BP Primer

INVESTICIONI PROGRAM
FABRIKA ZA EKSPLOATACIJU I FLAŠIRANJE PRIRODNE

SLABOMINERALNE VODE
“MARINADA”
BEOGRAD, MART 2005. GODINE

SADRŽAJ
REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA...........................................................1

.....................................................................................................................................
..............................................................................................................
1. OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA...............................................3

1.1 OPIS PROJEKTA..............................................................................................4
1.2 CILJEVI INVESTIRANJA..................................................................................4
2. OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA................................6

2.1 OPŠTA INFORMACIJA O INVESTITORU.........................................................7
2.2 ANALIZA I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA.................................................7
3. ANALIZA TRŽIŠTA...........................................................................................8
3.1 ANALIZA TRŽIŠTA PRODAJE..........................................................................9
3.1.1 UVODNE NAPOMENE.................................................................................9
3.1.2 TRŽIŠNE KARAKTERISTIKE PROIZVODNOG PROGRAMA.............................9
3.1.2.1 Osnovne karakteristike proizvoda........................................................9
3.1.2.2 Prodajni asortiman Investitora.........................................................11
3.1.3 ANALIZA PRODAJE I TRAŽNJE.................................................................11
3.1.4 ANALIZA POTROŠNJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU..........................................13
3.1.5 ANALIZA OSNOVNIH KRETANJA NA STRANOM TRŽIŠTU I MOGUĆNOSTI
IZVOZA..................................................................................................15
3.1.6 CENE, NAČIN PRODAJE I KANALI DISTRIBUCIJE......................................16
3.1.6.1 Cene............................................................................................16
3.1.6.2 Promocija.....................................................................................18
3.1.6.3 Kanali distribucije...........................................................................19
3.2. ANALIZA PONUDE.........................................................................................21
3.2.1 NIVO I DINAMIKA PROIZVODNJE............................................................21
3.2.2 DOMAĆA KONKURENCIJA.......................................................................21
3.2.3 KRETANJE UVOZA...................................................................................22
3.3. MOGUĆNOSTI RAZVOJA PROIZVODNJE I PLASMANA.................................23
3.3.1 KARAKTERISTIKE MAKROEKONOMSKOG OKRUŽENJA........................................23
3.3.2 PROJEKCIJA DOMAĆE TRAŽNJE...............................................................24
3.3.3 PROGNOZA MOGUĆE PRODAJE I TRŽIŠNOG UČEŠĆA
INVESTITORA.........................................................................................25
3.4 ANALIZA TRŽIŠTA NABAVKE........................................................................26
3.4.1 OPIS I KARAKTERISTIKE POTREBNIH INPUTA.........................................26
3.4.1.1 Klasifikacija potrebnih inputa...........................................................26
3.4.1.2 Osnovne karakteristike potrebnih inputa.............................................27
3.4.2 PODACI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI POTREBNIH INPUTA....................28
3.4.2.1 Pretforme......................................................................................28
3.4.2.2 Staklene boce.................................................................................28
3.4.2.3 Plastični zatvarači...........................................................................29
3.4.2.4 Aluminijumski zatvarači...................................................................29
3.4.2.5 Etikete..........................................................................................30
3.4.2.6 Lepak za etikete..............................................................................30
3.4.2.7 Polietilenske folije...........................................................................30
3.4.2.8 Palete...........................................................................................31
3.4.2.9 Kartonske podloške za palete............................................................31
3.4.3 PROCENA MOGUĆNOSTI NABAVKE POTREBNIH INPUTA
I USLOVI NABAVKE................................................................................31
3.4.4 PROGNOZA NABAVNIH CENA..................................................................32
PRILOZI UZ SEKCIJU 3.................................................................................33
4. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE OSNOVE..........................................................34
4.1 ASORTIMAN I OBIM PROIZVODNJE............................................................35
4.2 OSNOVE TEHNOLOŠKOG PROCESA..............................................................35
4.2.1 EKSPLOATACIJA VODE I TRANSPORT DO LINIJE ZA PUNJENJE.................35
4.2.2 PRIPREMA VODE PRE PUNJENJA U BOCE.................................................36
4.2.3 PRIPREMA AMBALAŽE............................................................................37
4.2.4 PUNJENJE VODE U PET I STAKLENE BOCE................................................37
4.2.5 PAKOVANJE BOCA I PALETIZACIJA..........................................................38
4.2.6 KONTROLA KVALITETA...........................................................................38
4.2.7 SKLADIŠTENJE.......................................................................................39
4.3 PRORAČUN KAPACITETA I LISTA OPREME..................................................40
4.4 MATERIJALNI BILANS I NORMATIV............................................................40
4.5 REŠENJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I INSTALACIJA.................................41
4.5.1 PREGLED PROSTORIJA I POVRŠINA........................................................41
4.5.2 KONSTRUKTIVNA REŠENJA.....................................................................42
4.5.3 INSTALACIJE..........................................................................................43
4.5.3.1 Mašinski deo.................................................................................43
4.5.3.2 Elektrotehnički deo........................................................................44
4.5.3.3 Hidrotehnički deo.......................................................................... 48
4.6 TRANSPORT – SPOLJNI I UNUTRAŠNJI ......................................................49
4.7 PLAN RADNE SNAGE.....................................................................................49
5. ANALIZA I IZBOR LOKACIJE......................................................................50

5.1 ANALIZA LOKACIJE......................................................................................51
5.2 IZBOR LOKACIJE..........................................................................................53
6. MOGUĆI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I MERE ZAŠTITE.............54

6.1 ANALIZA EVENTUALNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU..........................55
6.2 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE...............................................................56
6.3 MERE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE.................................................................56
7. NIVO ORGANIZOVANOSTI..................................................................................57
7.1 ORGANIZACIJA PROSTORA..........................................................................58
7.2 ORGANIZACIJA RADNE SNAGE....................................................................58
7.3 ORGANIZACIONA SHEMA.............................................................................60
8. DINAMIČKI PLAN IZVODLJIVOSTI PROJEKTA.....................................61
PRILOZI UZ SEKCIJU 8................................................................................63
9. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA....................................................64
9.1 OBIM I STRUKTURA INVESTICIONIH ULAGANJA
U OSNOVNA SREDSTVA......................................................................................65
9.2 OBRAČUN POTREBNIH OBRTNIH SREDSTAVA............................................67
9.3 OBRAČUN TROŠKOVA PROIZVODNJE I FORMIRANJE UKUPNOG
PRIHODA................................................................................................................. 68
9.3.1 FIKSNI TROŠKOVI........................................................................................68
9.3.2 DIREKTNI TROŠKOVI...................................................................................70
9.3.3 BRUTO ZARADE..........................................................................................70
9.3.4 POREZI I DOPRINOSI...................................................................................71
9.3.5 FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA..................................................................71
9.4 IZVORI FINANSIRANJA I OBAVEZE PREMA IZVORIMA..............................72
9.5 NOVČANI TOKOVI PROJEKTA......................................................................73
9.5.1 DINAMIČKI PLAN BILANSA USPEHA.......................................................73
9.5.2 FINANSIJSKI TOK..................................................................................73
9.5.3 EKONOMSKI TOK...................................................................................73
9.5.4 BILANS STANJA.....................................................................................73
PRILOZI UZ SEKCIJU 9................................................................................74
10. FINANSIJSKO-TRŽIŠNA EFIKASNOST PROJEKTA.............................75

10.1 STATIČKA OCENA TRŽIŠNE EFIKASNOSTI PROJEKTA...............................76
10.1.1 EFIKASNOST I OPREMLJENOST FABRIKE..............................................76
10.1.2 ANALIZA LEVERIDŽA............................................................................77
10.1.3 ANALIZA PRELOMNE TAČKE.................................................................77
10.1.4 PERIOD POVRAĆAJA............................................................................78
10.1.5 RACIO ANALIZA...................................................................................79
10.1.6 SWOT ANALIZA...................................................................................81
10.2 DINAMIČKA OCENA EFIKASNOSTI INVESTICIONIH ULAGANJA...............82
10.2.1 NETO SADAŠNJA VREDNOST.................................................................82
10.2.2 INTERNA STOPA PRINOSA...................................................................82
10.2.3 INDEKS PROFITABILNOSTI..................................................................83
10.2.4 DISKONTOVANI PERIOD POVRAĆAJA...................................................83
PRILOZI UZ SEKCIJU 10..............................................................................84
11. DRUŠTVENE IMPLIKACIJE PROJEKTA..................................................85
12. ANALIZA OSETLJIVOSTI...........................................................................87
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA STUDIJE..........................................................90

Rezime investicionog programa
REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA
1. Osobe koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu investicionog programa
Organizacija u kojoj je zaposlen

Rb Ime i prezime Kvalifikacija
autor
magistar ekonomskih
1 Dragan Lončar Ekonomski fakultet, Beograd
nauka
2 Milutin Dobrilović diplomirani ekonomista Ekonomski fakultet, Beograd
diplomirani inženjer GEOFIZIKA-ING, preduzeće za
3 Sergej Kostić
geofizike geofizička istraživanja
diplomirani inženjer
4 Daniel Babić /
elektrotehnike
5 Gordana Divnić diplomirani tehnolog Boro Skorić, Loznica
2. Osnovni podaci o kompaniji koja donosi investicioni program
1 PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU I PROMET “MARINADA” D.O.O.

Pun naziv kompanije
2 Adresa ???
3 Matični broj ???
4 Šifra delatnosti ???
5 Osnovna banka ???
3.Osnovni podaci o investicionom programu
Naziv investicionog INVESTICIONI PROGRAM FABRIKE ZA EKSPLOATACIJU I FLAŠIRANJE

1
programa PRIRODNE SLABOMINERALNE VODE “MARINADA”
2 Lokacija planina Golija, selo Dramiće, opština Novi Pazar
Cilj: Analiza finansijske opravdanosti ulaganja u izgradnju
fabrike za eksploataciju i flaširanje prirodne slabomineralne
Cilj investicionog
3 vode »Marinada« na bazi većeg broja podanaliza (tržišta,
programa
izvora finansiranja, građevinskih i tehnoloških analiza,
analize finansijskih indikatora, itd)
4. Predviđena ulaganja
rb predviđena ulaganja iznos (EUR)
1
Rezime investicionog programa
1. osnovna sredstva 4.482.782

2. obrtna sredstva 497.118
ukupno 4.979.900
5.Izvori finansiranja
rb izvori iznos (EUR)

1. sopstvena sredstva 2.479.900
2. krediti 2.500.000
ukupno 4.979.900
6. Osnovni pokazatelji poslovanja
1. Obim proizvodnje (maksimalni kapacitet) 68.428.800 litara

2. Površina fabričkog kompleksa 5.960 m2
3. Rad fabrike 270 dana godišnje u dve smene
4. Zaposlenost (novi radnici) 38 radnika
5. Ukupni prihodi (2010. godina1) EUR 13.931.500
6. Ukupni troškovi (2010. godina) EUR 11.458.051
7. Period povraćaja investicije 3 godine i 300 dana
8. Kombinovani leveridž 1.65
9. Interna stopa rentabilnosti 29%
10. Neto sadašnja vrednost EUR 5.267.058
1
2010. godina je uzeta kao referentna godina zato što u njoj dolazi do stabilizacije obima
aktivnosti
2
1. OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA
Poglavlje 1: Opis projekta i svrha investiranja
1.1 OPIS PROJEKTA
Na izvorištu Močarski potok na lokaciji sela Dramiće, na jugozapadnoj padini Golije, na području
opštine Novi Pazar, nalazi se vrelo prirodne slabomineralne vode “Marinada“.
Namenska hidrogeološka istraživanja na ovom lokalitetu vršena su od 12. juna 2003. godine od
strane preduzeća za geofizička istraživanja GEOFIZIKA-ING d.o.o. iz Beograda. Na osnovu
hidrogeoloških istražnih radova (geološke prospekcije terena, hidrogeološkog kartiranja terena i
selekcije izvora, geofizičkih istraživanja u okolini izvora, uređenja izvora za režimska osmatranja
i samih režimskih osmatranja) urađen je Elaborat o rezervama malomineralizovanih izdanskih
voda vrela “Marinada” (GEOFIZIKA-ING d.o.o., Beograd, 2005. godina)
Prema Elaboratu o rezervama malomineralizovanih izdanskih voda vrela “Marinada”, vrelo se

odlikuje stabilnim režimom isticanja, kako u pogledu količina tako i u pogledu fizičko-hemijskih,
mikrobioloških i radioloških karakteristika vode. Eksploatacione rezerve vrela su B kategorije.
Vrelo “Marinada” se sastoji iz dva vodozahvatna objekta (1. crpni bunar “B1” dubine 60 metara i
nominalnog kapaciteta 3,6 l/s i 2. izvor “Marinada 1” nominalnog kapaciteta 1,3 l/s) ukupne
nominalne izdašnosti 4,9 l/s. Temperatura prirodne slabomineralne vode je stabilna i iznosi 6-7
o
C tokom čitave godine.
Na osnovu rešenja o izdavanju vodoprivrednih uslova (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede RS – datum ???) predviđeno je korišćenje 4,4 l/s za pogon flaširanja što odgovara
proizvodnom kapacitetu od 15.840 l/h, odnosno 10.560 referentnih boca od 1,5 litara na čas.
Na osnovu hidrogeoloških pokazatelja na području izvorišnog dela Močarski potok postoji više
hidrogeoloških tačaka (izvora) čija se ukupna izdašnost procenjuje na 10-12 l/s. Prema tome,
može se zaključiti da je vodni potencijal lokaliteta veoma izdašan što u perspektivi može otvoriti
mogućnosti daljeg internog rasta fabričkih kapaciteta.
Predmet ove investicione studije jeste ispitavanje opravdanosti ulaganja u izgradnju fabrike za
flaširanje vode uzimajući u obzir karakteristike investitora, analizu tržišta i tehnološkog procesa,
opis lokacije i eventualnih uticaja na prirodnu sredinu, potencijalna organizaciona rešenja, kao i
kompletnu dijagnozu i projekciju finansijske izvodljivosti projekta.
1.2 CILJEVI INVESTIRANJA
Uz razvoj industrije, novih tehnologija i viši standard stanovništva u svetu naglo je povećana
potrošnja vode, pa se u prvoj polovini ovoga veka u mnogim regionima sveta predviđa ozbiljna
kriza u snabdevanju vodom. O ozbiljnosti problema snabdevanja vodom u svetu govore sledeće
činjenice:
 od ukupno raspoloživog vodnog potencijala na Zemljinoj kugli, 97.5 odsto čini slana
voda, a samo 2.5 odsto sveža voda, od koje je 90 odsto sadržano u polarnom ledu
Antarktika i Grenlanda, a samo 10 odsto sveže vode dostupno je za korišćenje;
 20 odsto svetske populacije (1.2 milijarde ljudi) nema pristup zdravoj vodi za piće;
 zbog zagađene vode dnevno u proseku umire 6.000 ljudi što je na godišnjem nivou 2
miliona ljudi;
 veliki broj ljudi indirektno umire zbog nedostatka čiste vode za navodnjavanje
poljoprivrednih površina (čak 70 odsto čiste vode se troši na navodnjavanje);
4
Poglavlje 1: Opis projekta i svrha investiranja
 potrošnja vode u razvijenom svetu naglo raste (na primer, poslednjih 10 godina,
proizvodnja mineralne vode u Evropi je porasla za 65 odsto - sa 18,63 milijardi litara
1994. godine na 28,55 milijardi litara 2004. godine);
 najkritičnije područje u pogledu oskudnosti vode jeste Srednji Istok i Severna Afrika (7%
svetskog stanovništva raspolaže sa samo 1.4% obnovljive sveže vode u svetu, videti
sliku 1);
 voda u proseku čini 65% težine čovekovog tela. Ljudski organizam je veoma zavistan od
kolebanja procenta vode u telu i usled gubitka 15% od ukupne količine vode, nastupa
smrt;
 prema normama Svetske zdravstvene organizacije na našem podnevlju, uz normalnu
aktivnost, potrebno je dnevno uneti u organizam 2-2.5 litara vode.
Slika 1: Stanovnik Jordana na jednom od retkih prirodnih izvora slatke vode
Iznete činjenice ukazuju na rastući značaj izvorskih voda sa nezagađenih planinskih terena i na
neophodnost njihovog racionalnog korišćenja.
Misija fabrike za proizvodnju vode je da bude jedan od pet najjačih kompanija za proizvodnju,
punjenje i distribuciju vode na prostorima Srbije. Glavni oslonac uspeha će biti konzistentno
visok kvalitet proizvoda, prepoznatljiv brend i zadovoljstvo svih relevantnih interesnih grupa a
posebno krajnjih korisnika. Ovakvi rezultati mogu se postići maksimalnim iskorišćenjem svih
(postojećih i kreiranih) tržišnih potencijala i šansi. Uspeh u ostvarenju ovih stremljenja biće
ocenjivan na bazi stepena realizacije projektovanih poslovnih ciljeva (prodaja, profit, tržišno
učešće, bruto marža) i na bazi kontinuiranog merenja ukupnog zadovoljstva potrošača.
Kritični faktori uspeha fabrike su sledeći: 1. stabilan kvalitet vode, 2. ekonomija obima i vođstvo
u troškovima, 3. marketinške aktivnosti i prepoznatljivost brenda i 4. pristup targetiranim
(domaćim i stranim) tržištima.
Realizacijom investicionog programa (izgradnjom fabrike vode na Goliji) ostvarilo bi se više

ciljeva istovremeno:
 podizanje ekonomske razvijenosti područja kroz zapošljavanje mesnog stanovništva,
pokretanje proizvodne aktivnosti kod malih porodičnih firmi i sprečavanje dalje migracije
mladih
 bolje iskorišćenje bogatog hidropotencijala ovog područja čime se povećava dostupnost
visokokvalitetne i zdrave mineralne vode širim slojevima stanovništva
 značajan podsticaj za jačanje zaštite životne sredine područja Golije
 ostvarivanje dobiti iz proizvodnje.
5
2. OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI
INVESTITORA
Poglavlje 2: Ocena razvojnih mogućnosti
Investitora
2.1 OPŠTA INFORMACIJA O INVESTITORU
Naziv investitora: Preduzeće za proizvodnju i promet

'Marinada' d.o.o., Beograd
Sedište: Beograd
Registracija: Trgovinski sud, Beograd

Broj fajla ???
Broj registarskog uloška: ???
Naziv i šifra delatnosti: Proizvodnja mineralne vode - 15981
Godina osnivanja: 2005.
Direktor: Rajko Dobrosavljević
Oblik organizovanja: Društvo sa ograničenom odgovornošću

Preduzeće za proizvodnju i promet
2.2 ANALIZA I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA
Imajući u vidu da je preduzeće osnovano 2005. godine, odnosno da tek počinje sa radom, nije
bilo osnove da se ova investiciona studija bavi analizom dosadašnjeg razvoja.
7
3. ANALIZA TRŽIŠTA
Poglavlje 3: Analiza tržišta
3.1 ANALIZA TRŽIŠTA PRODAJE
3.1.1. UVODNE NAPOMENE
Proizvodi iz proizvodnog asortimana Investitora kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu

suočiće se sa izuzetno snažnom konkurencijom i sa velikim brojem direktnih supstituta. Pri tom,
mora se imati u vidu da je Investitor novi, neafirmisani prizvodjač sa novim proizvodom. Stoga je
nužno da u svom poslovanju poštuje ključne faktore poslovnog uspeha (detaljno izvrši analizu i
procenu ciljnog tržišta i na toj osnovi definiše svoj marketing koncept), te da na taj način
obezbedi postizanje konkurentskih prednosti.
Da bi se to ostvarilo neophodno je:

 definisati proizvod i njegove supstitute,
 identifikovati i analizirati relevantne faktore tražnje,
 analizirati i projektovati potrošnju na domaćem tržištu,
 analizirati osnovna kretanja na stranom tržištu i projektovati izvoz,
 definisati kanale distribucije, promociju i cenu.
3.1.2. TRŽIŠNE KARAKTERISTIKE PROIZVODNOG PROGRAMA
3.1.2.1 Osnovne karakteristike proizvoda
Prema Pravilniku o kvalitetu prirodne mineralne vode (Službeni list SRJ 45/1993), ona može biti:
a) prirodno vrlo slabo mineralizovana voda, kod koje sadržaj mineralnih soli (računat kao
suvi ostatak na 180) nije veći od 50 mg/l.
b) prirodno slabo mineralna voda, kod koje se sadržaj mineralnih soli (računat kao suvi
ostatak na 180) kreće od 50 mg/l - 500 mg/l.
c) prirodna mineralna voda, kod koje se sadržaj mineralnih soli (računat kao suvi ostatak
na 180) kreće od 500 mg/l - 1500 mg/l.
d) prirodna mineralna voda bogata mineralnim solima, kod koje je sadržaj mineralnih soli
(računat kao suvi ostatak na 180) veći od 1500 mg/l.
Predmet ovog investicionog projekta je flaširanje prirodno slabomineralne vode u PET i staklenoj
ambalaži iz bušenog bunara na Goliji.
Tabela 3.1: Fizičko-hemijske karakteristike vode »Marinada«

Hemijski sastav mg/l
Ca2+ 14,8
Mg2+ 5,4
K+ <1,0
Na+ 1,8
HCO3- 61
SO42- 5,4
NO3- 2,71
Cl- 5,3
pH 6,15
Suvi ostatak (na 180) 58
Temperatura vode 7,3
9
Nizak suvi ostatak vode, visok sadržaj kalcijuma i magnezijuma, te odsustvo teških metala
svrstava ovu vodu po svom hemijskom sastavu u red prirodne slabomineralne hidrokarbonatne
kalcijumsko magnezijumske hipoterme. Ova vrsta vode može da se konzumira u neograničenim
količinama. U prilogu ove sekcije dat je prikaz rezultata fizičko-hemijske, mikrobiološke
radiološke analize date vode.
Na domaćem i medjunarodnom tržištu prisutan je veliki broj različitih vrsta flaširane vode. Svaka
od njih poseduje odredjene specifičnosti u pogledu hemijskog sastava, pa samim tim i kvaliteta
koji nosi sa sobom.
Tabela 3.2: Komparativni prikaz hemijskog sastava pojedinih vrsta flaširane vode
Suvi
Država Naziv vode Ca2+ MG2+ K+ Na+ HCO3- SO42- NO3- Cl- pH
ostatak
Srbija i
Crna Gora Golija 14,8 5,4 <1,0 1,8 61 5,4 2,71 5,3 6,15 58
Knjaz Miloš 76,8 21,5 30,0 493,6 1756 27,8 - 15,0 - 1677
Heba 45,1 8,8 53,6 1130 2854,0 175,2 - 61,0 - 3010
Karadjordje 154,8 100 71,2 394 1830,0 42,9 - 53,1 - 1897
Vrnjci 64,1 83,5 66,3 542,8 2440 53,1 - 36,0 - 1874
Milan Toplica 82,5 13,6 34,5 998,0 - - - 137,0 - -
Mivela 24 350 64 120 2000 1,8 - 17 - 1990
Rosa 6,0 1,22 0,5 2,5 25,6 2,68 1,78 1,44 7,0 56
Voda Voda 76 14 3,3 43,8 39 12,5 1,5 13,4 6,9 390
Prolom voda 2,2 0,03 0,3 49,7 92,7 1,6 - 7,5 - 175
Belgija Bru 23 22,6 1,8 10,0 209 - 1,0 4,0 - -
Francuska Spa Reine 3 1,3 0,5 2,5 11 5,0 1,9 2,7 - -
Evian 78 24,0 1,0 5,0 357 10,0 3,8 4,5 7,2 309
Perrer 140 3,5 1,0 14,0 348 51,0 - 30,9 - 500
Vichy 100 9,0 60,0 1200 3000 130,0 - 220 - -
Vittel 505 110 4,0 14,0 403 1479,0 0,7 11,0 7,0 2580
Irska Volvic 10 6,0 5,4 8,0 64 7,0 4,0 7,5 7,0 110
Ballygowan 117 18,0 3,0 17,0 400 15,0 2,0 28,0 6,9 450
Italija Carlow Castle 117 15,4 5,3 13,1 335 61,0 8,6 10,2 7,4 560
Aqua Fabia 129 4,0 0,9 11,2 384 - - 19,5 - -
Švedska San Pellegrino 208 56,4 3,0 41,1 226 539 1,0 71,0 7,1 1120
Engleska Remiosa 2 0,5 1,8 220 535 14 1,9 24,0 8,7 515
Ashbourne 102 24 3,0 10 - 60 6,0 30,0 - 420
Buxton Sprin 56 20 1,0 24 123 - 0,01 38,0 7,4 -
Posmatrano sa tržišnog aspekta flaširana prirodna slabomineralna voda je homogeni proizvod

koji se može svrstati u grupu konvencionalnih potrošnih dobara namenjenih širokoj potrošnji i
gotovo svakodnevnoj upotrebi.
Flaširana prirodna slabomineralna voda ima veći broj supstituta. Prisutna je supstitucija izmedju
svih vrsta voda, a kao supstitut javlja se i obična (pijaća) voda, pa i soda voda. U širem
kontekstu, moguće je brojna gazirana i negazirana bezalkoholna pića tretirati kao delimičnu
zamenu, ali ne kao primarnu i od suštinskog značaja za analizu tražnje.
Osnova diferenciranja jesu hemijska svojstva vode, organoleptičke osobine, dizajn ambalaže i
promotivna aktivnost proizvođača. Zbog relativne ujednačenosti cena većine proizvođača može
se zaključiti da cena nije toliko značajan faktor diferenciranja.
10
3.1.2.2 Prodajni asortiman Investitora
Prodajni asortiman Investitora čini prirodna slaba mineralna voda.
Tabela 3.3: Prodajni asortiman Investitora

Ambalaža Količina u litrima
PET 0,50
PET 1,50
PET 5,00
Staklo 0,33
Staklo 0,75
Prednosti proizvoda ovog Investitora su pre svega, sledeće:

 proizvodnja se obavlja na najsavremenijoj opremi, koja stvara proizvod odličnih fizičkih i
hemijskih performansi
 izuzetno dobar kvalitet, odnosno odlična hemijska svojstva i organoleptičke karakteristike
 preporuke zdravstvenih stručnjaka da se ova voda može piti u neograničenim količinama
 savremeno dizajnirana ambalaža i etikete.
Imajući u vidu sve ozbiljnija predvidjanja o nestašici vode za piće i rastuću tražnju za
visokokvalitetnim pitkim vodama, predvidja se da će životni ciklus ovog proizvoda biti veoma
dug.
Mada je reč o nesporno atraktivnom proizvodu, namenjenom masovnoj potrošnji na rastućem

tržištu, treba napomenuti da će se plasman flaširane slabomineralne vode »Marinada« odvijati u
uslovima stalnog pritiska brojnih supstituta i oštre konkurentske borbe sa drugim proizvodjačima.
3.1.3 ANALIZA PRODAJE I TRAŽNJE
Tražnju za prirodnom slabo mineralnom vodom na domaćem tržištu opredeljuje veći broj faktora,
medju kojim se, po intezitetu uticaja, izdvajaju sledeći:
 kupovna moć stanovništva (broj i dohodovna struktura stanovništva);
 struktura upotrebe porodičnih budžeta (udeo izdataka za piće ukupno i bezalkoholne
napitke u izdacima za ličnu potrošnju);
 preferencije potrošača.
Broj stanovnika i njihova kategorizacija po raznim osnovama su prva relevantna odrednica

tržišnog potencijala istraživanog proizvoda.
11
Tabela 3.4: Broj stanovnika u Srbiji po popisima 2002. i 1991.

Stanovništvo u zemlji
apsolutni porast – pad indeks
2002 1991
2002-1991 1991 = 100
Republika Srbija 7.479.437 7.548.978 -69.541 99,1
Gradska 4.218.096 4.126.728 91.368 102,2
Ostala 3.261.341 3.422.250 -160.909 95,3
Centralna Srbija 5.454.950 5.582.611 -127.661 97,7
Gradska 3.070.804 3.025.802 45.002 101,5
Ostala 2.384.146 2.556.809 -172.663 93,2
Vojvodina 2.024.487 1.966.367 58.120 103,0
Gradska 1.147.292 1.100.926 46.366 104,2
Ostala 877.195 865.441 11.754 101,4
Kosovo i Metohija ... ... ... ...
1) Popis 2002. godine nije sproveden na teritorijiji Kosova i Metohije.
2) Podaci za opštine Bujanovac i Preševo u popisu 1991. su procenjeni.
Izvor: Savezni zavod za statistiku
U strukturi stanovništva dominira gradsko, sa učešćem od oko 56,4%. Dominantan uticaj na

formiranje tražnje ima čisto gradska populacija (oko 4,2 miliona stanovnika).
Ovo tržište treba uvećati za 615.267 stanovnika Crne Gore (popis iz 1991.), tako da je tržište
Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije) negde oko 8,1 miliona stanovnika. Ne treba potpuno
zanemariti ni tržište Kosova i Metohije (oko 1,7 miliona stanovnika) na kojima se i trenutno u
manjim količinama plasira voda od proizvodjača iz Srbije i Crne Gore.
Procena strukture domaćinstva u SRJ prema ekonomskoj snazi izvršena je na bazi ankete
Saveznog zavoda za statistiku o raspoloživim i upotrebljenim sredstvima domaćinstava. Prema
rezultatu procene, domaćinstva sa niskim nivoom dohotka učestvuju sa 23% u ukupnom broju
domaćinstava. Kategorija nižeg srednjeg dohotka apsobruje 30%, srednjeg dohotka 23%, i višeg
srednjeg dohotka 13% ukupnog broja domaćinstava. Na kategoriju najjačeg ekonomskog
statusa otpada oko 11% svih domaćinstava.
I pored pozitivnih tendencija u poslednjim godinama kupovna moć stanovništa kao jedan od
relevantnih faktora tražnje artikala lične potrošnje je i dalje na niskom nivou. Iako društveni
proizvod po glavi stanovnika (osnovni indikator dugoročnog kretanja potrošnje) u poslednje 3
godine raste, ipak je on u 2002. za više od 30,00% manji nego u 1998 godini. U 2003. taj rast se
nastavlja, ali i dalje nije dostigao zadovoljavajući nivo.
Tabela 3.5: Lančani indeksi realnih neto zarada i troškova života

prethodna godina = 100
Lančani indeksi Lančani indeksi
Godina
prosečne realne neto zarade troškova života
1996 99 199
1997 121 122
1998 89 130
1999 85 145
2000 106 176
2001 113 189
2002 120 119
2003 114 109
Struktura upotrebe porodičnih budžeta je direktno opredeljena ekonomskom snagom
domaćinstava ili pojedinaca. U proseku, srpska i crnogorska domaćinstva izdvajaju 44 - 45%
12
ukupnih raspoloživih sredstava za hranu (u razvijenim zemljama ovaj udeo se kreće do 25%).
Izdaci za piće učestvuju sa 6,7 - 7,2% u ukupnim izdacima za ličnu potrošnju. Za bezalkoholna
pića izdvaja se 1,6 - 1,8% od pomenutih sredstava.
Što se tiče preferencija potrošača, stavovi i navike potrošača su od ključnog uticaja na njihovo
ponašanje. Obzirom da ponašanje potrošača obuhvata brojne aktivnosti vezane za izbor,
kupovinu i korišćenje proizvoda, izvesno je da se tokom ovog procesa ispoljavaju brojni uticaji:
psihološki, sociokulturni i situacioni. Analiza odnosa potrošača prema prirodnim slabomineralnim
vodama ukazuje na:
 postojanje tradicionalno afirmativnog stava prema lekovitosti banjskih voda i ostalih voda
koje je preneto i na flaširane (stone) vode;
 generalno, pozitivan stav potrošača prema ovim proizvodima i njihovom uticaju na
kvalitet života.
U okviru segmenata posebnih potrošača koji u značajnoj meri opredeljuju ukupan nivo i strukturu
tražnje Investitora ugostiteljstvo i trgovina na malo ima relativno veliki značaj.
U narednoj tabeli predstavljeni su lančani indeksi razvoja osnovnih indikatora poslovne aktivnosti
u trgovini na malo i ugostiteljstvu.
Tabela 3.6: Lančani indeksi razvoja trgovine na malo i ugostiteljstva

Trgovina na malo - promet Ugostiteljstvo - promet
Godina
(stalne cene) (stalne cene)
1999 67 85
2000 74 94
2001 86 100
2002 100 100
2003 113 104
Na bazi ovih pokazatelja može se zapaziti izuzetno dinamičan razvoj ovih delatnosti. U ukupnom
broju dominiraju ugostiteljska preduzeća i radnje privatnog sektora čiji je ekspanzivan rast
započeo početkom 90-tih godina. Sa aspekta vrste i karaktera delatnosti najveći broj
ugostiteljskih poslovnih jedinica su klasični restorani, kafane, bifei i barovi. Sve to ide u prilog
rastuće tražnje za proizvodima Investitora.
3.1.4 ANALIZA POTROŠNJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU
Na osnovu podataka o proizvodnji i realizaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni, utvrdjena je potrošnja

svih vrsta flaširanih voda na domaćem tržištu u periodu od 1996. do 2003. godine. Prezentirani
podaci ukazuju da je u prethodnom razdoblju potrošnja voda na domaćem tržištu povećana sa
oko 165 miliona litara u 1996. godini na oko 439 miliona litara u 2003. godini.
Tabela 3.7: Potrošnja voda na domaćem tržištu u periodu 1996. – 2003. godine
Godina Potrošnja u milionima litara
1996 165
13
1997 210
1998 250
1999 245
2000 308
2001 310
2002 367
2003 439
Izvor: Bilten udruženja industrije mineralnih voda
Potrošnja flaširane vode može se posmatrati sa dva aspekta: sa aspekta sadržaja, na šta
upućuje Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode, i sa aspekta potrošača. Ukoliko se voda
posmatra sa aspekta potrošača, onda se potrošnja vode svodi na dva osnovna asortimana koji
se inače i upotrebljavaju u svakodnevnom životu (te termine ćemo u daljem delu analize
koristiti). To su:
 mineralne (prirodna mineralna voda i prirodna mineralna voda bogata mineralnim solima)
 prirodne (obične) vode (prirodno slabo mineralne vode i prirodne vrlo slabe mineralne
vode).
Obzirom da je voda iz bušenog bunara na Goliji prirodno slabo mineralna voda, njeni direktni
konkurenti u potrošnji su sve vrste prirodnih voda.
Tabela 3.8: Marke prirodnih voda domaćih proizvodjača na tržištu Srbije i Crne Gore
Proizvodjač Marka
Planinka Prolom
Vlasinka Rosa
Knjaz Miloš Akva viva
Heba Eko voda
Vujić Vujuć
Bambi Duboka
Si & Si Voda Voda
Popex Kopaonik
Sport's men Gorska
Jumko Bi voda
Bjelasica Rada Rada
U poslednjim godinama dolazi do znatnog rasta potrošnje prirodnih voda koji je uslovljen
mnogim faktorima medju kojima se ističu:
 jačanje svesti o značaju ove vode za zdravlje stanovništva
 pogoršanje imidža vodi iz česmi i prirodnih izvorišta
 pojava »jakih« proizvodjača sa agresivnom marketinškom aktivnošću
 jačanje kupovne moći stanovništva.
Tabela 3.9: Komparativni prikaz potrošnje ambalažirane vode u Srbiji i Crnoj gori
u periodu 1996. – 2003.
Prirodne vode Mineralne vode Ukupno
Godina
(u 000 litara) (u 000 litara) (u 000 litara)
1998 15 900 233 100 250 000
1999 17 800 225 200 245 000
2000 26 000 282 000 308 000
2001 34 000 276 000 310 000
2002 68 000 299 000 367 000
2003 115 000 324 000 439 000
3.1.5 ANALIZA OSNOVNIH KRETANJA NA STRANOM TRŽIŠTU I MOGUĆNOSTI
IZVOZA
14
Pri sagledavanju realnih mogućnosti izvoza flaširanih voda iz Srbije i Crne Gore treba imati u
vidu da je svetska proizvodnja voda u stalnom porastu.
Do početka 2000. godine evropski region premašio je proizvodnju od 30 milijardi litara i pri tome
su vodeće zemlje ostvarile rekordne proizvodnje mineralnih voda (Italija - 8 milijardi litara,
Nemačka - 7,7 milijardi, Francuska - 6.6 milijardi, Španija - 3.1 milijarda litara).
Pojedine zemlje su pored mineralnih voda, veliki proizvodjači običnih prirodnih voda. Tako je u
Francuskoj proizvodnja običnih voda pet puta veća od proizvodnje mineralnih voda.
Najveći deo proizvodnje ambalažira se u PET boce (pakovanja od 0,2 do 5 litara). Pri tome se
situacija značajno razlikuje od zemlje do zemlje. U Nemačkoj je udeo PET ambalaže svega
30%, u Italiji 75%, Francuskoj 70%, Španiji 88%, Madjarskoj 92%, Sloveniji 63%, Portugalu 80%
itd.
U poslednjih pet godina ostvaren je značajan rast potrošnje vode u jednom posebnom segmentu
- frižiderima za vodu. Dok je na našem tržištu tek u začetku, instaliranje i korišćenje frižidera je
već odomaćeno u većini zemalja Istočne Evrope. Ovu ekspanziju prati i pojava jakih distributera
(posebno u Rusiji i Poljskoj koji učestvuju sa oko 40% u potrošnji u pripadajućem regionu).
Očekuje se da će se broj frižidera u zemljama Istočne Evrope povećati na 450 hiljada, početkom
2006. godine. U 1998. godini, taj broj je iznosio 125 hiljada, dok je u Zapadnoj Evropi bilo
instalirano preko 500.000 frižidera (od toga u Britaniji 200.000). Procenjuje se da je upravo
segment frižidera zaslužan za deo rasta potrošnje flaširanih voda u poslednjim godinama.
Obzirom da je Bliski Istok takodje potencijalno relevantno tržište, treba imati u vidu da je ukupna
potrošnja flaširanih voda u ovom regionu 1998. godine procenjena na 3.6 milijardi litara, od čega
se jedna četvrtina odnosi na potrošnju u frižiderima.
Tržište Kine sa per capita potrošnjom od samo 3.6 litara predstavlja značajan potencijal za
buduću ekspanziju.
Tabela 3.10: Potrošnja prirodne i mineralne vode po stanovniku u pojedinim zemljama

Zemlja Potrošnja - litara godišnje
Italija 155
Meksiko 136
Belgija 123
Francuska 112
Nemačka 101
Španija 98
Švajcarska 95
Austrija 75
Portugal 42
Irska 20
Holandija 17,3
Kina 3,6
Mnoge zemlje u neposrednom okruženju (Austrija, Madjarska i Rumunija) imaju razvijenu

domaću, a pojedine i uvoznu ponudu raznih vrsta voda. Ne treba zaboraviti na sklonost
potrošača ka vezivanju za lokalne tradicionalne marke, a takodje i na mogućnosti vodećih
svetskih firmi da promotivnim kampanjama obezbede uticaj na odredjene potrošačke segmente.
15
Značajniji napori koje su ulagali domaći proizvodjači na jačanju svojih pozicija na pojedinim
stranim tržištima rezultirali su rastom izvoza za 400% u 2000. godinu u odnosu na 1998. godinu.
U 2001. i 2002. godini dolazi do pada izvoza, koji je prevashodno prouzrokovan nerealnim
kursom što implicira povoljniju cenu »franko fabrika« koja se ostvaruje na domaćem u odnosu
na inostrano tržište.
Tabela 3.11: Izvoz prirodne i mineralne vode u Srbiji i Crnoj Gori u periodu 1998–2003.g.
Godina Izvoz u litrima
1998 8 207 000
1999 29 248 000
2000 32 168 000
2001 23 330 000
2002 24 317 000
2003 25 343 000
U proteklim godinama "Knjaz Miloš" je ostvarivao više od dve trećine ukupnog izvoza, a 80-90%
izvoza je realizovano na tržištima Makedonije i BiH, mada je u regionalnoj strukturi distribucije
prisutno 15-ak zemalja.
Višegodišnje delovanje sankcija i izuzetno jaka konkurencija poznatih evropskih marki

nesumnjivo su destimulativno uticali na izvozne poslove, ali su tome doprinosili i izraženi faktori
domaće nekonkurentnosti (visok nivo mineralizacije, kao i cene naših voda).
Značajniji izvoz i veća geografska disperzija trebalo bi da se baziraju prevashodno na

očekivanim promenama u strukturi asortimana ponude, u pravcu većeg udela prirodnih voda, za
kojima u svetu postoji izraženija tražnja. U uslovima predimenzioniranih kapaciteta u odnosu na
potencijal domaćeg tržišta i otvaranja šansi za plasman na medjunarodnom tržištu, u narednom
periodu se očekuje intenziviranje izvozne aktivnosti srpsko-crnogorskih proizvodjača flaširanih
voda. Ovo tim pre što će stepen korišćenja kapaciteta i tržišna pozicija proizvodjača biti u visokoj
korelaciji sa nivoom izvozne orijentacije.
Zemlje Jugoistočne Azije, Istočne Evrope, Severne Afrike i Kina su najdeficitarnije u pogledu
zdrave vode za piće. Imajući u vidu datu činjenicu, kao i to da voda Investitora ispunjava sve
svetske standarde kvaliteta, navedena tržišta mogu predstavljati ključne izvozne destinacije
Investitora.
3.1.6 CENE, NAČIN PRODAJE I KANALI DISTRIBUCIJE
3.1.6.1 Cene
Za analizu cena vode od značaja su sledeće činjenice:
 ponuda flairane i vode u PET ambalaži formira se uglavnom iz poznatih domaćih izvora i
distribuira se standardnim kanalima distribucije;
 stepen uvozne penetracije je nizak, te uvozna ponuda ne utiče na nivo cena na srpsko
crnogorskom tržištu;
 potrošnja nije visoko cenovno elastična;
 konkurencija putem cena pruža ograničen manevarski prostor, ali je neminovna pri
niskom nivou kupovne moći.
Obzirom da se na tržištu prirodnih slabomineralnih voda nijedan proizvodjač nije pozicionirao

kao lider, prisutno je adaptivno formiranje cena. Naime, proizvodjači uglavnom slede politiku
cena vodećih proizvodjača prirodnih voda.
16
U martu 2004. godine, prema rezultatima istraživanja, nivo veleprodajnih cena prirodne slabo i
vrlo slabo mineralne vode na tržištu Srbije je bio sledeći:
Tabela 3.12: Nivo veleprodajnih cena prirodnih slabo i vrlo slabo mineralnih voda:
Proizvodjač i marka vode Količina u litrima Cena u dinarima
Planinka - Prolom 0,5 16.10
Planinka - Prolom 1,5 24.66
Vlasinka - Rosa 0,5 19.86
Vlasinka - Rosa 1,5 29.78
Knjza Miloš - Akva viva 0,5 17.42
Knjaz Miloš - Akva viva 1,5 25.13
Knjaz Miloš - Akva viva (sport) 0,5 18.90
Heba - Eko 1,5 21.32
Heba - Eko 5,0 54.20
Sport's men - Gorska 1,5 22.30
Vujić - Vujić 0,5 15.20
Vujić - Vujić 1,5 22.60
Duboka - Bambi 0,5 14.32
Duboka - Bambi 1,5 23.45
Si & Si – Voda Voda 0,5 17,9
Si & Si – Voda Voda 1.0 24,86
Izvor: Veleprodavac u Beogradu »Zvezdara« (na dan 09.03.2005.)
Istovremeno, izvršeno je i snimanje maloprodajnih cena uvozne ponude koje su znatno više od
cena vode iz domaće proizvodnje.
Tabela 3.13: Cene uvoznih voda na domaćem tržištu

Marka Zemlja porekla Pakovanje Cena (EUR/kom)
"Athos" Grčka 1,5 l PET 0,92
"Evian" Francuska 1,5 l PET 1,65
"Evian" Francuska 0,33 l PET 0,68
"San Pellegrino" Italija 1,5 l PET 1,08
"San Pellegrino" Italija 0,25 l stakl. boca 0,33
Perrier Francuska 0,7 stakl. boca 1,17
Perrier Francuska 0,5 l PET 0,83
U cilju komparativne analize stanje na našem i relevantnim stranim tržištima (Madjarska i

Austrija), mogu se iskoristiti podaci »Instituta za analizu tržišta« Beograd, koji se odnose na
2004. godinu.
Tabela 3.14: Pregled maloprodajnih cena mineralnih voda u Austriji i Madjarskoj

Zemlja Marka vode Cena po pakovanju
Austrija - Alpquelle 0,5 EUR / 1,5 l PET
- Waldquelle 0,7 EUR / 1 l (staklo)
- Prelbauer 1,1 EUR / 1 l (staklo)
- Vöslauer 0,7 EUR /1 l (staklo)
- Juvina 0,6 EUR/1,5 l PET
- Radenska (Slovenija) 0,65 EUR / 1,5 l PET
Madjarska - Theodora" (mineralna negazirana
voda bogata kalcijumom) 0,5 EUR / 1,5 l PET
- Ostale domaće marke 0,5 EUR - 0,6EUR / 1,5 l PET
Na domaćem tržištu neophodno je vodjenje aktivne politike cena, bazirane na praćenju faktora
tražnje i prilagodjavanju cena konkurenciji, te specifičnim tržišnim situacijama. Proizvodi iz
proizvodnog asortimana Investitora kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu suočiće se
sa izuzetno snažnom konkurencijom i sa velikim brojem direktnih supstituta. Pri tom, mora se
imati u vidu da je Investitor novi, neafirmisani prizvodjač sa novim proizvodom. Imajući to u vidu,
17
planirane cene investitora su na domaćem tržištu slične ili nešto niže od konkurencije. U
plasmanu na strano tržište Investitor mora da se prilagodjava vladajućim cenama.
Uzimajući u obzir date činjenice, kao i trenutne uslove (u pogledu cena) koji vladaju na tržištu,
Investitor je formirao cene svojih proizvoda na sledećem nivou:
Tabela 3.15: Projektovane cene flaširane vode Investitora »Marinada«

Asortiman Cena po jedinici (EUR)*
PET 1.50 l 0,25
PET 0.50 l 0,15
PET 5.00 l 0,585
staklo 0.33 l 0,12
staklo 0.75 l 0,21
*Cene su date franko magacin veleprodavca sa uračunatim porezom na dodatu vrednost
3.1.6.2 Promocija
Promocija obuhvata različite oblike i načine komuniciranja preduzeća sa tržištem, čiji je cilj
uspostavljanje odredjenog nivoa i kvaliteta tražnje za proizvodima i uslugama preduzeća.
Efikasnost promocije u velikoj meri je opredeljena efikasnošću ostalih instrumenata marketing
mix-a, u prvom redu proizvoda i cene.
Promotivne aktivnosti imaju značajnu ulogu u plasmanu robe široke potrošnje. Ovom
instrumentu marketinga Investitor mora posvetiti posebnu pažnju, obzirom da je na segmentu
voda u PET i staklenoj ambalaži prisutna intenzivna promociona aktivnost konkurenata.
Osnovna funkcija promotivnih aktivnosti u fazi ulaska novog proizvodjača će biti jasna
diferencijacija u odnosu na srodne konkurentske proizvode i programirana edukacija svih
kategorija potrošača i kupaca.
Osnovni ciljevi promotivnih aktivnosti Investitora treba da budu:

 upoznavanje kanala prodaje na domaćem tržištu i krajnjih potrošača sa proizvodnim
asortimanom Investitora,
 ukazivanje na kvalitet i svojstva proizvoda i
 stvaranje pozitivnog imidža o proizvodu i proizvodjaču.
Ključna odluka, koja dominantno opredeljuje efikasnost promocije kao instrumenta marketinga,
je izbor oblika promotivnih aktivnosti. U tom smislu, preduzeću su na raspolaganju sledeće
standardne vrste promotivnih aktivnosti:
 privredna propaganda
 lična prodaja
 unapredjenje prodaje i
 odnosi sa javnošću.
Osnovni vid komuniciranja proizvodjača sa kanalima distribucije je lična prodaja, odnosno

direktan kontakt izmedju proizvodjača i posrednika. S obzirom da Investitor nema sopstvenu
maloprodajnu mrežu, upućen je na saradnju sa trgovinama na veliko i malo. Predstavnici
proizvodjača treba da ostvare direktan kontakt sa trgovinskim preduzećima čiji prodajni
asortimani uključuju flaširane vode. Komuniciranje putem lične prodaje obuhvata veliki broj
relativno disperziranih posrednika u prometu, uz posebnu koncentraciju promotivnih napora na
velika trgovinska preduzeća sa razgranatom maloprodajnom mrežom.
18
Pored trgovinskih preduzeća, lična prodaja kao vid promotivnih aktivnosti zastupljena je i na
segmentu komuniciranja proizvodjača sa velikim potrošačima (ugostiteljskim objektima,
restoranima društvene ishrane, državnim i javnim institucijama).
Glavni vid komuniciranja proizvodjača sa krajnim potrošačima je privredna propaganda. Kao

oblik posrednog (masovnog) komuniciranja, privredna propaganda je najzastupljeniji oblik
promocije za robu široke potrošnje. Uspeh ovog oblika promocije, meren njegovim doprinosom
prodaji konkretnog proizvoda, u najvećoj meri zavisi od izbora medija privredne propagande i od
sadržaja propagandne poruke.
Neophodno je (samostalno ili u saradnji sa strukovnom asocijacijom proizvodjača voda, odnosno

drugim zainteresovanim institucijama ili predstavnicima medija) krenuti sa raznovrsnim
aktivnostima informisanja i edukacije. Najčešći medij za plasman propagandnih poruka je TV -
na nacionalnom i lokalnom nivou (prvenstveno putem spotova, a zatim kroz tematske emisije o
ekologiji, prirodi, zdravlju, sa gostovanjima renomiranih stručnjaka itd). Osim TV-a, korisno može
biti i oglašavanje u tematskim, ali i ostalim časopisima, kao i korišćenje reklamnih plakata
(panoa, bilborda).
Priroda proizvoda (prirodna voda za svakodnevnu upotrebu posebno u domaćinstvima) upućuje

na odredjene potrošačke segmente kojima treba posvetiti posebnu pažnju (mladi, deca, sportisti,
potrošači sa odredjenim zdravstvenim tegobama). Osim toga, u koncipiranju propagandne
kampanje treba celishodno razmotriti posebne propagandne poruke upućene ženama, jer su
često upravo one odlučujući faktor formiranja i menjanja navika ostalih članova porodice.
Na tržištu voda zastupljene su i različite aktivnosti unapredjenja prodaje, koje uključuju:

 učeše na specijalizovanim sajmovima,
 izradu prospektnih materijala,
 promociju na mestu prodaje i potrošnje,
 nagradjivanje prodavaca,
 nagradne igre za potrošače,
 sponzorstva i sl.
Treba maksimizirati efekat promotivnih funkcija ambalaže i dizajna što znači obezbedjenje
funkcionalne ambalaže, sa atraktivnim etiketama u cilju diferenciranja proizvoda na mestu
prodaje.
Takodje, neophodno je upoznavanje ciljnih tržišta sa osvojenim priznanjima, nagradama i

sertifikatima, posebno onih medjunarodnog karaktera.
3.1.6.3 Kanali distribucije
Ključni zadatak organizacije prometa jeste da obezbedi most izmedju centralizovane proizvodnje
i decentralizovane potrošnje. U okviru kanala distribucije postoje tri osnovne alternative:
Proizvodjač potrošač ("kratki" kanal)
Proizvodjač trgovina na malo potrošač ("srednji" kanal)
Proizvodjač trgovina na veliko trgovina na malo potrošač ("dugi" kanal)
Sistem distribucije svakog proizvoda dominantno je opredeljen njegovim karakterom i namenom
u potrošnji. Kad je u pitanju voda, u strukturi kanala distrubicije najzastupljeniji su "srednji" i
"dugi" kanali distribucije, dok se "kratki" kanal koristi uglavnom za plasman proizvoda velikim
institucionalnim potrošačima.
Investitor može birati izmedju tri glavne politike distribucije:
19
a) Intenzivne,
b) Selektivne i
c) Ekskluzivne.
Intenzivna, neselektivna distribucija je takav oblik distribucije kojom proizvodjač otvara

mogućnost ulaska u kanal svakom distributeru koji želi da distribuira njegove proizvode
(naravno, ukoliko se postigne saglasnost oko uslova prodaje). Ovakav oblik distribucije prikladan
je za onu vrstu proizvoda čiji izbor i kupovina zavise od najpovoljnije lokacije prodajnog mesta, a
to znači svuda gde nosioci potreba očekuju da ih mogu naći.
Selektivna distribucija je takvo stanje u distribuciji proizvoda u kojoj proizvodjač vrši selekciju
distributivnih mogućnosti na osnovu nekih kriterijuma. Kriterijumi mogu biti prikladnost lokacije,
potrebe i želje nosilaca potreba, prodajni asortiman distributera, politika koju vodi distributer i dr.
Distribucija proizvoda na selektivnoj osnovi znači pokrivanje odredjenih tržišnih segmenata
pomoću odgovarajućih kanala distribucije koji imaju najviše izgleda da stignu do tih segmenata.
U ekskluzivnoj distribuciji dolazi do ugovornog sporazuma izmedju proizvodjača i odredjenog

broja kanala distribucije, odredjenih proizvoda za odredjene tržišne segmente i u odredjenom
vremenu, pod odredjenim uslovima, i stoga je prikladna za neke proizvode posebnog i naročitog
značaja, proizvode koji spadaju u kategoriju luksuznih roba i sl.
Tržišne karakteristike istraživanog asortimana proizvoda i disperzija potrošača, presudno su

uticali na opredeljenje proizvodjača voda za pretežnim korišćenjem "srednjeg" i "dugog" kanala,
te "intenzivne" neselektivne politike distribucije za domaće tržište. Shodno tome i plasman
Investitora bi trebalo da se zasniva na korišćenju sličnih kanala distribucije.
U praksi se to realizuje putem saradnje sa veletrgovinama i trgovinskim preduzećima koja imaju

razvijenu maloprodajnu mrežu, kao što su: "Maxi diskont", "Merkator", "Metro", "Rodić", "Si-
market", "Banovo Brdo", "Terazije" u Beogradu, "Diva" - Valjevo, "Vir" - Loznica, "Nama" - Šabac,
"Angropromet" - NiŠ, "Crnagorakoop" - Podgorica i dr.
Poslednjih godina ovaj kanal prodaje je sve više zastupljen i kroz saradnju sa brojnim malim
trgovinskim radnjama za promet prehrambene robe na malo, uglavnom u privatnom vlasništvu.
Odredjeni deo prometa obavlja se direktno bez posrednika velikim potrošačima (veliki
ugostiteljski objekti, državne institucije i dr.). Ipak, primena "kratkog kanala" je redja, jer je udeo
prodaje ovim potrošačima skroman u ukupnom plasmanu.
Posebna pažnja i veliki napori moraju se uložiti u izgradnju izvoznih kanala distribicije. Reč je o
uspostavljanju čvrstog kontakta sa stranim distributerima u inostranstvu, koji će preuzeti
plasman ovih proizvoda na stranim tržištima. Shodno tome, od ključne važnosti za uspeh
celokupnog projekta je da Investitor koncipira i realizuje adekvatnu strategiju izvoznog
marketinga.
3.2. ANALIZA PONUDE
3.2.1 NIVO I DINAMIKA PROIZVODNJE
20
Imajući u vidu delovanje relevantnih faktora poslovnog ambijenta, očekivana kretanja na strani
ponude i tražnje i snagu Investitora, u narednom periodu procenjuje se da će u:
 u prvoj godini poslovanja (2007. godina) Investitor plasirati 30.000.000 litara prirodne
vode,
 u drugoj godini poslovanja 35.000.000 litara,
 u trećoj godini 45.000.000 litara i
 od četvrte godine po 55.000.000 litara godišnje.
Tabela 3.16: Projekcija mogućnosti plasmana Investitora
Godina Plasmanske mogućnosti u milionima litrara

projekcije
Ukupno Domaće tržište Izvozno tržište
2007 30.000.000 24.000.000 6.000.000
2008 35.000.000 24.500.000 10.500.000
2009 45.000.000 27.000.000 18.000.000
2010 - 2016 55.000.000 27.500.000 27.500.000
Posmatrano po vrsti ambalaže, planiran je plasman u sledećoj proporciji (u litrima):

 PET boce od 0,5 litara 15%
 staklene boce od 0,33 litara 8%
 staklene boce od 0,75 litara 12%
3.2.2 DOMAĆA KONKURENCIJA
Tržišna pozicija pojedinih marki je različita. Dugi niz godina u ovoj vrsti voda dominantnu poziciju
je držala "Prolom voda" koja u svesti mnogih potrošača ima predznak - zdravstveno korisna. Od
2000., a posebno od 2002. godine u proizvodnju prirodnih voda uključuju se brojni konkurenti
koji su svojim promotivnim aktivnostima značajno uticali na povećanje potrošnje ovih voda na
srpsko-crnogorskom tržištu.
Od 2002. godine sa redovnom proizvodnjom otpočinju »Rodić« i »Vujić«, a od marta 2003.

godine »Bambi«. Od 2003. godine »Rodić« prestaje da pravi prirodnu vodu i proizvodi samo
mineralnu vodu »Akva bela«. Od 2002. godine nema prepoznatljivog lidera na tržištu, mada se
može konstatovati da je dominantnu poziciju preuzela »Rosa« od »Proloma«. U 2003. godini Si
& Si počinje proizvodnju i prodaju vode pod nazivom »Voda Voda«.
Tabela 3.17: Proizvodnja prirodne vode proizvodnjača iz Srbije i Crne Gore

Proizvodnja 2002 u milionima Proizvodnja 2003 u milionima
Proizvodjač i marka
litara litara
Vlasinska - Rosa 22 30
Planinka - Prolom 20 26
Akva viva 10 10
21
Bambi – Duboka 12
Vujić – Vujić 5 5
Popeks – Kopaonik 3 5
Heba – Eko 3 3
Ostali 5 5
Ukupno 68 95
Dalji razvoj ponude ambalažiranih voda u Srbiji i Crnoj Gori domininatno će biti determinisan
mogućnostima plasmana na domaćem i inostranom tržištu. Veličina postojećih instaliranih
postrojenja za flaširanje prirodne vode, uz izvestan novi kapacitet pruža mogućnosti za
višestruko veću proizvodnju od postojeće.
3.2.3 KRETANJE UVOZA
Što se tiče ponude iz inostranstva, ona je gotovo zanemarljiva. Do 1999. godine uvoz kako
prirodne tako i mineralne vode zajedno nije prelazio 200.000 litara. Od 2000. godine uvoz se
kreće oko 1.000.000 litara i ovaj porast je uzrokovan relativno visokim uvozom iz Slovenije
(835.000 litara). Naime, »Radenska« koja je do raspada SFRJ imala dominantnu poziciju na
tržištu Srbije i Crne Gore pokušala je da se vrati na izgubljeno tržište. Već stvorene pozicije
domaćih proizvodjača uslovile su da taj povratak bude ispod očekivanja. Što se prirodne vode
tiče ona se standardno uvozila iz Italije, Francuske, Grčke, tako da su na tržištu u ograničenom
stepenu, prisutne i najpoznatije svetske marke prirodnih i mineralnih voda. Udeo uvoza prirodne
vode u ukupnom uvozu flaširane vode se u proteklih 5 godina kretao oko 8%. U domenu uvoza
očekuje se odredjeni rast, ali se ne predvidja povećanje stepena uvozne penetracije iznad 1%.
3.3. MOGUĆNOSTI RAZVOJA PROIZVODNJE

I PLASMANA
3.3.1 KARAKTERISTIKE MAKROEKONOMSKOG OKRUŽENJA
22
Projektovanje moguće tražnje flaširanih prirodnih voda u značajnoj meri zavisi od budućih
makroekonomskih tokova. Stoga je za datu procenu neophodno sagledati budući razvoj
makroekonomskih varijabli i neposrednih faktora tražnje prirodnih voda.
Kvantifikacija budućih makroekonomskih tendencija skopčana je sa brojnim nepoznanicama i

neizvesnostima. Zbog nemogućnosti pouzdanog projektovanja ključnih ekonomskih indikatora u
narednom periodu kreirana su tri moguća scenarija budućeg razvoja:
 optimistički scenario - visok rast,
 umereni scenario - srednji rast i
 pesimistički scenario - nizak rast/stagnacija/opadanje.
Optimistički scenario polazi od pretpostavke veoma visokog priliva inostranog kapitala po raznim
osnovama (a pre svega u vidu donacija i drugih oblika inostrane pomoći) u narednom
trogodišnjem periodu, koji bi uz druge promene u sistemu privredjivanja i u medjunarodnom
okruženju, omogućio veoma visok rast društvenog proizvoda od oko 10% u 2005., oko 10% u
2006. i preko 5% u 2007. godine. Jačanje kupovne moći i porast životnog standarda mogli bi se
očekivati po više osnova, a prvenstveno po osnovu priliva stranog kapitala, povećanja tekućih
primanja, smanjenja poreza i doprinosa na zarade, vraćanja stare devizne štednje i stabilizacije
cena proizvoda i usluga lične potrošnje.
Umereni scenario pretpostavlja započinjanje intenzivnih strukturnih reformi zasnovanih na

principima »tržišnog fundamentalizma«, koncipiranih uz asistenciju medjunarodnih finansijskih
institucija, a po ugledu na (stabilizacione) programe primenjene u drugim zemljama u tranziciji.
Po ovom scenariju, od 2004 godine može se očekivati da će rast društvenog proizvoda biti nešto
veći nego u prethodne tri godine. Iako se u svim zemljama u tranziciji po otpočinjanju strukturnih
reformi ispoljava već poznata tranziciona kriza, realno je očektivati da će ona u Srbiji i Crnoj Gori
biti znatno manja. Pod uticajem priliva stranih finansijskih sredstava (ali ne i većeg priliva
direktnih stranih investicija), kao i otvaranja tržišta zemalja Evropske Unije i saradnje sa
preduzećima iz ovog područja, može se očekivati rast društvenog proizvoda od oko 7%
(prevashodno porastom industrijske proizvodnje koja je u poslednje dve godine u stagnaciji, a
2003. u padu).
Implementacija programa stabilizacije dovela je do toga da se u 2005. godini očekuje

jednocifrena inflacija. Slične tendencije se mogu očekivati i u narednim godinama, pogotovo ako
se ima u vidu da su brojni dispariteti ispravljeni, te da će svakako doći do liberalizacije i
smanjene monopolizacije tržišta. U 2004. godine prosečna neto plata u SCG je iznosila 192,00
EUR i može se očekivati da bi u narednom periodu ona mogla i dalje da raste i da 2005. godine
dostigne projektovanih 250 evra (projekcija izvršena od strane Savezne Vlade).
Pesimistički scenario podrazumeva nizak priliv inostranog kapitala koji bi dominantno bio
usmeren na servisiranje spoljnjeg duga. U tom slučaju društveni proizvod bi imao opadajuće ili
stagnantne tendencije, a u najboljem slučaju minimalan rast (do 1% godišnje). Kupovna moć
stanovništva i životni standard bi se zadržali oko sadašnjeg niskog nivoa, uz mogućnost daljeg
slabljenja.
Uvažavajući izvršene političke promene u Srbiji i Crnoj Gori, ispoljene pozitivne tendencije na
planu poboljšanja medjunarodnog političkog i ekonomskog položaja zemlje, teškoće sa kojima
su se suočavale i još uvek se suočavaju zemlje u tranziciji u domenu privrednog oporavka i
razvoja, iskustva drugih zemalja u tranziciji sa prilivom inostranog kapitala i trenutno stanje
srpsko crnogorske ekonomije, nameće se zaključak da je u tranzicionom periodu koji je pred
nama, najrealnije očekivati razvoj po umerenom scenariju.
23
Realizacija ove opcije obezbedila bi:

 postepeni oporavak privredne aktivnosti,
 realativno skromno, ali ipak primetno poboljšanje kupovne moći stanovništva i životnog
standarda,
 odredjena prestrukturiranja na segmentu lične potrošnje, u pravcu kvalitetnijeg i
potpunijeg podmirenja odredjenih potreba koje su u dosadašnjem periodu bile
zapostavljene ili su se zadovoljavale na neadekvatan način.
Ovakva kretanja makroekonomskog okruženja bi trebalo da imaju pozitivni odraz na domaću

tražnju. Istovremeno ponovno integrisanje Srbije i Crne Gore u medjunarodnu zajednicu će
posmatrano sa makroekonomskog stanovništa, imati pozitivan odraz na izvoznu aktivnost i
stvaranje pretpostavki za veći plasman na inostrana tržišta.
3.3.2 PROJEKCIJA DOMAĆE TRAŽNJE
Imajući u vidu date karakteristike makroekonomskog okruženja, može se izvršiti projekcija

domaće tražnje voda. Projekcija domaće tražnje voda u PET i staklenoj ambalaži za period do
2016. godine bazira se na sledećim relevantnim parametrima:
 ostvareni obim i strukura potrošnje u prethodnom periodu,
 očekivani razvoj domaće ponude,
 nastavak trenda promena u stavovima i navikama postojećih i potencijalih konzumenata
(u pravcu jačanja sklonosti ka prirodnim vodama),
 intenziviranje tražnje na pojedinim teritorijalnim segmentima tržišta (posebno u većim
gradskim centrima),
 dinamika očekivanog privrednog oporavka i rast kupovne moći kao i povoljniji privredni
ambijent koji bi delovao podsticajno na razvoj turizma i ugostiteljstva i posredno na
forsiranje raznovrsnije i što kvalitetnije ponude.
Na osnovu navedenih parametara utvrdjena je projekcija nivoa i dinamike razvoja domaće

tražnje u periodu do 2016. godine.
Tabela 3.18: Projekcija tražnje u Srbiji i Crnoj Gori do 2016. godini

Tražnja u milionima l
Godina Ambalažirane vode – ukupno Prirodne vode Mineralne vode
2005 460 120 340
2010 615 210 405
2016 775 330 445
Izvršena procena nivoa i dinamike razvoja domaće tražnje u narednom periodu za prirodnim i
mineralnim vodama prodrazumeva:
 dalji rast tražnje za ovom vrstom proizvoda,
 jačanje pozicije prirodnih voda,
 delimičnu supstituciju mineralnih voda prirodnom.
Rast ukupne tražnje za vodama je odredjen na nivou od 6% godišnje, što je ispod proseka u
poslednjim godinama. Rast prirodne vode je odredjen na nivou od 10% godišnje, iako je u
poslednjim godinama ovaj rast bio daleko veći.
Na osnovu utvrdjene pretpostavke, udeo običnih voda u ukupnoj potrošnji ambalažiranih voda bi
skočio sa 23,23% koliko će iznositi u ovoj godini, na 42,56% 2016. godine.
24
Ključna pretpostavka realizacije ovog scenarija je oživljavanje privrednih kretanja i normalizacija

tržišnih tokova, što bi minimiziralo pojavu neočekivanih erozija ovog segmenta tržišta pod
uticajem nepovoljnih makroekonomskih kretanja.
Ukoliko bi oporavak privrede u celini i rast kupovne moći bili osetno intenzivniji apsorpcioni
potencijal domaćeg tržišta bi nadmašio prethodna očekivanja. U tom slučaju bi potrošnja
prirodnih voda premašila predvidjeni nivo, a odnos izmedju prirodnih i mineralnih voda bi se još
više pomerio u korist prirodnih voda. Ovakvo prestrukturiranje tražnje nužno bi podrazumevalo
opsežne marketinške aktivnosti proizvodjača.
Kod projekcija razvoja relevantnih tržišnih parametara na dugi rok (do 2016. godine) ne sme se
zaboraviti da je ovaj postupak skopčan sa mnogo nepoznanica i rizika i u stabilnim
ekonomijama, a u tranzicionim privredama posebno. Shodno tome bitno je limitirana i
mogućnost pouzdane procene razvoja tražnje flaširanih voda za navedeni period.
3.3.3 PROGNOZA MOGUĆE PRODAJE I TRŽIŠNOG UČEŠĆA INVESTITORA
Imajući u vidu delovanje relevantnih faktora poslovnog ambijenta, očekivana kretanja na strani
ponude i tražnje i snagu Investitora, može se proceniti proizvodnja i ponuda Investitora za period
do 2016. godine. (videti tačku 3.2.1 Nivo i dinamika proizvodnje).
25
3.4 ANALIZA TRŽIŠTA NABAVKE
3.4.1 OPIS I KARAKTERISTIKE POTREBNIH INPUTA
Analiza nabavnog tržišta u kojoj se daje ocena o podobnosti projekta sa stanovišta

mogućnosti i uslova snabdevanja planirane proizvodnje potrebnim sirovinama i materijalima,
mora da podje od:
 klasifikacije potrebnih inputa i
 osnovnih karakteristika potrebnih inputa.
3.4.1.1 Klasifikacija potrebnih inputa
Rezultati izvršenih istraživanja nabavnog tržišta potrebnih inputa za fabriku za flaširanje

izvorske vode sa izvorišta na Goliji ukazuju na sledeće:
 broj pozicija osnovnih inputa je relativno mali,
 asortimanska struktura je u osnovi homogena,
 inputi su standardni, poznatih karakteristika i izvora snabdevanja.
Svi potrebni inputi, dele se po više osnova i to:

 da li ulaze kao supstanca u gotov proizvod i
 da li se koriste kod PET ili kod staklene ambalaže.
U zavisnosti da li ulaze kao supstanca u gotov proizvod, inpute delimo u dve grupe:
 sirovine i repromaterijal (ulaze u supstancu gotovog proizvoda) i
 ambalažu (ne ulaze u supstancu gotovog proizvoda).
Osnovna i jedina sirovina je voda. Osim odredjenih fiskalnih izdataka za flaširanu vodu, kao i
takse za korišćenje vode, dodatni izdaci ne postoje. Zbog toga ćemo analizu nabavnog
tržišta fokusirati na ambalažu.
Tabela 3.19: Potrebni inputi kod PET i flaširane ambalaže

Potrebni inputi kod PET ambalaže Potrebni inputi kod staklene ambalaže
Pretforma od 92 grama Staklena boca od 0,75 l
Pretforma od 42 grama Staklena boca od 0,33 l
Pretforma od 28 grama
Plastični zatvarači Aluminijumski zatvarači
Etikete za PET ambalažu od 5,0 litara
Etikete za PET ambalažu od 1,5 litara Etikete za staklenu ambalažu od 0,75 l
Etikete za PET ambalažu od 0,5 litara Etikete za staklenu ambalažu od 0,33 l
Lepak za etikete Lepak za etikete
Polietilenska folija Polietilenska folija
Palete Palete
Kartonske podloške za palete Kartonske podloške za palete
Kako su karakteristike lepka za etikete, paleta i kartonskih podloški za paletu iste za PET i za
staklenu ambalažu, u daljem radu ćemo ove inpute zbirno posmatrati.
3.4.1.2 Osnovne karakteristike potrebnih inputa
26
Osnovne karakteristike potrebne ambalaže su sledeće:
1. Pretforma služi za pravljenje PET boca, duvanjem u kombi - bloku. Za proizvodnju PET
ambalaže od 1,5 litara koristi se pretforma težine 42 grama, za proizvodnju PET ambalaže
od 0,5 litara pretforma čija je težina 28 grama, a za proizvodnju PET ambalaže od 5,0 litara
pretforma čija je težina 92 grama.
2. Staklena boca je predvidjena kao nepovratna ambalaža i predvidjenog je kapaciteta od

0,33 i 0,75 litara.
3. Plastični zatvarači za PET boce su jednodelni, prečnika od 28mm. Predvidjeni su isti

zatvarači kako za proizvodnju PET boce od 1,5 litara, tako i za proizvodnju PET boca od 0,5
litara. Za proizvodnju PET boce od 5,0 litara, predvidjen je jednodelni zatvarač prečnika od
48 mm.
4. Aluminijumski zatvarači za staklene boce su navojnog tipa MCA, prečnika od 28mm.
5. Etikete sadrže osnovne podatke o kvalitetu vode koja se nalazi u PET, odnosno staklenoj
boci. Osnovne dimenzije etikete za PET bocu od 1,5 litara su 287 X 71,5mm. Osnovne
dimenzije etikete za PET bocu od 0,5 litara su 205 X 60mm. Osnovne dimenzije etikete za
PET bocu od 5,0 litara su 373 X 103mm. Staklene boce imaju dve etikete sa sledećim
dimenzijama:
 na vrhu boce 42 X 40mm
 na zadnjoj strani boce 42 X 40mm
6. Lepak za etikete služi za lepljenje etiketa na PET, odnosno na staklenu bocu.
7. Polietilenske folije služe za obmotavanje oko formiranih paketa PET boca (2 X 3 boce od
1,5 litara, odnosno i 3 X 4 boce od 0,5 litara) i staklenih boca (3 X 4 boce od 0,33 litara,
odnosno 2 X 3 boce od 0,75 litara), kao i za obmotavanje oko paleta. Osim lakše
manipulacije gotovim proizvodima, polietilenska folija ima i zaštitnu ulogu prilikom transporta.
8. Palete su dimenzija 1000mm X 1200mm i služe da bi se na njima odložili i transportovali

gotovi proizvodi. Ova vrsta ambalaže ubrzava proces utovara i istovara iz razloga što se
viljuškarima upakovani gotovi proizvodi utovaraju, transportuju i istovaraju zajedno sa
paletama.
9. Kartonske podloške za palete su dimenzija 1000mm X 1200mm i služe kao podloga za

pakete koji se slažu na paletama. Predvidjeno je 5 kartonskih podloški po jednoj paleti.
3.4.2 PODACI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI POTREBNIH INPUTA
27
Analiza mogućih izvora snabdevanja potencijalnog proizvodjača sa proizvodnim inputima

upućuje na zaključak da će se buduća proizvodnja snabdevati uglavnom od strane domaćih
dobavljača, ali da će se deo potrebnih inputa nabavljati i iz inostranstva.
3.4.2.1 Pretforme
U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su razvijeni značajni kapaciteti za proizvodnju pretformi.
Tabela 3.20: Prodaja pretformi u Srbiji u 2003. godini

Proizvodjač Prodaja pretformi u milionima
Energopet 182
Borverk 170
Intrapet i Ekstrapet 137
Duga 48
Bioplast 37
Heba 20
Kosmaj Promet 10
UKUPNO 604
Proizvodni kapaciteti prezentiranih proizvodjača su mnogo veći od potrebnih, tako da

nikakvih problema sa nabavkom 28 gramske pretforme (za boce od 0,5 litara), 42 gramske
pretforme (za bocu od 1,5 litara) i 92 gramske pretforme (za bocu od 5,0 litara) ne treba
očekivati.
Shodno predvidjenoj godišnjoj proizvodnji i predvidjenom škartu od 0,5% uradjena je

godišnja projekcija kako za pretforme od 28 grama, tako i za pretforme od 42 i 92 grama.
Tabela 3.21: Potrebna količina pretformi po godinama

Potrebna količina Potrebna količina Potrebna količina
Godina
pretformi od 28 grama pretformi od 42 grama pretformi od 92 grama
2007 9.000.000 11.000.000 600.000
2008 10.500.000 12.840.000 700.000
2009 13.500.000 16.500.000 900.000
2010 - 2016 16.500.000 20.170.000 1.100.000
3.4.2.2 Staklene boce
Najveća fabrika stakla na prostoru Srbije i Crne Gore je »Fabrika stakla iz Paraćina«.
Medjutim, loša finansijska situacija u kojoj se konkretno preduzeće nalazi ne garantuje
stabilnost kako po pitanju kvaliteta tako i po pitanju kvantiteta. Zbog toga je neophodno da
Investitor uspostavi dugoročnu saradnju sa dobavljačima iz inostranstva. U tom kontekstu
planira se saradnja sa hrvatskim proizvođačem Vetropak Straža i slovenačkim Plutalom.
Škart je takodje planiran na novu od 0,5%.
Tabela 3.22: Potrebna količina staklenih boca po godinama:

Potrebna količina staklenih Potrebna količina staklenih
Godina
boca od 0,33 litara boca od 0,75 litara
2007 7.275.000 4.800.000
2008 8.485.000 5.600.000
2009 10.910.000 7.200.000
2010 – 2016 13.335.000 8.800.000
3.4.2.3 Plastični zatvarači
Do skora su se kompletne srpsko crnogorske potrebe podmirivale iz uvoza. Od skora su i

domaći proizvodjači počeli da proizvode plastične zatvarače. Ponudu zatvarača na tržištu
28
Srbije i Crne Gore kreiraju 7 preduzeća za proizvodnju zatvarača, od čega su 4 inostrana i 3

domaća.
Lokacije odakle se vrše isporuke njihovih zatvarača su sledeće:

 »Energoplast« Zemun
 »Alfaplast« Kragujevac
 »Varbo« Surčin
 »Alcoa« pogon u Madjarskoj
 »Berikap« pogon u Madjarskoj
 »Crowncork« pogon u Rumuniji
 »Alplast« Italija
Tabela 3.23: Isporuka plastičnih zatvarača u 2003. godini na tržištu

Srbije i Crne Gore
Proizvodjač Prodaja zatvarača u milionima
Energoplast 165
Alcoa 156
Alphaplast 70
Crowncork 49
Varbo 48
Berikap 24
Alplast 13
UKUPNO 525
Predvidjen je škart od 0,5% na godišnjem nivou.
Tabela 3.24: Potrebna količina jednodelnih zatvarača po godinama

Jednodelni zatvarači Jednodelni zatvarači
Godina prečnika od 28mm prečnika od 48mm
2007 20.000.000 600.000
2008 23.350.000 700.000
2009 30.000.000 900.000
2010 – 2016 36.670.000 1.100.000
3.4.2.4 Aluminijumski zatvarači
Proizvodnja navojnih aluminijumskih zatvarača praktično u našoj zemlji ne postoji. Zbog toga
je planirano da Investitor ovu vrstu inputa nabavlja od hrvatskog proizvodjača Vetropak
Straža.
Škart je planiran na nivou od 0,5% godišnje.
Tabela 3.25: Potrebna količina aluminijumskih zatvarača po godinama

Potrebna količina aluminijumskih
Godina
zatvarača
2007 12.075.000
2008 14.085.000
2009 18.110.000
2010 - 2016 22.135.000
3.4.2.5 Etikete
Etikete se proizvode u zemlji tako da Investitor neće imati većih teškoća oko nabavke ovog
inputa. U zemlji se proizvodnjom etiketa bavi veliki broj proizvodjača, te ovde navodimo
29
samo neke od njih: "Grafika" Novi Sad, "Dimitrije Davidović" Smederevo, "Expo" Novi Sad,
"Sirius" Niš itd. Predvidjen je škart od 0,5%.
Tabela 3.26: Potrebna količina etiketa za PET boce

Etikete za PET bocu od Etikete za PET bocu od Etikete za PET bocu od
Godina
0,5 litara 1,5 litara 5,0 litara
2007 9.000.000 11.000.000 600.000
2008 10.500.000 12.840.000 700.000
2009 13.500.000 16.500.000 900.000
2010 - 2016 16.500.000 20.170.000 1.100.000
Kako se za staklenu bocu koriste dve etikete istih dimenzija, potreban broj etiketa će se
posmatrati zbirno.
Tabela 3.27: Potrebna količina etiketa za staklene boce

Etikete za flaširanu bocu od Etiketa za flaširanu bocu od
Godina
0,33 litara 0,75 litara
2007 14.550.000 9.600.000
2008 16.970.000 11.200.000
2009 21.820.000 14.400.000
2010 - 2016 26.670.000 17.600.000
3.4.2.6 Lepak za etikete
Proizvodi se u zemlji. Proizvodjači ovog lepka su: "Hemoprodukt" Kruševac, "Hemofarm"

Novi Sad, "Prvi maj" Čačak, itd. Obzirom da postoji proizvodnja u zemlji, Investitor će se sa
ovim proizvodnim inputom snabdevati u zemlji i ne bi trebalo da ima poteškoća u nabavci,
obzirom na postojanje alternativnih izvora snabdevanja. Potrošnja je uzeta iz tehnološkog
projekta, s tim što je shodno principu restriktivnosti uzet maksimalni iznos od 1 grama po
etiketi.
Tabela 3.28: Potrebna količina lepka za etikete po godinama

Godina Potrebna količina lepka za etikete u kg
2007 44.745
2008 52.203
2009 67.120
2010 - 2016 82.033
3.4.2.7 Polietilenske folije
U nabavci ne treba očekivati veće poteškoće. Ovu foliju u dovoljnim količinama za

industrijske potrebe u zemlji proizvode dva značajna proizvodjača plastike "Mlava plastika" i
"Etplas«. Potrebna količina polietilenske folije odredjena je iz tehnoloških podataka iz kojih je
potrebna folija podeljena u dva dela:
 za obmotavanje paketa gotovih proizvoda i
 za obmotavanje paleta.
Tabela 3.29: Potrebna količina polietilenske folije po godinama

Godina Potrebna količina polietilenske folije u kg
2007 97.300
2008 114.675
30
2009 146.000
2010 – 2016 178.500
3.4.2.8 Palete
Proizvode se u zemlji. Broj proizvodjača je izuzetno veliki, jer svaka stolarska radionica
može da ih proizvodi. U nabavci paleta ne treba očekivati nikakav problem. Iz tehnološkog
projekta je planirano da jedna paleta u proseku može da prodje 5 ciklusa.
Tabela 3.30: Potreban broj paleta po godinama

Godina Potreban broj paleta u komadima
2007 8.150
2008 9.500
2009 12.250
2010 - 2016 15.000
3.4.2.9 Kartonske podloške za palete
Proizvode se u zemlji. Broj proizvodjača je izuzetno veliki, jer svi koji proizvode karton mogu
da ih proizvode. Iz tehnološkog projekta je planirano da pet kartonskih podloški ide na jednu
paletu. Kako se ovde radi o nepovratnoj ambalaži, a paleta prodje pet ciklusa, potreban broj
kartonske podloške za palete se izračunava tako što se potreban broj paleta pomnoži sa 25.
Tabela 3.31: Potreban broj kartonskih podloški za palete po godinama

Godina Potreban broj kartonskih podloški za palete
2007 203.700
2008 237.650
2009 305.550
2010 - 2016 373.450
3.4.3 PROCENA MOGUĆNOSTI NABAVKE POTREBNIH INPUTA I USLOVI

NABAVKE
Iz prethodnog dela se može videti da se osim staklene boce i alumijumskog zatvarača,

celokupne potrebe za inputima zadovoljavaju od strane domaćih dobavljača. Obzirom da su
izvori i uslovi nabavke poznati, u narednom periodu ovi inputi će se nabavljati pod
uobičajenim i prihvatljivim uslovima. Time se stvaraju pretpostavke za kontinuiranu
proizvodnju.
Dobro razradjen tehnološki postupak proizvodnje i poznati normativi utrošaka materijala

omogućuju pouzdanost u planiranju nabavki i održavanje kontinuiteta snabdevanja.
Relativno uzan asortiman osnovnih materijalnih inputa olakšava ostvarivanje nabavne
funkcije.
Planirano je da se celokupni inputi nabavljaju uz 30 dana odloženog plaćanja.
Predvidjena tehnologija opredeljuje osnovne proizvodne inpute. Proizvodni inputi su

tehnološki uslovljeni, te otuda ne postoji mogućnost supstitucije drugom vrstom inputa.
3.4.4 PROGNOZA NABAVNIH CENA
Za potrebe ovog elaborata projektovanje nivoa nabavnih cena se zasniva na

pretpostavkama:
31
 slobodnog delovanja tržišta i konkurencije,

 dalje liberalizacije spoljnotrgovinske aktivnosti,
 široke palete kanala nabavke i
 relativne stabilnosti deviznih kurseva.
Sve cene su date na paritetu »franko fabrika vode«. Na osnovu iznetih pretpostavki, a
uvažavajući postojeće odnose na strani ponude i tražnje, kao i očekivane promene,
najrealnije je, kao cene inputa za projekciju troškova, prihvatiti postojeći nivo cena.
Tabela 3.32 Prognoza nabavnih cena

Vrsta inputa Cena u EUR
Pretforma od 28 grama 0,0470/pretformi
Staklena boca od 0,33 l 0,0840/boci
Staklena boca od 0,75 l 0,1080/boci
Plastični zatvarači za PET boce od 0,5 litara 0,0110/zatvaraču
Aluminijumski zatvarači za staklene boce od 0,33 l 0,0090/zatvaraču
Aluminijumski zatvarači za staklene boce od 0,75 l 0,0110/zatvaraču
Etikete za PET bocu od 0,5 litara 0,0760/boci
Etikete za PET bocu od 1,5 litara 0,0100/boci
Etikete za PET bocu od 5,0 litara 0,0135/ boci
Etikete za staklenu bocu od 0,33 l 0,0032/boci
Etikete za staklenu bocu od 0,75 l 0,0034/boci
Lepak za etikete 2,6000/kg
Polietilenska folija 1,6000/kg
Palete 4,6000/kom
Kartonske podloške za palete 0,2500/kom
PRILOZI UZ SEKCIJU 3
32
 3. Prikaz pezultata fizičko-hemijske, mikrobiološke i radiološke analize

vode
33
4. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE OSNOVE
Poglavlje 4: Tehničko-tehnološke osnove
4.1 ASORTIMAN I OBIM PROIZVODNJE
Predmet ovog investicionog projekta je flaširanje prirodne slabomineralne vode.
Punjenje vode vršiće se u staklene boce od 0.33 i 0.75 litara, u plastične PET boce od 0.5 i
1.5 litara, kao i u plastične PET balone od 5 litara.
Nominalni kapacitet vrela je 4,9 l/s (17.640 l/h), a eksploatacioni kapacitet je 4,4 l/s (15.840
l/h). Od ukupne proizvodnje 20% vode bi se flaširalo u male boce od 0.33 i 0.5 l, a ostatak u
boce od 0.75, 1.5 i 5 litara.
Temperatura prirodne slabomineralne vode je stabilna i iznosi 6-7oC tokom čitave godine. Ne
postoje troškovi hlađenja vode jer je temperatura idealna.
Tehničko-tehnološko rešenje fabrike omogućiće odvojeno punjenje u PET i staklenu

ambalažu, a građevinski je predviđen prostor za smeštaj opreme za eventualnu proizvodnju
bezalkoholnih osvežavajućih napitaka.
Projekciju budućeg obima proizvodnje po kategorijama ambalaže za narednih deset godina

videti u tački 3.2.1 Nivo i dinamika proizvodnje.
Fizičko-hemijske, mikrobiološke i radiološke karakteristike vode prikazane su u prilogu

sekcije 3 Analiza tržišta.
4.2 OSNOVE TEHNOLOŠKOG PROCESA
Tehnologiju pripreme, punjenja i pakovanja mineralne vode čine sledeće proizvodne

operacije:
 eksploatacija prirodne slabomineralne vode i njen transport do linije za punjenje
 priprema ambalaže (PET i staklenih boca)
 punjenje vode u boce
 pakovanje boca u pakete i paletizacija paketa
 kontrola gotovih proizvoda
 skladištenje.
U drugoj fazi razvoja, pored flaširanja prirodne slabomineralne vode, predviđa se i

proizvodnja osvežavajućih bezalkoholnih pića.
4.2.1 EKSPLOATACIJA VODE I TRANSPORT DO LINIJE ZA PUNJENJE
Eksploatacija vode će se vršiti istovremeno iz dva vodozahvatna objekta: bunara «B1»

eksploatacionog kapaciteta 3,2 l/s (nominalne izdašnosti 3,6 l/s) i izvora «Marinada 1»
eksloatacionog kapaciteta 1,2 l/s (nominalne izdašnosti 1,3 l/s). U skladu sa Rešenjem o
izdavanju vodoprivrednih uslova (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS)
predviđena je eksploatacija vode od 4,4 l/s za pogon flaširanja, što odgovara nominalnom
proizvodnom kapacitetu od 15.800 l/h.
35
Slika 4.1: Prikaz transporta vode prohromskim cevima u jednoj od domaćih punionica
Transportovanje prirodne slabomineralne vode od mesta eksploatacije do postrojenja za

pripremu vršiće se cevima od nerđajućeg prohrom čelika (dužina cevi 20-30m, videti sliku
4.1). Voda iz dva vodozahvatna objekta (bunar i izvor) će se ulivati u jednu cev zbog približno
istog kvaliteta i usmeravati ka linijama za punjenje u PET i staklenu ambalažu. Postrojenje za
pripremu slabomineralne vode biće smešteno u projektovanoj fabrici.
4.2.2 PRIPREMA VODE PRE PUNJENJA U BOCE
Prema svim parametrima kvaliteta, prirodna slabomineralna voda iz izvorišta Marinada je

visokokvalitetna voda. Međutim, da bi se sprečilo eventualno kompromitovanje postojećeg
kvaliteta vode, u okviru same fabrike predviđeno je postrojenje za pripremu vode za punjenje
u staklene i PET boce.
Postrojenje za pripremu činiće sledeći elementi:

 rezervoar prirodne slabomineralne vode (zapremine 15 m3),
 pumpe za prirodnu slabomineralnu vodu,
 predfilter sa izmenjivim ulošcima,
 filter sa keramičkim svećama ili svećama od nerđajućeg čelika,
 uređaj za dezinfekciju vode UV zracima.
36
Postrojenje za pripremu vode imaće kapacitet od 15 m3/h. Sve površine elemenata

postrojenja, koje su u kontaktu sa vodom, biće izrađene od nerđajućeg čelika. Predviđeno je
da postrojenje bude opremljeno uređajima za automatski rad.
4.2.3 PRIPREMA AMBALAŽE
Fabrika neće imati postrojenje za proizvodnju ambalaže već će kupovati staklene boce i
predforme od eksternih specijalizovanih proizvođača. Međutim, fabrika će posedovati
automatizovanu tehnološku liniju za oblikovanje predformi u plastične boce. Tehnološka linija
će sadržati sledeće elemente:
 mašinu za proizvodnju PET boca
 kompresor visokog pritiska (p=40 bar)
 kompresor niskog pritiska (p=10 bar) i
 hladnjak mašine za proizvodnju PET boca.
Tehnološki postupak oblikovanja PET boca je sledeći. Predforme se ubacuju u prijemni koš
mašine za proizvodnju PET boca, a odatle se pomoću transportera uvode u mašinu, gde se
pod dejstvom visokog pritiska vazduha (p=40 bar) i toplote alata duvaju i oblikuju u formu
boce. Nakon hlađenja, boca izlazi iz mašine i, pomoću pneumatskog transportnog sistema,
odvodi automatski do linije za punjenje mineralne vode u PET boce.
4.2.4 PUNJENJE VODE U PET I STAKLENE BOCE
Fabrika će imati dve odvojene linije za punjenje u PET ambalažu i staklenu ambalažu.
Slika 4.2: Prikaz linije za punjenje u PET ambalažu u jednoj od domaćih punionica
Linija za punjenje slabomineralne vode u PET boce imaće nominalni kapacitet od 12.500 l/h
(videti sliku 4.2). Liniju će činiti sledeći elementi:
 pneumatski transporter (od linije za proizvodnju PET boca do monobloka za ispiranje,
punjenje i zatvaranje boca),
 monoblok za ispiranje, punjenje i zatvaranje PET boca,
 pneumatski dodavač zatvarača,
37
 trakasti trasporter za pune boce,

 etiketir mašina,
 uređaj za kontrolu punih boca.
Projektom predviđeni monoblok za ispiranje, punjenje i zatvaranje PET boca biće opremljen
sa 24 glave za ispiranje, 36 ventila za punjenje i 6 glava za zatvaranje boca. Zatvarači za
boce se ubacuju u koš monobloka pomoću pneumatskog dodavača zatvarača. Nakon
ispiranja, punjenja i zatvaranja, PET boce se pomoću trakastog transportera odvode do
etiketir mašine. Posle lepljenja etiketa, boce prolaze kroz uređaj za kontrolu, gde se vrši
provera kvaliteta punjenja i zatvaranja boca. Neispravne boce se izdvajaju, a ispravne
upućuju dalje prema liniji za pakovanje PET boca.
Linija za punjenje u staklenu ambalažu imaće nominalni kapacitet od 4.500 l/h. Linija za
ispiranje, punjenje, zatvaranje, etiketiranje i kontrolu staklenih boca je u velikoj meri slična
već opisanoj liniji za punjenje u PET ambalažu. Jedine razlike su u tome što se drugačije vrši
ispiranje staklenih boca i što se flaše zatvaraju pritiskom odozgo (uz pomoć 'zatvaračice').
Pored linija za punjenje u PET i staklenu ambalažu, predviđeno je postavljanje CIP uređaja,
koji služi za pranje i ispiranje tehnološke opreme i cevovoda.
U drugoj fazi rada punionice predviđeno je proširenje proizvodnog asortimana. Obzirom da

će, pored slabomineralne vode, u fabrici vršiti i priprema i flaširanje negaziranih
osvežavajućih pića, u proizvodnom delu objekta rezervisan je prostor za smeštaj premiks
uređaja. Proizvodnja sokova zahteva takođe i prostor za sirupanu i skladište šećera.
4.2.5 PAKOVANJE BOCA I PALETIZACIJA
Što se PET boca tiče, pakovanje se vrši na mašini sa sledećim elementima:

 mašina za obrazovanje paketa
 transporteri za pakete
 uređaj za postavljanje ručki na pakete
 automatski paletizer i
 uređaj za omotavanje paleta folijom.
Obrazovanje paketa vrši se u formi 2x3 boce od 1.5 l, odnosno 3x4 boce od 0.5 l. Paketi se
obmotavaju termoskupljajućom folijom, koja se prolaskom kroz tunel peć, pod dejstvom
toplog vazduha, čvrsto stegne uz paket i prilagodi njegovoj formi. Nakon formiranja paketa,
pomoću posebnog uređaja, vrši se postavljanje ručki na pakete, a zatim se paketi upućuju na
paletizaciju. Automatski paletizer pakuje pakete u 4 sloja na standardnu paletu (1000mm x
1200mm). Nakon paletizacije, u posebnom uređaju, vrši se obmotavanje paleta folijom a
zatim se palete skladište. Transport paketa u okviru linije za pakovanje obavlja se pomoću
transportera za pakete ('roller' transportni sistem), koji imaju sopstveni pogon.
Pakovanje staklenih boca se vrši u formi 6x4 (0.33l) ili 3x4 (0.75l) u kartonske podloške
uvijene plastičnom folijom.
4.2.6 KONTROLA KVALITETA
U okviru kontrole kvaliteta organizovana je ulazna kontrola, procesna kontrola, kontrola

glavnog proizvoda i kontrola uzoraka vode.
Pod ulaznom kontrolom podrazumeva se kontrola repromaterijala (predforme, zatvarači,

etikete, karton, streč folija, PVC ručke i lepak). Kontrola se vrši kada stigne materijal u
magacin repromaterijala. Kontrolu vrši obučena osoba-kontrolor.
38
Procesna kontrola je kontrola u toku procesa proizvodnje. Nju obavlja kontrolor –laborant koji
radi na odgovarajućem uređaju. Procesna kontrola se vrši na:
 bunaru ”B-1” i izvoru ”Marinada 1”, svakodnevna kontrola fizičko-hemijskog sastava i
mikrobiološka ispravnost vode;
 priprema ambalaže i prenos transporterima, prati se da nema mehaničkih oštećenja
na boci, da boca nije šuplja, da nisu krivi grlići;
 inspektor boca, uređaj za etiketiranje i uređaj za nanošenje datuma, vrši kontrolor-
laborant stalno u toku proizvodnje;
 mašini za obrazovanje paketa, kontroliše se kako su nanete folije, kako stoje boce,
kako je zavarena folija, kontrola se obavlja kontinuirano;
 transport gotovog proizvoda, kontroliše radnik koji radi na tom uređaju. Kontroliše se
kako je napakovana paleta, kako je presvučena folija i označava se paleta.
Kontrola gotovog proizvoda vrši se svakodnevno. Vrši se obilazak skladišta i vizuelno

kontroliše da nije došlo do pucanja boca.
Kontrola uzoraka vode sa obavlja u laboratoriji koja se nalazi u kompleksu fabrike.

Svakodnevno se vrši uzimanje uzoraka vode za fizičko-hemijske i mikrobiološke analize.
Izradu hemijskih analiza vrši stručno lice.
4.2.7 SKLADIŠTENJE
U okviru projektovane punionice slabomineralne vode predviđena je izgradnja skladišta

sirovina i gotovih proizvoda, čija je površina približno 940 m2.
Skladište je predviđeno za petodnevnu rezervu gotovih proizvoda i repromaterijala.
39
4.3 PRORAČUN KAPACITETA I LISTA OPREME
O proračunu nominalnog i stvarnog kapaciteta punjenja videti tačku 4.1 Asortiman i obim
proizvodnje.
Što se izbora opreme i alata tiče, već je o tome bilo reči u tački 4.2 koja se odnosi na
objašnjenje samog tehnološkog procesa. Zbog preglednosti, lista bitne opreme je na jednom
mestu prikazana u donjoj tabeli.
Tabela 4.3: Lista opreme sa pratećim cenama

Redni
Naziv opreme Cena (EUR)
broj
Linija za punjenje u PET ambalažu (pneumatski transporteri, duvaljka,
1. ispirač, punjač, etiketirka, inspekciona mašina, paletizer, upakivač, CIP 1.401.539
sistem, depaletizer, elektro distributer)
Linija za punjenje u staklenu ambalažu (transporteri, ispirač flaša,
punjačica i zatvaračica, inspekciona mašina, kontrola punjenja,
2.
paramix postrojenje, etiketirka, pakerica, uređaj za datiranje,
764.937
depaletizator, elektronsko postojenje)
3. Sredstva za interni transport (3 viljuškara) 16.645
4. Sredstva za eksterni transport (2 mala kamiona+2 šlepera) 280.000
5. Sistem instalacija - mašinski deo (grejanje, ventilacija, kotlarnica) 112.555
Sistem instalacija - elektrotehnički deo (električni vodovi, trafo stanica,
6.
osveljenje, gromobrani, telefonski sistem, računari, sistemi dojave, itd.)
199.421
Sistem instalacija - hidrotehnički deo (vodovodne instalacije,

7.
kanalizacione instalacije)
219.999
8. Hidro oprema 37.000
4.4 MATERIJALNI BILANS I NORMATIV
U tački 3.4.2 Podaci o proizvodnji i potrošnji potrebnih inputa date su ukupne količine
pojedinih vrsta inputa neophodne za kontinuirani proces proizvodnje na godišnjem nivou.
U tački 9.3.2 Direktni troškovi data je kalkulacija troškova inputa po jedinici proizvoda.
40
4.5 REŠENJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I INSTALACIJA
Lista projektovanih objekata je data u tački 5.1 Analiza lokacije. Ova tačka daje detaljniji
pregled prostorija, površina prostorija, opis konstruktivnih rešenja, kao i detalje vezane za
instalacije.
4.5.1 PREGLED PROSTORIJA I POVRŠINA
Proizvodni objekat ima sledeće sadržaje:

1. skladište sirovina i gotovih proizvoda
2. paletizacija
3. punionica za PET i staklene boce
4. tehnički prostor
5. skladište rezervnih delova
6. radionica
7. kancelarija
8. laboratorija
9. priprema vode
10. skladište šećera
11. sirupana
12. sanitarni čvor.
Funkcionalnim rešenjem je obezbeđen odvojen prolaz osoblja, sirovina i gotovih proizvoda

što je važno zbog efikasnosti i kontinuiranosti proizvodnog procesa. Doprema sirovina i
otprema gotovih proizvoda je predviđena preko natkrivenih istovarno-utovarnih rampi, iznad
kojih su predviđene nastrešnice.
Administrativni objekat ima sledeće sadržaje:

1. ulazni deo za administrativno osoblje i izlazni deo za radnike
2. hodnici
3. topla veza između administrativnog i proizvodnog osoblja
4. kancelarija sekretarice
5. kancelarija direktora
6. kancelarija tehničkog direktora
7. dve kancelarije za računovodstvenu službu i finansijsku službu
8. sanitarni čvor administrativnog osoblja
9. muška garderoba
10. ženska garderoba
11. sanitarni čvor za radnike
12. priručna kuhinja sa ostavom i garderobom za osoblje
13. ulazni deo za prijem hrane
Portirnica se sastoji od sledećih sadržaja:

1. prostorija za portira
2. sanitarni čvor
3. kafe kuhinja
4. čekaonica.
Svi ostali pomoćni objekti su funkcionalno rešeni prema propisanim tehnološkim zahtevima.
Kotlarnica je predviđena za smeštaj dva kotla od 1.6 tona pare 3 bara. Za potrebe kotlarnice
predviđena su dva rezervoara lakog lož-ulja od po 60 m3.
41
Trafo stanica je predviđena za smeštaj dva trafoa, po 1000 kVA snage svaki, i razvodnog
postrojenja.
Postrojenje za obradu otpadnih voda površine 40 m 2 će biti izolovana celina.Sve tehnološke i

sanitarne vode će biti podvrgnute posebnom bakteriološkom tretmanu pa tek onda ispuštene
u recipijent.
Površina svih objekata i prostora unutar fabričkog kompleksa je data u donjoj tabeli.
Tabela 4.4: Površina unutrašnjih objekata i spoljnog terena

Redni broj Namena Površina (m2)
1. Proizvodni objekat 1860,00
2. Administrativni objekat 410,00
3. Portirnica 36,00
4. Kotlarnica 160,00
5. Trafo stanica 80,00
6. Stanica CO2 24,00
7. Postrojenje za obradu otpadnih voda 40,00
Ukupna površina objekata (1-7) 2620,00
8. Interne saobraćajnice 2670,00
9. Trotoari, pešačke staze 420,00
10. Parking za putničke automobile 250,00
11. Ograda kompleksa (dužina u metrima) 440,00
Ukupna eksterna površina (8-10) 3340,00
Ukupna površina (1-10) 5960,00
4.5.2 KONSTRUKTIVNA REŠENJA
Konstrukcija administativnog objekta je zidana, sa nosećim stubovima od gliter blokova d=19

cm sa horizontalnim i vertikalnim serklažama.
Međuspratna i krovna tavanica administrativnog objekta je projektovana kao laka montažna

(LMT). Na krovnu LMT se postavlja drvena konstrukcija sa svim potrebnim elementima za
kos krov nagiba 25o.
Konstrukcija proizvodnog objekta je mešovita. Rasteri stubova su 7,20m x 14,40 m.
Krovna konstrukcija hale je čelična, a ostali elementi su armirano betonski. Krovnu

konstrukciju čine čelične rožnjače, krovni spregovi i rešetke. Rožnjače su kontinualni nosači
na četiri polja po 7,20 m preseka HOP 180x80x5. Rešetke su raspona 14,40m statičke visine
1,20m.
Noseći stubovi su armirano-betonski preseka 40cm x 40cm. Temeljne grede su od armiranog

betona visine 60cm.
Fundiranje proizvodnog objekta se predviđa temeljima samcima dimenzija 1,70m x 1,70m

visine 40cm. Fundiranje administrativnog objekta predviđa se na trakastim temeljima širine
60cm i dubine 80cm.
Geomehanički elaborat ne postoji pa su nosivost i dubina fundiranja usvojeni. U fazi izrade

projekta, rešenje fundiranja će se prilagoditi stvarnim karakteristikama tla I uslovima iz
Geomehaničkog elaborata koji treba da se uradi za izabranu lokaciju.
4.5.3 INSTALACIJE
42
Zbog jasnosti izlaganja razjašnjenje instalacija je podeljeno na tri dela:

 mašinski
 elektrotehnički i
 hidrotehnički deo.
4.5.3.1 Mašinski deo
Rešenje grejanja i ventilacije proizvodnog objekta fabrike za flaširanje mineralne vode

rađeno je na osnovu tehnološkog i arhitektonskog građevinskog rešenja objekta.
Grejanje
Grejanje proizvodnih i magacinskih prostorija ostvaruje se preko visećih grejača-kalorifera.

Grejni fluid je topla voda 90/70 °C. Kaloriferi su za rad sa mešavinom svežeg i opticajnog
vazduha ill samo za rad sa opticajnim vazduhom.
U cilju iskorišćenja otpadne toplote od tehnološke opreme smeštene u proizvodnim

prostorijama, predviđeno je odsisavanje vazduha iz ovih prostorija. Odsisani vazduh se
ventilacionom komorom i sistemom kanala ubacuje u skladište sirovina i gotovih proizvoda.
U tehničkom prostoru predviđeno je dežurno grejanje elektro-kaloriferima. U

administrativnom delu predviđeno je radijatorsko grejanje livenim člankastim radijatorima.
Grejni fluid je topla voda 90/70 °C. Grejanje portirnice vrsiće se elektrouljnim radijatorima.
Ventilacija
Ventilacija proizvodnih i magacinskih prostorija ostvaruje se preko krovnih dvobrzinskih

ventilatora koji će u letnjem periodu raditi sa većim brojem obrtaja.
Ventilacija kancelarije, magacina rezervnih delova i laboratorije, koji su smešteni u

proizvodnom delu vršiće se preko zajedničkog krovnog ventilatora, a nadoknada vazduha
preko prestrujnih rešetki.
Za ventilaciju tehničkog prostora, skladišta šećera i radionice predviđeni su aksijalni

ventilatori.
U garderobama i WC-ima administrativnog dela za odsisavanje vazduha postavljeni su

kanalski ventilatori.
Kotlarnica
U skladu sa toplotnim konzumom objekta (cca 415 kW) i tehnološkom potrebom za parom
(700 kg/h), predviđena je parna kotlarnica sa dva parna kotla kapaciteta po 1 t/h pare 3 bar
nadpritiska. U okviru kotlarnice predviđeni su svi potrebni uređaji i oprema (napojni
rezervoar, rezervoar kondenzata, uređaj za hemijsku pripremu vode, pumpe, gorionici,
dimnjaci i sva potrebna merna, regulaciona i sigurnosna armatura). Kotlovi su loženi lakim
lož uljem koji se skladišti u dva ukopana rezervoara kapaciteta 60 m 3 smestena pored
kotlarnice.
U prvoj fazi izgradnje ugradiće se samo jedan kotao i jedan rezervoar. U drugoj fazi predviđa
se proširenje proizvodnog programa sa sirupima i nabavka opreme za sirupanu. Prilikom
ovog proširenja ugradiće se još jedan kotao i još jedan rezervoar. Ostala oprema u kotlarnici
će biti dimenzionirana prema maksimalnom kapacitetu kotlarnice.
U okviru prostora kotlarnice nalazi se i izmenjivač toplote para/voda, razdelnik pare,

razdelnik i sabirnik tople vode, cirkulacione pumpe tople vode i sva potrebna merna,
regulaciona i sigurnosna armatura.
4.5.3.2 Elektrotehnički deo
43
Elektroenergetika
Predmet generalnog projekta su elektroenergetske instalacije novoprojektovane fabrike za

eksploataciju i flaširanje izvorske vode. Predmetnim rešenjem obrađene su sledeće vrste
elektroenergetskih instalacija:
 napajanje kompleksa električnom energijom
 instalacija napajanja tehnoloških potrošača
 instalacija napajanja termotehničkih potrošača
 instalacija osvetljenja i priključnica
 instalacija gromobrana i uzemljenja
 instalacija spoljnog osvetljenja i uzemljenja.
Napajanje kompleksa električnom energijom
Pošto u ovom trenutku Investitor nema uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu,

projektno rešenje je urađeno pod pretpostavkom da na granici kompleksa postoje raspoloživi
kapaciteti u električnoj energiji na 10 kV naponskom nivou.
Za potrebe fabrike, u krugu kompleksa predviđena je izgradnja nove TS 10/0.4 kV 2x1000

kVA.
Za TS je predviđeno da ima 100 % rezervu u snazi transformatora i 100% rezervu u uređaju

(transformatoru), tj.1 radni i 1 rezervni transformator. U okviru TS predviđena je ugradnja:
 10 kV postrojenja - dovodna, odvodna, merna i dve trafo ćelije
 0.4 kV postrojenja - dva dovodna, jedno spojno i potreban broj izvodnih polja
 dva energetska transformatora (1 radni i 1 rezervni)
 postrojenje za automatsku kompenzaciju reaktivne energije.
Svi elektropotrošači u objektima kompleksa predviđeno je da se shodno svojoj snazi

napajaju bilo direktno iz 0.4 kV postrojenja TS ili preko razvodnih tabli predviđenih za
napajanje pojedinih grupa potrošača.
Razvod električne energije unutar kompleksa predvidjen je da se ostvari NN kablovima

položenim u odgovarajućim kablovskim rovovima.
Instalacija tehnoloških potrošača
Celokupna tehnologija proizvodne hale grupisana je u tri tehnološke celine:

 punionica sa pripremom PET i staklenih boca
 sirupana (II etapa)
 paletizacija.
Za napajanje tehnoloških potrošača punionice i paletizacije predviđena je razvodna tabla

=HTH1 sa odgovarajućom rasklopnom opremom. Mašina za boce zbog svoje velike
potrošnje predviđeno je da se napaja direktno iz 0.4 kV razvoda TS. Za napajanje
tehnoloških potrošača sirupane predviđena je posebna razvodna tabla =HTH2. Predviđeno je
da razvodne table budu locirane unutar objekta vodeći računa o dispoziciji opterećenja i
radnim usiovima koji se javljaju u tehnološkom procesu (npr. pojava Ex sredine u procesu
mlevenja šećera).
U sklopu tehnološkog ciklusa predvidjeni su i drugi objekti koji će se takođe napajati iz TS:
 skladište CO2 i
 postrojenje za otpadne vode.
Instalacija termotehničkih potrošača
Termotehnički potrošači grupisani su shodno svojoj f-ji na:
44
 potrošače kotlarnice
 potrošače za pripremu pritiska (niskog i visokog), hlađenje (čileri) unutar
 tehničkog prostora proizvodnog objekta
 sisteme za ventilaciju i grejanje (ventilatori i kaloriferi).
Shodno blok šemi za napajanje termotehničkih potrošača predviđene su sledeće razvodne

table:
 =HGVK1 - sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju dela proizvodnje (tehnički prostor,
laboratorija, priprema vode, sirupana)
 =HGVK2 - sistemi za grejanje i ventilaciju dela proizvodnje (punionica vode,
skladište)
 =HGVK3 - termotehnički sistemi kotlarnice.
Kompresori visokog i niskog pritiska predviđeno je da se napajaju direktno iz 0.4 kV razvoda

TS.
Sve razvodne table predviđeno je da budu opremljene odgovarajućom rasklopno-zaštitnom

opremom.
Razvodne table će biti locirane unutar pojedinih objekata vodeći računa o dispoziciji
opterećenja i radnim usiovima koji se javljaju u tehnološkom procesu.
Instalacija osvetljenja
Za osvetljenje prostorija u objektu predviđene su svetiljke sa fluo cevima, kompakt fluo

cevima, svetiljke sa živinim sijalicama, kao i reflektori sa metalhalogenim sijalicama i optičkim
priborom koji odgovara nameni prostorije i ambijetalnim uslovima.
Nivo osvetljenja u prostorijama usaglašeni su sa preporukama JKO.
U hodnicima i iznad izlaza predviđene su panične svetiljke sa aku baterijama. U svim

prostorijama gde je to potrebno, predviđen je i dovoljan broj priključnica opšte namene.
Navedene instalacije izvešće se u stepenu zaštite koji odgovara ambijentalnim uslovima u

prostoriji. Saglasno ovom, u prostoru pogona sirupane predviđena je instalacija u
odgovarajućoj Ex zaštiti.
Distribucija el. energije potrebne za instalacije osvetljenja i priključnica vršiće se preko

određenog broja razvodnih tabli.
Instalacija gromobrana i uzemljenja
Instalacija gromobrana i uzemljenja svih objekata kompleksa biće formiran funkcionalnim

povezivanjem:
 spoljašnje gromobranske instalacije (SGI)
 unutrašnje gromobranske instalacije (UGI)
SGI-u svakog objekta biće formirana od sledećih komponenti:
 prihvatnog sistema
 spusnih provodnika
 temeljnog uzemljivača.
Način izvođenja navedenih instalacija biće u skladu sa arhitektonskim rešenjima objekata uz

primenu važećih propisa za predmetnu instalaciju.
U sklopu unutrašnje gromobranske instalacije predviđen je sistem izjednačenja potencijala u

objektima (TS, kotlarnica, proizvodni pogoni, kupatila) upotrebom potrebnog broja sabirnica
za izjednačenje potencijala (ŠIP).
45
Instalacija spoljnog osvetljenja i uzemljenja
Za osvetljenje saobraćajnica u sklopu kompleksa predviđena je instalacija spoljnog

osvetljenja sa svetiljkama na metalnim stubovima visine 8 m. Za osvetljenje parking prostora
kompleksa predviđene su svetiljke na metalnim stubovima visine 6 m. Osvetljenje ulaska u
administrativni deo predviđeno je svetiljkama na metalnim stubovima visine 3 m. Celokupna
instalacija predviđeno je da se napaja iz razvodne table spoljnog osvetljenja =HSO locirane u
prostoru TS. Uključenje osvetljenja predviđeno je korišćenjem foto releja. U okviru
instalacijeinfrastrukture predviđena je i instalacija spoljnog uzemljenja na koju se povezuju
svi stubovi spoljnog osvetljenja i uzemljivači svih objekata.
Telekomunikacije
Za potrebe Fabrike za flaširanje izvorske vode predviđeni su sledeći sistemi

telekomunikacija:
1. Telefonski sistem
2. Računarska mreža
3. Instalacija časovnika
4. Sistem dojave požara
5. Sistem signalizacije provale
6. Kontrola pristupa
Rešenja predloženih telekomunikacionih sistema data su sa uređajima nove generacije koji

pružaju, pored osnovnih funkcionalnih mogućnosti, mogućnost proširenja (modulamosti),
međusobnog povezivanja (integracija), jednoobraznost rešenja (procesori i PC racunari) i
fleksibilnost u potrebama za povezivanjem sa postojećim sistemima gradske telefonske
mreže.
Spoljni priključni kabl gradske telefonske mreže obezbeđen je na granici kompleksa.

Predloženi sistemi telekomunikacija zadovoljavaju važeće svetske normativne zahteve,
uslove koji vladaju u prostorijama u koje će se uređaji ugraditi (mikroklimatski uslovi,
povećani stepeni zaštite) i naše važeće zakone, propise, standarde i preporuke.
Telefonski sistem
Ostvarivanje telefonskih veza u fabrici biće u okviru gradske mreze i lokalno. Lokalne
telefonske veze biće realizovane korišćenjem kućne automatske telefonske centrale
potrebnog kapaciteta, koja će biti povezana sa gradskom ATC prema uslovima Telekoma.
Centrala će biti postavljena u portirnici. Priključni kabl za vezu sa Telekomom (gradska

telefonska veza) treba da ima 10 parica, od cega će se 5 parica koristiti za direktne
telefonske linije (direktni telefoni, faks veza i internet veza).
Lokalne i gradske veze biće ostvarene uz korišćenje automatskih telefonskih aparata.

Predviđeni su automatski telefonski aparati standardnih funkcionalnih mogućnosti. Telefonski
aparat kod sekretarice treba da ima mogućnost prebacivanja veze. Za rukovodioce su
predviđeni dvolinijski aparati.
Telefonske priključnice biće povezane sa razvodnim ormanom pomoću instalacionih
telefonskih kablova koji će se polagati u instalacione PVC cevi ugrađene u zid.
Spoljna kablovska mreža realizovaće se direktnim polaganjem kablova u zemlju. Kablovi se

uvode u objekte kroz PVC cevi f=50mm.
Računarska mreža
46
Za potrebe fabrike je predviđena računarska mreža, koja treba da omogući povezivanje PC

računara u određene grupe, razmenu informacija između njih i mogućnost pristupa eksternoj
mreži (Internet).
Pasivni deo mreže (horizontalni razvod) obuhvata kompjuterske priključnice, kablovski

razvod i koncentratore.
Svi kablovi pasivne računarske mreže završiće se na terminalnim priključcima ormana -

patch panelima. Fiksni UTP kablovi, 5e kategorije, bice zavrseni na RJ-45 priključnicama iste
kategorije. Posle priključenja kablova na patch panele i priključnice izvršiće se potrebna
merenja i testiranja.
Instalacija jedinstvenog vremena
Jedinstveno vreme u okviru fabrike obezbediće sistem jedinstvenog vremena. Predviđeno je

da sistem ima pored matičnog časovnika sporedne minutne časovnike, jednostrane i
dvostrane, koji bi se postavili u hodnicima i drugim zajedničkim prostorima.
Sistem dojave požara
Sistem signalizacije požara treba da obezbedi blagovremeno jednoznačno detektovanje

nastanka požara u prostorijama fabrike i upozorenje i alarmiranje osoblja da je do požara
došlo.
Predviđena je primena automatskih detektora u prostorijama i to: optičko-dimnih i

termodiferencijalnih. Na komunikacijama je predviđeno postavljanje ručnih detektora.
Centrala za požarnu signalizaciju biće postavljena u portirnici i imaće alarmnu

organizaciju dan/noć. Imaće mogućnost automatske dojave požarnoj jedinici i vezu sa
automatikom za delovanje na sisteme ventilacije i klimatizacije. Centrala ce biti smeštena u
prostoriji gde je obezbeđeno stalno prisustvo dežumih osoba.
Predviđen je tip adresibilne centrale sa detektorskim petljama. Centrala će imati izvor

besprekidnog napajanja koji će obezbeđivati rad sistema u trajanju od 72 časa u mirnom
režimu rada i 0,5 časa u alarmnom režimu rada.
Alarmiranje osoblja je predviđeno pomoću alarmnih sirena. Detektorske petlje biće

realizovane pomoću telekomunikacionog instalacionog kabla JY(St)Y-1x2x0,8. Istim kablom
bice povezane i alarmne sirene.
Instalacije unutar objekata završiće se na razvodnom ormanu. Veza između fabrike i

portirnice ostvariće se spoljnim kablovskim razvodom.
Sistem signalizacije provale
Sistemom provalne signalizacije treba da se obezbedi signalizacija neautorizovanog ulaska u

određene prostorije.
Sistem će se sastojati od centrale za signalizaciju provale, detektora za zaštitu unutrašnjeg

prostora i terminala - šifratora za kontrolisan ulaz u zaštićene prostorije.
Centrala će biti smeštena u portirnici, pored požarne centrale. Detektori se povezuju na

centralu preko adresibilnih elemenata.
U osnovnu liniju - detektorski bas, povezuju se adresibilni elementi i šifratori. Za detektorske

linije i detektorski bas koristiće se telekomunikacioni instalacioni kabl JY(St)Y- 3x2x0,8.
Veza između fabrike i portirnice ostvariće se spoljnim kablovskim razvodom.
Sistem kontrole pristupa
47
Sistem kontrole pristupa treba da obezbedi kontrolu i otvaranje određenih prostorija i zajedno
sa provalnom signalizacijom predstavlja sistem tehničke zaštite objekta.
Centralna stanica će biti opremljena sa PC računarom i odgovarajućim programom.
Predviđeni su čitači kartica beskontaktni - proksimiti.
Na vratima su predviđeni detektor otvorenosti i reset taster.
Veza između fabrike i portirnice ostvariće se spoljnim kablovskim razvodom.
Automatika
Automatikom su obuhvaćene sledeće termotehničke celine:

1) Potrošači u kotlarnici osim kotlova koji se isporučuju sa sopstvenom automatikom
2) Ventilatori i kaloriferi
3) Termoventilaciona komora za ubacivanje vazduha u prostor skladišta.
Tehnološki potrošači se isporučuju sa sopstvenom automatikorn tako da nisu tretirani ovim

idejnim rešenjem.
Merno-regulacione i upravljačke funkcije nad termotehničkim celinama biće ostvarene

korišćenjem odgovarajućih elektronskih regulatora.
4.5.3.3 Hidrotehnički deo
Ovim idejnim rešenjem obrađene su sledeće hidrotehničke instalacije:

 cevovod od vrela do postrojenja za punjenje
 vodovod
 fekalna kanalizacija
Cevovod
Dovod slabomineralne vode od bunara B-1 do fabrike će se obezbediti uz pomoć pumpe

instalirane snage 2 megavata smeštene 50 metara u dubini bunara. Sam cevovod izradiće
se od nerdajuceg hromiranog čelika visokog kvaliteta.
Vodovod
Zbog udaljenosti vodovodne mreže ne planira se priključenje na postojeći vodovod već se

ide na korišćenje postojećeg prirodnog vodnog potencijala izgradnjom pumpne stanice i
rezervoara. Ovakav sistem će podmiriti sanitame i protivpozarne potrebe novoprojektovanog
pogona.
Unutar objekata vodovod će biti izveden od čelično- pocinkovanih vodovodnih cevi.

Unutrašnji vodovod biće opremljen zidnim protiv-požarnim hidrantima.
Priprema tople sanitame vode u objektima vršiće se pomoću lokalnih električnih bojlera.
Kanalizacija
Otpadne vode iz fabrike odvešće se novoprojektovanom spoljnom kanalizacijom do

postrojenja za obradu otpadnih voda. Nakon obrade, otpadne vode će se preko ispusne
građevine uputiti ka ricipijentu (Močarski potok).
Kvalitet obrađene otpadne vode biće takav da njeno ispuštanje neće izazvati ozbiljnije
posledice po prirodni recipijent, odnosno po prirodnu sredinu.
48
Fekalna kanalizacija (unutrašnja i spoljna) biće izvedena od PVC kanalizacionih cevi.
Projektom je previđeno da se ulice i platoi tako nivelišu da se atmosferske vode površinski

odvode do slivnika.
Atmosferske vode koje padnu u zoni utovarno-istovarne rampe biće sakupljene otvorenim
betonskim kanalom i preko taložnika i separatora ulja puštene u fekalnu kanalizaciju.
4.6 TRANSPORT – SPOLJNI I UNUTRAŠNJI
U krugu fabrike za eksploataciju i flaširanje vode projektovane su saobraćajnice.

Predloženim rešenjem je omogućen prilaz teretnih, transportnih vozila prijemno-otpremnom
delu proizvodnog objekta, manevrisanje viljuškara koji vrše utovar i istovar proizvoda i
sirovina, kao i prilaz i prakiranje službenih putničkih vozila.
Saobraćaj iz kompleksa je regionalnim Golijskim putem usmeren ka magistrali ka Novom

Pazaru. Magistrala je udaljena 9km makadamskog puta. Investitor planira da ovaj deo puta
asfaltira.
Kretanje transportnih vozila u kompleksu od ulaza je usmereno na jednosmerno kružno

kretanje saobraćajnicom širine 6,0m i 5,0m prema utovarno-istovarnoj rampi na proizvodnom
objektu. Saobraćajnicom širine 3,5m se prilazi postrojenju za obradu otpadnih voda.
Uz administrativni objekat je predviđen parking za putnička vozila sa 10 parking mesta.

Ivičnjakom 18/24 oivičene su kolovozne površine parking prostora za putnička vozila i ivica
saobraćajnica na delu administrativnog objekta. Pešačke staze prema zelenim površinama
su oivičene betonskim ivičnjakom 10 x 10 x 40cm.
Odvodnjavanje površinskih atmosferskih voda je projektovano podužnim i poprečnim

padovima saobraćajnih površina usmereno delom prema slobodnim zelenim površinama, a
delom prema projektovanoj kišnoj kanalizaciji.
Granica kompleksa je ograđena industrijskom ogradom visine do 2,0 m. Čelični stubovi su

dimenzija Ø76,1mm i S=2,90mm. Između stubova je razapeta pocinkovana žičana mreža
Ø2,2mm sa otvorom okca 60 x 60 mm.
Na ulazu u kompleks predviđena su električna klizna kolska kapija i mehanička pešačka

kapija.
4.7 PLAN RADNE SNAGE
Plan radne snage sa opisom pojedinačnih pozicija je dat u sekciji 7.2 Organizacija radne
snage.
49
5. ANALIZA I IZBOR LOKACIJE
Poglavlje 5: Analiza i izbor lokacije
5.1 ANALIZA LOKACIJE
Šire područje istraživanja (istražni prostor B-67 površine 16km 2) obuhvata izvorišne delove
Močarskog potoka i Crne reke i nalazi se na jugozapadnim padinama planine Golije. Ovo
područje geografski pripada jugozapadnoj Srbiji. Od Novog Pazara, vazdušnom linijom
udaljeno je oko 20 km u pravcu severozapada (videti sliku 5.1).
Na istraživanom području izviru potoci koji dalje prema severu formiraju reku Studenicu, a
prema jugoistoku Deževsku reku. Više takvih izvora čine izvorišni deo Močarskog potoka,
koji se uliva u Dramički potok, ovaj u Đuričku reku, a ona u Deževsku reku.
Slika 5.1: Geografski položaj područja istraživanja
Uže područje istraživanja (lokalitet vrela ”Marinada”) administrativno pripada katastarskoj

opštini Dramiće u sastavu opštine Novi Pazar. Vrelo je udaljeno od Novog Pazara drumskom
saobraćajnicom u dužini od 33 km. Veza sa Novim Pazarom je ostvarena relativno dobrim
putem, koji je većim delom asfaltiran (24km). Neasfaltirani deo puta u dužini od 9 km će biti
asfaltiran od strane Investitora.
Fabrika za flaširanje vode izvorišta Močarski potok će biti locirana u selu Dramiće na placu u
vlasništvu investitora veličine 1,853 hektara. Fabrika će biti smeštena na 1560 metara
nadmorske visine na planinskom terenu blagog nagiba (do 10%) pokrivenom livadom. U
relativno bliskom okruženju fabrike nalazi se četinarska i borova šuma (videti sliku 5.2).
51
Slika 5.2: Pogled na okruženje izvorišta
U okviru fabričkog kompleksa projektovane su sledeće arhitektonske celine:

 Proizvodna hala sa skladištem sirovina i gotovih proizvoda
 Portirnica
 Administrativni objekat
 Kotlarnica i rezervoari lakog lož ulja
 Energetski blok (trafo stanica)
 Postrojenje za obradu otpadnih voda
 Parking prostor za teretna i putnička vozila
 Ostale površine (interne saobraćajnice, pešačke staze, zelene površine, ograde,
rasveta, itd.).
Fabrički kompleks je relativno udaljen od gusto naseljenih područja tako da u blizini ne

postoji kanalizaciona mreža.
5.2 IZBOR LOKACIJE
52
Izbor lokacije za izgradnju fabrike vode je izvršen od strane Investitora na osnovu nekoliko
važnih kriterijuma:
 blizina izvora vode što smanjuje troškove internog transporta i olakšava stalnu i
efikasnu kontrolu izvorišta
 ekološki zaštićeno i nedirnuto područje s obzirom da je Golija proglašena za Park
prirode i biosferu od strane UNESCO
 blizina opštinskog centra Novog Pazara čime je osigurana blizina radne snage
 čist teren što isključuje potrebu dodatnih investicija u rušenje postojećih objekata ili
izmeštanje postojećih podzemnih instalacija
 relativna blizina magistralnih saobraćajnica što omogućuje efikasan transport sirovina
i gotovih proizvoda.
Jedini nedostatak lokacije je potreba dodatnih ulaganja u izgradnju sistema za tretman

otpadnih kanalizacionih voda.
Može se zaključiti da je odabrana lokacija povoljna sa stanovišta izgradnje fabrike za

eksploataciju i punjenje vode.
53
6. MOGUĆI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU
I MERE ZAŠTITE
Poglavlje 6: Mogući uticaji na životnu sredinu i mere zaštite
6.1 ANALIZA EVENTUALNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
Fabrika za flaširanje vode nije zagađivač životne niti čovekove radne sredine. S obzirom na
osnovne karakteristike objekta i tehnološkog procesa flaširanja vode može se desiti da se u
toku rada u prostoru za flaširanje vode formiraju sledeće otpadne materije i polutanti:
 otpadne vode
 čvrsti otpad
 buka
Otpadne vode se mogu klasifikovati u tri kategorije: 1. sanitarne, 2. tehnološke i 3.

atmosferske.
Sanitarne otpadne vode se sakupljaju fabričkom kanalizacijom, prečišćavaju i ispuštaju u

recipijent (Močarski potok)
Tehnološke otpadne vode nastaju u procesu: pranja boca, pranja opreme ili održavanju
objekata i opreme. Voda od pranja boca je čista voda bez primesa. Voda od pranja opreme i
sudova u kojoj se nalazi bazno sredstvo (zanemarljivo mala koncentracija od 0.1%)
regeneriše se u zatvorenom sistemu i ne baca se u kanalizaciju. Voda od ispiranja opreme je
praktično čista voda i izbacuje se u kanalizaciju. Voda od pranja podova prihvata se
slivnicima koji su predviđeni u proizvodnoj hali. Slivnici imaju rešetke i sav čvrsti i grubi otpad
se zadržava na rešetkama, sakuplja i odnosi u kontejner a potom na deponiju. Sve
zahvaćene tehnološke vode će se sakupljati i tretirati na uređajima za prečišćavanje voda
pre puštanja u recipijent.
Atmosferske vode se mogu javiti sa krovova objekta ili internih površina u krugu fabrike.
Voda sa utovarno-istovarne rampe pre ispuštanja u fekalnu kanalizaciju obrađuje se pomoću
taložnika i separatora ulja i benzina. Deo vode sa krovova objekata izliva se slivnicima na
površinu terena a zatim u odvodne slivnike.
Čvrst otpad se može javiti od eventualno deformisanih (nedovoljno duvanih i oblikovanih)

boca. Do ovoga može doći usled vanrednih okolnosti ili neprilagođenih uslova rada mašine.
Procenjuje se da takav otpad ne sme biti veći od 0.5%. Ukoliko se škart poveća iznad ovog
nivoa potrebno je zaustaviti proces i mašinu podvrgnuti detaljnoj kontroli. Čvrst otpad se u
toku smene sakuplja, seče ili presuje (zbog manje zapremine) i odlaže u kontejner. Otpad se
ne uništava već se nudi fabrici plastičnih masa za korišćenje i dalju preradu.
Buka se može javiti kao posledica rada mašina u pogonu i vozila koja obavljaju interni
transport između skladišta i pogona. S obzirom da se koristi najsavremnija tehnologija koja
proizvodi vrlo malo buke, buka u kompleksu neće predstavljati problem sa ekološkog
stanovišta i sa stanovišta obezbeđenja normalnih i bezbednih radnih uslova.
55
Poglavlje 6: Mogući uticaji na životnu sredinu i mere zaštite
6.2 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Da bi se uticaj prethodno navedenih faktora sveo u granice prihvatljivosti pri izgradnji i

eksploataciji objekta, pored nekih već navedenih mera, potrebno je preduzeti i sledeće mere:
 predviđene objekte dimenzionirati na osnovu merodavnog statičkog opterećenja i
seizmičke prirode prostora na kojoj se planira izgradnja
 potrebna tehnička dokumentacija objekata treba da bude izrađena u skladu sa
važećim normama i propisima nadležnih institucija
 projektovati merno-regulacione uređaje za registrovanje količine zahvaćene i
ispuštene vode (član 49 Zakona o vodama)
 atmosferske vode iz kruga koje nisu zamućene i zauljene se mogu ispuštati ili po
slobodnim zelenim površinama unutar kompleksa ili direktno u recipijent; zauljene i
zamućene vode iz kruga se moraju tretirati na taložniku-separatoru pa tek onda
ispustiti u recipijent
 taložnik-separator redovno čistiti angažovanjem nadležnog javnog komunalnog
preduzeća
 sanitarne otpadne vode se mogu ispuštati u recipijent tek nakon biološkog tretmana;
čišćenje uređaja za tretman sanitarnih voda obavljati angažovanjem nadležnog
javnog komunalnog preduzeća
 čvrsti otpad sakupljati u posebne kontejnere i tretirati u skladu sa odredbama Zakona
o postupanju sa otpadnim materijama
 sve elektroinstalacije moraju biti obložene kablovima
 zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja obezbediti uz pomoć klasične
gromobranske konstrukcije, tj. metalne gvožđe-cink (Fe-Zn) trake
 nakon izgradnje kompleksa mora se uraditi fizičko ograđivanje prostora; na delu duž
pristupnog puta ogradu ozeleniti ili podići živu ogradu
 sve slobodne površine unutar kompleksa moraju se hortikulturno urediti; pri izboru
zelenila prednost dati autohtonim listopadnim i četinarskim vrstama.
6.3 MERE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE
Proizvodni objekat je podeljen u tri požarna sektora i to: skladište, punionica i priprema
sirovina sa tehničkim prostorom. Sektori su odvojeni protivpožarnim pregradama i vratima.
Skladište šećera i sirupana su predviđeni kao Ex prostori.
Svi požarni sektori će imati odvojene izlaze u slučaju požara. Takođe, biće opremljeni
aparatima za gašenje požara, koji će biti atestirani u redovnim vremenskim razmacima.
Celokupno tehničko osoblje će morati da prođe kurs iz protivpožarne zaštite.
O automatizovanim sistemima za detekciju i dojavu požara videti deo 4.5.4 Instalacije.
56
7. NIVO ORGANIZOVANOSTI
Poglavlje 7: Nivo organizovanosti
7.1 ORGANIZACIJA PROSTORA
Ukupna površina parcele na kojoj se pravi proizvodni kompleks je 1,853 hektara. Sam
proizvodni kompleks zajedno sa svim objektima i dvorišnim prostorom će zauzimati 5960 m2.
Na lokaciji su projektovani sledeći objekti:
1. Portirnica
2. Proizvodni objekat
3. Skladišni prostor za sirovine i gotove proizvode
4. Administrativni objekat
5. Kotlarnica
6. Rezervoari lakog lož ulja
7. Trafo stanica
8. Postrojenje za obradu otpadnih voda
9. Parking za putnička vozila
10. Ograda
Ukupna površina svih projektovanih unutrašnjih objekata je 2620 m2.
Proizvodni objekat, bazični skladišni prostor i prateći tehnički objekti su prizemni, dok je
administrativni deo sa garderobom i restoranom projektovan kao objekat P+1. Kota prizemlja
proizvodnog objekta je za 1.10m izdignuta u odnosu na projektovane saobraćajnice unutar
kompleksa. Administrativni objekat se nalazi na nasutom terenu i njegova kota prizemlja je
0.3m iznad kote terena. Objektima je moguće prići kamionima kroz kolsku kliznu kapiju uz
ogradu kompleksa. Pešački pristup je omogućen kroz pešačku kapiju uz ogradu kompleksa.
7.2 ORGANIZACIJA RADNE SNAGE
Planira se zapošljavanje 38 radnika. Predviđen je rad pogona u dve smene od po osam

časova. U prvoj smeni radi 22 radnika a u drugoj 16 radnika. Plan radne snage sa listom
pozicija, brojem potrebnih radnika po pozicijama i opisom konkretnih radnih zaduženja je dat
u tabeli.
58
Tabela 7.1: Radne pozicije – broj i deskripcija

Broj
Pozicija Komentar
radnika
Nadgleda rad skladišta, proizvodnog pogona i transporta. Uspostavlja
Direktor
1 kontakte sa eksternim interesnim grupama (kupcima, dobavljačima,
fabrike
državnim organima, itd.)
Sekretarica
1 Pomaže direktoru fabrike u obavljanju administrativnih poslova
direktora
Nadzornik
Lice koje je odgovorno za kontinuitet proizvodnog procesa. Može doneti
Proizvodnje
1 odluku o privremenom obustavljanju proizvodnog procesa usled tehničkih ili
(tehnički
higijenskih problema. Direktno podređen direktoru fabrike.
direktor)
Zamenik Obavlja sve poslove nadzornika proizvodnje u drugoj smeni s tim što pre
nadzornika 1 donošenja odluke o obustavljanju proizvodnog procesa mora prvo da
proizvodnje kontaktira nadzornika proizvodnje.
Prati proces pripreme ambalaže, punjenja boca i njihovog pakovanja. Ako

uoči bilo kakvo odstupanje proizvodnog procesa od propisanih standarda
Proizvodni
momentalno obaveštava nadzornika proizvodnje. Pomaže u donošenju
radnik 6
sirovina neophodnih za proizvodni proces i otpremi gotovih proizvoda do
viljuškara. Po tri radnika rade u svakoj smeni.
Tehnolog 1 Vrši redovne analize kvaliteta vode ili vanredne analize po potrebi
Pomaže tenologu u obavljanju tehničkih poslova kontrole kvaliteta vode.

Laboratorijski
1 Vodi računa o higijeni laboratorije i održavanju fizičko-hemijskih mernih
tehničar
instrumenata.
Vodi računa o čistoći objekata i poštovanju mera zaštite prirodne i radne
Higijeničar 4
sredine.
Radno vreme vozača kamiona nije striktno vezano za rad u dve smene već
Vozač se prilagođava ugovorenim poslovima. Jedan od vozača, pored obavljanja
5
kamiona redovnih aktivnosti, obavezan je da nadgleda i odgovara za rad ostalih
vozača.
Dva domara su neophodna zbog zahtevnosti i obimnosti posla (po jedan
domar u svakoj smeni). Domar obavlja: aktivnosti održavanja objekta i
Domar 2
proizvodne opreme, sitne opravke opreme i inventara i bazično održavanje
kamiona i viljuškara.
Ima zadatak da internim transportom sirovina do proizvodnog pogona i
Vozač gotovih proizvoda do skladišta obezbedi nesmetan tok proizvodnje,
4
viljuškara odnosno nesmetan eksterni transport gotovih proizvoda. U jednoj smeni
rade dva vozača. Podređeni su odgovornom magacioneru.
Ima zadatak da vodi preciznu evidenciju ulaza i izlaza sirovina i gotovih
Magacioner 2 proizvoda u i iz skladišta. Nadzire vozače viljuškara i u stalnom je kontaktu
sa vozačima kamiona, nadzornikom proizvodnje i računovođom.
Kafe-kuvarica 1 Usluživanje diektora i poslovnih saradnika, održavanje priručne kuhinje
Sedi u portirnici i legitimiše sve osobe koje ulaze u fabrički kompleks. Po
Čuvar-portir 3 potrebi, vrši kontrolu radnika pri izlasku iz kompleksa. Sprečava ulazak
svim osobama tokom noći.
Bavi se prikupljanjem i čuvanjem bitne poslovne dokumentacije, vođenjem
Računovođa 2 poslovnih knjiga i prezentovanjem traženih izveštaja nadležnim državnim
organima ili direktoru fabrike.
Finansijski Prati i projektuje finansije fabrike. U stalnoj je vezi sa sektorom
1
analitičar računovodstva.
Bavi se sastavljanjem ugovora sa poslovnim partnerima (kupcima,
Pravnik 1 dobavljačima, serviserima, saradnicima) i praćenjem poštovanja pravnih i
zakonskih propisa.
Šef službe
opštih poslova 1 Nadzire rad računovođa, pravnika, portira, domara i higijenskog osoblja.
59
7.3 ORGANIZACIONA SHEMA
Direktor
fabrike
Transpor Skladištenj Proizvodnj Opšti poslovi

t e
Vozač Odgovorni Nadzornik Šef
nadzornik magacioner proizvodnje službe
Računovođe
Ostali Vozači Zamenik
vozači viljuškara nadzornika
proizvodnje
Pravnik
Finansijski
Kontrola Proizvodni analitičar
kvaliteta radnici
Tehnolog Domar
Laboratorijs Ostalo tehničko

ki tehničar osoblje
60
8. DINAMIČKI PLAN IZVODLJIVOSTI PROJEKTA
Poglavlje 8: Dinamički plan izvodljivosti projekta
Planirano je da izgradnja fabričkog kompleksa i nabavka kompletne opreme traje deset

meseci (mart - decembar 2006. godine) i da fabrika počne sa radom od 1. januara
2007.godine. Dinamika investiranja razložena po vrstama investicija je data u tabeli 8.1 u
prilogu ove sekcije
U vezi bitnih detalja vezanih za visinu i strukturu investicija videti tačku 9.1 Obim i struktura
investicionih ulaganja u osnovna sredstva.
62
Poglavlje 8: Dinamički plan izvodljivosti projekta
PRILOG UZ SEKCIJU 8
 Tabela 8.1: Dinamika ulaganja po mesecima
63
9. EKONOMSKO-FINANSIJSKA
ANALIZA
Poglavlje 9: Ekonomsko-finansijska analiza
Ekonomsko finansijska analiza radjena je za novu fabriku prirodno slabo mineralne vode, čija
je izgradnja predvidjena u selu Dramiće, na Goliji, opština Novi Pazar.
Svi proračuni vršeni su u EUR na osnovu cena koje su važile u periodu izrade investicionog
programa, odnosno marta 2005. godine.
Projekcije su vršene za period od 10 godina, jer se očekuje da će u ovom periodu:

 doći do stabilizacije nivoa tražnje za proizvodima Investitora,
 osnovna sredstva biti korišćena bez značajnih dodatnih ulaganja za njihovu
rekonstrukciju,
 postojati stabilan izvor sirovina,
 ostvariti zadovoljavajući stepen prinosa na iznos ulaganja.
Bilansi su računati na godišnjem nivou, a za početak prve obračunske godine odredjen je 1.

januar 2007. godine.
9.1 OBIM I STRUKTURA INVESTICIONIH ULAGANJA U OSNOVNA

SREDSTVA
Obim i struktura investicija u osnovna sredstva su prikazani sledećom tabelom:
Tabela 9.1 Struktura investicija u osnovna sredstva

Red.br. Osnovna sredstva Iznos u EUR %
1 Arhitektonsko-građevinski deo 1.071.678,00 23,91%
2 Mašinski deo 112.555,34 2,51%
3 Elektrotehnički deo 199.421,64 4,45%
4 Hidro oprema 37.000,00 0,83%
5 Hidrotehnički deo 219.999,99 4,91%
6 Inženjering 175.156,20 3,91%
7 Tehnološka oprema 2.166.476,32 48,33%
8 Informatička oprema 4.200,00 0,09%
9 Transportna sredstva 280.000,00 6,25%
10 Troškovi otvaranja preduzeća 107.000,00 2,39%
11 Sredstva za interni transport 16.645,00 0,37%
12 Zemljište 92.650,00 2,07%
Ukupno: 4.482.782,49 100,00%
Tabela pokazuje iznos ukupnih investicionih ulaganja u osnovna sredstva, kao i iznos
pojedinačnih ulaganja po pojedinim vrstama osnovnih sredstava.
Najveći deo ulaganja u osnovna sredstva predstavljaju ulaganja u tehnološku opremu i

arhitektonsko-gradjevinski deo. Tehnološko oprema podrazumeva nabavku dve potpuno
automatizovane linije za punjenje, jednu za PET ambalažu kapaciteta 12.500 l/h, a drugu za
staklenu ambalažu čiji je kapacitet 4.500 l/h.
Arhitektonsko-gradjevinski deo odnosi se na izgradnju fabričkog kompleksa ukupne površine

od 5960 m2.
Mašinski deo podrazumeva rešenje grejanja, ventilacije i kotlarnice.
65
Za potrebe fabrike predvidjeni su sledeći informacioni sistemi:

 računarska mreža,
 telefonski sistem,
 instalacija časovnika,
 sistem dojave požara,
 sistem signalizacije požara,
 kontrola pristupa.
Generalnim projektom predvidjeno je da elektrotehnički deo obuhvati sledeće vrste

elektroenergetskih instalacija:
 instalacija napajanja tehnoloških potrošača,
 instalacija napajanja termotehničkih potrošača,
 instalacija osvetljenja i priključnica,
 instalacija gromobrana i uzemljenja,
 instalacija spoljnjeg osvetljenja i uzemljenja.
Ulaganja u transportna sredstva podrazumevaju kupovinu dva kamiona nosivosti od po 10

tona i dva šlepera, čija je nosivost 20 tona.
Sredstva za interni transport obuhvataju tri viljuškara.
Zemljište je površine 1,835 hektara. Cena po aru je EUR 500.
Troškovi otvaranja preduzeća obuhvataju:

 troškove hidrogeoloških istraživanja
 troškove dobijanja sertifikata o ispravnosti vode
 troškove odbrane Elaborata o rezervama
 troškove finansijskih analiza
 administrativne troškove
 ostale troškove otvaranja preduzeća.
Struktura ulaganja u osnovna sredstva može se predstvaviti i grafički:
Slika 1. Struktura investicija u osnovna sredstva
Arhitektonsko-građevinski
deo
Mašinski
deo
2,39% 0,37% Elektrotehnički
2,07%
deo
Hidro
6,25%
0,09% 23,91% oprema
Hidrotehnički
deo
Inženjerin
g
Tehnološka
2,51%
oprema
Informatička
4,45%
oprema
Transportna
48,33% 0,83% sredstva
Troškovi otvaranja
4,91% preduzeća
Sredstva za interni
3,91% transport
Zemljišt
e
Dati šematski prikaz bavi se analitikom svakog pojedinačnog ulaganja u osnovna sredstva. Iz
grafikona može se videti da je ulaganje u tehnološku opremu najveće i da obuhvata oko
polovine ukupnih ulaganja u osnovna sredstva. Osim ovog ulaganja, ulaganja u
arhitektonsko-gradjevinski deo predstvavljaju značajan iznos (23,91%).
66
9.2 OBRAČUN POTREBNIH OBRTNIH SREDSTAVA
Trajna obrtna sredstva su nužna aktiva za nesmetano i kontinuirano odvijanje proizvodnog

procesa.
Uobičajeno je da se ova ulaganja vrše neposredno pre početka redovne proizvodnje.

Prilikom planiranja investicije u obrtna sredstva, pošlo se od analize reprodukcionog ciklusa.
Analizom je utvrdjen broj dana vezivanja pojedinih faktora proizvodnje, a time i koeficijenti
obrta pojedinih vrsta obrtnih sredstava. Na bazi toga, polazeći od planiranog obima
proizvodnje izvršena je projekcija potrebnih trajnih obrtnih sredstava.
Tabela 9.3 Obračun potrebnih trajnih obrtnih sredstava

Godišnji Broj dana Koeficijent
Opis Iznos u EUR
promet u EUR vezivanja obrta
Poslovanjem uslovljena
upotreba sredstava 832.789
Zalihe sirovina i repromaterijala 2.980.684,00 4 90 33.119
Zalihe gotovih proizvoda 5.135.345,00 4 90 57.059
Godisnja vrednost potrazivanja
od kupaca 5.135.345,00 45 8 641.918
Godisnji iznos prometa na
ziro racunu 5.135.345,00 7 51 100.693
Poslovanjem uslovljeni izvori
sredstava 335.671
Godisnje obaveze prema
dobavljacima 3.423.970,00 30 12 285.331
Godisnji iznos amortizacije 405.533,00 30 12 33.794
Godisnji iznos obaveza po
osnovu plata 198.560,00 30 12 16.546
Iznos trajnih obrtnih sredstava 497.118
Analiza potrebnih obrtnih sredstava pokazuje da se radi o projektu za koji nije potrebno
angažovati veliki iznos trajnih obrtnih sredstava (10% od vrednosti ukupne investicije).
Razlog relativno niske angažovanosti trajnih obrtnih sredstava leži u dobroj sinhronizovanosti
pojedinih faza procesa reprodukcije.
67
9.3 OBRAČUN TROŠKOVA PROIZVODNJE I FORMIRANJE

UKUPNOG PRIHODA
Da bi se dobili rezultati poslovanja koji su osnova za analizu ulaganja, neophodno je izvršiti

kalkulaciju učinaka i troškova. Učinci su iskazani kroz ukupan prihod, dok su troškovi
iskazani kroz različite vrste izdataka koji su vezani za poslovanje preduzeća.
9.3.1 FIKSNI TROŠKOVI
Fiksni troškovi obuhvataju:

 troškove amortizacije,
 troškove investicionog i tekućeg održavanja,
 troškovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje,
 bruto plate,
 troškovi marketinga,
 troškovi kamata,
 porez na imovinu i
 ostali troškovi poslovanja.
Najveći deo fiksnih troškova čine troškovi amortizacije. Inicijalna investiciona ulaganja se
amortizuju po amortizacionoj stopi koja je data prema važećim propisima o amortizaciji.
Tabela 9.4 Troškovi amortizacije

Iznos
Red.br. Opis radova Iznos (EUR) % amortizacije
amortizacije
1 Arhitektonsko-građevinski deo 1071678 5% 53.584
2 Mašinski deo 112555,34 7% 7.879
3 Elektrotehnički deo 199421,64 5% 9.971
4 Hidro oprema 37000 10% 3.700
5 Hidrotehnički deo 219999,99 5% 11.000
6 Inženjering 175156,2 20% 35.031
7 Tehnološka oprema 2166476,32 10% 216.648
8 Informatička oprema 4200 20% 840
9 Transportna sredstva 280000 15,50% 43.400
10 Troškovi otvaranja preduzeća 107000 20% 21.400
11 Sredstva za interni transport 16645 12,50% 2.081
12 Zemljište 92650 0% 0
Ukupno: 4.482.782,49 405.533
Najveći iznos amortizacije proizilazi iz amortizacije tehnološke opreme, što je i očekivano iz

razloga što je pomenuto ulaganje najveće.
Pored troškova amortizacije u fiksne troškove spadaju i troškovi investicionog održavanja i

troškovi osiguranja. Zbog uopštenosti analize predvidjeno je da se troškovi održavanja tokom
godine ne menjaju i da se odredjuju kao procenat od vrednosti opreme, odnosno
gradjevinskih objekata. Troškovi osiguranja se odnose na osiguranje od požara i loma
objekata i opreme, kao i sitnog inventara u proizvodnji (alat, rezervni delovi, kancelarijski
materijal).
Tabela 9.5 Troškovi tekućeg investicionog održavanja i osiguranja
68
Ukupno Odrzavanje Osiguranje

OPIS
(EUR) % Iznos % Iznos
1. Gradjevinski objekat 1.978.461,17 0,50% 9.892,31 0,70% 13.849,23
2. Oprema 2.504.321,32 1,00% 25.043,21 0,30% 7.512,96
3. Ukupno 4.482.782,49 34.935,52 21.362,19
4. Troskovi odrzavanja i
56.297,71
osiguranja (total)
U fiksne troškove ulaze još i troškovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje. To su
energenti koji se troše na osvetljenje poslovnih prostorija, ventilaciju, grejanje i sl.
Tabela 9.5 Troškovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje

Godisnji Cena po Godisnji trošak u
Vrsta troška Jedinica
trošak (KWh) jedinici u EUR EUR
1. Električna energija KW/h godina 103952 0,04 4.158
2. Mazut litar 56500 0,23 12.995
Godisnji troskovi energenata koji nisu vezani za obim proizvodnje 17.153
Ulaganje u marketing je veoma važno u fazi ulaska novog proizvodjača na tržište. Osnovna
funkcija promotivnih aktivnosti u fazi ulaska novog proizvodjača će biti jasno diferenciranje u
odnosu na supstitute i programirana edukacija svih kategorija potrošača i kupaca. Osnovni
ciljevi promotivnih aktivnosti Investitora treba da budu:
 upoznavanje kanala prodaje na domaćem tržištu i krajnjih potrošača sa proizvodnim
asortimanom Investitora,
 ukazivanje na kvalitet i svojstva proizvoda i
 stvaranje pozitivnog imidža o proizvodu i proizvodjaču.
Polazeći od važnosti marketinga za afirmaciju proizvoda Investitora, predvidjeno je da se na

ime troškova marketinga godišnje izdvaja EUR 1.100.000.
U ostale troškove spadaju troškovi rezervnih delova, transporta, PTT troškovi, stimulacije,
bonusi, usluge agencija i sl.
U fiksne troškove ubrajamo još i troškove bruto zarada, troškove kamata, kao i troškove
poreza i doprinosa (tačka 9.3.3 Bruto zarade, 9.3.4 Porezi i doprinosi i 9.4 Izvori finansiranja
i obaveze prema izvorima)
9.3.2 DIREKTNI TROŠKOVI
Da bi se na korektan način obračunali troškovi, za svaki utrošak inputa izračunava se cena

po jedinici utroška da bi se množenjem ove dve finansijske veličine dobila vrednost svakog
pojedinog troška. Tom prilikom potrebno je zaračunati i škart od 0,5 %.
69
Specifikacija troškova data je u sledećoj tabeli.
Tabela 9.5 Materijalni troškovi sirovina i repromaterijala

Trošak po jedinici u EUR
staklena staklena
Vrsta troska PET boca PET boca PET boca
boca od boca od
od 1,5 l od 0,5 l od 5 l
0.33 l 0.75 l
1. Predforma od 42 grama 0,062
4. Staklena boca od 0,33l 0,084
5. Staklena boca od 0,75l 0,108
6. Plastični zatvarač 0,011 0,011 0,013
7. Aluminijumski zatvarač 0,009 0,011
8. Lepak 0,0026 0,0019 0,0032 0,0019 0,0019
9. Etiketa 0,01 0,007 0,0135 0,0032 0,0034
10.Polietilenska folija 0,0075 0,0067 0,0076 0,0076
11.Palete 0,0015 0,0011 0,0022 0,0015 0,0043
12.Kartonske podloške za palete 0,0004 0,0003 0,0011 0,0008 0,0028
UKUPNO 0,095 0,075 0,183 0,108 0,139
Polazeći od karakteristika opreme troškovi energenata vezani za obim proizvodnje koji se

odnose na električnu energiju potrebnu za pokretanje proizvodnih mašina projektovani su na
sledećem nivou:
Tabela 9.6 Troškovi energenata

Trosak KWh po 1
Vrsta troska Jedinica Cena KWh u EUR Ukupno po 1l
litri
1. Elektricna energija KWh/1 litar 0,06 0,04 0,0024
Troškovi platnog prometa takodje su uslovljeni obimom proizvodnje, odnosno ostvarenim

prometom. Predvidjeno je da se na ime ovih troškova izdvaja 0,6% ukupno ostvarenog
prihoda.
Taksa za korišćenje vode predstavlja porez za eksploataciju vode i iznosi 0.60 dinara (EUR
0.0074) za svaki litar eksploatisane vode.
U direktne troškove pored navedenih troškova ubrajamo još i porez na dodatu vrednost i
porez na dobit (tačka 9.3.4 porezi i doprinosi).
9.3.3 BRUTO ZARADE
Predvidjena investicija podrazumeva zapošljavanje 38 radnika. Troškovi zarada definisani su

brojem angažovanih radnika, kao i njihovom kvalifikacionom strukturom. Opis radnih pozicija
svih radnika je dat u tački 7.2 Organizacija radne snage.
Tabela 9.7 Troškovi radne snage
70
Prosecna neto Prosecna bruto Broj Ukupni godisnji

Broj radnika
plata plata meseci trosak radne snage
38 252,43 435,44 12 198.560,00
Bruto zarada pored isplaćene neto zarade obuhvata još i poreze i doprinose po
osnovu zarada koji iznose 72,5% na neto zaradu.
9.3.4 POREZI I DOPRINOSI
Porezi i doprinosi obuhvataju:

 porez na imovinu u iznosu od 0,4% na sadašnju vrednost osnovnih sredstava,
 taksa za korišćenje vode koja predstavlja porez za eksploataciju vode i iznosi 0,0074
evra na svaki litar eksploatisane vode.
 porez na gradjevinsko zemljište,
 komunalnu taksu za firmu,
 porez na dobit u iznosu od 10% na ostvareni bruto rezultat preduzeća
 porez na dodatu vrednost koji predstavlja 18% od novostvorene vrednosti proizvoda.
9.3.5 FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA
Na osnovu utvrdjenog plasmana i planiranih prodajnih cena projektovan je ukupan prihod koji
se ostvaruje ulaganjima koja su predmet investicionog programa preduzeća za eksploataciju
i prodaju prirodne slabo mineralne vode.
Prilikom projekcije proizvodnje i plasmana pošlo se od pretpostavke da će Investitor u prvoj

godini koristiti izvor sa samo 1.93 litara po sekundi što podrazumeva godišnju proizvodnju od
30.000.000 litara. Razlog tome je nedovoljno afirmisana marka proizvoda. U narednim
godinama sa razvojem tržišta raste i obim proizvodnje i plasmana tako da u četvrtoj godini
poslovanja obim proizvodnje dostiže 55.000.000 litara (3.53 l/s) nakon čega se proizvodnja
stabilizuje na datom nivou.
Polazeći od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (franko magacin

veleprodavca) po kojima će dati proizvodi biti plasirani može se projektovati ukupan prihod.
Projekcija ukupnog prihoda data je u prilogu ove sekcije u tabeli 9.3.5 Ukupan prihod
9.4 IZVORI FINANSIRANJA I OBAVEZE

PREMA IZVORIMA
Konstrukcija finansiranja pokazuje izvore iz koje će svako konkretno ulaganje biti pokriveno.
Tabela 9.8 Izvori finansiranja
71
Sopstvena
Red.br. Opis radova Iznos Kredit
sredstva
1 Arhitektonsko-građevinski deo 1.071.678 548.201 523.477
2 Mašinski deo 112.555 57.576 54.979
3 Elektrotehnički deo 199.422 102.011 97.410
4 Hidro oprema 37.000 18.927 18.073
5 Hidrotehnički deo 220.000 112.538 107.462
6 Inženjering 175.156 89.599 85.558
7 Tehnološka oprema 2.166.476 1.108.229 1.058.248
8 Informatička oprema 4.200 2.148 2.052
9 Transportna sredstva 280.000 143.230 136.770
10 Troškovi otvaranja preduzeća 107.000 54.734 52.266
11 Sredstva za interni transport 16.645 8.515 8.130
12 Zemljište 92.650 0 92.650
13 Obrtna sredstva 497.118 254.293 242.824
Ukupno: 4.979.900 2.500.000 2.479.900
Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora:

 kredit fonda za razvoj
 sopstvena sredstva.
Kredit pokriva 51,15 % ukupne investicije i iznosi 2.500.000 evra. Kredit se uzima pod
sledećim uslovima:
 rok vraćanja kredita 5 godina,
 kamatna stopa je 3 % godišnje,
 grejs period 1 godina,
 otplata u jednakim anuitetima,
 tranše i kamate se plaćaju tromesečno.
U prvoj godini nakon dobijanja kredita (grejs period) ne plaća se ni kamata ni otplata. U tom
periodu obračunava se interkalarna kamata koja se na kraju date godine dodaje na ukupan
iznos odobrenog kredita. Na taj način dobija se ukupan iznos kreditnog zaduženja za koji se
pravi plan otplate kredita.
Interkalarna kamata se obračunava u prvoj godini korišćenja kredita na bazi dinamike

investicionog ulaganja. Dinamika ulaganja, obračun interkalarne kamate, kao i plan otplate
kredita dati su u prilogu ove sekcije.
Sopstvenim sredstvima pokriva se značajan deo investicije. Ona iznose 2.479.899,84 evra,
odnosno 48,85 % investicije.
9.5 NOVČANI TOKOVI PROJEKTA
9.5.1 DINAMIČKI PLAN BILANSA USPEHA
Sintezom svih prethodnih proračuna dolazi se do podataka na bazi kojih se može izvršiti
projekcija bilansa uspeha. Projektovani bilans uspeha dat je u prilogu ove sekcije u tabeli
9.5.1 Bilans uspeha.
72
Iz priložene tabele je očigledno da se u svim godinama ostvaruje dobitak, koji posle plaćanja
poreza na dobit, u proseku iznosi oko 2.000.000 evra.
9.5.2 FINANSIJSKI TOK
Finansijski tok projekta (dat u prilogu ove sekcije u tabeli 9.5.2 Finansijski tok projekta)
prikazuje stvarne prilive i odlive sredstava. Pretpostavka je da se finansijski tok od bilansa
uspeha razlikuje po osnovu dodavanja otplata kredita i oduzimanja troškova amortizacije
(predstavlja fiktivan trošak). Finansijski tok projekta je posebno koristan u analizi likvidnosti
projekta (videti deo 10.1.5 Racio analiza).
9.5.3 EKONOMSKI TOK
U zavisnosti od načina posmatranja ulaganja i troškova možemo razlikovati tri vrste

ekonomskih tokova (dati u prilogu ove sekcije):
 ekonomski tok sa aspekta preduzeća
 ekonomski tok sa aspekta projekta
 ekonomski tok sa aspekta vlasnika
Ekonomski tok sa aspekta projekta, za razliku od ekonomskog toka sa aspekta preduzeća,

posmatra projekat bez troškova kredita (nema troškova kamata).
Ekonomski tok sa aspekta vlasnika uključuje troškove kredita, ali kao inicijalnu investiciju
posmatra samo deo koji se odnosi na ulaganja vlasnika isključujući kreditne izvore
finansiranja.
9.5.4 BILANS STANJA
Polazeći od sredstava koja su neophodna za kontinuirano i nesmetano obavljanje procesa

proizvodnje, kao i predvidjenih izvora iz kojih će data sredstva biti finansirana možemo
projektovati bilans stanja preduzeća (dat u prilogu ove sekcije).
U strukturi sredstava dominiraju osnovna sredstva (oko 80% ukupne aktive). Dato stanje je
posledica velike vrednosti tehnološke opreme, kao i dobre uskladjenosti svih faza procesa
reprodukcije, usled čega su obrtna sredstva na relativno niskom nivou.
Učešće sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi je na visokom nivou. Ono raste od 52.5% u
2007. do 89% u 2016.godini. Ovakav relativni skok sopstvenih sredstava u finansiranju
poslovanja leži u činjenici da se dugoročni kredit otplaćuje nakon pet godina i da mesto duga
u finansiranju poslovanja pokriva neraspodeljena dobit. To je veoma značajno sa aspekta
finansijske sigurnosti preduzeća.
PRILOZI UZ SEKCIJU 9
 9.1 Proračun potrebnih ulaganja u osnovna sredstva
 9.2 Proračun potrebnih obrtnih sredstava
 9.3.1 Obračun fiksnih troškova

73
 9.3.2 Obračun direktnih troškova
 9.3.3 Obračun troškova radne snage
 9.3.5 Formiranje ukupnog prihoda
 9.4 Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima
 9.5.1 Bilans uspeha
 9.5.2 Finansijski tok projekta
 9.5.3.1 Ekonomski tok projekta sa aspekta preduzeća
 9.5.3.2 Ekonomski tok projekta sa aspekta projekta
 9.5.3.3 Ekonomski tok projekta sa aspekta vlasnika
 9.5.4 Bilans stanja
74
10. FINANSIJSKO-TRŽIŠNA EFIKASNOST
PROJEKTA
Poglavlje 10: Finansijsko-tržišna efikasnost
projekta
10.1 STATIČKA OCENA TRŽIŠNE EFIKASNOSTI PROJEKTA
Statička analiza investicije podrazumeva šest bitnih podanaliza na područjima:

1. efikasnosti i opremljenosti fabrike
2. dejstva i promene leveridža
3. prelomne tačke rentabiliteta
4. perioda povraćaja
5. bitnih racio brojeva
6. SWOT analize.
10.1.1 EFIKASNOST I OPREMLJENOST FABRIKE
Tabela 10.1.1Pokazatelji efikasnosti i opremljenosti fabrike za eksploataciju i flaširanje vode

«Marinada», u prilogu prikazuje sve ključne pokazatelje efikasnosti i opremljenosti fabrike za
eksploataciju i punjenje vode u prvih deset godina njenog postojanja (2007-2016). Analiza
obuhvata sledeće pokazatelje:
 Mesečna plata prema broju radnika
 Akumulativnost, zbirna akumulativnost i reproduktivna sposobnost
 Utrošak energije po jedinici proizvoda i energetska intenzivnost
 Učešće izvoza u ukupnom prihodu
 Ekonomičnost proizvodnje
 Kapitalna opremljenost radnog mesta
 Kvalifikaciona struktura radnika.
Mesečna plata prema broju radnika je već od početka rada fabrike četiri puta veća od
prosečne zarade na području opštine Novi Pazar. Od četvrte godine ekonomskog veka
projekta planiran je rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti rada. Projektovane zarade
su iskazane u realnim novčanim jedinicama uključenjem valutne klauzule.
Akumulativnost, zbirna akumulativnost i reproduktivna sposobnost fabrike prikazuju dinamiku

obnovljivosti kapitalne supstance. Ovi pokazatelji rastu dosta ubrzano u prvih nekoliko
godina projekta da bi se onda stabilizovali na optimalnom nivou neophodnom za nesmetano
odvijanje poslovnog procesa.
Utrošak energije po proizvedenoj litri vode opada sa rastom obima proizvodnje. Očito je da
ovaj trend predstavlja rezultat degresije dela troškova energije fiksnog karaktera kao
posledica delovanja ekonomije obima. Sličan trend blagog pada pokazuju i ukupni troškovi
energije prema materijalnim troškovima što opet govori o povećanju energetske efikasnosti
fabrike sa rastom obima aktivnosti.
Učešće izvoza u ukupnom prihodu raste od 20% u 2007. godini do 50% u 2010. godini.
Drugim rečima, očekuje se izvozna ekspanzija u prve četiri godine rada fabrike sve dok se
prihodi iz izvoza ne izjednače sa prihodima po osnovu prodaje na domaćem tržištu. Glavne
izvozne mete su države Severne Afrike, jugoistočne Azije, Kina, kao i države Istočne Evrope.
Ekonomičnost proizvodnje merena odnosom prihoda i investiranih sredstava je veoma

povoljna i u stalnom porastu.
Kapitalna opremljenost radnog mesta, merena odnosom iznosa investicije i broja radnika u
prvoj smeni, je ista za svaku godinu posmatranog desetogodišnjeg perioda. Naime, pošlo se
od pretpostavke da se broj radnika u ovom periodu neće povećavati zbog značajnog
prostora za rast njihove produktivnosti. Apsolutna vrednost kapitala po radniku govori o tome
da se radi o kapitalno intenzivnoj grani.
76
projekta
Kvalifikaciona struktura radnika je logična s obzirom da je proizvodni proces samoregulisan

izabranim tehnološkim rešenjima. Osam radnika od 38 poseduje višu ili visoku školsku
spremu.
10.1.2 ANALIZA LEVERIDŽA
Ova analiza se bavi dvema vrstama rizika: poslovnim i finansijskim. Poslovni rizik odražava
neizvesnost u pogledu očekivanog poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna
sredstva. Suštinu tog rizika čine fiksni troškovi poslovanja koji ostaju tromi odnosno
neelastični na kratkoročne oscilacije u obimu aktivnosti. Finansijski rizik je vezan za
neizvesnost budućeg neto dobitka, kao prinosa na sopstvena sredstva. Suština ovog rizika
leži u fiksnim finansijskim rashodima koji se neelastično prilagođavaju kratkoročnim
varijacijama poslovnog dobitka. Konačno, preduzeće koje anagažuje i poslovne i finansijske
fiksne rashode biva izloženo dvostrukom ili tzv. kombinovanom riziku. Suštinu tog rizika čini
neizvesnost očekivanog neto dobitka zbog mogućih fluktuacija nivoa aktivnosti.
Leveridž predstavlja metod za merenje i kvantifikovanje gore navedenih rizika. Analogno

tome, može se govoriti o tri vrste leveridža: poslovnom, finansijskom i kombinovanom.
Tabela 10.1.2 Dejstvo i promene leveridža u prilogu prikazuje sve vrednosti poslovnog,
finansijskog i kombinovanog leveridža za fabriku vode «Marinada» u periodu 2007-2016.
Poslovni leveridž procenjuje procentualnu promenu poslovnog dobitka sa jediničnom

procentualnom promenom obima prodaje. Prosečna vrednost poslovnog leveridža iznosi
1.60 što znači da kada se obim aktivnost poveća (ili smanji) za 1% poslovni dobitak raste (ili
opada) za 1.6%. Praktično, manje promene obima prodaje ne mogu da izazovu značajnije
varijacije u visini poslovnog dobitka. To takođe znači da u slučaju značajnijeg pada tražnje
racionalnije rešenje za fabriku predstavlja snižavanje obima proizvodnje nego snižavanje
cena. Tome u prilog ide i činjenica da se prelomna tačka rentabiliteta nalazi veoma nisko
(36.4% tehničkog kapaciteta).
Finansijski leveridž pokazuje za koliko procenata se menja neto dobit pre oporezivanja pri
procentualnoj promeni poslovnog dobitka. Prosečna vrednost finansijskog leveridža za
fabriku u posmatranom desetogodišnjem periodu iznosi 1.03, što znači da pri
jednoprocentnoj promeni poslovnog dobitka dolazi do promene neto dobitka pre
oporezivanja za 1.03%. Ovako niska vrednost finansijskog leveridža govori da finansijski
rashodi na ime kamate ne opterećuju signifikantno poslovni dobitak.
Kombinovani leveridž pokazuje procentualnu promenu neto dobiti pre oporezivanja pri
procentualnoj promeni obima prodaje. Prosečna vrednost kombinovanog leveridža za fabriku
vode «Marinada» iznosi 1.65 što znači da se sa jednoprocentnom promenom obima prodaje
neto dobitak pre oporezivanja menja za 1.65%.
Može se zaključiti da poslovni rezultat nije značajno opterećen fiksnim, poslovnim i

finansijskim, rashodima, odnosno da se sa ovog aspekta, projekat može smatrati
niskorizičnim.
10.1.3 ANALIZA PRELOMNE TAČKE
Prelomna tačka predstavlja obim aktivnosti na kome se do tada nastali prihodi izjednačavaju
sa fiksnim i do tada nastalim varijabilnim troškovima.
Strukturu troškova karakteriše dominacija varijabilnih troškova koji u strukturi prihoda

učestvuju sa 66.34%, što će reći da je kontribucioni rezultat na nivou od 33.66% od ukupnog
prihoda.
77
projekta
Prelomna tačka se može posmatrati iz tri ugla:

 količinski
 vrednosno
 kao procenat tehničkog kapaciteta.
Grafički prikaz prelomne tačke je dat na donjem prikazu, a računski postupak u tabeli 10.1.3
Analiza prelomne tačke u prilogu.
Prikaz 10.1: Grafikon rentabilnosti

16,000,000.00
14,000,000.00
12,000,000.00
10,000,000.00
prelomna tačka
Prihodi (EUR)
rentabiliteta
8,000,000.00
Ukupan prihod
6,000,000.00 Fiksni trošak
Varijabilni trošak
Ukupni trošak
4,000,000.00
2,000,000.00
0.00
45,000,000
0
5,000,000
20,000,000
30,000,000
35,000,000
55,000,000
Obim proizvodnje
Podelom fiksnih troškova sa kontribucionim rezultatom po jedinici dobija se količinska

prelomna tačka. Ona se nalazi na nivou od skoro 25 miliona litara. Naime, toliko je litara
potrebno prodati da bi se ukupni prihodi izjednačili sa ukupnim troškovima.
Vrednosno prelomna tačka zahteva ostvarenje prihoda od 6.3 miliona evra. Na tom nivou
prihoda dolazi do izjednačavanja sa do tada nastalim troškovima.
Konačno, prelomna tačka se ostvaruje na 36% tehničkih kapaciteta fabrike što predstavlja
veoma ohrabrujući podatak budući da značajno umanjuje osetljivost projekta na nagle
padove u prodaji.
10.1.4 PERIOD POVRAĆAJA
Period povraćaja predstavlja jedan od najrasprostranjenijih statičkih pokazatelja

profitabilnosti projekta pre svega zbog svoje jednostavnosti i logičnosti. Predstavlja vreme
koje je potrebno da se novostvorenim novčanim prilivima nadoknadi inicijalna investicija.
U slučaju fabrike vode «Marinada» period povraćaja iz ugla preduzeća iznosi 3 godine i 300
dana što jeste izuzetno ohrabrujući indikator. Iz ugla vlasnika period povraćaja iznosi 2
godine i 255 dana što takođe predstavlja izuzetno kratak period ako se uzme u obzir visina
investicije.
78
projekta
Period povraćaja kao kriterijum za donošenje investicionih odluka treba posmatrati samo kao
osnovu za brzu i grubu selekciju projekata jer pati od najmanje dve slabosti: prvo,
zanemarivanje koncepta vremenske vrednosti novca i, drugo, zanemarivanje novčanih
tokova nakon dostignutog perioda povraćaja. Zbog navedenih razloga, mnogo veću pažnju
ćemo posvetiti dinamičkim kriterijumima za ocenu investicionih projekata u tački 10.2
Dinamička ocena efikasnosti investicionih ulaganja.
10.1.5 RACIO ANALIZA
Racio brojevi predstavljaju smislene odnose između pojedinih pozicija finansijskih izveštaja.
Glavna prednost ovih pokazatelja leži u mogućnosti sagledavanja relativnih odnosa dveju
pozicija za razliku od izolovanih apsolutnih vrednosti pokazatelja koje često mogu da
zavaraju.
Analiza je bazirana na tri grupe racio brojeva:

1. Racio brojevi izvora finansiranja
2. Racio brojevi rentabilnosti
3. Racio brojevi likvidnosti
Lista svih racio brojeva po navedenim grupama je prikazana u tabeli 10.1.5.1Racio analiza u
prilogu.
Od racio brojeva izvora finansiranja dva se posebno ističu. To su učešće sopstvenih

sredstava u ukupnoj pasivi i učešće kratkoročnog duga u ukupnim obavezama. Učešće
sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi raste od 52.5% u 2007. do 89% u 2016.godini.
Ovakav relativni skok sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja leži u činjenici da se
dugoročni kredit otplaćuje nakon pet godina i da mesto duga u finansiranju poslovanja
pokriva neraspodeljena dobit.
Prikaz 10.2: Udeo kratkoročnog duga u ukupnim obavezama
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Iz sličnih razloga može se primetiti trend rasta kratkoročnih obaveza u ukupnim obavezama
u posmatranom desetogodišnjem periodu sa 12.2% na 100%. Drugim rečima, nakon isplate
dugoročnog duga čitava obaveza preduzeća jeste obaveza prema dobavljačima.
79
projekta
Prikaz 10.3: Udeo sopstvenih sredstava u pasivi
100.0%
80.0%
60.0%
40.0%
20.0%
0.0%
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Od racio brojeva rentabilnosti najvažniji pokazatelj je neto dobitak po jedinici angažovane

aktive. Ovaj pokazatelj raste sa 8.8% u 2007. godini na 42% u 2012. godini da bi se na tom
nivou stablizovao. Ovako visoka vrednost ovog racio broja pokazuje visok zarađivački
potencijal posmatranog projekta naročito nakon treće godine ekonomskog veka projekta.
Prikaz 10.4: Neto dobitak/ukupna aktiva
45%
40%
35%
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da isplaćuje svoje dospele obaveze na vreme.

Dva su relevantna pokazatelja: tekući i rigorozni racio. Tekući racio pokazuje koliko dinara
obrtne aktive pokriva jedan dinar kratkoročnih obaveza. U slučaju posmatrane fabrike vode,
ovaj racio se kreće između 3 i 4. Budući da je svaki tekući racio iznad 2 povoljan, možemo
smatrati da je opasnost od ulaska u krizu likvidnosti zanemarljivo mali. Osim toga, imamo
visoku vrednost neto obrtnih sredstava koja se mogu koristiti za pokriće dugoročnog kredita.
Rigorozni racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive, bez zaliha, pokriva jedan dinar
kratkoročnih obaveza. Ovaj racio je na nešto nižem nivou od tekućeg racia ali sa identičnom
tendencijom i zaključkom.
Finansijski tok projekta (Tabela 10.1.5.2 Finansijski tok projekta u prilogu) prikazuje stvarne
prilive i odlive sredstava. Za razliku od bilansa uspeha ovde se dodaje otplata kredita a
oduzimaju troškovi amortizacije budući da amortizacija nije stvarni trošak. Likvidnost
projekta se može sagledati iz finansijskog toka projekta. Naime, odnos priliva i odliva nije
nikada manji od 1, već se kreće u rasponu od 1 u 2007. godini do 1.20 u 2016. godini. Može
se i po ovom kriterijumu zaključiti da je projekat likvidan u svim godinama poslovanja.
Na osnovu analize bitnih racio brojeva može se zaključiti da projekat ima logičnu strukturu
izvora finansiranja, visok zarađivački potencijal i veoma mali rizik ulaska u krizu likvidnosti.
80
projekta
10.1.6. SWOT ANALIZA
Tabela 10.5: SWOT matrica Investitora

Jake strane Investitora Slabe strane Investitora
Visok i stabilan kvalitet vode Nedostatak iskustva u proizvodnji ove
Tehnologija poslednje generacije vrste proizvoda
Cenovna konkurentnost
Diferenciranost ambalaže
Šanse okruženja Opasnosti okruženja

Sve veća tražnja za ovom vrstom Nestabilnost političkog i ekonomskog
proizvoda kod nas i u svetu okruženja
Očekivano jačanje kupovne moći Velika konkurencija na domaćem i
stanovništva na domaćem tržištu stranom tržištu
Proširenje proizvodnog asortimana (npr. Opasnost preuzimanja
sokovi)
81
projekta
10.2 DINAMIČKA OCENA EFIKASNOSTI

INVESTICIONIH ULAGANJA
Dinamička analiza efikasnosti investicionih ulaganja se vrši na bazi ekonomskog toka (videti
tačku 9.5.3 Ekonomski tok).
U analizi dinamičkih kriterijuma za ocenu efikasnosti projekta koristićemo ekonomski tok sa

aspekta preduzeća.
Ekonomski tok sa aspekta preduzeća nam daje mogućnost da izačunamo četiri bitna
dinamička pokazatelja:
 neto sadašnju vrednost (NSV)
 internu stopu prinosa (ISP)
 indeks profitabinosti (IP)
 diskontovani period povraćaja (DPP).
10.2.1 NETO SADAŠNJA VREDNOST
Suština ovog metoda jeste svođenje svih priliva i odliva na zajedničku sadašnju bazu
metodom diskontovanja. Pokazuje koliko se može zaraditi ulaganjem u dati projekat umesto
ulaganja u neki drugi projekat sličnog ili istog nivoa rizika.
Procenjeno je da diskontna stopa od 12% adekvatno odražava rizik konkretnog projekta.

Primenom ove stope dobija se neto sadašnja vrednost od EUR 5.432.425,24. To je vrednost
koju projekat stvara u prvih deset godina ekonomskog veka. Ovaj apsolutni pokazatelj je
izuzetno povoljan.
Stavljanjem u odnos NSV-a sa vrednošću inicijalne investicije dobija se interesantan rezultat

od 112%. On govori da projekat nakon deset godina može od stvorene vrednosti isfinansirati
još jedan projekat iste veličine i još zadržati 12% vrednosti investicije.
Može se zaključiti da je, po kriterijumu neto sadašnje vrednosti, projekat prihvatljiv.
10.2.2 INTERNA STOPA PRINOSA
Interna stopa prinosa predstavlja onu diskontnu stopu koja neto sadašnju vrednost projekta
izjednačava sa nulom. Projekat se generalno prihvata ukoliko je interna stopa prinosa veća
od cene kapitala, odnosno od stvarne diskontne stope.
Interna stopa prinosa projekta iznosi 29% što je znatno veće od stvarne diskontne stope od
12%. To znači da bismo prilive i odlive našeg projekta morali da diskontujemo stopom od
29% da bismo spustili vrednost NSV-a na nulu.
Može se zaljučiti da je, po kriterijumu interne stope prinosa, projekat prihvatljiv. To se i moglo
očekivati s obzirom na ekvivalentnost kriterijuma NSV-a i ISP-a.
10.2.3 INDEKS PROFITABILNOSTI
82
projekta
Indeks profitabilnosti pokazuje koliko sadašnje vrednosti priliva dolazi na dinar sadašnje
vrednosti odliva. Generalno, prihvataju se projekti kod kojih je indeks profitabilnosti veći od
jedan.
Indeks profitabilnosti projekta je 2.13 što govori da na dinar inicijalne investicije projekat
odbacuje 2.13 dinara sadašnje vrednosti priliva.
Može se zaključiti da je, po kriterijumu indeksa profitabilnosti, projekat prihvatljiv.
10.2.4 DISKONTOVANI PERIOD POVRAĆAJA
Diskontovani period povraćaja daje informaciju o tome koliko je vremena potrebno

diskontovanim prilivima da pokriju inicijalnu investiciju. Ovaj kriterijum prevazilazi osnovnu
slabost statičkog perioda povraćaja budući da uzima u obzir koncept vremenske vrednosti
novca.
Diskontovani period povraćaja iznosi 4 godine i 273 dana. Toliko je diskontovanim prilivima
potrebno da nadoknade inicijalnu investiciju. Ovaj pokazatelj je mnogo realniji od statičkog
period povraćaja.
Bez obzira što je diskontovani period povraćaja za skoro godinu dana veći od statičkog
perioda povraćaja zaključak ostaje isti. Projekat je u stanju da u veoma kratkom roku
nadoknadi investiciju i sa tog stanovišta jeste prihvatljiv.
PRILOG UZ SEKCIJU 10
83
projekta
 Tabela 10.1.1 Efikasnost i opremljenost fabrike
 Tabela 10.1.2 Analiza leveridža
 Tabela 10.1.3 Analiza prelomne tačke
 Tabela 10.1.5.1 Racio analiza
 Tabela 10.1.5.2 Finansijski tok projekta
84
11. DRUŠTVENE IMPLIKACIJE
PROJEKTA
Poglavlje 11: Društvene implikacije projekta
Društveni značaj projekta se može sagledati iz nekoliko uglova:

 smanjivanje platnobilansnog deficita
 popuna budžeta
 zapošljavanje novih radnika
 podsticaj za razvoj Raške oblasti
 sirovinska baza za industriju
 poboljšano zdravlje stanovništva
 stimulisanje konkurencije.
Platnobilanski deficit je u 2004. godini bio veći od EUR 5 milijardi. Pokriće deficita izvozom je
bilo manje od 50%. Generalno, problem naše privrede nije preveliki uvoz, već suviše nizak
izvoz koji je posledica nekonkurentnosti naših preduzeća na inostranim tržištima. Fabrika
vode «Marinada» planira da zahvaljujući kvalitetu svog proizvoda, koji zadovoljava najviše
svetske standarde, plasira polovinu svoje proizvodnje u vodom-siromašne krajeve sveta.
Ovako značajan devizni priliv bi umanjio platnobilansni deficit države.
U interesu države je da ima što veći broj preduzeća koja uspešno posluju i koja su redovne
poreske platiše. Na taj način, smanjuje se budžetski deficit i povećava prostor državi da
isplaćuje budžetske korisnike.
Fabrika planira da zaposli 38 radnika. S obzirom na visoku nezaposlenost u Raškoj oblasti

ovo može biti veoma značajan podsticaj za pokretanje poslovne aktivnosti u regionu.
Raška oblast, zajedno sa južnim delom Srbije, predstavljaju dve kritične oblasti Srbije kada je
reč o stepenu razvijenosti. Budući da je cilj države da smanji jaz u razvijenosti među
regionima, izgradnja ove fabrike na tom lokalitetu može dati značajan doprinos razvoju ove
oblasti.
Voda fabrike «Marinada», kao što je već rečeno, ima veoma nizak nivo suvog ostatka, što
otvara mogućnost korišćenja ove vode u industrijske svrhe, pre svega u procesu proizvodnje
lekova.
Šire korišćenje kvalitetnog hidropotencijala naše zemlje od strane stanovništva značajno

može poboljšati zdravlje ljudi. Veoma je značajno da stanovništvo umesto «česmovače»
konzumira prirodne izvorske vode visokog kvaliteta.
Konačno, tržište flaširanih voda dobija značajnog konkurenta, pre svega zahvaljujući
visokom kvalitetu vode. Potrošači će imati mogućnost da biraju vodu koja najviše odgovara
njihovom ukusu i platežnoj sposobnosti. Ako se uzme u obzir očekivani rast primarne tražnje
za flaširanim vodama i povećanje izvoza, onda je jasno da novi proizvođači, poput
«Marinade» mogu naći svoje mesto, kako na domaćem tako i na ino tržištu.
86
12. ANALIZA OSETLJIVOSTI
Analiza
osetljivosti
Analiza osetljivosti (ili senzitivnosti) pokazuje kako se menja poslovni rezultat sa promenama
bitnih varijabli projekta.
U ovoj analizi posmatra se uticaj simultane promene prihoda od prodaje (izmešana promena
tražnje i prodajne cene) i nabavne cene sirovina i repromaterijala. Korišćenjem Monte Karlo
simulacije posmatra se kako 20%-oscilacije ove dve varijable utiču na neto sadašnju
vrednost projekta. Izradom 1000 simulacija uz pomoć Data Table komande u Excel-u daje se
šansa računaru da izabere 1000 potencijalnih vrednosti NSV-a koje onda formiraju
distribuciju mogućih vrednosti sa pripadajućim verovatnoćama ostvarivanja. Distribucija
verovatnoća se prikazuje preko histograma (verovatnoće ostvarivanja pojedinačnih
vrednosti, prikaz 12.2) i preko kumulativne distribucije verovatnoće (prikaz 12.1).
Dobijeni rezultat pokazuje još jednom da je reč o veoma isplativom projektu (videti
kumulativnu distribuciju verovatnoća). Naime, verovatnoća da će projekat imati negativnu
neto sadašnju vrednost je između 2 i 3 procenta. To će se desiti samo za najpesimističniju
varijantu da prihod padne za 20% a cene sirovina i repromaterijala skoče za 20%. S druge
strane, verovatnoća da će projekat imati NSV veći od 3 miliona evra je 80%. Verovatnoća da
će projekat odbacivati NSV veći od 9 miliona evra je 8%.
Prikaz 12.1: Kumulativna distribucija verovatnoća
100,0%
90,0%
Kumulativna verovatnoća
80,0%
70,0%
60,0%
50,0%
40,0%
30,0%
20,0%
10,0%
0,0%
1.880.808
7.721.917
10.058.361
12.394.804
-1.623.857
-455.635
712.587
3.049.030
4.217.252
5.385.474
6.553.695
8.890.139
11.226.583
NSV (EUR)
Histogram vrednosti NSV-a pokazuje frekvenciju pojavljivanja pojedinih vrednosti NSV-a u

simulaciji od 1000 iteracija. Može se zapaziti da najveću verovatnoću pojavljivanja od 9.5%
ima vrednost NSV-a između 5,7 i 6,3 miliona evra. Aritmetička sredina NSV-a je EUR
5.444.665,25.
88
Analiza
osetljivosti
Prikaz 12.2: Histogram vrednosti NPV-a
12,0%
10,0%
8,0%
Frekvencija
6,0%
4,0%
2,0%
0,0%
14.065.409
-3.196.366
-1.757.885
-319.404
1.119.078
5.434.522
9.749.965
11.188.447
12.626.928
2.557.559
3.996.040
6.873.003
8.311.484
NPV (sredina intervala)
Projekcija jedne vrednosti NSV-a nije dovoljna. Mnogo informativnije je doći do distribucije
verovatnoće svih potencijalnih vrednosti NSV-a. Takva distribucija verovatnoće za 20%-
oscilacije dve bitne varijable još jednom potvrđuje da je reč o isplativom projektu
zanemarljive ranjivosti na nepredviđene okolnosti. Analiza osetljivosti bi se mogla raditi i za
pojedinačne varijable ali se smatra da je analiza simultanog uticaja svih varijabli na NSV
projekta znatno svrsishodnija.
Prikaz 12.3: Kumulativna distribucija ISP-a
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
IRR
30%
Mean of
20% IRR
10%
0%
0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50% 55% 60%
Konačno, može se posmatrati i kretanje interne stope prinosa sa oscilacijama dve navedene
varijable (prikaz 12.3). Primećuje se da je verovatnoća da interna stopa prinosa padne ispod
12% zanemarljivo mala. Verovatnoća da interna stopa prinosa bude veća od 20% je 83%.
Aritmetička sredina interne stope prinosa je oko 29%. Ovaj rezultat govori da je interna stopa
prinosa u većini scenarija znatno iznad cene kapitala, tj. stvarne diskontne stope.
89
Zaključna razmatranja studije
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA STUDIJE
Investiciona studija je došla do nekoliko važnih zaključaka.
Prvo, analiza tržišnih kretanja je pokazala da tržište prirodnih slabomineralnih voda beleži
konstantan rast i u zemlji i u inostranstvu. Na osnovu toga se može zaključiti da proizvođači
visokokvalitetnih flaširanih voda mogu, uz izvestan marketinški napor, obezbediti značajan
deo tržišnog kolača. Na osnovu analize tržišnih prilika i visokog kvaliteta vode smatra se da
će fabrika vode «Marinada» imati rastući udeo na domaćem tržištu i rastući izvoz.
Drugo, u pitanju je investicija reda veličine EUR 5 miliona. Najveći deo investicije je usmeren
na nabavku savremene tehnološke opreme za eksploataciju i flaširanje vode. Druga po
veličini investicija je investicija u izgradnju fabričkog kompleksa. Investicija u obrtna sredstva
nije velika (10% od vrednosti ukupne investicije) zbog visokog koeficijenta obrta pojedinačnih
elemenata obrtne aktive.
Treće, projekat se odlikuje atraktivnim finansijskim indikatorima. Projektovani bilans uspeha

za narednih deset godina reflektuje kontinuirani rast profita. Osim zavidne zarađivačke
snage, projekat karakteriše i visok nivo likvidnosti. Struktura izvora finansiranja se tokom
vremena poboljšava povećanjem udela sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi.
Četvrto, dinamički pokazatelji za ocenu profitabilnosti projekata su veoma povoljni. Neto

sadašnja vrednost u posmatranih deset godina čak nadmašuje iznos inicijalne investicije.
Diskontovani period povraćaja je nešto veći od četiri godine što je veoma brz povraćaj kada
je u pitanju ovakav volumen investicija.
Peto, analiza senzitivnosti i analiza leveridža pokazuju nizak stepen osetljivosti rezultata
projekta na nepredviđene okolnosti.
Konačno, društvene koristi od projekta su očigledne. Tu se pre svega misli na podsticanje

razvoja Raške oblasti, značajan devizni priliv od izvoza i poboljšanje zdravlja stanovništva.
SWOT analiza je dosta optimistična kada je reč o budućem razvoju fabrike.
Na osnovu svih prethodnih zaključnih razmatranja može se oceniti da je investiranje u

Fabriku za eksploataciju i flaširanje prirodne slabomineralne vode «Marinada» isplativo.
90

BP Primer

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BP Primer

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INVESTICIONI PROGRAM

FABRIKA ZA EKSPLOATACIJU I FLAŠIRANJE PRIRODNE

BEOGRAD, MART 2005. GODINE

REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA...........................................................1

1. OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA...............................................3

2. OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA................................6

5. ANALIZA I IZBOR LOKACIJE......................................................................50

6. MOGUĆI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I MERE ZAŠTITE.............54

10. FINANSIJSKO-TRŽIŠNA EFIKASNOST PROJEKTA.............................75

11. DRUŠTVENE IMPLIKACIJE PROJEKTA..................................................85

12. ANALIZA OSETLJIVOSTI...........................................................................87

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA STUDIJE..........................................................90

REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA

1. Osobe koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu investicionog programa

Organizacija u kojoj je zaposlen

2. Osnovni podaci o kompaniji koja donosi investicioni program

1 PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU I PROMET “MARINADA” D.O.O.

3.Osnovni podaci o investicionom programu

Naziv investicionog INVESTICIONI PROGRAM FABRIKE ZA EKSPLOATACIJU I FLAŠIRANJE

rb predviđena ulaganja iznos (EUR)

1. osnovna sredstva 4.482.782

rb izvori iznos (EUR)

6. Osnovni pokazatelji poslovanja

1. Obim proizvodnje (maksimalni kapacitet) 68.428.800 litara

1.1 OPIS PROJEKTA

Prema Elaboratu o rezervama malomineralizovanih izdanskih voda vrela “Marinada”, vrelo se

Na osnovu rešenja o izdavanju vodoprivrednih uslova (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

1.2 CILJEVI INVESTIRANJA

Slika 1: Stanovnik Jordana na jednom od retkih prirodnih izvora slatke vode

Realizacijom investicionog programa (izgradnjom fabrike vode na Goliji) ostvarilo bi se više

2.1 OPŠTA INFORMACIJA O INVESTITORU

Naziv investitora: Preduzeće za proizvodnju i promet

Registracija: Trgovinski sud, Beograd

Broj registarskog uloška: ???

Naziv i šifra delatnosti: Proizvodnja mineralne vode - 15981

Godina osnivanja: 2005.

Direktor: Rajko Dobrosavljević

Oblik organizovanja: Društvo sa ograničenom odgovornošću

2.2 ANALIZA I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA

3.1 ANALIZA TRŽIŠTA PRODAJE

3.1.1. UVODNE NAPOMENE

Proizvodi iz proizvodnog asortimana Investitora kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu

Da bi se to ostvarilo neophodno je:

3.1.2. TRŽIŠNE KARAKTERISTIKE PROIZVODNOG PROGRAMA

3.1.2.1 Osnovne karakteristike proizvoda

Tabela 3.1: Fizičko-hemijske karakteristike vode »Marinada«

Posmatrano sa tržišnog aspekta flaširana prirodna slabomineralna voda je homogeni proizvod

3.1.2.2 Prodajni asortiman Investitora

Prodajni asortiman Investitora čini prirodna slaba mineralna voda.

Tabela 3.3: Prodajni asortiman Investitora

Prednosti proizvoda ovog Investitora su pre svega, sledeće:

Mada je reč o nesporno atraktivnom proizvodu, namenjenom masovnoj potrošnji na rastućem

3.1.3 ANALIZA PRODAJE I TRAŽNJE

Broj stanovnika i njihova kategorizacija po raznim osnovama su prva relevantna odrednica

Tabela 3.4: Broj stanovnika u Srbiji po popisima 2002. i 1991.

U strukturi stanovništva dominira gradsko, sa učešćem od oko 56,4%. Dominantan uticaj na

Tabela 3.5: Lančani indeksi realnih neto zarada i troškova života

Tabela 3.6: Lančani indeksi razvoja trgovine na malo i ugostiteljstva

3.1.4 ANALIZA POTROŠNJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU

Na osnovu podataka o proizvodnji i realizaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni, utvrdjena je potrošnja

Tabela 3.10: Potrošnja prirodne i mineralne vode po stanovniku u pojedinim zemljama

Mnoge zemlje u neposrednom okruženju (Austrija, Madjarska i Rumunija) imaju razvijenu

Višegodišnje delovanje sankcija i izuzetno jaka konkurencija poznatih evropskih marki