči pogodile isto kao i nju. Moţda stvarno nije bilo razloga da
se ponaša tako neprijateljski. Pa ona je bila savršena. Da je, umesto
sudbine, sam birao suprugu i majku svoje dece, nema šansi da bi
pronašao neku bolju od nje. Umesto što je skupljao gnev u sebi, bolje bi
mu bilo da usmeri paţnju na svog sina. Znao je da mora biti paţljiv i
strpljiv kako bi zadobio njegovo potpuno poverenje.
 Tifani je zatvorila vrata kuhinje i naslonila se na njih. Karlos je
potpuno izbacio iz koloseka. Njegovo pojavljivanje u njihovim ţivotima
značilo je potpuno novi pristup svemu. Više neće moći da ţivi ţivotom
koji je izgradila za nju i Adrijana. Ovakvo interesovanje je značilo da će
morati da mu dozvoli da učestvuje u Adrijanovom ţivotu, kao i da kaţe
svom sinu da mu je Karlos tata. Dečak već neko vreme nije pitao za oca.
Od kako mu je objasnila da njegov tata ţivi daleko i da ne moţe da bude
sa njima, nije više postavljao pitanja. To objašnjenje je moglo da bude
dobar šlagvort za Karlosov dolazak. Naravno, moraće da se konsultuje sa
Karlosom kada to da uradi. Pre svega mora da sazna kakva su njegova
očekivanja i koliko često ţeli da viĎa dete. Znala je da mora biti razumna
po tom pitanju. Nije imala nikakvo pravo da mu uskrati bilo šta, posebno
što je bio dovoljno razuman da pred Adrijanom ne pokaţe svoju
ogorčenost. Ipak, u jedno je mogla da bude sigurna, a to je da nipošto
neće dozvoliti da odvodi Adrijana bilo gde, bez njenog prisustva.
Tada se setila one plavuše i zaštitnički stav se podigao na viši nivo.
Karlos će morati da odvoji svoj intimni ţivot u stranu. Ona neće
dozvoliti da neke ljubavnice, verenice ili šta već, razvlače njenog sina.
Prihvatila se ţustro spremanja večere, a bes se pojačavao sa svakim
pokretom, potiskujući sve više osećaj krivice.
Tek kada je sve iznela na trpezarijski sto, otišla je da pozove Adrijana i
Karlosa. Zatekla ih je na podu. Karlos mu je objašnjavao kako radi neka
graĎevinska mašina. Činio je to tako jednostavno i imao odgovor na
svako Adrijanovo pitanje. Za Tifanine oči su bili savršen prizor, toliko
da joj je bilo ţao što mora da ih prekine.
- Večera je na stolu. Adrijane, moţeš li da odvedeš Karlosa da operete
ruke?
- Naravno mamice. Posle večere ću ga odvesti da mu pokaţem svoju
sobu. Moţe da sedi u fotelji dok mi budeš čitala priču - uhvatio je
Karlosa za ruku i pomogao mu da ustane sa poda. - Znaš Karlose, mama
je juče bila u Bostonu i čitala mi je priču preko skajpa. Bilo je jako
zabavno - brbljao je Adrijan dok je odvodio Karlosa sa sobom.
Tifani se vratila u kuhinju i otvorila bocu vina. Ponela je dve čaše u
trpezariju za slučaj da i Karlos bude ţeleo da pije. Ironija je bila to što je
vino bilo špansko. Proverila je još jednom da li je sve iznela na sto.
Utom su stigli Adrijan i Karlos.
- Nisi morala da se mučiš oko stola - rekao je Karlos. - Već bih se
uklopio u vaš svakodnevni ritam.
- Mi uvek večeramo u trpezariji. Mama kaţe da je to naš mali restoran -
zakikotao se Adrijan. - Mali dečaci, kao što sam ja, moraju da se nauče
lepom ponašanju. Zato me vaspitačice stalno hvale da umem da se
ponašam za stolom.
- Ti si poseban dečak Adrijane. Zato te hvale. I tvoja mama je posebna.
SviĎa mi se kako te vaspitava - Karlos je podigao Adrijana na stolicu, a
potom obišao i pridrţao stolicu da i Tifani sedne.
- I tebe je mama lepo vaspitala - opet se zakikotao dečak.
 Tifani je morala da prizna da je uţivala za vreme večere, bez obzira što
je znala da je nakon toga čeka neprijatni deo. Karlos je bio strpljiv sa
Adrijanom i nije propuštao nijednu priliku da ga pohvali ili mu pomogne
da nešto dohvati. U tom trenutku su izgledali kao prava skladna
porodica.
Adrijan nije mnogo pričao. Bilo je očigledno da mu se u jednom
trenutku prispavalo. To je za Karlosa značilo da dete ima ustaljeni ritam i
opet je morao da oda priznanje Tifani. Bila je besprekorna majka.
Karijera koju ima, a koja je, po njegovom saznanju bila uspešna, uopšte
nije uticala na ţivot koji je vodila kod kuće. Da nije znao da je bila
vlasnica lanca parfimerija, pomislio bi da je domaćica koja sve vreme
posvećuje detetu i kući.
- Da li ste vikendom uvek sami? - upitao je posle duţe pauze.
- Jesmo. Klara čuva Adrijana preko nedelje i to samo dok ja ne doĎem
sa posla.
- Upoznao sam je. Čini se kao fina devojka. Od kada čuva Adrijana?
- Od kako se rodio. Mislim, tu je od početka. Ja nisam radila dok
Adrijan nije napunio godinu dana. Ustvari, nisam odlazila na posao.
Klara mi je pomagala. Tada je tek došla u Njujork. Nije imala ni stan, ni
posao pa je i njoj i nama odgovaralo da bude ovde.
- A sada? Jel´ radi još nešto ili samo čuva Adrijana?
- Adrijan joj je celodnevni posao - Nasmejala se Tifani. - Pored toga,
ima dečka kome posvećuje ostatak vremena.
- Gde sada stanuje? Kod dečka?
 - U mom starom stanu je. Nekoliko blokova dalje. Mislila sam da treba
da ima svoj prostor kako bi planirala slobodno vreme onako kako njoj
odgovara. Klara nam je za ovo vreme postala kao član porodice. Oboje
je mnogo volimo - Tifani je skrenula pogled ka sinu koji je već nekoliko
puta zevnuo. - Izvini, ali moram da odnesem Adrijana u krevet. Malo
smo zakasnili sa večerom.
- Ja sam kriv za to. Mogu li nekako da ti pomognem?
- Mamice, moţe li Karlos sa nama? Nisam mu pokazao sobu, a treba i
priču da čuje.
Tifani je upitno pogledala Karlosa.
- Ni za šta na svetu ne bih propustio da vidim tu sobu i da čujem priču
koju mama čita - rekao je Adrijanu. - Mogu li ja da te ponesem?
- Ako mama dozvoljava.
- Odnesi ga u kupatilo da se umije i opere ruke. Ja ću za to vreme
pripremiti pidţamu.
Desetak minuta kasnije, Tifani je čitala priču o nekoj ţivotinjskoj
druţini. Adrijan se trudio da je prati, ali su mu se oči sklapale, a Karlos
je bio očaran tim prizorom. U tom trenutku je poţeleo da tako provede
svako naredno veče. To je bila slika porodice kakvu bi voleo da ima.
Preslatko dete i divna majka. U tom okruţenju su nestajali posao, moć i
bogatstvo. Sve se svodilo na mir i razmenu najlepših emocija.
- Zaspao je - Tifani je tiho rekla i shvatio je da više ne čita.
Klimnuo je glavom i ustao, dok je ona podešavala alarm i prigušila
svetlo.
 Kada su se našli u dnevnom boravku, za trenutak je meĎu njima
zavladala neprijatna tišina.
- Da li bi ţeleo još jednu čašu vina?
- Moţe - rekao je kratko i seo na kauč.
Tifani se vratila sa bocom i čašama. Činilo se da je potpuno mirna, ali
je Karlos primetio da joj ruka blago podrhtava dok je sipala vino.
Sačekao je da mu pruţi čašu i sedne, a onda je upitao:
- Zašto si me lagala Tifani?
- Bila sam očajna, a ti ne bi razumeo.
- Šta ne bih razumeo? Zaboga, prijavila si se u hotel pod laţnim
imenom! Ja nisam bio samo slučajna ţrtva koju si slagala. Tvoja obmana
je mnogo šira.
- Kada sam imala pet godina, roditelji su me ostavili kod bake i dede i
krenuli na put oko sveta. Nisu ţeleli da me povedu sa sobom. Ne zato što
su mislili da sam mala za putovanje, već zato da bi se odmorili od
obaveze koju su imali. Ja sam bila ta obaveza. Bili su nikakvi roditelji.
Oboje. Venčali su se zato što je moja majka zatrudnela neplanirano i
oboje su bili nesrećni zbog toga. Ponekada su bili krivi jedno drugom, ali
veći deo sam bila kriva ja. Put na koji su krenuli je trebao da bude njihov
novi početak, a ustvari je bio njihov kraj. Poginuli su u nekom odronu u
prašumi. To je bilo u Juţnoj Americi. Tada su brigu o meni preuzeli baka
i deda i moram da kaţem da je moje detinjstvo od tada postalo srećno.
Bila sam voljena i brinuli su o meni na najbolji mogući način. Dobila
sam dobro obrazovanje i odmah nakon fakulteta sam se uključila u
porodični posao. Baka je umrla nekoliko meseci kasnije. Deda se inače
bavio proizvodnjom kozmetičkih preparata. Brzo mi je postalo jasno da
ćemo zauvek tavoriti sa plasmanom svojih proizvoda, ako ne pokrenemo
sopstvene maloprodaje. Deda je moj potez smatrao hrabrim i
neostvarivim. Na kraju je ipak pristao da mi da novac kako bih započela
posao. Za samo godinu dana sam otvorila pet visokoprofitabilnih
parfimerija. U njima je zastupljena ekskluzivna kozmetika renomiranih
proizvoĎača sa posebnim odeljkom u kome su naši proizvodi. Podigla
sam proizvodnju za preko tri stotine procenata. Tada se i deda razboleo
pa je sav posao pao na mene. To mi nije bio nikakav teret, ali je moj
deda smatrao da previše radim. Njegova teorija je bila da treba da se
udam i podelim sa svojim suprugom teret posla, a iznad svega je mislio
da treba da rodim decu. Mislio je da ću se tako osloboditi straha da ću
biti loša majka. Kao što je bila moja. Umro je u uverenju da se plašim
roditeljstva. Zato je njegov testament imao specifične uslove. U njemu je
naveo da moram da postanem majka, najkasnije do svoje dvadesetsedme
godine. U tom slučaju mi je ostavljao sve, pa i parfimerije koje sam sama
stvorila. One su bile deo porodične kompanije i zvanično mi nisu
pripadale. Za slučaj neispunjenja njegovih zahteva, cela kompanija i sav
novac koji je posedovao, otišli bi raznim organizacijama koje su toliko
apsurdne da nisu ni vredne pomena. Znam da ih se deda gnušao i zato ih
i jeste naveo kao naslednike. Hteo je da mi pokaţe da njegov zahtev nije
toliko nerealan, koliko bi bilo nerealno da sav novac i ono u šta sam
uloţila toliko truda i rada dobiju neki bezveznjakovići. Prve dve godine
sam pokušavala da pronaĎem muškarca sa kojim ću moći da zasnujem
porodicu i podelim ţivot. To mi nije išlo dobro pa sam onda odlučila da
samo rodim dete. Bila sam svesna da je to ogromna odgovornost, ali
nisam imala mnogo izbora. Tu sam mogla da biram izmeĎu dve
mogućnosti. Da pronaĎem muškarca koji me fizički privlači i koji
zadovoljava moje kriterijume po pitanju inteligencije i izgleda ili da
odem na kliniku i uradim veštačku oplodnju sa anonimnim donatorom.
Pretpostavljam da moţeš da razumeš zašto mi se prva mogućnost više
dopala.
- Ne mogu. Molim te da mi objasniš - Karlos je rekao, a Tifani nije
mogla da dokuči da li je ozbiljan ili ponovo ironičan. Svejedno je
nastavila.
- Htela sam da budem sigurna da će moja beba dobiti dobre gene. Na
ţalost, beba je u tom trenutku bila sredstvo za ostvarenje nekog cilja, ali
sam bila dovoljno zrela i svesna da dete neće nestati, nakon što taj cilj
ispunim. Ne kaţem da ne bih volela svoje dete kakvo god da je, ali ako
sam imala i to malo mogućnosti da biram, onda sam ţelela više i bolje.
Nevolja je bila u tome što je mesec za mesecom prolazio, a ja nisam
uspevala da pronaĎem muškarca u Njujorku. Tada sam donela odluku da
pokušam da organizujem poslovna putovanja u vreme plodnih dana. Pre
Atlante sam bila jedino u Bostonu. Otuda ideja da ti kaţem da sam iz
Bostona. To je otprilike sve. Nadam se da sam uspela da ti objasnim da
mi nije bila namera da te obmanem.
 - Ispričala si mi samo deo Tifani. Najvaţnije stvari si preskočila. Zašto
si se predstavila laţno?
- Zato što nisam imala vremena za bilo kakvu vezu. Prosto rečeno,
trebao mi je muškarac koji će mi napraviti dete, a koji neće moći da mi
komplikuje ţivot. Sara je moje drugo ime, a Evans je majčino devojačko
prezime. Morala sam da se osiguram da me muškarac sa kojim
provedem noć, odnosno ti, nećeš pronaći za slučaj da me budeš traţio.
- Pa slučajno sam te traţio - Karlos se iznervirao. - Ne samo sledeće
jutro, nego i mesecima nakon toga. Da li si nekada pomislila kako sam se
ja osećao kada sam saznao da devojka sa kojom sam bio ne postoji? Da
sa tom devojkom nisam koristio nikakvu zaštitu jer sam joj poverovao da
uzima pilule i da je zdrava!
- Veruj mi, mnogo puta sam pomislila tako nešto, ali je uvek pobedilo
mišljenje da ne treba sebi da pridajem veliku vaţnost jer je pitanje da li
si i jednom pomislio na mene nakon one noći.
- Zašto si mene izabrala? One večeri je bar bio pun. Mogla si da imaš
bilo kog muškarca.
- Pretpostavljam da si u pravu, ali samo si me ti privukao. Nikada do
tada nisam osetila tako nešto prema muškarcu. Čim smo se upoznali,
znala sam da si ti taj koji će mi napraviti dete. Bila sam spremna da
učinim sve kako bih te nagovorila na seks bez zaštite. MeĎutim, hemija
je uradila svoje. Molim te da shvatiš da se te večeri sve poklopilo. To je
moralo da se desi. Moţda misliš da Adrijan je adrijan dete koje nije
začeto iz ljubavi, već zbog nekih niskih ciljeva, ali ja te uveravam da
grešiš. Te noći sam te volela. Bila sam opuštena i potpuno sam ti se
predala. To je bio moj poklon tebi.
Karlos je za trenutak ostao bez reči. Znao je da je bila potpuno iskrena
i da joj nije bilo lako da kaţe to što je rekla. Dobro je znao kako se
osećala te noći, zato što se on osećao isto. Nikada pre i nikada posle nije
učinio takvu ludost, da sa nepoznatom devojkom ima nesputani, divlji
seks. I sada se sećao koliko je bio očaran njom i njenim telom i svim što
su radili te noći.
- Mogla si da mi kaţeš šta ţeliš od mene - napokon je rekao
optuţujućim tonom.
- Jesam li? Da li bi mi uslišio ţelju? - sevnula je očima. - Ne, Karlose,
ne bi. I to sam znala. Ti nisi muškarac koji pristaje na tako nešto. Da sam
ti rekla, sve bih upropastila i kajala bih se čitav ţivot zbog toga. Iskreno,
mnogo mi je lakše da se kajem sa Adrijanom u naručju.
- U pravu si. Ne bih ti uslišio ţelju tada, ali sada, kada je Adrijan tu,
moraš da prihvatiš posledice svoje odluke.
- Šta su tačno te posledice?
- Ne moţeš me drţati dalje od njega.
- To mi i nije namera. Nisam očekivala da ćeš saznati za Adrijana, ali
sam imala u planu da mu jednog dana kaţem za tebe. Onda kada bude
dovoljno zreo da moţe sam da odluči šta će da uradi povodom toga.
MeĎutim, okolnosti su se promenile i spremna sam da to učinim ranije.
Naravno, imam neke uslove, ali verujem da ćeš po tom pitanju biti
razuman.
 - Uslove? - Karlos se zagrcnuo. Ova ţena je bila ili neverovatno hrabra
ili potpuno luda. U trenutcima kada je sateravao u ćošak ona je
postavljala uslove. - Da čujem?
- Spremna sam da kaţem Adrijanu da si mu ti otac i da ti dozvolim da
ga viĎaš onoliko često, koliko ti to obaveze dozvoljavaju, pod uslovom
da u vaš odnos ne uključuješ svoju verenicu. Adrijan je veoma zreo za
svoje godine, ali sam sigurna da bi ga to zbunjivalo. Kada se oţeniš,
moţda moţemo pričati o drugačijim uslovima jer tvoje vreme više neće
zavisiti samo od tebe. Do tada mora biti ovako kako sam rekla. To je
isključivo u Adrijanovom interesu i verujem da se nećeš protiviti.
- Previdela si jednu stvar Tifani. Mogu da ti uzmem Adrijana, a da se
ne oznojim. Kako se sada izjednačuju ţene i muškarci u poslovnom
svetu, tako se izjednačuju i po pitanju roditeljstva. Ako bih te tuţio za
prevaru i prikrivanje prava očinstva, koje mi po zakonu pripada, nema
tog suda koji mi ne bi dodelio dete. Uskratila si mi više od tri godine
Adrijanovog ţivota. Za roditelja su to najlepše i najsrećnije godine.
Prema tome, moraš da shvatiš da nisi u poziciji da postavljaš bilo kakve
uslove.
- Ne bi to učinio - Tifani je zatresla glavom u neverici. - Ne bi povredio
Adrijana na taj način.
- Kako to moţeš da znaš? Ti me uopšte ne poznaješ. Šta znaš o meni
Tifani?
- Malo toga, priznajem. Ali znam da nisi muškarac koji bi nekoga
namerno povredio. Bar ne nekoga ko ti je blizak.
 - Adrijan mi jeste sin, ali sam ga prvi put video juče - nastavio je Karlos
nemilosrdno. - Ne moţe se reći da smo bliski Tifani.
- Zašto si onda ovde Karlose? Ako ti nije stalo do deteta zašto si došao?
Mogao si da ignorišeš njegovo postojanje, ako ga ne ţeliš - Tifani je
velikom brzinom gubila samopouzdanje, ali se nije predavala.
- Nisam rekao da ga ne ţelim. Baš je suprotno. Ne izvrći moje reči.
Samo hoću da osetiš kako se čovek oseća kada je uskraćen, a ja sam
uskraćen. Razumeš li, ţeno, da si mi oduzela pravo koje mi pripada?
- Nisam mogla da znam da ti je stalo. Da ne bi imao ništa protiv da
rodim tvoje dete. Uostalom, o tome sada moţemo da raspravljamo samo
hipotetički. Oboje moţemo da tvrdimo ono što ţelimo za vreme koje je
prošlo. Sada te ne teram iz Adrijanovog ţivota, samo sam racionalna.
Naše dete zasluţuje mirno i srećno detinjstvo. Da li je to mnogo? -
zauzela je stav lavice.
Karlos je gledao u ţenu prekoputa sebe sa divljenjem i poštovanjem.
Bila je poţrtvovana majka koja se nije plašila borbe za dobro svog
dečaka. Ţeleo je! Oh, Boţe, kako je samo ţeleo!
- Onda ćemo ovako. Ako si već toliko spremna da pruţiš Adrijanu
srećno detinjstvo, uradićemo to na jedini ispravan način. Udaćeš se za
mene Tifani. Adrijan i ti ćete dobiti moje prezime.
- To i dalje neće promeniti ništa. Za slučaj da me nisi razumeo, pričala
sam o tvom odnosu prema detetu. Ne o statusu.
- Ti mene nisi razumela. Ja ne predlaţem brak na papiru. Ţivećemo
zajedno i bićemo prava porodica.
 Tifani je trepnula nekoliko puta. Trebalo joj je vremena da prihvati
njegovu poslednju rečenicu.
- Ali to nije moguće. Ti imaš verenicu, Karlose. Ne mogu da dozvolim
tako nešto, jer mi ne pada na pamet da ţivim do kraja ţivota sa tvojim
prebacivanjem da si, zbog onoga što sam uradila, promenio planove i
upropastio svoj ţivot. To nije rešenje.
- Ja ne mislim da ćeš biti tako loša supruga. Zašto sumnjaš u sebe? -
Karlos se po prvi put osmehnuo. Napokon je imao tamo gde je ţeleo.
Kontrola nad situacijom je bila uspostavljena.
- Ne misliš valjda ozbiljno to što si rekao? - upitala je tiho.
- Svaku reč.
- Onda se naši pojmovi prave porodice ne podudaraju. Već sam bila u
situaciji da vidim kako izgleda brak sklopljen zbog deteta. To nije ono
što ţelim za Adrijana.
- To nije ista situacija. Ni pribliţno. Uverila si me da si veoma briţna
majka i da neizmerno voliš Adrijana. Ja ga takoĎe ţelim i ne vidim
nikakvu sličnost sa onim što si ti proţivela.
- To je samo varijacija na temu. Adrijan neće ostati mali zauvek. Šta će
biti kada shvati da su njegovi roditelji u braku samo zbog njega i kada
sazna da mu je otac ostavio verenicu kako bi njemu pruţio osećaj prave
porodice?
- Izbaci tu priču o verenici. Odakle ti takva ideja? Da li sam ja
pominjao da imam verenicu? - Karlos je ponovo planuo.
 - Pre nekoliko dana, Adrijan je video tvoju fotografiju u nekom
tračerskom časopisu. Pored tebe je bila lepa devojka za koju se nagaĎalo
da ti je verenica.
- I ti si tome poverovala? IznenaĎuješ me Tifani.
- Nisam. Ali kada mi je Adrijan rekao da vas je video zajedno na klinici
Vebster, nije bilo razloga da sumnjam. Očigledno je da se ta ţena nije
slučajno našla na onoj fotografiji. Nemoj pogrešno da me shvatiš, ja
nemam ništa protiv toga, jer je tvoj ţivot tvoja lična stvar. Samo ti
ukazujem da je nemoguće ono što predlaţeš.
- Za razliku od tebe, ja nisam sklon tajnama. Zato ću ti odmah objasniti
svoju vezu sa Prisilom.
- Nemoj. Mene to ne ...
- Naravno da te interesuje - prekinuo je u pola rečenice - Ti si ta koja
brine da će Adrijan dobiti raspusnog oca.
Prisila i ja smo bili zajedno nekoliko meseci. Juče sam je izveo na
ručak sa namerom da to okončam. Izloţila me je nepotrebnom
publicitetu zarad svoje karijere. Radi se o fotografiji koju si videla.
Pretpostavila je da sam besan i unapred je znala kakve su mi namere.
Zato mi je saopštila da misli da je trudna. Podcenila me je. Pre nekog
vremena sam joj rekao da mislim da je vreme da zasnujem brak i
porodicu. Naravno, to se nije odnosilo na moje namere prema njoj i
trebala je da čita izmeĎu redova. Kako su ţene sklone da tumače stvari
onako kako njima odgovara, umislila je da će me upecati pričom o
trudnoći. Priznajem, za trenutak me zatekla. Iako sam bio siguran da nije
mogla sa mnom da zatrudni, opet je postojala i ta mogućnost jer ne
postoji stoprocentna zaštita. Pored toga, bio sam svestan da je postojala
mogućnost da mi podvali tuĎe dete. Odmah sam pozvao Erika Vebstera,
koji mi je dugogodišnji prijatelj, i zamolio ga da uradi Prisili test krvi na
trudnoću. Da se ispostavilo da je trudna, ja bih je oţenio. Naravno,
morala bi da dozvoli test očinstva u tom slučaju i da snosi posledice
ukoliko dete nije moje. Vidiš, za mene su deca najvaţnija. Zbog toga bih
uvek bio spreman da ţrtvujem svoju slobodu. Uslov je, naravno, da deca
budu moja. Sve drugo je prolazno, ali porodica uvek ostaje. Sada mi,
molim te, reci zašto misliš da ne treba da se oţenim tobom kada sam sto
posto siguran da si rodila moje dete? Tvrdiš da bi učinila sve za dobro
svog deteta, a sebično se drţiš svoje slobode i sveta koji si izgradila za
vas dvoje. Na tvoju ţalost, okolnosti su se promenile. Sada sam i ja tu i
očekujem da ispraviš grešku koju si napravila.
Tifani je grozničavo razmišljala. Našla se u zamci i bila je svesna da ju
je sama postavila, a da je Karlos to iskoristio. Odlično je znala da su
detetu potrebna oba roditelja i da će on biti savršen otac, ali kako je
mogla da mu kaţe da ona nije spremna da ţivi u braku bez ljubavi.
Ustvari, u braku u kome će da voli samo jedna strana. Godine
potiskivanih emocija prema njemu, vratile su se kao bumerang. Ona je
volela Karlosa. Zaljubila se u njega one noći u Atlanti, a onda se to
osećanje razvijalo kroz njihovog sina. Šeron je bila potpuno u pravu
kada joj je to rekla. I dalje je osećala leptiriće od njegovog pogleda i
trnula je od njegovog osmeha. On je bio ostvarenje svega što je ţelela od
jednog muškarca, ali je nije voleo.
- Šta će biti ako ne pristanem? - odvaţila se da pita.
- Uzeću ti Adrijana - odgovorio je mirno, tonom koji je bio konačan.
- To ne bih mogla da podnesem. Ja sam ga donela na ovaj svet Karlose.
Sve sam podredila detetu - rekla je suznih očiju.
- Da li to znači da pristaješ? - Upitao je, a stomak mu se vezao u čvor.
Nikada nije osećao takvu neizvesnost zbog nečijeg odgovora.
- Pristajem - prošaputala je ne gledajući ga.
Da je samo podigla glavu, videla bi kako se čitavo Karlosovo telo
opustilo i predivni osmeh, koji mu se razlio licem.
*
* *
Tifani je budna dočekala zoru. Nakon Karlosovog odlaska je odmah
otišla u krevet, ali se čitave noći prevrtala i nije uspela da zaspi. Adrijana
i nju su čekale ogromne promene.
Nakon što je pristala da se uda za njega, Karlos joj je izloţio detaljan
plan kako je zamislio njihov budući ţivot. Po tome je shvatila da je on to
planirao pre nego što je došao kod njih. Iznošenje preciznih planova oko
Adrijanovog vrtića ili njenog posla, doveli su je u sumnju da će ikada
više imati mogućnost da sama donosi odluke o bilo čemu. Karlosov
autoritativni stav nije ostavljao prostor za samostalnost, a njoj je trebala
ta samostalnost. Pored toga, on je imao još jednu prednost. Celu situaciju
je posmatrao hladne glave, a ona to nije mogla. Ona je bila samo ţena
koja je volela svog sina i njegovog oca, a te emocije su je sprečavale da
bude trezvena. I znala je da je uvek moţe pobediti njenim oruţjem, jer
neće moći da mu odoli.
Prvi primer njene slabosti bio je na njegovom odlasku. U hodniku je
drsko poljubio, a ona mu je uzvratila kao da joj ţivot zavisi od tog
poljupca. Ipak, morala je da prizna da se i u njemu tada nešto promenilo.
Osetila je to u vazduhu. Nije joj se podsmevao, već je gladno uzeo njene
usne i prikovao je za zid. Obostrana ţelja je grunula kao vatromet i znala
je da bi vodila ljubav sa njim da se nije naglo odmakao i otišao bez
pozdrava. To je verovatno uradio namerno kako bi joj još jednom
pokazao kako izgleda kada ti je nešto uskraćeno. I uspeo je u tome.
Pored svih strahova od onoga što je čekalo, bila je nezadovoljena.
Ţeljna njega i njegovog tela.
Verovatno nije spavala više od nekoliko sati kada joj je Adrijan
uskočio u krevet i obasuo joj lice poljupcima. Volela je da je njen dečak
tako budi. Njegov miris i mekana koţa nakon sna bili su za nju najlepši
eliksir. Otvorila je oči i privukla ga u zagrljaj, a onda se setila svih
dogaĎaja od prethodne večeri i telo joj se ukočilo. Karlos joj je prepustio
da sama odluči kada i kako će reći Adrijanu za njega, ali je upozorio da
ne čeka previše, jer je imao u planu da se venčaju što pre.
To što joj je prepustio da odluči bilo šta, bila je svojevrsna dareţljivost.
I sama je bila svesna da nije dobro da odlaţe ono što mora reći Adrijanu.
Znala je da će Karlos svakodnevno učestvovati u njihovom ţivotu i nije
ţelela da drţi dete u neizvesnosti. Kada je već prihvatio Karlosa tako
dobro, bilo je mnogo bolje da od početka zna da mu je otac.
 - Jesi li lepo spavao mili? - Upitala ga je neţno.
- Jesam. Sinoć sam skoro zaspao za stolom - zakikotao se. - Priznajem
da nisam čuo ni deo priče koju si čitala.
- Nema veze. Večeras ćemo je čitati ponovo. Hoćemo li da ustanemo?
Mami treba dugo tuširanje i kafa, a i ti si sigurno gladan. Nakon doručka
moramo da porazgovaramo o nečemu vaţnom.
Adrijan je ozbiljno klimuo glavom. Iako mu se u očima čitala
radoznalost, ništa nije pitao. Znao je da će mu mama sve reći kada doĎe
vreme za to.
Tifani je prvo istuširala i obukla Adrijana. Potom ga je odvela u
kuhinju i spremila mu doručak a sebi kafu, pa tek onda otišla u kupatilo.
Tuširala se skoro ledenom vodom kako bi povratila bar malo sveţine.
Prethodno veče i noć su je potpuno iscrpeli, a tek je čekao naporan dan.
Kada je završila, obukla se i otišla da proveri šta radi Adrijan. Zatekla
ga je meĎu igračkama koje mu je Karlos doneo. On je rekao nekoliko
različitih, a u kutiji je bilo igračaka za troje dece.
- Hoćeš li da pogledaš šta mi je Karlos doneo?
- Videla sam sinoć mili. Lepe su - Tifani je sela na kauč. - Moţeš li da
prekineš igru na kratko? Treba mi tvoja puna paţnja.
Adrijan je poslušao. Ustao je i došao pored majke, ostavljajući igračke.
- Nadam se da nisam nešto zabrljao - rekao je i uzdahnuo, a Tifani je
prasnula u smeh.
- Nisi Adrijane. Ovog puta su zabrljali mama i ... tata - odjednom se
uozbiljila.
 Ta poslednja reč i majčin izraz lica su privukli Adrijanovu paţnju i
pogledao je upitno. Isto onako kako je to radio i Karlos.
- Ne znam da li se sećaš šta sam ti rekla kada smo poslednji put
razgovarali o tati - započela je na najlakši način.
- Rekla si da tata ţivi i radi daleko i da ne moţe da bude sa nama.
Nisam baš bio srećan zbog toga, ali imam tebe.
Tifani su se suze zavrtele u očima. Njen dečak je ţeleo oca, a bio je
dovoljno uviĎavan da joj to ne kaţe.
- Da li to znači da bi bio srećan kada bi tvoj tata došao da ţivi sa nama?
- Mislim da bih. Tada bih mogao onoj zloj Suzani da kaţem da ipak
nisam kopile.
Tifani se razrogačila na njegove reči.
- Molim? Ko te tako nazvao Adrijane?
- Ma, pusti mama. To je jedna zla devojčica. Njoj niko ne valja i svima
nam govori ruţne reči. Videla je da po mene dolazite samo ti i Klara i
jednom mi je rekla da sam sigurno kopile, čim tata nikada ne dolazi po
mene. Ja ne znam šta to znači, ali shvatam da je nešto ruţno jer je
vaspitačica posle toga grdila i ljutito razgovarala sa njenom mamom.
- U pravu si. To jeste ruţna reč. Ljudi je koriste u raznim situacijama, a
najčešće tako nazivaju decu koja odrastaju sa samo jednim roditeljem.
Ipak, ta reč nema veze sa onim što si ti zapravo. Ti si dobar i lepo
vaspitan dečak i uopšte nije vaţno što si do sada ţiveo samo sa mnom. I
kada doĎe tata ti ćeš ostati isti. Nećeš postati neki drugi dečak. Je li tako?
 - Trebao sam ranije da ti kaţem za to. Ti umeš lepo da odgovoriš na sva
moja pitanja. To je zato što si najbolja mama. Hoće li i tata biti takav?
Jedva čekam da ga vidim. Kako izgleda?
- Već si ga video Adrijane. I da, mislim da će i tata biti najbolji. Karlos
je tvoj tata - dodala je Tifani zagrcnuvši se.
- Karlos! Znači zato on liči...Zato ja ličim na njega! O, mama! Zašto mi
nisi rekla odmah? On mi se mnogo dopada. Obećao je da će me naučiti
sve o autima - Adrijan se uzvrpoljio zbog novih informacija i Tifani ga je
privukla u zagrljaj da ga umiri.
- Nisam ti rekla mili, zato što nisam bila sigurna da li ćete se svideti
jedan drugom.
Adrijan je klimnuo da razume.
- Pa on se meni sviĎa. Nadam se da i on tako misli o meni.
- Karlos misli da si savršen dečak, baš kao i ja. Rekao mi je da bi
mnogo voleo da budemo prava porodica. Predloţio je da se preselimo u
njegov u stan, koji je mnogo veći od ovoga, a i bliţe je tvom vrtiću.
- Hoće li on dolaziti u vrtić po mene?
- Sigurno hoće kada mu to posao dozvoli.
- Onda prihvatam. Uostalom, treba nam veći stan. Sada će nas biti troje
- Adrijan je pobedonosno zaključio i, naravno, rasplakao Tifani.
*
* *
Karlos se posle duţeg vremena probudio potpuno zadovoljan. Jedini
problem koji je trenutno imao bila je neutoljena glad za svojom budućom
suprugom. Ipak, i to mu je na neki način predstavljalo zadovoljstvo.
Znao je da ga i dalje ţeli. Uputila ga je na to više puta tokom večeri, a na
kraju mu i potvrdila. To je jedino bilo vaţno. Nije ga bilo briga koliko će
čekati jer je bio siguran da će je imati i da će još bezbroj puta ponoviti
onu noć u Atlanti.
Ustao je jer ga je tog dana čekalo mnogo obaveza, a ţeleo je što pre da
ode kod Tifani i Adrijana. Dok je pripremao kafu, zapitao se kada će
Tifani reći Adrijanu. Nije sumnjao da će to izvesti na način koji je
dečaku najprihvatljiviji, ali se po malo plašio kako će ga dete prihvatiti.
Jedno je kada zajedno provode vreme u svojstvu poznanika, a nešto
sasvim drugo kada Adrijan zna da mu je on, pored majke, najvaţnija
figura u ţivotu. Srećom, Adrijan je još uvek bio mali i imalo je dovoljno
vremena da se oblikuje. Mogao je samo da se nada najboljem.
Kada se istuširao i popio kafu, prvo je pozvao majku. Još uvek nije
imao pojma kako će joj objasniti da ima unuka od tri godine. Nadao se
da će biti toliko oduševljena tom činjenicom da joj objašnjenje neće ni
biti vaţno.
Javila se zadihano i odmah je znao da je trčala iz bašte.
- Zdravo, majko. Hoćeš li napokon pristati da ti kupim beţični telefon
ili ćeš svakog puta trčati do telefona? Nisi više mlada. Moţe ti pozliti -
rekao je Karlos sa blagim prekorom.
- Koliko puta ću morati da ponovim da mi se ovaj telefon baš dopada. I,
za tvoju informaciju, ja sam izvrsnog zdravlja. Doduše, bila bih još bolje
kada me ti ne bi nervirao - otresla je starija ţena.
 - A zašto te ja nerviram? - Karlos je unapred znao odgovor, ali je
namerno postavio to pitanje jer je znao o čemu će Karla da priča. To je
bio savršen uvod u ono što je ţeleo da joj kaţe.
- Kako zašto? Lutaš po belom svetu, bez namere da se skrasiš. Dobio si
sede u kosi, a još nemaš ni ţenu, a kamo li decu! Nijedan muškarac u
našoj porodici nije tako dugo ostao neţenja. Počinjem da se plašim da se
nikada nećeš ni oţeniti. Ni jedna te neće hteti Karlose. Ţene traţe mlade,
zdrave muškarce - Karla je nastavila da nabraja svoju ustaljenu
jadikovku.
- Smiri se majko - prekinuo je Karlos. - Zamisli, našla se jedna ţena
koja me hoće ovako starog i bolesnog - nasmejao se. - Ono što će te još
više usrećiti je to da mi je ona već rodila dete. Zamisli samo svoju sreću.
Dobićeš snahu i unuče u paketu.
- Nadam se da nisi pijan dok pokušavam da izračunam koliko je sati
tamo. A moţda bi bilo bolje da jesi jer bi ,u suprotnom značilo da si
potpuno prolupao - rekla je Karla zbunjeno.
- Jutro je majko i ne, nisam pijan, ali nisam ni prolupao. Ono što sam ti
rekao je istina.
Karlos je ukratko ispričao majci kako se nesrećnim spletom okolnosti
dogodilo da se on i Tifani rastanu, ali da su se sada ponovo našli i da će
od sada ţiveti zajedno. Da bi bio ubedljiviji, dodao je i to da se nije
oţenio jer je znao da će se ţena njegovog ţivota vratiti. Kao da je osećao
da ima dete sa njom. Onda se prebacio na priču o Adrijanu.
 Kao i svaka ţena, Karla se rasplakala, duboko ganuta onim što je čula.
Kao ţena koja je verovala u sudbinu, njoj je priča koju je čula, delovala
potpuno normalno.
- Pa, kada ću ih upoznati? - upitala je kada se malo sabrala.
- Planiram da se venčamo što pre. Mislim da bi bilo dobro da se
spakuješ i doĎeš u Njujork. Kada budeš spremna poslaću avion po tebe.
Moţeš li da pozoveš Rakel i Luciju i ti im kaţeš novosti? Verujem da
ćeš im mnogo bolje od mene objasniti kako se sve desilo.
- Budi bez brige. Biće oduševljene. Ne mogu odmah da doĎem. Jagode
su mi zrele. Čućemo se ovih dana da dogvorimo vreme. Nemoj slučajno
da se venčaš dok ja ne doĎem.
- Majko, sutra je radni dan, Tifani i ja moramo na posao. Mislim da
ćemo to uraditi za jedan vikend, ali tek kada doĎeš.
- Pa ona radi! Ko onda čuva malenog?
- Ide u vrtić i ima dadilju. Veoma finu i pouzdanu devojku. I to samo
dok Tifani ne doĎe sa posla.
- Ne sviĎa mi se to.
- Promenićeš mišljenje kada vidiš Adrijana i shvatiš kakva je Tifani
majka.
- Deluješ mi srećno - rekla je Karla.
- Naravno, zato što jesam srećan - uzvratio je Karlos jednostavno.
Kada je obavio najteţi deo, a to je razgovor sa majkom, Karlos je
pozvao Erika. Već je doneo odluku da ga uzme za kuma. Da nije bilo
njega, nikada ne bi pronašao Tifani i Adrijana.
 Erik je bio oduševljen, ali mu se nije dopadalo što je Karlos ipak
ucenio Tifani da se uda za njega. Karlos ga je umirio i rekao da Tifani u
ovom trenutku ne zna da je to najbolje za nju i da će uskoro biti
prezadovoljna tim brakom. To je bila istina. Karlos je znao da nijedno
neće moći dugo da skrivaju ono što osećaju jedno prema drugom. Kada
reka emocija jednom poteče, više je niko neće zaustaviti.
Budući kum nije imao razloga da mu ne veruje. Znao je da je Karlos
čovek od reči.
*
* *
Tog dana, doktor Vebster nije bio u ordinaciji i Tifani je imala muke
da objasni Adrijanu da i doktori moraju ponekad da odmaraju. Jedva je
pristao da mu drugi lekar, koji je deţurao, previje ranu. Nakon toga ga je
odvela na sladoled, a onda su se vratili kući jer se Adrijan plašio da će
Karlos doći, a oni neće biti tu.
- Pozovi ga i reci da smo stigli kući. Moţda je dolazio - navaljivao je.
- Dušo, tata će doći kada bude mogao. Ne ţelim da ga ometam u poslu -
Tifani se već pokajala što je toliko poţurila da kaţe Adrijanu ko mu je
otac. Kako je mogla da mu kaţe da nema Karlosov broj telefona. Ili da
nema pojma kada će ponovo doći.
U prvom delu dana je bila zadovoljna kako se sve odvijalo. Čak je
pozvala i Šeron da joj kaţe da ih je Karlos pronašao i da će uskoro početi
da ţive zajedno. Vest o venčanju je ostavila za neki drugi put, jer je i njoj
to još uvek bilo neverovatno. Karlos joj nije delovao kao neko ko je
olako pričao takve stvari, ali je ipak bila oprezna.
 Šeron je bila presrećna što će Adrijan imati i oca, a Tifani muškarca uz
sebe.
- Ne brini dušice. Sve će doći na svoje mesto. Morala si da znaš da
postoji mogućnost da se nekada ponovo sretnete. Srećna sam zbog tebe.
Posle svega si zasluţila idealan ţivot.
Tifani je znala da će to biti daleko od idealnog, ali je mišljenje zadrţala
za sebe. Na kraju, najvaţnije je bilo da Adrijan bude srećan. MeĎutim,
kako je dan odmicao, Adrijan je postajao sve naporniji, a u nju se uvlačio
strah. Šta ako je detetu dala laţnu nadu? Kako će mu objasniti da tata
ipak neće doći?
Dok se odsutno igrala sa Adrijanom, zvono koje se oglasilo, probudilo
je nadu. Adrijan ovog puta nije pitao moţe li da otvori vrata, već je
otrčao dok ona nije stigla ni da ustane sa poda. Kada je začula njegov
oduševljeni vrisak, znala je ko je na vratima.
- Tata! Došao si! Čekao sam te! - čula je glas svog sina i poţurila u
hodnik.
Stigla je u trenutku kada je Adrijan bio, kao pijavica, zalepljen za
Karlosove grudi. Pogled joj se sreo sa Karlosovim i u njemu je pročitala
zahvalu. Sav teret kao da je odjednom skliznuo sa njenih leĎa. Bio je to
trenutak koji je vredeo svih muka kroz koje je prošla. Ponovo je bila na
ivici suza. Nikada nije toliko plakala, kao poslednjih nekoliko dana. Ako
ovako nastavi, istopiće se.
- UĎite unutra - bilo je jedino što je uspela da kaţe.
 Karlos je krenuo ka njoj, noseći Adrijana u naručju. Dečakova glava je
bila na njegovom ramenu. Mislila je da će samo proći pored nje, ali on se
zaustavio, nagnuo se i poljubio joj usne, a onda samo rekao:
- Hvala.
Ta jedna reč je za Tifani imala teţinu ravnu izjavi ljubavi. Istopila se
pod njegovim vrelim usnama.
Karlos je seo, a Adrijan se udobno smestio u njegovom krilu. Ranije
tog dana, Tifani je mislila da će biti ljubomorna ako njen sin bude
posvećivao više paţnje Karlosu nego njoj, ali sada je shvatila da joj se to,
zapravo, sviĎalo. Tek je postajala svesna koliko je Adrijanu nedostajao
otac.
- Zašto te nije bilo tako dugo? Znaš, uplašio sam se da nećeš doći. Iako
je mama rekla da ti se sviĎam, a mama nikada ne laţe, ja sam se plašio.
- Imao sam puno posla - Karlos je rekao neţno. - Došao sam čim sam
mogao.
- Zar radiš i nedeljom?
- Ne radim. Nisam bio u kancelariji. Znaš, moja majka, a tvoja baka
ţivi u Španiji. Morao sam da je pozovem da doĎe da te vidi. Svideće ti
se, a ona će biti oduševljena tobom.
- Imam i baku? - Adrijan je bio oduševljen. Za tako malo dete to je bilo
ispunjenje sna.
- Aha. Imaš i dve tetke kao i petoro roĎaka. Oni su stariji od tebe, ali ne
sumnjam da će te oboţavati. Vidiš, uz tatu ide velika porodica, ali ne
brini. Ako ne ţeliš da ih upoznaš sve odjednom, uradićemo to postepeno.
Onako kako tebi i mami bude odgovaralo - Karlos je ponovo pogledao
Tifani. Tačno je mogao da proceni o čemu je mislila u tom trenutku.
Vau! Velika porodica! To je bilo nešto što je oduvek ţelela. Ali, da li
će je oni prihvatiti isto kao i njenog sina? On je bio samo neduţno dete, a
ona ţena koja ga je skrivala.
- Moje sestre i majka su oduševljene - rekao je i dalje gledajući u nju.
Jedva čekaju da vas upoznaju. Oboje.
- Mama, moţemo li onda da ih sve pozovemo u goste? - Adrijan je
upitao molećivo.
- Znaš da ne mogu da odbijem taj pogled. Ako se tata slaţe, pozvaćemo
ih.
- Ja mislim da imam odlično rešenje - rekao je Karlos. - Znaš Adrijane,
tvoja mama i ja se nismo venčali kada si se rodio.
- Rekla mi je mama. Ti si ostao u Atlanti, a ona se vratila u Njujork.
- Tako je. Sada bismo trebali da ispravimo tu grešku. Slaţeš li se sa
tim?
- Aha. Tako ćeš postati moj pravi tata - rekao je Adrijan.
- Ja već jesam tvoj pravi tata, ali bih voleo da mi tvoja mama bude
prava supruga. Pošto ćemo promeniti tvoje prezime, bezveze je da se
samo mama preziva drugačije, zar ne?
- Tako je - Adrijan se naivno sloţio, a Tifani je samo posmatrala kako
ga Karlos vešto oblikuje onako kako njemu odgovara.
 - Pretpostavio sam da nećeš imati ništa protiv. Zato sam doneo ovo -
izvadio je kutijicu iz dţepa. - Da bismo se venčali mama prvo treba da
pristane da se uda za mene.
- Hoćeš li sada da je pitaš? - Adrijanu je sve to bilo strašno zabavno.
- Upravo sada - Karlos se stavio Ardijana pored sebe, a onda ustao i
ispred Tifani se staromodno spustio na jedno koleno. - Udaj se za mene
Tifani Saro Porter. Podarila si mi predivnog sina, a sada mi podari sebe,
a ja obećavam da ću vas oboje čuvati kao najveće blago.
Tifani nikada nije pomislila da bi neko mogao da je zaprosi tako. Bez
obzira što je verovala da je sve to predstava za Adrijana, nije mogla a da
se ne oseti kao princeza iz neke bajke. Pored Karlosa je bilo lako
verovati u različite bajke. Ovo je bila jedna od njih.
- Pristajem - rekla je. - Udaću se za tebe Huan Karlose Garsija Tores.
Adrijan je veselo zapljeskao ručicama, a Karlos se podigao i neţno joj
navukao prsten sa velikim smaragdom. Tifani je instiktivno stavila ruku
preko njegove, a Karlos je spustio usne na njene. Bio je to dug, polagani
poljubac koji je sadrţao mnogo obećanja. Kada je odmaknuo usne,
zagrlio je, a onda pogledao Adrijana.
- Sada moţemo da napravimo venčanje i pozovemo celu porodicu.
- To je super! Jedva čekam! Mama, hoćeš li nositi venčanicu? Mislim
da bi trebala. Bićeš najlepša mlada.
- To se podrazumeva - nastavio je Karlos. - Imam još nešto da vam
kaţem. Kum će nam biti Erik Vebster.
- Doktor Vebster!? - Adrijan je ciknuo.
 - Da. On mi je jedan od najboljih prijatelja. Poznajemo se dugo.
- Jupiii! Moţda će hteti da me vodi u svoju kliniku i kada nisam
bolestan. Tamo mi se dopada. Čak ni onaj drugi doktor nije tako loš.
- To kaţeš pošto si me onoliko namučio.
Karlos je upitno podigao obrvu pa mu je Tifani objasnila.
- Išli smo danas na previjanje, a tamo nije bio doktor Vebster, pa je
Adrijan napravio malu scenu.
- Trebalo je da me pozoveš. Mogao sam da idem sa vama.
- Moţda bih to i uradila da sam imala tvoj broj. Neki od nas nisu tako
uspešni progonitelji - rekla je tiho kako je Adrijan ne bi čuo.
Karlos je duboko udahnuo pre nego što je rekao:
- U pravu si. Moja je krivica što nisam ostavio brojeve na koje me
moţeš zvati. A za ovo drugo me nećeš naterati da se osećam krivim, niti
ću se ikada izvinjavati zbog toga. Ti bi uradila isto da si na mom mestu.
Svaka njegova reč je bila ispravna i Tifani nije mogla ništa da mu
odgovori. Morala je hitno da prestane da mu zamera svaku sitnicu.
Svojom upornošću da doĎe do njih je zasluţio šansu da se pokaţe u ulozi
oca i supruga. Baš kako je rekao, da je na njegovom mestu, ona bi
očekivala isto.
- Za koliko moţete da se spremite? Mislio sam da odemo u restoran na
večeru - Karlos je ponovo uzeo Adrijana u naručje i pogledao Tifani. -
Ako ti treba više vremena, ja mogu da obučem Adrijana.
- To bi bilo lepo. Potrudiću se da brzo budem spremna. Snaći ćeš se sa
Adrijanom. On zna gde mu stoje stvari.
 Prvi porodični izlazak, za Tifani je bio potpuno novo iskustvo. Karlos
je bio paţljiv prema Adrijanu i njoj. Odveo ih je u jedan miran restoran,
u kome su većina gostiju bile porodice sa decom. Iako su Adrijan i ona
često odlazili u restorane, nikada do tada nije imala osećaj koji je
obuzimao dok je gledala svog sina i njegovog oca. Taj osećaj joj se
mnogo dopadao i znala je da bi lako mogla da se navikne na njega.
Godine koje je provela sama sa Adrijanom, omogućavale su joj dobar
uvid u prednosti kompletne porodice. Iskreno se nadala da će to potrajati.
Dok je seckao povrće Adrijanu, Karlos je uhvatio Tifanin zaneseni
pogled. Činilo mu se da je veoma dobro prihvatila njegovo pojavljivanje.
Nije očekivao da će ga tako lako pustiti u svoj i Adrijanov svet. Mislio je
da će morati da se bori za svoje mesto i da će se dugo ljutiti na nju zbog
onoga što mu je uradila. MeĎutim, njeno prihvatanje ga je razoruţalo
potpuno. Kako je mogao da je mrzi? Erik je bio u pravu. Njen razlog za
obmanu je bio dovoljno jak.
Kada je razmislio o svemu, došao je do zaključka da bi on verovatno
učinio nešto slično. Nije imala puno izbora, a na kocki je bio čitav ţivot
koji je izgradila. Posle svega je morao da bude srećan što joj se baš on
našao na putu one noći. Za njega je ona i dalje bila najsavršenija
ljubavnica sa kojom je ikada bio. A sada je bila još privlačnija. Telo joj
je ostalo isto, ali joj se nešto u izrazu lica promenilo. Tu promenu je
moglo da izazove samo majčinstvo. One noći je bila drhtava devojka i
još tada je znao da vodi neku unutrašnju borbu. Sada je na njenom licu
čitao odlučnost i neki duboki mir. Očigledno je bila zadovoljna i
ostvarena. A on je ţeleo da bude veliki učesnik u toj duševnoj harmoniji.
Ţeleo je da otvori vrata svog srca i pusti ga unutra.
- Putuješ li i dalje puno? - upitala ga je i prenula iz razmišljanja.
- Poslednjih godinu dana ne. Kompanija ima dovoljno klijenata i sada
smo u mogućnosti da biramo koga ćemo zastupati.
- Videla sam na vašoj veb stranici da su klijenti stvarno veliki. Sa
takvim preporukama je logično što birate.
- Zašto pitaš da li putujem?
- Onako. Moramo o nečemu da razgovaramo. Pored toga, interesuje me
da li ćeš imati dovoljno vremena za Adrijana.
- Naravno da hoću. Već nekoliko godina organizujem posao tako da
ishod ne zavisi od mene. Sada je pravo vreme da se malo više posvetim
nekim drugim stvarima. Baš kao što si ti uradila sa svojim poslom.
Tifani je klimnula glavom. Bila je zadovoljna njegovim odgovorom.
Stvarno je imao u planu da preuzme ulogu oca u pravom smislu reči.
- Gde ţive tvoje sestre? Jesu li starije ili mlaĎe od tebe?
- Obe su starije i obe ţive ovde. Rakel ima stan ovde na Menhetnu, a
Lucija ţivi u kući u Kvinsu.
- Od kada ţivite u Americi?
- Nijedno od nas nije krenulo u školu, kada je moj otac odlučio da
pokuša sa brokerskom kompanijom ovde. Tada smo se preselili. Sestre i
ja smo se lako navikli na novi način ţivota, a majka nikada nije uspela da
se prilagodi. Za nju je ţivot u stanu bio noćna mora. Nakon očeve smrti
se vratila u Španiju. Ţivi u jednom mestu pored Barselone i uţiva u
svojoj bašti i mirnom ţivotu.
- Kako je prihvatila to što ste vi ostali ovde?
- To joj nije bio neki problem. Sve dok zna da nam je dobro, ona ne
brine. Moja majka je ţena kojoj je porodična sreća na prvom mestu.
Sestre imaju dobre muţeve, divnu decu i obe su srećne. Za Karlu je to
dovoljno. Što se mene tiče, unapred je znala da ću se baviti porodičnim
poslom, a taj posao podrazumeva ţivot u blizini jake berze. Danas se
rešila i poslenjeg straha, a to je da se nikada neću oţeniti. Blago je reći
da je oduševljena zbog vas dvoje.
- Dopada mi se što imaš veliku porodicu. Mislim da će to biti dobro za
Adrijana.
- A za tebe? - upitao je jer joj je ponovo video čeţnjivi sjaj u očima.
- Potrudiću se da se uklopim - slegla je ramenima.
- Moje sestre kupuju u tvojim parfimerijama. Obe su pohvalile
kozmetiku koju proizvodiš.
- Pričao si im o meni? - Tifani je bila iznenaĎena. Ni sama nije znala
zašto je očekivala da ona bude pomenuta samo usput.
- Naravno da jesam. Karla im je javila za vas i obe su me odmah
pozvale. Prirodno je da ih je ineresovalo ko će mi biti supruga. Moje
sestre su kao inkvizicija. Dok ne saznaju svaki detalj, ne odustaju -
Karlos se nasmejao. - Nadam se da ti ne smeta što sam im pričao o tebi.
- Ne, samo nisam očekivala da... Pa, mislila sam da posle svega... -
Tifani je zastala jer nije znala kako da kaţe ono što je plašilo.
 - Ne brini. Moja majka je čitavu ovu situaciju pretvorila u jednu
sudbinsku romansu sa srećnim krajem. Priznajem da sam joj ja dao
materijal za to. Kasnije ću ti ispričati šta sam joj tačno rekao. Ako si
mislila da ću te svojoj porodici predstaviti kao sebičnu ţenu sa tajnom,
prevarila si se.
- Hvala ti. Iskreno, brinula sam da im neću biti simpatična zbog toga.
- Nijedan član moje porodice ne zasniva svoje mišljenje na osnovu
priče. Svi se oslanjaju na ono što sami vide i osećaju. UbeĎen sam da ćeš
se svima dopasti, ali to i dalje nema veze sa onim što sam ja rekao o tebi.
Verujem da znaš o čemu pričam. Ti si dopadljiva ţena Tifani i imaš
osobine koje ţenski deo moje porodice veoma ceni. Dobra si i
poţrtvovana majka i, ako budeš takva supriga, mislim da će te oboţavati.
- A hoće li mene oboţavati? - javio se Adrijan kada je završio sa jelom
- Do tada je bio skoncentrisan na tanjir i Tifani je na brzinu premotavala
da li je rekla nešto što moţda nije za njegove uši.
- Tebe već oboţavaju. Bilo je dovoljno da kaţem da ličiš na mene -
Karlos ga je pomazio po kosi. - Ako si završio večeru, mogli bi da
krenemo. Čini mi se da sinoć nisi čuo priču koju je mama čitala.
- I sada mi se mnogo spava. Mislim da će biti dovoljno da me poljubite
i sedite pored mene dok ne zaspim. Priču mogu čuti i sutra.
- Ako naš sin tako ţeli, onda će tako i biti, zar ne Tifani?
*
* *
Naredna nedelja je proletela i Tifani se polako navikavala na novi
način ţivota. Karlos je odlazio u kancelariju samo kada je bilo
neophodno, a sve ostalo vreme je provodio sa Adrijanom i njom. Klara
se šalila da će, nastavi li tako, ona potpuno ostati bez posla.
Klara i Karlos su uspostavili dobar odnos. Kako je Klara bila po
prirodi pričljiva, a Karlosa je zanimao svaki detalj od kada se Adrijan
rodio, bili su idealan par za razgovor. Tifani je na neki način lakulo što
ona ne mora da bude ta koja će pričati o odrastanju njihovog sina dok im
se Karlos nije pridruţio. Još uvek je osećala jaku griţu savesti zbog
svega što je propustio i nije joj bilo prijatno da razgovara o ţivotu bez
njega. Nekako je stalno imala utisak da ga na taj način ponovo
povreĎuje. Karlos je to primetio i zato je i ispitivao Klaru. To je bio
njihov prećutni dogovor.
Za razliku od Tifani, koja se polako adaptirala, Adrijan je uţivao u
svakom trenutku. Bio je potpuno opušten u Karlosovom prisustvu. Svim
srcem je prihvatio oca i ponašao se kao da je od početka učestvovao u
njegovom ţivotu. To, naravno, nije značilo da je zapostavljao majku.
Ona je i dalje bila centralna figura. I dalje nije činio ništa bez njene
saglasnosti i bilo joj je drago što je Karlos to podrţavao i poštovao.
Svakako, mogla je da bude srećna što je sada imala dva muškarca da joj
udovoljavaju.
Emotivni odnos sa Karlosom je bio druga priča. Dok je njena ljubav
svakodnevno bujala, činilo joj se da je Karlos prilično rezervisan po tom
pitanju. Osim laganih poljubaca, od one prve večeri nije više nijednom
pokazao da je ţeli kao ţenu. Nijednom je nije poljubio strasno, onako
kako je ţelela da učini. Zato se i ona drţala po strani. Morala je da krije
ono što je osećala, a to je stvaralo veliku neprijatnost u njenoj glavi. Nije
smela da napravi prvi korak jer se plašila neuspeha. Karlosov odnos
prema Adrijanu i privid porodične idile bio joj je previše dragocen.
Karlos je iduće subote zaključio da je bilo dosta čekanja. Iako mu je
prvobitna namera bila da ne zavodi Tifani i sačeka da se njihov odnos
spontano razvije, zaključio je da je to loša taktika. Kako su dani odmicali
ona, umesto da se opušta, zatvarala se sve više. Sa strane je izgledalo da
je sve u redu, ali ništa nije bilo u redu. DoĎavola, on nije ţeleo da osvoji
samo srce svog sina. Ţeleo je da osvoji i Tifani.
Znao je da će to veče morati da je ima ili će poludeti. Tajming je bio
loš jer je Karla trebala da doputuje sledećeg dana, ali nije ga bilo briga.
U poslu je naučio da često mora da rizikuje kako bi nešto dobio. Bio je
potpuno spreman da rizikuje sa njom.
Proveli su dan napolju, a onda otišli na večeru. Karlos se teško
suzdrţavao da ne pokaţe koliko je ţeleo Tifani. Tokom dana su se više
puta slučajno dodirnuli i to ga je dodatno činilo nervoznim. Činilo se da
se Tifani osećala slično, ali se trudila da tu nervozu sakrije.
Kada su se vratili u stan, Karlos se ponudio da on uspava Adrijana.
Već je to učinio nekoliko puta i Adrijanu se sviĎalo. Tifani je samo na
kratko ušla u sobu da poţeli sinu laku noć i rekla da će biti u radnoj sobi.
Pošto je Adrijan bio premoren, brzo je zaspao. Karlos je iz friţidera
izvadio bocu vina i sipao ga u čaše. Zatim je blago prigušio svetlo i
pustio tihu muziku, a onda je otišao po Tifani. Zatekao je udubljenu u
neke ugovore i polako se prikrao radnom stolu. Primetila ga je tek kada
je stao iza nje.
- Jesam li te uplašio? - Pitao je i spustio joj ruke na ramena, a onda
počeo blago da ih masira. Kosa joj je bila savijena u neobaveznu punĎu i
njena meka, bela koţa ga je mamila.
- Jesi li Adrijan zaspao? - Telo joj se zateglo pod njegovim dodirom, a
dah joj se ubrzao.
- Jeste pre petnaestak minuta. Za koliko završavaš? - upitao je
promuklo.
- Zapravo, završila sam. Samo sam proveravala neke detalje - rekla je
glasom koji nije ličio na njen.
- Odlično - rekao je i spustio usne na njen vrat, a ruke su mu odlutale do
njenih grudi.
- Šta to radiš?
- Šta misliš? - povukao je sa stolice i prilepio uz svoje telo.
- Nemoj Karlose - prostenjala je.
- Probaj da me zaustaviš - uzvratio je i uzeo joj usne tako ţestoko da je
jedva uspela da se odrţi na nogama.
Nije joj padalo na pamet da ga zaustavi. Ako je ţeleo sada i ovde, onda
će je i imati, jer ona je njega ţelela na svaki način na koji je mogla da ga
ima. Obavila mu je ruke oko vrata i prepustila se poljupcu, uzvraćajući
svom silinom svoje ţelje.
Za Karlosa je to bio okidač. Upijao je njene usne, mrveći joj telo
svojim rukama. Znao je da nema šansi da stignu do spavaće sobe. Ţeleo
je toliko jako da ga je sve bolelo. Zato je naglo pustio i u samo nekoliko
poteza rasklonio laptop i papire sa stola. Povukao joj je usku suknju do
struka, a onda je podigao na sto.
Nestrpljivo je otkopčao pantalone i pokidao traku na njenim gaćicama.
Pomerio je do ivice stola i jednim potezom ušao u nju. Da se sve
odigralo sekund kasnije, verovatno bi umro. Ovako ga je dočekala njena
tečna vrelina i dala mu snagu da nastavi. Prvo se naslaĎivao, polako se
pomerajući, a onda je uhvatio mahniti ritam. Ulazio je u nju u snaţnim
naletima, a ona ga je prihvatala, stenjući i teško dišući.
Rukama se drţala za ivicu stola dok ga je nogama podsticala da ne
prekida ţestoki ritam. Mrmljala je neke nerazumljive reči koje su ličile
na molbu, izvijajući telo kako bi ga osetila što bolje. Oboje su bili gladni
onog drugog i u tom trenutku nikakvo obuzdavanje nije dolazilo u obzir.
Tifani se hranila njegovim posedničkim prodorima, a on je uţivao u
njenoj vreloj dobrodošlici.
Kada je osetio kako joj se telo ukrućuje, a mišići se steţu oko njega u
silovitom grču, znao je da neće moći više da izdrţi. Pomerio je kukove
levo- desno i zario se u nju još nekoliko puta pre nego što se i sam
ukočio, a potom u snaţnim potresima ispraznio u nju. Pao je preko
njenog tela, još uvek osećajući njene sitne grčeve. Grudi su joj se
ubrzano podizale i spuštale pod njim. Lice mu je bilo zakopano izmeĎu
njenog vrata i ramena. Mirisala je tako dobro.
Obasuo je sitnim poljupcima i polako se pomerao ka njenom licu. Još
uvek je bio u njoj i nije mu se ţurilo da se odmakne. Nije mu bilo dosta i
znao je da nikada neće ni biti. Ţena pod njim je bila njegova. Pristajala je
uz njega onako kako nijedna druga nije. Nije umeo da objasni zašto je
tako, ali je taj osećaj bio prisutan. Baš kao i osećaj strašne posesivnosti i
zaštitničkog stava.
Prestao je da je ljubi i zagledao joj se u lice. Imala je blago rumenilo na
obrazima i nedokučivi pogled.
Tifani je zastao dah kada se susrela sa Karlosovim očima. Dok su je te
tamne oči prţile, osećala se poţeljno, ali i postiĎeno. Zaboga, bilo je
dovoljno da je poljubi pa da ona potpuno izgubi pamet. Ţelja za njim,
koju je tako dugo potiskivala, šiknula je kao gejzir i pomutila joj razum.
Pre nekoliko trenutaka nije joj bilo vaţno ništa osim njega i njegovog
tela. Čak i sada, dok su leţali na njenom radnom stolu, u tako intimnoj
pozi, nije mogla da se seti zašto je to pogrešno. A moralo je biti
pogrešno. Nije smela da mu pokloni sebe i udavi se u sopstvenim
emocijama.
- Mislim da će biti bolje da me odvedeš u svoju spavaću sobu. Ako to
ne učiniš odmah, verovatno ću te ponovo uzeti na ovom stolu, a nisam
siguran koliko je udoban - prošaputao joj je na uvo.
Dah mu je bio vreo i osetila je kako se njegova muškost ponovo budi.
Sada je trebala da kaţe ne. Morala je da prekine ovu slatku agoniju, ako
je mislila da sebi ne nanese duboke rane na duši. Ali, njom trenutno nije
vladao razum, već telo koje je bilo nezasito i očajnički ţeljno ovog
muškarca.
 - Nisam sigurna da sam u stanju da se pomerim tako da ipak biram sto -
čula je sebe kako govori promuklim glasom.
Karlos je već bio spreman i odmah se pokrenuo zahvaćen novim
poţarom koju je goreo u njihovim telima.
*
* *
Nešto kasnije, premestili su se u spavaću sobu. Prvo su se zajedno
istuširali, a onda su vodili ljubav polako. Oboje su neizmerno uţivali u
tome. Karlos je ispitivao njeno telo, a ona njegovo. Ponovo su se
upoznavali kroz intimne dodire, traţeći erogene zone onog drugog. Bilo
je to iskustvo koje se nikada ne zaboravlja.
Trenutno zadovoljeni, leţali su isprepletanih tela. Taj prisni dodir je
govorio više od reči.
Tifani se igrala sa dlačicama na njegovim grudima i, ohrabrena novom
intimnošću, ipak je progovorila.
- Treba da znaš da sam strašno patila što sam morala da odem ono jutro
u Atlanti. Mislim da mi ni jedna odluka nikada nije tako teško pala. Da
nisam bila pod takvim pritiskom, sigurno bih ostala.
- Razmišljao sam puno o tome. Moţda nikada ne bismo bili zajedno da
nije bilo tog testamenta. Kada si mi u onom baru rekla da me ţeliš, video
sam ti strah u očima. Tek sada sam shvatio da mi ne bi prišla, niti bi mi
sve ono rekla da nisi morala. Potpuno razumem taj nagon da doĎeš do
nečega po bilo koju cenu. Samo je trebalo da budeš malo hrabrija i
ostaneš. Znam da nismo puno pričali one noći i da nisi mogla da znaš, ali
sam ţeleo da te vidim ponovo. Moţda smo mogli da izbegnemo sve što
je došlo posle.
- Sada sam svesna toga, ali tada stvarno nisam znala. Shvatila sam da si
jak muškarac i strah, da neću moći da dobijem ono što sam toliko ţelela,
je nadjačao sve. Jasno mi je da si povreĎen. I ja bih bila. To, na ţalost, ne
mogu da ispravim.
- Mislim da ipak postoji način da se bar malo iskupiš - pomerio se i
nadvio nad njom.
- Kako?
- Tako što ćeš mi roditi još dece. Voleo bih još najmanje dvoje, ali ću se
zadovoljiti i sa jednim, ako ti ne ţeliš više. Bar jednu devojčicu koja liči
na tebe.
- Pa, za početak svakako mogu roditi samo jedno - Tifani se nasmejala -
I ja bih volela da imam još dece Karlose.
- Onda se nadam da smo noćas uradili nešto po tom pitanju. Prošlo
iskustvo nam je pokazalo da nemamo problem sa pravljenjem beba. Ili
da moţda ipak pokušamo još jednom - Poljubio je tako da se odmah
uzbudila.
*
* *
Karla je insistirala da je ne čekaju na aerodromu već da je Karlosov
vozač doveze. Zbog praktičnosti su odlučili da, za početak, odsedne u
Tifaninom stanu. Od ponedeljka je i Karlos trebao da preĎe kod njih, jer
je njegov stan trebao da se renovira. Karlos je ţeleo da napravi Adrijanu
sobu kakvu hoće, a i za njih dvoje je ţeleo novu spavaću sobu. Tako se,
na kraju, ispostavilo da je najbolje da odmah renoviraju sve prostorije.
Karlosova majka je bila sitna, energična ţena. Tifani se dopala na prvi
pogled. Na vratima su je dočekali svo troje. Karla je brzim pogledom
preletela preko sina i buduće snahe, a onda se fokusirala na Adrijana.
- Nino moj! Maleni! DoĎi. PriĎi da te vidim.
Adrijan se skrivao iza Tifanine noge. Ranije se radovao bakinom
dolasku, ali sada je odjednom bio stidljiv.
- UĎi majko, - rekao je Karlos - Adrijan mora da te vidi i malo se
navikne na tebe. Nemoj ga pritiskati.
- Dobro došli gospoĎo Garsija - Tifani je rekla kada je Karla poslušala
Karlosa i pogledala u nju.
- Znači ti si odlučila da od mog sina napraviš čestitog čoveka? - Karla
je privukla u zagrljaj i poljubila u oba obraza - Čini mi se da je ipak on
prošao bolje. Prelepa si, draga moja. Nije ni čudo što te čekao tako dugo.
I, zovi me Karla, molim te.
- Hvala vam, Karla - Tifani joj se iskreno osmehnula. - Hajde da uĎemo
u dnevni boravak. Verujem da vam treba neko osveţavajuće piće.
Karla se okrenula ka sinu.
- Hoćeš li da poneseš moj prtljag?
- Naravno. Samo uĎi majko.
Kada su smestili Karlu u udobnu fotelju, Tifani je povela Adrijana u
kuhinju da joj pomogne, a Karlosa ostavila sa majkom. Sigurno im je
trebalo bar malo privatnosti.
 - Pa, šta kaţeš? - Karlos je pogledao majku čim su ostali sami.
- Kao da sam videla tebe kada si bio mali. To je potpuno neverovatno!
Ti ličiš na svog oca, ali ne toliko kao što Adrijan liči na tebe. A ona!
Prelepa je. Ne znam šta bih više dodala osim da si me usrećio, a nadam
se da ćeš i njih dvoje.
Tifani je zatvorila vrata kuhinje i uspela da otkači Adrijana od svoje
noge.
- Šta ti je mili? - pitala ga je kada ga je podigla na radnu površinu. - Zar
ti se ne sviĎa baka?
- SviĎa mi se.
- Zašto si se onda sakrio? Samo je ţelela da te zagrli.
- Tata je rekao da će ona da me čuva. Neću da Klara ode.
- Oh, mili! - Tifani ga je zagrila. - Naša Klara ne ide nikuda. Tata nije
mislio da te baka čuva svaki dan. Znaš, ona ţivi u Španiji. Samo nam je
došla u goste. Tata je rekao da moţe baka da te čuva ako nas dvoje
poţelimo da izaĎemo nekuda malo kasnije. Znaš, u onaj izlazak gde ne
idu mala deca. Klara ionako nije tu uveče, pa smo mislili da te baka pazi
dok spavaš, ali ako to ne ţeliš, u redu je.
- Nisam to znao, mamice. Mislio sam da Klara više neće dolaziti jer je
sada baka kod nas, a ja volim Klaru. Sad sam zabrljao. Baka se sigurno
naljutila.
- Naravno da se nije naljutila. Ti si tako sladak dečak da je nemoguće
da se neko ljuti na tebe. Ona sigurno razume da si se malo zbunio. Tata i
ja ti nismo objasnili lepo i to je sve. Hajde sada da odnesemo ledeni čaj,
a onda moţeš da se upoznaš sa bakom i da joj pokaţeš svoje igračke.
Kada su ponovo ušli u sobu, Karla je radoznalo gledala Adrijana, ali
mu nije ništa rekla.
- Hoćeš li čaj bako? - upitao je dečak oprezno. - Mama ga je sama
spremila.
- Baš bi mi prijalo osveţenje. Dugo sam putovala, a u tatinom avionu
ne sluţe domaći čaj.
Adrijan je sačekao da Tifani napuni čašu, a onda je odneo i pruţio
Karli. Ona je otpila gutljaj i spustila čašu na sto, dok je Adrijan
nesigurno stajao ispred nje.
- Ovo je najbolji čaj koji sam pila do sada. Tvoja mama ga sprema
odlično. Imaš zlatnu mamu Adrijane.
- Tata kaţe da si i ti dobra mama i super baka. Ja nisam imao baku do
sada i malo sam se zbunio kada si došla. Mama mi je rekla da se nećeš
ljutiti zbog toga - gledao je svojim tamnim okicama, očekujući njenu
reakciju.
- Kako bih mogla da se ljutim na tebe! Ti si za mene zlato Adrijane.
Mogu li da te zagrlim?
Adrijan joj se bacio u naručje i poljubio je. Karla se tada potpuno
slomila i počela da plače.
- Nino! Ne znaš koliko sam te čekala. Dečače moj!
- I ja sam tebe čekao - Adrijan je uţivao u Karlinom izlivu ljubavi.
 Do kraja dana Karla i Adrijan su postali nerazdvojni. Dečak je uţivao
u bakinom opisu Španije i kućice u kojoj je ţivela. Za njega je to bila
bajka iz koje su isplovile sveţe, domaće jagode, koje je Karla donela
specijalno za njega.
Karla je bila oduševljena svojim unukom i to mu je pokazivala u
svakom trenutku. Bila je neumorna u pričanju i igri sa njim, a Adrijanu
je to trebalo. Bili su savršen tim, baš kao što baka i unuk i treba da budu.
Tifani i Karlos su tako imali vremena da se posvete jedno drugom.
Posle čarobne noći, njihov odnos je dobio neku novu dimenziju. Karlos
je koristio svaku priliku da je dodirne i ukrade poljubac. Tifani se, u
početku, malo suzdrţavala, a onda je sebi rekla da se opusti i uţiva.
Karlos nije radio ništa što nije ţelela. Imala je priliku da se oseća
voljenom i to je koristila, zanemarivši činjenicu da je to ipak samo
fizička potreba.
Karla ih je zatekla u jednom trenutku intime. Bili su u kuhinji i nakon
što je stavila, tek, nekoliko sudova u mašinu, Karlos je odvojio od posla i
naslonio na radnu površinu.
- Ceo dan maštam o tome da te bacim na ovu radnu površinu. Šta mi to
radiš Tifani? - spustio je usne i gladno je poljubio.
Bilo je dovoljno samo nekoliko vrelih reči da se Tifani potpuno zapali.
Uzvratila mu je poljubac i trenutno prekinula vezu sa stvarnošću.
Kada se Karla blago nakašljala, Karlos je odvojio usne od njenih, ali je
i dalje nije puštao iz zagrljaja. Tifanini obrazi su se zaţarili.
Ne komentarišući ono što je videla, Karla je smireno rekla:
 - Karlose, Adrijan te čeka u sobi. Rekao je da ţeli da ga ti pripremiš za
spavanje. Onda me pozovi, jer ću mu ispričati još jednu priču.
Karlos je popravio Tifaninu bluzu i spustio usne na njene, a onda
dobacio majci mangupski pogled i izašao iz kuhinje.
Tifani se osećala postiĎeno, ali se ipak brzo sabrala i nastavila sa
poslom, izbegavajući Karlin prodorni pogled.
- Pomoći ću ti - rekla je Karla i prišla joj. - Čitav dan kuvaš. Sigurno si
se umorila.
- Vikendom je uvek tako, ali danas mi nije bilo naporno. Obično sve
ovo radim i uporedo pazim Adrijana. Dovoljno ste mi pomogli što ste ga
zabavljali danas. Samo vi sedite. Uskoro vas čeka još posla oko njega.
- To mi je zadovoljstvo, kara. Bake za to sluţe. Adrijan je stvarno
neverovatan dečak. Karlos ni u jednoj reči nije preterao kada mi je pričao
o njemu, a za to si zasluţna ti. Ne znaš koliko si me usrećila što si rodila
i odgajila ovakvo dete. Čitav dan nismo stigle da razgovaramo nasamo, a
ja ţelim da ti zahvalim.
- Mislim, da pre treba da zahvalite Karlosu. On nas je pronašao. Da nije
bilo tako, vi i dalje ne biste znali da Adrijan i ja postojimo.
- Kara, sudbina je učinila svoje. Ona vas je ponovo spojila. Ljubav uvek
naĎe put. Nije vaţno što smo propustili nekoliko godina Adrijanovog
odrastanja. Vaţno je to što je začet u ljubavi i što ste sada tu. Nikada
ranije nisam videla ovakvog Karlosa. Zaljubljen je do ušiju i
neverovatno sladak.
 - Nisam baš sigurna u to - Tifani je blago uzdahnula. - Ono što ste
videli nije...
- Ono što sam videla - Karla joj je upala u reč - je čista i zdrava reakcija
dvoje mladih ljudi. Samo tako nastavite jer ste na odličnom putu da mi
uskoro podarite još unuka. Moţda sam te uplašila svojom izjavom da je
Karlos zaljubljen u tebe, ali veruj mi, kao majka, ja to mogu da osetim. I
ti si zaljubljena u njega, kara. To mi se mnogo sviĎa jer si prava ţena za
njega i nadam se da će vaša ljubav rasti još više. Sutra mogu da umerem
jer sam napokon doţivela da vidim stvarnu sreću svog sina - Karli su
zasuzile oči.
- Ako ste u pravu, onda imate razlog da još dugo ţivite Karla - Tifani je
iznenada zagrlila.
Ona nikada nije imala ljubav svoje majke, ali je kao majka, mogla da
razume Karlu i iskreno se nadala da je nikada neće razočarati.
- Naravno da imam. Moj sin misli da sam slaba, a ne zna da sam tek
počela da ţivim punim plućima. To sam rekla samo da bi shvatila
količinu moje sreće. Hvala ti još jednom, kara, i dobro došla u našu
porodicu.
- Nemoj samo da počneš da je gnjaviš pričom o porodičnim
vrednostima i obavezama ţene - Karlos se vratio i sa osmehom prekoreo
majku.
- To mi nije bila namera, Karlose. Mislim da Tifani to zna i bez moje
priče. Dragi moj, kao što sam ranije rekla, dobio si premiju - dohvatila je
odbegli pramen Tifanine kose i, majčinski neţno, ga zadenula iza njenog
uva. - Hoću da moje sledeće unuče liči na nju - rekla je to tako, kao da
nemaju drugog izbora, osim da joj ispune ţelju.
- I ja to hoću - rekao je Karlos i uputio Tifani pogled pun poţude.
- Onda se prihvati posla - Karla ga je pogurala ka zbunjenoj Tifani. - Ja
idem. Pretpostavljam da me unuk čeka. Kada ga uspavam, povući ću se
odmah u sobu. Moram da budem odmorna sutra - stavila im je do znanja
da ih više neće ometati i odjedzdila iz kuhinje svojim karakteristično
sitnim koracima.
- Čula si moju majku - Karlos joj je prišao brzinom pantera. - A sad,
gde smo ono stali?
*
* *
Dve nedelje od Karlinog dolaska, Tifani i Karlos su se venčali. Oboje
su se sloţili da ceremonija treba da bude skromna i u krugu porodice i
najbliţih prijatelja. Nakon venčanja u crkvi, na kome je Karla insistirala,
odveli su goste u restoran jednog hotela, koji je Karlos zakupio za tu
priliku. Njegove sestre, Rakel i Lucija, pobrinule su se za svadbeni meni
i tortu. Insistirale su da one sve obave kako bi Tifani imala što više
vremena za Adrijana i Karlosa. I zaista, pokazale su se odlično.
Tifani je, posle mnogo godina, napokon imala pravu porodicu. Svi do
jednog su Adrijana i nju prihvatili bezrezervno. Od prvog susreta je u
Karlosovim sestrama pronašla iskrene prijateljice. Iako su se razlikovale
po temperamentu, obe su bile tople i iskrene ţene.
 Ipak, ono što je za Tifani bilo najvaţnije, je da su Karlos i ona
uspostavili veoma harmoničan odnos. Preko dana su bili paţljivi jedno
prema drugom i za sve se dogavarali, a noći su im bile duge i strasne.
Sada, dok su prisno plesali, Tifani je razmišljala da verovatno ne moţe
da očekuje nešto više. Sve više od toga bila bi bajka. Karlos joj nijednom
nije pričao o svojim osećanjima, ali je znala da joj je naklonjen. Nije
morao da kaţe da je voli. Reči su dobrodošle, ali nisu bile neophodne.
Vaţnije je bilo to što je bio paţljiv i zaštitnički raspoloţen prema njoj i
Adrijanu. Odlučila je da će ona voleti za oboje i da će mu uskoro priznati
svoja osećanja.
- Nešto si mi tiha gospoĎo Garsija Tores - Karlos joj je pomerio bradu i
pogledao je u oči. Još uvek nije u potpunosti verovao da je napokon
njegova.
- Upravo sam razmišljala o tome koliko sam srećna. Uvek sam maštala
o velikoj porodici, ali nisam ni sanjala da ću je stvarno imati. Tvoja
majka, sestre i njihove porodice su divni.
- A ja? Jesi li samo srećna zbog njih ili u tome ima bar malo mog
udela?
- Pa, da nisam upoznala tebe, ne bih upoznala ni njih. Naravno da je
tvoj udeo najveći Karlose. Pored toga, omogućio si mi da u potpunosti
ispunim testament svog dede. On je ţeleo da se udam. Volela bih da
moţe da me vidi - rekla je setno.
 - Naravno da te vidi draga. I sigurno je srećan zbog tebe. Ne pronalazi
se muţ kao ja tako lako - Karlos se malo našalio jer nije ţeleo da njegova
lepa nevesta bude tuţna.
- Ti si pronašao mene. Da nisi video Adrijana...
- Pssst... - prekinuo je Karlos. - Ti si bila ta koja je napravila prvi
korak, a to znači da si ti mene pronašla. Ostalo je uradila sudbina, kako
to mama Karla voli da kaţe. Nemojmo danas o tome. Ovo je naš novi
početak, a ono što je bilo pre, ostavljamo u prošlosti.
- Hvala ti što si tako divan prema meni - Tifani ipak nije uspela da
zadrţi suzu koja joj je skliznula niz obraz.
Karlos je privukao jače u zagrljaj, a u njemu se probudio još jači
zaštitnički nagon. Njegova supruga je delovala neustrašivo, ali je
suštinski bila veoma osetljiva i nesigurna. To ga je teralo da bude njen
vitez koji će je štititi.
- Mogu li da preuzmem? To što je pristala da se uda za tebe, ne daje ti
ekskluzivno pravo na svaki ples danas - Erik Vebster ih je prekinuo.
- Ne daje mi pravo, ali znaš da sam posesivan doktore - Nasmejao se
Karlos i pustio da Erik zapleše sa Tifani. - Pretpostavljam da imaš neku
dijagnozu za mene?
- Naravno da imam, ali neću danas o tome. DoĎi u moju ordinaciju da ti
u četri oka saopštim od čega boluješ. A sada nas ostavi. Neću ti ukrasti
suprugu - Erik se nacerio, a Karlos se glasno nasmejao.
- Jesam li ti već rekao koliko si lepa danas Tifani? - Erik je upitao kada
se Karlos udaljio.
 - Bar pet puta - nasmejala se. - I ti dobro izgledaš, ali verujem da ti je to
moja draga deveruša Šeron ponovila više puta.
- Misliš li da me samo zeza ili je ozbiljna? - Erik se na pomen njene
prijateljice naglo uozbiljio. Za Tifani je to bio znak da je pravilno
protumačila ono što je primetila izmeĎu njih dvoje.
- Šeron po prirodi nije laskavica. Naprotiv, surovo je iskrena. Budi bez
brige Erik. Sve što ti je rekla sigurno je ozbiljno mislila. A ja mislim da
si joj se jako svideo.
- Jesam li dobro shvatio da nemaš ništa protiv da probam da je
smuvam?
Tifani se nasmejala.
- Zašto bih imala nešto protiv toga? Ti si mi kum, a ona najbolja
prijateljica. Oboje ste odrasli i sami odlučujete. Bilo bi mi drago da
budete zajedno.
- Zašto si se onda nasmejala?
- Prvo, dugo nisam čula taj izraz smuvati, a drugo, nisam sigurna ko će
koga smuvati. Šeron mi je prijateljica, ali je i opasnica. Bar što se
muškaraca tiče. Volela bih da to znaš jer si mi veoma drag.
- Kao što si rekla, odrasli smo. Preţiveću šta god da se desi. A sada mi
reci, zašto si plakala kada sam vam prišao?
- Bez nekog posebnog razloga. Nakupile su mi se emocije i Karlos je
tako divan... - Tifani su ponovo krenule suze. - Izvini. To je od svih
uzbuĎenja koja sam preţivela poslednih mesec dana. Poslednjih nekoliko
dana sam takva. Svaka sitnica mi izvuče suze. Inače nisam plačljivica
tako da, ne obraćaj paţnju.
- Znam da nisi plačljivica. Zato i pitam otkud suze, ali mislim da si mi
upravo dala odgovor.
- Kakav odgovor?
- Mislim da si trudna Tifani.
- Ne verujem. Znala bih to.
- Bi da si razmišljala o tome. Poslednjih dana si bila okupirana drugim
stvarima i verovatno nisi stigla da pomisliš na to, ali bezrazloţni plač je
jedan od sigurnijih znakova.
Tifani je na brzinu premotavala simptome svoje prve trudnoće i kako
se kojeg prisećala tako je shvatala da joj se to ponovo dešava. Stvarno je
bilo sasvim moguće da je trudna. Opet su u rekordno kratkom vremenu
napravili bebu. Osmehnula se Eriku.
- Mislim da si ipak u pravu. Sad sam se prisetila kako je bilo prvi put.
Mnogo toga se poklapa, a i ciklus mi kasni već nekoliko dana. Mislila
sam da je to od uzbuĎenja zbog venčanja.
- A ja mislim da je vreme da uradimo test i verujem da već mogu da
vam čestitam.
- Molim te da ništa ne pominješ Karlosu. Ţelim da budem sigurna i da
mu ja kaţem. Znaš da prvi put nisam imala to zadovoljstvo.
- Naravno, draga. Ako hoćeš, doĎi u ponedeljak kod mene na kliniku.
Brzo ćemo znati rezultat. Hajdemo sada do tvog posesivnog supruga.
Već vidim kako me strelja pogledom. Mislim da ne bih preţiveo ako
otplešem još jedan ples sa tobom. A i čeka me lepa Šeron.
*
* *
Prvu bračnu noć su proveli u ekskluzivnom apartmanu koji im je Karla
poklonila. Nijedno od njih nije razmišljalo da treba da idu bilo gde jer je
tu bio Adrijan, a i već su toliko noći proveli zajedno da je bilo apsurdno
da imaju prvu bračnu noć.
MeĎutim, Karla je insistirala i objasnila im da su oni, bez obzira na
sve, tek venčani i da treba tu noć da provedu sami, van kuće, kako bi
imali lepu uspomenu na svoje venčanje. Pored toga, u Adrijanu je imala
saveznika. On je tvrdio da je baka sigurno u pravu i rekao im da će se
naljutiti ako poĎu kući sa njima. On je imao baku i Klaru, a mama i tata
su trebali malo da budu sami. Kako sa Adrijanom i Karlom nije bilo
rasprave, morali su da prihvate poklon.
Kada su stigli, u apartmanu je već bila pripremljena intimna atmosfera.
Mirišljave sveće su bile rasporeĎene svuda, a na kolicima je stajao
rashlaĎeni šampanjac i sveţe jagode.
- Karla se zaista potrudila - rekla je Tifani oduševljeno.
- Takva je moja majka. Nepopravljivi romantičar.
Tifani je u trenutku pomislila da je Karla bila u velikoj zabludi što se
njihovog odnosa tiče. Svakodnevno je tvrdila da se njih dvoje vole i da
će imati veoma srećan brak. Ipak, samo njih dvoje su znali istinu. U
misli joj je ponovo došla ona noć u Atlanti. I tada su bili u hotelskom
apartmanu. Pomislila je kako su se neke stvari podudarale. Sada joj se
ona noć činila mnogo manje bolnom nego ova koja ih je čekala. Tada
jeste ţelela Karlosa istom jačinom kao i sada, ali, osim deteta, nije
očekivala ništa više od njega. A sada je ţelela mnogo toga. Fizičko
zadovoljstvo joj je bilo slaba uteha. Ţelela je da je Karlos voli svim
srcem. Onako kako je ona volela njega. Zajednički ţivot i deca nisu bili
dovoljni.
- O čemu razmišljaš? - Karlos joj je prišao od pozadi i zagrlio je.
Njegova supruga je čitavog dana bila u čudnom raspoloţenju. Nije
delovala nesrećno, a opet je imao utisak da nešto nije u redu. Pokušao je
da se seti da li se dogodilo nešto što je moglo da je rastuţi, ali mu ništa
nije padalo na pamet. U njemu je počeo da se javlja strah da se moţda
pokajala zbog ovog braka. Odmahnuo je glavom u neverici i odlučio da
noćas moraju isterati svoja osećanja na čistac. Nije mogao da ţivi sa
sumnjom da ga ne voli dovoljno.
- Hajde da se okupamo. Mislim da će nam prijati. Oboje smo umorni -
rekao je neţno i raskopčao joj haljinu.
Tifani je dopustila da je razodene. Činio je to polako i senzualno, a u
njoj se raĎala sve jača ţelja. Kako se činilo da on nema nameru da vodi
ljubav sa njom odmah, odlučila je da ona preuzme inicijativu. Kada je
završio, okrenula se i počela da skida njegovo odelo. Za razliku od njega,
ona nije bila strpljiva. Morala je da ga oseti što pre.
- Hej! Ne ţurimo nigde - rekao je Karlos. Njene nestrpljive ruke je
osećao svuda na telu i znao je, nastavi li tako, da neće moći da se obuzda
i ne uzme je odmah.
 - Ţelim te - rekla je ona i ugrizla mu usnu, a onda ga poljubila. -
Trebaju mi tvoji dodiri. Sada! - mrmljala mu je na usnama.
Nije morala da mu kaţe dva puta. I sam je obično bio nestrpljiv. Noćas
je ţeleo da joj pruţi spori, potpuni uţitak, ali je sada postao svestan da to
nije bilo u njegovoj prirodi. Pored Tifani je teško mogao da ostane
suzdrţan.
- Onda ćemo kupanje ostaviti za kasnije - poljubio je gladno njene
drhtave usne, uzimajući sve što mu je nudila. A onda je svet prestao da
postoji...
Nije znao koliko su dugo leţali posle eksplozivnog voĎenja ljubavi,
kada mu je postalo jasno da Tifani plače. Okrenuo se ka njoj i obrisao joj
suze. Bio je potpuno zbunjen njenom reakcijom.
- Nisam te valjda povredio?
Odmahnula je glavom.
- Šta onda nije u redu? Moram da znam Tifani. Još ranije sam primetio
da si danas nekako čudna. Ţelim da naš brak uspe i nemoj ništa da kriješ
od mene. Jedna tajna nam je dovoljna.
- Oh, Karlose! - Tifani je zajecala. - I da hoću, više to ne mogu da
krijem! Moţda me nećeš razumeti, ali to je jače od mene.
- Zaboga, reci mi već jednom - Karlos je osećao kako mu se stomak
vezuje u čvor, a hladna jeza mu prolazi telom.
- Ja te volim. Mislim da sam te zavolela još one noći u Atlanti. Ne
mogu to više da drţim u sebi. Znam da će ti moje reči biti opterećenje,
ali veruj mi, nema razloga za tim - priznala je napokon i odjednom joj je
bilo lakše.
- Naravno da nema razloga Tifani jer su tvoje reči melem za moje srce.
Pogrešio sam što sam te pustio da veruješ da ţelim da mi budeš ţena
samo zbog Adrijana. Istina je sasvim drugačija. Iako sam u početku bio
ljut zbog tvoje tajne, nikada nisam lagao sebe da te ne ţelim. I to nije
samo fizički. Ţelim te u svakom smislu i mislim da si savršena. Mislio
sam da si to znala, ali da nisi osećala isto što i ja. Zato ti nisam rekao da
te volim. Ti si moja i ja sam tvoj. Tako će ostati zauvek. Naši zaveti nisu
bile prazne reči. Mi smo sada prava porodica. Adrijan i deca koju
budemo imali će odrastati u braku punom ljubavi. To ti obećavam.
- Onda je ovo savršen trenutak da ti kaţem. Htela sam da sačekam
ponedeljak, ali nema razloga - odvojila se od njega i ustala iz kreveta.
Izvadila je nešto iz torbice, koja je bila bačena na kauč, i ponovo se
vratila - Erik mi je večeras ukazao na tu mogućnost i dogovorili smo se
da odem kod njega u ponedeljak. Ipak, ja nisam imala mira i poslala sam
jednu devojku iz hotela da mi kupi ovo - otvorila je dlan, a na njemu je
stajao test na trudnoću. - Pozitivan je Karlose i ti si prvi koji je saznao,
ako izuzmem Erika, ali on je lekar. Ponovo smo se sreli u maju,
najzavodljivijem mesecu i evo rezultata. Nadam se da sam se napokon
iskupila za svoju tajnu.
- Volim te Tifani Garsija Tores. Poklonila si mi sve što sam ţeleo u
ţivotu - zagrlio je snaţno, a telo mu se opustilo iz grča.
*
* *
 Skoro devet meseci kasnije se rodila Valentina. Tifanina i Karlosova
ćerka je sama sebi nadenula ime, jer se rodila na Svetog Valentina,
odnosno dan zaljubljenih. Njeno roĎenje je bila još jedna potvrda njihove
ljubavi.
Romantična Karla je to lepo rekla. Adrijana je nazvala osnivačem, a
Valentinu krunom kraljevstva njihove večne ljubavi.