ДРАГАН ДРАШКОВИЋ

КРАЉЕВО
ОД ВАРОШИ ДО ГРАДА

краљево
2016
драган
драшковић

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО

4
5
6
7
8
Краљево од вароши до града тема је у својој сржи неодвојива од појма
старо. У многим градовима у Србији објављене су бројне књиге које су у насло-
ву садржале одредницу Старо... (име града), или Споменар, Албум итд... Тако је
и Краљево добило две своје књиге: 1981 — Старо Краљево*, а 2005 — Поздрав из
Краљева**. И поред тога, потреба за новим истраживањем исте теме у граду је
присутна.
Развојни пут Краљева од вароши до града и даље буди пажњу и интересо-
вање становника овога града, али и шире јавности, без обзира на досадашње
покушаје тумачења и представљања његовог значења. Старо Краљево је својим
данашњим становницима синоним за нешто најлепше, највредније, најсветије,
нешто о чему се прича са љубављу и оданошћу пуном носталгије, поштовањем
али и сетом и жалом. Подсећање на старо Краљево дозива и приче о староседе-
оцима, калдрмашима, оџаковићима, старочаршијанима који знају шта је вода
Ибровача. И због тога је ова тема неисцрпна и инспиративна.
Одредница старо Краљево временски је све ближа садашњем тренутку, јер
свако подизање новог објекта на месту старог, увођење новог обичаја уместо
старог, увођење новог правила уместо старог, нове моде, спорта итд. уводи савре-
менике тих промена у круг поштовалаца старог. Свака генерација има и негује
свој појам старог.
Најсигурнији пут објашњења појма старо Краљево је представљање и упозна-
вање са основним вредностима и терминима из историје града, почев од свих
назива које је Краљево мењало, локација на којима је израстало, преко упозна-
вања са његовим урбаним развојем па до откривања судбина појединаца и по-
родица заслужних за развој места. Прича о старом Краљеву почиње од података
и анегдота везаних за устројавање вароши ударањем белега будућим улицама
марта 1832. до оних који говоре о њеном прерастању у град подизањем првих
фабрика 20-их и 30-их година 20. века.
Текст „Из историје урбаног развоја Краљева” објављен 1997. у каталогу за из-
ложбу „Рудо Поље – Карановац – Краљево 1476–1915”, за ову прилику допуњен, као
и музејска збирка фотографија и разгледница која је разним поводима, пре свега
приликом припрема изложби на тему из прошлости Краљева, путем поклона,
наменским откупом и теренским истраживањем обогаћивана, чине темељ овом,
новом покушају тумачења и представљања старог Краљева. Велики број фотогра-
фија и разгледница са мотивима старог Краљева прикупљањем из породичних
кућа, станова, из подрума, шупа, са тавана, спасен је и годинама љубоморно чу-
ван за прво објављивање.
*Старо Краљево, Народни музеј Краљево, 1981.
** Виктор Маричић, Миланко Јемуовић, Поздрав из Краљева – Краљево на старим разгледницама и
фотографијама, Краљево, 2005.

9
 Најбољи чувари старог Краљева били су краљевачки фотографи и издавачи
разгледница.
О документарном значају фотографије, од њених почетака 1839. године, до­
ста је писано. У Краљеву се прве фотографије појављују већ у другој половини
19. века, када су их Краљевчани, као успомене, доносили са пословних путо-
вања или школовања из већих градова Србије (Београд, Крагујевац, Ниш) или
европских градова (Беч, Пешта, Берлин, Париз, Цирих, Москва итд.). У Краљеву
су радили и путујући фотографи Л. Лецтер и Франц Падовић, а од краја 19. века
присутни су у континуитету фотографски атељеи или фото-радње: Љ. Ивковић
(крај 19. века до око 1905), С. Мојсиловић (1905–1906), Александар Хофман (1906–
1907. и 1925–1927), Аврам Ћирић Ердоглија (1907–1913), Катинка Ћирић Ердоглија
(1913–1944), Димитрије Милоње Ђукић (1918–1925), Срета Јаковљевић Берлинац
(1918. почео рад у Краљеву, а од 1921. до 1941. је радио у Матарушкој Бањи), Вуле
Вукашиновић (1930–1941) итд.
До појаве краљевачких издавача дописних карти – разгледница, прве раз-
гледнице са мотивима Краљева штампали су Гавро Радовић и Ј. Ћ. Крајпалија из
Ниша, Соломон Коен, Моша Коен, Књижара Рајковића и Ћуковића из Београда
и Исаило А. Петровић из Чачка. Већ од 1900. појављују се издавачи разгледница
из Краљева: књижаре Миленка Митровића, Милентија Божовића, штампарија
Чедомира Милошевића и касније књижара Светозара Живковића, затим фо-
тографи Аврам Ћирић Ердоглија, Катинка Ћирић Ердоглија, Срета Јаковљевић
Берлинац, трговци Љубо В. Ђокић, Ж. Милићевић, Милован Никетић и Ј. Златић.
Књига Краљево од вароши до града је нов корак у низу оних који треба да
осветле све оно што се везује за прошлост овога града, за његово старо. Брзи-
на промена и преображаја Краљева захтевају сталну ангажованост како би сви
битни белези на прави начин и на време били сачувани и приближени будућим
поштоваоцима старог Краљева. Сигуран сам да ће многи термини, одреднице,
који се данас везују за проучавање старог: староседелац, оџаковић, калдрмаш, у
неким будућим тумачењима прошлости Краљева бити замењени новим изрази-
ма (на пример староседелац – неостароседелац, оџаковић – корисник система
даљинског грејања, калдрмаш – асфалташ; а уместо о Ибровачи у причама о ста-
ром Краљеву говориће се о чесмуши, или некој флашираној води). На овај начин,
појам старо Краљево, од генерације до генерације, шири се у виду концентрич-
них кругова и исписује и чува континуирани развој и историју града са увек при-
сутним жалом за прохујалим и несталим временима, најкраће речено старим.

10
Kraljevo from a Small Town to a City is a topic which is, already by its title,
associated with the idea of old. In a lot of cities in Serbia, numerous books whose titles
contain the term Old… (name of the city), or Memory Book, Album, etc…have been pub-
lished. Thus, in 1981, Kraljevo got its own book Old Kraljevo, and in 2005 it also got a
collection of photographs and postcards Greetings from Kraljevo. Despite this, the need
for new research on the same topic is still present in the city.
The development of Kraljevo from a small town to a city still arouses the atten-
tion and interest of the inhabitants of this city, but also of a wider public, regardless
of the previous attempts to interpret and present its meaning. To its inhabitants today,
old Kraljevo is a synonym for something that is most beautiful, most valuable, most
sacred, something that is talked about with love and loyalty full of nostalgia, respect,
but also with melancholy and sorrow. Reminiscences of old Kraljevo also evoke the
stories about the autochthonous population, the so-called kaldrmaši (those living in
cobblestone streets) or odžakovići (those living in houses with chimneys), who know
what Ibrovača means (water from the Ibar river). That is why this topic is inexhaustible
and inspiring.
The term old Kraljevo is, from the aspect of time, closer and closer to the pres-
ent moment, because every new building constructed on the site of an old one,
introduction of a new custom instead of an old one, introduction of a new rule
instead of an old one, new fashion, sport, etc. introduces the contemporaries of
those changes to the circle of admirers of old. Every generation has and cherishes
its own idea of old.
The safest manner to explain the term old Kraljevo is presentation and introduc-
tion to the basic values and terms from the history of the city, starting from all the
names Kraljevo has changed, locations on which it was growing up, through the intro-
duction to its urban development up to revealing the fates of individuals and families
meritorious for the development of this place. The story about old Kraljevo starts from
the data and anecdotes connected with the establishing of the small town by tracing
the future streets in March 1832 and goes to those speaking about its transformation
into a city by erecting the first factories in the 20s and 30s of the 20th century.
The text ”From the History of Urban Development of Kraljevo” published in the
1997 catalogue for the exhibition ”Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo 1476–1915”, sup-
plemented for this occasion, as well as the museum collection of photographs and
postcards enriched on various occasions, before all, during preparations of exhibi-
tions on the past of Kraljevo, by means of gifts, purchasing for specific purposes and
field research, make the foundation of this new attempt to interpret and present old
Kraljevo. By collecting photographs and postcards with the motifs of old Kraljevo from
family houses, flats, cellars, sheds and attics, a large number of them have been saved
and for years jealously kept for their first publication.

11
 The best keepers of old Kraljevo were the photographers and postcard publishers
from Kraljevo.
A lot has been written about the documentary importance of photography, from
its beginning in 1839. The first photographs appeared in Kraljevo as early as the sec-
ond half of the 19th century, when the Kraljevo people brought them, as memories,
from their business trips or schooling in larger towns of Serbia (Belgrade, Kraguje-
vac, Niš) or European cities (Vienna, Pest, Berlin, Paris, Zurich, Moscow, etc.). The
travelling photographers L. Lecter and Franc Padović also worked in Kraljevo, and
from the end of the 19th century the following photo ateliers or photo studios worked
without interruptions: Lj. Ivković (the end of the 19th century until around 1905), S.
Mojsilović (1905–1906), Aleksandar Hofman (1906–1907 and 1925–1927), Avram Ćirić
Erdoglija (1907–1913), Katinka Ćitić Erdoglija (with the interruption 1913–1944), Dimi-
trije Milonja Djukić (1918–1925), Sreta Jakovljević Berliner (he started work in Kraljevo
in 1918, and from 1921 to 1941 he worked in Mataruška Banja), Vule Vukašinović
(1930–1941), etc.
Until the appearance of Kraljevo publishers of postal cards – postcards, the first
postcards with the motifs of Kraljevo were printed by Gavro Radović and J. Ć. Kra-
jpalija from Niš, Solomon Koen, Moša Koen, the bookstore Rajković Ćuković from
Belgrade and Isailo A. Petrović from Čačak. Already in 1900, postcard publishers from
Kraljevo appeared: the bookstores of Milenko Mitrović, Milentije Božović, the print-
ing house of Čedomir Milošević, and later the bookstore of Svetozar Živković, then the
photographers Avram Ćirić Erdoglija, Katinka Ćirić, Sreta Jakovljević Berliner, trades-
men Ljubo V. Djokić, Ž. Milićević, Milovan Niketić and J. Zlatić.
The book Kraljevo from a Small Town to a City is a new step in a series of those
that should highlight everything related to the past of this city, to its old. The speed
of changes and transformations of Kraljevo require constant engagement so that all
important marks could be properly saved on time and brought closer to the future ad-
mirers of old Kraljevo. I am sure that a lot of terms, determinants, which are nowadays
connected with the studying of old: autochthonous, odžaković, kaldrmaš will, in some
future interpretations of the past of Kraljevo, be replaced with new expressions (for
example autochthonous – neoautochthonous, odžaković – the user of distant heating
system, kaldrmaš – asfaltaš (those living in streets paved with asphalt); and instead of
the water from the Ibar river, the stories about old Kraljevo will speak about tap water
or some bottled water). In this way, the term old Kraljevo spreads from generation to
generation in the form of concentric circles tracing and keeping the continuous devel-
opment and history of the city with the always present sorrow for the times that have
passed quickly and faded away, most briefly said for old.

12

1
Драган Драшковић, „О постанку на-
зива Карановац”, Наша прошлост 4,
Краљево 1989, 113.
2
Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Ср-
бија, Београд, 1876, 679.
3
Ст. Новаковић: „Ново Брдо и врањско
Поморавље у историји српској XIV и
XV”, Годишњица Н. Чупића 3, Београд,
1879, 278.
4
Радмила Тричковић, „О постанку и
пореклу имена Карановац”, Историјски
часопис, XIV–XVII, 1966–1967, Београд,
1970, 255–260; Хазим Шабановић, „Из
прошлости насеља, Краљево и око-
лина”, Књижевне новине, Београд 1966,
176–178.
5
Владислав Скарић, „Стари турски ру-
копис о рударским пословима и тер-
минологији”, Споменик CKA LXXIX, Бе-
оград, 1936, 18.
6
Турци су практиковали да многим
местима у нашим крајевима дају своје
називе или, много чешће, да старим
називима наших места дају адекватне
преводе. Примера за то има много:
Крушевац – Адлаџа Хисар, Нови Пазар
– Јени Базар, Црна Гора – Карадаг, Бије-
ло Поље – Ак-ова, Сарајево – Сарај-ова-
си итд. Драган Драшковић, „О постанку
назива Карановац”, Наша прошлост 4,
1989, 113–116.
УВОД
Краљево, као насељено место, први пут се помиње у турском попису из 1476. го-
дине, где је убележено под називом Руда Поља. У попису из 1528. године уведено
је под називом Рудо Поље, а у пописима из 1540. и 1572. године у употреби је
двојни назив, Рудо Поље или Карановац. Између 1572. и 1882. године устаљује се
назив Карановац. После проглашења кнежевине Србије за краљевину, краљ Ми-
лан Обреновић је приликом прве посете Карановцу, на молбу Карановчана одо-
брио промену назива Карановац у Краљево, указом од 19. априла/1. маја 1882.
године. После краће промене имена у Ранковићево (1949–1955), назив Краљево
је поново враћен.1
У низу наведених промена имена Краљева највећу пажњу изазива она прва:
од назива Рудо Поље до имена Карановац и његово значење.
Први покушај да разреши питање постанка назива Карановац, учинио је
Милан Ђ. Милићевић помоћу приче о кара новцу (црни новац), према којој је
и сам био сумњичав, наводећи да је она постала нејвероватније после имена
Карановац.2 Ново тумачење овог имена дао је Стојан Новаковић. Уочивши везу
између немачког рударског израза каран (нем. Karren – кола) и назива Карано-
вац, Новаковић је претпоставио да: „Отуда је (од каран, ’кола’) особно име Каран,
па и наша варош Карановац, прва са севера толиким старим рударским местима
на југу, без сумње ће водити своје име од те немачке речи и од старе рударске
индустрије у тим крајевима”.3
Нов покушај тумачења назива Карановац дали су Радмила Тричковић и Ха-
зим Шабановић. У својим радовима дошли су до заједничке тврдње да је поста-
нак назива Карановац везан за мушко име Каран, које потиче од грчке речи
karavos (глава, главар, владар, врховни војсковођа).4
Један од могућих путева у трагању за објашњењем назива Карановац јесте и
турска терминологија. Сама реч КАРАН у турском рударском речнику означава
одваљен комад руде, а ОВАСИ5 – поље, тако да би назив Рудо Поље у преводу на
турски гласио КАРАН – ОВАСИ.6
Краљево је изникло поред Манастира Жича, који је још током градње, на по-
четку XIII века, био опредељен за прво архиепископско седиште и крунидбено
место српских владара, и који је у тешким и преломним моментима био веков-
ни стожер, чувар и светионик српске духовности и државности.
13
 Простор око ушћа реке Ибар у Западну Мораву и Рибнице у Ибар од давни-
на је човеково станиште, што потврђују бројна археолошка налазишта и поједи-
начни налази: у Краљеву, Ратини, Кованлуку, Конареву итд. О стратешком значају
овог простора сведоче остаци града Рајановац, на левој обали реке Рибнице, на
коси Сатрвеник, и писани извори о насељу Јанок, убицираном између насеља
Конарево и Прогорелица.7
Војно-стратешки значај краљевачког простора потврђује и средњовеков-
но утврђење Маглич, о коме има мало сачуваних писаних извора. Потреба за
градњом Маглича појавила се у првој половини 13. века, када је седиште држа-
ве и Архиепископије, после разорне најезде Бугара и Кумана, из Жиче премеш-
тено на југ, у Пећ, и када је пут према Косову, Метохији и Македонији, као и
прилазе Студеници, Ђурђевим ступовима и Расу, требало штитити и надгледати
из јаких утврђења. Значај безбедности путних праваца у том периоду најбоље се
уочава на основу остатака старих тврђава, било римских било средњовековних,
подигнутих дуж пута на растојању једнодневног марша: као што су Маглич, Бр-
веник, Галич и Звечан.
Положај Маглича на изданцима Столова, на врху стрме литице изнад оштре
окуке Ибра, и његова монументалност, оправдавају разлоге непознатих средњо-
вековних ктитора за подизањем овог утврђења.8
Војно-управни значај Маглич је задржао и у време турског ропства. Од 1459.
године у њему је била стална турска посада на челу са диздарем. После потписи-
вања Пожаревачког мира 1718. године и успостављања аустријско-турске грани-
це дуж Западне Мораве, Карановац преузима војно-стратешку улогу Маглича и
7
Радослав Љ. Павловић, Подибар и Гок-
чаница, Српска краљевска академија,
постаје значајније место на географским картама. Српски етнографски зборник, Књига
Турци су на десној обали Мораве, пре ушћа Ибра, подигли хан са 100 пешака LXI, Насеља и порекло становништва,
и 50 коњаника пограничне милиције. Насупрот њима, дуж леве обале Мораве, Књига 30, Београд 1941, 254, 380; Дра-
Аустријанци су до 1739. године успоставили свој систем заштите границе. Кара- гољуб Милановић, Краљево и његово
гравитационо подручје, Београд, 1973,
новачки крај је у том систему заштите припадао Крагујевачкој компанији, на 36.
чијем челу је био Станиша Марковић Млатишума – „Турком страшнога на Краји- 8
Сима Ћирковић, „Средњи век”, у:
ни”, док је његов син Радован Марковић командовао Витановачким чардаком.9 Краљево и околина, Београд 1966, 110–
Војно-управни значај Карановца знатно је увећан током Првог српског 111; Д. Тасић, „Маглич”, у: Краљево и око-
устанка, конкретно после Боја на Карановцу, у коме су учествовале све виђеније лина, 162–166; Марко Поповић, Маглич-
војводе устанка на челу са Карађорђем, и његовог првог ослобођења од турског ки замак, Београд 2012, 7–28.
9
ропства, на Петровдан, 12. јула 1805. године.10 Срета Пецењачки, „Распоред домаће
милиције Аустријске Краљевине Ср-
До слома устанка 1813. године, Карановац постаје значајан шанац устаничке бије у 1725. години”, Зборник радова На-
Србије. Његово формирање и управу њиме започео је војвода Радич Петровић, родног музеја VIII, Чачак, 1977, 49–50.
а 1808. године преузео је војвода Антоније Ристић Пљакић, Карађорђев зет.11 У 10
Мирољуб Спасојевић, Нови век,
Другом српском устанку половином јула 1815. године, Карановац је коначно ос- Краљево и околина, Београд 1966, 231–
лобођен од турске власти. 235.

14
 Улазак под кулу у Манастиру Жича, 1866.
Российский этнографический музей (РЕМ), 8764-5436

15
 Током 19. века војно-стратешки значај Карановца попримао је нове оквире,
захваљујући новостеченој административно-управној улози и изградњи нових
саобраћајница.
Од формирања стајаће војске у Србији, у Карановцу се развија гарнизон, што
је допринело да варош добије првог лекара и војну болницу већ 1837. године12,
понтонски мост на Ибру и на Морави, на Камиџори, 1866, дрвени мост 1876, као
и друге објекте од користи за становништво у другој половини 19. века.13
У периоду 1853–1859. седиште Округа чачанског пренето је из Чачка у Кара-
новац, као и седиште Ужичко-крушевачке епархије 1854. године.14
Поред основне школе, мушке и женске, Карановац је међу првим вароши-
ма у унутрашњости Србије основао општинску читаоницу, певачку дружину, а
од 50-их година 19. века тражио и отварање „средњошколског завода”. Пословне
потребе усмериле су многе карановачке трговце, занатлије и предузетнике пут
Пеште, Беча, Москве, Александрије, а своју децу упућивали су у Беч, Берлин,
Париз, Москву, Праг, Женеву на школовање.15
Убрзани развој вароши Карановац/Краљево и многе планове прекинули
су ратови: српско-турски од 1876. до 1878, Први и Други балкански 1912–1913. и 11
Мирољуб Спасојевић, нав. дело, 235–
Први светски 1914–1918. 237.
Краљево је било привремена престоница државе накратко 1. новембра 1915. 12
Радослав Марковић, Војска и наору-
године, када је српска влада на челу са Николом Пашићем донела одлуку о жање Србије Кнеза Милоша, Сану, Бе-
даљем повлачењу у правцу Рашка – Косовска Митровица, преко албанских пла- оград, 1957, 252.
нина, пут голготе.16 После драматичне предаје града окупатору 6. новембра 1915.
13
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
1815–1915, Краљево 1966, 304–305, 327;
године, Краљево је било под окупацијом до 22. октобра 1918. Поред војно-стра- Записници седница Министарског саве-
тешког значаја Краљево је у ратним дешавањима имало и посебну улогу: да при- та Србије 1862–1896, приредио Никола
хвати и збрине становништво избегло испред ратних недаћа, да упути логистику П. Шкеровић, Београд 1952, 156–157.
и ратни провијант према положајима, да збрине рањене и болесне, да поднесе 14
Бранко Перуничић, Чачак и Горњи
све ратне страхоте. Милановац, 1815–1865, 585, 684; Љубом-
После Првог светског рата Краљево улази у нову фазу развоја коју карак- ир Дурковић-Јакшић, Епископ Јоаникије
Нешковић и обнова 1856. Манастира
терише убрзана индустријализација. Захваљујући ратним репарацијама, најпре Жиче, Краљево, 1987, 46–47.
1928. године добија Фабрику авиона, а 1936. године Железничку радионицу за 15
Драган Драшковић, „Одрастање у
оправку вагона и локомотива (касније Фабрика вагона). До 1941. године Краље- Краљеву – Уз нову науку чувајте стари
во постаје највеће градилиште у Србији и поприма све одлике значајног град- образ”, у: Одрастање у Краљеву у XIX и
ског средишта. Простор према Дивљем пољу, индустријској зони, попуњавао се XX веку, Краљево 2013, 58–62.
16
новим зградама за потребе смештаја радне снаге, те је тако никла Француска Богумил Храбак, „Повлачење српске
војске и владе преко Косова и Мето-
колонија. У овом периоду Краљево је добило пругу нормалног колосека и нову
хије 1915–1916, према записницима
железничку станицу, савремене друмове према Крагујевцу и Рашки, гвоздени српске владе”, Врањански гласник књ.
мост на Ибру, нове школске зграде за средњу и основну школу, споменик срп- VIII, Врање 1972, 349–350.
ским ратницима 1912–1918, католичку цркву, спортске терене за фудбал, тенис 17
Драгољуб Милановић, нав. дело,
итд. Обим наглог развоја најбоље илуструју подаци о броју кућа и становника. 45–54.

16
Насеље са 116 домова које је видео Јоаким Вујић 1826. године, у 20. век ушло је
са 610 кућа и 3238 становника. У попису из 1921. године, Краљево је имало 3570
становника и 823 куће, а 1931. 7022 становника и 1636 кућа.17
Овим брзим развојем некадашња обележја вароши су постала прошлост о
којој се носталгично размишља тек у додиру са пожутелим документом, похаба-
ном фотографијом, разгледницом или предметом из тог времена. Они чувају ус-
помену на време које је карактерисала жеља и стална тежња ка првом или првој:
школи, учитељу, лекару, апотекару, железници, фабрици, новом спорту, моди, но-
вој кући, калдрмисаној улици, мосту, трговини, хидро и електричној централи,
аутомобилу, хору итд... Истовремено, бројни Краљевчани својим радом, знањем
и делима успешно превазилазе локалне оквире и постају шире познати и при-
знати: Миленко Веснић, политичар и државник, Добривоје Божић, проналазач
железничке ваздушне кочнице, Миливоје Црвчанин, композитор, Стојан Стојић,
бициклиста, учесник на Олимпијади у Берлину1936. итд.

17
 INTRODUCTION

Kraljevo, as a settled place, was mentioned for the first time in a Turkish census of
1476, where it was recorded under the name Ruda Polja. In the 1528 census, it was en-
tered under the name Rudo Polje, and in the censuses of 1540 and 1572, the place had
a dual name, Rudo Polje or Karanovac. Between 1572 and 1882, the name Karanovac
was established. After the Principality of Serbia had been proclaimed kingdom, the
name Karanovac was changed into Kraljevo at the request of the Karanovac people
and by the decree of 19 April/1 May 1882 issued by King Milan Obrenović during his
first visit to Karanovac. After a short change of the name into Rankovićevo (1949–
1955), the name Kraljevo was returned.
In the series of mentioned changes of the name of Kraljevo, the greatest attention
is drawn by the first one: from the name Rudo Polje into the name Karanovac and its
meaning.
The first attempt to solve the issue of origin of the name Karanovac was made by
Milan Dj. Milićević using the story of kara novac (black money), of which he himself
was suspicious, stating that the story was developed most probably after the name
Karanovac. A new interpretation of this name was given by Stojan Novaković. No-
ticing the relation between the German mining term karan (Ger. Karren – cart) and
the name Karanovac, Novaković assumed that: ”Hence (from karan, ”cart”) the proper
noun Karan, and also the name of our town Karanovac, the first from the north to so
many old mining places in the south, will undoubtedly originate from that German
word and the old mining industry in those regions”.
Another attempt to interpret the name Karanovac was made by Radmila Tričković
and Hazim Šabanović. In their papers, they came to a common statement that the
origin of the name Karanovac is connected with the male name Karan, which comes
from the Greek word karavos (head, headman, ruler, supreme commander).
A possible way in the search for explanation of the name Karanovac may be of-
fered by Turkish terminology. The word KARAN itself in the Turkish mining dictionary
means a piece of ore that has been broken off, and OVASI – field, so that the name
Rudo Polje, if translated into Turkish, would mean KARAN – OVASI.
Kraljevo developed near the Monastery of Žiča, which was, even during its con-
struction at the beginning of the 13th century, determined to be the seat of the first
archbishop and the place of coronation for Serbian rulers and which, in difficult and

18
crucial moments, has for centuries remained the centre, the keeper and the lighthouse
of Serbian spirituality and sovereignty.
The territory around the confluences of the river Ibar with the West Morava and
the Ribnica with the Ibar has from time immemorial been human habitat, which is
confirmed by numerous archaeological sites and individual finds: in Kraljevo, Ratina,
Kovanluk, Konarevo, etc. The remains of the town of Rajanovac on the left bank of the
Ribnica river on the slope called Satrvenik and the written sources about the settle-
ment Janok, located between the settlements of Konarevo and Progorelica, testify to
the strategic importance of this region.
The military-strategic significance of the Kraljevo region is also confirmed by the
mediaeval fortification Maglič, about which there are few written sources preserved.
The need to build Maglič appeared in the first half of the 13th century, when the seat of
the state and the Archbishopric, after the devastating invasion of Bulgarians and Cu-
mans, was transferred from Žiča southward, to Peć, and when the road toward Kosovo,
Metohija and Macedonia, as well as the approaches to Studenica, Djurdjevi Stupovi
and Ras had to be protected and watched from strong fortifications. The importance
of safety of roads in that period is best understood on the basis of the remains of old
fortresses, either Roman or mediaeval ones, erected along the road at the distance of
a day’s march: such as Maglič, Brvenik, Galič and Zvečan.
The position of Maglič on the top of a steep precipice above a sharp bend of the
Ibar and its monumentality justify the reasons of unknown mediaeval founders to
build this fortification.
Maglič kept its military-administrative significance even at the time of Ottoman
rule. From 1459, it housed a permanent Turkish garrison with a dizdar at its head. Af-
ter the Treaty of Požarevac had been signed in 1718 and after the Austrian-Turkish bor-
der had been established along the West Morava, Karanovac took over the military-
strategic role from Maglič and became a more important place on geographic maps.
On the right bank of the Morava, before its confluence with the Ibar, the Turks
built a han with 100 infantrymen and 50 cavalrymen of border police.
On the opposite side, along the left bank of the Morava, by 1739 the Austrians
had established their own system of border protection. In that system of protection,
the Karanovac area belonged to the Kragujevac company led by Staniša Marković
Mlatišuma, while his son Radovan Marković commanded the Vitanovac watchtower.
The military-administrative significance of Karanovac was considerably enhanced
during the First Serbian Uprising, especially after the Battle of Karanovac, in which all
reputable dukes of the uprising, with Karadjordje at their head, participated, and after
its first liberation from Ottoman rule, on St. Peter’s Day, 12 July 1805.
By the collapse of the uprising in 1813, Karanovac had become an important
trench of the rebellious Serbia. Its establishing and administration over it were initi-

19
 ated by the duke Radič Petrović, which, in 1808, was taken over by the duke Antonije
Ristić Pljakić, Karadjordje’s son-in-law. In the Second Serbian Uprising, in the middle
of July 1815, Karanovac was finally liberated from Ottoman rule.
During the 19th century, the military-strategic significance of Karanovac assumed
new frameworks, thanks to the newly acquired administrative role and construction
of new roads.
A garrison in Kraljevo was developed together with the establishing of the stand-
ing army in Serbia, which contributed to obtaining the first doctor and the military
hospital in the town as early as 1837, pontoon bridges on the Ibar and the Morava, i.e.
Kamidžora in 1866, a wooden bridge in 1876, as well as other facilities useful for the
population in the second half of the 19th century.
In the period 1853–1859, the seat of the Čačak District was transferred from Čačak
to Karanovac, as well as the seat of the Eparchy of Užice-Kruševac in 1854.
In addition to the primary school, for boys and girls, Karanovac was among the
first towns in the interior of Serbia which founded the municipal reading room, a
singing society, and from the 50s of the 19th century it asked for the opening of a
secondary school – ”secondary school institution”. Business needs directed a lot of
tradesmen, craftsmen and entrepreneurs from Karanovac to Pest, Vienna, Moscow,
Alexandria, and they sent their children to schools in Vienna, Berlin, Paris, Moscow,
Prague and Geneva.
The intensified development of the town of Karanovac–Kraljevo and numerous
plans were interrupted by the wars: the Serbian-Turkish War from 1876 to 1878, the
First and Second Balkan Wars 1912–1913 and the First World War 1914–1918.
For a short time, on 1 November 1915, Kraljevo was a temporary capital of the
state, when the Serbian government led by Nikola Pašić made a decision on further
retreat in the direction Raška – Kosovska Mitrovica, over Albanian mountains, toward
Golgotha. After the dramatic surrender of the town to the occupier on 6 November
1915, Kraljevo was under occupation until 22 October 1918. Besides its military-stra-
tegic significance, Kraljevo had a special role in war events: to receive the population
that left their homes because of the adversities of war and provide shelter to them, to
send logistics and supplies to the military positions, to provide care for the wounded
and the sick, to endure all horrors of the war.
After the First World War, Kraljevo entered a new phase of its development char-
acterised by fast industrialisation. Thanks to the war reparations, it firstly obtained
the Airplane Factory in 1928, and then in 1936 the Railway Workshop for the repair
of railway cars and locomotives (later the Waggon Factory). By 1941, Kraljevo had
become the largest building site in Serbia and assumed all characteristics of a signifi-
cant city centre. The area toward Divlje Polje, the industrial zone, was added by new
buildings for the needs of accommodation of labour force, so that the French colony

20
developed there. In that period, Kraljevo obtained the normal gauge railway track and
a new railway station, modern roads toward Kragujevac and Raška, an iron bridge on
the Ibar, new school buildings for the secondary and the primary schools, a monu-
ment to the Serbian warriors 1912–1918, a Catholic church, sports fields for football,
tennis courts, etc. The scope of rapid development is best illustrated by the data about
the number of houses and inhabitants. The settlement with 116 homes seen by Joakim
Vujić in 1826 entered the 20th century with 610 houses and 3238 inhabitants. Accord-
ing to the 1921 census, Kraljevo had 3570 inhabitants and 823 houses, and in 1931 it
had 7022 inhabitants and 1636 houses.
By this fast development, the previous marks of the town became the past which
is thought about with nostalgia only in contact with a yellow document, a damaged
photograph, a postcard or an object from that time. They keep memories of the time
characterised by a wish or constant aspiration toward the first one: the first school,
teacher, doctor, pharmacist, railway, factory, new sport, fashion, new house, cobble-
stone street, bridge, shop, hydro and electric power plant, automobile, choir, etc... At
the same time, numerous people from Kraljevo successfully surpassed local frame-
works by their work, knowledge and deeds and became widely known and recognized:
Milenko Vesnić, the politician and statesman, Dobrivoje Božić, the inventor of the air
brake for trains, Milivoje Crvčanin, the composer, Stojan Stojić, the cyclist, participant
in the Olympic Games in Berlin in 1936, etc.

21
22
23
24

18
Прича је постала саставни део свих
радова који се баве прошлошћу или
урбаним развојем Краљева. Преноше-
ње приче из текста у текст, без поку-
шаја да се документарно провери или
поткрепи већ познатим историјским
чињеницама, све више поприма одли-
ке легенде, у чему предњаче новинар-
ски текстови.
19
Година Сарићевог рођења приближ-
но је одређена на основу податка о
смрти у 82. години старости (СО Краље-
во, Матична служба, Књига умрлих,
септембар 1915 – април 1923, ред. бр.
19 за 1920. годину); први познати пода-
так о Јовану Сарићу, као председнику
општине, налази се у предрачуну буџе-
та Општине карановачке за 1880/81,
НМК, И–638, опис правих улица: Арса
Пајевић, Са петстогодишњице славе Ви-
довданске у Крушевцу и миропомазању у
Крушевцу и миропомазања краља Алек-
сандра у Жичи, Нови Сад, 1889, 67. Го-
дини настанка плана Карановца биће
посвећено следеће поглавље.
УРБАНИ РАЗВОЈ КРАЉЕВА
У препознатљива обележја Краљева, по којима остаје у сећању путника намер-
ника и пролазника, сврставају се кружни трг и улице са правилним укрштањем.
Заслуге за наведенe карактеристике приписују се у највећој мери Јовану Сарићу,
председнику општине с краја XIX века. Као илустрација и потврда његових за-
слуга најчешће се наводи прича која почиње помињањем штапа и канапа у ру-
кама Јована Сарића током обележавања кружног трга, а завршава наредбама за
рушење и спаљивање читавих махала приликом исправљања појединих улица.18
Наведена прича о урбаном развоју Краљева само у првом моменту задо-
вољава знатижељу коју изазивају кружни трг и мрежа улица са ортогоналним
укрштањем. Критичко преиспитивање и документарна провера њене веродо-
стојности одмах изискује причу са новим обрисима, догађајима и личностима,
причу која превазилази оквире легенде и на потпунији начин говори о урбаном
развоју Краљева.
Сва досадашња тумачења урбаног развоја Краљева заснована на искључи-
вом значају Јована Сарића губе основаност већ приликом хронолошког сређи-
вања познатих историјских података. На пример, хронолошки след година – Са-
рићевог рођења 1838, затим првог његовог помињања као „председатеља суда
обштине карановачке” 1880. и првог познатог сведочанства о „врло лепим пра-
вилним улицама” у Краљеву, новосадског књижара Арсе Пајевића из 1889 – ис-
кључује Јована Сарића из највећег дела приче о урбаном развоју града, поготову
из оног почетног о штапу и канапу. То најбоље потврђује упоређивање наведене
хронологије са 1832. годином, годином настанка плана Карановца.19 Стога, пе-
риод 1832–1880, тј. од настанка плана Карановца до првог избора Јована Сарића
за председника општине, захтева читав низ истраживања и трагања за новим
моментима и именима од значаја за планирање, реализацију плана и уопште
урбани развој Краљева.
Нова прича о урбаним почецима Краљева гласи:
Урбани развој Краљева може се пратити од 1832. године. Ако се изузме улога
кнеза Милоша Обреновића, као покретача и налогодавца измештања многих
вароши у Србији на удобније и здравије локације, у најзаслужније зачетнике ур-
баног развоја Краљева, убрајају се Лаза Зубан као први планер, 1832. године, и
25
 Петар Лазаревић Цукић, капетан Подибарског среза у Карановцу 1831–1836. го-
дине, као први реализатор Зубановог плана.
Копија регулационог плана вароши Краљева из 1901. године, која се чува
у краљевачком музеју (инв. бр. И-477), потврда је о оствареним и заокруженим
напорима планске изградње вароши вођеним од 1832. године до краја 19. века.
У напорима за остваривање Зубановог плана учествовао је велики број људи.
Улога и значај Јована Сарића за урбани развој Краљева може се тражити у за-
вршном делу остварења Зубановог плана, у кратком периоду док је био пред-
седник општине.

26

20
Бранко Максимовић, Урбанизам у Ср-
бији оснивање и реконструкција вароши
у 19. веку, друго допуњено издања са
127 слика, Грађевинска књига, Београд,
1962, 179 (напомена 205).
21
М. Каличанин, „Карановац некад и
сад”, Политика, 19. децембар 1937, 11.
О плану Карановца из 1832.
„Према казивању старијих људи, план Пожеге и Карановца изградио је инжењер
Зубан, а идеју за кружне тргове дао је кнез Милош: он је тражио тепсију песка и
ту нацртао кружни трг.”20 Краљевачки дописник Политике Миле Каличанин 1937.
је писао: „Данашњи план Краљева израђен је од стране инжењера Зубана, који је,
бар како се прича, радио и план Ужичке Пожеге.”21
О Лази Зубану и првом урбанистичком плану Карановца мало се зна. Ипак,
захваљујући сачуваним подацима из урбаног развоја Пожеге и подударности
27
 планова Пожеге и Карановца, могу се употпунити нека сазнања о почетку урба-
низације Краљева. Асоцијација је очигледна:
„Марта 1832. године Зубан борави у Пожеги у сврху планирања нове чаршије,
поставља биљеге куда ће се градити куће и дућани. Резултат боравка био је план
Пожеге са кружнм тргом, са правим и широким главним улицама. Приликом ур-
банистичког уобличавања Пожеге наглашен је трг који је настао усецањем улица
на раскршћу главних саобраћајница.
Трг је кружног облика. У општој композицији насеља он економски повезује
чаршију, њему гравитирају дућани, занатлијске радионице, кафане и механе. Ту
је и пијаца где се обављају трговачки послови и врши робно-новчана размена.”22
Феликс Каниц је у Краљеву забележио: „На кружну ‘Велику пијацу’ у чијем
средишту стоји прозаична кућица с општинском вагом, излазе четири главне
улице ове варошице.”23 Овај опис, са обликом трга и распоредом улица, у по-
ређењу са копијом регулационог плана Краљева (НМК, И-477) и старим раз-
гледницама вароши са мотивима пијаце, трговинама, угоститељским радњама
и општинском вагом смештеном на кружном тргу, на најбољи начин идентифи-
кују аутора плана Карановца.
О томе када је Лаза Зубан боравио у Карановцу, у „сврху планирања” нове Лаза Зубан
чаршије, нема писаних података. Ипак, поред наведених описа плана Пожеге,
везу између планова Пожеге и Карановца, па према томе Лазе Зубана и Кара-
новца, успоставља податак да кружни тргови у Пожеги и Краљеву захватају исту
површину од по 10 000 метара квадратних.24
Истраживачи развоја урбанизма у Србији су прихватили тврдње да је плано-
ве Пожеге и Карановца, чије је главно обележје кружни трг, израдио Лаза Зубан
1832. године и да су они, уз први план у Србији, план Пореча (Доњи Мила-
новац), који је 1831. израдио Стефан Стефановић Тенка, са четвртастим тргом,
22
Стеван Игњић, Пожега и околина од
средњег века до првог светског рата, По-
били први кораци урбанизације у Србији а направила су их два аматера.25 За
жега и околина, књига 1, 1978, 203–204.
разлику од Стефана Стефановића Тенке, који је у историју урбанизма Србије 23
Феликс Каниц, Србија земља и стано-
ушао као поручник, Лаза Зубан је то успео као секретар „кнежевско-српског вништво, књига прва, Београд, 1985, 517.
управитељског совјста”. 24
Бранко Максимовић, „Идејни развој
српског урбанизма – период рекон-
струкције градова до 1914”, САНУ, Спо-
Почетак регулације Карановца по плану Лазе Зубана меник CXXI, Одељење друштвених нау-
ка, Нова серија 23, Београд, 1978.
25
Бранко Максимовић, „Градооснивач-
Реализацију Зубановог плана Карановца започео је Петар Лазаревић Цукић:
ки период српског урбанизма”, Полити-
„Онамо је поред осталога преместио на садашње место Карановац и регулисао ка, 24. март 1982, 12.
га онако како га данас гледамо.”26 26
М. Ђ. Милићевић, Поменик знамени-
Петар Лазаревић Цукић је у Карановац упућен по други пут 1831. године у тих људи и српског народа новијега доба,
својству капетана Среза подибарског и привремено Самаилског. Пре тога је у Београд, 1888, 809.

28

Петар Лазаревић Цукић
27
Књажеска канцеларија, књига прва,
Нахија Пожешка 1815–1839, приредио
Данило Вуловић, Београд, 1953, 534–536.
28
Јоаким Вујић, Путешествије по Сер-
бији, прва књига, СКЗ, Београд, 1901,
178–179.
29
Љуб. Стојановић, Стари српски запи-
си и натписи, књига II, Београд, 1983,
218 (запис 3253).
30
Мирољуб Спасојевић, „Нови век,
Краљево и околина”, Књижевне новине,
Београд, 1966, 222.
31
Душан Перовић, Једно сведочанство
о устаничким утврђењима, Зборник
Историјског музеја Србије, 6, Београд,
1969, 37–38.
периоду 1823–1826. обављао у Карановцу дужност варошког кнеза, са које је због
притужби Карановчана смењен.27
За боље разумевање тврдње „преместио на садашње место Карановац”, по-
требно је утврдити све локације на којима се развијало насеље и њихове времен-
ске одреднице. О томе је Јоаким Вујић на путовању кроз Карановац 1826. године
забележио: „По доказатељству стари житеља овај садашњи Карановац не лежи
на свом старом месту, јербо пређе рата серпског вожда Г. Петровича био је стари
Карановац, с ниже реке Ибра; обаче при возмешченију серпског вожда Г. Петро-
вича бјаше стари Карановац сасвим попаљен и порушен, јербо су у њему зли
Турци обитавали. Потом, недалеко од старога, мало више, начини се други нови
Карановац, који по паденију вожда серпскаго Г. Петровича и овај бјаше од Тура-
ка сав у пламен преобашчен. На по следок по пријатију управљенија Јего Књаже-
скаго Сијатељства, Г. Милоша, опет мало више други, нови то јест садашни, бјаше
основан, и овај садашни, на веома лепом и равном месту при реки Ибру лежи,
пак и може до 116 домова имати, измежду који понајвише јесу дућани.”28
До другог доласка Петра Лазаревића у Карановац, 1831. године, постојале су
три локације насеља: прва, најстарија, на најнижој тераси поред Ибра, на про-
стору северно од постојеће пијаце према изворима Златарице; друга, у време
Карађорђа, на простору Пљакиног шанца, и трећа, у време кнеза Милоша, на
простору Старе чаршије.
Потврду локације Карановца на најнижој тераси покрај Ибра илуструје за-
пис: „На 1764 знати се на колико потопи Ибар Карановац месеца декемврија
на 11, и деси се у недељу у очи понеделника.”29 Двадесет година касније, 1784,
аустријски обавештајни официр Паул Митисер је у Карановцу забележио: „11
хришћанских и 89 турских кућа, 2 хана, 3 кафане и 2 пекаре. Џамија је од каме-
на; све друге зграде су од дрвета.”30
Друга локација Карановца, Пљакин шанац, наметнула се као стратешка
потреба Карађорђевих устаника. После паљења и рушења Карановца од стране
устаника 1805. године и устројства шанца, који је подигао војвода Радич Петро-
вић и у њему био први заповедник, почело је око шанца да израста ново на-
сеље. Мајор Грамберг, руски инжењер, забележио је да је у марту 1808. године
око шанца димензија 200 х 200 фати (1 фат = око 1,90 цм) било само 20 домова.31
Трећа локација, Стара чаршија, користи се од 1815. године, од коначног осло-
бођења Карановца од турске власти. Насеље од 116 домова, које је видео Јоаким
Вујић 1826. године, формирано је поред и између делова три важне саобраћај-
нице: Студеничког друма (данас Карађорђева улица), старог пута за Чачак (данас
Улица Танаска Рајића) и пута за Брусницу (Горњи Милановац, данас Улица војво-
де Степе). Црква подигнута 1824. године и Господар Васин конак подигнут 1831.
налазили су се на источној ивици новог насеља, Старе чаршије.
29
 Тврдња да је Петар Лазаревић Цукић „преместио на садашње место Кара- План места поште карановачке,
новац” односи се на нову, четврту локацију, која је обухватала простор између око 1852.
Пљакиног шанца и Старе чаршије, простор по коме је Краљево и данас препоз­
натљиво, по кружном тргу и мрежи улица са ортогоналним укрштањем. Други
део тврдње о Петру Лазаревићу, „регулисао га овако како га данас гледамо”, гово-
ри о постојању плана приликом овог, четвртог, премештања језгра вароши.
Не може се поуздано утврдити у којој мери је Петар Лазаревић устројио Ка-
рановац по Зубановом плану до краја свог службовања у њему, јер је почетком
1836. године унапређен у чин пуковника и премештен у Крушевац за начелника
Крушевачког округа. У једном извештају из 1836. године сазнаје се „да је житеље
чаршије карановачке како с кућама, тако и с дућанима, ово дана, из оних бара и
каловитог места, на брдо преместити наредио”.32 Како је касније и стару Осаони-
цу преместио у данашњи Трстеник, то је онда разлог више за веровање у тврдње
Милана Ђ. Милићевића да је „преместио Карановац на садашње место и регули-
сао га како га данас гледамо”. Ако не у потпуности, због премештаја у Крушевац,
онда га је Петар Лазаревић добрим делом започео. 32
Адам Стошић са сарадницима, Кру-
Прва позната, већа и озбиљнија акција у остваривању плана Лазе Зубана за- шевац на старим разгледницама, Кру-
почета је 16. октобра 1836. године, када су у Карановцу обављени комисијски по- шевац, 1982, 5.

30
 пис, премеравање и продаја дућанских плацева. Због допуне и исправке обавље-
ног посла морао је Илија Поповић, као представник Комисије, поново долазити
из Београда у Карановац, 6. новембра 1836. године.33
У многим варошима Србије прва урбанистичка уобличавања спровођена су
уз незадовољство становништва. Тако је било и у Карановцу. После извршеног
пописа, премеравања и продаје дућанских плацева, већ наредне, 1837. године
дошло је до отпора дела становништва „обштества карановачког стајаћег од мо-
равске стране” које је тражило да им се олакша куповина дућанских плацева
и „пресељавање и преношење дућана и кућа из старога Карановца у нови због
још неисплаћених дугова за откуп турских тапија на земљу на којој су израдили
постојеће дућане и куће”.34 Незадовољство Карановчана је потрајало дуже. То се
види у захтеву од 13. маја 1839. године, у коме траже да им се врате сенате и та-
пије, око 90 комада, од земље купљене од Турака, а које су биле предате још 25.
новембра 1836. по налогу кнеза Милоша, непосредно по обављању пописа, пре-
меравању и продаји дућанских плацева, 6. новембра 1836. године. Ни одговор
по овом захтеву, отпослат из Књажеске канцеларије 22. јуна 1839. године, није у
потпуности умирио незадовољство Карановчана јер им је уместо тражених та-
пија понуђено обећање да ће им се друге тапије издати чим „књаз Милан (Ми-
лошев син) од блистатељне Порте поручио буде берат на достоинство књажеско”
због тога што је у архиви Канцеларије књажеске пронађен акт на коме је руком
бившег директора Јакова Живановића написано „тапије унутра прикључене би-
вше бачене у ватру по заповести књажеској”, Милошевој.35
Директних података, попут наведених, који упућују на премештање дућана
и кућа из старог Карановца у нови, нема много. Ипак, до неких се може доћи и
случајно. На пример, у једном спору око имања, срески капетан Ристо Јовановић
обавештава кнеза Милоша 26. јуна 1838. године, између осталог, да је „кућа при
премештању Карановца и продата за 250”.36

Сокаци, улице, тргови

33
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева, Простор одређен за подизање нове вароши у Карановцу био је празан. О њему
72–79. је М. Каличанин 1937. године оставио следећи опис: „Улица у којој се сада налази
34
Исто, 93–95. хотел ‘Национал’ па поред католичке цркве све до поља где су сада железничка
35
Исто, 93–95. станица и железничке радионице био је један велики воћњак засађен јабукама...
36
Књажеска канцеларија, књига прва, Где је данашња главна пијаца у центру Краљева некад су биле баруштине око
Нахија Пожешка 1815–1839, 507. којих је пасла стока.”37
37
М. Каличанин, „Карановац некад и У већ помињаним списковима пописаних, премерених и продатих дућан-
сад”, Политика, 19. децембар 1937, 11. ских плацева од 16. октобра и 6. новембра 1836. године, уочава се успостављена

31
 мрежа сокака, будућих улица са веома занимљивим географско-описним нази-
вима: Сокак на Ибар, Сокак 3 фата широк идући на воду уз Ибар, Сокак идући
из чаршије покрај шанца на Ибар, Сокак од Ибра на Мораву идући, Сокак на
Мораву идући поред цркве, Сокак 6 фати широк у маалу идући Златарици, Со-
как 7 фати широк идући кроз маалу од западне стране шанца на Мораву, затим
неколико сокака/улица по 6 фати широких у маале и на крају један приватан
сокак/улица, 14 ½ фати дужине и 1 ¼ фати ширине који су платили Илија Нико-
лић, Јован Ћорђевић и Паун Кнежевић.38
Судећи по ширини од 7 фати и правцу пружања од западне стране шанца
према Морави главни сокак/улица је означен као Сокак 7 фати широк идући
кроз маалу од западне стране шанца на Мораву. Одредница „велики сокак на
Мораву од крста идући”39 такође указује на главну улицу, али и на први наго-
вештај „белега” или ознаке за успостављање кружног трга. На одређивање правца
главне улице, поред тока Ибра и паралелности с њим, вероватно је утицала и
потреба изласка главне улице на цркву и спајања са већ постојећом мрежом
сокака/улица у Старој чаршији, коју су условиле три важне саобраћајнице – пут
за Студеницу, Чачак и Рудник.
До појаве обележавања улица именима значајнијих личности из историје
српског народа, сокаци су имали нумеричко обележавање: Улица цара Лазара
била је Први сокак, Цара Душана Други сокак, Кнегиње Љубице Трећи, Југ-Бог-
дана Четврти итд. Примере нумеричког обележавања сокака налазимо и у коре-
спонденцији надлежних органа.
Тако се 1887. године „Суд општине вароши Краљева обратио... Начелству са
изјавом да је тамошњи одбор решио да се и четврти сокак у Краљеву калдрмише
па како у том сокаку постоји плац са кућом, кога је Општина Краљевска уступи-
ла фабрикантима пољопривредних справа као њихову својину, а држава је тај
плац интабулисала, због зајма што је држава дала истим то општина пита дал
ће држава хтети платити калдрму испред горњег плаца”.40 Стари Краљевчани и
данас користе нумеричко обележавање улица. 38
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
Прве називе улица и тргова по именима значајних личности из историје 72–79.
српског народа Краљево је добило већ осамдесетих година 19. века, у време вла- 39
Исто, 86.
давине Милана Обреновића. 40
Исто, 360.
Први називи улица познати су засада у документима краљевачког војног ле- 41
АС, МУД-П, Ф XV, 03/1882 АС, МУД-П,
кара Јосифа Маржика, у којима је тражио добијање механског права. Из те доку- III-66/1888, НМК инв. бр. И-838
ментације, од 17. маја 1887. године, позната су имена три улице: Краља Милана, 42
Народни музеј Краљево, Историјска
Духовне и Добричке. Из тапије – баштинке Тодора Милетића, од 21. маја 1887, збирка, инв. бр. 477. Регулациони план
вароши Краљева снимљена на основу
године сазнаје се име још једне улице: Наталијине.41 тријангулације IV реда, копирао 28. ап-
Називи улица и тргова сачувани у копији регулационог плана вароши Краље- рила 1901. Димитрије И. Радовановић
ва из 1901,42 која на свој начин потврђује финализацију дуготрајног процеса ур- грађевинар, у размери 1 : 1000.

32
 Нацрт са одстојањем између куће
др Јосифа Маржика и Ратарске школе,
Архив Србије (АС), Министарство
унутрашњих дела – Полиција (МУД-П),
III/66-1888
баног уобличавања од 1832. до 1901. године, као и дух политичких прилика у Ср-
бији крајем 19. века. Поред тога потребно је у Плану истаћи јасно уочавање две
потпуно посебне целине које се додирују испред старе школске зграде (данас
Трг Св. Саве). Целине су: Стара чаршија и део са ортогоналном мрежом улица и
кружним тргом. У време настанка копије регулационог плана вароши Краљева
председник Суда општинског био је Стефан М. Луковић.
33
 Називи улица и тргова43:

1901. године 1997. године

Трг Краља Александра Трг српских ратника

Трг Краљице Наталије Трг Војске Југославије
Краља Милана Омладинска
Књаза Милоша Великог Кнеза Милоша Великог
Пљакићева Ул. Пљакина
Краља Милутина Војводе Путника
Жичка IV краљевачки батаљон
Хаџи Проданова Хајдук Вељкова
Хајдук Вељкова Хајдук Вељкова
Топлице Милана Топлице Милана
Рајићева Октобарских жртава
Чика Љубина Чика Љубина
Немањина Олге Јовичић Рите
Ратарска Олге Јовичић Рите
Ибарска IV краљевачки батаљон
Вашариште, Сточни трг Парк код Дома друштвених организација
Књаза Лазара Цара Лазара
Цара Душана Цара Душана
Књагиње Љубице Хероја Маричића
Југ Богданова Југ-Богданова
Хаџи Мелентијева Димитрија Туцовића
Владике Јање Трг Светог Саве
Св. Саве Трг Светог Саве
Духовна не постоји, пролазила испред Дома војске
Чарапићева не постоји, пролазила поред Вишег суда према Ибру
Студеничка Карађорђева
Јевремова Скопљанска
Добричина Рада Вилотијевића
Поцерска Поцерска
Главашева Главашева
Књаза Михајла Танаска Рајића
Курсулина Курсулина
Рудничка Војводе Степе

34
 Прву промену именима улица извршили су Аустроугари после 6. новембра
1915. године. Централни кружни трг је добио име Franc Josef Plac, Улица цара Ла-
зара Kaizer Willhelm, а следили су Berlin Strasse, Runstr, Cimer Strasse, Jeger Strasse,
Komandant Strasse, Stations Kommando, Raska Strasse…44
После ослобођења Краљева 1918, управа под династијом Карађорђевић је из-
вршила први пут од доласка на власт 1903. године промене назива улица. Поред
брисања аустроугарских и враћања старих назива, неким улицама су дати дина-
стички и називи нових јунака минулог рата: Улица краља Милана постала је Ули-
ца краља Петра, Рудничка – Војводе Степе, Краља Милутина – Војводе Путника,
Књегиње Љубице – Марка Трифковића, Пијаца – Престолонаследников трг итд.45

БЕЛЕЗИ КРАЉЕВА

Црква Св. Тројице ❧ „Са 7000 гроша, које је његова светлост милостивејшиј
господар и кнез наш Милош Теодоровић Обреновић поклонити благоволео са-
зидана је црква ова свјато сошествије духа Троичин дан.”46
Грађење је отпочело 13. јула 1823. године, о чему је кнез Пожешке нахије,
43
Називи улица су писани као у ориги-
Василије Поповић, известио кнеза Милоша: „Непропуштам јавити да смо од вас
налном плану из 1901. године.
44
овде здраво дошли и саставши се са кнезовима и кметовима имали смо шест
На основу разгледница објављених у
време окупације 1915–1918. и на основу свештеника скојима смо по милости божјој и заповести вашој за карановачку
адреса наведених на пошти пристиглој цркву у сриеду темељ поставили и на основанију молитву чинили и у вашем
у Краљеву а коју су претежно слали за- здрављу за курбан овнове поклали.”47
робљеници својима у вароши; НМКВ, Главни мајстор и организатор посла при грађењу цркве био је Јања Михајло-
Збирка фотографија и разгледница.
45
вић, један од најпознатијих градитеља у Србији и Београду у то време. О томе
НМК, Збирка фотографија и раз-
сведочи писмо од 17. јуна 1824. године: „Писано кнезу Петру Лазаревићу у Кара-
гледница; ИАК, Општина краљевска
– Краљево, 1918–1941, Кутија инв. бр. 9; новцу да одмах по пријатију овог (писма) пошље амо Јању зидара, находећег се
Благомир Бишевац, „Из урбане про- при зидању карановачке цркве.”48
шлости Краљева 1930–1935”, Наша про- Црква је завршена 14. августа 1824. године.
шлост, бр. 5, Краљево 1992, 185–202.
46
Б. Перуничић, Чачак и Горњи Милано- Господар Васин конак ❧ Василије Васа Поповић, кнез Пожешке нахије,
вац 1815–1865, 284.
47
обратио се 8. маја 1830. године из Карановца кнезу Милошу: „Светлости ваше
Нахија Пожешка 1815–1839, 126.
просим отеческо сблагословом одобреније ако је време да овде почнем од ово
48
Архивска грађа за занате и еснафе у
готове јапије мало куће у вашем здрављу градити.”49 Градња конака је завршена
Србији – од другог устанка до Еснафске
уредбе 1847. године, скупио и уредио 1831. године.
Тих. Р. Ђорђевић, СКА, Београд, 1925, 27. Син господар Васе, Стефан Поповић, продао је конак 1856. године за „квар-
49
Нахија Пожешка 1815–1839, 273. тир и обитавање” епископа Јоаникија Јање Нешковића.50 Захваљујући изузетној
50
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева, личности епископа Јање, у конаку је било најјаче културно упориште у Кара-
197–198. новцу. Лепеза културних активности које је епископ Јања у конаку обављао и у

35
 којима своје почетке могу препознати све установе културе из Краљева: Музеј,
Архив, Библиотека и Завод за заштиту споменика културе, у најкраћем се може
описати следећим речима.
Порушен Манастир Жичу обновио је 1856. године.51
За почасног члана Српског ученог друштва проглашен је 1858. године, тако
да прикупљање и слање Друштву старих предмета, рукописних књига и података
о појединим историјским догађајима и личностима представља саставни део
његове делатности.52 Као „пренумерант” на све важније књиге и штампу оновре-
мене Србије у конаку је оформио значајну библиотеку.
Српском ученом друштву, 1866. године, предао је сандук архивске зао-
ставштине Васе Поповића, затечену у конаку а која се данас чува у Архиву САНУ
у Београду.53

Стара школска зграда ❧ Од првог забележеног покушаја оснивања полу-

гимназије у Карановцу, 9. јула 1856. године, па до коначног остварења ове зами-
сли, отварања првог средњошколског завода, прошло је прилично времена.
„За ту цељ обштина је у 1873. год. подигла велико школско здање за које је
утрошила преко 6000 дуката цесарских и које је за сада, може се сигурно рећи,
после здања Велике школе у Београду највеће школско здање у Србији.”54
У њему су у почетку радиле Основна школа и Општинска читаоница у при-
земљу, док је на спрату неко време радила приватна гимназија. Вишегодишњи
сан о отварању каквог средњошколског завода испуњен је тек 1882. године, када
је у Краљеву почела са радом Ратарска школа.

Зграда Начелства Округа чачанског (касније СРЕЗА КАРАНОВАЧКОГ)

❧ Измештање окружних „надлежатељства” из Чачка у Карановац предвиђено је
решењем од 10. априла 1850. године. Већ 1851. издато је одобрење за: „построје-
није окружног зданија” на месту комисијски изабраном „од востока на зачељу
ниже чаршије спрам шанца на главном друму, идући од Трстеника у Чачак и
Крагујевца на Рашку”.55
Окружна надлежатељства су се уселила у новосаграђено здање 1853. године.
51
Љубомир Дурковић-Јакшић, Епископ
Јоаникије Нешковић и обнова 1856. мана-
У њему су радила до 1859, када су поново премештена у Чачак. Зграда је касније стира Жиче, Краљево, 1987, 50.
коришћена за Велики суд, квартир командира 3. брдске батерије, штаб Јужно- 52
Исто, 119.
моравске батерије, Понтоњерске чете, Начелство Среза карановачког... 53
Гласник Српског ученог друштва, књи-
га III, свеска XX (старога реда), Београд,
Споменик српским ратницима 1912–1918. ❧ Уместо „прозаичне кућице 1866, 446 и свеска XXI, 382.
с општинском вагом”, коју је описао Феликс Каниц, изградњом постамента виси- 54
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
не 10 метара 1930. и постављањем фигуре војника до краја 1931. године централ- 335.
ни кружни трг у Краљеву добио је препознатљиво обележје. Споменик српским 55
Исто, 172.

36

56
Драган Драшковић, „О изградњи Спо-
меника српским ратницима у Краљеву”,
Наша прошлост бр. 9, Краљево, 2008,
219–221.
57
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
126.
58
Списак је највећим делом реконстру-
исан на основу грађе и литературе му-
зеја и архива у Краљеву и Чачку.
ратницима 1912–1918. у Краљеву рађен је по угледу на Споменик браниоцима
Београда 1914–1915. Аутор споменика у Београду и Краљеву, са малим разлика-
ма у постаментима, био је Роман Верховски, руски архитекта, уметник и вајар.
Скулптуру војника, идентичну оној на Споменику браниоцима Београда, која је
изливена у Крагујевцу, за споменик у Краљеву излио је Живојин Лукић, вајар, у
ливници „Јеремић” на Вождовцу у Београду.56
ПРЕДСЕДНИЦИ ОПШТИНЕ 1839–1941.
У заслужне за урбано уобличавање Краљева сврставају се варошки кнезови и
председници Примиритељног суда општине, касније Суда. За сваког се може
понаособ утврдити степен залагања на пословима урбанизације, али заједнич-
ка за све била је обавеза по функцији: чување и заштита успостављеног плана
Лазе Зубана.
До формирања примиритељних судова, на челу управе вароши били су ва-
рошки кнезови Веселин Пећанин, Јанко Бугарин (Пауновић), Мирко Миловано-
вић, Петар Лазаревић Цукић, Михајло Ђорђевић Самаилац.
Уставом 1838. године предвиђено је формирање „примиритељских судова”
по општинама. Суд у Карановцу је формиран пре доношења акта Устројенија
општина од 13. јула 1839. године. Први „Председатељ примиритељног суда” или
главни кмет био је Стефан Новаковић, док су два члана Суда или кметовска
помоћника били Гиле Црвчанин и Јевђеније Самаилац.57 Потпуна реконструк-
ција списка „председатеља примиритељног суда” или касније председника Суда
општинског у периоду 1839–1941. године засада је немогућа. Ипак, и делимично
реконструисан списак само са годинама или датумом помињања председни-
ка, пружа довољно нових сазнања о развоју Карановца/Краљева58, али и поли-
тичким приликама односно неприликама:
Стефан Новаковић (1839), Ђорђе Кићановић (1844–1845),
Сима Кнежевић (1845), Стефан В. Поповић (1847), Пајо С. Црвчанин (1849),
Сима Кнежевић (1850–1851), М. Радовановић (1853), Крсман Симовић (1854),
М. Радовановић (1855–1856), Јован Павловић (1857),
Јован Новаковић (1858–1860), Сима Кнежевић (1861),
Прока Самаилчевић (1861), Милош Ристић (1863–1865),
Јован Новаковић (1865), Димитрије Г. Црвчанин (1867–1868),
Илија М. Бугарчић (1872), Милош Крстић (1879), Милош Ристић (1879),
Сима Томић (1880), Јован Сарић (1880–1881), Милош Поповић (1881),
Мита Јовановић (1882–1883), Јован П. Сарић (1886–1887),
37
 Мијајло А. Јоксимовић (1888), Милан М. Црвчанин (1888–1889),
Сима Томић (1891), Милош Ристић (1893), Јовица Стојковић (1894),
Стефан М. Луковић (1895, 1899, 1900–1901),
Властимир Константиновић (1905–1907), Михаило Хаџи-Алексић (1908),
Јовица Стојковић (1909), Мил. Л. Милосављевић (1909),
Властимир Константиновић (1912), Петар Богавац (1914),
Јовица Стојковић (1915), Ђорђе Радић (1916), Јовица Стојковић (1920),
Милан Јовичић (1926–1929), Алекса Јелесијевић (1929–1933),
Милан Јовичић (1933–1936), Душан Крстић (1936–1941)

ОД ВАРОШИ ДО ГРАДА

Први панорамски сусрети са Краљевом остављали су незаборавне утиске, иза-

зване пре свега добро изабраним местом и поодмаклом урбанизацијом са еле-
ментима нове архитектуре који су варош убрзано претварали у град. Неретко су
ови сусрети прерастали и у усхићење, а сачувани су у многим описима:
Арса Пајевић: „Краљево (пређе Карановац) у чачанском округу, врло је лепа
и жива варошица са преко 3 000 становника, са доста развијеном трговином и
врло лепим правилним улицама, да је са свакога краја прегледати можем; а цела
је најлешпе калдрмисана те по томе и вазда чиста. Па како лежи окружена на
далеко непрегледним и богатим равним пољима, то је држава овде подигла прву
и једину ратарску школу, у којој се већ од више година, као у расадници некој
за целу Србију, спремају њени синови, те, обогаћени знањем и практичним нап-
реднијим радом у разним економским струкама, одлазе у народ да и њега поуче,
у чему је назадан. Краљево има своја два парна млина, парно купатило, читао-
ницу, певачко друштво и. т.д. а народ је у њему и у целој околици врло вредан
и раден, што се у осталом види и по оном благостању, које ти на сваком кораку
у очи пада. Краљево је нова регулисана варош, за коју су се више пута отимали
Срби, Турци и Аустријанци, докле га нису Срби 1805. под Карађорђем коначно
освојили, те од тада је вазда било у српским рукама.”59
Миленко Веснић: „Кад из негдашњег Карановца а садашњег Краљева пођете
друмом, што поред цркве пролази, скрећући одмах више ње на лево, онда ћете
59
одмах после мале равнине имати да идете уз брдо, а када се на ово успењете, Арса Пајевић, нав. дело, 67–68.
60
онда немојте пропустити, да још једном погледате низ друм. Поглед ће ваш и Миленко Веснић, „Моји знанци ‘Те-
тка Стана’”, Братство, IV, Београд, 1890,
нехотице прећи с друма на град, који се поносно наднео над Ибром, ослањајући 5–8.
се другом ногом на Мораву, поносит својим дивотним положајем. Краљево је 61
Сретен Л. Поповић, нав. дело, 233–
вештачки украс земљишта, које су тако дивно искривудали Ибар и Морава, а над 234.

38
којим се величанствено уздижу Столови с једне а Црни Врх с другим рудничким
огранцима с друте стране...
С Грдичког брда, на ком сте се зауставили, погледајте још једном на сам град
пред собом. Уза саму цркву пада вам у очи велико и красно здање. То је дана-
шња ратарска школа. Ја сам у том здању ишао у четврти разред основне школе.
Како смо се тада сви ми ђаци радовали, што смо из старе школе могли прећи
у ову, у којој је онда и на ‘горњем боју’ била још и гимназија. Ко хоће да суди о
напретку, који се у нас чини у последње време на пољу просвете, тај овде има
најбољу грађу, и то у слици сасвим јасној. Нека само упореди стару школу више
и нову школу ниже цркве. Мало више нове школе, подиже се на студеничком
друму среска кућа, у којој су државне власти с поштом и телеграфом, а сасвим на
дну Краљева, на самим окомцима према Ибру и ‘питомом’ пољу видите војничку
касарну, дивно здање, које иза досадашњих изостаје само утолико уколико је
старији од њих. На исток од града се пружа пространо и као вода равно ‘Дивље’
поље, намењено у последње време нарочито вежбању наших тобџија.”60
Узлазна линија урбаног развоја може се пратити и илустровати на следећи
начин.
Почетак припада анегдоти из 1831. године: „Кад је Петар Цукић бивши гра-
доначелник београдски (који је у Београду прва звона подигао) премештен за
старешину у Карановац, догодио се овај случај: кад се преселио, једном после
ручка каже своме момку Сјеничанину да из споредне до трпезарије сарачане
– собице, где су све још несмештене ствари разбачене биле, донесе дувана из
мушеме. Момак, наравно наоружан од пете до зуба, уђе у ту сарачану, и тек што
је ушао, чу се из ње пуцањ из пушке, а у исто време чу се и нека звека као од раз-
бијених стакала. Цукић и његова жена улете одмах у сарачану, и – шта да виде?!...
Сјеница стоји као укочен са пиштољем у руци, а спроћу њега бивше само на
зид наслоњено повеће огледало лежи пробијено у стотину парчади. Питају га:
Шта је било? – Шта је?! ... Ђавоља посла – одговара Сјеница: Кад уђо, у собу, стоји
човек код дувара наоружан, ја за пусат, а и он за пиштољ па на мене, но мој пре
свати, пушка пуче, а ђаво цикну са хиљаду гласова и нестаде га, буди бог с нама:
али остави иза се хиљаду неких црепића од цакла. Ја сам га добро згодио. Да је
Сјеница у огледалу видео своју сопствену сенку и да је на њу пуцао, то читаоци
већ напред знају, али Сјеница то није знао.”61
На постепени преображај угоститељских прилика у Карановцу после Кани-
цовог боравка 1860. године, упућује рекламна порука карановачког угоститеља
Јована Миловића објављена у листу Јединство 1869. године:

39
 Објава
Подписани узео сам под закуп механу прве класе господара Милоша Поповића,
у Карановцу и уредио сам је како се најбоље може, тако, да поштовани путници
могу сваки пут у свако доба наћи лепа одморка у највећој чистоћи и уредности.
Осем тога наћиће и добра и укусна јела, по умереној цени, а тако исто и најбоља
пића. – Узевши ову механу, ја сам се постарао да г.г. путнике у свему најбоље и
најучтивије послужим и у свему задовољим, па стога с највећом учтивошћу узи-
мам част да се препоручим поштованим путницима, молећи их учтиво да ме
изволе удостојити својих посета.
Уједно јављам и то да ће возари, кочијаши наћи код мене поред јевтиног јела и
пића, још и удобан хар за коње и шупу за кола, па с тога умољавам и њих да ме и
они воле посећивати.
Једном речи, ја сам се постарао да у свему послужим што се иште од једног
уредног гостионичара. Према овоме дакле, част ми је да се назовем
30. јула, 1869. год.
у Карановцу
поштованих путника понизан Јован Миловић,
угоститељ у механи Милоша Поповића у Карановцу.62

Око 1870. године на Тргу је подигнут нови хотел, „Париз”, који је већ 1873. го-
дине Густав Раш приликом боравка у Карановцу описао: „То је била... једна нова
кућа на пијаци у Карановцу. Собе у које су нас сместили биле су веома чисте,
добро опремљене са креветима којима се ништа није могло замерити. Моја соба
је имала чак и један балкон који је гледао на трг одакле се пружао леп поглед на
добро и уредно обрађену долину у којој се налазио Карановац опкољен високим
брдима.”63
Под пријатним утиском напретка Краљева, Каниц је 1901. године, са доста
хвале, уочио: „Ова жива варошица уложила је много труда да што боље дочека
краљевски пар, који ју је посетио у септембру 1901. на пропутовању за славне
манастире Жичу и Студеницу. Сада већ и странац може тамо да нађе неколико
хотела на спрат, који госту пружају кудикамо бољи конфор него она бедна меха-
на у којој сам 1860. одсео.”64
Незаобилазни део приче о урбанизацији Краљева је и опис пазарног дана, 62
Јединство, лист за политику и књи-
жевност, година I, Београд, бр. 137, 13.
који се одржавао на кружном тргу:
август 1869, 358.
„Субота је била и данас је у Краљеву пазарни дан. (Текст је писан 1889. го- 63
Ђорђе Костић, „Карановац, слика јед-
дине – прим. Д. Д.) Овај иначе доста мирни градић почињао је да оживљује већ ног града 1784–1878”, у: Рудо Поље – Ка-
петком око малих заранака, кад су први сутрашњи купци и продавци, Рашчани рановац – Краљево, Београд–Краљево,
и Студеничани почињали да стижу. Ко не долази ни да купује ни да продаје, тај 2000, 162.
суботом дође да се види са својим знанцима и пријатељима из оближњих или 64
Ф. Каниц, нав. дело, друга књига, 11.

40

65
Миленко Веснић, нав. дело, 15–16.
66
Турски катастарски пописи неких
подручја Западне Србије XV и XVI век,
приредио Ахмет Аличић, том I, Чачак,
1984, 252 и 327.
67
Срета Пецењачки, „Подаци о уређењу
србијанске милиције у 1728/29. години”,
Зборник радова Народног музеја, VII, Ча-
чак, 1976, 157.
68
Мирољуб Спасојевић, нав. дело, 222–
223 (1 стопа = око 31,5 цм; 1 клафтер =
око 1,90 цм).
удаљенијих села, или да се бар за њих распита. Виђенији људи долазе тада већ из
навике ‘у чаршију’ и то обично на коњима, а кметови морају доћи већ по својој
дужности, носећи, разуме се, увек са собом своју општину, односно општински
печат, јер се ту најчешће потврђују уверења најразноврсније продаје, раздају се
‘позиви’ за сутрашње општинске састанке, пишу се извештаји вишим властима,
и шта ти ја још знам. Има и таквих, који долазе тек да су овде, или боље да нису
на раду. Ти обично замркну и враћају се тек у глуво доба ноћи својим домовима
обично празних кеса а пуне главе.”65
Саобраћајне прилике
Краљево је израстало између две реке, Западне Мораве и Ибра. Начин савлађи-
вања наведених препрека и његово усавршавање спадају у саставни део праћења
урбаног развоја града. Хронолошки след података о томе и о развоју саобраћај-
них прилика уопште, отвара ново поглавље преображаја вароши у град веома
интересантног садржаја.
У турским пописним књигама, такозваним дефтерима, за село Грдицу је 1476.
године забележено: „Израђује лађе за ријеку Мораву”, а 1516: „У овом селу постоји
лађа која иде преко ријеке Ибра”.66
У периоду после Пожаревачког мира 1718. године и успостављања аустро-
-турске границе дуж Западне Мораве, о потреби организовања заштите границе
путем чардака и шанаца у близини Карановца, Аустријанци су наводили: „Вита-
новачки шанац и крагујевачки шанац управо су подигнути зато што недалеко
од Витановца река Ивара (Ибар) излази из Турске и улива у Мораву. И не само
што ову чини пловном него је и по себи тако велика да би њоме свакојаки ратни
материјал и топови различите величине и разни транспорти могли да доспеју у
ову Краљевину.”67
Паул Митесер, аустријски обавештајац, прокрстарио је средњу Србију 1784.
године као пратња раваничких калуђера, преобучен у манастирског слугу под
именом Михајло Ковачевић. О преласку Ибра код Карановца оставио је следећи
опис: „4-5 стопа дубоке реке Ибра, чије се обале благо спуштају за један клафтер
и три стопе. Њено корито је каменито, а вода чиста и брза преко којег је тока
150 корака дугачак и 6 корака широк сазидани дрвени мост, чија врста зидања
може се посматрати додатним планом. Три четврти сата десно од моста улива
се у Мораву.”68
Крећући се истим правцем, од Трстеника према Карановцу, опис преласка
Ибра оставио је Ото Дубислав Пирх 1829. године: „Ноћ, а с њом и јак пљусак
изненадише нас када стигосмо на Ибар... У близини Карановца то је већ широка
41
 река, али нигде није дубок. Ми смо га прелазили близу његовог утока и стигосмо
доцкан у варош Карановац, који лежи у близини леве обале Ибра, добрих пола
сата од Мораве.”69
За прелазак Ибра током најдужег периода служила је скела. Зато се о њој
може наћи највише података, било оних о закупцима, људима који су скелу узи-
мали под аренду, било оних о њиховој градњи, попут оног о томе да је „за Скелу
на Ибру нову грађену” Василије Поповић, кнез Пожешке нахије, утрошио 1831.
године 554 гроша и 20 пара.70
О поновном прелажењу Ибра преко моста сазнаје се из акта који је ми-
нистар финансија упутио министру унутрашњих дела 29. октобра 1866. године:
„Г. министар војениј под 24. тек Ф Н 4735, доставља ми, како ће се код Карановца
наместити пловећиј мост, и како је за смештај понтонира, кој ће тим мостом
руковати, најудесније оно правитељствено зданије, које се онамо у Карановцу
налази и које је под кирију дато срезу карановачком за канцеларију његову…”71
Пловећи или понтоњерски мост је функционисао и 1875. године, што се
закључује из молбе Карановчана од 12. маја исте године, у којој су између оста-
лог тражили: „Да се намести Мост на Камиџорском броду на Морави на друму
Крагујевачком који мост може чувати она чета понтонера која Ибарски Мост
чува, иочем је то у блиском растојању”.72
Следеће године, 7. марта 1876. одлучено је на седници Министарског савета
Србије, а по реферату министра војног: ,,да се за војне цељи а на основу чл. 3 за-
кона о војеним набавама подигну стални мостови код Ћуприје, Карановца, Чачка
и Гугља Стола и да се ова грађевина, која ће стати око 100.000 гроша чар. наплати
из кредита, који је одобрен законод. решењем од 18. деценбра 1875. године”.73
О подигнутом мосту Арса Пајевић је, поред описа: „Спуштајући се прекси-
ноћ са пута трстеничког на лепи дрвени мост, који преко Ибра води у Краљево...”,
оставио веома интересантне податке о начину коришћења моста: „тим је путем
преко ибарског моста прешло тога јутра (на дан миропомазања краља Алексан-
дра Обреновића, у Жичи, 20. јуна 1889. године, прим. Д. Д.) више од три хиљаде
кола, што сам дознао од закупника тога моста, где су четири човека ради контро-
69
Ото Дубислав Пирх, Путовање у Ср-
бију у години 1829, Београд, 1899, 135–
ле бележили свака кола, која су ту прошла”.74 136.
„Лепи дрвени мост” коришћен је све до 1928. године, када га је заменио но- 70
Нахија Пожешка 1815–1839, 381.
воподигнути „гвоздени мост”. 71
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
До просецања колског друма за Рашку, 1883–1886. године, услови путовања 304–305.
били су несигурни и отежани. О преласку растојања од Карановца до Рашке 72
Исто, 327.
интересантно сведочанство оставио је Сретен Л. Поповић, који је после осло- 73
Записници седница Министарског са-
бођења, 1878. године, кренуо у походе крајевима нове Србије: вета Србије 1862–1898, приредио Нико-
„Било је зборно место под Кобасицом, планином код села Каменице. Ово ла П. Шкеровић, Београд, 1952, 156–157.
место у долини Ибарско-моравској, зато је изабрано да можемо одавде доћи на 74
Арса Пајевић, нав. дело, 67 и 114.

42

75
Сретен Л. Поповић, Путовање по Но-
вој Србији (1878 и 1880.), СКЗ, коло XLV,
књига 310–311, Београд, 1950, 43–44.
76
Б. Перуничић, Чачак и Горњи Милано-
вац, II књига, 632–633.
77
Привредно стање бившег ратног окру-
га Краљево, период 1900–1941. г., (стање
и развој привредних снага), приредио
Бранислав Миловановић, рукопис, Са-
обраћај XV/74–77.
78
Исто, XV/131–134.
конак на Рашку. Растојање од Карановца до Рашке велико је (17 сахати, а преко
Ђакова и више), планинско је и врлетно. Има и други пут, преко Ђакова око
Маглића града под Столовима, за који се каже да је постојао још за време наших
царева и краљева, и који је ишао чак у Дубровник град (место на јадранском
приморју), са којим је највећа трговина негда вођена. Ми ударисмо овим пре-
ким путем преко речене Кобасице, иако је врлетније. Уз Кобасицу горе иде се
све као уз какве степенице (басамаке). Наши коњи из равних предела, ненаучени
пењати се уз те басамаке, при сваком стапу хоће да поломе вратове. У пењању
горе и спуштању доле има и таквих места да се два коња не могу мимоићи. А под
нама је доле такова провалија у коју кад би се пало не би ни кост с кошћу остала
читава. Због тога кад наше Ере иду са караванима, натоварени лучом или катра-
ном, а кад се натраг враћају са крупицама соли, кад туда пролазе пошаљу напред
једног пешака на врх планине да заустави доле силазеће док се први горе не
успеју. То смо и ми морали чинити. На једном месту мој коњ није могао проћи
док није све с њега скинуто. И опет је добро одерао бутине о оштро камење. (...)
Кад смо били у селу Међуречи близу цркве Павлице, ту смо се тек одморили и
мало прихватили. И тек што хтедосмо поћи а стиже неки трговац Пећанин из
Карановца, који дознавши којим ћемо путем ићи, поранио је да с нама пређе
преко Кобасице, да не буде сам. Прочуло се у Кобасици има неких хајдука. И
заиста су неки из Карановачког затвора побегши затвореници били који су се по
тој планини врзили...”75
Железничку пругу узаног колосека Краљево је добило 1910–1911. године, када
је повезано са Сталаћем и Чачком. Шта је железница значила за развој Краљева,
илуструју још 1905. године изнете констатације Михаила М. Чебинца, краљева-
чког индустријалца који је започињао многе послове, али:
„Докле се год железнице не подигну у овом крају и докле се исте не вежу са
главном железничком пругом, дотле се у овоме крају никако индустријско пре-
дузеће не може ни подићи ни одржати.”76
У време окупације ради експлоатације гочке шуме, Аустроугари су у периоду
1916–1918. године изградили шумску железницу Краљево–Гоч ширине колосека
0,60 м. Касније, ова пруга је имала значајну улогу у развоју дрвне индустрије.77
После завршетка Првог светског рата реконструисано је и изграђено доста
путних праваца и железница. Пут Крагујевац–Краљево–Рашка рађен је каменом
подлогом коју су ваљали тешки парни ваљци од 12–14 тона, што је омогућило
саобраћај моторним друмским возилима.
Пруга нормалног колосека стигла је, из правца Крагујевца, 1929. године у
Краљево, а 1931. у Рашку. Касније, 1937–39. године, пруга Краљево–Чачак узаног
колосека добила је нормалан колосек.78
43
 Трговци, занатлије, банке, индустрија

Повољан географски положај и друге погодности за развој трговине и занатства у

Краљеву дошли су до изражаја тек просецањем колског друма за Рашку 1883–86.
године и изградњом железничке пруге узаног колосека Сталаћ–Краљево–Чачак
1910–11. године, чиме су тржиште и могућности пословања за поједине трговце и
занатлије знатно увећане. Те погодности су зналачки искористили велетрговци
пољопривредним производима и стоком, све док еснафски организована произ-
водња постепено није осетила последице индустријализације у Србији.
Први покушаји предузетништва и отварања индустријских фирми у Краљеву
били су:
– Покретање Фабрике пољопривредних справа, за чије оснивање су Срећко
Васић и Аксентије Богдановић добили зајам од државе 1882. године. Због свађе
ортака и неиспуњених уговорних обавеза које су се тицале отплате зајма, фабри-
ка је престала са радом 1886. године.79
– Фабричка израда камених производа од мермера, гранита и осталог ка-
мена, која је започела са радом 1887. године, када је Михаило Чебинац добио
повластице од државе за развој ове производње. Међутим, и овај покушај фа-
бричке производње је остао кратког даха. О томе је Чебинац у једном извештају,
1905. године, навео:
„Био би могућ извоз у Аустрију, Румунију кад би било железнице, а овако
на колима рабаџијским скупље кошта вагон робе док се превуче до железница
Крагујевац–Сталаћ, него од Крагујевца до Беча и Букурешта.”
Михаило Чебинац је 1892. године први подигао парни млин, којим је радио
до 1900. године, када га је преуредио у Фабрику за израду земљаних фарби (оке-
ра). После годину дана рада и са овом производњом доживео је неуспех.80
Парни млин Николе Кнежевића и Исидора Радовановића, у Рибници, поди-
гнут је 1893. године. Изградњом хидроцентрале на Рибници, 1902. године, млин
је преуређен за рад и на електрични погон, у условима када је било довољно
воде. Кнежевић и Радовановић су започели и експлоатацију шуме у првим стру-
гарама подигнутим у Сокољи и Гвоздацу.81
Акумулација трговачког капитала чији су главни носиоци били краљевачки
79
Бранко Перуничић, Једно столеће
Краљева, 350–371.
велетрговци и предузетници, започела је оснивањем Прве краљевске акционар-
ске штедионице 1885. године и Прве краљевске привредне банке 2. маја 1912. го- Бранко Перуничић, Чачак и Горњи
80

Милановац, II књига, 362–364, 632–633.

дине. Касније су основани: Краљевски трговачки кредитни завод, Жичка акцио- 81
Б. Перуничић, нав. дело, 629.
нарска задруга 1924. године и Акционарско друштво АД Матарушка Бања.82 82
Милован Секулић, Акционарске ште-
Захваљујући улагању државног и страног капитала после Првог светског рата, дионице и банке у Краљеву до 1915. го-
у Краљеву започиње нова фаза развоја са изразитим процесом индустријализа- дине, у: Рудо Поље – Карановац – Краље-
ције. На име репарације из Немачке је поручена опрема за изградњу Железничке во, Београд–Краљево 2000, 119–143.

44
 радионице за оправку вагона и локомотива, чије је монтирање започело тек 1929.
године, завршетком пруге нормалног колосека Крагујевац–Краљево.83 За разлику
од споре и дуге изградње Железничке радионице завршене 1936. године, Фабри-
ка авиона је завршена за две године и почела је са радом 1928. склапањем авиона
типа Бреге 19. Уговором закљученим између Министарства војске и морнарице
са познатим француским произвођачем авиона Лујом Брегеом, предвиђена је
обавеза Француза да обуче домаћи технички и производни кадар. Ова обавеза је
брзо извршена, тако да је већ 1929. године производња треће серије од 125 авиона
Бреге 19 у потпуности вршена у Краљеву, у кооперацији са Икарусом. Од 1939.
године у Фабрици авиона је после потписивања уговора са Немачком обављана
производња авиона типа Дорнијер 17, до 7. априла 1941. године.84
Мањи индустријски капацитети у Краљеву били су:
• Топионица олова АД Београд у Сирчи, која је подигнута 1932. године и ра-
дила до краја 1940. године
• Индустријска радионица за прераду коже Жике Антонијевића, која је ради-
ла од 1936. до 1941. године85
• Две полуиндустријске циглане: Светозара Ђаковића капацитета од 3.000.000
цигала и Вељка Бошковића око 1.500.000 цигала.
Међу бројним власницима стругара које су подигнуте на Гочу и оближњим
шумама 30-их година 20. века, издвојио се Миљко Петровић Рижа са фирмом
„Велика индустрија грађе и дрвета за гориво”.86

Школе

Духовно жариште вековима неговано у Манастиру Жичи допринело је да крајем

18. века у Карановцу започне рад основна школа, једна од ретких у Србији. При-
лике за развој просветне делатности су у почетку биле скромне. У Поменику зна-
менитих људи, Милан Ђ. Милићевић за Николу Костића рођеног у Мрсаћу око
83
Привредно стање бившег ратног ок- 1769. године наводи: „Књигу је учио у Карановцу, данашњем Краљеву у некога
руга Краљево, период 1900–1941, (стање
и развој привредних снага), приредио
учитеља Тодора Рапе, који је посадио код краљевачке цркве две липе, које се и
Бранислав Миловановић, рукопис, данас држе и напредују.”87
XV/107–109. У време Карађорђеве Србије радило је око 40 школа међу којима и кара-
84
Исто, XV/109–112. новачка. Почетне тешкоће и неразумевања која се јављају у раду карановачке
85
Исто, XV/100–101. школе (као нпр. материјалне недаће учитеља Георгија Николића, због којих је 6.
86
Исто, XV/112–113. септембра 1823. године ученике, њих 10, „распустио на реграцијум”) веома брзо
87
М. Ђ. Милићевић, Поменик. бивају превазиђене.88
88
Књажеска канцеларија, књига прва, Од половине 19. века, Карановчани стално раде на побољшању услова у раз-
Нахија Пожешка 1815–1839, 133–135. воју школске мреже. Од 1856. године отворена је Женска основна школа са пр-

45
 вом учитељицом Маријом Недовић.89 Од 1856. редовно се тражи отварање једне
полугимназије или каквог другог средњошколског завода. У ту сврху саграђена
је 1873. године нова школска зграда, понос Карановчана, у којој је од 1882. годи-
не почела да ради Пољопривредна школа.90 Значајне године у развоју краљева-
чког школства су: 1892, када је основана Раденичка школа подружинска, касније
названа Женска занатска (добротвор Подружине Женског друштва Јован Сарић
уступио је без надокнаде своју кућу за школу91); 1907, када је основана трговачка
школа у којој је школовање трајало четири године92; 1909, када је започела са
радом Нижа приватна гимназија,93 и 1912, када почиње са радом вечерња Струч-
но-занатска школа.94

Здравство

Развојни пут здравства у Краљеву може се пратити од алтернативних облика

лечења, хећима, видара, бербера, травара, баба и самоуких хирурга, до доласка
првих школованих лекара, апотекара, оснивања првих болинца и откривања
бањских места.
Прва болница у Карановцу основана је 1837. године за потребе гарнизона.
Болница за френгове (сифилис) и заразне болести премештена је из Рашке у Ка-
рановац 1863. године, а у њој је радио лекар Јован Сибер. Рад Војне болнице био 89
Радомир Ристић, Вера Филиповић,
је интензиван током ратних дешавања 1876–78, 1912, 1913, 1914–1918.95 „Школство у Карановцу–Краљеву то-
Нову зграду Среска болница у Краљеву је добила крајем 1913. године. ком XIX века”, у: Рудо Поље – Карановац
– Краљево, Београд–Краљево 2000, 186.
Војни лекар Јосиф Маржик, од доласка у Краљево 1881. године до упокојења 90
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
1933, био је један од утемељивача краљевачког здравства. Двојицу првих лекара 327–336.
са овог подручја, Илију Коловића (1852–1915) из Самаила и Михаила Сретеновић 91
Домаћица – орган Женског друштва и
Бунарџића из Дедеваца (1872–1915), као и Рафаила Биђеронија (1872–1915) из Ста- његових Подружина у спомен прославе
ре Загоре, однела је епидемија пегавог тифуса. 25 годишњице женског друштва 1875–
Прву апотеку у Карановцу отворио је 1881. године апотекар Душан Тодоро- 1900, Београд 1900, 59.
вић под називом „Код светог Архангела”, а после смрти власника, 1905. године, 92
Радомир Ристић, В. Филиповић, нав.
наставио да води Момир Николић. Другу апотеку у Краљеву отворио је Миро- дело, 193.
93
слав Пелнарж 1929. године. Од 1933. у Краљеву је радила и трећа апотека „Код св. В. Виријевић, нав. дело, 208.
94
Ђорђа”, коју је отворио магистар фармације Миодраг М. Марковић. В. Виријевић, нав. дело, 182–195.
95
Прва школована бабица у Краљеву, од 1908. године, била је Наталија Бели- Драган Драшковић, „Развој здравства
у Карановцу–Краљеву у IX и почетком
марковић.96
XX века”, у: Рудо Поље–Карановац–Краље-
Краљевчани су допринели подизању и развоју Врњачке, Матарушке и дру- во, Београд–Краљево 2000, 146–156.
гих околних бања. Приликом оснивања „Основитељног фундаторског друштва 96
Томислав Милић, На путу здравља
лековите и кисело-вруће воде у Врњцима” својим прилозима предњачили су 1207–2007, Краљево 2007, 44, 202–210;
Карановчани на челу са владиком Јоаникијем Јањом Нешковићем. За његово Владан Виријевић, нав. дело, 287–295.

46
 име везане су приче о бањским почецима: „Владика је основао темељ развитку и
унапређењу Врњачке бање.” Чак је и добропозната легенда о излечењу сипљивог
коња на извору вруће врњачке воде везана за болесног коња владике Јање.97
Извор откривен после поплаве 1897. године у селу Матаруге и сазнање да
је у питању лековита сумпоровита вода у којој су се многи већ од 1898. купа-
ли хвалећи њено деловање, били су нов изазов за предузимљиве Краљевчане,
који су већ 1907. основали акционарско друштво „Матарушка бања”, са задатком
да унапређује Бању. Заслуге за развој Бање од почетка везане су за порезника
Милутина Веснића, проту Саватија Божића, трговце Петра Богавца и Светозара
Буњака и среског лекара Димитрија Антића.98

Култура

Са привредним развојем Краљева расле су и културне потребе његових житеља.

Културне активности које су приређиване подразумевале су висок степен добро-
вољности у раду.

Општинска читаоница ❧ Читаоница у Карановцу основана је око 1868. године

и радила је до избијања српско-турског рата 1876. године. „У срезу карановачком,
на име у варошици Карановцу читаоница постоји од 1868. год.”99 Наведени по-
датак из извештаја управитеља читаонице од 6. маја 1875. године не подудара
се са податком који се налази у молби начелника Округа чачанског, И. Коцића,
министру просвете: „Грађанство вароши Карановца установило је варошку чита-
97
Бања Врњци, намењено посетиоцима
оницу још 1869. године, па како до сада никаквих правила није имало, то је сада
Врњачке Бање, издање књижара Рајко- такова сачинило.”100 Министар унутрашњих дела је одобрио правила „Друштва
вића и Ђуковића, Београд 1911, 11. Читаонице карановачке” 30. маја 1873. године.
98
Матарушка Бања 1898–1998 (каталог Дилему око године оснивања Читаонице делимично разрешава, и при-
изложбе), ДП „Матарушка и Богутова- ближава 1868. години, податак који говори о подизању старе школске зграде.
чка Бања”, Краљево, 1998. У вишегодишњим настојањима, од 1856. до 1873, да у Карановцу отворе какав
99
Б. Перуничић, Чачак и Горњи Мила- „средњошколски завод”, Карановчани су до 1867. године обнављали захтеве у
новац.
којима су тражили да се „школска зграда са 8 разреда и две канцеларије школске
100
Гаврило Ковијанић, Трагом чита-
лишта у Србији, Народна књига, Би-
подигне”.101 Међутим, већ почетком 1869. године један од захтева је гласио „да се
блиотека града Београда, Београд, 1986, план за школу од 8 соба, за једну читаоницу и једну собу за ђаке из страни села
259. у Карановац долазећи” направи.102 Тражење просторије за Читаоницу, почетком
Б. Перуничић, Једно столеће Краљева,
101 1869. године, знатно увећава проценат вероватноће податка да је Читаоница по-
319. чела са радом 1868. године. Због српско-турских ратова 1876–1878. читаоница
102
Исто, 321. није радила. Поново је обновила рад 1. јануара 1881. године и била је претплаће-
103
Исто, 337–339. на на 12 листова.103

47
 Певачка дружина ❧ Певачка дружина „Свети Сава” основана је око 1874. године
и представљала је језгро ширења музичке културе у Краљеву. Године 1874. Дру-
жина је почела да учи црквено певање, а приређивање разних културних ма-
нифестација, беседа, концерата у хуманитарне сврхе и обележавање значајних
празника, било је незамисливо без њеног учешћа.
О години оснивања Певачке дружине у Карановцу нема директних података.
Прве вести о раду Певачке дружине налазе се у листу Србија, у коме је дописник
из Карановца, 4. марта 1874. године, између осталог јавио:
„У мом допису који штампан у 15 броју овог листа поменуо сам како је Управа
овд. читаонице спремала беседу и како ће Певачка дружина и црквено певање
отпочети да учи. Што сам поменуо, то је и извршено на радост и потпуно задо-
вољство свију овд. свесних грађана. Беседник на беседи, млад и темељан у науци,
својим лепим, чистим и јасним говором разбудио је у оваквом случају чисту
напредну сувремену мисао о општем унапређењу нашем; а што је учинио бесед-
ник, то су и певачи а и млађани декламатори учинили, све је извршено на опште
задовољство свију, јер се у свему огледа прави сувремени напредак... Ових дана
отпочела је Певачка дружина и црквено певање да учи, а поред овога спремаће
се и за беседу, која је на Цвети намењена.”104
Попут Читаонице, највероватније је и Певачка дружина имала прекид у раду
у време српско-турских ратова 1876–78. године. Текст округлог печата: „Краљев-
ска певачка дружина Свети Сава 1882. год.”105 упућује на закључак да је Певачка
дружина обновила рад 1882. године под именом „Свети Сава”. О добијању имена
и куму сведоче текстови на застави дружине, на аверсу: „Првој Краљевској певач-
кој дружини 2. августа 1890” и реверсу „Јован П. Сарић кум и приложник”.106 „Пра-
вила Краљевске певачке дружине Св. Сава”, која је донела Ванредна скупштина 104
Гаврило Ковијанић, нав. дело, 262.
Друштва 1908. године, указују на могуће потешкоће у његовом раду, јер у преам- 105
Народни музеј Краљево, Збирка раз-
були Правила стоји: „Ванредна скупштина Краљевске Певачке дружине ‘Св. Сава’ гледница „Старо Краљево”, инв. бр. 46.
На аверсу разгледнице „Краљево До-
држана је 6. априла 1908. год. замењује овим новим правилима од 10. септембра
лазак прве српске патруље” отиснут је
1887. год. а која су била потврђена од стране начелника среза жичког под 13. ок- округли печат са текстом: „Краљевска
тобром 1887. год. бр. 6667”.107 певачка дружина „Свети Сава” 1882”.
Краљевска подружина Женског друштва основана је 22. маја 1890. године 106
Народни музеј Краљево, Историјска
са широком лепезом активности: националним, привредним, просветним и ху- збирка, Застава Прве певачке дружине,
маним. Иницијаторка оснивања Подружине била је учитељица Женске школе у инв. бр. 326.
107
Краљеву, Драга Убавкић. Друга председница била је Даница А. Миоковић.108 Историјски архив Краљево, Вариа,
Правила Краљевске певачке дружине
Прикупљање помоћи разним поводима, хуманитарне забаве, образовање
Св. Сава, штампарија С. Матић, Чачак,
женске младежи постају свакодневица, нарочито после оснивања још једног 1908, 1.
женског хуманитарног друштва – Пододбора друштва „Кнегиња Љубица” 1925. Домаћица — орган Женскога друштва
108

године. У рад ових друштава укључују се жене виђенијих трговаца и занатлија, и његових подружина, Београд 1900,
али и учитеља, судија, чиновника, војних лица, као и виђенијих чланова фа- 59–60.

48

109
В. Виријевић, нав. дело, 257–268.
110
В. Виријевић, нав. дело, 307–318.
111
Драган Драшковић, „Фотографије и
разгледница у Народном музеју Краље-
во”, Наша прошлост 6, Краљево 2005, 55,
112
В. Виријевић, нав. дело, 223–238.
бричких управа и радника. Њиховом раду придружују се 1932. године Хумано
друштво убогих и сиротих и 1937. Женски хришћански покрет, на чију иниција-
тиву је отворено Дечје хранилиште под покровитељством владике Николаја Ве-
лимировића.109
Просветно-културном преображају Краљева између два светска рата допри-
неле су две бројније етничке заједнице: руска, коју су чинили емигранти из
царске Русије, и Французи, радници у Фабрици авиона. Њиховим доласком у
Краљеву се оснивају: Руска матица, Руско певачко друштво, Дечје забавиште и
школе за руску децу, као и Француско-југословенски клуб, приватна француско-
-српска основна школа. Њиховим радом и деловањем у Краљево продиру бројне
новине и промене у свим сферама друштвеног живота: од обичаја до облика за-
баве, спорта, културе, моде... За долазак Француза припремљен је посебан стам-
бени део Француски град (колонија), архитектонски различит од дотадашњег
изгледа Краљева, са католичком црквом и тениским теренима.110
Прву штампарију у Краљеву отворио је штампар из Чачка Стеван Матић око
1890. године. Прву књижару, касније и штампарију, уз помоћ Стевана Матића,
код кога је шегртовао, отворио је Миленко Митровић око 1896.111 У Краљеву су
први локални листови били: Краљевски гласник 1933, излазио до 1934, Народна са-
моуправа од 1936, а измештањем седишта Епархије жичке Краљево 1934. добија
један верски лист Преглед Цркве епархије Жичке.
Прва кино-пројекција немог филма у Краљеву одржана је у кафани „Студе-
ница” 1897. године.
До отварања правих биоскопа путујући биоскопи су филмове приказивали
у просторијама кафана и хотела: Кнежевића кафана, „Јеленац” и „Плуг”, те хотели
„Париз” и „Студеница”, у коме је Рудолф Прохаска у Краљеву отворио биоскоп
„Ибар” око 1930. године са 200 места. У њему је 1933. године приказан први звуч-
ни филм Под крововима Париза Рене Келера. У кафанама и хотелима путујућа
позоришта давала су своје позоришне представе.
Прва организована спортска активност у Краљеву било је стрељаштво. Почело
је да се развија 80-их година 19. века. Прво стрелиште било је у оквиру Краљевске
стрељачке дружине у подножју Грдичке косе. Приликом изградње Железничке
радионице стрелиште је око 1930. измештено на нову локацију у Старој чаршији
и било је модерно уређено, са новим домом Краљевске стрељачке дружине.112
Ловачко друштво у Краљеву основано је 1898. године.
Соколско друштво у Краљеву основано је 1910. године. После ратова 1912–
1918. обновило је рад 1920. под називом Соколско друштво Краљево, захваљујући
Владимиру Новаку, хонорарном гимназијском професору историје, латинског и
немачкој језика, и Војиславу Константиновићу, команданту 1. хаубичког пука,
који је дао салу за вежбање у касарни. Кроз рад сокола може се пратити развој
49
 и ширење спортских активности у Краљеву: гимнастике, тениса, атлетике, би-
циклизма, скијања итд. У организационо-управном смислу Соколско друштво
Краљево припадало је Соколској жупи Крагујевац.
Иако је прва лопта у Краљево стигла 1909. године, први лоптачки тим осно-
ван је у оквиру клуба „Ибар” око 1921. године.113 Спортски клуб „Морава” основан
је 1930. године, „Раднички” 1931, а „Жича” 1933. године.
Месни одбор Аероклуба „Наша крила” основан је у Краљеву 1927. године.
Године 1933. у Краљеву је основан Смучарски клуб „Ибар”.
Краљевски бициклистички спортски клуб „Ласта” основан је 1935.114

Краљеви у Краљеву ❧ Од добијања новог имена 1882. године, Краљево је на

симболичан начин, трајно спојено за Свету Жичу и успомену на првог српског
крунисаног владара Стефана Првовенчаног. То је допринело да прича о старом
Краљеву буде употпуњена посебним поглављем од великог значаја за Краљево и
необичног наслова: Краљеви у Краљеву.
Промена имена Карановац у Краљево извршена је приликом прве посете
краља Милана Обреновића Карановцу после проглашења Кнежевине Србије у
Краљевину Србију. Том приликом краљ Милан је услишио молбу Карановчана и
указом од 19. априла/1. маја 1882. године одобрио промену имена Карановац у
Краљево. Промена имена била је у духу тежње за успостављањем веза са старом
славом средњовековне Србије и Немањића.
У најтежем периоду српске историје, под турском влашћу, успомена на прва
крунисања српских владар из лозе Немањића у Манастиру Жича (Стефан, Ра-
дослав, Владислав) допринела је очувању, и у рушевинама манастира, српске
духовности и државности. Најбоља потврда за то је легенда о седмовратој Жичи:
по којој су се за сваког владара по његовом крунисању отварала нова врата.
Део крунидбеног обреда, у чину миропомазања, враћен је у Манастир Жичу
1889. године. Краљ Александар Обреновић миропомазан је у Жичи 20. јуна/2. 113
Фотографија СК „Ибар”, НМКВ, И-2091.
јула 1889. године, а краљ Петар Карађорђевић 26. септембра/9. октобра 1904. го- 114
В. Виријевић, нав. дело, 238–257.
дине. У овим приликама Краљево је изгледало свечано а приређивани су ви- 115
Љубодраг П. Ристић, „Краљеви у
шедневни програми народног весеља са више десетина хиљада учесника.115 Краљеву (1882–1889–1904)”, у: Рудо Поље
Касније, и краљеви који нису били крунисани и миропомазани, својим дола- – Карановац – Краљево, Београд–Краљево
сцима и посетама, чували су и неговали узвишен и посебан однос према Жичи 2000, 233–245.
и Краљеву.
Краљ Александар Карађорђевић посетио је Манастир Жичу 1933. године,
а краљ Петар II Карађорђевић 1940. године поред Жиче посетио је и државну Указ краља Милана Обреновића
о промени назива варошице
Фабрику авиона у Краљеву. Данас сва обележја Краљева: грб и застава усвојени Карановац у Краљево,
на седници Скупштине Општине 1997, Дан града 7. октобар – Краљевдан, усвојен 19. април/1. мај 1882,
1998, у духу су Свете Жиче и асоцирају на крунисање српских владара. АС, МУД-П, Ф-XV-Р3/1882

50
51
52
ПАНОРАМЕ

53
 1.
Поздрав из Краљева, пре 1904.

54
 2.
Изглед Краљева,
Поздрав из Краљева,
после 1904.

3.
Краљево, пре 1910.

55
 4.
Краљево,
целокупан излед, око 1920.
У првом плану седе
Сретен Јаковљевић Берлинац (лево)
и Владислав Маржик (десно)

5.
Краљево,
целокупан изглед, 1930.

56
 6.
Изглед Краљева,
око 1935.

7.
Краљево,
изглед Краљева, пре 1930.

57
 8.
Изглед Краљево, око 1930.

58
 9.
Изглед Краљева, око 1935, разгледница

59
 10.
Целокупан изглед Краљево, око 1930.

60
61
62
УЛИЦЕ

63
 11.
Поздрав из Краљева,
око 1900.

12.
Поздрав из Краљева, око 1900,
Улица краља Милана,
хотел Париз

64
 13.
Краљево, Улица Краља Милана, пре 1910.

65
 14.
Краљево, Краља Петра улица, око 1920.

66
 15.
Краљево, Краља Петра улица,
око 1920.

16.
Краљево: Главна улица,
пре 1928.

67
 17.
Краљево,
Горњи крај вароши, око 1905.

18.
Краљево,
Главна улица, око 1925.

68
 19.
Краљево, 1928.

20.
Краљево,
Главна улица, 1928.

69
 21.
Краљево,
Улица Краља Петра,
после 1928.

22.
Краљево,
Улица краља Петра Великог,
после 1928.

70
 23.
Краљево,
Краља Петра улица,
око 1935.

24.
Краљево, око 1935.

71
 25.
Краљево,
Главна улица, пре 1927.

26.
Краљево, пре 1929.

72
 27.
Краљево,
Доња главна улица, пре 1912.

28.
Краљево,
Доњи и горњи крај вароши,
пре 1909.

73
 29.
Краљево,
Књаз Милошева ул.,
пре 1912.

30.
Краљево,
Доњи крај вароши
(коњичка касарна), пре 1909.

74
 31.
Краљево, Књаза Милоша улица, око 1930.

75
 32.
Краљево, Кнеза Милоша улица, око 1930.

76
 33.
Краљево,
Кнеза Милоша улица,
око 1935.

34.
Краљево, око 1930.

77
 35.
Краљево, Гимназија
и Ратарска школа,
после 1928.

36.
Краљево,
Карађорђева улица,
око 1930.

78
 37.
Краљево (Мирина чесма, код Женеве), после 1909.

79
80
ТРГ

81
 38.
Краљево, јужни део трга
краља Александра, пре 1913.

39.
Краљево, Хотел Париз,
Хотелијер, Милан Тодосијевић,
после 1920.

82
 40.
Краљево,
Пијаца, после 1920.

41.
Краљево,
Престолонаследников трг,
Пијаца, око 1925.

83
 42.
Краљево, Пазарни дан, око 1910.

84
 43.
Пазарни дан у Краљеву,
око 1925.

44.
Краљево,
Хотел Европа, после 1920.

85
 45.
Краљево, 1909.

46.
Краљево, Пијаца и
гостионица Европа, око 1910.

86
 47.
Краљево,
Хотел „Европа”, пре 1930.

48.
Краљево, око 1930.

87
 49.
Краљево, Трг краља Александра I, око 1925.

88
 50.
Краљево,
Пијаца, око 1915.

51.
Краљево,
Трг, око 1915.

89
 52.
Краљево,
Трг, око 1915.

53.
Краљево,
Трг, после 1920.

90
 54.
Краљево, Споменик ослобођења, авионски снимак, 1933.

91
 55.
Краљево,
Споменик, око 1931.

56.
Краљево,
Пазарни дан на
Тргу краља Александра I,
око 1930.

92
 57. 58.
Краљево, Споменик погинулих ратника од 1912–1918, 1933. Краљево, Пијаца, 1937.

93
94
ЗГРАДЕ

95
 59.
Поздрав из Краљева,
Краљ. срп. ратарска школа,
пре 1900.

60.
Краљево,
Школа, Црква,
Првостепени суд, Хотел Париз,
Краљ Миланова улица, 1908.

96
 61.
Краљево,
Гимназија, Основна школа,
Хотел Париз, касарна, 1910.

62.
Краљево,
Хотел „Париз”, 1919.

97
 63.
Краљево,
Апотека и ратарска школа,
1920.

64.
Краљево,
Касарна, 1907.

98
 65.
Кућа свештеника,
око 1900.

66.
Кућа Тодора Тошића,
Улица Марка Трипковића 13

99
 67.
Кућа Радомира Л. Стефановића,
Хајдук Вељкова улица

68.
Стара кућа породице Новаковић

100
 69.
Нова кућа породице Новаковић, Улица цара Душана

101
102
 70.
Изградња куће Боже Црвчанина, 1936.

103
 71.
кућа Љубисава и Живке Ђокић,
Улица цара Лазара, око 1930.
(данас задужбина Црвени крст)

72.
Краљево,
Хајдук Вељкова улица,
Гимназија, Православна црква,
Железничка станица,
Пољопривредна школа,
пре 1940.

104
 73. 74.
Католичка црква, 1934. Православна црква, око 1940.

105
106
САОБРАЋАЈ

107
 75.
Понтонски мост
на Ибру пред Краљевом

76.
Нови дрвени
мост
на Ибру, 1920.

108
 77.
Краљево,
Ћуприја на Камиџори, 1920.

78.
Изглед Краљева
са старим мостом на Ибру,
око 1930.

109
 79.
Краљево,
Нови мост на Ибру,
око 1928.

80.
Краљево,
Мост на Ибру,
после 1928.

110
 81.
Краљево, Нови мост на Ибру, после 1928.

111
 82.
Транспорт грнчарске робе
из Краљева у околна села
ради продаје, око 1930.

83.
Алекса Терзић,
Путовање чезом, око 1925.

112
 84.
Фијакером у околину Краљева,
Тихомир Недић, лево, око 1925.

85.
На Ибру у Матарушкој Бањи,
Нада Раосављевић са тетком,
око 1925.

113
 86.
Први аутомобил у Краљеву марке форд, Радомира Јовичића, 1928,
снимљено у околини Новог Пазара: Радомир, супруга Косара, син Мишо и стрина Олга

114
 87.
Бата Миленковић (вози)
у Ушћу, око 1930.

88.
Вера и Милан Јовичић
испред очевог мерцедеса, 1934.

115
 89.
гаража Маринковић, 1925.

90.
Изградња пута
Краљево—Рашка у Ушћу, 1929.

116
 91. 92.
Аутобус на линији Крагујевац—Краљево, 1930, Славко Петровић и Миле Јовановић,
Станиша Вукомановић, возач (седи), Јешко Симоновић, и Милка службеници Фабрике авиона, 1936.

117
 93.
Возачке дозволе
Благоја Маринковића, 1915.

118
 94.
Допис гараже
„Рапид” из Београда
Благоју Маринковићу,
30. април 1924.

119
 95.
гаража Маринковић, 1925.

96.
Краљево,
железничка станица, 1911.

120
 97.
Краљево,
Тунел, око 1913.

121
 98.
Краљево,
Железничка станица, после 1915.

99.
Краљево,
Железничка станица, 1920.

122
 100.
Пруга Краљево—Гоч, 1917.

101.
Пруга Краљево—Гоч, око 1930.

123
 102.
Пруга Подунавци—Грачац
(снимљено у Грачацу код Цркве),
28. август 1924.

103.
Краљево,
Железничка станица, 1929.

124
 104.
Особље Железничке станице
у Краљеву, 1928.

105.
Железнички мост у Ушћу,
Бата Миленковић, лево (чучи),
април 1929.

125
 106.
Дочек првог воза Краљево—Рашка 1931,
у Матарушкој Бањи (Конарево)

107.
Ђурђевдански уранак на Ушћу
на грађењу пруге Краљево—Рашка, 1931.

126
 108.
Службеници Железничке станице Краљево,
на испраћају за Ниш колеге Голубовића, председника Удружења националних железничара, 11. септембар 1935.

127
 109.
Железничка станица Краљево,
приликом прославе
пробијања тунела, 1939.

110.
Прослава пробијања тунела,
улазна страна, 1939.

128
 111.
Прослава пробијања тунела,
излазна страна, 1939,

112.
Прослава пробијања тунела, 1939.

129
 113.
Градња пруге између
Адрана и Мрсаћа, 1939.

114.
Утовар шљунка у радни воз
код Чачка, око 1939.

130
 115. 116.
Новогодишња честитка писмоноше за 1928. Новогодишње честитке писмоноша за 1921. и 1935.

131
132
 ТРГОВЦИ
ЗАНАТЛИЈЕ
БАНКЕ
ПРИВРЕДА

133
 117.
Драгослав Милетић (десно),
испред продавнице 1931.

118.
Трговци Драгослав Милетић
и Петар Ристић, 1936.

134
 119.
Гвожђарска радња Петра С. Ристића
(са таблом која казује да је радња
регистрована на његовог оца)

120.
Одобрење Стевану П. Ристићу
да може „протоколисати бакалску
и гвожђарску радњу”

135
 121.
Продавница грнчарских производа
Стеве Николића (до хотела „Париз”),
око 1930.

122.
Стовариште намештаја
Војислава Д. Ђорђевића, око 1935.

136
 123. 124.
Стовариште намештаја Војислава Д. Ђорђевића, око 1930. Продавница Богавац и Аритоновић, око 1930.

137
 125. 126.
Продавница Богавац и Аритоновић, око 1930. Продавница текстила, око 1930.

138
 127. 128.
Војислав Воја Аритоновић, испред продавнице, око 1935. Књижара и штампарија, око 1930.

139
 129. 130.
Фото-атеље Катинке Ћирић Ердоглијеве, око 1925. Фото-атеље Катинке Ћирић Ердоглијеве, око 1935.

140
 131.
На прозору изнад продавнице
Војислав Г. Аритоновић, око 1930.

132.
Прва апотека у Краљеву, 1922.

141
 133.
Акција Краљевске акционарске штедионице, 1. јануара 1926.

142
 134.
Оснивачи краљевачке привредне банке, основане 2. маја 1912.

143
 135.
Акција Краљевске привредне
банке у Краљеву, 1. јануар 1923.

136.
Акција акционарског друштва
Матарушка Бања,
1. јануар 1926.

144
 137.
Акција Краљевског трговачког
кредитног завода, 14. април 1924.

138.
Акција Жичке акционарске задруге
у Краљеву, 1. јануар 1925.

145
 139.
Обавештење за парастос преминулим члановима
Краљевске акционарске штедионице у Краљеву, на Сретење, фебруар 1936.

146
 140.
поздрав из Краљева, са три мотива:
електрична централа (хидроцентрала — прим. Д. Д.), унутрашњост централе и млин, 1907.

147
 141.
Краљево, Млин и електрична централа, око 1920.

148
 142.
Сеча шуме на Чемерну,
Алекса Терзић, предузимач, седи,
око 1925.

143.
Испирање злата у Лопатници,
Михајло Чебинац,
други ред, први здесна,
и Милан Јовичић, други слева,
око 1930.

149
 144.
Грнчарска радња
Стевана Николића
у Војводе Путника, око 1930.

145.
Грнчарска радња
Стевана Николића, око 1930.

150
 146.
Лимарска радња браће Душана и Живојина Митровића
(главни трг у левом полукругу од Омладинске), око 1925.

151
 147.
Штављење коже у Рибници
(у средини Никодије
Вујанац, солунски ратник),
око 1935.

148.
Радоје Ршумовић,
опанчар из Рибнице, око 1930,
радњу држао у Чукојевцу.

152
 150.
149. Државна комисија Министарства шума
Мајка браће Митровића, предаје Миљку Петровићу Рижи шумску железницу
испред лимарске радње, око 1930. добијену у закуп на десет година, 1936.

153
 151.
Казанџијска радња Спасића у Краљеву, 1937.

154
 152.
Позив привредницима
на Збор, Краљево, 1936.

155
 153.

Хале Фабрике авиона, које је

пројектовао Милутин Миланковић, 1928.

154.
успомена од Луја Брегеа, 1928.

156
 155.
улаз у Фабрику авиона, 1930.

156.
Аеропланска радионица у Краљеву,
радници Браварског одељења, 1934.

157
 157.
Пројектни биро Фабрике авиона, 1930.

158
 158.
Краљево,
Фабрика вагона, 1936.

159.
Железничка радионица,
Теретна колница, око 1940.

159
 160.
Железничка радионица,
Машине за обраду
колских точкова, око 1940.

161.
Железничка радионица,
Колска ковачница, око 1940.

160
 162.
пред радњом Павла Сича, 1936.

163.
Чланске књижице
Удружења занатлија и
Удружења извозника у Краљеву

161
 164.
Рачун за услуге димничара,
јун 1939.

165.
Попис хотела
који одобравају попуст,
око 1930.

162
163
164
МУШКАРЦИ

165
 166. 167.
Ђорђе Радосављевић, око 1870. Б. Стојановић, трговац, око 1870.

166
 168. 169.
Павле Величковић, трговац, око 1880. Стефан Луковић, 1886.

167
 170. 171.
Воја Буњак, питомац у Крагујевцу, у својој 19. години, 1894. Воја Буњак, на занату у Немачкој, око 1900.

168
 172.
Велисав Матовић (стоји), трговац, око 1905.

169
 173. 174.
А. Ћирић Ердоглија, фотограф, на школовању у Прагу, Миленко Новаковић, столар, и Петар Кузмановић (седе),
око 1900. 27. септембра 1902. год. у Бечу

170
 175.
Миливоје Сарић (десно), са преводиоцем у Александрији, око 1908.
Газда му је био Аврам Крстић, трговац, који је у време царинског
рата са Аустроугарском почетком 20. века, први извезао волове у 176.
Александрију, Египат. За проналажење и отварање новог тржишта, Велисав Веселиновић и Велисав Обрадовић, трговци,
Крстић је добио награду од 20.000,00 динара. око 1920.

171
 177.
Михајло Чебинац, индустријалац (десно), са пословним партнером, око 1900.

172
 178. 179.
Димитрије Мита Ивковић Гиљан, трговац, око 1910. Светозар Буњак, трговац, сенатор, око 1930.

173
 180. 181.
Сава Ранитовић, трговац, око 1925. Велисав Матовић, трговац, 1910.

174
 182. 183.
Аврам Ћирић Ердогија у Манастиру Студеница, 1910. Леонида К. Папакоча, око 1910.

175
 184. 185.
Стаменко Јоксимовић, трговац, око 1900. Исидор Радовановић, око 1910.

176
 186.
Димитрије Мита Радовановић, око 1917.
Дописница са текстом:
„Моим љубљеним и много поштованим родитељима 187.
Поштује Вас и руке Вам љуби Вами и мајци Ваш Син Мита” Воја Ђ. Радосављевић, око 1920.

177
 188. 189.
Ц. Митровић, 26. августа 1918. Драгољуб Д. Антоновић, 27. маја 1919.

178
 190.
Милан Ђ. Радосављевић
са мајком Кристином, око 1920.

179
 191. 192.
Мико Обрадовић, око 1935. Драгољуб Обрадовић Труцо, око 1925.

180
 193. 194.
Ђорђе Тошић, око 1940. Краљевчани, око 1940.

181
 195. 196.
Јован Новаковић, трговац, Милош Ристић, трговац,
председник општине председник општине, народни посланик, око 1890.

182
 197. 198.
Јован Сарић, трговац, Стефан Луковић, трговац,
председник општине, народни посланик председник општине, око 1900.

183
 199. 200.
Јовица Стојковић, трговац, Михаило Хаџи Алексић, трговац,
председник општине, око 1900. председник општине

184
 201. 202.
Властимир Константиновић, занатлија, Ђорђе Радић, први управник Ратарске школе у Краљеву,
председник општине председник општине

185
 203. 204.
Петар Богавац, сенатор, трговац, индустријалац, Милан Јовичић, трговац, индустријалац, хотелијер,
председник општине председник општне, око 1930.

186
 205. 206.
Алексије Јелесијевић Лесо, трговац, Душан Крстић, економиста,
председник општине, око 1930. председник општине

187
 207. 208.
Милутин Веснић, порески службеник, око 1930. Лазар Кузмановић, трговац, народни посланик, око 1930.

188
 209. 210.
Миленко Веснић, правник, дипломата, око 1920. Миливоје Црвчанин, композитор, око 1930.

189
 211. 212.
Добривоје Божић, проналазач ваздушне кочнице за железницу Др Јосиф Маржик, војни лекар

190
 213. 214.
Михајло Сретеновић Бунарџић, лекар Јоаникије Јања Нешковић, епископ ужичко-крушевачки

191
 215. 216.
Светозар Јовандарић, земљорадник, дрвени адвокат Исидор Живковић, земљорадник, народни посланик

192
 217. 218.
Живојин А. Терзић, 1924. Светозар Живковић, трговац око 1940.

193
194
ЖЕНЕ

195
 219. 220.
Марија Ристић, жена Милоша Ристића, Наталија Ристић Белимарковић, 12. август 1894,
мајка Наталије, прве бабице у Краљеву, 1897. (прва бабица у Краљеву, од 1908.)

196
 221. 222.
сестре Милка Сарић и Стевка Продановић, сестре Миља Буњак (жена Светозара) и
око 1890. Дара Шибалић (жена учитеља Шибалића), око 1890.

197
 223. 224.
Стајка Новаковић, око 1900. Ружа Обрадовић, око 1905.

198
 225.
Полексија Дугалић (седи у средини) са пријатељицама, око 1900.

199
 226. 227.
Драгиња Крстић и Персида Стефановић, око 1900. Лепосава Стојановић (жена Младена воскара), око 1900.

200
 228. 229.
Драга Стефановић око 1910. Катарина Матовић, око 1910.

201
 230.
Женска краљевска подружина
приликом посете краљевског пара Драге и Александра Обреновића Краљеву, 1901.

202
 231.
Краљевчанке, око 1910.

203
 232.
Жене из породица Томовић и Стефановић, око 1925.

204
 233. 234.
Босиљка Радосављевић, око 1910. Зорка Чебинац, око 1910.

205
 235. 236.
Зорка Томовић и Живка Дугалић Ђокић, око 1910. Зорка Томовић, око 1910.

206
 237. 238.
Зорка Томовић, око 1910. Живка Дугалић, око 1910.

207
 239. 240.
Миља Буњак и Илинка Илић (седе), око 1910. Лепосава Николић, око 1910.

208
 241.
Олга Јовичић, 1913.

242.
Миља Буњак, Ружа Обрадовић
и Илинка Илић око 1920.

209
 243. 244.
Савка Сарић, око 1925. Анка Перишић, око 1920.

210
 246.
245. Наталија Митровић, студент историје, око 1925,
Зора Миленковић, попадија, око 1930. са фризуром ала Лија де Пути

211
 247.
Краљевчанке, 1929.

212
248.
Ћерка бојаџије Стојановића, око 1930.

249.
Дара Вукотић, око 1930.

213
214
ВЕНЧАЊА

215
 251.
250. Живка и Љубо Ђокић
Драга и Аврам Крстић, око 1890. са девером Аврамом Ћирићем Ердоглијом, око 1910.

216
 252. 253.
Боса и Добросав Раосављевић, око 1910. Боса Раосављевић и ручни девер Тимотијевић, око 1910.

217
 254. 255.
Катинка и Аврам Ћирић Ердоглија, око 1908. Роксанда и Радомир Вукотић, око 1910.

218
 256. 257.
Драга и Воја Радосављевић, 15. августа 1905. Љубица и Радомир Милићевић, 1. фебруар 1909.

219
 258. 259.
Олга и Милан Јовичић, око 1925. Наталија и Атанасије Таса Папакоча

220
 260. 261.
Лепосава и Никодије Поповић, 6. априла 1914. Радосава и Богомир Игрутиновић, око 1920.

221
 262. 263.
Радмила и Петар Марјановић (абаџија), септембра 1921. Лепосава и Војислав Ђорђевић, 16. новембра 1924.

222
 264. 265.
Драгослав Милетић са супругом, 1924. Манојла и Тихомир Тошић, око 1925.

223
 266.
сватови Стева Кнежевић, Лепосава Радовановић, 267.
Драгољуб Црвчанин, око 1910. Стевка и Жика Антонијевић, око 1920.

224
 268.
Зорка Момировић на венчању, око 1908.

225
 269.
Свадба Гвозде Стефановић, 1918.

270.
На дан венчања Полексије,
ћерке трговца Алексе Марковића
званог Маџа (Војводе Степе 13),
и Милоша Симеуновића из Сирче,
25. јун 1920.

226
 271.
веридба Лепосаве Тошић
(удата Радовановић), око 1924.

272.
Свадба у породици
Димитријевић, Швабчићи,
око 1920.

227
 273.
На дан венчања
Милунке Обрадовић, 28. јул 1919.

274.
На дан венчања
Југославе и Петра Николића, 1935.

228
 275.
Венчање Југославе и Петра Николића
у Цркви Св. Тројице, 1935.

276.
На дан вечања
Персе и Вељка Веселиновића,
10. мај 1928.

229
 277.
Свадба Радмиле, ћерке Вула Вукашиновића, 11. август. 1940.

230
 278.
Свадба Воје Аритоновића, око 1930.

231
232
ПАРОВИ

233
 279. 280.
Јефрем Станојевић, кафеџија, са супругом, око 1890. Петар Буњак са супругом, око 1890.

234
 281.
Полексија и Михајло Чебинац, око 1900.

235
 282.
Кнежевићи и Радовановићи
у Бечу, око 1900.

236
 283. 284.
Мица и Мато Црвчанин, 18. фебруар 1905. Вереници Лепосава и Стаменко Јоксимовић, 1900.

237
 285. 286.
Илинка и Аврам Илић, око 1900. Илинка и Стева Стефановић, око 1900.

238
 287.
Перса и Војислав Веселиновић,
око 1900.

288.
Ружа и Велисав Обрадовић,
око 1900.

239
 289. 290.
Полексија и Глигорије Дугалић, око 1910. Живка и Љубо Ђокић, око 1910.

240
 291.
Катинка и Аврам Ћирић Ердоглија, око 1908.

241
 292. 293.
Зора и Вељо Томовић, око 1910. Илинка и Лаза Стефановић, око 1910.

242
 294. 295.
Савка и Мато Петровић, 5. јануар 1910. Ружица и Радисав, 1913. године

243
 296. 297.
Младен Стојановић са супругом, око 1925. Савка и Миливоје Сарић, око 1925.

244
 298.
Олга и Милан Јовичић, око 1930.

245
246
ДЕЦА

247
 299. 300.
Звездан Чебинац са мајком Полексијом, око 1880. Зора Чебинац, 23. марта 1881.

248
 301. 302.
Алекса Димитријевић Швабчић са сином, око 1890. Косара Буњак, око 1890.

249
 303. 304.
Дете са котуром, око 1900. Коса М. Радовановић, око 1900.

250
 306.
Деца Милице и Стевана П. Ристића из Краљева, 1912.
305. Слева надесно: Петар и Коста (стоје), Душан (седи)
Ната Спасојевић, око 1900. и Љубица (стоји на столици)

251
 307.
Радисав и Жика, око 1904.

252
 308.
Нада и Бошко Радосављевић,
око 1910.

253
 309. 310.
Мала Олга, око 1905. Живорад, око 1905.

254
 311. 312.
Рада, на Митровдан 1908. Миле Ерац, Грдица, 1912.

255
 313. 314.
Миша Илић, око 1910. Лепа, Миле и Душан Мицић, 1910.

256
 315.
Зора Стефановић, око 1900.

257
 316.
Зора Стефановић, IV разред, 1905.

258
 317. 318.
Верица, око 1925. године Љубиша са тетка Бисом, око 1900.

259
 319. 320.
Зора Стефановић и Роксанда Вучићевић, 16. април 1906. Милоје Милосављевић, студент у Цириху, око 1910.

260
 321.
Деца Даринке и Миленка
Митровића, књижара,
3. мај 1908.

322.
Живка Дугалићева,
Зорка Крсмановићева,
Христина Радовановићева,
Атина Папакоча,
Даринка Новаковићева,
око 1908.

261
 323.
Јелена, Лепосава и
Достана Ивковић, око 1920.

262
 324.
Деца Веље и Анке Милићевић,
Михајло, Миљко, Никола, Ђорђе, Алекса и Срећко, око 1925.

263
 325. 326.
Димитрије Митровић, 1912. Синови Стевке и Живка Антонијевића, опанчара, око 1934.

264
 327. 328.
Беба Драгољуб Обрадовић са родитељима, 12. фебеуара 1933. Драгослав Илић, око 1908.

265
 329.
Живко Терзић,
трговачки помоћник, 1912.

330.
Југица од 2 године
и Ратомир од 9 месеци, око 1910.

266
 331.
Рођендан Југице Ердоглијеве (у средини седи), око 1918.

267
 332. 333.
Дана, Славко и Јела, око 1925. Лепа Поповић са сином Драгољубом, 1930.

268
 334. 335.
Бисенија М. Јовановић, ученица I године Учитељске школе, око 1925. Дана и Нада Црвчанин, Врбица, око 1930.

269
 336. 337.
Олга Терзић и Илинка Радаковић, око 1931. Деца свештеника Кожетинца, око 1935.

270
 338.
Аврам и Илинка Илић са унуком Душаном Стефановићем, из Љубића, 18. јуна 1922. у Врњачкој Бањи.
Стоје Душанови родитељи Радослав А. Стефановић и Гроздана и Перса Терзић

271
 339. 340.
Рада Аћимовић, око 1925. Никола, 18. јула 1926 (седам и по месеци)

272
 341. 342.
Никола Ђорђевић на коњићу, око 1930. дете из породице Јовице Стојковића, око 1930.

273
274
ПОРОДИЦЕ

275
 343.
Мијаило Чебинац у 32ој години, Полексија у 29ој години,
Звездан син њин у 11ој години, Зорка у 7ој години, 1. маја 1887.

276
 344.
Лазар и Ангелина Стефановић
са децом Лепосавом, Наталијом и Душаном, око 1890.

277
 345. 346.
Драгољуб и Дара Шибалић са сином, око 1890. Породица Милорада Ђаковића, ковача, 1905.

278
 347. 348.
Породица Ексингер, Ушће, 1910. Стаменко и Лепосава Јоксимовић са ћерком, 20. августа 1911.

279
 349.
Породица Даринке и Миленка Митровића,
књижара и штампара, 1905.

280
 350.
Породица Милке и Стевана Милосављевића:
деца Зорка, Десанка најмања, Борислав Бата, Милоје, средина, и Милосав, стоји десно, око 1910.

281
 351.
Породица Буњак,
око 1900.

352.
Породица Тодора Тошића,
механџије, око 1910.

282
 353.
Породица Наталије
и Атанаса Папакоча:
деца Кузман, Мирослав, Катарина,
Љубинка, око 1925.

354.
Породица Даринке
и Миленка Митровића,
књижара и штампара, око 1935.

283
 355. 356.
Породица Томовић – Тиловци, Роса и Љубо Каревић, срески начелник,
око 1925. са сином Радисавом и ћерком, око 1925.

284
 357.
Зора и Бошко Миленковић,
свештеник са сином, 1925.

358.
Стевка и Жика Антонијевић,
опанчар са децом, око 1925.

285
 359.
Породицe Милетић и Ристић, око 1908.
слева надесно стоје: Мирослав Милетић, Милица (рођена Милетић) Ристић, Стеван Ристић и Драгослав Милетић.
Седе Данка Милетић, Душан Ристић (у крилу) и Тодор Милетић. На земљи седе Петар и Коста Ристић

286

360.
Манојла и Тихомир Тошић,
са ћеркама Бранком и Олгом, око 1930.
361.
Породица Стевана П. Ристића,
гвожђарског трговца из Краљева, око 1930.
Стоје (слева надесно): Љубица, Душан, Коста и Петар;
седе Милица (мајка) и Стеван (отац)
287
288
ШКОЛЕ

289
 362.
Мушка основна школа у Краљеву, 1893/4.

290
 363.
Женска основна школа у Краљеву, 1893/4.

291
 364.
Мушка основна школа,
учитељ Стојан Миливојевић,
до учитеља седи десно
Душан Крстић, око 1910.

365.
Женска основна школа
са четири учитељице (једна од њих
Катарина Матовић Симић), око 1900.

292
 366.
Мушка основна школа,
учитељ Аврам Крстић, око 1910.

367.
Основна школа у Краљеву,
учитељица Зора Каличанин, око 1935.

293
 368.
Сведочанство Основне школе
краљевске о завршеном четвртом разреду
Љубице Станић, 1908.

294
 369.
Прослава у Основној школи,
учитељ Милош Симић, код музике,
учитељ Христифор Васовић,
на вратима, око 1935.

370.
Успомена из школе,
први разред, око 1935.

295
 371.
Основна школа у Краљеву, учитељ Милош Симић, 1938.

296
 372.
Обећање краља Милана од 15. априла 1882. о отварању Ратарске школе у Краљеву,
забележено у Српским новинама и Указ о установљењу Школе за ратарство

373.
План имања Школе за сточарство и планинско газдовање у Краљеву, 1910.

297
 374.
Зграда Пољопривредне школе,
1882—1928.

375.
IV коло питомаца
Сточарске школе, 1910.

298
 377.
Ученици III године Ратарске школе 1895. год;
„Све пролази ко варљива сенка, успомена остаје довека,
376. за дуго сећање своме никад незаборављеном другу
Ученици прве године Јакши Бл. Божићу рат III год Мил А Ранковић III год
Ратарске Школе, 1898. Душан Поповић рат. III год, радикалац Чед. Б. Симовић, рат III год”

299
 378.
Сведочанство Младена Николића, други разред, 1. октобар 1901.

300
 379.
III коло питомаца Сточарске школе, 1910.

301
 380.
Поздрав из Србије,
Учитељи курсисте ручног
рада у Краљеву, 1897.

381.
Пчеларник
Сточарске школе, 1909.

302
 382.
Краљево,
Ратарско имање, око 1920.

383.
Зграда Ратарске школе,
око 1925.

303
 384.
Професори Ратарске школе, око 1925, Радоњић, Бошковић, Жиц, Палеташевић (директор), Ћосић

304
 385.
Краљево,
Сточарско ратарска школа, 1928.

386.
Краљево,
Пољопривредна школа 1928.

305
 387.
Рајка Радомировић,
ученица V године
Женске радничке школе, 1906.

388.
ученице V разреда
Женске радничке школе
у Краљеву, 1909.

306
 389.
Професорка Женске радничке школе
у Краљеву Драга Милутиновић
удата Марковић (надимак Маџовка),
предавала шивење (седи пета слева),
око 1930.

390.
Курс веза на
шиваћим машинама сингер,
децембар—јануар 1925—1926,

307
 391.
Краљевска трговачка омладина,
Дан освећења своје заставе, 6. јуна 1910, Управа, наставници и ученици

308
 392.
Сведочанство Александру Марковићу о
завршеној Трговачкој школи, Краљевске
трговачке омладине, 1921—22.

309
 393.
Бања Матаруге, Излет ђака Краљевске трговачке омладине, 1908.

310
 394.
Диплома Краљевске
трговачке омладине добротвору
Божидару Црвчанину, 1925.

395.
Краљевска трговачка омладина,
око 1924.

311
 396.
Гимназија
(Карађорђева улица, код Женеве), 1909.

397.
Зграда у којој је радила Гимназија,
1910–1928.

312
 398.
Краљевска гимназија, IV разред, I коло, 1912.

313
 399.
Ученици првог разреда
Гимназије 1923.

400.
Професори Гимназије
(испред Господар Васиног конака),
око 1925.

314
 401.
Ученици Гимназије, око 1920.
(стоје други слева Жика Чукулић,
пети Димитрије Митровић)

315
 402.
Са позоришног комада гимназијалаца
„Цар Ћира”, 1924.

403.
Са ђачке изложбе приређене
у корист Црвеног крста у Краљеву,
7. и 8. јуна 1925.

316
 404.
Прослава Св. Саве
Краљевске гимназије, 1926.

405.
Гимназијски хор, 1926.

317
 406. 407.
Матуранти Гимназије, око 1925. Вељко Веселиновић,
Бошко Раосављевић, Тоша Тодосијевић и Јелесијевић ученик Гимназије VI године, 1920.

318
 408.
Ученици Гимназије са професором Фјодором Рајевским, око 1925.

319
 409.
Ђаци Краљевске гимназије
на екскурзији у Манастиру
Љубостињи, 1925.

410.
Гимназијалци на уранку,
у Манастиру Жичи, 17. маја 1925.

320
 411.
Зграда у којој је радила
Гимназија од 1928.

412.
II б разред Гимназије
1934/35.

321
 413.
Професорка Гимназије, Љубица Антоновић, око 1930.

322
 414.
Гиманзијалци у
Ратарској башти, 28. мај 1939.

415.
Гимназијалци на путу
за Манастир Студеницу,
23. маја 1938.

323
 416.
Читалачка група ђака,
VIII разред Гимназије
са Олгом Јовичић, 1939.

417.
У школском дворишту
Гимназије 26. маја 1940.

324
 418. 419.
Радмила Јоксимовић Маца и Јелисавета Јевтић Вета, У Овчар Бањи, VI разред Гимназије
гимназијалке, на Тргу, 19. фебруар 1940. са Коком Јаснић, 29. маја 1940.

325
 420.
Оркестар Гимназије на Божић 1941.

326
 421.
Дом милосрђа Одбора
госпођа књагиње Љубице,
Матарушка Бања, 1920.

422.
Забавиште у Краљеву,
забавиљка Љубинка, 1933/34.

327
 423.
Фонд сиромашних ученика и ученица Основне школе у Краљеву, на Лазареву суботу, 1929.

328
 424.
У Дому Дечјег хранилишта — сиротишта, 1940.

329
 425.
Дечји маскенбал у Краљеву,
3. март 1929.

426.
Дечји маскенбал у Краљеву, 1934.

330
 427.
Дечји маскенбал у Краљеву, око 1935.

331
332
СПОРТ

333
 428.
Соколско друштво Краљево, 1910.

429.
Соколско друштво Краљево (испред
Господар Васиног конака), око 1920.

334
 430.
Соколско друштво Краљево, око 1920.

431.
Соколски дан, Академија, око 1930.

335
 432.
Соколско друштво Краљево, око 1935.

336
 433.
Соколско друштво Краљево, око 1935.

434.
Соколско друштво Краљево, око 1935.

337
 435.
Соколско друштво Краљево
у Крагујевцу, око 1935.

436.
Соколско друштво Краљево,
Подмладак на излету, око 1935.

338
 437.
Соколско друштво Краљево
(испред Господар Васиног конака),
око 1925.

438.
Соколско друштво Краљево
(испред Господар Васиног конака), 1924.

339
 439.
Соколско друштво Краљево, око 1925.

340
 440.
Оркестар Соколског друштва
Краљево, око 1935.
Успомена из Врњачке Бање

441.
Соколске вежбе у порти
Цркве Св. Тројице у Краљеву, око 1935.

341
 442.
Соколски скуп на Тргу у Краљеву, око 1935.

342
 443.
Соколска књижица Душана Милићевића Наје,
учесника X свесловенског слета у Прагу, 1938.
Соколи из Краљева испред Тиршовог споменика, 5. августа 1938. Успомена из Прага

343
 444. 445.
Миленко Дукић Соколски оркестар Краљево, 3. јануар 1937.

344
 446.
СК „Ибар” из Краљева,
слева надесно Јанић Драгиша
Мршо, Ђоко Пауновић, око 1921.

447.
СК „Ибар”, око 1924.

345
 448.
Детаљ са утакмице СК „Ибар”,
око 1935.

449.
СК „Морава” из Краљева,
терен поред Ибра, око 1930,

346
 450.
СК „Морава” и СК „Рашка”,
резултат 2 : 1, за успомену
Душану М. Милићевићу,
трговцу из Краљева, 1933.

451.
СК „Морава”, око 1935.

347
 452.
Фудбалски терен поред Ибра,
око 1939.

453.
На слави СК „Ибар”,
31. мај 1931.

348
 454. 455.
Навијачи Краљевског спортског клуба „Ибар”, око 1935. Навијачи Краљевског спортског клуба „Ибар”, око 1935.

349
 456.
Навијачи Краљевског спортског
клуба „Ибар”, око 1935.

457.
На свечаном отварању гађања
Краљевске савезне стрељачке
дружине, 1903.

350
 458.
Дом Краљевске стрељачке дружине, око 1930.

351
 459.
Краљевска стрељачка дружина, око 1930.

460.
Ловачко друштво Краљево, око 1930.

352
 461.
Тенис у Краљеву, око 1930.

462.
Тенис у Краљеву, око 1930.

353
 463.
Стојан Стојић, бициклиста, око 1937.
Саобраћајна књижица за бициклу, 1937.

464.
Стојан Стојић, бициклиста из Краљева,
на Олимпијади у Берлину 1936
(стрељан октобра 1941).
Застава, успомена са Олимпијаде
у Берлину

354
355
 465.
Чланска књижица
Бициклистичког клуба „Ласта”
на име Драгише Митровића, 1936.

466.
Бициклистичка трка
Краљево—Витановац, 1937.

356
 467.
Управа и чланови
Бициклистичког клуба „Ласта”,
на дан славе, Свети Марко, 8. мај 1937.

468.
Бициклисти у Матарушкој Бањи,
око 1937.

357
 469.
Скијање на Гочу, 1934.

470.
На Ибру, 1925.
стоје: Граде Милићевић, Мирослав
Лешетицки, Персида Митровић.
седе: Наталија Митровић, Олга Ристић,
Тихомир Недић, Дара Ристић,
Славко Нишавић

358
 471.
На Ибру — на крљи тополе, око 1925.
горе: Ната и Тићо Недић, професор математике; стоје: први, Љуба Величковић — судија, трећи, Славко Нишавић — учитељ у Матарушкој Бањи,
Коса Михајловић — професор историје, Граде Милићевић, Персида Митровић — учитељица;
седe: Димитрије Митровић, Мирослав Лешетицки и Олга Ристић

359
 472. 473.
На Ибру, око 1930. На Ибру, око 1930.

360
 474.
На Ибру, 16. јула 1940.

361
362
СВАКОДНЕВНИЦА
У КРАЉЕВУ

363
 475.
Прва редовна скупштина Занатлијског удружења у Србији, 10. августа 1888.
представници из Краљева А. Богдановић и В. Константиновић

364
 476.
Радикали на изборној политичкој војној вежби 1898, Бањички логор Београд.
Арса Тимотијевић, Андр. Андријанић, Воислав Јовановић, Чеда Јеротијевић, Радомир Радомировић, Ђоле Павловић, Павле Анђелић,
Јаков Чорбић, Милорад Чурлић, Лаза Прокић, Максим Сретеновић, Мелентије Божовић, Милутин Анђелић, Павле Ј. Савић,
Васа Лала Константиновић, Милорад Смиљанић, Велимир Туроман

365
 477.
Окружна Шумска управа Краљево, октобар 1905 — јун 1906.

366
 478.
Приређивачки и оцењивачки одбор изложбе Жичке окружне пољопривредне подружине, 1911.

367
 479.
Персонал Суда
Општине краљевске после 1903.
Стефан Луковић, председник Суда,
седи у средини,
Јовица Стојковић, седи десно

480.
Начелство Среза жичког, 1925,
начелник Никола Димитријевић

368
 481.
Краљевска певачка дружина „Свети Сава”, 1910.

369
 482.
Путујућа позоришна трупа
(изводила водвиљ: „А да није Глишо
на посело иш`о, не би њега Мара
никад отровала”), око 1910.

483.
Позоришна дружина Лазић, око 1908.

370
 484.
Први ђачки оркестар, 1908.

371
 485.
Краљевска женска подружина, око 1930.

486.
Пододбор Женске подружне
кнегиње Љубице

372
 487.
Краљевска женска подружница,
на дан славе, Рођење Пресвете
Богородице — Мала Госпојина, 1932.

488.
Пододбор госпођа и госпођица
Женске подружнице кнегиње Љубице,
на дан славе, Аранђеловдан, око 1925.

373
 489.
Краљево, Врбица, 1908.

374
 490.
Врбица, око 1930.

375
 491.
Врбица, 20. април 1940.

492.
Слава Еснафа занатлија
Св. Три јерарха, 1919, домаћин славе
Димитрије Ђаковић, ковач

376
 493.
Слава Еснафа занатлија, око 1925.

494.
Краљево, II коњички пук
пролази кроз варош, 1909.

377
 495.
II коњички пук цара Душана
на Голији планини, 1909.

496.
пуковска слава (Аранђеловдан),
8. новембра 1910.

378
 497.
Свадба у Краљеву, око 1917.

498.
Бела недеља, 1919.

379
 499.
Литија у Краљеву, 1929.

500.
Прва скупштина
Удруженог свештенства
Православне епархије жичке,
oдржана у Краљеву 1934.

380
 501.
Слет у порти
Цркве Св. Тројице, око 1940.

502.
Краљево, Пијаца,
Пазарни дан, око 1920.

381
 503.
Краљево, Вашар, око 1920.

504.
Краљево, Пазарни дан,
Пијаца, после 1930.

382
 505.
Краљево, Стрељачки скуп, око 1920.

506.
Концерт на Тргу, око 1930.

383
 507.
Концерт на Тргу, око 1930.

508.
Концерт на Тргу, око 1930.

384
 509.
Одлазак по бадњак, око 1930.

510.
Група официра, око 1930.

385
 511.
Пуковска слава, 1935.

386
 512. 513.
Противаероплански топ, Краљево, 1. јун 1932. За успомену родитељима, 25. мај 1940.

387
 514.
Официри 5. противаеропланске дивизије у Краљеву, 22. септембар 1936.

388
 515.
За успомену, Краљево, 18. августa 1934.

389
 516.
Сахрана жене Петра Богавца, Смиљане, 3. мајa 1900.

390
 517.
Председник Среског суда са судијама и адвокатима, 1937.
седе слева надесно: (?), Марковић, адвокат, председник Суда, Тодор Тоша Димитријевић, судија, кочички, адвокат.
стоје: (?), шеф писарнице (Косара?), Тома Ивановић, адвокат, службеница Суда (?),
Сава Аћимовић, адвокат (стрељан са два сина), Владимир Радичевић, адвокат

391
 518. 519.
Нада Рајић, лепотица Краљева, 1928. Са бала „Пријатеља Француске”, 5. фебруара 1930.

392
 520.
Костим бал у Краљеву 1935.
Драгица Стефановић, Скукова Дана,
Милева Пауновић, Нацика Матовић,
Бине Аритоновић, Деса Буњак,
Цаца Бугарчић, Добрила Луковић,
Јела Кожетинац

521.
Краљево, Гостионица „Европа”,
1909.

393
 522.
Краљево, Гостионоца „Босна”, 1916.

523.
Хотел „Београд”, око 1925.
Здесна налево: Петар Папакоча,
Јелисавета Стефановић (супруга),
Косара Мицић, Наталија и Атина

394
 524.
Посластичарница
Алије Билаловића (иза тезге),
испред Светозар Томовић (трговац)
и Алијина жена,
седи, Југица Ћирић Ердоглија,
око 1935.

525.
Гостионоца „Цар Душан”,
око 1930.

395
 526. 527.
Музичка пауза, око 1930. Гостионица „Кнежевић”, 14. јула 1935.

396
 528.
Права домаћа кујна,
код Железничке радионице
Фабрике вагона,
са радницима, 1937.

529.
Краљевчани за
кафанским столом,
око 1940.

397
 530.
Испраћај у војску, 1937.

531.
Испраћај у војску, 1937.

398
 532.
Краљевчани спремни за провод, око 1930.
Петричевић, први десно

399
 533. 534.
Воја Аритоновић Рита, на Тргу, око 1930. Воја Аритоновић Рита, трговац, на Тргу у Краљеву, око 1935.

400
 535. 536.
Воја Аритоновић Рита, у шетњи на Тргу, око 1935. Олга и Вера Јовичић, испред хотела „Европа”, 1934.

401
 537.
Зимско снабдевање
на градској пијаци, 1932.
у позадини хотел „Београд”
и фризерски салон „Мића”

538.
Шетња главном улицом.
Дана, Бранко, Рада и Гага,
14. марта 1939.

402
 539.
У дворишту куће Милана Јовичића, 1931.

403
 540.
Воја и Драги Ђорђевић,
у Врњцима, 1. октобар 1915.

404
 541.
На излету, околина Краљева,
око 1900.

542.
На излету у Рибницу, 1925.

405
 543.
Манастир Жича, око 1925.

544.
У Жичи, 1930.

406
 545.
На Преображење у Жичи, 1930.

546.
Матарушка Бања, 1935.

407
 547.
Успомена из Краљева, око 1935.

548.
Одрасли Краљевчани, око 1930.

408
 549.
Краљевчани одрастају, око 1930.

409
 550.
Успомена из Врњачке Бање, око 1930.

551.
Краљевчани, око 1938.

410
 552.
Јадранска стража из Краљева на скупу

553.
Залутали кроз шуму
Црног врха, јуна 1937.
слева: Момчило Радовић, апотекар,
Лепосава Петровић, удата за
М. Радовића, Милева Пауновић
(играла рукомет-хазену) и
Димитрије Митровић

411
 554.
Кафана „Маглич”, 26. октобра 1928.

412
 555.
Краљевчани у Чачку, у гостима код Грозде Стефановић, око 1930.

413
 556.
Гостионица Чеде Дамњановића,
Баљевац, око 1930.

557.
Излет у Студеницу,
20. септембра 1926.

414
 558.
Владика Николај
на једној свечаности
на централном тргу
у Краљеву, око 1940.

559.
излет у Матарушку Бању,
око 1925.

415
 560.
Позивница за Велику забаву
са игранком, 12. фебруара 1933,
коју организује Управа Краљевске
трговачке омладине у Краљеву

561.
Позивница за Свечану забаву
у част рођења Њ. к. в.
престолонаследника Петра

416
 562.
Позивница за забаву, 18. јануара 1934,
коју организује Управа Удружења
југословенских националних железничара и
бродара, Пододбор у Краљеву

417
 563.
Позивница за железничку забаву
на дан 18. јануар 1939, коју организује
управа Пододбора Удружења
југословенских националних
Железничара и бродара и
Коло хуманих госпођа за
помагање железничке сирочади

564.
На освећењу железничке заставе, 1939.

418
565.
Плакат Месног одбора Јадранске
страже у Краљеву о приређивању
велике забаве, октобар 1937.

419
 566.
Краљево,
Дочек сенатора Богавца, 1938.

420
421
422
СЕЛО

423
 567.
Народна ношња из околине Краљева,
око 1900.

568.
Дом Лазачке земљорадничке задруге,
око 1910.

424
 569.
Лађевци, око 1925.

570.
Вршидба у Змајевцу
на имању Драгослава Ђековића
(поред мотора), око 1938.

425
 571.
Жича, око 1930.
Заложила сестра Ратник
у корист сиромашне деце

426
 572.
Рудно, 1. јула 1934.

427
 573.
Основна школа Роћевићи, 1925.

574.
Школска кухиња,
Подружница Црвеног крста у Ласцу,
око 1920.

428
 575.
Скуп у Пајсијевићима,
Гружа, око 1925.

576.
Представници студеничког краја
на обележавању пробоја Солунског
фронта 1928. године у Крушевцу

429
 577.
Свадба у Ласцу,
породица Јанковић,
око 1925.

578.
Захарије Црнчанин, Ратина,
Драга и Милан Чурлић, око 1905.

430
 579.
Фудбалски клуб
„Морава” Мрсаћ, 1924.

580.
Грађанско певачко друштво
„Мокрањац” у Мрсаћу,
15. децембар 1924.

431
 581.
Певачко друштво из Врбе,
хоровођа свештеник Кожетинац,
око 1925.

582.
Одмор уз грамофон,
око 1935.

432
 583.
Певачко друштво „Св. Сава” из Краљева,
на слави Цркве врпске, на Спасовдан 1934.

433
434
МАНАСТИРИ

435
 584.
Манастир Студеница, бакрорез, 1733.

436
 585.
Манастир Студеница,
око 1900.

586.
Манастир Студеница,
око 1910.

437
 587.
Манастир Студеница,
око 1900.

588.
манастир Студеница,
око 1930.

438
 589.
Манастир Студеница,
Иконостас, око 1930.

439
 590.
Жича, цртеж порушеног манастира, 1822.

440
 591.
Група код Манастира Жиче, 1866.

441
 592.
Група код Манастира Жиче, 1866.

442
 593.
Манастир Жича, око 1900.

594.
Манастир Жича, око 1900.

443
 595.
Манастир Жича, око 1900.

596.
Манастир Жича, по цртежу
Владислава Маржика, око 1933.

444
 597.
Манастир Жича, око 1930.

598.
Манастир Жича,
авионски снимак, пре 1936.

445
 599.
Манастир Жича, авионски снимак, 1936.

446
 600.
Архитекта Дероко (први здесна)
и инжењер Милорад Недић,
градитељ Конака (први слева), у Жичи, 1936.

601.
Владика Николај и Дероко
(испред Конака у Жичи), 1936.

447
 602.
У Жичи, са Николајем,
25. септембра 1940.

603.
Манастир Жича, око 1940.

448
 604.
Владика Николај
на Велики петак 1940,
окружен децом коју
издржава Манастир Жича

605.
Владика Николај
на Велики петак 1940,
Владика: „Јел’ Вам смрде ноге?”
Деца: „Смрде хвала Богу”

449
450
КРАЉЕВИ
У КРАЉЕВУ

451
 606. 607.
Краљ Милан Обреновић, око 1883. Краљ Александар I Обреновић, око 1902.

452
 608.
Миропомазање краља
Александара Обреновића
у Манастиру Жичи, 1889.

453
 609.
Позивница за миропомазање
краља Александра Обреновића у Манастиру Жича, 1889.

454
 610.
Народно весеље у Краљеву
у част миропомазања краља Александра Обреновића, 1889.

455
 611.
Поздрав из Краљева,
Дочек Њихових величанстава
у Краљеву, 1901.

612.
Поздрав из Краљева,
Дочек Њихових величанстава
у Краљеву, 1901.

456
 613.
Миропомазање Њ. Вел. Краља Петра I,
При читању Еванђеља у Жичи, 1904.

457
 614.
Миропомазање
Њ. Вел. Краља Петра I, Дочекивање
на вратима Ман. Жиче, 1904.

615.
Миропомазање
Њ. Вел. Краља Петра I,
Излазак из цркве у Жичи, 1904.

458
 616.
Миропомазање
Њ. в. краља Петра I, 1904.

617.
Успомена из Манастира Жиче,
61. класа, 25. август 1933.

459
 618.
Њ. в. краљ Александар Карађорђевић
у Жичи, 26. јуна 1933.

460
 619.
Краљ Петар II Карађорђевић
у Жичи, 1940.

620.
Жича, 2. август 1933.

461
462
БАЊЕ

463
 621.
Врњачка Бања,
Водопој посетилаца
Врњачке Бање, око 1910.

622.
Бања Врњци,
Извор и купатила, око 1910.

464
 623.
Бања Врњци, Река, око 1910.

465
 624.
Врњци, Летњиковац
ђенерала Бели-Марковића, око 1910.

625.
вила „Нада”
игумана Виктора Гиздавића, око 1910.

466
 626.
Врњачка Бања,
Њ. в. краљ Александар
у шетњи, 1928.

627.
Врњачка Бања са спомеником
Њ. в. краља Александра I
Ујединитеља, око 1940.

467
 628.
Поздрав из Бање Матарушке,
Изглед околине бањске,
пре 1905.

629.
Поздрав из Бање Матарушке,
Прелаз преко Ибра, пре 1905.

468
 630.
Матарушка Бања, Партија на Ибру, око 1935.

469
 631.
Бања Матаруге, Сабор, око 1910.

470
 632.
Бања Матаруге,
Вила „Краљево”, 1912.

633.
Бања Матаруге, 1909.

471
 634.
Поздрав из
Матарушке Бање, 1920.

635.
Матарушка Бања,
Топли базени, око 1925.

472
 636.
Матаруге, 1928.

637.
Матарушка Бања,
Хотел „Жича”, око 1933.

473
 638.
Матарушка Бања, Превоз преко Ибра, око 1933.

474
 639.
Матарушка Бања,
Плажа, око 1935.

640.
Матарушка Бања: Купање
на Ибру, Излет са чамцем
на Ибру, Излет код „Пећине”,
Повратак са излета, пре 1933.

475
 641.
Богутовац,
Пут за Бању, око 1940.

642.
Краљево — Богутовачка Бања,
око 1940.

476
 643.
Врући извори Јошаничке Бање,
75,5° C, око 1940.

644.
Јошаничка Бања,
Извор топле сумпорне воде,
око 1925.

477
478
 КРАЉЕВО
У ПРВОМ РАТУ

479
 645.
Војна болница у Краљеву, новембар 1914.

480
 646.
Српски сељак
изводи из болнице сина
коме су ампутиране ноге,
Краљево, 1915,

481
 647.
Краљево, Пазарни дан, око 1917.

648.
Дочек аустријског војног официра
(команданта места).
Лево, постројени официри
аустроугарске окупаторске војске;
десно, постројени грађани Краљева
предвођени председником општине
др Ђорђем Радићем (са цилиндром).
Стара железничка станица,
Краљево, 1916.

482
 649.
Основна школа у Краљеву,
1916—1918.

650.
Први разред
Основне школе у Краљеву, 1917.

483
 651.
Основна школа у Краљеву, 1917.

484
 652.
Сведочанство Марка Милосављевића о свршеном првом разреду основне школе у Краљеву, 1917.

485
 653.
Краљево, Рашка улица,
око 1917.

654.
Краљево, Улица команданта,
око 1917.

486
 655.
Краљево, Улица команданта,
око 1917.

656.
Краљево, Трг,
око 1917.

487
 657.
Краљево, Трг Франца Јозефа,
око 1917.

658.
Краљево, Трг Франца Јозефа,
око 1917.

488
 659.
Краљево, Трг Франца Јозефа,
око 1917.

660.
Краљево, Штаб команде,
око 1917.

489
 661.
Војничко гробље у Краљеву, око 1917.

490
 662.
Мост на Морави код Краљева, 1915.

663.
Мост на Ибру код Краљева, око 1917.

491
 664.
Војне операције у Србији,
у долини Ибра, 1915.

665.
Светски рат 1914—1916,
рањени и ухваћени Срби
транспортују се долином Ибра

492
 666.
Војне операције немачке пешадије у долини Ибра, 1915.

493
 667.
Интернирани Срби који су се
налазили у Гросау код Рабеа у
Нидер Естерајау, 1914—1915.

668.
Интернирци у Нежидеру,
Васа Константиновић
(стоји у средини), 1916.

494
 669.
Свештеници – радикали из Округа чачанског које су окупационе власти интернирале у Нежидеру:
Јован Ајдачић, прота у Ивањици, Коста Бунарџић из Роћевића, Стеван Миличић из Врдила, Неофит М. Симић из Гуче,
Исаило Маџаревић из Жиче, Никола Серафимовић из Трнаве, Владимир Протић из Прилика, Урош Оцокољић из Каоне,
Арсеније Ђендић из Горачића и Богдан Максимовић из Градца

495
 670.
Краљево, Запаљен мост на Ибру
од Аустријанаца, 1918.

671.
Краљево, Запаљен мост на Ибру
од Аустријанаца, 1918.

496
 672.
Прелаз Прве коњичке патроле
преко реке Ибар, 22. октобар 1918.

673.
Краљево, Долазак прве српске
патруље, 22. октобар 1918.

497
 674.
Дочек ослободилаца Прве коњичке патроле на левој обали Ибра, 22. октобар 1918.

498
 675.
улазак првог српског коњаника у
Краљево Студеничком улицом,
27. октобар 1918.

676.
Енглески официр у Краљеву, 1919.

499
 677.
Група савезничких војника у Солуну.
Седе слева надесно: Енглез, Рус, Француз; стоје: Италијан, 678.
Грк и Милутин Алексић из Гокчанице Милунка Савић

500
 679. 680.
Милош Алексић, потпуковник из Краљева, Никодије Вујанац, опанчар из Краљева,
6. децембра 1912. у Битољу носилац Карађорђеве звезде, стрељан 1941.

501
 681. 682.
Христифор Васовић, учитељ, носилац Карађорђеве звезде Стаменко Јоксимовић, ратник 1912—1919.

502
 683.
Стаменко Јоксимовић са породицом, по доласку са Солунског фронта у Краљево, 1919.

503
504
 КАТАЛОГ
ПАНОРАМЕ
1. Поздрав из Краљева, пре 1904, разгледница 8,8 х 14 цм,
издање Књижаре Милентија Божовића, Краљево, НМКВ, И-1887
2. Изглед Краљева – Поздрав из Краљева, после 1904,
разгледница 9 х 14 цм, издање Моше Коена, Београд,
НМКВ, И-1355
3. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево, пре 1910,
разгледница 8,8 х 13,6 цм, издање М. Митровића,
Краљево, НМКВ, И-1885
4. Сретен Јаковљевић Берлинац, Краљево,
Целокупан излед, око 1920, разгледница 9 х 14 цм.
У првом плану седе Сретен Јаковљевић Берлинац (лево)
и Владислав Маржик (десно), Edition Čakalović, Zagreb,
НМКВ, И-498
5. Краљево, целокупан изглед, 1930, разгледница 8,7 x 13,8 цм,
издање Књижаре Чед. М. Милошевића, Краљево, НМКВ, И-1889
6. Изглед Краљева, око 1935, разгледница 9 х 14 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-562
7. Краљево, изглед Краљева, пре 1930, разгледница 9 х 14 цм,
издање Љуб. Ђокића, Краљево, НМКВ, И-1820
8. Изглед Краљево, око 1930, разгледница 9 х 14 цм,
издање Књижаре Миленка Митровића, Краљево, НМКВ, И-1890
9. Изглед Краљева, око 1935, разгледница,
издање Миленка Митровића — Краљево, 9 х 14 цм, НМКВ, И-681
10. Целокупан изглед Краљево, око 1930, разгледница 9 х 28 цм,
диптих, издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-1820
УЛИЦЕ
11. Поздрав из Краљева, око 1900, разгледница,
композитна 9 х 14 цм, Улица Кнез Милоша Великог, Касарна,
издање Књижаре Миленка Митровића, НМКВ, И-724
12. Поздрав из Краљева, око 1900, разгледница,
композитна 8,8 х 13,8 цм: Улица краља Милана, хотел Париз,
НМКВ, И-1820
13. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Улица Краља Милана,
пре 1910, разгледница, 8,8 х 13,5 цм, НМКВ, И-589
14. Краљево, Краља Петра улица, око 1920,
разгледница 9 х 14 цм, Edition Čakalović, Zagreb,
НМКВ, И-561
15. Краљево, Краља Петра улица, око 1920,
разгледница 9 х 14 цм, Edition Čakalović, Zagreb,
НМКВ, И-710
16. Краљево: Главна улица, пре 1928, разгледница 9 х 14 цм,
издање Чед. М. Милошевића, Краљево, НМКВ, И-1891
17. Краљево – Горњи крај вароши, око 1905,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре Рајковића и Ћуковића,
НМКВ, И-1892
18. Краљево, Главна улица, око 1925, разгледница 9 х 14 цм,
издање књижара Чед. М. Милошевића, Краљево,
НМКВ, И-1893
19. Краљево, 1928, разгледница 8,8 х 13,7 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-1892
20. Краљево, Главна улица, 1928, разгледница 8,8 х 13,9 цм,
издање Књижаре Миленка Митровића, НМКВ И-507
21. Краљево, Улица Краља Петра, после 1928,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре Светозара Живковића,
Краљево, НМКВ, И-504
22. Краљево, Улица краља Петра Великог, после 1928,
разгледница 9,4 х 14 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка Митровића, Краљево, НМКВ, И-541
23. Краљево, Краља Петра улица, око 1935,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре Светозара Живковића,
Краљево, НМКВ, И-1892
24. Краљево, око 1935, разгледница 8,8 х 13,8 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-506
25. Краљево – Главна улица, пре 1927, разгледница 8,8 х 14 цм,
издање Књижаре Миленка Митровића, НМКВ, И-1892
505
 26. Краљево, пре 1929, разгледница 8,8 х 13,8 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-1892
27. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Доња главна улица, пре 1912,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1885
28. Краљево – Доњи и горњи крај вароши, пре 1909,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре Рајковића и Ћуковића,
Београд, НМКВ, И-1820
29. Аврам Ћирић Ердоглија, Књаз Милошева улица, пре 1912,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-564
30. Краљево – Доњи крај вароши (коњичка касарна), пре 1909,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, издање Књижаре
Рајковића и Ћуковића, НМКВ, И-1820
31. Краљево – Књаза Милоша улица, око 1930,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка Митровића, Краљево, НМКВ, И-512
32. Краљево, Кнеза Милоша улица, око 1930,
разгледница 9,2 х 14,3 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка М. Митровића, НМКВ, И-542
33. Краљево – Кнеза Милоша улица, око 1935,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре Светозара Живковића,
Краљево, НМКВ, И-1894
34. Краљево, око 1930, разгледница 9 х 13,8 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-520
35. Краљево, Гимназија и Ратарска школа, после 1928,
разгледница 8,8 х 14 цм, издање Књижаре Л. М. Милошевића,
Краљево, НМКВ, И-502
36. Краљево, Карађорђева улица, око 1930,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, издање Љуб. Ђокића, Краљево,
НМКВ, И-499
37. А. Ћирић Ердоглија, Краљево (Мирина чесма, код Женеве),
разгледница 9,5 х 13,8 цм, после 1909, НМКВ, И-500
ТРГ
38. А. Ћирић Ердоглија,
Краљево – јужни део трга краља Александра, пре 1913,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, издање Књижаре и штампарије
Чед. Милошевића, НМКВ, И-1895
39. Снимак и издање Срета Јаковљевић, Краљево, Хотел Париз,
Хотелијер, Милан Тодосијевић, после 1920,
разгледница 8,8 х 13,6 цм, НМКВ, И-1896
40. Краљево Пијаца, после 1920,
разгледница 9 x 14 цм, Edition Čakalović, Zagreb,
НМКВ, И-711
506
41. Краљево, Престолонаследников трг, Пијаца, око 1925,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка Митровића, НМКВ, И-521
42. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Пазарни дан, око 1910,
разгледница 9,4 х 13,5 цм, НМКВ, И-1885
43. Пазарни дан у Краљеву, око 1925, разгледница 9 х 13,8 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-1820
44. Краљево, Хотел Европа, после 1920, разгледница 9 х 14 цм,
Edition Čakalović, Zagreb, НМКВ, И-1897
45. A. Ћирић Ердоглија, Краљево, 1909,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1820
46. Краљево – Пијаца и гостионица Европа, око 1910,
разгледница 9 х 14 цм, издање Књижаре Рајковића и Ћуковића,
Београд, НМКВ, И-1820
47. Краљево, Хотел Европа, пре 1930, разгледница 8,8 х 13,7 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-481
48. Краљево, око 1930, разгледница 9 х 14 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-511
49. Краљево – Трг краља Александра I, око 1925,
разгледница, 9 х 13,8 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка Митровића, НМКВ, И-1898
50. К (Катинка) Ћирић Ердоглија, Краљево, Пијаца, око 1915,
разгледница 9,2 х14,2 цм, НМКВ, И-1413
51. К. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Трг, после 1915,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1820
52. К. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Трг, после 1915,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1892
53. Краљево, Пијаца, после 1920, разгледница 9 х 14 цм,
Edition Čaklović Zagreb, НМКВ, И-1820
54. Краљево, Спом. ослобођења, F-25: H-200, фот. нар. Мелкус,
Пил. нар. Милчић, Авионски снимак, 7. VIII 1933, репродукција
55. Краљево, Споменик, око 1931, разгледница 9 х 14 цм,
издање Књижаре Светозара Живковића, Краљево, НМКВ, И-566
56. Краљево – Пазарни дан на Тргу краља Александра I, око 1930,
разгледница 9,2 х 14,2 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка Митровића, НМКВ, И-509
57. Крчмаревић, Краљево – Споменик погинулих ратника
од 1912–1918, 1933, разгледница 8,8 х 13,6 цм,
издање Фото Крчмаревић, Врњци, НМКВ, И-1899
58. А. Груђински, Краљево, Пијаца, 1937, фотографија 6 х 8,8 цм,
НМКВ, И-1900
 ЗГРАДЕ
59. Поздрав из Краљева, Краљ. срп. ратарска школа, пре 1900,
разгледница 8,8 х 13,9 цм, издање Гавра Радовића,
НМКВ, И-480
60. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, 1908,
разгледница, композитна 8,8 х 13,8 цм, Школа, Црква,
Првостепени суд, Хотел Париз, Краљ Миланова улица,
медаљон А. Ћирић Ердоглија, издање Књижаре и штампарије
Ч. Милошевића, Краљево, НМКВ, И-705
61. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево, 1910,
разгледница, композитна, 8,8 х 13,8 цм, Гимназија,
Основна школа, Хотел Париз, Касарна, НМКВ, И-661
62. Краљево, Хотел „Париз”, 1919, разгледница 9 х 13,8 цм,
издање Књижаре Чед. М. Милошевића, Краљево, НМКВ, И-1902
63. Срета Јаковљевић-Берлинац, Краљево,
Апотека и Ратарска школа, 1920, разгледница 9 х 14 цм,
Edition Čakalović, Zagreb, НМКВ, И-1112
64. А. Ћирић Ердоглија, Краљево – Касарна, 1907,
разгледница 8,8 х 14 цм, издање Књижаре
Миленка Митровића, Краљево, НМКВ, И-1820
65. Кућа свештеника, око 1900, фотографија 32,5 х 38,5 цм,
НМКВ, И-878
66. Кућа Тодора Тошића у Улици Марка Трипковића 13,
фотографија 7,5 х 10,5 цм, НМКВ, И-1906
67. Кућа Радомира Л. Стевановића, Хајдук Вељкова улица,
репродукција
68. Стара кућа породице Новаковић, фотографија 9 х 14 цм,
НМКВ, И-1903
69. Нова кућа породице Новаковић, Улица цара Душана,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-1904
70. Изградња куће Боже Црвчанина, 1936,
фотографија, 6 х 8,5 цм (4 ком), НМКВ, И-1905
71. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
кућа Љубисава и Живке Ђокић, Улица цара Лазара
(данас задужбина Црвени крст), фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2079
72. Краљево, Хајдук Вељкова улица, Гимназија,
Православна црква, Железничка станица,
Пољопривредна школа, пре 1940, разгледница 9 х 14 цм,
издање Књижаре Светозара Живковића, Краљево, НМКВ, И-555
73. Краљево – Католичка црква, 1934, 9 х 14 цм,
издање Књижаре Светозара Живковића,
Краљево, НМКВ, И-1417
74. Краљево, Православна црква, око 1940, разгледница 9 х 14 цм,
издање Књижаре Светозара Живковића, Краљево,
НМКВ, И-2217
САОБРАЋАЈ
75. Понтонски мост на Ибру пред Краљевом,
по фотографији (В. Карић, Србија, Београд 1887, 714)
76. Нови дрвени мост на Ибру, 1920, разгледница 9 х 14 цм,
Edition Čakalović, Zagreb, НМКВ, И-660
77. Краљево – Ћуприја на Камиџори, 1920,
разгледница 9 х 14 цм, Edition Čakalović, Zagreb,
НМКВ, И-513
78. Изглед Краљева са старим мостом на Ибру, око 1930,
разгледница 9 х 14 цм, издање Милована Никетића, Краљево,
НМКВ, И-483
79. Краљево, Нови мост на Ибру, око 1928, разгледница 9 х 14 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-515
80. Краљево, Мост на Ибру, после 1928, разгледница 9,5 х 14,2 цм,
издање Књижара Чед. М. Милошевића Краљево, НМКВ, И-1892
81. Краљево, Нови мост на Ибру, после 1928, разгледница 9 х 14 цм,
издање Милована Никетића, Краљево, НМКВ, И-1892
82. Вуле Вукашиновић, око 1930, фотографија, 8,6 х 13,2 цм,
Транспорт грнчарске робе из Краљева
у околна села ради продаје, НМКВ, И-1163
83. Алекса Терзић – путовање чезом, око 1925,
фотографија 8 х 13 цм, НМКВ, И-1907
84. Фијакером у околину Краљева, Тихомир Недић, лево, око 1925,
фотографија 8 х 13 цм, НМКВ, И-1908
85. На Ибру у Матарушкој Бањи, око 1925,
Нада Раосављевић са тетком, фотографија 9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1909
86. Први аутомобил у Краљеву марке форд
Радомира Јовичића, 1928, репродукција 7 х 11,5 цм,
снимљено у околини Новог Пазара: Радомир, супруга Косара,
син Мишо и стрина Олга
87. Бата Миленковић (вози) у Ушћу, око 1930,
фотографија 8 х 13,5 цм, НМКВ, И-1568
88. Вера и Милан Јовичић испред очевог мерцедеса, 1934,
фотографија 6 х 8,5 цм, НМКВ, И-1911
89. Гаража Маринковић, 1925, фотографија 13 х 19 цм,
НМКВ, И-1913
90. Изградња пута Краљево–Рашка у Ушћу, 1929,
фотографија 8 х 13,5 цм, НМКВ, И-1567
507
 91. Аутобус на линији Крагујевац–Краљево, 1930,
фотографија 13,8 х 8,8 цм, Станиша Вукомановић, возач,
Јешко Симоновић, седи, и Милка, НМКВ, И-1917
92. Славко Петровић и Миле Јовановић, 1936,
фотографија 14 х 9 цм, службеници Фабрике авиона,
НМКВ, И-1892
93. Возачке дозволе Благоја Маринковића, 1915,
НМКВ, И-1914, и 1927, НМКВ, И-1914/1.
94. Допис гараже „Рапид” из Београда Благоју Маринковићу,
30. април 1924, НМКВ, И-1566
95. Гаража Маринковић, 1925, фотографија 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-1916
96. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево, Железничка станица, 1911,
разгледница 8,6 х 13,9 цм, НМКВ, И-1885
97. Катинка Ћирић Ердоглија, Краљево, Тунел, око 1913,
разгледница 14 х 9 цм, НМКВ, И-1820
98. Краљево, Железничка станица, после 1915,
разгледница 8,9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1820
99. Краљево, Железничка станица, 1920, разгледница 9 х 13,8 цм,
Edition Čaklović, Zagreb, НМКВ, И-1418
100. Пруга Краљево–Гоч, 1917, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-2191
101. Пруга Краљево–Гоч, око 1930, фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1918
102. Пруга Подунавци—Грачац (снимљено у Грачацу код Цркве)
28. август 1924, фотографија 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-1919
103. Краљево, Железничка станица, 1929, разгледница 9 х 14 цм,
издање Књижаре Светозара Живковића, Краљево,
НМКВ, И-1920
104. Особље Железничке станице у Краљеву, 1928,
фотографија 17 х 23,3 цм, НМКВ, И-1886
105. Железнички мост у Ушћу, Бата Миленковић, лево (чучи),
април 1929, фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1921
106. Дочек првог воза Краљево–Рашка 1931. у Матарушкој Бањи
(Конарево), фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-1922
107. Ђурђевдански уранак на Ушћу на грађењу пруге
Краљево–Рашка, 1931, фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1923
108. Службеници Железничке станице Краљево,
на испраћају за Ниш колеге Голубовића,
председника Удружења националних железничара,
11. септембар 1935, фотографија 15 х 22 цм, НМКВ, И-1924
508
109. Железничка станица Краљево,
приликом прославе пробијања тунела, 1939,
фотографија 16,7 х 22,2 цм, НМКВ, И-1876
110. Прослава пробијања тунела, улазна страна, 1939,
фотографија 12,3 х 16,5 цм, НМКВ, И-1876
111. Прослава пробијања тунела, излазна страна, 1939,
фотографија 17 х 22,7 цм, НМКВ, И-1876
112. Прослава пробијања тунела, 1939, фотографија 11 х 17 цм,
НМКВ, И-1876
113. Градња пруге између Адрана и Мрсаћа, 1939,
фотографија 11,2 х 17, 5 цм, НМКВ, И-1876
114. Утовар шљунка у радни воз код Чачка, око 1939,
фотографија 11 х 17 цм, НМКВ, И-1876
115. Новогодишња честитка писмоноше за 1928, НМКВ, И-2211
116. Новогодишње честитке писмоноша за 1921. и 1935,
НМКВ, И-2209 и И-2210
ТРГОВЦИ, ЗАНАТЛИЈЕ, БАНКЕ, ПРИВРЕДА
117. Фото-оптика Скопље, Драгослав Милетић (десно),
испред продавнице 1931, фотографија 5,7 х 8,7 цм,
НМКВ, И-1425
118. Трговци Драгослав Милетић и Петар Ристић, 1936,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-1422
119. Гвожђарска радња Петра С. Ристића
(са таблом која казује да је радња регистрована на његовог
оца), репродукција, власништво породице Ристић
120. Одобрење Стевану П. Ристићу да може протоколисати
и бакалску и гвожђарску радњу, 1921.
121. Продавница грнчарских производа Стеве Николића
(до хотела „Париз”), око 1930, фотографија 6 х 8,4 цм,
НМКВ, И-1925
122. Стовариште намештаја Војислава Д. Ђорђевића, око 1930,
фотографија 13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-1927
123. Стовариште намештаја Војислава Д. Ђорђевића, око 1935,
фотографија, 8,5 х 13,5 цм, НМКВ, И-1926
124. Продавница Богавац и Аритоновић, око 1930,
фотографија 9 х 5 цм, НМКВ, И-1928
125. Продавница Богавац и Аритоновић, око 1930,
фотографија 8 х 6 цм, НМКВ, И-1929
126. Продавница текстила, око 1930, фотографија 9 х 6 цм,
НМКВ, И-1930.
127. Војислав Воја Аритоновић, испред продавнице, око 1935,
фотографија 13 х 8 цм, НМКВ, И-1931.
128. Књижара и штампарија, око 1930, фотографија, 8,5 х 6 цм,
НМКВ, И-1933
129. Ердоглијева, Фото-атеље Катинке Ћирић Ердоглијеве,
око 1925, фотографија 8,5 х 5,6 цм, НМКВ, И-1134
130. Ердоглијева, Фото‒атеље Катинке Ћирић Ердоглијеве,
око 1935, фотографија 8,7 х 5,7 цм, НМКВ, И-647
131. На прозору изнад продавнице, Војислав Г. Аритоновић,
око 1930, фотографија 13 х 8,5, НМКВ, И-1932
132. Прва апотека у Краљеву, 1922, фотографија 8,7 х 13,7 цм,
НМКВ, И-1944
133. Акција Краљевске акционарске штедионице, 1. јануара 1926,
НМКВ, И-742
134. Оснивачи краљевачке привредне банке (основана 2. маја 1912),
фотографија 28 х 36 цм, НМКВ, И-639
135. Акција Краљевске привредне банке у Краљеву, 1. јануар 1923,
НМКВ, И-632
136. Акција Акционарског друштва Матарушка Бања, 1. јануар 1926,
НМКВ, И-633
137. Акција Краљевског трговачког кредитног завода, 14. април 1924,
НМКВ, И-631
138. Акција Жичке акционарске задруге у Краљеву,
1. јануар 1925, НМКВ, И-896
139. Обавештење за парастос преминулим члановима
Краљевске акционарске штедионице у Краљеву, на Сретење,
фебруар 1936, НМКВ, И-1935
140. Фот. А. Ћ. Е. (фотограф Аврам Ћирић Ердоглија – прим. Д. Д.),
поздрав из Краљева, са три мотива: електрична централа
(хидроцентрала — прим. Д. Д.), унутрашњост централе и млин,
Кнежевић–Радовановић, 1907, разгледница 14 х 9 цм,
НМКВ, И-1820
141. Краљево, Млин и електрична централа, око 1920,
разгледница 9 х 14 цм, Edition Čakalović Zagreb, НМКВ, И-2192
142. Сеча шуме на Чемерну, Алекса Терзић, предузимач, седи,
око 1925, фотографија 8,5 х 14 цм, НМКВ, И-1935
143. Испирање злата у Лопатници, Михајло Чебинац,
други ред, први здесна, и Милан Јовичић, други слева,
око 1930, фотографија 17 х 23 цм, НМКВ, И-1936
144. Грнчарска радња Стевана Николића у Војводе Путника,
око 1930, фотографија 8,5 х 13,5 цм, НМК, И-874
145. Грнчарска радња Стевана Николића, око 1930,
фотографија 9 х 14 цм, НМК, И-874/1
146. Лимарска радња браће Душана и Живојина Митровића
(главни трг у левом полукругу од Омладинске), око 1925,
фотографија 17,5 х 22 цм, НМКВ, И-1937
147. Штављење коже у Рибници (у средини Никодије Вујанац,
солунски ратник), око 1935, фотографија 9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1939
148. Радоје Ршумовић, опанчар из Рибнице, око 1930,
радњу држао у Чукојевцу, фотографија 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-1940
149. Мајка браће Митровић, испред лимарске радње, око 1930,
фотографија 8 х 12,5 цм, НМКВ, И-1938
150. Државна комисија Министарства шума
предаје Миљку Петровићу Рижи шумску железницу
добијену у закуп на десет година, 1936,
фотографија 5,5 х 8,2 цм, НМКВ, И-1941
151. Казанџијска радња Спасића у Краљеву 1937, репродукција
152. Позив привредницима на Збор, Краљево, фотографија, 1936,
НМКВ, И-1942
153. Хале Фабрике авиона које је пројектовао
Милутин Миланковић, 1928, репродукција
154. Успомена од Луј Брегеа, 1928, репродукција
155. Улаз у Фабрику авиона, 1930, репродукција
156. Аеропланска радионица у Краљеву,
радници Браварског одељења, 1934, фотографија 10 х 16 цм,
НМКВ, И-1271
157. Пројектни биро Фабрике авиона, 1930,
фотографија 10,7 х 15,8 цм, НМКВ, И-1943
158. Краљево, Фабрика вагона 1936, разгледница 9 х 14 цм,
издање Милована Никетића, НМКВ, И-514
159. Железничка радионица, Теретна колница, репродукција,
оригинал се чува у Железничком музеју
160. Железничка радионица, Машина за обраду колских точкова,
репродукција, оригинал се налази у Железничком музеју
161. Железничка радионица, Колска ковачница, репродукција,
власништво Железничког музеја
162. Пред радњом Павла Сича, 1936, фотографија 6 х 9 цм,
НМКВ, И-1877
163. Чланске књижице Удружења занатлија
и Удружења извозника у Краљеву
164. Рачун за услуге димничара, јун 1939, НМКВ, И-2154
165. Попис хотела који одобравају попуст, НМКВ, И-2154
509
 МУШКАРЦИ
166. Ђорђе Радосављевић, око 1870, фотографија – картон,
14,7 х 9,4 цм, НМКВ, И-2027
167. Б. Стојановић, трговац, око 1870, фотографија – картон,
16 х 10,8 цм, НМКВ, И-2028
168. Ф. Баубин и син Алберт, фотограф, Ниш,
Павле Величковић, трговац, око 1880, фотографија — картон,
10,7 х 6,7 цм, НМКВ, И-2029
169. Е. Клар, фотограф Крагујевац, Стефан Луковић, 1886,
фотографија – картон, 10,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-740
170. Љ. Ђ. Ђонић, фотограф, Крагујевац, Воја Буњак,
питомац у Крагујевцу, у својој 19. години, 1894,
фотографија – картон, 10 х 6,2 цм, НМКВ, И-740
171. Valentin Wolf, Nurnberg, fotographie, Воја Буњак,
на занату у Немачкој, око 1900, фотографија – картон,
16,5 х 10,7 цм, НМКВ, И-740
172. Љ. Ивковић, фотограф, Велисав Матовић (стоји), трговац,
око 1905, фотографија – картон, 16,5 х 10,7 цм, НМКВ, И-1093
173. Фотограф, атеље, V. Vanek, Žižkov, Praha, А. Ћирић Ердоглија,
фотограф на школовању у Прагу око 1900,
фотографија – картон, 16,5 х 11 цм, НМКВ, И-644
174. H. S. Brunn flg Fotograf Wien, Миленко Новаковић,
столар и Петар Кузмановић (седе), 27. септембра 1902. год.
у Бечу, фотографија 16,3 х 10,8, НМКВ, И-1945
175. Atelier Harvie, Alexsandrie, Миливоје Сарић (десно),
са преводиоцем у Александрији, око 1908,
фотографија — картон, 16 х 10 цм, НМКВ, И-1946.
Газда му је био Аврам Крстић, трговац, који је у време
царинског рата са Аустроугарском почетком 20. века,
први извезао волове у Александрију, Египат.
За проналажење и отварање новог тржишта,
Крстић је добио награду од 20.000,00 динара.
176. Велисав Веселиновић и Велисав Обрадовић, трговци,
око 1920, фотографија – картон, 16 х 10 цм, НМКВ, И-1948
177. Атеље Кениг Београд, Михајло Чебинац, индустријалац (десно)
са пословним парнером (вероватно Арон Кајон),
око 1900, фотографија – картон, 16,2 х 10,5 цм, НМКВ, И-1947
178. Димитрије Мита Гиљан, трговац, око 1910,
фотографија – картон, 16 х 9,5 цм, НМКВ, И-815
179. Светозар Буњак, трговац, сенатор, око 1930,
фотографија – картон, 34 х 17 цм, НМКВ, И-1949
180. Сава Ранитовић, трговац, око 1925, фотографија – картон,
16 х 9,5 цм, НМКВ, И-1950
510
181. А. Ћирић Ердоглија, фотограф Краљево, Велисав Матовић,
трговац, 1910, фотографија — картон, 21,3 х 13,4 цм, НМКВ, И-1138
182. Аврам Ћирић Ердоглија, фотограф,
Аврам Ћирић Ердоглија у Манастиру Студеница, 1910,
фотографија 14 х 8,8 цм, НМКВ, И-1144
183. А. Ћирић Ердоглија, вештачки сликар,
Леонида К. Папакоча, око 1910, фотографија – картон,
16,4 х 10,3 цм, НМКВ, И-841
184. Franz Padovay Widin, Стаменко Јоксимовић, око 1900, трговац,
фотографија – картон, 16,2 х 11 цм, НМКВ, И-414
185. А. Ћирић Ердоглија, вештачки сликар, Краљево,
Исидор Радовановић, око 1910, фотографија – картон,
10,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-821
186. Димитрије Мита Радовановић, око 1917,
Дописница са текстом: „Моим љубљеним и много поштованим
родитељима Поштује Вас и руке Вам љуби
Вами и мајци Ваш Син Мита”, фотографија 14 х 9 цм,
НМКВ, И-415/1
187. Воја Ђ. Радосављевић око 1920, фотографија – картон,
9 х 5 цм, НМКВ, И-740
188. Д. М. Ђукић, фотограф, Ц. Митровић, 26. VIII 1918,
фотографија, 14 х 9 цм, НМКВ, И-1110
189. Д. М. Ђукић, фотограф, Драгољуб Д. Антоновић, 27. V 1919,
фотографија 13,7 х 8,7 цм, НМКВ, И-1951
190. Милан Ђ. Радосављевић са мајком Кристином, око 1920,
фотографија 22,2 х 15 цм, НМКВ, И-1626
191. Мико Обрадовић, око 1935, фотографија 13,3 х 8,5 цм,
НМКВ, И-1953
192. Александар Хофман, фотограф, Драгољуб Обрадовић Труцо,
око 1925, фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-1952
193. Ђорђе Тошић, око 1940, фотографија 13 х 8,5 цм, НМКВ, И-1954
194. Фото-атеље Ердоглијева: Краљевчани, око 1940, фотографија
13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-1955
195. Јован Новаковић, трговац, председник општине, репродукција
196. Милош Ристић, трговац, председник општине,
народни посланик, фотографија око 1890, 9,3 х 6,6 цм,
НМКВ, И-833
197. Јован Сарић, трговац, председник општине,
народни посланик, НМКВ, И-761
198. Стефан Луковић, трговац, председник општине, око 1900,
фотографија, 14,7 х 10,3 цм, НМКВ, И-1956
199. Јовица Стојковић, трговац, председник општине, око 1900,
фотографија, 13,4 х 8,3 цм, НМКВ, И-760
200. Михаило Хаџи Алексић, трговац, председник општине,
репродукција
201. Властимир Констатиновић, занатлија,
председник општине, репродукција
202. Ђорђе Радић, први управник Ратарске школе у Краљеву,
председник општине, репродукција
203. Петар Богавац, председник општине, сенатор,
трговац, индустријалац, репродукција
204. Милан Јовичић, трговац, индустријалац, хотелијер,
председник општне, око 1930, фотографија, 13,7 х 8,4 цм,
НМКВ, И-1957
205. Алексије Јелесијевић Лесо, трговац, председник општине,
фотографија — картон, око 1930, 33 х 26 цм, НМКВ, И-1411
206. Душан Крстић, економиста, председник општине, Беч,
12. XI 1924. године, фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-739
207. Милутин Веснић, порески службеник, око 1930, репродукција
208. Лазар Кузмановић, трговац, народни посланик, око 1930,
репродукција
209. Миленко Веснић, правник, дипломата, око 1920, репродукција
210. Миливоје Црвчанин, композитор, око 1930, фотографија –
картон, 22,3 х 15,5 цм, НМКВ, И-744
211. Добривоје Божић, проналазач ваздушне кочнице за железницу,
репродукција
212. Др Јосиф Маржик, војни лекар, репродукција
213. Михајло Сретеновић Бунарџић, лекар, умро 5. 1. 1915.
у Краљеву од колере, репродукција
214. Јоаникије Јања Нешковић, епископ ужичко-крушевачки
215. Светозар Јовандарић, земљорадник, дрвени адвокат,
фотографија 8,5 х 13 цм, НМКВ, И-904
216. Исидор Живковић, земљорадник, народни посланик,
фотографија 8 х 11,5 цм, НМКВ, И-1574
217. Д. М. Ђукић, фото-атеље Краљево, Живојин А. Терзић,
1. септембар 1924, фотографија 13,6 х 8,8 цм, НМКВ, И-1107
218. Светозар Живковић, трговац око 1940,
фотографија 14,5 х 10,4 цм, НМКВ, И-2216
ЖЕНЕ
219. Милан М. Мандић, фотографски ателиер, Крушевац,
Марија Ристић, жена Милоша Ристића, 1897, мајка Наталије,
прве бабице у Краљеву, фотографија — картон, 16,7 х 10,8 цм,
НМКВ, И-1958
220. С. Димитријевић, фотограф Ниш, Наталија Ристић Белимарковић
(прва бабица у Краљеву, од 1908), 12. август 1894,
фотографија – картон, 10,8 х 6,8 цм, НМКВ, И-1959
221. Фотографија Аце Мијовића Крагујевчанина,
Милка Сарић и Стевка Продановић, сестре, око 1890,
фотографија 10,5 х 6 цм, НМКВ, И-414
222. Фотограф Петар Јулинац, сестре Миља Буњак
(жена Светозара) и Дара Шибалић (жена учитеља Шибалића),
око 1890, фотографија 10,2 х 6,2 цм, НМКВ, И-740
223. Стајка Новаковић, око 1900, Umjetni zavod za svjetlo,
slikanje i povećavanje, Richter Osijek, фотографија – картон,
16,4 х 10,7 цм, НМКВ, И-1960
224. Фотограф Александар Хофман, Ружа Обрадовић, око 1905,
фотографија – картон 16,6 х 10,7 цм, НМКВ, И-1151
225. Полексија Дугалић (седи у средини) са пријатељицама,
око 1900, фотографија – картон 10,3 х 15,2 цм, НМКВ, И-1961
226. Љ. Ђонић, Крагујевац, Драгиња Крстић и Персида Стефановић,
око 1900, фотографија – картон, 16,5 х 10,4 цм,
НМКВ, И-1962
227. Фотограф Љ. Ђонић, Крагујевац, Лепосава Стојановић
(жена Младена воскара), рођена у Пожаревцу (1866–1902),
око 1900, фотографија – картон, 16,5 х 10,7 цм, НМКВ, И-414
228. Вештачки сликар А. Ћирић Ердоглија, Краљево,
Драга Стефановић, око 1910, фотографија 16,5 х 10,5 цм,
НМКВ, И-1963
229. Фотографски уметнички атеље Милана Вукашиновића,
Крушевац, Катарина Матовић, око 1910, фотографија – картон,
15 х 8 цм, НМКВ, И-1964
230. Женска краљевска подружина приликом посете
краљевског пара Драге и Александра Обреновића Краљеву,
1901, репродукција
231. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Краљевчанке, око 1910,
фотографија 10,7 х 16,6 цм, НМКВ, И-1965
232. Жене из породица Томовић и Стефановић, седе око 1925,
фотографија – картон, 13,6 х 12,6 цм, НМКВ, И-1966
233. Љубиша Ђонић, Крагујевац, Босиљка Радосављевић, око 1910,
фотографија — картон 16,8 х 7,8 цм, НМКВ, И-1967
234. В. Даниловић, краљ. двор. фотограф Београд,
Зорка Чебинац Маџаревић, око 1910, фотографија – картон,
10,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-1968
235. А. Ћирић Ердоглија, Зорка Томовић и Живка Дугалић Ђокић,
око 1910, фотографија 14 х 8,8 цм, НМКВ, И-1969
511
 236. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Зорка Томовић, око 1910,
фотографија 14 х 8,8, НМКВ, И-1970
237. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Зорка Томовић, око 1910,
фотографија – картон, 16,2 х 10,5 цм, НМКВ, И-1884
238. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Живка Дугалић, око 1910,
фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-1127
239. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Миља Буњак и Илинка Илић
(седе), око 1910, фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-1971
240. Лепосава Николић, око 1910, фотографија – картон,
16,6 х 10,6 цм, НМКВ, И-1972
241. Олга Јовичић, 20. 6. 1913, фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1973
242. Миља Буњак, Ружа Обрадовић и Илинка Илић, око 1920,
фотографија 10,7 х 15,3 цм, НМКВ, И-1974
243. Фотограф. атеље Д. М. Ђукића, Краљево, Савка Сарић,
око 1925, фотографија 13,8 х 8,8 цм, НМКВ, И-1111
244. Фото Крчмаревић, Врњачка Бања, Анка Перишић,
око 1920, фотографија 13,3 х 8,2 цм, НМКВ, И-1975
245. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево, Зора Миленковић,
попадија, око 1930, фотографија 13,6 х 8,2 цм, НМКВ, И-1118
246. Наталија Митровић, студент историје, око 1925,
са фризуром ала Лија де Пути, фотографија 14 х 9 цм,
НМКВ, И-1976
247. Краљевчанке, 1929, фотографија 8,5 х 13,4 цм,
НМКВ, И-1977
248. Ћерка бојаџије Стојановића, око 1930, фотографија – картон,
16,8 х 8,3 цм, НМКВ, И-1947
249. Дара Вукотић, око 1930, фотографија – картон, 17 х 10 цм,
НМКВ, И-2039
ВЕНЧАЊА
250. Драга и Аврам Крстић, око 1890, фотографија – картон,
10,5 х 15,5 цм, НМКВ, И-849
251. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Живка и Љубо Ђокић
са девером Аврамом Ћирићем Ердоглијом, око 1908,
фотографија – картон, 30 х 14, 5 цм, НМКВ, И-643
252. Љ. Ђонић, фотограф, Крагујевац, Боса и Добросав Раосављевић,
око 1900, 21,5 х 13 цм, НМКВ, И-853
253. Љ. Ђонић, фотограф, Крагујевац, Боса Раосављевић
и ручни девер Тимотијевић, око 1910, фотографија – картон,
21,5 х 13 цм, НМКВ, И-853/1
254. А. Ћирић Ердоглија, Катинка и Аврам Ћирић Ердоглија, око
1908, 13,7 х 8,7 цм, НМКВ, И-645
512
255. А. Ћирић Ердоглија, Роксанда и Радомир Вукотић,
око 1910, фотографија – картон, 21,8 х 13,7 цм, НМКВ, И-414
256. Драга и Воја Радосављевић, на дан венчања, 15. августа 1905,
фотографија – картон, 16,3 х 10,7 цм, НМКВ, И-414
257. Љубица и Радомир Милићевић, 1. фебруар 1909,
фотографија – картон, 9,5 х 15 цм, НМКВ, И-740
258. Олга и Милан Јовичић, око 1925, фотографија – картон,
12 х 20 цм, НМКВ, И-1978
259. Наталија и Атанасије Таса Папакоча, на дан венчања,
репродукција
260. Лепосава и Никодије Поповић на дан венчања,
6. априла 1914. године, фотографија — картон, 33 х 26,7 цм,
НМКВ, И-1979
261. Радосава и Богомир Игрутиновић, око 1920,
фотографија – картон, 10 х 18,5, НМКВ, И-850
262. Атеље Крчмаревић, Врњачка Бања,
Радмила и Петар Марјановић (абаџија), септембра 1921,
Краљево, фотографија 15 х 9,8 цм, НМКВ, И-1980
263. Фотографски атеље Димитрија М. Ђукића, Краљево,
Лепосава и Војислав Ђорђевић, на дан венчања, 16. XI 1924,
фотографија – картон, 28,7 х 18,3 цм, НМКВ, И-1981
264. Фотограф Д. М. Ђукић, Драгослав Милетић са супругом, 1924,
фотографија – картон, 16,3 х 10,8 цм, НМКВ, И-1113
265. Манојла и Тихомир Тошић, око 1925, фотографија,
НМКВ, И-1982
266. Атеље Милана Ђонића, Београд, Стевка и Жика Антонијевић,
око 1920, фотографија – картон, 24,5 х 17,6 цм, НМКВ, И-854
267. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, сватови Стева Кнежевић,
Лепосава Радовановић, Драгољуб Црвчанин, око 1910,
фотографија – картон, 16,3 х 10,3 цм, НМКВ, И-1983
268. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Зорка Момировић на венчању,
око 1908, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-1143
269. Свадба Гвозде Стефановић, 1918, фотографија, 16 х 21 цм,
НМКВ, И-1984
270. На дан венчања Полексије, ћерке трговца Алексе Марковића
званог Маџа (Војводе Степе 13) и Милоша Симеуновића
из Сирче, 25. јун 1920, фотографија – картон 18,2 х 24,2 цм,
НКМВ, И-1896
271. Димитрије М. Ђукић, фотографски атеље Краљево,
веридба Лепосаве Тошић (удата Радовановић), око 1924,
фотографија – картон, 18 х 24 цм, НМКВ, И-1985
272. Свадба у породици Димитријевић, Швабчићи, око 1920,
фотографија – картон, 13,5 х 21 цм, НМКВ, И-1987
273. Д. М. Ђукић, фотограф, На дан венчања Милунке Обрадовић,
28. јул 1919, фотографија 19,2 х 24,3, НМКВ, И-1988
274. На дан венчања Југославе и Петра Николића, 1935,
фотографија 5,9 х 8,2 цм, НМКВ, И-1990
275. Венчање Југославе и Петра Николића у Цркви Св. Тројице,
1935, фотографија 5,9 х 8,2 цм, НМКВ, И-1989
276. Вуле Вукашиновић, На дан вечања
Персе и Вељка Веселиновића, 10. мај 1928,
фотографија – картон, 27,5 х 33,8 цм, НМКВ, И-1991
277. Свадба Воје Аритоновића, око 1930, фотографија, 6 х 8,8 цм,
НМКВ, И-1992, И-1992/1
278. Свадба Радмиле, ћерке Вула Вукашиновића, 11. 8. 1940,
фотографија 5,8 х 8,4 цм, НМКВ, И-1993
ПАРОВИ
279. С. Стојановић, фотограф, Крагујевац, Јефрем Станојевић,
кафеџија, са супругом, око 1890, фотографија – картон,
10,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-414
280. Краљ. срп. двор. фотограф Петар М. Анђеловић, Скопље,
Петар Буњак са супругом, око 1890, фотографија – картон,
10,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-740
281. Полексија и Михаило Чебинац, фотографија 48,5 х 62,
око 1900, НМКВ, И-1994
282. Fotografisches Atelier, Franc Schwarz, Wien,
Кнежевићи и Радовановићи у Бечу, око 1900,
фотографија – картон, 16 х 10,6 цм, НМКВ, И-740
283. Фотографски атеље Мојсиловића, Београд,
Мица и Мато Црвчанин, 18. фебруар 1905,
фотографија – картон, 16,6 х 11 цм, НМКВ, И-414
284. Вереници Лепосава и Стаменко Јоксимовић, 1900,
фотографија – картон, 16,4 х 10,7, НМКВ, И-1995
285. Милан Јовановић, дворски фотограф Њ. в. краља Србије
и Њ. в. књаза Црне Горе, Илинка и Аврам Илић, око 1900,
фотографија, 16,2 х 10,7 цм, НМКВ, И-1996
286. Атеље Кениг, Београд, Илинка и Стева Стефановић,
око 1900, фотографија – картон, 16,4 х 10,8 цм, НМКВ, И-1999
287. С. К. Недељковић, фотограф, Ниш,
Перса и Војислав Веселиновић, око 1900,
фотографија – картон, 16,5 х 10,6 цм, НМКВ, И-1997
288. Ружа и Велисав Обрадовић, око 1900, фотографија – картон,
16,4 х 10,6 цм, НМКВ, И-1998
289. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Полексија и Глигорије Дугалић, око 1910,
фотографија 16,5 х 10,7 цм, НМКВ, И-2001
290. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Живка и Љубо Ђокић, око 1910, фотографија – картон,
16,3 х 10,4 цм, НМКВ, И-910
291. Катинка и Аврам Ћирић Ердоглија, око 1908,
фотографија 6,5 х 11,5 цм, НМКВ, И-2000
292. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Зора и Вељо Томовић, око 1910, фотографија – картон,
16,3 х 10,3 цм, НМКВ, И-2002
293. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Илинка и Лаза Стефановић, око 1910, фотографија – картон,
16,4 х 10,6 цм, НМКВ, И-1139
294. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Савка и Мато Петровић, 5. јануар 1910, фотографија – картон,
16,4 х 10,4 цм, НМКВ, И-1141
295. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Ружица и Радисав,
1913. године, фотографија – картон, 24,7 х 18,2 цм,
НМКВ, И-2003
296. Александар Хофман, фотограф,
Младен Стојановић са супругом, око 1925,
фотографија – картон, 16,7 х 10,7, НМКВ, И-1091
297. Д. М. Ђукић, фото-атеље Краљево, Савка и Миливоје Сарић,
око 1925, фотографија 13,8 х 8,8 цм, НМКВ, И-1109
298. Олга и Милан Јовичић, око 1930, фотографија 10 х 14,4 цм,
НМКВ, И-909
ДЕЦА
299. Ђока, Краљевачки сликар, Београд, Звездан Чебинац
са мајком Полексијом, око 1880, фотографија – картон,
10,5 х 6,5, НМКВ, И-2005
300. Зора Чебинац, 23. марта 1881, фотографија – картон 5 х 8 цм,
НМКВ, И-2006
301. Алекса Димитријевић Швабчић са сином, око 1890,
фотографија – картон, 10,3 х 6 цм, НМКВ, И-2007
302. Љ. Ћ. Ђонић, сликарски атеље, Крагујевац, Косара Буњак,
око 1890, фотографија 10,2 х 6,2 цм, НМКВ, И-740
303. Дете са котуром, око 1900, фото-албум породице Кнежевић,
фотографија – картон, 10,7 х 7,1 цм, НМКВ, И-414
304. Љ. Ђ. Ђонић, фотограф, Крагујевац, Коса М. Радовановић,
фотографија – картон, 10,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-414
513
 305. С. Димитријевић, фотограф, Ниш, Ната Спасојевић,
око 1900, фотографија – картон, 10,3 х 6,5 цм, НМКВ, И-740
306. Деца Милице и Стевана П. Ристића из Краљева,
1912. Слева надесно: Петар и Коста (стоје),
Душан (седи) и Љубица (стоји на столици)
307. Фотографски атеље Нитмонд и Мојсиловић, Краљево,
Радисав и Жика, око 1904, фотографија – картон, 10,4 х 6,8 цм,
НМКВ, И-414
308. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Нада и Бошко Радосављевић, око 1910, фотографија – картон,
10,4 х 6,8 цм, НМКВ, И-414
309. А. Ћирић Ердоглија, фотограф Краљево, Мала Олга,
фотографија – картон, 10,4 х 6,5 цм, НМКВ, И-1884
310. Александар Хофман, фотограф, Живорад, око 1905,
фотографија – картон, 10,7 х 6,5 цм, НМКВ, И-414
311. Рада, на Митровдан 1908, фотографија – картон, 10,8 х 6,5 цм,
НМКВ, И-1884
312. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Миле Ерац,
Грдица, 1912, фотографија 13,6 х 8,8 цм, НМКВ, И-2008
313. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Миша Илић,
око 1910, фотографија – картон, 16,8 х 10,7 цм, НМКВ, И-740
314. Лепа, Миле и Душан Мицић, 1910,
фотографија – картон, 22,5 х 15 цм, НМКВ, И-2009
315. Зора Стефановић, око 1900, фотографија – картон,
16,3 х 10,5 цм, НМКВ, И-863
316. Франц Падовић, фотограф, Чачак, Зора Стефановић,
IV разред, Чачак, 1905, фотографија – картон, 16,3 х 10,7 цм,
НМКВ, И-1114
317. Александар Хофман, фотограф, Верица, око 1925. године,
фотографија – картон, 16,7 х 10,7 цм, НМКВ, И-2010
318. Фотографски атеље Љубише Ђонића, Крагујевац,
Љубиша са тетка Бисом, око 1900, фотографија – картон,
16,8 х 8 цм, НМКВ, И-862
319. Александар Хофман, фотогаф, Зора Стефановић
и Роксанда Вучићевић, 16. април 1906, фотографија – картон,
10,6 х 6,5 цм, НМКВ, И-1149
320. PH&LINK ”URANIA” ZURICH, Милоје Милосављевић,
студент у Цириху, око 1910, фотографија – картон, 10,5 х 6,3 цм,
НМКВ, И-1760
321. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Деца Даринке и Миленка Митровића, књижара, 3. мај 1908,
фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1124
514
322. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Живка Дугалићева,
Зорка Крсмановићева, Христина Радовановићева,
Атина Папакоча, Даринка Новаковићева, око 1908,
фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1126
323. Јелена, Лепосава и Достана Ивковић, око 1920,
фотографија – картон, 16 х 12 цм, НМКВ, И-2012
324. Александар Хофман, фотограф, Деца Веље и Анке Милићевић,
Михајло, Миљко, Никола, Ђорђе, Алекса и Срећко, око 1925,
фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1748
325. А. Ћирић Ердоглија, фотограф Краљево, Димитрије Митровић,
1912, фотографија 13,8 х 8,8 цм, НМКВ, И-2011
326. Синови Стевке и Живка Антонијевића, опанчара, око 1934,
фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-2013
327. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Беба Драгољуб Обрадовић са родитељима, 12. II 1933,
фотографија 13,6 х 8,8 цм, НМКВ, И-2034
328. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Драгослав Илић,
око 1908, фотографија – картон, 74 х 61 цм, НМКВ, И-2014
329. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Живко Терзић,
трговачки помоћник, 1912, фотографија 8,7 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2017
330. Југица од 2 године и Ратомир од 9 месеци, око 1910,
фотографија 8,9 х 13,9 цм, НМКВ, И-2016
331. Рођендан Југице Ердоглијеве (седи у средини), око 1918,
фотографија 8,7 х 13,8 цм, НМКВ, И-1136
332. Дана, Славко и Јела, око 1925, фотографија – картон,
16,3 х 10,3 цм, НМКВ, И-2019
333. Лепа Поповић са сином Драгољубом, 1930,
фотографија 13,6 х 8,2, НМКВ, И-2020
334. Александар Хофман, фотограф, Бисенија М. Јовановић,
ученица I године Учитељске школе, око 1925,
фотографија 13,8 х 8,7 цм, НМКВ, И-2021
335. Фото-атеље „Ердоглијева”, Дана и Нада Црвчанин, Врбица,
око 1930, фотографија 13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-2018
336. Олга Терзић и Илинка Радаковић, око 1931,
фотографија – картон, 16 х 11 цм, НМКВ, И-2022
337. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Деца свештеника Кожетинца, око 1935,
фотографија 13,5 х 8,6 цм, НМКВ, И-2023
338. Аврам и Илинка Илић са унуком Душаном Стефановићем,
из Љубића, 18. јун 1922, у Врњачкој Бањи. стоје Душанови
родитељи Радослав А. Стефановић и Гроздана и Перса Терзић,
фотографија 16 х 22 цм, НМКВ, И-2024
339. Александар Хофман, фотограф, Рада Аћимовић, око 1925,
фотографија 13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-2024
340. Никола, 18. 7. 1926, (седам и по месеци),
фотографија 13,9 х 8,9 цм, НМКВ, И-2026
341. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Никола Ђорђевић на коњићу, око 1930, репродукција
342. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Дете из породице Јовице Стојковића, око 1930,
фотографија 13,6 х 8,5 цм, НМКВ, И-1101
ПОРОДИЦЕ
343. Мијаило Чебинац у 32ој години, Полексија у 29ој години,
Звездан син њин у 11ој год, Зорка у 7ој год, 1. маја 1887, Краљево,
фотографија – картон, 9,7 х 13,5, НМКВ, И-2030
344. Милош Костић, Крушевац, Лазар и Ангелина Стефановић
са децом Лепосавом Наталијом и Душаном, око 1890,
фотографија – картон 11 х 16,3 цм, НМКВ, И-1139
345. Милош Костић, фотограф, Крушевац, око 1890,
Драгољуб и Дара Шибалић са сином, фотографија – картон,
10,8 х 16,3 цм, НМКВ, И-740
346. Фотографски атеље Мојсиловић, Краљево,
Породица Милорада Ђаковића, ковача, 1905,
фотографија – картон, 13 х 20,8 цм, НМКВ, И-1148
347. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево, Породица Ексингер,
Ушће, 1910, фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-2032
348. Фотографско-уметнички атеље Крчмаревић, В. Бања,
Стаменко и Лепосава Јоксимовић са ћерком,
20. 8. 1911, фотографија – картон, 10,5 х 16,3 цм, НМКВ, И-2031
349. Фотографски атеље Мојсиловић, Краљево,
Породица Даринке и Миленка Митровића,
књижара и штампара, 1905,
фотографија – картон, 27,5 х 22,5 цм, НМКВ, И-1092
350. Породица Милке и Стевана Милосављевића:
деца Зорка, Десанка, најмања, Борислав Бата, Милоје, средина,
и Милосав, стоји десно, око 1910,
фотографија – картон, 28,5 х 33,5 цм, НМКВ, И-845
351. Породица Буњак, око 1900, фотографија – картон, 32 х 40 цм,
НМКВ, И-822
352. Породица Тодора Тошића, механџије, око 1910,
фотографија 26,5 х 31 цм, НМКВ, И-1747
353. Породица Наталије и Атанаса Папакоча, деца Кузман,
Мирослав, Катарина, Љубинка, око 1925, фотографија
15,5 х 21,5 цм, НМКВ, И-2199
354. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Породица Даринке и Миленка Митровића,
књижара и штампара, око 1935, фотографија – картон,
23 х 28 цм, НМКВ, И-844
355. Породица Томовић – Тиловци, око 1925,
фотографија – картон, 13 х 17,8, НМКВ, И-2035
356. Роса и Љубо Каревић, срески начелник, са сином Радисавом
и ћерком, око 1925, фотографија – картон, 11 х 17 цм,
НМКВ, И-2037
357. Александар Хофман, фотограф, Краљево,
Зора и Бошко Миленковић, свештеник са сином, 1925,
фотографија, 9 х 14 цм, НМКВ, И-2036
358. Фотографски атеље Димитрија М. Ђукића, Краљево,
Стевка и Жика Антонијевић, опанчар са децом, око 1925,
фотографија – картон, 16 х 20 цм, НМКВ, И-1108
359. Породице Милетић и Ристић, око 1908. Слева надесно стоје:
Мирослав Милетић, Милица (рођена Милетић) Ристић,
Стеван Ристић и Драгослав Милетић. Седе Данка
(у крилу Душан Ристић) и Тодор Милетић.
На земљи седе Петар и Коста Ристић, репродукција
360. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево, Манојла и Тихомир
Тошић, са ћеркама Бранком и Олгом, око 1930,
фотографија 36 х 30 цм, НМКВ, И-2033
361. Породица Стевана П. Ристића, гвожђарског трговца
из Краљева, око 1930. Стоје (слева надесно): Љубица, Душан,
Коста и Петар; седе Милица (мајка) и Стеван (отац),
репродукција
ШКОЛЕ
362. Л. Лецтер, краљ. срп. двор. фотограф, Београд,
Мушка основна школа у Краљеву, раз. 1893–4,
фотографија 32,8 х 39 цм, НМКВ, И-1152/1
363. Л. Лецтер, краљ. срп. двор. фотограф, Београд,
Женска основна школа у Краљеву, раз. 1893–4,
фотографија – картон, 32,8 х 39 цм, НМКВ, И-1152
364. Мушка основна школа, учитељ Стојан Миливојевић,
до учитеља седи десно Душан Крстић, око 1910,
фотографија 14,5 х 22,5 цм, НМКВ, И-2037
365. Женска основна школа са четири учитељице
(једна од њих Катарина Матовић Симић), око 1900,
фотографија 25,5 х 31,7 цм, НМКВ, И-2038
366. А. Ћирић Ердоглија, Мушка основна школа,
учитељ Аврам Крстић, око 1910, фотографија – картон,
30 х 35 цм, НМКВ, И-813
515
 367. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Основна школа у Краљеву, учитељица Зора Каличанин,
око 1935, фотографија 27,5 х 33,5 цм, НМКВ, И-2040
368. Сведочанство Основне школе краљевске о завршеном
четвртом разреду Љубице Станић, 1903, НМКВ, И-811
369. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Прослава у Основној школи, учитељ Милош Симић,
код музике, учитељ Христифор Васовић, на вратима, око 1935,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2042
370. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево, Успомена из школе,
први разред, око 1935, фотографија 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-2043
371. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Основна школа у Краљеву, учитељ Милош Симић, 1938,
фотографија 8,5 х 13,5 цм, НМКВ, И-2044
372. Обећање краља Милана од 15. априла 1882. године
о отварању Ратарске школе у Краљеву забележено
у Српским новинама и Указ о установљењу Школе за ратарство
у Краљеву, 29. јун 1882, имање и зграда
373. План имања Школе за сточарство и планинско газдовање
у Краљеву, 1910. године
374. Зграда Пољопривредне школе подигнута 1873. године,
Годишњи извештај за 1909–10. годину, Београд
375. А. Ћирић Ердоглија, IV коло питомаца Сточарске школе, 1910,
разгледница 8,5 х 13 цм, НМКВ, И-1130
376. С. Алкалај, Шабац, Ученици прве године Ратарске школе, 1898,
фотографија – картон 14,5 х 10 цм, НМКВ, И-2046
377. Милош Костић, Крушевац, Ученици III године Ратарске школе
1895. год; „Све пролази ко варљива сенка, успомена остаје
довека, за дуго сећање своме никад незаборављеном другу
Јакши Бл. Божићу рат III год Мил А Ранковић III год
Душан Поповић рат. III год, радикалац Чед. Б. Симовић,
рат III год”, фотографија – картон, 12,3 х 8,1 цм, НМКВ, И-2045
378. Сведочанство Младена Николића, други разред,
1. октобар 1901, НМКВ, И-736
379. А. Ћирић Ердоглија, III коло питомаца Сточарске школе, 1910,
разгледница 8,5 х 13 цм, НМКВ, И-1129
380. Поздрав из Србије, Учитељи курсисте ручног рада
у Краљеву, 1897, издање Књижаре и књиговезнице
Исаила А. Петровића у Чачку, разгледница 9,2 х 14,3 цм,
НМКВ, И-1820
381. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Пчеларник Сточарске школе,
1909, разгледница 8,8, х 14 цм, НМКВ, И-1120
516
382. Краљево, Ратарско имање, око 1920, разгледница 9 х 14 цм,
Edition Čaklović, Zagreb, НМКВ, И-712
383. Зграда Ратарске школе, око 1925, разгледница 9 х 13,9 цм,
издање Љ. Ђокића, НМКВ, И-501
384. Професори Ратарске школе, око 1925, Радоњић, Бошковић,
Жиц, Палеташевић (директор), Ћосић, фотографија 8,5 х 13 цм,
НМКВ, И-2048
385. Краљево – Сточарско ратарска школа, 1928,
разгледница 9,2 х 14,2 цм, издање Књижаре и штампарије
Миленка Митровића, Краљево, НМКВ, И-1202
386. Краљево, Пољопривредна школа, 1928,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, снимак и издање Срете Јаковљевића,
Краљево, НМКВ, И-2049
387. Александар Хофман, фотограф, Рајка Радомировић,
ученица V године Женске радничке школе, 20. септембра 1906,
фотографија – картон, 10,8 х 6,5 цм, НМКВ, И-414
388. А. Ћирић Ердоглија, ученице V разреда Женске
радничке школе у Краљеву, 16. 9. 1909, фотографија 9 х 14 цм,
НМКВ, И-2051
389. Професорка Женске радничке школе у Краљеву
Драга Милутиновић удата Марковић (надимак Маџовка),
предавала шивење (седи пета слева), око 1930,
фотографија 12,5 х 17,5 цм, НМКВ, И-2050
390. Фотографски уметнички атеље и Завод за увеличавање слика
В. Вукашиновић и Коцић, Чачак, Курс веза на шиваћим
машинама сингер, децембар–јануар 1925–1926,
фотографија 27,8 х 33,5 цм, НМКВ, И-2052
391. А. Ћирић Ердоглија, Краљевска трговачка омладина,
Дан освећења своје заставе, 6. јуна 1910, Управа,
наставници и ученици, фотографија 33 х 39 цм, НМКВ, И-1581
392. Сведочанство Александру Марковићу о завршеној
трговачкој школи, Краљевске Трговачке омладине, 1921–22,
НМКВ, И-2004
393. А. Ћирић Ердоглија, Излет ђака Краљевске трговачке омладине
1908, разгледница 9 х 14 цм, издање Ј. Златића, Бања Матаруге,
Краљево, НМКВ, И-1742
394. Диплома Краљевске трговачке омладине добротвору
Божидару Црвчанину, НМКВ, И-1578
395. Димитрије М. Ђукић, фотографски атеље Краљево,
Краљевска трговачка омладина, око 1924,
фотографија 27 х 34 цм, НМКВ, И-2056
396. Гимназија (Карађорђева улица, код Женеве), 1909,
фотографија 8,9 х 13,8 цм, НМКВ, И-2057
397. Зграда у којој је радила Гимназија 1910–1928, репродукција,
оригинал се налази у Архиву Србије, Београд
398. А. Ћирић Ердоглија Краљево, Краљевска гимназија,
IV разред, I коло, 1912, разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-709
399. Ученици првог разреда Гимназије 1923,
фотографија 8,2 х 13,3 цм, НМКВ, И-2058
400. Професори Гимназије (испред Господар Васиног конака),
око 1925, фотографија 26,5 х 33 цм, НМКВ, И-2059
401. Ученици Гимназије, око 1920 (стоје други слева Жика Чукулић,
пети Димитрије Митровић), фотографија 10,5 х 14,9 цм,
НМКВ, И-2060
402. Владислав Маржик, Са позоришног комада гимназијалаца
„Цар Ћира”, 1924, фотографија 8,5 х 13,7цм, НМКВ, И-2061
403. Владислав Маржик, Са ђачке изложбе приређене
у корист Црвеног крста у Краљеву, 7. и 8. јуна 1925,
фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1434
404. Владислав Маржик, Прослава Св. Саве Краљевске гимназије,
1926, фотографија 8,3 х 13,3 цм, НМКВ, И-1433
405. Александар Хофман, фотограф, Гимназијски хор, 1926,
фотографија 8,5 х 13 цм, НМКВ, И-1099
406. Александар Хофман, Матуранти Гимназије, око 1925,
Бошко Раосављевић, Тоша Тодосијевић и Јелесијевић,
фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-1089
407. Вељко Веселиновић, ученик Гимназије VI год, 26. 7. 1920,
Краљево, фотографија 14 х 7,9 цм, НМКВ, И-2063
408. Александар Хофман, фотограф, Ученици Гимназије
са професором Фјодором Рајевским, око 1925,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2064
409. Владислав Маржик, Ђаци Краљевске гимназије на екскурзији
у Манастиру Љубостињи, 1925, фотографија 8,8, х 13,5 цм,
НМКВ, И-1436
410. Владислав Маржик, Гимназијалци на уранку,
у манастиру Жичи, 17. 5. 1925, фотографија 8,8 х 13,5 цм,
НМКВ, И-1435
411. Зграда у којој је радила Гимназија од 1928, репринт,
оригинал се чува у Архиву Србије, Београд
412. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
II б разред Гимназије 1934/35, фотографија 8,7 х 13,7 цм,
НМКВ, И-2065
413. Професорка Гимназије, Љубица Антоновић, око 1930,
фотографија 8,6 х 13,4, НМКВ, И-2066
414. Гимназијалци у Ратарској башти 28. маја 1938,
фотографија 6 х 8,5 цм, НМКВ, И-2125
415. Гимназијалци на путу за Манастир Студеницу, 23. маја 1938,
фотографија 6,3 х 8,5 цм, НМКВ, И-2067
416. Читалачка група ђака, VIII разред Гимназије
са Олгом Јовичић, 1939, фотографија 10 х 14 цм, НМКВ, И-2068
417. У школском дворишту Гимназије 26. маја 1940,
фотографија 8,5 х 9 цм, НМКВ, И-2070
418. Радмила Јоксимовић Маца и Јелисавета Јевтић Вета,
гимназијалке, на Тргу, 19. фебруар 1940,
фотографија 13,5 х 8,4 цм, НМКВ, И-2069
419. У Овчар Бањи, VI разред Гимназије са Коком Јаснић
29. 5. 1940, фотографија 9 х 6,4 цм, НМКВ, И-2071
420. Оркестар Гимназије на Божић 1941, фотографија 8,4 х 6,5 цм,
НМКВ, И-2072
421. Дом милосрђа одбора госпођа књагиње Љубице,
Матарушка Бања, 1920, фотографија 8,6 х 13,6 цм,
НМКВ, И-2074
422. Забавиште у Краљеву, забавиљка Љубинка, 1933/34,
фотографија 8,7 х 13 цм, НМКВ, И-2073
423. Фото-атеље „Ердоглијева”, Фонд сиромашних ученика
и ученица основне школе у Краљеву, на Лазареву суботу, 1929,
фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1135
424. У Дому Дечјег хранилишта – сиротишта, 1940,
фотографија 8,7 х 13 цм, НМКВ, И-1750
425. Дечји маскенбал у Краљеву, 3. март 1929,
фотографија 11,8 х 17,3 цм, НМКВ, И-2075
426. Дечји маскенбал у Краљеву, 1934, фотографија 8,8 х 14,8 цм,
НМКВ, И-2076
427. Дечји маскенбал у Краљеву, око 1935, фотографија 17,6 х 23 цм,
НМКВ, И-1744
СПОРТ
428. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Соколско друштво Краљево,
1910, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-843
429. Соколско друштво Краљево (испред Господар Васиног конака),
око 1920, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2077
430. Соколско друштво Краљево, око 1920, фотографија 9 х 14 цм,
НМКВ, И-2078
431. Соколски дан, Академија, око 1930, фотографија 16 х 22 цм,
НМКВ, И-2079
432. Соколско друштво Краљево, око 1935, фотографија 15,5 х 22 цм,
НМКВ, И-2080
517
 433. Соколско друштво Краљево, око 1935, фотографија 8 х 13 цм,
НМКВ, И-2081
434. Соколско друштво Краљево, око 1935, фотографија 30 х 36 цм,
НМКВ, И-2082
435. Фото-атеље „Ердоглијева”, Соколско друштво Краљево
у Крагујевцу, око 1935, фотографија 8,8 х 13,7 цм, НМКВ, И-2083
436. Соколско друштво Краљево, Подмладак на излету,
око 1935, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2084
437. Александар Хофман, фотограф, Соколско друштво Краљево
(испред Господар Васиног конака), око 1925,
фотографија 8,8 х 13,2 цм, НМКВ, И-2085
438. Александар Хофман, фотограф, Соколско друштво Краљево
(испред Господар Васиног конака), 1924,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2086
439. Фотограф Д. М. Ђукић, Краљево, Соколско друштво Краљево,
око 1925, фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-2206
440. Оркестар Соколског друштва Краљево, око 1935.
Успомена из Врњачке Бање, фотографија 8 х 13,2 цм,
НМКВ, И-2087
441. Соколске вежбе у порти Цркве Св. Тројице у Краљеву,
око 1935, фотографија 9 х 13,7 цм, НМКВ, И-2088
442. Соколски скуп на Тргу у Краљеву, око 1935,
фотографија 12 х 17,2 цм, НМКВ, И-2089
443. Соколска књижица Душана Милићевића Наје,
учесника X свесловенског слета у Прагу, 1938,
НМКВ, И-2090. Соколи из Краљева испред Тиршовог
споменика, 5. VIII 1938. Успомена из Прага,
фотографија 10,2 х 8 цм, НМКВ, И-2090/1
444. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево, Миленко Дукић,
фотографија 13,7 х 8,8 цм, НМКВ, И-740
445. Соколски оркестар Краљево, 3. јануар 1937,
фотографија 13 х 8,5 цм, НМКВ, И- 2213
446. СК „Ибар” из Краљева, слева надесно Јанић Драгиша Мршо,
Ђоко Пауновић, око 1921, фотографија 8,7 х 13,7 цм,
НМКВ, И-2091
447. СК „Ибар”, око 1924, фотографија 8,6 х 13,6 цм,
НМКВ, И-2092
448. Детаљ са утакмице СК „Ибар”, око 1935,
фотографија 8,7 х 13,7, НМКВ, И-2093
449. СК „Морава” из Краљева, терен поред Ибра, око 1930,
фотографија 8,6 х 13,6 цм, НМКВ, И-2094
518
450. СК „Морава” и СК „Рашка”, резултат 2 : 1,
за успомену Душану М. Милићевићу, трговцу из Краљева,
1933, фотографија 8,6 х 13 цм, НМКВ, И-2095
451. СК „Морава”, око 1935, фотографија 6 х 8,5 цм,
НМКВ, И-1877
452. Фудбалски терен поред Ибра, око 1939, фотографија 6 х 8,5 цм,
НМКВ, И-2096
453. На слави СК „Ибар”, 31. мај 1931. год, фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2097
454. Навијачи Краљевског спортског клуба „Ибар”, око 1935,
фотографија 12,8 х 8,8 цм, НМКВ, И-2098
455. Навијачи Краљевског спортског клуба „Ибар”, око 1935,
фотографија 7,8 х 5,6 цм, НМКВ, И-2099
456. Навијачи Краљевског спортског клуба „Ибар”, око 1935,
фотографија 8,6 х 11, 4 цм, НМКВ, И-2100
457. На свечаном отварању гађања Краљевске савезне стрељачке
дружине, 1903, фотографија – картон, 30 х 35,5 цм,
НМКВ, И-840
458. Дом Краљевске стрељачке дружине, око 1930,
фотографија 8,2 х 13,8 цм, НМКВ, И-2214
459. Краљевска стрељачка дружина, око 1930,
фотографија 8,7 х 13,7 цм, НМКВ, И-2215
460. Ловачко друштво Краљево, око 1930, фотографија, 6 х 8,9 цм,
НМКВ, И-2101
461. Тенис у Краљеву, око 1930, фотографија 5,3 х 7,5 цм,
НМКВ, И-2102
462. Тенис у Краљеву, око 1930, фотографија 4,8 х 7,4 цм,
НМКВ, И-2103
463. Стојан Стојић, бициклиста, око 1937, фотографија 5 х 3,5 цм,
НМКВ, И-1877. Саобраћајна књижица за бициклу, 1937,
НМКВ, И-1385
464. Стојан Стојић, бициклиста из Краљева, на Олимпијади
у Берлину 1936 (стрељан октобра 1941). Застава, успомена са
Олимпијаде у Берлину, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2104
465. Чланска књижица Бициклистичког клуба „Ласта”
на име Драгише Митровића, 1936, НМКВ, И-2106
466. Бициклистичка трка Краљево–Витановац, 1937,
фотографија 4,5 х 6,5 цм, НМКВ, И-1877
467. Управа и чланови Бициклистичког клуба „Ласта”,
на дан славе, Свети Марко, 8. мај 1937. године,
фотографија 6 х 8,5 цм, НМКВ, И-1877
468. Бициклисти у Матарушкој Бањи, око 1937,
фото-галерија 5,3 х 8,5 цм, НМКВ, И-1877
469. Скијање на Гочу, 1934, фотографија 5,8 х 8,5 цм,
НМКВ, И-2107
470. На Ибру, 1925. Стоје: Граде Милићевић, Мирослав Лешетицки,
Персида Митровић. Седе: Наталија Митровић, Олга Ристић,
Тихомир Недић, Дара Ристић, Славко Нишавић,
фотографија 7,2 х 8,8 цм, НМКВ, И-2109
471. На Ибру – на крљи тополе, око 1925. Горе: Ната и Тићо Недић,
професор математике; стоје: Љуба Величковић, судија, трећи
Славко Нишавић, учитељ у М. Бањи, Коса Михајловић, проф.
историје, Граде Милићевић, Персида Митровић, учитељица;
седе: Димитрије Митровић, Мирослав Лешетицки и Олга
Ристић, фотографија 7,4 х 8,8 цм, НМКВ, И-2108
472. На Ибру, око 1930, фотографија 10,7 х 7,8 цм, НМКВ, И-2110
473. На Ибру, око 1930, фотографија 13,3 х 8,4 цм, НМКВ, И-2111
474. На Ибру, 16. јула 1940, фотографија 5,2 х 8,7 цм,
НМКВ, И-2112
СВАКОДНЕВНИЦА У КРАЉЕВУ
475. Прва редовна скупштина Занатлијског удружења у Србији,
10. августа 1888. Представници из Краљева А. Богдановић
и В. Константиновић, фотографија – картон, 29 х 32,5 цм,
НМКВ, И-609
476. Радикали на изборној политичкој војној вежби 1898,
Бањички логор Београд. Арса Тимотијевић, Андр. Андријанић,
Воислав Јовановић, Чеда Јеротијевић, Радомир Радомировић,
Ђоле Павловић, Павле Анђелић, Јаков Чорбић,
Милорад Чурлић, Лаза Прокић, Максим Сретеновић,
Мелентије Божовић, Милутин Анђелић, Павле Ј. Савић,
Васа Лала Констатиновић, Милорад Смиљанић,
Велимир Туроман, фотографија – картон, 30 х 39,3 цм,
НМКВ, И-1157
477. Александар Хофман, фотограф,
Окружна Шумска управа Краљево, октобар 1905 – јун 1906,
I: Ж. Карић, Ј. Бојанић, П. Пантелић, М. Милановић,
М. Мирјанић, II: Н. Стојаковић, М. Др Марковић,
П. Манојловић, А. Косић, Мих. Димиријевић,
III: Б. Миловановић, Мил. Миловановић, Драгић Радовановић,
фотографија – картон, 34 х 43 цм,
НМКВ, И-2119
478. Ердоглија, Краљево, Приређивачки и оцењивачки одбор
изложбе Жичке окружне пољопривредне подружине, 1911,
репродукција
479. Персонал Суда Општине краљевске после 1903.
Стефан Луковић, председник Суда, седи у средини,
Јовица Стојковић, седи десно, репродукција,
власништво Историјског архива Краљево
480. Фотографски атеље Димитрија М. Ђукића, Краљево,
Начелство Среза жичког, 1925, начелник Никола Димитријевић,
фотографија – картон, 22 х 30 цм, НМКВ, И-1573
А. Ћирић Ердоглија, Краљевска певачка дружина
481. „Свети Сава”, 1910, фотографија – картон, 32 х 39 цм,
НМКВ, И-741
482. А. Ћирић Ердоглија, фотограф, Краљево,
Путујућа позоришна трупа (изводила водвиљ: „А да није Глишо
на посело иш`о, не би њега Мара никад отровала”),
око 1910, фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-762
483. Позоришна дружина Лазић, око 1908,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-2137
484. Први ђачки оркестар, 1908, фотографија – картон, 30 х 35,5 цм,
НМКВ, И-801
485. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево,
Краљевска женска подружина, око 1930,
фотографија – картон, 27,8 х 33 цм, НМКВ, И-2138
486. Фотограф ДМ Ђукић, Пододбор Женске подружине
кнегиње Љубице, фотографија – картон, 27,5 х 33 цм,
НМКВ, И-745
487. Краљевска женска подружница, на дан славе
Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина, 1932,
фотографија – картон, 30 х 34 цм, НМКВ, И-2139
488. Александар Хофман, фотограф, Краљево,
Пододбор госпођа и госпођица Женске подружнице
кнегиња Љубица, на дан славе, Аранђеловдан, око 1925,
фотографија – картон, 20,5 х 27 цм, НМКВ, И-2140
489. А. Ћирић Ергоглија, фотограф, Краљево, Врбица 1908,
фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1820
490. Врбица, око 1930, фотографија 9 х 6,5 цм,
НМКВ, И-2141
491. Врбица, 20. април 1940, фотографија 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-2142
492. Слава Еснафа занатлија, Св. Три јерарха, 1919,
домаћин славе Димитрије Ђаковић, ковач,
фотографија – картон, 27,5 х 34 цм, НМКВ, И-892
493. Слава Еснафа занатлија, око 1925, фотографија 18,5 х 22,5 цм,
НМКВ, И-2143
519
 494. Краљево, II коњички пук пролази кроз варош, 1909,
издање књижара Рајковића и Ћуковића, Београд,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-563
495. II коњички пук цара Душана на Голији планини, 1909,
издање књижара Рајковића и Ћуковића, Београд,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1820
496. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Пуковска слава (Аранђеловдан),
8. новембар 1910, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1504
497. Свадба у Краљеву, око 1917,
фотографија – триптих, 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-2144
498. Срета Јаковљевић, Краљево, Бела недеља, 1919,
фотографија 8,8 х 13,8, НМКВ, И-1203
499. Дара Симић, фотограф, Литија у Краљеву, 1929,
фотографија 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-1892
500. Прва скупштина Удруженог свештенства
Православне епархије жичке, одржана у Краљеву 1934,
фотографија – картон, 28,5 х 34,5 цм, НМКВ, И-2145
501. Слет у порти Цркве Св. Тројице, око 1940,
фотографија 8,5 х 13,8 цм, НМКВ, И-2146
502. Краљево, Пијаца, Пазарни дан, око 1920,
разгледница 9 х 14,2 цм, НМКВ, И-2147
503. Краљево, Вашар, око 1920, Edition Čaklović, Zagreb,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-2148
504. Краљево, Пазарни дан, Пијаца, после 1930,
издање Књижаре Светозара Живковића, Краљево,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-2149
505. Краљево, Стрељачки скуп, око 1920, фотографија 9 х 12,2 цм,
НМКВ, И-2154
506. Концерт на Тргу, око 1930, 3 фотографије 5,8 х 8,5 цм,
НМКВ, И-2194
507. Концерт на Тргу, око 1930, 3 фотографије 5,8 х 8,5 цм,
НМКВ, И-2194
508. Концерт на Тргу, око 1930, 3 фотографије 5,8 х 8,5 цм,
НМКВ, И-2194
509. Одлазак по бадњак, око 1930, фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2150
510. Вуле Вукашиновић, фотограф, Група официра, око 1930,
фотографија – картон, 28 х 32,3 цм, НМКВ, И-2151
511. Пуковска слава, 1935, фотографија – картон, 27,8 х 32,8 цм,
НМКВ, И-369
512. Противаероплански топ, Краљево, 1. јун 1932,
фотографија 6,5 х 4,5 цм, НМКВ, И-2154
520
513. За успомену родитељима, 25. мај 1940, фотографија 8,7 х 6,5 цм,
НМКВ, И-2154
514. Официри 5. противаеропланске дивизије у Краљеву,
22. септембар 1936, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2154
515. За успомену, Краљево 18. август 1934, фотографија 9 х 14 цм,
НМКВ, И-2154
516. Ђонић, Сахрана жене Петра Богавца, Смиљане, 3. мај 1900,
фотографија – картон, 35 х 41,3 цм, НМКВ, И-2153
517. Председник Среског суда са судијама и адвокатима, 1937.
Седе слева надесно: (?), Марковић адвокат, председник Суда,
Тодор Тоша Димитријевић, судија, Кочички, адвокат.
Стоје: (?), шеф писарнице (Косара?), Тома Ивановић, адвокат,
Службеница Суда (?), Сава Аћимовић, адвокат (стрељан
са два сина), Владимир Радичевић, адвокат, репродукција
518. Нада Рајић, лепотица Краљева, 1928, фотографија 13,8 х 8,8 цм,
НМКВ, И-1833
519. Са бала „Пријатеља Француске”, 5. фебруара 1930,
фотографија 13,6 х 8,7 цм, НМКВ, И-2155
520. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево, Костим бал
у Краљеву 1935. Драгица Стефановић, Скукова Дана,
Милева Пауновић, Нацика Матовић, Бине Аритоновић,
Деса Буњак, Цаца Бугарчић, Добрила Луковић, Јела Кожетинац,
фотографија 8,6 х 13,7 цм, НМКВ, И-2156
521. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Гостионица „Европа”, 1909,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1820
522. К. Ћирић Ердоглија, Краљево, Гостионица „Босна”, 1916,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1892
523. Хотел „Београд”, око 1925, здесна налево: Петар Пачакоча,
Јелисавета Стефановић (супруга), Косара Мицић,
Наталија и Атина, фотографија 9 х 11,5 цм, НМКВ, И-765
524. Посластичарница Алије Билаловића (иза тезге),
испред Светозар Томовић (трговац) и Алијина жена,
седи, Југица Ћирић Ердоглија, око 1935,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2158
525. Гостионица „Цар Душан”, око 1930, фотографија 8,9 х 14 цм,
НМКВ, И-2159
526. Музичка пауза, око 1930, фотографија 14 х 8,8 цм,
НМКВ, И-2160
527. Гостионица „Кнежевић”, 14. јула 1935, фотографија 13,3 х 8,2 цм,
НМКВ, И-2161
528. Права домаћа кујна, код Железничке радионице
Фабрике вагона, са радницима, 1937,
фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-560
529. Краљевчани за кафанским столом, око 1940,
фотографија 6,2 х 8,8 цм, НМКВ, И-2162
530. Испраћај у војску, 1937, фотографија 8,4 х 13 цм,
НМКВ, И-1877
531. Испраћај у војску, 1937, фотографија 8 х 13 цм,
НМКВ, И-1877
532. Краљевчани спремни за провод, око 1930.
Петричевић, први десно, фотографија 8 х 13 цм, НМКВ, И-2163
533. Воја Аритоновић Рита, на Тргу, око 1930,
фотографија 13,5 х 8,4 цм, НМКВ, И-2164
534. Воја Аритоновић Рита, трговац, на Тргу у Краљеву,
око 1935, фотографија 13,5 х 8,4 цм, НМКВ, И-2166
535. Воја Аритоновић Рита, у шетњи на Тргу, око 1935,
фотографија 13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-2165
536. Олга и Вера Јовичић испред хотела „Европа”, 1934,
фотографија 13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-2168
537. Зимско снабдевање на градској пијаци, 1932.
У позадини хотел „Београд” и фризерски салон „Мића”,
фотографија 9,2 х 13,7 цм, НМКВ, И-2167
538. Шетња главном улицом. Дана, Бранко, Рада и Гага,
14. марта 1939, фотографија 7,6 х 5,7, НМКВ, И-2169
539. У дворишту куће Милана Јовичића, 1931,
фотографија 8,4 х 11,7 цм, НМКВ, И-1137
540. Воја и Драги Ђорђевић, у Врњцима, 1. октобар 1915,
фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-2170
541. На излету, околина Краљева, око 1900,
издање Книжаре Рајковића и Ћуковића, Београд,
разгледница 8,5 х 19 цм, НМКВ, И-1316
542. На излету у Рибницу, 1925, фотографија 8,5 х 13,4 цм,
НМКВ, И-2171
543. Манастир Жича, око 1925,
издање Књижаре Чед. М. Милошевића, Краљево,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-2172
544. У Жичи, 1930, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2172
545. На Преображење у Жичи, 1930, фотографија 9 х 11,8 цм,
НМКВ, И-2174
546. Матарушка Бања, 1935, фотографија 8,7 х 5,3 цм,
НМКВ, И-2175
547. Успомена из Краљева, око 1935, фотографија 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-2176
548. Одрасли Краљевчани, око 1930, фотографија 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-2179
549. Краљевчани одрастају, око 1930, фотографија 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-2178
550. Фото-атеље Крчмаревић, Врњци, Успомена из
Врњачке Бање, око 1930, фотографија 8,7 х 13,7 цм,
НМКВ, И-2177
551. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљевчани, око 1938,
фотографија 8,5 х 13,5 цм, НМКВ, И-2180
552. Јадранска стража из Краљева на скупу, фотографија 9 х 14 цм,
НМКВ, И-2154
553. Залутали кроз шуму Црног врха, јуна 1937.
Слева: Момчило Радовић, апотекар, Лепосава Петровић,
удата за М. Радовића, Милева Пауновић (играла рукомет-
-хазену) и Димитрије Митровић, фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2182
554. Кафана „Маглич”, 26. октобра 1928, фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2183
555. Краљевчани у Чачку, у гостима код Грозде Стефановић,
око 1930, фотографија 8,8 х 13,7 цм, НМКВ, И-2184
556. Фото-атеље Крчмаревић, Врњци,
Гостионица Чеде Дамњановића, Баљевац, око 1930,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-738
557. Излет у Студеницу, 20. септембар 1926, фотографија 9 х 14 цм,
НМКВ, И-1741
558. Владика Николај на једној свечаности на централном тргу
у Краљеву, око 1940, фотографија 8,7 х 13,7, репродукција
559. Сима Ивагло, фотограф, Матарушка Бања,
Излет у Матарушку Бању, око 1925, фотографија 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2185
560. Позивница за Велику забаву са игранком на дан
12. фебруара 1933, коју организује Управа Краљевске
трговачке омладине у Краљеву, НМКВ, И-2186
561. Позивница за Свечану забаву у част рођења
Њ. к. в. престолонаследника Петра, 6. септембра, НМКВ, И-2190
562. Позивница за забаву, 18. јануара 1934, коју организује Управа
Удружења југословенских националних железничара
и бродара, Пододбор у Краљеву, НМКВ, И-2187
563. Позивница за железничку забаву на дан 18. јануар 1939,
коју организује управа Пододбора Удружења југословенских
националних железничара и бродара и Коло хуманих госпођа
за помагање железничке сирочади, НМКВ, И-2188
564. Вуле Вукашиновић, фотограф, Краљево, На освећењу
железничке заставе, 1939, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2189
521
 565. Плакат Месног одбора Јадранске страже у Краљеву о
приређивању велике забаве, октобар 1937, НМКВ, И-2218
566. Краљево, Дочек сенатора Богавца, 1938, издање Књижаре
Светозара Т. Живковића, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1132,
И-1131, И-605, И-606
СЕЛО
567. Народна ношња из околине Краљева, око 1900,
разгледница 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-1820
568. Дом Лазачке земљорадничке задруге, око 1910,
фотографија – картон, 29,5 х 36,5 цм, НМКВ, И-2113
569. Лађевци, око 1925, разгледница 8,5 х 13,8, НМКВ, И-2114
570. Вршидба у Змајевцу на имању Драгослава Ђековића
(поред мотора), око 1938, фотографија 12,8 х 17,8, НМКВ, И-2115
571. Жича, око 1930. Заложила сестра Ратник у корист
сиромашне деце, разледница 14 х 9 цм, НМКВ, И-2116
572. Рудно – 1009 м, 1. јула 1934, фотографија 8,5 х 11,8 цм,
НМКВ, И-2117
573. Д. М. Ђукић, фотограф, Краљево, Основна школа Роћевићи,
1925, фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1749
574. Школска кухиња, Подружница Црвеног крста у Ласцу,
око 1920, фотографија 12 х 16 цм, НМКВ, И-2118
575. Скуп у Пајсијевићима, Гружа, око 1925,
фотографија 4,2 х 11, НМКВ, И-2119
576. Милан Вукашиновић, фогограф, Крушевац,
Представници студеничког краја на обележавању
пробоја Солунског фронта 1928. године у Крушевцу,
фотографија – картон, 17,5 х 22 цм, НМКВ, И-2120
577. Свадба у Ласцу, породица Јанковић, око 1925,
фотографија 18,7 х 24,7 цм, НМКВ, И-2121
578. Захарије Црнчанин, Ратина, Драга и Милан Чурлић,
око 1905, фотографија 28 х 32,5 цм, НМКВ, И-1158
579. Фудбалски клуб „Морава” Мрсаћ, 1924, фотографија 16,5 х 22 цм,
НМКВ, И-2122
580. Грађанско певачко друштво „Мокрањац” у Мрсаћу,
15. децембар 1924, фотографија – картон, 26,5 х 32 цм,
НМКВ, И-1210
581. Фотографски атеље Д. М. Ђукића, Краљево,
Певачко друштво из Врбе, хоровођа свештеник Кожетинац,
око 1925, фотографија 29,5 х 35,5 цм, НМКВ, И-2084
582. Одмор уз грамофон, око 1935, фотографија 5,8 х 8,4 цм,
НМКВ, И-2125
522
583. Певачко друштво „Св. Сава” из Краљева,
на слави Цркве врпске, на Спасовдан 1934,
фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2124
МАНАСТИРИ
584. Манастир Студеница, бакрорез, 1733.
585. Манастир Студеница, око 1900, издање Јевте М. Павловића и
компаније, Београд, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-2128
586. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Манастир Студеница,
око 1910, разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1438
587. Манастир Студеница, око 1910, фотографија 6 х 8,5 цм,
НМКВ, И-2129
588. Манастир Студеница, око 1930, издање Јеврема П. Планојевића,
Ушће, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-599
589. Манастир Студеница, Иконостас, око 1930,
издање Јеврема П. Планојевића, Ушће,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-2130
590. Жича, цртеж порушеног манастира, Д. Јанковић, 1822,
НМКВ, И-814
591. Група код Манастира Жиче, 1866, РЕМ 8764-5437
592. Група код Манастира Жиче, 1866, РЕМ 8764-5440
593. Манастир Жича, око 1900, издање Моше Коена, Београд,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-702
594. Манастир Жича, око 1900, разгледница 9 х 13,7 цм,
издање Соломона Ј. Коена, Београд, „Код Наполеона”,
НМКВ, И-703
595. Манастир Жича, око 1900, разгледница 8,8 х 14,2 цм,
НМКВ, И-1820
596. Манастир Жича, по цртежу Владислава Маржика, око 1933,
разгледница 9,5 х 14,2 цм, издање Књижаре
Чед. М. Милошевића, Краљево, НМКВ, И-2132
597. Фото „Крчмаревић”, Врњци, Манастир Жича, око 1930,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-529
598. Манастир Жича, авионски снимак, пре 1936, репродукција
599. Манастир Жича, авионски снимак, 1936, репродукција
600. Архитекта Дероко (први здесна) и инжењер Милорад Недић,
градитељ Конака (први слева), у Жичи, 1937,
фотографија 12,5 х 17,5 цм, НМКВ, И-2135
601. Владика Николај и Дероко (испред Конака у Жичи), 1940,
фотографија 13 х 18 цм, НМКВ, И-2134
602. У Жичи, са Николајем, 25. септембра 1940,
фотографија 13,5 х 8,5 цм, НМКВ, И-1506
603. Манастир Жича, око 1940, Стари конак, Главни улаз у Жичу,
Народна трпезарија и Владичин конак,
разгледница – композитна, 9 х 14 цм, издање Књижаре
Светозара Живковића, Краљево, НМКВ, И-581
604. Владика Николај на Велики петак 1940,
окружен децом коју издржава Манастир Жича,
фотографија 6 х 8,5 цм, НМКВ, И-2203
605. Владика Николај на Велики петак 1940,
фотографија 6 х 8,5 цм, НМКВ, И-2204,
Владика: „Јел’ Вам смрде ноге?” Деца: „Смрде хвала Богу”
КРАЉЕВИ У КРАЉЕВУ
606. Краљ Милан Обреновић, око 1883, разгледница 9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1460
607. Краљ Александар I Обреновић, око 1902, SZIGETIN SZOLNOIL,
фотографија – картон, 30 х 20 цм, НМКВ, И-1230
608. Миропомазање краља Александра Обреновића у Манастиру
Жичи, 1889, Le monde illustré, НМКВ, И-1710
609. Позивница за миропомазање краља Александра Обреновића
у Манастиру Жича, 1889, картон у боји 12,4 х 16,8 цм,
НМКВ, И-1514
610. Народно весеље у Краљеву у част миропомазања краља
Александра Обреновића, 1889, Le monde illustré,
НМКВ, И-1710
611. Поздрав из Краљева, Дочек Њихових величанстава
у Краљеву, 1901, издање књижара Миленка Митровића,
Краљево, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И- 1702
612. Поздрав из Краљева, Дочек Њихових величанстава
у Краљеву, 1901, издање књижара Миленка Митровића,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1703
613. Миропомазање Њ. Вел. Краља Петра I, При читању Еванђеља
у Жичи, 1904, разгледница 14 х 8,8 цм, НМКВ, И-1820
614. Миропомазање Њ. Вел. Краља Петра I, Дочекивање
на вратима Ман. Жиче, 1904, разгледница 9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1820
615. Миропомазање Њ. Вел. Краља Петра I, Излазак из цркве
у Жичи, 1904, разгледница 8,7 х 13,7 цм, НМКВ, И-1820
616. Миропомазање Њ. в. краља Петра I, 1904,
издање Соломона Ј. Коена, Београд, „Код Наполеона”,
разгледница 8,7 х 13,7 цм, НМКВ, И-1213
617. Успомена из Манастира Жиче, 61. класа, 25. август 1933,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-530
618. Њ. в. краљ Александар Карађорђевић у Жичи, 26. јуна 1933,
разгледница 13,5 х 8,7 цм, НМКВ, И-2133
619. Краљ Петар II Карађорђевић у Жичи, 1940, репродукција
620. Жича, 2. август 1933, фотографија 9 х 14 цм, НМКВ, И-2220
БАЊЕ
621. Врњачка Бања, Водопој посетилаца Врњачке Бање, око 1910,
издање Књижаре Рајковића и Ћуковића, Београд,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-1885
622. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево, Бања Врњци,
Извор и купатила, око 1910, разгледница 9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1885
623. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево, Бања Врњци, Река,
око 1910, разгледница 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-1885
624. Аврам Ћирић Ердоглија, Врњци,
Летњиковац ђенерала Бели-Марковића, око 1910,
разгледница 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-1885
625. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево,
Вила „Нада” игумана Виктора Гиздавића, око 1910,
разгледница 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-722
626. Врњачка Бања, Њ. в. краљ Александар у шетњи, 1928,
издање М. Грујића, Врњачка Бања, разгледница 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-2207
627. Врњачка Бања са спомеником Њ. в. краља Александра I
Ујединитеља, око 1940, издање Ратомира Н. Мирића,
Врњачка Бања, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-701
628. Поздрав из Бање Матарушке, Изглед околине бањске, пре 1905,
издање Милентија Божовића, књижара, Краљево,
разгледница 8,8 х 13,9 цм, НМКВ, И-2152
629. Поздрав из Бање Матарушке, Прелаз преко Ибра, пре 1905,
издање Милентија Божовића, књижара, Краљево,
разгледница 8,8 х 13,9 цм, НМКВ, И-486
630. Матарушка Бања, Партија на Ибру, око 1935,
снимио и издао Сретен Јаковљевић, Матарушка Бања,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-568
631. Аврам Ћирић Ердоглија, Краљево, Бања Матаруге,
Сабор, око 1910, разгледница 9 х 13,8 цм, НМКВ, И-1745
632. Бања Матаруге, Вила „Краљево”, 1912, издање Љуб. В. Ђоковића,
Краљево–Матаруге, разгледница 9 х 14 цм,
НМКВ, И-674
633. А. Ћирић Ердоглија, Краљево, Бања Матаруге, 1909,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-720
523
 634. Снимак С. Јаковљевића Берлинца, 1920,
Поздрав из Матарушке Бање, разгледница 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-751
635. Матарушка Бања, Топли базени, око 1925,
снимак и издање Срете Јаковљевића Берлинца, Краљево,
разгледница 8,8 х 13,6 цм, НМКВ, И-667
636. Фото-атеље „Ердоглијева”, Матаруге, 1928,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-730
637. Фото Крчмаревић, Врњци, Матарушка Бања, Хотел „Жича”,
око 1933, разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-583
638. Матарушка Бања, Превоз преко Ибра, око 1933,
снимак и издање Срете Јаковљевића, Краљево,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-572
639. Матарушка Бања, Плажа, око 1935, издање
Милована Никетића, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-669
640. Матарушка Бања: Купање на Ибру, Излет са чамцем на Ибру,
Излет код „Пећине”, Повратак са излета, пре 1933,
снимак и издање Срете Јаковљевића, Краљево,
разгледница – композитна, 9 х 14 цм, НМКВ, И-713
641. Богутовац, Пут за Бању, око 1940, издање Светозара
Живковића, Краљево, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-554
642. Краљево — Богутовачка Бања, око 1940, издање Светозара
Живковића, Краљево, разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-553
643. Врући извори Јошаничке Бање, 75,5° C, око 1940,
издање Трговине Јездимира Б. Ђукића, Јошаничка Бања,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-600
644. Јошаничка Бања, Извор топле сумпорне воде, око 1925,
снимак и издање Срете Јаковљевића, Краљево,
разгледница 9 х 14 цм, НМКВ, И-535
КРАЉЕВО У ПРВОМ РАТУ
645. Војна болница у Краљеву, новембар 1914,
фотографија 8,8 х 13,9 цм, НМКВ, И-2197
646. Српски сељак изводи из болнице сина
коме су ампутиране ноге, Краљево, 1915, репродукција
647. Краљево, Пазарни дан, око 1917, разгледница 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1892
648. Дочек аустријског војног официра (команданта места).
Лево, постројени официри аустроугарске окупаторске војске;
десно, постројени грађани Краљева предвођени
председником општине др Ђорђем Радићем (са цилиндром).
Стара железничка станица, Краљево, 1916,
фотографија 8,7 х 13,7 цм, НМКВ, И-2198
524
649. Основна школа у Краљеву, 1916–1918, разгледница 8,9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1820
650. Први разред Основне школе у Краљеву, 1917,
фотографија 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-2199
651. Основна школа у Краљеву, 1917, фотографија 9 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1877
652. Сведочанство Марка Милосављевића о свршеном
првом разреду основне школе у Краљеву, 1917, НМКВ, И-1965
653. Краљево, Рашка улица, око 1917, разгледница 9 х 14 цм,
Графички уметнички завод, Будимпешта,
НМКВ, И-1820
654. Краљево, Улица команданта, око 1917, разгледница 8,8 х 13,9 цм,
НМКВ, И-1820
655. Краљево, Улица комнанданта, око 1917, разгледница 9 х 14 цм,
НМКВ, И-1820
656. Краљево, Трг, око 1917, са натписом „У корист удовица
и сирочади погинулих”, разгледница 9 х 14, 3 цм, НМКВ, И-1820
657. Краљево, Трг Франца Јозефа, око 1917, разгледница 9 х 14 цм,
издање књижара Рајковића и Ћуковића, Београд,
НМКВ, И-1820
658. Краљево, Трг Франца Јозефа, око 1917,
разгледница 8,9 х 14 цм, графички уметнички завод,
Будимпешта, НМКВ, И-1820
659. Краљево, Трг Франца Јозефа, око 1917,
разгледница 8,9 х 14 цм, графички уметнички завод,
Будимпешта, НМКВ, И-1820
660. Краљево, Штаб команде, око 1917,
разгледница 8,9 х 13,9 цм, графички уметнички завод,
Будимпешта, НМКВ, И-1820
661. Војничко гробље у Краљеву, око 1917, са натписом
„У корист удовица и сирочади погинулих”,
разгледница 9,2 х 14,3 цм, НМКВ, И-1820
662. Мост на Морави код Краљева, 1915, разгледница 8,5 х 13,5 цм,
НМКВ, И-1820
663. Мост на Ибру код Краљева, око 1917, са натписом
„У корист удовица и сирочади погинулих”,
разгледница 9,3 х 14,3 цм, НМКВ, И-1820
664. Војне операције у Србији, у долини Ибра, 1915,
разгледница 8,5 х 13,7 цм, НМКВ, И-1820
665. Светски рат 1914–1916, рањени и ухваћени Срби
транспортују се долином Ибра, разгледница 8,8 х 13,8 цм,
НМКВ, И-1820
666. Војне операције немачке пешадије у долини Ибра, 1915, 680. Никодије Вујанац, опанчар из Краљева,
разгледница 8,5 х 13,8 цм, НМКВ, И-1820 носилац Карађорђеве звезде, стрељан 1941, репродукција
667. Интернирани Срби који су се налазили у Гросау код Рабеа 681. Христифор Васовић, учитељ, носилац Карађорђеве звезде,
у Нидер Естерајау, 1914–1915, фотографија 8,9 х 13,9 цм, фотографија – картон, 17,5 х 24,2 цм, НМКВ, И-2205
НМКВ, И-2201 682. А. Станковић Баубин, фото-атеље, Скопље,
668. Интернирци у Нежидеру, Васа Константиновић Стаменко Јоксимовић, април 1913 (ратник 1912—1919)
(стоји у средини), 1916, фотографија 8,7 х 13,7 цм, фотографија — картон, 10,5 х 6,8 цм, НМКВ, И-1884
НМКВ, И-2202 683. Стаменко Јоксимовић са породицом,
669. Свештеници – радикали из Округа чачанског по доласку са Солунског фронта у Краљево, 1919,
које су окупационе власти интернирале у Нежидеру: фотографија 8,8 х 14 цм, НМКВ, И-942
Јован Ајдачић, прота у Ивањици, Коста Бунарџић из Роћевића,
Стеван Миличић из Врдила, Неофит М. Симић из Гуче,
Исаило Маџаревић из Жиче, Никола Серафимовић из Трнаве,
Владимир Протић из Прилика, Урош Оцокољић из Каоне,
Арсеније Ђендић из Горачића и Богдан Максимовић из Градца,
репродукција (илустровани радикални алманах, Београд 1924, 42)
670. Снимак С. Јаковљевића Берлинца, Краљево, Запаљен мост
на Ибру од Аустријанаца, 1918, разгледница 9 х 14 цм,
Edition Čaklović, Zagreb, НМКВ, И-1820
671. Краљево, Запаљен мост на Ибру од Аустријанаца, 1918,
разгледница 9 х 14 цм, Edition Čaklović, Zagreb,
НМКВ, И-604
672. Снимак С. Јаковљевића, Краљево, Прелаз Прве коњичке
патроле преко реке Ибар, 22. октобар 1918,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-1429
673. Краљево, Долазак прве српске патруље, 22. октобар 1918,
разгледница 9 х 14 цм, Edition Čaklović, Zagreb,
НМКВ, И-538
674. Снимак С. Јаковљевића, Краљево, Дочек ослободилаца
Прве коњичке патроле на левој обали Ибра, 22. октобар 1918,
разгледница 8,8 х 13,8 цм, НМКВ, И-539
675. Снимак С. Јаковљевића, Краљево, Улазак првог српског
коњаника у Краљево Студеничком улицом, 27. октобар 1918,
разгледница 8,8 х 13,8, НМКВ, И-1430
676. Енглески официр у Краљеву, 1919, репродукција
677. Група савезничких војника у Солуну. Седе слева надесно:
Енглез, Рус, Француз; стоје: Италијан, Грк и Милутин Алексић
из Гокчанице, фотографија 14 х 9 цм, НМКВ, И-919
678. Милунка Савић, репродукција
679. Милош Алексић, потпуковник из Краљева,
6. децембра 1912. у Битољу, фотографија – картон, 11 х 17 цм,
НМКВ, И-777

525
526
 садржај

9 215
Реч унапред венчања
11 233
foreword парови
13 247
Увод деца
18 275
Introduction породице
25 289
Урбани развој Краљева школе
53 333
Панораме спорт
63 363
Улице свакодневница у краљеву
81 423
Трг село
95 435
зграде манастири
107 451
саобраћај краљеви у краљеву
133 463
трговци, занатлије, банке, привреда бање
165 479
мушкарци краљево у првом рату
195 505
жене каталог

527
 НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО

Драган Драшковић
КРАЉЕВО ОД ВАРОШИ ДО ГРАДА

Издавач Народни музеј Краљево / За издавача Драган Драшковић

Рецензенти проф. др Миланка Тодић, др Љубодраг П. Ристић
Лектура и коректура мр Ана Гвозденовић / Превод мр Наташа Павловић
Дизајн публикације и фонта Narration Драган Пешић / Припрема за штампу ајова
Сарадници Тиана Јовановић, Олег Романов, Срђан Вуловић
Штампа Интерклима-графика / Тираж 1000 / Краљево 2016.

528