Jela Nilović Mitrović

Tajna srpskog jezika kod Hiperborejaca

Etimološkе beleške srpskog jezika i vranjskog govora

radjenе pomoću”švedskog jezičkog ključa”

Jela Nilović

2
Posveta

”Kad u proleće ugledaš prvog leptira, duvaj za njim i svaku zamršenu pređu moći
ćeš da razmrsiš. ”- bio je ovo savet moje babe dok sam bila mala. Svakog ranog
proleća kad vidim prvog leptira, setim se babe i njenog saveta. Odavno ne duvam
za prvim prolećnim leptirom, ali sada imam moć da razmrsim zamršeno.

3
Predgovor

Ova knjiga govori o tome kako se stvarao srpski jezik. Oblast lingvistike koja ima
zadatak da govori o poreklu reči u jednom jeziku naziva se etimologija, nauka koja
je kod nas još uvek u povoju.

Ova knjiga nije nastala kao deo nekog mog naučnog projekta. Ona je nastala
Božjom voljom i sticajem raznih drugih okolnosti koje su se splele oko mene onda
kada sam se u mojim zrelim godinama našla u Švedskoj i počela da učim njihov
jezik. Baka jedne srpske porodice sedela je u Švedskoj, na najbezbednijem mestu na
svetu, učila švedski jezik i molila se Bogu u švedskoj crkvi dok su nad Srbijom padale
NATO bombe: «Čuvaj mi Bože porodicu; čuvaj mi Srbe i Srbiju i pomozi mi Bože da
ja sve ovo razumem!».

4
Razumevanje našeg srpskog problema počelo je da se ostvaruje kroz učenje
švedskog jezika, a onda se pojavio i tračak svetlosti u mračnom tunelu neznanja.
Neznanje je najveći greh, a čovek živi u stalnom grehu, odnosno neznanju. Po Bibliji
greh su napravili Adam i Eva pojevši jabuku sa drveta znanja. Po Bibliji Eva snosi
krivicu, ali mada je kriv Adam jer je pao na testu znanja. On nije bio sposoban da
postavi pitanje Bogu: «Zašto ne smem da jedem jabuke ?» - jer samo dobro
postavljeno pitanje vodi ka odgovoru. Ta prva pojedena jabuka zaglavila se u grlu
Adamovih i Evinih potomaka. Praroditeljski greh razrešiće se kroz tajnu Jezika
Sveta.

Ova knjiga, kako bi rekao Paolo Kueljo, je potraga za Jezikom Sveta, ali ta misao nije
postojala u mojoj glavi jer bih se svakako uplašila veličine zadatka koji je pred mene
postavljen. Ipak, Bog je takvu megalomansku ideju izbrisao iz mog uma. Ona se
pojavila onda kada je moj posao dobro odmakao, odnosno kada sam ja već dobro
ovladala materijom koju sam istraživala.

Tada su se sve sličice moga života uklopile u jednu logičnu priču u kojoj se vidi da su
svi značajniji trenuci u mom životu bili usmereni ka sticanju znanja koje je bilo
potrebno za jedan ovakav zadatak. Odrastala sam pored manastira, Žiče, volela
matematiku, ali ipak studirala jezik i književnost; radila u Vranju i na Kosmetu u
šiptarskoj školi da bi u zrelom dobu učila švedske reči i odgonetala tajnu srpskog,
albanskog i grčkog jezika i našla put ka tajni Jezika Sveta koja se realizovala u
Švedskoj. Posle tri i po godine provedene u Švedskoj, opet sam u Srbiji, ali nikoga u
visokim naučnim krugovima ne interesuje moje otkriće jer mi učimo decu da nam
jezik potiče iz sanskrita. Ali, iza reči sanskrit postoji pitanje: A ko je stvorio sanskrit?

Na švedskom ovaj naziv kazuje: sans krytt – razum; zdrav

Podela evropskih jezika je politička podela – podela jer se ovi jezici izučavaju
izdvojeno kao što se srpski jezik u zadnja dva veka izučavao izdvojeno, sam pomoću
sebe sve dok se narod ovog govornog područja nije

Jela Nilović

pocepao na više jezika i više državica ne primećujući ništa što ih medjusobno spaja.
Kada je mogao srpsko-hrvatski jezik da se iscepa, izdeli u srpski, hrvatski, bosanski i
crnogorski jezik, onda je jasno da politika, odnosno pojedinci na jednoj teritoriji
koriste sitne jezičke razlike da bi ostvarili svoje materijalne ciljeve. U Indiji koja je
verski podeljena na dve velike grupe: hindu i muslimane, postoji i partija sanskrita.

5
U Grčkoj u prošlom veku kada je na vlasti bila vojna hunta, u školama su se vratili
na starogrčki (katareus), na jezik Homera i Sokrata. To je za živuće Grke bilo strašno
teško i to bi ličilo na to da se mi Srbi vratimo na crkveno-slovenski ili staroslovenski
jezik, ustvari, na ono vreme kada je jezik bio u razvoju. Kočnica političkim
kočijašima trebalo bi da bude naučna istina. Pošto nauka nije dotakla sigurno
istraživačko tlo, svako je mogao da reči jednog jezika tumači po svom nahodjenju.

Dejan

Slušam dečju emisiju na radiju u kojoj se objašnjavaju pojedina naša imena, pa se

kaže:

Ime Dejan potiče od glagola dati, a ime Vitomir u staroslovenskom znači moćnik.
Ustvari, ime Dejan u švedskom ima svoje značenje – sluga/sluškinja na seoskom
imanju, ali u tom jeziku ta reč može da se deli na još dve reči: de Jan.

De(zam) – oni

Jan(vlastita imenica) – Jan(muško ime)

Čovek je rečima: De Jan da predstavi svog slugu Jana, ali sa dozom poštovanja koje
se iskazuje zamenicom u množini (de).

Ako se uporede reči Dejan i naš glagol dati dati, vidi se da je samo glas „d“
zajedničko ovim rečima, a da je naš glagol dati nastao od švedskih reči: ta ty (t = d)

tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga) (gl) – uzeo, uzela

ty(uzročni veznik) – jer

Iz ovoga se vidi da je čovek rečima: ta ty – uzmi jer, dao nešto drugom čoveku uz
neko obrazloženje koje primalac nije razumeo.

Δώρο – poklon,

U grčkom jeziku reč: δώρο – poklon, a ovu grčku reč možemo objasniti švedskim
rečima: då ro ili dör rå ili då rog

då(prilog) – tada, onda

6
ro, rot; roa(pridev) – sirov

rå, råt; råa(pridev) – sirov, presan

råg, rågen(im) – raž

dör/ dog/ dött/ dö (gl) – umreti, umirati

Kombinacijom ovih kratkih švedskih reči može da se sazna šta je čovek poklonio
Grku. Moja prva asocijacija na ove reči vezana je za godine gladi posle Drugog
svetskog rata kada se gladovalo, kada nije bilo hleba. Prva žitarica koja stasa za
žetvu je raž. Požnjevena raž sušila se na suncu da bi mogla što pre da se samelje.
Moje zaduženje u tom hitnom poslu je bilo da sedim pored prostirke na kojoj se
suši raž i rasterujem vrapce.

Vitomir

Da li je naš Vitomir baš bio moćnik. Neki Vitomir je kao vladar mogao da bude
moćnik, ali njegovo ime raščlanjeno na reči koje imaju značenje u drugom jeziku, u
ovom slučaju u švedskom ova reč kazuje: vit om yr ili vit om myr ili vi tom myr.

vit, vitt; vitta(pridev) – beo.

1. om (prilog) – oko, okolo; pored

2. om(veznik) – ako, da, kad

3. om(predlog) – oko, okolo; naokolo

yr, yrt; yra(pridev) – vrtoglav

yrar/ yrade/ yrat/ yra!(gl) – buncati

▲Vad yrar du om? – O čemu buncaš ti; Šta buncaš?

myr, myren; myrar(im) – tresetište, močvara, rit

myra, miran; myror(im) – mrav

vi(lič.zam) – mi

tom, tomt; tomma(pridev) – prazan

7
Ova treća kombinacija reči: vi tom myr – mi (smo) ispraznili močvaru, ukazivala bi
na to da je nekopokazao svoju moć jer je ispraznio(isušio) močvaru.

Jedna naša dečja pesma sadrži reč: vit, ali sa značenjem kojim se zove golub:

”Poranila devojčica golube da hrani

Oko nje se okupili krilati gaćani

Pa joj šapću, pa joj lapću, pa joj kažu hvala

Što ih ona tako rano na doručak zvala.

Vit, vit, gaćan beli što mi ne doleće

Celo jato ko da zbori doleteti neće.

I pušku sam juče čula u zelenoj gori

Baš tada je poginuo moj gaćan najbolji.

U latinskom jeziku:

Vīta – životopis (vīta brevis – kratak život (životopis); pōnĕre vītam –izgubiti glavu),
ali ova reč: vīta na švedskom kazuje: vi ta.

vi(lič.zam) – mi

tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga) (gl) – uzeti

Rečima. Vi ta – mi uzimamo, a prva asocijacija koja nam se nameće je da je neko

rekao: Mi uzimamo (život).

Reč: brevis na pisana na švedskom kazuje: brev vis.

brev, brevet; brev, breven(im) – pismo

1. vis, vist; visa(pridev) – mudar, pametan

2. vis, viset; visa(im) – način

Čovek je švedskim rečima: brev vis, najverovatnije kazao da je životopis pisan na

način/ vis kojom se pišu pisma/brev.
8
Držeći se svojih ličnih jezičkih nedoumica naročito nedoumica iz oblasti fonetike
koje su me mučile tokom rada kao nastavnika srpskog jezika uvidela sam da one
mogu logično da se objasne pomoću švedskog jezika. Šta je to naše pretke mučilo u
jeziku, ko im to «šapuće» reči i zbog čega se reči menjaju. Zbog čega «l» prelaze u
«o», palatali: «k,g. h» u «č, dž, š» ili opet u «c, z, s», vrši se jotovanja sa glasom «j»
a nigde u svemu tome ne osećamo ljude? Ko je to Srbima govorio pekti pa je od
toga postalo: peći?

Peći

Govorio je čovek sa severa Evrope On je rekao: pek ty – (gle

dajte)jer pokazujem (kako se mesi hleb.)

pekar/ pekade/ pekt/ pek/ peka(gl) – pokazati, označiti

ty (veznik) – jer, budući da

Kod nas je pekar – zanimanje čoveka koji mesi hleb. Ali kad je Švedjanin rekao:
pekar, on je mislio: pokazujem (kako se mesi hleb). Mísli našeg čoveka koji gleda
stranca kako mesi hleba zadržavaju se na imenu zanimanja čoveka. Ovde je
očigledan nesporazum.

Ali taj isti čovek na našem terenu kao kartograf kaže: pek – pokaži! Šta se traži da se
pokaže.( Majdan Pek – reka iz koje se vadilo zlato.)

U turskom jeziku reč: pek je reč kojom se skreće pažnja na nešto kao:

pek aımlı (pridev) – čaroban

pek büyük (pridev) – golem

pek çırkın (pridev) – grdan

Ali uvek postoji mogućnost da je onaj ko je primio reč snizio ili povećao glasovnu
vrednost.

9
Naš jezik nastajao pod uticajem evropskih jezika, odnosno u najvećoj meri pod
uticajem švedskog jezika, zatim nemačkog, engleskog, holandskog grčkog,
madjarskog i preko turskog, odnosno, pod uticajem svih onih jezika sa kojima je
strani narod sa našim narodom dolazio u kontakt preko trgovine, ratova i
dovedenog roblja iz naroda drugog jezika.

To je stvarnost. To nije naučna fantastika već realnost koja je ostala nezapažena

tokom vremena otkako se ljudi bave naučnim sredjivanjm sopstvenog jezika. Čovek
gleda napisanu reč, a ne vidi njeno poreklo. To je zagonetka. Da bi došli do
odgovora odakle nam reč treba nepoznatu vrednost «x» u našem jeziku zameniti sa
rečju onog jezika iz koga je došla ta reč. Severnjak je bio taj čovek što se odozgo
najčešće selio iz raznih razloga – porodični posed nasledjuje najstariji sin; bila je
sušna ili kišna godina; jer su bile borbe za presto; jer je izbila epidemija, jer je
čoveka uhvatila depresija od dugih noći...Taj danas jedan od najbogatijih naroda
nekad je imao dosta šume, dosta kamena, dosta vode i ribe i mnogo kratkih dana sa
dugim noćima.. Ako je kišna godina, onda seno ne može da se osuši pa se stočni
fond smanjuje; ako je sušna – nema trave. Ali pre nego što je deo nordijskih
prapredaka stigao na Skandinaviju taj narod se pre Vavilona ili kasnije oko
Helesponta rasejavao.

Jezik tog naroda je najmanji zajednički sadržalac svih jezika na Zemlji – od Japana
(Nipon) i Španije pa do Skandinavije. Njihov jezik polomio i vezao u nove spojeve sa
novim značenjem u drugim jezicima. Na švedskom:

nypa, nypan; nypor(im) – šapa; ruka

nypon, nyponet; nypon, nypor(im) – šipurak.

nyper/ nöp/ nypt/ nypt ili nupit/ nyp!/ nypa(gl) – štipnuti, uštinuti

Možda Japanci znaju legendu o nastanku ove reči Nipon kojom nazivaju svoju
zemlju.

spinner/ spann/ spunnit/ spinn!/ spinna (gl) – presti, sukati

spann, spannen, spannar (im) – vedro, kofa, kanta

spann|mål(im) – zitarice. Sve ove reči bile su veoma važne za pomorce i možda su
ih u Španiji i dobijali razmenom – kofa ili dve žitarice za posudu. Švedska reč: spann
– vedro, kofa, je naša arhaična reč: žban – posuda (sp = sb, a sb = ž)

10
Proneli su Švedjani svetom svoj glav – mač, koji su kasnije nazvali sverärd – mač.
Uvek je ovaj narod imao dobar čelik, a švedski:

glav(arhaizam) – mač = srpski: glava – deo tela presudjivao je onde gde je danas
reö: glava(deo tela).

Na Balkan su dolazili uvek kod svojih rodjaka Ilira koje je možda tu naneo veliki
potop ili su ostali kao deca grčkih bogova. Dolazili su severnjaci uvek bežeći od neke
muke, niz dunavsku vodenu magistralu, silazili sa splavova kod Beograda jer im je
Djerdap pretio pa im je kopno bilo sigurnije. Veslači na čamcima – roddare,
postajali su rudari. Nastanjivali su se negde u brdima jer im je tamo klima više
odgovarala i ti gorštaci(gör stack – uvući se; ugurati se) su se tokom 2-3 generacije
posrbljavali. Kada danas u Srbiji čujemo muško ime Gorčin, mi i ne znamo da su
tako nekada Nemci nazivali Švedjane. Švedjani su opet nemački narod nazivali: Tysk
folk (tyst – miran, tih, ćutljiv), a nekim putevima smo mi saznali šta im to znači pa
smo ih nazvali Nemcima, možda prema madjarskom: nem tudum - ne razumem.

Taj Gorčin, nekadašnji Hiperborejac bio je izvor jezika za taj tih, miran, Tysk narod.
Švedjani su nemački narod nazvali arijevskaom rasom, ali mehanizam nesporazuma
izvrnuo je značenje. Reči: är i jäv – da li je zao; proklet, dobile su značenje da su
čista rasa.

Staro ime za Švedsku je Svea, a ta reč sadrži se u reči: svastika (kukasti krst) i
svastika (ženina sestra) - sveas tycka –Švedjani vole; smatraju) . podrobnija
objašnjenja nalaze se u ovoj knjizi. Možda je upravo zbog toga srpski jezik odabran
da napravi prodor u prošlost i objasni ove nepoznanice.

I sve te zagonetne reči, odnosno, predmeti i radnje postaju potpuno jasne tek kad
udjemo u jezik – najtačniji arhiv, ali sa tačnim ključem.

Kada čovek podje sa Skandinavije na konju ili pešice u pravcu juga Evrope, on će se
usput raspitivati kojim putem treba da ide. U švedskom jeziku reč: stig – staza. U
Letoniji stoji ista reč: stig – staza. Znači dotle su ljudi razumeli šta putnik pita, a
dalje kroz slovenske zemlje narod nije više razumeo reč: stig, već je mislio da je
putnik rekao da je stigao. Putnik je morao malo više da priča da bi se sporazumeo i
od onoga šta je bilo najvažnije svelo se na švedske reči: stad sa. Razumeli su ga šta
je hteo – pitao je za put, odnosno stazu, ali oni su dve putnikove reči «zalepili» u
jednu kojom su od tada imenovali puteljke – staze. Šta je putnik rekao?

stad, staden(ili stan); stöder(im) – grad.

11
sa(gl.prošlo vr.) – rekao sam

Švedski: stad sa = srpski: staza, stьdza (i niz drugih varijanti, onako kako su
slovenski narodi prema mogućnosti svog slušnog i govornog aparata podešavali).

Iz Švedske sam donela dovoljno materijala za rad na ovom projektu, ali i šifru kojom
se «ulazi u jezik». Rad je zahtevao čitav tim ljudi u Institutu za srpski jezik u kome
postoji Odbor za etimologiju(koji ne radi), a koji bi po svojoj nameni istraživao
nastanak toponima, imena i prezimena, kao i nastanak reči našeg jezika.

Ali, za novīne treba imati sluha i hrabrosti, a Srbi su se isuviše dugo bavili spoljnjim i
unutrašnjim neprijateljima dok nisu južnoslovenska braća postala sami sebi
neprijatelji. Zato im se otkriće koje sam donela u Srbiju izgledalo kao jeres. Mnogo
je bilo onih koji su smatrali da trba sebe da sačuvaju od ove jeresi braneći se
ćutanjem. Čovek u mom položaju morao bi da se pomiri sa sudbinom i da se
navikne na sažaljive ili podsmešljive poglede i da radi uzdajući se samo u svoje
osećanje istine sa pomišlju da ga Bog čuva ali i prisiljava da ide putem koji je
odredjen samo za njega. Znati odgovore zašto se na ovim prostorima besedilo ili
glagoljalo, zašto su se inatili i išli na panadjure, zašto su govorli sol pa posle so,
zašto groždje, grozje ili grojze i σταφύλι(groždje, grčki) na ovom ipak malom
balkanskom prostoru i zašto ljudi jedu kašikama, lažicama ili žlicama, što je u
vreme ratova na ovim prostorima pogibeljno jer glava strada zbog škara ili makaza;
hleba ili kruha, a da ne postoji način da privolite nekoga da povede dijalog sa
naučnicima, da zaustavite one koji prave udžbenike puneći ih poluistinama, ravno
je samoubistvu. Spasenje dolazi onda kada shvatite da što više se batrgate
neophodnu snagu da se rad privede kraju.

Srbija u vreme Vuka Karadžića je mnogo otvorenija za kulturna zbivanja u oblasti

jezika nego Srbija 2001.god.jer Vuk tada polemiše sa svojim protivnicima u štampi.
Srbija danas nema sluha ni za kakve novine, čak neće ni da sluša da o nama i našem
jeziku može nešto novo da se kaže jer o jeziku govore oni koji nose zvanja magistra
ili doktora nauka, akademika kojih u Srbiji ima preko osamnaest hiljada, onih koji su
naš jezik vezali u Gordijev čvor. Ono što jeste Vuk je postao iskoračivši iz Srbije.
Današnja lingvistička naučna elita iscrpljuje se na radu koji veliča rad Vuka
Karadžića, a istovremeno ne primećuju da se srpsko govorno područje Vukovom
reformom teritorijalno smanjilo na štetu Srba na jugu Srbije i naroda koji se danas
zove Makedoncima, nekadašnjih Južnosrbijanca koji još uvek drže ikonu svoga
12
kuma, druga Tita koji ih je nazvao Makedoncima, a Grčka im ne dozvoljava da sa
tim imenom udju u EU. To nauka o jeziku treba da raspravi.

Vukova reforma nije obuhvatila prostor nekadašnje stare Srbije jer je

Makedonija u to vreme još uvek pod vlašću Turaka, a posle balkanskih ratova srpski
reformisani jezik nije se slagao sa jezikom naroda na ovim područjima pa je
izgledalo da je to neki drugi narod. Pošto je taj stari nereformisani jezik
bio bliži bugarskom, nego reformisanom srpskom, to su se Bugari prisetili da
su oni nekad davno osvajali te teritorije do Ohrida pa bi moglo opet tako da bude.

U zadnjoj deceniji pojedini naši pisci koji su tragali za novim istinama o našem jeziku
počeli su da zameraju Vuku Karadžicu, ali na pogrešan način tvrdeći da je
«izostavio» mnoge reči u svom «Rječniku» i time «poseljačio» srpski govor, ali bolje
bi bilo reći da nam se inteligencija poseljačila jer ovakve primedbe su odraz
neznanja. Zar se očekivalo da jedan čovek uradi sve na polju jezika?! Vuk Karadžić je
uradio mnogo, ali on nije bio merodavan i za etimologiju jer je to sasvim druga
oblast rada na jeziku i na tom polju trebalo je da se dalje napreduje, a na taj posao
trebalo je da se krene posle Vuka, ali nikom se nije otvorio put. Umesto napretka,
lingvistika se ukopala u pogrešnu baznu lingvistiku Evrope ne sanjajući da iz svog
jezika mogu da izvuku potrebne informacije o narodnom poreklu. Za sada srpski
narod, odnosno rukovodstvo nema potrebnu naučnu logistiku za kulturni dijalog sa
svojim jezičkim protivnicima. Držeći se samo Vuka naši lingvističari su stvarali
plodno tlo za podele i rat. Trenutno gledamo kako se Vojvodina bori da se izmigolji
iz srpske bratske zajednice, a sledeće moglo bi da se desi da se Beograd izdvoji kao
država od ostalog dela Srbije jer se veoma često kaže: «...to i to misli Beograd»,
umesto «misle Srbi, srpska vlada». Jug Srbije i Kosmet mnogo zamaraju Beograd
svojim problemima one Srbe koji žive severnije od problema starog skoro jedan
vek. Glava države zapostavlja rep kao što su sve do danas zapostavljeni Srbi koji su
živeli u Albaniji i koji su asimilovani u Albance. Da su se, barem, političari setili da
zamene stanovništvo – da nasele Srbe iz Albanije na Kosmet, a da Šiptarima
pokažemo gde im je njihova matična shtet ili vend – država.

Naši lingvisti u makedonskom jeziku nisu videli stari nereformisani srpski jezik, a ne
vide ga ni makedonski lingvisti danas jer tragaju za svojim poreklom zatvoreni u
granice Balkana kopali su po jalovini staroslovenskog jezika. Takvo istraživanje
može da bude produktivno samo uz upotrebu germanskih jezika, sa polaznim
težištem na nordijskim jezicima.

13
Onda može da se nadje odgovor zašto je naziv starog grada u Makedoniji – Stobi,
isti kao naziv jednog malog švedskog sela kod grada Hässleholma u oblasti Skåne na
jugu Švedske – Stoby. Arheolozi kažu da iskopine grada Stobija datiraju trista
godina pre Hrista, odnosno nešto malo pre vladavine Filipa, oca Aleksandra Velikog.

Odgovori na naše zagonetke nalaze se kod naroda koji nam nije bio susedni narod
nego su nam to bili praroditelji - Iliri, narod čija matica živi iza sedam gora, iza
sedam mora, baš onako kako počinju mnoge naše bajke. Za mene je jedno od
provokativnih pitanja bilo i pitanje zašto se srpski najveći
površinski kop uglja kod Beograda zove Kolubara, a ovaj naziv na švedskom
kazuje: kol obar (o = u) – ugalj neotkriven? Ovaj naziv jasno kazuje da je kartograf
primetio ugalj na površini zemlje da je to pribeležio na karti. Naziv Kolubara navodi
na pomisao da je Bog odmah iza stvaranja sveta predvideo da će jednom gradu dok
ne stigne ruski gasovod biti potreban ugalj pa je nadomak tog budućeg grada na
površini zemlje, ostavio ogromnu količinu uglja. Da je na tlu Balkana funkcionisala u
malim gradovima-tvrdjavama, švedska vlast svedoče reči: akt i reč. spis. Ovim
rečima označavamo pisani dokument, a ove reči na švedskom kazuju:

aktar/ aktade/ aktat / akt!/ akta(gl) – čuvati

spis, spiset; spisar(im) – ognjište, sobna peć( šporet)

Akta su kod nas dokumenta u jednoj kancelariji i ona se čuvaju/ akta. Spis je
takodje sinonim za akt, ali sada otkrivamo da su ti dokumenti završili na ognjištu/
spis, nestali su iz svih onih razloga koji postoje i danas kada čovek nešto spaljuje.

Da bi čovek krenuo u potragu za Jezikom Sveta potrebno je mnogo hrabrosti, a ako

se takav put planira u naučnoj ustanovi potreban je čitav tim ljudi, pa zato mi ne
zamerite kada u knjizi naidjete na slovne greške ili neizbrušene rečenice nego se
potrudite da nastavite na ovom poslu, ali nećete morati mnogo da lutate jer je
meni Bog pokazao prečicu koja liči na prelazak preko reke kojoj je bujica odnela
skelu. Mojom staračkom snagom prešla sam na drugu nabujale reke držeći se za
rečnik švedskog jezika kao za sajlu. Više niko neće morati ovom prečicom da
prelazi jer zadatak je izvršen, tajna jezika je otkrivena početak zamršenog jezičkog
klupka je nadjen. Ova knjiga je istovremeno i udžbenik švedskog jezika, onako kako
sam ga ja učila –vezivala švedske kratke reči za naše duže.

U Švedskoj sam u biblioteci uzimala knjige skoro nasumice da bih se kasnije

iznenadila zbog podataka koje sam u knjizi nalazila i time podizali moja znanja na

14
viši nivo. Izgledalo je kao da mi je knjiga «poturena». Zato volim da kažem da knjige
u biblioteci ne biramo mi, nego knjige biraju nas, a ono što je naše je da se češće
nadjemo u ovoj ustanovi. Uz to sa nama ide i neko moranje u nama koje nas
prisiljava da knjigu pročitamo. Sagnite glavu pred tim moranjem i ne odupirite mu
se jer pružajući mu otpor degradirate Boga u sebi.

Paolo Koeljo u svom romanu «Alhemičar» kaže:

«Razgovaraj sa Rukom koja je sve Napisala – reče Sunce. I mladić je zaronio u Dušu
Sveta i video da je Duša Sveta deo Duše Boga i video je da je Duša Boga njegova
sopstvena Duša, i da je, prema tome, mogao da čini čuda.»

15
Biblija kaže: «Jezik je jedan!»

Jezik je jedan, uprkos tome, što na Zemlji danas ima više od tri hiljade jezika. Ali
pošto je Darvin nešto rekao i pošto su posle Marks i Engels nešto rekli, dali su
podsticaja onima koji su uvek spremni da se iz ličnih interessa bore za vlast, sa
idejom za pravedniji svet. Supani su naredili: «Nema Boga»! Njima je lako jer su
takvi uvek pod anestezijom alkohola i dobre hrane. Narodu je istovremeno
izbrisana svaka nada u postojanje Boga, Pravde i Istine. «Bog to sam ja!» rekao je
neki Luj ko zna koji po redu. Narod se pobunio i izmislio giljotinu. Ali, ako
razmišljamo onako kako je svojevremeno razmišljao švedski pisac August Strinberg
koji samog sebe pita: «Hoće li švedske njive roditi bolje ako ja na oltar Bogu
prinesem glavu švedskog kralja?» Stringberg je bio mudar i nije dao odgovor jer mi
ga, ustvari, znamo. To je on rekao 1905, a Rusi nisu preveli njegov roman pa su
uradili ono što znamo 1917. Znamo i gde nam je rešenje: rešiti tajnu jezika koju
Bog traži da je rešimo. To bi bio preduslov da nam se Bog javi i ispuni ono što je
preko preko proroka u «Jovanovom jevandjelju» da će dati čoveku – manu
nebesku, drugo nebo i dug život.

Koren slovenskog jezika

16
Slovenski jezici su nastajali na isti način kao što se stvarao srpski jezik – drobljenjem
jezika drugih nacionalnih manjina koje su se utapale u narod koji se danas zove
Slovenima. Na primer:

Mi danas objašnjavamo deci u školi da reč: zub predstavlja koren reči; reč zubar je
izvedena reč, a reč: zubobolja je složena reč. Tako kaže gramatka. Posao etimologa
morao bi da otkrije deci odakle nam dolazi ta reč: zub. Da li su to naši preci sazivali
kongrese i na njima se dogovarali kojom rečju će da nazovu muku koja ih muči kada
karijes napravi štetu.

Mi danas ne možemo da se tako jednoglasno složimo oko mnogih reči, a izmišljanja

nije bilo, barem ne onako kao se u šali priča da Kinezi odredjuju imena svojoj deci
tako što niz stepenice bace konzervu pa zapišu glasove koje čuju prilikom kotrljanja
i to bude ime – Ču en laj ili Čan kaj šek.

Prava reč, a ne reči tipa: čipsi, ki-ki; smoki,... nastaje onda kada je neko za nekoga
autoritet, odnosno Bog ili blizak nekom «bogu» jer da nije tako kako bi čovek to
prihvatio. Ko ti je to rekao? – prva je reakcija na nešto novo. Rekao mi je taj i taj.
Šta zna taj i taj! On ne zna ni kad je žedan!

A, stvarno, veoma često čujemo od nekih: «Ja zaboravim da pijem vodu.»

Znači, stvarno ne treba verovati čoveku koji ne ume sebe da napoji, sebe, a ne
kravu, kokoške, kuče ili mače – zaboravlja, a to govori nešto o njegovom
mentalnom ustrojstvu.

Kad strani čovek udje u kuću i sedne za sto, domaćin se prvo hvata za čašu. To je
svuda u svetu gde ima plodnih župa u zavetrini, odnosno gde radjaju šljive i groždje,
raž ili pirinač...

Zato počnimo sa prvom i osnovnom lekcijom gde naš narod potuno liči na svoje
pretke Švedjane, a razlikuje se samo po tome što oni, Švedjani, malo pričaju, dok
naš čovek priča kao navijen i ne možeš iglu da zabodeš izmedju reči, kao da će život
da prestane ako počne da ćuti. To su recidivi kompleksa doseljenika koji je uz velike
muke naučio jezik nove sredine – sve, svaku reč. Pitali su me pojedini Srbi: «I
naučila si švedski sve do kraja!?» Jezik se ne može nikad do kraja naučiti, pogotovu
ne strani. To su znali i naši stari. Novu snaju nisu pustali u komšiluk po celu godinu
17
dana. Za to vreme, snaja strankinja nauči jezik, a kada nauči da ga priča bez muke,
onda se razboli od logoreje – brbljivosti.

Zato, verujte mi, lekciju o korenskim rečima u našem jeziku treba završiti sa
tvrdnjom da je naša reč: zub jednaka sa švedskom rečju: sup.

sup, supen, supar– čašica rakije.(s = z)

super/ söp/ supit/ sup/ supa(gl) – piti (p = b)

Čovekova usta kao govorni organ imaju karakteristike jednog muzičkog

instrumenta. Postavka glasa u tom muzičkom instrumentu zavisi od maternjeg
jezika i sluha čoveka koji se sprema da izgovori ono što je čuo. Švedska postavka
glasa «s» ili palatalnih glasova «k, g, h» za naše srpske uši ne deluju dovoljno jasno
izdiferencirano, pa ga naš čovek «uoštrava», odnosno prilagođava svom jezičkom
osećanju.

Da proverimo šta se dešava sa rečju: zub.

Pođimo u prošlost i pogledajmo šta je radio Srbin kada ga boli zub. On je, verovatno
išao kod kovača koji ima klješta koja može vatrom da usija i dezinfikuje. Ovaj mu
pre ili posle vadjenja, pruži čašicu rakije/ sup da bi mu umanjio bol.

Kada se reč prenosi iz jednog jezika u drugi mnogo zavisi od sluha onoga ko
«kumuje» značenju te nove reči. U ovom slučaju glas «s» dobio je vrednost glasa
«z», a glas «p» vrednost svog zvučnog parnjaka «b», a u nekoj drugoj situaciji
švedski glas «s» može da bude i «š ili ž), zato

Švedski: supa - piti = srpski: župa( kraj u kome dobro uspevaju vinogradi i voće jer
je to kraj koji je zaklonjen brdima od vetra i gde talas mraza ne oprlji voćnjake i
vinograde u cvetu.

župan = švedski: sup ana – čašicu naslutio.

sup – čašica rakije

anar/ anade/ anat/ ana(gl) – naslutiti, predosetiti

Župan je starešina županije. Ovde je lako naslutiti mehanizam kako se dolazi do

vlasti. Alkohol se ne pije bez društva. Uz čašicu se uvek raspravlja o
svemu što je aktuelno. Najaktuelnije je uvek bilo doći do vlasti i na njoj se

18
održati, a to se uvek postizalo uz istomišljenike. Istomišljenike je uvek bilo lako steći
jer ih je ujedinjivala dobra hrana i čašica alkohola.

Reč: županije = švedski: supan igen.(s = ž)

igen(prilog; izgovor: ijen) – opet

Županije : švedski: sup an igen – čašicu predosetio opet

[Isti glagol: super/ supa stoji i u reči: subaša. Ova reč označavala je turskog sudiju a
nastala je od švedskih reči: sup passa ili supa sa] (p = b) (s = š)

säger ili säjer/ sa ili sade/ sagt / säg!/ säga ili säj) (gl) – kazati

passar/ passade/ passat( passa(gl) – pristajati, dolkovati; biti pogodan, a u našem

jeziku: pasovati.

Reči kojima se imenuje subaša/ sup passasa - govore o tome da pijanica; odgovara
pijanicama.]

Za župane se u istorijama kaže da su to bili plemićski sinovi. Uvek su deca iz bogatih

kuća sklona da vreme provode u kafanama, u pijančenju.

U tinejdžerskoj knjizi,«Priprema za princezu» američke spisateljke Meg Kebot,

junakinja romana tinejđžerka Mia na jednom mestu razmišnja o kvalitetima ljudi
kojima dajemo poverenje da nas predvode. Ona posmatra izbor vodje odeljenske
zajednice i ovako kaže:

«Društveno uredjenje - Teorija sile: Vlade su uvek prisiljavale ljude u svom

okruženju da plaćaju doprinose ili takse...

Ovo je nešto kao kad ljudi automatski prihvataju vodjstvo popularnih, uprkos
činjenice da oni nemaju najbolje ocene, pa tako nisu ni najpametniji ljudi u školi,
nisu ni ljubazni prema ostalima kojima sportovi i žurke nisu jedina zabava i duhovna
hrana. Na osnovu čega su oni uopšte kvalifikovani da nas predvode? A ipak njihova
reč je zakon i svi im se šlihtaju, tako što ne prihvataju njihovo flagrantno kršenje
školskih pravila, kao što je pušenje u školi i nošenje šorceva ispod školske suknje.
Ovo je pogrešno. Zlodela manjine imaju negativan uticaj na većinu i to nije fer.
Pitam se šta bi Džon Lok imao da kaže o tome.»

Glagol super u švedskom znači pijančiti, dok ta ista reč preuzeta od Engleza dobija
suprotno značenje:
19
sob(sob)(im) – plač, jecanje; (gl) – plakati, jecati ( p= b)a ako pitamo: Gde? Onda
dobijamo odgovor: u sob‫׀‬i (neko plače, jeca) i druga njihova reč: sup(s٨p)(im) –
gutljaj; progutati; večerati, zatim reč:

sober(soube)(pridev) – tezan, koji ne pije(p = b), a ova reč:

sober(soube), nastala je od švedske reči: super – pijem,(a možda ne bi trebalo jer

sam obećao da budem trezvenjak)

Englezi vrlo često ne izgovaraju glas „r“) (p =b)

Sipaj

Reč: sipaj kojom se neko podstiče da sipa vodu, ali i alkoholno piće, potiče iz
engleskog jezika: sip I.

sip(sip) – (im) mali gutljaj; gl. srkati, pijuckati

I(aj) (zam) – ja

to sip(drink) – gucnuti

Po našem važećem pravopisu nepravilno bi bilo da se kaže: sipi (sip|i) (a u narodu

se tako po nekad čuje).

Trezvenjak

Ova srpska reč mogla bi da se napiše na švedskom: 1.träs vän njak ili

2. träs vän jacka

trä, trä(e)t; träna(im) – drvo

träs(im u genitivu) – od drveta

vän, vännen; vän, vänner(im) – prijatelj

njak – reč koja u švedskom jeziku označava da je govorno lice nesigurno u odgovoru
– ni ”da” ni ”ne”.

20
jackar/ jackade/ jackat/ jacka(gl) – potvrditi, tvrditi

Rečima: träs vän jacka – prijatelj tvrdi (da je ) drvo(pijan).

Prva verzija bi kazivala da je pijani čovek drvo ili drvce pijan, kako mi danas kažemo,
a onaj koji se stara o pijancu kaže da on nije siguran da je njegov prijatelj u tolikoj
meri pijan. Ovde nema ni pojma o uzdržavanju od alkohola.

Druga verzija više liči na trezvenjačko ponašanje jer nam sugerira podatke

da čovek ne pije redovno pa ga je savladala mala količina alkohola.

Naziv jednog dobrog vina je šiler. Pva reč napisana na švedskom kazuje: skyler.

skyler/ skylde/ skylt/ sky!/ skyla(gl) – kriti, prikriti, sakriti, sakrivati

(sk = š); (l = lj)

Ovo su reči onih Švedjana koji su se razumeli u kvalitet vina i koji su krčmaru,
verovatno, govorili da to vino sakrije/ skyler za njih.

Pošiljke

Od reči: på skyla kö nastala je naša reč: pošiljke.

på(predlog kao kod nas) – po, na, u

skyler/ skylde/ skylt/ sky!/ skyla(gl) – kriti, prikriti, sakriti, sakrivati

kö, kön, köar(im) – red, rep

Sada se vidi da su mnoge pošiljke bile tajne, sakrivene/skyla.

Sipaj

Da su naši preci bili Švedjani i Englezi svedoči i reč: sipaj, koja je nastala od engleske
reči: sip(sip)(im) – mali gutljaj, srkati. Razlika izmedju švedskog: sup – čašica rakije i
engleskog: sip – mali gutljaj; srkati je u postavci engleskog govornog organa.

21
Suni (sipaj)

U turskom jeziku reč: su – voda, a tu reč možemo naći u

starogrčkom jeziku sa značenjem: σύ (zam) – ti ; gen. εσύ.

latinskom: sŭb(prilog) – pod, ispod, niže

italijanski: su(prilog) – gore

španski: su , sus (zam) – njegova, njegvo, njihovi

nemačkom: sud (im)– voda u kojoj se kuvaju namirnice

francuski: su (im) – znanje

u srpskom jeziku reč: su je skraćeni oblik od glagola jesam – 3.lice mn. (oni) je‫׀‬su ili
su. (Npr: Konji su pili vodu).

Ako kažemo pola turski pola švedski, onda bi rečima: su ni – vodu vi (pijte ili sipajte ili
donesite)su‫׀‬ni(te) stoci ili su ni da se okupam...). U srpskom slučaju vodu/su (sipaju
oni).

Turski jezik teži skraćivanju reči pa bi turska reč: voda/su mogla da dodje preko
švedske reči: sund(pridev) – zdrav, čio, ali i preko reči: sjuk(pridev) – bolestan. Kada
je u pitanju voda, čovekovo interesovanje se kreće oko toga da li je voda zdrava za
piće.

Voda – vatten

Podjimo u istraživanje jezika sa onim rečima kojima se čovek svakodnevno susretao

– voda i vatra.

Da vidimo kako je nastala prvo švedska reč: vatten.

fat, fatet; fat, faten(im) – posuda, tanjir činija, a

vatten, vattnet; vattnen, vatten(im) – voda

faten (posuda) = vatten (voda, H2O) (f = v)

Čovek je morao da napravi razliku izmedju posude i vode u posudi.

22
U etimologiji treba i mora da se ide do krajnjeg, nultog posednika neke reči. Na
grčkom: νερό – voda, kiša, mokraća. Ako znamo švedski, čućemo kroz nju reč: nero
kako neko kaže na švedskom: när å.

när (prilog) – blizu

å, ån; åar (im) – manja reka

Švedska reč: å – manja reka, a u francuskom jeziku je dobila značenje: eau(im) –

voda. Nemačka reč: wasser (im) – voda, nastala je od švedskih reči: vass är.

vass, vasst; vassa(pridev) – ošptar, bridak

är (gl) – je, što znači da je Švedjanin za (neku) vodu u prisustvu Nemca tvrdio da je
ta voda oštra (za piće) što znači da smo opet pronašli onoga od koga je potekla,
odnosno preuzeta reč.

Ruska reč za vadá- voda nastala je od švedske reči:

vadar/ vadade/ vadat/ vada(gl) – gaziti po vodi,

a u vranjskom govoru ova reč: vada označava kanal za navodnjavanje kojim se

inače ide dok se navodnjava bašta.

U švedskom jeziku za poplavu upotrebiće reč: översvemming – poplava, ali i reč:

våda – nesreća. U govoru moje babe reč: povodanj - velika poplava.

▲elds| våda – požar: voda /uzročno-posledično

Naša reč: voda i ruska reč, vadá nisu iste reči koje su vremenom pretrpele neku
fonetsku promenu, već različite reči švedskog jezika.

U šiptarskom jeziku voda – ujë. Ova reč: ujë, mogao bi da bude švedski uzvik koji se
čuje u onom trenutku kada je čovek dugo halapljivo pio, pa ostao bez vazduha. U
irskom jeziku stoji reč: ujsce.

U Aziji i Africi suva rečna korita zovu se: uadi, tako piše u našim školskim
udžbenicima. To bi bio jedan od dokaza da je jezik jedan i da su takve reči dolazile
od onog naroda kome nije bio problem da prevaljuje velika prostranstva, gde suva
rečna korita služe kao putevi.

23
Ova knjiga može vam poslužiti kao uvod u učenje ovog jezika. Videćete da je
švedska gramatika veoma jednostavna, da nema padežnih oblika(sem genitiva)već
da se situacija iskazuje predlozima koji stoje ispred imenske reči. U knjizi su glagoli
navedeni u prezentu, perfektu(preteritu); supinu(gl.pridev radni), imperativu i
infinitivu. U mnogim slučajevima oblici infinitiva i imperativa su jednaki.

Zbog čega to niko nije do sada primeto? Najverovatnije zato što se čovek trudi da
zapamti što veći broj reči koje će mu poslužiti kao most za komunikaciju sa ljudima
druog jezika u čiju zemlju je došao i ne sapliće sebe razmišljanjima o poreklu reči.

Svi oni Srbi koji su putovali u Švedsku, sa ovim narodom kontaktirali su pomoću
nemačkog ili engleskog jezika. I sami Švedjani u svet polaze sa znanjem barem ova
dva jezika. Naš pisac Miloš Crnjanski bio je kod Hiperborejaca(Švedjana), ali je sa
njima razgovarao engleski. U knjizi

putopisa, «Kod Hiperborejaca», Crnjanski konstatuje da je primetio mnoge sličnosti

izmedju našeg i švedskog naroda, a u švedskom muzeju primećuje i jednu kudelju
koju crnogorske devojke nose prilikom udaje u svoj novi dom. Po povratku iz
Londona gde je živeo i radio posle drugog svetskog rata, Crnjanski za «Nin» piše
nekoliko članaka o istim nazivima mesta u Jugoslaviji i Engleskoj.

Isidora Sekulić boraveći u Norveškoj ne služi se norveškim jezikom. Već nemačkim,

ali na jednom mestu u svom delu «Pisma iz Norveške» ona kaže da je bila kod svojih
rodjaka (jer ona taj narod oseća kao svoj rod). Ona pravi jedno estetsko poredjenje
izmedju svoje blatnjave Vojvodine i Norveške na srpsku štetu ne ulazeći u to da se
po plodnosti ova dva tla ne mogu nikako porediti.

Dr prof.Ranka Kujić, koja je studirala na Oksfordu i dugo živela u Engleskoj u knjizi

«Crveno i belo – srpsko keltske paralele» nalazi sličnosti izmedju velškog dijalekta i
srpskog jezika, ali to je više oprezno naslućivanje jer autorka ne raspolaže pravim
alatima za proučavanje engleskog jezika. Ona na primer ne primećuje da naša reč:
čestit dolazi iz engleskog jezika i da ima isto, a ne pomereno značenje što svedoči
da je reč živela zajedno sa narodom koji je ovde živeo.

chastity ('t∫æstiti; imenica) – čednost, devičanstvo; čistota, strogost(stila). Na

jednom mestu u knjizi ona pokušava da pomoću kodiranog jezika, na naučni način,
objasni poreklo reči: galeb što joj ne polazi za rukom. Pomoću švedskog jezika
objašnjenje je veoma lako jer: galeb = švedski: gal ebb.

24
gal/ gol/ galit/ gala(gl) – kukurikati

ebb, ebben(im) – oseka Galebovi svojim oglašavanjem najavljuju dolazak oseke

kada oni na obali nalaze hranu.

Obratite pažnju na reč: ebben – oseka(naša reč: jeben dobija glas»j» kao reč:
Jevropa, jendek...). Ta se reč kod nas tumači kao vulgarnost, a ustvari, reč kazuje
samo jednu indignaciju zbog neke nestašice, povlačenja, promene na lošije, gore.

U švedskim basnama magarac nije glup, već je glup galeb. Ovo se može objasniti
time što su ove ptice veoma nasrtljive kada ribari izvlače mreže.

Najstariji srpski pisani dokument

Interesantno je da je Srbija u doba Miloša Obrenovića bila sklonija istraživanjima

tajne našeg porekla nego što su Srbi danas. Zet kneza Miloša Obrenovića,
Konstantin Nikolajević, bio je istoričar i on je krenuo u susret zagonetki koja stoji u
srpskom istorijskom dokumentu koji se čuva u biblioteci u Vatikanu a zove se -
«Letopis Popa Dukljanina». U njemu se tvrdi: «Srbi su Goti». (Ovaj dokument stoji
u prilogu ove knjige.)

Na žalost, Konstantin Nikolajević je umro dosta mlad, a njegov rad je ostao

nedovršen. Pre nekoliko godina objavljeni su njegovi radovi pod nazivom: «Srbi u
srednjm veku». Iz tog njegovog rada vidi se da je istraživanjem imena ljudi i naziva
mesta bio na dobrom putu koji vodi otkrivanju tajne srpskog jezika, ali on je vladao
dobro grčkim i latinskim jezikom a ti jezici nisu «ključ» za naš jezik. Švedski jezik je
«ključ» za najdeblji sloj reči našeg jezika.

Može da se tvrdi da čuveni lingvističari nisu poznavali švedski jezik, on je ostajao

kao prirepak engleskog jezika, ali mora da se veruje da je pronalazač Troje, Šliman,
iako nije bio lingvističar, znao je mnoge jezike jer je radio na brodovima, a znao je i
švedski jezik i zato je otkrio Troju jer je na švedskom ovaj naziv kazivao:

Tro ja. – Veruje(m); da.

Ferdinand de Sosir

25
U biografiji švajcarskog lingvističara Ferdinanda de Sosira kaže se da je znao švedski
jezik, ali on je ipak živeo i radio pod uticajem nemačkog i engleskog jezika, tako da
nije primetio barem to da nordijski jezici ne potiču iz engleskog nego da je istina
sasvim obrnuta.

Kada Nemac kaže: Wiedersehen – dovidjenja, on je, ustvari rekao na švedskom: vi

är där sen

vi(zam) – mi, är(gl) – je, där(prilog) – tamo, onde, ovde; sedan ili sen(prilog) –
kasnije. Ovim rečima Švedjanin se oprašta od Nemca i kaže mu da će se videti tamo
onde, na tom mestu, kasnije.

Nemački Švedski

affäre – afera, skandal, neprijatan dogadjaj< affer, affärem, affärer(im) – osao,

radnja, prodavnica i na kraju ova reč ima i značenje i skandala. I kod nas i kod
Nemaca reč znači: skandal, a da bi postojao skandal mora da postoji prethodno i
neka radnja.

also(prilog) – dakle, tako, najzad < all så; all – sve; så(pril) – tako, ovako.

Ili na primer ako engleske zamenice podvrgnemo etimološkom istraživanju

videćemo sledeće:

Engleska zamenica za prvo lice: I(ai) – ( ja) = švedski uzvik: aј! – jao. (Ja sam
povredjen i ja uzvikujem, a eng. zamenica: you(zastarelo thou) – ti, nastala je od
švedskog potvrdnog oblika:

jo (izgovor: ju) – da, odnosno od “zastareog”engleskog oblika: thou = du koje je u

švedskom: (th = d)

Švedjani novijeg doba sa učenjem engleskog jezika krenu od malih nogu, tako da
kada odrastu znaju dobro ovaj jezik, a kad odrastu krenu u biznis i ne misle o
poreklu engleskih reči već o biznisu i profitu. Švedski lingvisti ne pričaju šta
primećuju u evropskim jezicima jer idu utabanim stazama evropskih lingvističkih
veličina koja počinje od sanskrita sa kojim se pokušava da se razreši problem
nastanka jezika. Švedski istoričari novijeg doba kritički se osvrću na švedske istoriju

26
pokušavajući da skinu višak veličine koju su stari istoričari dali Švedskoj. Ma koliko
da su istoričari stare Svee(Švedske) okitili slavom svoje junake, stoji činjenica da je
jezik severnih nodijskih naroda, (nord – sever) dao jezički materijal i za grčki jezik.
To bi mogao da bude jezik kojim su govorili grčki bogovi ili jezik Boga, ali i jezik
doseljenika Pelazga, koji su jedan od od onih naroda koji su ušli u sastav grčkog
naroda. Dalja istraživanja će dati odgovor na ovo pitanje, ali iz moga rada na
poreklu srpskog jezika i nekih manjih vežbi sa grčkim jezikom proizilazi nagoveštaj
tvrdnje da su nordijski jezici, ako upotrebimo matematički jezik, najmanji zajednički
sadržalac svih evropskih jezika koji na reči evropskih jezika deluju poput čarobne
rečenice: “Sezame otvori se!”

Rad današnjih poslenika na poreklu jezika liči na pokušaj nevične pletilje da opara
parče čarape, ali polazeći od one strane gde je čarapa početa što je nemoguće bez
velikog napora i kidanja konca na svakom redu.

Lingvistički izazovi

Prasećanje na Veliku seobu iz Azije uticalo je naučnike da pomisle da je u toj Aziji

ostao onaj faktor koji je stvarao jezik doseljenih evropskih naroda i zato su u
sanskritu tražili praizvor ne pomišljajući da su seobom u Evropu ovi narodi doneli
taj čarobni mlinčić koji stvara reči jednog jezika. Da je Evropa, kao nekad Indija,
imala jedan centar pisane kulture u periodu od naseljavanja Evrope do sada,
najverovatnije je da bi se stvorio jezik sličan sanskritu, ali u Evropi se stvara više
manji razudjeni centara moći koji kreću u period pismenosti započinju na svom
jeziku.

Za evropskim narodima Bog je poslao u nekom ne tako davnom dobu i romski

narod. Da su evropski lingvističari zapisali ovaj jezik on je mogao da im bude
zamena za sanskrit. U tom slučaju možda bi pronašli čarobni mlinčić za stvaranje
jezika; primetili bi da je romski jezik nastajao od istog jezičkog materijala kao i
evropski jezici, od švedskog i engleskog jezika. Ono što se na osnovu manjeg broja
primera može naslutiti je da je engleski narod i njihov jezik u doba Mojsija bio već
odvojen od švedskog jezika.

Još i danas velika prepreka u otkrivanju Jezika Sveta su različita pisma, ali ta barijera
je na putu da bude prevazidjena zahvaljujući elektronici.

27
Čarobni jezički mlinčić za stvaranje reči ne radi punim kapacitetom danas jer je
osnovni uslov za njegov rad stanje kada je narod nepismen. Danas su mahom jezici
zabeleženi, narod je većinom pismen i nove reči se preuzimaju od onih naroda od
kojih mu stižu nova znanja iz svih oblasti. Da bi se pristupilo proučavanju porekla
jezika, treba pretpostaviti jedno davno doba, ono kada čovek razgovara sa čovekom
drugog jezik bez upotrebe rečnika i kada mora da ga na osnovu situacije razume šta
on od njega zahteva.

Mladi srpski putopisac Viktor Lazić, pisac knjige «Tumaranje zemljom osmeha» u TV
emisiji «Biseri» kaže kako je dok je bio u Indoneziji sklapao prijateljstva sa
Indonežanima i «razgovarao» sa mnogim ljudima, ali kada je došao u Srbiju i
pozvao telefonom te svoje prijatelje Indonežane, bilo nemoguće da razgovaraju.
Odgovor se nalazi u tome jer u telefonskoj situacija ljudi ne vide jedni druge da bi
nadoknadili manjak reči. Švedjani u šali kažu: «Prata kropp språk som alla förstår! –
Pričaj jezikom tela koji svak razume».

Istorija

U pogovoru knjige beležaka Dobrice Ćosića , ”Vreme zmija”, njegova ćerka, Ana
Ćosić – Vukić, kaže:

”Otac je reč: istorija, uvek pisao velikim slovom”.

To poštovanje reči: istorija razumeće se iz sledećih reči koje navodi njegova ćerka, a
koje predstavljaju najviši domet razumevanja porekla zla na našim prostorima:

” Suština srpskog pitanja nije krivica, nego zabluda koja je bila matrica i zla koje
smo činili. Mi ne možemo da dodjemo do zdrave i razumne nacionalne samosvesti
dok racionalno ne sagledamo svoje zablude. Jer su naše krivice proizašle iz naših
zabluda. A srpske zablude nisu samo na jednoj strani; one su na svim stranama.One
se umnožavaju u patnjama poraza. Jer o zabludama razmišljamo isuviše politički, a
time se ne dolazi do celovitosti istine. Težina našeg duhovnog stanja je u tome što ni
religija ni filozofila nama ne mogu da stvore veru u sebe i označe put spasenja.
Našem rasvetljenju neophodan je istorizam”.

Ove Ćosićeve reči su potpuno ispravne. Deo istine otkriva nam sama reč istorija
koju smo mi preuzeli iz grčkog izgovora: ιστορία. U švedskom jeziku ova reč se
izgovara kao: historia, historien. Radeći sa ljudima našeg govornog područja,

28
učiteljica švedskog jezika primetila je da mi umećemo jedan glas »j» izmedu
glasova: »i» i glasa «a». Tražila je od mene objašnjenje, ali ga ja nisam imala tog
trenutka, ali sam o tome razmišljala. Odgovor leži u tome da je teško izgovoriti
zaredom dva samoglasnika «ia», a naša deklinacija zahteva taj glas «a». Zbog toga
se taj prelaz u izgovoru premošćuje pomoću glasa «j». To se dešava i u drugim
rečima koje smo kao termine preuzeli iz stranih jezika: geografija, biologija,
gimnazija, teorija...

Ako reč: historija napišemo razloženo na švedske reči, onda će ova reč kazivati: hy
stor i ili hy står i.

hy, hyn; hyar(im) – koža; koža fina kao koža lica

stor, stort; stora(pridev) – veliki.

står/ ståd/ sått/ stå!(gl) - stajati

1. i(označava nastavak intezivne delatnosti)

2. i (predlog) – u, na

Istorija = švedski: historia (hy stor i ili hy står i) - u velikim (knjigama na koži)
stoji(napisano). Čovek govori o podacima koje je pročitao.

U lingvistici važi pravilo da ako nadjete sto istih reči u dva različita jezika, onda time
dokazujete da su ta dva naroda u prošlosti živeli zajedno.

Moglo je i tako da se krene sa prikazom švedskih reči koje su jednake sa srpskim

jezikom, ali mnoge švedske reči svakodnevnog jezika kod nas se nalaze u «Rečnik
stranih reči i izraza» M. Vujaklije ili su van standarnog srpskog jezika kao reči
pojedinih narodnih govora. Evo nekoliko primera:

absurd – apsurdan (besmislen); träf – susret (u narodnom govoru: potrefiti, trefiti);

reson – rezon; respekt – rešpekt; absolut – apsolutan; dal – dolina; dag ili dan –
dan; prov – proba; skola – škola; stab – štab; textil – tekstil; stoff(material) – štof;
filt – filc; roll – rola(uloga); rondell – rundela (okrugla ploča); ram – ram; remen –
remen; stall – štala; sten – stena; ur – ura(sat); present – prezent(poklon); sy –
ši(šiti); syl – šilo; fin – fin; fint – finta(doskočica); summa – suma(novca), ali
zastanimo i postavimo pitanje: Švedska reč: summa i naša reč: suma govore o

29
novcu, sumi novca. Ali naša reč: šuma mora da je nastala od iste reči:
summa(novca) kojom se plaća količina odsečenih stabala - šuma. Da bi se
razlikovale ove dve reči glas «s» u ovoj reči: šuma izoštren je u glasa «š».

Šume su u davna vremena pripadale ne sitnom posedniku, već vlastelinu. Zbog toga
se sva neodobrena seča kažnjavala. Naša reč: list (sa drveta šume) nastala je od
švedske reči:

list, listen, lister(im) – lukavstvo Kakvo lukavstvo krije reč: list (šume) to možemo
samo da pretpostavimo. Moglo bi da se kaže da drvo ne možeš seći dok se ne završi
vegetacija, do kraja jeseni, dok na drvetu ima lista ili je to druga švedska reč:

ly- zaštita. Olistala šuma je za progonjenog čoveka zaštita od progonitelja, a

domaćin čovek krajem leta kreše i suši šumu i čuva je za zimsku ishranu ovaca –
lisnik, a napisana na švedskom ova reč bi mogla da kazuje: ly snigg.

snigg, snyggt; snigga(pridev) – zgodno, naočito; uredno, čisto (gg = k)

Summa – svota novca, vezana je, svakako, za narod Sumera koji je najstariji narod u
Mesopotamiji.

Ovaj rad je mogao da se zadrži samo na istim rečima da sam bila naučnik, ali ja
nisam bila naučnik pa sam dozvolila da me jezik vodi jer sam videla da je jalovo ići
naučnim putem. U toj naučnoj postavci jezika stoje mnoge nedorečenosti u
gramatici, fonetici, morfologiji, ali i demografiji. Naučni put traganja za istim rečima
u švedskm i srpskom jeziku vodio bi ka dopuni Vujaklijinog ”Rečnika stranih reč i
izrazai”a time se ne bi dokazalo kako su nastajale reči našeg svakodnevnog jezika
nego bi se samo utvrdjivale “dodirne tačke“ kao što se na primer utvrdjuju dodirne
tačka bugarskog jezika i jezika južne Srbije. Kod nas se jezici samo “dodiruju“ valjda
po političkim granicama, a nikako ne preklapaju, već ostaju devičanski čisti. A taj
južnoslovenski jezički oktopod mora da ima jezičku glavu iz koje izviru reči, a to nije
nikako sanskrit! A, ustvari, švedski jezik čini potku svih jezika na Bakanu i šire po
zemljinom globusu, pa je nekada u svoje vreme ostavio dubok trag u indijskom
sanskritu, a onda se manjinski narod u Idiji pretopio u indijski većinski narod i ostale
su samo pojedine indijske reči koje otkrivaju da su tu nekad bili Švedjani kao što je
na primer reč:

braman.(bra man – dobar čovek)

man, mannen; män, männen(im) – čovek

30
bra (pridev ili prilog) – dobro

Ali sadržaj reči se menja ako se kaže: bramin, jer :

1 min, mitt; mina(zam) – moj

2 min, minen; miner(im) – izraz lica, grimasa

minne, minnet; minnen, minnena(im) – pamćenje

Da bi što brže zapamtila švedske reči vezivala sam ih za naše duže jer je veoma
važno sačuvati ih u svesti prvih nekoliko sati dok se one ne memorišu. Iz tog
«vezivanja» počele su da «iskaču» naše reči i da se nameću da o njima razmišljam
kao rečima proizvodima spajanja više švedskih reči u jednu našu reč, ali reč sa
novim značenjem. Tada sam naslutila «glavu koja govori» nama Srbima, ali ne samo
Srbima nego i svim Slovenima, ali i drugim evropskim narodima.

Toj zajedničkoj glavi mi još nismo naučno prišli jer je nismo otkrili. Ova knjiga je prvi
pokušaj da se o našem jeziku razmišlja na etimološki način.

Švedska reč: nummer, nummeran – broj, glasi onako kako se i kod nas nekad
govorilo, a sada je kod nas – broj? Kada smo to mi prešli na reč: broj?

Broj – nummer

Ova naša reč nastala je od švedskih reči: börjat ili bro röj

börjar/ började/ börjat/ börja(gl) – početi, počinjati

Srpski: broj = švedski: börjat (supin) – počeo (da broji) ili

bra, bäst; bättre(pridev) – dobar/dobro, bolji; najbolji.

bra – dobro (Kod nas je moglo da se okrene u bro zbog muškog roda.)

oj! (uzvik) – oj!

röjer/ röjde/ röjt/ röj/ röja (gl) – dovesti u red, uredjivati

Dobra – bra
31
Naš pridev: dobra nastao je od šv.reči: då bra

då(prilog) – tada

bra – dobro

Švedska reč: bra, zbunjivala me, sve dok nisam ovu reč videla napisanu. Prilikom
rodjendana Švedjani slavljeniku otpevaju pesmu: Ja må leva; ja må leva ut i
hundrade år!/Neka živi, neka živi do sto godina!/ (dva puta), a onda svi uzviknu:
Bra! Bra! Bra! – meni je to zvučalo kao: ura! ili samo: ra!,

Tada sam pomislila da su Egipćani isto tako”uhvati” ovu reč kao: Ra! Ra! Ra! (ime
egipatski bog sunca). Švedjani kao i Egipćani slave letnji solsticij – sredinu
leta(sommar)

Čislo – nummer

Ako se pogleda u ruski jezik, onda imamo za reč: broj – čislo, numer, cifra.

Reči: numer i cifra nalaze se takodje u švedskom jeziku (nommer; siffra), ali ruska i
staroslovenska reč: čislo nastala je od švedskih reči: skiss slå. (sk = č)

skiss, skissen, skissor(im) – skica, nacrt

slår/ slog/ slagit/ slå(gl) – udariti; mlatnuti; pasti na um; pasti na pamet...

Rečima: skis slå, čovek je mogao da od svog sagovornika traži da mu on kaže jednu
orijentacionu cenu, da jednostavno lupi/ slå neku cenu, neku brojku.

Ali nije samo naša reč broj nastala od švedskih reči, već i grčka reč:

αριθμος – broj, može da se napiše na švedskom: ha rit må ili

‘a rit mån oss

har/ hade/ haft/ ha!/ (gl) – imati

à(predlog) - po

ritar/ ritade/ ritat/ rita!/ (gl) – nacrtati

32
Rečima: ha rit må čovek je mogao da traži da nacrta simbol za broj ili da napiše ono
što treba izračunati.

▲rita med kritor – crtati kredom

må, måtte(gl) –(iskazuje: želju, moranje); smeti, moći, morati

mån (im) – stepen, mera

måste, måste; måst(gl) - morati( nama; stepen)

oss(zam) – nama

Grčki: ‘αριθμος - broj = švedski: ha rit må oss – mora (da se) nacrta

krede).

U ovakva istraživanja jezika dolaze do izražaja legende u kojima se čuva po neko

zrnce istine, stari zapisi, stari običaji, arheologija... gde združeni na istom poslu
mogu da nas bolje informišu o prošlosti, onosno da ožive i jasnije objasne reč.

Krit(grčko ostrvo)

U švedskom: krita, kritan; kritor(im) – kreda = u grčkom: Krit (ostrvo).(Da bi

potvrdili tačan prevod moralo bi da se ispita da li na tom ostrvu ima krede.

Naziv ostrva Krit napisan na švedskom mogao bi da kazuje i: kritt ili kry yta.

kry, krytt; krya(pridev) – zdrav

yta, ytan; ytor(im) – kvadratura, površina; spoljnja strana

Da se radi o zdravoj površini ovog ostrva svedoči i naziv za žitaricu:

ječam – κριθ|ή, κριθάρι.

Internacionalni termin: kritika, mogao je da nastane od naziva ostrva Krit(ostrvo)

odakle je stizalo grčkom narodu pozitivno ili negativno mišljenje.

Napisana na švedskom reč: kritika(κριτική) bilo bi: Krit tycka.

tycker/ tyckte/ tyckt/ tyck!/ tycka(gl) – smatrati, misliti, verovati

33
Samo iz srpske reči: broj, zatim ruske reči: čislo(broj) i grčke reči

αριθμός- broj, vidi se da su ove reči imaju isti izvor, švedski jezik. Čak se i za
švedsku reč: nummer može reći da je to složena reč iz dve švedske reči: nu mer.

nu(prilog) – sada

mer ili mera(pridev) – više

Ras i brav

Treba napomenuti da Rusi prilikom brojanja u nizu umesto broja:

odin – jedan, kažu po nekad: raz, dva tri, četiri, pjat...Zbog čega ne kažu: odin?
Razlog je u tome što je čovek je osećao sujeverni strah da će mu se stado smanjiti
na jedno grlo samo.

1.ras, rasen; raser(im) – rasa, pasmina

2. ras, raset; ras, rasen(im) – odron, lavina(što bi u ruskom odgovaralo

prilogu: brzo).(s = z)

Kod nas se to brojanje počinjalo od reči: brav, dva, tri, četiri... bra av – od dobra. U
švedskom:

«Bra|ve jedan!» kažu Crnogorci. Pogrdnost leži u čovekovom nerazumevanju i

neznanju. U švedskom jeziku reč: av(predlog) – od, reč:

ve(uzvik) – jao(jadikovka).

Ako Švedjanin kaže: bra av (brav), on je rekao da je to (uradio) za dobro, iz (od)

dobre(namere). A ako je rekao: bra ve(brave), onda se to on narugao dobru.

U engleskom: brawl(brο:l) – kavgadžija. U našem jeziku glas «l» bi na kraju reči

otpao.

Mogao je i ovako da kaže: bra av om(bravom) gde reč: om, može da bude:
predlog(om – oko, okolo), prilog (om – oko, okolo, opet, još), ili veznik (om – ako,
da, kad; da li). Za ove švedske reči: av, ve, om, mi kod nas kažemo da su padežni
nastavci i dalje ih ne komentarišemo, niti pomišljamo da oni uopšte nešto znače.
Šta rade naši lingvisti? Oni se povremeno dogovore koje će reči ući u naš standardni
34
jezik na kome se pišu knjige, novine, na kome se govori u školama. Višak jezika se
gurne u stranu i proglasi neknjiževnim. To je vrh nauke, a u svakodnevnom životu
kao recimo medju decom veoma lako se potkrade u narodu potsmeh prema onome
ko govori drugačije kao što je slučaj sa vranjskim područjem. Jedan mladi Vranjanac
kada odlazi u prestonicu mora da računa da će potrošiti deo svoje energije dok se
prilagodi jeziku nove sredine, braneći se od podsmeha svojih vršnjaka, onda kada
otvori usta da nešto kaže. To je veliki minus u obrazovanju naših naučnika koji ne
umeju ni sami da objasne govor Vranja, ali upravo na tom govoru stiču visoka
naučna zvanja.

Da je stvaranje ove knjige krenulo zvaničnim naučnim putem onda bi to bilo

evolutivno podizanje naučnog nivoa samo za jedan milimetar. Na ovaj moj način
izvršena je lingvistička revolucija, a stručnjaci iz ove oblasti će proceniti njenu
vrednost.

Ovaj istraživački poduhvat ponikao je iz mnogo mojih neizgovorenih i nezapisanih

pitanja koja su se sačuvala u prtljagu mojih uspomena na rano detinjstvo još onda
kada kao dete pitam: Zašto Nemanja, kralj, ima ime Nemanja jer to ti je da nešto
nemaš, a on je kao kralj, on ima, a mi nemamo!?

Kad dete postavlja čudna pitanja na koja roditelji ne umeju da odgovore, onda
dobije po prstima. U doba mog detinjstva deca su se čak i u školi kažnjavala
udarcima štapa po dlanu ili prstima, ali taj običaj postoji još u mnogim zemljama
sveta. Na kursu švedskog jezika u Švedskoj jedna mlada žena iz Malezije, udata za
Švedjanina pričala nam je:

”Kod nas roditelji tuku decu po prstima kada pitaju o bogu(alahu). O bogu(alahu) ne
sme ništa da se pita, mora samo da se nauči ono što je kazano!” – rekla je
Maležanka Narizan, sa kojom se po tom pitanju veoma slažem. Ako nauka nema
odgovor na neka pitanja, onda se u nekim oblastima i sama nauka dogmatizuje,
istoija počinje od nekog značajnog dogadjaja, biblijske priče gube vrednost i ne
deluju poučno, a centar porekla jezika se zatvara u nacionalnu sferu. U poslednjih
pedeset godina naše srpsko interesovanje za nas kao narod počinjalo je od
narodno-oslobodilačke borbe i ona se dogmatizovala na zaštitu lika i dela druga Tita
i narodne heroje zaboravljajući čak i heroje iz prošlih ratova. Na temeljima
pravoslavne, katoličke i islamske dogme mi decu učimo i jezičkoj dogmi jer se na
Balkanu po pitanju lingvističkog saznanja o poreklu jezika nikako ne spajamo i
sabiramo već se stalno delimo i razdvajamo. Viša lingvistička znanja doprineće da se
saznanje o čovekovom poreklu približi Bogu Tvorcu jer On je umeo da stvori
35
dinosauruse i nezadovoljan da premesi svoje zemljske tvorevine u nove oblike, ali i
sve drugo živo. On od čoveka, koga je stvorio po svom obličju traži da ispljune svoje
jezičke proteze i usmeri sebe ka Jeziku Sveta, jeziku Tvorca jer jaz izmedju
hrišćanstva, katoličanstva i pravoslavlja na jednoj strani i islama na drugoj jaz
neznanje. Kada čovek islamske veroispovesti kaže svoj pozdrv: selam, on je na
švedskom rekao: se lam ili

se lamm.

lam, lamet; lamm, lammen(im) – jagnje

ser/ såg/ sett/ se (gl) – gledati

lam, lamt; lama(pridev) – oduzet, nepokretan, slab

Čovek je rečima: selam mogao da skrene pažnju prolaznika na svoju nemoć,

paralizovanost ili da ponudi jagnje na prodaju ili da za sebe kaže da je krotak,
bezazlen kao jagnje božje.

Tako počinje ovaj rad

Dolaskom iz središta Srbije u Vranje gde sam provela svoj radni vek nastavnika
srpskog jezika, govor ovog područja savladavala sam kao strani jezik i upravo
poznavanje vranjskog govora pomoglo mi je u Švedskoj da primetim da postoje
dodirne tačke vranjskog i švedskog jezika i da sam na pravom putu i da treba
istrajavati na traganju za izgubljenim jezikom koji se nalazi u matrici srpskog jezika.

Božji projekat je počeo da se ostvaruje tek kada sam sa juga Evrope, iz Srbije, otišla
na njen sever, u Švedsku.

Bila sam samo osoba koja ima naviku da ide u biblioteku. Put do ove knjige vodio je
kroz mnoge biblioteke, ali nikada se u meni nije pojavila želja da pokušam sama da
pišem. Kada sam uočila jedan deo reči koje jasno pokazuju da se naš jezik bio pod
uticajem švedskog, pokušala sam da uspostavim dijalog sa srpskim naučnim vrhom,
ali to nastojanje bilo je bezuspešno. Situacija u kojoj sam se našla nije mi pružala
nikakve šanse. Mogla sam da dignem ruke od svega i da izbrišem sećanje na to što
sam primetila ili da sama istražujem i zapisujem. Tako sam i uradila, ali to zapisano
niko nije hteo da objavi jer su se bojali najvišeg naučnog vrha. Naš naučni vrh nije
bio spreman da prihvati moje otkriće jer je nauka koja proučava poreklo jezika –

36
etimologija, u svojoj nemoći, radila zadnjih decenija samo na kodiranju jezika, a taj
posao je važan za elektroniku i više liči na konzerviranje jezika za neko drugo doba,
bez neke upotrebne vrednosti u običnom svakodnevnom životu.

Teza koju sam zastupala delovala je više kao naučna fantastika jer današnji čovek
ne ume da dosegne do vremena kada je knjiga bila retka ili je nije uopšte bilo, kada
je komunikacija svedena na direktnu reč. Ljudi se skoro nikad nisu dovoljno
razumeli, čak ni u okviru istog jezika, a situacija i nesporazum su alati koji stvaraju
nove reči. Naša savremena nauka ne može da dâ odgovor na pitanje kao na primer:

Zašto je kod nas reč: glad nedostatak hrane, a u Švedskoj ona kazuje da je neko
radostan, veseo?

glad, glatt; glada – radostan, veseo?

▲glada skratt – radostan smeh

Jedini odgovor bi bio da su to homonimi, ali ovog puta to nisu homonimi u okviru
jednog jezika već su to različite situacije u kojima je izgovorena reč! Te situacije
odgovaraju jedna drugoj kao pravi lik i lik u ogledalu. Radosti nema ako je stomak
prazan. Stomak je pun – radosni smo. Dalje:

o Zašto u švedskom jeziku postoji arhaična reč: kral sa značenjem domorodac?

Kod nas je ta reč izgovorena čvršće kao kralj. Kod nas se ova titula objašnjva
prisustvom Karla Velikog na našim prostorima. To nije tačno jer on je Karlo i u ovom
imenu nisu premetnuti glasovi «ar» u «ra». Ovo ime čuva dve švedske reči: karl lo.

U švedskom jeziku reč: karl je sinonim za reč: čovek. Na primer:

ung|karl – neženja.

lo(im) – ris

▲lo|djur – ris; zver

U finskom spevu ”Kalevala”( švedski prevod sa finskog) videćete da se rečju karl

imenuje nepoznata osoba – čovek, junak.

”Gubben gormade på ugnen, bister röt det gamla gråskägg: Vad är du för karl
bland karlar, vilken hjälte ibland hjältar?”

U prevodu na srpski ovi stihovi glase:

37
”Starac s peći progovori sedobradi starac viknu: Reci ko si, otkuda si,

od junačkog roda koga kad toliko krvi proli?”

▲karl bland karlar – junak medju junacima.

Prema ovome pravo značenje imena Karlo bilo bi na švedskom: karl lo – čovek-ris.

Pošto Švedjani osećaju poreklo reči imena Karlo to oni svojoj deci daju ime Karl bez
– lo, a to je ime više švedskih prinčeva, a jedan njihov kralj – Karl XII boravio je kao
poluzarobljenik u Turskoj pet godina u vreme kada je i Srbija bila deo Turske. Znači,
kada izgovaramo švedsko kraljevsko ime Karl treba ga izgovarati bez nastavka «lo».
Njihova stara reč: kral – domorodac, rešava problem ko je na Balkanu domorodački
narod. U današnjem švedskom jeziku sinonimi za reč: kral su: inföding; hottentot;
negerby; kafferby.

Car Dušan, na vrhuncu svoje moći proglašava sebe za cara. Niko od nas Srba ne zna
kakva je razlika u zvanju cara prema zvanju kralja, ali su oni oko Dušana znali ili je
znao i sam car Dušan, da zvanje kralja ističe domorodačka pravo na teritoriju kojom
vlada, a da to nije u svetu prihvaćena titula koja odražava moć vladara.

[U knjizi nemačke spisateljke, Korin Hofman «Bela Masajka» I deo, str. 107, 109.
ona kaže: Posetili smo u kralu njegovog brata... Kral je ogroman, ima suviše žena i
ratnika ovde. U objašnjenju koje daje prevodilac stoji da je reč: kral* – afričko selo.

U blizini Bujanovca, grada na jugu Srbije postoji selo Srpska kuća koje se od drugog
svetskog rata tako zove, inače meštani ga zovu Kraljeva kuća. Tu nikada nije bio
kralj, ali je socijalistička vlast pedantno brisala sve što im se činilo da je nazadno,
monarhističko. Jednom prilikom sam na pijaci u Vranju pitala seljaka koji je imao
izrazito plave oči i svetlu kosu boje zlata, odakle je, a on je odgovorio da je iz
Kraljeve kuće.]

Iz svega ovoga može da se vidi i to da se jezik u svojoj preciznosti čuva dobro, a da

su «greške» fonetske prirode i nastaju zbog različitosti postavke govornog organa.
Jer svaki narod, kao različiti muzički instrumenti ima svoju glasovnu postavku
govornog organa koji čini da se jezici prepoznaju u masi drugih jezika. Nove reči
koje ulaze u jezik prilagodjavaju se mogućnostima govornog aparata jezika tog
jezika, a uz to zbog nesporazuma dobijaju i novo značenje.

Nesporazum izmedju onoga ko priča i onoga ko sluša je mehanizam situacije u

kojoj nastaje nova reč. Evo još jednog sličnog pitanja:
38
o Zašto je u starijem švedskom jeziku reč: kona – žena, a ta reč se čuva u našoj
pesmi?

«Oj djevojko, kono moja

djindjala te majka tvoja

nadjindjanu meni dala

dala pa se pokajala!»

(Danas Švedjani za ženu kažu: kvinna, verovatno prema engleskom:

queen – kraljica, dok je u engleskom reč: woman('wumən) – žena, ali ova reč potiče
od švedskih reči: få män: få – dobiti; män - ljudi)

Do reči kona nisam došla preko rečnika već slučajno, ako je išta ovde slučaj.
Boraveći u Švedskoj preko vikenda biciklom sam obilazila okolna sela. Posetila sam
jednu farmu od stotinak krava u štali. Ponedeljkom je učiteljica razgovarala sa nama
o tome kako smo proveli vikend. Ja sam pričala o farmi sa kravama. Reč: krava u
švedskom je: ko, kon; kor. Trebalo je da upotrebim oblik množine: kor– krave, ali ja
sam rekla: kona. Učiteljica se nasmejala i rekla:»Tako kako si rekla ispada da su u
štali bile žene/kona, a ne krave!»

o Kada smo se učiteljica švedskog jezika i ja prvi put srele dok mi je pružala ruku
rekla je: ”Varifrån har du kommit? – Odakle si došla? ”

Kako ja mogu da budem komit u Švedskoj? – bila je moja prva asocijacija. Komiti su
bili borci protiv Turaka na jugu Srbije i Makedonije, zaključila sam. Ali učenjem
švedskog saznajem:

kommer/ kom/ kommit/ kom!/ komma(gl.) – doći.

Tako sam ja postala kommit – došljak, kod njih u Švedskoj, a oni su kod nas pričali
da su oni došljaci/ komiti(borci proti Turaka).

U grčkom jeziku ova reč je prihvaćena sa drugim značenjem:

κόμης – plemić; grof; κομητεία – oblast, kraj

U grčkom jeziku istaknuto je da su oni koji su se naselili plemići/ κόμης, u neki kraj/
κομητεία.

39
[A i reč:djindjati postoji u švedskom kao:

gynnar/ gynnar/ gynnat/ gynn!/ gynna(gl) – pomoći, pomagati.(gy = dj). Onaj ko je

pomagao/ på gynn ut, on je pågynna, odnosno pågynn>poginuo.

Kasnije su mi bile jasne i reči: četnik i reč: partizan.

Reč: četnik napisana na švedskom kazuje: skött ni icke.(sk = č)

skötter/ skötte/ skört/ sköt/ sköta(gl) – negovati, starati se, rukovati, upravljati

ni(zam) – vi

icke(negacija) – ne

Švedskim rečima: skött ni icke – (oni se) ne staraju o vama = četnik

Kada napišemo reč: partizan na švedskom onda saznajemo nešto više o onome što
je neko prvi put izgovorio dve švedske reči: parti sann koje su kasnije kroz vreme
označile jop u Napoleonovo doba vrstu boraca.

parti, parti(e)t; partier(im) – deo, komad; partija

sann, sant; sanna(pridev) – pravi, istinit (s = z)

o Zašto je u švedskom jeziku reč: ljud – zvuk, a kod nas ta ista reč ljudi znači –
čeloveci? Germanski jezici imaju reč: man – čovek i ona se nije kroz istoriju menjala,
ali slovenska reč koja imenuje čoveka, promenila se.

Mehanizam pomoću kog se stvaraju reči

Reči ne izmišlja nacionalni pojedinac po svojoj želji i potrebi. Veoma je mali broj reči
koje su nastale na onomatopejski način.

Situacija + asocijacije = reč

Nesporazum je onaj mehanizam koji stvara nove reči.

40
Dva čoveka različitog jezika razgovaraju. Onaj ko ne razume »hvata» reči i sam im
određuje značenje. To novo značenje je malo pomereno od pravog, ali se nalazi u
asocijativnom polju pravog značenja reči koje su izgovorene.

Nove naučne teze:

Jezik jednog naroda je jedan najtačniji arhiv iz koga može da se sazna ono što
nedostaje u istorijskim dokumentima.

Ovim radom na poreklu našeg jezika potvrdjuje se srpski najstariji pisani dokument
koji se zove: «Letopis Popa Dukljanina» koji je do sada stajao po strani jer niko nije
mogao da ga potvrdi i dokaže vezu Srba i Gota. Srpski jezik je nastajao asimilacijom
evropskih manjinskih naroda i nekog drugog naroda na Balkanu koji je danas
asimilovan u naše gene. Naziv Srbi, odnosno Serbi ima istu zvučnu vrednost kao
toponim Sörby. U Švedskoj postoji preko 20 naziva Sörby, ali taj naziv postoji i u
Indiji, i Mesopotamiji pa naši istoričari ne poznavajući švedski jezik izvlače pogrešne
zaključke. Grci kažu da za njih reč Serbi(Srbi) znači: dobri borci. U rečniku švedskih
sinonima reč; by može da bude selo, ali i udar oluje, kiše (stormby; regnby, kao i
kral (infödingsby – domorodačko selo).

Srpski oblici aorista: bih, bi, bi, bismo, biste, biše su od ove švedske reči by.

Slovenska jezička grupa nema svoj prakoren.

Jezik tih naroda nastajao je asimilovanjem mnogih manjih etničkih grupa svih
evropskih naroda. Sloveni bi mogli da budu onaj narod koji je prvi naselio Evropu.
Kroz današnje teritorije slovenskog naroda prošle su mnoge druge grupe naroda u
seobi koje su se delimično rasejale po slovenskim teritorijama gde su se kasnije
asimilovale u većinski narod, a njihov jezik dao je «jezički materijal» tom većinskom
narodu. Ako pogledate položaj nordijskih država na geografskoj karti i položaj
Rusije i ako zamislite jednu seobu Švedjana od grada Ura iz Mesopotamije prema
Vavilonu, Persiji Kaspijskom jezeru ili Crnom moru i dalje prema Skandinaviji
zaključićete da je na Skandinaviju stiglo samo čelo ovog naroda u seobi. Drugi su
ostali i nastavili život izmešani sa narodom Rusije.To je jedan dugotrajan proces koji
je završen sa prestankom pomeranja naroda, odnosno stvaranjem država i pojavom
masovnije pismenosti. Švedjani kažu da svet, odnosno ovaj globus pripada svim
narodima allmän – sveopšti izuzimajući privatnu svojinu i da ne bi trebalo da

41
postoje granice. Da li će se ili kada će se doći do te faze? Da li je to sledeća faza
razvoja čovečanstva?

Sloveni nisu bili mnogobošci.

U vreme širenja Mojsijeve vere postojali su misionari koji su po Evropi širili deset
božjih zapovesti i druga pravila koja je Mojsije dobio od boga. Imena slovenskih
bogova su ustvari važne, ključne reči u vezi Boga koje Sloven nije razumeo i zato im
je dao mistično značenje. Da slovenski obredi nisu bili divljački ili mnogobožački
svedoči ruska stara knjiga pisana na brezovim tablicama – «Knjiga Velesova»

Grčki «bogovi» su postojali.

Apolon se spominje u Bibliji. Moguće je o grčkim bogovima razmišljati kao o

generaciji ljudi koju Hesiod naziva zlatnim naraštajem za koji Knjiga postanja kaže
da su bili dugovečni ili su možda bili kosmonauti jer ako se jednoga dana naši
astronautii vinu u kosmička prostranstva i ako se spuste na neku planetu pogodnu
za život, i oni bi mogli da kloniraju čoveka, ali samo čoveka, ali ne i čitav živi svet!
Broj grčkih bogova je ograničen na dvanaest. Taj broj ne bi trebalo vezivati za broj
meseci u godini već bi to mogao da bude broj članova posade jednog svemirskog
broda koji ne može i ne sme da primi veći broj ljudi. Potomci bogova-kosmonauta
rodjenih sa zemaljskim ženama ostali su na Zemlji. Mojsije je pravila ponašanja
dobio preko kovčega, danas bi rekli preko radija jer oni koji su posedovali viša
znanja i tehniku nisu hteli da čoveka dovode u zabunu da su oni Bog.

Jezik je jedan

Iz ovakvog pristupa jeziku može da se istražuje biblijska tvrdnja da je jezik jedan.

Ako se Bog ili kosmonauti oglase ljudima jezikom, taj jezik biće veoma blizak
švedskom jeziku, mada i kineski jezik izgleda čuva reči kodove, na primer

Muzički instrument: gong je poreklom iz Kine. Na istoku je udarcem u gong

najavljivan je ulazak gostiju pred vladara. U švedskom jeziku reč:

gång, gången; gångar(im) – staza, puteljak, prilika, ili

gång, gongen(im) – hodanje, hod način hoda

Reč: gong je označavao stazu kojom je gost trebao da se kreće da bi izašao pred
vladara, ali se značenje vezalo za onaj muzički instrument kojim se najavljivao gost.

42
[U govoru moga dede gongom se nazivao ulaz u našu kuću, ali kao: konk palatalno
(g = k).]

najveća indijska sveta reka je Gang.

Može se pretpostaviti da je švedski jezik sačuvao dobar deo prajezika.

Da li budućnost donosi čoveku medjusobno telepatsko komuniciranje sa Bogom a

možda i medju ljudima. Da li je tu «pukla veza» izmedju Boga i prvog bračnog para,
Adama i Eve, i da li je čovečanstvo moralo da odživi jedan dug vremenski ciklus u
kome će tragati za istinom, stičući tehnička i moralna znanja, a na taj način dovede
sebe u jedno novo stanje duše koje je sposobno da primi novu predstavu o svetu u
kome živi.

Moral

Reč: moral napisana na švedskom kazuje mogla je da kazuje: mor all ili mår all ili

mora all

mor ili moder, modern; mödrar(im) – majka

morrar/ morrade/ morrat / morra(gl) – režati

all, allt; alla(zam) – sav, sva, sve

Prema informacijama koje dobijamo iz prevoda reči može da se razmišlja da je

moral ono što jedna zajednica zahteva od svojih članova (što bi odgovaralo strogim
pravilima jedne primitivne zajednice koja je mogla da izbaci članove zajednice koji
kršr njena pravila ili da takvog prekršioca ubije - kamenuje; ili sve/ all ono što
majka/ mor kaže svom detetu da je dobro.

[Radni gl. pridev(supin) gl. morrar/ morrat – režati dala je u našem jeziku reč:
morat, mada je ova reč mogla da nastane i od glagola: må – može]

Vranjski govor koji mi je na početku mog rada bio potpora da sam na pravom putu,
bio je pod najsvežijim uticajem švedskog jezika. Na teritoriju juga Srbije i
Makedonije naselio se veliki broj švedskih izbeglica pre trista godina, pa je sačuvao
švedsku deklinaciju i akcenat gde se imenica ne menja već se predlozima iskazuje
drugačija situacija, odnosno padež. Akcenatske osobine ovog govora potiču iz
švedskog dvoakcenatskog sistema – kratak i dug akcenat.

43
Kroz ovaj rad videće se zbog čega na Balkanu nije nastao jedan jezik sa jednim
imenom, već postoji više nacionalnih jezika. Iz ove knjige može da proistekne
odgovor na pitanje zašto u Americi nema jezičkih svadja (ili ne znamo za njih). Ali
kada bi se povela naučna diskusija o tome kao kod nas: Šta je pravilnije, onda bi
svadja svakako bilo, ili možda ne bi, jer bi arbitar bila Engleska i njen jezik. Mi na
Balkanu nemamo arbitra već mislimo da ne možemo da dokučimo slovenski
prakoren (a njega, ustvari, nema).

Ko su Makedonci?

Kažu da skoro trećina današnjih Makedonaca pamti svoje cincarsko poreklo, a da

im je teritorija bila današnja Albanija. Borisav Pekić u knjizi «Zlatno runo» piše o
sudbini i seobi Cincara, Grka i Srba sa današnje teritorije Albanije. Pekić spominje
grad Moskopolje kao grad koji je u srednjem veku imao oko pedeset hiljada
stanovnika. Srpski reporteri su nedavno posetili to mesto i našli u njemu oko 500 –
600 stanovnika i napuštene i očuvane mnoge kuće. Ko su Cincari to tek treba
proučiti, ali oni bi mogli da budu deo onog stanovništva koje Grci nazivaju
Pelazgima, prastanovnicima Grčke. Mnogi Srbi su poreklom od izbeglih Cincara.

Pre dolaska Turaka teritorije današnje Makedonije bile su srpske. Po završetku

Balkanskih ratova pa sve do stvaranja druge Jugoslavije teritorija današnje
Makedonije bile su sitne državice srpske vlastele. Narod današnjeg juga Srbije i
Makedonije nazivan je Srbijancima, a teritorija starom Srbijom.

Na prvom zasedanju AVNOJ-a stvorena je od Južne Srbije republika Makedonija. Taj

naziv se direktno sukobio sa grčkim interesima jer Grci smatraju da je Aleksandar
Makedonski bio Grk, mada se ne zna kojim jezikom je govorio, a danas Albanci kažu
da je Aleksandar Makedonski bio Albanac.

U doba Aleksandra Velikog nije bilo potrebno da vladar govori jezikom naroda nad
kojim vlada, a više pretendenata na poreklo ovog vladara govori koliko malo znamo
o svom jeziku, uključujući i Grke. Niko ne razmišlja o tome da postoji drugi narod čiji
jezik koristimo.

Etimološkim istraživanjem jezika balkanskih naroda odgonetnuće se i tajna kojim

jezikom je govorio Aleksandar Makedonski.

44
Ko su Albanci?

Turska administracija nije se trudila da porobljenom narodu na Balkanu objašnjava

zašto proteruje jedan narod, a doseljava drugi. Generacije Srba Posle viševekovne
vladavine Turaka na Balkanu nove generacije južnoslovenskog naroda nisu više
pamtile kako su sa današnje albanske teritorije iseljeni Srbi, Cincari i Grci, a
naseljeni Albanci, nekadašnji švedski i nemački protivnici, Vendi. Albanci nisu Iliri.
Etnološka istraživanja običaja jednog naroda ne mogu bez poniranja u jezik tog
naraoda da tačno odrede prošlost tog naroda. Kao što čovek pri rodjenju ne daje
sam sebi ime, tako isto jedan narod ne može da sam sebe nazove nekim imenom. U
zadnjem sukobu Srba i Šiptara, Šiptari su pred svetom sebe predstavili kao
Kosovare, što nije tačno. Toponim Kosovo vezan je za mesto gde se odigrao
Kosovski boj izmedju Srba i Turaka, 1389.godine. Naziv srpske pokrajine Kosmet je
skraćenica od dve reči: Kosovo i Metohija. Metohima su nazivana crkvena imanja,
ali i taj naziv Metohija je naziv nastao iz švedskog jezika: mätt och hy.

mäter/ mätte/ mätt/ mät!/ mäta!(gl) – meriti, izmeriti

och(veznik; izgovara se : o ili ok ili og) – i

hy, hyn; hyar(im) – koža lica; fino obradjena koža na kojoj se nekad pisalo.

Rečima: : mätt och hy – meri i (zapiši na) koži.

Ista reč je i u grčkom jeziku: μετοχή - udeo, deonica

Reč: Ilir je u albanskom jeziku samo muško ime, ali u ovom jeziku ne postoji reč: ill,
niti reč: yr. To su švedske reči: ill – zlo; yr – vrtoglavo mnogo. Reči: ill yr došle su iz
usta Švedjana i Norvežana. Švedjani i Norvežani imaju jednu lepu osobinu da svoje
šale izgovaraju bez promene tona u govoru – mirno. Reći pred čovekom: «Evo
došao je čovek koji je velika zloća - Ilir!» znači i šalu i upozorenje za krug svojih
ljudi. Zabeležene su u švedskoj literaturi priče o tome kako su på skoj – u šali,
seoski šereti slali ljude kojima su bili kivni zbog nečega od sela do sela da bi tamo
uzeli nešto, a oni u susednom selu znali su da je to šala pa su pristigle upućivali u
naredno selo i tako sve u krug dok jadnik opet ne bi došao u ono selo odakle je
pošao. To skoj – u šali, dalo je šiptarsku reč: ići – shkoj.

Glavni grad Albanije, Tirana, počeo je da se izgradjuje tek 1614.godine. Opširnije o

albanskom jeziku i nazivima su u posebnom poglavlju ove knjige. Opominjem
nestrpljive čitaoce da potraže taj deo u sadržaju.

45
Rodbina kod Srba

Mama

Reč: mama ista je u srpskom i u švedskom jeziku Kada čujete da švedsko dete zove
mamu to je kao da ste u Srbiji.

Srpski: mama = švedski: mama (nema nikakve akcenatske ili druge neke razlike)

U urdu jeziku(Indija) reč: ma – majka. Naša, a i švedska reč: mama je dva puta
zaredom ponovljena urdu jeziku reč: ma – mama.

Druga reč na urdu jeziku za majku je: mago. Gå – idi (švedski i engleski)

[Naziv urdu jezik čuva ime mesopotamskog grada Ur;

Du?(zam) – ti?

U švedskom jeziku: ur(predlog poticanja, ali može značiti i vreme(jedan sat)

Čovek pita čoveka: Ur du? – Iz Ura ti, odnosno: Jesi li ti iz Ura? Ove reči odgovarale
bi situaciji kada ljudi rasuti po svetu posle katastrofe pokušavaju da nadju svoje
zemljake.]

Majka, majko

Ova reč nastala je od engleskih reči: my icon

my(mai) zam. – moj, moja, moje

icon(aikon) im. – ikona

46
Iz ovih reči pojavljuje se situacija gde neko priča o slici koja je vlasništvo čoveka koji
priča. On kaže: my icon(mai aikon). U izgovoru se ne čuje zadnji glas ”n”.

To bi mogla da bude i slika Majke Božje. Vokativ reči: majka – majko izgovara se
produženo: mai aikon! Pa se glasovi «ai ai» udvajaju i u našem jeziku dobijamo
jedan glas «j». To je trenutak kada čovek vapi u teškoći, kad se oseća bespomoćno.

Mater

U latinskom jeziku stoji takodje reč: mater – mama, ali

ova reč je nastala od švedskih reči: mat äter ili matt är

mat, maten(im) – hrana

metar/ metade/ matit/ mata(gl) – hraniti
mätt, mätt; mätta(pridev) – sit, zasićen
äter/ åt/ ätit/ ät! / äta(gl) – jesti
är/ var/ varit/ var/ vara(gl) – je|sam(biti)
Onaj ko u porodici priprema hranu: mat, taj i kazuje da je (vreme) za hranu/mat da
se jede/ äter. U ovom slučaju došlo bi do preklapanja glasova: ”at” i ”ät”
Rečima: matt är osoba koja je spremila jelo obaveštava pisutne: hrana/mat je/är
(gotova).
Srpski: mater = švedski: matt är – hrana je (gotova)
Engleski: mother(m۸de) – majka, ali
matter(mætə) – (im)materija, gradja, a u Bibliji stoji ovako:
[Prva knjiga Mojsijeva 30:15 stoji:
15. And shi said unto her, Is it a small matter that thou hast taken my husband?
15. A ona joj reče: malo li ti je štop si mi uzela muža?]
Materijal i hrana su u asocijativnon krugu gl.radnje jesti.

Maćeha
Srpska reč: maćeha mogla je da nastane od švedskih reči: mat är ha ili maka är ha.
mat, maten(im) – hrana
maka, makan(im) – žena, supruga
är/ var/ varit/ var!/ vara(gl) – biti, naći se; nalaziti se
har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati, posedovati
Rečima: mat är ha – hranu da li ima, mogao bi da bude pitanje, nekoga od dečje
bliže rodbine koja nemaju majku već maćehu. (t = ć)
47
Rečima: maka är ha – suprugu (da li) ima
Informacija je pitanje:Da li čovek(kome je žena umrla) ima ženu(sada).

Familija
Reč: familija je u mnogim evropskim jezicima ono osnovno porodično gnezdo, kod
Švedjana: familj, familjen; familjer(im) – familjija. Kod Grka: φαμ|ίλια, takodje isto.
Kod Rusa reč: фамилия - prezime, a ono što je kod nas familija, u ruskom je: семья
- porodica.

Ruska reč za porodicu: семья potiče iz švedskog jezika i znači: sämja – jedinstvo.

Ovde bi moglo da se kaže da reč: family dolazi iz grčkog jezika, ali ova reč u grčkom
jeziku ne može da se dalje deli, dok u švedskom ova reč može da se napiše kao:
famn i ly.

famn, famnen; famnnar(im) – zagrljaj

i(predlog) – u, na

ly(im) – zaštita

Švedska reč: famn – zagrljaj gubi krajnji glas «n» jer je teško izgovoriti dva srodna
glasa koji se formiraju jedan kraj drugog - «mn»

Ova pojava da dve ili više švedskih reči u grčkom jeziku stvaraju jedan pojam koji će
se kasnije kao takav preneti i u švedski jezik putem literature, uočljiv je na više
primera. To svedoči o tome da se taj jezik, jezik grčkih bogova, ali i jezik mnogih
naroda koji govore jezikom nordijskih naroda, a naseljeni su u Grčku.

Porodica

Sinonim za reč: familija je: porodica. Ako tu reč napišemo na švedskom to će biti
ovako: på råd i sa ili på råd yta ili på råd iser

på(predlog) – po, na

råd, rådet; råd råden(im) – savet, uputstvo

i(prilog) – u, na

48
säger/ sade ili sa/ sagt / säg / säj(gl) – reći, (s = c)

yta, ytan; ytor(im) – kvadratura, površina, spoljnja strana

isär(prilog) – rastaviti na delove

Reč: porodica može da se napiše i na engleskom: pour rod it.

pour(po: )gl. – liti, izliti, usuti, baciti

rod(rod) – štap, palica, šipka

it(it)zam. – on

Srpski:porodica = engleski: pour rod it – on(otac porodice) lije šipke(gvožđa).

Pošto je na tlu Srbije bilo oduvek razvijeno rudarstvo, onda je logično očekivati da
je bilo porodica koje su se bavile livenjem metala.

Švedska reč: råd – savet, u različitim jezicima dobija različito značenje, ali sva ta
značenja mogla bi da, ustvari, čuvaju neki savet koji je došao od tog naroda. U
ukrajinsko jeziku reč: rada – skupština došla je od šv. reči: råda upravljati.

ruski: rod – vrsta, poreklo (savet kako odabirati dobre vrste);

engleski: rod – štap(savet kako topiti metale u šipke);

nemački: roden – krčiti (savet kako dobiti plodno zemljište);

srpski: rod – bliski srodnik (onaj koji daje savete).

grčki: ρόδα – točak (savet kako napraviti točak).

Porodjaj

Srpska reč: porodjaj nastala je od švedskih reči: på råd aj!

på(predlog) – po, na

49
råd, rådet; råd råden(im) – savet, uputstvo

aj(uzvik) – aj

Srpski: porodjaj = švedski: på råd aj! – po savetu; aj!

Babica

U srpskom jez žena koja pomaže pri porodjaju naziva se: babica. Reč je mogla da
nastane od švedskih reči: baby sa ili baby ta.

baby – beba(novorodjenče)

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) (gl) – kazati, reći, poručiti

[▲srpski: da budet(volja tvoja) = švedski: ta budet ]

tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga) (gl) – uzeti (t = c)ta – uzeo, uzela

srpski: babica = švedski: baby ta – bebu uzela (t = c)

Ded/ deda

Očev ili majčin otac su u našem jeziku: ded, deda, ili djed. [three(tri)]

Ova reč je nastala od švedske reči: död

död, döden (im) – smrt

dödar/ dödade/ dödat/ döda(gl) – ubiti, usmrtiti

dör/ dog/ dött/ dö (gl) – umreti, umirati (tt = d)

Tvrdji izgovor ove reči kao djed dolazi iz engleskog jezika gde je:

death(‘deθ)im – smrt, propast, kraj ili

dead(‘ded)pridev – mrtav, gluv, napušten

Od švedskog glagola: dör – dö – umri, umro, nastala je naša upitna zamenica: gde?

50
Ako je neko umro, onda je prvo pitanje: Gde je umro? U narodnom govoru se
nikada ne čuje glas «g» neko se kaže: de?

Druga reč koja je paralelno vršila uticaj na stvaranje ove upitne zamenice je švedska
zamenica za treće lice množine: de – oni.

Ali ako na švedskom kažemo: De är dö(ili dött) – Oni su mrtvi,

ovakva jedna rečenica mogla je da utiče na stvaranje oblika reči: djed koja se čuje u
crnogorskom jeziku.

Praded

Prefiks: pra- mogao je da nastane na više načina. Jedan je da je ta reč bila u obliku:
bra, što bi na švedskom kazivala: bra(pridev) – dobar (b = p)

Druga varijanta mogla bi da bude norveška reč fra(predlog) – od, po, iz

(f = p)

Moguće je da je reč: pra- nastalo od švedske reči: prat.

prtar/ pratade/ pratat/ prat!/ prata(gl) – pričati, razgovarati

Srpski: praded = švedski: prat död – pričaj o smrti (pradede)

Čukunded

Ako reč: praded napišemo na švedskom onda bi ova reč mogla da kazuje:

sjuk un död.

sjuk, sjukt; sjuka(pridev) – bolest

unnar/ unnade/ unnat/ unna(gl) – ne zavideti, zaželeti; dopustiti

död, döden (im) – smrt

51
Reč: čukunded bi mogla da bude u vezi sa izolacijom zbog bolesti kao što je na
primer bila lepra(gubavost). Gubavce su u staro doba izdvajali van naselja gde su
živeli u kolibama koje su spljivanje zajedno sa posmrtnim ostacima.

Čukundede = švedski: sjuk un död – bolestan; želi (da) umre. (sj = č) U crnogorskom
jeziku (sj = š) pa se čuje: šjukunded

(Reč: sjuk – bolest u vranjskom govoru dala je reč: čuk – čekić(manji).

Engleski: choke(tƒouk) – nastup gušenja; gušiti se zagrcnuti se, zadaviti se; uski deo
trube

U našem jeziku kada se neko zagrcne, onda se čuka/ choke(tƒouk) po ledjima.

Oboleli od lepre morali su da najavljuju svoje prisustvo lupanjem drvenim čekićem

o daščicu da bi se zdravi razbežali. Tada bi gubavi bi pokupili hranu koju su zdravi
ostavili za njih. Oni koji su govorili švedski u ovim situacijama govorilisu: sjuk –
bolestan.

Švedski; sjuk – bolestan = vranjski: čuk – čekić

Gubav

Reč: gubav kazivala bi na švedskom: gubbe av.

gubbe, gubben; gubbar(im) – starac

av (predlog) – od

Rečima: gubbe av – od starca (verovatno da neko priča odakle je došla infekcija.

Guber

Reč: guber/ gubbe är – starac je, kazuje da taj ćilim pripada starcu/gubbe), a

Gubarova jaja

Jaja gusenica zovu se; gubarova jaja, a to na švedskom kazuje:gubar ovan

52
Ov/ovan på(prilog) – gore, odozgo

Starac/ gubbe, verovatno, pokazuje jaja gusenica po drveću ili u jesen ili preko
zime, organizuje sakupljanje jaja pre nego što se u proleće jaja pretvore u gusenice.

U vranjskom kraju pečurke su stari zvali: gube.

Slovenački: gobe – pečurke.

Zarazna bolest lepra(guba)

Na zidovima vlažnih prostorija u kojimma se živi pojavljuje se neka vrsta pečuraka.

O tome se detaljno govori u Bibliji i grčkim mitovima:

Evo kako se guba prepoznavala i šta je preduzimao sveštenik da bi raspoznao i

zaustavio bolest:

Treća knjiga Mojsijeva, Gl 13:4/ Gl. 14:37 - 38

”Ako li bude bijela bubuljica na koži tela njegova i ne bude na oči niža od ostale
kože niti dlaka na njoj pobijeljela, onda neka zatvori sveštenik za sedam dana
čoveka sa takom boljeticom.”

”37. Pa kad vidi bolest, ako bude bolest na zidovima kućnim kao rupice zelenkaste
ili crvenkaste i na oči niže od zida

38. neka izađe sveštenik iz kuće one na vrata kućna, i zatvori kuću za sedam dana.”

Robert Grevs ”Grčki mitovi” 138, 2:

2. Lepra u vezi sa Leprejom, bila je bolest kože koju prouzrokuje pokvarena hrana,
vitiligo, koju je mesečeva Boginja Bele Topole mogla da izleči(Bela Boginja, str 432;
prava lepra nije dospela u Evropu do prvog stoleća pre nove ere.

Babo (glava porodice)

U hinduističkom jeziku reč: babo – deda, (ali i otac)

Iz knjige indijskog pisca Vikrama Seta ”Sveta reka” strana 52.

Srpska stara reč za najstariju glavu porodice je: babo. U hrvatskom jeziku

53
Onaj ko je upravljao brodom nazivao se: barba, barbo. Ako ove reči napišemo na
švedskom onda ćemo dobiti nove informacije. bar bo ili bar bra ili bar bud.

bär / bar/ burit/ bär!/ bära(gl) – nositi, snositi

bo, bon; boar(im) – gnezdo; naselje; porodično gnezdo (o = u)

U Indiji ječ: babi – snaha, bratovljeva žena.

Iz takvog značenja mogla je da kod nas ostane reč: baba(očeva ili majkina majka)

Srpski: babo = švedski: bar bo = nosi, snosi (odgovornost)

Po ulozi koju je najstariji član porodice imao u jednoj velikoj zajednici, zadruzi
švedsku reč: bo – gnezdo(naselje) mogla bi se zameniti rečju:

bud, budet; bud, buden(im) – poruka, ponuda, zapovest

▲srpski: da budet(volja tvoja) = švedski: ta budet

tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga) (gl) – uzeti (t = d)

Babo(najstariji u porodici) donosi odluke i zapoveda/ budet porodicom.

Reč: budet u našem i u ruskom jeziku označava budućnost, dopuštanje da se neka

radnja vrši: Neka budet volja tvoja...

Srpska reč: neka koja je u našem jeziku reč koja kazuje dopuštanje u švedskom
kazuje:

neka/ nekade/ nekat/ neka!(gl) – odreći, poricati, odbiti(zapovest, da se uradi

dogovoreno).

Slušajte ponovo reči koje ste čuli, a kojima ću dodati još reč: volja . Ustvari, ceo
izraz volja tvoja nastala od švedske reči: våll ja, två ja, amin.

vållar/ vållade/ vållat/ vålla!(gl) – prouzrokovati, izazvati

två(broj) – dva

tvåa, tvåan; tvåor(im) – dvojka, drugi

ja(uzvik) – da

54
Neka budet volja tvoja, amin! – Rezultat prevoda nije do kraja jasan. Ono što se
nedvosmisleno vidi je da je u pitanju zakletva/ budet, ali reč: volja kazuje da će biti
u toj božjoj volji i nasilja/ vålla (izazvanog). Zakletva se završava rečima: två ja –
dva puta"da".

Reč: babo, genitiv: bábā, mogla je da dodje i iz grčkog jezika gde je otac: μπαμπά|ς
(izgovor: baba|s), ali i παπάς – pop; πάπας – papa.(razlika samo u mestu akcenta)

I pop može da bude otac.(p = b)

Otac

Srpska reč: otac, na švedskom bi moglo da se napiše različito: o takt

1. takt ili 2. o tack ili 3. otta tack! ili 4. o tacka ili 5. åt tack!

takt, takten(im) – način ophođenja

tack, tacket; tack, tacken(im) – hvala

Kada se ispred imenske reči doda prefiks ”o”, onda se menja značenje reči. U ovom
slučaju reč: takt(im) postaje otakt(pridev) – bez (dobrog) takta , odnosno osoba
kojoj nedostaje dobar način ophođenja.

tack, tacket; tack, tacken(im) – hvala

tackt(pridev) – zahvalan

otta(im) – jutarnja molitva, ali ako se zna da je u jednom periodu julijanski kalendar
imao osam dana u sedmici, to je taj osmi dan mogao da bude dan molitve.

äter/ åt/ ätit/ ät!/ äta(gl) – jesti

1. srpski: otac = švedski: o tackt – nezahvalan

2. otac = švedski: otack – nezahvalan

3. otac = otta tack – molitva? Hvala

U švedskom jeziku reč: ovca ima dve oznake: får, fåren, ali i reč: tacka. Ova reč:
tacka može da označava i komad izlivenog metala.

55
otac = švedski: otacka – metalne poluge.

Ovom zadnjom varijantom moglo bi da se priča o nasledjenim metalnim polugama,

odnosno o zlatu ili srebru.

otac = švedski: åt tack! – jeo sam; hvala

Tata

Reč: tata napisana na švedskom bila bi dva puta ponovljen zahtev da se dete uzme
u ruke: tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga) (gl) – uzeti

Ove reči: ta ta – uzmi, uzmi, izgovara samo dete.

U engleskom jeziku reči: ta-ta(tæ’ta:) – dečje dovidjenja

Dete

Ova reč je nastala od švedskih reči: det är

det(zam) – ovo, ova

är(pomoćni gl) – je

Situacija u kojoj je nastala reč: dete(det är) je situacija kada se nekom predstavlja
dete, odnosno kazuje njegovo ime. Det är Milan, och det är Milica. – Ovo je Milan,
a ovo je Milica.

Čedo

sker/ skedde/ skett/ ske(gl) – desiti se dogoditi se

då(prilog) – tada, onda

Rečima: skedde då, nordijski čovek priča da se tada, onda, dogodilo – skedde då
(nešto sa detetom ili detetu priöaju bajku), ali ta reč bi mogla da se napiše i ovako:
sked då.

56
sked, skeden; skeder(im) – kašika, lažica: žlica

U ovom slučaju moglo bi da se tumači da je razneženi otac ili majka pričao detetu
nešto detetu dok ga je hranio. Dete je doraslo do kašike – sked då.

(Prva knjiga Mojsijeva 9: 6.)

6. Whoso sheddeth man’s blood by man shall his blood be shed: for in he image of
God made he man.

6.Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovjek; jer jje Bog po svome obličju
stvorio čoveka.

Engleska reč: shed, sheddeth odgovara našoj reči: čedo, čedo – proliva (iz kašike).

Sin

Srpska reč: sin mogla je da nastane i iz švedskog i iz engleskog jezika.

U švedskom reč:

syn, synen; syner(izgovor: sin)im. – vid, pogled (očni vid)

synar/ synade/ synat/ syna(gl) – pregledati, ispitati; ispitivati

U engleskom jeziku reč:

sin(sin)im. – greh; greška; kršenje zakona

Otac će kod nas za sina reći da mu je on(sin) očni vid.

Dete može da bude vanbračno i u tom slučaju će se reći da je rođeno u grehu/ sin.

U našem narodu se veoma često kaže, naročito za igubljenog sina: Sine, oči moje!

Unuk

Srpska reč: unuk mogla je da nastane od švedskih reči: un|g uk!

ung, ungt unga(pridev) – mlad

57
uk(uzvik) – uh / Kod Finaca u narodnom epu «Kalevala» Uko je bog.

Rečima: ung uk, čovek je mogao, zavisno od intonacije da izražava dobro ili loše
mišljenje o detetu, ali se obično izbegavalo da se izriče hvala zbog straha od bolesti.

U turskom jeziku: onunki – njegov; onun, onunki – njen

Ćerka - dotter

Naše priče počinju ovako: «Bio jedan car pa imao ćer»...

U švedskom jeziku reč:

kär kärt; kära(pridev) – zaljubljen / kär(zaljubljen) = ćer

Kod nas se kaže: to je moja ćera, a misli se na ćerku.

Ćer = kär – zaljubljen, zaljubljena (k = ć)

Ćera = kära – zaljubiti se

U instrumentalu imenica: ćer glasi ćerkom. Kada taj oblik napišem na švedskom,
onda on glasi: kär kom.

kommer/ kom/ kommit/ kom!/ komma(gl) – doći, dolaziti, stići, stizati

Ćerkom = kär kom – zaljubljen je došao(sa ćerkom)

U romskom jeziku: ćer – kuća, ali ova reč ima isti koren kao naša reč: ćer|amida.

kör/ körde/ kört/ kör/ köra(gl) – voziti(voziti materijal za kuću).

Sestre

Ako reč: sestra| e napišemo na švedskom onda bi mogli da saznamo nešto više o
situaciji u kojoj je reč nastala, a to bi bilo: ses tre.

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti

58
ses(trpni oblik) – vidjene

tre(broj) – tri

Srpski: sestre = švedski: ses tre – vidjene tri

Onaj ko je pričao o sestrama kazao je da je video tri.

Brat

U švedskom jeziku brat je:

bror ili broder; brodern, bröder

Ako reč brat napišemo na švedskom dobili bi sledeće informacije: bra att.

bra, bättre, bäst (može da bude pridev, ali i prilog) – dobar, bolji najbolji

att(veznik) – da;

att (može da bude i oznaka za infinitiv)

Srpski: brat = švedski: bra att = dobar da(bude)

U engleskom jeziku reč: brat(breat) im. – derište, dete

Brale

U nekim krajevima Srbije sinonim iz milošte za reč: brat je brale, a ako ovu reč
napišemo na švedskom onda ćemo videti da je u ovom jeziku reč:

bralla, brallan; brallor(im) – pantalone. To znači da je dečak koji je bio nečiji brat,
nosio njegove (bratovljeve) pantalone/ bralla.

Ljudi vole da se šale. U vreme sezone kupanja na reći uvek je onih koji se prikradu i
pokupe kupačima odelo. Ako su u pitanju pantalone, onda će iz ove situacije iznići
reč pobral(pokupio) – på bralla. Ove reči: på bralla otvara situaciju kada se krišom
bere tudje voće i trpa u džepove pantalona/ bralla.

U engleskom jeziku reč: brat(bræt)im. – izdanak, potomak; izrod, bagra.

59
Pobro

Srpski: pobratim = švedski: på bra timme = u dobar čas (smo se pobratimili).

Švedska reč: påbrå, påbråt(im) – nasledna sklonost, poreklo. U švedskom jeziku

postoji reč pobrö – rođak. Ta reč je i u našem jeziku: pobro, ali ova reč nije skraćena
od reči: pobratim (ili je možda preseljena naša reč u švedski jezik?) kojom se
blagosilja čin pobratimstva: på bra timme

på (predlog) – na, po, prema, u

bra(pridev) – dobro

timme ili timma, timmen; timmar(im) - sat, čas

Pri činu bratimljenja sekle su se vene i pila se krv pomešana sa vinom.

Vena

Reč: vena koja je i medicinski pojam za krvne sudove, nastala je iz švedskog, a ne iz

latinskog jezika i na šedskom kazuje:

vän vännen; vänner(im) – prijatelj, drug

Čitav čin bratimljenja i pijenje pomešane krvi iz pehara radio se sa prijateljem/vän.

Stric

Očev brat za srpsku decu je stric. Ako reč: stric napišemo na švedskom onda bi to
bilo: stryk ili strid

1. strid, stritt, strida(pridev) – brz

2. strid, striden; strida(im) – borba, bitka, sukob

stryk, stryket(im) – batina, batinanje

stryker/ strök/ strukit/ stryk!/ stryka(gl) – gladiti, poravnati, pomilovati

60
Srpski: stric(očev brat) = švedski: strid (stritt) ili stryk (tt = c); (k = c)

Onda možemo da kažemo da je stric, onaj koji je stritt onaj koji je brz, ili je stric
onaj koji je stryk – onaj koji je pomilovao ili je stric onaj koji je stryk onaj koji je
batinao dekoga.

U indijskom hindu jeziku reč: čača – stric, čika.(Vikram Set“Sveta reka“, str.308.,

To bi mogla da bude naša reč: ćaća – otac.

Ujak

Brat moje majke je ujak. Ova reč napisana na švedskom kazuje: o jacka ili o jaka

jacka/ jackan/ jackor(im) – jakna, kratak kaput

jakar/ jakade/ jakat/ jaka(gl) – odgovoriti potvrdno; potvrditi

Kada ispred imenske reči stavimo prefiks «o», onda negiramo sadržaj reči pa bi
ovde bilo da jakna ne pripada čoveku za koga kažemo da je brat naše majke(ujak) ili
verovatnije, da je ujak taj koji nešto nije potvrdio/ojaka, sa nečim se nije složio.

Devojke – mö, flickan, tjej, tös

Reč: devojke mogla je da nastane iz švedskog jezika i moglo bi da se napiše na

sledeći način: de voj kö

de(zam) – one

voj (u švedskom rečniku sinonima stoji: voja sig /klaga – žalba

Naša reč: vojska nastala je od reči: voj ska;

ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola(gl.) – hteti, morati

ska(gl) - će

kö, kön; köer(im) – red

Devojke = švedski: de voj kö = one (su se) žalile redom (sve)

61
Reči: de voj kö – on su se žalile nalazimo potvrdu u onome što se dešava u ratovima
gde se siluju devojke.

Momak

Srpska reč: momak| momaka napisana na švedskom kazivala bi: må maka.

må, måtte(gl) – označava želju; uveravanje, verovatnoću; smeti; moći;

svečano kao na primer u pesmi koju pevaju rođendanskom slavljeniku:

Ja må han leva! (2 puta) – da on živi!

Ut i hundrade år! – do sto godina ...

A posle ovoga idu reči koje sam ja čula kao: Ura ili samo Ra! a ustvari kad sam ih
videla napisane bile su: Bra! Bra! Bra – dobro!

Tada sam videla da je egipatski bog sunca Ra, mogao da bude švedsko Bra! Kod nas
je iz te reči nastala reč URA! Koja stoji u švedskom rečniku kao URA(uzvik), ali
mislim da su oni tu reč doneli iz Evrope svoje promenjeno BRA!

maka, makan: makor(im) – supruga, bračna žena

Momak/ momaka = švedski: må maka = želim (da) ga oženim: želim

(da mu isprosim) ženu

Jabuka

Ako našu reč: jabuka napišemo na švedskom; ja boka, onda bi mogli da dobijemo
neke informacije o tome zašto se ovo voće tako naziva.

ja(rečca) – da

bokaar/ bokade/ bokat/ boka(gl) – rezervisati; bukirati (o = u)

Mladić je devojci koja mu se dopada poklanjao jabuku kao znak simpatija. Ustvari
taj čin je imao praktičnu stranu jer se time ispitivao teren da li da se njegovi roditelji

62
spremaju da odu u devojčinu kuću ili ne. Ako devojka odbije jabuku, onda od
proševine nema ništa.

Srpski: jabuka = švedski: ja boka – Da. Rezervišem(devojku)

U grčkom jeziku: jabuka – μήλο (izgovor: milo)

Herakle ide na sever da nadje Hesperidine jabuke. Grčka reč: μήλο – jabuka
napisana na švedskom kazuje: mill å ili mill ön

mill(im) – mera za dužinu, milja

å, ån; åar(im) –manja reka

ö, ön; öar(im) – ostrvo

Švedski: mill ö – miljama(daleko) ostrvo =grčki: μήλο – jabuka

Mesto gde je Herakle išao nalazi se miljama daleko kod neke reke ili ostrva.

Francuska spisateljka albanskog porekla, Flora Dosen, u svojoj knjizi «Ilirka» kaže:
«...Skerdilida je bio došao da po običaju daruje svojoj budućoj snahi jabuku u kojoj
je bio skriven prsten.

-Obavezujem te ovim darom da budeš verna svome mužu, da bdiješ nad svojim
ognjištem, da nosiš boga na svome čelu.»

U priči o Adamu i Evi postoji zmija koja je nagovorila Evu da je proba iako je to Bog
zabranio. Ta priča o prvim ljudima, najverovatnije je nastala u fazi kada su ljudi
mislili da se medjusobno razumeju, a već su njihovi jezici ulazili u fazu
nerazumevanja.

U reči: ja|buk|a imamo reč koja može da bude i reč: bok – knjiga, ali i reč: bok –
bukva(drvo). Ove reči medjusobno se razlikuju samo ako su u množini.

1. bok, boken; bokar(im) – bukva

2. bok, boken; böker(im) – knjiga

Drvo bukve se veoma lako cepa po dužini pa je u prošlosti služilo kao materijal na
kome se pisalo.

63
(Daščice su mogle biti premazane slojem voska, kao na primer ruska “Knjiga
Velesova”.)

[U narodnoj pesmi ”Hasanaginica”, uvredjeni Hasanaga daje knjigu oprošćenja

svojoj žini, a to je značilo da se sa njome razvodi. Sklapanje braka se, ustvari, vrši
javno pred zvaničnim organima, popom, hodžom, rabinom, šamanom ili bilo kako
drugačije, ali uvek javno.

Narod kod nas ne govori danas tako kako bi se reklo poetski: knjiga oprošćenja, ali
ako postoji knjiga oprošćenja kojom se prekida bračna zajednica, onda je u svesti
ljudi postojala i knjiga braka, odnosno dokument o sklapanju bračne zajednice.]

Sklapanje braka izmedju Adama i Eve trebalo je da bude takodje javno jer su i oni
živeli u nekoj zajednici, barem u zajednici sa Bogom. Adam i Eva ne obavestivši
Boga o tome, svoj bračni život počeli su krišom, U švedskom jeziku krišom kaže se:
smyg.

smyger/ smög/ smugit/ smyg!/ smyga(gl) – krasti se, ići kradom, šunjati se

U našem jeziku švedska reč: smyga dala je reč: zmija. (izgovor: y = ij)

(g ispred ij(y) = j) (s = z)

Švedski: smyga – kradom = srpski: zmija

I zmija može kradom/smyga da ujede čoveka, pogotovu ako čovek radeći nešto,
neoprezno stavi ruku u zmijsko leglo.

Sama nedovoljno jasna legenda o Adamu i Evi pokazala je Bogu (ili je to bila njegova
namera) da se ljudi medjusobno ne razumeju i da je njihova dalja budućnost da
jedu plodove sa drveta saznanja, odnosno da uče i sami dodju do zaključka odakle
im jezik. Legendarna zmija, Urovoros, sama sebi grize rep. Slika zmije koja sebi grize
rep predstavlja jedan krug, što bi mogao da bude metafora za vremenski krug koji
čovečanstvo treba da odživi dok dodje do saznanja o sebi samom, odnosno dok
čovečanstvo sazri.

Proševina

Ovu reč mogla bi na švedskom da kazuje: prost själv inna.

64
prost(im) – pop

själv((pridev) – lično; samoinicijativno

in(predlog koji usmerava radnju na unutrašnjost) – unutra, u

inna(prilog) – pre

Informacija koju možemo dobiti iz reči: prost själv inna kazuje da je pop koji je bio
prisutan nije bio službeno nego je došao na svoju inicijativu.

Snaha

Ova reč: snaha mogla je da nastane od švedske reči: snacka - brbljanje

snackar/ snackade/ snackat/ snaka(gl) – brbljati (k = h)

▲tjej snaket – devojački razgovori

Ali u juznjačkom govoru čuje se ova reč kao: snava, a ona bi odgovarala švedskoj
reči:

snavar/ snavade / snavat/ snava(gl) – spotaknuti se, spoticati se.

Stari ljudi ne vole da im se snaja/ snava nespretno spotiče po kući.

Moma

U švedskom jeziku ima mnogo reći kojima se imenuje devojka: tjej, tös, flicka, jänta;
stumpa; donna; böna; slyna...naravno da ovde prepoznajete i neke naše reči, ali
reč: mö je: devica(čedna devojka), a medju ovim drugim nazivima ima rangiranja po
ponašanju kao što je na prier slyna = srpski: slinavica, što nije pozitivno mišljenje o
devojci. Reč: böna je takodje devojka, ali još uvek zelena, a kod nas ova reč
označava budalu(beno jedna).

Stara srpska reč: moma, mome – devojka nastala je od švedskih reči: må mö.

må, måtte(gl) – označava želju;

mö, mön; möar(im) – devojka, devica

65
Švedskim rečima: må mö iskazuje se verovatnoća. Najverovatnije mladić ili njegova
porodica traže devojku sa kojom bi ga oženili, ali ona mora/ må da bude devica/
mö.

Zaprositi(devojku)

Ovaj naš izraz napisan na švedskom kazivao bi: sa prost i

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

prost, prosten(im) – pop

i(predlog) – u, na

ty(veznik) - jer

Rečima: sa prost i ty – čovek je mogao da predloži devojci da izadju pred sveštenika

jer (on je voli).

Verenik

Ova reč sadži švedsku reč: värre

▲Värre ni icke... må träffa. - Gore niste....mogli da (nadjete.)

illa, värre; värrst(pridev) – zlo, gore, najgore

ni(zam) – vi

icke(negacija) – ne

illa(pridev) – loš

Srpski: Verenik= švedski: Värre ni icke ili Verv

U ovom slučaju verenik je bio onaj gori izbor.

Ali reč je mogla da dođe i iz engleskog jezika gde je:

warily(wεərili; prilog) – oprezno. Ova reč bi bila opomena jednom od dve strane
koje nameravaju da stupe u brak.
66
Reč: verili mogla je da dodje od drugih engleskih reči kao: verili / very lee

very ('veri) pridev – pravi, istinit, stvaran; služi za pojačavanje prideva;

lee (li) im – zavetrina od vetra

U ovom slučaju reči: very lee, možda bi govorile da će devojka biti veoma štićena u
novoj porodici.

(Švedska crkva i danas posle propovedi objavljuje imena novih verenika, a ovakve
objave mogu da se pročitaju i u mesnim novinama medju oglasima. Na taj način
zvanično se prekida sa bivšim vezama, odnosno to je jedan period navikavanja
mladih na zajedničko pojavljivanje pred svetom.) U grčkom jeziku: Rečnik: grčko-
hrvatskog jezika – Senc stoji:

Βερενίκη i Βερνίκη – mak.(verovatno makedonski): Φερενίκι, takodje Βερ(ρ)ονίκη

Veronika – kći Lagova, žena nekog Makedonca Filipa, zatimoko 317.(pre Hrista)
(žena) Ptolomeja I, i mati Ptolomeja II Filadelfa i Asinoje(Βερενικεια Θυγατηρ). Po
njoj je Pir prozvao jedan grad u Epiru.

Nasočiti (devojku)

Sve do kraja prošlog veka postojali su ljudi koji su bavili sklapanjem veza izmedju
mladića i devojaka. Onde gde nije funkcionisala sopstvena inicijativa mladića i
devojke, tada je preuzimao posao čovek kojeg su zvali: sok koji je imao ulogu da
nasoči, odnosno nadje devojku mladiću ili obratno.

Reč: sok nastala je od švedske reči: sök.

söker/ sökte/ sökt/ sök/ söka(gl) – tražiti, potražiti

Rečju: na, verovatno se daje novac. Ova reč postoji i kod nas i kod Švedjana.

Prija

Srpska reč: prija nastala je od švedske reči: fria

67
friar/ friade/ friat/ fria! – prositi, zaprositi (devojku) (f = p)

U ”Rečniku vranjskog govora”, Dr prof Momčila Zlatanovića, zabeležena je jedna

dečja igra koja se zvala friare, a druga fuske. Deca su se često igrala svadbe dok su
stada na polju pasla.

Igra fuske je igra koja se igra sa metalnim novcem. U švedskom:

fuskar/ fuskade/ fuskat/ fuska(gl) – obmanjivati, varati

Dolijao

Ρeč: dolijao mogla je da dodje u naš jezik iz grčkog jezika gde reč:

δολιός – varalica

δόλιόω (gl.pl. imperfekta) – varaše

U našem jeziku mi tu reč vezujemo za lisicu koju zovemo i : lija.

Ako ovure reö: dolija napiåemo na švedskom biće: då lya.

då(prilog) – tada, onda

lya(im) – jazbina

Prijatelj

Naša reč: prijatelj, nastala je od švedskih reči: friat öl.

friar/ friade/ friat/ fria! – prositi, zaprositi (devojku) (f = p)

öl, ölet(im) – pivo

Srpski: prijatelj = švedski: frijat öl – zaprosio; pivo

Osoba koja ve izgovorila reči: frijat öl, zapoveda, recimo, posluzi da brzo donesu
pivo jer je čovek koji je došao, došao sa namerom da isprosi/ friat neku o devojaka
iz njihove kuće.

68
Brak – äktenskap

Srpska reč: brak, zajednica muža i žene. Ovoj reči fonetski odgovara reč:

brak, braket; brak, braken(im.) – tresak, prasak, buka, sudar

brakar/ brakade/ brakat/ brak!/ braka(gl.) – treskati, praskati, grmeti,sudariti se

Na jednoj svadbi ima treska, buke, ali ipak, naša reč: brak(zajednica) nije nastala od
ove švedske reči koja izaziva negativne asocijacije o braku. Uz tresak i buku sa
švedske strane čule su se i reči: bra ack!.

bra, bättre, bäst(prilog) – dobro

bra, bättre, bäst(pridev) – dobar

ack(uzvik) – ah!

Ovim rečima: bra ack! Blagosilja se nova zajednica, odnosno brak.

Ali naša reč je mogla da nastane i od engleske reči:

broke (brouk)gl. – novčano upropašćen

brouken(pridev) – razbijen, porušen,

Ove reči bi pričale o razrušenom braku.

Engleske reči: broke; brouken nastale su iz švedskih reči:

bruk, bruket; bruk, bruken(im) – običaj, navika, upotreba; fabrika

bruker/ brukade/ brukat/ bruka(gl) – imati običaj; koristiti, iskorišćavati.

Sadržaj švedskih reči nagoveštavaju ili bolje reći objašnjavaju kako je neko novčano
upropašćen i zašto je propao nečiji brak. Brakovi su uvek bili prvenstveno
ekonomska kategorija.

Svadba

Srpaka reč: svadba nastala je od švedske reči:

svada, svadan(im) – bujica reči; rečitost; govorljivost

69
I danas je na svadbama takva atmosfera, samo se nekad više govorilo nego danas
jer je trebalo pokazati mudrost i govorničku veštinu familije.

Reč: svadba mogla je na švedskom da kazuje: svada be.

ber/ bad ili (bett)/ be!/ be! ili bed!)/ bedja(gl.) – zamoliti, zatražiti, moliti( u ovom
slučaju – zatražiti tišinu da bi se čuo govornik)

Šrpski: svadbe = švedski: svada be – bujica reči; traže, mole.

U ovakvim slučajevima lako je izazvati svadju.

Svadja

Ako srpsku reč: svadja/e = švedski: svad ge

ger/ gav/ gett ili givit/ ge! ili giv!/ giva(gl) – dati , davati (g = j)

Na svadbi su brojne zvanice, i uvek može neko da izazove svađu, naročito ako
prekine govornika.Reč svadja mogla je da dodje i iz engleskog jezika kao: swor
argue.

swor(swo: )im – zaklinjanje

argue(‘a:gju)gl – prepirati se, dokazati; razuveriti.

Srpski: svadju(izazvao) = engleski: swor argue – zaklinjući se; dokazivao

Djuveglija

Djuveglin momak ima zadatak da na svadbi priskače u pomoć, onde gde bi možda
trebalo da reaguje mladođenja. Napisana na engleskom ova reč bi možda ovako
izgledala:

due over clear

due(dju) im - ono što nekome pripada

over(‘ouvə) predlog - ono što je iznad drugog, nad, iznad

70
cliear(kliə) pridev - bistar, vedar; gl: ukloniti prepreke

Jendje

U kraljevačkom kraju grupa devojaka koja peva na svadbi i pravi veseli štimung
medju svatovima zovu se jendje. Ova reč je nastala od švedskih reči: gäng ge.

gäng, genge; gäng, , gägngen(im) – grupa, skupina

ger/ gav/ gett(ili givit)/ ge! (ili giv! giva) (gl) – dati, davati (g = j)

Srpski: jendje(devojke koje pevaju na svadbi) = švedski: gäng ge – grupu daj

Gemalj

U norveškom jeziku reč: gemal- supružnik

U švedskom postoji, takođe ista reč kao: gemål sa značenjem - suprug kraljice.

U Bosni postoji prezime: Džemal (Bjedić).

U Srbiji, naše bake kad su ljute na svoje muževe kažu: «Gemalj jedan, on će da mi
priča nešto!» Može da se pretpostavi da je kralj bio fizički nedorastao ulozi kralja ili
ga je bolest naružila pa je vladarski presto preuzela kraljica, supruga.

Svita(kraljevska, carska)

Reč: svita označava ljude u kraljevskoj ili carskoj pratnji. Ova reč došla je iz
engleskog jezika i kazuje:

suite(swi:t) – pribor, garnitura; svita; pratnja

U francuskom jeziku ova reč kazuje: suite – pratnja, svita; nastavak;

▲à la suit – ići za nekim

Cura
71
Sinonim za reč devojka je cura. Ova reč je nastala od reči:

sur, surt; sura(pridev) – kiseo (s = c)

surar/ surade/ surat/ sura(gl) – biti mrzovoljan; duriti se, biti zlovoljan

u španskom jeziku reč:

cura(im) – nega

U nemačkom reč:

zürnen(gl) – ljutiti se,biti besan na koga; srditi se

Kopile

U rumunskom jeziku reč: copil – dete; jare.

U našem jeziku može da se čuje da se mlada koza okopilila. To se dešava onda kada
su jarad napredna pa se mlada koza ojari u prvoj godini svog života. U švedskoj
knjizi sinonima stoji da reč: kopil i znači sporedni izdanak iz korena biljke koji se
kod nas zove zaperak(kod kukuruza) i on se pri kopanju uništava.

Inače u švedskom jeziku reč za kopile je: bastard; horunge ili oäkting

Slinavica

Ono što je kod nas cura, to je otprilike kod Šveđana slyna – nevaspitana mlada
devojka, a mi kažemo: slinavica, ona koja ne ume ni lepo da obriše sline.

Suprug

Kada našu reč: supruga napišemo na švedskom: sup ruggig, onda dobijemo
informaciju sledeće sadržine:

sup, supen; supar(im) – čašica rakije

ruggig, ruggigt; ruggiga(pridev) – strašan, odvratan, neprijatan

72
Ma koliko supružanski par pred svetom izgledao lepo, ove reči: sup ruggig,
otkrivaju problem koji ih prati u zajedničkom životu – jedno od njih dvoje ili oboje,
je alkoholičar.

Kurva

Rasprava sa našim precima o švedsko-srpskom jeziku mogla bi da počne od švedske

reči: kurva i naše reči: švaler, ali će možda izgledati neozbiljno, a nije. Nije
neozbiljno jer smo mi dali tim rečima vulgarno značenje. U švedskom jeziku:

kurva, kurvan; kurvor(im) – krivina, oblina

väg|kurva – krivna na putu

kurva sig – savi se; napravi krivinu

sig(povratna zam; izgovor: sej) – sebe, se

kurvig – žena lepih oblin

U italijanskom: kurva – krivina (isto značenje kao u švedskom što svedoči o

prisustvu švedskog naroda na Apeninskom poluostrvu – Etrurci)

U latinskom jeziku izraz: curva senecta – pogrbljena starost.

Flinta

Reč: flinta u švedskom jeziku ima značenje:

finta, flinten – kremen.

Kod nas ova reč je sinonim za reč: kurva. Upravo na ovom primeru vidi se u kolikoj
meri su se razilazile procene Švedjanina i Srbina o jednoj istoj ženi. Srbin o svojima
misli najčešće veoma loše.

U nemačkom jeziku reč: flinta – puška, a to bi se odnosilo na pušku kremenjaču, u

ovom jeziku postoje i reči: Gewer – puška i Büchse – puška.

U našem jeziku nemačka reč: Büchse dala je našu reč: puče. (b = p)

73
Švaler

Srpski: švaler(ljubavnik) = švedski: skvaller – ogovaranje

skval, kvalet(im) – pljuštanje(o kiši)

skvaller, skvallret(im) – spletka, ogovaranje

skvallrar/ skvallrade/ skvallradat/ skvallra(gl) –ogovarati

Engleska reč: trash(træ∫)(im) – otpaci, smeće, nitkov, podlac, bi mogla da dā našu

reč: trač(ogovaranje). Da li je ovde đubre, kućna nečistoća bila ta koja je iznela
neku domaćicu na loš glas da o njoj tračare ili je to ono što mi kažemo: iznositi
prljav veš pred svet.

Polni snošaj

Seksualni kontakt muškarca i žene naziva se, biranim rečima, polni snošaj. Kada se
ove reči napišu na švedskom one kazuju: ili på ål ni snos aj!
på(predlog) – na, po
ål, ålen; ålar(im) – jegulja
ni(zam) – vi
1. snor, snoret(im) – slinci, bale
2. snor/ snodde/ snott/ sno! (gl) – obaviti se,uvijati se, vijugati, obavijati se;
požuriti
snos (prilog vremena sadšnjeg) – uvijajući
aj!(uzvik) – aj!
sig(zam; izgovor. sej) – sebe ili se
Iz reči: på ål ni sno sig, saznajemo šta je govorio neki otmeni Švedjanin svojoj
seksualnoj partnerki u najintimnijim trenucima. Zbog čega kažem «otmeniji»? Zato
što u srpskom jeziku ima mnogo reči kojima se imenuje ovaj trenutak, ali na
zvaničnom mestu, kao na primer u policiji ili sudu biće upotrebljen ovaj izraz. Od
reči: på ål – nastala je i naša reč: pol(muški ili ženski pol) neke osobe ili tek
rodjenog deteta.

Krivak(arh. – muški polni organ)

Evo šta je čovek rekao Srbinu kada je izgovorio reči: kry vak.
74
kry, krytt; kria(im) – zdravlje
1. vak, vaken; vakar (im) – rupa u ledu, otvor u ledu
2. vak, vaket(im) - bdenje
Švedjanin je savetovao čoveku da pazi sa kakvim ženama ima polni kontakt da ne bi
dobio zaraznu polnu oblast.

Kurac
Reč kojom se imenuje muški polni organ nastala je od šved. reči: kura att ili
kurat.
kurra, kurran; kurror(im) – bajbok, aps; ćuza; zatvor
kur; kuren; kurer(im) – kura , lečenje
1. att(oznaka za infinitiv)
2. att(veznik) - da
kurar/ kurade/ kurat/ kura(gl) – šćućuriti se, zguriti se
▲kurar ihop sig – šćućuriti se
U nemačkom jeziku reč: kurz (pridev) - kratak
Obično žene kada nešto pogreše u poslu kažu:»E, do krca!» što bi značilo da je reč
kazivala da je nešto na primer skrojeno prekratko.

Pička
Ova reč mogla je da nastane od engleske reči: peach(pi: t∫)im – breskva; u slengu:
lepotica, (ch = č), ali verovatno da je u pitanju boja breskve i boja zdravog ženskog
organa, a u švedskom jeziku postoji glagol: piskar.
piska, piskan; piskor(im) – bič, kamdžija
piskar/ piskade/ piskar/ piska(gl) – šibati, bičevati; mlatiti
u švedskom: fitta, fittan; fittor(im) – pička.

Ko su Hiperborejci?

U grčkoj mitologiji Eol i Borej su bogovi vetra.

Zbog čega je najseverniji deo Evrope nazvan Hiperborejom, to ni sami Šveđani ne

znaju, niti lupaju glavu oko toga, ali im je bilo veoma interesantno moje objašnjenje
ove reči, a ono glasi: hy per bor ej!

75
hy, hyn(im.) – fina koža(kao koža lica)

per(predlog) – pomoću, preko, kroz

bår, båren; bårar(im.) – nosila

ej (negacija) – ne

Čovek kome su upućene reči hy per bor ej je došljak i on nešto piše, ali on piše na
koži koja je razapeta, kao stare jevrejske knjige na «nosila» pomoću kojih se drže
knjige u obliku rolne.

Švedska klima je veoma vlažna zbog toga se danas centralno grejanje u Švedskoj
koristi i leti ako se temperatura spusti ispod dozvoljne propisima. Zimska odeća
koja preko leta stoji na mestima koja nisu klimatizovana uvuku u sebe miris budj i.

Ovakva klima je znači bila veoma nepogodna za urulane kožne knjige jer je
postojala opasnost da se tekst ošteti. Verovatno su reči upozorenja upućivane
svakom onom ko se bavio pisanjem na koži a možda i na pergamentu ili možda i
papiru.

Te reči: hy per bor ej nosili su sa sobom na jug Evrope oni koji su nekad davno
posećivali Skandinaviju i govorili da su bili kod Hiperborejaca.

Na grčkom jeziku reč:

βόρειος – severni

βορείως – severac

Grčki jezik ima samo jedan glas za glasovove: «b» i «v». Zbog toga i imamo dvojaki
izgovor reči: Vavilon – Babilon; varvar – barbar; βιβλίο – knjiga;

βίβλος - Biblija.

Čovek ovde može da se pita da li su reči: bor ej možda bile i upozorenje da se ne

stavlja jedro jer vetar duva iz neželjenog pravca. U ovom slučaju švedska reč:

bår – nosila, mogla je da označava nosila jedra koje je bilo četvorougaong oblika.

Na moru je vetar bog. Jedra su vučna snaga. Ako čoveku ne odgovaraju uslovi za
plovidbu biće to volja boga.

76
Izum

Na švedskom ostrvu Gotland postoji jedan naziv mesta: Izum. Ako je čovek iz tog
mesta morao da napusti Izum i da se preseli na Balkan, on će u novoj domovini
napraviti ono što je imao u Izumu , recimo neku vodenicu ili dolap ili na plug
dogradio neki nov deo koji narod nije do tada upotrebljavao. Oni oko njega koji su
”uhvatili” reč: Izum, nazivaće taj deo izum toga i toga.

U ruskom jeziku reč: izum – izobretenije; izobresti; pridumat

Čestiti
Ako Srbin za nekoga kaže da je čestit, onda ta osoba poseduje mnoge moralne
kvalitete. Ova reč: čestit potiče iz engleskog jezika:
chastity ('t∫æstiti; imenica) – čednost, devičanstvo; čistota, strogost(stila).
Srpski: čestit(čovek koji poseduje moralne vrednosti = engleski: chastity - moralna
osoba. Ova engleska reč mogla je da nastane iz švedskih reči: tjänst tit i.

tjänst, tjänsten; tjänster(im) – služba

titt, titten; tittar(im) – letimičan pogled

i(predlog) – u

Engleski: chastity = švedski: tjänst tit i – služba, letimičan pogled u.

Onaj ko je primljen u neku službu nadgledan je, kako bi rekli, jednim krajičkom oka.

Miraz
Srpska reč: miraz(devojačka oprema) nastala je od engleske reči:
mirage (mira:z) – optička varka, opsena, što bi govorilo da je u početku ličilo da će
devojka doneti nešto u miraz, ali to se ispostavilo da je bila samo opsena.
U turskom jeziku reč: miraz – miras (nasledsvo)
latinski: dōs, dōtis – miraz
nemački: Mitgift; Aussteuer – miraz
francuski: dot – miraz; doter – dati miraz švedski:
dotter, dottern; döttrar(im) – ćerka, a engleski:
dotage(dəutidž) (im) – staračka izlapelost

77
dote(dout)gl – ludo voleti nekoga; drhtati nad nekim.
Roditelji daju miraz, ali većina ukućana se ne slaže sa visinom sume ili obimom
vrednosti miraza pa zbog toga smatraju da je to staračka izlapelost.
U albanskom rečniku ne postoji reč: miraz, ali uz reč: dot piše:
dot – nprevodiva rečca sa značenjem: nikako, nipošto.
Kod šiptarskog i albanskog stanovništva islamske veroispovesti prilikom udaje ćerke
ona ne dobija od roditelja miraz. Mladić koji se ženi mora da uloži svoj novac koji
daje devojčinim roditeljim da bi devojka kupila sve ono što će im biti potreno za
buduće domaćinstvo.
Od francuske i latinske reči: dōs, dōtis – miraz, nastala je reč: dotacija.
U engleskom jeziku reč:
Nemačka reč: mitgift nastala je od švedskih reči: mitt gift
mitt = min(zam)
1. mitt(zam) – moj
2. mitt, mitten(im) – sredina, središte: centar
gifte, giftet; giften, giftena(im) – brak
Nemački: Mitgift – miraz = švedski: mitt gift – moj brak
Ovde treba istaći da švedska reč: gift – brak u engleskom ima značenje:
gift(gift) – poklon, dar, a u švedskom
giftet; gifter(im) – otrov.
giftig, giftigt; giftiga(pridev) – otrovan
U ovom slučaju treba tragati za istorijskim dokumentima i saznati ko je šta i kome
poklanjao otrovne darove.

Krevet
Naša reč krevet ima zajednički koren sa rečjima: krava i kravata.
Reč krevet na švedskom napisana kazuje: kräv ett
kräver/ krävde/ krävt/ kräv!/ kräva(gl) – zahtevari
kravar, kravet; krav, kraven(im) – zahtev

ett(broj) - jedan

Rečima: kräv ett neko savetuje, verovatno, onom ko pregovara sa devojčinim

roditeljima da nešto zahteva od miraza. Možda taj miraz, odnosno zahtev nije samo
taj krevet, ali se značenje reči zadržalo na krevetu.

78
Nameštaj

U Švedskom jeziku nameštaj – mebel. Kod nas ova reč označava nameštaj koji je
tapaciran, presvučen kožom ili tkaninom(meblirano). Naša reč : nameštaj kazuje na
švedskom: namn öst aj ili namn mö staj.

namn, namnet; namn, namnen(im) – ime, naziv

öser/ öste/ öst/ ös(gl) – izdvojiti

aj!( uzvik)

mö, mön; mör(im) – devojka; devica

staj – mladino svadbeno odelo

Švedskim rečima: namn öst aj čovek je mogao da kaže: na moje ime izdvoj (ovaj i
ovaj komad nameštaja) ili namn mö staj – u mesto,; na ime devojačkog svadbenog
odela (kupujem joj pokućstvo).

(Kada kažemo da nekom odelo pristaje, odnosno stoji lepo, onda na švedskom
kažemo: pris staj är/

pris – cena; staj – svadbeno odelo: är – je)

Šurak

Šurak je u srpskom jeziku – ženin brat.

Reč šurak napisana na švedskom mogla bi da glasi: sura ak. (s = š)

sur, surt; sura(pridev9 – kiseo, mrzovoljsn, namrgodjen

ak! (uzvik) – ah

Svastika – ženina sestra

Ako reč svastika napišemo na švedskom onda dobijamo nove informacije:

Svastika = švedski: sveas tycka

79
Svea – strao ime za švedski narod

Oblik Sveas genitivni nastavak.

tycker/ tyckte/ tyckt/ tyck! tycka(gl) – smatrati, misliti, verovati

tycke, tycket; tycken, tyckena(im) – mišljenje; naklonost sklonost, simpatija

Svastika = švedski: Sveas tycka –(od) Švedjana simpatija

Šogor

Naziv šogor je sinonim za pašenoga. Ova reč na švedskom kazuje: så går.

så(prilog) – tako, tako dakle (s = š)

går/ gick/ gått/ gå (gl)– ići, prolaziti

Reči: så går, su jedan pristojan odgovor svetu onoga koga su pitali kakav je ženin
zet, pašenog.

Pašenog

Muževi od dve sestre medjusobno se nazivaju pašenozima. Reč pašenog napisana

na švedskom kazivala bi: passa någ

passar/ passade/ passat/ passa(gl) – biti prikladan, odgovarati, pasovati

någ/ någon, något, några(zam) – neki, jedan

något(prilog) – malo, nešto

Onaj ko je bio pitan za svastikinog muža kako je, odgovorio je da je prikladan,

verovatno u odredjenoj meri.

Badžanak

80
U vranjskom kraju pašenog se naziva: badžanak. Ova reč je prema grčkoj reči:
μπαζανάκη. Iako je reč u srpskom i grčkom jezika, ova reč je nastala od švedskih
reči: bassa naken

bass, bassen; basser(im) – osnova, temelj, baza

naken, naket; nakna(pridev) – go, nag, neobučen

Rečima: bassa naken čovek na švedskom priča da su oni bez nekog imanja ili su
devojke sa kojima su se oženili bez miraza.

Baldaza

U vranjskom kraju svastika se imenuje rečj: baldaza.

Ova reč stoji u rečniku Samera i znači: ona druga, ali je reč nastala od švedskih reči:
bal dansa.

bal, balen(im) – bal, igranka

dansar/ dansade/ dansat/ dansa(gl) – igrati, plesati (s = z)

Rečima: bal dansa – Švedjanin je objasnio Sameru da je ta sa kojom igra na balu

ženina sestra, ali je Samer razumeo da je to ona druga(sestra), za Vranjanca je to
svastika.

Svekar

Muževljev otac za snaju je svekar. Ova reč nastala je od švedske reči:

svek är ili svik är ili svek han

svek/ sveket/; svek, sveken(im) – izdaja, prevara, obmana

sviker/ svek/ svikit/ svik! / svika (gl) – izneveriti, obmanuti

är(gl) – je

han(zam) – on

81
Mnogo je situacija gde jedan mladoženjin otac može nekoga da obmane, Ako je reči
izgovorila mlada, onda se ona osećala obmanutom. Brakovi su nekada bili
ugovarani pa je devojka vidjala svoga muža tek kada dodje u kuću.

Od ovih reči koje spominju obmanu nastala je i reč: svekrva, sveća i Zvečan.

U makedonskom je reč: svek’ar, zanimanje čoveka koji pravi sveće. Sveća svojim
plamenom može takodje da izda čoveka. Ova reč. Svekar/ svekan u vezi je sa
nazivom: Zvečan.

Burazer

Obično se burazerima oslovljavaju mladići u vojsci. Ta reč na švedskom kazuje: bo

raser.

bo, boet; bon, bona(im) – gnezdo; naselje (o = u)

Reč: Bo, moglo bi da bude i švedsko muško ime. Ako je taj Bo surov prema mladim
vojnicima, onda se takvi mladići medjusobno zbližuju.

rasererar/ raserade/ raserat/ rasera(gl) – polomiti, porušiti, uništiti

rasande(pridev) – jarostan, besan

Reči: bo raseri mogle bi kazuju neku prisnost po nekoj nevolji, oboje su, možda, iz
kraja koji je ratom opustošen.

Hvala(bogu)

Kao što reči: hrast i hleba u svom prakorenu nemaju glas «h» na početku reči, tako
je i sa rečju: hvala. Ova reč je nastala od švedske reči:

faller/ föll/ fall/ falla(gl) – pasti, padati; spustiti se; biti osvojen; kapitulirati.

Ako kažemo na švedskom: ha falla – ima pasti, onda bi naše :hvala bilo prasećanje
na ovu rečenicu.

82
Ako znamo da je u prošlosti potčinjeni pred gospodarem padao ničice pred njegove
noge, onda nam je jasno da je to njegovo padanje značilo potčinjavanje gospodaru
ili zahvaljivanje što ga nije pogubio ili zahvaljivanje za neku privilegiju koju je dobio.
Narod i kaže: fala, fala ti, a ne hvala. U islamu molitva Bogu izvodi se na kolenima.

Zdravlje

Reč: zdravlje mogla je da nastane od švedskih reči: så dra av lä

så(prilog) – tako, na takav način

drar/ drog/ dragit/ dra(g)/ dra(ga)(gl) – povući, vući; tegliti

dra av – odbiti, odbijati

lä(im) – zavetrina ili

leende(im) – osmeh

Rečima: så dra av le, čovek je mogao da priča šta mu se desilo i kako je pregurao
(spasio) i ozdravio.

(Beleška:

F.M. Dostojevski – Knjiga ”Nečiste sile”, knjiga III, ”Narodna prosveta” 1933.godine,
strana 269:

”U govoru prostih i potčinjenih ljudi, i upošte, kad hoće da se iskaže neka počast ili
poštovanje prema sagovorniku, često se uz reč čuje glas ”s”, kao ostatak od reči
sudar, gospodin i sudarinja, gospođa, koje su iz vremena kreposnog prava
označavale posednika ili vlasnika imanja, spahiju, plemića.(U tuđem jeziku to ”s”
može se po nekad zameniti punom rečju, a možda i sa ”molim”, ili se uopšte ne
prevodi.)”)

Bolest

Naša reč: bol mogla je da nastane od švedske reči: bål.

83
 1. bål, bålet; bål, bålen (im) – lomača, vatra

2. bål, bålen(im) – trup, telo( bez glave)

naša reč: reč: bolest mogla je da nastane od reči: bål läst.

läser/ läste/ läst/ läs/ läsa(gl) – učiti, proučiti, studirati

Onaj ko je pored čoveka koji ima povišenu telesnu temperaturu/bål kaže da treba
proučiti/ läsa odakle dolazi uzrok visoke temperature.

Na području južnoslovenskih jezika prisutne su reči: bolest bol, boleti, bolen,

(bolen mi leži...narodna poezija)

U starogrčkom jeziku reč: νόσος, -ου, ή – bolest.

Ako reč: νόσος – bolest, napišemo na švedskom, onda ćemo dobiti još informacija:
nos oss ili nos i ili nå så oss.

nos, nosen; nosar(im) – njuška, gubica, brnjica.

oss(zam) – nas

1. i glagolske partikule koja označava nastavak intezivne delatnosti;

2. i (predlog) koji kazuje položaj u prostoru i vremenu – u, na, do, iz, po,

når/ nådde/ nått/ nå(gl) – dosegnuti, dohvatiti

Najlogičnija je treća varijanta u kojoj se čovek nada/nå da ga bolest neće tako/ så

dotaći njih/ oss(ako je preduzeo sve mere opreznosti) nå så oss – dosegnuti; tako
nas(neće).

U engleskom jeziku reč: sickness – bolest i illness – bolest su složene reči.

Engleski: sickness – bolest = švedski: sjuk näs sa

sjuk, sjukt; sjuka(im) – bolest

näsa, näsan; näsor(im) – nos

sa ili sade(gl) – reče

84
Engleski: illness – bolest = švedski: ill näs sa

ill – zlo, loše

U oba slučaja simptomi bolesti vezuju se za vidljive znake bolesti nosa.

Bolničar

Ako našu reč: bolničar napišemo na švedskom, onda ćemo dobiti nove informacije:
bål nyck är ili bål ni skär.

1 bål, bålet; bål, bålen (im) – lomača, vatra

2 bål, bålen(im) – trup, telo( bez glave)

nyck, nycken; nycker(im) – hir, ćud, igra

ni(zam) – vi

är/ var/ varit/ var/ vara(gl) – biti(postojati), naći se

skär / skar/ skurit/ skär/ skära(gl) – rezati, seći

Ovde se otvara jedna situacija u kojoj švedska reč: bål – trup bez galave.

Prva asocijacija koja se javlja iz ovih reči je da se radi o dogadjaju iz prvog srpskog
ustanka, boj na Čegru, 1809.god. Turci su u znak odmazde od srpskih glava napravili
u Nišu Ćele kulu. U Srbiji u to vreme ima mnogo švedskih došljaka koji još uvek
govore švedski. Oni takodje imaju svojih medju izginulima. Mnogi su tražeći svoje
ispričali Srbima da su bål – trup bez glave/ bål /ni/ vi odsekli/ skär Srbi, a to je
donekle tačno. Radi se o velikoj eksploziji koju je izazvao Stevan Sindjelić kada je
procenio da će biti zarobljeni od Turaka, pucao je u bure baruta. U toj eksploziji
poginulo mnogo Srba, ali i Turaka.

glave poginulih odsečene iz hira iz obesti.

Ovde se u našem jeziku prepliću dva značenja švedske reči: bål – vatra, lomača i bål
- trup, telo bez glave.

Kako se u srpskom jeziku nazivao bolničar? Verovatno je to bio: ranar.

85
Rana; raniti

Reč: rana nastala je od švedske reči: rann nä.

raniti = rann i ty

rinner/ rann/ runnit/ rinna(gl) – teći, curiti

nä ili näj(negacija) – ne

Rečima: rann nä čovek je pričao da rana ne teče, (ne curi).

1. i(prilog, označava intezivnu delatnost, kod nas sastavni veznik)

2. i(predlog) – u, na

ty (veznik) – jer

Rečima: rann i ty – jer nije teklo(nije teklo; nije krvario).

Zaraza

Srpska reč: zaraza napisana na švedskom kazuje: sa rasa.

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

ras, rasen; raser(im) – rasa, pasmina, sorta

ras, raset; ras, rasen (pridev) – odron, lavina

rasar/ rasade/ rasat/ rasa!(gl) – odroniti se, sručiti se, rušiti se

Sadržaj naše reči govori o bolesti koja se prenosi sa čoveka na čoveka to će uz

reč:sa slediti značenje švedske reči: rasar, odnosno: rasa- sručiti se(bolest može da
iznenada sruši čoveka.

Kroz grčku reč: μόλυσμα – zaraza, govori opet Švedjanin i on kaže: må lys i små ili
må lids i små

mår/ mådde/ mått/ må(gl) – osećati se

86
må – izražava želju da se nešto dešava.

ly(im) – zaštita

list, listen; listar(im) – lukavstvo

lider/ led/ lidit// lid!/ lida(gl) – patiti, imati bolove

små(prilog) – mali, maleni, sitni

smått(prilog) – malo, malčice

u ovom slučaju nudi nam se veći broj alternativnih mogućnosti od toga da čovek
hoće da sakrije (od drugih) da je izbila zaraza pa do mogućnosti da čovek kaže da će
zaraženi trpeti malo (bolove).

U engleskom jeziku pored latinskih naziva za zarazu – infection i contagion stoji i

reč: catching – zaraza. Ova reč je u našem jeziku dala reč; zakačiti (bolest, obično
polnu).

Svela(uvela)

Ova reč se kod nas najčešće odnosi na cveće, ali moglo je da se odnosi i na čoveka.
Onda kada je Bora Stanković pisao «Uvelu ružu» već je bilo zaboravljeno pravo
značenje ovih reči:

svälter/ svalt/ svultit/ svälta(gl) – gladovati

svält, svälten(im) – glad, gladovanje

▲världssvält – glad u svetu

Ali postoji i reč: sväller, a razlika je od sväler samo u kratkom i dugom

akcentu.(Kratak akcenat ispred udvojenih suglasnika.)

sväller/ svällde/ svällt/ svälla (gl) – proširiti se, širiti se, nadimati se, nabreknuti,
nadoći.

Ako je kod nas umrla mlada osoba a za nju je rečeno da je sväla, onda je onaj ko je
izgovorio ovu reč rekao da je gladovala (pa se razbolela).

87
Onaj ko je rekao da se osoba zarazila nekom bolešću koja se kasnije manifestvovala
naduvanjem/ svälla tela(obično kod sifilisa), govorio je o procesu bolesti, a mi sada
možemo da se sve svelo smrću.

Uvela

Sinonim za reč: svela – uvela napisan na švedskom kazivao bi još nešto o životu koji
je vodila osoba koja je tiho, neprimetno živela i na kraju, uvela:

o väl la

1. väl(prilog) – dobro, lepo

2. väl- prvi deo složenice

3. väling(im) – kaša

▲väl|gjord – dobro napravljeno

lägger/ la ili (lade)/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, polagati u neki položaj

la – ostavio je

Kada se ispred reči: väl la – mnogo ostavio, avi prefiks «o» koji se čita kao «u»,
onda će taj prefiks negirati sadržaj reči ispred koje stoji i dati joj suprotno značenje -
o väl la = uvela (o = u). Podaci koji smo dobili otvaraju situaciju u kojoj neko ko ne
može u porodici da se brine o sebi, ne dobija dovoljno kaše, hrane i vremenom
polako umire.

Kila(bolest koja se zove bruh ili kila)

kil, kilen, kilar(im) – klin

Bruh je, ustvari, uklještenje unutrašnjih trbušnih organa koji prolaze(pobegnu) kroz
pocepanu trbušnu maramicu.

kilar/ kilade/ kilat/ kila!(gl) – pobeći, bežati

88
Bruh

Sinonim za kilu u naåem jeyiku je kod nas reč: bruh. Ova reč je mogla da nastane od
švedske reči: bruk.

bruk, bruket; bruk, bruken(im) – običaj

brukar/ brukade/ brukat/ bruka(gl) – običavati; imati običaj

U prošlosti ljudi koji obole od kile nisu imali mogućnosti da posete hirurga da izvrši
operaciju već su se podvezivali kaišima da bi držali kilu da ne ispadne i ugrozi im
život. To što se kila naziva i bruh(k = h) čuva deo razgovora sa nekim, možda
narodnim lekarom koji mu preporučuje neki uobičajen/bruk narodni lek.

Mnogi životi proživljeni su u haosu zbog ove telesne mane koja se danas operativno
leči.

Od švedske reči: kil, kilen, kilar(im) – klin, nastala je u engleskom reč: kill – ubiti

To kill oneself, to commit suicide. - ubiti se.

U švedskom jeziku sinonim za reč: kil - klin je reč: svickla. Ova reč kod nas označava
tegobu koju čovek dugo nosi i nikom o tome ne priča, navikao(svikao je) na
prisustvo tog problema, ali nekadašnje mogućnosti da se mlad čovek oslobodi,
recimo, urodjene kile su bile nikakve što je moglo da kulminira samoubistvom/ kill i
ovde bi moglo da se zaključi da je engleska reč: kill – ubiti potekla od švedske reči,
pa možemo da kažemo da je u ovom slučaju, ubiti- kill okrenuto prema samom
sebi, a ne prema drugome.

Jektika

Zarazna plućna bolest, tuberkoloza zvala se kod nas: jektika, jeftika, sušica

U švedskom jeziku reč: jäktar/ jäktade/ jäktat/ jäkta!(gl) – žuriti, požurivati, žuriti

jäktig, jäktigt; jäktiga – užurban, žuran

U srpskom jeziku postoji izraz galopirajuća tuberkoloza gde se bolovalo veoma

kratko.

U engleskom: hectic(hektik) im. – tuberkulozni bolesnik, sušičav, grozničav

89
Triper

Triper je infektivna polna bolest. Ova reč u švedskom znači:

tripp, trippen; tripper(im) – kratko putovanje, izlet

trippar/ trippade/ tripat/ tripa!(gl) – sitno koračati; afektirati u hodu

Sifilis

Naziv ove polne bolesti prevodio se sa grčkog nešto kao: slatka svinja. Kada se ova
reč napiše na švedskom ona kazuje: si fil is.

si(prilog) – dosta osrednje

si(rečca) kojom se ovde izražava pomešano saosećanje bola sa bolesnikom

fil; filmjölk(im) – kiselo mleko

is, isen(im) – led

Onaj ko je video muški polni organ zahvaćen polnom bolešću predložio je da

nesrećnik stavi kao oblogu hladno kiselo mleko.

Mandule

Rečju mandule nazivaju se krajnici u nekim krajevima našeg govornog područja.

U švedskom jeziku reč: mandel je badem, ali i kao u latinskom: tonzill –

krajnici(žlezda).

U grčkom jeziku reč: αμύγδαλο – badem; αμυγδαλές – krajnici

U francuskom: amygdale – krajnici(kao u grčkom)

Naša reč: krajnik nastala je od švedske reči: skraj ni icke .

skraj, skrajt; skraja(pridev) – uplašen

90
ni(zam) – vi

icke(negacija) – ne

Račima: skraj ni icke čovek bi mogao da teši nekoga zbog otoka u grlu, a to bi
mogao da bude onaj koji leči.

Guša

Sinonim za reč: guša u našem jeziku, a i u švedskom je: struma. Verovatno da je to i

medicinski naziv.

Zadebljanja na čovekovom vratu koja mogu biti po nekad velika kao pesnice, a koja
nastaju usled nedostatka joda u vodi, danas se retko susreću jer se so jodira.
Nekada su postojala endemska područja sa ovim problemom.

Naša reč: guša nastala je od švedskih reči: guds sa. (ss = š)

Gud(im) – Bog; Guds (genitiv – od Boga); sa – rekao je

Srpski: guša(uvećana vratna žlezda) = švedski: Guds sa – od Boga rečeno

Sada vidimo da je čovek pronašao razlog ove bolesti. Sve ono što čovek nije umeo
da objasni bilo je komentarisano da je od Boga. Ustvari, sve zagonetke su od Boga,
dok ih ne rešimo. A u švedskom jeziku

gud, guden; gudar(im) – bog, ima skoro isti izgovor kao i reč:

god, gott; goda(im) – dobro. Bog i dobro su skoro jedno isto.

(U dečjem govoru kod nas je prase: guda – dobro).

Kašalj

Reč: kašalj nastala je od švedskih reči: kass all ili kast all

kass, kasst; kassa(im) – škart

kastar/ kastade/ kastat/ kasta(gl) – bacanje

91
all, allt; alla(zam) – sav, sva, svo

Kašalj = kass all – izbaciti sve

Groznica

Drhtavica sa temperaturom i osećajem hladnoće naziva se groznica. Ova reč mogla

je da nastane od reči: gross nysa.

gross(prilog) – u velikoj mer i(ss= z)

nyser/ nös(ili nyste)/ nyst/ nys!/ nysa(gl) – kijati (s = c)

groznica = švedski: gross nysa – mnogo kija

Star

Srpski pridev: star nastao je od švedske reči:

starr, starren(im) – mrena(na oku)

Pojava staračke mrene na oku koja je na švedskom: starr, u našem jeziku dala je
pridev: star(čovek koji ima dosta godina.

Starka

U našem jeziku se za ženu u godinama koja je još uvek jaka može reči: starka.

Ova reč na švedkom kazuje:

stark, starkt; starka(pridev) – jak, snažan, moćan, silan.

▲starka paprika – ljuta(jaka) paprika

92
Seoba sa severa posle seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem

Naš jezik pokazuje da je na Balkanu bilo više naroda nego što ih danas ima.

U švedskoj istoriju piše da je početkom XVIII veka jedna velika nevolja zadesila
švedski narod i da su mnogi našli izlaz u seobi. Ta seoba sa severa na jug Evrope,
dogodila se deceniju – dve posle naše seobe sa juga Srbije i Makedonije ka Vojnoj
Krajini, odnosno prema liniji razdvajanja Austrije i Turske, odnosno terirotiji
današnje Hrvatske.

Na polupraznu teritoriju Južne Srbije doselio se švedski narod.

To se dešavalo posle 1709. nakon poraza švedskog kralja Karla XII od Rusa. Razlog
seobe bila je glad i kuga. Smena kišne i sušne godine prouzrokovale su glad, a
istovremeno je izbila i epidemija kuge.

Na tom nivou znanja, morala sam da zanemarim sva stečena znanja o poreklu jezika
i krenula da razmrsujem zamršeno klupko srpskog jezika - reč po reč. Počeli su da
stižu odgovori na pitanja za koja ranije nisam znala da uopšte umem na njih da
odgovorim.

Švedske reči kao što su: glad, ljud, kral, kommit, kona su iste reči u oba jezika, ali
sa različitim značenjima. posle izvesnog vremena iz naših reči, kao iz tamne šume
iskaču i druge švedske reči. Jedna od zagonetki koja me kao djaka mučila je da
postoje stare gromadne i mlade venačne planine (!).

Stara planina(geografski naziv za planinu koja se nalazi na istoku i graniči se sa

Bugarskom.)

Zbog čega je ova planina stara? Njen naziv potiče iz švedskog jezika i u ovom jeziku
može da glasi: stora ili står.

stor, stort; stora(pridev) – veliki (u poredjenju: större, störst)

står/ stod/ stått/ stå(gl) – stajati

Sada možemo da se zapitamo: Da li je kartograf istakao da je naišao na velike

planine ili je samo konstantovao to da na tom mestu stoji (niz) planina?

93
U jednoj etnološkoj TV emisiji etnolog prikazuje stočare staroplaninskog kraja i kaže
da oni upotrebljavaju reč: sevak, kada isteruju stoku na pašu. Ova reč: sevak
napisana na švedskom kazuje: se vak.

ser/ såg / sett/ se!(gl) – gledati, a reč: vak ima više značenja, ali ono koje odgovara
ovoj situaciji je:

vak, vaken; vakar(im) – bdenje, budnost

vakar/ vakade/ vakat/ vaka/ vak(gl) – bdeti, paziti

Čovek koji ispraća čobanina da čuva stado, govori na švedskom: aw vak – gledaj/ se
(budi) budan/ vak, odnosno pazi kako čuvaš stado.

Planina

Reč: planina na švedskom bi kazivala: plan in. Naš naučnik Jovan Cvijić nije mogao
da objasni ovaj naziv. Mislio je da su drugi uzeli od nas ovu reč. To radi i Petar Skoko
– misli da od nas potiču mnoge evropske reči. Moguće je da one idu od nas, ali od
onog drugog dela našeg naroda koji čini naš gen. (Švedjani inače planinu nazivaju:
fjäll, fjälet; fjäll, fjällen – planina iznad šumskog pokrivača.)

plan, plant; plana(pridev) – ravan, ravnomeran

▲en plan yta – ravna površina

in(prilog) – ukazuje na kretanje prema unutrašnjosti

▲flytta in huset – useliti se u kuću

▲resa in till staden – putovati u grad

▲stig in – udji! udjite!

Stari Vranjanci kada prekopavaju baštu u proleće, reći će da treba prekopana

zemlja da se rasplanira, što iz ovoga prevoda znači da poravna prekopano.

Grad na putu Niš-Beograd zove se Velika Plana.

94
Veliki(pridev)

Naša reč: veliki, velika; veliko nastale su od švedskih reči: väl icke

väl (prilog) –

1 naglašeno: prilog bra - dobro, lepo, valjano, poštenou velikoj meri

2 nenaglašeno(prilog): nog, troligen; - valjda, možda; po svoj prilici

3 väl- prvi deo složenice

▲väl|gjord; väl|gjorda– dobro napravljen(Kod nas djorda – sablja(sinonim)

icke(negacija) - ne

Ceo naziv: Velika Plana kazivao bi da ravnica nije (baš) velika.

Planina

Švedski: fjäl, fjälen

grčki: βουνό – planina

Grčka reč: βουνό – planina, mogla je da nastane od švedske reči: funnit

(f = v) ili od reči; bo no(b = v)

finner/ fann/ funnit/ finn/ finna(gl) – naći, nalaziti, primećivati

bo, bon; bona(im) – gnezdo; naselje

nå( negacija) – dakle, no, i

når/ nådde/ nått/ nå(gl) – dosegnuti, dohvatiti

Rečju: funnit – našao, čovek je mogao da priča da je našao traženu planinu.

Ako čovek govori o planini – βουνό, mogu se primetiti/funnit (f = v)

vrhovi neke planine koju putnik vidi iz daleka, a rečima: bo nå – naselje dosegnuti ili
bo nå – naselja nema(više gore).

95
Ruski: горà; лесистая горà – planina

Ruska reč: горà mogla je da nastane od švedske reči: göra – uradi

gör/ gjorde/ djort// gör!/göra(gl) – učiniti, napraviti(kuću u planini);

uraditi(naseći)drva u planini/ göra...

Fancuski: montagne – planina

Francuska reč: montagne – planina, mogla je da nastane od švedske reči: mån tag
näili många tag nä

mån, måna(pridev) – brižljiv, zainteresovan

många(pridev) – mnogi, mnoge

tag, taget; tag, tagen(im) – zahvat, obuhvat, stisak; časak, trenutak, vreme

nä ili nej(negacija) – ne

Nordijski čovek je rečima: mån tag nä – nemoj da se mnogo zadržavaš ili možda je
upozoravao na obim seče šume.

Nemački: berg

Nemačka reč: berg – planina, ista je sa švedskom rečju:

berg, berget; berg, bergen – brdo, planina, stena, stenovito tlo. Ova reč je u našem
jeziku kao; breg. (glasovi „er“ premetnuti u glasove „re“.

Turski: dağ – planina

Turska reč za planinu: dağ odgovara švedskoj reči; dag.

dag, da(ge)n; dagar(im) – dan

96
Može se predstaviti situaciju u kojoj je čovek Turčin razgovarao sa nordijskim
čovekom, o vremenu za koje može da se predje (neka njima važna) planina.

Šiptarski: bjeshkë; mal

Švedski: rabies(izgovor: ra: bjes)(im) – besnilo

Ako je Praalbanac iz švedske reči: (rabijes) ra: bjes – besnilo, izostavio prvi slog
„ra“jer je izgledalo da je taj početak druga reč, on je; bjes kö zadržao kao
informaciju koja označava planinu, ali i ne pojavu besnila(ra|bjes-besnilo) na planini
koje je redom/ kö zahvatila životinje.

kö, kön; köar(im) – red, rep

Praalbanska reč: mal – planina,mogla je da nastane od švedske reči:

1. mal, malen; malar(im) – moljac

2. mal/ malde/ malt/ mala/ mala(gl) – mleti, drobiti

▲den som kommer först till kvarner får först mala – onaj koji dodje prvi u mlin, prvi
äe i mleti.(Ta poslovica odgovara našoj poslovici: Ko pre devojci njegova je devojka)

Kada su u pitanju komarac i moljac ta dva insekta mogu da se pogrešno

identifikuju. Leti na severu Švedske ima mnogo komaraca, ali ujed tih komaraca ne
izaziva malariju.

Šiptar je mogao reč: mal – planina, da uzme i iz latinskog jezika u kome reč: malle
(infinitiv prezenta) – više voleti

malo, mallem malui – više voleti.

[Malarija(bolest koju prenosi ženka malaričnog komaraca) = švedski: malar ria =

švedski: malar rya

malar(im.množ) – moljci

rya, ryan; ryor(im) – čupav tepih, odnosno ćilim. Kada malaričan bolesnik dobije
drhtavicu, onda on zahteva da ga pokriju što bolje, ali uprkos mnogim pokrivačima
neće se zgrejati sve dok napad ne popusti. U takvim situacijama se upotrebe i oni

97
ćilimi koji se davno nisu upotrebljavali pa je moglo da se desi da neko tek tada
zavapi da su moljci pojeli ćilim.]

Iako su ovo različiti jezici reči kojom se imenuje planina su iz nordijskih jezika, u
ovom slučaju iz švedskog.

Grčki: βουνό – planina

Ova grčka reč βουνό – planina, napisana na šved. glasiće: bon no (b = v). Grci imaju
jedan slovni znak: β za glasove koji se u evropskim jezicima beleže kao: «b» i «v».

bo, boet; bon, bona (im) – gnezdo; naseljeno mesto(izgovor: o = u; b = v))

nå(uzvik), kao rezime ili pri očekivanju odgovora. – dakle, no, i

Situacija u kojoj su izgovorene švedske reči: bon nå mogla bi da bude ona u kojoj se
radoznali Grk popeo na Olimp da vidi naselje grčkih bogova. Stanovnik Olimpa kaže:
bon nå – naselje i... (šta ćemo sad?

Ruska reč: горà – planina, ustvari je švedska reč: göra.

gör/ gjorde/ gjort/ gör/ göra(gl) – uraditi/ raditi; učiniti, napraviti

Francuska reč: montagne – planina, napisana na švedskom kazivala bi:

mån tag ne.

1 mån, måna(pridev) – brižljiv, zainteresovan

2 måne, månen; månar(im) - mesec

3 mån (im) – stepen, mera

tar ili tager/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti, uzimati, uhvatiti

tagg, taggen; taggar(im) – bodlja, trnje

▲över huvud taget – uopšte

98
nä ili nej(negacija) – ne

Rečima: mån tag ne – stepen ne (ne mogu da) uzmem, kaže medju Francuzima
neko na švedskom jeziku.

Italijanski: montagna – planina (kao u francuskom)

Španski: montanā, što je isto sa francuskim i italijanskim, ali je izostavljen glas ”g”,
a njima se pridružuje i

engleski: moutain – planina, a u latinskom je: mons, montis što je od švedske reči:
mån (im) – stepen, mera

Madjarski: hogyseg – planina

Ova madjarska reč napisana na švedskom kazuje: hög seg

hög, högt; höga(pridev) – visok

seg, segt; sega(pridev) – rastegljiv, žilav, uporan

Rečima: hög seg – visok; rastegljiv, Švedjanin je Madjaru rekao da je planina visoka/
hög i velika(rastegljiva), odnosna da zauzima veliki prostor/ seg.

Sofra

Za onoga ko ne zna poreklo reči sovra i sofra obe reči zvuče tako kao da je razlika u
različitom izgovoru glasa «v» ili «f», ali nije.

Reč: sofra nastala je od švedskih reči: så offra.

så(prilog) – tako, ovako

offrar/ offrade/ offrat/ offra(gl) – prinositi bogu žrtvu, žrtvovati

offer, offret; offer, offren(im) – žrtva

▲Offer är gåva till gudarna. – Žrtva je poklon bogovima.

99
Kada se posle sahrane postavi ručak za one koji su učestvovali na sahrani kaže se na
primer da je postavljeno dve sofre.

Sovra

Reč: sovra(niski stočić na kome se jelo sedeći na tronošcu ili na podu) nije ista sa
rečju sofra.

Ova reč nastala je od švedske reči:

sovrar/ sovrade/ sovrat/sovra(gl) – prebrati, prebirati, otrebiti, očistiti.

Ilirija postoji u Heraklovo doba. U Iliriji živi narod za koje Grci kažu da su Varvari, a
ako smo mi ti Varvari onda oni, odnosno mi prinosimo bogu žrtve/ offer i zovemo ih
isto onako kako ih zovu i Švedjani. Kod nas Srba postoji reč sofra odnosno så|offra,
a da su Švedjani svom bogu na prinosili offer- žrtve mora biti dokaz o našem
zajedničkom životu sa Švedjanima i da je Pop Dukljanin u pravu kada kaže da su Srbi
Goti.

Grčki: θυσία (izgovor: tisia)– žrtva

Kada grčku reč: θυσία – žrtva, napišemo na švedskom, onda će to biti: ty sia.

ty(veznik) – jer; budući da

siar/ siade/ siat/ sia!(gl) – pretkazati; proricati

Grčki: θυσία – žrtva = švedski: ty sia – jer proriče

Grčki bogovi su postojali, ali ali onmi nisu grčki govorili grčki. Reč kojom Grci
nazivaju žrtvu – θυσία navodi na tvrdnju da grčki bogovi govore švedski i samo ove
reči dokumentuju da grčki jezik treba proučavati pomoću švedskog, engleskog,
holanskoh, nemačkog; zatim pomoću egipatskog i persiskog jezika, jevrejskog, ali
uvek praveći korelaciju sa švedskim jezikom.

Ubiti

Reč: ubiti nastala je od švedske reči: o bit ty ili o by yta ta (o = u)

100
bit, biten; bitar(im) – komad

ty(veznik) – jer

by, byn; byna(im) - selo

biter/ bet/ bitit/ bit!/ bita(gl) – gristi, zagristi

yta, ytan; ytor(im) – površina

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

Srpski: ubiti = švedski: o bit ty – nije komad; jer ili

o by yt – uzmi, van seoske površine.

Ovde se otvara situacija u kojoj se razgovara o ubistvu, ali se neželi da se čovek

raskomada ili verovatnije o ubistvu van seoske površine.

Vešala

Srpska reč: vešala nastala je od švedskih reči: väs alla

väser/ väste/ väst / väs/ väsa(gl) – siktati, zviždati; pištati

all, allt; alla(zam) – svi

Srpski: vešala = švedski: väs alla – zviždali; pištali, svi

U ovom slučaju otvorila se situacija gde se neko ko je omražen uhvaćen i javno se

veša, a narod izražava pištanjem, zviždanjem/ väs i to sav/ alla, svoje odobravanje.

(Od reči: väst(radni gl. pridev – supin) – zviždao, pištao, nastala je naša reč:
vest(novost). Ovde se svom prisutnom narodu objavljuje neka novost – väst (vest),
a narod iskazuje svoje raspoloženje.)

Dželat

101
Naša reč: dželat/a napisana na švedskom mogla bi da nam pruži više informacija o
tome šta radi ovaj čovek.

Dželat = švedski: gäll att ili gälla att ta (g = dž)

gäll(prilog) – oštar, rezak, prodoran, prodiran(onaj koji prodire)

▲en gäll vissling – rezak zvižduk

gäller/ gällde/ gällt/ gälla(gl) – radi se o; nepohodno je; treba, valja;

važiti; vredeti

1. att(veznik) – da

2. att(oznaka za infinitiv)

tar/ tog /tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti, uzimati; uhvatiti; hvatati

Rečima: gäll att – oštar da čovek je mogao da priča da on oštri/ gäll svoj mač,
sablju ili sekiru att/da...

Rečima: gälla att ta čovek je mogao da priča o nečemu što je trebalo uzeti ili što je
možda uzeo nesrećnik koga je trebalo usmrtiti.

Grob – grav

Srpska reč: grob nastala je od švedske reči: grop.(p = b)

grop, gropen; gropar(im) – rupa, jama

U nemačkom jeziku: Grab – rupa, ali ako opet krenemo ka švedskom jeziku, ova reč:
Grab u švedskom znači: mladić, što opet asocira na mrtvog mladića u rupi, odnosno
u grobu.

Humka

Reč: humka, nastala je od švedskih reči: hum kö.

Hum(im) – pojam o nečemu

102
▲Ha en hum om. – Imati pojma o nečemu.

kö, kön; köear(im) – red, rep

Onaj koji kaže: hum kö, izjavljuje da mu je poznato gde je neko sahranjen, kaže da
zna, (mesto), ima pojma da u nekom nizu/ kö grobova nadje pravi.

Raka i sahrana

Srpska reč: raka je sinonim za grob, a nastala je od švedske reči:

räcker/ räckte/ räkt/ räcka(gl) – pružiti.

rak, rakt; raka(pridev) – prav

Švedskom rečju: räcka čovek je mogao da traži da mu se nešto doda pri kopanju
groba, a rečju; rak – pravo, moglo je da se daje upustvo prilikom spuštanja sanduka
u grob. Isto tako u toku sahrane nekoliko puta treba kovčeg posignuti, a iz
zapovesti: sa krana nastale su reči kojima se označava dan ukopa – sahrana (k = h).

sa – rekoh

kranar/ kranade/ krtanat/ krana(gl) – podignuti

Opojati

Reč: opojati odnosi se na molitvu koju pop čita(ili peva) nad mrtvacom. Ovde nije u
osnovi reč: pojati, odnosno pevati, već ova reč potiče od grčke odnosne zamenice
koja glasi:

οποίος, οποία, ο οποίος, ή οποία, το οποίο – koji, koja, koje.

Situacija sahrane na kojoj je prisutan i grčki i srpaki narod, grčku reč: οποία, vezaće
za popa (οποία – koji je) čitao molitvu nad mrtvacom.

Grčka odnosna zamenica: οποίος mogla je da dâ srpsku reč: opijati se. Grk je ovom
rečju naglasio da je to onaj(čovek) οποίο|ς – koji (se) napio.

103
Greh

Srpska reč: greh, mogla je da nastane od švedske reči: gräs i ili gräs kö ili gräl ha, ali i
od engleske reči: grace. Švedski:

gräs, gräset; gräs, gräsen(im) – trava

gräl, grälet; gräl, grälen(im) – svadja, prepirka, rasprava

grälar/ grälade/ grälat/ gräla(gl) – posvadjati se, izgrditi,

kö, kön; köar(im) – red, rep

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati, biti

i(prilog, označava intezivnu delatnost, kod nas sastavni veznik)

i(predlog) – u, na

Ako je neka obradiva površina zapuštena, a trebalo je neko da je oplevi, onda je

rečima: gräs i – u travi(zatravljeno); a rečima: gräs kö – trava redom ili je u pitanju:
gräl – svadja(koja opet predstavlja greh.

Engleska reč: grace(greis, im) – oproštaj kazne(u ovom slučaju), ali pravo značenje
je privlačnost, ljupkost, skladnost pokreta.

Švedski jezik i pravopis

Treba istaći da su Švedski lingvističari napravili izuzetno dobar rečnik za strance u

koji je ustvari pomogao da se dobro snalazim u njihovom jeziku jer su

104
navedene reči ne samo u nominativu ili infinitivu, već su dati svi oblici imenica ili
prideva u jednini i množini, kao i njihov odredjeni i neodredjeni oblik.

Kategorija odredjenog i neodredjenog vida prideva (npr: star čovek i stari čovek) u
našem jeziku je zakržljala i predstavlja neko prisećanje da bi moglo i tako da se
kaže, dok u švedskom jeziku uvek mora da se vodi računa da li je odredjen ili
neodredjen oblik imenice ili prideva.

Pročitavajući sve oblike jedne reči lakše se uči jezik, mada samo izgleda da je
komplikovano. Pri navodjenju švedskih glagola navodeni su svi prosti glagolski
oblici. Švedski jezik ima oblik preterita kao oblik prošlog vremena koji se najčešće
upotrebljava.

Perfekat se gradi od prezenta glagola har – imati i supina(radni gl.pridev)

Na primer: Jag har tittat på TV. – Ja sam gledao TV.

Na ovaj način gradi se perfekat u makedonskom jeziku. Ja imav gledano. - Ja sam

gledao.

Futur u švedskm jeziku može da se iskaže na više načina, od kojih je najčešće glagol:
ska – (hteti)će + infinitiv. Jag ska gå i promenad ikväll. – Ja ću ići u šetnju večeras.

Na primeru imenice: man – čovek; prideva: vit – beo i glagola: mal – mleti videćete
osnovnu gramatičku promenu švedskog jezika:

i m e n i c a: man - čovek

jednina množina

man, mannen män männen

↑neodredjen vid ↑odren vid ↑n.v.množ ↑o.v. množ.

p r i d e v: vit - beo

jednina množina

105
vit vitt vita – beo
↑neodr.vid ↑određ.v. ↑ pridev ima isti oblik za oba vida

g l a g o l: mala - mleti

mal/ malde/ malt/ mal!/ mala) – mleti, drobiti

↑prezent ↑preterit ↑rad.gl.pr ↑imperativ ↑infinitiv

sadaš.vr. prošlo v. supin zap.način neodređ. oblik

Švedska abeceda

A a, B b, Cc Dd Ee Ff Gg Hh I i, J j, K k
L l, M m, Nn Oo P p, R r, Ss Tt U u, V v, X x, Y y,
Z z, Å å, ä Ä, öÖ

Švedsko pismo je latinično sa 29 znakova koje se razlikuje od latinice koju Srbi

upotrebljavaju time što Šveđani imaju za reči iz francuskog slovo»Qq» i za reči
latinskog jezika, slovo »Xx» i «Zz», a za reči engleskog i nemačkog jezika slovo
»Ww». Inače reči njihovg jezika ne zahtevaju ta slova. Možda su Šveđani u prošlosti
upotrebljavali slovo «Ww», ali danas se ono upotrebljava samo kada se u originalu
navodi zapis koji sadrži ovo slovo. Ono što je neobično za švedski jezik su tri slova
koja mi nemamo, a to su: å, ä, ö, zatim slovo ”y”.

Može da se kaže da je i švedski pravopis u fonetski i u čitanju švedskih reči nećete

napraviti drastične greške kao u engleskom jeziku. Da ne biste pogrešili u švedskom
izgovoru morate obratiti pažnju na postavku njihovih glasova jer različitost jezika se
često ogleda u postavci prednjonepčanih i zadnjonepčanih glasova.

Naučna oblast etimologije proučava poreklo jezika i način kako je reč nastala. Onaj
koji je reč preuzimao sam je «odgonetao» koji glas on to čuje. To isto radi i jedan
polaznik kursa švedskog jezika koji na početku uči da raspoznaje i izgovori švedske
samoglasnike i palatalene glasove koji odgovaraju našim glasovima: š,ž, č, ć.

106
Proučavajući uporedno srpsko-švedski jezik primetila sam da srpski jezik pravi
sledeće korekcije u preuzimanju švedskih reči kao na primer, švedske reč: nak – go,
neodeven, preuzeta je kao reč: nâg – go, neodeven.

(k = g), ili na primer: švedska reč: bok(izgovor: buk) – knjiga, preuzeta je kod nas
kao reč: bog.

U danskom jezik reč: bog - knjiga. Ova danska reč je nastala pod uticajem švedskog
jezika. Kod nas Srba i kod svih Slovena, reč: bog – nebeski tvorac, bog. Ovde može
da se kaže da je u vreme stvaranja našeg pisma, među učenicima Ćirila i Metodija
bilo učenika koji su govorili nekim od nordijskih jezika, ili su sami Ćirilo i Metodije
znali jezike nordijskih naroda ili su po roditeljima direktno poticali od tog naroda, ali
su znali i jezik sredine u kojoj su živeli.

Knjiga – bok, nije mogla da bude napisana bez pisma, odnosno, slova. O kojoj je
knjizi bilo reči? O Jevanđelju. Ćirilo i Metodije imali su zadatak da Jevandjelje
prevedu na jezik Slovena Jevanđelje.

Glas ”o”i glas ”u” i glas ”å”.

U nekim švedskim rečima piše se kao ”o”, i izgovara kao ”o” kao na primer reč:
opp(prilog) – prema gore. Ali ova reč može da bude napisana i izgovarana kao upp,
sa istim značenjem.

Kada je u pitanju preuzimanje reči sa ovim glasovima oni se tačno preuzimaju kao
na primer reč: upotrebit čuva tačno prilog upp, a reč: opa čuva glas opp, odnosno,
u ovoj švedskoj reči postoji glas ”h”: hoppar/ hoppade/ hoppat/ hoppa(gl) – skočiti,
skakati

Glas ”i” i glas ”y”

U švedskom se razlikuju dva glasa i: glas ”i” i glas ”y”. Izgovor glasa ”i” isti je kao
kod nas, a glas ”y” izgora se kao dvoglas ”ij”. Glas ”y” je u staroj ćirulici
najverovatnije imao vrednost tvrdog glasa ”ы”.

Glasovi E, Ö, Ä
107
U švedskom jeziku postoje tri glasa ”e”: ”e”, ”ö”, ”ä”.

Čovek sa srpskog govornog područja kada sluša švedski ima problem da švedski glas
”ö” registruje kao da čovek koji priča ima govornu manu. U našem starom pismu
ovaj glas je bio kao poluglas ”ъ”. Glas ”ö” treba tražiti u svim onim srpskim rečima
gde je glas ”r” postao samoglasnik kao na primer u reči: prst. Ova reč je u
švedskom glasila:

först – prvo. Uvek kada čovek podigne prst on naređuje da se nešto uradi. Ali ovde
u ovom slučaju čovek ističe redosled poslova koje treba uraditi. Podignut prst znači:
prvo to i to... Ako gledamo kompoziciju ikone Svetog Save na kome je njegov lik,
vidimo značajno podignut prst koji na nešto upozorava i knjigu u drugoj ruci. On
ustvari govori: Srbi, prvo pažljivo proučite knjigu pa da otkrijete ko ste, da otkrijete
svoje poreklo.

Suglasnicik ”f” u švedskoj reči: först prevrednovan je u svoga parnjaka: ”p”. To se

ponavlja u mnogim slučajevima jer čovek prima usmenim putem reč i on procenjuje
prema svom ličnom osećanju koji je glas čuo. U srpskom narodu postoje muška
imena: Stevan , Sefan i Stepan. Sve tri varijante ovog imena nastala su od iste
švedske reči: stäv, stäven; stävar(im) – krma, upravljač.

stävjar/ stävjade/ stävjat/ stävjat/ stävja(gl) – ogrančiti, zaustaviti, sputati. U

slovenačkom jeziku ova reč je dala reč: številjka(stäv ill – loše ograničeno) – broj.

Glas G

Švedski glas ”g” u švedskom jeziku ispred glasova ”e”, ”i”,”ö” izgovara se kao glas
”j”. Na primer: göra (jera, a dvoglas ”gj” iygovara se kao”đ”.

göra / gjorde/ gjort/ gör!/ göra(gl) – uraditi, uiniti

U našem jeziku švedska reč: göra – činim(prezent) nalazi se u imenu Jerina.

Ovde bi trebalo napomenuti da na srpskim dokumentima koja su namenjena za

Evrou treba pisati nejotovano ”dj”. Samo u ćirilici treba pisati ovaj sliveni glas”ђ”.
Švedjani izgovaraju isto kao i mi ovaj glas ali ga pišu kao ”dj”. Na primer: djur –
životunja; djävel ili jeväl – prokletinja; djävul – djavo.

Moje ime u kontaktu sa Švedjanima, stvaralo je probleme jer kad god bi hteli da ga
zapišu pitali da li Jela počinje sa ”j” ili sa ”g” jer je u njihovom jeziku reč: gäll, gällt;

108
gälla (pridev) – prodoran, piskav, oštar, a postavka mog govornog organa za
izgovor glasa ”j”odnekud je njima više ličila da izgovaram glas”g”.

Kad god bi mi se pružila prilika objašnjavala sam kako mi se ime piše ime dodavala
sam da to ime u mom jeziku znači isto što u njihovom: gran.

gran, granen, granar(im) – jela(drvo)

I sada, ako hoćete da dodjete do neke logike, razmišljanje teče ovako: Švedsko
(drvo)jela/gran, ima grane i na granama oštre/gälla iglice...

Objašnjavala sam svoje ime, a sve više su mi se reči mrsile jer ovo švedsko gran
moglo je da bude gran|a u našem jeziku, grana drveta, ali u švedskom stoji i reč:

1. grann, grant; granna(pridev) – lep, krasan

2. grann (im) – malo, malkice

Kada u ovo dodate samo dve kratke reči: “i” i “kö”, onda dobijete celu našu reč:

igranke. Šta kazuje naša reč: igranke kada je napišemo na švedskom?

Igranke = švedski: i grann kö. Kod nas je reč: i veznik dok u švedskom ova reč ima
značenje:

3. priloga, glagolske partikule koja označava nastavak intezivne delatnosti;

4. predloga koji kazuje položaj u prostoru i vremenu – u, na, do, iz, po, za

U našem jeziku veznik: i je veznik za sastavne rečenice koje, ustvari, kazuju

istosmernu radnju, odnosno nastavak intezivne delatnosti.

kö, kön; köar(im) – red, rep.

Igranke = švedski: i grann kö – u malom redu

Ako dodamo još jednu kratku švedsku reč: ett, onda imamo i keca na tom malom
redu koji već vidimo da pocupkuje, igra.

Srpski: kec(onaj koji je zadnji u kolu) = švedski: kö ett.

1. ett → en zamenica koja kazuje da li je imenica u odredjenom ili

neodredjenom vidu.

109
 2. ett → en (broj) – jedan

Kec = švedski: kö ett – rep; jedan (t = c)

Reč : kolo/kola(niz devojaka i momaka u igri uhvaćeni za ruke) mogla je da nastane

od švedske reči:

kollar/ kollade/ kollat/ kolla(gl) – kontrolisati

Srpski: kolo/ kola(genitiv) = švedski: kolla – kontrolisati

Od istog švedskog glagola: kolla – kontrolisati, mogla je da nastane i reč:

kola(prevozno sredstvo, samo što je u ova dva slučaja različit objekat koji se
kontroliše – roditelji kontrolišu/kolla ćerke ili možda mladići devojke, a u drugom
slučaju kontrolisana je ispravnost prevoznog sredstva.

Ovde vidite švedski i naš narod kako igraju, ali dalje ne možete da se snadjete već
morate da zovete u pomoć pretke da ih pitate šta su oni to razgovarali i šta se to
oni nisu dovoljno razumeli jer ove situacije jasno potvrdjuju da smo u davnoj
prošlosti bili izmešani, da smo spavali na rogožama, a kasnije na krevetima i tako
postajali više mi nego oni jer je njih bilo manje a njihove reči su nam bile ”jezički
materijal” za gradjenje novih reči. Njih je bilo ovde od početka pod nazivom Iliri u
vreme stvaranja grčkih legendi. Oni su dolazili kao Goti na Balkan ili kao Etrurci na
Apeninsko poluostrvo, ali su se posle izvesnog perioda pretapali u druge narode, ali
sve do otkrića Amerike nisu prestajali da dolaze kad god su bili u nevolji.

Hajduk, jatak, dukat

Takav način pamćenja doveo je do toga da se jednog dana naše reči ”polome” i iz
njih iskoče švedske reči.

Haj! Duka! – uzvikuje naoružani pobunjenik.

haj! – pozdrav i naredba: duka – postavi sto.

dukar/ dukade/ dukat/ duka(gl) – postaviti sto.

dukat (radni gl pr. - supin) – postavio sto = dukat(zlatna novčana moneta).

Reči počinju da se međusobo dodiruju svojim značenjem.

110
Postavio sto(za ručak) = dukat(zlatna moneta) Ljudi se ovde ne govore mnogo. Na
sto je prineta hrana – zasvetleo se novčić i sve je jasno.

U švedskim knjigama stoji podatak: ”U srednjem veku donešen je zakon protiv

putnika namernika koji jedu i piju u nečijoj kući, a ne plate”.

Znači, treba proveriti vreme početka hajdučije i vreme pojave zlane novčane
jedinice koja se zove dukat, jer hajduci plaćaju ono što je na sto iznešeno.

Reči pozdrava: haj! i reč naredbe: duk! međusobno se ”lepe” u jednu složenicu
kojom se imenuje odmetnik od zakona – hajduk. Ta reč će dalje označavati sve one
koji naoružani upadaju gladni u srpske planinske kuće i koji ne otimaju hranu, ako
na to nisu prisiljeni, več ostavljaju dukat - plaćaju uslugu. Onaj ko prima dukat
izgovara reči: da, hvala. Na švedskom jeziku: ja tack.

ja(potvrdna reč) – da;

tack(im) – hvala.

Od te situacije pa nadalje, uvek će onaj ko pomaže hajduku da preživi u šumi biti

nazivan jatakom.

Reč: jatak postoji i u turskom jeziku, ali sa potpuno drugačijim značenjem.

Mom samopouzdanju da nastavim sa daljim istraživanjem pomaže i dobro

poznavanje vranjskog govora.

Kada čovek uči strani jezik, onda je najefikasnije da nepoznatu reč veže za nešto
poznato dok je sasvim ne usvoji. A onda sam primetila da su švedske kratke reči u
našim - matematičkim rečnikom rečeno - najmanji zajednički sadržalac. Da bi se
razumelo odakle te švedske reči kod nas, mora da se promeni način razmišljanja.

Na tom nivou znanja, morala sam da zanemarim sva stečena znanja o poreklu jezika
i krenula da razmrsujem zamršeno klupko srpskog jezika - reč po reč. Počeli su da
stižu odgovori na pitanja za koja ranije nisam znala da uopšte umem na njih da
odgovorim.

Švedske reči kao što su: glad, ljud, kral, kommit, kona su iste reči u oba jezika, ali
posle izvesnog vremena iz naših reči, kao iz tamne šume iskaču i druge švedske reči.
Da bi što brže zapamtila švedske reči vezivala sam ih za naše duže jer je veoma
važno sačuvati ih u svesti prvih nekoliko sati dok se one ne memorišu.

111
”Letopis Popa Dukljanina ”

Naš jezik pokazuje da je na Balkanu bilo više naroda nego što ih ima danas, a sa tim
i jezika i da su se mnoge manje etničke grupe tokom vremena pretopile u većinski
narod. Najstariji srpski pisani dokument potiče iz XII veka i zove se

“Barski rodoslov” ili ”Letopis Popa Dukljanina ”koji nastao iz pera starešine barske
biskupije, čije ime nije ostalo sačuvano. Iz samog dokumenta se saznaje da je on iz
Duklje i da je starešina barske biskupije. Dokument je bio napisan na na latinskom i
na srpskom jeziku, ali srpska verzija nije sačuvana. Sačuvana je samo latinska verzija
i ovo što imamo danas je prevod sa latinskog jezika. Rodoslov vladara počinje
pojavom Gota:

”Dok je u Konstantinopolju vladao car Anastasije, koji je sebe i mnoge druge ukaljao
Eutihijevom jeresi, a u Rimu predsjedavao papa Gelazije Drugi u ono doba kada
bijahu u Italiji veoma slavni episkop German i Sabin, episkop kanusinskog sjedišta,
kao i časni čovjek Benedikt u Monte Kasinu, podigao se neki narod sa Sjevera koji se
nazivaše Goti, narod divlji i neukrotiv, kojem su poglavari bila tri brata, sinovi kralja
Senubalda, čija su imena ova: prvi Brus, drugi Totila, treći pak Ostroilo.”

Vreme koje obuhvata dolazak Gota iz Panonije na Balkan je upravo ono vreme za
koje naša istorija tvrdi da su se Sloveni naselili na Balkan. Kaže se da se naseljavanje
Slovena na Balkan započelo u petom veku, a trajalo do šestog veka.

Pop Dukljanin zapisuje ono što je usmenim predanjem došlo do njega:

”Budući da ste me zamolili, voljena braćo u Hristu i poštovani sveštenici svetog

sjedišta Arhiepiskopije Dukljanske crkve, kao i više njih od gospode, najviše mladih iz
našeg grada, koji uživaju ne samo u slušanju ili čitanju o ratovima, već u samom
ratovanju, kako je to već običaj kod mladih, da Knjižicu o Gotima, koji se latinski
naziva Regnum Sclavorum, u kojoj su opisana sva njihova djela i ratovi, prevedem
sa slovenskog pisma na latinsko, prisilivši moju sopstvenu starost, a nagnan
bratskom ljubavlju, potrudio sam se da udovoljim vašem zahtjevu. No, ipak, ni jedan
čitalac neka ne misli da sam napisao išta drugo osim onoga, što sam čuo od naših
otaca i drevne gospode da se prenosi kao istinito kazivanje...”

[U prilogu ove knjige je «Letopis» je štampan u celini-]

112
Popa Dukljanina spominje dolazak Gota na Balkan. Taj narod što dolazi na Balkan je
onaj narod koji u svom jeziku ima reč: kral – domorodac.

Narod koji danas ima reč: kralj – vladar je isti narod, ali njegovi početni koreni sežu
duboko u prapočetak balkanskih naroda.

Ovakav početak priče o doseljavanju na Balkan mogao je da se zapiše i u doba

Kadma, potomka grčkih bogova koji je došao u drvenim kolima sa svojom ženom
Harmonijom da vlada varvarima.

Ko su Varvari?

Kada se govori o istoriji prethrišćanskog perioda onda se spominju narodi Varvari.

U knjizi naše istoričarke Olge Luković Pjanić»Srbi- narod najstariji« stoji podatak:
»Neozbiljna je primedba Ptolomeja u kojoj on kaže da varvari govore varvarskim
jezikom«. Možda je Ptolomej ipak u pravu jer on, najverovatnije, u svoje vreme
nema negativno mišljenje o varvarima. Reč je kasnije kroz istoriju dobila negativno
značenje. Po Ptolomeju to je jedan narod od mnogih na Balkanu koje on poznaje, a
njihov jezik on naziva varvarskim jer se u jeziku ovog naroda često čuje reč: var.
Nordijski narodi imaju veliki broj reči različitog značenja u kojima se čuje reč: var.
Na primer:

är / var, varit/ var!/ vara(glagol) – biti, postojati

var(prilog) – gde? Na kom mestu?

var(zamenica) – svaki, svako

var, varet(imenica) – gnoj

vara(imenica) – paziti, sačuvati (Ta vara på… – paziti na …)

vara, varan, varor(imenica) – roba

varar/ varade/ varat/ vara(glagol) – potrajati

varav(prilog) – od čega, odakle, od kojih

vars (zamenica) – čiji

vart (prilog) – kuda?

113
varv, varvet, varven (imenica) – brodogradilište

En ful varv – jedan pun krug, okretanje, etapa

varvad utbildning – samostalno učenje

varnar/ varnade/ varnat/ varna(glagol) – opomenuti

varvar/ varvade/ varvat/ varva!(glagol) – preteći rivale za jedan krug.

Narod stare Grčke je varvarima nazivao one narode koji nisu imali društvenu i
crkvenu organizaciju kao oni.

Grčka reč: βαραίνω - otežati, opteretiti, nastala je od švedskih reči: vara in å ili vara
in ö.

vara, varan, varor(imenica) – roba

in(predlog) – unutra

å, ån; åar(im) – manja reka

ö, ön; öar(im) – ostrvo

Čovek priča da je natovareno (u brod) mnogo robe, a ta roba je roba za neko

ostrvo.

U švedskom: varvar – preteći nekoga za jedan ceo krug. Ako se to desi na stadionu,
onda treba očekivati da takva ličnost bude slavljena, ali i omražena istovremeno od
protivnika.

Ako je u pitanju borba na moru pobediće onaj ko uspe da stigne i preseče put
protivniku, i opkoli ga – varvar.

Grčke legende spominju na Balkanu Ilire gde se kaže da Iliri žele da sarađuju sa
Grcima da bi učestvovali na olimpijskim igrama. Grci zauvrat traže da varvari
priznaju njihovu vlast. Herodot spominje Skite, narod koji je došao iz Male Azije. Za
njih kaže da su dobri strelci i da su angažovani kao čuvari na Akropolju.

skytt, skytten; skyttar(im) – strelac

Taj Skit u Grčkoj mogao je da učestvuje na Olimpijskim igrama. On je takodje

mogao u trci da pretekne nekog za čitav krug/varvar. Njegovi istojezičnici mogli su

114
izmedju sebe da ističu da je njihov čovek bio taj što je druge pretekao za čitav krug
u stadionu/ varvar in. Za one koji su navijali za svoje kandidate, ovaj grubi trkač
biće Varvarin, a tako će se nazivati i njegovi saplemenici.

Napad

Reč: napad nastala je u prošlosti iz grčkog jezika. Ako Grk kaže:

Εγω να παω(izgovor: ego na pao) – to znači: Ja ću da idem; odnodno u slobodnijem

prevodu: polazim.

Ako su bili u nekom vojnom savezu Grci i Srbi, onda poruka Grka da, recimo, dolazi
u pomoć Srbima sa svojom vojskom znači za Srbina da je Grk već napao zajedničkog
protivnika.

Reč napad može da se prevede i pomoću švedskog jezika kao: napp add.

nappar/ nappade/ nappat/ nappa(gl) – gricnuti (nešto malo)

add(im) – dodavanje

Rečima: napp add moglo je da se govori o pojačanoj ishrani vojske pre nekog
planiranog napada na neprijatelja.

Pobeda

Reč: pobeda napisana na švedskom kazuje: på obädda.

bäddar/ bäddade/ bäddat/ bädda(gl) – namestiti

Ako ispred reči: bädda – namestiti, dodamo prefiks ”o”, onda negiramo sadržaj reči
i sada: obädda – nenamešten

Rečima: på obädda čovek je mogao da priča o nekoj sportskoj pobedi jer se pobeda
u starim tekstovima iskazivala rečima: dobiti (nekog) na bojnom polju.

Varvari i vandali našeg vremena – elginizam.

115
Stari izraz za necivilizovane narode ili narode koji još nisu primili hrišćanstvo bio je
varvarin. Novi izraz koji odgovara reči varvar i vandal je definisan i pušten u opticaj
u organizaciji: UNESKO, a taj naziv je»elginizam». Ovaj izraz odnosi se na kradju i
prodaju nacionalnog blaga, odnosno iskopina ili predmeta slične vrednosti.

Reč »elginizam». je vezana za Engleza, Tomasa Brusa, sedmog erla od Elgina(1766 –

1841) koji je bio ambasador Ujedinjenog kraljevstva pri Otomanskoj imperiji
početkom 19.veka, zapamćen je u istoriji tako što je bukvalno oteo ogroman deo
mermernog friza sa atinskog Partenona (Atina je tada bila pod Turcima). On je
brodom prebacio taj plen u Englesku i prodao ga za 74.240 funti sterlinga. Još tada
su pojedini članovi engleskog Parlamenta taj čin cenili kao vandalski i varvarski. I
pored mnogih nastojanja Grčke da joj se ukradeno vrati, nema nikakvih rezultata.
(Podatak uzet iz «Nina»br.37, od 30.07.09.) Autor članka, Milivoje Glišić, navodi
podatak da je za vreme zadnje agresije na Irak načinjena trajna kulturna katastrofa
jer je iz Nacionalnog muzeja u Bagdadu nestalo oko 10.500 dragocenih predmeta,
kasnije prodatih u Berlinu, Njujorku, Filadelfiji, a medju lopovima bilo je i domaćih i
stranaca.

Likoters, legendarni vladar Ilirije

Naziv rimske provincije Ilirije potiče iz doba grčkih legendi, ali koji su vladari vladali
tim provincijama pre Rimpske imperije to se za sada ne zna. U grčkim legendama
može se pratititi jedna nit koja osvetljava delić ovog problema.

Tebanac Kadmo, potomak grčkih bogova, prvo vlada Tebom. Sticajem okolnosti on
ostavlja presto svom unuku Penteju. Agava, Kadmova ćerka Agava, a Pentejeva
majka, upravlja Dionisijevim orgijama. U neznanju ona ubija sina Penteja. Kadmo,
za koga je već proročanstvo reklo da će na volovskim kolima otići medju varvare da
tamo vlada, posle ovoga stravičnog dogadjaja napusta Tebu i sa svojom ženom
Harmonijom na volovskim kolima odlazi među Enhelane. Agava se udaje za kralja
Ilirije Likotersa. Iliri ratuju sa Enhelenima. Kada je Agava saznala da je njen otac
Kadmo vladar Enhelena ona ubija muža Likotersa i Iliriju stavlja pod Kadmovu vlast.

(Pojam: Enhelen odnosi se na grčki narod u unutrašnjosti.

Grčki: έν(predlog) – u, unutra

116
Ime ilirskog vladara Likotersa zvuči nordijski i može da se napiše na švedskom jeziku
kao: lycka och tärs ili lik åk tärs.

lik, likt; lika(pridev) – sličan

lik, liket; lik, liken(im) – leš, mrtvac

lika(prilog) – jednako podjednako

like, liken; likar(im) – premac

lycka, lyckan(im) – sreća

lycka/ lyckades/ lyckas/ lyckas(gl) – uspeti, uspevati

åker/ åkt/ åkt/ åk/ åka(gl) – voziti se; putovati

och(veznik) – i (Ovaj veznik se u govoru čuje kao ”ok” ili samo”o”)

tär/ tärde/ tärt/ tära(gl) – nagristi se; oslabiti, potrošiti

Oblik: tärs(pasiv) – potrošen

Ime vladara Liokotersa kao da je nastalo u trenutku kada je vladar ubijen. Narodni
komentar je bio da se: ”Sreća(se) potrošila”, ili kako mi kažemo sreća mu je
okrenula ledja.

Agavinim lukavstvom Ilirija je potpala pod grčku vlast. Vladar Likoters, kao i Grci želi
da ratom pridobije što više teritorija.

Pop Dukljanin, živi više hiljada godina posle dogadjaja koje spominju grčke legende
i ličnosti iz njih: Kadmo, Agava i Likoters. Pop Dukljanin u XII veku zapisuje ono što
pamti njegov narod o borbi izmedju Grka i vladara Prevalisa(oblast oko Skadra), gde
se ratuje za oblast Ilirije sa namerom da se pripoji Grčkoj, ali to nisu sada borbe
izmedju Likotersa i Enhelena.

Vreme nastajanje jezika Južnih Slovena je ono doba gde narod nije pod vlašću
svojih nacionalnih vođa, a to se dešava kada na jednoj teritoriji žive narodi koji
govore različitim jezicima (kao na primer u Americi), gde je jezik centralne vlasti
jezik koji većina naroda ne razume.

Takvu situaciju na Balkanu imamo u doba vladavine prethodnika Likotersa i

njegovih i kasnijih nasledika sve do onih vremena koje zapisuje Pop Dukljanin i
117
dogadjaja koje kasnije zovemo istorijom gde su se izdiferencirale nacionalne
vladarske dinastije jer su se Likotersovi sunarodnici asimilovali u običan narod.

Turske vlast na Balkana, što se tiče jezika, produžila je period medjunacionalne

jezičke trpeljivosti, tek stvaranjem nacionalnih država na Balkanu počinju i jezičke
zadjevice i nadmudrivanja.

Srbi i Hrvati su se veoma dobro razumeli u trenutku kada je trebalo da se Hrvatska

izvuče ispod austrougarske senke. Kada se svaki razbaškario u svojoj nacionalnoj
kući počeo je da primećuje da mu smeta komšijin jezik.

Na ovom stupnju razvoja jezika u koji Amerika nije upala jer ima jaku centralnu
vlast i škole na engleskom jeziku. Balkan u vreme nacionalne probudjenosti nije u
stanju da pronadje zajednički prakoren svoga jezika, a što je najgore niko od
Slovena ne primećuje da tog slovenskog zajedničkog prakorena, ustvari i nema i da
je ova grupa nastajala pod uticajem svih evropskih jezika, a pogotovu germanske
grupe.

Stolica

U švedskom jeziku: stol – stolica

stol, stolen; stolar(im) – stolica

Množina imenice stol – stolar kod nas je naziv za zanimanje čoveka koji se bavi
pravljenjem stolica, odnosno nameštaja.

U ruskom jeziku: stul – stolica (o = u)

Naša reč: stolica nastala je od reči: stol icke.

icke(negacija) – ne

Rečima: stol icke čovek je na švedskom rekao da da nema (više) stolica.

U ruskom jeziku rečju stolica označavana je prestonica, a to je bilo i u našem

starijem jeziku – stolica, stolovati(vladati sa nekog mesta, iz neke prestonice).

118
Naziv planine u blizini manastira Žiče mogao bi da bude u vezi sa vladavinom jer je
u tom manastiru proglašen za kralja Stevan Prvovenčani, ali bi ovaj naziv mogao da
bude u vezi i nekih dugih situacija.

Tišljer

Sinonim za reč: stolar je tišljer za koju ćemo reći da je iz nemačkog jezika.

, ali ova reč Tischler na švedskom kazuje: tyst lära ili tysk lära.

tyst, tyst; tysta(pridev) – tih, miran, ćutljiv

lär/ lärde/ lärt/ lär!/ lära(gl) – učiti, podučavati, poučavati

Nemački: Tischler – stolar = švedski: tyst lära – ćutljiv; uči

U švedskom jeziku reči: tysk folk – nemački narod

(U nemačkom reč: volk – narod. U švedskom: folk – narod f = v.)

Kolevka

Βάγια – dadilja

βάγια (izgovor: vάgia) – dadilja, bolničarka, a u švedskom:

vagga, vaggan; vaggor(im) – kolevka

vaggar/ vaggade/ vaggat/ vagga(gl) – ljuljati, ljuškati, zibati,

a onda možemo da zaključujemo da je ona koja ljulja kolevku možda

Persefona(Demetra), a njen jezik je jezik grčkih bogova – švedski.

(”Grčki mitovi”, Robert Grevs; Demetra, 24) ”

Desetog dana posle neprijatnog susreta sa Posejdonom kod Onkovih stada,

prerušena Demetra stiže u Eleusinu, gde je kralj Kelej i njegova žena Metaneira
prime veoma ljubazno.Čak su je ponudili da ostane kao dadilja novorodjenom
princu Demofontu.”

119
Ta koja ljulja bebu mogla je da bude i grčka boginja: Ia. βάγια = βάγ Ια

U našem jeziku; vága – sprava za merenje. Šta se na vagi ljulja? Ljuljaju se teža i
lakša strana dok se jezičci ne izjednače.

Ako srpsku reč: kolevka/e napišemo na švedskom biće: kol lev kä.

kollar/ kollade/ kollat/ kolla(gl) – kontrolisati

lever/ levde/ levt/ lev!/ leva(gl) – živeti

kö, kön; köer(im) – red, niz, rep

Informacija koju možemo izvući iz švedskih reči: kol lev kä –kontrolisati; žvot;
redovno. Iz reči: kol lev kä – kontroliši; život; red(redovno).

Grčki i srpski naziv za kolevku su različite, ali izvorni jezik koji je davalac materijala
za reč je isti.

(Švedska reč: kolla – kontrola dala je našu reč: kola(volovska, konjska, motorna...)

Pre polaska na put mora se izvršiti kontrola/kolla.)

Ovde smo imali primer iz koga se videlo da i grčki i srpski jezik imaju isti jezički izvor
– grčke bogove i Ilire. Ali pošto su situacije u kojima nastaje reč različite to su i
izgovorene reči od kojih je nastala nova reč drugačije. Pravilo kojeg se u istraživanju
jezika treba držati je to da je reč nastajala spontano. Govorno lice izlaže svoje
mišljenje, imenuje predmete i pojave, ali ono poseduje više znanje i ima viši
autoritet od onih kojima on govori. To nije bog. To su ljudi koji mogu biti: vladari,
divovi ili ako hoćemo i kosmonauti, ali bogovi nisu mada ih čovek zbog njihovog
višeg znanja smatra božanstvima.

Iz gornjih primera može da se zaključi da je pokrajina Ilirija postojala u vreme kada

žive ličnosti grčkih legendi. Vladarima te oblasti desilo se isto ono što se desilo

i vladalačkim dinastijama Egipta – vladale su pojedine dinastije zatvorene u svoj

uski krug sve dok se nisu stopile sa narodom kojim su vladale. Njihov jezik se
«polomio» i drugačije spojio u nove reči, onako kako se jedna polomljenja santa
leda spaja u novu santu leda i traje sve dok ima uslova za to, a onda postaje voda, a

120
u ovom slučaju – narod. Taj proces i možemo zamisliti kao reku i led na njoj koji su
odvojeni sve dok postoje uslovi da se led održi iznad tekuće vode.

Gde prestaje jedan jezik a počinje drugi? Naše pretke i njihov jezik možemo da
zamislimo u trajanju jedne neprekinute niti vune u kojoj se na početku prede crnom
da bi se kasnije nastavilo belom vunom. Na mestu gde se sastavljaju bela i crna nit
nije ni crna ni bela već siva. Taj sivi deo naše južnoslovenske niti u našem jeziku
možemo nazvati period šestog veka o kome priča Pop Dukljanin. Narod koji govori
jezikom ovog sveštenika zapamtio je i usmeno preneo dalje dolazak novog talasa
Gota na scenu Balkana. Narod koji već govori srpski i taj novodošli gotski narod iza
sebe u dubljoj prošlosti već imaju zajedničku nit, ali nezabeleženu. Period beleženja
narodne istorije zahtevao je jedan stabilan način života jer se se u nomadskom
lutanju gubil tragovi o dogadjajima. Hazari, koji su takodje neki od skandinavskih
naroda, pamtili su svoju istoriju, a po nekad zapisivali kao tetovažu na koži
odabranih pojedinaca.

Geografski položaj Balkana je takav da evropske magistrale – reke donose

pojedince ili veće grupe ljudi koji govore jezikom Ilira koji će uticati na bogaćenje
jezika ovog područja. Donosiće i one ljude koji su sposobni da vladaju narodom, kao
što govori Dukljaninov zapis o vladalačkoj porodici Senubalda i njegovim sinovima,
Brusom, Totilom, i Ostroilom koji na Balkan dolaze sa vojskom i svojim narodom.
Balkan u to vreme nije pust. Balkan nije pozornica na kojoj jedan narod odigra svoju
predstavu pa se pokupi i ode ili nestane. Balkan je uvek naseljen. Balkan je već
pretopio Ilire i njihov jezik koji se u velikoj meri slaže sa jezikom ove ratoborne
porodice Senubalda. To bi bila ona siva nit u razvoju našeg jezika. Iz ove porodice
vrlo brzo pojavljuju se srpska imena Ratomir i Selimir. Novopristigli Goti nisu mogli
da utiču na jezik u jednom relativno kratkom periodu života ove porodice. To samo
potvrdjuje da su se došljaci uklopili u već postojeću jezičku matricu
domorodačkog/kral naroda. Ta matrica biće kasnije dopunjavana i raznim seobama
sa severa kao na primer početkom XVIII veka kada je sa severa Evrope, neku
deceniju posle srpske seobe u Hrvtsku, odnosno Austrougarsku došlo švedsko
stanovništvo koje je bežalo od kuge.

To se dešavalo posle 1709. nakon poraza švedskog kralja Karla XII od Rusa. Razlog
seobe bile su smena kišne i sušne godine, a istovremeno je izbila i epidemija kuge.
Šve što se dešavalo u novijoj istoriji moglo je da se desi i u staroj istoriji pa čak i u
Zevsovo vreme, onda kada se naseljava Grčka, u vreme nastanka grčkih legendi,
samo što se pojedinim seobama može odrediti vreme.

121
Srbi su Goti

Pop Dukljanin, kaže ono isto što i ja - Srbi su Goti. Danas bi se moglo malo preciznije
reći da je jezik Srba, odnosno jedan od jezika Južnih Slovena nastajao pod uticajem
Gota, odnosno nordijskih naroda, ali i drugih etničkih manjina iz čitave Evrope.
Možemo i ovako reći: Srbi jesu Goti, ali su i Iliri narod koji govori istim jezikom kao
Goti, a svi oni zajedno: Iliri, Goti, Tračani... su naši preci jer je na Balkanu – pupku
Evrope bilo mnogo manjih etničkih grupa svih evropskih naroda kao što su Švedjani,
Norvežani, Danci, Nemci, Holandjani, Englezi(kao Tračani)...

Drugi Srbin, istraživač na ovom istom polju bio je Konstantin Nikolajević, ali na
žalost živeo pre skoro dva veka u doba kneza Miloša. On je bio istoričar i kažu da je
dobro vladao sa grčkim i latinskim jezikom, a ovi jezici nisu ključ za otvaranje reči
našeg jezika.

Kada sam krenula iz Švedske posle tri i po godine provedene tamo, činilo mi se da
sam uspostavila kontakt sa našom najvišom naučnom ustanovom – SANU,

ali toje bila jedna moja velika zabluda jer sva moja nastojanja da pronađem živoga
čoveka sa kojim bih u Srbiji nastavila rad na ovom polju bila su uzaludna.

Znala sam da je jedan ovakav pristup jeziku istovrenmeno ulazak u «tajni arhiv»
nepoznat našem narodu i našoj nedovoljno poznatoj prošlosti. Kasnije sam
pronašla jedno interesantno mišljenje u knjizi «Srbi, narod najstariji», O, Pjanić-
Luković, knjizi koja je puna preterivanja i proizvoljnih tumačenja, knjizi koja je
Srbima mnogo odmogla u vreme kada se pojavila, ali autorka navodi mišljenje
jednog zapostavljenog srpskog istoričara Miloša Milojevića koji je izjavio da će
najtačniju istoriju kazati naš jezik. Ovde mora da se doda da mora da se pronadje
«ključ» za taj arhiv.

Reč: arhiv ista je kod nas i Rusa. U švedskom je: arkiv, u engleskom: archive; u
grčkom: αρχείον.

Ako podjemo od švedskog jezika kao osnovnog, onda ćemo morati da podjemo od
reči: ark, čije značenje može da bude dvojako:

1. ark, arken(im) – Nojev kovčeg; Nojeva arka

2. ark, arket; ark, arken(im) – tabak hartije; arak

122
U arhiv se stavljaju dokumenti koji su od važnosti, a oni su napisani na nečenu –
tabaku hartije, pergamentu ili koži.

Grčka reč: αρχείον napisana na švedskom kazuje: är hyvel ån ili är hy ån

är(gl) – je

hy, hyn(im) – fina koža kao koža lica

hyvel, hyvlen; hyvlar(im) – rende

å, ån; åar(im) – manja reka

Iz ovog prevoda sa grčkog može se pretostaviti situacija u kojoj se nevažni

dokumenti brišu (da bi se koža ponovo upotrebila). To brisanje se radi negde pored
rečice gde ima vode jer se , verovatno koža prvo navlaži pa se posle rendiše i spira
vodom boja kojom se pisalo.

Grčki: αρχείον – arhiv = švedski: är hy ån – da li je očišćen na reci?

Srpski: arhiv = švedski: arkiv (k = h)

Dr prof.Ranka Kujić, koja je studirala na Oksfordu i koja živi u Engleskoj objavljuje

rad pod nazivom: «Crveno i belo – srpsko keltske paralele» u kome nalazi sličnosti
izmedju velškog dijalekta i srpskog jezika.

Manjkavost svih naših kontakata sa Švedjanima i Norvežanima je da se sa njima

razgovori vode na engleskom, a ne na njihovom jeziku. Da je dr prof, Ranka Kujić,
znala švedski ili norveški, onda bi znala i to da su Vikinški narodi u ranijoj
prethrišćanskoj istoriji držali neke delove engleske teritorije, a svakako i Vels.

Ono što se u našem jeziku otvorilo pomoću švedskog jezika može da se podvede
pod pravilo jezičkog nesporazuma

Nesporazum je onaj mehanizam koji stvara nove reči, a asocijacije im daju

značenje. Dva čoveka različitog jezika razgovaraju. Onaj ko ne razume »hvata» reči i
sam im određuje značenje koje je uvek u asocijativnom krugu pravog značenja reči.
koje su izgovorene. Može se reći da je čovek našeg jezika «kumovao» značenju naše
reči.

Ovog pravilo otvarara reči i pokazuje nam situaciju u kojima je reč nastala i onda se
vidi u kolikoj meri odstupa ono novo značenje od pravog značenja reči. Pri tom se

123
nazire i razlog zbog čega dolazi do odstupanja. Po nekad to odstupanje liči na igru
«gluvog telefona».

Ali moj pristup švedskom jeziku bio je više sticaj okolnosti ili Božji plan, jer sve ono
što sam od znanja pokupila u toku života ostvarilo se kroz ovaj rad.

Birka

U jezik se može ući na bezbroj ulaza jer jezici su jedna šuma. Te ulaze možete da
birkate.

Ova reč: birka je u švedskom jeziku je naziv jednog najstarijeg vikinškog naselja u
blizini Štokholma. Kod nas onaj ko nalazi mane hrani i birka po tanjiru izdvajajući
ono što on nije do tada jeo, spominje svoje predjašnje naselje, Byrka. Ako traži gde
bi se naselio, onda traži mesto koje je pokraj vode gde ima izlaz na more kao što ga
ima Byrka u stokholmskom arhipelagu.

Naziv vikinškog naselja – Birka na švedskom kazuje: by yrka

by, byn; byar(im) – selo

yrkar/ yrkade/ yrkat/ yrka(gl) – zahtevati, tražiti

yrke, yrket; yrken, yrkena(im) – zanimanje, poziv, struka, zanat.

Naš čovek je mogao birkajući da traži pogodno zanimanje kojim bi se bavio.

Tokom desetogodišnjeg rada na švedsko-srpskom jeziku otvaraju se i sličice

evropskog naroda u pradavnim seobama. Iz jedne veoma razvijene civilizacije koja
je nastala u tokovima reka Tigra i Eufrata u više navrata pokretan je narod na seobu
i prema Evropi i prema Indiji.

Narod Švedske čuva legendu da su oni stigli na prostor Skandinavije početkom

gvozdenog doba, a da su tamo zatekli neki drugi narod koji nije znao za gvožđe.

To bi otprilike bilo 1500 godina pre Hrista. Ovaj detalj jedne sačuvane švedske
legende pomoći će mi da odgonetnem ko su bili švedski susedi kada su se naselili na
ovo poluostrvo. To su bili Praalbanci, ali o tome kasnije.

124
Današnji čovek posmatrajući geografsku kartu Evrope ne zapaža da je narod
Skandinavije morao da prepešači veliki put krećući se na liniji od Mesopotamije,
Vavilona, i Persije, od Kaspijskog jezera i Crnog mora.preko teritorije današnje
Rusije da bi se prebacio na Skandinaviju. Narod Skandinavije nije putovao avionom
na tu tertoriju, a za Hiperborejce ne bih tvrdila da nisu poznavali letilice koje se u
sanskritskim tekstovima spominju, a i u starom indijskom spevu «Mahabharata».

Mnogi su Skandinavci Baltičko more prešli vodenim putem, verovatno zimi preko
leda. (Baltičko more Šveđani zovu – sjön - jezero, a ne havet – more; voda je rečna i
preko zime se ledi.)

Neki su na Skandinavsko poluostrvo naišli zaobilazeći ceo krajnji severni luk vodene
površine. Taj prostor kojim se kretao narod nazivao se u istoriji predeo Bojke koji
napisan na švedskom kazuje: boj kö.

boj – uzdizanje, podizanje(kao što se uzdiže plutača iznad vode)

boj, bojen; bojar(im) – plutača, bova

bojar/ bojade/ bojat/ boja(gl) – uzdići se, podići se

kö, kön; köer(im) – red

(Od ove reči boj – ono što se izdiže iznad nečega, nastala je naša reč: boj(bitka).

U značenju švedske reči može da se nazre razlog zbog čega se vodi boj.

Brzina kretanja naroda u seobi odgovara brzini koju teren dopušta. Narod, dakle živi
nomadski, a za ishranu koristi stada divljih goveda - orexa. Grupice koji su usput
našle dobro mesto za naseljavanje ostale su i ako je grupa bila dovoljno brojna
zaostali narod se vremenom umnožio. Flozof, Erik From, komentariše razgovor
pravednog Lota i Boga, izvlači zaključak da je jedan uništeni ili rasuti narod mogao
da se obnovi iz preostale grupice od najmanje desetak ljudi i žena.Tu je nastajao
jedan duži proces koji današnja nauka još nije zapazila. Posle velikih katastrofa
narod je imao mirne periode života i umnožavanja. U tom slučaju te male rasute
grupice narastaju u veće grupe tog istog naroda sa istim jezikom. Obnovljeni rasuti
narodi udaljeni od svojih matica, vremenom se spajaju ne sa svojom maticom jer ih
deli ogroman prostor, već sa većinskim narodom u čijem okruženju žive i od kojih

125
će biti asimilovani, a njihov jezik će biti «materijal» iz koga će nastajati nove reči
većinskog naroda.

Skandinavski narod da bi se naselio na teritoriju na kojoj se danas nalazi morao je

da prodje teritorijom Rusije. Seoba germanskih naroda donosi nov svež jezički
materijal koji će se tokom vremena ugraditi u jezik Slovena. To je jedan veoma
dugotrajan prirodni proces koji je završen dolaskom pismenosti i beleženjem jezika
i stvaranjem rečnika. Današnji čovek kada gleda u rečnik jednog i drugog naroda ne
vidi nikakve sličnosti i konstatuje da sličnost nije ni postojala, odnosno da su narodi
sami stvarali svoj jezik u okviru svoje nacije.

Da li su Švedjani imali neki poseban razlog da nasele ovaj prostor Skandinavije? Da

li je vreme Hiperborejaca koje spominju grčke legende odavno bilo prošlo? Na to
pitanje ne može za sada da se odgovori, ali jezik ukazuje na to da je vreme divova
postojalo. Zevs je jedan od divova i jezik grčkih «bogova» ima veze sa jezičkom
matricom svih evropskih jezika. Zevs nije razgovarao samo sa Grcima. Grci su jedini
zabeležili postojanje divova. Herodot, grčki istoričar, beleži da postoji narod Skita u
Maloj Aziji i na krajnjem severu Evrope. U Herodotovo doba pojam Mala Azija
kazuje samo jedan mali deo teritorije oko Helesponta.

Potop

Sam srpski jezik stvara se od mešavine domorodačkog stnovništva sa Ilirima koji

govore švedski, a istog su jezika i Goti. Sem ova dva naroda na Balkanu su bili mnogi
drugi narodi koje je nevolja ujedinila. Naš jezik, kao i svi drugi jezici ima više slojeva
koji se otvaraju kada se upotrebi tačan «jezički ključ».

Ali na Balkanu su morali da postoje i potomci grčkih bogova koje moramo uzeti kao
realnost. Bogovi nisu sebični da bi pratili samo grčki narod; okretali su oni glavu i na
severnu stranu Olimpa, ali i na Hiperboreju.

Ako reč: potop napišemo na švedskom dobićemo nove informacije: på topp.

på(predlog) – po, na

topp, toppen; toppar(im) – vrh, šiljak

Ove reči izgovaraju ljudi koji su se od neke velike poplave spasili na nekom
uzvišenju. Prvi balkanski Iliri mogu da pripadaju i onom delu sumerskog naroda koji

126
je došao direktno iz Male Azije, posle potopa, ili onog naroda koji se odvojio od
glavine svog naroda koji je izašao iz Persije ili Vavilona ka Skandinaviji. Taj dug put
preko ruske teritorije prešao je i gotski narod, da bi se kasnije, nezadovoljan
uslovim a života otisnuo ovog puta na jug Evrope, odnosno Balkan pod imenom
Pelazgi ili Goti ili pod nekim drugim nazivima. Nazivi naroda proističu iz situacije u
kojoj se narod nalazi ili po nekoj karakteristici po kojoj je narod koji drugi narod
zapamtio narod koji danas imenujemo.

Pleme

Reč: pleme napisana na švedskom kazuje: pöl ämne

pöl, pölen; pölar(im) – bara, lokva

ämne, ämnet; ämnen, ämnena(im) – materija, sastojak, supstanca, predmet(u

nastavi).

Pleme = švedski: pöl ämne – bara; sastojak.

Rečima: pöl ämne – bara, lokva; supstanca

Novodoseljeni čovek priča o razlozima seobe, o sastavu zemljišta na kome su živeli,

a ove njegove reči naš čovek pamti kao: pöl ämne(plemne) = plememena> pleme.

U vranjskom kraju prostor iznad štale naziva se plemna ili plemnja, a po nekad
čujete i kao plevnja. Ako insistirate da vam tačno kažu, onda se zbune i ni sami ne
znaju šta je baš tačno. Ali iz ovog prevoda pöl ämne vidi se da je čovek vodio računa
da seno ostane suvo da nema ukus bare jer paraziti, žive na barljivom terenu.

Pleva

Švedske reči: pöl leva kazuju:

pöl, pölen(im) – bara, močvara

lever/ levde/ levt/ lev!/ leva(gl) – živeti

Pleva(sitni ostatak od sena ili slame)= švedski: pöl leva – (u) bari živi

127
Ako postavimo pitanje: Na koga se odnose ove reči? Od koga zazire čovek koji
zabrinuto kaže: pöl leva dobićemo odgovor da je to metilj, parazit koji napada
stoku koji živi na barljivom terenu.

Metilj

Ako ovu reč napišemo na švedskom mogli bi možda da dobijemo još podataka: met
ill.

mätt, mätt; mäta(pridev) - sit, zasićen

ill(pridev) – zao, loš

Iz švedskih rči: mätt ill možda bi mogli da vidimo situaciju gde neko kome je
poznata opasnost kada se goveče najede na barljivom terenu da će imati problema
zbog toga. On kaže: «Sit, (ali) zlo je sit!» Posledice će se kasnije videti.

Verovatno da je bilo savetovanja u okviru plemenskih starešina šta da se radi jer su

sigurno zaredom bile kišne ili sušne godine, što prouzrokuje nedovoljno hrane za
stoku preko zime, a samim tim i glad naroda. Problem će se pojaviti i kada su sušne
godine jer onda izgori sva trava, a žitarice ne rode. Smanjenje stočnog fonda
direktno ugrožava useve, a i čoveka.

U našoj srpskoj istoriji se kaže da su naši preci živeli u rodovskim zajednicama na

čelu sa savetom staraca.

Rod i savet

U švedskom jeziku reč: råd,

råd, rådet; råd, råden(im) – savet, pouka

Od ove reči råd, nastala su reči: rodbina, roditelj...

Srpska reč: savet nastala je od reči: sa vet.

sa(gl) – rekao je

vet/ visste/ vetit/ veta(gl) - zna

128
Srpski: savet = švedski: sa vet – rekao je (da) zna

U stvaranju reči deluje mehanizam nesporazuma. Ljudi misle da su se potpuno

sporazumeli, ali to je varka. Razumevanje je delimično jer jedan dobar deo
čovekovog sporazumevanja proističe iz govora tela. Zato Švedjani kažu da je kropp
och själ språk – govor tela i govor duše najtačniji jezik.

Šveđani, Norvežani, Danci, Islandjani(nordijski narodi; norr - sever), došli su na

teritoriju Skandinavije početkom gvozdenog doba. Sve njihove kasnije seobe -
manje, veće ili pojedinačne išle su prema jugu Evrope, sve do početka naseljavanja
Amerike, a to vreme je kod nas – vreme oslobađanja od Turaka, vreme nacionalnog
buđenja.

Vuk Karadžić je zabeležio jezik i od njegove smrti (1864.godine), otkako je ovaj

uporni čovek zatvorio svoje umorne oči, pa do ove knjige nije ništa učinjeno na
nastavku rada na srpskom jeziku. Rad na etimologiji je bio sledeći korak rada na
jeziku.

Švedski jezik pokazuje da su imena grčkih bogova prevodiva pomoću ovog jezika.
Još je Platon primetio da imena grčkih bogova imaju veze sa jezikom slovenskih
naroda, ali to nije mogao da objasni. Objašnjenje leži u tome da je jezik grčkih
bogova bio švedski jezik, a taj narod svojim jezikom daje jezičku karakteristiku
slovenskim jezicima.

Mora da se naglasi da slovenski jezici nemaju svoj zajednički jezički prakoren, kako
se mislilo.

To će se videti i kroz «Zapis Popa Dukljanina»

Da vidimo kako deluje spomenuti «mehanizam nesporazuma»

Hetiti

O našem narodu nema pisanih tragova sve do grčkih zapisa o dolasku Slovena. Ali
narodi nemaju čvrsto određene nazive prema svojim jezicim. Nazivi naroda
proizilaze iz situacija u kojima se ti narodi ili pojedinci iz tih naroda po nečemu
izdvajaju tako da jedan isti narod ima više različitih naziva. Tako na primer naziv

129
naroda Hetiti proističe iz situacije kada se topi ruda. Ovaj narod ume da topi neku
rudu, (bakarnu ili gvozdenu). Onaj ko rukovodi radovima kontroliše toplotu
spoljašnje površine peći u koj se peče ruda i kaže: hett yta. Na švedskom ove reči
znače:

hetta, hettan(im.) – vrelina,

ytan, ytar; ytor(im.) – površina

Hetiti = hetta ytan – vrela površina.

U udžbeniku istorije za prvi razred gimnazije, autori: Snežana Ferjančić i Tatjana

Katić, kaže se o Hetitima sledeće:

«Indoevropska plemena doselila su se u Malu Aziju krajemXIX veka pe n.e. Jedno

od njih – Hetiti nastanilo se u dolini reke Halis, u centralnom delu današnje
Anadolije. Poznati po uzgoju konja. Hetiti su u novoj postojbini počeli da se bave
zemljoradnjom, po ugledu na starosedeoce i da koriste klinasto pismo. Bili su
udruženi u plemenski savez, koji je brzo prerastao u državu....Hetiti su, na vrhuncu
svoje moći, bili najbolje organizovana i naoružana vojska jer su koristili gvozdeno
oružje. Oni su prvi bavili metalurgijom gvoždja. Postupak kojim su u «visokim
pećima»postizali temperaturu neophodnu za izdvajanje gvoždja iz rude čuvali su
kao najveću tajnu. Pored gvozdenog oružja, koristili su i borna kola, a smatraju se
jednim od prvih naroda koji je na Bliski istok doveo konje.»

Ovaj podatak treba povezati sa švedskim legendama u kojima se priča o

doseljavanju na Skandinaviju i kontaktu sa domorocima.

Filistrejci

Na isti način nastalo je ime Filistrejaca gde se kaže: fil i strö

1. fil, filen, filar(im) – turpija.

2. fil, filen, filer(im.) – kolovozna traka; red, niz

3. fil filen(im.) – kiselo mleko

4. filar/ filade/ filat/ fila(gl.) – ostrugati, doterati

130
strör/ strödde/ strött/ strö(gl) – posuti, posipati.

Naziv naroda Filistrejci mogao je da nastane iz njihovog rada oko nekog metala koji
turpijaju i nečim posipaju. Zato se ne treba držati naziva naroda jer su oni
nepouzdani.

Vatra

Reč: vatra je reč novijeg doba i ona je mogla da nastane od švedske reči:

vattrar/ vattrade/ vattrad/ vattra(gl) – lelujati se na vetru.

vattrad(pridev) – usijan (na vatri)

Švedske reči: vattrad all = vatralj

all, allt; alla(zam) – sav

Klade(oganj); kladenac

Ako Vranjanac kaže da treba da naklade oganj, onda to znači da treba da zapali
vatru.

U švedskom jeziku reč: kladd, kladdet (im) – žvrljotina, škrabotina, ali reč kladd je
sve ono što je bezvredno.

Ako je reč o ižvrljanoj/ kladd hartiji, onda će se ona naći prvom prilikom u vatri,
odnosno poslužiće za potpalu vatre.

U grčkom jeziku reč: κλαδί – grana; κλαδεύω – potkresivati, kresati, uređivati.

Reč: kladd, nalazi se u našim rečima: Kladovo, kladenac.

Ako na švedskom napišemo reč: kladenac to bi bilo ovako: kladd dän att ili kladd
enat.

dän(prilog) – ovde onde, tamo

enat/ enade/ enat/ ena(gl) – ujediniti (u ovom slučaju bi moglo da znači pokupiti
sve zajedno)
131
 1. att(veznik) - da

2. att oznaka infinitiva

Ali ovu reč: kladenac možemo napisati i kao:kladd rensa

kladd(im) – ono što treba baciti

rensar/ rensade/ rensat/ rensa(gl) – očistiti

Srpski: kladenac/ kladenca (izvor) = švedski: kladd rensa (s = c) Ovo bi bilo jedno
upozorenje da se ono što je sa strane napadalo u kladenac, očisti.

U «Istoriji Srba» Konstantina Jiričeka, tačka: 101.Pohod na Dačane- dakijski ratovi,

kaže se o mostu preko Dunava da je bio izmedju mesta Drobetac(Turn-Severin) i
mesta Zanesa(Kladovo) da je imao 1127metara i 20 stubova i da je porušen 20
godina posle gradnje po naredjenju cara Hadrijana.

Iz ovoga zapisa vidi se da je staro ime Kladova – Zanesa.

Da li je kartograf bio u Hadrijanovoj službi ili na suprotnoj strani – to se ne zna, ali

Rimsko carstvo je polako propadalo jer se u njemu nalazio veliki broj nordijskog
stanovništva koje po svojim prirodnim karakteristikama ima organizatorske
sposobnosti i pa je u tom slučaju jedno veliko carstvo iscepkano na manje oblasti.
Istoričari primećuju da 15 imperatora bilo sa teritorije Srbije, odnosno Balkana. Do
srednjeg veka te vladarske porodice se utapaju u lokalno stanovništvo.

Iz ovog naziva Zanesa može se zaključiti da su oba naziva nastala iz istog jezika jer
naziv: Zanesa napisan na švedskom kazuje: sa nesa. (s = z)

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

1 näs, näset; näs, näsen(im) – zemljouz, prevlaka

2 näsa, näsan; näsor(im) – nos

Onaj ko je izrekao ili napisao na karti ove reči mislio je na najuži deo Dunava ili je
mislio na zavoj, oblik nosa/ näsa, koji na tom mestu pravi Dunav. Iz ovoga se može
pretpostaviti da je most napravljen na ovom mestu zahvaljujući baš ovom ”nosu”

132
koji je možda presečen kanalom u koji je voda usmerena u drugom pravcu, a za to
vreme je pravljen most na suvom pa je voda opet vraćena.

[Naša reč: nos nije jednaka sa švedskom rečju: näsa – nos.

U engleskom je: nose(nauz) – nos.

Naša reč: nos nastala od švedske reči:

1 nos, nosen; nosar (im) – njuška, brnjica, gubica ili od

2 nosar/ nosade/ nosat/ nosa(gl) – njušiti, njuškati

Infinitiv ovog glagola: nosar/ nosa – njušiti, dao je naš glagol: nositi, a napisan na
švedskom: nos yta.

yta, ytan; ytor(im) – kvadratura, površina, prostor

Čovek je, možda komandovao psu da njuši tragove, ali ta komanda je važila i za
čoveka. Čovek pod teretom pogledom, nosa/njuškom okrenut prema površini
zemlje.

Ova reč: yta, ytan – površina, nastala je naša reč: hitan – na švedskom: hy ytan.

hy, hyn(im) – fina koža (kao što je koža lica). Nekad se na takvoj koži pisalo).

Rečima: hy ytan – koža; površina, čovek je rekao da ono što se naziva hitnan
(slučaj) napisano je na koži koju će odneti neko na neku adresu.]

Grana

U švedskom jeziku sledeće reči:

gran, granen; granar(im) – jela(drvo)

grann, grant; granna(im) – krasan, lep

grann(im) – malkice, malko, sasvim malo

granne, grannen; grannar(im) – komšije

133
gren, grenar(im) – grana, ogranak

mogle su da kod našeg čoveka stvore zabunu.

Vatra i grane stoje u istom asocijativnom krugu jer kada čovek hoće da zapali vatru

onda prvo traži grančice. U srpskom jeziku klade su čvornovata debla koja ne mogu
biti građevinska građa ali mogu da se upotrebe za ogrev.

U švedskom jeziku drvo je: trä, trän dok je uspravno, ali kada je isečeno onda za
takvo drvo postoji druga reč: ved, vedet. Vede su u staroj Indiji daščice na kojima su
napisane stare knjige.

Kaže se: Evropski jezici pripadaju grupi indoevropskih jezika. Treba pratiti kako
švedski jezik veoma jednostavno daje objašnjenja nastanka reči našeg jezika koja
mogu da se osnose i na tajnu najstarijeg zapisanog jezika – sanskrita. Ako uzmemo
švedsku reč: ved – drvo isečeno na dužinu koja je potrebna za vatru, možemo da
primetimo da naša reč: vedro(za vodu) ima istu reč ved.

Vedro = švedski: ved rå.

rå, rått; råa (pridev) – sirov

Vedro je upotrebljavano za vađnje vode iz bunara, a pravljeno je od drveta. Drvo od

kojeg su se pravila vedra, kace ili burad moralo je da se suši barem pet godina da ne
se ne bi rasušilo kada je u upotrebi. Situacija koja je kazana rečima: ved rå je
situacija u kojoj čovek gleda kako curi voda iz vedra. On jednim pogledom obuhvata
celu situaciju i kratko kaže : ved rå - dvo sirovo. On pri tom ne priča sve ovo što je
sada ispričano kako treba sa drvetom da se postupa pre izrade drvene posude, več
kratko konstatuje da je drvo sirovo a pri tom misli: Osušilo se na vrućini,(narod
kaže: rasušilo). Jedna «otvorena reč» je jedana cela sažeta priča do koje može da se
dođe, ako reč «otvorimo» pomoću tačnog ključa, odnosno pomoću jezika kojim je
predak govorio.

Ali da bi se sve ovo razumelo, čitajte dalje i pamtite švedske reči. Tako se najlakåe
uči jedan jezik, vezivanjem nepoznatog za ono što vam je poznato

Mnogi su me razočarano pitali da li možda moje stanovište da nam jezik potiče od

švedskog, nije možda obratno – da su Švedjani uzimali reči od nas! Na žalost nije
tako. Po meni švedski jezik je jezik grčkih «bogova» koji nisu okretali glavu od Ilirki.
Ako su grčki i indijski bogovi kosmonauti koji su obećali da će se vratiti, onda pri

134
tom susretu mogli bi da ustanovimo da govore jezikom kojim danas govore na
Skandinaviji.

Švedska gramatika je veoma bliska gramatici vranjskog govora. Moje poznavanje

vranjskog govora doprinelo je da kroz šumu jezika krenem pravom stazom.

Kada upeku letnje vrućine, Vranjanac kaže za biljke u bašti ili saksijama: visnalo a to
mu znači: uvenulo. Kada napišemo tu reč na švedskom onda će ona ovako izgledati:
vissna all. Švedske reči:

vissnar/ viddnade/ vissnat/ vissna(gl) – uvenulo

all, allt; alla(zam) – sve

U vranjskoj reči visnalo vidimo da je «zakačena» još jedna švedska reč: all – sve,
dok Šveđanin samo sa rečju vissna kazuje da je uvenulo i zato nećemo reći da su
Švedjani uzeli našu reč, već da je reč izgovorena u vranjskom kraju, a izgovorio je
Švedjanin.

Vranjski: visnalo = švedski: vissna all – uvenulo sve

Oganj; ognjišta

Ova reč je nastala u ono vreme kada su se šume spaljivale da bi se dobile obradive
površine. To kazuje naša reč: o gan ili o gan ge.

ganar/ ganade/ ganat/ gan!/ gana(gl) – čistiti u krug pomoću vatre

ger/ gav/ gett/ (ili givit)/ ge!/ (ili giv!/ giva(gl) – dati, davati (g = j)

ge(izgovor: je) - daj

Švedske reči gan ge(je). > gan je.= ganj – čisti vatrom (ng = nj)

Vatra u šumi je: gana, ali ako je čovek vatru uneo u kuću, on je tu drugačiju vatru
koju mora da kontroliše(da mu kuća ne izgori) on je nju nazvao drugom rečju.

Prefiks ”o”u švedskom jeziku menja sadržaj reči dajući joj suprotno značenje.

Švedski: o gang ge(je) –čistili šumu vatrom = oganj – vatra u kući.

135
Značenje reči je sada suženo na vatru koja ne gori u prirodi već je u zatvorenom
prostoru, u kući.

Množina reči oganj je ognjišta nastala je od sasvim drugačije reči: gnista.

gnista, gnistan; gnistor(im) – varnica, iskra(vatre)

Ako ispred reči: gnista dodamo prefiks ”o-” o gnista, onda bi reč kazivala da nema
iskri na vatrištu.

Srpski: ognjišta < šv.: o gnista – ne varniči (ugašena vatra.)

Iskra

Naša reč iskra mogla je da nastane od švedske reči: i skraj

i(označava nastavak intezivne delatnosti)

i (predlog) – u, na

skraj, skrajt, skraja(pridev) – uplašen, prestravljen, preplašen

Srpski: iskra < švedski: i skraj – u preplašenosti (prestravljen)

Čovek davne prošlosti nije tako lako dolazio do vatre, pa je ugašena vatra
predstavljala razlog za veliki strah, preplašenost.

Naša reč: skraja (stajati izdvojen) kazuje da je neko tu, na tom mestu jer je
preplašen.

Iver

Naša reč: iver/ iverje označava ljuščice koje pri udaru sekire o drvo odskaču od
drveta. U švedskom jeziku reč iver ima drugačije značenje:

iver, ivern (im) – poletnost

ivrig, ivriga; ivriga(pridev) – poletan, oduševljen, vatren, entuzijastički

136
Iver ne pada dalčeko od klade, kažemo mi, ali reč nije naša. Čovek koji je sa
poletnošću uzeo sekiru u ruke seći će drvo tako da vatreno odleću komadići drvete/
iver, iverje od klade.

Piriti(u vatru)

Duvati u vatru u našem jeziku kaže se i piriti.

Kada ovu reč napišemo na švedskom’dobićemo nove informacije: pyr yt

pyr/ pyrde/ pyrt/ pyra (gl) – tinjati

▲brinna sakta; glöda – tinjati

yt, ytan; ytor(im) - površina

Švedski: pyr yt – tinja površina(drveta)= srpski: piriti(duvati u vatru)

Plamen

Srpska reč plamen jednaka je sa švedskom rečju: flamman – plamen

Naš jezik ima osobinu da švedski glas ”a” na kraju reči okreće u ”e” ili obratno.
Primer je u ovoj reči: flammen i reči: stäven – krma, koja je kod nas muško ime:
Stevan.

Plamteti

Kada srpsku reč: plamteti ili plamen napišemo na švedskom tada ćemo dobiti nove
informacije: flamma tät i

flamma, flamman flammor(im) – plamen (f = p)

flammen(gl) – plamteti; goreti; podrhtavati plamteti

Plamteti = švedski: flamma tät i – plamen gust(zbijen) ovde

tät, tätt; täta(pridev) – gust, zbijen

137
i(predlog) – u, na

ruski: plamen – пламя(plamja) = švedski: blam (blamag) ja – postideo se...(pa se od

stida zaplamteo)

nemački: Flammen(im) – plamen(f = p)

engleski: flame; blaze; flare – plamen

nemački: plamen – flamme (f = p)

francuski: plamen – flamme

italijanskii: plamen – fiamma; vampa

španski: plamen – fllama

turski: plamen – alev; yalaza

[Engleski: blaze – plamen = švedski: brasa – vatra.(s = z) (l = r)

brasa, brasan; brasor(im) – vatra, oganj

Glasovi: ”l” i ”r” su jezični i ovde imamo primer zamene ovih glasova.

Engleska reč: blaze – plamen, veoma je bliska nazivu grada u Srbiji- Blace]

grčki: φλόγα;– plamen

φλογερός – vatren

Grčki: φλόγα;– plamen = švedski: plåga. (p = f)

plågar/ plågade/ plågat/ plåga(gl) – mučiti, kinjiti, uznemiravati

U sušnim i vrelim letnjim danima vatra je problem koji muči,

Uznemirava/ plåga Grke.

138
latinski: plamen – flamma

albanski: flakë – plamen

albanska reč: flakë – plamen, bliska je švedskoj reči: flagga, flaggan; flaggor(im) –
zastava (gg = k) ili engleski:

flicker(‘flikə) im. – svetlucanje, treperenje; izbijati i gasiti se (o vatri)

(Da li su Flamanci(narod u Belgiji) u vezi sa Albancima?

U šiptarskom jeziku reč: flamur – zastava

Ova reč napisana na švedskom glasiće: flamma ur

flamma, flamman flammor(im) – plamen (f = p)

ur(predlog u švedskom jez.) – iz, od

Šiptarski: flamur = švedski: flamma ur – plamen; od(boje plamena)

Pepeo

Naša reč: pepeo/ pepel, mogla je da nastane od švedskih reči:

piper/ pep/ pipit/ pip/ pipa(gl) – pištati, zavijati

eld, elden; eldar(im) – vatra

Srpski: pepel < pep eld. – pištao(zavijati); vatr!

U praistoriji, ukoliko bi čovek izgubi vatru preostajalo mu je samo da pišti i zavija

kao vuk.

elds|våda – poža

(U švedskom jeziku reč: aska, askan(im) – pepeo)

Reč: flamur(im) je u šiptarskom: zastava.

139
Voda

U švedskom jeziku za poplavu upotrebićete reč: översvemming – poplava, ali i reč:

våda – nesreća.

Reč: elds| våda – požar, pokazuje nam u kakvoj je uzročno-posledičnoj vezi vatra i
voda. Naša reč: voda nije ista sa ruskom rečju vadà – voda. Naša reč kojom
imenujemo vodu, nastala je od švedske reči: våda – nesreća.

Ruska reč za vodu nastala je takođe od švedske reči, ali drugačijeg značenja:

vadar/ vadade/ vadat/ vada(gl) – gaziti po vodi,

a u vranjskom govoru reč: vada označava kanal za navodnjavanje.

U Aziji i Africi suva rečna korita zovu se: uadi, tako piše u našim školskim
udžbenicima. To bi bio jedan od dokaza da je jezik jedan i da su takve reči

Albanski: uj- voda

Praalbanac vodu naziva: uj. Ova reč je samo jedan švedski uzvik, uj! koga ožedneo
čovek ispušta kada zadovoljava žedj.

Grčki: νερό – voda, kiša, mokraća

ύδωρ – voda

Grčka reč: νερό – voda, kiša, mokraća što znači, sve ono što je mokro, kada se
napiše na švedskom kazuje: ner å ili när å

1. när(prilog) – dole, naniže

2. när(veznik) – kad, kada

när(prilog) – blizu; nadomak

å, ån; åar(im) – reka(manja)

när-(prvi deo složenice) – oblinji, okolni

nära(pridev), poredjenje: närmare(ili närmre), närmast(ili närmst)

▲på nära håll – obližnji

140
▲på när|butiken – obližnja prodavnica

Rečima: när å Švedjanin Grku kaže da je voda/ νερό blizu. Da li je u to vreme Grk na
Balkanu ili je još u Mesopotamiji?

Druga grčka reč za vodu je: ύδωρ – voda, a kada je napišemo na švedskom ova reč
može da kazuje: i dörr ili i dör ili hydd dörr.

dör/ dog/ dött/ dö(gl) – umreti, umirati

dörr, dörren; dörrar(im) – vrata, ulaz

hydda, hyddan; hiddor(im) – koliba

Čovek je rečima: i dörr mogao da priča da je u vodi (neko) umro; zatim je mogao da
priča da je došla do kućnih vrata/ i dör(voda) poplava ili do vrata od kolibe/ hydd
dörr.

Pepeljuga

Junakinja istoimene bajke – «Pepeljuga» se na švedskom zove: Askungen.

(ask – pepeo; ungen – mladunče)

Srpski: Pepeljuga = švedski: pep är ljuga?

piper/ pep/ pipit/ pip/ pipa(gl) – pištati, zviždati

pep – pištao je

är – je

ljuger/ lög / ljugit/ ljug/ ljuga(gl) – lagati

Srpski: Pepeljuga = švedski: pep är ljuga – Pištao je: Da li je laž?

Neko je detetu pričao priču o Pepeljugi, a ono je insistiralo, čak i plakalo(pištalo) da

mu se kaže da li je to laž.

Interesantno je da je, Ivo Andrić, u priči: «Aska i vuk» svojoj ovčici dao ime Aska što
je švedski: aska, askan(im) – pepeo

141
Bajke

Naša reč: bajka, bajke mogla je da nastane od engleske reči:

- bike(baik) im – bicikl, koji je u svom početku, koji je odgovarao Vukovom

vremenu, biosan svakog dečaka.

Odžak

U grčkom jeziku reč za ognjište je: τζακι (izg: zaki, ali «ζ»( «z».) je mnogo umekšano

U grčkom jeziku «o» je određeni član, pa će grčka reč: τζακι biti u određenom
obliku

oτζακι – ognjište. Kod nas ova reč označava samo dimnjak kroz koji ide dim, a ne i
vatrište na kome se loži vatra. Kada se ranije određivao porez onda su se računale
kuće onih gde je gorela vatra, odnosno spoljašnje obeležje života u kući.

Srpski: odžak(dimnjak) < grčki: οτζακι(ozaki) – ognjište

Kaže se: odžak (krompira)

Izvor

Srpska reč izvor mogla je da nastane od švedskih reči: is svor ; is svår ili is vor

is, isen(im) – led

svår, svårt, svåra (pridev) – težak, ozbiljan

svär ili svärjer/ svor/ svurit/ svärt! svär(ja)(gl) – opsovati, psovatir

vår(zam) – naš

Informacije koje smo dobili iz reči izvor govore da je čovek konstatovao da se izvor
zaledio ili da je zbog leda čovek psovao, pa možda zbog toga čovek ide kod komšije
da donese vodu.

142
Iz informacija o vodi vidi se da ruska reč vadà - voda i srpska reč voda nisu
pretrpele nikakvu glasovnu promenu. One su različite zato što su upotrebljene
različite reči matičnog jezika koji je davalac jezičkog materijala za naš jezik.

U grčkom jeziku izvor: πίζα (izgovor: piza).

Ako reč: πίζα napišemo na švedskom onda dobijamo još nekoliko informacija:

pys, pysen; pysar (im) - dečak

sa(gl) – rekao, kazao

Grčki: πίζα – izvor < švedski: pys sa . dečakje pitao gde je bunar. Ovu reč
poznajemo po nazivu mesta gde je krivi toranj u Pizi (Italija) koji već vekovima stoji
nakrivljen i ne pada. Da li je neki izvor/ πίζα bio krivac što se kula tako iskrivila?

Vidimo da Grk i Srbin razgovaraju sa ljudima istog naroda i da ono što čuju pamte
vezujući asocijativno za objekat o kome je bilo reči.

Švedska imenica u množini:

pys, pysen; pysar - dečaci u našem jeziku ima značenje: pisar(činovnik). To znači da
su pisari dečaci.

U turskom jeziku: olovka – kurşun kalem

kurşun - olovo

[U našem jeziku: kuršum – puščano zrno; Kuršumlija – grad u Srbiji]

Skriviti – skuld

Naša reč: slriviti nastala je od švedske reči:

skriver / skrev / skrivit / skriv! / skriva (gl) – pisati .

To znači da je vlast imala svoje pisare koji su zapisivali nečije pogreške. Čim je
čovek zapisao/ skrivit zapisanome je jasno da ce odgovarati pred vlastima.

Čin(oznaka staleža)
143
Reč: čin nastala je od švedske reči: skinn.

skinn, skinnet, skinn; skinnenn(im) – krzno, koža

Ako je neko dobio državnički čin, on je morao da dobije od svojih nadređenih

potvrdu o tome. Reč je nastala u ono doba kada se pisalo na koži/. skinn. (sk = č)

Pisar –kontur arbetare i gammla tiden

pys, pysen; pysar(im) – dečak

Naša reč: pisar kazivala je zanimanje čoveka koji piše u kancelariji, prepisuje
dokumenta. Švedska reč pysar(im. u množ.) – dečaci, otkriva nam da je taj čovek
počeo da piše još dok je bio dečak.

Činovnik(državni službenik).

Zabeleženo je da je car Dušan bio izuzetno strog prema svojim službenicima. Kada
je jednom prilikom uhvatio nekog od njih da je prekršio zakon, naredio je da
nesrećnika oderu, a njegovu uštavljenu kožu isečenu na male delove podelio je
svojim službenicima da je zakucaju ovo parče kože/ skinn za svoj pisaći sto da bi ih
podsećalo na zakon koji moraju da poštuju.

Švedskih reči: skinn åv nyck

åv(predlog) – od, iz

nyck. nycken; yzcker(im) – hir, ćud, igra

Srpski: činovnik = švedski: skinn åv nyck – koža; iz hira

Ormar

144
(Ormar iz jevrejske sinagoge u kome su se čuvale stare cilindrično urulane knjige zakona.)

Ova сlika je uzeta iz grčke Biblije. Ona će nam slikovito pokazati kako nastaju reči.
Pomoću ove slike može da se prisustvuje jednoj prasituaciji u kojoj je nastala naša
reč: ormar, odnosno da vidimo ono šta je naš predak video i šta je čuo.

U Mojsijevo vreme knjige su bile pisane na koži ili pergamentu, imale su

pravougaoni oblik i svojom kraćom stranom namotavale su se oko držača ili nosača.
Držači su omogućavali da se pročitani deo zamota, a odmotavanje se nastavljalo
sve dok se ne dodje do kraja knjige.

Na ovoj slici sve urulane knjige na prvi pogled liče na sklupčane zmije pa na slici,
ustvari, vidimo jedanaest zmija – dve na ormaru i devet u ormaru. Ovu staru sliku ili
pravi ormar u kome su se čuvale knjige video je i naš prapredak.

I čoveku, kao i papagaju, neko mora da kaže reč pa da je on prihvati.

145
Čovek može da izmišlja po svojoj volji i pameti reči svoga jezika, ali u prošlosti retko
da je imao potrebu za time. Dakle, ko je kazao našem pretku da je to što vidi baš
ormar? On je čuo čoveka koji je govorio švedski:

orm, ormen; ormar(im) – zmije

ormar/ ormade/ ormat/ orma(gl) – uzmijati, oviti. U našem jeziku postoji i reč:
orma (deo konjske opreme).

Ormu treba oviti, obaviti oko konjskog tela onako kako se zmija uvija.

U švedskom jeziku reč: skåp, skåpet(im) – ormar

Ruski: skaf – ormar; grčki: ερμάριον – ormar, turski: dulap.

U stvaranju svih ovih reči govori Švedjanin. On našem pretku ne kaže da on taj deo
nameštaja naziva: skåp, već mu skreće pažnju na zmije koje su izrezbarene na
ormaru ili na zmijasto urulane knjige; možda mu je rekao da urula knjigu (i stavi je u
ormar).

rullar/ rullade/ rullat/ rulla(gl) – vrteti, okretati, obrtati, koturati

rulle, rullen; rullar(im) – rolna, ali Šveđanin nije rekao urulaj/ ormar .

Dva čoveka u istoj situaciji ne misle istovetno. Onaj ko sluša reč pokreće svoj
asocijativni mehanizam kojim pokušava da odredi šta ta reč znači. Ti ljudi su nemaju
u rukama rečnik da u njemu provere šta tačno znači reč koja je trenutno
izgovorena.

Pismen čovek ovog vremena ne veruje da «listići našeg belog, bilog, bijelog cveta»
pripadaju jednom istom cvetu. On traži ubedljive dokaze.

Ali ako upotrebimo “ključ“za otvaranje tajnih vrata jezičkog arhiva, otkrili smo delić
situacije u kojoj se našao naš prapredak. Ovakve situacije ne mogu da se dobiju ako
se reči «kodiraju». Kodiranje jezika jeste potrebno današnjoj kompjuterskoj tehnici,
ali iz nje ne može da se sazna, barem ne za sada: Κo je ko na Balkanu, niti ko je
“davalac“ a ko “primalac jezika“ i na taj način može jedino da se upozna
etnogeneza (nauka o poreklu jednog naroda). Među narodima Evrope stoji isti onaj
mehanizam koji je nekad u Indiji stvorio sanskrit. U etimologiji(nauci o poreklu reči)
dva i dva nisu, i ne mogu da budu, četiri. U etimologiji reč liči na dve šine koje su
146
pruga tek onda kada su ispravno postavljene na šlipere i kada funkcionišu. Da
vidimo šta kazuju na drugim jezicima reči koje označavaju ormar.

Ruski: skaf – ormar

Ako reč: skaf napisana na švedskom ona kazuje: skaffa.

skaffar/ skaffade / skaffat/ skaffa(gl) – nabaviti, steći

Čovek na švedskom jeziku kazuje Rusu da je potrebno da se nabavi/ sklaffa

ormar(za knjige).

Grčki: ερμάριον – ormar, napisan na švedskom kazuje: Är marr i?

är/ var/ varit/ var/ vara(gl) – je

marr(pridev) – loš

i(prilog) – u

Švedska rečenica: är mar i, je u inverziji jer je pomoćni glagol är na početku

rečenice a njime se ovde nešto pita. Ovde se pita u vezi sadržaja ormara jer je on
negde prenošen, možda preko reke jer se ova reč završava na –on, a to bi mogla da
bude švedska reč: ån

å, ån, åar(im) – manja reka

Švedska reč za ormar je: skåp mogla bi da bude u nazivu grada Skoplje.

Skåp i ge.

ger/ gav/ gett ili (givit)/ ge!ili (giv)/ giva(gl) – dati, davati (g ispred e ili i = j)

lägger/ la ili (lade)/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, polagati u neki položaj

i(glagolska partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

i(predlog) – u, na

Skopje = švedski: skåp ge – ormar daj (g = j)

skåp la – ormar ostavi

147
Knjige su se, kao i danas negovale i čuvale, a pošto su u davnoj prošlosti bile od
kože ili pergamenta mogle su biti oštećene od moljaca, glodara ili vlage. Prilikom
osnivanja crkava i manastira ktitor je obavezno opremao ove gradjevine potrebnim
nameštajem i knjigama.

Slika jevrejskog ormara sa cililindrično uvijenim knjigama i zmijama na vrhu i

jabukom između njihovih glava je u vezi sa pričom o Adamu i Evi, ustvari to je jedan
detalj koji dotiče zagonetku koja bi mogla da se razreši pomoću jezika.

Priča o Evi i jabuci je priča o ljudskom neznanju kao grehu.

Poluznanje iz koga se razvija poluistina je veoma opasno.

Takve reči se nalaze u centru asocijativnog polja pravog značenja reči i kada ih
«otvorimo» odgovarajućim jezičkim ključem onda vidimo tačno šta je onaj koji je
govorio rekao, a šta je onaj koji je slušao razumeo. Između izgovorenih reči i
«uhvaćenih» reči nikako ne bi mogao da se stavi znak identičnosti, ali one su u
asocijativnom kruga pravog značenja reči.

U nekim krajevima našeg govornog područja kao i u turskom jeziku, ormar se zove
dolap, a negde se izgovara i dulap. Za ovu reč tvrdimo da je iz turskog jezika, a
inače potiče iz švedskog jezika. Na primer: crni spomenici na našem groblju jesu na
našim grobljima, ali poreklo crnog kamena je iz Švedske, od njihovog crnog dijabaza
koji se uvozi kod nas. U etimologiji moramo, ako možemo, da idemo do onog
krajnjeg vlasnika pa tako reč:

dolap ako je napišemo na švedskom glasi: då lapp ili du lapp

då (prilog) – tada, onda

lapp, lappen; lappar(imenica) – parče, komad

du (zam) – ti

Tada se otvara situacija gde onaj ko govori naređuje nekom da parče nečega (što
može da bude novčanica ili neki vrednosni papir ), stavi u ormar.

sedel|lapp – novčanica

tyg|lapp – parče tkanine

148
Švedski: då lapp – tada, onda; komad, Šveđanin kaže nekome da to parče stavi u
ormar, a rečima du lapp – ti; komad ...(stavi u ormar)

Zašto se onda i primitivna naprava kojom se navodnjava zemlja ručno i pomoću

volova ili konja, zove isto: dolap? Moguće je zato što su kružno postavljene posude
kojima se vadi voda bile napravljene od daščica/ lapp koje se na suncu suše i
smanjuju pa iz njih voda curi sve dok se ne napiju dobro vode i opet nabreknu. Da
ne bi voda curila dovoljno je da se u rascep vrhom noža ugura parče tkanine ili
rogozine. Verovatno je neko od starijih ukućana upozoravao one koji odlaze da
polivaju da ponesu sa sobom parče tkanine/ lapp.

U ormarima su se čuvale i tapije. Tapija je dokument o vlasništvu zemlje. Ova reč

napisana na švedskom kazuje: tapp igen.

tapp, tappen; tappar(im) – vrh, šiljak

tappar/ tappade/ tappat/ tappa(gl) – ispustiti, izgubiti

igen(prilog) – opet (g = j)

Papirni dokumenti su privremeno nabijani na neki ekser da se ne bi izgubili.

Onaj prvi naš čovek koji je kod nas izgovorio: tapp igen, žalio se na to da je izgubio
dokument koji je imao. U španskom jeziku reč: tapija ima značenje ograde. Ograda
i imanje mogu da izazovu problem oko vlasništva pa je potrebno pokazati
dokument u kome su zapisane granice (imanja).

U romanu indijskog pisca Vikrama Seta, "Kišni paviljon"navodi se reč za orman na

urdu jeziku: almirah. Ako ovu reč napišemo na švedskom, onda će

To biti: all myr ah.

all, allt; alla(zam) – sve

myr, myren, myrar(im) – tresetište, močvara, rit

myra, myran; myror(im) – mrav

Rečima: all myr ah čovek je mogao da iskaže svoje nezadovoljstvo onim što je video
u ormaru, a mogao je da po ovim rečima vidi vlagu koja je uništila nešto dragoceno
ili da vidi mrave.

149
Hrišćanstvo kod Južnih Slovena

Srpska pisana reč potiče iz IX-og veka. U doba primanja hrišćanstva pojavila se
potreba da se prevede Biblija na jezik naroda u kome se širi hrišćanstvo. Braća
Solunjani, Konstantin i Metodije napravili su prvo pismo – glagoljicu i pomoću nje
preveli na jezik makedonskih Slovena one najneophodnije delove Biblije za vršenje
crkvene službe.

Pop Dukljanin kaže:

“ Uistinu, poslije smrti četiri nemilostiva kralja, rodio se od njihove loze neki
Zvonimir, koji je primio kraljevstvo i prestao da goni hrišćane. U njegovo vrijeme
cvjetao je kao ruža neki filozof po imenu Konstantin iz grada Soluna, sin nekog
plemića Leona, čovjek u svemu veoma svet, i vrlo duboko upućen u svete spise još
od dječaštva. Ovaj čovjek nagnan Svetim Duhom, napustivši svoj grad Solun, dođe u
pokrajinu Cezareju(gl. Grad Kapadokije) i tamo raspravljajući mnogo dana sa
mnogim filozofima pobijedi ih i svojom naukom i pripovijedanjem preobrati čitavu
pokrajinu Cezareju u vjeru Isusa Hrista, i svi su bili kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha. Poslije toga obratio je čitav bugarski narod, koji je isto tako bio kršten u vjeri
Svetoga Trojstva...
...Međutim, preminuo je kralj Zvonimir i kraljevstvo je primio njegov sin po imenu
Svetopelek. Odista dok je Svetopelek vladao, poslao je papa Stefan pismo časnom
čovjeku, učenom Konstantinu, pozivajući ga k sebi. Čuo je bio naime o njemu da je
svojim propovijedanjem uspio da preobrati bezbrojan narod, i zbog toga je želio da
ga vidi. I tako je Konstantin najsvetiji čovjek, zaredio svještenike, načinivši pismo za
slovenski jezik, preveo je Hristovo Jevanđelje i Psaltir i sve svete knjige Starog i
Novog zavjeta sa grčkog na slovensko pismo, uredio im je i liturgiju po grčkom
načinu, i učvrstio ih je u Hristovoj vjeri, oprostivši se sa svima koje je preveo u
Hristovu vjeru, prema apostolskoj naredbi požuri da otputuje u Rim. A dok je
putovao prođe kroz kraljevstvo kralja Svetopeleka koji ga je primio s počastima.
Tada Božiji čovjek Konstantin, kome je papa Stefan kasnije kada ga je posvetio za
monaha nadjenuo ime Kiril, poče da propovjeda kralju jevanđelje Hristovo i vjeru
Svete Trojice. Na njegove propovjedi kralj Svetopelek je povjerovao u Hrista, i
pokršten je sa svim njegovim kraljevstvom, i postao je provjereni i odani poštovalac
Svete Trojice. Nekoliko dana kasnije, dok je boravio kod kralja ovaj veoma blaženi
čovjek, učvrstio ga je u vjeri i učenju Hristovom i oprostivši se od svih hrišćana,
otputovao je u Rim. U to vrijeme načinjeno je veliko veselje i hrišćani, spustivši se sa
150
planina i skrivenih mjesta, đe su bili rasuti, počeše da hvale i blagosiljaju ime
Gospoda, koji spašava one koji se u njega uzdaju.
Poslije je kralj Svetopelek naredio hrišćanima koji se služahu latinskim jezikom, da
se vrate svaki u svoje mjesto, i da obnove gradove i naselja, koja su ranije pagani
razorili. Kralj je još htio da se u njegovo doba ponovo zapamte, opišu i zabilježe
granice i krajišta svih pokrajina i oblasti njegovog kraljevstva, riječima im je ovo
iznio, ali u to vrijeme nije se našao niko, koji bi kralju dao siguran odgovor o ovoj
stvari. Tada kralj, pun Božije mudrosti, i koristeći zdrav razum, posla mudrace i
plemenite ljude kao glasnike časnom i apostolskom čovjeku, papi Stefanu, i caru
Konstantinopoljskog grada Mihailu, moleći i tražeći da ga udostoje i pošalju po
veoma mudrim ljudima stare privilegije, u kojima su zapisane granice i krajišta,
pokrajine i oblasti ili zemlje. A kada su kraljevi poslanici stigli u Rim, i saopštili
kraljeve riječi papi.”

Učenici Ćirila i Metodija zamenili su glagoljicu jednostavnijim pismom koje su

nazvali po učitelju Ćirilu, odnosno Kirilu. koja je imala više od četrdeset znakova,
ako se uračunaju i slova koja su imala brojnu vrednost. To pismo trajalo je čitav
jedan milenijum.

Devetnaesti vek je doba obnove srpske države i doba jake potrebe za masovnijom
pismenošću. Pismeni ljudi ovog vremena u Srbiji sticali su znanja na mešavini
crkvenoslovenskog i ruskoslovenskog jezika koji narod nije razumeo zbog toga što
je književni jezik u odnosu na narodni stagnirao u periodu od pet stotina godina.
Narodni jezik je kroz nove kontakte sa drugim narodima «davaocima jezičkog
materijala», bogatio se i razvijao.

Vuk Stefanović Karadžić je pojednostavio staru ćirilicu svodeći je na onoliko slova

koliko je narod tada upotrebljavao glasova. Zvaničan početak njegove reforme jr
1856.godina kada je potpisan dogovor između obrazovanih Srba i Hrvata da se u
jezik uvede štokavsko narečje, a da se piše po Adelungovom načelu «Piši kao što
govoriš, a čitaj kako je zapisano»..

Kada tajne nastanka jezika izmaknu iz ruku naučnika, onda narod sam traži
odgovore na pitanja koje bi trebalo da čuje sa katedre najviše naučne ustanove.
Tvrdnja naučnika da su srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski jezik jedan jezik sa
različitim dijalekatskim zadržavale su se samo na konstataciji da to jeste jedan jezik.
Današnji čovek hoće dokaze koje nauka nije umela da pruži. Zbog toga je jedno

151
područje na kome su ljudi hiljadama godina imali ekonomski i kulturni kontakt i čiji
je jezik preko pisane i medijske reči postao veoma blizak, puklo zbog nedostatka
dokaza o zajedničkom poreklu, stvorivši danas četiri naziva za jedan jezik.

Glavni razlog za ovu eksploziju je što ovog puta nismo imali u Beču dvorskog
bibliotekara Jerneja Kopitara da nam objasni spone kojim je vezan jezik naših
prostora. Ustvari, u doba Vuka Karadžića nije se razmišljalo o jezičkim sitnicama već
se radilo na tome da se stvore uslovi za podizanje nivoa narodne pismenosti. Sada
je narod na veoma visokom nivou pismenosti i obaveštenosti, ali to nije dovelo do
višeg nivoa tolerancije i međusobnog uvažavanja; kao da su se tek sada «otvorene
oči narodu» da Srbi sa svojim jezičkim pravilima ugrožavaju nacionalnu osobenost
drugih naroda. Zato su se lingvisti «ugroženih» latili posla da svoju osobenost
osveže i što više istaknu.

U knjizi Dejvida Norisa, engleskog pisca, „Balkanski mit“ koja je nastala povodom
događaja 1999.g. kao težnja da se kroz analizu naše literature prodre u dušu našeg
čoveka i njegov način razmišljanja. Na jednom mestu pisac kaže : „..činimi se da
junaci ovog rata ne deluju u potpunosti u dogadjajima iz neposredne sadašnjosti.“

Njegovo poznavanje našeg jezika omogućuje mu da za crnogorski jezik kaže da ima

isticanje glasova –ije „kao što imaju neki delovi engleskog govornog područja, a da
Hrvati prave svoj jezik prema staroslovenskom.“ Prema njegovom mišljenju našem
narodu je potrebno vraćamje na naše korene. Koji su nam to koreni ne kaže se.

Ako pođemo od pretpostavke da je Vuk Stefanović Karadžić ostao u Srbiji, da nije

otišao u Beč, da nije sreo Jerneja Kopitara, on bi ostao samo jedan pismeni srpski
seljak. Ali, ovaj čovek je iskoračio iz svoje zemlje i sreo dvorskog bibliotekara Jerneja
Kopitara koji se interesovao za narodni jezik Srba i koji je uticao da se Vukov talenat
razvije do potrebnog nivoa za posao koji je uspešno obavio.Uz Kopitara kao
mentora Vuk je stvorio uslove za renesansu na području srpsko-hrvatsko-bosansko-
crnogorske jezičke kulture. Uzroke pucanja nekada uspešno obavljenog posla treba
tražiti i u tome što je Balkan nastanjen narodima koji su izdeljeni u male državice, a
ti narodi malo znaju o svojoj prošlosti, a posebno zbog toga što je nauka o poreklu
evropskih jezika preskočila jednu etapu u razvoju u kojoj bi se videlo koji su narodi
na Balkanu uticali na stvaranje jezika ovog područja. Nauka danas radi na kodiranoj
etimologiji koja je , ustvari, jedan „sterlisani jezik“ koji je namenjen tehnici, ali on
ne daje odgovore na pitanja: „Ko sam ja? Kako je stvoren moj jezik? Ko mi je rekao
da ja kažem sunce, mesec, reka, šuma...?“ To je onaj greh u kome čovek živi – život
u poluistini kojom može da se manipuliše.
152
Srpski narod je u dva veka stvorio uslovni refleks da se brani od evropskih
„prosvetitelja“ koji dolaze sa mačem u ruci. Potomci takvih evropskih
„prosvetitelja“ zapamtili su nasledjenu priču koja nije osvetljena svetlom istine.
Onaj koji je prenosio priču o surovim Srbima (koji ustvari brane sebe i svoju
teritoriju) nije rekao: „A šta sam ja tamo tražio?“. Da je postavio to pitanje izlečio bi
sebe i svoje potomke koji danas Srbe i srpsku kulturi procenjuju po svojoj skali
upoređujući je, možda u sebi, sa kulturom čovekolikih majmuna. Postoji samo
jedan način za razumevanje druge kulture, a to je da se ta kutura doživi
neposredno, ali ne gledana kroz nišan.

Evropa mora da shvati da je podržavajući cepkanje Jugoslavije podržavala cepkanje

jedne kulture koja nije niti može biti teritorijalno podeljena . Kultura jednog naroda
ukoliko je zasnovana na pravim vrednostima je prava i uklapa se u kulturu svih
naroda sveta. Ako funkcionišemo na tom nivou nećemo se obračunavati oružjem
več argumentima iz jezika.

Preterano veličanje rada Vuka Karadžića koje bi i njemu samom bilo neukusno,
dolazilo je od onih koji su imali visoke naučne titule, a stekli su ih na beznačajnim
sitnicama ili na analizama šta je to Vuk uradio, dovelo je do privida kod ostalih
naroda da Srbi sebe stavljau iznad drugih naroda. U tim hvalospevima niko se nije
javno zapitao: „A zašto je stara čirilica imala tolkio znakova?“ Pokazati razlog zbog
čega je konstruktorima ćirilice bilo potrebno više slova nego u Vukovo doba, to bi
bio naučni poduhvat vredan poštovanja. Umesto toga u Srbiji se stvaraju „Društva
za zaštitu ćirilice“. Ako se prema svom pismu postavimo kao da je ugroženo, onda
stvaramo situaciju da se branimo, a niko nas ne napada. Po toj logici morali bi da se
branimo i od kompjutera jer nas oni ugrožavaju svojom latinicom. Treba praktično
razmišljati, čuvati staro onoliko koliko nam ono služi, i ma koliko da nam je to drago
menjati, ako nam zbog nečega smeta. Naša deca su sposobna da spontano prelaze
bez problema sa ćirilice na latinicu i za sada treba zadržati ćirilicu kao nacionalno
obeležje. Kada Kinezi budu prešli sa njihovog slikovnog pisma na latinično, tada će
se mnogo šta otkriti o prošlosti naroda jer njihova kratka lična imena sadrže u sebi
mnoge reči koje su i u švedskom jeziku. Ma koliko bežali od globalizacije Zemlje,
Božja želja je da ljudi medjusobno kontaktiraju i mešaju rase do jedne univerzalne
jedinstvene rase – Zemljana.

153
Glagoljica

Prvo mora da se postavi pitanje u vezi naziva glagoljica.

Zašto glagoljica i glagolat?

U vreme stvaranja prvog pisma tekla je živa aktivnost hrišćanskih misionara. Narod
susreće propovednike i misionare koji prolaze i šire ideju hrišćanstva. Na
Skandinaviji su na primer hrišćanstvo primili jedan vek pre nas, ali se ono nije
održalo i narod se vratio obožavanju starih kultova. Drugo pokrštavanje izvedeno je
u tri veka kasnije. To znači da je među stanovništvom bilo otpora, a to bi moglo da
znači da je postojao neki drugi narod unutar skandinavskog naroda koji nije
razumeo misionare.

Reč: glagolat potekla je od onog naroda koji je živeo na Balkanu, a govorio jezikom
Gota, odnosno Šveđana. Oni ovim rečima komentarišu način na koji propovednik
priča i kažu: glad gå lat

glad, glatt, glada (pridev) – zadovoljan

gå/ gick / gått/ gå! – hodati, ići, proći, prolaziti

gå(imperativ) – ide

lat, lata (pridev) – lenj

Glagoljat = švedski: glad gå lat – zadovoljno lenjo idi

Crkvena propoved izgovara se zadovoljnim (glasom) ali tempom koji ne trpi žurbu
već se reči izgovaraju sporo(skoro lenjo) da bi pale direktno u srce onoga ko reči
sluša.

Reč: glagolat održala se samo crkvenom jeziku, ali u narodu ne. U grčkom jeziku reč:
γλάγος – mleko(pesnički)

Grčka reč: γλαγος nastala je od švedskih reči: glad gosse

gosse, gossen; gossar(m) – dečak. Zašto je dečak zadovoljan? Zato što se dečak
napio mleka. Propovednikova reč trebalo je da bude puna zadovoljstva da liči na
zadovoljstvo dečaka koji se napio mleka.

U grčkom jeziku nema druge reči koja bi bila bliska našoj reči glagoljica, mada

154
očekujemo da je to grčka reč jer mislimo da su solunska braća Grci. Solunska braća
su sinovi obrazovanog plemića Leona o čijem daljem poreklu ne znamo ništa, ali
možemo nagađati da solunska braća znaju i švedski jezik jer Šveđani imaju svoju
koloniju u Carigradu koja se zove Miklagården, a Švedjani i danas kažu da su
pokušavali da u Vizantiji stvore svoju samostalnu državu, ali je matična zemlja bila
isuviše daleko da bi švedski stanovnici u Carigradu stvorili svoju autonomiju.

[Gårdariket je raniji švedski naziv za vikinške države na teritoriji Rusije.]

Vuk Karadžić, ili su to gramatičari pre njega, rečju: glagolat označili su:

verb - glagol.

Vreme u kome žive grčki misionari je doba još jake vizantijske vlasti.

Ćirilo i Metodije šire hrišćanstvo putujući čak do Kijeva.

U to doba severno od Carigrada na severnim obalama Crnog mora i Kaspijskog

jezera nalazi se država Hazarija. Kojim su jezikom govorili Hazari?

Istorija beleži da 740. godine iz Azije nadiru Hazari. Odakle su oni došli? Da li oni
dolaze sa severa Evrope koristeći tokove velikih reka: Dnjepra, Dnjestra i Volge ili su
oni onaj rasuti deo naroda prilikom velike seobe nekadašnjeg nordijskog narodana
na Skandinaviju koji je ponovo narasato u narod koji govori jezikom svoje matice?

Filozof Erik From prateći razgovor Boga i Lota koji se moli da Bog poštedi ova dva
grada od uništenja, zaključuje da je najmanji broj ljudi i žena koji bi mogli kroz
vreme da obnove uništeni narod i naravno sačuva njihov jezik od propasti, bio
deset parova ljudi i žena.

Mora se pretpostaviti da je na današnjoj ruskoj teritoriji ostalo mnogo rasutih

grupica nordijskog naroda koji su se trajno nastani na ruskoj teritoriji odustavši od
dalje seobe jer su našli uslove za život. Dobri uslovi za život omogućili su im da se
umnože, tako da su svojim jezikom uticali na jezik većinskog naroda sa kojim su
živeli. Ako su se nalazili u vreme početka hrišćantva u oblasti Crnog mora, oblasti
koja je bila pod udarom islama i hrišćanstva, onda je religija svaka za sebe privukla
deo svojih vernika.

U švedskoj literaturi stoji da su oni u Carigradu za vreme Vizantije imali koloniju

155
koju su zvali Miklagorden (Milklagården), a naziv Vizantija počeli si istoričari da
upotrebljavaju da bi imenovali istočni i zapadni deo Rimskog carstva. Na starim
geografskim kartama gde je u predelu Konstantinopolja stoji napisano: By sant što
bi na švedskom kazivalo: by sant.

by, byn; byar(im) – selo

sann, sant, sanna(pridev) – pravi, istinit

Naziv: Vizant = by sant – selo pravo

Zato će nam poznavanje švedskog jezika poslužiti kao ”ključ” da pokušamo

”otključamo” glagol.

Pop Dukljanin spominje na ovim prostorima Gote. To znači da je stanovništvo u

Srbiji i na Balkanu prožeto došljacima sa severa. Možda ti došljaci slušajući
misionare koji su na Balakanu ili u prolazu preko Balkana, drže svoje propovedi
glasom koji odaje opijenost, zadovoljstvo. Glasom koji teče sporo, ali zato svaka
njihova reč ima težinu istine.

Moguće je da je narod ove misionare nazivao glagoljašima, a Ćirilo i Metodije su za

naziv svoga pisma uzeli ovu reči: glad gå lika

lika, likan (prilog) – jednako, podjednako

lik, likt, lika(pridev) – sličan

lik, liket; lik liken(im) – leš, mrtvac

like, liken; likar(im) – premac

lycka, lyckan(im) – sreća

Reč: lika kao što se vidi može da ima mnogo značenja, ali prema onome šta je reč
značila za narod uzećemo reč: lycka – sreća.

Glagoljica = švedski: glad gå lycka – ide zadovoljstvo (i) sreća

Narod je očekivao od nove vere - dolazak zadovoljstva/glad i sreće/ lycka.

Ni ćiriličko, ni glagoljičko pismo nisu rađeni samo za nas Srbe, već za sve narode koji

156
primaju hrišćanstvo pod uticajem Vizantije.

Ćirilićko pismo ima 44 znaka i pružalo je mogućnost da svaki narod na ovim

prostorima nađe u njemu slovo za glasove svoga jezika.

Švedski jezik ima pismo sa 29 slova. Glasovi ”q, w, z” su slova za reči stranog
porekla. U švedskom jeziku postoje tri različita glasa e: - ö, ä, e;

Postoje dva glasa za glas o – o, å;

zatim dva glasa za glas i – i, y;

glas o po nekad se čita kao glas: u.

Postoji i glas đ, ali se piše nejotovano; đ(dj – djur – životinja); kao što se čuju
glasovi: ć(kyss - poljubac) i č(tj – tjära- katran), š(sj – sjuk – bolestan), ali to su
takođe diftonzi koji se uče kako se izgovaraju, ako nisi Šveđanin. Šveđani nemaju
glas dž. Nama je taj glas došao iz engleskog jezika. Šveđanin će reći: jobb kao i mi,
dok će Englez reći: džob.a u vranjskom kraju džopke – odelo, (j = dž), a reč je
nastala od švedskih reči: jobb kö.

jobb, jobbet; jobb; jobben(im) – posao (j = dž) (bb = p)

kö, kön; köar(im.) – red, rep

Rečima: jobb kö – posao; redom, neko priča otome da je mnogo rada oko odela.

Vera i religija

Naši popovi opominju da vera i religija nisu isto. Da vidimo šta je u

drugim jezicima vera, a šta religija.

Engleski

1. Credence (’kri:d(ə)ns)im – vera, poverenje

Creed(kri:d)im – (1)vera, veronauka; (2)ubedjenje; osnovni pricip

Credit(’kredit)im – (1)poverenje, vera (2) dobar glas, poštenje(3)značaj,

uticaj(4)priznavanje zasluga; (5)kredit

157
 2. bilief(bi’li:f)im – vere, poverenje, ubedjenje, mišljenje, a ova reč napisana
na švedskom: be liv.

ber/ bad ili (bett)/ be! ili bed!)/ bedja(gl.) – zamoliti, zatražiti, moliti

liv, livet; liv, liven(im) – život (v = f)

3. tru(tru)(pridev) – tačan, pravilan, istinit; veran; odan; istinoljubiv. Ova

engleska reč: tru potiče od švedske reči: tro.

tror/ trodde/ trott/ tro(gl) – verovati, poverovati, misliti, pomisliti (o = u)

tro, tron(im) – verovanje, vera, mišljenje, uverenje

Naša reč: vera došla je od švedske reči:

illa, värre; värrst(pridev) – zlo, gore, najgore.

ali ima dodirno značenje sa engleskom reči:

engleska reč: wary (’wεəri) (pridev) – oprezan.

Warily(’wεərily)

Religija

Ova reč je mogla da nastane u ono doba kada su se proganjali hrišćani. Priča o
Svetom Djordju je priča o vojniku koji je bio proganjan zbog toga što je bio hrišćnin.

Engleska reč: relegate(’religeit)gl – (1)prognati, proterati; (2)lišiti čina; uputiti na

nižu dužnost; (3) predati(pitanja na dalju nadležnost)

Ova reč sadrži reč: legat koja u našem jeziku znači ono što po želji ostavoca

predstavlja dobro koje će služiti u namenjene svrhe. U tom slučaju i Stari zavet je
legat naših predaka. U engleskom prefiks „re“ ispred reči daje reči nižu značenje.

Inače reč: legat potiče iz švedskog jezika:

liger/ låg/ legat/ ligg!/ ligga(gl) – ležati, nalaziti se.

Vojnik je po kazni lišen čina, ali razlog je bio taj što je on primio hrišćanstvo.

158
Pored ove engleske reči: relegate(’religeit) mogle bi da se uzmu još i reči:
relic(’relik)im – trag, ostatak prošlosti; mošti(engleski)

relik, reliken; reliker(im) – relikvija, mošti(švedski)

igen(prilog) – opet, nanovo

Naziv mesta kod Vranja je Barelić, a meštani taj kraj zovu Sveti Ilija.

Barelić = švedski: bar relik

bar, bart; bara(pridev) – go, otkriven

Ono što je video (otkrivenu svetinju, crkvu) kartograf je zapisao i to je ostalo kao
ime sela. I danas postoje temelji razrušene crkve u ovom selu.

Reč: religija – vera, nastala je od reči: relik igen – relikvija opet.

Nedelja.

ruski: воскресенье(voskresenje)

engleski: Sunday(s٨ndi)

švedski: söndag

francuski: dimanche

nemački: sonntag

grčki: κυριακή

španski: settimana

italijanski: settimana sette – boj sedam

latinski: dŏmĭnĭa, -ae (im); dĭes

šiptarski: diel- nedelja; shtatë – sedmica;

turski: pasar; hafta – sedmica; petak – cuma; büyük cuma – Veliki petak
159
Ruski: воскресенье(voskresenje) – nedelja, ali je interesantno da se i Uskrs isto
naziva sa veoma malom razlikom u pisanju.

Воскресение – ускрснуће. U ruskom jeziku „vo“ se čita kao“va“

Ako ih napišemo na švedskom možda ćemo primeiti zbog čega je to tako.

vass, vasst; vassa(pridev) – oštar, bridak, šiljat

krön, krönet; krön, krönen(im) – kruna

kröner/ krönte/ krönt/ / krön/ kröna(gl) – kruniti, okruniti, krunisati

kröns( pasiv) - krunisan

sedan ili sen(prilog) – potom, zatim

igen(prilog) – opet, ponovo; natrag, nazad

i(glagolska partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

i(predlog) – u, na

ger/ gav/ gett ili givit/ ge! ili giv/ giva(gl) – dati, davati

Onaj ko je izgovorio švedske reči: vass kröns sen i ge – oštrim vencem ovde
krunisan, mislio je na Hrista i otuda: Воскресение (vaskresenije)– uskrsnuće.

Ali u ruskom jeziku воскресенье(voskresenje) – nedelja.

Samo mali umekšavajući znak“ь“da je do znanja onome ko piše da je u pitanju

nedelja, a ne Uskrs. Čovek će reći da nije moguće da Rusi svake nedelje spominju
dan Hristovog uskrnuća! Primedba je na mestu i ona se objašnjava situacijom u
kojoj se poslodavac obraća svom radniku ili radnicima da idu kući i da se operu i
dodju ponov na posao. Poslodavac govori švedski i on kaže: Vask resen ni igen.

vask, vascken; vaskar(im) – slivnik

vaska – prati u tekućoj vodi

resa, resen; resor(im) – putovanje, put

ni(zam) – vi

160
igen(izgovor: ijen; prilog) – opet, ponovo, još jednom, natrag, nazad

Vask resen ni igen = pranje, putovanje, opet(nazad) = vaskresenije - nedelja

Srpska reč: nedelja na švedskom kazuje: nöd dela.

nöd, nöden(imenica) – nevolja, muka

delar/ delade/ delat/ dela(gl) – deliti, podeliti

nöd dela - nevolja, (nevoljnicima) deliti = nedelja

U srpskom narodnom govoru reč dela upućivala je na akciju: ”déla(hajde,

uradi...pruži prosjaku; udeli malo hleba; udeli neki novčić...)

Naša negacija ”ne” nastala je u ovoj reči od švedske reči: nöd – nevolja, muka, a
glas ”d” se ovde udvaja u jedan glas ”d”. nöd dela.

Naziv nedelja ne ističe naredbu da se taj dan ne radi već kaže da se toga dana udeli,
pruži(onima koji su u) nevolji.

Vaskrs

Naši stari su za Uskrs govorili da je Vaskrs. Oni su govorili: vass krans

vass, vasst; vassa(pridev) – oštar, šiljat

krans, kranser; kranar(im) – venac

vass krans = šiljat(trnovit) venac = Vaskrs.

Zbog čega se Vaskrs danas promenio u Uskrs. Razlog može da bude u tome što se
medju narodom, našlo švedsko stanovništvo koje je ovu našu reč Vaskrs
komentarsalo sa odredjenom dozom užasa na surovot ljudi koji stavljaju čoveku
venac od trnja. U tom slučaju reč: Us, odnosno: os! koji se izgovara bez propratnog
povišenog tona kao svaka reč. (o = u)

Srpski. Uskrs i Vaskrs – švedski: Påsk

madjarski: Husvet – Uskrs

161
Ova madjarska reč: husvet napisana na švedskom kazuje: hus vet.

hus, huset; hus husen(im) – kuća, zgrada, domaćinstvo

vet/ visste/ vetat/ veta(gl) – znati

Švedski: hus vet – kuća zna = madjarski: Husvet – Uskrs

Stavros

U istoriji piše da smo hrišćanstvo dobili preko Grka. Simbol hrišćanstva je krst. U
grčkom jeziku: krst – σταυρός

Ako ovu reč napišemo na švedskom, dobićemo nove informacije: stav ros.

stav, staven; stavar(im) – štap, motka, palica

ros, rosen; rosor(im) – ruža

Grčki: σταυρός – krst = švedski: stav ros – štap(od) ruže . Čovek je ovde pričao da je
krst napravio od drveta(motke)/ stav ruže/ros.

Krst

Naša reč: krst nastala je od švedske reči: kors, ali u švedskom jeziku postoje i reči:

▲kors(prilog) – uzduž i popreko

kors(uzvik) – pobogu!, zaboga!

kors, korset; kors, korsen(im) – krst, križ; raspeće

U našoj reči: krst zbog naše deklinacije (promene imenica po padežima) došlo je do
ispadanja samoglanika „o“ i „e“.

U švedskom jeziku imenice nemaju padežne nastavke već imaju ispred imenice ili
prideva predlog kojim se označava situacija i zato ostaju u svim situacijama iste, a
razlikuju se samo po tome da li su odredjene ili neodredjene: kors – krst

162
(neodredjen oblik jed.); korset(odredjeni oblik jed.); kors(neodredjeni oblik množ.);
korsen(odredjeni oblik množine)

U školi se djacima kaže da je glas „r“ u reči: krst dobilo vrednost samoglasnika.

Očigledno je da švedska reč: kors nije mogla da podnese naše padežne nastavke jer
bi bilo teško izgovarati:

Nom. korset; Gen. korseta; Dat. korsetu; Ak. korset; Vok. korset; Ins. sa korsetom i Lok.o
korsetu. Ovde je narod sam ili je to uradio Sveti Sava izvršio jednu praktičnu
intervenciju jer bi se značenjje pobrkalo sa rečju: korsett- ženski steznik(koji je u
srednjem veku bio sastavni deo ženske odeće).

Križ

Druga varijanta reči krst na ovim područjima je reč: križ. Ova reč nastala je takodje
iz švedskog jezika od reči: kryss.

kryss, krysset; keyss, kryssen(im) – krstić (ss = ž)

kryssar, kryssade/ kryssat/ kryssa(gl) – jedriti protiv vetra

Krucifiks

Ova reč u katoličkoj veri označava Hristovo raspeće, a na švedskom:

krucifix – raspeće.

U latinskom jeziku: crŭciāmentum(im)– muka, mučenje;

crŭciātus(im) – mučenje

Ipak ovu švedsku reč možemo napisati kao dve švedske reči: kruka fick ili krux ficks.

kruka, krukan, krukor(im) – saksija ili

krux, kruxset; kruxen(im) – zapreka, teškoća, zavrzlama

får/ fick/ fått/ få(gl) – dobiti, dobijati

163
Oblik: ficks(pasiv, radnja vršena na objektu) – dobijen

Sada možemo da kažemo da je čovek dobio saksiju/kruka ili dobio/ficks

problem/krux da fiksira raspeće, odnosno da napravi da ono stoji uspravno.

Stara ćirilica

U starom ćiriličnom pismu postoje slova kojim bi moglo da se zapišu švedske reči:

Sliku ćiriličnih slova prate primeri reči koje počinju tim slovom i pogrešno je reći da
su to “imena” slova već primeri onih reči koje počinju odredjenim slovom u azbuci.

Današnji učitelj bi ovako rekao: “U reči: avion početno slovo je: a, a reč: bukvar
počinje slovom b itd.” Takvo isto objašnjenje stoji pored reči stare ćirilice i tu nema
nikakvih drugih skrivenih čarobnih reči koje bi nam se nekim čudom otvorile i
saopštile neku poruku.

as

Prvo slovo u staroj ćirilici je a sa rečju az koja može da bude:

ass – prvi, prioritet (kao u kartama, as) ili su to Asa bogovi(prehrišćanski

skandinavski bogovi).

To nije reč: jas (računajući da je to arhaizam zamenice: ja)

U srpsko-engleskom rečniku/ Obod 2006. str. 421. objašnjava se engleskim

korisnicima rečnika kako se izgovaraju srpsko-hrvatski samoglasnici i suglasnici, a to
164
izgleda ovako:

“ a as ask; b as bed; v as bed; g as gate; d as day; e as egg;

dj as d'y (dy); dž as bridge(dzh); h as usually silent; i as eel(ee) itd.”

U engleskom reč: as(prilog) – kako, kao

Iz ovoga može da se vidi da su učenici Ćirila i Metodija bili kaludjeri različitih

maternjih jezika.

buki

Ako ovo slovo napišemo onako kako bi ga čuo Šveđanin, onda bi to bilo:

buk i ili bock i

buk, buken; bukar(im) – stomak, trbuh

bok, boken; bokar(im) – bukva

bok, boken; böcker(im) – knjiga (o= u)

i(glagolska partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

i(predlog) – u, na

bok – u (reči)knjiga - bok, (prvo slovo je): b.

vedi

Ovo slovo se izgovara vjedi. Ovo ubacivanje glasova: ije karakteristična je za neka
engleska govorna područja kaže Dejvid Noris u knjizi ”Balkanski mit”.

Na švedskom napisana ova reč bila bi: ved i

ved, veden (im) – drvo za (loženje). U švedskom jeziku postoji i reč: trä, trän – drvo,
ali trä je drvo koje raste, a ved je drvo koje je spremljeno za loženje.

vedi = u (reči) ved (prvo slovo je) v.

165
(Reč ved u našem jeziku ne postoji samostalno već u sastavu sledećih reči:

vedro, vedrica, vedar, medved.

vedro

Srpska reč: vedro napisana na švedskom jeziku kazuje: ved rå

rå, rått, råa(pridev) – sirov, sirovo

Rečima: ved rå čovek priča šta vidi. Vidi da vedro curi i ne kaže to već konstatuje da
je posuda napravljena od sirovog drveta. Za pravljenje posuda od drveta
upotrebljava se drvo koje je odstajalo najmanje pet godina na suvom mestu, u
protivnom ako je drvo/ ved sirovo/ rå posud će se sasušiti i posuda će cureti.

medved

Naša reč: medved napisana na švedskom kazivala bi: med ved

med(predlog) – sa, pomoću

ved - drvo

Švedskim rečima: med ved čovek kaže = sa drvetom (ubio je životinju koju on zove
björn - medved). Našeg čoveka više interesuje oružje pomoću koga je čovek ubio
medveda nego to kako taj čovek naziva medveda na svom jeziku.

Švedsk kralj, Karlo XII-ti voleo je da ide u lov na medvede bez oružja. Jedino oružje
bila bi neka grana nađena usputno u šumi.(iz knjige:”Karl XIIs levnad – från
Altranstädt till Frederikshall”Av Frans G. Bengston)

vedro(vreme)

Rečim: ved rå(vreme) može da kazuje trenutak kada je čovek pošao da seče drva u
šumu.

vedrica

Rečima: ved rika(ili ris)

rik, rikt; rika(pridev) - bogat

166
ris, riser; ris, risen(im) - grančica

Rečju: ved rika čovek bi mogao da kazuje nešto o kvalitetu drveta ili je rekao da je
drveni(sud) – pun, bogat(mlekom).

(Reč za indijske vede su takodje od iste reč: ved. To su ustvari knjige pisane na
drvenim daščicama koje su imale rupe u svakom uglu kroz koje je prolazio kanap.)

glagol

(glad gå lat)

U reči glagolat prvo slovo je slovo g.

Reč uzeta iz naroda i označavala je način govora propovednika.

dobro

U reči: dobro prvo slovo je d. Reč dobro nastala je od švedskih reči: då bra

då(prilog) – tada, onda

bra(pridev) – dobro

jest

U reči: jest prvo slovo je Є.

Kako je nastala reč jest? Ako je to reč koja danas glasi jesti onda b to na švedskom
moglo da se napiše kao: jäst, jästen – kvasac, ali postoji još jedna kombinacija koja
glasi: ge öst.

ger/ gav/ gett ili givit/ ge! ili giv/ giva(gl) – dati, davati

ge(izgovor: je) – daj!

öser/ öste/ öst/ ös!/ ösa(gl) – sipati isprazniti

Šveđnin bi rečima: ge öst – daj sipaj zapovedio da se sipa (ručak) i to odgovara

167
glagolu jesti.

živete

U reči: živjete prvo slovo je ž, ali ono je moglo da nastane od švedskih reči:

giv jätte.

ger/ gav/ gett ili givit/ ge! ili giv/ giva(gl) – dati, davati

giv(izgovor: jiv) (j = ž)

jätte, jätten; jättarim) – div, gorostas

Reč: jätte koristi se za iskazivanje posebno dobrog raspoloženja:

▲jätte snyg – strašno zgodan

▲jätte bra – strašno dobar; veoma dobar

Rečima: giv jätte – daj; (bože) veoma (dobar život). Ovo bi mogla da bude zdravica
mladencima pri venčanju.

U reči: giv jätte, odnosno: jivjete na kraju smo dobili: živjete.(g =ž), ali ako

uzmemo ovaj glagol u obliku: živeli! – kao uzvik kojim se nazdravlja dok se pije onda
bi ova reč na švedskom kazivala: giv öl i.

öl, ölet(im) – pivo

i(prilog koji označava nastvak intezivne delatnosti)

i(predlog) – u, na

Srpski: živeli = švedski: giv öl i – daj piva ovde (g = ž)

Reč: vilajet u turskom i arapskim jezicima znači – oblast, država. Ta reč bi na

švedskom kazivala: vila jätt

vilar/ vilade/ vilat/ vila(gl) – odmarati se

vila, vilan(im) – odmor, počinak

168
Vilajet (država) = švedski: vila jätt – odmara (se); počiva div što bi nas usmeravalo u
pravcu grčkih bogova koji su prema ovom prevodu imali odredjene oblasti gde su se
nalazile njihove palate.

ζjelo (dzĕlo)

U reči: dzĕlo prvo slovo je ζ(dz).

U staroslovenskom rečniku ova reč: ζjelo – moćan. Glasom ζ, postoji u grčkom,

makedonskom i u govoru Vranjanaca. To nije glas z već jedna umekšana varijanta.
Ova reč bi mogla da nastane od švedske reči:

själ, själen; själar (im) – duša, duh, ali ona ipak zvuči kao:

själlos - bez duše. Značenje reči moćan i bez duše veoma lepo ilustruje put kako se
postaje moćan.

zeml’a

U reči: zeml’a prvo slovo je z. Reč zemlja mogla je da nastane od švedskih reči: se
öm la.

ser/ såg /sett/ se!(gl) – videti

se – gledaj

öm, ömt; ömma(pridev) – bolan, osetljiv

la(lade) – ostavio je

Čovek je rečima: se öm la mogao da priča o seobi iz svoje zemlje ističući da je bolno

ostaviti (svoju) zemlju.

U švedskom jeziku reč: semla – zemička, pecivo

Semla zavisi od zemlje pa je i tu jedna asocijativna blizina, ali ova reč bi mogla da
dodje i iz engleske reči: seemly(si:mli)(pridev) – pristojan, doličan

Naš srpski slušni aparat, odnosno, uho, engleske reči „ispravlja“ prema švedskim

169
izgovoru pa je to moglo da bude i u ovom slučaju.

iže

U reči: iže prvo slovo je i. U staroslovenskom rečniku reč: iže - onaj, onaj koji

U švedskom jeziku postoje dva slova za glas i – i, y

Ćiriličnom slovu ”и”, odgovara latinično slovo ”i”.

Reč: iže, mogla je da nastane od reči: isär – izdvojiti, razdvojiti, ali

kod nas ova reč ima značenje – deo (Pisac, Vojislav Lubarda u romanu
”Preobraženje” govori o davnoj prošlosti u Bosni i Hercegovini i upotrebljava reč ise
u značenju – deo.)

Reč: iže mogla bi da se na švedskom napiše kao: is se ili i se.

is, isen(im) – led

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti, gledati

i(predlog) – u, na

i (prilog, označava nastavak intezivne delatnosti) – u našem jeziku ova reč je dobila
vrednost sastavnog veznika što ustvari jeste nastavak delatnosti u istom smeru.
Našem vezniku i odgovara švedski veznik och (izgovor: ok ili og, ili samo o)

Ova zadnja varijanta reči: i se – ovde; gleda, mogla bi da označava čoveka onog,
onog koji nešto gleda, nadgleda, odnosno da ima vrednost pokazne zamenice.

Postoji jedna šaljiva priča o popu i njegovom djaku koji mu je potkrado sir. Pop je
gornju krišku sira obeležio slovom: iže. Djak je primetio da je sira obeležen pa je
podizao obeleženu krišku i vraćao je na mesto tako da je pop prilikom kontrole sira
u čabrici konstatovao: «Vaistinu, slovo iže, ali sira niže!»

djerv

U reči: djerv prvo slovo je dj, ali i ć.

170
Na ovom mestu došlo je do zabune jer su se izgubila značenja reči: djerv i ćerv. Ovo
su dve različite švedske reči:

djärv, djärvt; djärva(pridev) – smeo, odvažan, neustrašiv.

kärv, kärvt; kärva(pridev) – grub, hrapav, ili

kärve, kärven; kärvar(im) – snop(pšenice)

U nekim izvorima kaže se da su ove reči: djärv ili kärv ili kärve, izbačena iz pisma još
pre vremena Konstantina filozofa jer se nije znalo šta znače i koji glas sa tim slovom
treba pisati. Vuk Karadžić je uveo slovo: ć i slovo dj. Nacrt slova ć je postojao(ћ).

Reč: kärv trebalo je da posluži za pisanje reči tipa: ćelav, ćebe, ćilim...

Reč: djerv trebalo je da posluži za pisanje reči kao što su: djem(konjski), djeram,
djubre(ako je ta reč bila tada u funkciji), kao i reč: djavo..

U švedskom: djävul – djavo; djäkla ili jäkla – djavolski, vraški; djekna – svšeni
srednjoškolac.

U švedskom postoji glas ”đ”i on se piše nejotovano:”dj” što bi trebalo u našem

latiničnom pismu da bude isto jer se nedavno pojavio problem oko dokazivanja da
su članovi porodice Radjenović zaista porodica – u pasošu muža pisalo je:
Radjenović, a u pasošu žene Rađenović. Administracija može da bude veoma
neprijatna i uporna.

kako

U reči: kako prvo slovo je k.

Ova reč: kako mogla je da nastane na više načina:

U grčkom jeziku reč: κακά – rđavo, nevaljalo;

κακώς – rdjav, zao; opake naravi

U engleskom jeziku: cake(keik) – torta, suvi kolač; pogača, uštipak; grudva blata na
odelu.

U švedskom jeziku: kaka, kakan; kakor(im) – lepinja, pogača, kolač.

171
Ako pođemo od toga da reč znači: kolač, onda je prvo pitanje onoga ko hoće to sam
da napravi – kako? Kako se to pravi? Naša upitna zamenica nastala je od švedske
reči: kaka. U narodnom govoru se čuje: kaka si, a ne kakva si. Ovaj dodatak
va,odnosno ve nastao je od švedskog uzvika: ve - jaoj

U hindu jeziku: kaki – tetka. Tetka i kolač su u uskoj asocijativnoj vezi.

ljudi

U reči: ljud prvo slovo je L. Reč: ljudi napisana na švedskom kazuje:

ljud, ljudet; ljud, ljuden(im) – zvuk, šum

i(predlog) - u

U prvim prevodima Biblije na naš jezik, množina od reči čelovek je: čeloveci. Kasnije
se ta množina menja i mi danas imamo množinu: ljudi:

Naša reč: ljudi svojim sadržajem kazuje da se čuje (neki ) zvuk koji odgovara većoj
ljudskoj skupini.

mislete

U reči: mislete prvo slovo je m.

Ova reč je nastala od švedskih reči: miss lätt är

miss - prvi deo složenice kojom se izražava neuspeh, pogreška.

missar/ missade/ missat/ miss!/ missa(gl) – promašiti, propustiti

lite ili litet (prilog) – malo

lätt (prilog) – lako

är - je

är/ var/ varit/ var/ vara(gl) – biti

mislite = švedski: miss lite

172
Ovaj obli glagola odgovara imperativu glagola misliti /mislite.

U nekim redakcijama ova reč je data kao: mislĕše. Tu je opet druga kombinacija
reči.

mislĕše = miss läs se

läser/ läste/ läs!/ läsa(gl) – čitati

ser/ såg/ sett/ se(gl) - videti

Rečima: mislĕše, odnosno: miss läs se – pogrešno; pročitano; gleda. Čovek zahteva
da se pogleda i pročitano ponovi.

pokoj

U reči pokoj prvo slovo je p.

Reč pokoj nastala je od sledećih švedskih reči: på koj.

på(predlog) – na, po, u

1. koj, kojan, kojar(im) – koliba

2. koj – ležaj u kabini broda.

Onaj ko je pokojan nalazi se mrtav - leži u kolibi, ili na brodu u kabini.

Bolesni od zaraznih bolesti, a naročito, bolesni od lepre izdvajani su iz zajednice u

kolibe van sela, a kada umru koliba se palila zajedno sa mrtvacem.

Robert Grevs ”Grčki mitovi” 138, 2:

2. Lepra u vezi sa Leprejom, bila je bolest kože koju prouzrokuje pokvarena hrana,
vitiligo, koju je mesečeva Boginja Bele Topole mogla da izleči(Bela Boginja, str 432;
prava lepra nije dospela u Evropu do prvog stoleća pre nove ere.

Prema opisu u Bibliji lepra, odnosno guba pojavljuje se na zidovima kuća u vidu
pečurki, odnosno ulegnuća crvenkaste boje

[Švedska reč: koj, kojan; kojor – koliba u turskom jeziku znači: köy – selo, seoce, a
reč: kulübe – koliba ]
173
rci

U reči: rci prvo slovo je r. U našim staroslovenskim prevodima

ova reč prevodi se sa: reći. Međutim, ova reč: rci nastala je od reči: rös i

ryser/ rös/ ryst/ rysa(glagol) – drhtati, užasavati se, groziti se.

Rös (preterit – prošlo vreme) – grozio se, ježio se(od grozote koju je gledao).

I(predlog) – u

Predlog: i – u, kazuje da se čovek nalazi u nekom zastrašenom stanju i da ne može

ništa da kaže već se ježi, kosa i svaka dlačica na telu mu se diže uvis.

Švedski glas ”ö” naše uho ne registruje kao glas, nego kao jednu “govornu manu”.(s
= c)

Ovaj glas ”ö” je jedan od poluglasova: ”ь”ili ”ъ”u staroj ćirilici.

slovo

U reči: slovo prvo slovo je s.

Ova reč slovo napisana na švedskom mogla bi da kazuje: slå åv o.

Slår/ slog/ slagit/ slå!(gl) – udariti, udrati, lupnuti

åv(predlog kazuje početak ili završetak glagoske radnje)

o – slovo o

Čovek rečima: slå åv o daje uputstvo da se naglasi neko slovo, a u ovom slučaju to
je bilo slovo o.

Preterit(prošlo vreme) glagola slå je reč: slog. Reč: slog u našem jeziku znači:
slog(deo reči koji se izgovara jednim otvorom usta). U njivi reč slog označava jednu
brazdu koja se naslanja na prethodnu. Ustvari, ta reč je kazivala da je orač udarao/
slog, kaiš izorane zemlje da nalegne na onaj prethodni. I najzad oblik ovog istog
glagola u supinu(radni gl.pridev) glasi: slagit što je kod nas dalo reč: šljaga –
174
udarac.

tverdo

U reči: tverdo – prvo slovo je t.

Reč: tverdo nastala je od švedskih reči: tvär då, a ove reči znače:

1.tvär, tvärt, tvära(pridev) – iznenadani

en tvär inbromsning – naglo kočenje

sur och tvär – naprasit

2.tvär, tvären(im) – poprečan

på tvären – unakrst, popreko

tvär gata – poprečna ulica

då(prilog) – tada; onda

då(veznik) – kada, pošto

Od ove reči tvär i nastala je naša reč: dveri – vrata(t = d)

tvär i – popreko, u, na = dver i(vrata na crkvi) Crkvena vrata imaju popreko

gvozdenu šipku koje učvršćuje vrata.

uk

U reči – uk prvo slovo je u.

Ova reč: uk mogla bi da odgovara švedska reč: ok – jaram. (o = u)

Švedski glas o u mnogim pozicijama izgovara se kao glas ”u”, a piše se kao ”o”.
Primer za to je reč: bok - knjiga, gde se o izgovara kao ”u” (buk).

Ovu švedsku reč: ok mi imamo u upotrebi kad kažemo: “ Krava je uzela neki uk.”

Tako se za kravu kaže kada traži bika – krava uzela uk. Sve dok čovek ne obuči vola
175
ili kravu da mirno prihvate jaram (ok), mora da se dobro pomuči, da savlada otpor,
uk životinje koja nije svikla na jaram. Naš čovek je švedsku reč: ok – jaram, razumeo
da ta reč označava borbeno ponašanje neuke životinje koja je u jarmu i koja se
odupire, ali mora da vuče kola.

Engleska i švedska reč: okej – u redu, mogla je da nastane od švedskih reči: ok ej.

ok – jaram

ej (negacija u švedskom) – ne

Rečima okej iskazuje se da komanda nekom da ne ukoši goveda, odnosno da ne

stavlja jaram, da ide slobodno.

Naša reč: ukoši na švedskom bi mogla da se napiše kao: ok kos i

ok– jaram,

kos(im) - prhnuti(kao ptica)

i(prilog koji kazuje trajanje radnje)

Rečima: ok kos i Šveđanin bi mogao da zahteva od nekog da govedima stavi jaram i

da požuri (negde).

Ali švedske reči su kratke. To je, ustvari kodiran jezik tako da sitne finese stvaraju
razlike, ali i nesporazume. Švedska reč:

åker/ åkte/ åkt/ åk!/ åka(gl) – voziti se, putovati.

Slovo å (izgovor: dugo o kao u našoj reči bog.)

Ako se kaže: åk ej, onda to znači: nemoj da putuješ.

Pošto je nesporazum onaj faktor koji stvara nove reči, to je i ovde åk ej – nemoj da
putuješ, moglo da dâ značenje: u redu, putuj – okej.

frt

U reči: frt prvo slovo je f.

Reč: frt nema samoglasnika što znači da su izostavljeni. Švedski samoglasnik ”ö” za
176
naše uho liči na govornu manu pa ga u govoru najčešće ne reprodukujemo.

fyrtio ili frty, förti (broj) – četrdeset

Od ovog broja je naša reč: frtalj – četvrtina. (frty all)

all, allt; alla(zam) – sav, svo

tal, talet; tal, talen(im) – govor; cifra

för/ förde/ fört/ för!/ föra – prevesti(preko reke)

her

U reči: her prvo slovo je h. Reč: her u švedskom jeziku može da bude:

1. här (prilog) – ovde, tu

2. här hären härar(im) - vojska

3. herr(im) – gospodin; poslanik

4. herre (im) – gosodar, gazda; gosod bog

Vuk Karadžić je uveo ovaj glas h tek kada ga je jasno čuo dok je boravio u Crnoj
Gori.

Narod na primer kaže: ora(drvo), leba, rast(drvo), a mi pišemo: orah, hleba, hrast.
Etimologija bi trebalo da kaže svoju reč o ovome.

ot

U reči ot prvo slovo je o. Reč ot je danas u našem jeziku predlog: od.(t = d)

Ova reč nastala je od švedskog predloga åt koji i u našem jeziku ima isto značenje.

Švedski predlog åt kazuje početak i završetak glagolske radnje ali ova ista reč
glasovno jednaka je sa jednim obliko glagola: äta - jesti

äter/ åt / ätit/ ät!,/ äta – jesti

177
åt(preterit – prošlo vreme) – jeo sam

ci

U reči ci prvo slovo je c.

Ovo slovo je imalo brojnu vrednost jer se brojke nisu pisale arapskim ciframa, tako
da je ovo slovo imalo vrednost broja 200, ali je na slovu stajala oznaka – dve tačkice
da onaj ko čita, čita to slovo kao broj. U švedskom je reč: siffra – broj, isto kao kod
nas. Ova reč bi mogla da bude skraćenica od te reči. siffra.(kod Vujaklije: arapski:
sifr) (s = c)

Reč: сь u staroslovenskom bila je predlog, današnje: s, sa, ali ovaj naš predlog u
švedskom jeziku je preterit(prošlo vreme) od glagola:

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

Ova reč: сь mogla je da nastane od švedske reči: så(prilog) – tako, ovako, onako

červ

U reči: červ – prvo slovo je č.

Reč: červ mogla je da nastane od sledeće reči: tjär för

tjära, tjäran(im) – katran

för(predlog) – previše, suviše

för(veznik) – jer

för(predlog) – za

för/ förde/ fört/ för!/ föra – prevesti, ali

skärva, skärvan, skärvor (im) - parče komad, odlomak , ali moguće je da je ta reč:
červ kazuje da je nešto uništeno kao na primer što može da uništi moljac, crv predju
ili tkaninu. (sk = č)

178
šta

U reči šta prvo slovo je š.

Ova reč šta nastala je od švedskog glagola:

står/ stod/ stått/ stå (gl) – stajati

stå! (imperativ) - stoj

stå upp!– ustani(naviše)

Na zapovest da ustane čovek će uvek reagovati pitanjem: A što... da ?Šta se tu sada

dešava? Švedska reč:

stojar/ stojade/ stojat/ stoja(gl) – igrati se bučno, u našem jeziku mogli su da dadu
imena: Stoja i Stojan, ali i reč: stoj – stani, prestani. Vojnička komanda; Stoj! Nije
zahtevala da se stane nego da vojnici ne galame, ne pričaju dok rade neku vežbu.

Srpski: što? = švedski: stå(ustati?)

Ako Švedjanin kaže: Stå i centrum, čovek ne kaže da sto(astal) stoji u centru (sobe)
već je on rekao: biti u centru, bilo šta ilibilo ko.

šća(щ)

Nagomilavanje suglasnika: tj, ts, skj uticali su na stvaranje glasa šć, odnosno

щ na primer: prošćenije. Ova reč nastala je od reči: prost tjän igen.

prost (im) – pop(viši čin)

tjänar/ tjänar/ tjänat/ tjäna(im) – služiti, zaslužiti

igen(prilog) – opet, ponovo (g = j)

prost tjen ijen = prošćenje

Kod ovih reči došlo je do nagomilavanja suglasnika: sttj >щ

Veliku ulogu imaju uzvici: oj, aj, asch, os, koji u govoru liče na reči pa se kao takvi i
lepe za reči i stvaraju razlike.

179
jerovi

U staroj ćirilici veliku zabunu su stvarali ”jerovi”. – jery, tanko i debelo jer, zatim jat.

Jerovi(tanko i debelo), kao i jat služili su da se zapišu dijalekatske razlike. Pogrešno

je shvatanje da se jat razvio kroz istoriju . Dijalekatske razlike su postojale i u vreme
stvaranja stare ćirilice, a ona je ”premošćena” slovom: jat koje je bilo neka vrsta
slikovnog kineskog pisma - slika postoji, a savko sliku ”čita” na svom jeziku.

Sama reč: jer i jeri nastala je od švedske reči:

gör/ gjorde/ gjort/ gör/ göra(gl) – uraditi, učiniti (g = j)

Rečima: gör y neko savetuje onoga što pravi slova da učini, uradi na određn način.

jery (ы)

Ovaj glas ы odgovarao bi švedskom glasu: y, koji se nalazi u rečima kao što su:

yxa – sekira; yrke – zanimanje; yr – imati vrtoglavicu; ty – jer.

Onaj ko ne poznaje jezik, u nekoj situaciji ”veže” i takvu reč za one druge reči.

Naši glagoli u infinitivu imaju završetak na ti, što je, ustvari švedsko: ty – jer.

Na primer: pevati = švedski: på övat ty

på(predlog) – na, po

övat/ övde/ övt/ öva(gl) – vežbati

ty(veznik) – jer

Rečima: på övat ty – po vežbaj jer, čovek je mogao da forsira nekoga da vežba

pevanje jer...je imao je neki razloga za to.

Reči: på övat ty slile su se u glagol: pevati, i uvek će infnitiv biti iskazivan uzročno-
posledičnim veznikom: ty, jer se sve radi iz nekih razloga. Ovaj veznik: ty biće
istovremeno i reč kojom se obraća neko čoveku, drugom licu – ti - zaduženom za
neki posao koji možda on nije uradio. On će sam obrazlagati svoj propust rečju:
180
ty (tы) - jer...nisam stigao...Ko nije stigao? Odgovor je: ti.

Dvoglasi: ju, ja, je nastali su iz ekonomične potrebe da se prepoznaju slogovi sa

ovom glasovnom vrednišću. U švedskom jeziku reč:

jo(uzvik) – da; da nego šta

ja(uzvik) – da, ali može da bude

jag(lična zam) - ja

ge(izgovor: je) – daj

jus, mali i veliki, izgovarali su s kao nazalno e, i nazalno o. Ovi glasovi mogli bi da
odgovaraju švedskim glasovima koji grade određeni oblik imenskih reči kao na
primer: man, manen – čovek; syra, syran – kiselina ili pak glasovima: ä, i å koji kod
nas nemaju prepoznatljivu razliku. Šveđni razlikuju glas: o od glasa å (o) koji je za
naše južnoslovensko uho skoro isto. U «Džepnom rečniku» srpskohrvatski – švedski
daje se primer da se švedski glas »å.» izgovora kao u našoj reči: konj.

A opet to å u švedskom jeziku može a bude i reka. Ta reč ima sledeće oblike:

å, ån; åar(im) – manja reka. Reč å – manja reka nalazi se u našoj reči:

Kosovo(kos åv å – pobegli od reke)

Tu se negde krije tajna ćiriličnih «jusova»

To je ono što je bilo važno da da se zna da bi se razumelo zbog čega je naša stara
bila konstruisana sa 45 različita znakova, danas zvanično 38(piše u školskim
udžbenicima). Na datom spisku slova su i grčka slova: ω, ξ, ψ, θ, υ, imaju brojnu
vrednost., odnosno, pisala su se umesto brojeva što ukazuje da su arapski brojevi
uvedeni kasnije.

ω – (800) ot, o

ξ – (60) ksi, ks, ali je napisano obrnuto od današnjeg grčkog slova)

181
ψ – (700) psi, ps

θ – (9) tita, th, t

υ Υ(400) ipsilon(grčki), ižica(srpski)

182
Opomena Svetog Save

Naši stari su znali odakle nam dolazi jezik, ali o tome nisu govorili. Sveti Sava u
biografiji svoga oca veoma često upotrebljava epitet: ljubezni mi otac. Ova reč bi na
švedskom bila: angenäm – ljubazan; ugodan; prijatan.

Kao deca zabavljali smo se jezičkim igricama u kojima smo govorili jednim jezikom
na kome je na primer rečenca: Dodji brzo ovamo! – glasila: Dopodjipi brprzopo
opovapamopo!, a odgovor: Neću – glasio bi: nepećupu. Bilo je tu i nekih drugih
varijanti gde se dodavao slog – ci. Igrali smo se postavljanja zagonetki, izgovaranja
reći napopačke ili sa premetnutim slogovima – anagramima kako se to danas
stručno zove. Zbog toga je švedska reč: angenäm u mom uhu zazvučala
prepoznatljivo kada sam promenila mesta slogovima.

Ange|näm = näm|ange (Nemanje).

Švedska glasovna grupa «ng» izgovara se kao naše «nj».

U švedskom jeziku postoje reči:

nä(ili näj; negacija) – ne

nämnen(uzvik) – ma, ali, ma nemoj

nämligen(prilog) – naime, to jest, i to

nämnare(im) – imenilac

nämnd(im) – savet, odbor, komitet, komisija

nämnde |man(im) – porotnik

nämn|värd(pridev) – vredan spomena

183
nämner/ nämde/ nämnt/ nämn!/ nämna(gl) – spomenuti, spominjati

Ime Nemanja moglo bi da sadrži švedske reči: nä ömma nja.

öm, ömt; ömma(pridev) – bolan, osetljiv

nja(rečca neodredjenosti) – ni da, ni ne

Kada Švedjanin nije u nešto siguran onda će njegov odgovor biti: nja.

Nemanja(ime našeg vladara) = švedski: nä ömma nja – nisu osetljivi; ne znam,

nisam siguran. Mora da se ima u vidu da se o vladaru uvek govorilo u množini.

Prst

Reč: prst napisana na švedskom glasila bi: först.

först(redni broj) – prvo (f = p)

Švedski glas ”ö” naše uho često ne registruje jer izgovor više liči na to da čovek ima
neku govornu manu. (Jedan od poluglasova u staroj ćirilici bio je verovatno glas
”ö”).

Knjiga

Reč: knjiga ima svoj polazni oblik u vokativu jer je ta reč nastala iz jedne naredbe.
knyt gå!

knyter/ knöt/ knytit/ knyt(gl) – uvezati, povezati; napraviti zamotuljak

går/ gick/ gått/ gå(gl) – ići

Zapovest: knyt gå – poveži; idi = srpski: knigo, odnosno knjigo.

Reči: kny gå čovek čuje uvek kada dođe u kontakt sa rukopisom koji on povezuje

i za tog čoveka će taj produkt njegovog rada – knjigo, ali on će tu reč prilagoditi već
postojećoj jezičkoj matrici svoga jezika ne razmišljajući dalje o tome.

184
Pastir

Naša reč pastir mogla je da nastane od švedske reči: pass styr.

pass(im) u frazama:

1. pass , passet; pass, passen(im) – pasoš, putne isprave

2. ▲hur pass mycket? – koliko? koliko otprilike?

▲så pass – tako otprilike

▲komma till pass – odgovarati, dobro odgovarati.

styr/ styrde/ styrt/styr!/ styra(gl) – upravljati, kormilariti.

Srpski: pastir = švedski: pass styr – tako upravljati

Bukvar – läse bok

Početna knjiga čitanja – bukvar na švedskom kazuje sledeće: bok var. Naša reč:
bukvar.

bok, boken; böker (im) - knjiga

var, vart(zam) - svaki, svaka, svako

Srpski: bukvar = švedski: bok var – svaka knjiga (napisana je pomoću slova)

Bog( gospod bog)

Naša reč: bog mogla je da nastane iz danskog, ali i iz švedskog jezika. Ako švedski
jezik uporno pratimo kao jezik koji utiče na evropske jezike, onda možemo reći da
je uticao i na danski jezik gde je reč: knjiga – bog.

U vreme primanja hrišćanstva kod balkanskih slovena dominantna je reč kojom se

imenuje Jevandjelje kao knjiga/ bog koju treba prevesti zbog toga da bi se saznalo
šta Bog ljudima nalaže.

185
Slovo – bukstav

Naša reč:slovo nastala je od švedskih reči: slo åv o

slår / slog / slagit / slo!(gl) - udariti, tući, batinati, lupati

åv(predlog, kazuje početak ili zavržetak radnje.

Srpski: slovo = švedski: slo åv o - udari, naglsi ”o”.

Slog – (šv.)stavelse

Naša reč: slog nastala je od preterita(prošlo vreme) glagola slår: slog

slår/ slog/ slagit/ slå!(gl) – udarati, batinati

slog(stavelse - slog) = slog - udario je

Opet se radi o glasovnom udaranju pojedinih govornih celina koje nazivamo

slogovima.

Pismen – icke analfabet

Naša reč: pismen nastala je od reči: pys män

pys, pysen; pysar(im) – dečak

man, mennen; män, männen - čovek, ljudi

Slušajući kako dečaci čitaju iz knjiga najverovatnije da je narod govorio da oni,

dečaci liče na odrasle ljude.

Sava

Ime Sava može se naći u Starom zavetu. Ovo ime bi moglo da potiče od švedske
reči: sav.

186
sav, savet(im) – sok u drvetu. Naš narod naziva mnoga mesta Savinim vodama. Naš
narod je znao da koristi sok/ sav breze kao lek. U proleće kad krene vegetacija, u
stablu breze provrti se rupa u koju se umetne cevčica, a kroz njih curi sok u posudu.

Lešnik – hassel

Naziv drveta: lešnik priča o batinama: läs nik! ili läs ni icke.

läs! - čitaj; Nik - muško ime.

läser / läste / läst / läs! / läsa(glagol) - čitati, učiti

ni(zam.) – vi

icke(negacija) – ne

Čovek je rečima: läs nik mogao da podstiče nekoga da uči, ali mogao je i da ga tuče
leskovim štapom, dok to govori.

Zagonetka – gåta

Bog je veliki majstor zagonetanja

Naša reč: zagonetka kazuje na švedskom: sa gå nät kö

sägger/ sa ili sade/ sagt/ säg!/ säg/ säga(gl) – reći, kazati (s =z)

går/ gick/ gått/ gå(gl) – hodati, ići

nät, nätet; näter(im) – mreža, nec

kö, kön; köar(im.) – red, rep

Rečima: sa gå nät kö – čovek upozorava da u njegovom pitanju postoji mreža

zamka, koju treba izbeći, odnosno odgonetnuti zagonetku. Rad na odgonetanju
porekla našeg jezika je sveden na ove reči.

„Zakukuljeno, zamumuljeno, zadevećeno, zadesećeno.

I niko ga ne može otkukuljiti odmumuljiti

187
samo onaj ko ga je zakukuljio zamumuljio, zadevetio, zadesetio“.

Upotrebiti ili uporabiti?

Grešilo se u tome što su mislilo da Srbi naturaju svoj jezik drugim narodima sa ovog
područja. Šta je pravilnije? Odgovore je: Obe varijant su pravilne, a evo kako:

upotrebiti = švedski uppåt trä bit

uporabit = švedski: upp åra bit.

upp/opp(prilog) – gore, naviše

uppåt(predlog) – prema gore

trä, trä(e)t; trän; träna(im) – drvo

åra, åran; åror(im.) – veslo

bit, biten; bitar(im.) – komad, parče, odlomak

upotrebiti = uppåt trä bit – prema gore(podigni); drvo; komad

uporabit = upp åra bit – gore(podigni); veslo; koma

Obe ove komande izdate su na švedskom jeziku i od njih je nastao glagol. U

primorju su pri veslanju lomljena vesla, ali ona nisu bacana, več su se uporabljala za
vatru.

U primeru : upotrebit(i) radi se o obradi drveta gde se komadi otpalog drveta

takodje koriste, upotrebljavaju za vatru.

Iz ovoga se vidi da su reči slovenskih jezika nastajale od jezičkog materijala

nordijskih jezika, a da ako idemo u prapočetak možemo da kažemo da slovenski
koren jezika ne postoji. Postoje samo teritorije na kojima su nastanjeni neki
narodi(?) kojima vladaju nordijski narodi koji su u manjini i koji se vremenom
asimiluju u većinski narod. Isuviše bi bilo preuranjeno tražiti odgovor na to kojim
narodom vladaju nordijski narodi, koji se sve narodi stapaju u srpsko nacionalno
telo.U tom manjinskom vladalačkom narodu postoji reč: serby(ili sär by ili sörby).

ser/ såg/ sett/ se(gl) – videti

188
by, byn; byar (im) – selo

▲hemby – rodno selo.

Poluostrvo Balkan u prošlosti se zvalo: Hem.

Serbi = švedski: ser by – vidim selo, ali moraju se konsultovati švedski lingvisti. Ako
konsultujemo Googl prevod glasi ovako:

Ser by – vidi velo

Sär by – posebno selo (särskilt(prilog) – poseban)

Sör by – južno selo (söder – južni)

Glas ”ö”se u našem jeziku ne registruje kao glas već kao govorna mana.

Serby moglo bi u grčkim zapisima da bude Servi jer Grci imaju jedno slovo”β”za
glasove: “b” i “v”, ali nikako ne treba dovoditi reč: Srbi, odnosno Servi sa rečju
servilan jer kada ovu reč napišemo na švedskom ona kazuje: ser vilan.

ser sog / sett/ se! (gl) – videti, gledati

vila, vilan(im) – mirovanje, odmor

vilar/ vilade/ vilat/ vila (gl) – odmarati se, počvati

Rečima: ser vilan – Švedjanin je skrenuo pažnju da ga posluša neko ko je odmoran.

Manastir

U grčkom jeziku manastir je: μοναστήρι(monastiri).

Naša reč i grčka imaju zajednički deo: styr koji u švedskom znači:

strrar/ stirrade/ stirrat/stirra(gl) – buljiti, piljiti

stirrig, stirrigt; stirriga(pridev) – prenapet, nervozan, nemiran ili

styr/ styrde/ styrt/ styr!/ styra(gl) – upravljati, kormilariti

styr|bord(im) – desni bok broda

189
styre, styret; styren, styrena(im) – upravljač, kormilo, volan; vladavina

man, mannen; män, männen(im) – čovek, ljudi

manar/ manade/ manat/ mana/ mana(gl) – pozvati, pozivati upozorenje

1. mån, måna (pridev) – brižljiv, zainteresovan

2. mån(im) – stepen, stupanj, mera

Srpski: manastir = švedski: mana styr – pozvati; upravu

Grčki: μοναστήρι(monastiri) = švedski: måna styr i – zainteresovan upravlja.

Našem jeziku se čuje još jedna varijanta ove reči manastir kao: namastir.

Ova reč liči na to da je prvi deo reči man premetnuto u nam. Moguće, ali moglo biti
da se Švedjanin interesovao za ime čoveka koji upravlja manastirom ili za ime
manastira.

namn, namnet; nam, namnen(im) – ime, naziv

Švajcarac, Erik fon Deniken u svojoj knjizi: ”U ime Zevsa” iznosi jedno veoma
interesantno zapažanje jednog grčkog generala avijacije koji je kontrolišući izveštaje
pilota na helikopterima primetio da je potrošnja goriva u helikopteru na linijama
izmedju grčkih svetilišta bila uvek jednaka pa je to na karti proverio. Rezultati
provere razdaljine izmedju kultnih mesta su bile, matematičkim jezikom rečeno, u
”zlatnom preseku”, a to znači ovo:

Kada je general Manias zabo šestar u Akropolj, kružnica šestara je prošla kroz Argos
i Olimpiju. Ta mesta su se nalazila na istom odstojanju. Isti efekat je dobio kada je
to pravilo primenio na mnoga druga svetilišta gde su udaljenosti odgovarale
zlatnom preseku od 62 odsto. Deniken dalje navodi ono što je video u podrumima
stare Mikene, a to su ogromni glineni sudovi koji se nikako nisu mogli izneti kroz
vrata jer su izgleda prvo napravljeni glineni sudovi, a posle gradjevina, a služili su za
čuvanje ulja. On smatra da je to ulje služilo kao pogonsko gorivo za letilice koje su u
svojim rezervoarima imale goriva za tačno oredjene marš-rute – od svetilišta do
svetilišta gde se gorivo obnavljalo.

Sam naziv prve grčke države Mikene napisan na švedskomkazuje: mycket ena.

mycket(prilog) – veoma

190
enar/ enade/ enat/ ena(gl) – ujediniti se

Mikena(grčka država) = švedski: mycket ena – veoma ujedinjena (verovatno u

jedan savez sa drugim državicama gradovima)

Atika je takodje jedna od tih malih država, a kada se njeno ime mapiše na
švedskom, onda ono glasi ovako: att tycka.

att (oznaka za infinitiv)

att (veznik) – da

tycker/ tyckte/ tyckt/ tyck!/ tycka(gl) – smatrati, misliti, verovati

Attika = šved.: att tycka – da mislimo (o zajedništvu)

Atena = šv. att ena – da ujedini

Za boginju Atenu kaže se da je iznikla iz Zevsove glave. Ideja o ujedinjenju malih

grčkih državica gradova je Zevsovo delo. Vuk Karadžić govoreći o bratskoj mežnji na
našem govornom području kaže:

”Ko se koga boji, on na njega mrzi. U narodu se našemu još misli da se svi ratovi
vode samo oko zakona(misli na veru); ali u istoriji ima dosta primjera da su u
ovakvijem dogadjajima države jednoga naroda i zakona bivale najveći neprijatelji
izmedju sebe (npr. Sparta i Atina)“

(u knjzi: „Crna Gora i Boka Kotorska“).

Sopoćani

Imena naših manastira su «sastavljana» jer mi ne možemo da kažemo šta on

stvarno na srpskom jeziku znače, pa tako Sopoćani = na švedskom:

så på tjän ni – tako službujete vi ili; tako ćete vi raditi(služiti).

Dečani = švedski: de skan i ili de kan i.

de(zam) – oni

ska ili sakall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati

191
Oblik skan mogao bi da bude glagol u pasivu, a ova reč stoji u nazivu Skandinavijen.
(sk = č)

i(partikula koja označava intezivnu delatnost)

i(predlog) – u, na

Dečani

Dečani = švedski: dess kan i – oni hoće ovde

Dessa(zam) – ovi, oni

kan/ kunde/ kunnat/ kunna(gl) – umeti, znati, moći

Dečani = švedski: de kan i – oni mogu (ili ovde)

dekan(na fakultetu) = de kan – oni mogu; oni znju

Zamenica de označava množinu, ali ovde bi se odnosilo na jednog čoveka jer je de iz

poštovanja.

Sveti Sava je vršio neke korekcije u jeziku što znači da je znao «izvorni» jezik.

On nas danas gleda sa ikone i kao da kaže:

«Prvo, morate da otkrijete odakle vam reč: prst i reč: knjiga pa ćete znati ko ste!»

Plave oči sugestivo insistiraju na te dve reči koje se «otvaraju» pomoću švedskog
jezika.

Slaveni

Nauka je lutala u nemoći da bilo šta konkretnije sazna o nastanku reči Sloveni koju
smo prihvatili kao naziv za grupu naroda koji imaju srodan jezik, ali u našim jezicima
nema niti ijedne reči koja bi bila u svakodnevnom govoru na osnovu koje bi bila
potvrdjena nepohodnost takvog naziva. Pošto mi Sloveni ne znamo zašto smo tako
nazvani, onda moramo potražiti odgovor kod drugih naroda koji nas tako zovu.

U švedskom, nemačkom i engleskom jeziku reč:

192
 1. slav, slaven; slavar(im) – rob

2. slav, slaven; slavar(im) - Sloven

Naša reč: rob kojom označavamo čoveka koji je izgubio svoju slobodu, nastala je od
švedske reči: rop. (b = p)

rop, ropet, ropen(im) – krik, poklič; dozivanje

ropar/ rpade/ ropat/ rop!/ ropa(gl) – dozivati, vikati

Od istog glagola: ropa – vikati, nastala je i reč: roba. Roba su bili, ustvari, sami
robovi koji su se kupovali kao radna snaga.

Novija varijanta Slavena – Sloveni izgleda da se iz istorijskih dokumenata prepisuje

nova verzija Sloveni pa zato ne znamo kada se prešlo na ovu reč ili je ona uvek
postojala. Dokument koji je napisao Pop Dukljanin preveden je u novije vreme sa
latinskog na srpski pa se u tom prevodu reč Sloveni upotrebljava u savremenoj
verziji što ne bi moralo da bude tačno. Današnja verzija ove reči je nastala od
švedskih reči: : ”Slå vän – udario sam na prijatelja”.

Ako uzmeo udžbenik «Staroslovenskog jezika», R..Ugrinova-Skalovska, Univerzitet

«Kiril i Metodi» u Skoplju/1979.onda ćemo videti zapise prvih naziva o Slovenima u
literaturi kao: Σκλαβηνοι(izgovor: sklavinoj) Σταβινοι (stavinoj) Σκλαβενι, Στλαβενι,
Σκλαβι.

Naziv roba je uvek za Germane bio: slav, pa ako bismo u ovim nazivima tražili
poreklo reči rob ne bismo ga našli ili to mogli da objasnimo razlikama u
nekadašnjem i današnjem izgovoru gde se daje regionalni pečat izgovoru glasa «s»
kao: «sk» ili «st».

U reči: Σταβινοι mogle bi da se prepoznaju švedke reči: stav in oj koje bi kazivale:

stav, staven; stavar(im) – štap, motka

in(predlog koji kazuje kretanje prema unztrašnjosti) – u, ka

oj(uzvik) – oj!

Reč: Σταβινοι otvara jednu situaciju u kojoj se rob kažnjava štapom.

193
Znači, ono što se u starim tekstovima odnosilo na robove prihvaćeno je kao naziv
cele jedne grupe naroda, za koju se smatralo da nikada nije imala kontakta sa
germanskom grupom naroda i da jezički direktno «izvire» iz sanskrita.

Jezik je kao dijamant – ne propada već reči dobijaju nove spojeve i nova značenja.

Sakaliti

Iz jedne reportaže na našoj televiziji čula sam podatak da Arapi Slovene nazivaju
Sakalitima. Ako ovu reč napišemo na švedskom jeziku dobićemo nove rezultate: sa
kall yta.

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

kall, kallt; kalla(pridev) - hladan

yta. ytan; ytor(im) – površina

Sakaliti (slovenski narodi u arapskom jeziku) = švedski: sa kall yta – rekoh hladna
površina(hladni predeli).

Ove reči izgovoorene na švedskom jeziku mogle bi da budu informacija nekoga koje
bio na tlu Evrope i koji objašnjava Arapinu kako izgledaju slovenske zemlje – to su
hladni predeli (u odnosu na teritorije na kojima živa Arapi.

Hrvat

U švedskom jeziku postoji reč: härva, koja je u korenu reči: Hrvat.

Hrvat = švedski: härva att

härva, härvan; härvor(im) – štringla(vunenog konca, konoplje ili lana); zamršenost

härvar/ härvade/ härvat / härva (gl) – praviti štringlu ili zamrsiti

1. att(veznik) – da

2. att(oznaka infinitiva)
194
Hrvat = härva att – da napravi štringlu; da zamrsi.

Reči: härva att mogle su da budu upotrebljene u vojnoj taktici gde je bilo potrebno
da se napravi neka štringla(osmica) da bi se doveo neprijatelj u zabunu, ali reč je
mogla da nastane iz trgovine lanom i konopljom. Hrvatska je pomorska zemlja i
može da se pretpostavi da je to područje izvozilo mnogo konoplje i lana, ali kao
poluproizvod, kao opredenu kudelju ili lan( u štringlama).

Mnogi Hrvati su bili plaćenička vojska u švedskoj vojsci i vojsci Karla XII, kao i
hajduci. Kaže se da reč: kravata potiče od reči: Hrvat. Ne bi moglo tako da se kaže
jer u poreklu reči ne mora se ići do krajnjeg značenja.

Reč kravata nastala je od švedskih reči: krav att ta.

krav, kravet; krav, kraven(im) – zahtev

kravar/ kravade/ kravat/ krav/ krava(gl) – zahtevati

att(veznik) – da

att(oznaka infinitiva)

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

kravata(vratna marama) = švedski: krav att ta – zahtevati da uzme ili

kravat ta – zahtevao uzmi

Ako je u nekoj borbi učestvovao neko od Hrvata na strani Šveđana i ako se od

zapovednika tražilo da se kao znak raspoznavanja vežu vratne marame, to opet ne
odgovara reči Hrvat, već je ovoj reči bliža reč: härvat – napravio štringlu, zamrsiti.

Naravno da se može i sama kravata u vezivanju zamrsiti/ härvat.

Stariji Slovenci medjusobno se oslovljavaju rečju: fantja, a u njihovom govoru ta reč

ima značenje drugara na nekom poslu. U švedskom jeziku:

fan(im) – djavo

fantom(im) – fantom, majstor

U norveškom jeziku: fantt(gl) – topiti

195
Švedski: regomenten infanteri – vrsta vojne formacije, pešadija.

Najčešća švedska psovka je: fy fan!

▲fy fan – u vražju mater

▲du kan väl för fan lyssna! – slušaj šta govorim, majku mu!

▲var fan är min blus? – jebo gabog, gde mije bluza?!

Bosna

U starim tekstovima može da se nađe kada se ova teritorija prviput naziva ovim
imenom. Na švedskom reč: boss, bossen; bossar(im) – gazda, šef

Neko ko ima ovu teritoriju u svojini rečima: boss na, nudi na upravu taj kraj.
Teritorije su nekad menjale vlasnika, gazdu ženidbeno-udadbenim vezama.

Reč na kao propratnu reč prilikom nuđenja nečega imaju Šveđani, ali nema je u
rečnicima. To smo mi posle izmislili da je nekulturno reći na nego izvolte što su
neke engleske reči, ali bi ih trebalo odgonetnuti.

Bosanski narod tvrdi da su oni bogomili i da je bogomile Stevan Nemanja proterao

u Bosnu. Ako ih je Stevan Nemanja «proterao», onda je nejasno zašto ih nije
proterao negde dalje nego pravo u svoju dedovinu. To proterivanje nije kazna već
nagrada jer im je našao teritoriju, a po jeziku ih je poznao da su njegovi. Srpske
vladarske porodice su gotskog porekla i oni znaju oba jezika.

Današnji Bosanci kada im se rodi dete idu kod odže da im da ime. Odža ima jednu
knjigu u kojoj se nalaze davno zaboravljene reči njihovog jezika i od tih sačuvanih
reči pravi novorodjenčetu ime. Oni misle da je to arapski jezik jer su došli sa istoka.
Aleksandar Makedonski u svom pohodu na Indiju u predelu južno od Kaspijskog
jezera nailazi na Skite. Skite spominje Herodot i kaže da ih ima u Maloj Aziji i
Helesponta, ima ih po Grčkoj u kojoj su oni straža na Akropolju, ali ih ima na
krajnjem severu Evrope.

Behar

196
Reč: behar nastala je od švedskih reči: behagar.

behag, behaget; behag, behagen(im) – zadovoljstvo, ugodnost, draž

behaglig, behaglit; behagliga(pridev) – ugodan, prijatan: po volji.

behagar/ behagade/ behagat/ behaga(gl) – svidjati se, dopadati se, goditi, prijatim,
militi de, izvoljevati

Evo nekoliko bosanskih imena prevedena pomoću švedskog jezika:

Huso = šv.: hus å ili hus så

hus, huset; hus husen(im) – kuća, zgrada, domaćinstvo

å, ån, åar(im) – reka

så(prilog) – tako, tako dakle, ovako, onako, toliko, onda

1. Huso = šv. hus å – kuća; reka (kuća kod reke) ili

2. Huso = hus så – kuća; tako(dobro stojeća)

Safet

Safet = švedski: sa fett

säger ili säjer/ sade ili(sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

fet, fett; fetta(pridev) – mastan, debeo, ugojen

Safet = šv.: sa fett – rekoh debeo

Ifeta

Ifeta = švedski: i fet ta

1. i (pilog) glagolska partikula – označava nastavak intezivne delatnosti (kod

nas veznik u nabrajanju i veznik za za rečenice istog smera)

2. i (predlog) – u, na
197
fet, fett; fetta(pridev) – mastan, debeo, ugojen

tar ili tager/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga)(gl) – uzeti, uzimati, uhvatiti

Ifeta = švedski: i fet ta – na masno uzmi

(Ne može da se formira u našem jeziku jasna poruka jer su reči istrgnute i
poredjane van govorne situacije.)

Kemal = šv.: kö mal

kö, kön; köer(im) – red, rep

1. mal, malen; mal, malar(im) – moljac

2. mal/ malde/ malt/ mal/ mala(gl) – mleti

Kemal = šv.: kö mal – red (za) mlevenje

Tesma

Tesma = šv.: tös mö

tös, tösen, töser(im) – devojka

mö, mön; mör(im) – devojka(devica)

Tesma = šv: tös mö – devojka; devica

Miralem

Miralem = šv.: myra lem

myra, myran; myra; myror (im) – mrav

lem, lemmen; lemmar(im) – ud, udovi; noge i ruke(ekstremiteti)

Miralem = šv.: myra lem – udovi (kao u) mrava

198
Džemal

Džemal =šv.: gemål

gemål, gemålen; gemåler(im) – suprug(vladarke)(g = dž)

Džemail

Ime Džemail kazivalo bi na švedskom: gömma ill (g = dž)

gömmer/ gömde/ gömt/ gömma(gl) – sakriti, kriti

illa, värre; värst – zlo

Džemail = švedski: gemma ill – sakriva zlo(g = dž)

U nemačkom: Gemahl – muž, suprug)supruga)

Esma

Esma = šv.: ös mö ili ös må ili ös möte

öser/ öste/ öst/ ös!/ ösa(gl) – sipati, posuti; isprazniti, grabiti

mö, mön; mör(im) – devojka(devica)

må, måtte(gl) – neka živi, živeo, živela

möte, mötet; möten, mötena(im) – susret, sastanak

Esma = šv.: ös mö – ispraznimo (čaše), živela

Razija

Razija = šv.: ras sia

1. ras, rasen; raser(im) – rasa, pasmina, vrsta, sorta

199
 2. ras, raset; ras, rasen(im) – odron, odronjavanje, lavina

siar, siade/ siat/ sia(gl) – proricati, proreći

Rarsija = šv.: ras sia – lavine proriče (ss= z)

Rasim

Rasim = šv.: ras simm

1. ras, rasen; raser(im) – rasa, pasmina, vrsta, sorta

2. ras, raset; ras, rasen(im) – odron, odronjavanje, lavina

simmar/ simmade/ simmat/ simma(gl) – plivati

sim, simmet(im) – stil plivanja; način plivanja

Rasim = ras sim – vrsta stila plivanja

Ethem, Edo

Ovo ime se u bosanskom govoru pojavljuje u dužoj ili kraćoj verziji.

Kako treba tačno napisati: Ethem ili Edhem?

Ako ih napišemo na švedskom onda ćemo, možda, imati odgovor.

Edhem = šv.: a) ed hem ili b) ett hem

ed, eden; eder(im) – zakletva; psovka, kletva

1. hem(prilog) – (idem) kući

2. hem, hemmet, hem, hemmen(im) – kuća, dom

▲föräldrahem – roditeljska kuća

▲arbeta i hemmet – raditi kod kuće

1. ett→en(neodredjena zam)

200
 2. ett→en(broj) – jedan

3. ett(oznaka za infinitiv)

a. Edhem = šv.: ed hem – zakletva (u) kući

b. Ethem = šv: ett hem – jedna kuća

Obično se ovo ime skraćuje na Edo, a kada ga napišemo na švedskom ono bi

kazivalo: ed då

ed, eden; eder(im) – zakletva; psovka, kletva

1. då(prilog) – tada, onda

2. då(veznik) – kada, pošto

Edo = šv.: ed då – zakletva, tada(onda)

Haznadar

Reč: haznadar se spominje u jednoj pesmi gde se kaže da je Mujo haznadar u

značenju nekog zanimanja. U madjarskom jeziku postoje reči: haz – kuća, dom;
haza – otadžbina; házas – oženjen, pa onda: használ – upotrebiti; használati –
predmet(široke potrošnje), haszon – korist, ono što je u našem starijem jeziku:
hasna – korist.

Hazari

U knjizi „Šehezada“, Nikol Vidal/ „Rad“ Beograd, 1966.) za reč: Hazari kaže se:
Narod koji je naseljavao stepe južne Rusije. Ako reč: Hazari napišemo na švedskom:
hasar i. (s = z)

hasar/ hasade/ hasat/ hasa(gl) – vući se

1. i (pilog) glagolska partikula – označava nastavak intezivne delatnosti (kod

nas veznik u nabrajanju i veznik za rečenice istog smera)

2. i (predlog) – u, na,

201
Haso = šv.: ha så

har/ hade/ haft/ ha(gl) – biti, imati

så(prilog) – tako, tako dakle, ovak

o, onako, toliko onda

Haso = šv.: ha så – ima tako...

Ovo bosansko ime, u našoj deklinaciji(imeničkoj promeni) ovo ime može da se

napiše i kao: Hase, Hasa, Hasu, Hasom.

(Od)Hase = ha se.

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati, biti(postojati)

ser/ såg/ sett/ se(gl) – gledati, videti

Rečima: ha se – ima; gleda, vidi, čovek bi insistirao da ima(treba) da se nešto

pogleda.

Hasom = ha som

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati, biti(postojati)

1 som(veznik) – kao

2 som(odnosna zam) – koji

Rečima: ha som – ima kao; ima koji, čovek bi mogao da priča da postoji nešto kao ili
da ima (onih) koji...

Hasu = ha sju

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati, biti(postojati)

sju(broj) – sedam

Rečima: ha sju – ima sedam(godina), sedam egipatskih debelih krava)...

202
Bosanski temperament sporog odmerenog čoveka zagledanog u daljinu vremena
koje ne može da odgonetne, odgovara u mnogome švedskom temperamentu,
temperamentu čoveka sjedinjenog sa prirodom i ponašanjem protkanim Biblijom i
njenim vrednostima.

Bogomili i patareni

U istorijskim dokumentima naziv bogumili piše se kao bogomil. Izgleda da mi taj

naziv izgovaramo prema našem razumevanju da je taj narod mio bogu, ali ono što
piše o njihovom propovedanju slaže se nazivom bogomili. Ovaj naziv napisan na
švedskom kazivao bi: bog om ill.

bog, bogen; bogar(im) – plećka

om (predlog) – oko, okolo, iza

ill(pridev) – loš, zao

bogomil = švedski: bog om ill – oko plećki zlo

Za bogomile se kaže da su birali za vodju djeda. Kriterijum po kome se vodja bira je

da se ističe u askezi, u uzdržavanju od zemaljskih dobara. Ako čovek dugo posti
onda mu plećke na ledjima ispadnu. Drugi naziv za ovu sektu je: patareni , a na
švedskom napisano biće: fatta ren.

fat, faten; fat, fatar(im) – tanjir

fattar/ fattade/ fattat/ fatta(gl) – uhvatiti, razumeti

ren, rent; rena(pridev) – čist, pravi

Pataren = švedski: fatta ren – razume; pravi(f = p)

Jezik bosanskog naroda bio je švedski i on se veoma lako razložio u našem jeziku
tako da ga se nove generacije i ne sećaju. Jedino u romanu „Preobraženje“
Vojislava Lubarde koji na jednom mestu kaže: „Žene, mi zaboravismo svoj jezik! Ako
neka zna što od tih reči, neka se zabeleži pa gradite od toga imena našoj deci!“ Od
tih zapisanih reči nastala su bosanska imena.

203
Jaran

U bosanskom i srpskom starijem jeziku čuva se reč jaran. Reč označava mladiće
stasale za vojsku, odnosno drugove iz mladosti. Poreklo ove reči moglo bi da bude
vezano za plemićsku titulu Birgera Jarla.(1248. – 1266.) U kraljevskoj pratnji nalazili
su se kao obezbedjenje plemićskih sinovi – jarleni. U švedskoj literaturi piše da je
reč: jarl je pranordijska reč. Označavala je „slobodnog čoveka”, a kasnije je
označavala ljude iz kraljevske službe na Skandinaviji. U periodu oko 1100.godine
ovom rečju nazivao se prvi čovek u Švedskoj(Birger Brosa i Birger Jarl). Reč je dalje
održala u engleskoj tituli:„earl” – grof.

Birger Jarl bio je u službi kralja Erika Eriksona i vladao je umesto Eriksonovog
maloletnog sina Valdemara. Poznat je po tome što je uveo mnoge zakone, kao i
zakon da brat i sestra imaju podjednaka prava pri nasleđivanju roditelja, što je kod
nas tek počelo da se sprovodi u vreme socijalizma.

Hedije

Jedan od verskih poglavara iz Novog Pazara(Zukorlić) u jednom sporu sa Srbima

kaže da ako se ne usvoji njihovo mišljenje da će tražiti hedije. U zagradi stoji:
poklone. O kakvoj vrsti poklona se radi to običan srpski svet ne zna jer mislimo da
je ta reč iz turskog jezika. Medjutim, ova reč napisana na švedskom kazuje: häd i
ge(g = j)

hädar/ hödade/ hädat/ häda(gl) – huliti

1 i (pilog) glagolska partikula – označava nastavak intezivne delatnosti(kod nas

veznik u nabrajanju i veznik za za rečenice istog smera)

2 i (predlog) – u, na

ger/ gav/ gett ili givit/ ge! ili giv/ giva(gl) – dati, davati

Prema informacijama koje dobijamo iz švedskog jezika hedije(pokloni) su se tražili

od onoga koji je bogohulio.

▲hädelse – huljenje; bogohuljenje

204
Bosna

U starim tekstovima može da se nađe kada se ova teritorija prviput naziva ovim
imenom. Na švedskom reč: boss, bossen; bossar(im) – gazda, šef

Neko ko ima ovu teritoriju u svojini rečima: boss na, nudi na upravu taj kraj.
Teritorije su nekad menjale vlasnika, gazdu ženidbeno-udadbenim vezama.

Reč na kao propratnu reč prilikom nuđenja nečega imaju Šveđani, ali nema je u
rečnicima. To smo mi posle izmislili da je nekulturno reći na nego izvolte što su
neke engleske reči, ali bi ih trebalo odgonetnuti.

Bosanski narod tvrdi da su oni bogomili i da je bogomile Stevan Nemanja proterao

u Bosnu. Ako ih je Stevan Nemanja «proterao», onda je nejasno zašto ih nije
proterao negde dalje nego pravo u svoju dedovinu. To proterivanje nije kazna već
nagrada jer im je našao teritoriju, a po jeziku ih je poznao da su njegovi. Srpske
vladarske porodice su gotskog porekla i oni znaju oba jezika.

Današnji Bosanci kada im se rodi dete idu kod odže da im da ime. Odža ima jednu
knjigu u kojoj se nalaze davno zaboravljene reči njihovog jezika i od tih sačuvanih
reči pravi novorodjenčetu ime. Oni misle da je to arapski jezik jer su došli sa istoka.
Aleksandar Makedonski u svom pohodu na Indiju u predelu južno od Kaspijskog
jezera nailazi na Skite. Skite spominje Herodot i kaže da ih ima u Maloj Aziji i
Helesponta, ima ih po Grčkoj u kojoj su oni straža na Akropolju, ali ih ima na
krajnjem severu Evrope.

Evo nekoliko bosanskih imena:

Huso = hus; å - kuća, reka; Haso = Ha så – ima tako

Safet = sa fett – rekoh masno; Kemal = kö mal – redom melji;

Tesma = tös mö – devojka; devica; Miralem = myra lem - mrav; noge i ruke

Džemal = gemål – suprug(vladarke)(g = dž)

Esma = ös mö(ili må - mora)– sipaj devojko

Hrvat

205
U švedskom jeziku postoji reč: härva, koja je u korenu reči Hrvat.

Hrvat = härva att

härva, härvan; härvor(im) – štringla(vunenog konca, konoplje ili lana); zamršenost

härvar/ härvade/ härvat / härva (gl) – praviti štringlu ili zamrsiti

3. att(veznik) – da

4. att(oznaka infinitiva)

Hrvat = härva att – da napravi štringlu; da zamrsi.

Reči: härva att mogle su da budu upotrebljene u vojnoj taktici gde je bilo potrebno
da se napravi neka štringla(osmica) da bi se doveo neprijatelj u zabunu, ali reč je
mogla da nastane iz trgovine lanom i konopljom. Hrvatska je pomorska zemlja i
može da se pretpostavi da je to područje izvozilo mnogo konoplje i lana, ali kao
poluproizvod, kao opredenu kudelju ili lan( u štringlama).

Mnogi Hrvati su bili plaćenička vojska u švedskoj vojsci i vojsci Karla XII, kao i
hajduci. Kaže se da reč: kravata potiče od reči: Hrvat. Ne bi moglo tako da se kaže
jer u poreklu reči ne mora se ići do krajnjeg značenja.

Reč kravata nastala je od švedskih reči: krav att ta.

krav, kravet; krav, kraven(im) – zahtev

kravar/ kravade/ kravat/ krav/ krava(gl) – zahtevati

att(veznik) – da

att(oznaka infinitiva)

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

kravata(vratna marama) = švedski: krav att ta – zahtevati da uzme ili

kravat ta – zahtevao uzmi

Ako je u nekoj borbi učestvovao neko od Hrvata na strani Šveđana i ako se od

zapovednika tražilo da se kao znak raspoznavanja vežu vratne marame, to opet ne
odgovara reči Hrvat, već je ovoj reči bliža reč: härvat – napravio štringlu, zamrsiti.

206
Naravno da se može i sama kravata u vezivanju zamrsiti/ härvat.

Stariji Slovenci medjusobno se oslovljavaju rečju: fantja, a u njihovom govoru ima

značenje drugara na nekom poslu. U švedskom jeziku:

fan(im) – djavo

fantom(im) – fantom, majstor

U norveškom jeziku: fantt(gl) – topiti

Švedski: regomenten infanteri – vrsta vojne formacije.

Makedonija

Naziv teritorije Makedonija je veoma star i vezan je za vreme Aleksandra

Makedonskog.

Republika Makedonija koja je stekla svoju samostalnost izdvajanjem iz bivše

Republike Jugoslavije zbog naziva Makedonija došla je u konflikt sa Grčkom zbog
naziva Makedonija jer Grčka koja na severu svoje države ima isti naziv pokrajine
Makedonija. Grčka smatra da bi isti naziv dve teritorije mogao da dovede do
problema.

Upravo, ovaj problem pokazuje da je na teritoriji Balkana u davnoj prošlosti živelo

mnogo manjih evropskih nacionalnih manjina koje su se tokom vremena slile u
većinski narod. Ako pretpostavimo da su te manje etničke grupe bile vladalačke na
pojedinim teritorijama, onda bi jezik većinskog evropskog naroda mogao da posluži
kao jezičko ključ za otvaranje pojedinih reči balkanskog naroda.

Ako ime pokrajine Makedonije napišemo na švedskom to bi izgledalo ovako:

mak ed ånyo

mak(prilog) – polako, polagano

ed, eden; eder(im) – kletva, proklinjanje; psovka; zavet

ånyo(prilog) – opet, ponovo, iznova

Makedonio = švedski: mak ed ånyo – polako, zakleva (je) opet(položena)

207
Reč: mak može da bude i reč:

make, makan; makar(im) – suprug, sličnost; podobnost ili

maka, makan; makor(im) – supruga ili

makar/ makade/ makat/ maka(gl) – pomaći, pomeriti, pomicati

Reč: mak može da bude i reč:

mark, marken; mark, marker(im) – zemlja, zemljište, tlo

U istoriji rimskog doba spominju se manje marke kao vladalačke teritorije. Pošto je
balkanska teritorija u prošlosti bila pod jezičkim uticajem naroda engleskog porekla,
to je moguća varijanta da švedska reč: mark – zemljište, u izgovoru izgubi glas ”r”.

Nomad

Човек прошлости био je често приморан да напушта своје станиште због у

потрази за бољим условима живота или природних катастрофа или бог сукоба
са суседима или због епидемија. Народи који често мењају место свога
пребивалишта називамо номади. Шта њих тера на промену станишта. Можда
ће нам одговор дати сама реч ако је напишемо на шведском језику: nå mat i (t
= d)

når/ nådde/ nått/ nå (gl) – dosegnuti, dohvatiti

mat, maten(im) – hrana

1. i (prilog; glagolska partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

2. i (predlog) – u na

Sama reč nomad kazuje nam da čovek ne može na tom mestu gde je da dodje do
hrane.

Put i pat

Uticaj engleskog jezika na srpski i makedonski jezik najjednostavnije se može

208
pokazati na primeru reči: put koja je u makedonskom jeziku: pat.

Srpska reč: put nastala je od engleske reči: put(put) gl – staviti, položiti; pristati u
luku;

Makedonska reč: pat/put, nastala je od engleske reči: path(pa:θ) im – staza,

puteljak; način vladanja

Kada je u pitanju srpska reč: put, otvara se situacija kada se čovek sprema da ide na
put i kada se stavlja/ put u torbu sve ono što će biti potrebno čoveku dok je daleko
na putu.

U makedonskoj varijanti otvara se situacija u kojoj se govori o nekoj stazi/ path

(kojom treba ići).

Ovi prevodi iz kojih se vidi način kako treba prići jeziku da bi se dobio odgovor o
poreklu jezika diektno iz najstarije prošlosti.

Drum

Sinonim za reč: put je reč: drum. Ova reč je nastala od švedske reči:

trumma, trumman; trummor(im) – doboš, talambas (t = d)

Ova reč svedoči o tome da je vladar jedne zemlje trgovcima obezbedjivao bezbedno
putevanje kroz svoju zemlju tako što je straža udarajući u doboše najavljivala da je
put obezbedjen.

Kliment i Naum

Početak pismenosti kod Srba, a i kod drugih slovenskih naroda došao je preko grčke
braće, misionara Ćirila i Metodija, a to je vreme primanja hrišćanstva. Prve srpske
reči zapisane su glagoljicom. Nešto malo kasnije nastalo je drugo, jednostavnije
pismo. Autori tog pisma su učenici Ćirila i Metodija, ohridski

kaluđeri - Kliment i Naum koji su ovo pismo nazvali čirilica po učitelju Ćirilu.

Imena ovih kaludjera su sastavljena tako da skrenu pažnju budućim pokolenjimana

svojim sadržajem.
209
Ako reč: Naum napišemo na švedskom jeziku to bi bio naziv jedne opštine u Barrne
härrad, Skaraborgs län.

Kod južnoslovenskog naroda ovo kaludjersko ime je i narodno ime, a naročito u

makedonskom jeziku.

[Na srpskom jeziku ono asocira na našu reč: um koja postoji u nemačkom jeziku, ali
sa značenjem: um – oko(lo); za; otprilike. U engleskom jeziku postoji prefiks: un-
koji označava radnju suprotnu onoj koja je izražena sadržajem glagola(to unbutton
– raskopčati; unable – koji nije u stanju).]

U švedskom jeziku postoji prefiks um koji takodje ima značenje negacije sadržaja
glagola: bära – nositi; umbärande – lišavanje

Engleski prefiks un- nastao je od švedskog prefiksa um- (n = m), ali time nismo došli
do odgonetke šta kazuje naša reč: um(intelekt).

Reč: um(intelekt) mogla je da nastane od švedskog glagola:

unnar/ unnade/ unnat/ unna(gl) – zaželeti, dopustiti; ne zavideti (n = m) Samo umu

možemo da dopustimo da poželimo ono što je nemoguće i samo umnom možemo
da ne zavidimo.

Druga sigurnija mogućnost iz koje je nastala naša reč um(pamet) mogla bi da bude
švedska reč: om.(o = u)

1. om(veznik) – ako, da, kad; da li

2. om(predlog) – oko, okolo; iza, po, u, dok; o, što se tiče

3. om(prilog) – opet, ponovo, još jednom

Ako čovek neku radnju ponavlja često, onda će je on uvežbati tako da će drugima
koji ga gledaju izgledati veoma um|no. Uzmimo na primer radnju čitanja koja je sve
bolja ukoliko se više vežbava. Jedan švedski učitelj bi svom djaku rečju: om naredio
da čitanje ponovi.

Glas ”o” u reči: om u nemačkom je dobio vrednost glasa ”u”, odnosno značenje
prefiksa kojim se radnja ponavlja. Nemački:

um|arbeiten – preraditi.

210
Samo ime grčkog boga Zevsa kazuje da čovek gleda kako on radi: se övs – gledaj
uvežbano. (s = z)

Ime: Kliment, napisamo na švedskom glasilo bi: kli ment

kliar/ kliade/ kliat/ kli/ klia(gl) – svrbeti, počešati se

menar/ menade/ menat(ili ment) / mena(gl) – misliti, smatrati, držati; imati u vidu

Ime Kliment navodi na to da čovekov intelekt treba ovo ime da zagolica.

Hazari

Srpski pisac, Milorad Pavić bio je na tačnom tragu opisujući Hazare u svom romanu
”Hazarski rečnik”. Reč: Hazar napisana na švedskom kazuje:

hasar/ hasade/ hasat/ hasa(gl) – vući se; dovući se

Hasa – bosansko ime

Pavić je ovaj roman radio na osnovu nekog ”Daubismanovog rečnika”u kome se

kaže da Hazari svoga vođu nazivaju: kagan. Kagan je morao prilikom izbora sam da
odredi za koje će vreme biti vođa. Ako prekorači dati rok, dave ga svilenim
gajtanom. Reč kagan dopušta drugačije tumačenje jer na švedskom jeziku reč:

kagge, kaggen – veća drvena posuda.

Pavić spominje i to da Hazari obožavaju neko voće – ko, i da prave naušnice u

obliku oglodanog voća. Reč: ko u švedskom je:

ko, kon; konar(im.) – krava, a čovek može da napravi nakit koji liči na minijaturni
oblik krave. U jednoj primitivnoj obradi metala figura krave mogla bi da podseća na
oglodano voće.

Ćirilo i Metodije učestvuju u verskim raspravama na hazardskom dvoru.

Ćirilo i Metodije znaju jezik Hazara!

Ćirilo i Metodije su “jezičnici” koji znaju jezike onog naroda koji živi u Vizantiji.

Nordijski jezici su “najmanji zajednički sadržalac” u svim evropskim jezicima, a naš

211
jezik pokazuje veliku bliskost sa jezicima severnih naroda(normanski jezici). U našim
enciklopedijama piše da jezici severnih naroda potiču iz engleskog jezika, što je
pogrešno.

Avganistanski pisac Haled Hoseini u romanu «Lov na zmajeve»(izd.»Laguna» 2008 ),

strana 16. kaže:

«Zvali su ga «pljosnati nos zato što su Ali i Hasan imali mongoloidne crte lica, što je
tipično za Hazare. Mnogo godina o Hazarima sam znao samo da su potomci
Mongola i da po malo liče na Kineze.

Ako na jednoj teritoriji ima nordijskog naroda izmedju ostalog, onda će za njih
novodošli narod koji je došao sa kineske strane – iz Mongolije, biti označen
negativnom rečju: dovukli se – hasar, a ta reč bi mogla da bude kao naša: dodjoši ili
kako su Vranjanci govorili: jabandžije – stranci.

Huso

Jedno od češćih bosanskih imena je ime Huso. Kad se ovo ime napiše na švedskom
ono kazuje: hus å.

hus, huset; hus, husen(im) – kuća, zgrada

å, ån, åar(im) – manja reka

Rečima: hus å čovek je mogao da imenuje mesto gde živi.

U švedskoj postoji naziv mesta Åhus. Staro ime Balkana bilo je: Hus.

Crna Gora

Reč: gora je ista i kod nas i kod Rusa, samo što je ruska gorà, sa akcentom na
zadnjem slogu. Ova reč mogla je da nastane od švedske reči: göra.

gör/ gjorde/ gjort/ gör/ göra(izgovor: jora; gl) – uraditi, učiniti; napraviti

Glagol: göra, mogao je da kazuje ljudski rad, posao na planini, kao na primer seča
drva, pravljenje puta ili nešto drugo, pa se naredba da se nešto radi/ göra na
planini vezala vezala za mesto gde se radi.
212
Naziv Crna Gora pojavljuje se prvi put početkom XIII veka. Crna Gora je do tada
nosila naziv Duklja.

Reč crn, crna mogla je da nastane iz više situacija:

sker ni ili skern i = skerni = černi,

ni(zam) – vi

sker / skedde / skett/ (glagol) – desiti se, dogoditi se, događati se

skär/ skar/ skurit/ skär/!/ skär (gl) - rezati, seći

sker nå – nije posečeno ili nemoj poseći

Ako su, recimo, ljudi posečeni/ skärn, onda je crnina vidno obeležje žalosti

latinski, reč: cera – vosak.

švedski, reč: tjärn – katran

A švedska reč: kärra, kärran; kärror(im) – dvokolice, čeze.

Ono što je na dvokolicama može da bude i katran ili vosak. U Crnoj Gori se i kaže da
se nešto ćera(vozi).

Cetinje

Ako naziv grada Cetinje napišemo na švedskom, onda to može biti:

se ting ge ili ce ting ge

ser/ såg/ sett/ se(gl) – gledati, videti

ting, tinget; ting, tinget(im) – stvar, predmet

▲ting|rätt – opštinski sud

ger/gav / gett ili givit/ ge!/ giva(gl) – dati, davati (g = j)

ce(skraćenica) od reči: centrum – centar

213
Ako se prisetimo Petra Petrovića Njegoša i njegovog speva «Gorski vjenac», vidimo
da se narod na guvnu javlja kao sudija koji komentariše dogadjaje o kojima se
govori. Na Islandu i danas kažu da postoji mesto gde se nekad sudilo javno.

Cetinje = švedski: ce. ting ge – (u) centru; sud; daj(načini)

U istoriji nordijskih naroda još pre Dušanovog zakonika postojao je oblik kazne da
se osudjenik kažnjava na vadjenje gvoždja iz vrele vode, samo što je u zakonu pisalo
da ako preživi taj čin, onda se oslobadja krivice.

Kod nas se vrelo gvoždje nazivalo: mazija, što bi napisano na švedskom moglo da
bude: mass sia.

1. mass- prvi deo složenice – masovan, opsežan

2. massa massan; massor(im) – masa, gomila, svetina

siar/ siade/ siat/ sia(gl) – proricati, pretkazivati

Srpski: mazija(vrsta kazne) – švedski: mass sia – masa prorče.

Obod

Brdo iznad Cetinja i manastir naziva se Obod.

Ako reč: Obod napišemo na švedskom onda će to biti: o bod ili o bud ili å både

bud, budet; bud, buden(im) – poruka, ponuda, poziv; zapovest(u = o)

bod, boden; bodar(im) – šupa

å, ån; åar(im) –manja reka

båda(zam) – obe, obadva

Kada se ispred imenske reči doda prefiks «o», onda se njome negira sadržaj te reči.
Treba konsultovati legende o nastanku imena Obod. Oni koji poznaju teren mogli bi
možda da konstatuju postojanje dve manje rečice.

Ostrog
214
Naziv manastira u Crnoj Gori je Ostrog. Ovaj naziv kazivao bi na švedskom:

oss trog.

oss(zam) – nama

tro, tron(im) – verovanje, vera, uverenje, mišljenje

trogen, troget; trogna(pridev) – veran, lojalan, odan.

Ovde je sadržina naziva dosta jasna – kazuje da je sveštenstvo ili narod tog mesta
njima(Švedjanima) odano.

Bar

Naziv luke u crnogordkom primorju je Bar. Ova reč odgovarala bi švedskoj reči: bär
ili bar.

bär/ bar/ burit / bär/ bära(gl) – nositi, snositi

bar – nosio je

bar, bart; bara(pridev) – nag, go(bez odela)

1. bara(prilog) – samo da

2. bara(prilog) – samo, jedino

▲bar |fota - bosonog

▲bar| huvad – gologlav

Srbi su Goti

Najstariji srpski pisani dokument u kome se govori o tome ko su Srbi je «Letopis

Popa Dukljanina» iz XII veka. Nepoznati Pop iz Duklje u ovom letopisu zapisao je da
su Srbi Goti. Ovaj dokument je napisan na srpskom i latinskom jeziku, ali je
sačuvana verzija na latinskom jeziku i zato je zanemarivan od istoričara jer niko nije
mogao da potvrdi valjanost ovog dokumenta. Znači, Pop Dukljanin je znao i latinski i

215
srpski jezik. Znao je, možda latinski kao maternji, a srpski jezik je nastajao kao
državnički jezik pod uticajem Gota i Ilira koji govore istim jezikom – švedskim.

Ovaj dokument je jedini pokušao da odgonetne zet kneza Miloša, Konstantin

Nikolajević, koji je bio istoričar i poznavao dobro grčki i latinski jezik. On je umro
veoma mlad tako da nije dovršio započeti rad, ali pomoću grčkog i latinskog jezika
on nije mogao da savlada problem. Njegov istraživački rad objavljen je pre nekoliko
godina pod naslovom: «Prvi vekovi srpske istorije – pre Nemanjića, izdavač: «Pešić i
sinovi».

U švedskom «Tidens lexikonen»/ Tidens förlag; Stockholm 1938/ o Gotima piše

sledece:

«Goter – östgermansk folkstam, härstamade från s.Skandnavien, varifrån de

kommit till södra Östersjökusten. Goter fortsatte åt södra till svartahavskusten på
100-t.e. Kr. 270-75 intogo de Dacien efter strider med romarna. Hädanefter voro
Goter delade i västgoter i Dacien och östgoter i Ryssland. Under medeltidens början
uppblandades de fullständigt med besegrade sydeuropesk folk.»

«Goti – narod istočnogermanskog korena poreklom sa Skandinavije odakle su došli

na južnu obalu Baltičkog mora. Odatle su nastavili ka Crnom moru u prvom veku
posle Hrista. 270 – 75 zauzeli su Daciju posle bitke sa Rimljanima. Posle toga Goti su
se podelili na zapadne u Daciji i istočne u Rusiji. Tokom početka srednjeg veka
izmešali su se potpuno sa pobeđenim juznoevropskim narodima.»

Dolazak Slovena na Balkan

U vremenu petog i šestog veka nov ere izgleda je postojalo mnogo naroda
pokrenutih na sobu.

Iz švedskih izvora se saznaje da su Goti krenuli kao celina sa Skandinavije, ali su se

usput podelili na dve grupe – Ostrogote i Vizigote. I jedna i druga grupa sišla je na
jug Evrope i tu vladala, a kasnije je asimilovana. Kako je taj proces asimilacije tekao?

Pop Dukljanin u svom letopisu piše kako su se Goti pojavili i spominje njihovog
vođu Senubalda koji ima sinove: Brusa, Totila i Ostroila. Brus je ostao na prestolu
(u postojbini), a otac i mlađa braća sakupili su svoju vojsku i pošli da traže teritorije

216
gde bi mogli da vladaju. Tako oni dolaze u Panoniju i dalje prema Jadranu.
Interesantno je da su se imena u ovoj porodici za dve generacije posrbila. Ostroilo
ima sina Senulat(ili Senudia, švedsko imel) ali unuk mu se već zove Selimir što je
srpsko ime. Selimir ima sina Bladina(nordijsko ime, blad, bladen – list), a ovaj ima
sina Ratomira koji je imao četiri sina, ali se ne navode njihova imena već se
kazivanje nastavlja sa Ratomirovim unukom Zvonimirom i dalje nema nordijskih
imena. Prateći lična imena u ovoj porodici vidimo da se porodica za manje od
jednog veka posrbila, odnosno svoja imena prilagodila prema imenima naroda
kojim su vladali.

Grčki istoričari zapisuju da su se Sloveni pojavili u petom veku. To su mogli biti

slovenski narodi, ali za za etimologiju bi bio veoma važan važan neki zapis na jeziku
naroda koji je došao, ali tih zapisa, za sada, nema. Prema zapisu Popa Dukljanina
vidimo da je taj narod koga grčki istoričari imenuju kao Slovene, ustvari, gotski
narod. Na prostoru Balkana moglo je da dodje do spajanja Ostrogota i Vizigota. Na
Dunavu Rimska imperija sprečava dolazak nekog naroda, ali on ipak uspeva da
pređe Dunav. To bi moglo da bude da taj gotski narod koji je krenuo sa Skandinavije
i koji se jedno vreme zadržao u Dakiji (današnja Danska, gde su živeli Rumuni i
Vendi(Praalbanci), i sišao na jug Evrope kroz nekoliko vekova.

Medju obrazovanim ljudima Skandinavije spominje se izraz «Antička Dacija», a

njime se označava istorijski malo istražen period seoba i borbi koje su kako se čini
direktno imali uticaj na naseljavanje Balkana.

Jedan krak seobe išao je ka današnjoj teritoriji Rumunije, a drugi preko Rusije.
Rimska imperija pokušava da spreči prelazak tog naroda preko Dunava. Otpor je
slomnjen i Goti(Vizigoti ili Sarmati) prelaze na drugu stranu Dunava. Ta seoba sa
severa traje nekoliko vekova – od prvog veka posle Hrista pa do petog-šestog veka.
Susret novodoseljenog naroda i domorodaca na Balkanu – Ilira sa mogao je da bude
propraćen konstatacijom: ” slå vän – udario sam na prijatelja”.

„Googl – prevodilac“ švedske reči: slå vän prevodi sa: bolji prijatelj.

Narod na Balkanu je uvek je novodošle sa severa svojatao nazivajući ih «svojim»

Prečanima, čak i onda kada oni ne govore dobro srpski. Zašto Pop Dukljanin i kaže
da su Goti slovenskog porekla?

Αγαθυρσοι, skitski narod u evropskoj Sarmatiji(u Erdelju i istočnoj Ugarskoj),

(Grčko – hrvatski rečnik, Senc)

217
Ako grčki izvor tvrdi da je narod u Sarmatiji skitski narod, a skyti su nordijski narodi,
onda: Goti, Vizigoti, Ostrogoti, Sarmati i Skiti, pripadaju istom narodu. skyt,
skyten(im) – strelac.

Onaj jezik koji su Goti «pokupili» boraveći skoro pet stotina godina na ruskoj
teritoriji, blizak je srpskom jeziku i zato Pop Dukljanin kaže o Bladinovoj borbi sa
Bugarima sa kojma je sklopio mir:

”I započeše oba naroda da se mnogo vole medjusobno, tj. Goti koji su i Sloveni i
Bugari, a najviše stoga što su oba naroda bila srodna i svima je bio jedan jezik!”

Tvrdnja da smo se jezički razumeli sa Bugarima je uredu, ali tvrdnja da su i Goti

slovenski narod može da bude istinita jer ono što oni govore naš čovek ”hvata” i
pravi nove reči. Kada se kaže da je Semubaldov najstariji sin Brus ostao na prestolu
možda ne bi trebalo taj presto locirati u Švedskoj, već negde oko Karpata. To bi
istovremeno bio odgovor na tvrdnju da su se Sloveni doselili iza Karpata, a i
razumevanje Dukljaninove tvrdnje da su Goti takođe Sloveni.

Ali da li može da se dosegne dubina vremena u kojoj potiču da se stvaraju jezičke

razlike, odnosno da se slovenski jezik udaljava od gotskog, odnosno švedskog
jezika? Postoji jedan stari slovenski zapis koji je napisao Nestor Kijevski. Po
prezimenu Kijevski mora da ima veze sa ukrajinskim gradom Kijevom predelom iz
koga su se doselili Goti i glavnim gradom prve ruske države koju su stvorili Rusi
zajendo sa Vikinzima u osmom veku.

Nestor Kijevski kaže o slovenskom poreklu da su oni potomci onih koji su već imali
svoj jezik na polju Senaru i koji su se naselili oko Dunava i u Ilirji, kao i da to bješe
slovensko ”pervoe bo.”(o = u)

Po ovome taj predeo oko Karpata je ”centar” odakle seobe kreću prema Dunavu.
Verovatno da plodne ravnice oko ove velike reke privlače narod, a i konfiguracija
terena u tom smeru ne ometa kretanje.

Čitavo ovo objašnjenje je samo zbog reči ”pervoe bo i naziva polja - Senar” koje
spominje Nestor Kijevski.

Reč: bo nalazi se u švedskom jeziku:

bo, bon; bona(im) – gnezdo.(o: u) označava ptičije gnezdo, ali se nalazi kao prefiks u
šv.rečima:

218
bo|satt (pridev) – nastanjen

bo|fast (pridev) – stalno nastanjen

bo|delning(im) – deoba zajednice

Nestor Kijevski ne primećuje da je njegov slovenski jezik nastajao od jezičkog

materijala skandinavskih jezika. Šta se desilo značajno na tom polju Senaru. Da
proverimo šta kazuje ime ovog ”polja”na švedskom. Senara ili Senare(ime nekog
nepoznatog polja = švedski: sen är.

sen, sent sena(pridev) – kasnije

är(gl) – je

Ime polja Senara ili Senar moglo je da kazuje jedan presek u vremenu – do tada i
posle. Reč: sena ista je sa nazivom za francusku reku Sena, ali ta reka nema veze sa
tim poljem Senar sem što je ime nastalo od iste reči : sen.

Moglo je takođe da kazuje neki važan događaj ili skup koji je imao odlučijuće
posledice. Od ove reči: sena nastala je naša reč: sen|o – trava za posle, ili

1. sen( prilog) – potom, zatim

2. sedan(veznik) – otkad, od

3. sedan ili sen(predlog) – posle, nakon

a reč: bo nalazi se u našoj reči: buna|är (za vodu) (o:u).

Ime polja Senare, ili Senar mogli bi da pretpostavimo da označava trenutak

ujedinjenja dva naroda, dva plemena u jedno. U davnoj prošlosti sve odluke važne
za narod donosile su se na nekom polju, na masovnim skupovima gde prisustvuje
većina saplemenika. Ovde se rečima: sen enar označava vreme posle ovog
ujedinjenja.

sen( prilog) – potom, zatim

enar/ enade/ enat/ ena(gl) – ujediniti se

U ovom slučaju reči: sen enar – kasnije(se) ujedinili, preklapaju se udvojeni isti
glasovi «en» i iza toga sledi reč: Senar(polje), koje ovde služi kao vremenska
odrednica – pre i pole(ujedinjenja).
219
Prva ruska država stvorena je u VIII veku nove ere kada su se ujedinili Rusi i Vikinzi
(Varjazi) Sedište države bilo je u Kijevu.

Varjazi = švedski: varg jagar – loviti vukove

varg, vargen, vargar(im) – vuk (g = j)

jagar/ jagade/ jagat/ jaga(gl) – loviti

Da su preci Švedjana bili rasuti po celom zemljinom globusu ukazuje i jedna reč iz
knjige nemačkog pisca, Hajnriha Harea, «Sedam godina na Tibetu. On navodi
tibetansku reč za starešinu sela – bonpo.

bo, bon; bona(im) – gnezdo/ naseljeno mesto

på(predlog) – na, u, po

Rečima: bonpå – na selo; u selu(starešina.

Bohemija

Bohemija - oblast u Čehoslovačkoj. Naziv ove oblasti napisan na švedskom kazuje:

bo hem i.

hem, hemmet; hem, hemen(im) - kuća

(U švedskoj literaturi ovaj toponim zabeležen je i na latinskom jeziku kao: Böhmen).

Boem

Da li su boemi, ljudi koji naginju umetnosti i koji žive bezbrižnim životom po

kafanama ne trudeći se mnogo o svakodnevici vode rodom iz Bohemije?

Reč: boem napisana na švedskom kazivala bi: bo öm.

bo, bon; bona(im) – gnezdo.(o: u) označava ptičije gnezdo, ali se nalazi kao prefiks u
šv.rečima:

bo|satt (pridev) – nastanjen

220
bo|fast (pridev) – stalno nastanjen

bo|delning(im) – deoba zajednice

öm, ömt; öma(pridev) – bolan, osetljiv

Prema ovom prevodu čovek, za koga bi rekli da je boem je pripadnik nekog naselja
u kome su ljudi osetljivi.

Bujer

U našem narodu mogla se ranije čuti ovakva izjava: Nisam ja neki bujer – a to bi
značilo da je čovek rekao da nije bogat.

U švedskoj literaturi stoji reč: boer (holländska bonde) – holandski zemljoradnik, sa

dodatnim objašnjenjem da se tako nazivaju beli kolonisti u Južnoj Africi. U našem
izgovoru reč: boer dobila je glas «j» radi lakšeg izgovora. (o = u).

U albanskom jeziku reč: bujk – zemljoradnik, a reč Bujar je muško ime.

Buve

Na geografskoj karti ispod Afričkog roga stoji jedno ostrvo sa nazivom: Buve.
Odmah pomislite da na tom ostrvu ima mnogo buva, ali ne mkora da bude tako.

Na našem govornom području kaže se: buve, ali postoji i buha.

har hade/ haft/ ha(gl) – imati

ve(uzvik) – jao!

Srpski: buve = švedski: bo ve – naselje; jao(ima mnogo buva)

Hrvatski: buha = bo ha – naselje ima(buve)

Srpsko prezime: Buha ne znači da ta porodica ima buve, već znači da oni imaju
svoje gnezdo, da su našli svoje naselje, odnosno da su se oni negde nastanili,
smestili.

221
Naziv ostrva Buve ne kazuje da oni na tom ostrvu imaju buva, već da nemaju dobro
naselje zbog nečega što ne znamo dok ne otputujemo na to ostrvo.

Iza Karpata živelo je izmešano stanovništvo koje je govorilo barem dva jezika. Na
šveskoj TV gledala sam reportažu o stanovnicima jednog ukrajinskog sela koje i dan
danas imaju švedski kao maternji jezik. Taj primer je sličan našoj Vojvodini gde su se
održale mnoge nacionalne manjine i njihovi jezici, ali upravo preko Vojvodine
prelazile su seobe mnogih naroda. Današnji Vojvodjani nikad ne bi pomislili da se
srpski narod umnožavao u Vojvodini i dolaskom nordijskog naroda. U predelu ispod
Karpata dugo je postojao narod Kumana koji bi mogao da bude nordijskog porekla
jer se ovom rečju na švedskom neko pitanje: kuman = ko man – krava; čovek. (o =
u).

Iz jedne TV priče: Ukrajinka udata za Srbina iz Mačve žali se na srpsku reč: vredna:
«Moju svekrvu pitaju: Je l’ti snaja vredna? Ja se ljutim jer u mom ukrajinskom
jeziku: vredna, znači bezobrazna.»

U švedskom jeziku reč: vrede, vreden(im) – gnev, bes, srdžba;

vriden, vridet; vridna(pridev) – lud, luckast

-vriden, -vridet; -vridna(pridev) – samo u složenicama:

▲höger|vriden –naklonjen desnici

▲vänster|vriden – naklonjen levici

vrider/ vred/ vridit/ vrid! vrida(gl) – okrenuti, okretati

To bi ovako moglo da se kaže: Ako se snaja na primer zaključala u sobi da bi prkosila

mužu da bi ga kaznila, onda je ona luckasta, ali ako je snaja okrenula situaciju u kući
na bolje, onda je ona vred|na(vred na). U našem slučaju, ona je nešto okrenula i
pružila rečju: na! (koja je ista u oba jezika).

Bubreg

Ko nas se kaže da je reč: bubreg iz turskog jezika, ali to je reč je nastala od

nordijskog jezičkog materijala gde se kaže: bo breck.(o = u)

bo, bon; bona(im) – gnezdo.(

222
bräcker/ bräckt/ bräckt/ bräck/ bräcka(gl) – lomiti, slamati

Bubreg = švedski: bo breck – gnezdo slomi

Bubreg ima svoje ležište koje se ovde naziva gnezdom. Onaj ko kaže da je bugreg
oštećen kaže da je slomljeno gnezdo, ležište bubrega, inače bubreg je u švedskom:
njur, njuren.

Bugarin

Pop Dukljanin kaže o poreklu Bugara:

“Osim toga dok je Bladin vladao, pokrenu se bezbrojno mnoštvo naroda sa velike
rijeke Volge, po kojoj su dobili ime. Naime po rijeci Volgi sve do današnjeg dana
nazivaju se Vulgari [Bugari]“

Po nekim drugim izvorima kaže se da su Bugari došli sa reke Bug.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije tačno što se tiče kraja iz kojeg su došli Bugari.

Bladin (ili možda Bodin kako smo u novijoj istoriji učili) je Got i on verovatno još
govori gotskim, odnosno švedskim jezikom. Njegovi preci su: otac Selimir, deda
Senulat; zatim Totilo i na kraju Senubald, onaj ko je je sa svojim sinovima Totilom i
Ostroilom došao na Balkan. Bladin nije mogao da pokori Bugare nego je sa njima
sklopio savez i prema ovom zapisu oba naroda se dobro slažu. Ako Bladin govori
švedskim jezikom on će ili njegovo obezbedjenje, rečju: bugar zapovedati da se
neko pokloni; ovde se zavodi neka etikecija u ponašanju. Na švedskom:

bugar/ bugade/ bugat/ buga(gl) – napraviti naklon

in(predlog koji usmerava radnju prema unutrašnjosti) - unutra

bugar in – poklanjaš se unutra

Kad se čita istorija vidi se da su Bugari bili prvo primili katoličku veru da bi se kasnije
vratili na pravoslavnu veru. Zbog toga narodni pevač u pesmi «Ženidba Dušanova»
kaže da se car Dušan ženi Latinkom. Car Dušan je bio oženjen Bugarkom,
Jelenom.Od katoličanstva do pravoslavlja je samo jedan kratak vremenski period
kao kod Stevana Prvovenčanog, ali narod taj dogadjaj pamti kao neko izdajstvo i
Bugare naziva Latinima.

223
Bugarštice.

U «Istoriji Srba» Konstantina Jiričeka, II knjiga, strana 299 stoji:

»Pesme u zbirci Bogišića starinske su, pune narodnih epiteta i sa vrlo malo turskih
reči. U njima se od oružja pominju luk i strela, štit, koplje, a vatreno oružje samo u
najmladjim pesmama iz Perasta. Pa i odelo ima starinske nazive. Padaju u oči ostaci
srednjovekovne etikecije. Tako na primer, lica koja počinju govor „lepo se poklone“
publici.»

Upravo ovaj detalj: „lepo se poklone“ jedno drugom, kazuje nam odakle naziv: Reč:
bugarštice napisan na švedskom kazuje: bugars tycka.

Oblik bugars – pasivni oblik gde je subjekat trpi radnju.

tycker/ tyckte/ tyckt/ tyck!/ tycka(gl) – smatrati, misliti, verovati

(smatram) da prvo treba lepo da se pokloni/ bugars rekao je onaj ko je govorio

švedski. Tako je mislio, smatrao/ tycka:

Bugarštica = švedski: bugars tycka – pokloniti (se) smatram (da treba da se

pokloniš)

Volga/ Volgo

Naziv reke Volga nema veze sa Bugarima pre bi se reklo da je u vezi sa jeguljama jer
ako na švedskom napišemo ovaj naziv reke dobićemo: Få ål gå.

få, färre(zam) – mali broj

får/ fick/ fått/ få(gl) – dobiti, dobijati (f = v)

ål, ålen; ålar(im) – jegulja

går/ gick/ gått/ gå(gl) – ići, polaziti, prolaziti

Rečima: Få ål gå. – Idem (po)malo jegulja, čovek bi mogao da objašnjava zašto je

pošao na put prema ovoj reci.

224
U nemačkom jeziku reč: folge – slediti se; slušati. Ova reč je mogla da utiče na
stvaranje naziva reke Volga (f = v) ukoliko u davnoj prošlosti nije postojala neka
jedinstvena karta sveta.

Burlak

U vreme pre pojave mašina, brodove na reci Volgi uzvodno su vukli ljudi koje su
zvali burlaci. Reč burlak u običnom govoru je sinonim za grubog čoveka. A ako ovu
reč napišemo na švedskom onda će ona kazivati; bur laka ili bur lag

bur, buren; burar(im) – kavez, krletka

bär/ bar/ burit/ bär/ bära(gl) – nositi, snositi

lakan, lakanet; lakan, lakanen(im) – čaršav, pokrivač, navlaka

1. lag, lagen; lagar(im) – zakon (g = k)

2. lag, laget; lag, lagen(im) – ekipa, tim, momčad

3. laga(pridev) – zakonski

4. lagar/ lagade/ lagat/ laga(gl) – pripremiti; popraviti; napraviti

Iz ovih prevoda može da se jasno odredi da su burlaci bili zatvorenici.

Najverovatnije da su oni koji su dovozili ove zatvorenike u sabirni centar, pokrivali
njihov kavez, ali najverovatnije da su reč: bur laga – kavez popraviti (g = k) bile reči
stražara koji koji nadgledaju kaveze sa zatvorenicima vodeći računa da se i
najmanja sumnja u bekstvo izbegne.

Salaš, ladja, juha

Reč: salaš mogla je da dodje direktno iz usta severnjaka kome je dosadilo da luta za
severnim jelenima i koji se odlučio da siđe jednog proleća južnije u Evropu i da tu
čuva ovce jer je ova reč: salaš – mera, odnosno rastegljaj čovekovih ruku kod
Samera.

225
Na severu Švedske, Norvrške i Finske žive oko pedeset raličitih etničkih grupa koje
se čak međusobno i ne razumeju. Najbrojniji su medj u njima Sameri u čijem jeziku
stoje glasovi kao kod Srba. Na odjavnoj špici samerskih filmova su slova: č, đ, ž, š.

U njihovom rečniku stoje naše reči, ali sa drugačijim značenjem kao na primer:
salaš – mera (tereta ili površine ili granice medje); sofka – rođaka; čađa – drveni
ugalj; lađa – led

Reč: salaš koja stoji u samerskom rečniku ima objašnjenje na švedskom da je ta reč
ista kao reč: fat kod Šveđana.

Ustvari, ista reč: fat postoji i kod nas. Kažemo: fat drva. Kaže se i da nešto
zafvata(zauzima neki prostor ili ima neku saržinu) Glasovna grupa ”fv”

kod nas je ”hv.”

Ali reč salaš mogla je da nastane od istih švedskih reči kao i gore: sa lass

sa(gl) – rekao je , kazao je

lass, lass; lass, lassen(im) – tovar.

Šalaš < šv.: sa lass – reka; tovar.

Interesantno je značenje samerske reči: lađa, jer ona u njihovom jeziku označava da
je krenuo led, a kod nas prevozno sredstvo - lađa.U švedskom jeziku reč: la ili lade
–ostavio je. Reči: đa u švedskom ne mogu da uđem u trag, ali mi imamo u narodu
izraz: đa ovamo, đa onamo koji opisuje lelujavo kretanje koje liči na kretanje čamca
na brzaku ili na hvatanje nekadašnje kokoške koju čovek juri, ali to ne znači i da
ćete je uhvatiti, jer morate da napravite niz bezuspešnih pokreta – đa ovamo – đa
onamo/ tamo-ovamo.

U samerskom jeziku reč: juha označava sve ono što se pije. Ali ako rastavimo ovu
reč na švedke reči: ju ha i zamislimo da pred nama sede dva čoveka od kojih je
jedan Samer, onda Samer pita , (možda rečima, možda samo prinosi palac ustima i
imitira situaciju kada se pije): Šveđanin odgovara: ju ha, a to znači:

ju(potvrdna reč) – da

ha(gl) – ima.

226
To što se pije je alkohol, ali je Samer je rečima: juha proširio značenje na sve ono
što se pije.

Na sahranu moga oca došao je negov ispisnik (vršnjak) komšija, jedan žgoljavi
starčić sa čijom sam decom ja išla u školu. On je izjavo saučešće i kad se moja majka
zaplakala rekao je nekim čudnim glasom: moraš, moraš, naglašavajući onaj zadnji
slog aš! Kao da ga upućuje nebu. U meni je ostalo neko pitanje bez odgovora, na
koje sam odgovorila tek onda kada sam videla kako izgledaju Sameri – omanji, žilavi
kao taj naš komšija. U njihovom rečniku ima mnogo reči koje se završavaju na:- aš.

A šta kaže ta reč: moraš? Na švedskom bi ona mogla različito da se napiše, ali
najbliže onoj situaciji kojoj želi da približim prevod bilo bi: mor as.

mor, modern(im) – majka

as, aset; as asen(im) – crkotina, leš

Reči: mor aš, otvaraju situaciju u kojoj možemo da vidimo osobu koja je ugledala
majku u stanju lešine u raspadanju. Šta kazuje naša reč moraš? To bi bilo: Moraš da
shvatiš da majke više nema; moraš da radiš praktične stvari – da majku sahraniš;
moraš da nastaviš život bez majke.

A mi moramo da naučimo da naši glagoli u drugom licu prezenta imaju nastavak –

aš, upravo zbog ovog glagola: moraš, šitaš, gledaš...

Kod nas u životu je nekako da sve moraš, a kod Šveđana je da želiš. Razlika je
velika. Kad moraš onda te drugi guraju, a kad želiš ideš svojom sopstvenom
snagom. Da li je auto bolji kad ga guraju ili kad mu radi motor?

Šta se još mora? To nam kazuje glagol skola.

Škola

Na švedskom je reč:

skola, skolan; skolor(m) – škola, obrazovanje

Naša reč: škola ista je sa švedskom reči: skola – škola, ali je ona nastala od glagola:
ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati(sk : šk)

227
u švedskom jeziku buduće vreme, futur, gradi se od glagola: ska + infinitiv.

Jag ska resa. – Ja ću putovati. Du ska komma i tid. – Moraš da dodješ na vreme.

Skamija(klupa)

U vreme Vuka Karadžića klupe u školi nazivale su se i skamija. Kada ovu reč
napišemo na švedskom to će biti: skamm igen.

skam, skammen(im) – stid, sram, sramota, bruka

igen(prilog) – opet, ponovo

Rečima: skamm igen – sramota, neko je iz grupe učenika govorio na svom

maternjem jeziku šta se dešava u školi, odnosno kako se pojedina deca za kaznu
izdvajaju u klupu/skamiju za kažnjene. Ta klupa se u moje vreme zvala „magareća
klupa“ koja je bila okrenuta tako da je mi gledamo, a na njoj je visila slika magarca.

U latinskom rečniku stoji reč:

scamnum (im) – klupa, podnožje, a napisano na šved. to bi bilo: skam nu.

nu(prilog) – sada

Iz ovoga se viodi da je područje Apenina naseljeno nordijskim narodom u vreme

Rimske imperije. Pošto je značenje reči: scamnum – klupa, podnožje ovde se
naslućuje situacija sa rimskih trgova gde se prodaje roblje. Robovi su prodavani goli
i muški i ženski.

U grčkom jeziku: σκαμνί(izgovor: skamni) – stolica

[Od ove reči skam, skammen nastala je i naša reč: skamenjen: (skammen igen (g =
j)

Čovek se skameni od straha, ali i od stida/ skam.]

Klinja

Stariji djaci kod nas svoje drugove iz razreda obično zovu: klinja, klinac, a ta reč ima
značenje: mali sa prizvukom sprdanja.

228
U švedskom jeziku ova reč kazuje nešto drugo:

klingar/ klingade/ klingat/ klinga(gl) – zvoniti, odzvoniti

Ova reč: klinja/ klinga ili klinac/ klingat (t = c) nastala je u situaciji kada se u školi
nadje nova najmladja generacija učenika koji ne obraćaju pažnju na zvuk zvona.

Pelazgi

1. Rečima pölas gick, ali i:pelare gick ovaj narod je objašnjavao da su došli iz
barljivog, močvarnog terena.

pöl, pölen; pölar(im) – bara, lokva

pölars(genitiv) – od bara(barljivog terena)

går/ gick/ gått / gå(gl) – ići, hodati, poći (g = j)

pelare, pelaren, pelare; pelarna – stub

2. U Grčkoj je građeno mnogo stubova pa je ime ovog novopristiglog naroda

moglo da bude izvedeno od ove reči: pelare – stub pa je naziv pelazgi mogao da
dođe i iz od reči: pelars gick – stubov; išli.

Šta kazuje reč Goti?

Ime Gota, jednog švedskog plemena, moglo je da nastane od švedske reči:

gåta, gåtan; gåtor(im.) – zagonetka ili od

gått(supin, radni glagolski pridev) gl. - ići, hodati, ili

god, gott; goda – osnovni stepen prideva: god - dobar, koji ima komparativ: bättre,
a superlativ: bäst.

Gotland (land – zemlja) je najveće ostrvo u Baltičkom jezeru (jezero, a ne more,

kako mi kažemo jer je voda rečna, slatka), a isto ime, Gotland, naziv sreza, oblast na
teritoriji Švedske koja ide duž strane prema Gotlandskom ostrvu.

229
Šveđani i Finci za svoje zemlje kažu da su zemlja hiljadu jezera(mora da je nekad
bilo i mnogo bara, močvara), od kojih se zaziralo.

Iliri, Goti, Skiti, Varvari dolaze sa severa rečnim tokovima ili morem. U švedskoj na
primer postoji mesto Bunje. Ako je, recimo, zapretila epidemija kuge onda će se
stanovnici odlučiti na masovnu seobu. Na jug Srbije na teren Vranja i okline i na
sever Makedonije naselilo se švedsko stanovništvo. To bi mogli da budu Šopovi.
Njihovi potomci odavno su zaboravili jezik svojih predaka, a zaboravili su takođe da
su se uopšte i selili. Ako se povede reč o seobi onda se priča o dolasku sa Kosova, a
niko ne zna za seobu sa severa Evrope.

Južni Sloveni, svoj jezik bogate jezikom su nordijskih naroda i onda kada su reči
potpuno različite za jednu istu stvar, kao na primer: kašika, lažica, žlica – pribor sa
kojim jedemo na Balkanu, pa čak možemo u to uvrstiti i grčku reč: χουλιάρι –
kašika, ako znamo osobine grčkog uha i njihov «problem» sa izgovorom
zadnjonepčanih glasova: k, g, h stranog porekla ili glasova; kao i glasova «b» i «v»
koji su u grčkom samo jedan glas: β. Naroda severa i grčki bogovi govorili su istim
jezikom. Ovi jezici su pod uticajem i drugig evropskih jezika kao naprimer engleskog
jezika kao i danas što je. Često se može reći da reč jeste došla na naš teren preko
Turaka, ali je ona «skovana» od švedskog ili engleskog jezičkog materijala kao na
primer reč: janičar.

Janičari (turski vojnici)

Janičari su bili turska vojska koja je bila sastavljena od dečaka dovedenih iz
pokorenih zemalja. Naziv ove vojske potekao je iz engleskog jezika: young each
cherish.
young(jλη)(pridev) – mlad
each(ij: ∫)(zam) – svaki, svaka
cherish('t∫eri∫)(gl) – odgajati s ljubavlju
young each cherish = jΛη ij: ∫'t∫eri∫ = odgajati s ljubavlju = janičari(turski vojnici)

Odgajati sa ljubavlju da bi zavleli svoje vaspitače i zaboravili svoje poreklo.

Od engleskog glagola cherish – odgajati s ljubavlju, nastala je bugarska reč:
čerešnja(trešnja). To dalje znači da Turci nisu usamljeni i izdvojeni od evropske
cvilizacije.

230
Turski nobelovac, Orhan Pamuk u knjizi »Istambul, uspomene i grad« na jednom
mestu govoreći o istambulskom enciklopedisti, Rešad Ekrem Koču, koji je inače bio
homoseksualac navodi njegove primedbe o janičarima, mladićima dovedenim da
služe u turskoj osmanskoj vojsci pa kaže:«« Pod odrednicom »mlad janičar«, uz
preterano ulepšavanje opisuje odnose izmedju golobradih momaka koji su došli
medju janičare i »janičarske nasilnike s kandžama« koji su ih uzeli u okrilje. Kod
odrednice »mlad momak«, pošto ispriča da je »lepota koja je opevana u divanskoj
književnosti momačka lepota«, sa slašću ulazi u pojedinosti istorije ove reči za koju
je napisao da znači« uvek mlad, krepak, muškarac«. Ovaj brižljivi jezik koji u prvim
tomovima majstorski zalazi medju istorijske , književne i kulturne podatke, u
kasnijim tomovima pod svakim izgovorom preobraća se u slobodu govorenja o
mladim momcima i njihovim nogama. Ili pod odrednicom »mlad momak od
šesnaestak godina«, kaže: Bio je mladić bosih nogu, sa bezbroj zakrpa na
šalvarama, kome se kroz poderanu košulju videlo telo; po lepoti gutljaj vode –
obrve mu na čelu kao tugra na beratu lepote, a kosa poput krnastog ždrala
pozlaćene crnomanjaste puti, na jeziku mu koketnost, a telesna gradja visoka i
vitka.«

Iz ovog objašnjenja jasniji je prevod reči: janičar, vidi se zbog čega Turci brinu o
svakom mladom novoprispelom janičaru.

Silni(janičari)

U našoj epskoj poeziji uz reč janičar obično stoji reč silni janičar. Kod nas je i car
Dušan silni, a i u pojedinim situacijama su sva gospoda silna. Ovoj reči

silni odgovara švedska reč:

sil, silen; silar(im) – cedaljka

silar/ silade/ silat/ syla(gl) – cediti; pasirati; filtrirati

Prema ovom značenju janičari bi bili probrani(od onih najgorih), a car Dušan je
probran od najboljeg plemstva, kao i gospoda (od onih bogatijih i boljih).

Dušanov sin, Uroš ima epitet: nejaki; Uroš nejaki. U epskoj pesmi Uroš i
Mrnjavčevići spominje se ovaj epitet – nejaki. Pesma govori o vlasteli koja se otima
o dušanovo carstvo pa zovu Kraljevića Marka da dodje kod Samodreže crkve da

231
kaže šta je zapisano u knjigama. Lažni pretendenti na presto daju Marku razna
obećanja ako ih proglasi naslednikom, a jedino ćuti nejaki Uroš.

Ako reč: nejak, nejaka napišemo na švedskom, onda ćemo dobiti sledeće
informacije: näj jaka.

nej ili nä (negacija) – ne

jakade/ jakat/ jaka(gl) – potvrditi, potvrdno odgovoriti

▲en jakande svar – potvrdan odgovor

Sada se vidi da je Uroš ćutao, nije potvrdjivao(odobravao), nije isticao pravo na

presto. Ovde je njegovo neodobravanje, odnosno ćutanje shvaćeno kao nedostatak
snage – nejakost.

Snaga

Sili i nasilju suprotstavlja se snaga. Reč snaga nastala je od švedske reči: snagga
koja znači:

snaggar/ snaggade/ snaggat/ snagga(gl) – podrezati, potkresati (kosu).

Ova reč: snagga – podrezati kosu došla je u naš jezik preko starozavetne priče o
Samsonu i Dalili. Dalila je na prevaru izmamila od Samsona tajnu njegove snage
koja je ležala u tome što je proročanstvo saopštilo njegovoj majci da mu ne seče
kosu. Dalila je Samsonu na spavanju odrezala kosu/ snagga pa je tako nestala
njegova snaga.

Samson

Ime ovog jevrejskog junaka - Samson koga je njegova ljubavnica Dalila izdala
filistrejcima u švedskom jeziku bi moglo da bude napisano kao: sa amma son ili
samma son, ili sam så ån

säger ili säjer/ sade ili(sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

amma/ ammade/ ammat/ ammma/ (gl) – dojiti, podojiti(bebu)

232
sam- prvi deo složenice(prefiks) koji kazuje zajedništvo – su-, sa-, ko-

samma, samme(zam) – isti

samman(prilog) – jedno uz drugo; zajedno

▲företagen ska gå samman – preduzeće će se spojiti

son, sonen; söner(im) – sin

simmar/ simmade ili (sam)/ simmat/ simma(gl) – plivati

så(prilog) – tako; na taj način

å, ån; åar(im) – manja reka

Samson(jevrejski junak) = švedski: sa amma son – rekoh(da) doji sina ili

isti sin ili plivao je (u) reci.

Švedski jezik pokazuje da je jevrejski jezik pod uticajem švedskog jezika.

Može se isto reći i za engleski jezik. U jednom ovakvom radu nedostaje barem
površno poznavanje jevrejskog jezika, a i u našem jeziku ima jevrejskih reči. Poljki
jezik je , izgleda, najviše bio pod uticajem jevrejskog jezika. Ako želimo da dobijemo
tačne prevode naših reči (ma iz kog jezika da su dolazile) moramo da se
”konsultujemo” na kraju sa švedskim ili engleskim rečima, odnosno sa jezicima onih
naroda koji su asimilovani u srpski narod.

Gospod (bog)

U svim slovenskim jezicima reč bog je ista, a ona je nastala od švedske reči bok –
knjiga. U danskom jeziku: knjiga – bog.

U ruskom jeziku:gospod – gosudar

Ova reč na švedskom napisana kazuje: gå suddar.

går/ gick/ gått/ gå(gl) – ići

233
Samo onaj ko je gospodar nad nekim može da naredi potčinjenima da idu da
unište/ izbrišu nekoga ko nije poslušan.

[F.M. Dostojevski:”Nečiste sile”, knjiga III, ”Narodna prosveta” 1933.godine, strana

269:

”U govoru prostih i potčinjenih ljudi, i upošte, kad hoće da se iskaže neka počast ili
poštovanje prema sagovorniku, često se uz reč čuje glas ”s”, kao ostatak od reči
sudar, gospodin i sudarinja, gospođa, koje su iz vremena kreposnog prava
označavale posednika ili vlasnika imanja, spahiju, plemića.(U tuđem jeziku to ”s”
može se po nekad zameniti punom rečju, a možda i sa ”molim”, ili se uopšte ne
prevodi.)”]

Ovom zapažanju koje iznosi Dostojevski može da se doda i to da je ”s” ostalo od

švedske reči: så – tako, tako dakle.

Gosudar – gospodar(ruski)

suddar – gospodar, skraćeno od gosudar.

suddar/ suddade/ suddat/ sudda(gl) - izbrisati, uništiti

Sudarina – gospodarica = švedski: suddar inna( ili inne)

1 innan(predlog) – pre nego što

2 innan (veznik) – pre

3 innan (prilog) – pre

inne(pridev) – moderan, popularan

inne (prilog) – u , unutra, pod krovom

Iz ovoga se vidi da je gosudar ili sudar bio onaj koji je izbrisao, uništio nešto. Prva
asocijacija je da je gospodar uništio neki narod, porodicu ili čoveka, zatim može da
uništi useve, životinju koja je povredjena, neki objekat.

234
[U našem jeziku od ove reči nastala je reč: sud(opštinski, okružni, viši) i reč posuda.
U reči posuda zapažaju se dve švedske reči: på sudda – izbriši površinu posudja.]

Kreposno pravo – feudalno pravo u Rusiji

Vladavina kreposnog prava je vreme kada je gospodar imanja imao pravo da ubije
mužika na svom imanju i da za to ne odgovara.

Reč: krepos potiče od švedske reči: kryp post .

kryper/ kröp / krupit/ kryp!/krypa (gl) – gmizati, puzati

kröp(preterit, prošlo vreme) – gmizao je, puzao je

Reč: kreposnoje kazuje na švedskom: kröp oss nöje.

oss(zam) – nas

nöje, nöjet; nöjen; nöjen(im) – zadovoljstvo

Kreposnoje(pravo) = švedski: kröp oss nöje – puzao (za) naše zadovoljstvo

Ovde se otvara situacija u kojoj se neko primorava da puzi da bi se oni što gledaju
zadovoljili.

[U našem narodu postoji prezime Nojić(selo Ranilug na Kosmetu), zatim negacija u

narodnom jeziku: neje(nije). U ovom slučaju ova negacija negira postojanje namere
zadovoljstva/ nöje. Negacija nije kazivala bi na švedskom: ni ge.

ni(zam) – vi

ger/ gav /gett ili givit/ ge! ili giv!/ giva(gl) – dati, davati

g ispred «e» i «i» izgovara se kao «j».

Srpski: nije = švedki: ni ge – vi dajte (ove reči mogu omaj negirane pa će onaj ko
sluša ove reči razumeti i vezati kao negaciju, neodobravanje) ]

Gospodar

235
Naša reč: gospod(bog) na švedskom kazuje: gå spodar.

går/ gick/ gått/ gå(gl) – ići, proći, prolaziti

spådar/ spådde/ spått/ spå(gl) – proreći, predvideti, gatati, vračati

Rečima: gå spodar čovek je mogao da kaže da on(gospodar) ide da otkrije, pronadje

šta se to dešava što treba da se u narodu menja. Reči su mogle da budu izgovorene
i u lovu kada gospodar traži treg životinje.

Herren – gospodar, vlasnik, gospod bog, a Gud – bog. Reč god nastala je od njihove
reči:

god, gott; goda(pridev) – dobar, koji u poredjenju glasi: bättre. bäst – bolji,
najbolji. (iz ovoga može da se uzvede i zaključak da je Bog sve ono što je dobro.

Tvorac, stvoritelj – skaparen.

[U vranjskom govoru reč: skapan – truo, ali ta reč mogla je da nastane od reči:

skaffar/ skaffade/ skaffa(gl) – nabaviti

Značenje reči: skapan mogla je da kazuje da je bog Tvorac tako rekao, ili da su
nabavljeni/skaffa loši plodovi pa su brzo satruleli (f = p)]

Gospod(bog) u švedskom je Herren u značenju gospodara, vlasnika, a (gospod bog)

[Gode – islandsi poglavica u XII veku.

Ako ispred ove reči: gode, stavimo predlog p, koji je isti i u švedskom jeziku i u
našem, onda dobijemo našu reč: Oni se på|gode(pogode).

Sada je samo pitanje gde su se sreli Srbi sa islandskim poglavicom. . Ali ova
islandska reč gode za poglavicu, nastala je od švedskih reči: gå de – idu oni. Reći su
mogli da izgovore Švedjani koji su ispred šatora, kuće čekali svoga čoveka koji je
unutra pregovarao oko nečega sa islandskim poglavicom. U nekoj istoj takvoj
situaciji pogadjao se Švedjanin sa našim poglavicom. U razgovoru su mogle da budu
prisutne i reči:

god, gott, goda(pridev) – dobar

236
på goda be

be(im) – molba; molim te – ono „be“ koji imaju Vranjanci kada hoće da budu
ubedljivi u razgovoru.]

Lord Gud – gospod bog(engleski)

Engleska reč: lord gospod, a ova reč napisana na švedskom kazuje:

låda ord ili lår ord.

låda, lådan; lådor(im.) – kutija, škrinja

lår, låren, lårar(im.) – sanduk, kovčeg

ord, ordet; ord, orden(im.) – reč lord

Ovaj prevod jasno kazuje da je Mojsije dobio deset božjih zapovesti preko neke
naprave koja bi odgovarala današnjem radio-aparatu.

Glas iz kovčega – Lord God

U Bibliji na engleskom jeziku Gospod Bog se lord God sa: Lord God.

Englezi danas imaju reč: lord kao titule.

U vreme izlaska Jevreja iz Egipta pred narodom ide je zavijen u magu Låda ord – reč
iz kovčega/ Lord.

Biblija: Exodus: 19:18

A gora se Sinajska sva dimljaše jer siđe na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje
podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresijaše veoma.

18. And mount Sinai was altogether on a smoke, because the Lord descende upon
it in fire: and the smoke there of ascended as the smoke of a furnace, and the
whole mount quaked greatly.

To znači da Bog za kontakt sa ljudima koristi tehniku koju ne želi da ljudima pokaže
jer bi ljudi mislili da je tehnika Bog. låda ord – glas iz kovčega.
237
Taj glas iz kovčega nijeglas Kronosa, odnosno onog koji je svima nama kruna nad
glavama – Tvorac. Ali u grčkom jeziku reč: Κρόνος – grčki bog.

χρονος – vreme(k = h), a to bi mogle da budu iste švedske reči:

krona, kronan; kronor(im) – kruna, venac; vrhunac

Kronan ili kronan(vlastita im) – državna vlast

krono|fogde – izvršni organ; sudski izvršitelj

Κύρης – otac, gospodin, gospodar

Ova grčka reč odgovarala bi švedskoj reči: hyr i (h = k).

hyr/ hyrde/ hyrt/ hyr!/ hyra(gl) – unajmiti; uzeti u najam

1 i (predlog) – u, n

2 i(glagolska partikula: označava nastavak intezivne delatnosti)

U staro vreme uzimala su se velika imanja, pa čak i, kako je zabeležio Vuk Karadžić
da su se uzimale u najam i crkvene župe. («Srbi i Crnogorci»)

Vuku je ovaj običaj bio čudan pa ga je zabeležio, ali to se poklapa sa zadnjim

dolaskom Švedjana na jug Srbije i Makedonije (pre 300 godina). Kod Švedjana je
bilo normalno, a da je toga bilo još u vreme grčkih bogova svedoči reč: Κύρης –
otac, gospodin, gospodar.

Ali reč: Κύρης – otac, gospodin, gospodar mogla je da na švedskom glasi:

hy yr ge, jer je je glas «h» na početku reči nestabilan, ali palatalni glasovi se mogu
zameniti, naročito kada reči prelaze iz jednog jezika u drugi. U tom slučaju reč:
Κύρης bi počinjala glasom «h» - Ηύρης, Κύρηγε kazivala sledeće informacije: hy yr
ge.

hy, hyn(im) – fina koža kao koža lica(verovatno koža na kojoj se nekad pisalo)

1 yr, yrt; yra(pridev) – koji ima vrtoglavicu

238
 2 yr/ yrde/ yrt/ yra(gl) – kovitlati se, vrteti se

3 yrar/ yrde/ yrt/ yra(gl) – buncati

ger/ gav/ gett ili givit/ ge! ili giv!/ giva(gl) – dati, davati(g = j)

(h = k) – koža mnogo(vrtoglavo) daj = Κύρηγε

Škrinja

Reč škrinja više su čuje na hrvatskom području. Ova reč potiče iz švedskog, ali i iz
engleske varijante.

Švedski: skrin, skinet; skrin, skrinen(im) – sandučić, kovčežić, kasica.

Engleski: screen (skri:n) – štit; zaklon(kod peći) (5) pregrada (6) zavesa, okrovlje;
pokrov; (vojno) zaklon.

[Od ove reči screen nastala je i reč: skriven< skrin vän – kovčeg; prijatelj, ali ova reč
je mogla da nastane i od reči: skriv än

skriver/ skrev/ skrivit/ skriv/ skriva(gl) – pisati, napisati

1 än(prilog) – još, još uvek; ma kada, bilo kada

2 än(veznik) – nego, negoli, nego šta, od, no

Da li čovek priča o starozavetnom kovčegu koji se, možda skriva, kod nas, kako je
zapisano.

U švedskom jeziku škrinja, kovčeg je:

kista, kistan; kistor(im) – kovčeg, sanduk, škrinja

Švedska reč: kista – sanduk dala je u našem jeziku reč: čista. Čist veš se slaže u
sanduk, mada švedska reč:

sjysst(pridev) – pravilan, korektan može da da reč: čist.]

Ćivot

239
Kod nas se u govoru kaže: Ne diraj to ko u ćivot! Reč ćivot napisana na švedskom
kazuje: kiv åt.

kiv, kivet(im) – koškanje, zadirkivanje

1 åt = äter

äter/ åt/ ätit/ ät!/ äta(gl) – jesti

2 åt(prilog) övrsto; tesno

3 åt (predlog) – t, ka, prema, u (predlog koji je i u makedonskom jeziku)

Rečima: kiv åt čovek upravo priča o nekoj situaciji gde je bila oko te stvari. Kod nas
se ćivotom nazivaju i mošti svetaca. Nad moštima svoga oca Sveti Sava je pomirio
svoju braću. Znači, ćivot i mošti su reči različite po obliku a iste po značenju –
sinonimi.

Mošti

Reč mošti napisana na švedskom jeziku kazuju: måst i

måste/ måste måst(gl) – morati

i (prilog) koji označava intezivnu delatnost

i (predlog) – u, na; za vreme; do; u, po

Kovčeg

Ako reč: kovčeg napišemo na švedskom, onda ta reč čuva sledeće informacije: hov
käck ili hov käka

hov, hoven; hovar(im) – dvor (h = k)

käck, köckt, käcka(pridev) – zgodan, simpatičan

käke, käken; käkar(im) – vilica, čeljust

240
Najverovatnije ovde ljudi pričaju o kovčegu koji ima šarke/ käke, na poklopcu
onake kakve se prave za dvorske/hov kovčege.

Statari i Tatari

Gospodari velikih švedskih imanja imali su na svojim imanjima seljake koji su bili
unajmljeni na godinu dana sa pravom da mogu da menjaju gazdu, ali posle
završenih poljskih radova. Vlasnik imanja je imao na imanju kuće za radnike. Ti
zemljoradnici se u Švedskoj zovu: statare. Posle drugog svetskog rata, sa pojavom
snažnih mašina za obradu zemlje, nestali su i ovi radnici koji su našli svoja radna
mesta u industriji. Najverovatnije je njihovo ime, statare: došlo od reči: stat area,

stat, staten; stater(im) – država

area, arean; areor(im) – prostor, područje, teritorija

U švedskom jeziku reč ar – je mera za površinu zemlje kao kod nas. Nema ga u
rečnicima, ali u razgovoru sa Švedjanima to će vam potvrditi.

Milan Vujaklija – «Leksikon stranih reči» kaže:

area(latinski: area) – površina; gradilište; trkalište

areal(novo latin: oblast na kojoj je rasprostranjena neka vrsta biljaka ili životinja)

završetak reči: areal dolazi od švedske reči: all (zam) – sav, sve

F.M. Dostojevski

Knjiga ”Nečiste sile”, knjiga III, ”Narodna prosveta” 1933.godine, strana 269:

”U govoru prostih i potčinjenih ljudi, i upošte, kad hoće da se iskaže neka počast ili
poštovanje prema sagovorniku, često se uz reč čuje glas ”s”, kao ostatak od reči
sudar, gospodin i sudarinja, gospođa, koje su iz vremena kreposnog prava
označavale posednika ili vlasnika imanja, spahiju, plemića.(U tuđem jeziku to ”s”
može se po nekad zameniti punom rečju, a možda i sa ”molim”, ili se uopšte ne
prevodi.)”
241
Naziv naroda u Rusiji – Tatari, možda nema veze sa statarima u Švedskoj, ali ima
veze sa švedskim jezikom jer se njihovo ime na švedskom može napisati kao: ta tar
i – uzmi; uzimam ovde ili tat är i – uzeto je ovde.

Dalila

Ako ime Samsonove ljubavnice Dalile napišemo na švedskom onda će ono glasiti:
ta lila (t = d).

tar ili tager/ tog/ tagit/ ta(g) ili ta(ga) (gl) – uzeti

1. lila(pridev) – ljubičast

2. liten, litet; lila(pridev) – mali, mala, malena

Jevrejsko žensko ime Dalila = švedski: ta lila – uzmi ljubičasto ili uzmi malo(bebu,
dete) (t = d).

[Olof Rudbeck, (1630 – 1702)švedski prirodnjak i profesor medicine. Bavio se i

proučavanjem prošlosti i tvrdio u svom delu ”Atland”, koje su nazvali i ”Atlantikan”
da je Norden(Skandinavija) kulturni izvor iz koga potiču grčki mitovi. Rudbekova
dela su, nažalost, izgorela u jednom požaru na Uppsala univerzitetu. Rudbekovo
vreme je vreme ranog detinjstva švedskog kralja Karla XII, pa je moguće da su
rudbekove ideje o švedskoj prošlosti izvršile uticaj na budućeg kralja švedske da
povede jedan osvajački rat na Evropu. Sudbina ovog kralja vezana je i za Balkan i za
jug Srbije i Makedonije. Olof Rudbek je kroz jevrejski jezik naslutio i to da je jezik
Jevreja nastajao pod uticajem švedskog jezika.]

Snažan

Pridev: snažan nastao je od reči: snagg agg an ili snagga agan (gg = ž)

agg, agget(im) – pizma

an(prilog) – tamo- ovamo

242
▲går an – ide prema (nekom pravcu)

aga, agan(im) – telesno kažnjavanje

agar/ agade/ agat/ aga(gl) – tući(decu); telesno kažnjavati

Reč: aga se na Balkanu zadržala na značenju: gospodin. Veoma često oni ljudi koji
su na ulici veoma ugladjeni u porodici su tirani i maltretiraju ženu i decu. Takve
osobe nemaju nežnosti za svoje bližnje jer nežnost iskazuju prema onima do čijeg
mišljenja im je stalo van kuće. Članovi porodice za takvog čoveka su osobe koje su
njegova posluga u kući. Ta pozicija se zadržava dok se nejač jednog dana ne pobuni.

U uvodu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravioma kaže se:

- »Pošto je prizivanje urodjenog dostojanstva i jednakih i neotudjivih prava svih

članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;

- pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima,

koji su vredjali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića
uživati slobodu govora i ubedjenja i biti slobodna od straha i nestašice proglašeno
je kao najviša težnja svakog čoveka;

- pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovek ne
bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne protiv tiranije i ugnjetavanja...

Sandžak

U turskom jeziku pojedine oblasti nazivale su se sandžacima. Da li je to turska reč?

Ako ovu reč napišemo na švedskom onda će to biti: sann gök

sann, sant; sanna(pridev) – istinski, stvaran, pravi

gök, göken; gökar(im) – kukavica

Ko je to bio kukavica, ostaje da se traga za istorijskim dokumentima ili legendama.

Pešter

243
Visoravan u Sandžaku naziva se Pešter, ali u našem jeziku reč: peštera ima značenje
pećine.

Ova reč napisana na švedskom kazuje: pest är.

pest, pesten(im) – kuga(zarazna bolest)

är/ var/ varit/ var!/ vara (gl) – je (pomoćni glagol)

Naziv Pešter svedoči o nekom vremenu u kome je vladala epidemija kuge, a

istovremeno je, možda, pravljena geografska karta, ali iste reči mogle su da
opominju da su u nekoj pećini(pešteri) živeli ljudi bolesni od kuge.

Peškir – handduk(šved)

Reč: peškir nastala je od reči: pest skyr.

pest, pesten; pester(im) – kuga

skyr/ skydde/ skytt/ sky(gl) – izbegavati, kloniti se, bojati se, strahovati

Čovek kome je, verovatno, posle umivanja ponudjen peškir da se obriše glasno je
rekao da je kuga/ pest i da (on) izbegava/ skyr da se obriše.

U turskom jeziku postoje dve reči za kugu.

1 veba(im) – kuga

2 taun (im) – kuga

Prva reč: veba je iz švedskog jezika i glasi: ve be.

ve(uzvik) – jao

U turskom je reč: veba – kuga, zbog deklinacije je izgubila glas ”e” na kraju reči i
dobila glas ”a”, ali možda i zbog toga što

Turci imaju već švedsku reč: ve, ali sa značenjem veznika: ”i”.

Čovek koji počinje svoju žalbu sa uzvikom: ve – jao, on nastavlja da priča svoj jad i
zbog toga se ova reč zadržala u ovom jeziku kao sastavni veznik gde se radnja
nastavlja dalje. Sledeća reč je u ovom slučaju: be (a ne ba), a to je švedska reč:

ber/ bad/ bett/ be! ili bed!/ bedja(gl) – moliti, zamolii, tražiti, pomoliti se (bogu)
244
be – molim te.

Znači, kuga – vebe je jadikovke i molbe, preklinjanje Švedjanina u Turskoj.

Druga turska reč: taun – kuga, je iz engleskog jezika gde znači:

town(taun)(im) – grad

U ovom slučaju Englez objašnjava Turčinu da je grad – town(taun) zahvatila zarazna

bolest – kuga.

Etrurci

U švedskoj literaturi italijanska oblast Toskane vezuje se za Etrurce. (Godine 476.)

Toskanom su vladali: Heruli(nemačko pleme), zapadni Goti, Vizantinci i Langobardi.
U srednjem veku Toskana je bila republika da bi 1801. Napaleon proglasio svojim
kraljevstvom, a 1861. ulazi u sastav kraljevine Italije.

Naziv Etrurci napisan na švedskom kazuje: ett tro ur

1. ett → en(zam)

2. ett→ en(broj)

tror, trode/ trott/ tro(gl) – verovati (o = u)

1. ur(prilog) – napolje; sasvim do kraja

2. ur(predlog) – iz

3. ur(im) –

▲i ur och skur – po kiši i vetru

4. ur, uret; ur, uren (im.) – sat, časovnik

5. ur- (prvi deo složenice) npr : ur|invånare – prastanovnik

245
Iz prevoda ovih reči vidi se da su Goti prisutni i u Italiji, a u Toskani je, verovatno,
veća grupa, ali u mešavini i drugih naroda. Zato se kaže da su Etrurci nestali? Oni
nisu nestali već su asimilovani u većinski narod.

Nazivi za Toskanu su: Tyrrhenia, Etruria i Tuscia, međutim kada se Toskana kada se
napiše na švedskom glasi: tös kanna.

tös, tösen; tösar(im.) – devojka

kanna, kannan; kannor(im.) – kanta za polivanje; posuda za kafu; uopšte posuda za

tečnost.

Rečima: tös kanna čovek je dao ime, verovatno po nekoj statui devojke sa
posudom za vodu = Toskana(grad)

Goti (Vizigoti i Ostrogoti) prisutni su po celoj Evropi naročito u srednjem veku.

Gotski stil u umetnosti. . Goti i Etrurci pripadali su istom narodu, samo što su se
Etrurci asimilovali u italijanski narod, a Goti smo mi, Srbi.

Kroz ovaj rad potvrdjuje se tvrdnja izneta u Bibliji: jezik je jedan! Jezik je jedan, a
sve drugo je naše neznanje.

U doba cara Konstantina Velikog (IV vek) spominje se prisustvo Gota na Balkanu.

Gde su kasnije ti Goti otišli? Kaže se da su i Etrurci nestali. Ni Goti ni Etrurci nisu
nestali – asimilovani su. Miklagården je švedska kolonija u Konstantinopolju
(Carigradu), pre dolaska Turaka, u vreme Vizantije. Sama reč: Vizant nastala je od
švedkih reči: by sant.

by, byn; byar(im) - selo

sann, sant, sanna(pridev) – istinit, pravi

Vizant = by sant – pravo selo

Ove reči su se nalazile na geografskoj karti i odnosile su se u početku samo na

švedsku koloniju, a kasnije se njeno značenje proširilo na čitavu državu. Jezik tog
naroda vršio je uticaj i na sam turski jezik. Mora se razmišljati o tome da u vreme

246
osvajanja Carigrada u njemu živi stanovništvo koje ne govori turski. Kako je tekao
proces nametanja turskog jezika kroz vreme?

Na Balkanu je i u doba Kosovskog boja bilo nordijskog stanovništva iz čijeg jezika su

nastale reči: Kosovo i propast, i mnoge druge koje su u vezi te velike tursko-srpske
bitke. Istorija severnih naroda i veliki događaji u kojima se vodila borba za prevlast,
donosili su grupe izbeglica koje su se vremenom utapale u srpski narod.

Kosovo i propast Kosova

Da li naziv mesta ili naziv polja Kosovo postojao i pre kosovske bitke 1389.godine,
to se za sada ne zna. Zna se da ovaj naziv postoji u Hercegovini i u južnom delu
Poljske. Letopisac Pop Dukljanin živeo je u XII veku i on u svom dokumentu tvrdi da
su Srbi Goti. Ako su oni prvi Goti već asimilovani u srpski narod, ipak treba
razmišljati tako da je teritorija Srbije bila utočište svima onima koji su ostavljali
sever Evrope i nastanjivali se na jugu.

Naziv mesta Kosovo na švedskom bi kazivao: Kos åv å!

Posle tragedije prvo se priča zašto se tragedija desila. Reč: kos, nije crna ptica. Reč:
kos(im) – prhnuti kao ptica.

åv(predlog koji kazuje početak ili završetak radnje) – od

å, ån; åar(im) – manja reka

Srpski: Kosovo(mesto bitke sa Turcima) = švedski: kos åv å = prhnuli(pobegli) od

reke. Razlozi bežanja od jedne reke mogu biti različiti, ali postoji legenda u kojoj se
priča zbog čega Marko Kraljević nije stigao u boj na Kosovo. Kaže se da je on krenuo
na Kosovo, ali da mu je Šarac propadao u blato.

Srpski pisac, Milan Kordić u svom romanu: ”Jelena, 2001” sudbinu svoje junakinje
Jelene, rodjene Vojinović, prati kroz ratna zbivanja u zadnjem ratu u Sarajevu 1991.
i dalje sve do 2001. godine kada se ona kao izbeglica nalazi na Kosmetu, tamo
odakle su njeni preci Vojinovići. Jelena je potpuno narušenog psihičkog zdravlja
zbog trauma koje je doživela. U jednoj halucinaciji njoj se javlja vizija jednog mosta
na suvom koji postoji vekovima na Kosmetu, ali mosta ispod koga takodje vekovima
nema reke. Da bi reka tekla prema mostu trebalo bi porušiti stotinak šiptarskih
kuća.

247
Ako je naziv mesta Kosovo stariji od istorijskog dogadjaja koji se dogodio1389. onda
je reč: propast reč koja odslikava situaciju posle te bitke.

Propast

Reč: propast na šveskom kazuje: propp as

propp, proppen; proppar(im) – zapušač, čep; osigurač

proppar/ proppade/ proppat/ proppa(gl) – nabiti, natrpati, nagurati

(Evo jedne rečenice u kojoj je u švedskoj uporebljena ova reč:

▲Vi proppade kläderna i väskan. – Nabili smo torbu odećom.)

as, aset; as, asen(im) – crkotina, lešina

Propast = švedski: propp as – natrpani leševi.

Polje – fält, åker

Ako je u pitanju bojno polje, onda je u švedskom u upotrebi reč: fält, a ako je u
pitanju obradiva zemlja, onda je kod njih reč: åker.

Naša reč: polje nastala je od švedskih reči: på lä.

på(predlog) – na, po

lä (im) – zavetrina, zaklon

Ceo naziv mesta: Kosovo polje kazuje: kos åv å - på lä.

Ako su obe reči izgovarane zajedno onda bi informacija kazivala: Pobegli su od reke
u zaklon, ali ako u literaturi postoji reč: polje pre 1389.god, onda ovaj zaključak ne
bi važio.

Mazgit polje

Jovan Cvijić navodi još dva imena za Kosovo polje – Mazgit polje i Paun polje(«Srbi,
narod najstariji», O, Pjanić/L. 371)

248
Ako napišemo reč: mazgit na švedskom to će biti: mass gyttja.

mass, massam; massor(im) – mnoštvo, gomila, masa

gyttja, gyttjan(im) – mulj, blato

Mazgit = švedski: mass gyttja – masa blata

Ovaj naziv koji daje informaciju da je na tom mestu masa, mnogo blata, slaže se sa
onom informacijom koju daje reč Kosovo – pobegli od reke.

Paun(polje) nije u vezi sa pticom paun, već bi pre bila sa švedskim izrazom paulun
säng – nebeski krevet.

Gazimestan

Ako naziv grobnice Gazimestan napišemo na švedskom, onda će to biti: gass i mest
ana.

gas, gaser(im) – gas

i(partikula koja označava intezivnu delatnost)

i(predlog) – u, na

mest(prilog) – najviše

anar/ anade/ anat/ ana(gl) – predosećati, naslućivati

Rečima: gas i mest ana – (mesto gde se) gas najviše oseća.

Švedski glagol: naggad(sågad) – posečen, pruža jedan drugačiji prilaz gde bi pesma
”Na Gazimestanu” bila na švedskom: ”Naggas i mestan nu”

Ašov(alatka)

Ova reč napisana na švedskom kazivala bi: as åv

as, aset; as, asen(im) – crkotina, lešina

åv (predlog koji kazuje početak ili završetak radnje) – od

249
Rečima: as åv čovek upozorava nekoga u svojoj blizini da ne dohvata alatku koja je
prljava od lešina. U nekim delovima našeg govornog područja naziv ovog alata je
rilj, a u drugim opet štijač. Reč: rilj mogla je da nastane od engleske reči:

rill(ril)im – potočić ili iz nemačkog:

Rille(im) – žljeb, brazda

Da bi se jeda potočić usmerio u željenom smeru potrebna alatka, a to je u ovom

slučaju: rill>rilj, a isto tako da bi se na terenu napravila neka brazda ili žleb
potrebna je alatka: Rille> rilj.

Srbi imaju ašov kao alatku, ali kada njome rade oni kažu da riljaju. Od imenice ašov
ne postoji glagol što znači da je reč: rilj starija od reči: ašov.

Nemačka reč:

Stiel, (e)s (im) – držalja, drška, peteljka

Nemačka reč: stiel – držalja = hrvatski: Stiel = stial = štija – rilja (ie>ia)

(s =š)

Jezik našeg područja ne podnosi vrlo često u završetku reči glas „e“ i zamenjuju ga
glasom „a“. To se vidi na primeru švedske reči:

stäv, stäven; stävar (im) – krma, pramac, kljun, u našem jeziku dobija vrednost:
Stevan(muško ime), a tako isto i u primeru nemačke reči: Stiel = stial odnosno,
štijal

Asura

U srpskom jeziku postoje dve reči koje označavaju prostirke na kojima se ležalo na
podu rogoža i asura.

Rogoža je od slame, asura od barskih biljki. Ako napišemo reč asura na švedskom
onda ćemo saznati zbog čega se ova prostirka zove: as ur

as, aset; as, asen(im) – crkotina, lešina

ur(predlog poticanja) – iz

250
Rečima: as ur čovek zapoveda da se prostirka izvuče ispod leša.

Opasač

U srpskom jeziku postoji reč: remen(kaiš, opasač). U švedskom jeziku postoji reč:
rem, remmen; remmar(im) – kaiš, remen. U našem jeziku kada kažemo remen,
obično mislimo na vojničke kaiše, na uprtače, na konjsku opremu. I reč: opasač
uvek vezujemo za vojnu opremu, ali nikada nećemo reći da je žena stavila opasač,
sem ako je i ona vojnik.

Ako reč opasač napišemo na švedskom onda ćemo dobiti nove informacije:

opp ili upp(prilog) – prema gore

as, aset; as, asen(im) – crkotina, lešina

asch!(uzvik) – ač!(gadjenje)

Kosovska bitka bila je 28.juna, na Vidovdan kada je veoma toplo. Dok je pristigao i
rodbina i dok su organizovane ekipe koje sakupljaju leševa, toplota je već učinila
svoje. Leševi su već u stadijumu raspadanja – i srpski i turski.

Radi se tako da dvojica ljudi podižu leš sa zemlje zakačivši kuku za opasač. Taj čin
prati komanda: opp as asch!

Srpski: opasač = švedski: opp as asch! – prema gore(podigni) leš; ah!

Božur(paeonia officnalis)

Na masovnoj grobnici na Kosovom polju posadjeni su božuri.

Ime ovog cveća napisano na švedskom kazuje: boss ur.

boss, bossen; bossar(im) – gazda

ur(pedlog poticanja) – iz

Stuacija u kojoj su izgovorene ove reči je situacija kada neko drži cveće u ruci i
sagovorniku objašnjava da je to cveće iz/ur gazdine/boss bašte.

251
Ljuta

Reč: ljuta prepisujem iz jednog malog švedskog rečnika: ljuta döden, ljöt, ljäto,
ljutit ali bez objašnjenja, već samo sa pravopisnim objašnjenjem pojedinih oblika.
To jedan mala «Ord lista med övningar ordlistans bruk», koju je sastavio i napisao
Alfred Hässelberg 1952.

Objasnili su mi da reč: ljuta znači razblažiti, ali uz tu reč stoji reč: döden – smrt!?
Ako bi se reč: ljuta odnosila na rakiju, onda je rečju: ljuta čovek traži da se rakija
razblaži; ako se reč: ljuta odnosi na papriku ili neko jelo, onda takodje ljutinu treba
razblaziti. Ali ostaje nerazjašnjeno kako razblažiti smrt, osim ako nije
ublažiti(posledice smrti).

Inače u švedskom jeziku za reč: ljuta(paprika) reći će: starka paprika.

Kod nas je ta reč u značenju: starka – stara žena, ali Švedjanin je o toj staroj ženi
mislio drugačije – rekao je da je ona još uvek jaka žena. U sledećem kazivanju o
reći: ljud videćete i ime kneza – Ljutovid.

Ljudi – män, männen

U švedskom jeziku reč: ljud, ljudet; ljud, ljuden(imenica) – zvuk, šum

Naša reč: ljudi nastala je od ove švedske reči: ljud – zvuk.

Ovde se mora zamisliti situacija gde se napeto iščekuje nečiji dolazak. Približavanje
iščekivane grupe ljudi odaje zvuk – ljud.

Evo jednog mesta iz »Letopisa Popa Dukljanina« u kome je opisan tok jedne bitke
gde zvuk truba i rogova u noći kao i zvuk ljudi u pokretu, stvaraju paniku u
neprijateljskim redovima.

”Knez Ljutovid sa svojom vojskom stigne u Travuniju. Kralj Dobroslav, pak, sa svojim
sinovima i svojim narodom ostao je u Crmnici; naime vidio je da ima veoma mnogo
Grka i bojao se da Ljutovid ne pređe preko zaliva, pa da njega ne opkole. Dozvavši
svojih pet sinova reče im:

252
Vidite najdraži sinovi, da je velika grčka vojska, a nas je prema njima jako malo i čini
mi se da nikako ne možemo u borbi da im se odupremo. Učinimo, dakle, ovako;
neka dvojica od vas, Gojislav i Radoslav ostanu, a vi ostala trojica uzmite svaki po
deset spretnih ljudi sa trubama i rogovima i popnite se na brda pa se po vrhovima
brda tako razmjestite da Grci izgledaju u sredini. Ja ću sa ovima koji su sa mnom u
sred noći provaliti u njihov logor. Kad budete čuli glas trube i roga, isto tako i vi na
brdima uokolo oglasite se jekom truba i rogova i glasnom vikom. Potom spuštajući
se malo po malo, približite se njihovom logoru, i kad budete blizu, nemojte se plašiti,
već budite hrabri i muški se borite. Svemogući Bog naime, predaće ih u naše ruke".
Dakle u vrijeme kada se smrkavalo, tri kraljeva sina popeše se na brda i učiniše
onako kako je kralj bio naredio. U to vrijeme neki Baranin, kraljev prijatelj, u namjeri
da prestraši Grke, priđe Kursiliju i reče mu: "Čuvaj se gospodaru i budi oprezan i
gledaj kako da se izvučeš, znaj dobro da si sa svih strana opkoljen veoma velikim
snagama". Ova opomena se razglasila po logoru i sve obuze veliki strah. Na to
Kursilije odmah naredi da svi stoje naoružani, i odredi da se daleko od logora
postave osmatrači i straže. Međutim, kralj sa svojom vojskom, noću po malo
nastupajući tiho se približavaše njihovom logoru. U sred noći pak stiže tamo đe su
bile grčke straže i čuvari Grka, i jurne na njih, te neke pobije, a ostale nagna u bijeg.
Kad su to viđeli Grci, veoma se uznemire. Odmah zatim oglasi se kraljeva truba, a
oni koji su bili sa kraljem duvahu u rogove i počeše veoma glasno vikati, a sinovi
kraljevi koji bijahu po brdima isto tako počeše odavde i odande trubiti u trube i
rogove i vikati. Zatim, lagano se spuštajući niz strane brda, približavahu se
neprijateljima, a isto tako je učinio i kralj. Grci se zaista počeše jako plašiti, pa pošto
su slušali kako se oni sporo spuštaju a kako je bila noć i nijesu mogli da vide, mislili
su da se radi o veoma velikoj vojsci, kao što su bili čuli od Baranina. A kad su čuli da
je zvuk truba, rogova i vike već blizu i da na njih navaljuju, spopade ih strah, i
okrenuše se u bijeg.”

U ovom opisu vidi se kako zvuk postaje faktor panike. Dovoljno je da neko ko govori
gotski, odnosno švedski, skrene pažnju prisutnima na zvuk/ ljud koji

narasta pa da oni koji čuju tu reč njeno značenje vežu za mnoštvo osoba koje prave
taj zvuk, a koji u noći stvara iluziju mnogobrojnosti vojske.

Švedski: ljud i – zvuk ovde(traje)

i(glagolska partikula koja kazuje intezivnost glagolske radnje), a kod nas je sastavnik
vezmik), a ovde se kaže da zvuk traje.

253
Slavi i Sloveni

Kada se tvrdi da se seoba Slovena na Balkan dešavala do šestog veka, mora se biti
skeptičan pri upotrebi jednog opšteg naziva za tu grupu naroda jer reč: Slaven,
Sloven kazuje sledeće.

slav, slaven; slavar(im) – rob

Reč: slav, slavrn; slavar(im) – rob.

Slaven(određeni oblik) – rob

Za grčke reč:

σλαυι – robovi

σλαυικός – sloven, slovenski. Ove reči: slav i kos Grk je čuo od ljudi sa severa
Evrope, jer oni imaju reč: slav i reč: kos.

kos – prhnuti kao ptica.

I(prilog mesta ili partikula koja kazuje intezivnu delatnost gl.radnje)

Reči su kazivale da su robovi/ slav prhuli kao ptica/kos, pobegli. Ono što je iza njih
ostalo, kazivalo je da pripada njima, robovima.

Reč: Sloven kroz vreme nije pretrpela nikakvu glasovnu promenu pa da je od Slaven
promenom nastalo Sloven, nego su ovde upotrebljene druge reči: slå vän.

slår/ slog/ slagit/ slå(gl.) – udariti

vän, vännen; vänner(im.) – drug, prijatelj

Ljudi govore da su oni udarili na prijatelje: slå vän. Ta tvrdnja u kojoj Šveđani
priznaju da su udarili na prijatelje je situacija kada treba posle bitke nastaviti život.

Ako se prelista «Istorija Srba do 1537», Konstantina Jiričeka onda se može naći
mnoštvo različitih naroda koji dolaze na Balkan. Među nazivima naroda vrlo su
česta imena Gota, Vizigota, a oni imaju ove reči u svom jeziku kao i Iliri.

254
Prostak

Naša reč prostak mogla bi da ilustruje jedan podrugljiv odnos prema čoveku koji se
zahvaljuje svome popu na nečemu:

Reč: prostak na švedskom kazuje: prost tack

Prost(ili danas: präst), a reč: prost u švedskoj crkvenoj hijerarhiji ima viši položaj od
popa(präst), a u ”googlu” prevodu za reč: prost kaže da je dekan. Moguće je da je
dekan na bogoslovskom fakultetu.

tack(im) – hvala

Srpski: prostak = švedski: prost tack – pope hvala.

Ova reč: πρός nastala je od švedske reči: prost – sveštenik

Naša reč: prostak otvara onu situaciju u kojoj se čovek izvrgava ruglu jer je pred
ljudima otkrio da ne govori istim jezikom kao većina. Oni ne razumeju njegovo
kulturno zahvaljivanje popu na nečemu i nazivaju ga rečju koju je upravo on
izgovorio popu – prost tack – hvala pope.

Podrugljiva i podcenjivačka intonacija označavaće zauvek čoveka koji se ne uklapa u

sredinu.

Činjenica da grčki jezik ima mnogo reči sa prefiksom πρός znači da je doseljena
grupa naroda koja popa naziva na svom jeziku pros živi dosta samostalno među
većinskim narodom. Možda bi Grci mogli da odrede od kada se pop naziva παπάς –
pop jer oni imaju sačuvano više dokumenata nego mi.

προσ|αγορεύβω - osloviti, pozdraviti

προσ|αρμογή – nameštanje, podešavanje

προσ|βάλλω – napasti, ozlediti, uvrediti, opozvati

παπάς – pop

πάπας – papa

Ne može a da se ne zapazi da kako se došljaci mole jer je na grčkom

255
προσ|ευχη – molitva. Ova reč na švedskom kazuje:

prost öva hy

övar/ övde/ övt/ öv/ öva(gl) – vežbati

hy, hyn(im) – koža lica, (ali to bi bila koža čista kao lice; koža na kojoj se piše.)

Grčki: προσ|ευχη – molitva = švedski: prost öva hy – pop vežba čitanje(sa kože)

Pošto Grci nemaju švedsku reč prost za popa nego su u hrišćanstvo ušli sa rečju
παπάς – pop to znači da većina ne razume reč: prost/ πρός (prilog) – prema, ka,
ima funkciju i prefiksa za građenje novih reči. Ako neko kozna šta ta reč: prost
pokaže čoveka popa koji ide ka njima da je on pop/prost, čovek prihvata, ali se
njegovo razumevanje zadržava an predlogu: ka, prema. On/pop ide prema nama.

Prosveta

Naša reč: prosveta znači obrazovanje mladih i uopšte usmeravanje ljudske misli u
pozitivnom pravcu. Ako ovu našu reč napišemo na švedskom, onda će to biti: pros
veta.

pros ili pröst – pop

vet/ visste/ vetat/ veta(gl) – znati

Rečima: pros veta – pop zna, čovek je rekao na švedskom da pop zna i sledeći te
reči trebalo bi ga slušati i slediti.

I evo jednog veoma lepog podatka koji može da nas usmeri u pravcu koji nam
kazuje gde se taj pop možda nalazio. U romanu našeg mladjeg pisca; Dejana
Stojiljkovića, „Konstantinovo raskršće“ kao usputne odrednice spominju dva
toponima u niškom kraju – jedan je Vinik, a drugi Veta.

Da li su ti nazivi iz doba Konstantina Velikog to se ne može tvrditi bez dodatnih

proučavanja, ali ovi nazivi su na švedskom jeziku.

Pisac D.Stojiljković kaže da naziv Vinik dolazi od reči vino jer se u tom kraju gaje
vinogradi.

256
Ono što ovde treba istaći je da je Grčka po svom geografskom položaju i po svojoj
civilizacijskoj starosti gajila, veovatno, vino pre Srba, ali da oni vino nazivaju:
οίνος(izgovor: ojnos), a loza(vinova) – κλήμα.

Ovde se vidi da cu dva čoveka razgovarali o lozi(vinovoj), ali da je Srbin za reč:

κλήμα vezao za prirodne uslove koji su pogodni za gajenje ove biljke.

U švedskom: vin ranka – vinova loza ili vin planta.

Naša reč: loza nastala je od švedske reči: lossa.

lossar/ lossadee/ lossat/ lossa(gl) – olabaviti, razlabaviti(ss =z)

Vino

Reč: vino nastala je od švedske reči:

vinner/ vann/ vunnit/ vinn!/ vinna(gl) – pobediti, pobedjivati; dobiti, dobijati

vin, vinet; viner(im) – vino

odla vin – baviti se vinogradarstvom

odla (izgovor: udla)

Švedska reč: vinn govori o trenutku slavlja kada se pilo u znak proslave neke
pobede/ vinn.

Naša reč: vino mogla bi da kazuje na švedskom i: vi nå

vi(zam) – mi

nå(uzvik) – dakle, no

Rečima: vi nå – mi, no, čovek je mogao upitnom intonacijom da kaže da li (ima) vina
i za njih.

Vinik(ime brda u oklini Niša) na švedskom bi moglo da kazuje:

vin icke ili vi nick ili vinn icke ili vi nyck

257
vi(zam) – mi

nickar/ nikade/ nikat/ nicka(gl) – klimnuti; udariti loptu glavom

nick, nicken; nickar(im) – klimanje glavom

nyck, nycken; nycker(im) – hir, ćud, igra

Od svih ovih kombinacija reči, u vezi sa vinom bila bi ona koja kazuje da vina nema
– vin icke = Vinik(brdo)

Vampir

Reč: vampir je u srpskom, engleskom i švedskom jeziku.

Ko je kome rekao ovu reč to je pod znakom pitanja.

U doba ranog razvoja filmskih zvezda govorilo se da je neka filmska diva vamp diva.

Na engleskom vampir kazuje: vamp pyr.U engleskom reč:

vamp (væmp) – gornja koža (cipela); zakrpa; (muz) improvizovana pratnja; kobna
žena, zavodnica

pyre(’paiə)(im) – lomača

Engleske reči kazuju da je vampir kobna žena, zavodnica (na) lomači.

Ako istu reč napišemo na švedskom jeziku, to će biti:

vamp yr: famn pyr yr

famn, famnen; famnar(im) – naručje (f = v)

pir

▲hålla ett barn i famnen – držati dete u naručju

▲famn|tag – ljubavni zagrljaj

pir/ pirde/ pyrt/ pyra (gl) – goreti polako, tinjati

pyre, pyret; pyren, pyrena (im)– mališan, švrća, detence

258
yr, yrt; yra(pridev) – koji ima vrtoglavicu

yr, yrde; yrt;yra(gl) – kovitlati se

yrar/ yrade yrat/ yra!(gl) – buncati

Švedjani iznose podatak da je pre trista godina na lomači bila zadnji put jedna žena.
Upravo pre trista godina zadnji put se na teren Srbije naseljava veći broj Švedjana
koji se doseljavaju bežeći od epdemije kuge.

Naš pisac, Milovan Glišić u liku Save Savanovića opisuje akciju ubijanja vampira.

Prostitutke i seks

Kada ovu reč napišemo na švedskom, onda ona glasi: prost titt ut kö.

prost – sveštenik

titt, titten; tittar(im) – letimičan pogled; kratka poseta

ut(prilog) – napolju

kö, kön; köar(im) – red

Mnogi pisci su o ovom najstarijem zanatu spominjali situacije koje su se dešavale

kada se vojska sprema za neku bitku – vojsci se obezbedjuje mnogo hrane, pića i
seksa gde se nedostatak žena nadoknadjuje redovima ispred prostorije u kojoj je
prostitutka samo mašina za brzo seksualno zadovoljstvo. Reč sex u švedskm i
latinskom je broj šest. Ovde bi mogla da bude cena jednog seksualnog kontakta.

Viminacion

Naziv starih iskopina Viminacium govori o prisustvu Jevreja na ovim prostorima jer
naziv crkve kazuje:

Viminacijum = švedski:vi minats Sion

vi(zam) - mi

259
minns/ mindes/ mints/ minns/ minnas(gl) – sećati se, pamtiti,

Sion – ime brda iznad Jerusalima.

Dioklecijan

Kao što nije sačuvano ime Popa Dukljnina, tako nije sačuvano ni ime rimskog
imperatora ilirskog porekla, Dioklecijana. Možda ono negede i postoji, ali još nije
dovedeno u vezu sa ovom ličnošću. Ime ovog imperatora liči na zapovest
imperatorove majke koja je dovela dojkinju našeg jezika i rekal joj šta je njena
dužnost: di och kläds i Jan
Samo tri zadnja glasa su ustvari ime - Jan! On se zove Jan.
diar/ diade/ diat/ di!(glagol) – sisati, dojiti
och(veznik) – i (U govoru se čuje samo o, ređe ok).
kläder(imenica) – odelo
kläds – (pasivni oblik glagola) – obući
Dužnost dojkinje bila je , po ovome, da: doji i oblači Jana.
Vladavina Konstantina Velikog vremenski pada posle vladavine Dioklecijana.

Dioklecijan je bio jedan od vladara koji su proganjali hrišćane. Sa vladavinom

Konstantina Velikog prestaje njihov progon. Taj period spominje i Pop Dukljanin u
svom letopisu.

Dijak(Ja grešni ...)

Švedski glagol: dia – dojiti, sisati, stoji u starom obliku naše reči: diak (djak). U
starim crkvenim tekstovima nema potpisa autora. Po negde stoji samo: Grešni
dijak…
U švedskom jeziku postoji više kombinacija iz koje je mogla da proistekne ova reč:
1. diar/ diade/ diat/ dia!(gl) – dojiti
2. dy, dyn(im) – blato, mulj, glib
3. grčki:
διά(veznik) – jer, zato što, u vezi sa, što se tiče; predlog: iz, kroz, preko, pomoću

Diak, napisano na švedskom = dia ack ili dy ack

ack!(uzvik) kojim se iskazuje gađenje. Ovo gadjenje proističe iz činjenice da se
dojenje dece u starim vremenima produžavalo nekad i do onih godina kada dete
već treba da podje u školu. Po nekad se dešavalo da djak prvak ide u školu, a još
doji!
260
Srpski: djak = švedski: dia ak = Ah! Još doji!
Kontakt grke i srpske hrišćanske crkve ima hiljadugodišnju tradiciju kako u
gradjevinarstvu, slikarstvu tako i na planu prevodilaštva hrišćanskih tekstova.

U staroj Grčkoj uz pismenost, veoma važan deo obrazovanja bilo je učenje o

uprvljanju brodom. Zato je reč koja kod nas označava diak = djak kod njih

διάκι – kormilo. Ova reč je mogla da nastane od švedske reči: dy – blato, mulj.
Jedan novopečeni kormilar mogao je da navede brod u ušće neke reke pune mulja.
Taj grčki: διάκι – kormilarmogao je da bude i budući kaludjer koji piše knjige i u
nekom kutku zadnjih stranica zapisuje da je pisao: grešni dijak...

U madjarskom jeziku reč: diák – djak, student

Postoji i druga mogućnost iz koje je mogla da nastane reč: djak.

Švedska reč: gäck, gäcken(im) – terati šegu, mogla je da bude reč od koje je mogla
da nastane reč: djak.

«Djekna nije umrla, a ne zna se kad će»– bio je naziv jedne naše humorističke serije.
U ovom slučaju reč: Djekna je žensko ime, a u švedskom jeziku reč: djäkna
označava nesvršenog gimnazijalca.

U šiptarskom jeziku reč: gjak.

Postoji i treća varijante iste reči djak. U šiptarskom jeziku:

gjak – krv

gjahtar – lovac

Ako se reč: gjahktar napiše na švedskom, imaćemo sledeće reči: dia ack tar ili dia
aktar.

tar ili tager, /tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

aktar/ aktade/ aktat/ akta(gl) – paziti, čuvati, voditi računa

Iz ovih reči: dia ack tar ili dia aktar, možemo da sagledamo situaciju u kojoj je lovac
savladao divlju životinju. On joj prilazi, a prvo što radi je da joj reže grkljan i pije krv.
Oni koji su oko njega upozoravaju druge okolo da se sklone na bezbednu

261
udaljenost. Istu sliku lovca koji pije krv pokazao nam je u TV emisiji reporter Jovan
Memedović dok je boravio u Norveškoj.

Djakovica – naziv grada na Kosmetu.

Kad?

Srpska upitna zamenica: kad? i miris spaljenog tamjana – kād mogle su da nastanu
iz ovog imena Kadmo, pogotovu što se u legendama kaže da je Kadmo bio oličenje
pobožnosti.

U švedskom jeziku reč: kåda, kådan(im) – smola. U našoj sedmopadežnoj deklinaciji

švedska reč: kåda, odgovarala bi genitivu, pa bi nominativ, po automatizmu jezika
bio kåd, a pošto švedski glas ”å”(u švedskom izgovoru: ”o”), ali u našem uhu taj
glas može da zvuči kao ”a”, konačno ćemo imati reč: kad, a ne kåda u značenju
pitanja: Kada treba staviti smolu na žar?

Legendarno ime: Kadmo može da se prevede pomoću švedskog jezika kao: kåda
må

kåda – smola

må, måtte(gl) – smeti, moći; a može da kazuje svečano: želju; uveravanje,

verovatnoću.

U ukrajinskom jeziku reč: kad znači: da. U ovom slučaju ova reč nije više pitanje već
potvrda da se neka radnja vrši.

U engleskom jeziku reč:

caddy('kædi) im. – kutijica za čaj

cadge(kædz)gl. – moljakati, nuditi robu po kućama, dosadjivati

Pošto se tamjan uvozio iz maloazijskih zemalja, to je najverovatnije bila roba koja je

prodavana po kućama. Tamjan se pažljivo čuvao u malim paketićima što bi moglo
da bude i engleska kutija za čaj: caddy('kædi).

Tamjan
262
Ova reč napisana na švedskom glasila bi: tam jan.

tam, tamt; tama(pridev) – pitom, krotak, miran

Jan(muško ime), ali u engleskom:

young(jaη) – mlad

Iz sadržaja ovih reči može da se nazre situacija u kojoj neko priča da se mladi/
young(jaη) smire/ tam kada se prostorija u kojoj se živi okadi.

[Od množine švedske reči: tam, u našem jeziku nastala je reč: tama. Ako je mnogo
dima od zapaljenog tamjana, onda se na nekoliko trenutaka ništa ne vidi.]

Krka

I manastir Krka smešten je na tlu Ilirije. Naziv: Krka nastalo je iz švedske reči: kyrka,
kyrkan; kyrkor - crkva = Krka(manastir)

Švedska reč: kyrka(izgovor: kirka) = Kirka (proročica).

Ime manastira Krka, odnosno Kyrka možda navode tumače legendi da Odisejeva
lutanja lociraju u Jadransko more. Ali ako je u Odisejevo doba postojala crkva onda
ona nije bila jedna. Krka(Kyrka) nego jedna od mnogih crkava.

Svinja

svin, svinet svin, svinen(im) – svinja (dug akcenat)

svinn, svinnet(im) – gubitak na količini, kalo

svindlar – imati vrtoglavicu

svin- prvi deo složenice u kojima se ističe da je nešto prisutno u velikim količinama:

svin|dyrt - papreno skupo

svin|kallt / strašno hladno

Naša reč svinja na švedskom kazuje: svinn nja.(kratak akcenat)

263
svinn, svinnet(im) – gubitak na količini, kalo

nja(rečca koja ima neodredjeno značenje) – ni da, ni ne. Kada je Švedjnaini

neodlučan da jasno kaže ne ili da onda će on radije reći: nja. [Primer iz reči:
kominjak(128)]

U ovom slučaju moramo se pomučiti da se stimo prasituacija u kojima se nije moglo

odredjeno izneti mišljenje u vezi svinje.

Na grčkom jeziku: χοίρος - svinja

χοιρινό – svinjetina

U Bibliji postoji takva situacija gde Hristos isceljuje čoveka u kome je duh nečistivog.

Jevandjelje po Marku 5, 2 : 22.

Nečisti duh izlazi iz čoveka i ulazi u krdo svinja, a svinje se dave u moru.

Isti slučaj se dešava sa Odisejeim mornarima koje je Kirka pretvorila u svinje.

Oko ovih životinja stoji neka tajna.

Narod islamske veroispovesti ne jede svinjsko meso.(?)

Hadrijanov zid

U doba rimskog vladara Hadrijana Rimsko carstvo se prostiralo od Egipta do Velike

Britanije. U velikoj Britaniji u vreme Rimskog carstva napravljen je takozvani
Hadrijanov zid. Ovaj bedem sa stražarskim kulama trebalo je da bi štiti ovu
pokrajinu od upada varvara. Ko su to varvari koji upadaju u Veliku Britaniju? To nisu
Srbi, to je opet onaj narod koji u svom jeziku ima reč: varvar – preteći nekoga za
ceo krug, u svome jeziku.

U udžbeniku istorije za prvi razred gimnazije piše:

«Rimsko carstvo našlo se u velikoj opasnosti za vreme vladavine Marka Aurelija(161

– 168.godine n.ere). Germanska plemena koja su živela severno od Dunava – Kvadi
i Markomani – počela su žestoko da napadaju carstvo. U jednom od pljačkaških
pohoda stigli su do severne Italije, što je izazvalo paniku u Rumu. Drugom prilikom
su preko Dakije prodrli na jug sve do Helade. Marko Aurelije je protiv Kvada i
264
Markomana ratovao u dva navrata. Ratne operacije, vodjene na ogromnom
prostoru severno od Dunava, bile su skopčane sa velikim teškoćama. Pošto su
rimske legije bile desetkovane epidemijom kuge, Marko Aurelije je pribegao
regrutaciji gladijatora, razbojnika i robova. Borbe protiv divljih Germana bule su
veoma teške i duge. Jedna od bitaka odigrala s na zaledjenom Dunavu. Jašući konje
varvari su opkolili Rimljane. Prekaljeni legionari mirno su dočekali ovaj napad. Da se
ne bi klizali, nogama su se oslanjali na štitove koje su spustili na led, a rukama su
hvatali neprijateljska koplja i uzde. Marko Aurelije je uspeo na kraju da odbrani
carstvo od Kvada i Markomana. Neposredno posle njegove smrti, 180.godine nove
ere, sa Germanima je sklopljen mir.»

Istoričari varvarima nazivaju sve one narode koji nisu primili hrišćanstvo. Ali prvi
vek posle Hrista i Kadmovo putovanje kod varvara pripadaju vremenu
prethrišćanstva.

Ptolomej kaže: «Varvari govore varvarskim jezikom», a drugo je ono kada se čovek
izražava metaforično pa vezuje nečiju surovost koja je bila poznata za jedan narod
koji ima reč: varvar – prestići nekoga za ceo krug.

Ko su Kvadi i Markomani?

Švedska reč: kvaddar/ kvaddade/ kvadadat/ kvadda(gl) – slupati; razbiti

Markomani = švedski: mark och man ili mark om an

mark, marken; marker(im) – zemlja

och(veznik) – i, koji se u govoru čuje kao »ok» ili samo «o».

man, mannen; män, männen(im) – čovek, ljudi

1. om(veznik) – ako, da, kad

2. om(prilog) – oko okolo; opet, ponovo

3. om(predlog) – oko, okolo, po, u, za, dok, na, o; od; šo se tiče...

an(prilog pravca) – tamo-amo

Onaj ko je Rimljanima objasnio kako se zove narod sa kojim su s borili rekao je da

su oni razbijeni – kvadd i, za narod Markomani možda je rekao da oni traže zemlju
gde bi se naselili.

265
Važne godine u vikinškoj istoriji:

Evo šta se dešava u Švedskoj pred kraj prvog milenijuma.

793. - 95. Napad na Lindisfarne Iona i Jarrow.

798. godine - Vikinški brod ispred engleske južne obale

835. – Početak tridesetogodišnjeg perioda napada na Englesku

Oko 1000.godine – Norveška, Island, Grenland prima hrišćansvo a Švedska im se

pridružuje.

1017. – 35. -Knut Veliki pljačka Englesku i Dansku.

1066. -Engleska pobedjuje Vikinge kod Stamford Bridza.

1067. - Nornani pobedjuju Engleze kod Hastingsa

Ovde se spominju važni dogadjaji čitav milenijum posle Rimske imperije, ali se iz
njih vidi da su Švedjani vladali nekim engleskim teritorijama i da je zbog njih
podizan Hadrijanov zid u doba kada je Engleska bila u sastavu Rimske imperije.

Jezički arhiv – najtačniji arhiv

Jezik jednog naroda je, ustvari, najbolje očuvani arhiv i niko ne može da uništi jedan
takav arhiv traje sve dok traje jedan narod.. Ključ za taj arhiv je jezik onih naroda
(koji danas ne postoje kod nas iz jednostavnog razloga jer su pretopljeni u naše
nacionalno biće), ali su nekad živeli na našim prostorima i kontaktirali sa nama i
ženidbeno-udadbenim vezama postali i sami deo većinskog naroda. Da je Bog
ostavio dugovečnost ljudima dogadjaji iz prošlosti bi se pamtili. Iz nekih veoma
oparvdanih razloga Bog je skratio čoveku dužinu života na sto dvadeset godina pa
se neke velike istine ne mogu ispričati. Dugovečni ljudi se spominju u Knjizi
postanja. Da li su to bili grčki i indijski bogovi to ne znamo. Ali njihovo prisustvo
oseća se kroz etimološki rad. Grčki bogovi prisutni su u grčkim legendama. U svakoj
legendi postoji neko zrnce istine. Ako se poreklu jezika priđe sa većim poznavanjem
nordijskih jezika videće se to da engleski jezik potiče iz ovih jezika i da grčki bogovi
govore nordijskim jezikom.

266
Danas možemo reći da glave bogova sa Olimpa nisu bile okrenute samo prema
Grcima. Mi trajemo na Balkanu ne kao Srbi već kao naši preci Iliri, Tračani i Goti.
Grčka reč: logos slaže sa jezikom Ilira odnosno Vravara?

Logos (λόγος)

U Bibliji se kaže: U početku beše reč. Na grčkom λόγος – reč.

Ova reč napisana na švedskom kazuje: log oss.

ler/ log/ lett/ le(gl) – osmehnuti se

log(preterit – prošlo vreme) – osmehnuo se

oss(zamenica) – nama

Grčki: λόγος = švedski: log oss – osmehnuo nam (se)

To znači da su se istovremeno izvršile dve radnje – onaj ko je izgovorio tu prvu reč

prvo se nasmešio. Paolo Kueljo «Miris ruža» navodi da kod islamskog naroda
postoji jedan drugačiji početak Biblije gde kontakt boga i čoveka počinje sa
osmehom, a ne rečju.

Tri puta bog pomaže, kažu naši

Ako dopustimo mogućnost da razmišljamo dalje u pravcu da je Zevs,div ili možda

kosmonaut koga ljudi tog doba nazivaju bogom, i ako njegovo ime napišemo na
švedskom, onda ćemo dobiti neke informacije:

Zevs (grčki vrhovni bog)

Ko ovo ime boga napišemo na švedskom to bi bilo ovako: se övs

ser/ såg/ sett/ se!(gl.) – videti, gledati

övar/ övade/ övat/ öva(gl) – vežbati

267
Zevs = švedski: se övs – gledaj uvežbano(s =z)

Reči: se övs izgovara sam Zevs. On pokazuje kako nešto treba da izgleda, kako se
nešto radi.

Hera(Zevsova žena)

Na švedsko jeziku reč:

herr, herren; herrar(im.) – gospodin, ali ime može da bude izvedeno i od ove reči:

Hör/ hörde/ hört/ höra(gl.) – čuti, saznati.

Ako neko počinje razgovor na švedskom interesujući se da li je neko nešto čuo ili
saznao, onda bi prva reč bila: höra du? – jesi li čuo?

Ali ako je Zevs vrhovni gospodar, onda će njegova žena biti, gospodarica - hera, jer
je on taj: herr. Gospodinova žena biće Hera.

herr, herrn; herrar(im) – gospodin; poslanik.

Njega, gospodara(herr) niko ne oslovljava jer narod ne zna njegovo ime, a on sam
sa ljudima počinje razgovor rečima: se övs! - gledaj uvežbano! – a te reči

(s = z )vremenom postaju njegovo ime.

Švedski poslanici u skupštini se međusobno sa govornice obraćaju rečima: ”Mina

damer och herrar! – Dame i gospodo!

Gospodin – herr je onaj ko vlada.

Vladavina

Švedska reč: välde, välden; väldena – vladavina

Ova reč: välde u našem jeziku je prisutna kao reč: vlade. Glasovi ”äl” zamenili su
svoja mesta u ”lä”(permutacija). Naša reč: vladavina napisana na švedskom kazivala
bi: välde vinna.

välde, väldet; väldena(im) – država, carstvo sila

268
vinnare, vinnar(e)n, vinnare, vinnarna(im) – dobitnik, pobednik ili

vinner/ vann/ vunnit/ vinn!/ vinna(gl) – pobediti, pobeđvati; dobiti; steći

Srpski: vladavina = švedski: välde vinna – stekao državuŠteta

Srpska reč: šteta nastala je od švedskih reči: stat ta ili od nemačke reči:

stat, staten; stater(im) – država

Stätte (im) – mesto

Za običnog čoveka je šteta kada mu država nasilno oduzme materijalna dobra, ali
šteta može da zadesi i neko mesto/ Stätte.

U ruskom jeziku jedna od reči kojom se kazuje da je neko imao gubitak je reč: vred,
a ta reč potiče od švedskog glagola:

vrider/ vred/ vridit/ vrid! vrida(gl) – okrenuti, vrteti

vriden, vridet; vridna(pridev) – lud, luckast

▲högvriden – naklonjen desnici

▲vänstervriden – naklonjen levici

Vlast

Srpska reč: vlast nastala je od švedske reči:

blast – vreža.(b = v)

Na Balkanu ima i Grka koji u svom jeziku imaju jedno slovo «β» za dva naša glasa:
«b» i «v», reč blast je dobila početan glas v. Da li bi mogli plastičnije da opišete
pojam vlasti nego kao što je naš predak rekao – vlast je jedna vreža/ blast, koja se
proteže od vladara ka narodu.

Srpski: oblast = švedski: o|blast

blast – vreža. Prefiks “o” menja značenje reči u suprotnom smeru i sada reč kazuje
da se (vlast) ne rasprostire teritorijalno (u dužinu) nego je svedana na jednu kružnu

269
celinu – oblast. Rečima: oblast = švedski: o|blast, čovek negira postojanje vlasti (na
udaljene krajeve).

U grčkom jeziku reč: βλάστη, η; βλαστημα, το i kasnije: βλαστός – klica, mladica,

list, grana, biljka; prenosno potomak, postojanje, rodjenje, rastenje

Špijun

Ρeč: špijun u švedskom jeziku glasi:

spion, spionen; spioner(im) – špijun; u latinskom: dēlātor, dēlātōris; engleski spy

(spai) – uhoda, špijun; nemački: espioner; moucharder; nemački: spion

šiptarski: spiun, aghjent; hafije; ruski: spion; lazutčik; grčki: κατάσκοπος.- špijun, a
κατάσκοπεία – špijunaža, a reči:

σκοπεύω – ciljti, gadjati, smerati; nameravati

σκοπιά – osmatračnica; stražara

σκοπω – nameravati

Švedske reči koje odgovaraju grčkim rečima: σκοπω su:

sko, skon, skor – obuća ili

skåp, skåpet; skåp, skåpen(im) – ormar

Da li je u grčkom slučaju u pitanju špijunaža u vezi starozavetnog kovčega?

U pesmi o Argonauta Apolinije Rodjanin peva o hrabrim moreplovcima koji idu u

potragu za zlatnim runom. Posle niza poteškoća i žrtava Argonauti nalaze zlato
runo, vraćaju se nazad, ali oni se ne vraćaju u Itaku odakle su pošli već im se trag
gubi po Evropi. Naziv mesta Skoplje mogao bi da označi jedno od mesta gde se
posada broda Argo zadržala.

U jednom delu našeg govornog područja postoji reč: muč ili muči (grdan ne bio) –
reč sa kojom se neko upozorava da ućuti, da ne priča više, to bi moglo da se kaže da
se na ovom području vrlo često špijuniralo. Na švedskom:

270
muckar/ muckade/ muckat/ mucka(gl) – protivrečiti; demobilisati se, ali ova reč bi
pre odgovarala našoj reči: muka – möda(težak posao), a manje francuskoj reči:
mouchard – špijun.

Engleska reč: spy (spai) – uhoda, špijun.

Spava

Spa je banja u Belgiji, ali naš narod nije tamo išao da traži lek za spavanje.

U pesničkom govoru reč: spi označava radnju spavanja. «U šumici zeka sedi spi,
sedi spi; jadan zeko šta ti bi...»

Ova reč: spi, mogla bi da bude grčka reč: σπιτι(im) – kuća, što odgovara situaciji jer
kuća i spavanje stoje u direktnoj vezi.

Švedski glagol: super, odnosno, preterit(prošlo vreme) glasi: söp.

super / söp / supit/ sup!/ supa(gl) – pijančiti

Ako znamo da naše uši ne registruju glas “ö”, onda će se švedska reč: söp, svesti na
glasove: sp, a ako posle nje ide reč: ava kojom su se u davnoj prošlosti obraćali
sveštenom licu, onda ćemo dobiti glagol: söp ava, odnosno: spava.

Informacija iz ovih reči: söp ava – popio je(neku) Ava, svešteno lice, popio neku
čašicu(söp) i sada spava.

U jednoj opasnoj situaciji opomena nekom bliskom da je špijun medju njima mogla
bi da se kaže i pevajući detetu. Špijuniranje i budnost su veoma važne relacije. Još
uvek tragam za rečju od koje potiče naša reč: spava; spavati.

Podvala

Interesantno je da na švedskom reč: pådvala – dremanje(stanje u kome se nalazi

medved preko zime) je ista sa našom srpskom rečju: podvala. Nedostatak budne
pažnje, dremanje dovodi do situacije u kojoj neko trpi štetu zbog podvale.

271
Adam i Eva

öva(izgovor: eva) = Adamove žena, Eva, naša pramajka. Njoj se sigurno još kao
detetu upućuju upozorenja da uvežbava kako da pravi odeću, obuću i slično.

Ime Adama napisano na švedskom kazuje: add damm ili add dam.

add (im) – dodavanje

damm, dammen; dammar(im) – veštačko jezero

damm, dammet(im) – prah, prašina

Današnji čovek može da u ovom prevodu odmah uoči gde je nastala greška u priči o
Adamu i Evi i prahu. Biblija kaže da je bog stvorio čoveka po svom obličju. Za jedan
takav stvaralački rad on nije morao da uzme prah, bilo je dovoljno da klonira jednu
svoju ćeliju.

Šta je to uradio još bog? On je omogućio čoveku da plodnu ravnicu navodnjava.

Prostor Mesopotamije bio je veoma plodan jer je imao sistem kanala za
navodnjavanje. Bog je naučio čoveka da pravi veštačka jezera i sistem kanala. U
trenutku potopa popustile su brane tih jezera i narod je morao da se seli sa te
teritorije jer je onda kada se voda povukla bio uništen sistem za navodnjavanje, a
čovek to nije mogao da obnovi, a izvori pijaće vode su bili zatrpani. Engleske reči
potvrdjuju da je postojao potop i navode nas da stvorimo sliku jednog velikog
potopa gde popustaju brane i gde čovek pred stihijom ne može ništa da učini; može
samo da nemoćno proklinje Boga zbog svoje nesreće.

dam(’dæm)im – nasip, gat, brana, ustava; (gl) zajaziti vodu, pregraditi

damage(dæmidz)im – (1)šteta, kvar(2) gubitak (3) naknada za gubitak||

damn(dæm)im – kletva, psovka

▲not care a damn – biti potpuno nezainteresovan

▲wort a damn – ništa ne vredi

Damnation(,dæm’neiƒ(e)n)(im) prokletstvo; osuda

Čovek nije proklet, već on – čovek proklinje.

272
Kelti

Zato što je izbegli narod pričao priču o izvorima koji su zatrpani: källt ty. Šveski:
källa ty

källa källan källor(im) – izvor

ty(veznik) - jer

källa ty – izvor; jer(jer je izvor) Šta? Izvor je zatrpan.

U turskom jeziku reč: adam – čovek.

Car ili kajzer?

Vladarska titula car je titula koje su dobijali vekovima pre njega najmoćniji vladari
koji su osvajanjima uvećavali svoje teritorije – ćesariju. Titulu cara nosi naš car
Dušan. Kažu da ta reč: car dolazi od imena rimskog imperatora, Cezara. U
germanskim jezicima odgovarajuća reč bi bila reč: kaiser. A ova titula napisana na
švedskom kazivala bi: Kaj ser.

Kaj stariji Evin sin, po legendi.

ser/ såg / sett/ se (gl) – videti, gledati.

Legenda koja govori o svadji Evinih sinova i o tome da je Kain ubio svog brata Avelja
usmerava nas na to da je Kaj bio vladar, ali se to ne kaže u legendi. Ime ubijenog
brata Avelja može da nam da još malo informacija o razlogu ubistva. Ime Avelj,
napisano na švedskom kazivalo bi: av öl

av (predlog) – od

öl, ölet(im) – pivo.

(jezični glas ”l” se ovde učvrstio prelazeći u palatalno ”lj ”, inače u našem jeziku „l”
otpada kada se nadje u položaju na kraju reči ili na kraju sloga).

Sada možemo malo da razmišljamo na današnji način. Ako je Avelj otkrio

proizvodnju piva to je moglo da se dopadnne bogu pa je zato pohvalio Avelja što je
izazvalo ljubomoru Kaina.

273
Pošto je otac taj koji je najstariji u porodici i koji brine o proizvodnji i potrošnji
alkoholnih pića to bi reč za oca – ave mogla da nastane

od reči: av öl.

Reč: kajzer mogla je da nastane i od švedskih reči: haj ser. (h = k)

haj ili hej – pozdrav

ser/ såg/ sett/ se!(gl.) – videti, gledati

Rečima: haj ser – pozdrav; gledaj, (h = k) čoveku je sugerirano da visoku ličnost

pozdravi sa odgovarajućim pozdravom, možda onako kako vojska pozdravlja svog
vladara.

Demon

Razmišljajući o bogu kao čoveku ili o bogu kao suncu, Sokrat kaže:

”Evo šta naslućujem. Meni se čini da su prvi stanovnici Helade verovali jedino u
bogove u koje sada veruju a mnogi barbari u: sunce, mesec, zemlju, zvezde i nebo.
Budući da su videli to sve u neprestanom gibanju i kretanju nazvali su ih
bogovima(theoi). Kasnije upoznavši i sve ostale bogove nazivaju ih tim imenom.”

Iz ovoga bi se se naslutilo da i sam Sokrat ne veruje da su postojali grčkih bogovi

kao bogovi već bi to mogli da budu ljudi.

Sokrat dalje kaže:

”Hesiod kaže da je prvi naraštaj ljudi bio zlatan” i nastavlja:

”Otkad sudbina ovaj je zatrla naraštaj ljudi, zovu se oni: čisti

pozemljari – demoni, čestiti, od zla braniči, čuvari smrtnika ljudi” pa dalje dodaje:

”Ja prema tome, smatram demonom svakog dobrog čovek; smatram da ima značaj
božanski.

Ako reč: demon napišemo na švedskom, dobićemo nove informacije: de mån.

de(zam) - oni

274
 1. mån, måna(pridev) – brižljiv, zainteresovan

2. mån(im) – stepen, stupanj, mera

3. månad(im) –mesec

Grčki: δαίμων – demon = švedski: de mån – oni brižljivi, zainteresovani, a u našem

shvatanju demon je onaj koji je zao. Takvo značenje je i kod savremenig Grka danas
δαίμων – demon, djavo.

Antropos (άνθροπος) – čovek, čovek, osoba, ljudsko biće.

Ako reč: antropos napišemo na švedskom onda ćemo dobiti još informacija:

han tro på oss (‘an tro på oss) ili an tro på oss.

an(prilog, kazuje pravac), na primer: går an – odgovarati; gå av och an – šetkati

tamo-amo.

Han (zam) – on

tro, tron(im) – verovanje, mišljenje

på(predlog) – po, na

oss(zam) – nas

Iz ovog prevoda antropos/ čovek vidi se da neko na švedskom izgovara reči koje se
vezuju za pojam čoveka. U tim rečima se kaže da on veruje u njih. Koga? Bogove
koje Hesiod naziva zlatnim naraštajem. Iz daljih prevoda pojedinih ključnih reči
skriva se grčki bog koji govori u ime grupe(bogova).

Apolon

Zevsova deca znala su očev jezik. Apolon, jedan od Zevsove dece spominje se u
Bibliji: Jovanovo otkrovenje, 9: 11

«I imahu nad sobom cara anđela bezdana kojemu je ime jevrejski Avadon, a grčki
Apolion.»

275
Grčke bogove treba zamišljati kao bića koja su na višem tehničkom nivou, ali bića
koja su postojala. Nauka se priklonila Darvinu i njegovoj teoriji evolucije čoveka i na
taj način osiromašila obrazovanje mladih generacija koje su izgubile kontakt sa
prošlošću, jer Biblija povezuje današnjeg čoveka sa davnom prošlošću.

U grčkom spevu «Ilijada» samo jedna reč otkriva nam kojim jezikom govori Apolon.

Apolon je ljut na Agamemnona jer mu je uvredio sveštenika Hrisa.

«Τίς τ’ αρ σφωε θεων έριδι ξυνέηκε μάχεσθαι

Λητοΰς και Διός υìός ò γàρ βασιληί χολωθείς

Νοΰσον άωά στρατόν ωρσε κακήν, όλέκοντο δέ λαοί.

Ουνεκα τόν Χρύσην ήτίμασεω άρτητρα...»

«Ko li od bogova razdor i borbu među njima stvori?

Divov i Letin sin. On gnevom plαnu na kralja,

Strašnu bolest baci u vojsku, te ginjahu puci,

zato što je uvredio njegovog žreca, Hrisa »

Apolon strelama baca lešine u grad Troju: (7. – 10 stih)

Sveštenik, Hrisa, moli Apolona da mu pomogne da mu

Agamemnon vrati ćerku:

« ´Απόλλωνι ανακτι, τον ήΰκομος τέκε Λητώ·

‘‘κλυθί μευ άργυρότοξ’, ος Χρύσην ά,φιβέβηκας

Κίλλάν τε ζαθέην Τενέδοιό τε ϊφι άνάσσεις,

276
Σμινθευ, εϊ ποτέ τοι χαρίεντ’ έπί νηόν ερεφα»... (37 – 39)

»Čuj me, srebroluki bože, ti Hrisi i presvetoj Kiliodbrano, ti što su jaki gospodar
Tenedu, čuj me,

Sminteju!»

«Strašnu bolest baci u vojsku, te ginjahu puci» - ta strašna bolest je zarazna, a to

nam otkriva reč: Σμινθευ, a ona odgovara švedskoj reči:

smitta, smittan, smittor(im.) – zaraza, infekcija

Ono što Apolon radi – baca zarazu/smitta, slaže se za značenjem reči : Σμινθευ za
koju Grci nemaju objašnjenje, već kažu da Hrisa naziva Apolona tako po imenu
mesta odakle je Apolon rodjen, ali opet primećuju da u grčkoj ima više mesta sa
ovim nazivom.

Ustvari, više istih naziva mesta sa rečju Σμινθευ dolazi otuda što je

zaraza/ smittan, zahvatila u Grčkoj više mesta istovremeno.

Druga pretpostavka je da reč Σμινθευ ima veze sa pacovom.

U Aleksandriji postoji, kažu, statua posvećena Apolonu. Na stopalu statue izvajan je

pacov.

U Indiji postoji hram koji je posvećen miševima. U jednoj TV emisiji moglo je da se

vidi kako taj hram izgleda.

Pacovi i miševi, odnosno buve sa ovih životinja, su prenosnici kuge.

Ovo je jedan od primera iz koga može da se nasluti da je govor grčkih bogova

švedski.

Ako uzmemo imena drugih poznatih grčkih bogova pa upotrebimo «švedski jezički
ključ» dobijeni rezultati biće isti.

Fobos

Apolon se naziva i Fobos. Ova reč danas označava jedan od dva Marsova satelita.
Reč: fobos napisana na švedskom kazuje: få boss ili samo: fåb

277
 1. får, fåret; får, fåren(im) – ovca

2. får/ fick/ fått/ få(gl) – dobiti, dobijati

bo, bon; bona(im) – gnezdo; prefiks za naseljeno mesto

▲bo|stad – stan

▲bo|sett – nastanjen

boss, bossen; boss, bossar(im) – šef, gazda; rukovodilac

by, byn; byar(im) – selo, seoce,

Rečima: få boss – dobiti; gazda Apolon je mogao da preti nekom gazdi u selu (zbog
grešaka koje je počinio), a rečima få by, Apolon je mogao da preti nekom selu.

Fobija

Reč: fobija, nastala je od švedskih reči: få byar– (...će dobiti sela).

Apolonova pretnja stanovnicima selā/ byar da će dobiti/ få, izaziva kod naroda
strah, fobiju, od onoga što sledi posle toga. Ta pretnja može da bude kao ona u
«Ilijadi» da će baciti bolest na stanovnike tvrdjave.

Posejdon

Bog mora, Posejdon = švedki: på säj dån.

på(predlog) – na, po

säger ili säjer/ sade (ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili sej) – kazati, reći, poručiti

▲tillsägelse – zapovest, naredba (g = j)

dån, dånet dån, dånen(im) – buka, tutnjava

Posejdon(Zevsov brat) = šv. på säj dån – posle poruke(zaposvesti) buka.

Neptun je drugo ime za Posejdona, a ono kazuje: nöp tuna.

278
nyper/ nöp/ nypt(ili nupit)/ nyp!/ nypa(gl) – štipnuti, štipati

1. tunn, tunnt; tunna(pridev) – tanak

2. tunna, tunnan; tunnor(im.) – bure, kaca, bačva

Onaj ko je govorio o moru mogao je da bude pijan, pa bi odgovor onih koji su ga

slušali mogao da bude: nöp tuna – štipnulo (te) bure ili kako bi to mi danas rekli:
udarila te šljivova grana, odnosno: ti si malo pijan.

Prometej

Ime ovog boga koji je ljudima dao vatru i zbog toga bio kažnjen. Njegovo ime
napisano na švedskom glasilo bi: promm ett ej.

pråm, pråmen; pråmar(im) – šlep, tegljač; vrsta broda

ett(broj) – jedan (napomena: u šv. jeziku broj jedan može biti: ett i en)

ej(negacija) – ne

Sofokle u svojoj drami ”Okovani Prometej” kaže da je Prometej graditelj mnogih

brodova.

Legenda takodje kaže da bi Zevs ublažio Prometejevu kaznu a da ne porekne svoju

reč, on je zahtevao od Prometeja da večito nosi prsten načinjen od okova u koji je
ugradjen kamen od stene za koju je bio okovan. Srpska reč: prsten govori nešto
slično.

Kada se na švedskom napiše ime ovog grčkog boga, Προμηθέας onda se dobiju
sledeće informacije: prom i teas.

Pråm – vrsta broda

i(prilog mesta) - ovde

teas – od bogova

Rečima: pråm i teas, rečeno je da je tu teretni brod(koji pripada) bogovima.

279
Moglo bi da se razmišlja i ovako da Prometej nije ljudima dao vatru pomoću koje se
čovek greje i peče i kuva hranu, nego je Prometej ljudima dao svetlost, odnosno
fosfor, a pomoću njega se brže pali vatra, a fosfor je sastavni element pomoću koga
se pravi eksploziv. Do tih podataka se dolazi ako se krene od grčke reči:

φώς (im)– svetlost

φωσφόρος – fosfor

Reč: fosfor na švedskom kazuje: fås oss för ili fås oss få år

får/ fick/ fått/ få!(gl) – dobiti, dobijati

oblik: fås je pasivni oblik – dobijen

oss(zam) – nas

år, året; åren(im) – godina

1. för (prilog) – previše, suviše, pre-

2. för(veznik) – jer

3. för(predlog) – za

4. för/ för/ för!/ föra(gl) – prevesti, prevoziti

U enciklopediji «Vikipedija» piše:

Fosfor, hemijski element(P) se često nalazi u prirodi u neorganskim fosfatnim

kamenovima, Fosfor je sastavni deo nukleinske kiseline,DNK. Fosforna smeša koristi
se u eksplozivima...

Koji je precizan prevod ove reči fosfor, prepustićemo Švedjanima.

Alfred Nobel je najverovatnije znao šta je izazvalo Zevsov gnev.

Prsten

Reč: prsten napisana na švedskom bila bi: per sten

per(predlog) – kroz, pomoću, sa

280
sten, stenen; stenar(im) – stena, kamen

Srpski: prsten = švedski: per sten – sa stenom(kamenom)

Atina/ Atena = Švedski: att ena

att(veznik) – da

ena(broj) – jedan

enar/ enade/ enat/ ena(gl) – ujediniti

Atena = šv. att ena – da ujedini

Afrodita

Ime ove grčke boginje napisano na švedskom kazuje: av frod yta.

U grčkim objašnjenjima ovog imena kaže se da je ime ove boginje ljubavi nastalo od
reči: αφρός – pena, mehuri od pene, međutim ova reč:

av(predlog poticanja) – od

fradga, fradgan(im.) – pena

frodig, frdigt; frodiga(pridev) – bujan

yta, ytan; ytor(im.) – površina

Afrodita = šv: av frod yta – od bogate površine.

Ako bi bilo po grčkom prevodu, bilo bi:

αφρός napisana na švedskom kazuje: av ros (v = f)

ros, rosen; rosor – ruža, a u švedskom je reč:

αφρός = od ruže.

281
Daskalo

U grčkom i makedonskom jeziku reč:

δάσκαλος – učitelj

δάσκαλα – učiteljica, starogrčki:

διδάσκαλος - učitelj

Ova reč nastala je od švedskih reči: ty dask alla oss (t = d)

ty(veznik) – jer

dask, dasket(ili dasken); daskar(im) – lak udarac rukom

all, allt; alla(zam) – sav, sva, svo

oss (zam) – nas

Ako su Apolon, Prometej, Posejdon, Neptun i drugi bogovi u staro doba govorili
švedski i ako su oni Grku rekli da je on άνθροπος – čovek, osoba, ljudsko biće, onda
iz reči: διδάσκαλος – učitelj vidimo da je narod koji govori jezikom mitskih bogova,
ovde govore njihova deca kada dodju iz škole. Tada se žale na učitelja rečima:Ty
dask alla oss – rukom udara sve nas.

Edukacia

Ova reč danas kod nas ulazi u svakodnevni govor. Ljudi i deca se svakodnevno
edukuju. Na engleskom:

Educe(i: djus:s) (gl) – razvijati sposobnosti,

Educate (’edju:keit)(gl) – vaspitati, dati, obrazovanje, obučavati

Ova reč dolazi iz švedskog jezika: ed du ok ili öd du ha ty sion.

ed, eden; eder(im) –psovka; zakletva

öde, ödet; öden, ödena(pridev) – sudbina

du(zam) – ti

282
ok (im) – jaram(o = u)

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati

ty(veznik) – jer

sion (im) – Sion, brdo iznad Jerusalima

Izgleda da postoji neka zakletva prema kojoj se čovek zakleo pod zastavom(reč:
duka – platno, mogao bi da bude ta zastava), da će nositi jaram sudbine, odnosno
da će učiti, obrazovari se.

U finskom narodnom spevu ”Kalevala” rečju: Uka označen je bog.

Kod nas imamo reč: babine uke- dani u martu mesecu kada je vreme tokom dana
veoma nestabilno i kreće se od sunčanog prepodneva do snega u poslepodnevnim
časovima. Naša reč: nauka, sadrži reč: Uka.

U švedskom jeziku je reč: na, reč koja se čuje onda kada se nešto daje nekome. Mi
kažemo nije ”na” nego ”izvolte”.

Ono što može da se kaže o našoj i slovenskoj reči: nauka je da naukom, znanjem
dajemo Bogu nešto, odnosno ispunjavamo reču naše zakletve...da ćemo učiti i
bogatiti se znanjem, možda.

Erik fon Deniken

Švajcarac erik fon Deniken je napisao seriju knjiga posvećenu svemu onome što po
njegovom mišljenju u davnoj prošlosti nije mogao da napravi čovek bez pomoći bića
koja imaju više tehničko znanje i veću snagu nego čovek. Na jednom mestu on kaže:

Deniken, u svojoj knjizi: ”Da li sam se prevaruo?” Svaki prosečno obrazovan Indijac,
zna da nabroji sva imena njihovih bogova, tako su mu rekli učitelji sanskrita. To
nabrajanje koje je Deniken slušao trajalo je neprekidno sedam minuta. ”Zašto bi
razumni ljudi učili nešto što u njihovom iskustvu nema nikakvog korena?» - pita se
Deniken.

283
Ti isti učitelji sanskrita kažu Eriku fon Denikenu da postoje dve reči u sanskritu koje
označavaju letilice koje lete kao današnji avioni, a to su reči: rata i vimana.

Vimana – letilca(u sanskritu)

vimana = švedski: vi mana

vi(zam.) – mi

manar/ manade/ manat/ mana(gl.) – pozvati

Ove reči otvaraju situaciju u kojoj se ljudi spremaju da se prevezu, da se odbace na

neko drugo mesto. Pre polaska oni upozoravaju/mana one koji su pored letilice da
uđu ili se udalje od letilice koja poleće.

Rata – letilica(u sanskritu)

Ove reči prevodive su pomoću švedskog jezika.

ratar/ ratade/ ratat/ rata(gl.) – odbaciti, oturiti

ratt, ratten; rattar(im.) – upravljač, volan

U romskom jeziku reč: ratilo – sumrak, otvara situaciju u kojoj čovek kaže da pada
mrak(već je sumrak) i on mora da ide jer će biti loše za upravljanje (po mraku).

Ratilo = švedski: ratt ill å.

ratt, ratten; ratar(im) – upravljač

ill(pridev) – loše

å, ån; åar(im) – manja reka

Švedske reči: ratt ill å otvaraju nam situaciju u kojoj možemo da naslutimo da u
davnoj prošlosti čovek(višeg ranga) koristi letilicu, a reke mu služe kao trase kojima
on leti.

284
Bumerang – lovački pribor australijskih domorodaca, Aboridžana

Ova reč napisana na švedskom kazuje: bo mer rang.

bo, boet; bon, bona (im) – gnezdo; naselje

▲bo| satt - nastanjen

mer(prilog) – viši

rang, rangen; ranger(im) – rang, čin, zvanje

dajući domorodcu alatku kojom će lakše da dodje do lovine čovek višeg ranga je
sebe predstavio pred domorodcem rekavši da je on: bo mer rang (čovek) naseljen
(negde) gore. To gore bi moglo da bude na nekoj planini, ali i na Mesecu.

Evo jednog veoma lepog primera koji govori o tome kako nastaje reč:

Tibor Sekelj, "Putopisi"

Kad se slavni moreplovac James Cook(Džems Kuk) iskrcao na obali Austarlije pre
dva veka, ugledao je domoroca sa nekom nepoznatom divljači prebačenom preko
ramena. Jedan njegov saputnik je upitao na engleskom:

- Kako se zove ta životinja?

- Kenguru – odgovorio je domorodac.Onda je Kuk zapisao u svoj dnevnik: "

Čovek je nosio je na ramenu životinju koju urođenici nazivaju kenguru. " Taj se
naziv u mnogim jezicima odomaćio. Tek mnogo godina kasnije se saznalo da ta reč,
zapravo, nije ime životinje, več da na jeziku urođenika znači "Ja tebe ne razumem".
Bilo je to jednostavno saopštenje domoroca, koji nije razumeo pitanje koje mu je
postavljeno na engleskom jeziku. Inače, australijski domoroci kengura nazivaju:
klokan.

Ako ovu reč napišemo na švedskom, onda će ona dati još neke podatke: klå kan ili
klo kan.

klår/ klådde/ klått/ klå(gl) – istući, potući, tući

klo, klon, klor(im) – kandža; klešta, štipaljka

285
kan/ kunde/ kunnat/ kunna(gl) – umeti, znati

Rečima: klå kan – može (da)tuče neko je Aboridžaninu rekao da ta životinja –

klokan može da se zaleti na čoveka i da ga istuče ili da može da stegne čoveka u
svoje kandže.

Iza ovih objašnjenja logično sledi pitanje koje se odnosi na onog prvog čoveka koji
je australijskom domorocu rekao da kegur, odnosno klokan može da se zaleti i
istuče čoveka. Za Džemsa Kuka se kaže da je on prvi otkrio Australiju. Tibor Sekelj
daje podatak da je to bilo pre dva veka. Šta su dva veka u odnosu na silno vreme iza
nas! Koji je to švedski predak boravio u Australiji pre Jemsa Kuka i živeo u nekom
„gnezdu višeg ranga", negde na visini kako kaže reč: bo mer rang.

Devla – bog

U romskom jeziku reč: devla – bog. Ako reč: devla napišemo na švedskom, onda će
to biti: döv la.

döv, dövt; döva (pridev) – gluv, nagluv [döva =deva – kamila]

lägger/ la ili lade/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, polagati (staviti u neki položaj).

Rečima: döv la – gluv; stavi, ostavi čovek priča da bog/devla (može) da ostavi
(nekog) gluvim. Ovde bi moglo da se razmišlja o grmljavini, ali i o letilicama u
kojima su u staro doba leteli.

Devil(devil) – djavo

U engleskom jeziku reč: devil(devil) – djavo, a kada ovu reč napišemo na švedskom
onda bi to moglo da bude; de vill ili döv ill.

de(zam) – oni

döv, dövt; döva (pridev) – gluv, nagluv

286
villa, villan; viljor(im) – volja, želja

illa, värre; värst – zlo

Informacija iz reči: de vill – oni žele kazivala bi da je (nešto) njihova(djavolja) želja

gde bi reč djavo bila u množini – djavoli žele, dok bi reči: döv ill sadrži reči; gluv; zlo
koje bi mogle da upućuju na to da je (on, djavo) gluv na molbe koje mu čovek
upućuje.

U našim narodnim pričama djavo je veliki majstor(priča: Djavo i njegov šegrt). Od

njega treba naučiti veštine, ali od njega se treba čuvati i nadmašiti ga u znanju.

Imena grčkih bogova mogla bi da se izvedu iz švedskog jezika, dok bi kod indijskih
bogova morao da se koristi pored švedskog i engleski jezik.

Kada slušate Indijce koji ponavlju molitvu: ”Hari Krišna, Hari Rama!”zar ono
”hari”nije englesko: hurry(’h٨ri)gl. – žuriti, požuriti

Πιστεύω – verujem,

Grčka reč: πιστεύω – verujem,

Ova reč na švedskom kaže: pys stäv å.

pys, pysen; pysar(im) – dečak πιστεύω – verujem

stäv, stävän; stävar(im) – pramac, kljun broda, krma

å, ån; åar(im) – reka , a grčki infinitivni nastavak je” ω”

Iz ove dve grčke reči saznajemo sažetu priču koja govori o dečaku koji je upravljao
nekim prevoznim sredstvom. U grčke mitologije izdvajam dva detalja koji bi mogli
da se odnose na upravljanje nekog prevoznog sredastva.

Iz legende o Faetonu kaže se:

«Faeton je posetio svoga oca na nebesima i zatražio da mu ispuni jednu želju, jer
mu stanovnici zemlje ne veruju da je on božji potomak. Zatražio je dozvolu da vozi

287
Sunčeva kola. Zapanjeni otac tražio je od sina da se odrekne te želje jer za
upravljanje tim kolima bilo je potrebno posebno znanje koje Faeton nije imao.»

I kao kod svakog sukoba generacija, ni ovde mladić nije hteo da odustane pred
opomenom svog oca koji je obećao sinu da će mu ispuniti svaku želju. Ta vožnja se
kobno završava. Sunčana kola su se u plamenu srušila u jedno manje jezero. (Iz
knjige „Zevs je opet sa nama“, Deniken)

Grčki: Δεος από μηχανής (Deos apo mihanis)

Latinski: Deus exmachina (Žan Rasin, „Ifigenija“, str.7; Paideia, 1999.)

Ovo su iste rečenice na grčkom i latinskom jeziku, a znače da Bog odozgo upravlja
(sa nama). Reči su nekada označavale intervenciju božanstva na sceni klasične
tragedije.

Reči iz davne prošlosti označavaju i danas mehaničku ljudsku tvorevinu:

mehanizam i mašinu.

Ako bi grčku reč: μηχανής napisali na švedskom kao: Miha nyss onda bi dobili
informaciju:

Miha (Mika, Mikael; arhandjel Gavril u švedskom, kod nas Mihailo(h = k), kako se
kaže jedan od živih andjela.

nyss(prilog) – malopre; upravo sada

mašina = švedski: mass in

mass, massan; massor(im) – mnoštvo, gomila, masa,

mass- (prefiks, prvi deo složenice) – masivan, obiman, opsežan.

in (prilog) koji kazuje kretanje ka unutrašnjosti

▲stig in! – udji unutra

▲flytta in huset. – useliti se u kuću.

Prema ovim prevodima veoma je verovatno da je čovek video unutrašnjost neke

mašine i da je čuo reči: mass in i reči: mika nyss – Mika opet (došao).(k = h)

288
Pegaz

Imenom Pegaz u grčkoj poeziji nazivan je konj koji leti. Ovaj naziv nastao je od
švedskih reči: be gas.

ber/ bad/ bett/ be!(gl) – zamoliti, zatražiti

gas, gasen; gasar(im) – gas

Rečima: be gas – molim; gas(b = p) (s = z) dobili smo informaciju koja po sadržaju

podseća na današnju zapovest vozaču da molim gas...(da pobegnemo od
opasnosti).

U našem jeziku švedske reči: be gas dale su reč: begaš (s = š), za koju ćemo reći da
nije književna nego narodna i učenike ćemo uputiti na oblik: bežiš, ali ovaj
nastavak: -žiš je nastao od neke druge švedske reči, moguće od reči: giss.

gissar/ gissade/ gissat/ gissa(gl) – pogoditi, pogadjati

gissel, gisslet; gissel, gisslen(im) – korbač, kamdžija

gisslan, (im) – talac

Reč: gisslan

Postoje razne vrste bežanja – od, pogadjanja, od priznanja, od biča, do bekstva u

situaciji kada čovek može da bude od neprijatelja uhvaćen i uzet da bude taoc.

Švedski: giss – pogoditi = srpski: be|žiš – (g = ž); (ss = ž)

Detetu koje tek prohodava i polako upoznaje svet oko sebe kažemo da je vatra
nešto što je: žiš!, odnosno upozoravamo ga da se seti onoga što smo mu već rekli,
da je to nešto opasno.

U turskom jeziku reč: beyaz – beo, belo belcat (kar gibi beyaz – beo kao sneg). Ako
kažemo da je tursko b = grčko p, onda je to: pegaz, ali sada znamo da je Turčin
video ili prihvatio tudje mišljenje da je taj mitski konj - Pegaz bio beo.

Krišna

289
Krišna = švedski: kris nå!

kris, krisen; krisar(im.) – kriza

Rama

Rama = švedski: ram ili rama

ram, ramen; ramar(im.) – ram, okvir, granica

rama(pridev) – pravi, čisti, sušti

Izraz: rama skry – bučan protest, negodovanje

ram lag – okvirni zakon.

Višna

višna = švedski: vis nu

vis, vist; visa(pridev) - mudar, pametan

vis, viset; vis, visen(im.) – način

visa, visan; visor(im.) – pesma

visar/ visade/ visat/vis!/ visa(gl.) – pokazivati, ispoljavati.

nu(prilog) - sada

Prema ovome, bog Višnu= vis nu, a ta ličnost pokazuje nešto ljudima isto onako
kao Zevs.

Molitvom se Krišna i Rama požuruju da se vrate, da pomognu.

U tom slučaju požurimo da otkopamo starozavetni kovčeg koji je kod nas u Srbiji da
bi uspostavili kontakt sa kosmonautima koji su možda ponikli na zemlji i otisnuli se
u svemir ili su samo navratili pa su obećali da će opet doći. Sada su nam potrebni!

290
Svastika i kukasti krst

Ako reč svastika napišemo na švedskom onda dobijamo nove informacije:

Svastika = švedski: sveas tycka

Svea – strao ime za švedski narod

Oblik Sveas genitivni nastavak.

tycker/ tyckte/ tyckt/ tyck! tycka(gl) – smatrati, misliti, verovati

tycke, tycket; tycken, tyckena(im) – mišljenje; naklonost sklonost, simpatija

Svastika = švedski: Sveas tycka –(od) Švedjana simpatija

Onaj ko izgovara reči :Sveas tycka je Švedjanin i možda oženjen Srpkinjom. On na

svom jeziku priča nekom od svojih drugova da njegova ženina ima sestru koja gaji
simpatije prema Švedjanima/ svastika..

Na ovaj način saznali smo kako je reč svastika došla kod nas – ne iz Idije, nego
preko švedskog jezika čiji smo potomci preko Ilira i preko Gota i preko svih onih
seoba gde se u vreme nevolja – rata, gladi i epidemija narod odlučivao na
pojedinačne ili grupne seobe. Taj narod smo mi nazivali prečanima, misleći da je to
preko, negde tamo preko Save ili Dunava. Ustvari reč prekär u švedskom jeziku
znači: tegoba. Doseljenik je svom susedu objasnio da se doselio zbog teškoća koje
je imao u svojoj zemlji. U jednoj našoj TV priči iznosi se istorijat jedne crkve u Srbiji i
kaže se. «Došla su dva kaludjera, Prečanina i obnovila razrušenu crkvu». Ovde može
da se postavi i pitanje: «Da li je to preko bilo u Vojvodini ili dalje?»

A šta je sa indijskom svastikom, odnosno kukastim krstom?

Poreklo kukastog krsta vezuje se za Indiju gde je ovaj znak imao magijsko poreklo.

Magija je uvek magija sve dotle dok joj ne otkrijemo razlog. U Indiji je ovaj znak
vezan za trenutak smrti.

Pre sahrane kod nas se pokojnik nosi u kapelu na groblju. Švedjani su otišli malo
dalje pa u toj kapeli imaju i hladnjaču pa termin sahrane može da bude i za mesec
dana, ali u jenom TV prikazu scena iz Indije američki reporter pozvan je od strane
jednog Indusa da snimi zadnje trenutke života njegove majke koja je već u «kući
smrti». Kuća smrti je jedna veća zgrada pored reke Ganga u kojoj se obavljaju

291
tradicionalna ritualna kupanja Indijaca. Starica čija se smrt iščekuje leži na postelji
okružena svojim rodjacima koji nisu ni najmanje tužni jer Indusi imaju drugačiji
odnos prema smrti – život i smrt su kod njih jednake, samo što se ljudskim živim
okom ne vidi granica. Da bi starica što lakše umrla doneli su jedno tele i staricu
naslanjaju ledjima na živo tele. Pored starice stoji posuda sa užarenim kukastim
krstom na koji se stavlja tamjan koji gori plamenom i verovatno, širi prijatan miris.

Ako imamo u vidu da učitelji sanskrita kažu Eriku fon Denikenu da postoje u starim
sanskritskim tekstovima dve reči kojima se imenuju letilice koje lete kao današnji
avioni, onda su ti avioni morali da imaju deo koji bi bio rotor motora. Kukasti krst je
mogao da bude taj deo nekadašnjeg pramotora, ali i deo mlina, vetrenjače ili
vodenice, i deo jednog dolapa za polivanje vode. Ako na savijenim krajevima
docrtamo posude za vodu, onda će pred nama biti slika dolapa gde se najdonja
kofica puni vodom i u trentku kada okretanjem prodje najviši položaj, izliva vodu u
kanal za navodnjavanje.

Tu nema nikakve magije. Kada besposlen čovek dodje u posed slike kukastog krsta,
onda može da joj izmisli magijsko značenje, pogotovu, ako misli da je potomak čiste
arijevske rase, koja uzgred-budi-rečeno i ne postoji, jer će samo Bog zna koji mu je
narod najbliži – to nije na nama da proglašavamo sebe najčistijima.

Užareni kukasti krst na kome se sagoreva tamjan pored osobe koja umire, mogao bi
simbolično da označi putovanje duše onako kako su leteli indijski bogovi svojim
”avionima” – letilicama.

Deniken navodi jednu drugu scenu kojoj je prisustvovao – Indijci nabrajaju imena
svojih bogova. To je jedna litanija u kojoj se u trajanju od sedam i po minuta
nabrajaju imena bogova. Učitelji sanskrita napominju Denikenu da ta imena bogova
zna svaki prosečno obrazovani Indijac. Deniken sebi postavlja pitanje da li bi jedan
normalan čovek prenosio svojim potomcima znanje imena indijskih bogova da nije
stvarno bio u kontaktu sa njima.

To je zbog toga jer smo odbacili najvećeg majstora – Tvorca. On postoji i on od

čoveka traži znanje.

Teatron(θέατρο) – pozorište

Reč: teatron napisana na švedskom kazuje: tea tron.

292
Reč: tea se odnosi na grčke bogove. U švedskom bi ovoj reči odgovarala reč:
de(lična zam) – oni (d = t)

Ovu zamenicu Šveđani danas samo pišu sa de, ali je izgovaraju sa dem ili dom, a da
se i sami pitaju zvog čega to rade, pa postoji tendencija da se prestane sa tim i da se
ova reč i piše onako kako se izgovara: dem ili dom.

Razlog bi mogao da bude sledeći:

Zamenicom u množini oslovljavala se krunisana glava ne samo u direktnom

obraćanju nego i kada se o toj krunisanoj glavi govorilo u trećem licu. Umesto, han
– on(kralj), govorilo se: de(oni), odnosno: de öm – oni osetljivi ili de om – oni opet.
U slučaju grčkih bogova govorilo se možda: de á. Ovo á danas se slabo
upotrebljava. Čuva se u izrazima kao što su:

▲tvo koppar kaffe á 3 kronor – dve šolje kafe po(ceni od) 3 krune.

▲2 á 3 meter – dva do tri metra.

U slučaju tea, odnosno de a moglo bi da bude da je ispao glas «h» koji je

nestabilan. Informacija je mogla da glasi: de ha tron.(d = t)

ha – ima.

tron, tronen, troner(im.) – presto, a sama reč: tron - presto, dolazi od reči:

tro, tron(imenica) – verovanje

Teatron = švedki: de á tron - presto bogova(d = t)

Iz ovog prevoda vidi se da su grčke pozornice bile mesto odakle su oni(bogovi)

vladali, odnosno uticali na narod.

σκηνή – pozornica

Grč. reč: σκηνή – pozornica, na švedskom kazuje: skin i ili sky in ili skyn i

skinn, skinnet; skinn, skinnen(im.) – koža

skiner/ sken/ skinit/ skin!/ skina(gl.) - svetleti, blistati

293
sky, skyn; skyar(im.) – oblak, oblačić; oblačak; nebo, nebesa

skyr/ skydde/ skytt/ sky!(gl.) – izbegavati, kloniti se, bojati se

i (kazuje intezivnu delatnost radnje, ali može da kazuje i mesto).

in(predlog kazuje usmeravanje radnje prema unutrašnjosti) – ka, u

ni(zam) - vi

Sve ove reči mogle su da budu upotrebljene oko pripreme pozornice za izvođenje
predstave.

Verovatno da je koža upotrebljavana za crtanje dekora: skinn i – kožu ovde

skin i – ovde (da)blista

skyn i – oblak ovde

sky ni – izbegavajte vi (da dolazite na pozornicu)

Kombinacijom ovih reči dobićemo naše reči: skynn nastala je reč: (prvi)čin.
Verovatno da je dekor pravljen od kože ida je u toku predstave menjan.

Naša reč: čini, baciti na nekoga čini mogla bi da znači: baciti na nekoga kožu (u
rasapadanju),

Naša reč: činija = sky ni ja ili sky nya predstavlja upozorenje da se nešto izbegava

nyn nytt; nya(pridev) – nov, drugi

ja(potvrdna reč) – da

sky ni ja – izbegavaj te vi, da...(jedete iz iste činije odakle jedu bolesni..). = činija.

Hijeroglifi

Švedska reč: hy – koža, prisutna je u mnogim rečima kao što je hijeroglif ili u onim
rečima za koje bi mi danas rekli da su iz latinskog jezika kao na primer:
294
himen – devojačka opna

Hijeroglif = švedski: hy gör okliff.

hy, hyn(im.) – fina koža(kao koža lica)

gör/ gjorde/ gjort/ gör/ göra(gl) – uraditi, učiniti

klyfta, klyftan; klyftor(im.) – kriška, rascep

Kada u švedskom jeziku dodate ispred imenske reči prefiks «o» onda se takvoj reči
menja sadržaj u suprotnom smeru pa će u ovom slučaju oklyft značiti –
nerascepljen.

Švedski: hy gör okliff – (Neka) koža (ostane) nerascepljena!

Sda smo otvorili situaciju u kojoj čovek, nadzornik, upozorava radnika koji piše, da
pazi da se kožni šablon sačuva što duže.

himen(devojačka opna) = hy män.

man, mannen; män, männen(im.) – čovek, ljudi

Rečima: hy män – koža; ljudi, neko skreće pažnju prisutnima na to da je devojka

nevina. U knjizi američke spisateljke, arheologa, Jean M. Auel ”Dolina konja” postoji
jedna scena gde se problem razdevičavanja ostavlja staricama da reše i one ga
rešavaju tako što putniku koji je zanoćio nalažu da te noći bude sa unukom koja će
za desetak dana biti udata, a još nije razdevičena pa će se mladoženja zbog toga
ljutiti. Rečima

hy män neko se obraća ljudima, a ne pojedincu.

U grčkom jeziku reč: υπέρ – iznad, nad

Ova grčka reč mora da je glasila: hy per – koža preko.

Faraon

Egipatski vladari su nazivani faraonima. Kada ovu reč napišemo na švedskom

dobićemo više informacija, a to će biti: fara ån.

295
 1 far ili fader, fadern; fäder(im) – otac

2 far/ for/ farit/ far!/ fara(im) – putovati, ići, otići, odlaziti

3 fara, faran; faror(im) – opasnost

å, ån; åar(im) – reka(manja)

Informacije koje možemo dobiti iz prevoda mogle bi kazivati da: otac putuje ili da
(on), vladar putuje rekom.

Faraon = švedski: fara ån – putuje rekom(on, vladar)

Felasi

U Egiptu su robovi: felasi. U švedskoj literaturi piše:

”fella’her, den lägre åker brukande befolkningen i Egipten. F. Härstamma från de

gammla egypterna men äro starkt uppblandade med araber. De utgöra ⅔ av
Egyptens befolkning. F. leva under mycket primitiva förhållanden.”

”Felasi su najniže zemljoradničko stanovništvo u Egiptu, ali su izmešani sa Arapima.

Oni sačinjavaju ⅔ egipatskog stanovništva. F.žive u veoma primitivnim uslovima
života.”

Reč: felas nastala je od švedskih reči: fel lass ili pöl lass.

1. fel (pridev) – pogrešan

2. fel(prilog) – partikula koja označava pogrešku

▲ta fel på tiden – pogrešiti u vremenu

▲räkna fel – računati pogrešno

▲skörden har slagit fel – žetva je podbacila

pöl, pölen; pölar(im) – bara, lokva

Švedski: fel lass – greška u tovaru; pogrešno natovariti = felasi(robovi u starom

Egiptu).

296
Švedski: pöl lass – bara; tovar(p = f) = felas(egipatski robovi)

U engleskom jeziku: fallow('fælou)(im) – ugar, neobradjena zemlja; (gl) uzorati

ledinu.

fellovs-ship – zajednica; družina

u francuskom jeziku reč:

félon(im) – izdajnik

félonie(pridev) - izdajnički

Piramida

U priručniku: “Sa arapskim u svet”, arapska reč: ahrām – piramida.

Ova arapska reč bliska je našoj reči: hram.

Reč: piramida napisana na švedskom jeziku kazivala bi: fira ram ide ili fyr ram ide ili
fyra ram ide

fyr, fyren; fyrar(im) – svetionik (f = p)

fyra(broj) – četiri (f = p)

fyra(im) – četvorka

firar/ firade/ firat/ fira(gl) – proslavljati (f =p)

ram, ramen, ramar(im) – okvir, ram; granice

1 ide, idet; iden, idena(im) – pećina; brlog u kome medved prespava zimu

2 idé, idé; idéer (im) – ideja

Da li projektant piramide isticao oblik četvorostranost fyra(četiri) gradjevine, ili

narod nešto slavi/ fira u vezi gradjevine? Arapski naziv: ahrām – piramida i
opšteprihvaćeni evropski naziv: piramida imaju zajedničku reč: ram, a moglo bi biti i
hrām, gde bi bila prisutna švedska reč: har – ima pa je prvobitni naziv mogao da
glasi: fyr har ram ide. (f = p) U tom slučaju informacija bi bila nešto jasnija: u ramu
(piramide postoji)ima pećina. Ako uzmemo da su vrhovi piramide okrnjeni možemo
297
razmišljati o tome da je na vrhu ove gradjevine paljena vatra kao na svetionicima u
moru. Poznato je da je postojao svetionik na Farosu. Naziv ovog svetionika kazivao
bi: far oss.

far/ for/ farit/ far!/ fara(im) – putovati, ići, otići, odlaziti

fara, faran; faror(im) – opasnost

oss(zam) – nas, nama

Faros(svetionik) = švedski: far oss – putuju (ka) nama

U grčkom jeziku reč: πύρ – vatra; πύρα – jara, vrelina; πύρα – lomača

Švedski: fyr – svetionik = grčki: πύρ – vatra. Mi Srbi pirimo u vatru da se razgori.

Fironga

U narodu se kaže i ovako: Sa svih strana firi hladnoća. Po negde se još kaže za
zavesu da je: fironga.

ånga, ångan; ångor(im) – para, isparenje(jara)

Nil

Naziv najveće egipatske reke mogao je da nastane od švedskih reči: ni ill.

ni(zam) – vi

1 il- prvi deo složenice koja govori da je nešto veoma brzo. Expres.

2 illa(prillog) – loše, slabo; u velikoj meri loše

Reči: ni illa mogao je, na primer, da izgovori sveštenik obraćajući se reci u nekom
ritualu, ako je zakasnilo izlivanje reke koja plavi plodna polja doline reke.

Amon

Naziv egipatskog boga Amon mogao je da nastane od švedskih reči: ha mån

298
har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati

1 mån, måna(pridev) - brižljiv, poman, zainteresovan

2 mån(im) – stepen, stupanj, mera

Švedska reč: mån može da se rastavi na dve reči: må ån.

mår/ modde/ mått/ må(glagol) – osećati, osećati se

å, ån; åar(im) – reka

Amon = švedski: ha må ån – ima osećaj (za) reku ili (on) ima stupanj, meru za reku

U švedskoj maloj enciklopediji (Tydens lexikon 1938.) kažr se:

”Amon betyder”den fördold” är enligt den egyptiska gudasagan världens skapare.

A-kultens förnämsta tempel låg i Tebe, väduren dyrkades som simbol av Amon. –
Amon znači ”onaj sakriveni”i prema egipatskoj priči o bogovima- tvorac sveta.
Najstariji kulti Amonov hram je u Tebi. Ovan je važio kao Amonov simbol medju
zvezdama.” Ovde bi trebalo pogledati šta se važno dešava u Egiptu u vreme
zodijačkog znaka: ovan. Moglo bi da bude povlačenje reke Nil u svoje korito.

Ko su i gde su ti potomci grčkih bogova danas?

Potomci Zevsa su Divovi, odnosno i samog Zevsa nazivaju:

Ζεύς(gen); Διός(dativ); Διί(ak); Δια(vok) – div.

Naša reč: div = grčka reč: Διί(ak); Δια(vok) – Zevs, a to znači da je grčko balkansko
zaledje, odnosno Ilirija, imalo kontakt sa onim što se dešava u samoj Grčkoj.

U latinskom jeziku za reč: bog (Bog – Deus) stoji reč: (sing.) děus: (voc) děus, pl.
(nom, voc) děi, dĭi ili di (dat. i abl.) děi, dĭis. Dĭis ili dis).

U španskom jeziku: dias – bog (U romanu Džajlsa Tremleta «Duhovi Španije»,

strana 55 stoji: Franco, Caudillo de dios y de la patria» - Franko, vodja po milosti
božjoj i narodnoj)

Grčka reč za diva – Διός, nastala je od švedskih reči: dy oss ili dia oss, ali moglo bi da
bude i ty oss. (t = d)

dy, dyn(im) – mulj, blato

299
diar/ diade/ diat/ dia!(gl) – dojiti

ty(uzročno-posledični veznik) – jer

oss(zam) – nas

Švedska reč: dia - doj, doji, može da ima simbolično značenje pa kazuje da Zevs
ljude uči, napaja znanjem.

Grci su glas «t» u reči dios mogli da prime kao: ty oss – jer nas..., (uči, štiti...)

Zevs se u poeziji naziva: Σηνος, Σηνί, Σηνα ili Σην, što je u našem jeziku reč: džin.

Ove reči potiču od švedske reči:

gynnar/ gynnade/ gynnat/ gyn!/ gynna(gl) – ići u prilog; pomoći, pomagati

a u švedskom reč: gyn.

Kod nas: «g» ispred «y» = dž, jer se glas «y» izgovara kao «ij»

Grčki: Σηνί – Zevs = gyn i – pomogni ovde = srpski: džin.

Onaj narod koji je sačuvao najviše reči kojim su govorili Divovi su nordijski(severni)
narodi na Skandinaviji. Zahvaljujući geografskom položaju svoje teritorije sa koje su
u teškim trenucima vodenim putevima lako dospevali na jug Evrope, i tome što je
retko ko išao sa juga na sever, sačuvao se njihov jezik uz neznatne izmene kroz
vreme.

Jezik ovog naroda ima kratke reči za koje bi naučnici rekli da su koreni reči, ali ovde
se radi baš o kratkim rečima, naročito imperativima.

Jezik Zevsa i njegovih potomaka utkan je u jezik čovečanastva. Jezici nordijskih

naroda su sačuvali najveći deo tog jezika koga tek treba otkrivati. Zato se
potomcima grčkih bogova ne može imenovati jedan narod, pa ni sami nordijski
narodi, jer su oni kako Biblija kaže Božji sinovi, a i ljude je stvoro Bog, a divovi su se
pomešali sa ljudima.

Potomci grčkih bogova smo svi mi na zemlji, a čuvari njihovog jezika su Hiperborejci
– Skandinavci jer je tu izgleda zadnje prebivalište divova.

jätte, jätten; jättar(im) – div, divovi

300
Mi ćemo reći da je reč: vilajet reč iz turskog ili iz arapaskih jezika. Ali reč vilajet
može da se prevede pomoću švedskog jezika kao vila jätte ili villa jätte.

vila, vilan(im) – odmor, počinak, mirovanje

vilar/ vilade/ vilat/ vila(gl) – odmarati se; počivati

villa, villan; villor(im) – vila

Da li su vilajeti bili oblasti, države koje su formirane po volji divova ili se rečima: vila
jätte kazuje da u toj i toj oblasti postoji, zadnje počivalište - grob divov, ne može
tačno da se odredi, ali Praalbanski narod je pre Švedjana i Norvežana nastanio
teritoriju Skandinavije i oni u svom jeziku imaju reči koje to i potvrdjuju.

jetë(im) – život

jetësoj(gl) – oživotvoriti, sprovoditi u život

jetësor(pridev) – davni, drevni

jetos(pridev) – ostareo, iznemogao

jetuar(pridev) – doživljen; doživljen dogadjaj

Švedjani imaju reku koja se zove Jeta, a u rečniku naziv za diva je jätte.

Izgovorom švedskimh reči: ge ta (g = j) dobićemo Praalbansku reč:

jeta – život.

ger/ gav/ gett (ili givit)/ ge! ili giv!/ giva(gl) – dati, davati (g ispred: e i i = j)

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

ge ta – daj uzmi

Ovde bi se moglo postaviti pitanje da li su novodoseljeni Švedjani i Norvežani

zatekli divove na Skandinaviji i da li su divovi govorili istim jezikom kao Švedjani i
Norvežani.

Grčki, a svakako i indijske bogove treba shvatiti kao ljudska bića sa višim nivoom
znanja. Mojsije je primio zakone, od bića koje je govorilo švedski, ali Mojsije reči

301
sluša iz kovčega, kao što bi danas čovek razgovarao preko radija. To potvrdjuje
engleska reč: Lord Gud – gospod bog

Lord God(engleski)– gospod bog

U Bibliji na engleskom jeziku Gospod Bog se imenuje rečima: Lord God.

U engleskom danas reč: lord - plemićska titula, a ova reč: Lord nastala je od
švedskih reči: lår ord.

lår, låren, lårar(im.) – sanduk, kovčeg

ord, ordet; ord, orden(im.) – reč

U vreme izlaska Jevreja iz Egipta ispred naroda ide zavijen u magli i oganj Lår Ord, -
kovčeg; reč, odnosno Lord Gud – gospod bog.

Exodus: 19:18

A gora se Sinajska sva dimljaše jer siđe na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje
podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresijaše veoma.

18. And mount Sinai was altogether on a smoke, because the Lord descende upon
it in fire: and the smoke there of ascended as the smoke of a furnace, and the
whole mount quaked greatly.

To znači da Bog za kontakt sa ljudima koristi tehniku koju ne želi da ljudima pokaže
jer bi ljudi mislili da je tehnika Bog. Lår ord(Lord) – glas iz kovčega nije

Bog – Kronos.

Čuvari starozavetnog kovčega su Leviti, a ova reč je engleskog porekla, mada u

jevrejskom narodu reč: Levi kazuje prezime.

lever(im) – poluga

levity(’leviti)(im) – lakomislenost

levy(’levi)(im) – raspis, odredjivanje poreza; pozivanje (regruta)

302
Treća knjiga Mojsijeva posvećena je Levitima, sveštenicima koji vode nadzor kako
se obredi izvršavaju.

Da su ti sveštenici postojali svedoči grčka reč: πρός koja ima višestruko značenje:
πρός Διος ειρύαται – štite po Zevsu(dobivši od njega nalog i vlast)

Οί πρός αίματος – rodjaci po krvi, ali u grčkom jeziku reč: προς ima značenje
predloga: od, preko, po, kroz, pored, uz, kraj; prema, nasuprot, do što pokazuje
jednu aktivnost čoveka čije zanimanje oni koji posmatraju tog čoveka ne znaju. U
švedskom jeziku reč: prost – viši sveštenički čin. Niži sveštenički čin je präst – pop.

Kronos!

U švedskoj Bibliji Gospod bog je samo Herren – gospod i zato je Zevsova žena Hera.

herre, herrn, herrar(im) - gospodin

Kronos = švedski: krona oss

Krona, kronon; kronor(im) – kruna

oss (zam) – nas

Ako postoji i promil verovatnoće onda treba proveriti legndu o planini Rtanj. Priča
se da se na ovoj planini pojavljuju vatrene kugle. NATO avioni nisu smeli da nadleću
ovu planinu jer avio-instrumenti gube kontrolu. Jedna raketa upućena na ovu
planinu promenila je pravac i našla se u Bugarskoj. Jedan bugarski sportski avion sa
četiri člana posade(2006.) leteo je iz pravca Sofije prema Zagrebu, nadleteo je Rtanj
i srušio se.

Arheolozi kažu da Rtanj jeste piramida, ali da je od zemlje, zigurat, a to bi na

egleskom kazivao i sam naziv: earth(ә:θ) – zemlja

Da li reč ukazuje na to da je piramida od zemlje ili da je to mesto važno za

Zemlju(planetu).

Prevodi naziva mesta u okolini Rtnja govore isto ono što i legende.

Na primer: naziv grada uz planinu je: Boljevac, koji ako napišemo na švedskom
kazuje: bol levat.

303
boll, bollen; bollar(im) – lopta

bål, bålet; bål, bålen(im) – lomača, vatra

lever/ levde/ levt/ leva(gl) – živeti

▲levande ljus – sveća.

Problem između Prometeja i Zevsa mogao bi da se drugačije tumači.

Starozavetni kovčeg je tehnička naprava slična našim elektronskim napravama.

U ”Jovanovom otkrovenju” najavljuje se da će kada se vreme ispuni, Bog dati

narodu manu nebesku i daće mu novo nebo. Ko je pre skoro dve hiljade godina
mogao da razmišlja o tome da će čoveku biti potrebno novo nebo?! Danas smo svi
svesni da nam se ovo nebo ”probušilo” i da mu je potrebno krpljenje.

Taj tehnički aparat treba danas naći i uspostaviti daljinski kontakt sa onima koji su

moćni da nam pomognu u ovom trenutku kada su ljudi ošetili oznoski omotač.

Bilo bi veoma ohrabrujuće kada bi legenda o Argonautima koji idu da donesu

”Zlatno runo” bila legenda o starozavetnom kovčegu. Reč: runo mogla bi da bude
vezana za Mojsijeve tablice bile su pisane runskim pismom. Rune su ostavljene u
kovčeg. Jevreji kažu da je taj kovčeg i danas u temeljima jerusalimskog hrama.

Priča o Argonautima koji idu da tražr ”zlatno runo” može da bude priča o potrazi za
starozavetnim kovčego. Kraj ove uspešno obavljene ekspedicije je zavijen u maglu –
namerno. Ne kaže se gde kome je to ”runo” predato ni gde bi ga danas mogli da ga
tražimo. Ta zagonetka je ostavljena možda etimolozima da je reše onda kada budu
savladali jezičke probleme. Povratak argonauta je tako zagonetan jer ne imenuje se
mesto gde Argonauti ostavljaju Runo, već nas pevač upoznaje sa mnogim nazivima
mesta po Grčkoj i Evropi. Naša planina Rtanj mogla bi da bude moguće mesto gde
je zakopano zlatno runo.

1. Jedan od Friksovih sinova zvao se Argos, i upravo on je jedne tihe noći sproveo
brod «Argo» do zemlje Kolhide. (Priča o Argonautima)

Argo(ime broda kojim su Argonauti išli po zlatno runo)

304
Argo = švedski: är gå

är/ var/ varit/ var/ vara(gl) – biti; naći se, nalaziti

ära, äran(im) – čast, počast, slava

går/ gick / gått/ gå(gl) – ići, proći

Rečima: är gå čovek bi na švedskom jeziku pitao: Da li je prošao?

Brod Argo u potrazi za Zlatnim runom morao je da prodje mnogo prepreka.

Iliri

Naziv naroda koji je istorija zabeležila kao Iliri napisan na švedskom jeziku kazuje: ill
yr

il- prvi deo složenice; (poredjenje) värre, värst – reč kojom se pojačava značenje
prideva

illa(poredjenje) värre, värst – loše, slabo, neprijatno, neugodno

yr, yrt; yra(pridev) – kovitlati se, okretati se, vrteti se

▲snön yr – sneg se kovitla

▲sök yra – traži vrtoglavo(mnogo) = sekira(alatka)

Šta bi moglo da bude Il yr (ono što je loše) u to davno vreme na našem terenu? To
ostaje da nagadjamo ili da tragamo po rimskim dokumetima.

Dačani i dažbina/e

U istoriji Balkana spominju se narodi Dačani. Nadimak Dača. Obično ako se neko
zove Predrag, skraćeno će biti Dača, mada je imenu i nadimku zajedničko samo
«d».

Reč Dača ostala je na ovim prostorima, onda kada je između ostalih naroda bilo i
Holanđana koje Englezi i Šveđani zovu dutch(‘d٨t∫) – Holanđanin.(upotrebljava se

305
kao množina za ovu etnički grupu). Ali vadar i narod nisu uvek pripadali istom
narodu. K. Jiriček: «Istorija Srba»)

U našem jeziku postoji reč: dažbina koja je nastala od reči: dutch byn. Ako ove reči
izgovara Šveđenin on kazuje da ono što treba da se plati, plaća se u holandskom
selu, jer: dutch byna = srpski: dažbina.

by, byn; byar(im) – selo(švedski)

U vezi istih reči u našem narodu se kaže da imamo odredjene dacije. Te dacije i
izdaci vezani su za Holandjane.

Istorija starijih vremena je istorija vladara. Nacionalnost vladara nije uvek ista sa
nacionalnošću naroda kojim on vlada. Vladar može da bude na primer holandskog
porekla, a da mu potčinjeni narod budu Rumuni. U enciklopedijama se kaže da su
Rumuni dačkog porekla.

Najduža reč: superkalafradžilistikepsialidoše.

Naša pevačica zabavnih pesama, Lola Novaković, svojevremeno je pevala jednu

najdužu nepoznatu reč koja glasi: Superkalafradžilistikepsialidoše. Napisana na
švedskom ona bi glasila ovako:

Super kalla fradga i lyst; käpp sia all i då se. Slobodni prevod ovih reči mogao bi da
bude: Pijemo penu(piva) kradom; slutim(proričem) štap za sve kasnije(kad nas
vide).

Moj komšija je ove reči zapamtio malo drugačije:

superkalafradželiskiheksipirijalidošec. On kaže da je ova ”reč” bila u pesmi samo
refren, a da je pesma počinjala rečima: ”Kad sam bio sasvim mali lutao sam svuda i
u kući svoga dede pravio sam čuda.” Da je i ovako, opet bi od ovih malo drugačijih
glasova moglo da se napišu švedske reči: hexa – veštica; pyra - tinjati; strepeti, a
umesto reči se, reč: sett – video, videli.

Lingvistička lutanja

Nauka evropske jezike objašnjava polazeći od sanskrita, najstarijeg zapisanog jezika,

ali u ta istraživanja ne uključujeju i jezik Hiperborejaca (jezik nordijskih naroda),
306
jezik naroda sa kojima u grčkim legendama grčki bogovi veoma često kontaktiraju,
ali pošto je jezik Hiperborejaca isključen iz lingvističkih istraživanja i što se misli da
ovi jezici proizilaze iz engleskog jezika(a ne obratno) to otežava posao i čini ga
neefikasnim. Ovi jezici su ključ za otvaranje porekla evropskih jezika slovenske
grupe jer ova grupa jezika nastaje ”drobljenjem jezika” manjih etničkih grupa
nordijskog i drugih evropskih naroda.. Kako može da se iz jezika vidi na Balkanu su
postojale razne evropske etničke grupe koje su se tokom vremena pretopile u
većinski narod, a male feudalne državice imale su u gradovima tvrđavama vladare
koji ne govore istim jezicikom kao narod kojim vladaju, već vladaju preko svojih
odanih ljudi koji održavaju vlast na terenu.

Jezik nastaje reč po reč. Isti onaj narod koji je uticao na stvaranje sanskrita nalazi se
u Evropi, ali Bog je namerno ovaj narod smestio na krajnji sever, mesto koje nije
prolazno pa da Evropljani uče njihov jezik. Danas kad Šveđani krenu van svoje
zemlje, oni govore engleski, tako da i sami lingvisti zanemaruju ovaj jezik misleći da
je to varijanta proistekla iz engleskog jezika.

A taj narod nije iznikao na severu već je prošao dug put od Mesopotamije, Persije i
Vavilona idući kao nomadski narod preko ruske teritorije. Samo je mali deo tog
naroda prešao na Skandinavsku stranu. Veći deo je ostao rasejan po ruskoj teritoriji
i stopio se sa ruskim narodom.

Taj narod je cirkulisao tokom istorije svim delovima Evrope jer jedanput kada se
napusti skandinavsko gnezdo i kada se u Evropi stekne porodica, bilo je nemoguće
vratiti se sa njom na Skandinaviju. Ovaj narod se asimilovao u sve evropske narode.
Do početka masovnog naseljavanja Amerike, ovaj narod, i ne samo on, nego i svi
drugi narodi koji prirodno gravitiraju slivu Dunava u vreme ratova, gladi i epidemija,
koristio je ovu reku kao prirodnu magistralu koja vodi u sigurnost.

Hrebeljan(Lazar)

Tako je nekad orodica našeg kneza Lazara došla na naše područje kao porodica
nekog pobunjenika, jer je prezime Hrebeljan nastalo od reči: herr rebellan.

herr, herrn; herrar(im) – gospodin

Herre, herrn; herrar(im) – gospodar, gaza, vlasnik; Gospod bog

rebell, rebellen; rebeller(im) – pobunjenik, buntovnik, odmetnik

307
Hrebeljan – prezime = švedski: herr rebell – gospodarev pobunjenik, odmetnik.

Koja je osnovna odlika Šveđana?

Ovaj narod je izuzetno praktičan - ume da ćuti i sluša. Ta osobina je osobina vođa.

U životu vodje su uvek oni koji ne pričaju mnogo, već slušaju brbljivce, pokupe
njihove ideje i upotrebe ih u svoje svrhe.

Botati se

Imate li vi Srbi još neku švedsku reč ili samo bote?

Ovo pitanje postavio mi je jedan mlađi Šveđanin dok smo čekali na autobus. Pošto
je držao pivsku flašu u rukama i bio mlađi od mene nisam smela da se upustam u
raspravu o ovoj reči sa njim, ali mi je pitanje bilo veoma smešno i interesantno.
Čovek se po kafanama družio sa izbeglicama iz naših krajeva i uočio da oni veoma
često upotrebljavaju “njegovu» - švedsku reč: bote, ali je mislio da su naši naučili da
koriste njihovu švedsku reč: ge(izgovor: je) – daj, tako da je samo «markirao» reč:
bote, a ona na švedskom znači:

bot, boten(im) – pomoć, lek

botar/ botade/ botat/ bota(gl) – lečiti, izlečiti

ger/ gav/ gett (ili givit)/ ge! ili giv!/ giva(gl) – dati, davati (g ispred: e i i = j)

srpski: jebote = švedski: ge bote(je bote) – daj izleči, daj pomozi

Moja majka je ovu reč upotrebljavala u trenucima kada je imala mnogo posla u
kući, a morala je još da vodi računa o kravama. Ona je tada govorila: «Ceo dan se
botam sa govedima, a nema nikog od vas da mi pomogne!»

Ova situacija sa rečju bote, odnosno, je|bote naterala me da analiziram naše

psovke i rezultat je pokazao da one i nisu vulgarne po svom pravom značenju nego
je situacija i intonacija dala tim rečima vulgarnost.

Na samom početku učenja švedskog jezika uočila sam neku vezu između srpskog i
švedskog jezika, ali nikako nisam mogla da shvatim kakva je ta veza jer mi je

308
smetalo moje znanje o jeziku jer sam radni vek provela kao nastavnik srpskog
jezika.

Pošto nisam bila u obavezi da se držim postojećeg znanja jer sam već bila
penzioner, to sam ja krenula u jezičku avanturu držeći se svojih osećanja i znakova
koje mi je neka viša sila postavljala. Iz te «avanture» vremenom su isplivala pravila.

Leći(ležati)

Istraživanje jezika pomoću ”švedskog jezičkog ključa”u ovoj knjizi odnosi se na

srpski, ruski, grčki, albanski jezik...i jezike drugih naroda koji razumeju srpski, ali ne
žele da im se jezik tako zove.

Vratimo se na trenutak švedskom glagolu koji je bio dat u nazivu grada Skoplja.

lägger/ la ili lade/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, polagati (staviti uu neki položaj)

Da li ste nekada slušali kako se kokoške predveče uteruju u kokošarnik? Ako niste
treba da znate da kokoškama treba da kažete tiho: lega; lega, i da ih polako
usmeravate ka ulazu u kokošarnik. Te naše reči: lega, lega su ustvari švedske reči:
lägga, lägga. Naš glagol: leći sadrži švedske reči: legg ty.

ty(veznik) – jer

Švedski: legg ty(izgovor: leg ti) = srpski: leći. (ggt = ć)

Ali u ovom jeziku postoji i glagol:

liger/ låg/ legat/ ligg!/ ligga(gl) – ležati, nalaziti se.

Oblik radnog glagolskog prideva(supin): legat – položio, dao je našu reč:

ležat (g = ž). Ovde treba dovesti u vezu i reč:

legat – zaveštanje.

M.Vujaklija, «Leksikon stranih reči i izraza»: legat (l. legatum)zaveštanje,

ostavljanje u nasledstvo jednog dela, ostavštine nekom licu koje inače ne bi, po
zakonu, imalo pravo nasledstva). 2.- namesnik neke pokrajine; papin izaslanik.

309
Legat se pravi za života onog ko ostavlja nešto u nasledstvo. Taj se dokument negde
čuva do smrti legatora. Dokument koji se realizuje ležao (je), nalazio (se)/ legat
negde na nekom sigurnom mestu. Ovo je jedan od primera koji pokazuju da je
latinski jezik nastajao kao esperanto. On je dograđen jezik iz jezika dugih naroda
koji su bili na državnim položajima Rima.

Grožđe

U našoj gramatici reč: je je pomoćni glagol ili nastavak za građenje reči kao na
primer: grožđe,(gros je) ali se ovde na švedskom kaže: gross ge.

gross – na veliko(prodaja – kupovina)

ge(izgovor: je) – daj.

Reč: grožđe nastala je iz kupo-prodajne situacije.

Makedonac je čuo Šveđanin koji je rekao: grå oj se!

grå, grått; grå(ili gråa) (pridev) – sed prosed, pepeljast; siv

oj (uzvik) – oj

ser/ såg/ sett/ se!(gl.) – videti, gledati i to:

grå oj se! složio je u naziv: grozje, a Vranjanac je tu reč «uhvatio» kao: grojze.

Zrno grožđa je u švedskom jeziku: druv, druven; druvor, a suvo grožđe: russin. Toga
nema kod nas, a u grčkom jeziku grožđe je: σταφιλη (izg. stafili). Ako ovu reč
napišemo na švedskom onda ona kazuje:

Σταφιλη – grožđe = švedski: stav ill i – štap loš ovde (v = f)

stav, staven; stavar(im) – štap

ill(pridev) – loš, zao

i(prilog mesta) – u, na,(ovde)

Čovek je ovde ukazao na to da treba promeniti štap koji drži loznicu(kako se u

Vranju kaže).

310
Inače jedan grozd u grčkom jeziku se zove: τσαμπι(dzabi), što je kod nas džabe(bez
novca). Uvek možete da u vinogradu od vinogradara dobijete jedan grozd
besplatno, džabe.

Neke istorijskr zabeleške u vezi grožđa i pića iz knjige: K. Jiriček, «Istorija Srba».

Car Prob(276-282) dozvolio je kulturu vina u Panoniji i Meziji, te je naredio

vojnicima da zasade vinovu lozu na brdu Alma(Fruška gora) i u okolini Aureus
mons(kod Smedereva)

...Jedna velika sila u podunavskim zemljama bili su Dačani pod kraljem Burebista

...Da bi trupe bile trezvenije i poslušnije, dački kralj Burebista nagovorio je svoj
narod da utamani vinograde...»

...Tamnoga je porekla reč: župa, koja se od IX veka javlja istovremeno kod Bugara,
Rusa i drugih.

Naziratelj

U Bibliji se na nekim mestima posebno ističu naziri. Samson je bio nazirej.

(4. Mojsijeva knjiga 6: 2)Naziri su oni koji su se zakleli da neće nikad piti alkoholna
pića. Od te reči je verovatno nastala i naša reč: nadzornik koju narod izgovara jao:
nazornik. Verovatno da je glas»d» došao kao asocijacija da onaj ko nekoga
kontroliše mora da bude: «nad» njim. U ruskom je ova reč bliže izvoru: naziratelj.

Smederevo

Ovaj stari grad na Dunavu spominje se još u doba kneza Lazara, ali niko do sada nije
pbjasnio značenje ovog toponima. Kada reč: Smederevo napišemo na švedskom
onda bi to moglo da bude: smeder rev å.

smed, smeden; smeder(im) – kovač

river/ rev/ rivit/ riv/ riva (gl) – pocepati, cepati, ogepsti

å, ån; åar(im) – manja rečica

311
öva/ övade/ övat/ öva(gl) – izvežbati, vežbati

Rečima: smeder rev å, čovek je mogao da priča o gradnji kanala oko utvrdjenja.

(Veoma bliska reč reči: smeder – kovač bliska je reč: smädar.

smädar / smädade/ smädat/ smäda(gl) – uvrediti, izgrditi )

Jerina

Gradnja smederevske tvrdjave puna je priča o teškom argatovanju naroda koji je

sem toga morao da plaća i velike poreze.

Narodna poezija kaže da se žena Djurdja Brankovića zvala Jerina. Ovo ime napisano
na švedskom jeziku glasilo bi: gör in. (g = j)

gör/ gjorde/ gjort/ gör!/ göra(gl) – napraviti, praviti; učiniti, činiti

in(predlog) – u

inom(predlog) – u, na, unutar

Rečima: gör in ili gör inom – uradi unutra moglo je da se priča o onome šta se radilo
u unutrašnjosti tvrdjave – u pesmi se kaže da su se pozlaćivala vrata i pendžeri.

Pproklet/prokleta

U našoj narodnoj poeziji Jerina, žena Djurdja Brankovića naziva se prokleta Jerina.

Reč: prokleta napisana na švedskom kazivala bi: brokig klätt ili bråk klätt ili

bråk lätt.

brokig, brokigt; brokiga(pridev) – šaren, raznolik, raznobojan (b = p)

bråk, bråket; bråk, bråken(im) – svadja, galama

bråkar/ bråkade/ bråkat/ bråka(gl) – izazivati svadju, galamu

bråkig, bråkigt, bråkiga(pridev) – nemiran, bučan, svadljiv

312
klär/ klädde/ klätt/ klä!(gl) – obućise, oblačiti

1 1låter/ lätt/ låtit/ låta(gl) – zvučati

2 lätt, lätt; lätta(pridev) – lak, lagan

3 lätt(prilog) – lako

lättar/ lättade/ lättat/ lätta(gl) – olakšati; učiniti da bude lakše

Varijanta: brokig klätt – šareno (se) oblačila, (b = p) ako je u vezi proklete Jerine da
bude tačna, a druga varijanta: bråk klätt – svadja; oblačenje, otkrivala bi njenu
svadljivu narav.

Rečima: bråk klätt – svadja; olakšanje(b = p) = proklet otkriva nam da čovek tim
rečima kroz svadju/bråk sebi daje duši olakšanje/lätt.

Glasovna promena prelaz «l» u «o»

Severni narodi su ti narodi koji umeju da pri dobro završenom poslu protrljaju
dlanove i kažu:so! Ta reč na švedskom znači:

så(prilog) – tako, tako dakle.

Ako je žena koja je posolila ručak otrese so nad loncem i kaže:

så – tako, tako dakle, naš čovek u toj situaciji može da misli:

”Ona kaže so, a ja sol. Znači ne treba tako da kažem. I moda kao svaka moda,
potkresala je sve ”l” glasove na kraju reči ili na kraju sloga, kao kad moda skrati
dugačke suknje na mini dužinu.

A taj naš prapredak nije znao da je i njegov prapredak za reč: sol imao sličnu
situacuju. Tada je on video čoveka koji tuca so u stupi, pa istucano prosejava na
situ.

Pošto je njegov prapredak slabogovorljiv, kao svaki Šveđanin, on je onima oko sebe
rekao: ”sol!”, a to mu je moglo da znači:

sol(izgovor: sul) – sunce

313
ali i såll, sållen; sållar(im) – sito

sållar/ sållade/ sållat/ sålla/gl – sejati, prosejati.

Stariji srpski oblik reči: sol = švedski: sol – sito,

(mada oko dobijanja soli deo uloge u procesu rada ima i sunce.)

Αλάτι –so

U grčkom jeziku so se naziva: αλάτι. Unteresantno je to da smo sa Grcima trgovali i

jedan od trgovačkih artikala je mogla biti i so jer je zaledje Grke, kao na primer jug
Sbije na podjednakom odstojanju od Grčke i od Tuzle u Bosni. Zašto nismo preuzeli
grčku reč: αλάτι za so? Mi tu reč ipak imamo u svom jeziku, ali ona nema značenje
minerala soli već ona kod nas kazuje:

alat – metalno orudje kojim radimo, reč koja obuhvata sve instrumente od metala
– čekić, testera, sekira, igla, motika, budak, pijuk(kramp)...

Ovde je izmedju ova dva pojma uzročno-posledična veza jer ako trgovac ili kupac
neoprezno upakuje so i neki predmet od alata onda će so oštetiti metal, pa će
metal zardjati.

Grčka reč aλάτι – so, nastala je od švedskih reči: alla ty.

alla(zam) – sve, sva, svo

ty(veznik) – jer

U trenutku kada je Prašvedjanin pričao Grku o soli, on mu je izlagao naučnu istinu,

onu koju mi danas znamo: jer/ty sve/alla što je životinjskog porekla u sebi ima soli,
najverovatnije da ga je opominjao da ne presoljava jelo.

U švedskom i engleskom so je: salt. Ali i ova njihova reč potiče od švedskih reči: sa
allt

säger ili säjer / sade ili sa / sagt/ säj(ili säj!) (gl)– rekoh, reče

all, allt, alla(zam) – sav, sva, svo

314
To znači da onaj ko prodaje kaže čoveku da je to što on vidi: salu – na prodaju.

U italijanskom: sale.

Ova reč potiče od švedske reči: salu(im) – prodaja

Razlika u nastavku ”e” i ”u” dolazi, najverovatnije, od italijanske deklinacije.

▲till salu – na prodaju

▲salu hall – pokrivena tržnica

Od te reči: salu potiče naša reč: šal, šalu – (na) prodaju (s = š)

U španskom: so – sal; salar

Ako podjemo od oblika: salar i napišemo ga na švedskom, onda će to biti:

sa alla är.

säger ili säjer / sade ili sa / sagt/ säj(ili säj!) – rekoh, reče

all, allt; alla(zam) – sve

är, varit, var, vara(gl) – biti, postojati

Špancu je Švedjanin rečima: sa alla är – rekoh sve sam(prodao)

Solir

Solirom se naziva posuda u kojoj se drži so na stolu. U ovoj reči se vidi da je

Švedjanin na srpskom rekao: sol, ali je dodao da u tu posudu gde se čuva so sipano
previše: sol yr.

yr, yrt; yra(pridev) – vrtoglavo(mnogo)

Slanik

315
Reč: slanik – veća posuda za držanje soli, sadrži više varijanti švedskih reči: slant
icke ili slant ni icke ili slat nyck.

slinter/ slant/ sluntit/ slint!/ slinta(gl) – okliznuti se; omaći se

icke(negacija) – ne

ni(zam) – vi

nyck, nycken; nycker(im) – hir, ćud, igra

Iz ovih reči moglo bi da se nasluti da je neka šteta bila, ali da nije namerno učinjena.

Tucana so i Tuzla

Postoji ona so koja se dobija isparavanjem morske soli na suncu, ali pstoji i so koja
se vadila iz rudnika. Ljudi moje generacije znaju kako izgleda jedan grumen soli
izvađen iz rudnika. Za stoku se kupovala kamena so koja je ličila na sive komade
kamena. Takva so mogla je da se upotrebljava i za ljudsku upotrebu, ali je
prethodno morala da se istuće ili samelje na kamenom žrvnju. Kamena so se
tucala. Tucanje soli je dosta naporan posao, ako nemate odgovarajuće alate. Sama
reč tucan nastala je od švedske reči: tusan(uzvik) – do đavola”, do vraga!

Srpski: tucan = švedski: tusan – dođavola!

Ova reč: tusan, odnosno tucan (s = c) čula se sigurno onda kada ispod gvozdenog
tučka pobegne u stranu neki komad soli.

U turskom jeziku reč: tuz – so, a sam naziv mesta u Bosni gde se uvek, pa i sada vadi
so naziva se Tuzla.

Postoji jš jedna švedska reč koja bi mogla da bude prisutna ovde:

tuss, tussen; tussar(im) – loptica(gomilica vate, pamuka, vune...)

Naziv Tuzla nastao je od reči: tusan la ili reči: tuss la.(s = z)

La ili lade(gl) – ostavio je

316
U prvoj varijanti, čovek je rečim: tusan la, čovek je mogao uz psovku da ostavi
započeti posao, a u drugoj varijanti koja se čini prihvatljivija: tuss la čovek je mogao
da kaže da je neko ostavio gomilicu soli.

Naša reč: tuce koja je trgovački termin za pakovanje od dvanaest komada neke
rasute robe u jedno, mogla je da obuhvata i dvanaest gomilica soli, a to bi moglo da
da švedsku novčanu jedinicu: tusen – hiljada.

Od gore navedenih reči je nastala reč za kamen: tucanik.

Ako našu istoriju povežemo sa švedskom istorijom onda vidimo da se na teritoriji

Švedske događju velike istorijske promene pokrenule mnoge izbeglice koje su stigle
u Srbiju. Velike promene su se desile u vezi sa ličnostima:

Gustav Vasa(1496 – 1560), švedski kralj;

Martin Luter, reformator crkve(1483 – 1546).

Gustav Vasa uspeva da oslobodi Švedsku od vladavine Danaca.

Martin Luter reformiše dotadašnju katoličku crkvu i Gustav Vasa zavodi

protestantizam odbivši da se potčini papi.

A narod? Pojedinci, manje ili veće grupe naroda su, svakako zbog danske vladavine
u Švedskoj, i zbog promene u vladi i crkvi imali razloga da se sele sa tih područja, i
Šveđani i Danci, a pogotovu u vreme velikih epidemija. Dobri splavari koriste Dunav
kao magistralu da dođu do Beča, pa odatle produže Dunavom, ili Dravom ili Savom.
Današnji čovek je sit informacija sa svih strana, a ondašnji je gladan novosti i željan
da čuje stranca.

Čovek je radoznalo biće – zbog trojanskog konja je i pala Troja.

Paor

Seljak u Vojvodini nazivao se paor. Ova reč kauje: på år

paa(norveški predlog) – na, po

år – godina

Reč priča o čoveku koji iznajmljuje zemlju na godinu dana.

317
Arenda

U Vojvodini se zemlja uzima pod najam, odnosno arendu. Ova reč nastala je

od reči: ärende, ärendet; ärenden, ärendena(im) – posao, stvar

Rečju: ärende čovek je tražio posao, a dobio je imanje pod zakup.

Reč: arenda mogla je da nastane od švedskih reči: är renta?

är/ var/ varit/ var!/ vara(gl) – biti, naći se, nalaziti se(u siruaciji)

1. ren, rent; rena(pridev) – čist, pravi, suštinski

2. rent(prilog) – sasdvim, potpuno, čisto

Švedskim rečima: är rent? – da li je (to) potpuna (cena)(t = d) čovek je mogao pri

iznajmljivanju imanja da pita vlasnika, da se interesuje da li ima još nekih uslova.

U engleskom reč: rent(rent) (im) – poderotina, rupa; procep, pukotina; zakupnina,

najamnina, renta; najmiti...

Grunt

U švedskom jeziku reč: grund (im) – temelj, osnova, baza

U hrvatskom jeziku reč: grunt – imanje, posed. (d = t)

[Sadržajno reč: grund kazuje isto što kazuje i reč: bašta = bass ta – osnovno uzmi.]

Atar(okolina koja pripada jednom selu)

Ova reč na švedskom kazuje: att tar

att(veznik) – da

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

Atar = att tar – da uzmem(uzmeš, uzme)

318
U srednjem veku vladar je zaslužnim ljudima davao na uptavu pojedine teritorije.

Panadjur

Panadjurima su se nekad nazivali dani kada se ide na pijacu.

Ova reč na švedskom kazivala bi: panna djur

panna, pannan; pannor(im) – tiganj, ibrik, džezva (svo metalno posudje)

djur, djuren(im) – životinja (divlja ili pitoma)

▲vilda|djur – divlja žvotinja

▲tama|djur – pitoma životinja

▲hus|djur – domaća životinja

U našem jeziku za reč: činija postoji sinonim: panica.

U romskom jeziku reč: pani – voda. (Voda mora da bude u nekom sudu da bi

mogla da se pije).

Jedan švedski fudbalski tim zove se "Djur gården" - "Zoološki vrt"(izgovor: Djur
gorden)

U turskom jeziku: panayır = srpskı: panadjur

Prečani

Stranaci sa severa našim ljudima objašnjavaju da su došli zbog tegoba.

prekär(im) – tegoba

Oni su za nas naš narod koji živi negde preko Save ili Dunava.

319
Kad govorimo o srpskom poreklu, onda kažemo da smo poreklom iz Crne Gore, ali
treba imati u vidu da Crna Gora ima more pa da se sa severa Evrope može doći i
brodom, a kasnije preko Crne Gore prebaciti u Srbiju.

Srpska proročanstva dugo vremena najavljivala su spasenje Srbije koje će doneti

čovek plavih očiju i povređene noge koji jaše na belom konju. Ovakve priče imale su
presudni uticaj da Srbi umorni od dva rata pristanu da im jedan neznanac bude
vladar.

To srpsko proročanstvo imalo je svoju podlogu u prisustvu švedskog kralja, Karla

XII-og, hrišćanskog kralja u Turskoj! On je bio čovek plavih očiju i on je bio čovek
povređen u nogu kod mesta Bender koje i danas čuva u samom nazivu
svedočanstvo o onome što se desilo 1709.god. Bender = ben där

ben, benet; ben, benen(im) – noga;

där (prilog) – tamo, ovde, onde

ben där – noga ovde

Etimologija – nauka o poreklu jezika

U grčkom jeziku ova reč: έθιμον – običaj, tradicija, navika.

U lingvistici etimon je onaj najmanji deo reči koji ima neko značenje u nekom
drugom jeziku. Ovaj izraz: u nekom drugom jeziku kazuje veoma važnu informaciju.
To istovremeno znači da svoj jezik ne možemo etimološki proučavati pomoću svoga
jezika, već se za reči svoga jezika mora tražiti «ključ» u nekom drugom jeziku

Da li je uopšte moguće doći do odgovora na pitanje «Kojim su to jezikom govorili

Adam i Eva?»

U turskom jeziku reč: adam – čovek

Kod svih hrišćanskih naroda reči: Adam i Eva su imena prvih ljudi.

Ne znamo kojim jezikom su govorili Adam i Eva, ali pomoću švedskog jezika
možemo da prevedemo ova dva imena.

Eva(Adamova žena) = šv. öva

320
övar/ övade/ övat/ öva(gl.) – vežbati

Adam = add damm.

add – dodavanje

1. damm, damet(im.) - prah, prašina

2. damm, dammen; dammar(im) – veštačko jezero.

To znači da bi morali da pretpostavimo da ključ govora onih ljudi koje je Bog stvorio
treba tražiti u jezicima nordijskih naroda.

U ovom lučaju ne možete tačno da kažete da je Bog stvorio Adama od prašine, jer
možete da kažete da je Bog napravio, dodao još jedno veštačko jezero.

Danas možemo da razmišljamo o tome da je Bog veći majstor nego današnjih

naučnika..

Bog je stvaralac, ali Bog je onaj koji je i rušitelj. Priča o velikom

potopu koji je trajao neprestano 40 dana može da bude u vezi sa veštačkim

jezerima. Mesopotamija je bila jedna plodna ravnica sa sistemom veštačkih jezera.
Taj kompletan irigacioni sistem je urušen jer su brane jezera bile od zemlje.

Stanovništvo nije imalo gde da se vrati jer su izvori pijaće vode bili zatrpani, a o
navodnjavanju nije ni moglo da se govori jer ga je tek trebalo obnavljati. Rušenjem
veštačkih jezera, jedno za drugim stvorena je velika količina vode koja je stalno
pristizala.

Tek je kažu ovih godina Turska napravila veštačko jezero, branu na gornjem toku
Eufrata. Dok se punilo jezero nastala je suša u donjem toku reke što je napravilo
veoma velike probleme kod naroda koji je zavisio od te vode.

U turskom jeziku reč: adam – čovek.

Biblija kaže da je Eva napravila grešku time što je poslušala zmiju i pojela jabuku sa
drveta znanja. Ta legenda može drugačije da se tumači danas kada postoje
komunikacije na daljinu. Ono što se dogadja u rajskom vrtu mogla bi da bude
situacija u kojoj Bog testira prve ljude. On je prvom bračnom paru dao instrukcije
kako će živeti – šta smeju, a šta ne smeju. Medjutim, Bog uočava da se njegove
instrukcije ne poštuju već se radije sluša ono šta kaže zmija.

321
U grčkim proročištima spominje se zmija piton(najveća vrsta zmije).

U švedskom jeziku ova zmija je boa, a reč: piton u ovom jeziku znači:

pyton(im) – nešto odvratno

Ako je i za Boga bilo odvratno Evino objašnjenje svog postupka, onda znači da je
napravljena jedna nepopravljiva greška u komunikaciji izmedju Boga i čoveka.
Adam nije umeo da se obrati Bogu i pita za uputstvo kako da postupi u slučaju kada
se sluša zmijino tumačenje zabrane. Bog je uvideo da sa čovek sa njim nema
duhovnu, telepatsku vezu sa njim i ona se može ostvariti jedino u procesu sticanja
znanja i učenja o sebi samom i svetu oko sebe.

Kelti

U švedskom jeziku reč: källa, källan; källor(im.) – izvor

Kelti = šv. källt – izvorno

Može se pretpostaviti da je narod u seobi koji se kretao tražeći nove tertorije da se

nastani prvo tražio izvore pijaće vode jer oko izvorišta pijaće vode narod se
nastanjivao.

Oni koji su poznavali nekad izvorni jezik mogli su upotrebljavati istu reč tragajući za
izvornim jezikom.

Možda svaki čovek prajezik, jezik Adama i Eve ima sačuvan u nekom skrivenom
džepu svoga mozga, ali ne ume da dođe do tog nivoa svesti kojom bi prišao tom
svom znanju? Engleski jezik je danas u velikoj ekspanziji i misli se da će engleski
zameniti sve jezike. Možda će to biti jezik naših intelektualaca kao što je pre Vuka
Karadžića postojala klasa izobraženih i vospitanih na staroslovenskom jeziku, ali
običan narod će uvek govoriti srpski, sve dok im Bog ne otvori onih 90%
neupotrebljenog mozga.

U svetu danas ima skoro 3000 zvanično registrovanih jezika. Najveći doprinos za
ovu eksploziju jezika ima neefikasna etimologija. Samo kod nas se u zadnjim
decenijama proizvelo još tri nova jezika.

Jezik nastaje ili bolje reći izrasta iz reči. Reč ne nastaje onomatopejski.

322
Reč nije produkt neke trenutne inspiracije, već reč nastaje iz situacije u kojoj su
prisutna najmanje dva čoveka koji govore različitim jezicima. Onaj ko ne razume reč
koja mu je upućena, aktivira svoje asocijacije i pokušava da «uhvati» značenje tih
reči koje su za njega nove, koje prvi put čuje.

Stena

Čovek je razumeo čoveka koji je stavio ruku na veću stenu i rekao: sten(Ovo je
stena, rekao je čovek) Stena je nešto konkretno, ali kada je u pitanju nešto što je i
apstraktno to je bilo teže razumeti.

Kod Švedjana i nas reč sten i stena su iste, ali je nešto teže teklo sa
sporazumevanjem kada su u pitanju drugi narodi.

švedski: sten – stena

ruski: скалá – stena

engleski: stone(stoun) – stena.

francuski: roc – stena

grčki: βράχος – stena; πέτρα – stena

latinski: saxum – sten

šiptarski: shkëmb – stena; stenë – stena

Između onoga ko pokazuje na stenu (a to je Šveđanin) i Rusa već je došlo do

nesporazuma jer je sten već bila uzidana u zid ili se tu pravio zid gde se sten
dodavala iz ruke u ruku i gde su pokreti propraćeni rečju; na – na(uzmi) pa je
akcenat ostao na kraju reči.

(U švedskim rečnicima nige se ne može naći ova reč: na! koja propraća trenutak
primopredaje nekog predmeta iz ruke u ruku, ali sam svojim očima gledala kada
švedsko dete svom drugu pruža predmet uz reč: na!

Učiteljica je odvela svoje odeljenje na obližnju malu farmu. Ona prvo uzima rukovet
sena i maše sa njime ispred životinje izgovarajući reči: «nati, nati!», baš onako kako
se čuje u Vranju.)

323
Znači: kod Rusa su se čule švedske reči: sten na! koje su dale reč:

стенá(izg. stena): – zid, sa akcentom na zadnjem slogu.

Engleski izgovor švedske reči: sten kao stoun dolazi od toga što je postavka
govornog organa za engleski jezik drugačija od švedske.

Kod učenja bilo kog stranog jezika da bi se postigao dobar izgovor, treba posvetiti
pažnju kako se postavljaju govorni organi.

Ruska reč: скалá – stena.

švedski: skal – ljuska, kora, ali je ovde izgovoreno nešto drugo: skall la;

ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati;

la(imperativ) – ostavi, ostavimo;

ruski: скалá – stena = švedski: skall la – moram; ostavi;

francuski: roc – stena;

francuska i engleska reč imaju takođe švedsko poreklo: råck – otvorena pukotina u
ledu.

Nekada su zaleđne površine reka i jezera bile idealne magistrale kojima se brzo
putovalo sve dok led ne počne da puca. Bacanjem većih stena na zaleđene površine
proba se da li sme da se naiđe na led. Stena koja napravi pukotinu u ledu/ råck
pokazuje da je put preko leda rizičan.

engleske reči: rock(rok) – stena = švedski: råck – otvorena pukotina u ledu.

Šiptarska reč: shkëmb – stena, nastala je od švedskih reči: skön ämbet.

skön(pridev) – lep, prekrasan, zgodan

ämbet.(im) – služba, dužnost, državna služba; crkvena služba

Rečima: skön ämbet – zgodna služba, Šveđanin nudi Praalbancu rad u nekom
kamenolomu ili mu, možda nudi da radi na sakupljanju, odnosno čišćenju terena od
kamena.

324
Svaka plodna površina na teritoriji Švedske koju danas vidimo ograđenu skoro
metar debelim kamenim zidom. Taj kamen je nekad sakupljen sa te njive i
iskorišćen za ogradu.

(Praalbanci žive u gvozdeno doba na Skandinaviji gde su bili pre dolaska Šveđana.)

Druga šiptarska, odnosno albanska reč za stenu je: shkrep

Shkrep - stena

Šiptarski: shkrep – stena = švedski skräp – smeće; otpadak.

Posle klesanja stene ostaje mnogo otpada/ skräp.

Praalbanci su živeli zajedno sa Šveđanima na Skandinaviji. Oni imaju takođe i reč:

stenë. Cela informacija dobijena iz šiptarskog jezika glasi: sten är – stena je..

Ono što je karakteristika šiptarskog jezika je nosno izgovoreni glas «ë» koji je
nastao od okrnjenog švedskog glagola: är – je.

Ovaj glas «ë» je uočljivo prisutan na kraju reči.

Grčka reč: βράχος (izgovor: vrahos) - stena.

Karakteristika grčkog jezika prema švedskom ili našem jeziku je da Grk ne razlikuje
glas «b» od glasa «v».

Zato ćemo reč: βράχος napisati na švedskom kao: bra hos. (β = b)

bra(pridev) – dobar

hos(prilog) – kod

Rečima: bra hos, Šveđanin kazuje mesto gde je video dobar kamen. Iza ovih reči
mora da je išla reč koja je kazivala mesto gde je prethodno viđen odgovarajući
dobar kamen. Radilo se o mermeru koji je bio potreban za izgradnju grčkih
hramova.

Grčki: μαρμαρον(izgovor: marmaron) – mermer

325
Ovom rečju glavni majstor kazuje na švedskom: mar, mar - loš, loš.

U grčkom: μάρμαρος – stena; sjajan kamen

Srpska reč: mermer, nastala od dve švedske reči:

mer(prilog) – još, ..

mermer= švedski: mer mer – još, još

U grčkom πέτρα – kamen, a ova reč napisana na švedskom kazuje:

petar/ petade/ petat/ peta(gl) – čačkati, čeprkati, prčkati, dodirivati

Ako se radi o dragom kamenu koji je tek iskopan iz zemlje i koji nije obrađen, onda
će biti potreno mnogo preciznog rada da se od tog kamena napravi jedan pravi
dijamant.

Kod ove reči: πέτρα (izgovor: petra), najverovatnije je došlo do zamene mesta
zadnjim glasovima «ar» u «ra».

U latinskom jeziku stoji kao u grčkom ista reč: petra, ali postoji i reč za stenu:
saxum.

Latinski jezik bio je zvanični jezik Rimske imperije. Svaki obrazovan Grk kaže da je
latinski jezik nastao iz potrebe da rimska kultura dostigne kulturu prethodnog
velikog grčkog carstva.

Latinska reč: saxum – stena, mogla bi da na švedskom kazuje nešto u vezi sečenja
stene jer je reč: sax – makaze.

On procenjuje situaciju onako kako je vidi, odnosno «čita je» i iz nje zaključuje šta
to čovek kaže. On «kumuje» izgovorenoj reči određujući joj značenje. To značenje je
u velikoj meri pomereno od pravog značenja reči, ali se ipak nalazi u asocijativnom
krugu pravog značenja reči.

Pojednostavljeno rečeno, proces nastajanja reči mogao bi da se predstavi ovako:

Situacija i asocijacija

Situacija + asocijacije = reč

326
Nesporazum je onaj mehanizam koji stvara nove reči.

Dva čoveka različitog jezika razgovaraju. Onaj ko ne razume »hvata» reči i sam im
određuje značenje. To novo značenje je malo pomereno od pravog, ali se nalazi u
asocijativnom polju pravog značenja reči koje su izgovorene.

Kada čovek razmišlj o poreklu reči mora da pretpostavi da su reči izgovorene pod
različitim sticajem okolnosti i da je onaj ko je slušao reč o njenom značenju imao niz
pretpostavki u svojoj glavi.

Učenje stranog jezika i učenje fonetike u školi u velikoj meri moglo bi da bude
potpomognuto etimologijom što bi olakšalo učenje stranog jezika iz kojeg je
nastajao naš jezik.

Da bi se memorisanje strane reči ubrzalo i smanjila bezuspešna ponavljanja treba

reč vezati za nešto što je čoveku poznato. Taj put je i doveo do ovog otkrića. Na
primer:

Kašika/e

Švedsku reč: kass, kasset; kassa – škart; razbacivanje, vezaćemo privremeno za

našu reč: kašika jer se u ovoj našoj reči oseća prisustvo švedske reči: kass.

Kada se nauči da švedski jezik ima negacije: näj ili nej ili samo ej, zatim negaciju icke
– ne, onda se ova negacija automatski vezuje za našu reč: kašike.

Srpski: kašike = švedski: kass icke – razbacivanje; ne

Odmah se u svesti stvara slika situacije gde neko opominje nekoga da se ne

razbacuje...(iz kašike). Izgovorene reči vezale su se za sporni objekat.

U turskom jeziku stoji takodje reč: kaşyk, ali to ne znači da smo im mi dali tu reč.
Ona potiče iz istog izvora – švedskog jezika.

Lažica/e

U srpskom jeziku postoji i drugi naziv za kašiku: lažica.

327
Srpski : lažice = švedski: lass icke.

lass, lasset; lass, lassen(im) – tovar

icke(negacija) – ne

Iz dobijenih informacija čujemo opomenu da se ne tovari. Gde? U kašiku, odnosno

lažicu jer je ona objekat koji izaziva spor pa zato izgovorene reči ostaju kao ime tog
objekta.

Žlica

Hrvatska reč: žlica, takođe je bila jedna naredba koja je glasila: slicka – liznuti, lizati.
(s = ž)

slickr/ slickade/ slikat/ slicka(gl) – liznuti, lizati

Čovek koji sluša ovu reč njeno značenje vezuje za objekat(kašiku) koju treba liznuti.

Ovde postoji i problem kako izgovoriti reč jer švedski glas «s» u ušima onoga koji
sluša zvuči neodređeno i on ga zato uoštrava u «ž». To s dešava veoma često kada
čovek nije siguran u ono što je čuo.

slickar/ slickade/ slickat/ slicka(gl) – liznuti, lizati.

Od ovog šv. glagola nastale su naše reči: slikar(umetnik); slikati(fotografisati).

Kod starih fotografija koje su se dobijale na staklu i veoma sporo morale su se

konture figure uoštravati tako što se staklo sa negativom fotografije stavljalo ispod
svetla i sve nepravilnosti se grebale, retuširale.

Isto tako jedan umetnik u trenutku kada nije zadovoljan onim što je naslikao jednim
potezom špatule skida nanete boje sa platna. To radi i freskoslikar kada je
nezadovoljan on skida, grebe urađene ikone sa zida dok su još sveže, dok je

fräsch (pridev) – nov, svež

tvo(broj) - dva

Od tih reči: fräsch slickar två, nastao je izraz: fresko slikarstvo – (odlučio sam dok
je) sveže(da) ogrebem dve(slike).

328
Nož

Srpska reč: nož nastala je od švedskih reči: nå os ili nå oss.

nå(negacija) – ne

os, oset(im) – bilo, sleme

oss(zam) – nas

Rečima: nå os čovek bi mogao da stavlja primedbu drugom čoveku da prilikom

stavljanja noža na tocilo nije postavio dobro oštricu noža pod dobrim uglom.

Rečima: nå oss – ne nas, čovek bi mogao da brani/ nå sebe i one oko sebe/ oss od
noža.

Škare (makaze) – sax

Reč: škare nastala je od švedske reči:

skär/ skar/ skurit/ skär/ skära(gl) – rezati

Rečju: skar čovek je rekao da je izrezao nešto. Znači, on nije rekao da se alat kojim
je rezao zovu škare.

Gla

Kako drugačije samom sebi razjasniti činjenicu da u švedskom i engleskom jeziku

postoji reč: glad sa značenjem zadovoljstva ili radosti, a kod nas Južnih Slovena ova
reč označava: glad – nedostatak hrane, potrebu za jelom; duži period patnje zbog
nedostatka hrane?

Objašnjenje leži u tome što je ova švedska i engleska reč izgovorena u situaciji iz
koje je naš čovek video svojim očima i čuo svojim ušima da su mu izgladneli ljudi,
stranci izmučeni dugim putem i nevoljama, za njegovim sopstvenim stolom rekli:
glad ili glad ni.

ni (lična zamenica) – vi.

329
Asocijacije našeg čoveka vezale su značenje ove reči za misao: Baš smo bili gladni.

Ova činjenica da reč: glad ni? – zadovoljni vi? Izgovara neko na švedskom jeziku, ali
neko ko živi na Balkanu. To potvrđuje činjenicu da na Balkanu živi narod koji govori
švedski.

Ko

Da li je reč: konak turska reč? U turskom jeziku ova reč znači: konak - vlastelinsko
imanje, a reč: çıftlıc - seosko ımanje

Reč: konak, za koju kažemo da je iz turskog jezika, nalazi se u švedskoj (Tiden

lexikon/ Stockholm,1938.) sa objašnjenjem da je to dvorac na Balkanu. To
objašnjenje skreće pažnju na činjenicu da se kod nas zgrade u manastirskom
okruženju nazivaju: konak. Naši kaluđeri nisu pomodari pa da jednu srpsku reč
zamene turskom!

Sama reč: konak, nastala je iz švedskog jezika od reči: kona nak.

kona – žena(arhaizam). Danas je u švedskom jeziku u upotrebi reč: kvinna – žena,

koja je najverovatnije dala englesku reč: queen(kwi:n) – kraljica.

naken, naket; naken(pridev) – go (bez odela), nag

Konak = kona naken – žena gola

Informacija koju dobijemo iz reči: konak kazuje najverovatnije neku zabranu da se u

manastirskim konacima ne smeju pojavljivati razgolićene žene.

U našoj narodnoj poeziji sačuvana je lirska pesma:

”Oj đevojko, kono moja”

Ako u ovim stihovima zamenimo reč kona rečju žena, onda je pesma malo jasnija.

U grčkom jeziku je takođe prisutna reč: konak, odnosno: κονάκια. Grci takođe
tvrde da reč konak potiče iz turskog jezika:

330
Η λέξη κονάκι προερχεται από την τορκική λεξη κονακ και σημαίνει το κατάλιμα,
τοθ μεγαλοκτηματία.

Peč: konak potiče iz turskog jezika i označava konak, stan koji pripada velikom
posedu.

Ikona

Reč: ikona nastala je od švedskih reči: i kona.

1. i(glagolska partikula koja označava nastavak intezivn delatnosti)

2. i(predlog) – u, na, do, za

kona - žena

Reč: ikona mogla je da kazuje da je slika naslikana za neku ženu/ i kona ili je na slici
predstavljena žena.]

Ere

Kod nas se Užičani nazivaju Erama.

Ova reč: Era napisana na švedskom može da bude: ära ili öra ili öre

Reč: era može da se napiše na švedskom i kao:

öra, örat; öron, öronen(im) – uvo ili

öre, öret; ören, örena (im) – era(metalni novac, stoti deo krune)

ära, äran(im) – čast, počast, slava.

Razlog te počasti možda je znao neko, ali sada niko ne zna, ali to ne znači da se
jednog dana to neće otkriti.

Harem

I reč: harem napisana na švedskom kazuje: har öm

331
har/ hade/ haft/ ha(gl.) – imati; biti(postojati)

öm(kärleksfull, känslig)) – nežnost, bolan, osetljiv

Rečjima: har öm čovek kaže: ima nežnost, ljubav, osetljivost, a to je ustvari svrha
jednog harema.

Turci su u Evropi od 1389, odnosno1456.godine je osvojen Carigrad. Stvaranje

srpskog jezika teče još od vremena Ilira na Balkanu ili možda i pre rimskog carstva.
Srpski jezik stvaraju Iliri i Goti i drugi nordijski narodi koji žive u Rimskoj imperiji još
pre njenog postanka, ali žive kao manjinski vladalački narod u narodu koji govori
drugačije od njih. Može se pretpostaviti da su na Balkanu i potomci grčkih bogova.
Oni se žene i udaju sa domorodačkim narodom. Njihov jezik se vremenom lomi
onako kao što se lomi jedna santa leda koja je nagomilana u nekom tesnacu. Od tih
krhotina bivše sante opet će se napraviti led izmešan i hladnoćom opet spojen u
nov oblik. Nema znači totalnog propadanja i nestajanja jednog naroda, već jedan
jezik daje «jezički materijal» drugom narodu. U trenutku kada vladalački narod vidi
da će njihov jezik nestati, tada viđeniji vladari uz svoje ime dodaju i znak da su oni
domoroci na tom terenu. Stevan Prvovenčani, kralj; Vladisav, kralj; Tomislav, kralj;
Kulin ban.

Reč: kral u starošvedskom znači: domorodac.

Reč: ban, bana – uputio se...u nekom pravcu.

kul(nepromenljiva reč) – sjajan, zabavan, lud

kula, kulan; kulor(im) – kugla (topovska)

kulle, kullen; kullar(im) – brežuljak

Ferdinand de Sosisr

Sama činjenica da danas u svetu postoji skoro na hiljade jezika dovodi čoveka u
zabludu da je nemoguće doći do istine o poreklu tih jezika jednog naroda.

Lingvističari su u proučavanju jezika pošli od sanskrita, od Indije, jezika koji je

zapisan još pre 3000 godina pre Hrista. U sanskritu svaki od evropskih jezika može
da nađe jedan izvestan broj svojih reči. To opet ne dokazuje da je naseljavanje
Evrope krenulo od Indije. Među evropskim narodima u seobi iz Mesopotamije bili
332
su i oni narodi koji su uticali na stvaranje sanskrita. Na ovom nivou mog znanja ti
narodi su oni koji govore nordijskim (švedski, norveški, danski, islandski), zatim
engleskim jezikom. Švajcarski lingvističar, Ferdinand de Sosir postao je posle svoje
smrti autoritet čije se mišljenje često citirano, ali izgleda nije govorio švedski.

Za mene je u početku rad na poreklu jezika bio kao rešavanje ukrštenih reči. Možda
će tako u dalekoj budućnosti i izgledati ukrštene reči za naše potomke koji će
vladati znanjem nekoliko jezika.

Što je vreme odmicalo i ja dublje ulazila u problem čarolija jezika pretvarala se u

teško breme otkrića me pritiskalo. Jedna drugačija srpska prošlost koju sam ja
«otkopala» nije govorila ništa negativno o našoj naciji nego je objašnjavala greške u
koje smo upali idući bez kompasa. Naša nauka ćuti i ne pokušava ni jednom rečju
da narodu stavi do znanja mogućnost da smo zavedeni na krivi put.

Umesto pomoći u bilo kom obliku, upućeno mi je pitanje: Ko tebe plaća? Odgovor
je: Bog i naš siromašni penzioni fond.

Moj odnos sa javnošću naišao je na sitničavu zavidljivost uz koju je išla uteha: Ne

sekiraj se to može i posthumno da se objavi!

U Jovanovom otkrovenju 10: 8, 9,10, 11 kaže se:

8. I glas koji čuh sa neba, opet progovori sa mnom i reče: idi i uzmi knjižicu
otvorenu iz ruke onoga anđela što stoji na moru i zemlji.

9. I otidoh anđelu i reče mu: uzmi i izedi je; i grka će ti biti u trbuhu tvojemu, ali u
ustima biće ti slatka kao med.

10. I uzeh knjižicu iz ruke anđelove, i izjedoh je; i bijaše u ustima mojima kao med
slatka, a kad je izjedoh, bijaše grka u trbuhu mojemu.

11. I reče mi: valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima
mnogim.

Moj rad na našem jeziku pomoću švedskog, engleskog, albanskog, grčkog i latinskog
jezika otkriva sledeće:

Visnalo

333
Visnalo (förtorka)

U vranjskom kraju kada se cveće u bašti od vrućine povije, Vranjanci kažu da je

cveće: visnalo.

Ova reč na švedskom kazuje: vissna all

vissnar / vissnade/ vissnat / vissna! – smežurati se

all, allt, alla(zamenica) – sav, čitav, ceo

ova vranjska re bila je jedna od reči vodilja koje su me držali u uverenju da treba
dalje istraživati.

Samsa

Pita od lisnatog testa sa kiselim mlekom i istučenim belim lukom koja se pravi u
Vranju zove se samsa. Na švedskom ova reč kazuje:

samsas, samsades/ samsat/ samsas(gl) – saglasiti se, složiti se oko nečega.

sams(pridev) na švedskom znači: saglasan, složan, sporazuman.

Domaćica se svojim ukućanima obraća pitanjem:” Da li ste saglasni/ sams/ da

pravim pitu sa kiselim mlekom i lukom. Odgovor je bio:”sams”- saglasni

Ova reč: Sams susreće se kao prezime u zapadnim zemljama. U tom slučaju ova pita
se pravila u porodice Sams.

U knjizi ”Katarina Velika – edicija ”Vldarice” (Narodna knjiga), strana 151. kaže se:

”Fridrih II, uvek podmukao, savetuje svom ambasadoru, baronu Samsu, da bude
veom obazriv što se tiče te stvari...”

U knizi indijskog pisca, Vikrama Seta, ”Kišni paviljon" II deo, str.30, stoji reč: šamša
– jeftina rakija lošeg kvaliteta dobijena destilacijom pirinča:

”A sad napolje! – viknu Arun. Idi večeraj sa svojim prijateljima pijanicama što piju
šamšu!”

334
U istoj knjizi, strana 257. kaže se: ”Nije pojela svoje sendviče, kupila je malo samosa
i čaja. U objašnjenju za reč: samos kaže se da je to prženo testo punjeno mesom i
povrćem.

Samsa(pita sa belim lukom), samos(prženo testo sa mesom), Samsa(prezime),

šamša(loša rakija) (s = š), sve te reči imaju svoje poreklo u švedskoj reči: samsa –
saglasiti se. U svim navedenim primerima iskazana je saglasnost: da se pravi pita sa
belim lukom i kiselim mlekom; da se pravi testo sa mesom i povrćem; da se pije ta
nekvalitetna rakija; da se čovek nazove Samsa(kao nadimak, a kasnije prelazi u
prezime) jer je saglasna, njegova okolina koja uočava da taj čovek, ili, verovatno
njegov neki daleki predak, veoma često traži od svoje okoline saglasnost/ Samsa.

Najmanji zajednički sadržalac

Biblija priča o gnevu Boga, o kažnjavanju stanovnika Sodome i Gomore, o Noju i

velikom potopu, o pomešanim jezicima prilikom gradnje Vavilonske kule. Kako jezik
pokazuje može se razmišljati o Mesopotamiji koja je kolevka civilizacije da bi se baš
na tim prostorima stanovnici tih prostora pocepali na one koji su po uništenju
njihove kolevke, krenuli ka Indiji i one koji su krenuli prema Evropi. U kolko je
navrata stanovništvo napuštalo dolinu Tigra i Eufrata i ponovo se vraćalo na staro
kućište, to možemo samo da pretpostavimo, ali se veliki deo stradalnika uputio za
stadima divljih goveda ka krajnjem severu Evrope. Samo oni najjači uspeli su da
nastane Skandinaviju i ostrva Atlatika.

Nomadi

Rečju: nomad nazivaju se narodi bez stalnog staništa, a ova reč napisana na
švedskom kazuje: nå mat?

nå(uzvik) – dakle, no, i?

Prilikom izgovora ovog uzvika intonacija je upitna.

mat, matenIm) – hrana, jelo

Rečima: nå mat?(t – d) – upućene su lovcima koji su tragali za hranom. Lovačka

sreća po nekad može da omane pa saplemenici ostaju bez hrane pa možemo reći

335
da je nomadski život težak i neizvestan i zato jedno pleme u seobi odustaje od
daljeg nomadskog života. Zaostala grupa, zavisno od prirodnih uslova i okoline
može da se razvije u veću grupu, ali će se vremenom spojiti sa nekim većinskim
narodom i uticati na razvoj jezika tog većinskog naroda. Te grupe naroda čija je
glavna matica daleko udaljila odnela je sa sobom i svoj nekadašnji naziv naroda.
Njene rasejane grupe dobiće svoje nazive prema važnim dogadjajima i problemima
koje će razrešavati zajedno u miru ili sukobu sa okolnim narodom.

Etimološka istraživanja srpskog jezika pomoću švedskog jezičkog ključa pokazuju da

su nordijski jezici najmanji zajednički sadržalac u jezicima Južnih Slovena. Nordijski
narodi bili su najpokretljiviji narod, ali i narod koji ima vladalačke osobine, a to je
čutljivost.

Koji je to današnji narod koga istorija starog Rima naziva Ilirima? Kojim su jezikom
govorili Iliri? Gde su danas ti narodi? Da li su to Albanci? Naš jezik pokazuje da su
Iliri nordijski narodi jer pomoću albanskog jezika ne može da se objani reč: Ilir. Ova
reč u albanskom jeziku je samo muško ime, ali šta kazuje ime Ilir to taj jezik ne
može da objasni, a ustvari, ovo su dve reči na švedskom jeziku: ill yr.

il- prvi deo složenice; (poredjenje) värre, värst – reč kojom se pojačava značenje
prideva

illa(poredjenje) värre, värst – loše, slabo, neprijatno, neugodno

yr, yrt, yra(pridev) – koji ima vrtoglavicu; vrtglav, smeten, smušen

Ilir = ill yr – vrtoglavo loš

Ovim rečima moglo bi da se konstatuje da je za narod ili pojedince iz tog naroda

vrtoglavo loše. Možda reči Ilir kazuju trenutnu procenu situacije na terenu koja je
za rimske vladare loša.

Kasnija istraživanja jezika pokazuju da su vladari: Dioklecijan, Vespazijan,

Justininijan, Konstantin, ustvari, cele rečenice na nordijskim jezicima.

Etimološka istraživanja pokazuju da su i jezici drugih naroda na Balkanu nastajali

drobljenjem jezika prisutnih manjina germanskih naroda koji se stapaju sa
domorodačkom većinom.

Srpski pisac, Milan Kordić tvrdili da Srbi vode poreklo od prapretka Noja. Ova
pretpostavka može da se uzme kao polazna osnova za ispitivanje porekla Srba jer

336
postoji porodično prezime Nojić(selo Ranilug na Kosmetu), a ovo prezime nastalo je
od švedske reči: nöje.

Noje

nöje, nöjet; nöjen, nöjena(im) – zadovoljstvo, uživanje, veselje.

Moguće je da je jedan deo naroda koji je govorio jezikom kojim i Noje živeo na
Balkanu, posle ili pre velikog potopa koji je najverovatnije bio u Mesopotamiji.
Germanski narodi kada imenuju biblijski potop imaju reč: velika reka, dok naša reč
kaže: na vrhu(brda) – på topp, ali to jo nije dovoljan dokaz da je Noje doplovio do
Jadranske obale.

Svi jezici kojima govore različiti narodi na ovoj planeti su ustvari svedočanstva o
prošlosti i kontaktu ljudi različitih jezika. Iz tih kontakata čita se situacija u kojoj
govori stranac, a naš čovek ga prati. Šta tačno čovek kaže? Reči stranca po nekad se
ponavljaju svakodnevno pri radu kao na primer: kopati gde stranac na svom jeziku
kaže:

Kopati

Ova reč napisana na švedskom kazivala bi sledeće: kopp att. Na njegovom jeziku
reč kopp – šolja, drvena posuda;

att(veznik) – da ili

att – oznaka za infinitiv

On kaže da ono što radi treba da bude jedna posuda/ koppa.

Naša reč kopati mogla je da nastane i iz rudarskog posla. Na švedskom jeziku reč:

koppar, koppar(e)n– bakar(metal). Od imena tog metala mogao je da nastane

glagol: kopati.

Ne treba da se zaboravi da su se kopale i drvene posude. To bi na švedskom moglo

da se napiše: koppa all

koppa – drvena posuda

337
all, allt; alla(zam) – sve

Čovek priča da je posude/koppa (on napravio), sve/ all.

U našoj narodnoj poeziji postoji reč: kopanja, a to bi na švedskom bilo: koppa nja.
Švedjani rečju: nja iskazuju svoju nesigurnost kada treba nešto potvrditi ili odreći.

Može da se kaže da ”krhotine jezika” čine mozaik jednog nacionalnog jezika. U tom
mozaiku možemo da prepoznamo osnovnu boju od koje je pretežno sastavljen
jedan jezik. Hipotetički može da se kaže da su nacionalni jezici ”pomoćni jezici” neka
vrsta proteze koja je pomogla da se ljudi sa jednog prostora razumeju, ali da će
jednoga dana preovladati pravi jezik, onaj jezik Adama i Eve(koji nije engleski).

Majdan(kamenolom)

Ono štominativamo rečju:majdan, to je u engleskom: Ova rečna engleskom:

quarry ili stone-pit; ili mine.

Turski: maden – majdan; madenî - mineralan

Reč: majdan, mogla je da nastane iz engleskog jezika od reči: maiden.

maid (məid) – devojka, služavka;

maiden (məidn) – (im)devojka, usedelica;(pridev) čist, uredan, čedan; nov, svež;

prvi-

Ova reč nam otvara situaciju kada čovek, Englez, otvara prvi put nov/ maiden
(məidn) kamenolom.

Reč u turskom jeziku: maden – majdan; madenî – mineralan, je poreklom iz

engleskog jezika, dok je kod nas ova reč bliža švedskom jeziku gde bi kazivala: maj
dan.

maj – maj (mesec u godini)

dag = dan, obe reči su u upotrebi u švedskom jeziku.

Indijski pisac, Vikram Set u trilogiji „Odgovarajući momak“, treći deo. „Svadbeni
sari“, kaže:

338
„A Sandip Lahiri se u medjuvremenu kratkim govorom obraćao okupljenim
stanovnicima, s podijuma podignutog na rubu mesnog majdana.“

U propratnom objašnjenju se kaže: majdan – trg.

Majdan, impozantna zgrada na obali reke Hugli, smeštena na Majdanu, ogromnom

kalkutskom šetalištu i parku, sagradjena 1921.godine u znak sećanja na kraljicu
Viktoriju.

Seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem

Naseljavanje Šveđana na teren juga Srbije i severne Makedonije desila su se posle

velike srpske seobe pod Arsenijem Čarnojevićem.

Turska osvajanja osvajanja(1690. godine) ugrozila su i Beč. Njegoš kaže:”Pred

Bečom je burak posrnuo!”

Turska je došla do Beča. U odbrambenom ratu, Austrija je potisnula tursku vojsku.

Srbi su se ponadali da je najzad došao kraj turskoj vladavini pa su stali na stranu
Austije.

Zadnja linija fronta išla je od Kosova prema Vranju. Kao u svakom ratu, stanovništvo
tog kraja je bilo u zbegovima. Austrija je najverovatnije imala svoje razloge zbog
čega nije nastojala da Tursku potisne u njene stare azijske granice, već je sa
Turskom zaključila mir po kome se Turska ponovo vratila u svoje prethodne granice.

Srpsko stanovništvo, iznevereno u svojim nadanjima, bojalo se turske odmazde, pa

je krenulo u izbeglištvo prema Austriji. Pećki patrijarh, Arsenije Čarnojević
predvodio je u ovoj seobi svoj narod. Računa se da se tada iz Srbije iselilo oko 300

339
hiljada Srba i nastanilo na austrijskoj graničnoj teritoriji i predstavljalo živi štit
austrougarske prema Turskoj. Taj deo zvao se Vojna Krajina.

Poluprazne južne srpske i makedonske teritorije naseljene su dvadesetak godina

kasnije Šveđanima. Može da se pretpostavi da su mnogi nazivi na mesta na
geografskoj karti na liniji Vidin – Ćustendil (gradovi u Bugarskoj) verovatno iz tog
doba jer je bugarski grad Ćustendil nekada imao naziv Velbužde.

Seoba Švedjana na našu teritoriju

Upoređivanjem istorije severa i juga Evrope vidi se uzročno-posledićna stalna

povezanost. Jedan Severnjak(Norman) nije mogao da beži od svoje nevolje dalje na
sever. Njegov put je prirodno bio usmeren prema jugu i jugoistoku jer su tokovi
reka vodili u tom pravcu – tokovima Dunava, Dnjepra, Dnjestra i Volge. Svaka
elementarna katastrofa na severu: sušne i kišne godine, epidemije i ratovi donosili
na jug nove izbeglice. Kada je reč o nastajanju jezika, nove doseljeničke grupe
vremenom su se asimilovale u većinsko domorodačko stanovništvo, a njihov jezik
postajao je materijal za nove reči.

U našem jeziku oseća se veliki uticaj nordijskog jezika, ali postoji uticaj i drugih
evropskih naroda.

Nordijski jezici imaju kratke, često jednosložne reči, (naročito oblike imperativa)
koje mi ”slažemo” kao višesložne reči.

Kontakt naša dva naroda se nikad nije prekidao. On je samo oslabio u zadnja dva
veka jer su migracije sa severa krenule prema Americi i zato se po nekad sada kod
nas desi da jezički čistunci protestuju protiv novih reči u jeziku koje nisu u duhu
našeg jezičkog osećanja. U doba socijalizma mnogi pozitivni zakoni došli su
zakonodavstva Švedske i Norveške, pa nam se činilo da naša vlast poseduje kadrove
koji znaju jasan pravac razvoja zemlje.

Zadnja veća seoba Normana (u ovom slučaju Šveđana) na našu teritoriju bila je pre
skoro trista godina i to na teritoriju juga Srbije i Makedonije.

Bilo gde na zemljinom globusu da se nastanio jedan veći broj Nordijaca u procesu
asimilacije tog naroda u starosedelački narod nastajaće reči koje imaju našu
južnoslovensku ili slovensku kombinaciju.

340
Lingvistička nauka već dug period tapka u mestu proučavajući prajezik sanskrit koji
kako kažu ima mnogo sličnosti sa našim jezikom, a tajna je u dobrim moreplovcima
i putnicima Vikinzima, odnosno Normanima.

Ako je čarapa ispletena polazeći od vrha prstiju ka gležnju, onda je ne možete

oparati, ako podjete od tog istog vrha ka gležnju, stopalu. Sanskrit ne otvara
evropske jezike. Sve ”boje” sanskritskih niti mogu se razdvojiti polazeći od
evropskih jezičkih ključeva.

Ko su Vranjanci?

Mnogi Vranjanci će o svom poreklu govoriti da su njihovi došli sa Kosova. Kada to

kažu misle na period od pre trista godina, na vreme tursko-austrijskog rata kada se
linija tursko-austrijskog fronta pomerala od Beča, dokle su Turci bili prodrli pa sve
do juga Srbije i Makedonije, gde se zaustavio. Taj rat je uticao na veliko pomeranje
stanovništva.

Miloš Crnjanski pišući «Seobe» došao je do zapisa koji su govorili da je u tom

periodu bilo mnogo seoba – sa juga na sever – naša seoba pod Čarnojevićem, ali i
sa severa na jug Evrope. Šta je u pitanju? Zašto se spominje i seoba sa severa?

Kako vranjski govor čuva tragove švedskog naseljavanja stanovništva na ovu

teritoriju? Kada se danas uči o velikoj seobi Srba pod Čarnojevićem niko ne
pimećuje da nam ovde nedostaje podatak o tome šta se desilo sa praznim i
polupraznim teritorijama koje su Srbi napustili. Ko ih je naselio? Naselili su ih
Šveđani.

Šopovi na jugoistoku Srbije i severu Makedonije su Šveđani naseljeni na poluprazne

teritorije od Vlasotinca prema Vlasini i dalje prema jugu. Klima te teritorije zbog
visine slična je švedskoj klimi. Seoba se desila dve decenije posle srpske seobe, a
odmah posle poraza švedskog kralja Karla XII-og od Rusa, odnosno Petra Velikog
1709.godine kod Poltave.

Doseljavali su se oni u manjim grupama i posle ove seobe. Onda kada je porodica u
siromaštvu ili kada nisu bili u stanju da plate brodsku kartu do Amerike, izlaz je bio
da se sidje sankama do južnih obala Baltika vodeći računa da to urade pre pucanja
leda i dalje na jug dok ne stignu do plovnog dela Dunava. Vemod je najčešća
341
švedska boljka a ona nastaje kao posledica dugih polarnih noći kada čoveku
nedostaje sunčan dan. Sadržaj reči: vemud na švedskom kazuje: ve mod.

ve!e(uzvik) – jao!

mod, modet (im) – hrabrost (izg. o = u)

Ova reč mod u našem jeziku dala je reč: muda, tako da mi i kažemo vulgarnije za
nekoga: «Taj ima muda za...»misleći pri tom da ima hrabrosti, drskosti, da učini ono
što drugi ne bi učinili.

Slovenski jezici su i nastajali «drobljenjem» jezika evropskih etničkih grupa koje žive
kao manjinski narod u većinskom narodu. Vremenom oni se udadbeno-
žednidbenim vezama spajaju sa većinskim narodom i nestaju. Taj proces niko nije
pratio ili zabeležio, ali on je postojao i danas postoji.

Ko su Vranjanci? Vranjanci su oni što u govoru često kažu «be»; oni što tepav; oni
što kažu: lelee; oni što u govoru imaju samo dva akcenta.

täppa av) – biju, kada nekoga u jesen uhvate u svojoj bašti.

Badnjak

U švedskom, a i nemačkom jeziku reč:

bad – kupanje. Švedski:

bad, badet; bad, baden(im) – kupanje, ali u švedskom postoji i glagol: bad koji glasi:

ber/ bad/ bett/ be! ili bed!/ bedja(gl) – moliti, zamolii, tražiti, pomoliti se (bogu)

be – molim te.

švedski: bad njak – nisam siguran (da) se moli) ili nisam siguran (da li se tada kupa)

njak(neodredjen odgovor)– ni da, ni ne

U ovoj reči: Badnjak, čovek pokušava da se seti da li je ritual kupanja u zaledjenoj

reci toga dana na Badnji dan ili je to neki drugi dan i neodlučno kaže: Bad njak!

342
Najverovatnije je došljaku sa severa na taj dan bolje da se odseče hrastovo drvo(i
da se ogreje) nego da se kupa u reci. Ovaj običaj lomljenja leda i kupanja u
zaledjenoj reci postoji i kod Švedjana i Nemaca, kao i kod nas.

Badnje veče:

švedski: Julafton –

engleski: Cristmas Eve

francuski: bûche de Nöel

šiptarski: nata e Këshëndellave

Božić:

ruski: Рoждество

švedski:Jul dag

grčki: Ηριστούγεννα (izgovor: Hristujena)

engleski: Cristmas

francuski: Nöel

italijanski: Natale

španski: Navidad

turski: Noel Bajrami

latinski: Dies nātālis

šiptarski: Këshëndellave

Ovde se vidi da su Turci uzeli od Francuza naziv ovog hrišćanskog praznika, ali nije
jasno odakle potiče ovaj naziv koji podeća na Noja onog koji se spasio prilikom
velikog potopa. Ipak, moglo bi da ta reč: Nöel potiče iz švedskog jezika koji ima reč:
nöje

343
nöje, nöjet; nöjen, nöjena(im) – zadovoljstvo, uživanje, veselje; zabava

uz ovu reč: nöje mogla bi da stoji i reč: eld

eld, elden(im) – vatra

francuski: Nöel – Božić = švedski: nöje eld – veselje; vatra

Tepav

Vranjska i makedonska reč: tepav(tuku, biju) mogla je da nastane od švedskih reči:

täppa av

täppa, täppan; täppor – bašta, baštica.

av(predlog) – za

Vranjski: tepav = švedski: täppa av – za baštu (zbog bašte)

Često se u jesen čuju priče o obnranim baštama pored Morave. O tome se čuju i
anegdote da na primer seljaci jednog sela svi obrađuju bašte pored Morave, ali da
plodove ne beru u svojoj bašti nego u komšijskoj.

Što se tiče jezika ovaj narod se još uvek bori sa gramatičkom šemom svoje ne tako
davne prošlosti gde se imenice ne menjaju po padežima, nemaju znači padežne
nastavke, već maju preloge ispred imenica.

pre dolaska na Balkan i standardima srpskog jezika Vukovog kraja.

Inat

Reč: inat kod Srba označava ono stanje kada se pokrenu pritajene komšijske svadje
gde se po nekad radi i u korist svoje štete gde se uvek želi da komšiji crkne krava.

Ako ovu reč napišemo na švedskom to će biti: i natt.

Švedska reč: i

1. priloga, glagolske partikule koja označava nastavak intezivne delatnosti;

344
2. predloga koji kazuje položaj u prostoru i vremenu – u, na, do, iz, po, za

natt, natten; natter(im) – noć

Znači, inat je ustvari vreme (preko noći) kada se zadaju uzajamni udarci po principu
ti meni – ja tebi, neprijatelju sa kojima se preko dana živi u prividnom komšijskom
miru.

U grčkom jeziku reč inatpiše se kao γινάτι sa istim značenjem kao u našem jeziku.

Korbevac

Dok je u predizbornoj kampanji, današnji predsednik Srbije, Boris Tadić, boravio u

Vranju. Na ulici je porazgovarao sa jednom devojčicom i pitao je odakle je.

«Iz Korbevac», glasio je odgovor.

«Valjda iz Korbevca?», ispravio je predsednik.

«Ne, iz Korbevac» insistirala je devojčica. I tako je i ostalo – iz Korbevac. Devojčica

je bila upornija – kod nje se imenica ne menja, ona je rekla predlog:» iz «koji kazuje
poticanje, odvajanje i to je za nju bilo dovoljno.

Šta kazuje naziv sela Korbevac?

Ako ovaj naziv napišemo na švedskom on kazuje: kor be vak.

ko, kon; kor(im) – krava

ber/ bad/ bett/ be!(ili bed!/ bedja(gl) – zamoliti, moliti, zatražiti

vak, vaket(im) – bdenje(čuvanje)

Korbevac = švedski: kor be vak – krave, molim, čuvaj

Ovim rečima čovek se obraća komšiji kada uhvati komšijine krave u svojoj livadi ili
njivi.

Kalabalik

345
U turskom jeziku: kalabaliği – gužva, mnogo reči

Reč: kalabalak nalazi se u vranjskom govoru, a u švedskom reč:

kalabalik, kalabaliken(im) – gužva, metež

Razlike u završetaku reči: lik i lak mogu da se objasne time da je čovek kao krajnju
reč rekao nešto drugo kao na primer:

lag, lagen; lagar(im) – zakon,

lag, laget; lag, lagden(im) – ekipa, tim (g = k)

(Drugo značenje reč: lag – zakon, u ovom slučaju nije prisutna nego: lag – ekipa,
tim, odnosno lak.(g = k)

Reči ovakve vrste kao kalabalak, koje se nalaze u vranjskom govoru svrstavane su
u turcizme. Ova reč je prisutna u tri jezika: švedskom, turskom i srpskom, osnosno
vranjskom dijalektu.

Švedski: kalabalik = kalla bal lik

U švedskom jeziku stoje i reči sa istim korenom:

kal, kalt, kala(pridev) – ćelav

kalas, kalaset – gozba

kall, kallt, kalla(pridev) – hladan

kallar/kallade/ kallat/ kalla(glagol) – zvati, pozvati

bal (dans) – bal, (ali ta reč može da znači i avbalknig(skiljevägg) – nešto što
razdvaja).

lik, liket, lik, liken – leš, mrtvac, lešina

Postoji izraz: bal vampira, a ono što kazuje ovaj događaj mogao bi da bude bal
leševa.

Vranjska verzija reči kalabalik ima drugačiji završetak – kalabalak.

Reč: lak je, ustvari, švedska reč koja ima dvojako značenje:

346
Ovde je informacija govorila da je u toj gužvi bila, ekipa kraljevih telohranitelja(lag)

Evo primera iz švedskog Uppslagsbok(mala enciklopedija) gde se kaže:

Kalabalik( tumult, folkupplopp) – Kalabaliken i Bender kallas strid, som Karl

XII(1.feb. 1713) under sitt uppehåll i Turkiet utkämpade jämte sina 50 man mot en
över lägsen trupp turkar och tatarer. Efter sju timmars strid måste konungen giva
sig fången.

Kalabalik – gužva, metež – Kalabalik u Benderu zove se borba koju je imao Karlo XII
(1. februara 1713. god).za vreme svog boravka u Turskoj. Zajedno sa svojih 50 ljudi
protiv nadmoćnih turskih i tatarskih trupa kralj je posle sedam sati borbe bio
prisiljen da dopusti da ga zarobe.)

Kratka istorija prethodnih događaja:

Posle smrti oca, Karla XI, dolazi na presto(1697) njegov petnaestogodišnji sin Karlo
XII koji je posle višegodišnjih pobeda nad Dancima, Nemcima, Poljacima i Rusima
(bitka kod Navare), krenuo da konačno baci na noge ruskog cara, Petra Velikog.
Petar Veliki, je duboko uvukao, do tada nepobedivu švedsku vojsku u svoju
močvarnu teritoriju, i zadao joj smrtonosni udarac kod Poltave 1709. god.

Švedski kralj je ranjen u nogu u mestu Bender.To mesto se nalazi na granici

današnje Turske i Ukrajine, a verovatno su švedski kartografi na svom jeziku dali
ime mestu posle bitke kada su sređivali rusku geografsku kartu. Bender = ben där

ben, benet, ben,benen(im) – noga

där (prilog) – tamo, onde; tamo gde

(Upravo ovo dokazuje da je evropska geografska karta nastala u velikoj meri kao
delo švedskih kartografa.U Švedskoj danas postoji Muzej starih geografskih karti
koji bi mogao mnogo šta da nam otkrije.)

U mestu Bender švedski kralj se održao tri godine sa ostatkom svoje vojske,
pokušavajući da nagovori Turke da zajedno udare na Ruse.

Turska vlada imala je drugačije kombinacije sa švedskim kraljem i zato ga posle tri
godine poluslobodnjačkog statusa napadaju i zarobljavaju. Naredne dve godine
Turci čuvaju švedskog kralja u poluzatočeništvu u mestu Demotika, mestu na reci
Marici kod Jedrena. Ovo mesto je danas na tromeđi današnje Grčke, Bugarske i

347
Turske na grčkoj teritoriji. Jakom diplomatskom aktivnošću švedski kralj dobija
garancije, od svih evropskih zemalja za bezbedan povratak preko teritoruja onih
zemalja koje je već bio pokorio, i vraća se nazad u svoju zemlju.

U knjizi Fransa G. Bengtssona: Život Karla XII –tiog, str. 339, u jednoj rečenici
spominje se reč kalabalik(kalabaliken)

”Strax innan Baltadji forsvann till slutlig frid på Lesbos, lades grunden till detta hus;
och det stod färdigt i tid för att bli skåde plats för den ryktbara afärr som är känd
under namnet kalabaliken i Bender.”

”Odmah pošto je Baltadji nestao da na Lesbosu zaključi mir, postalo je osnovno

pitanje za tu kuću(misli na Portu); a bilo je samo pitanje vremena, da pozornica
jednog pravog dobro zaključenog posla bude poznata pod imenom kalabalik u
Benderu.”

U Švedskoj je posle poraza švedske vojske kod Poltave (1709.) sve krenulo nizbrdo.
Švedska radna snaga sakupljena je u vojsku, a zemlja je ostala bez muške radne
snage. U pomenutoj knjizi stoji podatak kako su se žene iz nekoliko crkvenih župa
tukle oko jednog hromog krojača. Zemlju su zatim pogodile sušne, a onda kišne
godine i na kraju se pojavila kuga/ pest.U Švedskim matičnim knjigama tog
vremena zabeleženo je da je izdato mnogo putnih dokumenata. U novije vreme
lovci po nekad u otkrivaju u gustu šumu zarasla napuštena sela koja su stanovnici
napustili bežeći od kuge. Da na Balkanu postoji prazna teritorija za naseljavanje,
narod je mogao da sazna preko diplomatske veze koja je održavala kontakt sa
kraljem u Turskoj, a i preko onih brodova koji su plovili Mediteranom na liniji Turska
– Švedska.

Biografi švedskog kralja Karla XII-og kažu da je mladi kralj prilikom ceremonije
krunisanja u trenutku kada je biskop trebalo da stavi krunu na glavu mladaoga
kralja, uzeo iz biskopovih ruku krunu i sam je stavio na svoju glavu, što kažu da je
bio loš znak.

Isti takav postupak samokrunisanja opisuje se u knjizi ”Dezire”, Anmari Selinko. U

knjizi se priča o sudbini Ežen Dezire Clary, napuštene verenice Napoleona
Bonaparte koja kao udata za maršala francuske vojske prisustvuje krunisanju
Napoleona Bonaparte. Taj trenutak krunisanja opisan je ovako:

”Jasnim i ozbiljnim glasom, papa je izgovorio reči blagoslova. Podigao je tešku

krunu, čekajući da Napoleon pogne glavu. Ali, Napoleon se nije pognuo. Pružio je
348
ruke, u zlatnim izvezenim rukavicama, i uzeo krunu od pape, podižući je visoko u
vazduh i držeći je tako delić sekunde. Onda je Napoleon polako stavio krunu na
svoju glavu.

Medju iznenadjenim gledaocima nastalo je kratko komešanje. Napoleon je prekršio

dogovoreni krunidbeni ritual, i sam sebe krunisao. Ostatak ceremonije, uručivanje
različitih insignija iz ruku heroja, protekao je glatko i Napoleon se još jednom popeo
stepenicama do svog prestola. Žozef i Luj su zauzeli pozicije levo i desno od
trona.”Vivat Imperator in eternum!”, oglasio se papa.

Sada se papa okrenuo ka Žozefini, napravivši rukom znak krsta ispred nje i poljubivši
je u obraz. Mura je trebalo da mu doda njenu krunu. Ali, Napoleon se umešao,
silazeći sa prestola i pružajući ruku, tako je Mura predao krunu njemu, a ne papi...”

Posle velikih ratnih poraza narod pokušava da u sitnim detaljima ponašanja

krunisane glave vidi predznak katastrofe.

Ćustendil

Ime ovog grada kazuje: kjusa tänd illa

kjusa(imenica) – brežuljak

tänd(gl; preterit) – upaljen

1. il (vindstöt, by) – udar vetra, ali može da znači i selo

2. ila (värka, skynda, svinna) – boleti, gubitak na količini

3. illa (prilog) – zlo

Ćustendil = kjusa tänd illa – brežuljak upaljen, zlo

Velbužde je nekadašnji naziv za Ćustendil u doba cara Dušana.

Ovo mesto se nekad zvalo Velbužde, a na švedskom jeziku i kazuje:

väl buse de

väl (prilog) – u velikoj meri

349
buse, busen, busar (imenica) – siledžija, grubijan

de (zamenica, 3. lice množine) – oni

Velbužde = väl buse de - Oni su velike siledžije.

Zapis može da bude i primedba na nečiju borbenost, pa bi u tom slučaju

predstavljala jednu pozitivnu konstataciju o nekoj grupi i njenoj borbenosti na
bojnom polju (Oni su dobri borci!). ako su deca busiga onda su puna energije, a to
je dobro jer su deca zdrava. Vo busa, odnosno buče kada je sit i kada je snažan,
onda udara rogovima o neku uzvišicu i baca zemlju sebi na ledja.

Istorija beleži da je srpski car Dušan na mestu Velbužde pobedio Bugare.

nastali od robova koje su porobili Latini i koji su se stopili sa latinskim narodom.

Tibužde

Naziv sela kod Vranja – Tibužde ima isti nastavak –bužde(bus de) kao

Velbužde ili naziv sela Dragobužde.

ty(veznik) – jer

de(zam) – oni

Tibužde = jer (su oni) dobri borci.

Dragobužde = drag obus de ili drag och bus de

drar/ drog/ dragit/ dra(g)/ draga(gl) – vući, povući, tegliti; izvući

busar/ busade/ busat/ busa(gl) – praviti nestašluke

buse, busen; busar (im) – nasilnici, siledžije

osh(veznik) – i

Jedan način negiranja u šv.jeziku gradi se kad se ispred imenskih reči doda prefiks
”o”. Na taj način: bus – nasilje, postaje obus – negacija nasilja.

Dragobužde = švedski: drag obus de – povukli su svoje nasilje(promenili su se oni)

350
Vlasi

Vlasima se naziva narod iz istočne Srbije koji govori rumunskim jezikom.

U vreme turske vladavine Vlasima se nazivaju Srbi.

U švedskoj literaturi piše:

«Valaker, ett namn, som användes av slaverna som gemensam beteckning för
latintalade stammar på Balkanhalvön.

Vlah je zajednički naziv za robove koji su govorili latinskim jezikom na Balkanskom

poluostrvu.»

«Valakiet, historisk landsdel i Rumenien, omfattade den börgiga Valakiska slöten.

V. var fördom ett av de s.k. Donaufurstendömena och förenades 1861 med Moldau
till konungariket.

Vlasi istoriski deo zemlje u Rumuniji koji obuhvata brdoviti deo vlaške ravnice.
Naziv Vlasi su deo takozvaneih predrasuda u vezi načina sudjenja dunavskog
plemstva koje se 1861. godine sa Moldavijom ujedinilo u jedno kraljevstvo.»

U švedskom reč: valack – uštrojeni konj (konj koji služi samo za rad)(sk = h)

Ali reč Vlah mogao je da nastane od švedske reči: flak, ili od reči: flacka.

flak, flaket; flak, flaken(im) – santa(leda), ploča; prostor za teret

flackar/ flackade/ flackat/ flacka(gl) – lutati, skitati se (f = v)

Vlasi su kod nas poznati kao stočari nomadi.

Kada se tiče prelaska Dunava u vreme kada nisu postojali mostovi, santa leda/ flak
je bila dobro plovilo pomoću koga je mogla da se predje reka.

U grčkom jeziku reč: βλαχή ili βλαχη – blejanje, bleka; poetski: dreka, vriska. Ova
reč je mogla da dā reč kojom se na Balkanu nazivalo današnje Vlaško stanovništvo
koje je bilo mahom stočarskog zanimanja često je menjalo stanište zavisno od paše
i godišnjeg doba. Da je to takomože da posluži rumunska reč:

uşa – vrata. U Crnoj Gori ova reč: uša, znači: da je neko uša|o(na vrata).

351
Naziv: Montenegro za Crnu Goru dolazi iz rumunskog jezika, gde je reč:

mont(im) – planina

negro(pridev) – crn

Nedavno su crnogorski lingvisti utvrdili kao posebnu odliku ovog jezika da reč:
sekira treba da se piše sa posebnim glasom koji nije postojao u našem pismu.
Rumunski jezik ima taj glas „ş”, a to je glas „s” sa kvačicom na donjem delu. Taj glas
ima i turski jezik, pa bi sekira prema ovom izgovoru bila: şekira, a inače u
rumunskom i ruskom jeziku sekira je: topor.

Rumunsko prisustvo na prostorima našeg govornog područja potvrdjuje reč: ušao

koja je nastala od rumunske reči: uşa – vrata.

U našem jeziku ova reč označava radnju ulaska u prostoriju. To znači: čovek je ušao
na vrata(uşa). U crnogorskom govoru kaže se: uša, doša, dok je u drugim krajevima:
uša|o, doša|o prema nastavku za radni glagolski pridev u našem jeziku.

Inače, ako rumunsku reč: uşa – vrata napišemo na švedskom, onda če to biti ovako:
oss sa.

oss(zamenica) – nas, nama

sägger ili säjer/ sade ili sa/ sagt/ säg!/ säga(ili sej)(gl) – reći, kazati

Rečima: oss sa – nama reče (o = u)

Situacija koja se u ovoj reči otvara je ona situacija kada u čekaonici čeka više ljudi, a
neko otvara vrata i grupi ljudi kaže da treba da udju. Iz ovoga se vidi da neko u toj
grupi Rumun i da on ne razume izgovorene reči. Za njega su vrata(zatvoreva) uşa.

Kopile

Reč: kopile, u našem jeziku označava dete iz vanbračne zajednice. Ova reč u
rumunskom jeziku znači: copil – dete.

Inače, reč: kopil stoji u švedskom rečniku sinonima sa značenjem bočnog izdanka
kod biljke, onaj deo koji mi kod na primer kukuruza nazivamo: zaperak koji na
korenu glavne biljke izbija kao bočni izdanak. Kada ovu reč :

352
Kopil napišemo na švedskom jeziku ona bi kazivala: kopp ill.

kopp, koppen; koppar(im) – šolja, šalica

illa, (pridev; poredjenje: värre, värst) – loše, slabo, neprijatno, neugodno

U slobodnijem prevodu ovo bi bila ona čaša neprijatnosti koju majka deteta i njena
porodica moraju da podnesu kada se u nekoj sredini rodi vanbračno dete.

Val(talas), ali i Val – neznabožački bog

Reč: val, ista je sa švedskom rečju: val.

U Bibliji stoji podatak da neznabošci veruju u bogove koji se imenuje u našoj Bibliji
sa rečju: val, a u švedskom i engleskom prevodu stoji reč: Bal.

Biblija – Knjiga proroka Jeremije, gl. 9: 14

13. Jer gospod reče: što ostaviše zakon moj, koji metnuh pred njih, i ne slušaše
glasa mojega i ne hodiše za njim.

14. Nego hodaše za mislima srca svojega i za Valima, čemu ih naučiše oci njihovi.

13. Och Herren svarade: jo därför att de har övergett min lag, den som jag förelade
dem, och inte har hört min röst och vandrat efter den,

14. utan vandrat efter sina egna hjärtnas hårdhet och efterföljt Baalerna, så som
deras fäder lärde dem.

13. And the Lord saith, because they have forsaken my law which I set before them,
and have not obeyed my voice, neither walked therein;

14. But have walked after the imagination of their own heart, and after Baalim,
which fathers taught them:

Ime paganskog boga Vala došlo je od švedske reči:

val, valen; valat(im) – kit (v = b)

Biblija je preuzimana iz grčkih izvora, a grčki jezik ne pravi razliku izmedju glasova
«v» i «b» već za te glasove imaju samo jedan glas «β».

353
Morski talas/ val nastao je, najverovatnije, od reči: val – kit, jer kada kit/ val,
izranja iz vode onda se pravi talas- val.

U turskom jeziku reč:

Vallahi Billahi!(uzvik) – bogme!

Vallahi!(uzvik) – ala!

Ovo potvrdjuje da su narodi od kojih je nastao turski narod imali kontakt sa

nordijskim narodima još pre nego što je Muhamed napisao Kuran, pre Hrista.
Prethrišćansko shvatanje života i smrti na Skandinaviji bilo je da posle smrti
čovekova duša ide u Valkiriju i tamo nastavlja život. Zbog toga su nordijski narodi
sahranjivali svoje vladare u vikinškom brodu zajedno sa konjem, oružjem i
poslugom da im se nadje na onom svetu. Islamsko shvatanje raja odgovara
staronordijskom shvatanju posthumnog života.

Talas – val

Naša reč: talas preuzeta je od Grka gde je reč:

θάλασσα (izgovor: talasa) – more, ali ova reč nastala je od švedskih reči:

ta lass.

tar/ tåg tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

lass, lasset; lass, lassen(im) – tovar

lassar/ lassade/ lassat/ lassa(gl) – natovariti

ako je, recimo, na moru bura i ako je brod u opasnosti da potone, onda će se prvo
brod rasteretiti i deo tovara/ lassa baciti u more.

Od ove reči: lassar/ lassa – natovariti nastalo je muško ime: Lazar(koje stoji i u
Bibliji) i madjarsko muško ime: Lase.

Bal(igranka)

354
val, valet; val, valen(im) – izbor, izbori, biranje

od ove reči: val nastala je evropka reč za :BAL– svečanost na kojoj se igra, ali se
partneri biraju/ val.

Švedski: val – izbor = bal(svečanost gde se igra, ali se parovi biraju). Ćerke se izvode
na bal da bi ih mladići birali/ val. (v = b)

vall, vallen; vallar(gl) – nasip, naslaga

valla, vallan; vallor(im) – vosak

vallar/ vallade/ vallat/ valla(gl) – prevući, prevlačiti, namazati voskom

valack – uštrojeni konj (konj koji služi samo za rad).

Ako pogledamo gornji spisak švedskih reči, onda možemo da primetimo da bi one
mogle da stoje u našim rečima: provala(oblaka, ali i nasipa) bro valla (b = p)

Provala (nasipa)

Ova reč je nastala od švedskih reči: bro valla.

bro, bron; broar(im) – most

vall, vallen; vallar(gl) – nasip, naslaga

Iz ovih reči vidimo da čovek priča o obezbedjenju reke. On misli da je potreban

most/ bro i nasip/ valla (da bi se sprečilo izlivanje reke).

Váljāno(sukno)

U vreme domaćih razboja, za sve muške ukućane tkana je deblja vunena tkanina
koja se kasnije nosila na valjanje. Taj proces valjanja odvijao se u valjalici na nekom
potoku ili na nasipu/ vallen, gde su postojale radionice na pogon vode koje su
pokretale drvene čekiće koji su tukli po tkanini da se niti tkanja bolje sjedine. Ali
reč: valla – vosak otkriva tajnu impregnacije odela gde se, izgleda, tkanina
premazivala voskom da bi bila nepropustljiva za vodu.

355
Švedska reč: valla – vosak mogla je da dâ našu reč: fala(hvala) (v = f) gde se čovek
zahvaljuje nekome za vosak/ valla. Vosak se nekad koristio u narodnoj medicini i
pčelari su nerado uzimali novac kad se neko nadje u nevolji da mu je vosak
potreban za lek, naročito ako su u pitanju bolesna deca.

Vosak

Naša reč: vosak kazuje na švedskom: få sak.

får/ fick/ fått/ få(gl) – dobiti

färre(zam) – mali broj, malo (f = v)

sak, saken; saker(im) – stvar

Švedske reči: få sak – dobio stvar, dale su našu reč: vosak(f = v)

Vlasotince

Naziv mesta Vlasotince čuva informaciju na švedskom jeziku: vlas åt inte.

vlas – Srbin

åt – odatle, blizu

Reč åt ima više značenja:

1. åt(predlog) – k, ka, prema, u

2. åt(označava objekat neke radnje) – za, zbog, radi, u korist

3. åt(glagolska partikula: nära, inpå) – čvrsto, tesno, blizu

4. åt(preterit glagola äter – jesti) – jeo je(hranu)

inte(ej, icke, prilog) – ne, negacija

Pošto sam mišljenja da je zapis na geografskoj karti nastao iz potrebe da se nekom

da neka informacija o kretanju na terenu pri nekoj seobi, prevod bi kazivao:

Vlasotince = švedski: Vlas åt inte - Srba odatle nema.

356
Ali ovaj naziv bi mogao da se napiše na još jedan način: vlas sot inte.

sot, sotet(im) – gar, čađa

Sot može da bude i zaraza, odnosno far|sot – zarazna bolest, epidemija

Vlasotince = švedski: Vlas sot inte – Vlasi nisu zraženi(kugom). Čovek beleži da
epidemija kuge nije bila u ovom kraju. Na srpskom je opasna zarazna bolest kuga, a
na švedskom pest. U švedskom jeziku

kugga( kuggade/ kuggat/ kugga(gl) – srušiti, oboriti (danas oboriti na ispitu)

Čovek zahvaćen bolešću kuge pada srušen. Šta je naš čovek još zapazio o ovoj
bolesti?

Zapazio je stisnute pesnice. Čovek je oboren/kugga srušen bolešću kuge/pest. Naš

čovek je reč: pest – kuga, vezao za stisnute mrtvačeve pesnice(pest). Reč pest na
švedskom je sinonim za farsot – epidemiju.

Reč: Vlas u našem jeziku bila je reč kojom su Turci imenovali Srbe, a u švedskom:

(Valaker – ett namn, som användes av slaverna som gemensam beteckning för latin
talade stammar på Balkanhalvön.) –

Valaker – zajedničko ime koje se upotrebljavalo za robove koji su govorili jezikom

latinskog porekla na Balkanskom poluostrvu.

Postoji jedan naš toponim koji govori o kugi, a to je ravnica Pešter. Napisan na
švedskom ovaj naziv kazuje: pest är – kuga je

är(gl) – je.

pest, pesten; pestar(im) – kuga

Od švedske reči: pester – kuge, mogla je da nastane sinonim za reč:

peštera – pećina.

U engleskom reč: pest(pest) (im) – (1)nesnosan čovek; (2)štetočina,

parazit(3) kuga, pomor; pester (peste)’ – dosadjivati , uznemiravati

357
Peštera

Ova reč: peštera nastala je od švedskih reči: pest tär

tär/ tärde/ tärt/ tära(gl) – nagristi, potrošiti

Rečima: pest tära čovek je mogao da priča o ljudima koji su poumirali od epidemije
kuge i koje niko nije sahranio. Oni koji su preživeli epidemiju, verovatno, su
sakupljali mrtve i sahranjivali ih u nekoj jami, pešteri.

U turskom jeziku nema švedskereči: pest – kuga. Ona se čuva kao deo reči: peşkır –
peškir.

peşkeş – poklon(pest cash(kæ∫) i reči: peşkır – peškir.

Reč: peşkeş potiče iz engleskog:

pest(pest) (im) – (1)nesnosan čovek; (2)štetočina,

pest cash(kæ∫) – novac, gotovina

cashie(kæ∫iə)(im) – blagajnik

[U našrm jeziku prezime Kečić. Pripovetka Jovana Povića:”Bora Kečić...]

Bagatela

Ova reč je turska, švedska, srpska i italijanaska...

U švedskom: bagatell(im) – bagatela, sitnica

U TV ”Slagalici” kaže se da je reč iz italijanskog jezika.

Reč na švedskom kazuje: bag att dela

bag, bagen; bagar(im.) – torba

att(veznik) – da

delar, delade, delat(gl) – deliti

358
U ovoj situaciji čovek spominje torbu i deobu. Šta je u torbi ako se ona deli i ako to
što se deli ne košta bog zna šta.

U torbi bi mogl da bude hrana za put. Ako putuju dva čoveka, a jedan deli svoju
hranu sa onim drugim koji nema hranu, onda se može reći da j ono što je
učestvovao u ceni hrane bila sitnica, mala suma.

Bagatela = švedski: bag att dela – torba da; deliti (d = t)

Situacija koja nam se otvara iz ovih reči je situacija kada se putuje i kada se deli
hrana.

U ediciji ”Narodna knjiga” – Vladarice u knjizi o Katarini Velikoj, strana 214. govori
se o knezu Pavlu(sinu Katarine Velike) i njegovoj ženi koji putuju turistički Evropom.
Na francuskom dvoru kralj Luj XVI priredjuju prijem ovom mladom bračnom paru
kao da su u najboljim odnosima sa Rusijom i Katarinom Velikom, mada su, ustvari,
odnosi veoma zategnuti. Knez Pavle i kneginja pozvani su i na prijem kod grofice
D’Artoa u Bagatelu, divnoj kućici u Bulonjskoj šumi.”

Poganac

Ovaj rad nastajao je najviše zahvaljujući poznavanju vranjskog govora. Vranjske reči
potvrdjivale su da su se na teritoriju Južne Srbije i Makedonije naselili Šveđani
upravo posle kalabalika.

U Vranju se miš zove i poganac. Zbog čega? Na švedskom napisana ova reč kazuje:
på ganat. (t = c)

Glavni razloga seobe bila je epidemija kuge(pest) u Švedskoj. Naseljavajući se na

novu teritoriju dobijali su kuće koje su posle tursko-austriskog rata i seobe srpskog
stanovništva na teritoriju Austrije, ostale skoro dve decenije nenastanjene.

Čovek koji beži od kuge zazire od napuštenih kuća jer se boji bolesti. Ako mora u
takvoj kući da se nastani, a da je prethodno nije temeljno očistio, onda će uraditi
nešto što predstavlja veliki rizik od požara – uneće malo sena ili slame i rasturiti po
kući, a onda zapaliti, pri tom kontrolišući da se ta vatra ne pretvori u požar.

U ovom slučaju reči: på ganat o tome govore.

på(predlog) – na, po(kao i kod nas)

359
ganar/ ganade/ ganat/ gana(gl) – čistiti pomoću vatre

Da li se ovde vatra otela kontroli ili ne, ne znamo, ali među Vukovim pričama
postoji i priča: Upalio kuću da bi oterao miševe.

Iz zapaljene kuće prvo beže miševi, pa će se reči onoga ko u ovom slučaju pravi ovu
malu vatrenu čistku: på ganat – očistiti vatrom(uzročnike kuge) vezati za ono
vidljivo, za miševe koji beže. Upravo miševi, odnosno buve su prenosnici uzročnika
kuge

Danijel Defo, engleski pisac, u romanu ”Godine kuge”govori o epidemiji kuge u

Engleskoj sredinom XVII veka. Na jednom mestu kaže:

”Domaćin svake kuće je dužan da, čim se neko u njegovoj kući požali bilo na osip,
bilo na rumenilo, bilo na guke na ma kojem delu svoga tela, ili se na drugi način
oseti opasno bolesnim, obavesti istražitelja zdravlja u toku naredna dva sata pošto
su se rečeni znaci pojavili.”

Ovo što Defo govori su reči obaveze. Obaveza na švedskom jeziku je:

plikt, plikten, plikter(im) – obaveza

Da se ista ili slična obaveza saopštavala narodu i kod nas svedoči švedska reč: plikt.

plikt, plikten; pliktar(im) - obaveza

koja je kod nas dala reč: plik – vodeni mehurić koji se na primer pojavljuje kod
boginja, naročito kod velikih boginja(variola vera).

Kuga i kolera (Ivo Andrić „Na Drini ćuprija”)

Za tih dvadeset i pet godina iz sredine XIX veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i
jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava, koja je prema
tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze:
Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u
mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge. Ako se ljudi
ne pridržavaju ni najspasonosnijih uputstava, čak ni kada potiču od božjeg
Poslanika, ako nisu ”silom vlasti” primorani na to. Vlast je prilikom svake morije
ograničavala ili potpuno obustavljala putnički i poštanski saobraćaj. Tada je život na
kapiji(misli na most na Drini) menjao svoj izgled. Nestajalo je građana, zaposlenih i
360
dokonih zamišljenih i raspevanih, a na pustoj sofi sedela je opet, kao u vreme buna i
ratova, straža od nekoliko zaptija. Oni su zaustavljali putnike koji su dolazili od
Sarajeva i vraćali ih mahanjem pušaka i glasnim povicima natrag. Primali su poštu
od konjanika, ali sa svim merama predostrožnosti. Na kapiji se tada palila mala
vatra od ”mirišljavog drveta” koje je razvijalo obilan beo dim. Zaptije su prihvatale
kleštima svako pojedino pismo i okadile ga na onom dimu. Tek tako raskužena
pisma otpremana su dalje. Roba se nije uopšte primala. Ali glavni posao nije bio sa
pismima, nego sa živim ljudima. Svakoga dana naiđe po nekoliko njih, putnika,
trgovaca, pismonoša, skitnica…”

U švedskom i našem jeziku ova opasna zarazna bolest ima isti naziv ali sa švedskim
jezikom niste nikad sigurni da oni nisu ponovo preuzeli svoje reči iz grčkog i
latinskog jezika preko knjiga.

U grčkom jeziku : χολέρα – kolera Zadnjonepčani glasovi: k, g, h kada se preuzimaju

iz stranih reči mogu da se pogrešno zamene, tako da i naša i grčka reč mogu u
švedskom da glase: gå lära ili koll lära

går/ gick/ gått/ gå!(gl) – ići, prolaziti

kollar( kollade/ kollat/ kolla!(gl) – kontrolisati, pregledati, videti (od ove reči je naša
reč: kola(volovska).

lära, läran; läror(im) – učenje

U švedskom jeziku reč: kuga znači:

kuggar/ kuggade/ kuggat/ kugga!(gl) – oboriti, srušiti; (danas: pasti na ispitu)

srpski: kuga(zarazna bolest) = švedski: kugga – oboriti (u ovom slučaju čovek pada
zbog nagle slabosti).

Na švedskom se kuga zove pest. Ova reč dala je u našem jeziku: pesnica, a u poeziji
stoji reč: pest, u značenju stisnute pesnice: ”Mi dižemo pest!”

Pesnica – näve

Čovek gleda stisnutu pesnicu umrlog i konstatuje da je uzrok smrti kuga: pest ni sa.

pest, pesten; pester(im) – kuga

361
ni(zam) – vi

sägger ili säjer/ sade ili sa/ sagt/ säg!/ säga(ili sej)(gl) – reći, kazati

Pesnica = švedski: pest ni sa – kuga vi (ste) rekli (s = c)

To znači da je prvo vidljivo obeležje ove bolesti to što umirući ima čvrsto stisnute
pesnice.

Pešter(ime visoravni u zapadnoj Srbiji) svedoči da je onaj ko je pravio geografsku

kartu Srbije naišao na teritoriju gde je vladala epidemija kuge.

U švedskom jeziku reč: näve, näven; nävar – pesnica, šaka, rukohvat

Ova švedska reč dala je ime za biljku koja ima latinsko ime: Colendula officinalis
koja se na našem jeziku zove neven. Čovek koji izgovara reč:

näven – pesnica, šaka, odnosi se na uputstvo koliko treba da se stavi u lek cvet ove
biljke koji se preporučuje kao lek kod bubrežnih oboljenja i poremećaja u mokrenju.
Koristi se i kao lek protiv kožnih oboljenja.

Peškir - handduk

Reč: peškir nastala je od reči: pest skyr.

pest, pesten; pester(im) – kuga

skyr/ skydde/ skytt/ sky(gl) – izbegavati, kloniti se, bojati se, strahovati

Čovek kome je, verovatno, posle umivanja ponudjen peškir da se obriše glasno je
rekao da je kuga/ pest i da (on) izbegava/ skyr da se obriše.

Čuma

Narodni naziv za kugu ili koleru je i čuma. Ova reč napisana na švedskom mogla bi
da bude: skum ili skumma. (sk = č)

1. skum, skumt; skumma(pridev) – taman, mračan; sumnjiv, nepouzdan

2. skum, skumet(im) - pena

362
skummar/ skummade/ skumma/ skumma(gl) – peniti se

Znaci ove zarazne bolesti mogli bi da budu nejasni, ali moglo bi da bude da se
bolest ispoljava penom na ustima.

Boginje

U švedskom jeziku male boginje zovu se: mässling.

Reč: boginje nema nikakve veze sa rečju bog(božanstvo) ili boginjom.

Reč: bogine napisana na švedskom kazivala bi. bog inga ili båg inga.

buk, buken; bukar(im) – stomak

bog, bogen; bogar(im) – plećka

båg, båget(im) – mućka; mućkanje

ingen, inget; inga(zam) – niko, ništa (ng = nj)

Švedske reči: bog inga mogle bi da kazuju da na plećkama ili stomaku nema
znakova bolesti ia moglo bi da neko rečima: båg inga kazuje da je stvarno bolest u
pitanju i da nema nikakvog mućkanja.

Pacov - råtta

U srpskom jeziku pacov veći miš koji nekad može da bude veliki kao mače, tako da
predstavlja opasnost i za mačke. U jednom vranjskom selu prave najprimitivniju
pacolovku, ali koja je veoma uspešna, a sastoji se od dva deblja trupčeta nasađena
na četiri šipke dužine oko 50cm.. Gornje trupče se podiže da bi se stavio mamac i
potkoči de tako da se pacolovka aktivira u trenutku dok pacov pokušava da pojede
mamac. Udarac gornjeg trupčeta je dovoljno jak da ubije pacova. Seljaci takvu
pacolovku zovu: pas.

Kad na švedskom napišemo reč: pacov to izgleda ovako: pass öv(er)..

pass(imenic) – stoji u izrazima koji kazuju način, na primer:

363
så pass – tako otprilike

komma till pass – odgovarati, dobro odgovarati.

över(prilog) – iznad, povrh, preko

Srpski: pacov = švedski: pass över – tako odozgo

Situacija u kojoj su izgovorene reči: pass över jeste situacija u kojoj neko ko zna
kako da ulovi pacova objašnjava drugom čoveku kako d se bori protiv ovih
napasnika.

U hrvatskom jeziku pacov se zove kao u švedskom: rota.

Na švedskom: råtta – pacov

rotar/ rotade/ rotat/ rota(gl) – riti, rovati, tražiti, premetati

Pest, pesnica

Švedska reč: pest – kuga, dala je u srpskom jeziku reč: pest(pesnica). Najverovatnije
da su čvrsto stisnute šake mrtvaca u pesnicu jedan od prvih znakova da je čovek
umro od kuge.

naša reč: kuga nastala je od švedske reči: kugga.

kuggar/ kuggade/ kuggat/ kugga(gl) – oboriti, obarati, srušiti

Bolest je u ovom slučaju ta koja čoveka obara, sruši, pokosi.

(Kod nas se kaže da ga je bolest pokosila, na putu za...U švedskom jeziku reč:
kosa(väg) – put)

Rastrvi

Ako čovek ima oko sebe rasuturene stvari ili delove stvri koje radi onda će
Vranjanac reči da je rastrveno ili da je rastrvi. Ako tu reč napišemo na švedskom,
onda će to biti: ras sträva ili ras strå vi

sträv, strävt; sträva(pridev) – grub, neotesan, osoran

364
strävar/ strävade/ strävat/ sträva(gl) – težiti, stremiti, truditi se

strävsam, strävsamt; strävsama(pridev) – radan, marljiv, vredan

strå, strå(e)t; stråna(im) – slamka, dlaka, vlas

ras, rasen; raser(im) – rasa, pasmina, sorta

ras, raset; ras, rasen (pridev) – odron, lavina

rasar/ rasade/ rasat/ rasa!(gl) – odroniti se, sručiti se, rušiti se

vi(zam) – mi

Ako je čovek rasturio po kući slamu/strå i zapalio kao u slučaju reči: poganac, onda
on to radi jer teži/ sträva da brzo/ras (napravi dezinfeksiju kuće).

U obzir dolaze i engleske reči: rouse strew

rous(rauz) – gl: izazvati, probuditi, poplašiti

strew(gl) – posuti, zasuti; razbacati; rasprskati

Ono što je čovek radio sa slamom mogao je da objašnjava i Šveđanin i Englez da

čovek razbacuje slamu da bi isterao miševe.

Rogoža

Rogoža je u vranjskom kraju isto što i asura. Rogoža se pravila od ražane slame, a
asura od ševara, a bile su deo postelje u ono vreme kada se spavalo na podu. Na
rogožu se stavljala posteljina.

Reč. rogoža nastala je od švedskih reči: råg ösa ili : råg os

råg, rågen(im.) – raž

ösar/ ösade/ ösat/ ös!/ ösa!(gl) – sipati, isprazniti, iscrpsti

os, oset(im) – miris, smrad

365
Reč: rogoža – postelja od upletene ražane slame = švedski: råg ösa – raž (se)
prosipa. Čovek, možda, priča o rogoži koja se pocepala pa se slama rastura,
prosipa.rečima: råg os – raž miriše(ili smrdi)

Prozivlja(li doktorka)?

U Vranju ćete čuti ovakvo pitanje u čekaonici kod lekara. Ovaj izraz prozivlja čuva
jednu staru situaciju gde doseljenici imaju kontakt sa vlaškim(srpskim) popom kojie
došao medju doseljenike i popisao ih. Doseljenici koji drugačije govore nazivaju
popa: prost

Prost(ili danas: präst), švedski viši čin u crkvenoj hijerarhiji.

Vlah ili samo: Vla – Srbi u vreme turske vladavine.

Prozivlja = švedski: prost i Vla – srpski pop(došao je i napravio spisak naroda).

Arna

Vranjska reč: arna sa značenjem: dobra.

1. Ova reč mogla je da nastane od okrnjene švedske reči: åar(množina,

neodređni oblik) – rečica, odnosno: åarna – rečice(množina određeni oblik). Čovek
priča da su rečice, odnosno potoci dobri, ne izlivaju se možda, ne plave.

U švedskom postoje dva glasa «o» - ”å” i ”o”

Do zabune može da dođe zbog toga što se glas ”o” nalazi kao negacija sadržaja koji
kazuju imenske reči, to taj glas može ličiti po izgovoru na glas ”å” kojim se imenuje
reka. Zato je moglo da dođe do reči: arna.

2. U Švedskoj postoji muško ime: arne za koje kažu da je nastalo od švedske reči:
örn, örnen; örnar(im.) – orao

U srpskom jeziku reč je mogla da kazuje muškarca Arne(a) ili njegovu ženu koja je
dobra.

366
Potok

Ova reč napisana na švedskom kazuje: på tok

på(predlog) – na, po

tok(im) – budala, lud, glupak

tokig(pridev) – lud

Iz prevoda reči: på tok dobijamo informacije o potoku koji može i da poludi posle
obilnih kiša.

Kanata

U vranjskom kraju kanata ono što je u centralnoj Srbiji testija, posuda za vodu od
pečene gline. Reč je nastala od švedske reči: kanna ta.

kanna, kannan; kannor(im) – kanta za polivanje; posuda za kafu

tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga)(gl.) – uzeti

kanata je u centralnoj Srbiji deo drvenih volovskih kola.

Testija

Reč: testija nastala je od švedske reči: törst, törsten(imenica) – žeđ ili od engleskog
izgovora ove iste reči: thirsty(θə:sti)im. – žeđ; gl. biti žedan

Kanače

Reč: kanače, mala testija nastala je od reči: kanna kö.

kö, kön; köar(im.) – red, rep

Rečima: kanna kö, čovek kaže da ima red takvih (malih) posuda.

Čuk

367
U Vranju se čekić zove čuk. Reč je mogla da nastane od švedske reči

sjuk, sjukt; sjuka(pridev) – bolestan (sj = č)

U zapisima Dubravke Srećković Divković – ”Vezilja” navodi se da reč: čuk znači:

muški polni organ (u vulgarnom značenju).

Oba značenja reči upozoravaju na bolest – gubu i polnu bolest.

U staro vreme bolesni od gube izdvajani iz zajednice u posebna naselja. U Starom

zavetu nabrojana su mnoga pravila kako da čovek postupa kada se pojavi neka
epidemija.

Gubavi ljudi nisu smeli da se mešaju sa zdravim. Ako su se kretali putem morali su
lupanjem u daščicu(koju su sigurno imali sa sobom) da najave svoj prolazak.

Ovde se reč: sjuk – bolestan, (sj = č) zadržala na objektu, čekiću kojim se lupalo, pa
se u vranjskom kraju ovaj alat zove: čuk(čekić).

Goge(Crnotravci) i Rekalije

Borisav Pekića u romanu „Zlatno runo” Crnotravce naziva Gogama, a njihov jezik
goginski.

To mora da dolazi od švedske reči: går / gick/ gått/ gå (gl) – ići, doći.

gå! gå – idi, idi! = gogo

gå gick – idi; išao sam = Gogić(prezime)

U jednom vremenu pojavilo se veći broj ljudi koji su došljci na terenu Srbije a koji za
glagol: ići izgovaraju na svoj način – går/ gick/ gått/ gå – ići

Rekalija

Kod Prote Mateje Nenadovića pojavljuje se naziv dijalekta: REKALIJE. Tim imenom
on naziva govor jenog prečanina koji ide sa njim u Rusiju.

U švedskom jeziku postoji reč:

368
räcker/ räckte/ räckt/ räck!/ räckena(im) – pružiti, dodati, dosegnuti

lie, lien; liar(im.) – kosa(za travu)

ly – zaštita.

lya, lyan; lyor(im.) – jazbina, leglo, stančić

Obzirom da je spomenuti Rekalija živeo po turskom vlašću reč je mogla da se

odnosi na one ljude koji su krili pobunjenike od Turaka, ali moglo bi da se razmišlja i
o tome da su to kosači koji idu leti u pečalbu.

Vranjska reč: reknaja su ustvari dve švedske reči: räck nagga

naggar/ naggade/ naggat/ nagga!(gl) – gricnuti, nagristi, glodati.(gg = j)

Vranjski: reknaja = švedski: räck nagga – pruži; gricni

Situacija je takva da onaj koji sluša čoveka koji pruža/räck i nudi da se gricne/
nagga ne razume. Te reči se asocijativno vezuju za funkciju govorenja – reći

räknar/ räknade/ räknat/ räkna (gl) – računati, brojiti, dodavati

räkne|ord – broj

räknas – ubrajati se, smatrati se

Vranjski: reknaja kada se napiše na švedskom kazuje: räkna ja

ja(potvrdna reč) – da

Vranjski: reknaja(odobreno je) = švedski: räkna ja – računati; da – reči potvrdjuju

da je nešto izračunato pa je posle toga saopštena odluka..

Reći (kazati)

Ako od glagola reći kažemo prvo lice prezenta, onda ono zvući rogobatno: rečem i
odmah automatski prelazimo na glagol: kažem. Glagol: rečem mogao da nastane iz
više švedskih kombinacija.

räknade/ räknat/ räkna(gl) – računati, brojati, dodavati ili

369
räcker/ räckte/ räckt/ räcka/ räcka(gl) – pružiti, dodati, dodavati;

räcka nå – dopreti, dopirati

räcke ili räck; röcket, räcken(im.) – ograda, parapet

trappräcka – stepenišna ograda

balkongräcka – balkonska ograda

räck vidd; –vidden – obuhvat, opseg, važnost

en händelse av internationel räckvidd – događaj od međunarodnog značaja.

räknade/ räknat/ räkna(gl) – računati, brojati, dodavati ili

Ako je čovek brojao, računao, onda je njegova reč: räkna bila reč kojom je nešto što
je izračunao kazao.

Reč

Naša oznaka za najmanju govornu jedinicu – reč nmogla je da nastane iz švedske

reči: räck – pruži(mi)

räck mig saltet! – dodaj mi so!

räck mig bok! – dodaj mi knjigu!

Iz situacije se već vidi šta onaj kome su ove reči upućene hoće, tako da sabesednik
obraća pažnju samo na imenovane objekte, ali ne i na ono: räck. To su za njega
samo: reči koje on ne razume.

Švedski: räkna – izračunati = srpski: rekna(u narodnom govoru): kazati

Interesantno da je u švedskom jeziku reč: röka – morski rak.

Od ove reči mogla je da nastane naša reč reka(tekuća voda)

Romeji

Pekić kaže da se Cincari po nekad predstavljaju kao Romeji ili kao Grci.
370
U doba rimskog carstva stanovnici Carigrada nazivaju se Romejima. Taj naziv se
tumačio time da su stanovnici Carigrada respektovali rimsku državu i sebe nazivali
rimskim podanicima. Jezik ipak otkriva jednu drugačiju istinu.

U Carigradu u doba Vizantije, a verovatno i pre, postoji švedska kolonija

Miklagorden. Najverovatnije i sama država Vizant ili Bizant dobila naziv od švedskih
reči: By sant, ali je to sve došlo kasnije od istoričara novijeg vremena jer je na
geografskoj karti u blizini Carigrada pisalo: By sant.

by, byn; byar(im) – selo

Sann, sant; sanna(pridev) – istinit, stvaran, veran, pravi

Bizant ili Vizant = by sant – pravo selo

Dvostruki naziv Bizant i Vizant dolazi od grčkog jezika u kome postoji samo jedan
glas „ β ” za glasove „v”i „b”.

Stanovnici Carigrada nazivaju sebe Romejima jer među njima žive i Šveđani i oni na
svom jeziku kažu: Rom ej

rom – Rim

ej(negacija) – ne.

Romej = rom ej – Rim nije(ovde). Rim nije ovde u Carigradu, kažu Normani, već je
Rim u Rimu.

Švedjani su nekad sebe nazivali, narod Svea. Mnogi danas ne znaju zašto je današnji
naziv: Sverige potisnuo naziv Svea, ali i o tome će biti reči u mojoj knjizi.

Svea narod živeo je izgleda u gradu Ur u Mesopotamiji. U njihovom jeziku reč:

ur(predlog poticanja) – iz

Od grada Ur pa do Indije bilo je možda bliže nego od Malmea do Rima.

Kaže se da je svastika, kukasti krst u Indiji upotrebljavan u magijske svrhe. Tako je

to u životu – sve ono što je vezano za prošlost i što je izmaklo čovekovog znanja
objašnjeno je magijom.

Jevreji u Vranju?
371
U jednoj anegdoti o Vranjancima priča se da Jevreji u Vranju nisu mogli da se održe
jer su Vranjanci bili škrtiji od njih. Priča kaže da je Jevrejin od svog komšije pozajmio
od Vranjanca jaja, pa kad ih je vraćao, Vranjanac je stavio jaja na kantar da ih
izmeri, da vidi da li su teška onoliko koliko je on pozajamio komšiji.

U švedskim supermarketima jaja se prodaju na kilogram.

Postoji mogućnost je da je švedski narod u vreme svog doseljavanja, a i nešto posle,

mogao da ima turske paše kojima je maternji jezik bio švedski, jer je deo vojske
Karla XII sišao u Tursku stupio u tursku vojsku i primio islam, ali jezik se sigurno
dugo održao kao maternji.

Ćepenak

U srpskom govoru reč: ćepenak označava malu neuglednu prodavnicu.

Na švedskom ova reč kazuje: köp änka.

köp – kupi

änka, änkan; änkor(im) – udovica

Čovek skreće pažnju nekome da u toj maloj prodavnici treba kupiti nešto jer je
vlasnica radnje udovica/ änka (pa treba od nečega da živi.)

Lupenka ili ljupenka

Ova reč u Vranju označava dan kada se ljušte obrani klipovi kukuruza kod kuće pa
se sakupi ceo komšiluk da pomogne. Mladež obično ovaj događaj proprati pesmom
i igrom po završenom poslu.

Reč je nastala od švedskuh reči: lump änka.

lump, lumpen(nebrojiva imenica) – dronjci, prnje, krpe

änka, änkan; änkor(im) – udovica

Ko je ta dronjava udovica? Da li su tako u šali nazivani klipovi kukuruza ili je

domaćica kojoj su pomagali bila sromašna udovica?

372
U grčkom jeziku reč: λύπη (izgovor: lupi) – sažaljenje, saučešće.

Pošto među Srbima žive i Grci, najčešže kao trgovci, onda se može smatrati da je
ova reč: λύπη prešla i kod nas.

Prva reakcija na tešku nesreću je lupanje šakama. Tim gestom se znači na ovim
prostorima izražavala žalost. Ne može da se dovede u vezu ova grčka reč i naša reč:
kada se lupi varatima.

Smeo(hrabar)

U švedskom jeziku to se kaže: smälla dören – lupiti vratima.

Smäller/ smällde ili small/ / smäl/ / smällt/ smälla (gl) – pući, lupiti, šljepnuti

Šta ona nije smela? Da lupi/ smälla vratima ili možda lupiti/ smälla šakom o sto.

Đerenka

U Vranju se nalazi stara česma iz turskog doba koju nazivaju: đerenka. Kažu da je
česmu podigla neka udovica kao uspomenu na svog muža.

Napisana na švedskom ova reč kazuje: gör änka

gör / gjorde/ gjort / gör!/ göra (glagol) – raditi, činiti (g = đ)

änka, änken, änkor – udovica

Legenda koju Vranjanci čuvaju slaže se sa sadržajem koji kazuju švedske reči.

Tafri

U Vranju se kaže da se neko tafri kada se prvi put pojavi u novom odelu. Devojke
idu u grad da se malo potafre.

Ova reč napisana na švedskom kazuje: ta! fri

tar ili tager /tog/ tagit / ta(g)! / ta(ga), (glagol) – uzeti

373
U ovom slučaju je u pitanju oblik imperativa: ta! – uzmi

fri, fritt, fria (pridev) – slobodno.

Nekada su siromašne devojke i mladići pozajmljivali tuđe odelo da bi se samo

jedanput prošetali kroz grad ili slikali u tom odelu.

Merka

U Vranju se za nekog dosadnog čoveka kaže: ”Merku si nema”

U turskom jeziku reč: merka – ljubopitljivost.

Kaže se i to: ”Taj si nema sitku!”(na nešto). Da li je u pitanju halapljivost ili možda
nešto drugo jer kada se ova reč napiše na švedskom, onda ona kazuje: sitt kö ali
može da bude i: sitt ko

sitter/ satt/ suttit/ sitt!/ sitta(gl) – sedeti

kö, kör; kö, köar(im) – red, rep

ko, kon, kor(im) – krava (izgovor: o = u)

Sitka bi se u ova slučaja odnosila na dugo sedenje, gde sve obaveze stoje
neobavljene, mada asocira više na sitost.

Nabrsnala

U situaciji kada čovek čuje nešto veoma neprijatno onda će Vranjanka reći: ”Uh, sva
sam nabrsnala!”, a to ona kaže da se sva naježila i pri tom će pokazati ruke sa
podignutim dlačicama. Ovu reč: nabrsnala kada napišemo na švedskom dobićemo
sledeće informacije: na ber rös, na alla!

na(rečca kojom se nešto pruža) – na

ber/ badd/ bett/ be! ili bed!/ bedja(gl) – moliti, zamoliti

ryser/ rös/ ryst/ rysa(gl) – užasavati se

374
all, allt; alla(zam) – sav, sva, svo

Švedski: na ber rös, na alla ! – vranjski: na, molim(te)užasno , na (pogledaj) sva.

Naježiti se

Ova reč: naježiti se kazuje nešto slično kao vranjska reč: nabrsnala, ona kazuje: na
jäss i.

jäser/ jäste/ jäst/ jäsa(gl) – previrati, bujati, rasti

jäst, jästen(im) – kvasac, germa, pjenica

1 i (prilog); gl.partikula kojom se označava nastavak intezivne delatnosti (kod

nas sastavni veznik)

2 i (predlog) – u na

Čovek je rečima na jäs i govorio o vrenju, odnosno podizanju dlaka na sebi ili je
doveo sebe u odbranbenu situaciju kao što radi jez – sav se sklupča i pokaže
neprijatelju svoje bodlje.

[ Od preterita(prošlog vremena) švedskog glagola:

jäser/ jäste/ jäst / u našem jeziku nastala je naša reč: jeste. Njom se potvrdjuje da
je nešto što je stvavljeno da se ukiseli – hleba ili voće koje se sprema za piće prošlo
kroz željenu fazu previranja. Na pitanje: Da li se ukiselio/la? – odgovor na švedskom
biće: jästeili jäst – ukišeljeno je.

Jež, šumska životinja, ima takodje trenutak kada narasta/ jäst. Onda kada je siguran
da mu ne preti opasnost jež se otvara(narasta) i kreće

Srpski: jež = švedski: jäs – narastao je(otvorio se).(s = ž)]

Beli most

Legenda vezana za beli most priča o nesrećnoj ljubavi Vranjanke koja se zaljubila u
Turčina. U ovu staru priču može da se unese jedan tračak svetlosti u vidu jedne
etimološke pretostake da su, možda, i Turčin i devojka imali isti maternji jezik, da su

375
svojim poreklom poticali iz švedskog naroda, ali da je verska pripadnost stvorila
barijeru među njima. Vranjanka kao izbeglica iz Švedske, a turčin iz razbijene vojske
Karla XII.

Cincar

Za Cincare Borisav Pekić u ”Zlatnom runu” kaže:

„Što se tiče Cincara, ako su hteli bliže da se odrede, nazivali su sebe Aromunima,
ako su želeli da prođu kao Grci – Romejima. Ime Cincar – od cifre «pet» što su je
izgovarali cinc umesto činč – bilo je, u stvari, balkanski nadimak kome su oduzeli
uvredljiv smisao, kod Grka izražen pojmom Valahos i izrazom vlakija za glupost,
time što su ga i sami upotrebljavali.

”Kakvo je bilo Simeonovo zaprepašćenje kada je ustanovio da je «Cincar» njihovo

pravo, drevno ime, i da se u njemu krije neoboriv dokaz srodstva s Kentaurima. U
ludom pokušaju da trguju s Aramejima srpskog samozvanog Despota Jovana,
godine 1527, logorovali su u Bačkoj. Crni kakademon ih je, međutim, oterao, vičući
da neće da ima posla sa »prokletim Cencarima». Očigledno beše da su u nekim
krajevima Panonije, ime na taj način izgovaralo. A za to su, opet morali razlozi dublji
od navike prostog sveta da iskrivljuje jezik po nahođenju svojih govornih
ograničenosti. Logičnije je bilo pretpostaviti da reč tako treba izgovarati. Cencar, a
možda čak i Cencaur. To je bilo njihovo pravo izvorno ime, a Aromun samo
skolarska šminka.

Ako ovaj naziv naroda Cincar prevedemo pomoću švedskog jezika, onda on kazuje:
syn tsar.

syn, synen, syner (imenica, izgovara se: sin) – vid

tsar (kejsare, monark) – car

Ove reči kazuju da je car(verovatno turski) znao za njihovo prisustvo. Kod Pekića,
Cincari u Beogradu održavaju vezu i sa Turcima i sa Srbima i to iz svojih ličnih
trgovačkih interesa, što na prvi pogled izgleda kao izdaja, ali to je imalo i svoje
dobre strane. Cincari, kao trgovci ne mešaju se u politiku, ali politiku koriste za
unapređenje svoje ekonomije, odnosno trgovine.

376
Borisav Pekić u romanu «Zlatno runo» priča istoriju jedne Cincarske porodice koja
je krenula u seobu bežeći od Turaka iz grčkog Moshopolja(danas u albaniji) sa
nekoliko dukata sakrivenih u rastopljen vosak.

Simeon Njago, lik romana «Zlatno runo» ovako razmišlja o sebi i narodu kome
pripada:.

„Cincari tvrdice! Mi samo nismo prosuti. Mi smo za meru. Sve sos mera- pan
metron ariston. Da računjaš i da brineš. To je naše, kiria, mera. U svemu osim
narafski, u kapitalisanje. U tome ne može biti mere. Ako se zaustaviš i kažeš
«dosta», gotov si. Padaš, ne stojiš u mesto. Ko i kad dijaš. Ne možeš reći «sad mi
dosta vozduha». Deponofo sum ga dovoljno. Ću se sad malo odmorim. Pluća
moradu stalno da radu, da bidu, čist profitnji vozduh da akumuljiradu, a kvarnji
iskorišten da eliminjiradu. U trgovina, gospođo, ima samo akumuljacija i
dekumuljacija. Nema treće...A to sa tvrdičenje Janjino nikakvu vezu nema.”

Borisav Pekić misli da je razlika u izgovoru Cincar i Cencar u proizvoljnosti narodnog

govora, ali ne mora da znači da je to. Oblik Cencar mogao bi da ima veze sa rečju:
cena. a ona bi mogla da dođe od švedske reči: tenn, tennet(im) – kalaj

Cena

U latinskom jeziku reč: cena, ae – glavni obrok, ručak kod Rimljana oko 3-4 sata
popodne.

Pre će biti da je kod nas reč cena(koštanje) došla od ove latinske reči, ali nije
isključena mogućnost da mi umemo da kažemo da se sa cenom tentamo.

(u švedskom: tentamen – polagati ispit)

Reč: cena(koštanja) mogla je da dođe i od reči:

tö, tö(e)t ili tön (im) – otapanje

Cena = švedski: tenn i – kalaj (t = c)

i(predlog) – u, na

Kalaj je upotrebljavan za kalajisanje bakarnog posuđa pa je sigurno bio na ceni(kod

nas, možda, ispitivanje, provera cene)

377
Tendžera

Tendžera je jedna vrsta bakarne posude koja po obliku liči na današnje šerpe.

Najverovatnije je da je ovaj naziv bio naziv za neku bakarnu posudu koja je morala
da se kalajiše, pa se reč prenela i na zemljanu posudu. Na švedskom reč:
tengžera(vrsta metalne posude) kazuje: tenn gör

tenn, tennet – kalaj

göra – učini, uradi

gör / gjorde / gjort / gör! / göra – učiniti, uraditi (gj = đ ilidž)

Čovek traži da se posuda kalajiše.

U tursko m jeziku: tenceresi – posuda; šerpa

Sama švedska reč za kalaj – tenn došla je od švedske reči: tö, tö(e)t ili tön (im) –
otapanje, ali ih pišu različito da bi se razlikovalo ime metala i radnja topljenja.

U turskom jeziku umesto glasovne grupe džer(gör), stoji glasovna grupa: cer.
Razlika bi mogla da dodje otuda što je uz kalaj uvek i vosak, (lat. cera) koji svojim
brzim cagorevanjem topi kalaj. (preko zagrejanog kalaja prelazi sa voskom koji
sagoreva povećavajući brzinu topljenja kalaja) . Posmatrala sam jednog radnika koji
radi na sastavljanju telefonskih podzemnih kablova. On kablove lemi pomoću
kalaja, ali on prvo svojom lemilicom dotakne vosak pa posle kalaj. Vosak je na
latinskom: cera, a ta reč dolazi od švedske reči: tjära – katran. I katran i vosak su
lako topljivi.

Pošto su Cincari, kako ih je Pekić predstavio bili trgovci, njihov patriotizam je

određivalo tržište pa su uvek bili pod zaštitom turske carevine.

Srpski pisac Borisav Pekić u romanu ”Zlatno runo”na jednom mestu navodi
mišljenje jednog Cincarina u koje i on sam sumnja da reč Cincar kazuje da su oni
carevi sinovi.

To dolazi otuda što se u reči: Cincar oseća prisustvo reči tsar(car)

378
Ovaj narod se našao među Srbima gde je reč: syn mogla a nastaje od švedske

reči: syn – vid. Muška deca su u staro doba bila u porodici željena deca jer su oni bili
naslednici porodične loze. Imati sina značilo je produžiti svoju porodicu, produžiti
svoje trajanje u vremenu; videti sebe dalje, a to odgovara značenju švedske reči:

syn – vid, pogled(u budućnost).

U istom romanu B.P. vremenski locira prisustvo Cincara u Srbiji. To je 1737.godina

kada je Turska napravila pogrom u deset gradova koji se nalaze u današnjoj Albaniji.
B.P. kaže da se o turskim namerama dugo govorilo, pa je Cincarsko stanovništvo
počelo da evakuiše mladež, a stariji su ostajali nadajući se da će biti pošteđeni.
Međutim, oni su spaljeni zajedno sa svojim kućama. Iz ovoga se tačno vidi plan
Turske. Na jednoj strani ona dozvoljava, odnosno po nadzorom cara: syn tsar
odobrava se naseljavanje u Srbiji ovom izbeglom narodu, a na teritoriji današnje

Naseljavanje Albanaca

Albanije pravi se prazna teritorija za veće naseljavanje Albanaca koji se sakupljaju

sa raznih evropskih teritorija na koje su saterani iz švedskih i nemačkih krajeva,

oblasti Vendlanda, teritorije između Hanovera – Hamburg gde su Albanci pod

nazivom Vendi proveli 2-3 veka jer su pre toga bili proterani sa teritorije Švedske.
Za njih je vezana reč vandal jer nisu hteli da prime hrišćanstvo, a rušili su crkve.
Reč: vandal kazuje: vann dals(land).

Dalsland je oblast na jugozapadu Švedske gde su zadnji put živeli Praalbanci.

Reč: vann na švedskom znači: vann – pobedili smo.

vinner/ vann/ vunnit/ vinn!/ vinna(gl) – pobediti.

Naziv: vandal u istoriji spominje se veoma rano što znači da je do sukoba dolazilo i
pre hrišćanstva.

Ovaj deo istorije Šveđani, Norvežani, Danci, Nemci i Francuzi ne skrivaju, ali tu leži
greška naših istoričara što događaje na Zapadu nisu dovodili u bilo kakvu vezu sa
demografskim promenama na Balkanu. Kopča kojom bi se povezala istorija severa
sa događajima na jugu vidljiva je tek kroz jezik, odnosno kada se priđe rečima na
etimološki način. Nemačke tvrdnje da je dokument o srpskom gotskom poreklu
379
tačan tumačen je kao poturanje katoličke crkve. Srpski naučnici koji su proučavali
oblast srpskog porekla uhvatili su se za slamku poznatog, za činjenicu da Nemci
Lužićke Srbe zovu Vendi, pa su zato tvrdili da smo i mi balkanski Srbi Vendi. Istina je
danas najpotrebnija.

Šta znači reč: vend? Na nemačkom se piše: vend, a u švedskom:

vänd/ vände/ vänt/ vända(gl) – okretati, skrenuti, obratiti se

vändning(im) – okretanje, obrtanje, smer

Praalbanci nisu hteli da prime hrišćanstvo, možda ni Lužički Srbi to nisu hteli jer je
hrišćanstvo šireno na njima nerazumljivom latinskom jeziku.

U jeziku balkanskih Srba ne postoji nijedne reč: vend.

[Nordiski knjževni kritičar, Einar Lilie, u tekstu koji govori nastanku starih nordijskih
pesama i priča na jednom mestu spominje Venden (Pomeranie), on kaže:

”Men dessa isländska sagor hämtar sitt stoff även från andra länder än Island och
Norge: Grönland och Vinland är skådeplats för Röde och Karlsevnes saga, danska
vikingar i Jommsborg i Venden(Pomeranie) spelar huvudrollen i Jomsvikingars
sagan, och sagan om Styrbjörn Starke berör svenska förhållanden.

– Ali ove islanske priče uzimaju svoj materijal iz drugih zemalja, a ne samo sa
Islanda i Norveške: Grenland i Vinland (zemlje Amerike koje su nordiski narodi
osvojili još u IX veku) su takodje vidjena mesta za Erika Röde(Crvenobradog) i
Karlsevnes priča, danskih vikinga u Jomsborgu u Venden(Pomeraniji), igraju važnu
ulogu i priče Jomskih vikinga o Styrbjörn Starke (snažnom) utiču na švedska
shvatanja. ”

Ne može se tačno tvrditi da su Vendi u Pomerniji (oblast u današnjoj Poljskoj gde je

glavni grad Gdanjsk) naseljavali prapreci današnjih Albanaca i Šiptara, jer se reč
ticala pokrštavanja, pa se reč odnosi na one narode koji se u vreme pokrštavanja
opiru hrišćanstvu.

Da Praalbanaca ima i na južnoj strani Baltičkog mora svedoče reči: Ekrema

Čabeja(Knjiga o Balkanu, Balkanološki institut, Beograd 1936.strana 320)

380
koji u članku: ”Život i običaji Arbanaca kaže:”...Poznato je da je arbanski jezik
srodniji baltičko-slovenskoj grupi nego ma kom drugom indoevropskom jeziku.”

Ali na švedskoj šemi gde se vide evropske jezičke grupe albanski jezik stoji izdvojen
kao i grčki i ne svrstava se ni u jednu od tri veće evropske jezičke grupe, ali
etimološkim proučavanjem albanskog jezika pomoću švedskog jezika vidi se da su
Švedjani i Praalbanci živeli jedni pored drugih os gvozdenog doba do XI veka kada
se krenulo sa intezivnom hristijanizacijom.

Postoje Vendi i u Africi.

Danas na ulazu u Bujanovac stoji saobraćajno obaveštenje: unë vendes kao

obaveštenje da se tu skreće ka državi koja se zove Kosovo.

Više o Albancima potražiti na kraju knjige.

Ilir

Šta kazuje reč: Ilir?

Ova reč kazuje: ill yr.

ill – zlo, loše

yr, yrt, yra(pridev) – vrtoglavo

Reči: ill yr kazivale su da je nešto veoma loše, verovatno za narod – nesloga, ratovi,
, epidemije.

Ove reči su takođe mogle da budu upućene pojedincu koji se loše ponaša.

Albanci su to ime mogli da donesu iz Švedske, zatim da čuju u turskoj vojsci jer su se
u periodu posle poraza švedske vojske (1709) našli zajedno pripadnici švedske vojke
i Albanci u turskoj vojsci;

Postoji i mogućnost da su konstruktori albanske balkanske praistorije namerno

forsirali ime Ilir da bi time napravili ”dokaz” svog prvenstva na Balkanu.

U ”Prosvetinoj enciklopediji” u podacima o Ilirima i ilirizmu kaže se: ”..nekada se

verovalo da Južni Sloveni potiču od Ilira...”

381
Veoma je žalosno da se istorija kod nas pisala bez pouzdanih dokaza već se zasniva
na verovanju.

Ali u knjizi koja je izdata 1936 – ”Knjiga o Balkanu 1” (Izdanje balkanološkog

instituta, Šarl Dil, akademik i profesor na Sorboni, govoreći o balkanskoj kulturi u
doba Vizantije (101 strana)i kaže:

” Na severozapadu poluostrva naseliše se Hrvati i Srbi čija plemena poplavivši staru

Iliriju dopreše do dalmatinskog primorja.”

Ovde čovek treba da postavi pitanje: Da li su u toj staroj Iliriji bili Albanci? Ali može
se postaviti i pitanje: Zbog čega su se Srbi i Hrvati uputili baš u te krajeve? Narod
koji se seli uvek ima neki svoj cilj.

Nepoznavanje porekla svoga jezika dovelo je u novije vreme srpske istoriografije do

toga da prihvate naziv Vendi za svoje pretke, a Albancima prepuste Ilire, a na
osnovu toga Albanci napišu svoju početnu istoriju.

Na bazi ”Testamenta” Samija Frašerija koji je bio albanski političar u turskoj vladi u
vreme stvaranja Albanije. Njegov testament njegovom narodu pod naslovom: ”Šta
je bilo, šta jeste i šta će da bude”opisuje njihovu prošlost na Balkanu koja po njemu
počinje još iz vremena Aleksandra Makedonskog. U toj knjizi se tvrdi da je Aristotel
bio njihov jer reč: ari na albanskom znači: zlato.

Sami Frašeri poručuje svom narodu da mora opet da zavlada Balkanom svojom
brojnošću.

Taj zavet Šiptari su ispunili, ali nisu uspeli da naprave dovoljno škola svojoj deci!.

Danas smo svedoci preseljenja ugroženih životinjskih vrsta u krajeve gde postoje
uslovi za normalan život. Jedan opijeni i avionom preseljeni slon kada se probudi na
drugom mestu ne zna da je prenešen.

To isto se dešava i sa ljudima koji su izgubili svoju teritoriju, svoju prošlost – oni se
trude da je nekako rekonstruišu tako što se koriste možda namerni nedostatak
dokumenata u istoriji turske vladavine nad Balkanom, a u mnogome
potpomomgnuti površnim znanjem srpskih istoričara koji su se u prošlim
decenijama trudili da dokažu rusko-srpsko zajedničko poreklo.

Istina o Albancima dobijena na ovaj način biće tema moje naredne knjige

382
Rečenica iz Srpske ”Prosvetine”enciklopedije:

”...nekada se verovalo da su Južni Sloveni potomci Ilira...” liči na rečenicu iz

prošlih vremena:

”...nekada se verovalo u Boga..”.

Sada verujemo u Boga ali još niko nije povratio verovanje u to da Južni Sloveni
potiču od Ilira. A jezik pokazuje da je to bilo tačno.

Dolazak od planine Karpata više je zbog nečega odgovarao istoričarima jer su hteli
da budemo bliži Rusima ili im je bilo besmisleno da imamo dva porekla, a Albanci
nijedno, pa da im bratski ustupimo jedno.

U istoj knjizi o Balkanu Ekrem Čabej, professor državne gimnazije u Djirokastru,

(strana 308) kaže:

“ I arbanske tužbalice za mrtvima pokazuju, kao što je pokazao Norbert Jokl

upadljivu sličnost sa litvanskim. Pored toga poznato je da je arbanski jezik srodniji
baltičko-slovenskoj grupi nego ma kome indoevropskom jeziku.”

Šopovi

Narod sa terena od Vlasotinca, Crne Trave, Krive Feje i Bosilegrada nazivan je

Šopovima. Ivan Ivanov, pisac, Nišlija u svojoj knjizi “Damin gambit” spominje
Šopove. On kaže da Šopovi nemaju svoju narodnu književnost, da su izuzetno
vredan, sposobani i miroljubiv narod. Ko u Srbiji (a i u celoj bivšoj Jugoslaviji) nije
čuo za zidarske majstore Crnotravce?! Ali Ivanov posebno ističe da su Šopovi veoma
štedljivi na rečima. Šopovi o sebi i svom poreklu kažu: “Išli Šopovi, išli, išli i došli!”

Ada(rečno ostrvo)

U pričama starih ljudi u mom detinjstvu dugo putovanje se kazivalo rečima:”Ada,

ada, ada i dođosmo u neko doba!”

Ova reč ada, koja liči na uzvik napora, je ustvari švedska, ali i engleska reč za
sabiranje: add, addition – sabiranje, zbrajanje, dodavanje, što bi u ovom slučaju
značilo ići uporno napred, svaki dan dodavati nove kilometre: ad – dodati. One su

383
izgleda predstavljale etape puta; jedno mesto gde čovek može da se odmori, a da
ne kontaktira sa okolnim narodom i da nastavi put.

Šta je ustvari dugo putovanje nego zbrajanje svakodnevnih pređenih deonica puta?
Tako su i rečne ade, ustvari usputne stanice na rečnim ostrvima gde se moglo malo
predahnuti od duga puta pa opet nastaviti dalje prema cilju, da se opet ada/doda
neki kilometar ili milju.

Ivan Ivanov kaže da Šopovi cene svoga Baja Džoru. Njemu se oni potčinjavaju. Na
švedskom: gör , göra – uraditi, učiniti. (g = dž)

U turskom jeziku reč: bay(titula) – gospodar, a reč dolazi iz engleskog jezika.

U engleskom reč: buy(bai) gl – kupovati, zakupiti

Švedski narod je polazeći na dug put uvek prodavao svoj imetak tako da je
dolaskom u novu sredinu mogao da kupi ono što mu je najneophodnije. Znači, ako
nisu bežali od epidemije jer se u tim slučajevima ostavljalo sve, mnogi su sa sobom
nosili novac od prodatih imanja.

köp, köpet/ köp, köpen (imenica) – kupovina.(izgovor: ćep)

köper / köpt / köp / köpa(glagol) – kupiti, kupovati

Izgovor ovog glagola na kursu švedskog jezika za nas sa južnoslovenskog jezičkog

područja bio je dosta težak. Neki su od nas izgovarali kao: šepa, a neki kao ćepa i
nikako nismo bili sigurni da li tačno izgovaramo tu reč. Znači izgovor je između
našeg glasa ”š” i glasa ”ć” Ustvari to sve zavisi od toga kako je postavljen govorni
organ. Naš južnoslovenski govorni aparat ima drugačije postavljenu donju vilicu
nego što je na primer ima švedski govorni aparat.

Ali i reči:

sopp, soppan, soppor(imenica) – supa

sopar / sopade/ sopat / sopa (glagol) – pomesti, očistiti,

soppa, soppan, soppor – supa, čorba, kao i od reči:

såpa, såpan(im) – tečni sapun

Mogle su da budu reči od kojih je nastala reč: šop.

384
Šveđani su pri preradi borove zelene mase koju su spaljivali u pokrivenim jamama
smeštenim na nekoj uzvišici dobijali zelenu tečnost sličnu današnjim tečnostima za
pranje suđa. Drugi produkt u tom procesu bio je katran. Ta ”såpa” se
upotrebljavala pri pravljenju jedne vrste filca (kao što se prave šeširi ili šiptarske
bele kape.)

Ta tehnika izrade odevnih predmeta od vune koja se kvasi tečnim sapunom i u

procesu rada tuče da bi se sabila, na švedskom zove: tuvning.

Glasovnu vrednost ”Šop”možemo dobiti i od reči koje se često čuju pri

radu: så opp.

så (izgov: so) – tako, ovako, onako

opp (prilog) – gore, visoko

Obzirom da su mnogi iz ovog šopskog kraja po tradiciji dobri gradjevinari to je

najverovatnije ovaj uzvik: så opp! = soopp! - uzvik koji je mogao da se čuje prilikom
dizanja tereta kada se gradi kuća.

Srpski: Šop(naziv naroda) = švedski: så opp! – tako, prema gore!

Interesantno je da Šopovi uvek kažu da oni nisu Šopovi nego oni iz gornjeg sela. To
može da se razume tako što su se Švedjani naseljavali na višim terenima jer im je
odgovarala ta klima, a nema razlike u kvalitetu zemlje.

Kumani

Istorija je zabeležila na našim prostorima prisustvo naroda pod imenom Kumani.

Ova tri naziva: Kumani, Šopovi, Cincari ne moraju da budu iz istog istorijskog
perioda. Izučavanjem istorije severa i juga Evrope mogu da se utvrde periodi veikih
seoba sa severa.

Reč: kumani kazuje: ko man

ko, kon, kor(imenica) – krava

man, mannen; män, männen (imenica) – čovek

385
Čovek traži informaciju gde da kupi kravu. Ta ista informacija o čoveku i kravi stoji u
nazivu makedonskog grada Kumanovo.

Kumanovo = ko man åv å

åv(prilog mesta)

å, ån; åar(im) – reka

U svom nazivu ovaj grad u Makedoniji priča o kravi i čoveku iznad reke.

[U nemačkom: krava – kuh. (Reč dolazi iz švedskog: ko – krava;

(izgovor: o = u)

Glas „h“ u nemačkom je zbog različite posravke slušnog i govornog aparata u dva
različita jezika.]

Lamnja ili glamnja

Ova reč koju su stari upotrebljavali u Vranju: «Pu, pu, glamnja ti u usta!» - a tim
pljuckanjem i tim rečima branilo se od nekog zla.

U knjizi engleskog pisca Kolin Mekalou «Put do pobede» kaže se: Lamnja je
čudovište koje je iskorišćavano da uteruje ljudima strah u kosti, toliko često, tako da
se sada niko ne plaši. Inače, Kolin piše o vremenu vladavine Rimske imperije.

Tatko – far

U Vranjskom govoru, a takođe u makedonskom jeziku reč tatko je otac. Reč kazuje
želju najverovatnije dece koja ispraćaju oca na put i dovikuju mu da kupi kravu:

ta att ko

tar (ili tager) / tog / tagit / ta(g)! / ta(ga) – uzeti, uhvatiti

att(veznik) – da

ko, kon; kor(im) – krava

386
vranjski: tatko(otac) = švedski: ta att ko – da uzmš kravu

U u krivofejskom kraju otac se naziva: bašta (moguće prema bugarskom) sa

naglaskom na zadnjem glasu a.

Reč je nastala od reči: bas ta

bas, basen, baser(imenica) – temelj, osnova, baza.

ta(imperativ ili infinitiv) – uzmi ili uzeti

Rečju: baštá savetuje se da je (on) uzeo (ono) osnovno (što treba za porodicu), a od
tih reči je i reč: bašta(mala ograđena površina u kojoj se gaji ono osnovno što je
potrebno za ishranu porodice.

Djakonije

Naše reči besede i đakonije najverovatnije da su stare koliko i hrišćanstvo. Isto kao i
danas narod je pomagao onima koji su bili u nevolji.

I u švedskoj i u našoj crkvi postoji zvanje đakon.

U švedskoj literaturi piše da je funkcija đakona u crkvi je da se stara o narodu na

humanitarnom planu. Reč: đakonije = đakon igen

igen(prilog) – opet, ponovo

Đakonije = švedski: djakon igen – djakon (je došao) opet.

Nama koji živimo u doba ovog rata nije teško da pretpostavimo situaciju koja je bila
pre skoro trista godina. Najvažniji zadatak za novonaseljene bio je da u proleće
zaseju njive. Iz te situacije nastala je reč:

Besede

Problem nabavke semena za setvu rešavan je opet humanitarnom sabirnom

akcijom. O tome svedoči reč beseda. Ova reč je zabeležena još u jedanaestom veku
u Kijevskom zborniku gde se tumači kao svečana molitva. Međutim, reč je nastala u

387
jednoj potpuno praktičnoj situaciji gde se sveštenstvo i narod moli Bogu da
blagoslovi njihovu setvu. Reč: kazuje: be säd.

ber/ bad/ bett/ be!(ili bed!/ bedja(gl) – zamoliti, moliti, zatražiti

be – molim

säd, säden(imenica) – žito, žitarica

Čovek je ovim rečima molio da se sabere žito kojim bi se omogućilo da doseljenici

zaseju svoju zemlju.

Verovatno je u crkvenom bogosluženju postojao dan kada se molitvom obraćaju

Bogu da blagoslovi seme(setvu) koju je narod obavio. Ja sam imala sreću da u
švedskoj crkvi u Brobyju prisustvujem jednoj takvoj molitvi gde pop u jedan oveći
sanduk pun plodne zemlje stavlja zrno po zrno uz molitvu.

Najstarije besede nastale su kao vežba u govorništvu. Najstarije sačuvane Besede

su ”Kijevske besede” iz XI-og veka.

U šiptarskom i albanskom jeziku postoji reč: bisedoj – razgovarati; bisedë –

razgovor, ali ta reč potiče opet iz švedskog jezika u kome se ne može reći da je reč:
by i reč: be ista reč. Postojanje kijevskih beseda i naše reči besediti ne može se
objasniti rečima da je to isti narod, nego prisustvom trećeg naroda koji u svom
jeziku ima reč: be – molim; by – selo i reč: säd.

U madjarskom jeziku postoji takodje reč: besyéd – beseda, govor; beszédes –

govorljiv.

U albanskom jeziku: bisedë – govoriti

U svim ovim slučajevima onaj ko u potpunosti razume cilj skupa je čovek švedskog
jezika i on onima oko sebe objašnjava da čovek koji govori moli da se nekom
pomogne. Vrsta pomoći je seme za proletnju setvu.

Sevap

U našem narodu reč sevap je ona reč koja sadrži hrišćansku ganutost nad nečijom
bedom. Misli se da je reč iz turskog jezika, a ustvari ona je diskretna opomena
našem čoveku od strane čoveka koji govori švedskim jezikom. On kaže: Se! Vapen

388
se!– gledaj!

vapen, vapnet; vapen, vapnen(imenica) – grbovi(država ili gradova); ali i oružje.

Putnik iz daleke zemlje, je pod oružjem jer on dolazi po odobrenju cara da se naseli
na novu zemlju, ali višemesečni dug put ostavio je traga na njegovoj odeći i izgledu
tako da on svojom pojavaom izaziva sažaljenje, a ne bojazan.

Oni koji su pomagali u hrani i odeći čuli su reči: ”se vapen!” – gledaj oznake činova i
oružje. Narod je pomagao ne zato što se bojao oružja, nego što je najverovatnije u
dubini duše naslućivao da se radi o narodu njemu bliskom. Reč sevap u srpskom
jeziku je nabivena emocijama i ne postoji jača reč kojom bi se ganulo ljudsko srce i
pokrenulo na akciju da pomogne.

Period od VI veka pa na ovamo, za nas je istorijski neistražen jer nismo imali odakle
da rekonstruišemo događaje iz tog doba. Kada se čovek bavi etimologijom, onda
vidi da su hiljade godina u istoriji veoma kratki periodi. Vidi se takođe da je čovek
koji živi pre tri hiljade godina u svojoj inteligenciji ravan današnjem čoveku. Razlika
između onog čoveka što je živeo pre tri hiljade godina i današnjeg samo u tome što
je nivo znanja o svetu u kome čovek živi na mnogo nižem nivou.

Narod koji je naseljavao Balkan u ova dva milenijuma naseljavao se na već

geometarski premerenu teritoriju. Postoji podatak da je prvo premeravanje
Balkana izvršeno u doba egipatske kraljice Kleopatre. U švedskoj knjizi sinonima
stoji reč: kataster:(matrikel; jurdbok – zemljišne knjige)

U grčkom jeziku najbliža reč ovoj je reč: κατάστασις – situacija; kako jeste, stanje
stvari, ali ono što mi nazivamo katastar to je u grčkom jeziku: ιποτηκοφιλακιο;
κτιματολογιο.

Odamna

U vranjskom kraju reč odamna znači ono isto što i u standardnom srpskom jeziku:
odavno.

Vranjski oblik ove reči mogao je da nastane od engleske reči: out demnation.

out(aut)predlog – od, iz

damn(dæm) – imenica: kletva, psovka;

389
demnatio(, dæm’nei∫(ə)n) im – prokletvstvo

Onaj ko je prvi izgovorio ovu reč mislio je na prokletstvo ne ono koje je bačeno na
Adama i Evu, već na ono prokletstvo u kome je on proklinjao Boga boreći se sa
stihijama prirode. a to je bilo odavno, odnosno, odamna(možda od Adama).

Kriva Feja

Nazivi mesta Kriva Feja, Besna kobila i Crna Trava mogu da budu nazivi koji su
izvedeni iz švedskog jezika.

U švedskoj literaturi stoji:

Fejan – ö s.Om Rådmansö. Karatänsstation. – jugozapadno ostrvo Rodmans. –

Karantinska stanica.

Reč: feja u švedskom znači raditi nešto, ali tako da bude bolje nego što jeste.

Naziv mesta Kriva Feja kazuje: kry av feja

av(predlog) koji označava uzrok, početak – od

av(prilog) – označava prekid ili završetak radnje

kry, krytt, krya (pridev) – zdrav

ve (uzvik) – jaoj ili proklet!

Čitav naziv je neka zabeleška o zdravlju gde se konstatuje da treba zdravlje

poboljšati.

Boravak na višoj nadmorskoj visini mogao je da poboljša/feja zdravlje. U staro doba

ljudi našeg podneblja su često oboljevali od malarije. Ova bolest ne postoji u
Švedskoj. Komaraca ima mnogo, ali malarije nema, verovatno zbog hladnije klime.

U starim islandskim sagama(pričama) postoje polubogovi, brat i sestra Frej i Freja,

deca poluboga Njorda. Freja je zaštitnica ljubavi.

Karenca – karantänsstation(karantinska stanica)

390
Vuk Karadžić beleži reč: karenca kao dane koje je proveo u Zemunu u karantinu. U
vreme velikih epidemija preventiva je bila zatvaranje granica zbog širenja
epidemije.

Vreme karence je vreme inkubacije bolesti. Reč: karenca kazuje na švedskom:

kar rensa.

kar, karet; kar, karen(im) – korito,

karet- putniöka konjska kola

rensar/ rensade/ rensat/ rensa!(im) – guliti, oguliti, čistiti

Reči: kar rensa čuvaju uputstvo kako se branilo od epidemičnih bolesti, čistoćom.

Interesantno da prezime Vuka Karadžića, koje je nasledio od svojih predaka govori

o nekoj karenci, nekoj kontroli zdravlja ko zna na kojoj granici. Prezime kaže: kara
gick.

går/ gick/ gått/ gå(gl) - ići

Reč: kara u švedskom leksikonu sinonima stoji sa rečima: ugnsraka; eldraka,

kamma, skrapa, dra, a sve ove reči govore o čišćenju(ugnsraka – očistiti u pećnici;
eldsraka – očistiti vatrom)

skrapa – strugač, opomena; dra – vući; kamma – češljati.

Karađordje je bio oficir u austrijskoj vojsci. Austrijska vojska tog vremena nije nosila
perčine kao vojska pobunjene Srbije u Karađorđevo vreme. On je svojoj vojsci
strogo zabranio nošenje perčina. Naredba o skraćenju kose prepričavala se i
vezivala za ime Karađorđevo dok se sasvim nije vezala kao kara Djordje. Što ta reč
kara u turskom znači – crn to je zato što je neko skraćujući kosu pomoću vatre bio
crn.

Perčin

Reč koja je označavala kod muškaraca dugu kosu nastala je od švedskih reči:

per skinn

391
per(predlog) – kroz, pomoću, za, po, na

skinn, skinnet; skinn, skinnen(im) – krzno, koža

Rečima: per skinn – pomoću, kože(sa kožom) čovek na švedskom kazuje da se

odseče sa kožom. Najverovatnije da se radi o sečenju skalpova kako se radilo u
borbi sa Indijancima. Reč skalp nije indijanska reč(?) jer bi na švedskom govorila:
skal på.

skalar/ skalade/ skalat/ skal/ skala – oljuštiti, oguliti

På(predlog) – po, na

Pošto ništa ne može da prođe bez Šveđana, evo njih i u americi!

Karađorđe je znači hteo da postigne veću bezbednost svojih vojnika jer je veoma
lako odseći čoveku glavu, ako bude uhvaćen za kosu, odnosno, perčin.

Učiniti

Naši stari govorili su da sirovu kožu treba učiniti, a pri tom su mislili da kožu treba
uštaviti.

Ako reč: učiniti napišemo na švedskom, onda ona kazuje: o skin yt i

skinn, skinnet; skinn, skinnen(im) – krzno, koža (sk = č)

yta, ytan; ytor(im) – kvadratura, površina, prostor; spoljnja strana

1 i (prilog; gl.partikula; označava nastavak intezivne delatnosti)

2 i (predlog) – u, na

Učiniti u svom prvom nastanku značilo je o skin yt i – obraditi kožu sa odrane

životinje da ne propadne. Druga naša reč koja govori o obradi sirove kože je reč:
uštaviti.

Uštaviti.

Kada reč: uštaviti napišemo na šved. ona kazuje: o stav yta ili ås stav yta
392
stav, staven; stavar(im) – štap, motka, palica

yta, ytan; ytor(im) – kvadratura, površina, prostor; spoljnja strana

ås, åsen; åsar(im) – bilo, sleme

Kada se ispred reči: stav doda prefiks ”o” koji se izgovara kao ”u”, onda reč stav
dobija suprotno značenje. U ovom slučaju čovek kaže da se štap na koji se koža
razapinje stavi sa obrnute strane, one strane koja će biti u izradi odeće ili obuće
prava strana jer će se dlaka daljom preradom skinuti.

Kada se ispred reči: stav stavi prefiks ”o” koji se izgovara kao”u”, onda dobijamo
reč: uštaviti – oštaviti.

Rečima: ås stav yta čovek je mogao da daje uputstvo gde da se postave štapovi na
koje se razapinje koža koja se suši ili gde da se pod slemenom kuće postavi da ga
kiša ne bi ovlažila.

Crna Trava

Naziv mesta Crna Trava je neobičan jer ne postoji nigde trava koja bi bila crne boje!

Zagonetka se rešava uz pomoć švedskog jezika gde je reč:

trav, travet ili traven(imenica) – kas

travar / travade / travat / trava (glagol) – kasati, sitno koračati

trave, traven, travar(imenica) – hrpa, gomila

Kao što se vidi ovde stoje naše reči: trava(na livadi) i reč travar(čovek koji leči
travama). Reč: travnat(predeo) može da se izvede iz reči: tra natt.

natt, natten, nätter(imenica) – noć

Reč: crna mogla je da nastane od reči: sker ni ili skern i = skerni = černi

sker / skedde / skett/ (glagol) – desiti se, dogoditi se, događati se

ni (zamenica) – vi

i(prilog koji kazuje intezivnu delatnost)

393
skär/ skar/ skurit/ skär/!/ skär(gl) - rezati, seći

ako su ljudi posečen, onda sledi žalost i crnina. Ali reč crna mogla je da nastane i od
reči: tjära, tjäran(im) – katran, a njoj vrlo biska reč:

kärra, kärran; kärror(im) – dvokolica, čeze, kočije

Ono što se tera/ kärra na kolima može da bude i katran/ tjära.

Besna kobila

Šta se desilo sa kasačkim konjem u Crnoj Travi možda kazuje naziv planine Besna
kobila.

U švedskom jeziku reč: besatt, besatta, besatta(pridev) – obuzet(zlim silama)

U rečniku švedskih sinonima nalazim reč: bös koja ima jednako značenje sa rečima:
ond – zao i rečju arg – ljut. U tom slučaju reč bös(izgovra se: bes) znači isto što i u
našem jeziku: besan, ljut. Konačni zapis na ovaj način bio bi: bös att

att (veznik) – da

[Na engleskom: besiege(bi'si:dz);(gl) – opsedati.

U ruskom jez. reč: бес(im) – zao duh; djavo; бесовский - djavolski]

Narod ovog kraja zna da je pre izgradnje brane teren na kome je sada
veštačkoVlasinsko jezero bio jedno tresetište. Najverovatnije da je postojalo neko
manje jezerce na kome je bilo malo ostrvo jer to se saznaje iz reči kobila gde se
kaže: kobbe illa

kobbe, kobben, kobbar (imenica) – malo ostrvce

illa (pridev)– zlo, loše

Kada se poveže naše značenje reči: kobila i ono što saznajemo iz prevoda vidimo da
je u zapisanim nazivima mesta sačuvan jedan događaj u vezi nekog konja, odnosno
kobile koja je bila crne boje koja je najverovatnije završila u močvari, odnosno na
ostrvcetu jezera koje je postojalo na Vlasini pre izgradnje veštačkog jezera na tom
mestu. Sada kada je nivo vode u jezeru ustaljen, povremeno se na površinu izdignu
veći komadi tresetišta obraslih vodenim biljem.
394
Promaja(naziv mesta na Vlasinskom jezeru)

Kada kažemo promaja mi mislimo na jako strujanje vazduha u kući, ono što Šveđani
nazivaju: drag, dragen – srta, osobina, potez, korak, promaja;

dragig – izložen promaji.

U našem jeziku reč drag – crta, osobina dobila je pridevsko značenje; drag(mio) ili
draga(voljena osoba) ili draga(žensko ime).

Međutim, onaj prvi čovek koji se kod nas često žalio na promaju naglašavao je da je
on osetljiv jer je najverovatnije proveo svoj radni vek na nekoj skeli ili nekom
teretnom brodu, pa ima zdravstvene tegobe.

Takav plovni objekat/ prom mora da je postojao na Vlasinskom jezercetu jer naziv
Promaja to kazuje: pråm aj!

pråm, pråmen, pråmar(imenica) – šlep, dereglija, tegljač.

aj! – uzvik

Zapis upućuje na misao da je prilikom spašavanja kobile upotrebljen neki plovni

objekat, ali uzvik aj! kazuje da je to sve bilo uzaludno.

Promena

Ova reč nastala je od šv. reči: pråm män,

pråm – šlep, dereglija

män = man(imenica) – čovek

man, mannen; män, männen – muškarac, čovek

Sem ovih oblika za reč čovek postoji još i izraz: människa ili mänska što se prvo
izgovara kao meniša.

Reč kazuje da se posada, ljudi menjaju na plovnom objektu, a u našem jeziku to je

reč promena.

395
Reč: Meniša bila je naslov jedne naše partizanske priče. Jedan od bivših partizana iz
surduličkog ili hanskog kraja, napisao je priču o svom drugu Meniši kome su oni dali
ovaj nadimak jer se on u teškim trenucima kada je mislio da je moguće poginuti,
obraćao svojim drugovima rečima:”Meniša, meni nije žao što ću poginuti nego mi
je žao svoje majke koja će ostati sama!”

Zbog te reči meniša koju niko među njima nije razumeo prozvali su ga Meniša.( Ako
neko od čitalaca zna u kojoj se knjizi nalazi ova priča neka me obavesti ako budem
živa jer knjigu više ne mogu da nađem.)

människa = Meniša!

Među vranjskim starim imenima je i ime Menka izvedeno od reči män – čovek.
Kada je čovek zadovoljan humanim ponašanjem žene onda se kaže: ”Čovek - žena!”
– a u ovom slučaju ta ista reč je na švedskom: män! Od ove reči je prezime: Manić.

Surdulica

Naziv mesta Surdulica napisan na švedskom kazuje: sur du? liycka!

sur, surt, sura(pridev) – kiseo; mokar, vlažan nakvašen; zlovoljan, mrzovoljan

du (zlična zamenica) – ti

lycka, lyckan(imenica) – sreća

Ovaj niz informacija predstavlja jedno pitanje upućeno nekom ko je za vreme

putovanja bio zlovoljan, a na kraju je pobedio.

Masurica

Naziv rudnika antimona kod Surdulice naziva se Masurica. Ova reč napisana na
švedskom kazuje: mass ur icke

mass (prefiks, prvi deo složenice – masovan, obiman, opsežan ili

massa, massan, massor(imenica) – mnoštvo, gomila, masa

ur(predlog) – iz

396
icke – negacija

Čitav izraz kazuje da (nešto) nije iskopano u velikoj količini, masi. Najverovatnije da
se radi o probnom iskopavanju rude.

Alakince

Naziv sela kod Surdulice Alakince kazuje: alla kynn se

all, allt; alla (zamenica) – svi

kynne(sinnelag) – narav, ćud, karakte(ono što mi kažemo: obraz)

kind, kinden; kindar(im) - obraz

se – gleda

Zapis kazuje da su novodošli dobro pokazali na nakom poslu; osvetlali svoj obraz
kako mi to kažemo.

Bošča

Komad vezenog platna u koji su se obavezno uvijali pokloni, naročito svadbeni

nazivao se bošča. Boščom se nazivala i marama. Polazni oblik u kome je nastala ova
reč je oblik dativa ili lokativa bošči: boss sy ili boss samma ili boss skam

boss, bossen, bossar(imenica ) – gazda

sy (gl) – šiti

samma, samme (zamenica) – isti

skam, skamen(im) – stid, sramota

1. Rečima: boss sy – zahteva se da se za gazdu šije (bošča) ili

2. Neko zahteva da se sašije isto kao što je gazdina (bošća)

Neko želi da gazda šije ili možda da sašije bošče (kao) gazdine ili

3. Neko kaže da (ga je) sramota od gazde da nosi bez (bošče).

397
Neko zahteva da (platno) od koga će praviti bošče bude isto kao gazdino.

Kalap

Vranjski kraj je poznat kao kraj sa dugom tradicijom u gajenju duvana. Jedan
odgajivač duvana prodaje dobro osušen duvan. Duvan se posle berbe dobro osuši a
zatim se slože, list po list u čvrste denjkove. Reč: KALAP na švedskom kazuje:

kal lapp ili kall lapp

kal, kalt, kala(pridev) – go, ogoleo, ćelav

kall, kallt; kalla(pridev) - hladan

lapp, lappen, lappan - parče, komad, zakrpa

lappar / lappade / lappat / lappa! – okrpiti, zakrpiti

lapp, lappen, lapar(im) – parče, komad

Teško je odrediti koje je koju je golotinju čovek pri slaganju duvana isticao: da li
svoju i članova svoje porodice ili je govorio o pocepanim listovima duvana. Pošto se
duvan kalapio zimi kada se svi poslovi na polju završe to su reči mogle da kazuju da
ssu hladni/ kall komadi/lapp duvna .

Kalup

reč: kalup nastala je od reči: kal upp.

kall, kallt; kalla(pridev) – hladan

opp/ upp(prilog) – prema gore

Ako je na primer sapunska smesa razlivena u kalupe da bi se oblikovala forma, onda

će se čim se masa ohladi/ kall kalupi skidati/upp.

Niska(duvana)

Duvan je pri sušenju nizan na vence koji se u Vranju zovu niske. Ova reč na
švedskom kazuje: nyss kö ili ni ske
398
nyss(prilog) – maločas, baš, upravo

kö, kön; köar(im) – red, rep

ni(zam) – vi

ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti; morati

Rečima: ni ska čovek može da upozori da se počne sa nizanjem novog venca, nove
niske duvana.

Duvan

Na našem govornom području postoje dva naziva za istu biljku. Objašnjenje treba
traziti u govoru nordijskog naroda. Čovek kaže: du vana.

du(zamenica) – ti

vana, vanan, vanor(im) – navika

Srpski: duvan = du vana – ti (imaš) naviku, ili: navikao si(da pušiš)

Čovek se obraća nekom ko je postao pušač i kaže mu da je on stekao naviku da

puši.

Tutun i tubak

U Makedoniji duvan je tutun. Ova reč je nastala od nekog uputstva koje kazuje kako
da se napravi cigareta od dva(savijena) lista duvana. Čovek kaže: tu tunn

tu(arhaizam za broj) - dva

tunn, tunnt, tunna(pridev) – tanak; redak

U švedskom, jeziku je reč: tobak – duvan, a to može da bude:

tu(arhaizam, broj) – dva

back (prilog) – natrag, natraške

bak(prilog) – pozadi
399
tobak – dva natraške

tobak = švedski: to bak – dva (lista) natraške (saviti)

Makara

U vranjskom govoru: makara je ono što se u standardnom srpskom jeziku naziva

kalem(konca). U švedskom jeziku reč: makare stoji kao druga reč u nazivu starih
zanata kao na primer: skomakare – obućar; krukmakare – grnčar; snörmakare –
gajtanar.

Inače, švedska reč: makar/ makade/ akat/ maka(gl) – pomeriti s mest, pomicati

Katil

Za čoveka koji je tvrdoglav i loš u vranjskom kraju se kaže da je katil.

Ova reč je nastala iz švedskog govora i kazuje: katt illa

katt, katten, katter – mačka

illa – zla

Katila = zla mačka

Švedske psovke: katten – Do vraga! imaju u sebi reč: katt – mačka pa je moguće da
je i reč: katil izgovarano u trenutku ljutnje.

Katerica

U vranjskom govoru veverica se nazivala: katerica, što je: katt är icke ili

Reč: katten(im) na švedskom može da bude psovka: k vragu!; dođavola!

katt, katten, katter – mačka

är / var / varit / var(glagolska kopula kojom se povezuje subjekat sa predikatom) –

je, biti. Mi kažemo pomoćni glagol: jesam

400
icke – negacija

rik, rikt; rika(pridev) – bogat, imućan

Čovek je mogao da kaže: katt är icke – nije mačka ili kat är rika – bogata mačka

Kapsala

U Vranju se kaže da je neko kapsao kada nema više snage da izdrži neki napor.

Kako je nastala ova reč poći ćemo od oblika za ženski rod: kapsala koji na švedskom
kazuje: Kapp Sala.

kapp, (im) – trka

Sala – grad u Švedskoj. Gradovi Sala i Mura su vezani za ličnost švedskog kralja
Gustava Vase koji je podigao narodni ustanak protiv Danaca koji su vladali južnom
Švedskom. Danci su saznali da se sprema pobuna pa su organizovali poteru za
Gustavom Vasom, a on je prešao na skijama rastojanje od 90 kilometara (od Sale
do Mure) u rekordnom vremenu i umakao na norvešku teritoriju. I danas se svake
prve nedelje u mesecu martu organizuje trka na skijama od Sale do Mure.

Vranjska reč: kapsala priča o žurbi u kojoj se nešto radi na izmaku snage.

Dipsala

Kada su velike vrućine onda će oni stari Vranjanci reći: dipsa!

U grčkom jeziku reč: δίψα izgovor: dipsa) - žeđ ; διψώ( dipso) – biti žedan, žudeti za
nečim.

Pinao

U Vranju se obično za starijem čoveka koji je popio neku čašicu rakije, pa ga to

dovelo u neko raspoloženje da priča malo više, kaže se: pinao...

Vranjskoj reči: pinao odgovara grčka reč: πειναω (izgovor: pinao) – an sam.

401
Sada je vranjska reč malo jasnija – onaj ko je popio neku čašicu na prazan stomak
nije pio mnogo nego je bio an/ πειναω pa ga odmah „uhvatilo”pijanstvo.

πείνα – ; smrt od i

πινω(izgovor; pino) – piti

πιό(izgovor: pjo) – više, veće

πιοτό(izgovor: pjoto) – piće

Grčka reč: πειναω(pinao) nastala je od švedske reči: pina, pinan, pinor (im) –
muka, patnja.

Pije

Reč: pije došla je iz grčkog jezika gde znači:

πηγή (piji) – izvor, a reč:

πιά (pia)(prilog) – već, više

Nagnalo

Ova reč je nastala od švedskih reči: nak knall.

naken, naket, nakna(pridev) – go, nag

1. knall, knallen; knallar(im) – prasak

2. knall- prvi deo složenice, na primer: knall|hård – jako tvrdo(tvrdo kao kamen).

Knallar/ knallade/ knallat/ knalla(gl) – prasnuti

Srpski(vranjski): nagnalo = švedski: nak knall – go ili gola (skočila na) pucanj.

(kk = g)

Izem (te)
402
U vranjskom govoru se ovaj galgol upotrebljava kao sinonim za glagol pojesti, gristi.
Kaže se:”Sve su leba izeli!”(Sav su hleba pojeli!) ili: ”Izem te! (Poješću te!) ”E, izem ti
to tvoje šeširče!”

Odevni predmenti u stara vremena pravljeni su od kože. Tek napravljena odeća je

mestimično mogla da žulja sve dok se od nošenja takva mesta ne prilagode telu. Da
bi se izbegli žuljevi, trebalo je malo prožvakati takve šavove. To upravo kazuje reč:
izem. Ova reč napisana na švedskom kazuje: i söm.

i(predlog) – u, na

söm, sömmen, sömmar(imenica) – šav

Izem = švedski: i söm – u šav (gricnuti) (s = z)

(Napomena: U jednoj TV emisiji arheolog predstvlja otkriće nekoliko mumificiranih

dobro očuvanih ljudi iz daleko prošlosti Južne Amerike. On kaže: ”Zubi su im izlizani
od griženja šavova na kožnoj odeći koja je morala da se žvaće, ovlaži pljuvačkom na
pojedinim mestima i izgricka da ne bi žuljala.)

Znači, reč: izem ne kaže da će onaj kome je reč namenjena biti pojeden, nego će
biti samo gricnut.

Faća miševi

U vranjskom govoru se često čuje izraz:... da gi faćam ...umesto da uhvatim. Odakle

to dolazi? U grčkom jeziku reč: φάκα – mišolovka, što znači je predmet – mišolovka
dobio značenje glagolske radnje.

Grčkoj reči φάκα – mišolovka odgovara švedska reč:

fattar/ fattade/ fattat/ fatta (gl) – uhvatiti, razumevati, shvatiti

Švedski: φάκα – mišolovka = švedski: fatta – uhvatiti. (tt = k)

Švetski glagol: fatta kod nas je u narodnom govoru: faća (tt = ć).

[U standardnom srpskom jeziku kaže se: shvata, a to je švedski; så fatta> shvata (f

= v). Glas «h» je ovde suvišan. ]

403
Aratos te bilo

Ovim izrazom: „aratos te bilo!” izražava se kletva da se nikad ne sretnu. U grčkom

jeziku reč: αραθιμος (aratimos) – plah, naprasit

Porta

Reč: porta u vranjskom i makedonskom govoru su vrata. Izraz: crkvena porta,

označava crkveno dvorište. Ima mnogo onih koji misle da je reč porta turskog
porekla, međutim, ova reč je iz švedskog jezika:

Grčki: πόρτα – vrata

port, porten; portar(im) – ulazna vrata, a u engleskom jeziku ov reč je:

port(po:r) – luka, pristanište(npr: Port Arthur; Port Said)

Höga porten, benämning på turkiska regeringen och dess säte i

Konstantinopel(förut Seraljen)

Visoka porta, oznaka za tursku vlat smeštenu u Konstantinopolju(ranije Seraj).

Nemački: Pforte(im) – mala vrata; Pförtner; Portier(im) – golman

Francuski: la port (im) – vrata

Albanski: portë – kapija, vrata, ali u ovom jeziku su kao u švedskom:

dörr, dörren; dörrar(im) – vrata, a albanski: derë - vrata

Tropa

«Nane, mila nane

ko tropa na porta

kuca tropa tvojto prvo libe»

404
Umesto reči kucati na vrata, u Vranju i Makedoniji možete čuti reč: tropa. Ovo je
pravo značenje reči: tropa, medjutim, ova reč se veoma često koristi u prenesenom
značenju. Ako neko priča gluposti, onda mu se upute reči: «Što tropaš, mori!»

Napisano na švedskom dobićemo sledeće informacije. tro opp as ili

dör roppa, ali mogle bi i neke druge kombinacije.

då (prilog) – tada , onda (d = t)

dör, dog; dött, dö(gl) – umreti

dörr, dörren; dörrar(im) – vrata, ulaz

rop, roprt; rop, ropen (im) – uzvik, poklik, zov, dozivanje

ropar/ ropade/ ropat/ rop/ ropa(gl) – viknuti, uzvikivati; zovnuti

tro, tron; tro, tror(im) – verovanje

opp/upp(prilog) – prema gore, gore

as – švedski asa bogovi

Vranjski: tropa – lupa = Čovek koji lupa na porti, odnosno vratima/ dörr, prekida
povremeno lupanje i onda zove/ roppa domaćina da mu se otvore vrata. dör roppa
– lupa na vrata (t = d).

as(im) – najstariji rimski kovani novac

Asa bogovi

Za švedske asa bogove u švedskom: Tidens lexikon piše:

Asar är ett forngermanskt ord, som betyder «gudomsväsenden el.halvgudar».

Ursprungligen var Tor den förnämste guden, men sedermera började vikingarna
betrakta Oden som asarnas härskare. Blan A.märkas utom Oden och Tor följande
gudar: Balder, Tyr, Brage, Heimdal, Höder, Vidar, Vale, Ull och Forsete. Asynjor
kallades deras makor och systrar, såsom Frigg, som var gift med Oden, och vidare
Saga, Nanna, Idum m. fl. De s.k. vanerna voro av gudomligt ursprung och en del av

405
dem röknades stundom till A. såsom t.ex. Njord och dennes barn Frej och Freja. A.
Hade sina boningar i Asgård, som låg på Idavallen.

Asar je starogermanska reč koja znači «božanska bića» ili «polubogovi. Najstariji
bog bio je Tor, ali vremenom, Vikinzi su počeli da smatraju Odena za gospodara
bogova. Medju Asa (bogovima) sem Odena i Tora postojali su i sledeći bogovi:
Balder, Tyr, Brage, Hejmdal, Heder, Vid, Val, Ull i Forset. Njihove žene i sestre zvale
su se Asnjor kao Frig,(koja je bila udata za Odena) i dalje Saga, Nana, Hejmdal,
Idum i tako dalje. Njihove navike bile su božanskog porekla a jedna od njih bila je
prinošenje paljenica(dima) asa bogovima. Asa boginje kao na primer Njord i njena
deca Frej i Freja živele su Asagordu (asa imanju) kraj Idavalen.

[Švedska reč: Asnjor – ženski deo Asa bogova u španskom jeziku dale su reč: sinjor –
gospodin, gospodar].

Sinjor

Španska reč za gospodina je: sinjor, a ona možda kazuje; syn Njord yta

syn, synen; siner(im) – vid

yta, ytan; ytor(im) – povšina, prostor

Njord – Asa boginja

▲få syn på – ugledati

Rečima: syn Njord neko je u Španiji pred Špancem pitao da je video Asa boginju,
Njord.

Begeniše

Kada se mladić i devojka uzajamno zavole, onda se od nas kaže da se oni begenišu.

Ako reč napišemo na švedskom onda bi mogli da dobijemo malo više podataka o
mladiću i devojci: bege ni se

▲beger sig(izgovor: beje:sej) – uputiti se

406
Švedske uši naš glas «j» u nekim slučajevima kao na primer ime – Jela naše «j» čuju
kao «g», a naše srpske uši u njihovoj reči: bege čuju onako kako oni i pišu taj glas .
bege, a ne kako oni izgovaraju – beje.

beger/ begav/ begett ili begivit/ bege!ili begiv!/ begiva(gl) – otići, odlaziti, uputiti se

ni(zam) – vi

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti, gledati

Begenise(simpatiše, voli) = švedski: bege ni se – uputili (se); vi ; vidite,(gledati,

posmatrati) (s = š)

U ovoj situaciji reči izgovara, možda, onaj ko prati ljubavni par koji se, izdvojio
(krišom) i uputio se negde. Dalje objašnjenje je skoro nepotrebno jer se
podrazumeva da se oni vole.

Džudža

U vranjskom govoru kada nekog žele da omalovaže po nekad upotrebe reč: džudža,
mada niko ne zna kako taj izgleda. U grčkom jeziku reč τζουτζές(džudžes) – patuljak

U švedskom je patuljak: dvärg, dvärgen(im), a u nemačkom:

Zverg, -e (im) – patuljak (dv =zv)

Zver

Naša reč: zver mogla je da nastane od ove nemačke reči: Zverg, Zverge – patuljak,
jer se mladunče divljači moglo uhvatiti.

Druga mogućnost bi mogla da bude švedska reč: svär.

svär ili svärjer/ svor/ svurit/ svär(j)/ svär(j)a (gl) – zakleti se

Ako je zakletva pogažena u bilo čemu, onda je reakcija naroda takva da se

izdajnik poistovećuje sa divljom životinjom. Izdao je/ svär(neko od vojske)

407
U našem prevodu Biblije spominje se reč: zver, ali bilo bi interesantno naći starije
prevode pre Vukovog, jer je ova reč: zver, najverovatnije došla u naš jezik posle
švedsko-ruske bitke kod Poltave 1709.godine gde us Švedjani doživeli poraz jer je
nečija zakletva pogažena.

Reč: zver, mogla je da dodje i iz engleskog jezika od reči:

quarri(’kwary) – divljač, plen (kw = z)

Džam

U vranjskom jeziku mali prozor se naziva; džam. U grčkom jeziku reč:

τζάμι – staklo(prozorsko) ravno staklo. Ista reč je i u romskom jeziku.

U engleskom jeziku reč: jamb(dzæm)im - dovratnik, prozorski okvir; bočna strana

peći.

Iz ovoga se vidi da je reč ušla u grčki i vranjski govor iz engleskog jezika, a da je isto
tako iz engleskog ušla i u turski jezik.

Amza

Ako u Vranju pitate šta znači reč: amza, možda će vm svako od upitanih različito
tumačiti, ali u suštini niko ne bi od njih voleo da mu se kaže da je baš on amza. Ova
reč je iz engleskog jezika.

alms(α:mz)im – milostinja, milodar

almshous(α:mzhauz) – dom za siromahe

Kopan

U vranjskom govoru reč: kopan je sinonim za reč: batak, deo kokošijeg mesa.

U grčkom jeziku reč: κοπαν|άω(gl) – udariti, lupati

408
Kokoške su u staro doba trčale bolje od ljudi i bilo ih je teško uhvatiti preko dana
dok su u dvorištu. Kažu da su sportisti sticali svoju kondiciju hvatajući kokoške! Nije
onda čudo da je kokoška pre klanja bila udarena nekom motkom pa joj je batak bio
prebijen.

U turskom jeziku reč: koparma(im) – čupanje

U latinskom jeziku: cōpa, ae(im) – krčmarica

Praim

Kada je Vranjanac ili Makedonac u dilemi i ne može da reši neki problem kaže: Što
da praim? Ili: Što prai čovek? Čak i reč «što» više zvuči kao «šo».

Ovoj vranjskoj reči: praim odgovara engleskoj reči: pray(prei) – moliti se, zamoliti,
preklinjati

prayer(prεə) – (im) molitva, molba

Damno

Vranjanac kaže: „To beše damno (ili odamno)“ sa značenjem da se nešto dešavalo ili
pre mnogo vremena.

U latinskom jeziku reč: damno – osuditi, kriviti, kazniti, kuditi. U švedskom jeziku
reč:

1. dam, damen; damer – gospodja, dama

2. damm, dammen; (im) – veštačko(akumulaciono) jezero

3. damm, dammet(im) – prašina

dammar/ dammade/ dammat/ damma(gl) – prašiti, dići prašinu; obrisati prašinu.

Teritorijom Balkana vladala je Rimska imperija. Ako pretpostavimo da je reč damno

– osuditi kriviti, kazniti, kuditi, došla preko latinskog jezika, onda bi

409
prva asocijacija koju izazivaju ove reči bila bi da je neko loše uradio, ali od tada je
prošlo mnogo vremena. Recimo da je neka devojka ostala neudata za nju bi moglo
da se kaže da je damno (bila kudjena), pa se zato nije udala.

(O ovome treba još istraživati.)

Štica

U vranjskom jeziku reč: štica – daska.

Reč: štica mogla je da nastane od švedske reči:

stick, sticket; sticken(im) – ubod

sticka, sticken; stickor(im) – drvce, cepka, treska, a može da bude u pitanju i reč:

stycke, stycket; stycken, styckena (im) – komad, deo, parče

Vranjski: štica(daska) = švedski: sticka – drvce, cepka ili najverovatnije:

styckena - parče, komad(daske)jer čovek broji daske.

Patrav

Ova reč u govoru juga Srbije označava čoveka koji ima problema sa hodom.

Preko knjige norvrškog pisca Bjǿrnstjerne Bjǿrnson- a primetila sam da

predloga paa(švedski på), a kod nas su to predlozi: na ili po.

trav, travet ili traven(im) – kas

trave, traven; travar(im) – hrpa, gomila, svežanj

Situacija u kojoj je neko postao patrav je bila u vezi sa kasom ili sa nekom gomilom
nečega koja je bila razlog povrede.

Paterica

410
Drugi dan slave u Vranju se naziva: paterica, a naš narod tvrdi da je ovaj dan slave
posvećen ocu porodice. Verovatno neko od Srba zna da ovo objasni. Ova reč
napisana na švedskom bila bi fader icke ili fader isär (p = f) ; (d = t)

Far ili fader; far; fäder(im) – otac

icke(negacija) – ne

isär(prilog) – izdvojen

Situacija koja se krije u ovim rečima može da govori na primer da je ovaj dan
izdvojen za oca i njegovo društvo.

Da li je to jevrejska priča ostala u Vranju?

Erik From u svojoj knjizi : „Bićete kao Bog”raspravlja o čoveku i Bogu o svojoj
nezavisnosti koja se stiče jedino ukoliko čovek postigne stupanj potpune unutrašnje
aktivnosti i produktivnosti. Potrebno je da sluša Boga kako bi se rešio svojih
fiksacija prema primarnim vezama koje ga drže u pokornosti prema drugom
čoveku(ocu ili majci). Da li sloboda treba da bude i sloboda od Boga? Ne to se ne
događa. U Talmudu i kasnijoj židovskoj literaturi čovek je viđen kao potpuno
samostalan, čak do te tačke kada će se osloboditi od Boga ili barem mu biti
ravnopravan.

Erik From dalje navodi jednu priču u kojoj se kaže:

Berdevičer je rekao: „Čitamo (Izaija, 40:31): Al onima što se u Jahvu uzdaju, snaga
se obnavlja To znači da oni koji traže gospoda, daju svoju snagu njemu, a za uzvrat
dobivaju novu snagu, kojom mu opet služe.

Rabi Lubavitzer je rekao:»Prvog dana svečanosti Bog nas poziva da posmatramo

dan veselja. Drugog dana mi pozivamo Boga da se veseli sa nama. Prvog je dana
Bog zapovedio da posmatramo, drugi smo dan mi ustanovili sami.”

Prema ovome u prvom delu reči: paterica je reč: fader – otac, Bog otac, koji je
pozvan da se veseli sa ukućanima.

Na švedskom: Fader vår – Oče naš.

Potikali se

411
Na švedskom jeziku postoji više reči sa osnovom tik:

ticka – kucati kao sat

tik (tiken, tikar) – kučka, kuja

tycke (imenica) – mišljenje, naklonost

tycker / tycka – smatrati, verovati, misliti

tycker om – voleti

tyken – drzak, bezobrazan, zao

U Vranjskom govoru, ako je predmet izgubljen, onda je to: potikano – zatureno. Ali
može i čovek da se potika, ako govori stalno ono šta on voli, šta on misli.

U doba mog detinjstva bilo je ljudi koji su kao poštapalicu u govoru imali reč:
”tika”koja je najverovatnije bila ostatak nordijske reči: tycka – misliti, smatrati.

Jag tycka.- Ja smatram; ja mislim; ja verujem...

Zakasala

Kada je neki posao preko mere težak i naporan, ali ne može da se ostavi neurađen
onda onaj koji radu taj posao kaže: ”Zakasamo!”

Polazni oblik za prevođenje ove reči sa švedskog je oblik: zakasala koji kaže:

sa kass alla

säger ili säjer / sade / sagt/ säj(ili säj!) – rekoh, reče

kass, kasst, kassa(pridev) – škart, ono što je za bacanje

all, allt, alla(zam) – sve

Zakasala = sa kass alla - rekoh (ti) sve je za bacanje; Rekoh ti, baci sve!

Kotrulj

412
U Vranju će vam neko u besu reći da će da vas uhvati za kotrulj i da će vas izbaciti
napolje. Vranjanci znaju da je kotrulj, neuredna, nečešljana kosa.

U grčkom jeziku ćelavost je: φαλάκρα, ali i: κουτρούλης(kutrulis) – ćelavost

Verovatno da je ova druga reč označavala neku vrstu perike kojom se prikrivala
ćelavost.

Paškulje

Opet u besu, Vranjanac će reći da će da vas uhvati za paškulje i da vas izbaci

napolje. Reč: paškulje nastala je od švedskih reči: pass skulle.

pass(im) koja sa rečju: så – tako, kazuje način na koji se nešto radi.

så pass – na taj način

ska ili akall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati

Švedski: pass skulle – tako (ću) morati (da te izbacim napolje).

Naravno ako izbacujete pijanog čoveka iz kafane, onda onaj ko posmatra čitavu
situaciju vidi i detalje kada onaj ko nekoga vuče napolje radi to vukući ga za odelo.
Zato se vranjska reč: paškulje i zadržala na značenju odela.

Paspalj

a) Ako Vranjanac priča kako će razrešiti neku spornu situaciju, reći će: ”Sad kada
odem tamo napraviću od njega paspalj!”

Niko tačno ne zna šta će on to da uradi, možda ni on sam, ali reč se razume kao da
će on biti energičan u rešavanju tog spora.

Kada reč napišemo na švedskom onda dobijamo sledeće informacije: pass pall.

pass(im) koja sa rečju så – tako, kazuje način na koji se nešto radi.

▲så pass – na taj način

Reč: pall ima dva značenja:

413
1. pallen, pallar(im.) – stolica, hoklica,

2. pall(im.)

▲stå pall för – izdržati, savladati

pallar/pallade/ pallat/ palla!(gl) – savladati, izdržati

Začenje reči: paspalj u ovom slučaju mogao bi da se shvati da će onaj koji priča,
savladati onoga ko pravi probleme.

b) Reč: paspalj u srpskom jeziku označava fino brašno koje u vodenici leti kao
prašina, puder(pulvis molaris) u vazduhu i hvata se svuda okolo, na ljude,
predmete, zidove i paučinu.

Reč je svakako označavala trenutak da je posao omo meljave savladan. Vidljivi znaci
završenog posla su da je sve oko vodeničara prekriveno belim prahom. Preciznije,
to bi moglo da se odnosi na onu situaciju kada se napravi vodenica i kada se u njoj
samelju prve ture žitarica.

Turšija

Konzerviranje hrane za zimu u Vranju se zove: turšija. Ova reč na švedskom kazuje:

tur sia.

tur, turen; turer(im) – kratko putovanje, vožnja, red, redosled; sreća

siar/ siade/ siat/ sia!(gl) – predskazati, proreći

Turšija = tur sia – sreću proročem. Ovo su reči blagoslova kojima se završava posao
oko zimnice. Domaćica je urdila sve što je trebalo, još ostaje želja da se to sve održi
i ne pokvari i sa srećom pojede.

Doksat

Vrsta balkoma u starim kućama ispod kojeg se nalaze stepenice za podrum naziva
se : dokast. Ova reč na švedskom jeziku kazuje: docka satt.

414
docka, dockan; dockor(im) – lutka (isto kao u ruskom jeziku)

dock – dok (na brodu)

sitter/ satt/ suttit/ sitt!/ sitta(gl) – sedeti

Reč može da govori o čoveku koji sedi na doksatu nepomično kao lutka ili govori da
mu je to dock na palubi na kojoj je kao mornar navikao da sedi.

U grčkom jeziku: δόξα(izgovor: doksa)im – slava

δοκός(izgovor: dokos)im – greda, nosač (ovde bi moglo da bude reči o ukrasu na

pramcu vikinškog broda koji je imao u osnovici gredu, nosač)

Dok

U našem jeziku reč: dok ima priloško značenje ili značenje suprotnog veznika.

Dok on dodje ja ću ovo da uradim. U švedskom jeziku reč:

dock(prilog) – medjutim, ipak

▲Tåget går dock inte på torsdagar – Voz, medjutim, ne ide četvrtkom.

Ako zamislimo situaciju u kojoj neko naš treba da putuje, ali je odustao zbog
naraslih reka. On sedi i čeka dok se reke ne smire. Manja reka u švedskom je: å, ån;
åar(im) – manja reka. Šta čovek za to vreme radi? On je dokon(ne radi ništa,
besposlen je.

Švedski: dock ån – medjutim, reka(nadošla) = srpski: dokon(ne radi ništa, ne

preduzima ništa, čeka)

Ali švedski glagol:

dyker/ dök ili dykte/ dykt/ dykt/ dyka(gl) – zaroniti, gnjuriti; pikirati pravo prema
zemlji, može da ima veze da našim vazduhoplovnim počecima. Onaj ko govori o
pikiranju aviona prema reci, na svom švedskom jeziku, mogao je upotrebiti reči:
dök ån – pikirao je (prema) reci. Našem čoveku koji teško radi na svojoj zemlji će te
reči zvučati kao: dokon, besposlen, nema šta da radi pa izmišlja da se vozi po
nebu...

415
dykare, dykaren; dykarna(im) – gnjurac

Naš izraz: moj dika imenuje voljenog čoveka kojim se žena ponosi. Taj dika mogao
bi da bude onaj koji je gnjurac, ali opet u švedskom jeziku uvek ima reči koje su
slične kao što bi u ovom slučaju bila reč:

dike, diket; diken, dikena(im) – kanal, jendek

U ovom slučaju dika bi bio onaj koji kopa kanale/dike ili onaj koji je pijan pa se
našao u kanalu.

Vika

Ljudi u vranjskom kraju čiji je rečnik veoma skučen veoma često upotrebljavaju reč:
vika umesto reći: kaže. vika sa kratkim glasom “i” znači i galamu – vїka.

Ova reč: vїka(galama) mogla je da nastane od engleske reči: witch(wit∫)im. –

veštica. U vreme kada je lako bilo optužiti nekoga za veštičarenje završavalo se zbog
toga na lomači.

Vika(im)

Ge vika – popuštanje

1 viker/ vek/ vikt/vik/ vika(gl) – saviti, previti; odvojiti, staviti na stranu,

rezervisati

2 vik, viken; vikar(im) – zaliv, uvala

3 vickar/ vickade/ vickat/ vicka!(gl) – klimati, ljuljati, mrdati

Tom rečju neko je mogao usput da naruči nešto što mu treba i da kasnije dođe po
to.

On je mogao da tu narudžbinu izgovori glasno pa bi to bila kod nas: vika – galama.

U katoličkim crkvama postoji zvanje – vikar. To zanimanje bi moglo da odgovara

našem crkvenjaku, a on bi mogao da bude taj koji povlači/ vicka konopac crkvenog
zvona i da poziva na molitvu.

416
U engleskom je: vicar(vikə) im. – upravitelj župe(crkvene)

Onaj kome je rečnik skučen veoma često potrebljava reč: vika umesto glagola reći,
kazati. U tom slučaju reč je mogla da nastane od švedskih reči: vi kö ili vi icke.

vi(zam) – mi

kö, kön; köar(im) – red, niz, rep

icke(negacija) – ne

U tom slučaju reč: vika mogla je da nastane iz neke zapovesti gde se vikalo: mi
(ćemo)redom...! ili; vi ne...!

Ila la!

Ova reč je vranjski uzvik koji Vranjanci izgovaraju onda kada ih izda strpljenje zbog
nečijih budalaština. Ovim pevajućim uzvikom ilala upozorava se sabesednik da je
preterao i da treba da promeni ponašanje. Na švedskom napisano ovo znači: illa la!

illa(prilog), poređenje: värre, värst – zlo

la/ lägger / la(lade) /lagt / lägg! / lägga – položiti, staviti, ostavti

lägger av – prekinuti

To je očigledno uzvik upozorenja da se odbci zlo iz ponašanja.

Stigomo

Ako Vranjanac kaže: stigomo, on govori u ime grupe i te njegove reči znače da je
kraj putovanju.

Vranjanac nema pojma da on to govori kao i oni doseljenici kada su stigli na teren
Vranja. Oni su rekli: stig om å.

stig, stigen; stigar(im) – staza

om(predlog) – oko, okolo, pored, preko

417
å, ån; åar(im) – reka, rečica, potok

Davni predak je rečima: stig om å – staza pored reke, opisao je pravac, kojim je išao
pre nego što se našao tu gde jeste.

Infinitiv glagola na “-ći”

Stići

Naši gramatičari kažu da su glagoli koji se u infinitivu završavaju danas na “ći” u

prošlosti imali nastavak “ti”. Po tome bi glagol stići glasio u prošlosti: gtigti.

1 stig, stigen; stiger(im) – staza, puteljak

2 stygg, styggt; stygga(pridev) – nevalja, zao, neposlušan

Ako glagol: stići napišemo na švedskom to bi izgledalo ovako: stig ty.

ty(veznik) – jer ( ty - u našem jeziku ima funkciju zamenice – ti)

Rečima: stig ty, čovek priča nešto o stazi kojom je išao.

Doći

Da isprobamo i glagol doći. Napisan na švedskom on kazuje: då oj ty

då(prilog vremena) – tada, onda

ty(veznik) – jer

oj!(uzvik) - oj

doći = švedski: då oj ty – tada; jer; jer(su) tada (došli).

Glagl: poći mogao ovako da glasi: på å oj ty.

på(prilog) – prema, u pravcu

på (predlog) – na, zbog, usled, stalno iznova

418
å, ån; åar(im.) – rečica

Rečima: på å oj ty, čovek priča da je neko pošao u pravcu reke.

Idem ja, dodjem pa

U vranjskom govoru reč: pa ili po, odgovaraj švedskom predlogu: på koji ima
priloško ili predloško značenje : u, na, po. U norveškom ta reč se piše: kao paa. U
vranjskom govoru u datom primeru: pa ima priloško značenje, ponavljanje
glagolske radnje. Ovde stoji na kraju rečenice i znači: opet, ponovo.

Toalet, klozet, zahod ćenifa

Ćenifa(klozet)

Kaže se da je ova reč iz turskog, ali kada je napišemo na šved. ona kazuje: tjän ni få
ili känn ni få.

tjänar/ tjänade/ tjänat/ tjäna(gl) – zaraditi, poslužiti

känn(im)

▲ha på känn – imati predosećanje

känner/ känt/ känn/ känna(gl) – osetiti, osećati

ni(zam) – vi

fåt/ fick / fått/ få(gl) – dobiti, dobijati

Čovek je ovde možda rekao da će zaraditi novac pa napraviti klozet ili je rekao
nekome, kome je klozet trenutno bio potreban, da će osetiti gde se nalazi klozet
(ako ide u rečenom pravcu).

Reč: toalet danas je postala internacionalna reč, a još poznatija je poznatija

skraćenica WC – klozet na vodu(skraćenica).

Nemački. toilett = švedski: toalett ili samo toa.

Reč: toalet na švedskom moglo bi da se napiše ka o: tå ha lett ili töa lätt

419
tå, tån; tår(im) – nožni prsti

tö, töet ili tön(im) – topljenje

töar/ töade/ töat/ töa(gl) – topiti se, kopneti, odmrznuti se

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati

lätt(prilog) – lak, lagan

Rečima: tå ha lett, mogao bi čovek da kaže da je lakše (jer se ) nožni prsti

rasterećuju, ali najverovatnije je da priča da se izmet lako topi. Pošto su zime na
severu duge, to je u vreme prolećnog čišćenja kada led i sneg okopni potrebno
počistiti oko kuće. Moglo bi da se radi o takozvanim suvim klozetima(pokretnim)
koji Švedjani uvek koriste kada se organizuje bilo kakav veći skup na otvorenom
prostoru. Kod nas se na to najčešće zaboravi pa se desi kao što se desilo na
Vidovdan one godine kada je Milošević organizovao skup na Gazimestanu da je
narod poradi sebe koristio i neka sveta mesta. (Roman «Jelena 2001», Milan
Kordić). Nema trčanja u baščicu kako kažu Bosanci, a i ta reč bakčica kazuje da je to
nešto pozadi jer na švedskom ova reč kazuje: bak sjysst.

bak, baken; bakar(im) – zadnjica, stražnjica, a

bakre(pridev) – zadnji, stražnji

böck, bäcken, bäcker(im) – potok

bökar, bökadebäkat, böka(gl) – kopati zemlju.

sjysst(pridev) – korektan, ispravan (Mi ovu reč čujemo kao: čist)

U Bibliji se daje uputstvo da čovek u prirodi zakopa svoj izmet.

Nemački: klosett = srpski: klozet. (s = z)

Nemci imaju i reč: latrine – klozet, a to je klozet koji ima drveni sanduk za sedenje,
a ispod njega jednu fuijoku koja se povremeno odostraga nosi na pražnjenje. Ova
reč je opet iz švedskog jezika gde se kaže: la tryne – stavi njušku (pomiriši, možda).

U hrvatskom jeziku postoji izraz: ići na zahod. Slušala sam rasprave da li treba reći:
u ili na zahod, klozet ili toalet ili ćenifu. Švedski:
420
▲gå på toalett – ići u klozet, toalet, zahod

Lele!

I ovaj južnjački uzvik se skoro peva. U trnutku kada se neko nečemu čudi na
ironičan način, onda se otpeva to: Leleee!

Na švedskom glagol:

ler / log /lett / le! – osmehnuti se, nasmešiti se.

leende – osmeh

Čovek rečima: le! le! kaže: osmeh, osmeh!

Kao kad danas mladi kažu: ” Hajde sada osmeh, osmeh!” U takve reči ide dosta
ironije.

”Smejte se, smejte se (vi samo!) ” Reči: Leleeee kazuju se uvek sa osmehom ili
začuđenošću, ali ista reč u kojoj se oseća intonacija žalosti, može da bude izliv bola.

Ćotek(batine)

Ova reč: ćotek u vranjskom kraju znači – batine. Kaže se kao pretnja: Hožeš li da
izedeš ćotek? Ako ovu reč napišemo na švedskom onda bi ona ovako mogla da
glasi: tjöt täck

tjuter/ tjöt/ tjutit/ tjut/ tjuta(gl) – zajaukati, urliknuti; jaukati

täcker/ täckte/ täckt/ täck!/ täcka (gl) – pokrivati, pokriti

täcke, täcket; täcken, täckena(im) – pokrivač, jorgan

Vranjski: ćotek = švedski: tjöt täck – jaukati; pokrivati

Situacija koja nam se otkriva kroz ove reči mogla bi da liči više na neke pedagoške
batine gde se neko od mladjih tuče, ali preko pokrivača.

Švedska reč: täcke – pokrivač dala je kod nas glakol: tkati, odnosno täcka (tka; tkati
na razboju) a reč: täcke u hrvatskom je dala reč: deka/e – ćebe.
421
(t = d)

Pčinja

Naziv oblasti na jugu Srbije mora da se dovede u vezu sa nekim događajima da bi se

odredilo značenje naziva ovog kraja. Suglasnička grupa”pč” najverovatnije da je
nastala sažimanjem nekih samoglasnika. Naziv Pčinja za čitav kraj stoji u turskim
poreskim knjigama XVI veka.

Pčinja = på sking inga ili på skinn nja

på (predlog) – na, u , po

skinga(sprida). – izbeglištvo, rasuti se

skinn, skinnet, skinn; skinnenn(im) – krzno, koža

inga(zam) – niko

nja, reč koju Šveđanin izgovara onda kada nije siguran u neki odgovor, kad ne može
da kaže ni da, ni ne, onda izgovori jedno otegnuto: njaaa!

Kominjak

Vrsta vina koje se pravi od ostatka iscedjenog groždja u koje se doda voda. To se
vino pije sve dok se ne ukiseli, odnosno ukisne u prevri u alkohol. Tada se od toga
pravi rakija koja se zove: komovica .

Reč: kominjak na švedskom kazuje: kom in nja ak

kom!(preterit) – ušao je

kommer,/ kom / kommit/ komma(gl) – doći

in(prilog) – unutra

nja– neodredjen odgovor

ack!(uzvik) – ah!

422
Čoveka je došao da kupi vino. Posle njegovog odlaska neko pita : ”Da li je (taj čovek)
ušao unutra”? i sam odgovara: ”Njak? i ack!”– uzdah. Onaj ko ne razume, vezuje
ove reči za razlog dolaska u kuću – kupovina vina, a to vino se zove: kominjak

Komovica

Komovica je rakija ispečena od ostataka prevrelog, groždja. Na švedskom ova reč bi

kazivala: kom och visa

kommer,/ kom / kommit/ komma(gl) – doći(došao je)

och(veznik) – i (u govoru se čuje samo glas”o” ili ”ok”)

vis, viset; visen(im) – način

visar/ visade/ visat/ visa(gl) – pokazati

viss, visst; vissa(pridev) – izvestan, određen, neki

Reč : komovica = švedski kom och visa – došao je i pokazao (kako praviti rakiju).

Onogošte

I ovaj stari naziv grada Trgovišta u Pčinji, Onogošte, napisan na švedskom različito:

Osh(veznik) – i. U izgovoru ovog veznika čuje se vrlo često samo «o» ili «ok».

ån åk oss ta (k =g) ili: och någ oss ta; o någ goss ta.

å, ån; åar(im) – reka

nogon, något(zam), u govoru se skraćuje na: någ- malo, nešto

åk, åket; åk, åken(im) – trka, vožnja

åker/ åkte/ åkt/ åk!/ åka(gl) – voziti se, putovati

oss(zam) – nas

goss, gosen; gossar(im) – momak

423
tar/ tog / tagit/ ta(g)!/ ta(ga)(gl) – uzeti

Ako stoji prefiks „o” ispred reči onda se sadržaj reči menja u svoju suprotnost.

Šta kazuje prevod? Ima više mogućnosti.

Iz svih ovih reči kao da nadjčavaju reči: och någ oss ta – i nešto (za) nas uzmi. U
ovom mestu kao da je bila neka vrsta motela gde su se putnici snabdevali hranom
za dalji put.

Postoji i mogućnost da su iz popisa mesta koja su davala porez vladaru bila izuzeta
neka mesta čiji je prihod pripadao vlasteli.

Na prostorima našeg govornog područja ima više ovakvih naziva mesta.

U «letpisu Popa Dukljanina» spominje se Onogošte:

”A župan Raške pobježe i dođe kralju Prelimiru sa svoja dva sina, Pienom i
Radigradom, i sa svojom kćerkom po imenu Prehvala; kralja nađu u

županiji Onogošt. ”

Trstena

Naziv ovog sela kod Vranja govori na švedskom: tär stena, ili tärs än

tär/ tärde/ tärt/ tära – zapaliti, vaditi rudu

sten, stenen; stenar - kamen, stena

1. än(prilog) – još uvek

2. än(veznik) – nego, negoli, nego šta

3. ännu(prilog) – još uvek

4. en, ens(zam) – čovek(neki čovek)

5. en, enen; enar(im) – kleka

6. enn/ ett(broj) - jedan

424
Naziv bi mogao da govori o nekoj preradi nečega. U ovom kraju se pravi drveni ugalj
pa bi radnja koja se ovde vrši mogla da se odnosi na paljenje pripremljene peći

U našem jeziku imamo reč ter(smola koja se dobijala spaljivanjem borovine). Reč je
nastala od reči tär – zapaliti (u ovom slučaju borovinu, a produkt paljenja je

smola – ter)

Iskopana ruda se vozila ma mesto na kome je trebalo da se spali. tära – zapaliti,

ostala je u našem jeziku kao reč koja označava prevoz – terati, odnosno tera.

Ali glagol terati može da bude i od reči:

kärra, käran; kärror(im; izgovor: ćera) – kola na dva točka; prevozno sredstvo na
dva točka(avion)

Otuda u Crnoj Gori kažu: ćeraćemo se

Otulja – namn för en by i närheten staden Vranje

Naziv ovog sela kod Vranja na švedskom kazuje: o tull la

tull, tullen; tullar(imenica) – carina

la!(imp) – ostavio je, položio je!

Selo Otulja se nalazi u blizini sela Ristovca gde je nekada bila granica između Srbije i
turske sve do 1912. godine pa bi trebalo da je i naziv star koliko i granica na tom
mestu, a ne bi bila neka davna prošlost, ali granice malih feudalnih država mogle su
da budu na onim istim mestima koja su prirodno pogodna da budu granice.

Klenike - namn för en by i närheten staden Vranje

Ime ovog sela koje leži na putu za manastir Prohor Pčinjski ka švedskom moglo bi
da kzuje: klen icke

klen, klent, klena (pridev) – tanak, slab, nežan

icke (negacija) – ne

425
Informacija klen icke kazuje da nešto nije slabo, nije loše.

Barelić - namn för en by i närheten staden Vranje

Naziv sela Barelić kazuje: bar relik.

bär / bar/ burit / bär! / bära – nositi

bar, bart, bara (pridev) – go, neodeven.

relik(antikvitet, minne) – starina, sećanje

Naziv sela Barelić koje leži na putu Vranje – Makedonija, kazuje da je neka
starina(građevina, možda) nepokrivena.

Čitav kraj oko Barelića se zove Sveti Ilija. Kada narod izgovara ovaj naziv, onda se ne
čuje jasno da oni kazu: sveti već izgovoraju kao: seti. To bi moglo da bude na
švedskom:

sött i lia(ili lya)

sött (radni glagolski pridev) – stavio

lie, lien, liar(imenica) – kosa(alatka)

lya, lyan, lyor(imenica) – jazbina, jama, leglo

Barbarušince

Stanovnici sela Barbarušince pričaju staru legendu da je u njihovom selu sahranjen

nemački kralj Filip Barbarosa.

Filip I, rimski car, a nemački kralj (živeo oko 1121-90, kralj od 1152 i car od 1155).
Stevan Nemanja bio je savremenik Fridriha Barbarose i čak su se sreli u Aleksincu
kada je Fridrih Brabarosa išao u osvajanje Jerusalima.

U švedskoj enciklopediji stoji objašnjenje da prezime ovog kralja Barbarosa znači:

rödskägg – crvenobradi Istorija kaže da se Fridrih Barbarosa udavio u reci.

Šta kazuje ime ovog sela na švedskom jeziku?

426
bar bar rus inse

Reč bar na švedskom jeziku ima više značenja:

bar, bart; bar(pridev) – nag, go

bara(prilog) – samo, jedino

bara(veznik) – samo

bär/ bar/ burit/ bär!/ bära(gl) – nositi, snositi

rus, ruset; rus, rusen(im) – opijenost, zanesenost

rusar/ rusade/ rusat/ rusa!(gl) – juriti, leteti, žuriti

inser/ insåg/ insett/ inse!(gl) uvideti, uviđati, razumeti

Ove reči: bar bar rus inse mogle bi da potvrde legendu da je neko bar/nosio(dugo)
da nešto i da su žurili/ rus, ali da su nešto uvideli /inse. Te reči su reči stanovnika
tog sela.

Ali u švedskom jeziku reč: Barbro je žensko ime. Ako su Šveđani prisutni na ovom
prostoru još kao Iliri i ako su kasnije pristizali kao izbeglice na ove prostore, onda je
moguće da se pojavi jedno takvo ime.

Treba imati u vidu i to da su na ovim prostorima živeli i Grci koji imaju jedan znak za
glasove„v” i „b” = β tako da je naziv Barbarušince moglo da glasi: Varvarušince pa
bi subjekt o kome se govori bio: varvar.

Reč: barba, odnosno barbar je kod naroda na Jadranskoj obali – kapetan broda.

Šta je moglo da rodi jednu ovakvu legendu o Filipu Barbarosi?

Verovatno novodoseljeni koji su znali da je crvenobradi Barbarosa poginuo u

krstaškom ratu i da je negde sahranjen. Zadnja tri glasa u imenu ovog kralja su:

osa, a ta reč u švedskom jeziku kazuje:

os, oset(im) – miris, smrad

osar/osade/ osat/ osa!(gl) – smrdeti

427
Legenda o selu Barbarušince koja vezuje sudbinu kralja Fridriha Barbarose za naziv
ovoga sela, bila bi tačna u slučaju da je prezime ovog kralja za njegovog života bilo
drugačije, i da se kratka priča o životnom kraju vezala za njegovo ime kao prezime.
Ko zna? Možda bi moglo da se misli da nam Bog daje imena prema našoj sudbini,
kao na primer kod imena ilirskog kralja Likotersa(33.str.)

Ocat(sirce) – ättika

Reč: ocat koja je u južnoj Srbiji i Makedoniji reč za sirće kazuje na švedskom bi
kazivalo: osat – smrdeo (s = c)

os, oset(im) – miris, smrad

osar/ osade/ osat/ osa(gl) – mirisisati(neprijatno), smrdeti (s = c)

Za vreme vrućina meso se brzo usmrdi. Da bi moglo da se upotrebi treba ga oprati

u vodi kojoj je dodato nekoliko kašika sirćeta.

Od reči nastala je srpska reč: oset(čulo) osetiti ili osećati

Švedsk: os, oset(im) – miris, smrad = srpski: osetiti, osećaj.

Sirće - ättika

Srpska reč: sirće napisana na švedskom mogla bi da kazuje: sur tjän ili syr tjäna

sur, surt; sura(pridev) – kiseo, vlažan, mrzovoljan

syra, syran. syror(im) – kiselina

tjänar/ tjänade/ tjänat/ tjäna(gl) – zaraditi ili

tjuter/ tjöt/ tjutit/ tjut!/ tjuta(gl.) – zaurlati, jauknuti

U nekoj situaciji čovek kiselo/ syr priča koliko je zaradio/ tjäna, verovatno od
prodaje sirćeta.

Izgleda da je ovaj glagol: tjäna – zaraditi, dao enklitički(kraći) oblik glagola hteti –
će.

428
Srpski: sirće = švedski: syr tjöt – kiselo, zajaukao

Osmeh - leende

Srpska reč: osmeh nastala je od reči: o smek (k = h)

smek, smekte/ smekt/ smek/ smeka(gl) – milovati, maziti, iti

Švedski prefiks ”o” menja značenje reči pa sada kazuje nešto što nije milovanje,
nego samo osmeh, milovanje (očima).

Korka (korica hleba)

U grčkom jeziku reč: κορκός – žumance. Ako se kora hleba zamoči u (grčko)
žumance/ κορκός, onda će ona postati: korka.

Čivutin

U srpskom jeziku Čivutima su nazivali Jevreje.U grčkom jeziku

Τσιφούτης(čivutis) – tvrdica, cicija

Ako reč: čivutin, čivutina, napišemo na švedskom, onda bi dobili sledeće reči:

skiv ut hinna ili skiva ut tina

skiva, skivan; skivor(im) – tabla

ut(prilog) – napolje, prema napolju

hinner/ hann/ hunnit/ hinn!/ hinna(gl) – imati, vremena, stići, stizati

tinar/ tinade/ tinat/ tina!(gl) – istopiti, topiti, raskraviti

Srpski: čivutina (Jevrejin) = švedski: skiv ut hinna – tabla; napolje, imati vremena

skiv ut tina – tabla; napolju; istopiti

Moglo bi da se radi o tablama voska ili metala koji se pretapa.

429
Taj narod se nije vremenom pretapa u Srbe. Deo njihove češće ponavljane priče o
seobi mora da je sadržao i detalj o dukatima zatopljenim u tabli voska.

Borisav Pekić u svom romanu «Zlatno runo» priča o Cincarima koji beže pred
Turcima i koji u svojim bisagama nose po neki dukat sakriven u medu ili prethodno
istopljenom vosku.

Taj detalj: skiv ut tina – tablu(voska); napolju otopi postalo je ime za označavanje
tog naroda – čivutin, pripadnika jevrejskog naroda.

Jevreji

Naziv Jevreji je istorijski noviji naziv i kazuje: jäv rejäl ili jäv röjer

jäv, jävet; jäv, jäven(im.) – izuzeće

jävig, jävigt; jäviga(pridev) – pristrasan

röjer / röjde/ röjt/ röj! / röja(gl) – dovoditi u red, urediti, očistiti

rejäl, rejält; rejäla(pridev) – siguran, pouzdan, pošten, častan

Rečima: jäv rejäl – izuzet, (odnabran narod); stabilan(narod), čovek bi mogao da

govori o kvalitetima ovog naroda.

Izvodeći izraelski narod iz Egipta Bog je imao nameru da od ovog naroda napravi
sveštenički narod koji će širiti po svetu istinu o Bogu. Ako napišemo: jevrej na
švedskom, onda će to biti: jäv röja.

jevrej = švedski: jäv röja – izuzeti; dovesti u red (druge narode)

Jevreji, Srbi i Cigani

Ova tri naroda bila su na Hitlerovoj listi naroda odredjenog za uništenje. Zbog čega?

Jevreji su narod koji je imao veliku ekonomsku moć a Hitleru su trebala sredstva za
njegov rat. Cigani su najsiromašniji narod koji je Bog poslao u Evropu da lingvistima
otvore oči. Nije trebalo proučavati sanskrit, bilo je dovoljno samo malo zaviriti u

430
jezik ovog naroda koji je stvoren u Indiji, pa da lingvističari uoče da je njihovu
jezičku matricu dao Bog, odnosno božji izaslanici.

A što se tiče Cigana, odnosno Roma tek danas se taj najsiromašniji narod Evrope
izborio da se i njihvi problemi rešavaju. Za Evropu pre sto godina, bilo je lakše da se
ovaj narod uništi nego da mu se pomaže. Kod ovog naroda se u promene krenulo sa
promenom naziva naroda. Nije dovoljno promeniti naziv naroda, već se uporno
boriti da obrazovanje i kulturna postanu svojina i ovog naroda da bi mogao
ekonomski sebi da stvara bolje ekonomske uslove. Reč rom na švedskom kazuje:

rom, rommet(im) – ikra, mladj,

U Indiji neko objašnjava na švedskom jeziku svom sagovorniku da čovek nastaje od

ikre/rom, oplodjenog jajašceta, kao što nastaje i riba ili žaba.

Zašto su se Srbi našli na Hitlerovoj listi istrebljenja objašnjava nemačka averzija

prema Vendima, odnosno narodu koji je odbijao pokrštavanje. Pokrštavanje Srba
na Balkanu desilo se mnogo vekova pre pokrštavanja naroda iz Nemačkog
susedstva koje su oni nazivali Vendima. Jedan od vendskog naroda je Praalbanski
narod, ali ne i Srbi na Balkanu koje su pokrštavali grčki misionari Ćirilo i Metodije i
to na jeziku Slovena. Ova greška ide na dušu naučnika.

Početak – början

Srpska reč: početak nastala je od švedskih reči: på kö tack

på(predlog) – na, po

kö, kön; köar(im) – red, rep

tack(im) – hvala

Srpski: početak = švedski: på kö tack – redom hvala

Znači prvi kontakt dva čoveka po nekom pitanju protekao je tako da se svima
redom zahvalio.

Zaključak

431
Srpska reč: zaključak napisana na švedskom kazuje: sak klok ack.

sak, saken; saker(im) – stvar

klok, klokt; kloka(pridev) – mudar, pametan (o = u)

ack(uzvik) – ah ili

schack, schacket(im) – šah

Srpski: zaključak = švedski: sak klok ack! – stvar; mudra; ah izgleda nastala od

Situacija u kojoj je reč izgovorena liči na komentar nekog od šahista koji osmatra
potez svog protivnika.

Civor

U Vranju sirće može biti kiselo, ali je viši stepen kiselosti: civor.

Ova reč na švedskom kazuje: ty vår. (c = t)

ty(uzročno-posledični veznik) – jer

vår(zam) – naš

vår(im) – proleće

Vranjski: civor(mnogo kiselo) = švedski: ty vår – jer je naše(dobro); ili: jer je

preletak(od prošle godine)

Cicelj

Ako je nešto mnogo slano onda se to u Vranju iskazuje rečju: CICELJ. Ova reč
napisana na švedskom je: ty sälja (t = c) (s = c)

ty(uzročno-posledični veznik) – jer

Säljer/ sålde / sålt/ säla!/ sälja(gl) – prodati, prodavati

cicelj(mnogo slano) = švedski: ty sälja – jer; prodati (teško)

432
Suliman

Kada je nešto veoma ljuto kao na primer ljute paprike, onda Vranjanc kaže: suliman
ljuto.

Na šveskom ova reč kazuje: sol i man.

sol, solen(im) – sunce (izgovor: sul)

man, mannen; män, männen(im) – čovek

Vranjski: suliman(mnogo ljuto) = švedski: sol i man – sunce u čoveku

To znači da čovek kaže da ga ljutina paprike greje, peče kao jako sunce.

Sisor

U selu Viševcu kod Vranja za ljuto kažu: sisor.

Na švedskom napisano to će glasiti: si(uzvik) sår

sår, såret; sår, såren(im) – rana

U švedskom jeziku: mag sår – gastritis(upala sluzokože želuca)

Kada beba ima infekciju usta i danas se kaže da ima u ustima: sor, a to znači: ranicu.

Ako čovek ima u ustima povređenu sluzokožu, a jede ljuto jele, onda će se žaliti na
ranu/ sår, u ustima.

sisor = si sår – si!(usrkivanje) rana (me boli)

Urda

Rečju: urda naziva se vrsta posnog sira. Kada se iz mladog sira odvoji surutka, onda
se ona prokuva. Po površini ključale surutke izdvaja se belančevinasta pena koja se
se sakuplja u posuu, posoli i upotrebljava za pravljenje pite.

Ova reč je mogla na švedskom da kazuje: hur då ili ur då ili ur ta ili hur ta

hur(prilog) – kako
433
 1. ur(predlog) – iz

2. ur(prilog) – napole

3. urur, uret; ur, uren(im) – sat, časovnik

4. ur-(prvi deo složenice koji upućuje na sraro vreme.

Kao toponim u straroj istoriji postoji grad Ur i Urn u Mesopotamiji.

då(prilog) – tada, onda

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga)(gl) – uzeti

Može se stvoriti mnogo situacija u kojima ljudi govore o spremanju urde u staro
vreme, možda još u starom Uru(gradu u Mesopotamiji).

Da vu ja kažem

Kad je Vranjanska ljuta na neku drugu ženu i želi da se verbalno obračuna, onda će
reći: (Gde je) da vu ja kažem.

U engleskom jeziku reč: woo(wu:)gl. – udvarati se, boriti se za(nečiju naklonost).

Ova engleska reč svojim značenjem uklapa se sadržajno u situaciju u kojoj se u

vranjskom govoru upotrebljava ova reč. Govornik se uvek stavlja u poziciju da on
zna nešto više što osoba kojoj treba da se kaže još ne zna i niko drugi od prisutnih
ne bi mogao da joj razjasni. To nije samo dodvoravanje, to je «otvaranje očiju»,
kako mi kažemo.

Da gu vidim

Vranjska reč: gu nastala je od švedske ili norveške reči:

god, gott; goda(pridev) – dobar (o = u). U govoru se glas «d» ne čuje.

Švedjanin ili Norvežanin skratiti reč: varsågod – izvolte, tako da ćete smo čuti: vaša
gu, pa je iz toga mogla da nastane naša reč: vaša(zam.)

434
Džapala se

U govoru Vranja rečju džapala se, iskazuje se nečiji otpor prema nečemu što je za
tu ličnost neprihvatljivo.

Ako tu reč napišemo na švedskom onda će to biti: gap alla.

gap, gapet¸gap, gapen(im.) – čeljust, gubica, gubica, usta

gapar/ gapade/ gapat/ gap!/ gapa(gl.) – zinuti, zevati

all, allt; alla(zam) – sav, sva, sve

Povratna zamenica sebe, se, nastala je od švedske reči:

ser/ såg/ sett/ se!(gl.) – videti, gledati(se kraći oblik)Videti se

Duži oblik sebe

Ber/ bad/ bett/ be!(ili bed!/ bedja(gl) – zamoliti, moliti, zatražiti

Švedskim rečima: gapp alla – zevaj; sve = srpski: džapala –(bučno protestvovala)

(g = dž)

Božjak

Ako je neko: božjak u vranjskom kraju onda bi trebalo o njemu drugi da se staraju,
ali reč ima i preneseno, uvredljivo značenje. Bora Stanković je napisao seriju priča o
ljudima i ženama koji su osuđeni da žive na margini žvota, da žive od tuđe
milostinje”Božji ljudi”.

Reč: božjak mogla je da nastane od reči: boss jaka ili od reči: bo oss jäcka.

boss, bossen; bossar(im.) – gazda

jakat/ jakade/ jakat/ jaka(gl.) – odgovoriti potvrdno

oss(zam) – nama

göck, gäcken(im.) (izgovor: jek) –šega

driva gäck – terati šegu

435
bo, boet; bon, bona(im) – gnezdo

Reč: bo je reč kojom se označava i ljudsko naselje: bo|satt / nastanjen.

Rečima: bo oss jaka – naselje naše, šegači se

bo oss gäck – naselje; nama; podsmeva se,

govore o jednoj ružnoj pojavi da se besposleni bave zadirkivanjem retardiranih

ljudi.

Kod Bore Stankovića u drami «Tašana» vranjska sredina osudjuje Tašanu da zbog
svojih moralnih prestupa vodi računa o Paraputi, božjem čoveku.

Jado

U narodu se kaže: «E jado moj!»

Ova reč: jado je nastala je od švedskih reči: ja då

ja(potvrdna reč) – da

då(prilog) – tada, onda

Čovek koji obećava, a ne ispunjava obećanja već se pravda rečima: ja då – da tada,

onda izgubiće svoj autoritet i reči kojima on obećava da će uraditi nešto postaju
reči koje označavaju svu njegovu bespomoćnost – jado.

Rataje

U blizini Vranja je selo Rataje ali ovaj naziv se nalazi na nekoliko mesta u Srbiji. Ime
ovog sela možemo da napišemo na švedskom kao: rata ge ili rattar ge

ratar / ratade / ratat / rata! – odbaciti

rattar / rattade/ rattat/ ratta(gl) – upravljati.

ge!(imperativ glagola ger) – dati, davati

ger /gav/ get /gett(ili givit) / ge(izgovara se je) – dati (g = j)

436
1. Rataje(ima sela) = rata ge – odbaci(ih od) sela

2. Rataje(ime sela) - ratta ge – upravu daj(njemu).

Ristovac (ime sela)

Sva naša etimološka objašnjenja idu samo do ličnih imena. kaže se: ”Bio je neki
čovek Rista i po njemu je nastalo prezime Ristić ili prezime Ristović pa su selo
nazvali po njemu”, ali od koje reči je napravljeno ime Rista to ne umemo da
objasnimo. Ovo ime na švedskom kazuje: rist och vak

ris, riset, risen(imenica) – grančica

rista / ristade / ristat / rista! – uklesati, urezivati

vass, vassen, vassar(pridev) – oštar, bridak, šiljast

vak, vaket (imenica) – bdenje, stražarenjosh

Veznik och – i, koji se u govoru često čuje samo kao ”o” ili ”ok”.

Čovek bi mogao da rečima: rist och vak da daje nekome uputstvo kako da kleše
neki kamen . On kaže da ureže/rist nešto i da pazi/vak.

Neradovac

Ime ovog sela napisano na švedskom kazuje: nära döv vak

nära (prilog) – blizu

då(prilog) – tada

döv, dövt, döva (pridev) – gluv

vak, vaket(imenica) – bdenje

Naziv sela liči na kartu gde je obeleženo mesto na kome je mrtva straža.”gluva”/
döva.

Morava

437
Naziv ove reke napisan na švedskom izgledao bi ovako: må ravi, mår ave

må/ måtte(gl) – izražava svečanu želju: Ja må leva! – Da živi!

mår/ mådde/ mått/ må(gl) – osećati se

av(predlog) – od

ave, ăveto, ăvete – Zdravo! Dobro došao!

Aba u indijskom jeziku: otac / ”Kišni paviljon”, Vikram Set, ”Laguna”, Bgd 2006.

mor, moder; modern, mödrar(imenica) – majka

mor(saracen, turk) – Saracen, Turčin

Aba u indijskom jeziku: otac. Njemu, ocu – abe može da se kaže : zdravo ili živeo!

[Napomena: glas ”b” u rečima koje prelaze iz jednog jezika da se reprodukuje u glas
”v”, a ponekad i u okviru istog jezika jer se radi o tome da dva različita uha čuju na
različite načine ovaj glas.]

Naziv Morava navodi na pomisao da je geografska karta rađena za potrebe Turaka,

ali isti naziv postoji i u Čehoslovačkoj gde Turci nisu dospeli.Moglo bi da se pomisli
da je kartograf posvetio nazive ovih srpskih reka svojoj majci: mor av – za majku.

Naziv treba proveriti u starim dokumentima i kartama. Postoji jedan problem koji
se pojavljuje da ista reka ima različitie nazive kod Grka, Rimljana ili kod nas.

Ako pretpostavimo da su ove reke dobile naziv u vreme primanja hrišćanstva i da su

Ćirilo i Metodije obeležili granična područja koja moraju/må da posete, onda iza
ove reči sledi reč: ravi, reč kojom su učenici ovih misionara oslovljavali svoje
učitelje.

U švedskom rečniku sinonima reč: rabbi – judejski pop; učitelj (b = v)

Morava/ Moravi = må ravi – mora učitelj(da poseti) krajeve od Morave u Srbiji do

Moravske ili Moravice(u današnjoj Čehoslovačkoj.)

[Reč: ravi nalazi se u našoj reči pravi.(bra ravi, b = p)U švedskom jeziku reč:
rabies(izgovor: ra:bjes)(im) – besnilo

438
Ovde bi moglo da je naš čovek izostavio prvi slog. ra i reč izgovorio samo kao:
bjes.(bjes; bes, bjesnilo)

[U knjizi ”Kairo” Gamala Gitanija, strana 43. piše:

”Dok se radio nije raširio u Egiptu, kairske kafedžinice bile su mesto gde su se
pripovedali narodni junački romani i epovi, a vlasnici kafedžinica su pozivali ravije –
one koji su te priče prepričavali. Neke su ravije bile poznate kao hilalije po romanu
o mamelučkom sultanu Zahiru Bajbarsu Hilaliju(XIV vek).”]

Uloga popa i uloga učitelja su u davnoj prošlosti bile slivene u jednoj istoj ličnosti.

Nadimak Zahira Bajbarsa, Hilalija mogao bi da potiče iz usta onoga ko je govorio

švedski, odnosno, onoga ko je pesme o sultanu nazvao pohvalam, himnama.

Hiljade

U švedskom jeziku reč: hyllar – proslavljati.

hyllar/ hyllade/ hyllat/ hylla(gl) – proslavljati, slaviti.

Švedski: hyllade – proslavljao je, nastao je broj hiljade, a grčki: χίλια – hiljada ]

Čovek nije brojio mnoštvo gostiju na svojoj proslavi već je rekao da on

proslavljao/hyllade. Njegove reči protumačene su kao da je gazda prebrojio
učesnike na svojoj svečanosti.

Hrvatski: tisuća nastalo je od švedske reči: tusen(broj) – hiljada, ali bi fonetski

hrvatska reč bila bliža švedskim rečima: ty suttit. (tt = ć) ili du sen

ty(veznik) – jer

du(zam) – ti (d = t)

sen, sent; sena(pridev) – zakasneli

sitter/ satt/ suttit/ sitt!/ sitta(gl) – sedeti

439
U ovom slučaju moguće je da su brojali prisutne koji su sedeli ili da su prebrojani i
oni koji su zakasnili(na privatnu svečanost).

Švedski: ty suttit – jer su sedeli = hrvatski: tisuć.

Oblik

Ime brda iznad Vlasa(Vranje, Poljanica) zove se Oblik. Ova reč napisana na švedskog
kazuje: o blick.

blick, blicken, blickar(imenica) – pogled

Prefiks ” o” ispred reči u švedskom jeziku menja značenje reči i sada reč kazuje da
nije samo u pitanju pogled već nešto drugo. Pop Dukljanin navodi isti takav naziv,
ali za neku utvrdjeno mesto u primorju:”

Gradihna, ostavivši svoga nećaka Boroša na Obliku da čuva tvrđavu, prebači

vojskovođu sve do Drača..”

Urmanica

Ime sela u Poljanici kod Vranja, Urmanica, kazuje na švedskom: ur man icke.

ur(predlog poticanja) – iz, od

man, mannen, män, männen – čovek, ljudi

icke(negacija) – ne,

Ime sela čuva reči kojima negiralo nešto da potiče od čoveka. Moguće je da reči
kazuju da su zveri nešto uradile ili da neka kazna potiče od Boga. Liči na reči neke
vračare.

Uševce

1.Naziv ovog sela sadrži srpsku reč usev- ono što je posejano. Na švedskom

bilo: o söv
440
sover / sövde / sövt / söv / söva – spavati

ser / såg / sett / se! – gledati, videti, posmatrati

Srpski: usev= švedski: o söv – nije uspavano

Postiji u našem jeziku reč: sove, a ta reč je u vezi sa tkanjem.

U pripremama za tkanje osnova se ”uvodila” u sove, a kasnije u niti.

Evo jedne rečenice iz švedskog udžbenika za tkanje gde se spominju solve.

”Solven äro uppträdda på skatkäppar. Till varje väv erfordras ett visst antal s.k.
skaft.

Ett skaft = 2 skaftkäppar med tillhörde solv.

– Solven se nalaze na štapovima. Za svako tkanje potreban je jedan određeni broj

takozvanih držača. Jednom držaču pripadaju dva štapa koja čine solv.”

Naziv sela Uševce mogao bi da govori da nešto nije dobro u tkanju.

Još jedna varijanta naziva Uševce. Čovek je možda mogao da kaže: o skev se.

skev, skevt; skeva(pridev) - kriv, kos, savijen netačan , pogrešan.

ser / såg / sett / se! – gledati, videti, posmatrati

Beliševo

Prvi zbanični naziv Vranja potiče iz 1093 godine. Tada je Ana Komnin predala grad
Vranje u posed Nemanjižima. Kada govorimo o toponimima koji imaju glas ”b”
onda treba proveriti da li je to ”b” možda nekad bilo ”β” jer Grci imaju samo jedno
slovo za ta dva glasa. U tom slučaju Beliševo je možda nekad bilo: Veliševo pa bi na
švedskom kazivalo: väll i skev å

väl(prilog koji naglašava) – dobro, lepo

441
i(predlog) – u, na

skev, skevt; skeva(pridev) – kriv, kos, savijen; lažan, neistinit

å, ån, åar(im) - reka

Pobrkani lončići

Kada dodje do nekog nesporazuma, do neke pogrešne procene, Vranjanci imaju

običaj da kažu: pobrkani lončići, ili samo, pobrkame. To se kaže u onom trenutku
kada čovek neće da pusti da se stvari odvijaju kao pre, nego se greška markira.

U ovoj čudnoj metafori sa lončićima krije se ustvari jedna cela švedska rečenica.

Čovek na švedskom kaže: På bråk kan ni lön skick i.

på(predlog) – po, na

bråk, bråket; bråk, bråken(imenica) – svađa ili

bråkar / bråkade / bråkat/ bråka – izazivati svađu, prepirati se, galamiti

kan/ kunde/ kunnat/ kunna(gl) – moći

ni(zam) – vi

lön, lönet, löner(imenica) – plata

skick, sckiket, skick, skicken(imenica) – ispravnost, poredak

Rečima: På bråk kan ni lön skick i, čovek ističe neku situaciju : posle svađe može
plata (da se dovede) u red(ispravnost).

Čika

Naša reč čika, čiča, nastala je od ove imenice:

skick, skicket, skicken - ispravnost, poredak, običaj, način života, ono što mi danas
nazivamo: šik, ono šo je lepo, ispravno..

Reč: čika mogla je da nastane i od švedske reči: skicka.

442
skickar/ skickade/ skickat/ skicka!(gl) – poslati, dodati, otpremiti

Kada majka ili otac pošalje svoje dete (koje govori švedski) da donese nešto od
komšija onda će ono početi rečenicu rečju: Poslala me mama...To će na švedskom
biti: skicka mig(mej) mama...Ako je ove reči izgovorio odraslom muškarcu, onda će
on biti taj skicka, odnosno - čika.

Moma

U narodnoj poeziji u srpskom jeziku je reč: moma sinonim za reč devojka. U

Vranjskom kraju postoji mesto koje se zove Momim Kamen, a za ovo mesto vezana
je legenda za devojku koja je skočila sa visoke litice da je ne bi Turci uhvatili.

Reč: moma potiče od reči: må mö

må / måtte(glagol) koji je višeznačan:

1. označava želju, svečano: ja må han leva – živeo!; neka živi!,

2. uveravanje:du må tro att jag var förvånad! veruj mi da sam se iznenadio!

3. označava verovatnoću: jag gyllar inte metoden hur effektiv den än må vara –
ne sviđa mi se taj metod ma koliko da je uspešan.

4. svečano: izražava dopuštanje u pravnom jeziku: smeti, moći.

Polazni oblik od koje potiče reč: moma je oblik nominativa množine: mome, što je:

mö, mön; mör – devojka (devica)

To znači da je naša reč: mome, odnosno moma nastala u jednoj situaciji gde se
nešto dopuštalo, najverovatnije se odobravala udaja.

Pridev: momin nastao je od reči: må minne.

minne, minnet; minnen, minnena(im) – sećanje, uspomena, pamćenje.

Makanja

443
U Srbiji se za dete po nekad u narodnom govoru kaže da je makanja. Dete je
makanja kada je nedoraslo, nezaštićeno.

maka, makan; makor(im) – supruga, bračna žena

Pošto se iza reči: maka – supruga, nalazi švedska reč kojom se kazuje neodlučnost:
nja, to bi se ovaj izraz odnosio na situaciju gde je čovek ostao udovac pa ga teraju
da se oženi jer nema ko da se stara o deci.

Šipar (šipare)

Ovom rečju u vranjskom kraju označava se mlada ovca.

skippar/ skippade/ skippat/ skippa!(gl) – izostaviti, izdvojiti

Kada je ovca u pitanju, u mnogo situacija ona može da se izostavi kao na primer:
prilikom vraćanja ovaca sa paše ili da je jednostavno preskoči u brojanju ili da se
izdvoji za klanje...

Šipar(nadimak)

U vranjskom kraju postoji nadimak: šiparci koji odgovara švedskoj reči:

skipar/skipde/ skipat/ skipa!(gl) – deliti.

Deliti pravdu - skipa rättvisa

Šiparica

U širem srpskom govornom području rečju: šiparica označava se mlada devojka u

pubertetu.

Na švedskom napisana ova reč kazuje: skippar icke

skippar/ skippade/ skippat/ skippa!(gl) – izostaviti, izdvojiti

icke (negacija) – ne

Šiparice = skippar icke – ne izdvaja(se).

444
Kada mlade devojke idu na primer u drugo selo na igranku, radi bezbednosti one se
ne odvajaju jedna od druge. Reči: skippar icke su najverovatnije opomena roditelja
u trenutku kada ćerka izlazi iz kuće i pridružuje se svojim vršnjakinjama.

Povira se

Kada se govori o sakrivenom novcu, u Vranju kažu ovako: ”Ima on još neke pare,
povirav se.”

povirav se je švedska reč i kazuje: på vira av

på(predlog) – na, po, u

vira(infinitiv) – uviti, zaviti

virar/ virade/ virat / vira! – uviti, zaviti, obmotati

av( predlog) - koji kazuje početak ili završetak radnje.

på vira av = povirav = uvijeno, zavijeno, zamotano

Reč: povirav se, jasno kazuje da postoji negde zamotan, sakriven (novac).

Poskam

Čovek se branio od vašaka pažljivim pretraživanjem kose. To se u našem jeziku zove

biskanje, a u vranjskom kraju: poskanje.

Ova reč može da ima i svoje preneseno značenje onda kada označava neki pipav
posao, i onda se poska.

Reč: Poskam napisana na švedskom kazuje: på skam

på(predlog) – na

skam, skammen (imenica) – sramota

Žena ili čovek koji nekoga čisti od vašaka kazuje da je sramota/ på skam (što ima
vaške).

445
Uporedimo koliko je slična druga reč koja u našem širem govornom području kazuje
istu radnju: bištem.

Bištemo

Reč bištem napisana na švedskom kazuje: by stämma må

by, byn; byar(izgovara se bi, bin, biar) – selo

stämma, stämmanm; stämmor(imenica) – glas

må ili måtte(gl) – izražava želju, uveravanje, verovatnoću, mogućnost ili znači:

smeti, moći

Naša reč: bištem = by stämma må – selo; glas, ukazuje na glas koji može da
prostruji selom o lošoj higijeni porodice, ako se sazna za vaške.

U engleskom jeziku reč: beast(bi:st) im – žver, životinja, stoka

beastly(bist:ly) pridev – životinjski, grub; odvratan, užasan. U našem jeziku ova reč
je dala našu reč: beštija (jedna). Mi ne znamo kako izgleda ta: beštija, ali znamo da
je ružno da nam se uputi takva reč.

Engleska reč: beast(bi:st) im nastala je od švedske reči:

bitsk, bitskt; bitska(pridev) – koji ujeda

Močati

Vranjskiom glagolu močati u književnom jeziku odgovara reč: pišati, mokriti,

umokriti.

U vezi ovog glagola močati poznata mi je jedna veoma duhovita primedba jedne
stare Vranjanke. Kada bi uveče sedela nešto duže isped TV-ea, a trebalo je, po
njenom običaju, već da bude u krevetu, ona bi ovako glasno prekorevala samu
sebe:

”Što li sedim, to li žmijem,

446
Što ne močam pa da spijem?!”

Vranjski: moča = švedski: må åka

Švedski glagol: må/ måtte kazuje želju, uveravanje, verovatnoću; dopuštanje u

pravnom jeziku: smeti, moći

åker/ åkte/ åkt/ åk!/ åka(gl) – voziti se, putovati

Åker på – natrčati, naleteti; biti zadešen nečim

Cela informacija kojom bi se iskazivala potreba da se moča, odnosno da se ide u

WC(kasta vatten – baciti vodu), trebalo bi da bude: må åka på.

U švedskom Rečniku sinonima stoji reč koja bi mogla da objasni ovu vranjsku reč.

(To je reč: mocka – im:1. mocka - vrsta kafe; 2. mocka - vrsta kože; ali je sinonim za
glagole: 1.rengöra (čistiti, otklanjati nečistoću); skotta (čistiti sneg); 2. mocka eller
mocka gräl (praviti svadju); söka strid(tražiti tuču); sätta i gång bråk (pozavađati);
ge utlopp åt sina agression - dati pravac svojoj agresiji.

Teško je tačno prevesti švedski izraz: ”ge utlopp åt sina agression” Ovaj izraz kaže
da agresija ima svoje mesto gde se uliva kao reka što ima svoje ušće / utlopp)

Značenje švedskog glagola: mocka, kazuje razlog zbog čega neka deca pate od
noćnog mokrenja u snu – njihova agresija je blokirana, ukočena, nema gde da se
”ulije”, nema svoje ušće. Drugim rečima, dečje noćno mokrenje u krevetu je odušak
potisnutoj agresiji?

U engleskom jeziku reč: mocka sem kafe ima značenje:

mock(mok) im. – ismevanje, poruga, predmet ismevanja; gl. zadirkivati, oponašati.

Sve to bi se uklopilo u švedsku priču kada majka šalje dete kod komšike po kašiku
soli, a ta kašika soli je ustvari, dogovoreni znak da komšika, kao slučajno pred
detetom počne razgovor o noćnom mokrenju u krevet.

U knjizi Gintera Grasa, ”Limeni bubanj”(632.str.) stoji: ”Ko pali vatru, moči
krevetić.” To su i nama pričali naši stari da ćemo se umokriti u krevet ako se igramo
sa vatrom.

447
U engleskom jeziku reč: mockery(mokəri) im- ismevanje, ruganje, sprdnja

Kada deca u mlađem dobu mokre u krevet, to se nekako podrazumeva da će proći

sa odrastanjem. Ali kada odrastao čovek mokri u snu u krevet to je već ozbiljna
bolest, pogotovu kada se takav čovek nađe u vojsci.

Priča moga oca iz vremena služenja vojske u Kraljevini Srbiji govori o jednom veoma
strogom naredniku od koga su mladi vojnici imali muke. To je bilo vreme kada je
vojska spavala na krevetima sa slamaricama koje su se punile slamom. Narednik je
imao poveljivog vojnika koji mu je nameštao krevet. On je taj posao radio kad svi
vojnici izađu iz spavaonice. Jednoga dana došao je kapetan u kontrolu da vidi kako
je spavaonica uređena. ”Ovde neko mokri u krevet!”, rekao je i zapovedio da se
izvrnu sve slamarice. Kada je naređenjo izvršeno, ustanovilo se da su sve slamarice
redom sa naličja mokre! Izgledalo je da svih dvadeset vojnika mokri noću u krevet.
Istraga je ustanovila da je narednik mokrio, a ujutru je njegov poverljivi čovek, kad
bi vojnici napustili spavaonicu, menjao upišanu narednikovu slamaricu za suvu. To
je činio tako dugo dok sve slamarice nisu postale upišane, a spavaonica zamirisala
na klozet. Čovek od koga su svi pre tog događaja strepeli morao je da bude
prekomandovan. Priča je sigurno dugo prepričavana među vojnicima.

Zato bi vranjska reč: moča(piša) mogla da nastane i od engleske reči:

mockery – podsmevanje, ruganje.

(Vranjska reč: spiem (spavam) odgovarala bi reči: spion – špijunirati jer čovek može
da se pravi da spava, a da sluša šta se govori.)

Močvara

Švedska vojska koju je predvodio švedski kralj Karlo XII-ti poražena je od Rusa kod
Poltave (1709.god). Razlog poraza bio je taj što su Rusi uvukli švedsku vojsku
duboko u močvarni teren Rusije. Naša reč: močvara moguće je da čuva situaciju u
kojoj govore vojnici Karla XII. Moguće je da su pričali da se njihova agresija,”ulila”
(kao reka) u ruske močvare.

må åk vara.

åk, åket; åk, åken(im) – vožnja

448
åkning - trka

är/ var/ varit/ vara(gl) – biti;

1. vara – biti, postojati, ali i:

2. vara(im) - roba

ta vara på – paziti na; sačuvati

ta till var – iskoristiti

Rečima: må åk vara, najverovatnije priča da je bio prinuđen, da je morao da ide

preko močvarnog terena.

Zamočao oči

kada se vranjanac ljuti na nekog što ne primećuje nepravdu, on ovako kaže:

”Zamočao oči pa ne vidi...!”

Švedski izraz mockant(hånful, retsam, sarkastik) – podrugljiv, dražiti, peckati,

zadirkivati, sarkastičan, sadržini odgovara onome što čoveka može da ljuti kada se
neko u ozbiljnoj situaciji ruga. sa mockant

sa – rekoh (s = z)

mockant – podrugljivo

zamočao = samockant – rekao podrugljivo (s = z)

Mokriti

mokria i umokria su reči koje se čuju u Vranju.

mokria = o mock rya (o = u),

rya, ryan; ryor(im) – čupavi pokrivač, zastirka

Vranjski glagol: mokria znači kazuje da je neko pišao (mokrio, nakvasio) pokrivač (u
krevetu).
449
Švedski prefiks ”o”, koji se kod nas izgovara kao U, kada stoji ispred reči, daje reči
suprotno značenje, tako da sada reč umokria znači da se neko nije popišao,
umokrio u postelji. Pošto reči najčešće nastaju u situaciji gde se ljudi ne razumeju
do kraja, kod nas ovaj prefiks menja radnju u suprotnom smeru.

Ali to se može i drugačije napisati kao: må krya.

må ili måtte(gl) – izražava želju, uveravanje, verovatnoću ili znači: smeti, moći

kry, kryet(im) – zdravlje

krya – ozdraviti

mokria = švedski: må krya – mora (se) lečiti

Srpski: umokria se = švedski: o må krya – ne može da se leči

U Vranju se kaže: Moram da močam, a misli se na pišanje.

Ovo bi moglo ovako da se na švedskom napiše: må åka.

må ili måtte(gl) – izražava želju, uveravanje, verovatnoću ili znači: smeti, moći

åker/ åkte/ åkt/ åk!/ åka(gl) – putovati, voziti se, ići

Vranjski: moča = švedski: må åka – moram da putujem(da idem).

Ovo”putovanje ”može da bude i sasvim kratko – do klozeta, ali i dugo jer čovek pre
nego što krene na put obavi sve svoje fiziološke potrebe.

Pišati ili poljubiti

Učitelji švedskog jezika posebnu pažnu ukazuju onima kojima predaju švedski jezik
da ne greše u izgovoru reči: kissa i reči: kyss.

kissar/ , kissade/ kissat/ kissa(gl) – pišati (k = k)

kysser/ kysste/ kysst/ kyss/ kyssa(gl) – poljubiti (ky = ći)

razlika je u tome što možete da greškom kažete da ste nekoga upišali umesto da ste
ga poljubili.

450
Naša reč:kiša mogla je da nastane od švedske reči: kissa – pišati jer je, verovatno
neko u besu rekao da predugo kiši, odnosno kiši jako kao da piša.

Reč: kyssa – poljubiti izgovara se: ćisa. Radni glagolski pridev(supin) ovog glagola:
kysst (ćist) dao je reč, malo uoštrenu: čist. Znači, onaj ko je nekoga poljubio, bio je
čist.

(Neka baba poljubi malo dete pa se roditeljima pravda da je čista. Roditelji ne vole
da im stari ljube decu jer se boje bolesti. Zato babe ljube decu u potiljak u babinu
rupu na vratu.)

Sneg

Naša reč: sneg mogla je da nastane od švedske reči: snö ägg ili snö egg.

snö,snön(im) – sneg

ägg, äget; ägg, äggen(im) – jaje

egg, eggen eggar(im) – oštar

srpski sneg = švedski snö egg – sneg oštar

čovek priča o snegu/ snö, oštrom/egg snegu

Peter Heg, danski pisac, u knjizi »Osećaj gospođice Smile za sneg» beleži da postoji
vrsta snega: prhuk.(Eskimi imaju oko tridesetak naziva za vrste snega.)

I kod nas se kaže: gazim po prhkom snegu. U jeziku grenlanskih domorodaca stoji i
reč šinik koja je ista sa rečju šinik u vranskom kraju:

Da li bi bilo primereno postaviti pitanje kako je naša reč: prhak sneg otišla čak na
Grenland? Mislim da je odgovor nepotreban.

Postoji rečniku Petra Skoka, koji beleži «naše reči» u jeziku evropskih naroda.na
žalost nisam imala u rukama, ali je on rađen po sistemu – naše reči u jezicima
drugih naroda. To podrazumeva i drugačije mišljenje o jeziku i narodu jer se
sopstveni narod postavlja u centar koji emituje svoje reči u svet. To stvara osećaj
superiornosti bez pokrića.

451
Šinik

Reč: šinik (je u vranjskom kraju mera za zemlju. Jedna njiva na primer ima toliko i
toliko šinika.) kod Grenlandjana je mera za vreme putovanja, odnosno broj
noćivanja za koje je predjena odredjena etapa puta. Znači neka mera je u pitanju u
oba slučaja.

Ova reč se nalazi i u albanskom jeziku, ali ta reč potiče nedvosmisleno sa severa
Evrope.

Polafimo se / laf

Reč: polafimo se je iz vranskog govora a oznacava prijateljski razgovor, a na

švedskom moglo bi da kazuje: på lava

på – na, u

lava, lavan; lavar(imenica) – klupa (v = f)

Reč otkriva sadržaj da se sedelo na klupi dok se vodio prijatan razgovor.

Stare vranjske kuće imale su ispred svake kapije klupu na kojoj su uveče sedeli i
stari i mladi, pričali, pevali. Vranje je gubljenjem ovakvih klupa izgubilo komšijsku
društvenost. Sada se komšije i ne poznaju. Ono o čemu Šveđani vode računa je da
deca dobiju svoje mesto za igru u malim parkićima koje ima svaka gradska četvrt.
Kod nas se na decu zaboravilo u trci za dobrim placom za kuću.

Reč laf može da bude i iz engleskog jezika gde je reč:

laugh(la:f) im. – smeh, ismevanje; laghing – smejanje, smeh

Vranjski: laf(prijatan razgovor) = engleski: laugh(la:f) – smeh

Prva knjiga Mojsijeva – Postanje

18:12

Therefore Sarah laughed withim herself, saying, After I am waxed old shall I have
pleasure, my lord being old also?

452
Zato se nasmija Sara u sebi govoreći: pošto sam ostarjela, sad li će mi doći radost?
A I gospodar mi je star.

18:13 And the lord said unto Abraham, Wherefore did Sarah laugh, saying, Shall I
of a surethy bear a child, which am old?

Tada reče Gospod Avramu: što se smije Sara govoreći: istina li je da ću roditi kad
sam ostarjela?

Engleska reč: laghing – smejanje, smeh, nastala je od švedske reči: log av

ler/ log/ lett/ le(gl) – osmehnuti se

av(prilog) – označava prekid ili završetak radnje (v = f)

U romskom jeziku reč: jezik – lafi.

Švedska reč: lavar – klupe, dala je srpsku reč: lavra, prostorija u manastirskim
zgradama.

U norveškom jeziku: (Kristina)Lavransova – prezime.

Avganistanski pisac, Haled Hoseini u knjizi «Lovac na zmajeve»(Izd. «Laguna»/

2008, strana19) kaže:

«Moj otac se, po predanju, jednom goloruk rvao s crnim medvedom u

Beludžistanu. Da je junak te priče bio bilo ko drugi, ljudi bi je odbacili kao laaf, tu
avganistansku težnju za preterivanjem – što je na žalost, gotovo opštenarodna
boljka; ako se neko hvališe da mu je na sin doktor, to znači da je mali najverovatnije
jednom dobro prošao na kontrolnom iz biologije u srednjoj školi. Ali niko nikada
nije sumnjao u istinitost priča o Babi. A ako i jeste, pa Baba je imao tri paralellna
ožiljka preko čitavih ledja...»

Ova avganistanska reč: laaf – izmišljotina (koja se prepričava na sedeljkama),

odgovara značenju vranjske reči: laf – razgovor komšija na uličnim sedeljkama.

Zone

453
I niški govor je dosta blizak vranjskom govoru. Junakinja Stevana Sremca ima ime
Zona(Zamfirova). Ime njegove junakinje Zone moglo je da nastane od švedskih reči:
så nä.

så(prilog) – tako, tako dakle(s = z)

nä(negavija) – ne

Ako jedna majka više puta pred nekim ko je ne razume uputi reči: „så nä“ onda će
to ličiti na ime devojke Zone.

Zone = švedsko: så nä – tako ne!

Međutim ime je moglo da nastane i iz nemačkog jezika gde je: sonne – sunce.

Niško ime Zone(Zamfirsko) = nemački: sonne – sunce.(s = z)

Srtkavo

U Vranju se reč: srtkavo upotrebljava kada se radi neki pipav posao, na primer kada
se veze nešto pa mora mnogo da se pazi.

Reč počinje sa četiri suglasnika što znači da su samoglasnici izostavljeni.

Deo autentičnog razgovora izgledao je mmožda ovako: sert kav

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti

sert(trpni oblik) – izgleda, viđen(pasiv)

kav – amaterski

Srtkavo = sert kav – izgleda amaterski(početnički), kazuje da je nešto urađeno na

amaterski način i da mora da se sa više pažnje radi, ali mnogi dobre vezilje umeju
da pokude svoj rad u nameri da bi ga drugi pohvalili.

Mandra

Reč: mandra u srpskom govoru označava nešto što je stečeno zahvaljujući

društvenom položaju onog ko dobija mandru.
454
U grčkom jeziku reč: μάντρα(mandra) – obor; štala, dvorište; ograda; zabran

I grčka reč i srpska nastale su iz švedskog jezika i kazuju: man dra.

man, mannen; män, männen(im) – čovek, ljudi

drar/ drog/ dragit/ dra(g)/ dra(ga) (gl) – vući, tegliti, dovući, pomeriti, pomaknuti

Reči kazuju da je neki čovek nešto dovukao (onome ko prima mandru,mito)

Na bezder

Rečju na bezder Vranjanci iskazuju protest protiv nečega neprijatnog što im se

češće događa. A ova reč na švedskom kazuje: BÄST DÄR

bra, bättre, bäst(pridev) – najbolje

där(prilog) – ovde

Ovim rečima je čovek pričao da je najbolje/bäst mesto ovde/ där (gde nije
poželjan).

Obično kartaško društvo nije poželjno za domaćicu.

Takoj

O Vranjancima i srpskom kralju Petru Karađorđeviću priča se sledeća anegdota.

Kralj Petrar(stariji) vršu smotru svojih jedinica na Solunskom frontu.Naišao je i na
Vranjance i rekao:”Pomoz Bog vojnici!”

Vranjski vojnici ćute. Onda kralj promeni svoj pozdrav u:

”Pomoz Bog junaci!” – opet ćutanje.

Najzad kralj uzviknu: ”Pomoz Bog Vranjanci!”

”Takoj, takoj, čika Pero!” – odgovoriše vranjski vojnici.

U najnovijoj srpskoj humorističkoj seriji Radoša Bajića ”Selo gori a baba se češlja”
naslov je skraćen na ”Selo gori...i takoj”).

455
U Vranju se čuje reč: takoj sa značenjem odobravanja – tako (na takav način).
Napisana na švedskom reč kazuje: tack oj!

tack, tacken, tacket(im) – hvala

oj! – uzvik koji izražava zadovoljstvo.

Tack för maten! – Hvala na jelu(hrani)

Švedjani kažu u svakoj situaciji treba se zahvaljivati. Neka nikada ne manjka reč
hvala(Tack!) i reč izvini(förlåt); Jag be om ursäkt. – Izvinjavam se.

Čifluk

U grčkom jeziku stoji reč: τσιφλικι(ciflik) - imanje, posed

U grčkoj literaturi piše seledeće: Το τςιφλίκι (τοθρκ.ciflik)ήταν ένα μεγάλο

αγρόκτιμα φεουδαρχικού τύποθ, κιριος ςτο 17 - 18 ο αι.

Čifluk predstavlja vrstu velikog feudalnog poseda u 17 – 18 veku koji pripada

turskom gospodaru.

Ipak reč: čifluk nije iz grčkog ni iz turskog jezika, nego je iz engleskog jezika od reči:
chif look.

chif(∫if) im. – šef

look(luk)gl. – pogled; gledati, posmatrati; pažljivo pratiti

Reč: čifluk kazuje da gazda gleda, nadgleda taj posed.

U grčkoj verziji: τσιφλικι (ciflik) reč se završava sa λικι što može da bude u pitanju
neka druga reč, kao na primer: leak(li:k) – oticanje, propuštanje što bi značilo da je
gazda rasipnik.

U jednoj knjizi na engleskom jeziku govori se o čifluku:

Each ciflik was ruled by a bey, or native chief.

Nad svakim čifluk bio je beg kao (od domaćih) kao šef.

456
Begovi, age i paše(turske titule)

U engleskom jeziku reč: beg(beg)(gl) – moliti, preklinjati(nekoga); prosjačiti.

to begin(bi:gin) (gl) – početi, započeti

Reč za tursku begovsku titulu potekla je od švedske reči: bög – peder

Reč kojom mi označavamo čoveka homoseksualca – peder, je najverovatnije

švedsko ime jer u Švedskoj na jednim vratima čitam prezime:

Pedersson. ovo: son – sin)

Ako podjemo od švedske reči: bög koja označava čoveka koji je homoseksualac,
primećujemo da nam englesko značenje reči: beg – moliti, prekljinjati, kazuje da je
neko već ugrožen od takve osobe. U našem jeziku postoji reč: begaj (za koju će oni
koji standardizuju jezik reći da je reč neknjiževna, ali je narod tako izgovara kada se
brani od nečeg neprijatnog).

To znači da ta reč potiče iz švedskog i da je naredba glasila: bög aj! Onaj ko je znao
kakvog je seksualnog opredeljenja ličnost sa kojom je u nekoj situaciji izbio sukob,
upozorava onog koji je ugrožen tim rečima: bög aj– peder, a naš čovek shvata da
treba da je na pristojnoj udaljenosti od čoveka (koji je nešto započeo).

Turska tutula: paša nastala je od švedske reči: passa på.

passar/ passade/ passat/ passa(gl) – pristajati, dolikovati, biti prikladan, pasovati

aga(gospodin) potiče opet iz švedskog jezika i znači:

aga, agan (im) – batine, telesno kažnjavanje

agar/ agade/ agat/ aga(gl) – tući decu, telesno kažnjavati

Neje

U vranjskom govoru veoma često za negaciju: ne, odnosno nije, čuje se reč: neje.
Reč: neje u madjarskom jeziku znači:

Neje(vkinek)– čija|žena

457
Ova, a i još druge reči iz madjarskog jezika navode na trag da su Dardanci Madjari
koji su, izgleda bili plaćena vojska nekog od naših vladar. Reč: darda u albanskom
jeziku jeste kruška, ali u madjarskom je ta reč: darda – koplje.

Sultan i vezir

Na najvišem vrhu turske države nalazio sultan koji je vladao državom i pojedinim
krajinama preko vezira.

Reč: sultan nastala je od švedskih reči: sol ta ana.

sol, solen(izgovor; sul) – sunce, sunčev sjaj

tar ili tager/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti, uhvatiti

an(prilog) kazuje pravac koji se ovija jednim ritmom

▲gå av och an – šetkati tamo-amo

anar/ anade/ anat/ ana(gl) – predosetiti, predosećati

Pored svakog vladara postoje uvek oni koji pišu pohvale, himne vlastodršcima. Iz
reči: sol ta ana moglo je da se kaže da je vladar sličan suncu ili da se kaže nešto o
njegovoj vojnoj akciji gde se on pokazao pronicljivim, kao čovek sa intuicijom.

Muslimansko muško ime Sulejman ima takodje u osnovi švedsku reč_ sol i kazuje:
sol ej man.

sol, solen(izgovor; sul) – sunce, sunčev sjaj

ej(negacija) - ne

man, mannen, män, männen(im) – čovek; ljudi

Rečima: sol ej man čovek negira da čovek može biti sunce. Tvrdnja je suprotna
onome što se tvrdilo u vradarskoj tituli: sultan.

Vezir

458
Veziri su bili ispružena ruka sultana. Šta kazuje ova reč na švedskom jeziku? Ono što
mi znamo je samo da su se u našim krajevima smenjivali turski veziri. (Nobelovac
Ivo Andrić: «Travnička hronika»; «Priča o vezirovom slonu»). väs yr

väser/ väste/ väst/ väs!/ väsa(gl) – siktati, piskati, zviždati

yr, yrt; yra(pridev) – koji ima vrtoglavicu; smeten, smušen

Prema rečima: väs yr, ovaj vezir je imao ponašanje koje bi odgovaralo Hitlerovom
ponašanju.

Musliman

Reč: musliman je sinonim za ljude islamske veroispovesti. Na švedskom napisana

ova reč kazuje: mus lim an.

mus, musen; möss, mössen(im) – miš, miševi

lim, limmet(im) – tutkalo, lepak

limmar/ limmade/ limmat/ limma(gl) – zalepiti

an(prilog) kazuje pravac koji se ovija jednim ritmom

Ova reč je mogla da nastane pre trista godina kada se u Turskoj našlo mnogo
švedske razbijene vojske posle bitke Rusa sa Švedjanima kod Poltave.
Najverovatnije da su Švedjani videvši kako se ljudi islamske vere mole bogu
prokomentarisali da oni njima(Švedjanima) liče na zalepljene miševe.

Adum

Od svojih starijih čula sam kod nas reč: adum, s posebnom napomenom da nije
Adam nego adum. Ova reč bi mogla da se napiše na švedskom kao: ha dum.

har/ hade/ haft/ ha!(gl) – imati, biti

dum, dumt, dumma(pridev) – blesav, glup, budalast, nevaljao.

459
To bi moglo da znači da je narod imao reči za sv pojave koje i mi danas
primećujemo.

Sokak

Ova reč je nastala od reči sök ak!

söker/ sökte/sökt/ sök!/söka(gl) – tražiti

sök – traži!

ack! – uzvik

Čovek traži (nekoga) o tome priča reč: sokak.

Majka može da traži dete po ulicama koje se u igri negde izgubilo. Ali reč može da

otkriva stare izbegličke muke gde se članovi jedne porodice u jednom ratnom
metežu pogube, pa se posle traže. Uzvik ack! Otkriva osećanja čoveka koji
bezuspešno traži svoje izgubljene, onako kako su se tražile međusobno izbeglice u
ovom zadnjem ratu.

Ali reč: sokak/ sokaka mogla bi da kazuje da neko ide tim tesnim ulicama tražeči
kolačiće hleba, odnosno da prosi, naročito kada su praznici: sök kaka ili kao: så
kaka gde je reč:

kaka, kakan; kakor(im) – lepinja, pogača, kolač.

så(prilog) – tako, tako dakle

I na grčkom je: σοκάκι – sokak

Ulica

Naša reč: ulica napisana na švedskom kazivala bi: o lysa

lyser/lyste/lyst/lys!/ lysa(gl) – sijati se, svetleti

Kada ispred ove reči dodamo prefiks «o-«, onda ono što sija biće olysa (o = u); (s =
c)
460
ulica = švedski: olysa – ne sija (neosvetljena), a u Zagrebu glavna ulica – Ilica – u
svetlu, osvetljena.

Pogača

Obično se u narodu kaže: Preko hleba hoće pogače.

Reč: pogača na švedskom kazuje: på gata.

på(predlog) – na, po

gata, gatan; gator(im) – ulica

Obično deca vole da se igraju na ulici/ på gata i da istovremeno jedu nešto

namazano na hleba. U ovom slučaju taj hleba je bio bez kvasca – pogača.

Na grčkom je pogača - λαγάνα (izgovor: lagana) Ova reč u srpskom jeziku daje reč:
lagana (hrana), ali ova grčka reč na švedskom kazuje: la gana ili laga ana

lägger/ la ili lade/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, staviti

gana(rensa runt med eld) – očisti okolo vatrom

Čovek rečima: la gana – traži da se hleba ispeče na vatri(žaru).

lagar/ lagade/ lagat/ laga(gl) – spremati, pripremati

anar/ anade/ anat/ ana!(gl) – predosetiti, pretpostaviti

Rečima: laga ana čovek kaže da pretpostvlja/ana da (pogaču) priprema.

Lampa i fenjer

Reč: lampa postoji u svim evropskim jezicima, a reč fenjer ne.

U francuskom jeziku reč:

venger(gl) – osveta.

U knjizi Tomasa Karlajla ”Revolucija francuska”, (strana 291, I deo).

461
”...Potom i pored dernjave promuklih prodavaca novina i nagomilavanja svetine čije
se gundjanje završava uzvicima ”o fenjer”.

U francuskom jezikureč: venger – osveta.

Nesrećnika odmah vešaju na uličnu svetiljku koju oni, Francuzi, zovu: laterne ili
réverbére. Znači, prava pozadina tog uličnog krvavog dogadjaja je osveta/ venger.

Veoma je moguće da je čovek balkanskih prostora gledao scene narodnog

razračunavanja naroda sa rojalistima na pariskim ulicama, ali naš čovek je u ušima
poneo reč: fenjer, (odnosno venger, v = f; ng = nj) sa značenjem ulične svetiljke o
koju je krivac iz osvete/ venger vešan.

U narodnom govoru se i danas čuje venjer, a ne fenjer.

Ako tragamo za poreklom reči osveta – venger u francuskom jeziku, onda moramo
da ćemo rešenje tražiti u švedskom jeziku gde bi odgovarajuća reč mogla da bude
reč: vän ger ili vän gör

vän, vännen; vänner(im) – prijatelj, drug

ger/ gav/ gett(ili givit)/ ge ili giv)/ giva(gl) – dati, davati

gör/ gjorde/ gjort/ gör/ göra(gl) – učiniti, činiti; uraditi

Rečima: vän gör, čovek je savetovao da se nad nekim ne vrši osveta već da se od
tog prestupnika koji je zaslužio da mu se osvete, naprave prijatelja(francuska
varijanta).U našem slučaju gde su reči: vän ger dale ime svetiljke (fenjer), čovek je
jednostavno mogao da predloži da svetiljku uzme neko drugi ili rečima: vän gör da
kaže da njegov prijatelj pravi takve svetiljke.

U ruskom jeziku fenjer je: fonar(фонарь). Оva reč je mogla da nastane od švedske
reči: fångar – zatvorenik, uhapšenik ili od reči: få narr ili få na är.

få, färre(zam) – mali broj, malo; nekolicina

narr, narren; narrar(im) – luda, budala

na(rečca pri pružanju nečega) – na!

Pre trista godina u ratu Rusa i Švedjana zarobljeno je oko 5000 Švedjana. Moglo je
da se desi da je neko od njih pravio ulične svetiljke za osvetljenje grada.

462
Čaršija

U Vranju postoji Gornja i Donja čaršija kao delovi grada.

Reč: čaršija nastala je od reči: skar sig sia

Skär / skar / skurit / skär /skära – porezati se

skär sig – ne slagati se

sia – proreći

čaršija = švedski: skär sia – ne slaže se proročanstvo (možda: koje smo sada čuli sa
onim prethodnim).

Čak i reč: gornja čaršija mogla je da nastane u vreme kada i reč čaršija jer švedska
reč: gör nja

gör / gjorde/ gjort/ gör!/ göra – činim, radim, i reč:

nja – neodlučnost u govoru. Moglo bi da pričaju o dvoumljenju nekoga da li ”da”

nešto radi ili ”ne”.

Beter

U Vranju se kaže: ” od beter, po beter”

Ove reči ukazuju na nečije loše ponašanje – od lošeg (ponašanja) još gore.

U švedskom:

beteende, beteendet, beteenden, beteendena (imenica) – ponašanje, vladanje

beter sig/ betedde / betett / bete!(glagol) – ponašati se, vladati se

sig (povratna zamenica se, izgovara se: sej) – sebe, se ili je u pitanju reč:

bäter bot, boten; bäter(im) – globa, novčana kazna

U nemačkom jeziku: böter(gl) - zaludeti, opčiniti, zaslepiti.

463
Štavinjak

Livadsko ili baštensko zelje u vranjskom govoru naziva se: štavinjak.

Ova reč napisana na švedskom jeziku kazuje sledeće: stav in njak

stav, staven, stavar(imenica) – štap

in (prilog), glagolska partikula koja kazuje kretanje prema unutrašnjoj strani – u,

unutra

njak – neolučan odgovor. Kada su nesigurni u odgovoru, kada ne mogu da

odgovore sa ”da” ili ”ne”, Švedjani odgovaraju sa: njak

Štavinjak = švedski: stav in njak – štap unutra? Kao da neko kaže: ”Nisam siguran
da li treba ukloniti središni tvrdi deo na listu”), kaže neko ko je pitan da odgovori.

Spilo

U grčkom jeziku ova reč kazuje: σπιλώ – ukaljati, uprljati

Ovu reč sam mnogo pre odlaska u Švedsku, čula od jedne stogodišnje babe iz
vranjskog kraja. Ona je ovu reč ovako upotrebila:” Stavi tu hranu u frižider da hrana
ne ide u spilo.” Pitala sam je šta znači ova reč, a ona mi je odgovorila da su tako
ljudi govorili kada je ona bila mlada.

Ovo je jedna od prvih reči vodilja koje sam našla u švedskom rečniku. Znala sam da
sam na dobrom tragu.

spill, spillet(im) – gubitak, šteta

spiller/ spllide/ spllit/ spill!/ spilla(gl) – prosuti, prolivati

spillo(im) – izgubiti, otići u nepovrat

spillra, spillran; spillror(im) – ostatak, otpadak, krhotina

znala sam da sam na dobrom tragu.

Nedavno sam čula da ova reč postoji u govoru starih ljudi u Pčinjskom kraju.
464
Komiti

Komitima su se nazivali ilegalni borci protiv turske vlasti u vreme XIX -og i početkom
XX-og veka dok je turska vlast bila još uvek na Balkanu.

U grčkom jeziku:

κομης – pemić, grof

κομητεία – oblast, kraj

U švedskoj enciklopediji piše da je reč: komitat – administrativna oblast u

Mađarskoj slična grofoviji.

Κομητεία u Grčkoj i komitat u Mađarskoj mogle bi da svedoče da su na stvaranje

tih reči uticali došljaci iz Švedske.

kommer/ kom/ kommit/ kom!/ komma(gl) – doći, dolaziti

Srpska reč: komit – pobunjenik, revolucionar = švedska: kommit – došao.

Jedino u turskim arhivima mogu da se nađu pisani dokazi o naseljavanju švedskog

stanovništva na Balkanu u vreme posle 1709.godine. Vranjski govor potvrđuje da je
na terenu juga Srbije i Makedonije pre 300 godina naseljen veliki broj švedskih
izbeglica koji su emigrirali iz ekonomskih razloga, ali i zbog kuge koja se pojavila kao
epidemija velikih razmera u to vreme.

Srbi i Srbijanci

U zadnjih pola veka pojavile su se teorije da postoje Srbi, ali i Srbijanci. Srbima se tu
nazivaju oni koji žive u centralnoj i srednjoj Srbiji, dok su oni na jugu Srbijanci. O
čemu je reč? Istoričari će proveriti kroz literaturu i kroz istorijske dokumente šta
etimologija tvrdi. Naime, ova reč: Srbijanci donešena je iz i prvog svetskog rata.

Reč: Srbi potiče od reči Sörby. Tačan prevod reči tek treba da otkrijemo, ali moguće
je da je taj naziv naziv jedne etničke grupe koja je bila prisutna i u Indiji. Nezvanična
priča govori da je jedan naš crkveni dostojanstvenik u Indiji upoznao čoveka koji mu
se predstavio kao Serb. Kažu da je taj naš čovek imao planove da istražuje pozadinu

465
svega toga, ali da ga je smrt pretekla. Ako konsultujemo internet i krenemo na
adresu:

Sveriges Nationalatlas-Ortregister (švedski naconalni atlas - nazivi mesta) onda

ćete u pretraživač atlasa koji dobijete napisati reč: Sörby – podesite tastaturu da
imate slovo „ö”.

Ako ste sve dobro uradili dobićete preko dvadeset mesta sa ovim nazivom.

Vratimo se sada u vreme Prvog svetskog rata u Solun gde su se sakupili dobrovoljci
iz cele Evrope i gde se pripremaju za proboj solunskog fronta. Ili još pre, za vreme
oslobodilačkih ratova od Turaka. U to vreme ima novinara koji su izveštavali sa
Balkana. Ima i Šveđana.. Prvi kontakt počinje rečima: „Sörby? Sörby anat?!”

Intonacija sa kojom su izgovorene te reči našim vojnicima bila je razumljiva – pitali

su za Srbe i da li su oni ti Srbi. Tačno, ali kao i uvek, ne sasvim do kraja zbog ovog:
Sörby anat.

anar/ anade/ anat/ ana!(gl) – pretpostavljati, predosećati

Reč: anat – predosetio, pretpostavio, zalepila se za za reč Sörby koja je bila istog
porekla kao i ova nova reč anat. (t = c) i tako je rođen: Srbijanac.

Srbijanac = švedski: sörby anat – Srbi, pretpostavljam?!

E sada, kada za jedan isti narod imate dva naziva, a ne umete ni jedan da objasnite,
a inače imate zle namere da odvojite jug Srbije od severa, onda će ovo neznanje biti
lepo upotrebljeno za cepanje naroda. Teritorija Makedonije i teritorija juga Srbije
bila je vekovna neispunjena želja Bugara pa je ova dvojina u nazivu naroda
tumačena kao da ta teritorija mora da ima drugu neku vlast koja će da donese
boljitak narodu. Ustvari, istorija nije jasno odredila gde se nalazila prestonica
Stevana Nemanje. Samo je uslovno uzeta Raška kao mesto koje se po nazivu slaže
sa onim što kaže Sveti Sava da je njegov otac vladao u Rasu.

ras, raset; ras rasen (im) lavina odron

ras, rasen; raser(im) – rasa, sorta

Ras može da budu odroni koji su između brda Oblik i Jovca ili odrona koga
spominje Rista T. Nikolić kada govori o Poljanici. On kaže da se odronjavala i
Dobrejanska kosa i da su kuće sišle za po dvadeset metara prema dolini.

466
Prošlog proleća cela Srbija je bila u odronima/Ras.

Arheologija će zadnja da kaže svoju reč zbog čega podnožje brda Oblik odjekuje
kada se nađe više ljudi u pokretu na tom mestu – da li je to vulkanski krater ili
namerno zatrpani podzemni grad?

Vulkan

Latinski: mons flammas ĕructans (ili ĕvǒmens) – vulkan

mons(im) – brdo

flamma(im) – plamen, žar

ēructo(gl) – povratiti, bacati

(Nemoguće da u latinskom jeziku ne postoji jedna reč za vulkan. Možda je do izvora

koje koristim?)

ltalijanski: volkano – vulkan

nemački: vulkan – vulkan

francuski: volcan - vulkan

kao i u ruskom, švedskom, engleskom, španskom – vulkan.

Reč: vulkan napisana na švedskom kazuje: folk ana

folk, folket; folk, folken(im) – narod, svet, ljudi, puk

anar/ anade/ anat/ ana(gl) – predosetiti, naslutiti

Čovek očevidac, pričao je o vulkanu, pričao je o stanovništvu oko vulkana rečima:

folk ana – narod; predosetio(pa je na vreme izbegao) (f = v)

Vezuf

Ime ovog vulkanna nastalo je opet od švedskih reči: väs uf!

väser/ väste/ väst/ väs!/ väsa(gl) – pištati, siktati, zviždati

467
uf!(uzvik), ali to može da bude i reč koja je skraćena: offer(im) –žrtve.

(Švedski glas “o” u izgovoru blizak je glasu”u”, pa je ovde moglo da se ustali kao
glas “u” kao u primeru: upp/opp(prilog) – prema gore)

U toj situaciji nije bilo kao u Pompeji 79.godine posle Hrista gde je zatrpano jer nije
na vreme zbeglo.

Pompeja – grad u podnožju vulkana Vezuva zatrpan vulkanskim pepelom.

Ako ovaj naziv: Pompeja napišemo na švedskom onda će on glasiti:

på om pejla.

1 på(prilog) – prema; u pravcu

2 på(predlog) – na, zbog, usled

om(prilog) – opet, ponovo, iznova

om(veznik) – ako, da, kad; da li

om(predlog) – oko, okolo, naokolo; iza, za preko, pored

pejlar/ pejlade/ pejlad/ pejla(gl) – odrediti pravac ili dubinu; istraživati, proučavati,
ispitivati

Švedskim rečima: på om pejla čovek je pričao o akciji ljudi koji pokušavaju da

ispitaju način kako da dodju do zatrpanih posle erupcije vulkana. Ako se u rimskim
zapisima pre erupcije spominje ovo zatrpano naselje, onda su stanovnici Pompeje iz
sedamdeset devete godine živeli nad jednim istim naseljem koje je pre njih
zatrpano u nekom prethodnom vremenu.

U grčkom: ηφαίστειον(izgovor: ifestion) – vulkan

Ako ovu grčku reč napišemo na švedskom onda će to biti:

i fest i ån ili i väst i ån ili ii väst i ön

3 i (prilog; gl.partikula; označava nastavak intezivne delatnosti)

4 i (predlog) – u, na
468
fest, festen, fester(im) – praznik, gozba, zabava, praznik, slavlje

väser/ väste/ väst/ väs!/ väsa(gl) – pištati, siktati, zviždati

å, ån, åar(im) – manja reka

ö, ön, öar(im) – ostvo

Informacije koje možemo dobiti iz ovog prevoda, mogle bi da govore o vulkanu koji
se pojavio na nekom od ostrva, za vreme neke proslave/fest ili da je bilo mnogo
piske/ väs!, odnosno narod je vrištao (od straha). Mesto gde se to dešavalo je neko
ostrvamada u še u švedskom jeziku veoma malo razlikuju nazivi za manju reku/ å,
od naziva za ostrvo/ ön. Vulkan Etna, je najveći živi vulkan u Evropi, visok 3279m i
nalazi se na obali ostrva Sicilija.

Interesantno je da Grci nisu prihvatili evropsku reč za naziv vulkana, a prihvatili su

reč novijeg datuma koja se odnosi na automobile: βουλκανιζατέρ – vulkanizer.

Etna – vulkanna Siciliji. Njegovo ime napisano na švedskom kazuje:

ett nå

ett(broj) – jedan

når/ nådde/ nått/ nå(gl) – dosegnuti, dohvatiti

nå(uzvik) – dakle, no, i

I u davnoj prošlosti bilo e ljudi koji su se peli na vrh ovog vulkana.

U turskom : yanadağ, ali i volkan,

Turska reč: yanadağ – vulkan, napisana na švedskom kazivala bi:

gana dag.(y = g)

ganar/ ganade/ ganat/ gan!/ gana(gl) – čistiti vatrom(krčiti šumu pomoću vatre)
čistiti ribu. Ovo je arhaična reč i ona se danas u švedskom standardnom jeziku čuje
samo kao: gana fiske – čistiti ribu. Inače reč:

469
gan ušla je kao oznaka za vatreno oružje: na|gan; u engleskom:

gun(g٨n)(im) – vatreno oružje, top

dag, da(ge)n; da(ga)r (im) – dan

Švedski: gana dag – vatra; dan(vatreni dan) = turski: yandağ – vulkan.(g = y)

Kapa, šajkača, keče, fes

Srpska vojnička kapa (u prvom svetskom ratu) zvala se: šajkača.

Postoji priča da je knez Milan Obrenović naručio kape za graničare na šajkama i da

je kasnije ime kape došlo od te reči. Kod nas se vrsta vunenog materijala od koga se
za vojsku prave uniforme i kape zove: šajak. Samo kroz literaturu mogao bi da se
prati redosled nastanka ovih naziva, ‚odnosno šta je iz čega proizašlo. Rečima: sa
jacka čovek švedskog jezika mogao je da traži od onoga ko prodaje vrstu materijala
od koga se prave jakne, kratki kaputi, da mu da materijal za jacknu.

säger /ili säjer sade(ili sa) / sagt / säg! / säga ili säj! – reći, kazati, kazivati

(g = j)

jacka, jakan; jackor(im) – kratak kaput, jakna

Kroz sačuvane zapise moglo bi da se dodje do one prve reči kojom se na našim
prostorima imenovala kapa. Ova reč: kapa bi mogla da bude od švedske reči:

1. kapar/ kapade/ kapat/ kapa(gl) – odrezati

2. kappa, kappan; kappor(im) – kaput, mantil

Nekada se od ledjnog dela iznošenog kaputa/ kappa šila kapa.

Reč: šajka/šajke mogla je da nastane od švedskih reči: säj kö (s = š)

Rečima: säj kö čovek je mogao da zahteva da šajke(manji čamci) nekom prigodom

idu u jednom nizu, redu. Iste te reči kojima se zahteva neki red u radu moglle su se
upotrebiti i priilikom tkanja vunene tkanine ili prilikom šivenja.

470
Reč: šajkača mogla je da nastane i od engleskih reči: shy catch.

shy(∫ai)pridev – stidljiv, povučen, neodlučan, plašljiv, nepoverljiv; gl. odskočiti, baciti

se u stranu.

catch(kæt∫)im – hvatanje, koristan ulov (gl)hvatiti, zgrabiti...

Srpski: šajkača (vojnička kapa) = engleski: shy catch – stidljivom(vojniku) baciti

(kapu) uvis da je uhvati.

Od ove iste engleske reči: catch(kæt∫)im – hvatanje, koristan ulov (gl)hvatiti,

zgrabiti...nastala je šiptarska reč keče.

Vojnik se duži sa uniformom i kapom. Ako mu nedostaje kapa, on mora da je plati.

Jedna od vojničkih igara je da nekom vojniku zgrabe kapu i dok on skače da je

uhvati, kapa leti od ruke do ruke. Sad je pitanje gde se to dogadja? Možda baš tamo
gde su postali i Srbijanci – u iščekivanju Solunskog fronta, u Grčkoj gde je bila
stacionirana sva saveznička vojska pred odlučujuću bitku prvog svetskog rata
1918.godine.

Fes

I Srbi kao i Turci nosili su fesove – vrsta kape koja se pravila od vune na kalupu.

Reč: fes mogla bi da nastane od švedske reči:

föster/ fäste/ föst/ fäs!/ fästa(gl) – privezati, pričvrstiti, učvrstiti

fest, festen; fester(im) – gozba, slavlje; praznovanje

Reč : fes mogla je da nastane i od reči: festa – praznovati jer se prilikom praznika
čovek lepše oblači i onda se svakako stavlja i lepša kapa/fes na glavu.

Fesovi su svakako imali kaiš kojim je mogao da se učvrsti u slučaju vetra ili ako se
čovek kreće po terenu da kapa može da padne sa glave.

Šubara

471
Reč: šubara mogla je da nastane od švedskih reči: sju bara.

sju (broj) – sedam

bara(prilog) – samo, jedino

Šešir

Srpska reč: sešir mogla je da nastane od švedskih reči: ses yr.

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti, gledat, posmatrati

ses (gl pridev trpni) – viđen

yr, yrt; yra (pridev) – vrtoglav, smeten, smušen

yr/ yrde/ yt/ yra(gl) – kovitlati se, vrteti se

Srpski: šešir = švedski: ses yra – videću se; biću viđen (možda čovek govori da će se
za njim okretati)

Jemo lep

Na selu u okolini Vranja i danas može da se čuje izraz: ”jemo lep” – ručamo. Mi to
razumemo da oni kažu da su : jeli hleba, ali oni nisu jeli samo hleb već I drugu
hranu! Izraz bi mogao da sadrži jedno švedsko upozorenje kako da se kulturno jede:
göm och lepp!

gömmer / gömde / gömt / göm! / gömma – kriti, (g = j)

och – veznik koji se u govoru čuje samo kao ”o” ili ”ok” ili ”og”

läpp, läppen, läppar(imenica, izgovor: lep, kratko) – usne

Informacija koj ase dobija iz ovih reči svodi se na to da se ono što se žvaće sakrije i
da se obrišu usne.

Moja baba me je savetovala:”Dete, kad sedneš da jedeš sa mužem, nemoj da

stavljaš hranu u usta na onu koja je do muža, već na drugu stranu žvaći.” Pitala sam
zašto to tako treba da radim, a ona je rekla:”Misliće da jedeš mnogo, a muževi ne
472
vole da hrane proždrljive žene.” I ovo je dobar savet mladima da vide kako su stari
bili mudri.

Jedan od većih prekršaja nad ljudima, u švedskom zakonu je – uskraćivanje hrane

čoveku.

Leb ili hleb

Naša reč: leb (hleb) mogla je da nastane od reči läpp - usne. (p = b). U novije vreme
dodat je glas “h” ispred ove reči. Kada se ispeče manji hleb koji mi zovemo: lepinja

Gledamo da li ima šupljinu u unutrašnjosti. Obično se u tu šupljinu stavi, recimo,

sira ili štogod drugo. Ako napišemo reč: lepinja na švedskom to će biti: läpp inga.

läpp, läppen; läppar(im) – usne

inga(zam) – niko, ništa

Reč: lepinja = švedski: läpp inga – usne ništa(nema) Čovek konstatuje da lepinja
nije dobro umešena jer možda nema šupljinu.

U švedskom jeziku postoji reč: läbbig i znači da je nešto neukusno.(p = b)

(U nemačkom jeziku reč: Leib – telo; trbuh; stomak, a reč: leben(gl) – živeti, a ove
reči su u tesnoj vezi sa hlebom.)

Među našim zagonetkama postoji jedna koja glasi: Dok se otac rodi, sin po kući
hodi. (Odgovor: hleb i lepinja.)

Ali švedska reč: leva – živeti, dala je nemačku reč: leben – živeti,

lever/ levde/ levt/ lev!/ leva(gl) – živeti, a u engleskom: life(laif) – (im) život

(v = f)

Od ovih reči mogla je da nastane i naša reč: 'leba, odnosno hleba.

Glas «h» je ovde nepotrebno nakalemljen kao prasećanje na švedski glagol: ha –

imati. Početna informacija je u ovom slučaju glasila: ha leva (v = b) daće oblik: leba,
odnosno hleba.

473
▲leva på ris – živeti na pirinču

Kruh

U švedskoj se čovek koji ne zna dobro švedski ne oseća se zbog toga neugodno, ali
Švedjani ipak vole da čuju stranca koji nabada njihov jezik i nikad vas neće gnjaviti
što ste pogrešili u akcentu. Kod nas je drugačije. Po načinu izgovora reči odmah
znamo iz kog je kraja čovek i automatski procenjujemo njegovu vrednost. To je
nešto urodjeno kod nas. Verovatno je to ostalo iz onog vremena kada smo se
dodvoravali svojim vladarima ipokazujući podsmeh prema prisutnom strancu i
svoju odanost vladru, odnosno njegovom načinu govora.

Bodlje takve vrste okusili su mnogi koji su prekoračili u tudj atar. Jedna od takvih
spotičućih reči izmedju Srba i Hrvata najčešće je bila reč: hleba i reč: kruh. Svaki od
«posednika» ovih reči tvrdo se držao svoje reči po cenu da iz prodavnice izadje bez
kupljenog kruha ili hleba.

Šta kazuje reč: kruh? Reč: kruh nastala je od švedske reči: kruka.

kruka, krukan; krukor(im) – sve vrste posuda izradjene od gline nazivaju se: kruka.

Pošto se hleba nekada pekao u crepulji to je i ta posuda bila kruka. (k = h)

▲blom|kruka - saksija

▲kruk |växt – biljka u sksiji(sobna biljka)

Reč: kruka, po našem jezičkom osećanju odgovara obliku genitiva, a putem

automatizma nominativ ostaje bez krajnjeg glasa «a» pa je nominativ u ovom
slučaju: kruk, odnosno kruh.

U švedskom jeziku reč: krucifikx– raspeće, krst. Ova složena švedska reč kazuje:
kruk i fix. (k = c)

fixar/ fixade/ fixat/ fixa(gl) – fiksirati, odrediti

fixerar/ fixerade/ fixaerat/ fixera(gl) – srediti, sredjivati

5 i (prilog; gl.partikula; označava nastavak intezivne delatnosti)

6 i (predlog) – u, na -
474
Ova reč najverovatnije da je složena u latinskom jeziku, ali od švedskog jezičkog
materijala.

Obed

Danas je reč: obed potisnula reč: ručak.

U Dušanovom zakoniku piše da su sela kroz koja prolazi vojska dužna da daju vojsci
obed.

U pravom značenju reč: obed označava uzimanje obroka oko 10-11 sati pre podne.
Drugi obed posle ovog je oko 16 sati, a na poljima se radilo do mraka.

U švedskom jeziku reč: obed mogao bi da kazuje: o bed ili o bedd

bäddar/ bäddade / bäddat / bädda – namestiti, pospremiti

ber / ber/ bett / be! ili bed !/bedja(glagol) – zamoliti, zatražiti

Prefiks ”o” ispred reči kazuje da nešto nije spremljeno ili je dobio a da nije molio..

Naš glagol zabeđivati sadrži u sebi glagol bedja! – moli!

Kuvar

U našem jeziku je onaj ko priprema hranu: kuvar. Ova reč u švedskom jeziku kazuje:

kuvar/ kuvades/ kuvat/ kuva(gl) – savladati, ugušiti.

Kako objasniti ovo gušenje jer se ono odnosi na ljude, a ne na hranu?

Postoje stari recepti u kojima se recimo zec priprema tako što se meso sa začinima
stavi u jednu zemljanu posudu, pa se poklopi drugom posudom i onda se posude
oblepe glinom da vazduh ne izlazi i sve se to stavi u žar, odnosno pod sač na
ognjištu. U tom slučaju meso je ugušeno/ kuvat. Stare priče o jelu u prirodi kažu da
pticu možemo pripremiti tako(ako je prvo savladamo), a onda joj izvadimo utrobu,
a ne diramo perje. Celu pticu oblepimo debelim slojem gline i stavimo u žar. Kada
ptica bude pečena, razlupamo glinu i pojedemo meso. U tom slučaju može da se
kaže da je ptica: ugušena/ kuva.

475
Kusni, kusam

Rečju kusni u vranjskom govoru nudi nekom da nešto proba od hrane. U švedskom
jeziku postoje sledeće reči koje imaju blisku glasovnoj vrednosti ove reči.

kuscha (kujonera, kuva, mästra, hunsa) – zlostavljati, tiranisati.

Naša reč: iskušenje ima veze sa ovom rečju. Zlostavljanje bi bilo ako neko nom
čoveku samo nudi, a ne daje hranu. U manastiru su iskušenik koji nastoji da se
odupre porocima, a jedan od poroka je kada čovek ne može da se uzdrži od hrane.

Lepčince

Nedaleko od Vranja postoji selo koje se zove Lepčince. Na švedskom kazuje:

läpp kind se

kind, kinden, kinder(imenica, izgovor: ćind) – obraz

se(imperativ) – gledaj!

Čovek skreće pažnju na nečije usne i obraze.

läpp, läppen; läppar(im) – usne

Legenda kazuje da selo nosi naziv po nekoj lepoj devojci, a prevod to i potvrđuje.

Podofika

Rečju: podofika se u Vranjskom kraju označava žena koja nije siguran prijatelj. Od
osobe koja dobije”karakteristiku” podofike treba se čuvati, odnosno treba biti na
oprezu.. A evo šta bi na švedskom kazivala ova reč: på doft fika

på(predlog) – po, na...

doft, doften, dofter(imenica) – miris

fika, fikan ili fikat (imenica) – vreme za kafu

476
Žena koju zbog njenog karaktera (možda je spletkaruša) nerado primaju u kuće
došla je sama, nepozvana, ali je ulazeći u kuću rekla da je miris kafe primamio: ” Po
mirisu kafe poznajem (da je) vreme za kafu”.

Ulav, ulava

U vranjskom govoru ove reči označavaju osobu koja je sa nekom mentalnom

manom.

U šv. jez.: ull, ullen - vuna,

zatim postoje i imena: Ola i Ulla. (Švedski glasovi ”o”i ”u” za naše slovensko uho
zvuče isto, kao ”u”.)

Postoji mogućnost da su prelje, onu ženu koja bi sa ostacima vune na odelu krenula
van kuće, opominjale da očisti vunu / ull koja joj je na odelu ostala.

av (prilog, ali i glag. partikula) - ovde označava uklanjanje, odvajanje

Moguće je da je reč: ulav označavala i osobu koja se zvala Ulla ili Ola kojoj je
trebalo nešto dati ili ženu koja je radila kod nekoga za vunu: ull av.

Varkaj se

Reč: varkaj se u vranjskom govoru znači upozorenje da se treba čuvati od nečega.

Na švedskom reč: varken(veznik) koji znači poziciju:– niti – niti; ni – ni

Znači, reč je opominjala na uzdržanost i opreznost, da se ne kaže ni ovako, ni

onako.

Reč može da bude upućena i nekom ko ide u pečalbu gde se putuje brodom: vara
arka.

vara, varan; varor(im.) – roba

ark, arken(im) – Nojeva barka, vrsta malog broda.

se –gledaj(pazi na sebe)

477
Barka

Na našem govornom području barka je vrsta čamca. U švedskom jeziku:

bark, barken(im) – kora drveta. Ovo bi moglo da se razmišlja da su manji čamci

pravljeni od kore/ bark drveta.

Pomina

Ova reč kazuje u Vranju, a i u makedonskom jeziku da je nešto ili neko prošao.

U švedskom jeziku: påminnelse, påminnelsen, påminnelser (imenica) – opomena

Na švedskom glagolu påminner / påminde / påmint / påminn! /påminna –

podsetiti, onpomenuti, podsetiti, znači da je neko ko je prošao podsećao (ličio) na
nekoga ili je neko opomenuo nekoga za nešto.

Reč može da se napiše na sledeći način: på min

på(predlog) – na, po, za

1. min, mitt, mina(zam) – moj

2. min, miner; minen(im) – izraz lica, grimasa

Pomina = på mina – (onaj koji ide) za mojima

Praske

U Vranju se breskve nazivaju praske. U grčkom jeziku reč: πράσινο – zeleno.

Čovek je govorio da breskve nisu još za jelo jer su zelene. Inače u grčkom jeziku ovo
voće je: ροδάκινο(rodάkino).

Što mi tu baeš!
Ovu rečenicu: »Što mi tu baeš!» će Vranjanac upotrebiti ako mu je nečije pričanje
dosadilo. Ponavlja jedne iste primedbe dosadi. Ako je u pitanju dete onda ono

478
može da dobije i udarac po glavi zato što smeta. Ova reč BAEŠ odgovara engleskoj
reči: BASH(baeš) v. – udariti; tresnuti nekoga po glavi.

Banjan – onaj ko se tek okupao(Vranje)

Evo jednog engleskog teksta u kome se spominje reč: Banya

Around the house, everybody wore more comfortable clothes. This man is wearing,
a banyan, his son is wearing one too. A banyan was something like a long bathrobe.
– U kući se nosilo komotnije odelo. Ovaj čovek nosi banyan, a njegov sin takođe.
Bayan je bio nekad dug bade mantil.( Iz knjige: If You Grew Up With George
Washington, strana 40)

Vrlo verovatno da je među turskim vojnicima bilo i Engleza. Oni koji su išli iz
gradskog kupališta, amama u širim ogrtačima (koje danas zovemo bade mantil) a na
engleskom bi se reklo: Is banyan – okupan je, ili možda: On je u mantilu koji se
ogrne posle kupanja.

Vranjski: izbanjan – okupan = engleski is banyan – je; (on u) širokom ogrtaču (za
kupanje).

Od engleske reči banyan – vrsta ogrtača verovtno je nastala reč: banja, kupalište,
mesto gde se ljudi leče od raznih bolesti.

Banja(kupalište) – bath

Kod engleskog pisca Džemsa Džojsa”Uliks” stoji englesko prezime (Džon) Banjan. U
vranjskom kraju banjati se – kupati se. Da li je neko sa ovim prezimenom živeo u
Srbiji? Reč je mogla da dođe iz perioda gradnje pruga kroz Srbiju.
U turskom jeziku: banyo – kupatilo
U arapskom jeziku kupatilo je: hammām, a druga reč je: banyo.

Hamam(amam)
Arapska u turska reč: hammām – kupatilo nastala je od švedskih reči: ha mamma
har/ hade/ haft/ ha!(gl) – imati

mamma, mamman; mammor(im) – mama, majka

hamam = švedski: ha mamma – ima mama (kupatilo)

479
Oko kupanja dece uvek se starala majka. Pošto se čovek razodene, skine odelo i
bude kao od majke go, kao kada ga je majka dobila, ondosno imala/ha, pri rođenju.

har / hade / haft/ ha(gl.) – imati

Kupatilo

Srpska reč: kupatilo kaže na švedskom: kupa till å

kupa, kupan; kupor(im) – poklopac (skålformig skyddshuv), poklopac koji ima formu
posude.

kopp, koppen; koppar(im) – šolja

U narodnoj poeziji spominje se kupa vina.

till(prilog) - još

till(predlog) – ka, prema, do

å, ån; åar(im) – reka

Srpski: kupatilo = švedski: kupa till å – posuda kod reke.

Reči od kojih je nastala reč: kupatilo otvaraju situaciju u kojoj se nekom daje
uputstvo gde može da se okupa. On može da s okupa tamo kod reke(gde možda
već stoji posuda).

U Švedskoj su za pranje i kupanje imali posebne daščare pored vode. Ustvari,

kupalo se veoma retko, a švedska spisateljka Moa Martinsson u jenoj svojoj priči
govori o jednoj majci koja je sebe i svoju decu često kupala. Zbog toga od svog
muža proglašena vešticom.

Tepam

”Će te tepam!” – kaže Vranjanac ili Makedonac. Reč: tepam znači pretnju nekome
da će dobiti batine. A evo zbog čega se preti:

täppa, täppan, täppor(imenica) – mala bašta

480
Veoma često u vreme kada se u jesen beru paprike ili groždje saznamo po neku
priču o krađi u baštama ili vinogradima. Znači da je tepanje nastalo iz ovakve
situacije. U makedonskom jeziku postoji i reč: otepa. Ako se u švedskom jeziku
doda prefiks ”o”ispred reči onda ta reč dobija suprotno značenje, ali reč može da se
napiše i kao:

åt täppa. I tada će reč govoriti o uzroku ubistva, (zatečen u krađi u bašti.)

Tepolji

Za govor deteta koje nesigurno izgovara svoje prve reči u centralnoj Srbiji se kaže
da dete tepa, tepolji. Kada reč prelazi iz jednog jezika u drugi može da dođe do
glasovnih zamena tako da je na primer u srpskoj reči: tepoli početni glas ne bi bio
”t” nego”d”. U tom slučaju reč bi glasila: de på ly.

de (zam) – oni

på (predlog) – po, na

ly(im) - zaštita, čuvanje

U tom slučaju reč (dete) tepolji, pdnpsno: de på ly – oni čuvaju (to šta dete), govori.
Roditelji čuvaju, pamte te dečje reči koje su interesantne kada se spomenu odrasloj
osobi.

Kezla

U vranjskom govoru postoji reč: kezla, keziti se (neprijatno se smejati)

Englesk: causal['kэ:z(э)l] a. – kauzalni, uzročni

cause(kэ:z)n. – uzrok, razlog, povod, izazvati

Eng.: cause(kэ:z) – uzrok = kez, keženje (smeh koji izaziva, iritira), ali čovek pita za
razlog tog keženja.

Because(bi:koz) veznik – zato što; zbog toga

Latinski: causa – uzrok(zbog čega se neko tako ružno kezi).

481
Na vranjskom govornom području sudra se uticaj više jezika.

Kazna

Srpske reči: kazna može da bude reč: cause(kэ:z) – uzrok.

Ali reč: kazna može da kazuje na švedskom: KASS NA!

kass, kasst; kassa(im) – rastur, bacanje, škart

na! (uzvik) – na

Ove reči: kass na mogle su da se čuju prilikom neke štete pri radu. Iza ove reči kass,
sledio je svakako i udarac jer ovo: na! se čuje pri deljenju udaraca po leđima.

Strah

Švedska reč: straff, straffet; straff, straffen(im) – kazna, mogla je da bude ona reč
od koje je kod nas nastala reč: stah (od kazne). Bliska reč po značenju je reč:

strax (prilog) – odmah, smesta, neposredno, začas.

Grčka reč: στρατός – vojska; στρα – vojni, potvrdjuje da je naš narod imao različite
izvore straha: kaznu, želju da što pre izvrši naredjenje ili strah od naleta napadača,
odnosno vojske.

Strava

strava kazuje neko užasavanje, a mogla je da nastane od reči:

sträv, strävt; sträva(pridev) – grub, rapav, neotesan, nabusit, drakonski

Izraz: strava i užas!

strava = švedski: sträva – grub

U grčkom jeziku reč: στραβά(strava) – krivo, nakrivo; Πήρε στραβό δρόμο.

482
- Krenuo je pogrešnim putem. Ova grčka reč upućuje savremenog čoveka da pomisli
kako se nekada snalazio čovek u pronalaženju pravih puteva da bi išao u željenom
pravcu.

Užas

Reč: užas možemo da napišemo na švedskom kao: ucsh! as.

ucsh! – uzvik

as, aset; as, asen(im) – leš

Situacija koju čuva izraz: strava i užas je ustvari deo priče koja liči na onu priču koju
smo kao deca pričali jedni drugima, obično u mraku i pred spavanje kad roditelji
nisu u blizini. Priča je govorila o detetu kome su roditelji umrli pa nije imalo šta da
jede. Otišlo je na groblje iskopalo majčin leš i uzelo njenu džigericu i pojelo. Kad je
kod kuće leglo da spava čuo se iz mraka grub glas koji je tražio džigericu. Pripovedač
bi dva puta govornim tonom ponovio reči: ” Daj mi moju džigericu! ”, a onda bi treći
put snažno uzviknuo tu istu rečenicu tako da mlađa deca, ona koja ne znaju priču,
vrisnu od straha i roditelji dotrče da intervenišu.

Zakukalo se

Ova vranjska reč ne kazuje da je nešto ili neko kukao, već da se nešto zatvorilo. To
može da bude neki odvod, ali može da bude na primer i uvo. Ova vranjska reč bi
mogla da se na švedskom napiše na više načina.

Vranjske bašte su se nekad navodnjavale vodom iz rečica pa su polja bila

ispresecana kanalima koje su ljudi zvali: vada.

U situaciji kada se kanal začepio čulo se: sa koka alla (s = z)

sa(imperativ) – rekoh, reče

säger /ili säjer sade(ili sa) / sagt / säg! / säga ili säj! – reći, kazati, kazivati

koka (lerklump) – grudva ilovače (o = u)

alla, allt; alla(zam) – sve

483
Sada imamo informaciju gde čovek priča da je (kanal) zapušen od zemlje koja se
oburvala.

Reč je znači govorila o bašti i kanalu za navodnjavanje, ali se prenela i na začepljeni

ušni kanal i danas na začepljenu vodovodnu cev.

Vada

Ova reč u vranjskom kraju označava mali kanal za navodnjavanje.

U švedskom jeziku ima više značenja reč; vad.

vadar/ vadade/ vadat/ vada(gl) – ići kroz vodu.

1. vad(prilog) – kako, koliko

2. vad(zam) – šta, što Vad heter du? – Kako se zoveš?

3. vad, vade, vader(im) – list noge

4. vad(im) – opklada

Od šv. reči vada – gaziti po vodi nastala je na ruskom jeziku reč: vadà – voda.

U Knjizi”Majstor Hiram i car Solomun”, francuskog pisca, Kristijana Žaka, navodi se

reč: vadi, kao reč kojom Jevreji nazivaju stenovito suvo rečno korito koje nabuja od
povremenih kiša.

Djiriz

U stara vremena vranjske kuće su imale slivnike gde se prljava voda se izlivala na
ulicu. Vranjanci su te otvore za prljavu vodu nazivali điriz.

Ova reč na švedskommogla bi da kazuje: gir is

girar/ girade/ girat/ gir/gira(gl) – skretati sa smera; skrenuti brod (sa kursa).

(g = dj)

is, isen(im) – led

484
djiriz (prljavi slivnik na ulici) = švedski: gyr is – zaobidji led ( g = dj)(s = z)

U grčkom jeziku reč: γυρίζω(izgovor: jirizo) –vratiti se

så(prilog) – tako, tako dakle

A ova reč napisana na švedskomkazuje: gir i så – skreni ovde tako

Ovde može da se radi o skretanju broda sa kursa.

Žir

Ista reč: gir – skreni,(g = ž) svakako se čula u vreme kada sa drveta hrasta opada žir,
Ako je neko hteo da se odmori pod hrastom, odustaće i zaobići drvo, upravo zbog
šišarki ovog drveta koje su smolaste i bockave. Hrast ima najlepši hlad u vreme
vrućina, ali kad szru hrastove šušarke, one ne dozvoljavaju da čovek sedne ili legne
ispod ovog dreveta.

Hrast

Reč: hrast narod izgovara gez glasa ”h” što može da znači da tu nije ni postojao taj
glas. Reč: hrast mogao je da nastane od švedske reči:

rast, rasten; rastar(im) – odmor.

Ova reč svedoči da je taj odmor u vreme opadanja hrastovih šišarki bio neprijatan i
da se ovo drvo tada izbegavalo.

Dodavanjem glasa ”h” ispred reči rast je opet naše prasećanje jer bi naredba:

Har rast!– Imamo odmor!(ispod hrasta) bile one reči koje se čuju pre sedanja ispod
ovog drveta.

U švedskom jeziku ovo drvo se zove; ek, eken(im) – hrast, a reč: ollon – žir.

Futa

485
Deo seoske ženske odeće(suknja) u Vranjskom kraju naziva se FUTA. Reč je mogla
da nastane na dva načina:

1. futtig (pridev) – beznačajan, majušan, sićušan

Pošto su i deca (i muška i ženska) nosila takve suknje(zapaske) to je moglo da preko

izgleda dečje odeće reč ostane i veže se za naziv ženske suknje. Postoji i druga
varijanta:

2. fot ta

fot, foten, fötter(imenica) – stopalo, podnožje (o = u)

tar/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga)(gl) – uzeti

Neko kaže da suknja treba da dodiruje stopala, odnosno pete.

U grčkom jeziku φούστα – suknja; φουστάνι – haljina

Kromid

Na jugu Srbije, u Makedoniji i u Grčkoj crni luk se zove kromid. Na švedskom ova
reč kazuje: kråma mild

kråma sig (stoltsera) – praviti se važan

mild, milt, milda(pridev) – blag, nežan, mlak, topao, ugodan, prijatan

Sadržaj ovih reči upućuje na situaciju kada se čisti crni luka pa se zbog njegove
ljutine plače. Onda se prave šale da je osoba koja plače na ovaj način nežna pa zbog
toga plače. U grčkom stoji reč: κρεμμύδι – crni luk

Skapan

U vranjskom govoru reč: skapan, skapana označava nešto što je trulo, nešto što se
mora baciti. Kada reč skapana napišemo na švedskom jeziku, onda će reči reći još
nešto o situaciji kada su prvi put izgovorene ove reči: ska panna.

ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola!(gl) – hteti, morati

486
panna, pannan; pannor(im) – tiganj,(ibrik, džezva, kotao...svo metalno posuđe).

To znači da se ovde ne baca ono što je od povrća ili voća počelo da se kvari, već se
(očišćeno) prži. U švedskim samouslugama mogu da se kupe komadi paprike koja je
počela na nekom mestu da se kvari. Natruli deo se odseče, a zdravi ostatak spakuje
i prodaje po nižoj ceni.

Truvija

U Vranju se takođe upozorava da se upotrebi voće ili povrće na vreme da ne ide u

truviju, a misli se da se ne baci.

U engleskom jeziku reč: throw(θrou)gl – baciti

Skuban

U vranjskom govoru postoji izraz: skubana kokoška. Ovaj izraz se upotrebljava za

zenu koja ima neurednu frizuru, a retku kosu. Reč: u švedskom jeziku:

skubbar/ skubbade/ skubbat/ skubbla(gl) – žuriti, trčati

Reč je izgovorila žena švedskog jezika koja je u žurbi ostavila mnogo podraslog perja
i dlaka na kokoški, izvinjavajuči se da je žurila/ skubat

Ćeramida

U grčkom jeziku reč: κεραμίδι – crep, pločica

Ova reč nastala je od švedske reči: tjära mitt ili körra mitt

tjära, tjäran(im) – katran

kör/ körde/ kört/ kör/ köra(gl) - voziti

mitt, mitten(im) – sredina

mitt(prilog) – usred, nasred (t = d)

487
Čovek kaže da se ćeramida namaže katranom(sigurno pre pečenja), ali moglo bi da
se radi i o prevoženju materijala za gradnju kuće.

Ćerana

U vranjskom kraju reč: ćerana označava veliki pokriven prostor pod koji mogu da se
uteraju kola sena da se zaštite od kiše.

kärra, kärran; kärror(im) - kolica, dvokolica; čeze; kočije

U vranjskom kraju ćerana je neka vrsta garaže, odnosno nadstešnica gde se

ostavljaju kola(konjska, volovska, ne auto).

[Naša reč: ućerati potiče od ove reči: kärra. Prefiks ”u”, odnosno švedsko ”o”
menja reči značenje – nisu kola/ kärra nego mesto gde se čuvaju

kola/ okärra.]

Ćerpič

Nepečena cigla se zove ćerpič. Ova reč je nastala od švedskih reči: tjära pyts ili kör
pyts

tjära, tjäran(im) – katran

kör(im) – i ett kör – neprekidno ili

kör/ körde/ kört/ kör/ köra(gl) – voziti

pyts, pytsen, pytsar(im) – vedro (posuda za vodu)

Rečima: tjära pyts čovek može da se traži da se doteraju sudovi sa vodom koja je
potrebna za izradu cigle.

[U romskom jeziku kuća je: ćer, ali ova reč je mogla da nastane i od švedske reči:

kär – zaljubljen, zaljubljena (k = ć)

kära – zaljubiti se

488
Tek kada se čovek zaljubi, on gradi kuću/ćer da bi osnovao porodicu.]

Cigla

Reč: cigla po izgovoru bliska je nemačkoj reči: Ziegel, ali u oba slučaja reč je došla iz
švedskog jezika gde glasi:

tegel, teglet; tegel, teglen(im) – cigla, opeka (t = z = c)

[Od švedske reči: tegel – cigla, nastala je naša reč: tegliti.]

Kalenica

Ova reč u vranjskom govoru označava dublju zemljanu posudu.

Naziv je nastao od švedskih reči: kal än icke.

kal, kalt; kala(pridev) – ćelav

kall, kallt; kalla(pridev) - hladan

än(prilog) – još

icke(negacija) – ne

Situacija u kojoj se čuju ove reči mogla bi da bude ona u kojoj se priča da treba
kupiti novu posudu jer je glazura propala na postojećoj ili je u pitanju razgovor o
sadržaju posude u kojoj se nešto hladi; nešto u njoj još nije ohlađeno.

Kalenice = švedski kall än icke – nije se još ohladilo.

Kluče

U Vranju se kaže da se nešto kluče kada se hrana sitni drvenim tučkom. Kluče se
crvena osušena paprika ili pečena sveža paprika ili beli luk...

Ova reč je nastala od engleske reči: cluth(kl٨t∫)(im) – hvatanje, zahvat, ali i stegača,
pritezač;

489
(gl) uhvatiti, zgrabiti; stezati, uklještiti

Napisana na švedskom reč: kluče bila bi: klok se

klok, klokt; kloka(pridev) – mudar, pametan

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – gledati, videti

kluče = švedeski: klok se – pametno; gledaj

Šta je tu pametno i zašto da se gleda?

Samo na jugu Srbije se sprema klucana paprika kao salata koja je veoma ukusna. Za
tu salatu potrebno je da u kuhinjskom priboru imate drveni tučak(klucalo) i
zemljanu posudu u kojoj ćete staviti beli luk, posoliti ga krupnom solju i izgnječiti
tučkom a. kada se beli luk pretvori u kašu, onda se u u masu dodaju komadi
cepkane pečene i očišćene paprike, pa se i one klučalom izgnječe da bi omekle i da
bi što bolje upile beli luk. Sve to preliti uljem i dodati sitno isečenog peršuna. To se
jelo mackalo. To znači da se nije jelo viljuškom već su se u salatu umakali komadići
hleba.

Jevreji za vreme proslave praznika Pasha jedu beskvasni hleb koji se zove: matzot,
koji je simbol njihovog lutanja.

Uporedi: Jevrejski macot i vranjsko mackanje.

Bora Stanković, književnik, rođen u Vranju u nekim pričama Uskrs naziva pashom,
mada ova dva praznika ne padaju na isti dan. Pasha je praznik jevrejskog izlaska iz
Egipta i dolaska u Izrael.

To može da bude sećanje na švedski Påsk – Uskrs.

Turski: Paskalya – Uskrs

Banica

Reč: giban, zabeležena je i objašnjena u Gotskom rečniku:

Giban abl.V.5 (20g) geben(perfektice simplex, 2962); Strajtberg, De gotisce Bibel II

Nemački: Geben (gl) – dati, davati, darovati / es gibt – ima, postoji.

490
Jevrejski (jidiš): na translatoru upisana reč: gibanica daje prevod: gyb'any'qa. Može
da se desi i da translator prepisao srpsku reč jevrejskim slovima, ali treba zapisati i
proveriti, onda kada budemo imali ovaj jezik u knjzi rečniku.

U centralnoj Srbiji narod jede gibanicu, a na jugu Vranjanci jedu: banicu.

U reči: banica, banice, stoje švedske reči: ban i sa ili bana isär, a u

Reči: gibanice prisutne su švedske reči: gy ban isär.

bana, banan; banor(im) – staza, putanja, orbita

i(predlog) – u

säger/ sade ili sa/sgagt/ säg!/ säga(gl) – reći, kazati

ban i sa – čovek kaže da se kružno stave kore pite;

banar/ banade/ banat/ bana(gl) – uputiti se

isär(prilog) – rastaviti

bana isär – čovek traži da mu se izdvoji parče (jer je u žurbi, verovatno) uputio se...

Ali umesto glasa „b” mogao je da bude glas „p” pa bi reć bila panna – posuda od
metala, a cela reč bi glasila: panica.

U nekim krajevima Srbije postoji posuda panica.

gynnar/ gynnade/ gynnat/ gynn!(gl) – pomagati, dati prednost

Reč: gy - pomagati, može da se odnosi na traženje pomoći da se savijena kora ubaci

u pleh ili tepsiju ili se od ispečene pite odvaja komad i daje nekome ko je pomagao
u poslu.

Izmećarka

U delima Bore Stankovića spominju se izmećarke koje su ustvari služavke u

gazdinskim kućama. U narodnoj pesmi spominje se devojka Vaska izmećarka.

491
Reč kazuje: i smetar ska

i (predlog) – u, na

smet, smeten, smetar (imenica) – mešavina, testo

smiter /smet/ smitit/ smit/ smita(gl) – iskrasti se, iskradati se, izvlačiti se, šmugnuti

ska ili skall / skulle/ skolat / skola – hteti morati

Reč: izmećarka može da se dvojako tumači: da će (ona) mesiti testo ili da će se

izvlačiti od posla.

Vaska i vaška

Reč: vaska u vranjskom kraju je bila je žensko ime koje se danas retko daje deci, ali
se spominje u delima Bore Stankovića. U švedskom jeziku:

vask, vasken; vaskar(im) – slivnik

vaska /vaskade /vaskat / vaska! – prati veš (ručno)

Od ove reči vaska / prati, nastala je i naša rec vaška(paraziti u kosi).

Gnjida

Jaje vaške zovemo gnjida, a na švedskom ova reč znači:

gnida/ gned / gnidit / gnid! gnida – trljati.

Onaj ko je dobio zadatak da opere vašljivo odelo čuo je reči:vaska och gnida - peri i
trljaj (jer je odelo puno parazita)!

Glotan

U vranjskom govoru ova reč znači da je neko prljav. Napisana na švedskom jeziku
ova reč kazuje: glott han ili glott ana.

glor / glod ( glott / glo! – blenuti, buljiti, piljiti, zuriti (u nekoga).

492
Han(zam)– on

anar/ anade/ anat/ ana!(gl) – pretpostaviti, predosećati

U trenutku kada je na stranom jeziku za nekoga našeg čoveka rečeno da je glott –

buljio u nekoga, asocijacija našeg čoveka bila je da se reč odnosi na prljavštinu
glotan odnosi na neurednost čoveka.

Plen(ratni)

Grčka reč: πλενομαι(plenome) – prati se

πλεν – prati, nedvosmisleno upućuje na to da se ono što je plen (zaplenjeno od

suprotne strane u ratu) mora prati, odnosno oprati.

Prati(veš)

Ova reč nastala je iz švedskog jezika od reči: prat i ili prat ty

pratar/ pratade/ pratat/ prat!/ prata(gl) – pričati

1 i (prilog; glagolska partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

2 i (predlog) – u, na

ty(veznik) – jer

Rečima: prat i moglo je da se priča o mestu gde bi se pralo(na potoku ili reci), a
rečima: prat ty – jer (je bilo) reči, jer (se) pričalo (o pranju veša)

Kotal – kittel

Švedjanin je rekao kada se pogađao: ko tal, a to znači

ko, kon, kor (im)– krava

tal, talet; tal, talen (im) – govor

493
Čovek kaže da je pri pogodbi bilo reči o kravi.

Postoji još jedna kombinacija:

kotte, kotten, kottar(im) – šišarka bora

tall, tallen, tallar(im) – bor

Šišarke bora ili jele u Švedskoj se upotrebljavaju za farbanje kože i vune. Mnoge
Švedjanke se iz hobija i danas bave ručnim tkanjem, a same farbaju svoju vunu,
koristeći prirodne sirovine. Lično sam prisustvovala u dva maha kada je naša
učiteljica švedskog jezika farbala vunu koristeći šišarke bora, brezovo lišće i
lukovinu.. Šišarke se dugo kuvaju, zatim se tečnost procedi. Vuna ofarbana borovim
šišarkama dobije svetlu boju lešnika.

To znači da je moguće da je reć kotal došla i iz procesa farbanja u kome se

šišarke/kotta bora/ tall, se kuvaju u kotlu.

U grčkom jeziku stoji reč: καζάνι (izgovor: kazani), ali i ova reč je nastala iz švedskog
jezika: kass ana.

kass, kasst; kassa(im) – škart

anar/ anade/ anat/ ana!(gl) – predosetiti, slutiti

Čovek priča o kazanu i kaže da sluti da je škart, da je propao.

Slunce

U vranjskom starom govoru postoji reč: slunce umesto srpskog oblika sunce. U
švedskom govoru postoji glasovna grupa slu. Najbliža reč koja bi mogla da stoji u
reči slunce je reč slunga – zavitlati, baciti.

Reč bi mogla da kazuje: slunga se (s = c)

se – gledaj!

Onda kada se bacalo koplje ili džilit, bilo je teško onom borcu koji je bio okrenut
suncu. U ovoj situaciji neko upozorava na: slunga se sunce koje smeta pri bacanju.

Reč: sunce nastala je od švedske reči: solen se.

494
sol, solen(im) – sunce, sunčev sjaj

Šveđani ovu reč: solen izgovaraju kao: sulen. Glas “l” u srpskom jeziku ne zadržava
se kada je na kraju sloga. U ovom slučaju ispao je ne samo glas ”l” nego i naredni
glas ”e”, pa je ostalo: sun se gde he (s = c) što je dalo konačno sunce.

Mesec

Naša reč: mesec nastala je od švedskih reči: mö sett

mö, mön; mör(im) – devica (devojka)

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti, gledati

Rečima: mö sett neko skreće pažnju na ženski menstrualni mesečni ciklus koji se
donedavno zvao perioda. Reč: period je ista i u našem i u švedskom jeziku.

Meze

Reč: meze u našem jeziku označava hranu, predjelo, koja se luži uz piće.

U nedostatku rečnika reći ću da u TV kvizovima za ovu reč kažu da dolazi iz

arapskog jezika. To znači da je ta reč i u turskom jeziku, ali ona u engleskom jeziku
označava sledeće:

mess(mes)im – zajednička ishrana(u vojsci; na brodu...)

[Prva knjiga Mojsijeva/ Genesis: 43:34 – messes

34: And he took and sent messes unto them from before him: but Benjamins mess
was five times so much as any of theirs. And they drank, and were merry with him.

34.I uzimajući jela ispred sebe slaše njima, i Venijaminu dopade pet puta više nego
drugima. I piše i napiše se s njima.]

Iz ovoga se vidi da je jelo/ messes jer mi rečju meze ne znamo šta će biti izneto
pred ljude da jedu. Šta će se izneti kao jelo to zna ona osoba kojoj je zapovest
izdata, a prema onome što kazuju švedske reči: mö se – devojko vidi sve zavisi od

495
devojke koja sprema. A ona sprema jelo zavisno od onoga što ima trenutno u
kuhinji.

mö, mön; mör(im) – devica (devojka)

ser/ såg/ sett/ se!(gl) – videti, gledati

så(prilog) – tako, tako dakle

[Od švedskih reči: mö så – devojko tako, nastala je naša reč: meso.]

Sluta

Ova reč u našem jeziku označava neku jadnu ženu. Narod kaže:”Jedna obična sluta”
– a misli na neuglednu ženu. Reč može da ima dvojako značenje:

Žena priča, a neko joj naređuje da prestane: Sluta! - prestani

slutar / slutade/ slutit / sluta!(glagol) – završiti

sluta – kraj, svršetak (priče; života ili možda posla)

Sluba, slube

Ako bismo uzeli da reč kazuje: slut be! gde je be!

Ber/ bad/ bett/ be! (ili bed ! ili bedja)(gl) – moliti, zamoliti, tražiti

Izgleda da se neko ljuti zbog pozajmljivanja i moli da se sa tim prestane.

Inače u švedskom postoji reč: stubbe, stubben; stubbar(im) – panj.

Mora da se zamisli situacija u kojoj ce jedan panj poslužiti nekom da se penje na

tavan, a reč će se kasnije vezati za ono što mi danas nazivamo stube:

Firaje

496
Kada Vranjanac kaže da nešto firaje onda on gleda u biljku koju gaji u bašti ili saksiji
i ovom rečju kaže da biljka dobro napreduje. Ova reč napisana na švedskom kazuje:
fyra ge.

fyra(broj) – četiri

ger/ gav/ gett ili givit/ ge!/ ili giv/ giva)(gl) – dati, davati

ge!(imperativ; izgovor: je). (g = j)

Firaje = švedski: fyra ge – četiri daj

Situacija u kojoj su se čule ove reči je ona kada se uzima ili daje pelcar neke biljke.

Ali bliska reč ovim rečima je i šv.reč:

firoj(gl) – gubiti u težini, nestati, oslabiti, smršati

U šiptarskom jeziku reč: firë, fira(im) – rastur, odbitak, sasušak

firoj(gl) – gubiti u težini, nestati, oslabiti, smršati

Fidan ili vildan

Mladu sadnicu neke voćke Vranjanci nazivaju: fidan ili vildan. Reč je nastala od
švedske reči: vild ana.

vild, vilt; vilda(pridev) – divlji, buran, žestok

Anar/ anade/ anat/ ana!(gl) – predosetiti, naslutiti

Vildan(sadnica) = švedski: vild ana – divlja(sadnica) predosećam (v = f)

Čovek je u nekoj situaciji izrazio sumnju/ ana da se možda radi o divljoj/ vild
sadnici.

Tokom vremena reči vild ana pretrpele su promenu glasa „v” u glas„f” i gubitak
glasa „l” pa je vildan postao fidan.

Tenekia

497
Ovom rečju Vranjanci nazivaju lim. Na švedskom ova reč kazuje:

tenn är kyla

tenn – kalaj

kyla – hladan.

är(gl) - je

kylkylen, kylar – hladnjak, frižider

kyla /kylade / kylat / kyla!(gl) - ohladiti

kyla, kylen, kylar(imenica) – zima, hladnoća

Čovek se žali da se kalaj ohladio pa ne može da radi sa njim.

Kentra

U vranjskom govoru reč: kentra označava metalnu rezu na vratima. Sadržina ove
reči napisana na švedskom pokazuje da je reč nastala od reči: center, centern(im) –
centar, ali sada je pitanje da li je centar otišao iz grčkog jezika u švedski ili obrnuto.
Na grčkom je: κεντρικός. – centralni, središnji, glavni

Čovek daje uputstvo da rezu treba nataknuti na centralno ispupčenje, da je treba

nacentrirati.

Reza

U grčkom jeziku: ρεζές (izgovor: reses) – šarka, šarnir.

Reč je nastala iz švedskog jezika jer kaže: resa.

Reser/ reste/ rest/ resa!(gl) – putovati.

U ovom slučaju ne radi se o pravom putovanju, već o pokretanju koje pravi ovaj
deo šarke. Glas z u našem jeziku došao je od toga što je uz reč: res išla i neka druga
reč kao na primer: ses – videće mo se, a ovde bi mogla da kazuje ponavljanje
radnje.
498
ser/ såg/ sett/ se! – videti, gledati

ses – videćemo(se)

vi ses igen. – videćemo se

U engleskom jeziku reč: hasp(ha:sp)im. – reza; gl. namaći rezu

Engleski: raise(reiz) – gl: podići

To znači da je u ovom slučaju radnja – podići/ raise dala naziv predmetu/rezi koji
se podiže.

Reze i crte

U ”Zapisu Crnorisca Hrabrog” piše da su Sloveni pisali čertami i rezami:

Engleska reč: razor(’reizə) – im: britva, žilet

Te reze su rađene oštrim sečivom, britvom, sa kojom se nekad i brijalo

(Primedba u vezi glasa ”z” u reči : reza: Zavisno od sluha srpskog slušaoca i njegove
glasovne procene švedskih glasova, švedski glas ”s” u našem jeziku ima vrednost
glas: ”s” ”š” ”z” ili čak ”ž”

To se najbolje uočava na primeru prezimena Šešelj i Žeželj. oba prezimena su

nastala od reči: sjö sälj

sjö – jezero ili more

sälj – prodaj

U albanskom jeziku postoji :žeželj koja znači: lanac za psa. da li je to bio taj objekat
koji se prodavao negde na moru ili jezeru?)

Ponadvor

Ova vranjska reč izgovarala se kao jedna reč, a znači da se ide napolje, odnosno u
klozet. Reč na švedskom kazuje:

499
på natt vår

på (predlog) – po, na

natt, natten, nätter(imenica) – noć (zvučni par glasu tt = d)

1. vår, våren, vårar (imenica) – proleće

2. vår, vårt, våra (zamenica) – naš, naši

Najverovatnije da ceo izraz jedno učtivo izvinjenje zbog noćnog ustajanja naših/ vår
zbog klozeta u koji se išlo van kuće.

Narapita(kiša)

Kada leti udari snažan kratak pljusak sa krupnim kapima kiše, Vranjanci kažu da je
kiša: narapita. U švedskom jeziku reč: narr rapp yta

narr, narren, narrar (imenica) – luda, budala.

rapp, rappt, rappa(pridev) – brz, hitar, žustar

rapp, rappet,; rapp, rappen(imenica) – udarac (bičem, štapom, prutom).

yta, ytan; ytor(im) – površina, prostor

Da rinem

Vranjanac će ovu reč upotrebiti onda kada ide da počistiu štalu. On će reći:”Idem
malo da rinem na krave.”

Ova reč: rinem je nastala od švedskog glagola:

rinner / rann / rinnat / rinna! – teći, curiti, strujati

Mesto gde krave leže zaprljano je i mokro pa treba učiniti da osoka

oteče / rinna.

500
Manao se

Kada u Vranju žele da kažu da neko liči na nekoga onda po nekad kažu
ovako:”Manao se na svoga tatka:” areč manao mogla je da nastaneod švedskih
reči: man all ili man all se

manar/ manade/ manat/ mana!(gl) – pozvati

man, mannen, män, männen(im) – čovek, ljudi ili

all, allt, alla(zamenica) – sav, sva, sve

sersåg/ sett/ se(gl) – videti, gledati

Vranjska reč: manal se mogla bi na kaz da čovek (može) sve da vidi ili da je taj
predak na koga spomenuta osoba liči umeo sve da zapazi.

Onodeli

Kad god hoće Vranjanac da pita da li je nešto uradjeno od redovnih poljoprivrednih

poslova, rečimo u bašti ili na njivi, onda se upotrebi reč onodi: Mi smo onodeli.
Onodesete li vi? Onodesmo. Sagovornici znaju o čemu pričaju, a oni sa strane ne,
jer se ne imenuje prava radnja. Taj glagol će se upotrebiti i u situaciji ako je ljubavni
par viđen ljubavnom zagrljaju. Komentar će biti da su se oni ”onodeli”.

Mogla bi da budešvedska reč: nöd, nöden – muka nevolja. Međutim, u švedskoj

Bibliji stoji reč: nåden – blagoslov, blagodat.

U engleskoj Bibliji stoji reč: anoint koja ne stoji u standardnom engleskom rečniku,
a prevodi se u našoj Bibliji rečju: premazati.

Vranjskoj reči: onodi mogla bi da ogovar engleska reč:

annoy(ə’noi) im. – neprilika, neprijatnost. U svakodnevnom životu muka i balgoslov

su veoma bliska jedno drugom pa reči kojima se iskazuju mogu da se zamene u
situaciji kada su prisutni ljudi koji se jezički nedovoljno razumeju. Ali u švedskoj
Bibliji stoji:

(Johannesevangeliliet, 1: 17 – Jevanđelje po Jovanu, 1: 17

501
Ty lagen gavs genom Mose, men nåden och sanningen har kommit genom Jesus
Kristus.

Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista.)

Ali postoji i jedna druga švedska reč:

når/ nådde/ nått / nå (gl) - dosegnuti, dohvatiti, pa je čovek mogao da kaže ovako:
onått del i.

nått – dosegnuti; onått – ne dosegnuti(tt = d)

del, delen; delar(im) – deo

3 i (prilog; glagolska partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

4 i (predlog) – u na

Ova zadnja varijanta mogla bi biti najprihvatljivija za reč onodeli gde čovek kaže da
su uradili posao na njivi, ali jedan deo/del je ostao nedovršen.

Inka

U vreme mog prvog kontakta, pre malo više od pola veka, sa meni čudnim
vranjskim govorom koji je danas skoro iščezao pod uticajem radija i televizije, čula
sam za reč: inka. Na moja podstanarska vrata pokucala je jedna devojčica i
zbunjeno mi rekla:”Teto, tetka Suta traži njenu inku.” Zbunila sam se, ali trebalo je
nešto da odgovorim. Pošto je devojčica spomenula tetka Sutu, onda mi je bilo
logično da Suta ima dete jer sam čula da Inka pripada Suti. Znači inka je Sutino
dete. Moj odgovor je zato bio ovakav:” Inka nije dolazila kod mene!” Šta je dete
pomislilo o meni, to ne znam, ali verovatno je moja gazdarica našla Sutinu inku.

Inka je u vranjskom govoru levak. Bila je jesen i bilo je vreme spremanja zimnice i
jedan isti levak koristilo je više komšiki.

U švedskom jeziku: ynka – jadna, malo, bedno malo.

Znači na isti način ostala je švedska reč u vranjskom govoru. Ako neka Švedjanka
zaturi u jesenjem spremanju zimnice svoj levak po komšiluku onda je moglo da se

502
kaže:” To je moje, ynka (jadna ne bila)!”. Ta reč: jadna(inka) je takodje jedna
govorna poštapalica.

Od Šveđanki sam čula da je njihovo staro ime Suta, a ono se i danas čuje u
vranjskom kraju.

Lozinka

Reč: inka nalazi se u reči lozinka (lös ynka)

löser/löste/ löst/lös/ lösa(gl) – rešiti, rešavati; podići, uzeti, uzimati; rastvoriti

ynka – jadna, malo, bedno.

Srpski: lozinka – = švedski: lös ynka - uzmi (ovo) malo (pa nauči napamet)!. Ovo je
bila najverovatnije zapovest vojsci pred neku akciju, da zapamte reč koja treba da
reši problem identifikacije.

Levak – tratt

Naša reč: levak mogla je da nastane u nekoj davnoj ginekološkoj ordinaciji gde je
lekar osluškivao stanje bebe u majčinoj utrobi pomoću instrumenta koji liči na
levak. Rečima: leva ack izrazio je svoje zadovoljstvo zbog pokreta u utrobi majke.od
reči: leva ack!

levar/ levde/ levt/ leva(gl) - živeti

U rečniku sinonima reči: leva odgovara i izraz: höra hemma – slušati (kod) kuće.

Jedan nagluv čovek u staro vreme služio se levkom, ”praaparatom” za sluh, a istu
funkciju mogle su da vrše sve vrste tikve, bundeve, lejke.

Bundeva

U Švedskoj naziv za sve tikve je: pumpa, pumpan, pumpor.

Naziv bele tikve u Srbiji je bundeva dok je u Vranju ta ista tikva pečenka.

503
Ako se reč: bundeva napiše na švedskom jeziku onda bi možda dobili više
informacija:

Bundeva = švedski: bon döva

bo, bon; bona(im) – gnezdo.(o = u) Ova reč sa drugim rečima daje značenje naselja,
napr: bo|satt – nastanjen. Verovatno da je u dalekoj prošlosti bila reč koja je
označavala ljudsko gnezdo.

döv, dövt; döva (pridev) – gluv, nagluv

srpski: bundeva = švedski: bon döva – (u) selu gluvi(upotrebljavaju, da bi bolje čuli)

Tikva

Ako reč tikva, tikve, napišemo na švedskom to bi bilo ovako: tyck ve.

tycke, ticket; tycken, tyckena(im) – mišljenje, naklonost, sklonost

tycker/ tyckte/ tyckt/ tyck!/ tycka(gl) – smatrati, misliti, verovati

ve(uzvik) - jao!

Srpski: tikve = švedski: tyck ve – mislim jao!

Onaj ko je pitan da se izjasni o tome da li mu se sviđaju tikve mogao je da kaže

nešto što je bilo ponovljeno pitanje i jedan uzvik. Ali da li su mu se stvarno svidele
tikve to ne vidimo iz reči jer za to treba biti potpuno u situaciji pa gledati ljude sa
kakvim apetitom jedu pečene tikve.

Da se Srbi slože potrebno je i da slože naziv za sve vrste tikvi, a evo u Vranju postoje
i lejke:

Lejka

Lejkom se nazivala vrsta tikve koja ima po nekad i metar dugački izduženi gornji deo
drške. Od nje se pravila naprava, natega za izvlačenje rakije iz bureta.

Ako reč: lejka napišemo na švedskom to će biti: lej kö, ili lej kom.

504
lejar/ lejade/ lejat/ lej!/ leja(gl) – pozajmiti

kö, kön; köer(im) – red, rep

kommer/ kom/ kommit/ kom!/ komma(gl) - doći

Čovek ovim rečima može da priča da je došao da pozajmi/ leji nateg da izvuče rakiju
iz bureta ili da je pozajmio(seme) da zaseje red ove tikve u bašti, a moguće su i neka
druga rešenja.

U engleskom jeziku reč: lay(lei)gl – položiti, staviti ili layer(,leiə)gl – razmnožavati

biljke izdancima, a u srpskom je to leja(luka).

Pečenka

Bundeva8bela tikva) se u vranju naziva: pečenka. Kada se ova reč napiše na

švedskom onda ona kazuje: pek änka.

pekar/ pekade/ pekat/ pek!/peka (gl) – pokazati, pokazivati

änka, änkan; änkor(im) – udovica

Reöima: pek änka, čovek je skrenuo nekome pažnju u vezi toga šta je napravila
udovica od tikve – možda je ispekla pitu ili nešto slično.

Petlovi pojev

Jedna vranjska pesma sačuvala je neke stare švedske reči koje počinju glasovima
koji su retki u našem jeziku. Mi danas nemamo u ćirilici, a ni u latinici odgovarajuće
slovo kojim bi zabeležili početni glas iz jedne reči ove pesme: z´mni.

”Petlovi pojev, Morava z´mni

Pušćaj me, zlato moje, da idem.”

Iako se iz ovih stihova izdvoje reči: z´mni, pojev, pušćaj.

i napišu na švedskom onda bi dobili još informacija.

505
Z´mni

sömn i, kazuje: da (Morava) spava.

sömn, sömnen(im) – san

i (predlog) – u

Švedski: sömn i – usnula(spava) = vranjski: z´mni (bruji)

Pušćaj

Ova reč napisana na švedskom kazuje: puss ta aj!

puss, pussen; pussar(im) – poljubac

ta – uzmi

aj! – uzvik

puss ta aj! = pušćaj = poljubac uzmi (da te poljubim pa da idem)

Pojev

Reč: pojev u vranjskom govoru znači pevaju, ali kako da se objasni ovoliko glasovno
odstupanje ova dva oblika? pojev = pevaju.

Vranjski oblik pojev napisan na švedskom kazuje: på jäv

på(predlog) – na, po, u

jäv, jäv, jävet(imenica) – izuzeće

Rečju : på jäv – čovek na švedskom kaže da se petlovi čuju, ali po negde, (ne svuda
već mestimično).

Pevaj – sjunga

Naša reč pevaj nastala je od švedske reči: på öva aj! ili be öva aj!
506
på(predlog) – ponovo, opet

ber/ bad/ bet/ be! ili bed! bedja!(gl) – zamoliti, zatražiti, moliti

öva – vežbaj, izvežbaj

övar/ övade/ övat/ öva!(gl) – vežbati

aj! - uzvik

Reči: på öva aj! ili be övaj upićuju rednju u smeru vežbanja.

Pesma

Reč: pesma ne bi mogla da nastane od glagola pevati jer kako objasniti smenu
glasova ”s” i ”v”(pesma, pevaj sem da je reč glasila: be vaj!)?

Reč: pesma mogla bi da kazuje: pös mö

pös – naduti se, dizati se, kipeti

mö, mön; mör – devojka

Švedske reči: pös mö = pesme

Čovek bi ovim rečima: pös mö mogao da savetuje devojci koja peva, da se negde
podigne ili da vodi računa da ima više vazduha u plućima.

Svira se

Ako je Vranjanka ljuta na svog muža koga dugo nema kući, a vi je pitate gde joj je
muž, onda ona može ovako da kaže:” Ete ga po selo svira se!”

Ova reč svira se ne znači da njen muž svira na nekom instrumentu. Ovo je švedska
reč koja znači: svira(festa) – praznovati, ali ima i druga značenja.

Volim/ voliš

507
Naša reč: volim, voliš otvorila mi se kada sam izgubila svaku nadu da ću moći ovu
reč da odgonetnem. Njeno poreklo mi se ukazalo tek kada sam čula Nemca koji je
izgovorio našu reč: voliš kao foliš. Odmah sam ”iza” Nemca čula kako Švedjanin
kaže: få list ili få lite ili få lim ili få lys

få/ fick/ fått/ få(gl) – dobiti, dobijati (f = v)

list, listen; listar(im) – lukavstvo

lite ili litet(prilog) – malo

lim, limet(im) – lepak

limmar/ limmade/ limmat/ limm/ limma(gl) – zalepiti; spojiti

lyser/ lyste/ lyst/ lysa(gl) – osvetliti; rasvetliti

lysning , lysningen; lisningar(im) – oglašavanje venčanja u crkvi.

Ovde se vidi da je reč: volim mogla da nastane iz različitih situacija:

få list – dobio kradom = voliš

få lite – dobio malo

få lim – dobio spoj (sa devojkom –dobio priliku da se vidi)

få lys – dobio priliku da se u crkvi objavi veridba (f = v).

Atar

Kaže se u narodu: ”Nemoj to da uradiš samo njemu u at'ar,” a ustvari misli se da se

ne uradi po nečijoj ličnoj želji nego da se promisli dobro.

Ako tu reč: atar napišemo na švedskom onda če da bude: att tar.

att( veznik) – da

tar (ili: tager)/ tog/ tagit/ ta(g)! ta(ga)(gl) – uzeti

Ova reč je možda uzeta iz situacije kada se priča o udaju pa se procenjuje da li će

momak da uzme neku devojku.

508
atar = švedski: da uzme(devojku ili da iznajmi zemlju...), ali veoma se često
dešavalo da se ne ispuni obećanje o ženidbi sa nekom devojkom, a posledice
neuzvraćene ljubavi snosi samo devojka.

“ At’rljiva moma – trbu do zuba.”

Ovo je jedna vranjska poslovica koja priča o devojci koja je lakoverna pa stupa u
nesigurne veze i zbog toga trpi posledice.

U vranjskom govoru reč at’tarljiv znači: činiti nekome na volju.

Reč: at’tarljiv zvučno je jednaka sa švedskim rečima: att tar liv.

att (veznik) – da

tar (ili: tager) / tog / tagit / ta(g)! ta(ga) – uzeti, uhvatiti

tar(prezent) – uzimam, uzmem

liv, livet; liv, liven – život

att tar liv – da uzmem živo? su devojčine reči koja odgovara na možda roditeljske
reakcije na njenu poodmaklu trudnoću.

Devojka možda preti da će sebi oduzeti život ili priča da će on(momak) pre sebi
oduzeti život nego da je ostavi.

Kako život kazuje teške zakletve mladih obično dobiju takav obrt da devojka trpi
posledice ubeđenja u kome je živela.

Prošlost u prošlosti – imperfekat?

Udala

Kažemo: Devojka se udala. Ako napišemo ovu reč na švedskom mogli bismo možda
da dobijemo više informacija o toj udaji.

Udala = švedski: ud dal.

udd, udden, uddar(im) – šiljak, vrh, vršak, špic

509
udda(pridev) – neparan, preostao; čudan

udde, uddan, uddor(im) – rt(istureni deo kopna u more.

dal, dalen; dalar(im) – dolina

Rečima: udd dal – vrh doline, čovek je odredio mesto gde je devojka otišla, gde se
udala.

Udden,Udevalla su nazivi mesta u Švedskoj. Žena koja je kao izbeglica došla mogla
bi da rečju: Udevalla da priča da je gore u Švedskoj imala muža, da se udavala ali
da se nešto desilo sa njim.

Uporedite glasovnu vrednost reči: udavala i Udevalla.

Isto tako može da se razmišlja o našem imperfektu koji kazuje da se randja vršila u
prošlosti i trajala duže vremena kao na primer, ako bi ovako rekla neka starija žena:
”Ja sam udevala do prošle godine konac u iglu bez naočara.” Isto tako je mogla
neka žena koja je došla kao izbeglica da istakne da joj sada vid predstavlja problem,
a dok je bila u Udevali dobro je videla. Pošto se u švedskom jeziku imenice ne
menjaju već samo predlozi ispred, to je oblik Udevala uvek ostajao nepromenjen.
Kod nas se kaže i ovako:”N emoj mu sve udevat u uši!” Ovde bi mogla da se skreće
pažnja nekome da ne bude do kraja iskren prema nekom.

Imperfekat je glagolski oblik koji kazuje prošlost u prošlosti

Našem jezičku postoji neko prasećanje koj u pravopisu zakačinju glas ”h” i na onim
mestima gde ga nema.Tako je na primer:

”Jao meni ude sam ti sreće ude sreće kao hude sreće, međutim, to je samo sećanje
na reč: hud, huden; hudar(im) – koža koja ovde nije u pitanju.

Od švedskih reči: udd åv visa ili udd åv vita nastala je srpska reč: udovica.(s= c)

åv (prilog) kazuje početak ili završetak glagolske radnje.

1. vis, vist; visa(pridev) – mudar, pametan

2. vis, viset; vis, visen(im) – način

3. visa, visan; visor(im) – pesma, balada

visar/ visade/ visat/ vissa(gl) – pokazati, ispoljiti

510
vit, vitt, vitta(pridev) – beo

Naša reč: udovica može da govori da je ta žena bila mudra, ali o njoj je mogla i u
nekoj pesmi da teče priča ili da se o njoj priča u trenutku kada se pojavila u vidnom
polju ljudi, ili da je ona obelela; ostarela.

Čare

Kada Vranjanac savetuje nekome da nađe izlaz iz neke zamršene situacije, onda
kaže: Gledaj si čare.

U engleskom jeziku reč share(∫єə)im.- deo, udeo, učešće; imati učešća u nečemu.

To znači da onaj kome se savetuje da gleda čare ustvari kaže da on vodi računa o
svom delu, udelu u tom poslu; drugim rečima da gleda na svoje interese u toj
situaciji

Reč je aktuelna danas jer u engleskom jeziku reč: shareholder(∫єə,houldeə) –

akcionar, vlasnik jednog dela deonica.

Seiri

Vranjanci uvek vode računa da im se svet ne seiri, a to znači da se ne širi loš glas o
pojedincu ili porodici. Neuspeh mora da se skriva od javnosti.

Ako reč: seiri napišemo na švedskom to će biti: se yr i.

ser/ såg/ sett/ se(gl) – gledati, videti

yr, yrt, yra(pridev) - koji ima vrtoglavicu

yr/ yrde/ yrt/ yra(gl) – kovitlati se, vrteti se, okretati se

i(prilog) – ovde

Vranjski: seiri = se yri – gleda(i) okreće ovde(narod se okreće)

511
Seiz

Seiz – konjovodac. Nekad kada je u vojsci postojala konjica, onaj ko se starao o

konju svoga oficira, nazivao se: seiz, a na švedskom to bi bilo: se is

ser/ såg/ sett/ se(gl) – gledati, videti

is, isen(im) – led

Da li konjovodac ili oficir upozoravaju na dodatnu opreznost jer je put zaledjen.

U turskom jeziku stoji takodje reč: seyiz - konjušar

Ufatia, zafaćeno

Ova vranjska reč čuva izvorni oblik danas naše književne reči uhvatiti.

Reč: zafaćen znači da su posude pune nečega.

Reč: fat u švedskom jeziku znači:

fat, fatet, fat, faten(imenica) – tanjir, bure, bačva

fattar / fattade/ fattat / fatta(glagol) – uhvatiti, doneti

Hur är det fatt? – Šta ti je?(Šta te je uhvatilo?)

Få fatt i eller på. – Domoći se, doći do.(uhvatiti nešto)

Naš oblik ufatio mogao je da nastane od reči: o fatt ill

ill(im) – zlo ;(nemoj) da te zlo (uhvati)

Reč: zafaćen kazuje na švedskom: sa fat igen

säger ili säjer/sade ili sa/sagt/ säg! säga(gl) – reći, kazati

fat – neka posuda

igen(prilog, izgovara se: ijen) – opet

zafaćen = sa fatt ijen – rekoh; posudu opet, ali iako je neko tražio posudu, ona je
bila zauzeta.
512
Švedski glagol: fatta – uzeti, kod nas je žensko ime: Fata(Fatima), a narodni izgovor
glagola: shvatiti(SFAĆA) sadrži u sebi švedski glagol: fatta – uhvatiti (f = v)

U grčkom: φάκα - mišolovka

Fata

Reč: Fata je žensko ličnoime, a u rumunskom jeziku ova ista reč:

fata – devojka. U švedskom jeziku:

fattar / fattade/ fattat / fatta(glagol) – uhvatiti, doneti. Iz ovog prevoda vidimo

situaciju u kojoj neko, možda prislnohvata ili donosi (nekome) devojku.

Sofka

Ime junakinje romana ”Nečista krv”, Bore Stankovića je devojka Sofka. U jeziku
Samera, postoji ova reč: sofka sa značenjem: rođaka

Bora Stanković

Ima i prezimen ovog srpskog pisma nastalo je od švedske reči koje, ustvari, kazuju
celu adresu: stan kovik

stan, staden (ili stan), städer – grad

kovik – mesto i zaliv u Štokholmskom arhipelagu.

Borina istančanost u prikazivanju nevoljnika u ”Božjim ljudima” upavo liči na

švedsku osetljivost prema handikapp ljudima - ljudima koji su rođeni sa fizičkim ili
psihičkim oštećenjima.

Ime borisav ili bora su na švedskom: borr i sav

borr, borren; borrar(im) – burgija, svrdlo, bušilica (bor mašina – bušilica, danas)

i(predlog mesta) – u, na

513
sav(im) – sok iz drveta

U stara vremena jedan od najefikasnijih lekova bio je sav – sok koji krene u
trenutku buđenja vegetacije u proleće. Na švedskoj TV prikazan je jedan takav
postupak gde seljaci buše rupe u drvetu breze. U izbušenu rupu uglavi se cev zove
kroz koju se u posudu sliva sok drveta.

Ime Bora moglo je da nastane od švedskog glagola:

borrar/ borrade/ borrat/ borra!(gl) – probušiti izbušiti.

Srpska reč: burgija nastala je od reči: borr giv (ili ge, u izgovoru: je)

ger/ gav/ gett(ili givit)/ ge!(ili giv!)/ giva(glagol) – dati, davati (”g” ispred ”i”
izgovara se kao ”j” pa će ovde biti: jivit/ jiv / jiva)

Dud, dudovi

U Švedskoj nema dudova i oraha. Dudovi su uvek kod nas bili radost dece u proleće
jer su bili prvo jeftino i ukusno voće, pa smo kad god nam se ukazala prilika kao
ptice čučali na dudovima.

Postoji podatak iz života holandsko-švedskog botaničara Carla von Linea koji govori
o jednom neuspelom pokušaju gajenja dudova u Švedskoj. Jedne godine je
posađeno nekoliko hiljada dudovih sadnica sa namerom da se u Švedskoj
organizuje gajenje svilene bube. Sadnice su lepo napredovale tri godine, ali jedne
jake zime sve su izmrzle. Tako je propao pokušaj gajenja svilene bube u Švedskoj.

Klima srpskog podneblja odgovara ovom drvetu, a dudovi su bili omiljeno dečje
voće. U nim godinama kada se željno iščekivalo sazrevanje žita dudovi su
dopunjavali siromašnu ishranu dece i pomagalo im da pobede (i ovo drvo treba
ponovo umnožiti).U potrazi za dudovima deca su usavršavala pentranje po drveću.

Naziv ovog našeg drveta(mullbärsträd) nastao je od reči koje su najverovatnije

švedska deca govorila svojim srpskim drugovima:” du då vi!”

du(zam)) – ti

då(prilog) – tada, onda

514
vi(zam) – mi

Srpski: dudovi(voće) = švedski: du då vi – ti, onda, mi

Reči: du, då vi = dudovi, odgovaraju našem nominativu množine pa je naš jezički

šablon iz ovog oblika izvukao nominativ jednine: dud ili je to opet na švedskom:

du ud ili du udda

udd, udden; uddar(im) – vrh, šiljak, špic

udda(pridev) – preostao, čudan, neparan

Kombinacijom ovih reči može da se kaže nekome: du udda – ti (si na) vrhu (drveta)
ili

du udda – ti si sam(neparan).

U turskom jeziku reč: dud je ista kao kod nas – dut, dudu(d = t)

Stihovi vranjske pesme: ”Dude, mori dude!Doma li si sama li si?” mogli su da

nastanu od turskih reči: dudak – usna; dudak boyasi – karmin; dudu dudu
dilli(pridev) – blagoglagoljivost

Murva/ murve

U Crnoj Gori za reč: dud reći će: murv/ murve. Ova reč mogla je da nastane od
švedskih reči: mor ve ili mur ve.

mor ili moder; modern, mödrar(im) – majka

mur, moren; murar(im) – zid

ve(uzvik) – jao

Rečima: mor ve – majka, jao ili mur ve – zid, jao, mogla su deca da iskažu strah od
majke kojoj se nisu javili, a popeli su se da jedu dudove ili mur ve zid, jao! da se žale
na neki zid koji ne mogu da preskoče, a popeli bi se na dud/murvu da se najedu tog
voća.

515
Šandud

Ispred reči: dud ovde se nalazi i reč šan dud.

sann, sant, sanna(pridev) – pravi

Deca su najverovatnije umela da procene koji je dud najbolji pa su za njega govorila

da je to pravi dud: sann = šan(dud.)

U našoj narodnoj epskoj poeziji, u pesmi Kosovka devojka stoje stihovi:

”Jao meni, ude ti sam sreće

da se jadna za zelen bor vatim

i on bi se zelen osušio!”

Dudinjka

U Vranjskom kraju se čuje i ovakav oblik reči dud – dudinjka

Ovde je posle reči: du udd izrečena i reč: ynka.

ynka, ynkan (imenica) – jadnica, bednica

Vranjski: dudinjka = švedski: du udd ynka – ti (si) sama jadnica

Reči koje je neko izgovarao osobi koja je jela dudove, dudinjke odnosila se na
socjalno stanje osobe, ali nesporazum je izgovorene reči vezao za voće koje je
osoba jela.

Drvo duda je danas u svim krajevima u nestajanju jer se retko viđa u voćnjacima, a
ono je itekako korisno. Plod duda se nekad sušio i ostavljao za zimu, onako kao što
su se sušile šljive. Od njega se pekla i rakija, a narodna medicina kaže da je čaj od
lista crnog duda dobar lek protiv dijabetesa. U vreme kada su se svinje čuvale van
svinjca u ograđenom prostoru gde su mogle slobodno da riju po zemlji i uživaju na
suncu, obodom ograđenog prostora bili su zasađeni dudovi. Od dudovog drveta su
se nekad pravila burad za rakiju koja je od samog drveta dobijala boju.

516
Apa, uape

Vranjanke bi se pred spavanje primirivale svoju decu rečima: ”Ćuti, će te izede apa!
Apa je napolju!”

Na švedskom jeziku: apa, apan, apor(imenica) – majmun.

vranjska reč: uape, znači: ujede. (švedsko o = u)

Prefiks ”o”ispred reči ape mi čujemo kao ”u”, a na švedskom bi bilo oapan( uapan)
i značilo bi da to nije majmun.

Mala deca se kod nas plaše i rečima: vau vau!

Ova reč je iz nemačkog jezika i glasi: wauwau – bauk.

Fusk – prevara

U jednom selu u blizini Vranja profesor Zlatanović je zabeležio reči fuske i friare
koje su ustvari nazivi dečjih igara.

fuska – varati, prevariti

fuskar / fuskade / fuskat/ fuska! – varati; prepisati(zadatak). Ovde se radi o

varanju u igri sa novčićima.

Merak

Ove reči smatramo turskim, ali one to nisu, jer su je i Turci preuzeli od severnjaka.

Reč: merak je mogla da dođe u turski jezik a i u naš jezik iz švedsko ili nemačkog
jezika.

U švedskom:

märker/ märkte/ märkt/ märk!/ märka(gl) – primetiti, zapaziti, opaziti

U nemačkom reč takođe je: merken – primetiti, obratiti pažnju.

U turskom jeziku reč: merak - problem

517
Da čovek dođe u stanje preterane preosetljivosti treba da postoji neki pokretač koji
utiče na njega da se opusti i preda veselju.

Ali u švedskom jeziku postoji još reči koje bi mogle da u situaciji kada se neko veseli
učvrsti čoveka sa strane da ono što gleda, to takvo opušteno stanje jeste merak.
Švedska reč: mörk, mörkt; mörken(pridev) – taman, zagasit

mörker/ mörket(im) – mrak, tama

Kada neko ne zna šta radi u pijanstvu, mi kažemo da mu je pao mrak na oči..

Na švedskom reči: mer ack! Mogle su da iskazuju nečiju želju da se veselje ne

prekine.

mer(prilog) – više(još više)

ack!(uzvik) – ah

Rečima: mer ack! Čovek traži da se stanje veselja produži (jer on u njemu uživa).

Sada se vidi da nisu samo meraklije Vranjanci nego da su oni zapamtili one reči koje
su se čule na nekom veselju. Čovekova mašta daje tim rečima neko svoje
tajanstveno značenje zbog čega današnji čovek misli da su naši preci umeli lepše da
se vesele, pa su sevdisali, uzdisali imali neke dertove i merake, a mi to danas
nemamo. Izgleda kao čist hendikep za nas!

U grčkom jeziku merak je: meraki. Čovek na istom jeziku kaže: mer raki – još rakije.

Na grčkom: μεράκι(izgovor: meraki) – žudnja, želja, strast, tuga

Grčko značenje reči malo bliža nam objašnjava šta se to u čoveku dešava kada je u
stanju meraka.

I konačni zaključak: reč: merkak = mer raki – još rakije. Konačni i pravi zaključak
značenja reči: merak je onaj trenutak kada se ljudi na nekom veelju dobro najedu i
napiju i pomisle: «Baš bi mogli da idmo kući», a baš tada neko ko je previše popio,
vikne onima koji služe: «Još pića za sve!». Tada se gubi kontrola. Tada se pije preko
svake normalne potrebe. To: mer raki! - još rakije, tada je vreme za probleme
svakojake vrste.

518
Rakija – snaps

Istina leži u vinu ili rakiji ili vinu jer se sve ovo dešava uz njihovu pomoć.

Na švedskom rakija je: snaps, a naša reč: rakija nastala je pomoću nordijskog jezika.

Srpski: rakija = šv.: rak i ja

rak, rakt, raka(prilog) - pravo

i(predlog) – u

ja(potvrdna reč) – da

Srpski: rakija = švedski: rak i ja - pravo u da

Šveđani kažu da: ”Pravilo lepog ponašanja nalaže da se prva ponuđena čaša
alkohola učtivo odbije”. Ali ovde nije bio takav slučaj. Ponudjeni je bio nestrpljiv i
nije držao do etikecije. Čaša je prihvaćena je bez ustezanja. Prva ponuda i
odgovor:”ja – da”

[To pravilo o prvoj odbijenoj čaši zapisano je u knjizi ”Memoari” Protea Mateja
Nenadović. Protin otac savetuje svoga sina budućeg popa da prve godine
službovanja odbije svaku ponuđenu prvu čašu i dak tek posle treće ponude prihvati
čašu i malo otpije. Otac kaže da će kasnije svi znati da njihov popa ne pije].

[Indijski pisac Vikram Set, treći deo trilogije”Odgovarajući momak”-”Svadbeni sari”,

str.190 spominje praznik Raki, a njime se slavi obnavljanje bratsko sestrinske veze
privrženosti i ljubavi kad sestre braći oko ručnog zgloba vezuju amajliju istog
naziva(raki), napravljenu od ispletenih končića; zauzvrat dobijaju neki mali poklon.
Na istom mestu pisac kaže sledeće:

”Vina je slavila Raki još otkad se Pran rodio. Gospodja Maheša Kapura, šta god ona
sama mislila o tom prazniku, nije ni pokušavala da ohladi oduševljenje svoje kćeri
šarenim ispletenim trakama i blistavim cvetićima dok je ova bila devočica. A kada su
joj Pran i Maan dolazili, kao deca, da joj pokažu šta im je sestra dala, njoj je iskreno
bilo milo.

Vina je ujutro stigla u Prem Nivas da Pranu veže raki oko zapešća. Odabrala je
jednostavni raki, mali srebrni veštački cvet na crvenoj niti. Nahranila ga je laduom i

519
blagoslovila ga, a za uzvrat primila njegovo obećanje da će je štititi, pet rupija i
zagrljaj...” ]

U našem narodu postojao je običaj da devojka zaljubljena u nekog momka za koga

ne može da se uda pobratimi tog maladića. Obred pobratimstva obavljao se u crkvi.
(Selo Nadrlje kod Rekovca).

Naziv alkoholnog pića: raki, odnosno: rakija mogao bi da potiče iz prapostojbine

Mesopotamije jer je piće moglo da bude služeno za taj praznik, Raki.

Vitez

Reč: vitez napisana na švedskom može da se napiše dvojako: vit öss ili vi tös ili vit
tös.

vit, vitt; vita(pridev) – beo

vi(zam) – mi

tös, tösen; töser, (im) – devojka

öser/ öste/ öst/ ös!/ ösa(gl) – sipati, posuti; isprazniti; izvaditi; iscrpsti; grabiti

Najverovatnije, da se vitez obraćao devojci rečima: vi tös – vi devojko, ali kojim

povodom to ne može da se odgonetne. Moguće je da je devojka davala svom vitezu
beli šal kao što je običaj na Tibetu da se prigodom svečanih trenutaka došljaku
poklanja beli šal.

Riter

U našem jeziku reč: riter je sinonim za reč: vitez. U švedskom:

rit, riten(im) – ritual, obred, ceremonija

riter/ ritade/ ritat/ rita(gl) – nacrtati, crtati

ritare, rita(e)n; ritare, ritarna(im) – tehnički crtač

ritt, ritten; ritter(im) – jahanje

520
ryter/ röt/ rutit/ ryt!/ ryta(gl) – viknuti, vikati; derati se; riknuti

rytter(im) – jahač, konjanik

ryttare(im) – pripadnik konjičke garde

Ova reč je i u nemačkom kao: Ritter(im) – vitez; pripadnik viteškog reda, ali mi
imamo reč: rite(dronjci)(im) koja kazuje da je neko u pocepanom odelu. Naš čovek
je, najverovatnije video konjanika, ali on je bio u pocepanom odelu. Čovek je
mogao da kaže da je on crtač, gradjevinac, ali je tek pristigao sa dalekog puta pa je
bio u pocepanom odelu/ ritama.

Sevdah

U turskom jeziku: sevda (im) – ljubav

sevgisi(im) – ljubavni par

Mora da se primeti da su Turci na ovim prostorima relativno ”novi”. S druge strane i

turski jezik je upijao jezički materijal iz germanskih jezika.

Ako tursku reč: sevda – ljubav, napišemo na švedskom onda bi to moglo da bude
ovako: söv ta. (t = d )

söver/ sövde/ sövt/ söv!/ söva(gl) – uspavljivati, uspavati

tar ili tager/ tog/ tagit ili ta(g) / ta(ga) (gl) – uyeti, uyimati; uhvatiti, hvatati.

Iz ovih reči moglo bi da se nasluti da je neko uhvatio (neku ženu da bi ga) uspavala.
To bi bila neka prolazna ljubav.

Ono što je tursko to je pravo jačega da uzme silom ljubav ili da je plati.

U grčkom jeziku za ljubav postoji reč: έρως, έρωτας i reč: σεβντάς (izgovor: sevdas,
grčki diftong: ντ = d). Reč je mogla da nastane od engleskih reči: seven taste.

seven(sevn) – sedam(broj)

taste(teist)im – ukus, naklonost, naročita ljubav, probati; osetiti ukus

521
Grčka reč: σεβντάς (sevdas) mogla je da govori o ceni/seven ljubavi kod žena u
javnoj kući.

Latinski: sex, grčki: σέζ(izgovor: seks) je ustvari švedska reč koja znači isto što i u
latinskom i grčkom, ali istovremeno ta reč postoji i isto se piše - sex(broj) – šest.

Engleski broj seven – sedam i švedski broj: sex su ustvari reči koje su ušle u sastav
reči koje govore o ljubavi – plaćenoj ljubavi – σεβντάς(sevdas)

I danas, a sigurno i nekad nijedno veće veselje ne može da prođe bez upotrebe
oružja. Kako je bilo nekada? To nam otkrivaju muške igre sa mačevima, sabljama i
noževima.

U reči: sevdah nalazi se premetnuta reč: svärd – mač. Glas ”r” je iz ove reči
izostavljen, a glasovi vä promenili su svoja mesta u äv. Reč sevdah, (svärd! i uzvik:
ah!) Trebalo je da označi celokupnu pijanu zabavu. Trebalo je u tu ”sliku” ubaciti i
reči onog posilnog koji svom gazdi na njegov uzvik svärd! donosi traženi mač i pruža
uz reči: där! ta!

Dert

där (prilog) – tamo, onde

ta – uzmi!

tar ili tager / tog / ta(g)/ ta! / ta(ga)(gll.) – uzeti, uhvatiti, krenuti, prihvatiti se

Te izgovorene reči čuvaće se kao: derta, odnosno dert, posebna faza pijanstva, a ja
dodajem: faza u kojoj se vitla mačem.

U turskom jeziku reč: dert - neprilika(sikiniti, rahatsizlik)

Možda najbolje objašnjenje reči dert daje engleska reč: thereat(δєər`æt) – tamo,
pritom; zato.

Ove reči kazuju da se pre ispoljavanja derta nešto desilo što je čoveka izbacilo iz
ravnoteže, pa se on zato(thereat) ponaša.

Reč: dert mogla je da dodje i iz madjarskog jezika gde postoji reč:

derűs – vedar, veseo, ali i ona jje došla iz švedskog jezika: där rus.
522
där (prilog) – tamo, onde

rus, ruset; rus, rusen(im) – opijenost

Kakvi su Švedjani?

Među nordijske narode spadaju Šveđani, Norvežani, Danci, Islanđani.

Kako u nekoliko reči opisati te narode? Najlakše je ako to oni sami o sebi kažu.
Danski pisac Martin Andersen Nekse, u svom romanu: „Detinjstvo” na jednom
mestu opisuje svoje susede Šveđane i njihovu narav. On kaže:

„Otac je u mnogočemu bio “osobenjak”, ali ne u pitanju svoga rada. Ma koliko da je

inače bio tvrdoglav u svojim mišljenjima, ovde je uvek bio spreman da prihvati nove
ideje. U krvi je imao tempo novog vremena. Bio je radnik u glavnom gradu i shvatio
je taj svoj položaj. On je bio neobično spretnih ruku i ljutio se ako je neko “imao
suviše palčeva ili pet puta okretao lopatom dok izbaci jednu lopatu zemlje.” Rad je
bio nov i neuobičajen, grad do tada nije imao popločanih ulica. Ljude je trebalo
priučavati. A oni nisu bili brzi u učenju. “Ja to radim na svoj sopstveni nacin,”
odgovarali su oni, čak i onda kada je u pitanju bilo nešto što nikad ranije nisu radili.

Švedski nadničari bili su u tom pogledu ljudi sasvim drugog kova. Oni su u proleće
dolazili u grupama iz Severne Švedske, a njviše iz Halanda i Blekinga. Bio je to svet
koji je poticao iz koliba, deca seljaka i bezemljaša; ali najveći broj njih imao je novo
doba u krvi. I oni su imali posla sa zemljom, sa kravom i nekoliko svinja, ali nisu
postali učmali sitni sopstvenici, koji su se očajnicki hvatali za svoju stopu zemlje. Oni
su sve napustil, izišli iz uskog koloseka feudalnog mišljenja i postali klasa za sebe.
Oni su bili pravi proleteri, koji bi se zabacivši kapu upustali u sve što je pružalo neki
izgled; ljudi koji su u sebi imali sposobnosti za sve moguće.

Bili su to ljudi za koje kod kuće nije bilo mesta ili koji nisu hteli da se snalaze u
odnosima kod kuće, višak ljudi od soja emigranata koji su izgradili Ameriku. Oni
samo nisu mogli da skupe novac za dugu vožnju preko Atlantika, i zato su dospeli
ovamo kao posluga ili nadničari. Najsposobniji od njih dobili su zaposlenje u luci ili
kod izgradnje mostova, gde su radili sa kamenjem. Bili su to borci do kraja, sa
izrazitim prezrenjem smrti; vukli su stene kao da igraju valcer sa svojim
zaručnicama i trčkali unaokolo sa dinamitskim patronama u džepu. U očima
domaćih bili su od boga napuštene skitnice i niža vrsta ljudi. Nisu stanovali kao

523
ostali ljudi u sobama sa pravim krevetima, već su iznajmljivali ambar vozara Lausa,
spavali su u senu, a hranu spremali na tavanima.. Nikad nisu jeli pravo toplo jelo.
Rakija i pivo zamenjivali su meso i kašu. Ali oni su takvi i bili, nikad nisu išli u crkvu i
pri najmanjem povodu vadili su nož.

Bio je to soj ljudi koji su prošli sito i rešeto, ali se otac sa njima dobro slagao. Oni su
mogli da podignu teret od sto kila, samo jedan ”o-ruk!” i već bi ga podigli kao jedan
čovek. Čovek je mogao da se pouzda u njih, kad je nesto trebalo izvršiti u
odredjenom roku. “Kamene kocke im se lepe za prste – oni pevaju pri radu”,
govorio je otac. On sam to nije činio; ja sam ga kao dete retko čuo da peva. Ali je
možda pod svojom nemarnom spoljašnošcu nosio skrivenu radost. Dobro
raspoloženje švedskih radnika rasterivalo je zlovolju koja je pritiskivala njegovo biće
i koje se on inače oslobadjao alkoholom.

I oni su njega voleli, iako nije držao do mišljenja ljudi. Bio je zaista majstor po
njihovoj ćudi, pomagao im je, rame uz rame, nije se ponašao kao pretpostavljeni,
već je sa njima bio u drugarskim odnosima – a ipak je mogao da obori čoveka kada
je dolazilo do gužve. I nije se ustručavao da se ponekad uhvati s nekim u koštac.

Švedjani i domaći radnici nisu se medjusobno dobro slagali. Bornholmci su imali

mnogo nacionalnog ponosa. Bili su skloni da Švedjane smatraju kao nižu rasu. Zato
su ih Švedjani prezirali kao malogradjane.

Zajedno nisu dobro radili, bolje je bilo držati ih rastavljene; njihov radni tempo i sve
ostalo bilo je različito. Švedjani su Bornholmce nazivali “čmavalima,” a ovi njih
“laktašima”.

Ko je to iz našeg naroda ispevao stihove:

“Naša borba zahtijeva kad se gine da se pjeva?.” (Uporedi naslov Demirke)

Drtina(čovek koji je star i prljav)

U srpskom jeziku se često pogrdno kaže: stara drtina.

Reč: drtina nastala je od engleske reči: dirty in.

(Taverns were often dirty. The food was often bad. – Kafane(prenoćišta) su bila
često prljava. Hrana je bila često loša(bedna).

524
dirty(dә: ti) (pridev) – prljav, nizak, nepošten(za kartaroša)

Ova reč bi mogla da bude u vranjskom govoru: dert(duševno stanje u veselju)

Rus

Vranjanci kažu: ”Ne da da na njega padne ni rus!”Ova reč. rus znači trunčicu, nešto
malo.

rus – opijenost, zanesenost, pijanstvo, ushićenje

rusar / rusade / rusat / rusa! (gl)– juriti leteti, žuriti

U švedskom jeziku: rus(fylla, förtrålning) – opijenost, opčinjenost(zlim silama)

Sada je nešto jasnije zašto je neko nad nekim zabrinut i zašto ga čuva i ne da:”Ni
jedan rus na njega da padne”.

Baz ili samo b’z

Ovaj šib u Srbiji se zove zova. Njegov cvet je rastresit i opojno miriše. Kad zova
precveta ostaje grozd, bobica koje u jesen dobije tamnu boju. U Vranju se ova biljka
zove: baz (izgovor: b’z).

Od zrelih bobica (u švedskoj literaturi) kuvao se džem, a kod nas pekla rakija.

U engleskom jeziku reč: buzz(b٨z)im. – zujanje; gl. ogovarati

Reč: baz ili samo b’z mogla je da kazuje da je neko posle upotrebe ove biljke za
lečenje imao zujanje u ušima. Inače reč: zova u švedskom kazuje: sova – spavati,
što može da kazuje da je biljka upotrebljavana kao čaj koji pomaže da se bolje
spava ili je reč u vezi tkanja. U švedskom jeziku reč: solva – označava proces kada
se pređa priprema za tkanje i namotava. Zovine šibljike koristile su se za pravljenje
cevčica na koje se namotavala vuna, a tako namotane cevčice stavljale u čunak
kojim se konac utkivao. .

Zova

525
Švedska reč: sova – spavati dala je ime ptice: sova (koja danju spava/sova, a noću
lovi).

sover/ sov/ sovit/ sov/ sova(gl) - spavati

rid (u vranjskom jeziku: uzvišenje) – ryd

Ista reč je u oba jezika. U Švedskoj ima mnogo mesta koja u svom nazivu imaju ovu
odrednicu ryd kao na primer: Ryd, Ryda, Rydaholm, Rydal, Rydbo ..., ali koliko sam
ja upućena ta reč ne znači uzvišenje već najnižu tačku između dva uzvišenja.

Istu glasovnu vrednost daje i glagol:

ridar / red / ridit/ rida! – jahati(na konju)

Ćoška

Čoška i Pržar su brežuljci iznad Vranja. Naziv brežuljka: Ćoška nastala je od švedske
reči: kiosk. kiosken(izgovara se; ćosk, ćosken). Zbog deklinacije ova reč je dobila
nastavak ”a” i konačan oblik: ćoška. Obično se mala prodavnica svakodnevnih
sitnica smešta na nekom uglu, na svakom ćošku(uglu).

Kažemo da je reč ćošak, reč iz turskog jezika, ali ova reč je nastala od francuske i
švedske reči: kiosken(ćosken). Pošto je stari put vodio pored Ćoške prema carini:
tulbe to bi jedan kiosk na tom mestu predstavljao neku vrstu današnjeg free-shopa.

tull, tullen; tullar/(im) – carina

be(gl) – moliti, zamoliti

Pržar

Veoma je teško odrediti kako je nastao naziv ovog brda. Ako pođemo od činjenice
da je pored tog brežuljka vodio put prema tvrdjavi koja se zove Markovo kale, onda
se može pretpostaviti da je sa tog brežuljka bilo veoma lako strčati na put kojim su
prolazili trgovci i njihovi karavani natovareni robom. U tom slučaju mogli bismo da
pretpostavimo da je švedska reč: pressar/ pressade/ pressad/ pressa(gl) –
pritisnuti, pritesniti, prignječiti, bila izgovarana u trenutku kada se neka

526
organizovana grupa spremala na otimačinu. Od tog istog glagola nastala je i reč:
prsa(grudi) – pritisnuti (nekoga na grudi)

Samoglasnička grupa ”io” neobična je za švedski jezik, pa je moguće da je reč

preuzeta iz francuskog jezika, mada je reč kiosk u dužoj upotrebi kod nas, a njeno
pravo poreklo treba ispitati.

Pošto je kiosken mala, obično drvena kućica u kojoj se prodaju najpotrebnije

sitnice, može se tvrditi da je na tom izletištu još u davna vremena postojala mala
prodavnica možda u prigodno doba, za vreme praznika.

Meteriz

Između Vranja i sela Ranutovca nalazi se mesto Meteriz. Danas je tamo napravljena
deponija za gradski otpad.

Kod Prote- Mateje Nenadovića spominju se turski meterizi – rovovi: ”Posle trećeg
juriša Turci se poistupe malo, meterize po’vataju i iz šešana tuku.”

möter/ mötte/ mött/ möt!/ möta(gl) – susresti, sresti, primetiti

ris/ riset(im) – ri’a, - pirin ač

ris, riset; ris, risen(im) - grančica, prut, šiba

meteris – (turski rov) = švedski: möte ris – susreo(video); šiblje

Situacija u kojoj su mogle biti izgovorene ove reči su posle inspekcije vojnih
starešina koji traže da se rovovi održavaju u dobrom stanju, da ne zarastu u šiblje.

Provara

U Vranju se kaže da se pomuženo mleko provarilo, a mleko od tek oteljene krave

zove se provara.

U grčkom jeziku reč: προβάρω – probati, isprobati

Iako je reč u grčkom jeziku, ona je nastala od švedskih reči: prova rå

527
U švedskom jeziku reč provara kazuje: provar

prov, provet; proven(im) – proba

provar/ provade/ provat/ prova!(gl) – probati, ispitivati

rå, rått; råa(pridev) – sirov

Za prvo pomuženo mleko posle teljenja i mi kažemo da je presno. To odgovara

švedskom pridevu: rå – sirov.

Po svoj prilici provara ima polazni oblik reči: prov var

är/ var/ varit/ / var/ vara – biti, naći se

var – bilo je

provara = prov var – proba; bila je(probali smo prvo mleko) koje se uvek zgruša
prilikom kuvanja. Šveđani od to mleko prodaju pod nazivom: kalv dans – teleći ples.

Žuto cveće

U Srbiji se Užičani nazivaju – Ere; Kruševljani – Čarapanima; Leskovčani – Paprikar;

Jagodinci - ćurani, a Vranjanci - žuto cveće. Zašto su Vranjanci Žuto cveće? Kažu da
je neki Vranjanac seo negde na izmet. Bilo ga sramota, pa se pravdao da je seo na
neko žuto cveće.

Sitter / satt / suttit / sitt / sitta (glagol) – sedeti

Radni glagolski pridev: sedeo na švedskom glasi suttit. Obzirom da mi neke švedske
konsonante izgovaramo tvrđe moglo je da od reči: suttit bude žutit.

Švedska spisateljka, Moa Martinson u romanu”Brand liljor” (Vatreni krin, ljiljan)

priča o starim vremenima i lošim navikama ljudi i o onim tihim pojedincima koji su
svojom upornošću i strpljenjem, obraćajući pažnju na sitne svakodnevne stvari kao
što je uredno držanje kuće, nedeljno kupanje porodice, gajenje cveća, uzdržavanje
od alkohola, često bili žrtve podsmeha sredine, ali i uzori mlađim generacijama. Na
jednom mestu u romanu, ona kaže kako su ljudi nekada smatrali kada je reč o boji
cveća, da je”cveće samo žute boje i da tu nema više ništa da se priča o nekoj
drugačijoj boji cveća.”
528
Ova priča o ”cveću koje je samo žute boje” mogla je negde i kod nas da se čuje u
Vranju od švedskih izbeglica pre skoro trista godina.

Ali treba primetiti da u francuskom reč:

zut(uzvik) – nije nego!; pusti me na miru!

Užičani – Ere

Užičani su Ere. Ova reč na švedskom kazuje: ära – čast, počast, slava.

(ä = e)

Ako se uzme da prezime knjaza Miloša Obrenovića napisano na švedskom kazuje:

o bränn, gde reč: bränn znači: spaliti, paliti, a kada se ispred reči doda prefiks ”o”
onda reč znači suprotno: nespaljen, može da ukaže na to da je možda Miloševa
porodica bila jedna od novije doseljenih sa severa. Zašto? Zato što se u jednoj
anegdoti čuvaju njegove reči kojima je naređivao koga će sve da mu dovedu kao
predstavnika u novu skupštinu:”Iz tog kraja toga, iz tog toga” – a kada je došao do
Užičkog kraja rekao je:

”Iz Užica? Dovedite mi koga prvog sretnete!”

Mi znamo da je knjaz Miloš bio nepismen, ali ne znamo da li je znaonjegov

rodoslov, kao što niko u Srbiji je pamti svoj rodoslov dublje od nekoliko predaka
unazad.

A u njegovo vreme pojavljuju se prezimena kao što su Moler, Ruvarac, Loma, Loja.
Sva ta prezimena su prevodiva sa švedskog: målar – slikati, bojiti; ruvar – ležati na
jajima, stražariti; lomhörd – nagluv; loj – lenj.

Samovile

Od starijih ljudi u Vranju mogla je da se čuje ova reč kao neki prekor. U knjizi
”Ljudski jadi”, Vuke Pop-Mladenove u priči ”Cuparsko kafe”, stoji reč kojom se kira
Cona sa prekorom obraća svojim mladim susetkama:

”Ah, samovile nijedne.. će vidim i vi kako će ga svarite do vek!!”

529
Na švedskom napisana ova reč glasi: småville

små(pridev, izgovara se: smo) – male

Reč: vila u švedskom jeziku ima više značenja, ali ono koje odgovara ovoj vranjskoj
reči je ova reč: ville bråd – žrtve

Ovde se radi o nasilju dečaka koji još nisu stasali za ženidbu, o njihovim ”malim
(seksualnim)žrtvama.”

U vranjskom značenju ova reč kazuje da su samovile, žene koje svojim ponašanjem
same mame, izazivaju mladog čoveka da budu progonjene.

Jean Mauel, Amerikanka, arheolog u romanu ”Hästarnas dal ”(preveden na švedski

jezik i kod nas – ”Dolina konja”) rekonstruiše život pećinskog čoveka na evropskom
tlu. Ona kaže:

”Hos Klanfolket är det så att när en pojke lägger ner sitt första villebråd på en jakt –
inte småvilt, utan ett riktigt villebråd – då räknas han som man och genomgår en
manbarhetsceremoni.”.

(Kod Klan naroda je tako da kada jedan dečak povali svoju prvu ”žrtvu” u jednom
lovu, to se ne smatra malim divljaštvom, pravom lovinom već se računa da on kao
čovek prolazi kroz jednu mušku ceremoniju.)

u ovom tekstu se vidi i reč: villebråd koji se u našem jeziku čuva u zapisu Vuka
Karadžića kao: vile brodarice. Ove vile brodarice u našem značenju nemaju
značenje žrtve, već zamišljamo da su one neka pomoć na rečnim prelazima –
brodovima.

Staro značenje reči: brod je mesto gde se najbrže može preći reka, a u švedskom
jeziku reč brått; brådskande – žurno. (t = d)

Vilna

Jedan stari Vranjanac zadovoljno priča kako ima lepu unuku, ali kaže:”Mnogo
vilna!”

Ova reč bi mogla da ima veze sa rečju samovile ili sa rečju: vild.

530
vild, vilt, vilda (pridev) – divalj, buran, žestok; neobuzdan, razuzdan.

Cuparci

Nadimak: Cuparci je naziv jedne vranjske porodice. Nadimak je došao od reči:

super / söp/ supit/ sup!/ supa(gl) – pijančiti

super se (s = c)

super(prezent) – mnogo pijem

U više slučajeva pokazuje se da naš jezik ne trpi nastavak reči na –er i da takve
slučajeve automatski vraća na -ar. (Na primer od reči:

stäv, stäven – krma, kormilo, nastalo je muško ime ime stevan)

ser / såg /sett / se! – videti, gledati

se(imperativ) – vidi, gledaj

Rečima: super se neko, najverovatnije žena, opominje svoga muža rečima: ”Gledaj
pa se napi! – super se!” = cuperce = cuparce

Kalimanci

U Vranju postoji izraz: Kalimanska utrina. Kažu: ”Nije ovo kalimanska utrina pa da
svako može da radi šta hoće!”

Na švedskom: Kaliman = kal i man

kall, kallt, kalla(pridev) – pozvati

kalla(imperativ gl.) – zvati, pozvati, nazvati

kal (trädlös) – nepošumljen, predeo bez drveća, go, ogoleo

i(predlog) - u

531
man, mannen; män, männen (im)– čovek

Moglo bi da se kaže da je ta utrina, to mesto, nepošumljeno.

Karaman

Ova reč je u vranjskom govoru nadimak za neku porodicu. U turskom jeziku reč:
kahraman(im) – junak

Na švedskom bi ova turska reč mogla da se napiše ovako: haka man.

haka, hakan; hakor(im) – brada

man, mannen; män, männen(im) – čovek/ ljudi

Iz sadržaja ovih reči može se naslutiti da je mlad čovek koji već ima izraslu bradu
stasao za junaka, odnosno junačka dela.

U našem jeziku jedna vrsta kruške zove se karamanka. To je stara vrsta krušaka koje
se u zadnje vreme ne vide na pijacama i trebalo bi ih pronaći i obnoviti. Naš pesnik
Jovan J. Zmaj u dečjoj pesmi ,,Mali meda” ovako kaže:

,, Mali meda njuška od ranog uranka,

al’ miriše kruška, kruška karamanka...”

Meda se propinje da dohvati krušku, ali uzalud.

Kara(im) – boja

U vreme dok je cvetala domaća radinost – predenje konca od vune i pamuka, zatim
pletenje i tkanje, za bojenje vune u crno kao dodatak prirodnim bojama koje su se
dobijale kuvanjem kore ili lišća biljaka, da bi se dobila crna boja u skuvanu orahovu
koru ili ljusku ili koru od drveta jova, dodavao se hemijski preparat koji se zvao:
karaboj, a naučno se zove zelena galica, koja je ustvari oksid gvoždja. Danas služi za
rastvor kojim se prskaju vinogradi. Ovaj naziv karaboj je nastao od turske reči:

kara - crno i naše reči: boja(mada je i ova reč boja poreklom iz švedskog, ali zbog
kratkoće ovog objašnjenja o reči boja biće govora na drugom mestu).

532
Ova reč je u turski, ali i naš jezik ušla iz švedskog jezika. U švedskom reč: kar znači:

kar, karet; kar, karen(im) – korito.

Sada možemo pretpostavljati iz koje situacije čovek turskog jezika video nešto crne
boje što je bilo u kadi – kar. Pretpostavimo da je u kadi bila smola, katran sa kojom
je trebalo namazati osovine na točkovima vojnih kola.

Srpska reč: katran = turska reč: katran, ali katran je crne boje.

Reč: kara u švedskom leksikonu sinonima stoji sa rečima: ugnsraka; eldraka,

kamma, skrapa, dra, a sve ove reči govore o čišćenju(ugnsraka – očistiti u pećnici;
eldsraka – očistiti vatrom)

Utrina

Reč: utrina u našem jeziku je reč koja označava njivu koja nije obrađivana. Posle
nekoliko godina kada njiva počne da donosi slabiji rod, njiva je ostavljana da jednu
godinu odleži, da bude utrina gde će stoka da pase pa da učini zrmlju podnijom.

Reč: utrina kauije na švedskom: ut rinna

ut(prilog) – napolje, van

rinna / rann / runnit / rinna(glagol) – teći, curiti

Verovatno da se u ovom slučaju na njivu odnosila osoka za šubrenje.

Naziv je mogao da dođe i od reči: ut trine

trine(näsa) – njuška, ali se tako zove i posuda iz koje jede svinja.

Čovek bi mogao da zapoveda da se svinje hrane negde na nekom neobrađenom

prostoru.

Ali postoji i treća mogućnost koja je izgleda najbolja: ut trine(frodig) – bujan,

plodan.

Ovde čovek kaže da je ta njiva izgubila plodnost (i da je treba pustiti da se odmara)

533
Ugar

Jesenje oranje se zove ugar. Napisano na švedskom to kazuje: o gara.

gara (bereda) – pripremiti

Prefiks ”o” (o = u), ovde kazuje da (zemljište) nije pripremljeno, ali reč je ostala da
označava pripremljeno zemljičte za setvu.

Ornica

Njiva u vranjskom kraju je ornica. Napisano na švedskom to kazuje:

år ni sa.

år, året; år, åren(imenica) – godina

ni (zam) – vi

sa(gl)– rekoh, reče

Neko kaže da je uzeo njivu u najam na godinu dana.

Izorena(njiva)

U Vranju se čuje izraz: Njiva je orena ili izorena.

Ovaj oblik mogao je da nastane od množine imenice godina - år / åren

ili čovek kaže: år ren gde je ren, rent, rena(pridev) – čist

Čovek je kazao da je (Ove )godine (njiva) čista; (pripremljena za setvu)

Ortak(kompanjon)

Naša reč: ortak nastala je od sledećih reči: år tack

534
år (im) – godina

tack(im) – hvala

Čovek kazuje da je (njivu) pogodio samo za godinu dana (a ne na duži period).

Patrav

Reč: patrav nastala je od reči: paa trav

paa(predlog) – po, na / norveški

trav, travet ili( traen)(im) – kas

travare, travaren; travarna(im) – kasački konj.

Čovek priča o uzroku svoje hromosti i kažeda je konj uzrok tome.

Buluntija

Kada Vranjanci hoće da kažu za nešto da je mnogo zamršeno da bi se razumelo,

onda kažu: buluntija.

U turskom jeziku reč: buluntu(im) – nahoče

Kada se ispred nečijih vrata nadje tek rodjena beba u pelenama, onda je to za sve
one koji komentarišu dogadjaj velika tajna bez odgovora.

Ako reč napišemo na švedskom onda će to biti: bull ung ty ili bull ont ty

buller, bullret; buller, bullren(ili bulerna) – buka i tutnjava; larma; galama

ung, ungt, unga(pridev) – mlad

ty(veznik) – jer

(Švedski veznik može biti i na kraju rečenice, kao i prilog ili predlog – red reči u
rečenici ne odgovara našem redu)

ont(pridev)

535
▲ha ont om pengar – nemati dovoljno novca

▲det är ont om jobb – nema dovoljno posla

Iz turske reči: buluntu, saznajemo da je zamršena situacija nastala jer se našlo

nahoče, odnosno odbačena beba, ali ono što su švedski stanovnici koji su
komentarisali rekli je: da je (uzrok toj) gužvi/ bull siromaštvo.

Djuruntija

Vranjska reč: djuruntija možete čuti takodje ako čovek hoće da na svoj zapetljani
način iskaže neku muku koju trpi, ali pri tom nije baš siguran šta mu tačno ta reč
znači. Odavno su umrli oni koji su ove reči izgovarali i znali njihovo značenje. A šta
je rekao Švedjanin ovim rečima: djur ont ty ili djur ont tia.

ont ty – problem sa novcem kao u gornjoj reči

djur, djuret; djur, djuren(im) – životinja (opšti pojam)

U ovoj kombinaciji reči problem je vezan za životinje/ djur.

tia(broj)– deset, desetica, desetka(novac)

Rečima: djur ont tia, Švedjanin se žali na jeftinu stoku.

▲vilda djur – divlja životinja

▲tama djur – pitoma životinja

▲husdjur – domaća životinja

▲djur park – zoloološki vrt

▲djur gården – zoološki vrt

Buruntija

536
Ovom reč spada u grupu reči kojima se čove žali na nestašicu novca za stanovanje.
On kaže: bor ont tia.

bor/ bodde/ bott/ bo(gl) – stanovati

Rečima: bor ont tia čovek se žali na skup stan gde stanuje/bor, ističe nedostatak
novca/ont jer plaća deset/tia.

Čovek se žali, ne samo na skup stan, on se žali na siromaštvo: bull ont ty, žali se na
jeftinu prodaju stoke.

[U srpskom jeziku naziv javne kuće je: bordel( ili burdelj). Ova reč kazuje:

bor/ bodde/ bott/ bo(gl) – stanovati (o = u)

del, delen; delar(im) – deo

Rečima: bor del čovek priča da on stanuje u jednom delu kuće, a drugi deo je javna
kuća.)]

Vranjski nadimci

Dingarci

Mnogi Vranjanci imaju pored porodičnog prezimena i porodični nadimak.

Naziv familije Dingarci nastao je od švedskog glagola:

dinglar/ dune/ dinglat/ dingla!(gl) – klatiti s, ljuljti se, njihati de

nadimak disgarci(u selu Nastavcu).

Na švedskom ovo ime bi kazivalo: dis gå

dis, diset(im) – izmaglica, sumaglica

går/ gick/ gått/ gå!(gl) – ići!

dizgo = izmaglica, magla (otišla je)

Od ove reči nastala je naša reč disati.

537
Bulumač

U turskom jeziku reč: bulumaç(-ci)(im) – kaša

Stari pekari su tek izvadjeni hleba premazivani retkom kašom od brašna koju su
nazivali bulumač i opet vraćali na nekoliko minuta hleba nazad u peć. Hleba je tada
dobijao lepu sjajnu koru. Ali prvi ko je izrekao ovu reč, komentarisao je da neskladni
bračni par zna recept za pravljenje lepe sjajne gornje korice hleba.

Izraz: bula omak

bula, bulan; bulor(im) – kvrga

buller, bullen, bullar(im) – pecivo, vrsta švedskog peciva

omak – neskladan bračni par (jedan malog rasta a drugi visok)

Stropljanac

Vranjski nadimak : Stropljanac na šveskom jeziku kazuje: strå opp la nak

strå, strå(e)t; strå, stråna(im) – slamka, travka, dlaka, vlas, trska

opp / upp(prilog) – gore

la, lade(gl) – ostavio je

nak, naken; nakna(pridev) – golo (k = g)

Rečima: strå opp la nak čovek bi mogao da stavlja neku primedbu majstoru koja
se odnosi na krov od trske.

Švedske reči: strå opp = strop (hrvatski naziv za plafon)

Talimat

Vranjski nadimak jedne porodice je: Talimat

Ovaj nadimak može ovako da se na švedskom napiše: TAL I MAT

tal, poalet; tal, talen(im) – govor

538
i (predlog) – na, u

mat, maten(im)– hrana

Čovek bi ovim rečima mogao da se buni protiv nekog dogovoragde je bilo reči o
tome da se jedan deo isplati u hrani.

Totić

U nemačkom jeziku reč: tot(pridev) – mrtav

tote(im) – mrtvac

töten(gl) – ubiti, premlatiti

Prezime Totić je moglo da dodje i od engleske reči: thought(θo:t)past, pp.od gl. to

think – misao, mišljenje, briga, pažnja, obzir

U starom Egiptu reč: tot označavala je bibliotekara.

Tatabit

Kućni parazit stenica u Vranju se zove tatabit. Jedna vranjska porodica nosi ovaj
nadimak. Na švedskom ova reč kazuje: ta ta bit.

tar/ tåg/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

bit, biten; bitar(im) – parče

Čovek savetuje nekom da uzme parče drveta da iz zida, ili pukotina daske na
krevetu, iščačka nagomilane insekte.

Prezime Tatabit moguće je da potiče i iz engleskog jezika: ta ta beat.

ta-ta(tæ’ta.) – dečje dovidjenja

Beat(bi:t) – udaranje u doboš; lupanje(srca); udaren, bijen

Prezime je moglo da dodje iz dečjeg govora – ta ta beat – tata je udario

539
Stenice

Reč: stenice kazuje: sten i se

sten, stenen, stener(imenica) – kamen, kameni zid

i(predlog)– u

ser/ såg/ sett/ se(gl) – videti, gledati

Kljača

Ovaj vranjski nadimak na švedskom kazuje: klack, klacken, klackar(im) – peta,

potpetnica, štikla; ćuvik, uzvišica.

klackar / klackade / klackat / klacka! – staviti potpetnice, što upućuje na obućarski

posao.

Čatlajac

Ovaj nadimak jedne stare vranjske porodice potiče iz engleskog jezika i kazuje:

chat liar at.

chat( t∫æt) im. – razgovor, rasprava

liar('laiə)im. – lažljivac

at(predlog) – kod, na, u/ izražava karakter toka radnje

Vranjski: čatlajac(nadimak) = engleski: chat liar at – razgovor, rasprava; lažljivac

Nadimak može da se stekne na razne načine – onda kada je subjekat aktivan i onda
kada je subjekat pasivan. Moguće je da je rodonačelnik Čatlajac bio engleskog
porekla, a moguće je da je neko kao na primer neko od turskih vojnika bio
engleskog porekla pa je u nekoj raspravi sa Srbinom pokušao da porekne nešto što
je za njega bilo negativno.

540
Klaker

U prošlom veku prodavali su se sokovi: klaker i kabeza.

Reč: klaker sadrži u sebi sledeće reči: klack är.

Flašice sa ovim sokom imale su pri vrhu jednu kuglicu kojom se flaša zatvarala. Reč:
klack može da znači i aplauz što opet može da upućuje na zvuk koji se čuo pri
zatvaranju flaše.

är (glagol) – je, biti

är, var, varit, var! vara – biti

Kabeza

Ova reč upućuje na bavljenje sportom jer kaže: kapp ösa

kapp(imenica) – trka, trčanje (pp = b)

ösa (imperativ, izgovara se: esa)

öser / öste / öst / ös! / ösa(gl)– sipati, posuti, isprazniti, iscrpsti, grabiti.

Čovek rečju: kabeza priča da se sok brzo razgrabio.

Raga

U Vranju reč: raga označava krupnog mladog čoveka, ali ovom rečju se u Srbiji
naziva i isluženi konj, ali i te reči u ironičnom tonu mogu prikačiti i ostarelom
čoveku koji je nekad bio veliki ženskaroš.

U švedskom govoru reč.

ragg, raggen(im) – kostret

U staro vreme od kozje dlake tkane su prostirke i pokrivači za konje i stoku, a

govorilo se da su takve tkanine napravljene od kostreti zbog grubosti.

U švedskom jeziku ragga ima značenje grubog momka koji juri za devojkama.

541
Raga – muzička forma tradicionalne indijske muzike.

Suljini

Ovaj vranjski nadimak ima u sebi švedske reči: sula in

sula, sulan, sulor(imenica) – pendžet na cipeli, đon

in (predlog) – unutra.

Čovek priča o unutrašnjoj strani pendžeta.

Reč: Suljinka koja u govoru označava ženu koja pripada familiji koju nazivaju Suljini,
kazuje jednu informaciju o dotrajalosti obuće određene osobe: sula ynka

ynka, ynkan (imenica) – jadnica, bednica

Kornelije Sula, rimski diktator na neograničeno vreme(123.god.pre nove ere).

Gra(pasulj)

U vranjskom govoru pasulj je gra.

U irskom jeziku reč: grá – voleti. Ova irska reč: grá mogla je da nastane od švedske
reči:

1 grann, grant; granna(pridev) – lep, krasan

2 grann (im) – malo, malkice

Ako je situacija da Švedjanin i Irac razgovaraju o pasulju, moguće je da Švedjanin

kaže da je pasulj lep, ili da voli pasulj (ali ne uvek; malo) onda bi Irac mogao da
značenje reči: grann veže za značenje: voleti. Isto tako bi moglo da se desi i u
situaciji kada ako razgovaraju i o ljubavi prema nekoj ženi.

U rimskoj imperiji 133.god.pre nove ere Tiberije Grah započeo je agrarnu reformu u
korist siromašnih. Posle njegove smrti njegov započeti rad nastavlja njegov brat Gaj
Grah. Predložio je da se narodu prodaje žito iz državnih rezervi po veoma niskim

542
cenama. Prema onom šta znači vranjska reč: gra – pasulj, ovaj Rimljanin je možda
davao sirotinji ne samo žito nego i pasulj.

O imenu Grah mora se rapravljati sa više rečnika starih reči, ali se mora imati u vidu
da palatalni glasovi: k, g, h, kada prelaze u drugi jezik dobijaju druge vrednosti.

Grašak

Naziv ovog povrća: grašak napisana na švedskom kazivala bi: grann sak.

1 grann, grant; granna(pridev) – lep, krasan

2 grann (im) – malo, malkice

(Glas nn u reči: grann je kratak i zbog toga za onoga ko ga u ovoj situaciji sluša,
potpuno zanemarljiv i zato je izostavljen.)

sak, saken; saker(im) – stvar

Grandžini

U ovom nadimku stoje sledeće švedske reči: grann gynn i

grann – malo, u maloj meri

gynna(izgovara se jina) – pomagati

i(predlog) – u, na

Čovek kaže da je neko (iz te familije Grnadžinih) pomagao u (nekom poslu).

Koloni

Kolonima su se u rimskom carstvu nazivali ljudi bez zemlje koji su uzimali u zakup
zemlju bogatih posednika.

543
U današnjoj Švedskoj postoje sela koja su odavno izgubila način seoskog življenja jer
su dobila i po neku fabriku gde rade oni koji se ne bave obradom zemljišta. Ljudi
koji žele da sami uzgajaju povrće, mogu iznajmiti kolonilåt.

låt, låten; låtar(im) – pesma, mlodija

låtar/ låtade/ låtat/ låt!/ låta(gl) – zvučati, činiti se; dozvoliti, dopustiti

Ova reč je u vezi sa opštim nazivom kolonija.

Pendžet

Inače sama reč: pendžet kazuje sledeće: pena ge ett.

pena, nennan, pennor (im) – olovka, pisaljka

ge (izgovara se: je) – daj

ger / gav gett (ili givit) / ge! (ili giv!), giva (gl) – dati

ett(broj) – jedan

Pena ge ett! – Daj mi jednu olovku!

Pendžet = švedski: pena ge ett – olovku jednu daj

Obućar ispred sebe ima čoveka kome treba da napravi cipele.

Om se obraća svom pomoćniku i traži da mu doda olovku da bi obelezio nacrtao

mušterijino stopalo.

Stopalo

Reč: stopalo kazivala bi na švedskom: stoppa alla ili stå pall

stoppa(laga, reparera) – pripremati, popraviti

stoppar / stoppade / stoppa!/ (gl) - krpiti, štopovati(šiti); zaustaviti,

all, allt; alla – sve

544
Rečima: stopp alla čovek ukazuje na neku popravku (najverovatnije na obući).

står/ stod/ stått/ stå(gl) – stajati

pall, pallen; pallar(im) – klupica, šamlica, hoklica

Rečima: stå pall för – izdržati, savladati, čovek je mogao da kaže da je neko tukao
nekog po stopalima i da je ovaj izdržao. Mogao je da kaže i da je neko stajao na
maloj stoličici/ pall.

Goginac

U ovom nadimku ima dva oblika jednog istog glagola: gå gick

går/ gick/ gått/ gå (gl) – ići, hodati

gå(imperativ) - idi

gick(prošlo vreme – preterit) – išao sam

Nadimak liči na neku prepirku gde se neko šalje/ gå negde, a on odgovara da je već
bio tamo bio/gick.

Ovaj nadimak se čuje i u varijanti: Goginac. U tom slučaju je: gå gynat.

gynar/ giynade/ gynat/ gyn!/ gyna(gl) – pomagao, radio (u korist nekoga).

Poginuti

Reč: poginuti nastala je od reči: på gyn ut.

på(predlog) – na, po, u

gyn! – pomaži!

ut(prilog) – napolju

Onaj ko je negde napolju pomagao nekome u nečemu, poginuo je. Ovo pomaganje
bi moglo da se nazove dobrovoljnim pomaganjem u ratu.

545
Go (bez odela)

Inače reč: gå – idi! U našem jeziku znači da je neko bez odeće na sebi. Njegova
reakcija u toj situaciji je ja zapoveda čoveku koji mu se približava da se udalju.

Nag(bez odela)

U švedskom jeziku: naken, naket; nakna(pridev) – golotinja, nagost(k = g)

Čilini

Ovaj vranjski nadimak jedne porodice napisan na švedskom kazivao bi: kyl lin ili kyl
in (k = č)

kyla, kylan, kyler(im) – zima, hladnoća

kyl, kylen; kylar(im) - (izgovara se: ćil) – hladnjak/frižider

in(prilog koji kazuje kretanje prema unutrašnjosti) – unutra

innan(prilog) – pre

innan(predlog) – pre

inne(prilog) – u, unutra; pod krovom

lin, linet(im) – lan

linne, linnet(im) – laneno platno; veš

Čovek, najverovatnije, priča o nečijem odelu koje nije prilagođeno za zimu ili o
nezagrejanoj prostoriji.

Dugur

Ovaj nadimak kazuje jednu naredbu koja je mogla da bude izrečena pri radu gde se
nešto u toku rada sipa po malo iz neke posude.

546
Šta je čovek mislio kada je rekao Dugur ne može se tačno reći jer postoji mnogo
kombinacija reči zato se zadržimo na značenju: dugg ur

dugg(smula) – sasvim malo, gde čovek pri radu traži da se sipa nešto sasvim malo.

Inače švedska reč: dugg ima više značenja.

duggar/ duggade/ duggat/ dugga(gl) – pada sitna kiša; rominja

dugger/ dög/ (ili duggde)/ duggt/ dugga(gl) – vredeti , odgovarati

duglig, dugligt; dugliga(pridev) - sposoban, kadar

1. ur (predlog) – iz

2. ur(prilog) – napolje, van

3. ur(im) –

i ur och skur – po kiši i vetru

4. ur, uret; ur uren(im) sat, časovnik

5. ur- (prefiks – prvi deo složenice koja kazuje poreklo)

ur|invonare – prastanovnik..

Duga(prirodna pojava)

U Bibliji se kaže da je duga na nebu potvrda o savezu Boga i čoveka.

Švedski glagol:

duggar/ duggade/ duggat/ dugga(gl) – pada sitna kiša; rominja

dao je u srpskom jeziku imenicu: dúga(na nebu posle kiše.) – regnbåge.

Duga se na nebu pojavljuje onda kada pada sitna kiša i kada sija sunce. Naša reč:
dúga(na nebeskom svodu posle kiše) otvara situaciju u kojoj dva čoveka
razgovaraju dok se kiša stišava. Pojavljuje se dúga. U tom trenutku Švedjanin kaže
da još rominja kiša/ dugga, a naš čovek tu reč vezuje za dúgu na nebu.

547
Dűga(za bure ili kacu)

dugga – vredeti, odgovarati, dala je u našem jeziku reč: duga(drvena daska od koje
se pravilo drveno posudje). Nekada je svaki dobar domaćin pre nego što razvrsta
koja će se drva koristiti za ogrev pravio uzgrednu klasifikaciju, odvajao ona drva od
kojih se mogla napraviti neka drvena posuda , a ono manje kvalitetno koristio za
ogrev. Istesane dobre komade drveta skladištio je na tavan svoje kuće ili pomoćnih
odeljenja da odstoje nekoliko godina, da se dobro osuše. Kda naidju kroz selo
majstori za pravljenje drvenog posudja, onda domaćin iznosi pred majstora svoj
sačuvani materijal i kaže šta želi da mu ovaj napravi. Majstor prevrće po materijalu i
izdvaja. Ako je majstor čovek Švedjanin, onda će tu situaciju provere materijala
pratiti i reč: duga.

duger/dög ili dugde/ dugt/ duga(gl) – vredeti.

duglig, dugligt; dugliga(pridev) – sposoban, kadar

Srpski: duga brada mogla je takodje da dovede u zabunu čoveka.

U narodnoj priči gde se spominje car koji testira mladiće i njihovu inteligenciju jer
namerava da uda ćerku za najboljeg, jedno od provokativnih pitanja je:”Koliko
vredi/duga moja brada?” Jedan od mudrih odgovora je:”Koliko vredi/duga jedna
majska kiša”. Možda je na ovaj način otac birao onog koji će razumeti igru reči jer je
poreklom sa severa Evrope.

Dug(nevraćeni novac)

▲inte en dugg förvånad – nije ni malo iznenadjen

Ovaj izraz, odnosno, ova švedska reč: dugg(im) – malo

Mogla je da pravi mnogo smutnje oko sporazumevanja novodošlih i onih koji ovom
rečju označavaju nevraćeni novac. U tom slučaju onaj koji se ne uzbudjuje ni malo
predstavlja dobrog dužnika, ali u njegovom jeziku to znači malo/dugg.

Umro mi je dug, kažu kod nas.

dör/ dog/ dött/ dö(gl) – umreti

dog(preterit/ prošlo vreme) – umro je/ Glas «o» ovde se čuje kao «u». Poreklo naše
reči: dug(pozajmljen novac), nastajala je i od ove reči.

548
Kadaje umro/ dog onda je i dug(pozamljeni novac) umro, kaže ova izreka.

▲dö av svält – umreti od gladi

Bure

Naša reč: bure/ burad odgovarala bi švedskoim rečima: bo ur ili bor ur ili bo radd

bo, boet; bon; bona(im) – gnezdo; nasljeno mesto

▲bo|satt – nastanjen (izgovor: o = u)

bor/ bodde/ bot/ bo!(gl) – živeti, stanovati

1. ur(im) – sat

2. ur(predlog) – iz, od

~~

1. rad, raden; rader(im) – red, niz

2. radda, raddan; raddor(im) – red, niz

Iz dobijenih prevoda čovek je mogao, ako je bio majstor da priča nekom

zainteresovanom gde on živi da bi ga našao ako mu zatreba kada bude rešio da
pravi burad, ali može se pretpostaviti još jedna verzija sa rečju:

bur, buren; burar(im) – kavez, krletka, a kada je bure gotovo, onda treba probušiti
otvor za čep. U tom slučaju treba napraviti rupu pomoću svrdla koje se na
švedskom zove: borr, borren; borrar(im) – burgija, svrdlo.

Iz naše reči: burgija vidi se da je naš čovek prihvatio švedski glas ”o” u reči: borr –
svrdlo , kao glas ”u”.

Palanza

Nadimak Palanza napisan na švedskom kazivao bi: pallan sa

pall, pallen; pallar(im) – klupica, šamlica, hoklica

549
pallar/ pallade/ pallat/ palla(gl) – savladati, izdržati

sa – rekoh

Pošto se u Vranju ovako nazivao i kantar onda je najverovatnije uzvik: savladan

mogao da se čuje pri merenju stoke koja se vezana koprca dok se meri.

Šaklaman

Ovaj vranjski porodični nadimak kazuje sledeće: sak la man.

sak, saken(im) – stvar(s = š)

la – ostavio je

man, mannen; män, männen(im) – čovek, ljudi

Nešto je ostavljeno na čuvanje.

Neko ne dozvoljava da se nešto dira jer je tu stvar/sak ostavio /la neki čovek/man.

Grepča

Ovaj nadimak kazuje: grep ska

griper/ grep/ gripit/ grip/ gripa(gl) – uhvatiti, grabiti, hvatati

ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati

Rečima: grep ska – uhvatićeš nekoga ili nešto i ponavlja da treba nešto kontrolisati.

(Od glagola: skola – hteti, morati nastala je naša reč: škola.)

Džilipan

U Vladičinom Hanu čula sam nadimak džilipan. Ovaj nadimak kazuje:

gyll (ili gill) i panna

550
gillar / gillade /gillat / gilla! (gl) – voleti

gyll, gyllen(pridev) – zlatan, ali bi moglo da bude i neko ime ili deo prezimena jer
sam nailazila na prezime Gyllenkrock.(izgovara se jil, a kod nas džil(

1. panna, pannan, pannor(im) – čelo

2. panna, pannan, pa(im) – tiganj, tava, ibrik, kotao, kazan

i(predlog) – u

Čovek priča o nekom da po čelu liči na nekoga ko se zove Jil, odnosno džil.

Ili, čovek kaže da voli (da jede) kada je spremljeno u tiganju/ panna.

Švedska reč: gyll nalazi se u nazivu najstarijeg epa Gilgameš.

Rusimci

Da li je u ovom nadimku i prezimenu švedska reč rus koja znači: opijenost, ali i
opčinjenost(zlim silama) ili je u pitanju druga neka varijanta. Moguće je reći:

ro simma

ro, ron(im) – mir, spokojstvo, odmor

simmar/ simmade/ simmat/ simma(gl) – plivati

Čovek je mogao da umiri nekoga prilikom nekog plivanja, međutim, moguće je i

metaforično značenje kada neko nekoga umiruje da ne bi izazvao veće zlo, pa mu
preporučuje da tako gura kroz život da ne bi gubio uzalud snagu na nekim
nerešivim problemima.

Rusi

Švedjani Ruse nazivaju: Ryss, Ryssar, a zemlju Rysland. Najverovatnije da je ovaj

naziv nastao u ono vreme kada se nordijski narod kretao ka Skandinaviji. Ono što je
smetalo u seobi to su, verovatno, bile oblasti obrasle šibljem.

Na švedskom: ris, riset(im) – šib.

551
Naš naziv za ovaj narod je Rus. U švedskom ova reč:

rusar/ rusade/ rusat/ rusa(gl) – juriti

rus, ruset; rus, rusen(im) – opijenos,napitost, zanesenost

russin, russinet; russin, russinen(im) – suvo groždje

Mi i kažemo: ”Pijan ko Rus.” U tom slučaju nameće se švedska reč: russin.

Od švedske reči: ris – šib u našem jeziku imamo reč: ris – divlja životinja iz porodice
mačaka. Danas ova životinja živi samo na planinama Prokletije i Šara. U švedskom
jeziku ova šivotinja se naziva: lo – ris; lo|djur.

Gočoban

Vranjski nadimak gočoban na švedskom kzuje: gå så bana

går / gick / gått / gå! – hodati, ići, prolaziti, otići

gå! (imperativ) – idi

så (prilog) – tako, ovako, onako

bana, banan banor(im) – staza, putanja; uputiti se u nekom pravcu

Čovek upućuje nekog da ide nekom stazom.

U ovom vranjskom nadimku oseća se prisustvo naše srpske reči: čoban(pastir), ali
tu je mogla biti upotrebljena i druga jedna švedska reč:

sjå, sjå(e)t(im) – petljavina, kubura

Reči: så bana ili sjå bana predstavlja jedno uputstvo onome ko je čuvao stoku:

sjö bana – (Ako bude) problema, uputi(se kući)

Goč(bubanj)

552
U Vranj se bubanj zove: goč. Ovom rečju se naziva i jedno brdo iznad grada Vranja.

Stari trgovački putevi vodili su upravo preko tog brda. Vladari su garantovali
trgovačkim karavanima slobodan prolaz kroz Srbiju. Sistemom bubnjeva najavljivan
je dolazak karavana, a to je bio i znak da straža obezbeđuje slobodan prolaz.
Rečima: gå åk! – idi, putuj

åker/ åk/ åkte/ åk/ åka(gl) – putovati.

Reč: bubanj napisana na švedskom kazivala bi: bo baba

bo, bon; bona(im) – gnezdo, naselje

banar/ banade/ banat/ bana/(gl) – uputiti se u nekom pravcu

Zvukom bubnjeva najavljuje se dolazak trgovačkog karavana, a za karavan je taj

zvuk bio znak da se slobodno kreću jer selo obezbedjuje prolaz.

Taj naziv Bubanj(potok) postoji u blizini Beograda. Isti naziv nosi jedno selo u blizini
manastira Žiče. Postoji takodje i planina Goč.

Zarzavati – grčki: ζαρζαβάτι

U Vranju se u šali kaže da su u jelo stavljeni razni zarzavati.

U grčkom jeziku reč: ζαρζαβάτι (zarzavati) – povrće

Biziki

U Vranjskom kraju će blizance nazvati: biziki. Ova reč je nastala od engleske reči:

busy(‘bizi) pridev – zaposlen, zauzet; nemiran, užurban

Oko blizanaca ima mnogo posla pa bi se reklo da je ova reč iz engleskog jezika, ali
Šveđani će za dete koje je veoma živahno reći da je busig.

buse, busenm busar (im) –nestaško

busar/ busade/ busat/ busa!(gl) – praviti nestašluke

553
bussig, bussigt; bussiga(pridev) – sjajan, odličan

Švedska reč je pretrpela engleski izgovor.

Tumba

Naziv sela Tumba u grčkom jeziku kazuje: τούμπα(izgovor: tumba) - salto, kolut,
prevrtanje; pad; nasip. U našem jeziku postoji reč: (okrenuti) tumbe, odnosno
prevrnuti, pretumbati.

U francuskom: tombe(im) – grob

tombée(im) - padanje

U engleskom jeziku reč tomb(tu:m) im.- grob

Mahala

U grčkom jeziku reč: μαχαλάς – kraj, četvrt, susedstvo, sa istim značenjem kao u
Srbiji.

Mahalama u srpskim selima nazivaju grupisane kuće u pojedinim krajevima sela. Te

mahale imaju svoja imena. Ako je selo malo onda obično ima Donju i Gornju
mahalu.

Ova reč je nastala iz švedskog jezika na kome se kaže:

mak all ili mak halla ili maka all.

mak(im) – lagano, polako (I sakta mak – lagano, polagano)

maka, makan; makor(im) – žena

make, maken, makar(im) – suprug, bračni drug

makar/ makade/ makat/ maka!(gl) – pomaći, pomicati, pomeriti

hal, halt; hala(pridev) – klizav, ak

halar/ hakade/ halat/ hala(gl) – dići, podići (hala upp); spustiti (hala ner).

554
hall, hallen; hallar(im) – predsoblje, dvorana, hala

all, allt; alla(zam) – sav, sva , svo

Moguće su razne pretpostavke o tome šta je čovek govoro o prostoru koji se danas
naziva mahala – deo sela..

Mogao je da kaže da se oni, oženili/maka svi/alla (devojkama iz one mahale).

Može da kaže da su oni polako/ mak podigli/ hala (svoje kuće) ili može da kaže da
su se pomerali/maka svi/ all sa gradnjom kuća u nekom pravcu.

Švedski glagol: makar – pomeriti se, ostao je u srpskom jeziku u značenju rečce
kojom se nešto ističe: makar. (Makar da se pomerio s mesta.)

Ali ako izraze: donja i gornja mahala, napišemo na švedskom, onda se vidi da se
radi o ženidbi:

Donja mahala = švedski: då ni maka all

Gornja mahala = šbrdski: gör ni maka all

då(prilog) – tada, onda

ni(zam) – vi

maka – supruga(oženiti se)

gör/ gjorde/ djort/ gör!/ göra(gl) – uraditi, učiniti

Rečima: då ni maka all, čovek kaže da ste se vi svi poženili

Rečima: gör ni maka all, čovek kaže da oni to rade, žene se(i udaju) između sebe jer
nisu bili jedni drugima rod. Ovde možemo da pretpostavimo neko novo
doseljavanje u kome su se novodošli pošenili sa devojkama iz tog sela.

Viganj

U turskim poreskim knjigama iz XVI-og veka(Vranjski kadiluk u XVI veku) spominju

se porezi na viganj, odnosno na ona mesta gde se topi gvožđe. Uz viganj ide i reč:
čatal koji je nejasan za današnje naraštaje i za samog autora knjige.

555
Ako pomoću švedskih reči napišemo reč viganj onda ona može da se napiše kao:

vi gana ili vig ana ili vig gana.

vi (zam) – mi

gana, ganade/ ganat/ gana(gl) – očistiti pomoću vatre

vig, vigt; viga(pridev) – gibak, elastičan, hitar, okretan

anar/ anade/ anat/ ana!(gl) – predosetiti, naslutiti

Rečima: vi gana čovek bi mogao da kaže da su oni rudu očistili pomoću vatre (i
dobili gvožđe).

A rečima: vig ana čovek bi mogao da govori o gvožđu koje su prekovali pa je

postalo elastično.

Puška

Naša reč: puška nastala je od švedskih reči: puss ska.

puss, pussen, pussar(im) – poljubac

pussar/ pussade/ pussat/ pussa(gl) – poljubiti, ljubiti

ska ili sakall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati

Rečima: puss ska – poljubiću (je, čovek izražava zadovoljstvo što ima u rukama
dobro oružje.

Nemačka reč: gever – puška, napisana na švedskom kazuje Ge värre

ger/ gav/ gett/ (ili givit)/ ge!/ (ili giv!/ giva(gl) – dati, davati (g = j)

illa, värre; värst – zlo

Rečima: Ge värre – daj gore(lošije), mogle su da budu švedske reči izgovorene onde
gde se trgovalo, a medjusobno se nije baš dobro razumevalo. Onaj koji prodaje
prvo prodaje lošiju robu.

556
Nagan,

U našem jeziku re. nagan – vrsta pištolja. Zbog nešega se kaše: go kao pištolj.

U engleskom jeziku: gun(g٨n) – vatreno oružje, top; mitraljez, lovačka puška,

karabin, mušketa, ali u ovom jeziku može da znači i. Strelac, lopov, ; čovek naoružan
revolverom i još niz drugih značenja.

Koje je oružje čovek davnih vremena mogao da upotrebi da bi napravio sebi prostor
koji može da obradjuje. To je bila vatra. U švedskom jeziku reč: gana – čistiti
pomoću vatre, može se naći samo u rečniku sinonima kao: gana ,a ta reč ima
značenje kao reči: rundrensa – okolo čistiti; gap – čeljust, gubica, usta; kao reč: glo
– buljiti, blenuti, piljiti. Danas Švedjani upotrebljavaju reč: gana, kao: gana fiske –
čistiti ribu. Čovek može da rundrensa – čisti okolo, ali pomoću vatre. To je radio i
onaj predak Žvedjana kada se našao kao izbeglica u Vranju i kada je u napuštenoj
kući, pomoću snopa slame rasturenim po podu i zapaljene vatre čistio, odnosno
vršio dezinfekciju kuće da bi mogao u nju da se useli. On je rekao Vranjancu:

på ganat ili på gana attt – da počistim pomoću vatre

att(veznik) – da

Efekat čišćenja kuće pomoću vatre Vranjanac je vezao za miševe koji su izleteli iz
kuće i on je miševe dalje nazivao i rečju: poganac (t = c).

U grupu reči koje sadrđe reč: gana – čišćenje okolo pomoću vatre, je i reč: jatagan.
Ova reč napisana na švedskom kazuje: ja ta gan

ja(rečca) – da

tar ili tager / tog / tagit / ta(g)!/ta(ga) – uzeti, uhvatiti

gan(im) – oružje

Rečima: ja ta gan – da; uzmi oružje, čovek je na švedskom rekao nekome da uzme,
ponese oružje ili da uzme oružje ...da ga očisti.

U knjizi ”Šeherezada”, Nikol Vidal, ”Rad”, Beograd 1966.) na str.38/39. spominje se

reč: gandura u značenju: bluza koja je ista i u francuskom, nemačkom, i mislim u

557
celoj Evropi., a u ovoj knjizi se kaže da gandaru nose Arabljanke. Reč: bluza ista je u
našem i švedskom jeziku: blus, blusen, blusar(im) – bluza.(s = z)

Ovaj detalj je veoma zgodan za razumevanje mehanizma kako se reči prenose iz

jednog jezika u drugi.

”Car Šahrijar je ubio svoju ženu kada je posumnjao da ga vara pa je kupio od svog
vezira njegovu ćerku Zobeidu i posle prve bračne noći takodje ubio.

Šahrijar zna da se čitavo njegovo carstvo uplašilo ali je uživao u tome da narod priča
o izgladnelom ljudožderu željnom sveže puti. Došao je na šaljivu pomisao da pošalje
svojim podanicima jednu navodadžiku koja će biti zadužena da za njega traži devojk
za udaju. Stavio joj je u zadatak da veliča vrednost njegovih raskošnih imanja i vrline
čilog mladoženje. Za obavljanje te osetljive dužnosti izabrao je staru Aminu, groznu
Egipćanku, razvratniju, goru od sto djavola, sa dušom prljavijom od njene gandure,
podlu, sebičnu, poročnu, pohlepnu...gnusniju od krmače, bedniju od kučke.

Mi ćemo za ovu reč: gandura koja jeobjašnjena u knjizi kao bluza (a koje u
standardnom turskom rečniku nema, a postoji reč: bluz. Reč gandura, možda je
postojala u nekim područjima ili u neko dubljem vremenskom sloju, ali to bi,
možda, bila arapska reč), ali opis stare Egipćanke je takav da bi mi za takvu ženu
kod nas rekli: gadura. Da li je ovde došlo do metateze, premetanja glasova”nd” u
”dn”? Moguće je, ali je moguće da je u vreme kada se ova reč pojavila u našem
jeziku bilo kod nas mnogo onih(Švedjana) u čijem jeziku postoji reč: gadd.

gadd, gadden, gaddar(im) – žaoka, žalac.

Kod nas postoji reč: gadan: gadna. Gadna bi bila: noć puna neprijatnih dogadjaja,
ali i reči mogu biti gadne(gadd ne) kada se iz njih oseća žackanje, prebacivanje,
peckanje, odnosno kada neko oseća , misli da se reči sa aluzijom, peckanjem,
odnose na njega. Naša reč: gadne kaže da žaoke nema.

Turska ili egipatska reč: gandur – bluza, sadrže staru švedsku reč:

gan, gana – vatra i ona bi u ovom slučaju bila ona vatra koju oseća mlad čovek
gledajući u veoma dekoltiranu bluzu devojke.

Gandur = švedski: gan tur. (d = t)

tur, turen, turara(im) – tura, kratko putovanje, vožnja.

558
Suknja

U turskom jeziku reč: suk – trg, ali te reči nema u standardnom turskom jeziku, već
je navedena iz knjige

„Šeherezada“ N.V. u objašnjenju prevodioca, str.43. piše:

suka – pijaca, a na str.180 u istoj knjizi kaže:

suk – trg

Ove reč nastale su od švedskih reči: suck.

suckar/ suckade/ suckat/ sucka(gl) – uzdahniti, uzdisati

suck, sucke; suckar(im) – uzdisaj, uzdah

Zvučno bliska ovoj reči je i švedska reč: sjuk.

sjuk – bolestan(glas „j“ se veoma slabo čuje.)

sjuk, sjukt; sjuk, sjuka(pridev) – bolestan, ali to bi mogla da bude i reč: sug.

sug, suget(im) – privlačnost, moć, mamljenje. (g = k)

Kada našu reč: suknja napišemo na švedskom, onda ona kazujr: suck nja .

Ove reči: suck nja otvaraju situaciju u kojoj neko pita nekoga zbog čega uzdiše, a on
ili ona odgovara jednim dvosmislenim „nja“.

Ako žena uzdiše na trgu punom robe, onda ona uzdiše što ne može da kupi ono što
želi, a ako je u pitanju muškarac, reči suck nja bi bile provokativne jer čovek može
da uzdiše za nekom lepom ženom koja se ovde svodi samo na deo odeće - suknja

Kod nas se kaže:“ala se usukao“, onda kada neko slabo jede i mnogo oslabi. Naša
reč: usukao kazuje na švedskom: suck – uzdah, ali

Osuck = usuk(o = u) kazuje da mršavost nije od uzdaha nego je možda nešto

ozbiljnije.

Kod nas postoji ime mesta kod Niša – Sukovo.

559
Turska i Turčin

Na švedskom Turk – Turčin, a ako ovu reč napišemo na švedskom, onda bi to bilo:
tur Urk.

tur, turen, turara(im) – tura, kratko putovanje, vožnja.

Ur i Urk – stari gradovi u Mesopotamiji.

U engleskom turkey-cock – ćurka, ćuran

Ako se čita nobelovac Orhan Pamuk, onda će se naići na jedno mesto gde
Amerikanac kaže da u Tutskoj nema ćurki, a u Americi je pečenje od ćutke
nacionalno jelo za praznike. Ovde je u pitanju oblast iz koje potiče ova pernata
životinja, verovatno Turkmenija, ako što oblast Konja(u Turskoj) može da bude
oblast iz koje potiču najbolji konji.

U „Šeherezadi“, Nikol Vidal, spomenuta je oblast: Tokharistan, oblast čiji su konji

bili na glasu.

Čatal

Grupa ljudi koji rade na pravljenju gvožđa ima svoje čatale. Ova reč napisana na
švedskom kazuje: ska tal.

ska ili skall/ skulle/ skolat/ skola(gl) – hteti, morati

tall, tallen; tallar(im) – bor

tal, talet; tal, talen(im) – govor, broj, računski zadatak

Rečima: ska tal čovek priča da oni (koji rade) imaju svoj zajednički račun u toj radnji
– oni dele zajedničku dobit od istopljenog gvožđa – oni su deoničari u tom poslu.

U turskom jeziku reč: çatal – viljuška. Viljuška ima više parožaka, kao što u jednom
poslu ima više deoničara.

560
S'ska

U Vranju se kaže: Pojede me s’ska, a misli se na brigu.

Pojedeme me briga.= Pojede me s’ska.

Reč: s’ska(briga), napisana na švedskom: sa ska ili så ska

sägger/ sa ili sade/ sagt/ säg!/ säg/ säga(gl) – reći, kazati

ska ili skall / skulle / skolat / skola(glagol) – hteti, morati

så(prilog) – tako; tako dakle

Švedskim rečima: sa ska – rekao je(da) će, čovek govori da je on već predvideo da
će se dogoditi nešto loše, a rečima: så ska, čovek kaže da (je on) tako (nešto loše)
predviđa da će/ska (se desiti). Pošto su ta predviđanja događaja negativna, i uvek
se iskazuju istim rečima - sa ska ili så ska, u narodu je taj trenutak brige zapamćen
kao s’ska.

Trti se

Ko se to kod nas nešto trti?

U govoru Vranja i okoline kaže se da se neko trti, onda kada neko želi da se
nametne kao neko ko zna nešto više od drugih. Ili: Šta mi se tu trtiš! - reći će neko
kada je ljut pa mu neko iz okoline stoji isuviše blizu, smeta mu.

Ova reč je mogla da nastane od švedskih reči: trät i, ili trätt in ili tröt i ili trött in ili
tröt in, ili trätt i ili trät ill

träder/ trädde/ trätt / träd!/ träda(gl.) – stupiti, koraknuti, stati

träta/ trätan; trätor(im.) – svađa

träter/ trätte/ trätt / trät!/ träta(gl) – svađati se, prepirati se

tryter/ tröt/ trutit/ tryta(gl) – nestajati, gubiti se, oskudevati

trött, trött; trötta(im.) – umor

561
Ovde nam se nudi mnogo varijanti da bi došli do pravog značenja reči.

Kada se dvoje svađaju/ trätt, a treći se umeša i stane da im objašnjava da je po

sredi nesporazum, onda je za onu dvojicu zavađenih ovaj treći suvišan - on se meša
u svađu/ trätt i.

Ali kada je neko umoran/ tröt i, onda mu smetajuju ljudi oko njega, naročito ako su
saveti izlišni.

Naravoučenije: ne smetati onima koji su umorni ili ne deliti savete onima koji se
svađaju.

Precepio se

Ovu reč: precepio se izgovoriće Vranjanci onda kada je neko naprasno umro ili se
razboleo zbog nekog problema.

Kada reč napišemo na švedskom tada će to biti: press söp.

pressar/ pressade/ pressat/ pressa(gl) - pritisnuti, prignječiti, pritiskati

super/ söp ili (sap)/ supit/ sup!/ supa(gl) – piti, pijančiti

Reč: precepio se mogla bi da potvrdi da je neko pio pod teretom nekog problema.

Sapke

Vranjanci kažu kada se neko spotiče da to neko stavlja s'pke, odnosno neke
nevidljive prepreke zbog kojih neko pada. Ova reč dolazi od švedskih reči: söp kö

super/ söp ili (sap)/ supit/ sup!/ supa(gl) – piti, pijančiti

kö, kön; köar(im) – red

Rečima: söp kö – pio je redom (različita pića ili na raznim mestima gde prodaju pića)
dobija se odgovor da te vranjske s'pke nije neko drugi postavljao pa se on spoticao i
padao, nego je čovek bio pijan.

562
Sapinja

Reč: sapinja u Vranjskom govoru znači da se neko u hodu sapleo o nešto. Ako ovu
reč napišemo na švedskom sap inga.

super/ söp ili (sap)/ supit/ sup!/ supa(gl) – piti, pijančiti

inga, ingan, inget(zam) – niko

Ingen av oss – niko od nas(nije pio, a saplićemo se u hodu)

Čovek kaže da nije pio/sap niko/inga, ali se (eto) spotiče kao da je pio.

Šapke

Reč: šapke mogla bi da nastane od istih reči sa slobodnim dodavanjem jednog

nepostojanog „a” i uoštravanjem glasa „s” u glas „š”, ali izgleda da reč kazuje neko
unutrašnje osećanje onoga ko je predložio da se kapa zove šapka.

Reč: šapke kazuje na švedskom: sa app kö

sägger/ sa ili sade/ sagt/ säg!/ säg/ säga(gl) – reći, kazati (s =š)

app, appan; appor(im) – majmun

kö, kön; köar(im) – red

Rečima: sa app kö – rekoh; majmun; red

Naravno ove reči su istrgnute iz konteksta i ne može tačno da se razume namera

onoga ko je „kumovao” ovoj vrsti kape. Srpska vojnička kapa bila je šajkača, a
preimenovana je u titovku sa malim izmenama. Iz ovog naziva kape moglo bi da se
nasluti da vojskom komanduje neko ko ne zna dobro srpski.

Pretupao

Vranjanac će reći: pretupa ga, ako je uspeo da dobije nešto na brzinu od nekoga,
onda kada taj neko ne zna pravu vrednost nekog posla ili transakcije. Ova reč
napisana na švedskom kazuje: bret tupp.

563
bryter/ bröt/ brutit/ bryt!/ bryta(gl) – slomiti; razbijati se, vaditi rudu; prelomiti.

tupp, tuppen; tuppar(im) – petao

tuppar av/ tuppade/ tuppat/ tuppa(gl) – onesvestiti se; zaspati; zadremati; umreti,
odapeti

pretupao(prevario ga) = švedski: bröt tupp – lomio je petla(b = p)

Ove reči su mogle da budu upotrebljene u nekoj kombinaciji kada se radilo o

podvali ili o onoj staroj igri lomljenje jadca. Ta igra koja je danas zaboravljena igrala
se onda kada je na stolu bio za ručak petao ili kokoška. Kokošiju grudnu kost koja je
u obliku latiničnog slova «V» dva učesnika igre lome sa ciljem da jedan drugog
prevare. Prvo se dogovore u šta se klade. Nagrada može da bude bilo šta – neka
usluga, novac ili neka kupljena sitnica. Svaki od učesnika igre moraju da pamte da
ne smeju da uzmu ništa iz ruke svog protivnika dok ne kažu: «Znam za jadac». Onaj
ko zaboravi ovu rečenicu gubi igru i mora da izvrši rečeni dogovor.

Jadac

Igra lomljenje jadca izgleda da je imala za cilj da učesnike igre uči lepom ponašanju
jer su prave reči od kojih je nastala reč: jadac nastale od reči: ja tack.

ja(potvrdna rečca) - da

tack(im) – hvala

Srpski: jadac = švedski: ja tack – da, hvala

U funkciji su iste reči od kojih je nastala reč: jatak(čovek koji čuva hajduka).

Podvala

Inače srpska reč: podvala na švedskom kazuje: på dvala gde je reč:

dvala, dvalan(imenica) – dremanje, dremljivost, a

vinterdvala – zimski san.

564
Medved pada u zimski san.

Kada čovek drema, simbolično ili stvarno, onda je u opasnosti da bude prevaren,
onda je prisutna podvala.

Dremati

Naša reč: drema nastala je od švedske reči: dröm.

dröm, drömmen; drömmar(im) – san

drömmer/ drömde/ drömt/ drömt/ dröm/ drömma(gl) – sanjati, maštati, snivati

Onaj koji je kod nas rekao da je dremao/ drömma rekao je da je spavao i da je

sanjao/ drömma.

Šmugnuti

Od oblika smugit(radni gl.pridev) – šunjao u našem jeziku nastala je reč: šmugnuti,

a to opet znači: brzo otići krišom

smugglar/ smuge/ smugglat/ smuggla(gl.) – krijumčariti, švercovati

smyger/ smög/ smugit/ smyg!/ smyga(gl) - krasti se, ići kradom, šunjati se

Srpski: šmugnuti = švedski: smugit nu ut – iskradi se sada napolje.

nu(prilog) – sada

ut(prilog) – napolje

Žmije

Ovu reč koriste Vranjanci da opišu nečije dremanje, sa namerom da naprave šalu na
svoj račun ili da u verbalnom duelu omalovaže nekog.

565
Jedna stara Vranjanka u ono vreme kada se išlo po komšiluku da se gleda TV-e
program, imala je običaj da samokritički kaže:»Što li sedim, što li žmijem, što ne
močam pa da spijem!?»

Reč: žmije mogla je da nastane od švedskih reči: smil ge ili smyg ge.

smil, smilet; smil, smilen(im.) – osmeh, smešak

smyger/ smög/ smugit/ smyg!/ smyga(gl) - krasti se, ići kradom, šunjati se

(s = ž)

ger/ gav/ gett/(ili givit)/ ge!ili(giv!)/ giva(gl) – dati, davati (g ispred e ili i izgovara se
kao j).

Rečima: smil ge – daj osmeh/ osmehni se, (s = ž) moglo je da se poziva neko da

posmatra nekoga ko se uspavao, recimo neko ko sedi u društvu gde se pričaju priče.
Onaj ko ga posmatra, diskretno, kradom opominje nekog rečima koje ukazuju na
spavača.

Rečima: smyg ge (im) – krišom daj, mogao je čovek da uradi nešto što se ne bi
svidelo onom ko drema, odnosno žmije.

Situacija u kojoj se čuju reči: smig ge, odnosno smyg je je ona situacija gde neko
odobrava da se nešto kradom/ smiyg uzme/ ge(je), ali onda kada ona osoba koja je
merodavna da ne odobri uzimanje, zadrema.

Od istih reči: smyg nastala je i srpska reč: zmije.

Srpski: zmija = švedski: smyg ja

ja(uzvik afirmacije, potvrdan odgovor na pitanje) – da

U situaciji kada čovek pita kako je nekoga ujela zmija neko odgovara potvrdno/ja da
je to bilo kradom/smyg. Reč: smyg – kradom ima glas «y» koji se izgovara skoro
kao dvoglas «ij». Naredni glas «g» takođe se čuje kao «j» (smijj) pa će

afirmacija: ja uoštriti glas «j»: smijjja (s = z).

U narodnom govoru se čuje reč: On se smije. To smijanje je smejuljene kradom

smyg (g = j)

566
Guje/ guja

Sunonim za zniju u našem jeziku je; guja/ guje. Napisano na švedskom dobijamo
informaciju: gud ja ili gud ge.

gud, guden; gudar(im) – bog

ja(rečca) – da

ge(izgovor; je) – daj

Čovek je rečima: gud ja mogao je da izrazi svoju pomirenost sa nekim dogadjajm

koji je u vezi zmije, a isto tako i rečima: gud ge da potraži pomoć od Boga da negde
ne bi nastradao od zmija.

Grbina

U južnom delu Srbije sinonim za reč: leđa je grbina. Kaže se: Imam ja oči i na
grbinu. Ova reč nastala je od švedskih reči: gör bina ili gör byn

gör/ gjorde/ gjort /gör/ göra/ (gl) – uraditi, učiniti, napraviti

bi, biet; bin, bina(im) – pčela

by, byn; byar(im) – selo, seoce

Rečima: gör bin čovek kaže da (su) pčele nešto uradile. Mogao bi neko da se
podsmeva grbavcu da mu grba liči na košnicu pčela.

Rečima: gör byn neko bi mogao da objašnjava da je selo, odnosno da su seljaci

uradili, povredili čoveka, odnosno njegovu kičmu.

Polaga(račun)

Ako, rečimo, jedn čuvar neke ustanove želi da istakne svoju odgovornost za
bezbednost nečega, onda se mogu u Vranju čuti reči: Ja polagam račun za to.

U švedskom jeziku reč: pålaga je sinonim za reči koje označavaju porez – skat,
tribut.

567
Izgleda da je to reč koja je srasla u složenicu u samom švedskom jeziku jer reč: på
laga.

lag, lagen; lagar(im.) – zakon

lagar/ lagade/ lagat/ laga(gl) – pripremati, napraviti

på laga – po zakonu

Onaj ko je zadužen da nabavi hranu za vojsku, on može da upotrebi reči:

Ako pravite sendvič u švedskoj onda će ono već što se stavi na parče hleba biti:

på laga.

U švedskom jeziku sendvič je: smörgoås.

lägger / la ili lade/ lagt/ lägg!/ lägga(gl.) – staviti, položiti

lagar/ lagade/ lagat/ laga(gl) – pripremati, napraviti

matlagnig – pripremanje hrane.

Položiti(kravama) hranu dolazi od ovih reči: på laga

Porez

Naša reč: porez na švedskom napisana mogla bi da bude: på rös.

U grčkom jeziku reč: φόρος – porez, carina.

Može se pretpostaviti da su Grci glas ”p” reprodukovali u glas ”f” jer ta dva glasa
nastaju na istom mestu – usnama. Ali u švedskom jeziku reč: få ima dva značenja:

1 få, färre(zam) – mali broj, malo, nekolicina

2 får/ fick/fått/ få (gl) – dobiti, dobijati

på(predlog) – na, u po

ryser/ rös / ryst/ rysa(gl) – drhtati, tresti se;užasavati; groziti se

568
Ovaj glagol kazuje onu radnju kada nam se naježi dlaka na celom telu, a Vranjanci
kažu da je koža nabrsnala.

Isto tako naježimo se kada do nas dodje vest da nam je porez povećan, podignut.

Tribut

Reč: tribut označavala je porez u rimskoj državi, a ta reč stoji u švedskim rečnicima
sa istim značenjem, ali šta je, ustvari, ta kovaniva značila za onog ko je prvi skovao?

Broj 3 isti je u švedskom(tre) i engleskom[three(tri)] kao i u latinskom(trēs, trǐa) i

slovenskim jezicima(tri), a u nemačkom (drei)

Izgleda da je reč došla iz engleskog jezika: i glasila je: three(tri) booty.

boouty(’bu:ti) (im) – plen, opljačkano blago.

Ovde se treba konsultovati sa onima koji čitaju spise iz doba Rimske imperije.
Možda su naišli u nekim zapisima kako se delio ono što se u ratu opljačkalo, možda
po ovom pravilu – na tri dela.

Pečat

Staviti pečat na neki dokument znači staviti državni znak da je dokument ili putna
isprava valjana, odnosno da država tvrdi da je to ispravno, po zakonu.

Reč: pečat na švedskom kazuje: pekat ili peka att ili pek katt.

pekar/ pekade/ pekat/ pek!/ peka(gl) – pokazati

pekat – pokazao

1. att(veznik) – da

2. att - oznaka infinitiva

peka att – pokazati da...(vidim)

1. katt, katten; katter(im) – mačka

569
 2. katt! – psovka

Iz ratih kombinacija o pečatu izdvojimo onu gde šefu u nekoj kancelariji njegov
podredjeni pokazuje dokument na koji on(šef) stavlja pečat/ pekat – stavio.

A evo kako to izgleda ako prošetamo kroz nekoliko evropskih jezika i pokušamo da
saznamo šta su pojedini narodi pričali u vezi pečata na dokumentu.

Pečat:

grčki: σφραγ‫׀‬ίς, βούλλα,

latinski: signum; sigillum.

ruski: печать, клеймо,

engleski: stamp(stæmp),

nemački: Stempel; Siegel

francuski: scau; timbre; cachet

italijanski: sigillo; timbro; bollo,

španski: sello; timbre; sellar,

turski: damga; mühür,

švedski: stämpel, stämpeln; stämplar(im) – pečat, štambilj; a druga reč: sigill.

srpskı: štambılj(arhaızam)

Grčka reč: σφραγ‫׀‬ίς, mogla bi da odgovara švedskoj reči: sprack i

spriker / sprack / spruckit/ spricka(gl) – puknuti, napuknuti

1. i(predlog) – u, na

2. i(gl.partikula koja označva nastavak intezivne delatnosti)

grčki σφραγ‫׀‬ίς – pečat = švedski: sprack i (p = φ) (ck = γ)

Druga grčka reč za pečat: βούλλα je ona reč koju smo u diplomatskim pregovorima
sa Turskom često dobijali kao na primer: zlatna bulla.

570
Ovde se radi da su Turci preuzeli reč iz grčkog. Grčka abeceda ima jedan glas za
naše glasove“b“ i „v“. Grci će oba ova glasa zapisati na svom jeziku slovom „v“,
odnosno“ β“. Ako idemo dalje i napišemo ovu grčku reč: βούλλα kao švedski:

buller, bullret; buller, bullren(ili bulerna) – buka i tutnjava; larma; galama,

onda možemo da razmišljamo da je pečat bio stavljen na neji dokument posle neke
sredjene situacije u trenutku kada je zapisan dogovor sa obe strane. Postoji u
švedskom još jedna reč: bula.

Ova reč: bula, mogla je da se odnosi na izgled pečata, na onaj okrugli rukohvat u
obliku kvrge.

bula bulan; bulor(im) – čvoruga, kvrga.

Grčki: βούλλα – pečat = švedski: bula – kvrga, čvoruga(b = v/β

Ali u nemačkom jeziku postoji i reč: bulle, -n (im) – pečat(povelja, bula

Ta reč je ista sa grčkom rečju: βούλλα – pečat (β = b)

Latinski jezik ima padežnu deklinaciju što je znak da su reči nastajale od reči drugog
jezika ili čak, da su reči veštački pravljene kao u esperantu, jeziku Lazara
Zemenhofa. Zato je teško odrediti pravo poreklo reči za pečat.

Da li je tursko-srpski dokumrnt: zlatna bula bio zlatan? Pre će biti po Njegoševoj –

da nas jadne u jedan koto svare ne bi nam se čorbe pomješale.

Izgleda da nije, ali je usput gledan i na kraju je u Beogradu srpsko-švedsko

stanovništvo blisko dvoru ili sam donosilac dokumenta konstatovao da je: slitna
bulla/ βούλλα(pečat).

sliten, sltet; slitna(pridev) – pohaban, izlizan(pečat)

Ruska i naša reč za pečat su iste, samo što Rusi imaju i reč: клеймо koja kada se
napiše na švedskom kazuje: klä må ili klä ej må?

kläder(im) – odeća

klä – obuci

571
ej(negacija) – ne

må, måtte(gl) –(iskazuje: želju, moranje); smeti, moći, morati

Čovek je rečima: klä ej må, pitao da li mora ili ne da stavi pismo u omot; da ga
obuče.

Švedska reč: stämpel – pečat, dala je englesku reč za pečat.

Engleski: stamp(stæmp) – lupanje, pečat; žig nastala je od švedske reči:

stampar/ stampade/ stampat/ stampa!(gl) – lupati, trupkati

1. stam- deo složenice koji kazuje poreklo,npr:

▲stam‫׀‬kund – stalna mušterija

Nemačka reč: Stempel – pečat bliska je engleskom izgovoru stamp(stæmp) –

lupanje, pečat.

Nemačka druga reč: Siege - pečat, bliska je po svom poreklu latinskoj(signum;

sigillum) i italijanskoj reči(sigill) nastala je od švedske reči: sy gyllene

syr/ sydde/ sytt/ sy!(gl) – šiti

gyllene ili gyllne(pridev) – zlatno

Onaj koji po dužnosti nosi pečat uz sebe, traži da mu se sašije/sy navlaka, ali da
bude zlatom optočena.

Fransuski: 1. sceau – pečat sceller – udariti pečat

2. cachet – pečat; cacheter – udariti pečat

3.timbre – pečat

Fransuska reč: timbre – pečat, ista je sa italijanskom rečju: timbra, a kada ovo
napišemo na švedskom onda imammo sledeće reči: timm bra.

timm ili timmen(im) – sat, vreme

bra(pridev) – dobar. Ustvari, ovo je jedan blagoslov koji je mogao da izgovori jedan
pečatorezac ili neki kulturan carinik.

572
Štambilj

Srpska reč: štambilj nastala je od švedskih reči: stam by ill

stam- deo složenice koji kazuje poreklo,

by, byn; byar(im) – selo

ill(pridev) – loš, zao

Rečima: stam by ill – (pečat) porekla sela; loš = srpski: štambilj(pečat)

Španski: sello ili sellar – pečat, mogla je da nastane u vreme prvih špansko-švedskih
trgovinskih kontakata. Na švedskom: spannmål – žitarice, ali nisu samo žitarice u
pitanju već i predja:

spinner/ spann/ spunit/ spinn/ spinna(gl) – presti, upredati, sukati, odgovara nazivu
države Španije(spann igen – žito, opet ili predivo opet) (s = š)

Ako Švedjanin ide direktno u Španiju da od seljaka otkupi žito, on ne može da

izbegne španske vlasti koje vrše pregled, svakako naplaćuje svoju taksu i daju
dokument sa pečatom o odvoženje punih kola žita ili prediva ili koječega drugog, ali
se uvek ponavlja situacija u kojoj se čuju švedske reči:

selar/ selade/ selat/ sela(gl) – zapregnuti goveda u kola.

U trenutku kada mu je udaren pečat/sellar, Švedjanin na svom jeziku kaže: selar –

zaprežem(uprežem) stoku, naravno i krećem na put prema luci.

Interesantno je da Španija koja je sredozemna zemlja, koja je bila deo Rimske

imperije nema latinsku reč za pečat.

Žig

U stara vremena koja i nisu tako daleko svaki dobar odgajivač konja, a i svaki dobar
domaćin, kao i vojna konjica žigosali su svoje konje. Taj čin može da se vidi u starim
kaubojskim filmovima. Ustvari, žigosanju su podlegali i robovi. Te radnje su vršene
zbog kradja ili bekstva da bi moglo da se dokaže vlasništvo nad njima.

573
grčki: τύπος – žig

latinski: sĭgillum, signum

ruski: mark

engleski: brand(brænd); hall-mark

nemački:

italijanski:

španski:

turski:

Žig:

Grčki:

Latinski:

Ruski: marka – žig

Engleski:

Demirke(vrsta kruške)

U vranjskim selima postoji jedna vrsta krušaka koje se zovu demirke. Današnji
potrošači bi se teško odlučili da na pijaci kupe ovu vrstu kruške koje po veličini
ploda nisu veće od ovećeg oraha. Verovatno je ova vrsta krušaka divlja sorta koja je
gajenjem mnogo izmenjena. Njeno ime podseća na naziv mesta Demir kapija za koji
se obavezno kaže da ceo toponim na turskom kazuje: gvozdena kapija, gvozdena
vrata.

Ako sledimo istu logiku, možemo da kažemo da su ove vranjske kruške potekle iz
oblasti Demir kapije.

Reč: demir na švedskom kazuje: dem yr kö ili dem yrke

574
Švedska reč: de(zam) – oni, piše se de, a izgovara dem. Šveđani povremeno
pokrenu kampanju da se ovo u pravopisu izmeni, ali je to izgleda ostalo da vreme
reši problem. Za sada se piše dvojako.

yr, yrt; yra(pridev) – vrtoglav

yrke, yrket; yrken; yrkena (im) – zanimanje, profesija, struka, zanat

kö, kön; köar(im) – red

Naziv krušaka: demirke = švedski: dem yr kö – oni; vrtoglavo mnogo; red

Ove reči su istrgnute iz govora, ali se iz njih shvata o čemu se govorilo. Govorilo se o
tome da oni imaju mnogo krušaka, čitav red i da se time bave kao zanimanjem.

Rečima: dem yrke – njima zanimanje čovek je mogao da priča da je ljudima o

kojima se priča prodaju krušaka pretvorili u svoje zanimanje. U Vranju postoje priča
o žiteljima sela Surdul kako se različito ponašaju kada rode kruške i onda kada rod
omane. Ako su kruške dobro rodile, kad zapitate mladjeg čoveka odakle je
odgovoriće energično: „Ja iz Surdul! Što pitaš? Oćeš da se biješ?!“

Ako kruške ne rode onda će odgovor biti spor i otegnut:“Ja iz Suuurduuul. A što
pitaš, oćeš leb da mi daš?“

U nim godinama kruške su zamenjivale hleba.

Čovek mi je ispričao dirljivu priču iz svog detinjstva u vreme drugog svetskog rata,
borbe protiv fašizma.

„Odmah po mom rođenju umrla mi je majka. Odgajila me strina. Nije imao ko da

me doji. Nije bilo hleba. Očuvala me strina koja je kuvala kruške i zgnječene
zamotavala u krpicu pa sam to sisao. Ostao sam živ.“

Mislim da se potomci doseljenih Šveđana u novije doba raspoznaju od onih iz

starijeg doba po tome što obožavaju kruške. Ako je seoba iz Švedske krenula
krajem zime u rano proleće, onda su oni stigli u vranjski kraj upravo kada stižu
kruške. Kruške retko uspevaju u Švedskoj.

Turski prevod Demir(kapija) mogao je takođe da nastane od švedskih reči: dem

yrke – njima je zanimanje (da prave gvožđe).

575
Ostinalo

Ova reč u vranjskom govoru kazuje da se nešto ohladilo. Ako ovu reč napišemo na
švedskom onda možemo da dobijemo više različitih kombinacija: oss stin all ili:

oss ting all ili: ost in all

oss(zam) – naš

stin – šef, a u starom značenju: vojskovođa(danas samo šef železničke stanice)

all, allt; alla(zam) – sav, sva, svo

ting, tinget; ting, tingen(im) – stvar, predmet

tinar/ tinade/ tinat/ tina!(gl) – istopiti, topiti, otktaviti, rastapati

ost, osten; ostar(im) – sira

Vranjski: ostinalo = švedski: oss tina all – naše (se) sve istopilo.

On kaže da se nešto istopilo, ali to njihovo/ oss istopljeno/ tina sve/ all se ohladilo.

Reči kazuju jedno, a »hvatač reči« daje tim rečima suprotnu radnju.

Ripnuti
U vranjskom narodnom govoru čuje se reč: ripnuti, ripati, koja znači skočiti.
Reč: ripiti nastala je od engleske reči: repeat(ri:pi:t) gl – ponavljati, ponoviti
Ovde nije u pitanju ponavljanje zbog učenja, već je u pitanju vežba ili takmičenje.
Možda je recimo takmičenje u skoku u dalj. Mladež, u ovom slučaju mladići,
takmiče se da iz mesta skoče što dalje i to takmičenje se ponavlja u više navrata.

Pritran
U vranjskom kraju postoji reč: pritran koja se kaže za čoveka koji je preosetljiv, brz
na odgovoru, čoveka koji je u suštini pedantan. Obično je reč o ženi.
Reč: pritran je od engleske reči: pretty(' priti) pridev – privlačan, divan, lepuškast.
Lepota , ustvari zavisi od toga koliko će se osoba potruditi da od sebe načini
privlačnu osobu. Žena koja je vredna i osetljiva će svakako biti i kritičnija prema
svom izgledu.

576
Fanela
U vranjskom govoru fanela je deo gornje odeće, potkošulja.
Ova reč je ista sa grčkom rečju: φανέλλα – potkošulja.
U švedskom jeziku je flanell – flanel, vrsta meke tkanine.

Četa(vojna formacija)
Ova reč nastala je od engleske reči chat('t∫æt; imenica) – razgovor, rasprava,
ćaskanje
Mnoge bune i pobune počinjale su od običnih razgovora i časkanja, Zato se kad god
počnu pobune zabranjivani razgovori/chat na javnim mestima.
Komandant jedne čete zabraniće svaki razgovor ako se napad približava.
Napisano na švedskom reč: četa biće:
tjuter/ tjöt/ tjutit/ tjut!/ tjuta(gl) – zaurlati, urlati, riknuti, jaukati
tjöt(izgovor: ćet) – zaurlao je; jauknuo je ili jauknuli su. Reč se odnosi na udar, sukob
dve vojske ili dve grupe boraca.

Čati (pop čita)

U Vranjskom kraju se kažese: «Što mi tu čatiš», a to znači da je to što čuje za
nekoga stara dosadna priča, pridika koju zna. Za popa se kaže da on čati. To znači
da pop ne mora da drži knjigu da bi iz nje čitao, on razgovara.
U engleskom jeziku reč: charter (t∫α:tə) im. – stari rukopis, povelja, ustav, priča.

True

Smrdi pa true. Tako kažu Vranjanci kada nešto mnogo smrdi.

Engleska reč: true(tru) – istinski, istinit.

To znači da je čovek osetivši smrad potvrdio da stvarno, istinski/true, nešto smrdi.

Plajvaz

Reč: plajvaz(olovka) postojala je kod nas u jednom prošlom vremenskom periodu.

Ta reč je, najverovatnije došla kod nas u vreme gradnje pruga po Balkanu.

Reč plajvaz je naš čovek čuo od Engleza i odnosila se na olovku.

577
Ali Englez je ove reči čuo od Švedjanina koji je rekao: bli ej vass ili

blyet vass. (b = p)(ss = z)

blir/ blev/ blivit/ bli(v)/ bli(va)(gl) – postati, biti

bly, bliet(im) – olovo

vass, vasst; vassa(pridev) – oštar, bridak, šiljat.

Srpski: prajvaz(olovka) = švedski: bli ej vass (b = p)

1 bli ej vass – nije oštra(olovka)

2 bly ej vass – nije ošta olovna(grafitna) olovka(blyert penna)

Na švedskom: olovka: penna; trä penna; drvena olovka;

Pray(plej) – igra (engleski)

Engleska reč: play nastala je od švedskih reči: bli ej

Švedski: bli ej – neće biti = engleski: play – igra

Engleska reč: wise(wais) – mudar, razborit, obavešten, upozoren, nastala je od

švedske reči: vass

vass, vasst; vassa(pridev) – oštar, bridak, šiljat.

Onaj ko jebio oštar/ vass u govoru ili ponašanju, mogao je da bude takav jer je bio
mudar, obavešten, upozoren/ wise(wais).

Postojale su dve vrste olovaka – grafitna, klasična i mastiljava koja je pisala

ljubičasto i bila trajnija. Od nje se pravilo ljubičasto mastilo. Mastilo se pravilo što bi
se „srce“ olovke istucalo u prah koji bi se rastopio u malo vode.

Na engleskom reč: pulverise(gl.) – samleti u prah.

Plajvaz(olovka) = engleski: samleti u prah pulverise (p٨lvəraiz) = mastilo od

samlevene mastiljave olovke.

578
Nema odmet

Kada nekoga pohvalimo što je vredan u Vranju možete čuti ovakav malo izoničan
odgovor: Radi on, ali nemam odmet.

Šta to nema Vranjanac?

U engleskom jeziku: ointment(ointmənt) im. – pomazanje, blagoslov ili mogla bi da

bude i reč: oddments(odmənt)im. – ostaci

Čovek kada radi treba da ima blagoslov ali i da od tog rada nešto njemu ostane.

Ako su oba uslova ispunjena, onda će čovek imati koristi od svoga rada.

Druga knjiga Mojsijeva 30:25

And thou shalt make it an oil of holy ointment, an ointment compound after the of
the apothecary: it shall bi an holy anointing oil.

I od toga načini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje veštinom apotekarskom; to

da bude ulje svetoga pomazanja.

Božem

Vranjska reč: božem sinonim je sa rečju: kobajagi.

Kad je napišemo na švedskom onda ona kazuje: boss öm skick ili boss öm sckicka

boss, bossen; bossar(im.) – gazda

öm, ömt; ömma(pridev) – osetljiv, bolan

skick, skicket; skicken(im.) – stanje, ponašanje, ispravnost; običaj, ponašanje

skickar/ skickade/ skickat/ skicka(gl.) – poslati

Situacija koja bi mogla da se nasluti iz ovih reči bila bi ona kada gazda otputuje
negde pa raznežen, sa puta pošalje poklone svojoj porodici. Ove reči su njihovi
komentari:

579
Vranjski: božem ili božemski = švedski: boss öm - gazda; osetljiv; poslao

Reč je mogla da nastane u vreme nekih praznika kada se šalju pokloni siromašnim.

Kobajagi

Reč: kobajagi čuje se više u centralnoj Srbiji. U njoj kao da su pomešane švedske i
engleske reči gde se spominje engleska reč: buy(bai) – kupovina

ko, kon; kor(im) - krava

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati

går/ gick/ gått/ gå(gl) – ići

Rečima: ko buy ha gick. – kravu; kupiovna; ima; ići ili našim rečima rečeno: (obećao
neko da ) kupi kravu pa od toga ništa nije bilo.

Reč: kobajagi napisana na švedskom mogla bi da kazuje: kobb ai aga i.

kobbe, kobben; kobbar(im) – ostrvce

ai (uzvik) – aj

aga, agan(im) – telesno kažnjavanje

agar/ agade/ agat/ aga(gl) – telesno kažnjavati(decu)

agg, agget(im) – pizma

i(prilog mesta) – u, na

Čovek je rečima: kobb ai ag i mogao da navodi neka opravdanja za svoje odsustvo.

Foliranje

U grupu reči koje iskazuju neku sumnju u tačnost nečijeg ponašanja mogla bi da se
ubroji i reč: fol, foliranje – pretvaranje, a ova reč bi mogla da se objasni švedskim
rečima: få ål yra ili föl yra

får/ fick/ fått/ få(gl) – dobiti

580
ål, ålen; ålar(im) – jegulja

1. yr, yrt; yra(pridev) – koji ima vrtoglavicu; smušen

2. yr/ yrde/ yrt/ yra(gl) – kovitlati se, okretati se, vrteti

3. yrar/ yrade/ yrat/ yra(gl) – buncati

föl, fölet; föl, fölen(im) – ždrebe

Iz značenja datih reči može da se nasluti situaciju u kojoj ribolovac priča(bunca) da

je ulovio mnogo jegulja ili da prodavac kobile lažno tvrdi da je kobila zdrebna.

Krotko

U narodnom govoru Južne Srbije čuje se reč: krotko(mi gazi) sa značenjem: polako.

U nemačkom jeziku, sem reči: gras – trava, postoji i sinonim, reč: kraut – trava.

Ovde se otvara situacija gde neko na nemačkom kaže da se trava ne gazi, što je
dosta neuverljivo. Ipak bi reč: krotko mogla je da dođe od švedske reči: krot koll

krut, krutet(im.) – barut (u – o)

kollar/ kollade/ kollat/ kolla(gl.) – kontrolisati

kolli, kollit; kolli, kollina(im.) – komad(prtljaga)

Glas ”u”po izgovoru u ovom jeziku često je blizak glasu ”o”.

U ovoj drugoj verziji čovek bi mogao da upozorava da u prtljagu nosi barut i da se sa

njim mora oprezno postupati.

Dude

Stara vranjska reč: dude čuva se u pesmi:

”Dude mori, dude

Doma li si, dude

581
Doma li si

Sama li si?”

Ako ovu reč napišemo na švedskom ona će kazivati: du ude?

du(zam.) – ti

udd, udden; uddar(im.) – šiljak, vrh; špic

udda(pridev) – neparan, preostao, čudan

udde, udden, uddar(im.) – rt

U eposkoj narodnoj pesmi ”Kosovka devojka”, devojka koja posle bitke na Kosovu
pomaže ranjenicima. Ona traži svoga verenika i kada ga ne nadje, ona u očajanju
kaže:

”Jao meni ude ti sam sreće,

da se jadna za zelen bor fatim

i on bi se zelen osušio!”

U ovim stihovima reč ude odgovarala bi značenju: č|udne(sreće), a u prethodnim

stihovima odgovaralo bi značenje: neparan, jer se mladić raspituje da li je devojka
kod kuće i da li je sama. Ova reč se nalazi u našoj reči: udovica*udo|vica(

U našem jeziku imamo i reč (polni) ud što odgovar švedskoj reči: udd – vrh, šiljak,
špic.

Špic

Naša reč: špic nastala je od švedske reči: spik, spiken; spikar – ekse, klin

Koka soppa på en spik – klin čorba.(k = c)

Mavo

”Simbil cveće mavo i šareno.”

582
Ovo je jedan stih pesme koje je pevao Staniša Stošić.

Reč: simbil jednak je sa engleskom rečju:symbil(‘simb(ə)l) im. – simbol, znak,

oznaka

Reč: mavo je došla iz grčkog jezika gde kazuje:

μωβ – slezove boje, ljubičast

Ova grčka reč: μωβ je ista sa engleskom rečju: mauve(mouv)pridev – ružičasto-

ljubičasto.

Aspre

Ova reč označava u vranjskom govoru novac. Da li ovom rečju u nekom azijskom
jeziku označava novac, to zbog nedstatka znanja ovih jezika ne može da se kaže, ali
reč:

U grčkom: άσπρο – belo.

U Švedskom jeziku reč: asp, aspen; aspar(im) – jasika

Grčka reč: άσπρο – belo, napisana na švedskom kazivala bi: asp rå.

U Švedskom jeziku reč ASP, aspen; aspar(im) – jasika

rå, rått, rå(pridev) – sirov

Sirova jasika stvarno ima belo drvo, ali trebalo bi da imamo još neki podatak jer
može da se desi da je pepeo ovog drveta služio za beljenje platna ili nešto slično.

U našem narodu se kaže: Čuvaj bele pare za crne dane. Reč: aspre mogla se iz te
rečenice veže za značenje novca – aspre.

U latinskom jeziku reč: asper, aspera, asprum(pridev) – hrapav, jak

Kod Jovana Sterije Popovića tvrdica, Kir-Janja spominje aspri kao novac.

Kaže se kod nas: Čuvaj bele pare za crne dane.

583
Morija

Ova reč u našem jeziku reč: morija označava bolest, pomor, epidemija. U grčkom
jeziku reč:

μωρός - glup, šašav

μορία – glupost

μωρό – beba, odojče

Značenje naše reči MORIJA bi najverovatnije vezano za pomor dece.

Arlija

Engleski: early(ə:li)pridev – ran, preran, prevremen.

Švedski: ärlig, ärligt; ärliga(pridev) – pošten, častan, iskren

Ipak je švedska reč: ärliga – pošten, častan, iskren, ona reč koju Vranjanci
upotrebljavaju. (g = j)

Oni kažu: «Ajde arlija neka je!» kao blagoslov za dobro započet posao.

Rove(plače)

U Vranju se kaže kada neko preglasno plače da rove.

Reč je nastala od švedske reči: rov, rovet; rov, roven(im) – pljačka, plen(u ratu).

Oblik ROVE, nastao je od reči: rov ve.

Reč: ve, ne nalazi se u švedskim rečnicima, ali je u upotrebi u narodu sa značenjem:

jao!

Biblija: Jeremija 22:18

Därför säger Herren så om Jojakim, Josias son, Judas kung:

Man skall ej hålla dödsklagan efter honom och ropa: ”Ack ve, min broder! Ack ve,
syster!” Man skall ej hålla dödsklagan efter honom och ropa:”
584
”Ack ve, herre! Ack ve, hur härlig han var!”

22:18 Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judina: neće naricati za
njim:

jaoh brate moj! ili:jaoh sestro! Neće naricati za njim: jaoh gospodaru! ili jaoh slavo
njegova!

Kusur

Ova reč se nalazi u grčkom jeziku, ali sa drugim značenjem koje je asocijativno u
krugu našeg značenja.

Grčki: κοσούρι – greška.

Prilikom vraćanja kusura veoma često se potkrada greška, koja može da bude
nenamerna, ali i namerna.

Ako bi išli prema švedskom onda bi to moglo da budu reči: hus ur i (h = k)

hus, huset; hus, husen(im.) – kuća

ur(prilog) – napolje; kazuje poticanje

Rečima: hus ur i – iz kuće ovde (nije vraćen kusur...)

Kuća/ kuće

U ruskom jeziku reč kuća: dom. Ono što je kod nas okućnica, domaćinstvo, u
ruskom jeziku je хозяйство.

1 Ako našu reč kuća napišemo na švedskom, onda bi ona mogla da kazuje:

ko ut ge.

ko, kon; kor(im) – krava

ut(prilog) – napolje

ger/ gav/ gett(ili givit)/ ge! ili giv!/ giva(gl) – dati, davati

585
Informacija koja može da se dobije iz švedskih reči: ko ut ge (g = j) (tj = ć)

govori o situacijama kada se u seoskim domaćinstvima iz straha za svoju stoku u

vreme teljenja krava ili u vreme pojave vukova, uvodili u kuću ugroženo grlo i
jutrom rano izvodili iz kuće da se ne bi stoka ispraznila pored ognjišta.

2 Ali u švedskom jeziku postoji reč: hut(im) – vaspitanje u našem jeziku

švedski glas ”h” mogao je da dobije vrednost glasa ”k”.

Rečima: Hut ge! – Budi vaspitan! Roditelji ili neko sa strane mogao je da opominje
mladje na lepo ponašanje. Kod nas se i kaže da vaspitanje potiče iz kuće.

3 Postoji još jedan mogući izvor reči kuće jer mora se imati u vidu da je naš
narod živeo uz Turke nekoliko stoleća. U turskom jeziku postoji reč: kutb –
svetac(duh)

Na strani 123. u knjizi Gamala Gitanija ”Kairo” (Geopoetika) govoreći o

znamenitostima Kaira, navodi se sledeće:

”Ljudi su Bab Zuvejlu(gradska kapija na kojoj su u davnoj prošlosti vršena

pogubljenja) okružili mnogim verovanjima. Većina je verovala da je ona sedište
kutb mutevelije. Edvarad Lejn u svojoj knjizi Moderni Egipćani kaže da su mu neki
šehovi rekli kako postoji kutub mutevelija koji prati sve prvake, poput poglavara i
aristokrata. Kutub se često pojavljuje, ali se ne prepoznaje, jer uvek izgleda
skromno, nosi pohabanu odeću, ne kudi mnogo onoga što se protivi veri niti onoga
što se previše brani. Premda je stalno skriven, mesta na kojima boravi su poznata.
Veruje se i da kutb boravi na kabi i da noću dva puta uzvikne; ”O Najmilostiviji od
svih milostivih!”Vernici tada čuju njegov povik s vrha Kabe. Vrh Kave je mesto s
kojeg kutub kreće, ali mu je Bab Zuvejla omiljeno mesto u Kairu. Zbog toga su joj
nadenuli ime Bab Muteveli, mutevelijina kapija, i to se ime zadržalo do dana
današnjeg. Ljudi uče Fatihu kada kroz nju prolaze, a neki daju milostinju prosjacima
koji tu sede.”

Iako je reč: kutb – svetac, duh, ova reč potiče iz švedskog jezika i kazuje: hut be ili
hut by.

hut(im) – vaspitanje (h = k)

by, byn; byar(im) – selo

ber/ bad/ bett/ be!(ili bed!/ bedja) (gl) – zamoliti, tražiti; pomoliti se

586
Ako je Turčin ušao u srpsku kuću i video na zidu slavsku ikonu, onda će za njega to
biti: kutb – svetac. Da bi bio neko svetac on mora da poseduje izuzetno lepo
ponašanje, vaspitanje/hut.

Može da se kaže da su sve tri varaijante uticale da se učvrsti reč: kuća u našem
jeziku.

Hiža

U slovenačkom jeziku reč: kuća = hiža.

Ako reč napišemo na švedskom, onda će reč: hiža biti: hy sa ili hissa.

hy, hyn; hyar(im) – fina koža (kao koža lica)

hissar/ hissade/ hissat/ hissa(gl) – dizati; podignuti; baciti u vis

sägger/ sa ili sade/ sagt/ säg!/ säg/ säga(gl) – reći, kazati

Rečima: hy sa (s = ž) čovek koji kupuje kuću traži da mu se da dokument o

vlasništvu, a rečju: hissa (ss = ž) – čovek je mogao da priča o podizanju kuće.

Iznad Leskovca izdiže se brdo koje se zove Hisar. Objašnjenje za ovu reč je da se u
turskom jeziku rečju: hisar naziva tvrdjava. Ali tvrdjava mora prvo da se sazida, da
se podigne/ hissar. Onaj što je naredio da se napravi tvrdjava ne govori istim
jezikom sa onim koji gradi tvrdjavu.

Sloveni nisu bili mnogobošci

Izdavačka kuća “Pešić i sinovi” 1997. godine objavila je “Velesova knjigu”koja je

nađena za vreme oktobarske revolucije u Rusiji 1917.godine, među predmetima
jedne razrušene kuće. Nekoliko decenija knjiga je bila u rukama raznih stručnjaka
zapada.

Otac porodice Pešič, pokojni gospodin Radivoje Pešić, poreklom Vranjanac,

sarađivao je na dešifrovanju ove ruske knige koja je po svemu veoma neobična.
Knjiga je pisana na drvenim, odnosno brezovim daščicama i sadrži zapise koji
587
pričaju o dalekoj slovenskoj prošlosti pre primanja hrišćanstva. Radjena je od više
autora, a govori o ruskim običajima, religiji, istoriji.

U knjizi se nabrajaju slovenski paganski bogovi. Vrhovni paganski bog je Svarog,

zatim Perun, Veles, Dajbog, Radgost, Jaro, Lada...

Ova imena „bogova” kada se napišu na švedskom i prevedu, navode nas na

zaključak da to i nisu bogovi već informacije u vezi onoga šta je pravi Bog, u ovom
slučaju pripovedač koji je prepričavao šta se po Mosijevoj veri zahteva od čoveka.
Po običajima iz života Slovena koji su u ovoj knjizi opisani, Sloveni su bili Mojsijeve
vere. Oni poštuju deset božjih zapovesti i po njima žive. Kao što

imena grčkih bogova proističu iz jezika nordijskih naroda, isto tako i

imena slovenskih bogova takođe potiču iz jezika nordijskih naroda.

Svarog

Ime vrhunskog slovenskog boga Svaroga napisano na švedskom kazuje: svea råga.

Svea(staro ime Švedske) – Švedska

råg, rogan(im.) – raž

råga, rågan (im) – preko svega

U doba Herodota postoji Skitski narod i u Maloj Aziji i na krajnjem severu.

To je narod Svea, narod koji je možemo da pretpostavimo, preneo Mojsijeve

zakone na narode Evrope. Ako pretpostavimo da je Mojsijeva vera bila raširena kao
kasnije hrišćanstvo, ali bez knjiga nego u vidu priče u kojoj su sadržana odredjena
pravila onda je narod Svea bio taj koji je prenosio pravila života kroz propagiranje
deset božjih zapovesti. Vreme seobe nordijskih naroda na Skandinaviju poklapa se
sa vremenom kada Mosije prima od boga deset božjih zapovesti. To je početak
gvozdenog doba, kako kažu legende.

Kod najsevernijih naroda postoje vračevi – šamani. Ova reč na švedskom kazuje: sa
man.

Säger ili säjer/ sade ili sa)/ sagt/ säg!ili säj/ säja) – reći, kazati

588
man, mannen, män, mennen(im) – čovek, ljudi

Oni koji su čuli da je Svea, preko svega – Svea råga, čuli, ali nisu razumeli reči
”protumačili su” da se tim rečima imenuje njihov (slovenski) vrhovni bog –

Šaman = švedski: sa man – rekao čovek

Stribor

Styrbjörn Starke(snažni) je junak stare nordijske književnosti.

Kod slovenskih naroda Stribor je jedan od vrhovnih slovenskih bogova, ali ako ovo
ime napišemo na švedskom ono bi kazivalo: strid bår.

strid, striden; strider(im) – borba, bitka, sukob, spor

bår, båren; bårar(im) – nosila

Jedan poziv ranjenoga ili onih oko njega da oni koji su na izvesnom odstojanju, u
pozadini, da donesu nosila (jer je neko ranjen), onda će to zapomaganje ličiti kao
obraćanje bogu.

Hrvatska spisateljka Ivana Brlić Mažuranić napisala je priču: Šuma Striborova. Ovaj
primer može da nam pokaže da su priče(sage) o nordijskim junacima mogle da
budu tumačene kao priče o bogovima.

Styrbjörn = švedski: strid björn.

1 strid, stritt; strida(pridev) – brz

2 strid, striden; stridar(im) – borba, bitka, sukob; spor

Bramani

Najviša indijska kasta su bramani koji su u staro vreme bili sveštenici koji su prinosli
žrtve bogu. Pripadnost toj kasti je nasledna. Kada reč: braman napišemo na
švedskom dobićemo informaciju: bra man.

bra, bättre; bäst(pridev) – dobar/najbolji

589
man, mannen; män, männen(im) – čovek, ljudi

Bramani(sveštenička kasta) = švedski: bra man – dobar čovek

U knjizi «Savremena indijska proza» navodi se reč braman kao bramin.

U švedskom jeziku: min može da bude:

1. min, minen, miner(im) – izraz lica

2. minne, minnet; minnen, minnena(im) – pamćenje, memorija

Rogovi(na kući); rog|ovi na govečetu)

U našem jeziku imamo reč: rogovi. To su grede na koje se stavlja krov. Još uvek se
čuva običaj da se na dan kada se postave krovne grede stave preko/ råga njih
darovi za radnike koji rade na izgradnji kuće.

Rog(govečeta)

U švedskom: råg (im) – raž

Situacija koja spaja reč: rog govečeta i raž(žitaricu) je situacija u kojoj rog govečeta
služi kao posuda za merenje pri prodaji ili razmeni. U našem slučaju neko daje jedan
rog više raži, preko dogovorene cene, a za onoga ko ne zna kako se žitarica zove na
jeziku čoveka sa kojim trguje, reč: råg vezaće se za naziv roga govečeta koji je tu u
tom poslu u funkciji merice za raž.

Sverige(izgovor: Sverije).

Svea – staro ime za Švedsku. Današnji zvanični švedski naziv za njihovu državu je:
Sverige(Sverije).

råga, rågan(im) – povrh svega

Informacija koja dolazi iz reči: svarog, odnosno: svearåga kazuje da informacije o

bogu dolaze preko Šveđana. To je odavno zaboravljeno. Šveđani su veoma uzdržan
narod i kod njih nije pitanje jezika tako zaoštreno kao kod nas. Kada rzmišljamo o
ovom narodu ne razmišljamo o pojedincima ili grupi naroda koji su u nevolji, a

590
nevolja je kroz istoriju uvek bilo. Nordijski narodi u nevolji ne sele se u hladnije
krajeve, već se ponašaju kao laste – sele se na jug.

[Švedska reč: råga (roga) spominje se u pripovetki Milovana Glišića, «Roga». Roga
se stavljala svinjama preko vrata da ne bi razvaljivale ogradu i bežale iz svinjca.
Roga je račvasto drvo okrenuto krakovima na dole. Kroz rupe na krakovima provuče
se drvena šipka kojom se zatvara trougao oko svinjine glave. Čitava naprava čini
svinjsku glavu većom i onemogućava joj da se provuče kroz manju rupu u ogradi.
Kada narod kaže za prevarenog muža da je rogonja, mislilo se valjda na ovu rogu
koja se stavlja svinjama, a ne na rogove životinja. Ovde stoji opet jedan
nesporazum: ako je žena nabila rogu mužu na glavu, onda je prestupnik muž, a ne
žena. U Glišićevoj priči je i opisana takva situacija u kojoj je čoveku stavljena, zbog
prekršaja, roga na glavu.]

Naziv Sverige (g = j) ime Švedske, nastao je davno iz potrebe da se imenuje granica

izmedju Šveđana i Norvežana.

Rečeno je: svea ryggen

rygg, ryggen; ryggar(im) – leđa.

Između Švedske i Norveške stoji jedan venac planina sa oštrim grebenom koji liči na
kičmu, po čijem vrhu je granica između ove dve države.

Perun

Imena „bogova”proizašla su iz nesporazuma.

Čovek drugog jezika nije umeo da prevede informaciju o tome kako je Mojsije
zapisao Božje zapovesti.

Onaj ko je slušao reči: per runa – pomoću runa, zapamtio je obe reči kao jednu i to
kao najvažniju informaciju – Postoji bog Perun!

per(predlog) – kroz, pomoću, preko

run, runor – staro švedsko, odnosno germansko pismo kojim su napisani najstariji
zapisi u kamenu.

591
Perun(vrhovni slovenski bog) = švedski: per run – pomoću runa(zapisane su božje
zapovesti)

Kronos(vrhovni bog) kome je i Zevs podređen. Kada ovo ime napišem na švedskom
onda ono kazuje: krona oss.

krona, kronan; kronor(im.) – kruna

oss(zam) – nas

Rečima: krona oss, imenuje se tvorac, onaj koji je kruna svega.

Veles

Ime slovenskog „boga” Velesa na švedskon kazuje: väl läsa

väl(prvi deo složenice kojim se naglašava da je nešto prisutno u velikoj meri).

läser/ läste/ läs!/ läsa(glagol) – čitati, učiti, studirati, proučavati

väl läsa = veoma(mnogo) učiti, proučavati = Veles – slovenski bog za koga se u

”Velesovoj knjizi” kaže da je on bog plodnosti i zaštitnik braka. On je Ruse naučio
obradi zemlje, gajenju vinove loze, pčelarstvu, grnčarstvu, stočarstvu… Sadržaj
njegovog imena upravo potvrđuje potrebu učenja.

Lada

Lada – slovenska boginja žitnica. Ova reč na švedskom može se napisati i sa dugim i
sa kratkim akcentom: lada, ladan; lador(imenica, dug akcenat) – senik

laddar/ laddade/ laddat/ ladda!(glagol, kratak akcenat) – puniti, napuniti, nabijati

Za zimu treba napuniti i senik i ambare da bi se moglo mirno živeti. Prema tome
„boginja žitnica” vrši svoju funkciju, ako je čovek aktivan.

Radgost
592
Ova reč nama kazuje da treba biti gostoprimljiv. Ali reči su upućivale na opreznost
jer se nikada ne zna kakvi gosti mogu banuti u kuću. Gosti su mogli da budu i
razbojnici ili ljudi koji su bolesni, ali i gost koga Bog šalje da kuša domaćinovu
bogobojažljivost. Zato ću napisati one švedske reči koje usmeravaju prevod na tu
stranu:

rädd, rädda(pridev) – uplašen, prestravljen

räddar/räddade/ räddat/ rädda(glagol) – spasiti, sačuvati

gäst, gästen; gäster(imenica) – gost

Gostu je potreban krov nad glavom. Njega možete sačuvati od mraza i zime.

Radgost(slovenski bog gostoprimstva) = švedski: rädd gäst - spasiti, čuvati (gosta)

Ako upotrebimo engleske reči, ime boga Radgosta moglo bi da se napiše na

sledeći način: raid ghost.

raid(raid) – im: upad; iznenadni napad

ghost(goust) – im: avet, utvara, sablast; onaj koji tajno radi za drugo lice

Dajbog

Dajbog (bog sreće, bog koji daje)

Na švedskom jeziku reč: daj može da se napiše jedino kao: ta aj! (t = d)

tar ili tager/ tog/ tagit/ ta(g)!/ ta(ga)/ (gl) - uzeti

aj!(uzvik) – aj!

Srpski: daj(imperativ) = švedski: ta aj – uzmi, aj!

bog, bogen; bogar(im) – plećka

ta aj bog(slovenski bog sreće) = švedski: ta aj bog – uzmi, aj, plećku

Sizuacija uzimanja-davanja ko zna koliko puta se ponovila dok su se reči složile u

današnjem značenju. U nemačkom jeziku reč: dieb(dajb) – lopov

593
Glas ”b” je ovde od švedske reči: be – molim.

Nemačka reč: dieb – lopov, nastala je od švedske: ta aj be! – uzmi, aj!; molim(ostavi
mi život) (t = d)

Jaro

Kod nas postoje jara žita koja se seju u proleće, onda kada se nije stiglo da se na
vreme poseje u jesen.

Na švedskom napisana ova reč glasi: ja rå ili ja ro ili ja rom

ja(potvrdna rečca) - da

rå, rått; råa(pridev) – sirov

ro, ron(im) – mir, spokojstvo, odmor

rom, rommen(im) – ikra, mrest

Ime boga plodnosti Jaro mogla je da nastane od švedskih reči: ja rom – da

mrest(ikra).

Funkcija boga Jara je najverovatnije bila da izbegne zamke koje priroda pred njim
postvlja i da sačuva sve ono što je mlado.

Belobog i Crnobog

U “Velesovoj knjizi” spominje se belobog i crnobog.

U engleskom jeziku:

belly('beli) – stomak

bell(bel) – zvono

believe(bi'li:v, glagol) – verovanje, pouzdati se, pretpostavljati

bogy(bougi) – djavo, kućni duh, bauk, strašilo za decu

Sadržaj reči: belobog kazivao bi:

594
belie bogy – veruju (pretpostavljaju ) kućne bogove.

Šveđani i danas čuvaju tradiciju verovanja u kućne bogove. Svaka kuća, svako
domaćinstvo imalo je svoga zaštitnika - tomte. Zato kažu da stare švedske kuće pri
prodaji imaju veću vrednost zbog svoje starine. Da li zbog Tomtea, ili zbog toga što
su uknjižene u katastarske knjige?

Kod nas se tek odnedavno u oglasima za prodaju stanova i kuća pojavljuje podatak:
uknjižena kuća, uknjižen stan

Reč: beli na švedskom jeziku kazuje: be ly.

ber/ bad/ bett/ be!(ili bed)!/ bedja(gl) – zamoliti, moliti, tražiti, moliti se

ly(im) – zaštita

Beli(bog) -= švedski: be ly – molim zaštitu

Slava(porodični praznik)

Da li su srpske slave bile zamena za nekadašnje kućne duhove čuvare?

Ova reč je upućivala na privženost Bogu i njegovim zapovestima jer reč:

slavar/ slavade/ slavat/ slava(gl) – robovati.

U vreme ukidanja ropstva zbog dugova, odnosno pojavom hrišćanstva Srbi

prihvataju instituciju porodične slave kao vid slavljenja boga.

Kada se čita švedska spisateljka Moa Martinson onda se nailazi na situacije u starim
vremenima da se podvrgavaju kritici javnog mnjenja one porodice koje drže od
sveta zatvorenu kuću, odnosno ne pozivaju svoje susede na veselja.

Danas švedske institucije koje su servisi naroda kao što je dnevna štampa, radio i TV
imaju dan koji se zove: öppet hus – otvorena kuća gde gradjanstvo i škole mogu da
dodju i razgledaju i razgovaraju sa osobljem ovih institucija. Njihovi djaci po
školskom programu imaju dužnost da upoznaju ovakva mesta.

Černobog

595
Reč: černi mogla je da nastane od švedske reči: sker ni.(sk = č)

skär/ skar/ skurit/ skär/ skära(gl) – poseći, porezati

ni(zam) - vi

Latinski, reč: cera – vosak.

Švedski, reč: tjärn – katran

Vosak i katran mogu da budu u tečnom stanju pa je mogao čovek da ih nazove istim
imenom.

Srpski: crn = švedski: = tjärn – katran (tj = č)

Ovo je samo jedan pokušaj realnog objašnjenja onoga što je bilo veoma davno. Kao
što ćilibar čuva zarobljenog insekta koji je živeo ko zna kad, tako i reč čuva
prasituaciju u kojoj je nastala. Jezički arhiv je tačan, ali treba imati sreće pa naći onu
reč koja je bila u ustima prapretka, a to je po nekad teško zbog mnogih razloga, a
najčešće zbog siromašnih rečnika.

Beli

Iz švedskog jezika potiču mnoge reči. Uzmimo na primer englesku reč:

belly('beli) – stomak

Ako ovu reč napišemo na švedskom, onda će to biti: be ly.

Ber/ bad/ bet/ be! ili bed! bedja!(gl) – zamoliti, zatražiti, moliti

ly(izgovor: li) – zaštita.

Engl: belly('beli) – stomak = švedski: be ly – molim(te) zaštiti(stomak).

U borbi prsa u prsa veoma je važno sačuvati od sečiva stomak. Iste švedske reči:

be ly mogle su se upotrebiti ako je na primer žena koja je belila platno videla nekog
da prljavim rukama dodiruje njeno platno, a rečima: be la moglo bi da se zamoli
neko da nešto ostavi.

lägger/ la ili lade/ lagt/ lägg/ lägga(gl) – položeno staviti, staviti, ostaviti
596
Srpski: bela(pridev) = švedski: be la – molim (te) ostavi. Od tih istih reči moglo je da
nastane mađarsko muško ime: Bela.

U latinskom jeziku reč: belle(pridev) – lepo, dobro, ali

bello(gl) – ratovati, boriti se.

Napisana na švedskom, ova reč bi kazivala: be lo.

ber/ bad/ bet/ be! ili bed! bedja!(gl) – zamoliti, zatražiti, moliti

lo(lo djur) – ris

Onaj ko je vežbao vojnike za rat poredio je njihovu borbenost sa risovima. U našoj

narodnoj poeziji se takođe spominju risovi kao borbene životinje.

Njegoš je nekad rekao da su belo, bjelo i bilo listići jednog cveta. Ipak ti listići nisu
nastali od jedne iste reči, a od koje tačno, treba još tragati po jezicima germanskih
naroda.

Švedska reč: bog, bogen; bogar(im) – plećka može da govori o ovcama koje na
ledjima(plećki) imaju beleg koji stavlja vlasnik ovaca.

Ova reč: bog – plećka, kod nas je vezana za Božić. Kada se plećka oglodje ondase
gleda u nju i proriče sudbina kakva će biti naredna godina. Ali uvek treba imati u
vidu da se glas ”v” može reprodukovati u glas ”b”. To se najbolje oseća u
komunikaciji sa grčkim jezikom gde je: βιβλίον – knjiga. Mi knjigu koja govori o
nastanku sveta nazivamo: Biblija, na grčkom:

Βίβλος (Biblija). Kaže se da je ova reč nastala od reči: βίος – život, medjutim, ova
grčka reč: βίος na švedskom kazuje: by oss – selo naše.

Čovek na praktičan način objašnjava šta je život polazeći od sveta oko sebe.

Beograd

597
Naziv Beograd podleže istoj fonetskoj osobini gde čovek grčkog jezika ne može da
izgovori glas „v“, već ga izgovara kao „b“. Na švedskom ovaj naziv kazuje: väl i grad.

väl (prilog) – u velikoj meri; veoma, a ovde veoma(velika) mera grada.

(v = b)

grad, graden; grader(im) – stepen, mera

U bugarskom jeziku izgovor naziva Beograd je Veligradi.

Prema najnovijim podacima naziv Beograd pojavljuje se u doba rodjenja Vuka

Karadžića, 1878.godine i kažu da ga je upotrebio ondašnji rimski papa.

U tom slučaju može da se objasne i pridev: bel, bela.

väl = bel, a pošto svako ”l” koje se nalazi na kraju reči ili na kraju sloga prelazi u ”o”
to je krajnji oblik ove reči: beo

väl (prilog) – u velikoj meri(beo)(v = b)

Iz ovoga može da se zaključi da se u nazivu Beograd ne krije ništa belo. Grad nije bio
beo, nego veliki u svojoj osnovi. Naravno da se ovde radi o tvrdjavi Kalemegdan.
Ako bi neki grad trebalo nazvati belim gradom to je Atina koja se sa Akropolja
gledana, vidi kao grad koji se beli.

Božić (na turskom) Noel Bajramy.

Uskrs(turski) – Paskalya

U švedskom jeziku Uskrs je Påsk

U jevrejskom narodu ne slavi se Uskrs, več dan izlaska Jevreja iz Egipta koji se zove
Pasha i pada negde u vreme Uskrsa.

Vasuljica

Rimski papa Grigorije XIII oformio je 1582.godine jednu komisiju za izradu novog
pogodnijeg kalendara koji bi zamenio Julijanski kalendar. Novi kalendar je nazvan

598
po papi Gregoriju – Gregorijanski kalendar koji je drugačiji od julijanskog kalendara
po tome što je svake četvrte godine (prestupne) imao jedan dan više u februaru U
švedskom jeziku ova četvrta godina (kada februar ima 29 dana) zove se: skotår i
prihvaćen je u Švedskoj 1753.godine. U švedskoj literaturi piše da se skott dag
dodaje prestupne godine 24.februara!?

Srbija je prešla na Gregorijanski kalendar 1919.godine.

U srpskom pravoslavnom kalendaru za 14.januar piše: Obrezanje Gospoda Isusa

Hrista; sveti Vasilije Veliki(Nova godina).

Narod ovaj dan naziva Vasuljica, on nije mogao da nastane od imena sveca, Vasilija
(Velikog).

Ako reč: Vasuljica napišemo na švedskom onda ćemo dobiti više informacija: vass
olika (o = u)

vass, vasst; vassa(pridev) – oštar, šiljat, bridak

lika(prilog) – jednako, podjednako, a ako se ispred ove reči doda prefiks „o“ onda
reč: lika, odnosno olika dobija drugačije značenje:

1. olika(pridev) – različit, drugačiji

2. olika(prilog) – različito, nejednako(k = c); (l = lj)

Vasuljica(stara Nova godina) = na švedskom: vass olika – oštra razlik.

Ova reč potvrdjuje da je narod koji se doselio iz Švedske posle 1713.godine i oni koji
su se doseljavali jednom tihom migracijom, naročito u vreme izgradnje železnica na
Balkanu, komentarisao je različitost izmedju Nove godine u Švedskoj i Nove godine
medju pravoslavcima u Srbiji, odnosno na Balkanu.

Skott

Inače u švedskom jeziku reč skott ima sledeća značenja:

1. skott, skottet; skott, skotten(im) – metak, kuršum, tane, projektil

599
 2. skottar/ skottade/ skottat/ skotta(!) (gl) – prebaciti(sneg); prebacivati;
očistiti; zgrtati(sneg)

3. skotte, skotten; skottar(im) – Škotlandjanin, Škot

U našem jeziku ova reč ima negativno značenje. Neko može da bude skot kada ne
uradi nešto što se inače očekivalo od njega. Kaže se :“Ne budi skot“. Osobina
čoveka kome je reč upućena nije poznata širem krugu ljudi. On je za pripovedača
prešao, prebacio/skott, dozvoljenu liniju pri ophodjenju.

Dža ili bu

Kod nas se kaže: dža ili bu – kada treba doneti neku odluku, kada se čovek dvoumi,
a mora da se odluči.

U engleskom jeziku reč: jar(dzα:) - krčag, lonac, ćup; svađa; okret

Ako je nekad vatra prenošena sa jednog mesta na drugo u zemljanom ćupu, onda je
ta reč: jar(dzα:) – krčag, kod nas dala reč: žar i mogla je da bude u osnovi reči:
jaro(boga plodnosti).

Ova engleska reč nastala je od švedske reči: gör – napravi

Vatra je prenošena sa jednog mesta na drugo nošena u zemljanom krčagu koji je

bio pričvšćen na neki ram koji je činio neku vrstu nosila.

Ako uzmemo da neko, ko govori švedski, zapoveda Englezu da napravi zemljanu

posudu u kojoj će prenositi vatru rečima: gör! – napravi!

Ako ta zapovest glasi: gör ill i bo.

ill (pridev) – zlo

i(prilog) – u

bo, bon; bona(izg: bu) – gnezdo; naseljeneo mesto(o = u)

Švedski: gör ill i bo – napravi!; zlo u naselju

Švedski glas ”g” u reči: gör izgovara se kao ”dž”

600
Rečima: gör ill i bo predlaže se da se napravi krčag u kome se nosi vatra i da se ide
u neko naselje. Sa kojim namerama ne zna se – da li da pomognu ili da unište svoje
susede. U ovom slučaju reč: ill nije rastavni veznik već švedski pridev: ill– zlo.

Jaram (za volove)

Naša reč: jaram (za volove) navodi na tu pomisao jer reč kazuje: gör ram.

gör/ gjorde/ gjort/ gör!/ göra/ (gl) – uraditi, učiniti

ja(potvrdna reč) – da

ram, ramen; ramar(im) – okvir, ram

jaram = švedski: gör ra – napravi ram.

Stomak

Engleski: stomach(’st٨mək)im. – stomak/ švedski: buk; mage / nemački: Mage /

grčki: στόμαχος (stomahos) /šiptarski: bark / latinski: stomachus

ako reč: stomach napišemo na švedskom onda ćemo saznati nešto više o

situaciji u kojoj je ova reč izgovorena.

Engl: stomach = šved: sto match ili sto maka ili stå mak

sto, sto(e)t, ston, stona(im.) – kobila

match, matchen; macher(im.) – utakmica, takmičenje

maka, makan; makor(im) – žena, supruga

mak(im)

▲i sakta mak – lagano, polagano

makar/ makade / makat/ maka(gl) – pomaći, pomeriti (kod nas: pomakao/ PÅ MAKA)

601
står/ stod/ stått/ stå(gl) – stajati; ne ići, stajati ne micari; ne funkcionisati.

1. Informacija koju smo dobili mogla bi da kazuje da je kobila(povredila) stomak,

svoj ili svoga gazde ili da je kobila povredila suprugu, udarivši je u stomak.

2. Informacija koju nam daju reči: stå mak – ne miče se, ne funkcioniše;
lagano(pomaći) kazivala bi situaciju u kojoj neko radi oko čoveka koji ima problem
sa stomakom. Izgleda kao da mu masira stomak.

Ako obratite pažnju na švedsku reč: buk – stomak, ona je fonetski ista sa
šiptarskom reči: bukë – hleba.

bok, boken; böker (im) – knjiga

bok, boken; bokar(im) – bukva

U vreme gladnih godina, kažu švedske stare priče, pri mešenju hleba dodavana je
mlevena kora od bukve / bok, pa pošto je narod Venda(Šiptari i Albanci) od početka
gvozdenog doba pa do srednjeg veka živeli zajedno, to je u šiptarskom reč:

U švedkom jeziku; bark, barken – kora drveta, a u šiptarskom jeziku: bark – stomak.
Verovatno je onaj ko leči stomak konstatovao da je uzok bola u stomaku taj što
čovek jede hleb pomešan sa korom drveta bukve/ bok..

Šiptarski: bukë – hleba = švedski: bok – bukva (hleba od bukve) (o = u)

Iz ovih reći može da se prati kako su nastajale reči u šiptarskom jeziku i iz ovoga se
vidi da ova dva naroda žive jedan pored drugog.

Pri preuzimanju reči neporazum je onaj mehanizam koji utiče na to kakvo značenje
će se čovek koji preuzima reč dati onoj reči koju čuje.

(zadnji glas » ë « u reči: bukë – hleba je glas koji je ostatak švedskog glagola är – je
(bukë är – kora je...)

Viminacio

Tek u IX veku naš narod je primio pismenost i hrišćanstvo. Osam vekova je trebalo
da hrišćanstvo na ovim prostorima bude prihvaćeno. Sve do Konstantina Velikog na
čelo Istočnog rimskog carstva (324 – 337) hrišćanstvo je bilo zvanično zabranjeno.

602
To ipak ne znači da su naši narodi koji žive na ovim prostorima mnogobošci, iako
postoje reči kojima se nazivaju neki ”bogovi”. Ovi nazivi ”bogova” ustvari,
predstavljaju reči kojima je narodu pričano o bogu, ali narod je sam stvarao
predstavu šta te reči znače.

Prema nazivu iskopine koja se naziva Vimincijum, može se pretpostaviti da je na

današnjoj teritoriji Srbije bilo prognano jevrejsko stanovništvo posle pada
Jerusalima i da je Viminacijum bio hram u kojem se obnovilo sećanje na Jerusalim,
odnosno Sion. Reči koje su danas internacionalni termini, a koje se završavaju
nastavkom: - sion, -cion, -tion sadrže u sebi reč Sion(ime brda iznad Jerusalima).

Viminacion = švedski: Vi minas Sion

vi(zam) – mi

minne, minnet; minnen, minnena(im) – pamćenje, memorija, sećanje, uspomena

mynnar/ mynnade/ mynnat/ mynna(gl) – uticati, ulivati se

Vimination – naziv starih iskopina u Srbiji = švedski: Vi minas Sion - Mi se sećamo

Siona ili Mi pripadamo(ulivamo se) u Sion.

To istovremeno kazuje da je na ovom tlu bila jaka Mojsijeva vera.

Hram

Naša re hram nije iz grčkog jezika.

Francuski pisac Kristijan Žak u knjizi ”Majstor Hiram i car Solomun” iznosi podatak
da je graditelj hrama u Jerusalimu, egipatski majstor Hiram.

Sin jevrejskog vladara Davida, Solomon (ili Solomoun, kako se u ovoj knjizi kaže)
rešio je da napravi jerusalimski hram čije su mere date u Bibliji. On šalje emisare u
Egipat da mu pošalju majstore jer njegov narod još ne poznaje tajnu graditeljstva.
To je prvi zvanični državni kontakt između Jevreja i Egipćana posle izlaska Jevreja iz
Egipta. Egipatski faraon Sijamun šalje mu majstora kome on na polasku daje ime
Hiram.

Ime ovog graditelja je reč od koje je nastala naša reč: HRAM.

603
Hram(verska građevina) = egipatsko ime: Hiram – ime graditelja jerusalimskog
hrama.

Ime ovog graditelja napisano na švedskom kazije: hy ram.

hy, hyn(im) – koža(ista kao koža lica)

ram, ramen; ramar(im) – ram, okvir

Nekada se pisalo na dobro obrađenoj životinjskoj koži koja je bila fino obrađena

kao koža lica. Iz prevoda se može pretpostaviti da su građevinski planovi rađeni na

takvoj finoj koži koja je možda bila razapeta na neki ram. Građevinska znanja
čuvana su kao tajna.

Svaki majstor morao je da čuva tu tajnu i uz određeni ritual prenosi na onoga koji je
dostigao određeni nivo znanja(Masonske lože).

U priručniku: “Sa arapskim u svet”, arapska reč: ahrām – piramida

Ako upredimo reč: ahram i reč piramida, onako kako ovu gradjevinu naziva evropski
svet, onda u ove dve reči nalazimo rajednički deo: ram – ram.

Možemo malo da eksperimentišemo, ako ispred arapske reči dodamo glas ”h” koji
se obično izostavlja u pisanju onda ćemo dobiti reč: ha hram – ima hram, što
ustvari, za naručioca radova to i jeste hram.

Ravi

Isusovi učenici obraćaju mu se sa rečju ravi – učitelju. Kaže se da je češki knez

Rastislav zatražio od vizantijskog imperatora, Mihaila III Paleologa, misionare da
šire hrišćanstvo njegovom narodu na slovenskom jeziku.

Kako je nastala ova reč?

Ako reč: ravi, koja potoji u starim tekstovima

ravvi(sa dva slova ”v”) ili kao: ravьvi(im) – učitelj, onda možemo da kažemo
sleseće:

Reč jeste iz jevrejskog jezika, ali je nastala od švedskih reči: rabb vi.

Švedski: rabblar, rabblade/ rabblat/ rabbla(gl) – brbljati, drobiti

604
Hon rabblade upp läxan. – Izbrbljala je lekciju.

vi(zam) – mi

Reč: ravi, odnosno rabi, odnosno rabin, nastala je od švedskih reči:

rabb vi – vi ponavlate (lekciju)

Kod mnogih reči naučnici kažuda reč potiče iz toga i toga jezika(jer stoji tamo u
rečniku), ali ona ipak nije iz tog jezika i njen koren ide prema švedskom.

(Ako je reč: rabb... došla u kontakt sa grčkim jezikom, onda su glasovi ”bb” dobili
vrednost glasa β(v), pa će glasiti: ravi.)

Mojsije od boga prima deset božjih zapovesti. Po logici bi bilo da reč: rabin potiče iz
jevrejskog jezika, ali mora da se ima u vidu da jedan jezik nema u sebi nazive za sve
novonastale pojmove i situacije i da mora odnekud da ih nabavi. Pošto bog daje
Mojsiju tablice sa zapovestima i diktira nu direktno knjigu zakona, to bi trebalo da
zapazimo da taj «bog» govori švedski.

Skinuti - avklädning

Glagol skinuti nastao j takođe od švedskih reči: skinn ut

skinn, skinnet; skinn, skinnen – koža

ut(prilog) – napolje, van

Ovde se ne radi o dranju kože, već o skidanju(svlačenju) kožnog odela koje se iznosi

negde van prostorije ili se kaže da koža, a ne krzno budu spolja.

Vlast – styre

Evo kako je nekad davno slikovito objašnjeno našem čoveku kako izgleda vlast.

Vlast = švedski: blast, blasten(im.) – vreža, cimina(površinski puzeći izdanak nekih

biljki)

605
Blast je vreža, a vlast ima osobinu vreže, odnosno, ona se proteže od jednog centra
ka narodu.

Srpski: vlast = švedski: blast – vreža (b = v)

Vlak, ili voz?

Činjenica je da ljudsko društvo u svom razvoju ima nekoliko značajnih faza

napretka, koji donose u jezik nove pojmove, nove reči. Te reči se ne ”uvoze” iz
Indije, one se skoro neprimetno rađaju u jednom narodu. To se lako može
ilustrovati rečima koje su u novijem dobu označule tehnički izum parne mašine -
voz.

Parna mašina došla je iz Engleske(izumitelj,Džems Vat, konstruktor). ”Srbske

novine” od 20.09.1852. spominju izgradnju gvozdenih puteva po Evropi, a tek 1878.
godine po završetku oslobodilačkih ratova na jugu Srbije i posle Berlinskog
kongresa, Srbiji je dat zadatak da izgradi zeleznicu. Zajmovi koje je Srbija dobila
nalagali su da se Srbija odrekne profita za 25 godina. Prva pruga izgradjena je od
Beograda do Niša, a sledeća etapa bila je Niš – Vranje (1886.)

Logično je zakjljučiti da je naziv za ovo prevozno sredstvo došao iz engleskog jezika.

Ali zašto nisu svi na Balkanu prihvatili engleski naziv: train(trein) jer su engleska
preduzeća na Balkanu gradila pruge.

hrvatski: vlak; bugarski: gara; rumunski: tren; grčki: τρένο; turski: tren

šiptarski: treni; makedonski: voz; srpski: voz; engleski: train(trein);

švedski: tåg

U engleskom jeziku ova reč: train(trein), sem značenja: voz, ima ima i značenje –
povorke, karavana; repa; sistem zupčanika; prevlačiti, vući; odgajati; učiti;
navikavati; trenirati; vežbanje, uvežbavanje...

Iz ovog niza značenje vidi se jedan radna situacija gde se nešto naporno radi i gde
se ide u nekoj koloni. Koja je tu prasituacija iz koje je proistekla engleska reč:
train(trein)?

606
To je seča drveta. U švedskom jeziku drvo(stablo) je:

trä, trä(e)t; träna, a u engleskom: tree(tri:) – drvo.

Moguće je reći da su Rumuni, Šiptari, Turci i Grci prihvatili od Engleza istu reč za
naziv voza, ali moguće je reći i da su se u toku rada na pruzi nametala engleska reč:
tree ili švedska reč: trän kojima se zahtevalo drvo – drvo za šlipere, drvo kao gorivo
za pokretanje parnog kotla.

U hrvatskom jeziku za naziv voza uzeta je engleska reč: walk(kow:) - ići . Izgovor
glasa „o” je kratak otvoren tako da su glasovi „ol”, odnosno „al” premetnuta u
vlak. Ovo znači da čovek (tek) ide/ valk na voz.

U srpskom jeziku u Vukovom „Rječniku” postoji reč: voz, ali u značenju reči: tovar.
Ova reč: voz nastala je od engleskog glagola: to be – biti; was (woz) – bilo je.

U vreme kada nije bilo vozova, bilo je karavana, bilo je natovarenih konja. Prvo
pitanje pridošlici koja je pristigla sa natovarenim konjem je pitanje kojim se
ukućani, bliski ljudi interesuju kako je prošlo putovanje, kako je za vreme puta bilo
sa tovarom(robe). Odgovor je uvek počinjao rečju: waz(woz) – bilo je.... Ista ta reč
mogla je da se čuje i mnogo vekova kasnije kada je proradila prva pruga kroz Srbiju.
Među onima koji su se prvi provozali novim vozom bilo je i Engleza. Njihovi glasni
komentari po silasku iz voza bili su: „Waz(woz)! - Bilo je...!”

U Norveškoj jezno mesto zove se: Voss

Švedska reč: tåg – voz, nastala je od reči:

tågar/ tågade/ tågat/ tåg!/ tåga (gl) – ići u povorci, marširati. Kompozicija jednog
voza sastavljena je kao jedna povorka vagona.

Sauromati

Nordijske narode na jugu Evrope u prethrišćansko vreme nazivaju različitim

imenima. U doba Trajana na Dunavu se spominje Sarmatski narod. Po meni ovaj
naziv nastao je iz reči kojima se pita da li je hrana stigla; da li je ručak stigao:

sa är mat i.

Säger ili säjer/ sade/(ili sa)/ sagt/ säg!/ säga(ili säj säja) – reći, kazati

607
är(glagol) - biti (je)

mat, maten (imenica) – hrana

i(predlog) – u

rečima: sa! är mat i čovek pita da li je hrana donešena. Na Dunavu je u to vreme

bilo mnogo vojske koja je možda gradila pontonski most.

U Herodotovo doba reka Don naziva se: Tanaisa. Herodot kaže da je narod
nastanjen oko Tanaisa, narod koji je nastao od Amazonki i Helena – Sauromati.

Amazonke

Ako ovaj naziv za žene borce napišemo na švedskom, onda ćemo dobiti neke nove
informacije: amma son kö

ammar/ ammade/ ammat/ ama!/ amma(gl) – dojiti

son, sonnen; söner(im) – sin

kö, kön; köar(im) – red

Prema rečima iz prevoda, ovaj narod Amazonki imao je neki ratni sukob sa nekim
drugim narodom gde je izginulo muško stanovništvo. Ostale su samo žene koje doje
svoje sinove, a da bi sačuvale porod one su, svakako morale da uzmu oružje i da se
bore same.

Detlić – švedski: hackspett; engleski: woodpecker

Naziv ove ptice mogao je da nastane od engleskih, ali i od švedskih reči:

Engleski: death (deθ, imenica) – smrt, propast

ilk(ilk, pridev) – od tog istog mesta, isti

death ilk = od tog istog mesta, usmrtiti(ubiti pticu)

U švedskom bi bilo: det lik

608
det(zamenica) – taj, ovaj, onaj

lik, liket; lik, liken(imenica) – mrtvac; lešina

det lik = ovaj (je) mrtav = detlić(vrsta ptice)

Da li je to tajna koju nam nameće jedan natpis na Knosou koji kaže:»Ovde leži
jedan detlić koji je nekad bio Zevs» Grčki bogovi, kako legende kažu mogli su da
svoj oblik prilagodjavaju situaciji. Kaže se još: Ko je jedanput jeo mesa od svoga
boga neće nikad više okusiti.

Lek (malo), lečak

U engleskom reč lack (læk, imenica) – pomanjkanje, nestašica

Ova reč odgovara našoj leči lek(malo). Ista reč je mogla da se odnosi na pravljenje
leka za lečenje jer jedan lek bolesniku mora da se daje u malim dozama.

Ipak lék(medicina) je nastala od švedske reči:

lök, löken; lökar(im) – luk(crni)

Otac/ otaca

Mi Srbi često kažemo: to nam je ostalo od naših otaca. Znači mislimo na naše
pretke i ono što smo dobili u nasleđe – najčešće su to samo običaji. Ako napišemo
ovu reč na švedskom, onda bi moglo da se drugačije razmišlja:

Srpski:

otaca = švedski: o tack ili o tacka

tack, tacket; tack; tacken(im) – hvala

tackar/ tackade/ tackade/ tackat(gl) - zahvaljivati

Kada ispred imenske reči stavimo prefiks «o» onda reči menjamo značenje. U ovom
slučaju rečima otack kazivali bi da je otac nezahvalan, što zvuči neubedljivo. Ako
pođemo od varijante o tacka onda bi moglo ovako da bude: tacka, tackan;

609
tackor(im) – ovca, ali ova reč može da bude upotrebljena i u značenju: guld|tacka –
zlatna šipka.

Da li bi moglo da bude da onaj što priča misli da na zlatne poluge a ne na običaje?

Naše područje je u dalekoj prošlosti bilo je područje na koje se dolazilo kao u vreme
zlatne groznice na Aljasku. U našim povremenim proočkim vizijama kaže se da će
Srbi otkriti silno blago (koje je ostalo od njihovih otaca). Kao ono u epskoj pesmi
gde se pesnik pita:

«Kud se dede car Nemanje blago, sedam kula groša i dukata?!»

Ko su Albanci?

Albanci su narod države Albanije koja je stvorena 1912.godine.U njoj je prvi kralj
bio Viljem od Vida, Holanđanin po narodnosti. Albanska islamska zajednica
podeljena je na Sunite i Bektaše. U enciklopediji”La russ” kaže se da se Albanci
spominju još 1043.godine zbog pomoći Vizantije protiv Mlečana i da se tada
uspostvlja nezavisna kneževina Epirus.

U knjizi štampanoj u Americi:”Albania”, Aaron E. Lear, Library of Congress

Cataloging – In- Publicationa Data/ 1987. objašnjava se zašto postoji razlika između
Gega i Toski ovim rečima:

”The Albanian people are divided into two groups: the Ghegs, who live in the
mountain regions north of the Shkumbi River, and the Tosks, who live south, mainly
in the lowlands and the plains…”

Zatim se kaže da reč ghegs dolazi od grčke reći: gigas, ustvari “giant” što znači:
gigant jer Gege imaju:” high-bridged noses – visoko uzdignut nos.”

Uporedite nemački: gegen – protiv; prema; približno, otprilke; Gegend i i grčku reč:
gigant. Ima li tu bilo kakve sličnosti?

U predgovoru knjige ”Albanci , od srednjeg veka do danas”, nemačkog pisca Petera

Bartla, Izdavačka kuća Clio 2001. kaže se:

”Albanija nije više samo belina na geografskoj karti Evrope, kao što je to još
početkom 20.veka bilo. Istorijskim istraživanjima, kojim su se od kraja Drugog
svetskog rata bavili i albanski naučnic, postignut je veliki napredak. To, medjutim,
610
nije promenilo činjenicu, da su mnoga mesta u albanskoj istoriji još uvek mračna,
počevši od etnogeneze*, preko srednjeg veka(šta je u to vreme bilo ”albansko”) pa
do vremena Turaka i najnovije istorije, gde su po nekad i podaci iz biografije

poznatih političara nepoznati(primeri PandelijeEvandjelija ili Šefćet Verlaćija).

Priredjivač je svakako svestan ovih praznina u našem saznanju, pa bi stoga želeo da
se prikaz koji je pred vama shvati samo kao prilog albanskoj nacionalnoj istoriji. On
treba da ukaže na probleme, pobudi razumevanje i interesovanje za istoriju jednog
naroda koji je u evropskoj javnosti dugo bio skrajnut, a igrao je važnu ulogu u
prošlosti jugoistočne Evrope.”

Pošto je jedna velika praznina i u znanju o poreklu jezika albanskih naroda, a to

poreklo se u velikom procentu zasniva na švedskom jeziku, odnosno jeziku Ilira i
Gota i jeziku svih onih doseljenika koji su se u prošlosti doseljavali sa severa i
nasljavali na Balkan.

Etnogeneza (grčki: ετνος – pleme, narod; γένεσις – postanak) proces stvaranja i

postanja naroda (proučava se na osnovu arheoloških, lingvističkih i istorijskih
podataka).

Grčki: ετνος = švedski: ett nå oss

ett(broj) – jedan

nå(negacija) – ne

oss(zam) – naš

ετνος = švedski: ett nå oss – jedan nije naš

Da li rečima: ett nå oss, neko kaže da jedno prisutno pleme nije njihovo?

Situacija + asocijacije = reč

Nesporazum je onaj mehanizam koji stvara nove reči.

611
Dva čoveka različitog jezika razgovaraju. Onaj ko ne razume »hvata» reči i sam im
određuje značenje. To novo značenje je malo pomereno od pravog, ali se nalazi u
asocijativnom polju pravog značenja reči koje su izgovorene.

Arbanas

U narodu su se poistovetili nazivi Arbanas i Albanac, a obe reči su nastale od

švedskog jezičkog materijala.

Kada na švedskom napišemo reč: Arbanas onda dobijemo nove podatke: Är banas?

är/ var/ varit/ var/ vara(gl) – jesam, biti, postojati; naći se

banar/ banade/ banat/ ban!/ bana(gl) – uputiti se u nekom pravcu.

Banas(prilog vremena prošlog) – uputivši(se); ili je genitiv, ako je bana imenica.

Rečima: Är banas?- pita čovek švedskog jeziku: da li se (i on) uputio (sa severa
ovamo, kao što sam i ja).

U enciklopediji se kaže da 1478.godine albansku teritoriju osvajaju Turci a da im se

se odupiru Albanaci pod vodjstvom čuvenog Skenderbega. Crnogorci tvrde da je taj
čuveni Skenderbeg, ustvari, poturčeni Staniša Crnojević.

U knjizi: ”Istorije Srba” Jiriček-Radonjić, stoje podaci o porodici Crnojević, a . kada

imenima pridjemo etimološki pomoću švedskog jezika, videćemo da je ime Djuradj,
nastalo od švedske reči: djur, djuret; djuren(im) – životinja.

U rodoslovu ove porodice spominje se ime Gojčin i Lješ.

Rečju Gojčin Nemci nazivaju Švedjane. (Roman ”Lumbur,”nemačkog pisca Gintera

Grasa).

Ime Lješ (Aleksa) nastalo je od švedske reči: läs ili je tu još i reč: jäsa, jäs, reč koja
utiče na to da se”l” izgovara kao ”lj”

läser/ läste/ läst/ läs!/ läsa(gl) – učiti, čitati, studirati

jäser/ jäste/ jäst/ jäsa(gl) – previrati; bujati; rasti. Ovde se radi o ynanju koje treba
da poraste. Dalje se u istoriji kaže:

612
”Kao predstavnici separatizma starih velikaša javljaju se naposletku Djuraši,
Djuraševići ili Crnojevići u Crnoj Gori. Oni su držali veliku oblast u planinama . više
Kotora i Budve, osobito u kraju Njegušima i oko Lovćena, pa sve dole do Skadarskog
jezera, na čijim su ostrvima podizali zadužbine, u kojima su bili sahranjivani. Nekada
su imali i dobra na Bojani. Oni behu potomci silnoga vlastelina Djuraša Ilijića koji je
živeo u Zeti za vlade kralja Stefana Uroša III, cara Stefana Dušana i cara Uroša(oko
1326 - 1362). Iz ove porodice poticao je Radič Crnojević (? – 1396), protivnik
Balšića.”Barones Zente”, Djuradj i Lješ(Aleksa), koji se pominju izmedju 1403.-1431.
po svoj prilici bili su unuci Djuraševi. Djuradj beše 1413, vojvoda poslednjega Balše
III. Lješ”Crnojević” pominje se na grobnom kamenu u manastiru Komu na ostrvu
Skadarskog jezera, kao vojvoda despota Stefana. Djuradj je ostavio za sobom četiri
sina, od kojih se, oko 1430, ističe knez(komes) a docnije vojvoda Gojčin kao
protivnik despota Djurdja. (Gojčina je umro posle 1451). Docnije važnu ulogu igra
njegov mladji brat Stefan Crnojević, koji se spominje od 1426. Kada je despotovina
prvi put dospela pod Turke, pristao je Stefan, 1441. uz Stefana Vukčića, 1444. uz
Mlečiće, 1448.uz despota, ali je, od 1452, ostao veran pristalica Mlečica kao njihov
kapetan ili vojvoda Gornje Zete(? –1465). Njegov sin Ivan Crnojevic(1465- 1490),
vojvoda ali i gospodar Zete, podigao je manastir 1485. Posle Ivana vladala su dva
njegova sina: Djuradj, koji beše proteran u Italiju, potčinio se, 1500.Turcima, dobivši
od njih dobra u Maloj Aziji. Njegova deca, koju je izrodio u braku sa mletačkom
vlastelinkom iz kuće Erizzo, ostali su u Mlecima. Njihove potomke možemo pratiti,
na osnovu izvora, sve do 1636. Poslednji predstavnik ove porodice u Crnoj Gori bio
je treći sin Ivanov, Staniša, koji se, kao muhamedanac, zvao Skenderbeg Crnojević.
On je bio turski namesnik u Crnoj Gori(oko 1514-1528) i, kao takav, potpisivao se
”sandžak crnogorski(sanzachus Montis Nigri).”

Duklja

Ako napišemo na švedskom naziv oblasti u Crnoj Gori – Duklja onda ćemo dobiti
sledeće informacije: duk la

duk, duket; duk, duken(im) – platno; stolnjak

dukar/ dukade/ dukat/ duka!(gl) – postaviti sto

lägger/ la(ili lade)/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – staviti, položiti

613
Naziv oblasti Duklja = švedski: duk la – stolnjak stavi, ali to bi mogao da bude i
segel|duk - jedro.

To što se dešavalo oko Duklje moglo bi da bude i u Hristovo doba jer postoji jedna
priča vezana za Hrista u kojoj se kaže da ga je pozvao mesopotamski kralj da ga
izleči, ali pošto Hrist nije mogao da putuje, a nije hteo da razočara onoga ko je
poverovao u njegovu moć pa je uzeo jedan komada platna i stavio ga na svoje lice,
a zatim predao platno kraljevom izaslaniku.

O tom komadu platna na kome se nalazi trag Hrstovog lica, pisalo se u savremenoj
štampi. U priči se govori o mesopotamskom kralju, ali nije nemoguće da se narod u
Iliriji toga doba naziva imenom svoje stare postojbine, a da naziv Ilirija potiče od
strahota, zla koje je nateralo ovaj narod na seobu. Za ovakvu tvrdnju potrebno je
malo više istorijskih podataka ili tragova u legendama.

U Crnoj Gori postoji muško ime Djuka i prezime Djukanović.

Na teritorijama gde u srpskom govoru preovladjuje glasovna grupa ije umesto e

oseća se uticaj engleskog jezika. U engleskom jeziku reč:

duke(dju:k)im – vojvoda

U tom slučaju: Djuka = engleski: duke(dju:k) – vojvoda(i u mletačkoj republici).

U francuskom jeziku reč: duc(im. m.roda) – vojvoda

ducal(pridev) – vojvodski

duché(im) – vojvodstvo

U ovom slučaju reč: Duklja mogla je da označava nečije vojvodstvo.

U knjizi Dejvida Norisa, engleskog pisca, „Balkanski mit“ koja je nastala povodom
događaja 1999.g. kaže se da u Engleskoj postoje krajevi imaju slične govorne razlike
kao što su one izmedju govora Srba i Crnogoraca.

Leka Dukadjin

Ako pomoću švedskog jezika proverimo nastanak ovog u narodu poznato imena i
prezimena videćemo da je ime Leka nastalo od švedske reči:
614
leker/ lekte/ lekt/ lek!/ leka(gl) – igrati se

lek, leken; lekar(im) – igra

Leka(muško ime) = švedski: leka – igrati se

Dukadjin(prezume) = švedski: duka gynn

gynnar/ gynnade/ gynnat/ gynna(gl) – ići u prilog; pomoći, pomagati(g = dj)

Dukadjin(prezume) = švedski: duka gynn – pomagati(da se ) postavi stoili jedro

Djindjić(prezime) = švedski: gynn gick

går/ gick gått/ gå(gl) – ići, hodati, prolaziti

Djindjić(prezime) = švedski: gynn gick – pomagati; ići/ išao je da pomaže.(g= dj)

Albanci

Arbanasi i Albanci nisu isti narod. Ustvari, ova dva naziva su u našem shvatanju isti
narod. Iz usta Švedjana saznajemo šta je on mislio kad je izgovarao ove reči.

Srodan narod Albanacima je šiptarski narod. Reč srodan se mora naglasiti jer
postoje neke razlike između naroda u Albaniji i naroda na Kosmetu u Srbiji, a oni to
objašnjavaju postojanjem dva plemena – Toske i Gege. Razlika je u tome što su
Albanci asimilovali veliki broj Grka, Cincara i Srba i Švedjana u svoje gene, pa se
današnji Grci koji su se veoma dugo opirali nastanjivanju albanske radne snage na
teritoriju Grčke, samo posle nekoliko godina otkako su u Grčkoj ozvaničili albanske
ilegalno nastanjene Albance, primetili da su albanski djaci u Grčkoj vredniji od
grčkih djaka jer sami uče. Grčki djaci koriste frodistirio – privatne učitelje pa su se
olenjili. Grčke školske vlasti našle su se u nezgodnom položaju kada su morale da
dozvole da za vreme naconalnog praznika na paradi albanska deca nose grčku
zastavu jer po tradiciji najbolji djak škole nosi tada grčku zastavu.

Na Kosmetu je sasvim obrnuto. Šiptari se žene Srpkinjama, ali svojim devojkama ne

dozvoljavaju da se udaju za Srbe. Poznati su primeri gde se desilo da se Šiptarka
udala za Srbina, ali iza toga se dešavaju sankcije prema takvim ženama, a i prema
srpskim muškarcima.

615
Toske

Naši etnolozi, odnosno mitolozi, rečju: Toska imenuju podzemna bića.

Albanski narod se deli na dva plemena: Toske i Gege. Oba naziva potiču iz švedskog
i nemačkog jezika

Naziv plemena Toske potiče iz švedskog jezika i na tom jeziku glasi: då ske

då(prilog) = tada (d = t)
sker/ skedde/ skett/ ske(gl) – desiti se, dogoditi se, događati se
Toske = švedski: då ske – tada; desiće se
Ova reč: Toske su nastale od jedne pretnje kojom su Švedjani hteli da
urazume ovaj narod. Ove švedske pretnje nisu urodile plodom pa se kasnije
narod našao na nemačkoj teritoriji odakle potiče drugi naziv Gege.
U nemačkom jeziku:
gegen(s akuz.) – protiv; prema; nasuprot, oko, otprilke,gotovo
Gegner(in) – protivnik, suparnik
Gegend(im) – kraj, prede, okolina
gegenwärtig – prisutan
gegen-wehr die, - odbrana, otpor
Kao što reč: vend u albanskom jeziku označava oblast, okrug, tako i reč:
Gegend u nemačkom označava, kraj, predeo, oblast.
Jezičke razlike ova dva plemena su u onoj meri kao što su razlike između srpskog i
hrvatskog naroda. Šiptarski narod živi na teritoriji Srbije u pokrajini Kosmet.

Za vreme Hitlera, pokrajina Kosmet je potpala pod italijansku vlast. Tada je veliki
broj Srba prebegao u Srbiju zbog italijanske fašističke vlasti. Posle rata nastale su
nove političke kombinacije Tita i albanske vlasti. Tito je želeo da Albanija bude još
jedna federalna republika u Jugoslaviji. Da bi se dodvorio albanskim i šiptarskim
političarima, on je zabranio povratak Srba na Kosmet. Do priključenja Albanije
Jugoslaviji nije došlo, ali se broj Srba na Kosmetu u periodu 1945 – današnjih dana
smanjuje do situacije etnički čistog Kosmeta. Tito i komunistička partija seobe ne
sagledavaju kao seobe pod pritiskom, nego kao seobe iz ekonomskih razloga. Da bi
do seobe došlo postojao je veoma dobro razrađen mehanizam:

616
Prvo se u srpskom selu kupi jedna srpska kuća za veliku sumu novca; to se uradi i sa
sledećih nekoliko kuća, a onda se počne sa svakojakim sitnim neprijatnostima koje
Srbe nagone da pristanu na prodaju i seobu. Kada Srbi u svom selu osete da su
opkoljeni neprijateljstvom, onda oni mole da im Šiptari kupe kuće, ali oni tada
ucenjuju i čovek je prisiljen da svoju kuću i imanje budzašto proda i beži iz pakla u
kome je ostavljen. Na primer: 1968.godine, srpsko selo Petrovce u blizini Gnjilana
imalo je srpske dece za dva učitelja i samo dve šiptarske kuće. Posle 20 godina to
isto selo ima dva srpska staračka domaćistva i nema nijednog srpskog učitelja.
Srpska komunistička vlast nije želela sukobe sa Šiptarima i zato ne reaguje na to što
se dešava sa njihovim narodom na Kosmetu. U vladinim vrhovima stvorena je klima
nezameranja, jer ako se ističe srpski problem na Kosovu, partijsko rukovodstvo
takvog čoveka proglašava šovinistom. Od te šovinističke etikete su se čuvali svi
partijski rukovodioci da bi zadržali svoje vladajuće pozicije. U etnološkim terminima
reč toske označava podzemni svet.

Etničko čišćenje Kosmeta - ”Testament”Samija Frašerija

Etničko čišćenje Kosmeta od Srba je deo plana koji se zvao Prizrenski savez (1878
1881).napravljen u Prizrenu čiji je idejni vođa bio Sami Frašeri, Albanca koji je svom
narodu ostavio ”Testament” koji je imao poglavlja: šta je bilo; šta jeste; i šta će da
bude.

Šta je bilo?

Bilo je da su Albanci prastanovnici Balkana, odnosno Iliri. Aleksandar Makedonski i

Aristotel su bili njihovi, a onda su došli Sloveni pa ih ugrozili.

Šta jeste?

Jeste da su oni mnogo zahvalni Turskoj, ali Turska je na umoru.

Šta će da bude?

Njihov zadatak je da svojom brojnošću opet osvoje Balkan.

Taj zadatak Samija Frašerija se veoma dobro realizovao u Federaciji Jugoslaviji.

Sve republike su za razvoj Kosmeta odvajale 1% od bruto nacionalnog dohotka. I taj

narod se razvijao, ali ne toliko ekonomski koliko je razvio svoj natalitet šiptarskog

617
naroda. Kosmet je postao oaza za Albance sa druge strane granice koji se
doseljavaju u srpske kuće. U takvom haosu je tekao život na Kosmetu u poslednjih
pola veka. Srpskoj vladi su vezane ruke. Kosmet je prepustila srpskoj sirotinji koja
nije htela da prodaje svoje kuće i koja je vapila za srpskom pomoći koja nije stizala,
a šiptarski narod se osećao povlašćenim jer ga je finansirala cela Jugoslavija kroz
onaj 1% bruto nacionalnog dohotka.

U socijalizam se ušlo sa novim idejama o ravnopravnosti i jednakosti nacija i

naroda. Šiptari su na rečima bili za te ideje, ali su se u svakodnevnom životu držali
svog ideologa Samija Frašerija i odluka Prizrenske lige po kojoj se ostvarivala ideja
velike Albanije. Kompromisa nema. Tokom decenija, mali ekonomski nerazvijen
narod postao je opasan protivnik koji sam diktira pravila igre. Reč razuma ne
postoji; razgovora nema. To se videlo u Rambujeu, a i kasnije nakon NATO
bombardovanja Srbije. Zaveštanje Samija Frašerija uz pomoć velikih sila počelo je
da se realizuje. Uz tako moćne saveznike nije čudo što su Srbi izgubili svoju
pokrajinu. Albansko osvajanje Balkana ima nameru da se nastavi jer plan je dobro
razrađen i neće biti čudo da sledeća teritorija bude Makedonija, Crna Gora ili Grčka.

Samozvano proglašeni naslednici Ilira i Aleksandra Makedonskog postavili su sebi

dugoročne zadatke, a zna se da je Aleksandar Makedonski otišao veoma daleko pa
će i njegovi ”potomci” dogurati do Indije.

Obrazovanje na Kosmetu

Školske 1989/90.godine predavala sam srpski jezik šiptarskoj deci u Osnovnoj školi
”25 maj” u Uroševcu. Škola je imala je 3600 djaka. U svakom razredu bilo je po
petnaest odeljenja, a od toga su tri bila srpska. Školska zgrada je bila premala za taj
broj djaka, ali se radilo u tri smene. Časovi su trajali 35 minuta, a od toga se
oduzima desetak minuta da učitelji u hodniku porazgovaraju i popuše cigarete.
Vrata učionice stoje otvorena i čini se da unutra nema dece, iako je to uzrast od 9-
10 godina. Ova zavidna disciplina učenika, pojasni vam se kada u dneviku ugledate
štap koji služi za pokazivanje na geografskoj karti koje nema, ali štap može da
posluži još koječemu.

Jednog dana držala sam čas srpskog jezika u učionici koja nema dovoljno stolica za
svu decu u razredu Deca su se rastrčala kroz školu i mnoga su se snašla, ali mali
Alija je pisao stojeci naslonjen na sto. Nisam mogla da mu pomognem jer i sama
nisam imala stolicu. Dečak me više pogledom nego rečima moli za dozvolu da se
618
popne na sto. Ne može da sedne na pod jer je on olajisan. Razumeli smo se bez reči
i on seda na sto savijenih nogu po turski i nastavlja pisanje držeći svesku na kolenu.

Mali Alija ne zna ko je kriv što on nema u školi gde da sedne, ali ja znam. Kriv je
Sami Frašeri.

Kod nas se kaže:”Nije otac onaj koji je napravio dete, već onaj koji mu obezbedi
uslove za život.”

Mnoge šiptarske diplome sa najvišim zvanjima su kupljene. Fabrika takvih diploma

se nalazila u Zagrebu. Tamo su se fabrikovali stručnjaci za sve oblasti nauke, pa su
čak kupovane i diplome lekara, ali uz napomenu da te diplome ne važe na teritoriji
Hrvatske, već samo na teritoriji Srbije. Zato kada se neko u šiptarskoj porodici
ozbiljno razboli Šiptar ne ide kod svojih lekara već odlazi kod srpskog jer se nada da
ovaj nije diplomu kupio nego je stekao znanjem.

Arnaut, Šiptar ili Albanac?

Posle nekoliko hiljada godina balkanske istorije pojavio se narod koji kaže: «Mi smo
potomci Ilira» Uz tu «novost» o ilirskom poreklu pripadnik nealbanskog naroda koji
se nalazi među njima oseća i težnju tih ilirskih potomaka da im se «njihova
dedovina» vrati.

Balkanska istorija ima mnogo šupljina. Ne zna se ko su bili Iliri, ali ne zna se ni kom
narodu pripada Aleksandar Makedonski. Grci i Makedonci imaju spor oko naziva
republike Makedonija. Neukom čoveku lako je da prenebregne dokaze i da stvori
privid istine. Srpski, makedonski i grčki narod nema pouzdane podatke o tome koje
narodnosti je bio Aleksandar Makedonski i zato nemoćno ćute na tu temu, ali i
grčka istrajava u zabrani naziva Republika Makedonija. Taj spor će izgleda duže da
potraje. Razrešenje problema daće rad na etimologiji jezika makedonskog naroda.
Za albanske istoričare je problem sasvim jasan. Oni bez dvoumljenja kažu: «Mi smo
potomci Aleksandra Makedonskog». Posledice ove proizvoljne tvrdnje dovele su do
zaoštravanja već zategnutih odnosa sa Srbima i bojkotovanje srpskog nastavnog
programa u osnovnim školama sve do odbijanja da šiptarska deca posećuju škole.
«Hoćemo da naša deca uče našu istoriju» - govorili su Šiptari. Srbi nisu znali da
Albanci imaju neku svoju istoriju. Ali oni što su kupili u Zagrebu diplome doktora
istorijskih nauka umeli su da napišu «svoju istoriju».

619
U kampanji za otcepljenje Kosmeta od Srbije, Šiptari počinju sebe da nazivaju
Albancima.

Pošto posedujem šiptarsko-srpski rečnik na kome piše:

«Fjalor serbokroatisht – shqip – Rečnik srpskohrvatsko – šiptarsko jezika», izdat u

Prištini 1989 godine, to kada imenujem ovaj narod trudiću se da upotrebljavam
njihovo zvanično ime kojim su sebe nazivali do 1989.godine.

Posle drugog svetskog rata kada sam ja bila djak, učili su nas u školi da je Arnaut,
ime kojim su naši stari nazivali ovaj narod, uvredljiv za taj narod i da taj narod treba
nazivati Šiptarima. Mi, deca tada novog vremena, naučili smo njihovo drugo ime,
Šiptar. Sada kada sam ostarela treba opet da učim nov naziv za Šiptara, treba da
kažem Albanac, a još mi nije jasno ni onaj prethodni naziv Arnaut, a kako stvari u
njihovoj nauci stoje moraću da učim da ih nazivam i Ilirima!

Kada je došlo do oružanog sukoba između naša dva naroda, za svetsku javnost
Šiptari su imenovani novim imenom-Kosovari, mada na ovim prostorima nikada nije
postojao narod, pleme ili grupica naroda koji bi se identifikovala pod ovim imenom.

Dokument iz XII veka koji je napisao Pop Dukljanin ne imenuje mesto Kosovo. Ne
imenuje ga ni Sveti Sava kada nabraja nazive u tom kraju. Kosovo je samo naziv
mesta na kome se odigrala bitka između Srba i Turaka 1389.godine, a naziv nastao
iz narodnog komentara dogadjaja – kos åv å. Za nas je to mesto masovna srpska
grobnica. Taj događaj Srbi pamte jer od tada pa na dalje za Srbe počinje dug period
ropstva pod Turcima. Kosovo je najveći srpski poraz i Srbi pamte svoj Vaterlo.

Naziv srpske pokrajine je Kosmet što je skraćenica od reči: Kosovo i Metohija.

Metohom se nekad nazivalo imanje koje je pripadalo manastiru, mada može da se
etimološki raščlani, ali o tome drugiput.

Za današnju svetsku javnost nije važna prošlost. Za njih njihove objektive veoma je
važno da neko nekoga tuče i u njihovim očima uvek je slabiji žrtva agresora. Koje su
namere slabijeg i kako je on sebe postavljao prema onom ko ga danas tuče, u to se
ne ulazi. Na taj način gaze se civilizacijske vrednosti.

Šiptari su se dugo pripremali za otcepljenje, tako da su vodili smišljenu propagandu

da predstave sebe svetu kao ugroženi narod, pogotovu što se sukob vodio
istovremeno na prostoru Bosne i Hrvatske i što su neobavešteni postavljali pitanja :
620
«Šta će Srbi u Bosni i Šta će Srbi u Hrvatskoj?» To jesu logična pitanja, ali kako u
jeku rata objašnjavati da su Srbi živeli u Hrvatskoj i Bosni odvajkada, kao što su Srbi
živeli i na Kosmetu zajedno sa drugim narodima.

Danas inače postoji neka vrsta bolesne razneženosti koja se krije u primeni novih
demokratskih «standarda» na stare događaje koje sam veoma dobro shvatila u
kontaktu sa jednom mladom Šveđankom koju sam pitala da mi kaže nešto o
Vikinzima. Ona je naglo pocrvenela pa uz veliki napor odgovorila: «Vikinzi su bili
lopovi!»

Mi, Južni Evropljani nismo shvatili Vikinge kao lopove. Oni su u našem sećanju
ostavili pozitivne tragove. Možda je među njima i bilo lopova, ali uglavnom oni u
našem kolektivnom sećanju traju kao hrabri ljudi od kojih je imalo mnogo šta da se
nauči jer kada Švedjanin krene sa Skandinavije na jug Evrope, on u svojoj glavi nosi
mnogo znanja iz oblasti obrade drveta i metala ili stakla i on nema razloga da krade
kada ume i može da zaradi preradjujući rudu i praveći razne predmete od
upotrebne vrednosti koje ima kome da proda jer se nalazi na teritoriji koja je gušće
nastanjena.

Narod od koga može nešto dobro da se nauči – to je narod za poštovanje. Narod

od koga nema šta da se nauči, narod koji ne pamti svoja Kosova, svoje poraze, ne
može da stekne poštovanje. Ipak, na jugu Švedske, u jednoj staroj tvrdjavi
Glyminge (g = j) slušala sam priču o njenom istorijatu u kome se kaže da su tvrdjavu
izgradili gusari koji su plovili Baltičkim morem, ali oni su plaćali porez kralju kaže se
u uzgrednoj primedbi. Ne slaže se sa današnjim pojmovima – gusarenje i porez na
oteto! Ali bilo je tako.

Inače tvrdjava u Glyminju nalazi se u blizini mesta Kivik(ćivik) na obali Baltičkog

mora.

Kada čovek sa tog mesta napušta teritoriju Švedske i dalje nastavlja brodom ili
pešice preko zaledjenog jezera(slatka voda), onda je to zadnja teritorija svoje
domovine koju napušta i koju poslednji put vidi svojim očima. Kod nas postoji reč:
ćuvik – od vode uzvišica, zaravan, niže brdo, a ta reč odgovara onome kako izgleda
švedski Kivik – morate da se penjete usečenom stepenastom stazom uz oštru
strminu, a kad izadjete gore naidjete na alu stene postavljene u obliku većeg
vikinškog broda. Stari Švedjani sahranjivali su svoje vladare u brodiću zajedno sa
poslugom i konjem i potrebnom opremom baš kao što su se sahranjivali faraoni u
piramidama.

621
Arnaut

Reč Arnaut bila je reč kojom su imenovan narod Kosova i Metohije. Ova reč
napisana na švedskom kazuje: Är naut?

är/ var/ varit/ var!/ vara(gl) – je|sam

naut – moreplovac

Rečima: Är naut? – čovek doseljenik na naše prostore pita čoveka sa Kosmeta da li

je on moreplovac. Najverovatnije da je medju doseljenicima koji su se pre trista
godina nastanili na teritoriju juga Srbije i severa Makedonije bilo i onih koji su bili
moreplovci i koji su hteli da izvor svoje egzistencije nadju u pomorstvu.

Ove reči otvaraju situaciju u kojoj neko ko govori švedski traži radnu snagu za
brodove. U XVI veku postojao je problem gusarenja na Jadranu. Austrougarska je
ratovala sa Mletačkom republikom zbog toga što su Mlečani podržavali gusarenje.
Današnja Italija imala je kroz istoriju mnogo doseljenika sa severa Evrope koji su se
vremenom asimilovali u današnje Italijane, mada su se mestimično zadržale veće
grupe Albanaca.

Francuska spisateljka albanskog porekla napisala je knjigu «Ilirka» u kojoj su glavne

ličnosti legendarna ilirska kraljica Teuta. Radnja romana vremenski je smeštena u
vreme trista godina pre Hrista. Narod Ilira živi na uskom priobalnom pojasu od
Kerkire(Krfa) do Neretve i bavi se gusarenjem. Spisateljki, mora da se prizna veliki
umetnički spisateljski talenat, koji romanu daje utisak da se radnja dogodila pre
deset godina, ali ona nije umela da kaže odakle je došao taj narod koji se zalepio za
predeo jadranskih ostrva.

Naut(moreplovac)

Reč: naut nastala je od engleske reči: knout(naut) (im) – bič,(gl) bičevati, a ova
engleska reč nastala je od švedske reči: knut.

knut, knuten; knutar(im) – čvor.

Bičevi su se pravili od volovske žile ili od kože. Na biču koji je napravljen od više
uskih upredenih traka vezivali su se čvorovi da bi bič imao težinu pri udarcu.
622
Brodove, odnosno galije pokretani su snagom veslačkih ruku. Galioti su često bili
osudjenici.Ujednačeno pokretanje vesala postizalo se i bičevanjem veslača.

Albansko Kosovo na Skandinaviji

Ali Šiptari i Albanci imaju svoje Kosovo, koje nije na Balkanu. Oni su ga zaboravili, a
nauka ih nije dotle dovela da ga upoznaju. Njihovo poraz, njihovo Kosovo, nalazi se
na Skandinaviji i severnoj Nemačkoj.

Rasprava o albanskoj ilirskoj istoriji treba i mora da se vodi na planu etimologije,

porekla jezika, a nikako na dosadašnjim oskudnim nepouzdanim pisanim tragovima

Teze za albansku «istoriju» objavljivane su kao feljtoni u dnevnoj štampi u periodu

osamdesetih godina dok je Tito bio živ, ali nijedan srpski istoričar nije imao
argumente da pobije tu improvizatorsku istoriju.

Naziv pokrajine Ilirija nalazi se u dokumentima rimske imperije i u Bibliji.

Pada u oči notorna istina da «najstariji balkanski narod- Šiptari i Albanci » nisu
nikada imali državu sve do 1912.godine i da je gro ovog naroda islamiziran. Rimska i
grčka crkva uspele su da prevedu u hrišćanstvo samo jednu trećinu ovog naroda.
Današnji Šiptari ovaj fenomen objašnjavaju time da su i oni kao i Bosanci primili
islam pod pritiskom, što nije istina – primili su ga dobrovoljno i sa zahvalnošću.

Jedan narod koji je nekad bio hrišćanski ne bi rušio crkve jer bi u njihovim genima
postojalo prasećanje na hrišćansko poreklo. Ovde ga nema.

O rušenju postoje snimci koji ne mogu da se poreknu. Prvo što je bilo učinjeno
prilikom poslednjeg progona Srba sa Kosmeta bilo je rušenje crkvi, pa čak i
lomljenje krstova sa vrha crkve. Rušene su crkve po Balkanu u ratovima, Turci su od
srpskih crkava pravili konjušnice i svi su rušitelji tajno strepeli da će ih stići Božja
kazna ali niko se nije peo na te crkve da tamo pravi terevenke i lomi krstove po
cenu gubljenja sopstvene glave na toj visini!

To rušenje crkvi je, ustvari duboko genetski usađena osobina koja je i uticala da se
ovaj narod istera sa Skandinavije na nemačku teritoriju, a kasnije i odatle dalje
rasturi po Evropi. Turci su ti koji su sakupili ovaj narod i naselili ga na današnju
teritoriju.

623
Albanski i šiptarski narod je prihvatio islam jer je za uzvrat dobio teritoriju sa koje
su Turci prethodno prognali Srbe, Grke i Cincare. Albanci i Šiptari su izgubili svoju
zemlju u sukobu da Švedjanima, Norvežanima i Nemcima. Tamo je bilo njihovo
Kosovo.

Albanski narod proglašava sebe Ilirima, a Aleksandra Makedonskog i Aristotela

precima. Kako spojiti Makedoniju i Iliriju posle više od dva i po milenijuma?. Ako
čitate grčke legende, ove dve teritorije su potpuno odvojene i nemaju dodirnih
tačaka jer se između njih nalazi oblast Prevalis. U jednoj grčkoj legendi priča se da
Herakle ide preko Makedonije i dalje preko Ilirije, pa nastavlja rekom Po na sever
da traži Hesperidine jabuke.

Albanski pisac, Ismail Kadari, napisao je roman «Tvrdjava» u kome priča o borbi
albanskog naroda sa Turcima. Takva priča o borbi Albanca protiv Turaka trebalo je
da maskira pokroviteljsku ulogu Turske u naseljavanju albanskog naroda na Balkan.
Tvrđava o kojoj piše Kadari nalazi se na jugu Grčke u Mesologiji odakle je počeo
grčki ustanak protiv Turaka1821.godine. Albanci su učestvovali u tim borbama, ali
na turskoj strani. Tek početkom XX veka Albanci dižu ustanak protiv Turaka jer vide
da je Turskoj kraj, da se povlači sa Balkana pod pritiskom osloboilačkih pokreta
Srba, Bugara, Grka. Albanci žele da formiraju svoju državu, a o tome govori i Sami
Frašeri, njihov ideolog da je Turska na umoru, i da mrtvu tursku ruku, ma koliko da
nam je pokojnik drag, moramo skloniti sa svoga vrata.

Sever

U engleskom jeziku reč:

sever (’sevə)(gl) – (1)podeliti (se), odvojiti (se) (2) raskinuti (3) raseći, odrubiti

Ako ovu reč napišemo na švedskom, onda ćemo saznati nešto više: se värre

ser/ såg/ sett/ se(gl) – gledati

illa, värre; värrst(pridev) – zlo, gore, najgore

Ovaj prevod sa švedskog mogao bi da nam priča o razdvajanju švedskog i engleskog

naroda u nekoj seobi prema severu.

624
A šta kaže Pop Dukljanin?

Najstariji srpski pisani istorijski dokument je «Letopis Popa Dukljanina» iz XII veka.
U tom dokumentu nepoznati pop iz barske episkopije na latinskom i na srpskom
jeziku kaže: «Srbi su Goti». Niko nije mogao da dokaže da li je ovaj dokument tačan,
jer gotski jezik je ustvari švedski, dok Srbi govore srpski. Ova dva jezika, činilo se,
nemaju nikakvih zajedničkih tačaka.

Danas Albanci pišu sličan dokument i za svoj narod kažu: Albanci su Iliri. Nešto
slično kaže i engleski pisac Donald Logan u knjizi «Vikinzi». On kaže: Rusi su
Šveđani. A etimolog bi trebalo da razmišlja ovako:

Kada u bilo kom ozbiljnom društvu kažete: Srbi su Goti; Albanci su Iliri; Rusi su
Vikinzi, od vas će tražiti dokaze. Ti dokazi ne mogu biti improvizacije slične onim
kada muzičar sluhista «hvata zvuke» violine i odsvira celu ariju. Ovde arija mora da
bude «notno» zabeležena da i drugi mogu da sviraju na osnovu tog zapisa.

Da bi se dokumentovalo ono što narod priča o sebi potrebno je dokazati da su Srbi

nastali od Gota(Šveđana); Rusi od Šveđana, a da su Albanci od Ilira i to bez ikakve
improvizacije.

Krivac za istorijska lutanja i zastranjivanja je istorija pisana bez autentičnih

istorijskih dokumenata, pomoću sluha, „bez nota“, na osnovu želja i planova jednog
naroda, bez konsultovanja etimologije koja nije ni postojala kao nauka.

Ideja francuske republike o bratstvu i jedinstvu na kosmetskim prostorima

tumačena je tako da su pripadnici šiptarskog naroda smatrali sebe ugroženim od
srpske nacije iako su Šiptari ravnopravno učestvovali u vlasti sa Srbima, ali oni nisu
hteli da dele vlast sa Srbima, oni su hteli svoju državu jer ostvarujući „Testament“
Samija Frašerija u kome se kaže da on ostavlja amanet svom narodu da brojnošću
ponovo osvoji Balkansko poluostrvo ostvarivao se jedan skriveni plan koji nije
postojao u zvaničnoj državnoj politici.

U Titovo vreme na Kosmetu je otvoren univerzitet i svi sa ove teritorije koji završe
srednju školu postaju studenti jer je Priština na takvom mestu da se iz
najudaljenijeg kosmetskog sela može stići na univezitet i vratiti se kući istog dana
na spavanje.

Sada je jedan veliki procenat ovog naroda stekao fakultetske diplome, ali ne i
znanje, pogotovo ne znanje o svojoj prošlosti. Fakultet bez pravog znanja je isto što

625
i cveće bez mirisa i voda i vazduh bez zdravlja. Nosioci fakultetskih diploma u ovom
slučaju nisu nosioci pozitivne nacionalne snage gde se praktični svakodnevni
problemi rešavaju znanjem i radom, već se izlaz vidi u stvaranju sopstvene države.

Da bi demokratija zaživela treba da prođe faza naconalne narcisoidnosti u kojoj

pripadnik jednog naroda ne dozvoljava da mu pripadnik drugog naroda prodje kroz
njegovu senku nego ga radije gleda sa puškomet daljine. Demokratija je to da se
pokrenu pozitivne ljudske vrednosti koje će služiti za opšte dobro.

Albanci nisu Iliri već Vendi

U predgovoru knjige spisateljke Flore Dosen, Francuskinje albanskog porekla

«Ilirika»( Znanje, Zagreb 1988.godine) ona kaže:

«Ovu knjigu posvećujem zemlji koju volim i njenu zaboravljenu narodu, Iliriji mojih
predaka, kojima se povjest gubi u magli prošavših vremena, kao i u ovoj drugoj
magli koju tvore šutnje pamćenja čovečanstva.»

Spisateljka Flora Dosen ističe izgubljenu povest njenog naroda, a primećuje da je i

kolektivno pamćenje naroda istisnulo sećanje na ovaj narod.

Ono što se do sada nije dogodilo je da ukupni ljudski zapamćeni potencijal nije
primetio da je jezik svakog naroda jedan najsigurniji arhiv u kome se čuvaju dokazi
o prošlosti svakog pojedinog naroda.

Na švedskoj listi jezika koja prikazuje podelu jezika Evrope na srodne grupe,
albanski jezik (kao i jermenski), ne pripada nijednoj evropskoj grupi jezika, već je
potpuno izdvojen. Grčki jezik je takodje jezik koji nema srodne jezike, a objašnjenje
za to bi bilo da su grčke teritorije prvo naseljene i da su zbog prirode teritorije i
vlasti na tim teritorijama uspevale da sve novodošle narode pretope u svoje
nacionalno telo i nametnu im svoj jezik i kulturu bez ikakvog otpora kao što su
imigranti u Ameriku prihvatili engleski jezik. Imigranti u Grčku naučili su, ne samo
grčki jezik nego i grčke legende i sami ih dalje prenosili zajedno sa svojim ličnim,
malo drugačijim detaljima, koji su proisticali iz njihovog tumačenja pojedinih reči.

Osnovna karakteristika albanskog jezika je da je taj jezik zadržao svoje

karakteristike jer je bio izdvojen, ali ne na Balkanu koji je bio veoma prometan, već

626
na krajnjem severu Evrope. Praalbanski narod je na te teritorije došao sa svakako
svojim jezičkim fondom, ali i sa svim osobinama svog govornog organa koje nam
Bog daje, odnosno koje prenose naši preci a potomci nastavljaju. Jedna od uočljivih
karakteristika ovog jezika je da se veoma često izostavljaju samoglasnici i
nagomilavanje suglasnika, kao u arapskim jezicima i da se u izgovoru oseća jedan
dubok preglas glasa "h" i grleni izgovor glasa «ë» koji odgovara švedskom glasu «ö»
ili”»ä»

Jezik jednog naroda je najsigurniji arhiv u kome se čuva tajna porekla jednog
naroda. Da bi se ušlo u taj „tajni arhiv“ mora da se poznaju jezici naroda sa kojima
je on dolazio u kontakt u svojoj prošlosti. Zadatak etimologije je da proučava
poreklo jezika, odnosno reči, jer jezik nastaje iz reči. Reči jednog jezika ne izmišlja
pojedinac već su one nastajale u kontaktu dva čoveka koji se međusobno
nedovoljno razumeju. Nesporazum je mehanizam pomoću koga se bogati jezički
fond jednog jezika. Čovek kome se govori „hvata reči“ i po svojoj ličnoj proceni,
odnosno asocijativno, određuje značenje tih reči. Jednostavno rečeno, on je kum
tim rečima. Novo značenje reči nije jednako sa pravim značenjem, ali sto značenje
stoji u asocijativnom krugu pravog značenja reči.

Etimologija kod nas još nije ni napravila prvi korak ka proučavanju porekla jezika, ali
su zato improvizatori istorije to iskoristili da naštimuju „činjenice“ koje su njima
potrebne. Proučavajući jezik Šiptara i Albanaca pomoću švedskog jezika može se
zaključiti:

Reč: vend u švedskom i nemačkom jeziku znači ime jednog naroda koji je boravio
na Skandinaviji i koji je nestao sa Skandinavije, a Švedjani su ga zvali Vendi.

vänder/ vände/ vänt/ vänd!/ vända(gl) – okretati, obrtati, obrtanje smera, a u

nemačkom:

wende die – obrtanje, prelaz, prekretnica

(U nemačko-srpskom rečniku izdanje 2008. piše

Wende der, -n – Lužički Srbin, Vend.)

Švedski: Tiden lexikon (uppslagsbok )Sthockholm, izdanje 1938. godine:

o “Vender, dels den germanska benämningen under medeltiden på
slaverna, dels den tyska och skandinaviska benämnigen på de slaviska folk,
som under medeltiden bodde i ett område mellan Oder, Elbe och Östersjön,
627
benämt Vendland eller Venden. Venderna lågo i ständiga strider med tyskar
och skandinavier. Under 1000-t. inföll deras storhetstid. På 1100-t. kuvades,
kristnades och germaniserades Vender, och deras land införlivades först
med Danmark, sedermera med Tyskland.
Vendi, germanski naziv koji delimično obuhvata Slovene u srednjem veku, a
delimično nemački i skandinavski naziv za slovenski narod koji u srednjem
veku živeo na teritoriji koja se nalazila između Odre, Elbe i Baltičkog
jezera(mora), teritorije koja se nazivala Vendland ili vend. Vendi su bili u
stalnom sukobu sa Nemcima i Skandinavcima. Tokom X-og veka smenjivalo
se vreme njihovog stalne jake borbe. Tokom XI-og veka oni su potčinjeni,
hristijanizovani i germanizirani. Vendi i njihova zemlja potpali su prvo pod
Dansku zatim Nemačku”.
Ovde se govori da su Vendi slovenski narod. Najverovatnije da je medju
pokrštavanim narodom bilo i slovenskog naroda kao što su Lužički Srbi,
Polapski Sloveni i drugi, ali ovde se radi o Praalbancima, a objašnjenje sledi.

”Vendes konung, namn, ingående i den svenska konunga titeln sedan

omkring 1540. Namnet beror av en felaktig idnentifiering av vender med
vandaler. Dessa senare skulle enligt en tradition ha undekuvats av från
Skandinavien utvandrade gotter.

Vendski kralj – ime proizilazi iz titule švedskih kraljeva oko 1540.god. Ime
dolazi od pogrešne identifikacije Venda sa Vandalima. Ovi su kasnije prema
narodnom predanju, nestati sa Skadinavije i potpali pod iseljene Gote.”
Sastavljač ovog leksikona dotiče jedan problem o kome se u Švedskoj
pričalo. Tvrdilo se da su Vendi i Vandali isti narod, a on to poriče.
Ako pozovemo u pomoć rečnike i ako etimološki razložimo reč Vandal
dobićemo rezultat da se radi o istom narodu.
Ti iseljeni Goti koji se spominju u rečenici: Dessa senare skulle enligt en
tradition ha undekuvats av från Skandinavien utvandrade gotter - Ovi su
kasnije nestali sa Skandibnavije i potpali pod raseljene Gote. Ti Goti su
ustvari Srbi.
Šta znači reč: vend? U nemačkom i švedskom jeziku reč:
U švedskom jeziku reč: omvänt(prilog) – obrnuto

628
Omvändelse verket – pokrštavanje.

vänder/ vände/ vänt/ vänd!/ vända(gl) – okretati, obrtati, obrtanje smera

U nemačkom: um|wenden (sich) –(wandte, wendete um; umgewandt,

umgewendet) – okrenuti se.

U šiptarskom, odnosno albanskom:

vend – oblast, kraj, država

vendbanim – boravište

vendës – starosedelaćki

vendlindje - domovina

vendvotim – glasačko mesto

Iz švedskih podataka o Vendima vidi se da su Vendi na prostorima govori se o

srednjem veku i narodu koji je: živeo na teritoriji koja se nalazila između Odre, Elbe
i Baltičkog jezera(mora). Srbi su u srednjem veku i mnogo, mnogo pre toga na
Balkanu , a srednji vek im teče pod turskim ropstvom. Znači nisu medju onim
nepokrštenim narodima koje Nemci i Švedjani zovu Vendi.

Srbi nikako ne mogu da budu Vendi već samo Srbi ili Sörby.

U švedskom jeziku:

voterar/ voterade/ voterat/ votera (gl) – glasanje

U engleskom jeziku: voter - glasač

votering(im) – glasanje

(Zaključak: šiptarska reč: votim – glasanje, jednaka je sa švedskom: votera,

engleskom rečju: votera; voter – glasanje; francuskom: vote – glasanje.), ali latinski
je: sufragium ferre.

Oblast Vendlanda, teritorije između Hanovera – Hamburga gde su Praalbanci pod

nazivom Vendi proveli 2-3 veka jer su pre toga bili proterani sa teritorije Švedske.

629
U navedenim švedskim podacima to je oblast između: Odre, Elbe i Baltičkog mora.

Na šiptarskom je: elb – ječam

nemački: Elba(reka) = šiptarski: elb - ječam

engleski: vendor(vendə) im – trgovac, prodavac

latinski: vendo – prodavac

venditor – prodavač; posrednik za mito

U rumunskom jeziku: vend – trgovac. To potvrdjuje da su Praalbanci trgovali na

zapadnom delu Evrope.

Francuski: venderess (im) – prodavačica

vendu, -e(pridev) – prodan

vendetta(im) – krvna osveta

U nemačkom:

1. Wende der, -n, -n(im) – Ližički Srbin;

2. Wende die, -, -n (im) – obrt, okretanje, prelaz, okretnica

[Reč: vend ne odnosi se na balkanske Srbe jer nas nisu pokrštavali, okretali Nemci
već Ćirilo i Metodije, slovenski misionari. Ovu reč: vend balkanski Srbi nemaju u
svom jeziku. Tu leži osnova spora izmedju nas i Nemaca jer oni tragaju za njihovim
Vendima koje su nasilno pokrštavali, a naši naučnici nisu znali šta ta reč znači pa su
se vezali za Lužičke Srbe. Na taj način su uveli svoj narod u veliku opasnost.]

Shitje – prodaja

Ova reč: shitje napisana na švedskom mogla bi da kazuje:

sitt år ge ili syt år ge.

syr/ sydde/ sytt/ sy!(gl) – šiti

ger/ gav/ gett(ili givit)/ ge! ili giv/ giva(gl) – dati, davati (g = j)

630
sitter/ satt/ suttit/ sitt/ sitta(gl) – sedeti; obavljati neku dužnost

år, året; åren(im) – godina

Švedskim rečima: sitt år ge – traži se od čoveka da bude godinu dana na poslu

prodaje, a rečima: syt år ge – traži se od čoveka da (prvo) šije godinu dana (pa
posle da prodaje).

U srpskoj dnevnoj štampi objavljivani su feljtoni o pojedinostima iz albanske

prošlosti koji nisu mogli da se komentarišu jer nije postojao pristup bilo kakvim
pouzdanim podacima. Sve će se to kasnije sliti u jednu tvrdnju: Albanci su Iliri. Tu
su se spominjali i Dardanci i Vinča i sumnje da je sklonjen neki naziv sa geografske
karte, a taj naziv je, kao bio ključni dokaz da su Albanci bili tu pre nas Srba na
Balkanu.

Srpski istoričari, a naravno i srpski narod je sve ove improvizacije progutao bez
komentara, ne kao istinu, više kao smelost da se može tako improvizovati. Ćutali su
i srpski «istoričari». Da su bili nemoćni svedoči činjenica da je u srpske školske
udžbenike ušla albanska tvrdnja da su – Albanci Iliri, a ne mi Srbi. Niko među
srpskim naučnicima se nije bavio toponimima na naučni način. Toponimi su
zabeleženi, ali naučno nisu sređeni. A i da su sredjeni na način kako su u pojedinim
dnevnim listovima komentarisani, ništa nam ne bi kazivali jer je ovako je jedna
osoba sa zvaničnog mesta pisala: «Zna se, naziv Jelašnica nastao je jer je tu bilo
mnogo drveta jela; naziv Kosovo nastao je od crnih ptica kos... a to je dečje
razmišljanje. Na nivou dečjeg razmišljanja ne piše se jedna istorija.

Nivo dečjeg razmišljanja o jeziku Južnih Slovena i Slovena uopšte dovodi do veoma
oštre podeljenosti medju narodima koja je opet slična dečjem ponašanju.

Ko je pravio geografsku kartu Balkana?

Herodot: Prvi koji je načinio geografsku kartu bio je jonski filozof Anaksimandar;
usavršio je taj izum Hekatej, a po njima je jamačno načinjena karta Aristagorina.

Aristagora, vladalac Miletski, došao je u Spartu kada je Koloman vladao. Idući k

njemu, imao je, kao što Lakedemonjani kažu, mjedenu(bakarnu) ploču, na kojoj je
bio okrug čitave zemlje urezan i čitavo more i sve reke.

Reč: karta(geografska) ista je i u švedskom jeziku.:

631
karta; kartan; kartor(im) – karta

Reč: mapa verovatno je nastala od reči: nappa.

napp – cucla, duda

napp(sudd) – brisati

U ovom slučaju: napp = map|a(geografska karta), ali ta karta ima mesta koja su
grebana, brisana.(n = m)

Ko je pravio geografsku kartu Balkana? O tome kod nas u Srbiji ne postoje podaci.
Srpski «naučnici» razmišljaju isto kao i albanski.

Iz literature saznajemo da je prvo premeravanje Balkana bilo u vreme Kleopatre, a

to je nekoliko decenija posle Hrista. – Valter Getlić, «Kleopatra» 1938:

«Posle Cezara Antonije vlada Galijom i Ilirijom 43.godina. Oktavijanu rimskom

vladaru i vojskovodji pripada zasluga da je prvi izvršio ukupno premeravanje rimske
svetske države i izradio državnu kartu

Verovatno da je to premeravanje bilo za potrebe Rimske imperije.

Drugo premeravanje Balkana vršeno je posle 1690.godine za potrebe Turske, što

opet saznajemo iz literature jer kod nas Srba nema o tome podataka. Posle poraza
švedskog kralja, Karla XII od ruskog cara Petra Velikog 1709.godine kod Poltave
zarobljeno je oko 5000 Šveđana. Pošto je među zarobljenim bilo i onih koji su znali
da premeravaju zemlju u Rusiji su iskorišćeni za premeravanje Sibira. Veliki deo
švedske poražene vojske slio se u Tursku. Turska je samo neku deceniju pre
pokušala da osvoji Evropu i stigla do Beča, a posle toga sledila je srpska seoba u
Hrvatsku i tursko preslišavanje o uzrocima poraza turske vojske u zadnjem ratu sa
Austro-ugarskom.

o uzrocima poraza turske vojske. Uvidelio se da im je najveći problem bio

nepoznavanje terena. Zato je Turska,verovatno, angažovala Švedjane da naprave
kartu balkanskog dela njene carevine.

Ekipa geometara koja radi na terenu ne pita seljake kako im se koja planina, selo ili
grad zovu nego kartograf u skicu upisuje ono što mu se trenutno desilo tada dok je
premeravao tu teritoriju. Tako je na primer naziv grada u Albaniji, Skadar za Srbe, a

632
Škodra za Albance, a za Švedjane ovaj grad: Skutari. Nazivi na geografskim kartama
veoma često se ne slažu sa starim nazivima.

U toj ekipi koja premerava Balkan nalazi se i neko iz Bosne jer danas tvrde da je
Djerzelez Alija bio Bosanac.

Djerzeles

Prezime ovog Alije: Djerzelez nastalo je iz tri naredbe na švedskom jeziku koje
izdaje glavni geometar, a to su: gör se läs-

gör / gjorde/ gjort/ göra(gl) – uraditi, učiniti (g = dj)

ser/ såg/ sett/ se(gl) – gledati

läser/ läste/ läs/ läs / läsa(gl) – čitati, proučiti (s = z)

Djerzelez(ime bosanskog junaka) = švedski: gör se läs – uradi, gledaj, čitaj!

Ove reči otkrivaju rad geometra na terenu gde geometar postalja svoje sprave i
uspostavlja kontakt sa pomoćnikom koji zabada motke u tlo.

(obratite pažnju na prošlo vreme glagola: gör koje glasi: gjorde – učinio je, uradio
je. Šta? Djordu – topuz, u narodnoj poeziji), a u ovom slučaju on je uradi/gör onako
kako je od njega zahtevao glavni geometar. On je trebalo da vidi/ se i pročita// läs
neke vrednosti. Jedna vranjska porodica nosi ovaj nadimak Djerzelez.

Skadar i Škodra ili Skutari

Naziv Skadar napisan na švedskom kazuje:

skadar/ skadade/ skadat/ skada(gl) – povređen(sada)

Albanski izgovor istog grada je Škodra. Ovaj naziv ne zvuči kao da je ista reč u
pitanju. Kao da su postojala dva naziva- u prvom je kartograf rekao da je
povređeno(nešto, a možda on sam), a u drugom su mogle da budu reči kao: sko
dra.

sko, skon, skor(im) – cipela

633
drar/ drog/ dragit/ dra(g)!/ draga(gl) – povući, vući

Ovim rečima čovek bi na švedskom jeziku rekao nešto o problemu koji je imao sa
cipelom.

U švedskoj literaturi Skadar se imenuje kao: Skutari.

skuta, skutan; skutor(im) – manji teretni brod.

skuttar/ skuttade/ skuttat/ skutta(gl) – skočiti

(Ono što se kod nas nazivaju skut, skuti (i rukavi) je deo odeće koji se malo pridrži
pri skoku.)

Naša narodna pesma ”Zidanje Skadra” po svom sadržaju pokazuje da je nekad,

neki guslar znao šta znači reč: skadar – povređujem pa je ispevao pesmu o zidanju
grada koji preko noći ruši vila i koja od braće Mrnjavčević traži žrtvu.

U komunističkoj euforiji i dodvoravanju Titu menjani su nazivi mesta kao što se

desilo sa Podgoricom(Titograd). Ispred mnogih drugih mesta u svakoj republici,
dodat je prefiks: Titovo- Užice, Veles, Mitrovica, Velenje... Tako se radilo i u vreme
oslobođnja od Turaka kada je na Kosmetu promenjen naziv grada Ferizaj u
Uroševac. Ovo je urađeno, najverovatnije jer je ovaj naziv ličio na turski naziv, a
ustvari etimološki, nije bio turski, jer i sami Turci koriste reči koje su nastale iz jezika
nordijskih naroda.

U vreme početka masovnih demonstracija na Kosovu 1989/90.god.radila sam u

šiptarskoj školi u Uroševcu (Ferizaj). Šiptarska deca su mi diskretno rekla da pored
naziva grada Uroševac i Ferizaj postoji i naziv – Tasijan.

Na političke odnose dva naroda utiče svaka promena koja nije dovoljno jasna
narodu, pa tako i promena naziva mesta. Kad se hoće, sve može da bude povod za
međunacionalno podozrenje i mržnju.

Uroševac, Ferizaj i Tasijan

Naziv grada Uroševca Srbi su dali po kralju Urošu, a prethodna dva naziva nastala su
iz pera nordijskih kartografa.

Ferizaj = švedski: för is aj!

634
Tasijan = švedski: tass i jan.

för(predlog) – za

is, isen(im) – led

aj!(uzvik) – aj, jaoj!

tass, tassen; tassar(im) – šapa

1. i(predlog) – u, na

2. i(gl.partikula koja označva nastavak intezivne delatnosti)

Jan(muško ime)

Ferizaj = švedski: för is aj! – za led, aj!

Ove reči nam otvaraju situaciju u kojoj vidimo da je zima i da kartografi imaju
problema sa ledom i da led otežava kretanje.

Možda je na samoj karti bilo dopisana i primedba: Tasijan.

Šveđani inače imaju običaj da pišu sastavljeno po nekoliko reči kao jednu
odrednicu. Verovatno da to rade i katografi. Na vlastima i narodu jednog
novopremerenog kraja koji je možda u vreme merenja bio nenaseljen, teško je da
prihvate «samelju» ili «ispeglaju» taj naziv. Verovatno da će naziv doživeti izvesna
prilagođavanja prema jezičkom osećanju naroda, odnosno prilagođavanja njihovom
govornom aparatu.

Tasijan = švedski: tass i jan - šapa (kod) Jana. Najverovatnije da je Jan napravio
nešto što liči na životinjske kandže koje mu pomažu da ide po ledu.

U vreme oslobođenja od Turaka smetalo je sve što podseća na Turke, pa i naziv

grada koji je asocirao na ozloglašenog Turčina Feriz-pašu.

I posle ovog rata promenjeni su neki nazivi u Bosni koji opet zvuče turski, a nisu iz
turskog jezika: Vakuf. Ova reč je nastala od švedskih reči: vak upp

1. vak, vaken; vakar(im) – rupa u ledu

2. vak, vaket(im) – bdenje

635
vakar/ vakade/ vakat/ vaka(gl) – bdeti, biti budan, paziti, stražariti

upp(predlog) – prema gore.(p = f)

(Naši stari su upotrebljavali reč: vakat – bdeo, pazio ili: vak att– vreme da(stražariš)
ili da se krene na put).

Vakuf(ime grada) = švedski: vak upp – bdeti, stražariti gore(p = f)

Čovek je tim rečima označio neko mesto na kome je morao da ostane zbog nečega
budan, recimo zbog straha od vukova ili neprijatelja.

Vikrama Set, indijski pisac u svojoj trilogiji“Odgovarajući momak“ u trećem

delu“Svadbeni sari“ kaže:

„Zatim je večerao sa Firozom. Za večerom je bio i Zejnebin muž – sam je došao u

Brampur, na sastanak nekog vakufa ili tako nečeg...“

U objašnjenju reči vakuf kaže se da je to muslimanska dobrotvorna organizacija.

U turskom rečniku piše:

vakif(-kfi) – zadužbina, (hrvat)zaklada

Dardanci

Šiptarski istoričari u feljtonima u srpskoj dnevnoj štampi tvrdili su da su oni neki

Dardanci i da je taj naziv postojao na geografskoj karti, a posle je sklonjen. Ako reč
napišemo na švedskom ovaj naziv bi mogao da se dovede u vezu sa rečju:

darar/ darade/ darat/ dara(gl) – drhtati, ali švedski glas «r» nije nestabilan kao u
engleskom, već kao naše «r»

darr/ darring – tresenje(zemljotres)

U madjarskom jeziku reč: dárda – koplje. Koplje i kruška imaju uzajamnu vezu jer
kruška može da se dohvati kopljem.

636
Dardanci znači mogu biti i madjarski narod koji je kao jedna manja etnička grupa
postojao na južnijim delovima balkanskog poluostrva.

O Dardancima treba konsultovati grčke legende.

Kada je sagradjena Troja i ko je sagradio ovaj grad?

U knjizi grčkih legendi Roberta Grevsa «Grčki mitovi», kada Homer govori o Troji on
spominje dardanska vrata.

Troja se nalazila na vratnicama Helesponta u ravnici dobro snabdevenoj vodom.

Upravo zbog svog položaja ovaj grad je često napadan sa raznih strana. Iako je Troja
načinila Helespont glavnim središtem trgovine između istoka i zapada u bronzanom
dobu, Grci, Krićani i Frigijci podjednako su se ponosili tvrdeći da su oni osnovali
grad. Ko ga je osnovao nije se nikada utvrdilo, jer je u klasično doba Troja već
mnogo puta bila razarana i ponovo građena. Ukupno je bilo devet Troja, a sedma je
bila Homerova kojom se on bavi zbog rata između Trojanaca i Grka. Izgleda da su
Troju naseljavala tri saveznička plemena: Trojanci, Ilijci i Dardanci – što je bilo
uobičajeno u bronzano doba.

Sada je jasnije zašto se jedna vrata na Troji nazivaju dardanska vrata. Ta vrata su
izgradili Dardanci u vreme njihove vladavine Trojom.

Δάρδανος, sin Zevsov i Elektrin osnivač grada Δαρδανιν na Helespontu Maloj

Aziji, jer je odande osnovana Troja, praotac Trojanaca. starogrčkom
rečniku.(Rečnik grčko-srpskohrv: Gorski – Majnarić), Robert Grevs «Grčki
mitovi» kaže:
Tvrdnja Atinjana da su oni osnovali Troju može se svesti na političku propagandu.

Dardon je mogao biti Tirenac iz Lidije sa Samotrake; ali i Servije greši kada
piše da je Dardan došao iz Etrurije, jer su se Tirenci nastanili u Etruriji tek
mnogo godina kasnije posle Trojanskog rata.
Dardan je predložio da osnuju grad na omanjem brežuljku iznad ravnice gde
se kasnije uzdizala Troja ili Ilijum, ali pošto je jedno proročanstvo frigijskog
Apolona opomenulo da će svakojake nesreće pratiti stanovnike budućeg
grada, on izabra blažu strminu planine Ide i nazva ga Dardanija. Posle
637
Teukarove smrti Dardan nasledi ostatak kraljevstva, nazva ga po starom
imenu i raširi svoju vlast nad mnogim azijskim narodima, kao i kolonije po
Trakiji i dalje.
U međuvremenu Dardanov najmlađi sin Idaj pođe sa ocem u Troadu, noseći
sa sobom svete likove, što omogući Dardanu da svoj narod uputi u
samotakjske misterije. Jedno ga proročanstvo uveri da će mu grad koji je
osnovao ostati nepobediv sve dok miraz njegove žene bude ostao pod
zaštitom Atine. Njegov grob se nalazio u onom delu Troje koji se zvao
Dardanija dok se nije spojio sa selima Ilijum i Trojom u jedinstveni grad. Idaj
se nastanio na Idajskim planinama, koje se, smatra se, po njemu tako zovu.
Tu je on uveo obožavanje frigijske Majke svih bogova i ustanovio misterije.
Švacarac Erik fon Deniken u knjizi «U ime Zevsa», (str.133.) kaže ovako:
«Oblast Troje - prema legendi- nekada je bila pod upravom kralja Teukra.
Njegov narod su bili Teukrani. Medjutim, tada je došao usamljeni kraljev sin
Drdan i u toj oblasti osnovao jednu malu naseobinu. Uskoro se po njenu ta
zemlja nazvala Dardanij(Dardaneli), a pošto se njegov sin zvao Troj, ova
naseobina je dobila ime Troada – odakle potiče naziv Trojanci. Pošto se
najstariji Trojov sin zvao Il, naseobina je dobila ime Ilion, ili Ilios. Ovo
objašnjava naslov Homerovog speva Ilijada.»
Ilijada (spev) = švedski: ill i gadda.

Ill(pridev) – zlo, loše

i(glagolska parikula: označava nastavak intezivne delatnosti) – u, na

i(predlog koji označava položaj u prostoru ili prostiranje u vremenu.) –, za vreme

gadd, gadden, gaddar(im) – žaoka

▲gaddar ihop sig – kovati zaveru (g = j)

Albanski narod pored reči: vendlindje – domovina ima i drugu reč za

domovinu, koju ne nalazim u rečniku i pišem je onako kako sam je čula
srpskim ušima: memeve – domovina(po majci). Da li to ima veze sa kultom
majke svih bogova?
Boginja-majka smatrana je praroditeljkom svega živog.
638
U jeziku Albanaca reč: darda – kruška.

[Ako je kruškino drvo isuviše visoko da bi se obralo, onda mora da se drvo trese, što
bi na švedskom bilo: darr. Onaj što je dobio krušku mogao je da kaže da je dobio:
dar – (na) poklon, (a on se sam potresao zbog poklona)

Ako se slože švedske reči: darr dan igen, onda dobijemo reč: dardanijen

(g = j).

Švedska reč: dag ima i oblik: dan – dan(kao kod nas)

igen(prilog) – opet

Istim rečima: darr dan igen, Švedjanin će reći da je tlo podrhtavalo danas opet ili:
da je on : darr dan igen – danas opet tresao(krušku), mada u švedskom postoji i reč
jordbevning – zemljotres.]

Vrsta kruške u vranjskom kraju, demirke(dem yrke), kazuje da je trgovina kruškama

bila zanimanje pojedinih krajeva Srbije.

Ali u kada jedna reč prelazi iz jednog jezika u drugi, onda se dešava da se glasovi
zamene. Na primer glas: «t» i glas «d» su parnjaci po zvučnosti. U tom slučaju ako
Švedjanin pruži krušku uz reči: tar, tar – uzmi, uzmi(sada), onda čovek drugog jezika
može da čuje umesto glasa «t», glas «d». Izgovorene reči će se vezati za ono što
čovek nudi – krušku – darada.

U Siriji postoji reka Darda kako se navodi u starogrčkom rečniku.(Rječnik grčko srhr
jezika, Gorski – Majnarić). Postoji i naziv jednog mesta u Hrvatskoj.

Da li su Albanci, ustvari, Dardanci koji se posle pada Troje povlače na krajnji sever
Evrope i tamo žive pre dolaska Šveđana na ovu oblast?.

U «Istoriji Srba», Konstantin Jiriček kaže se:

«Opadanje hemskih zemalja(Hem – stari naziv za Balkan. Na švedskom: hem,

hemet; hem, hemmen(im) – kuća) ubrzano beše strašnim potresima zemlje,
naročito 518.godine. Glavno mesto Dardanije Scupi(Zlokućani severozapadno od
Skoplja), beše tada, po kazivanju Komesa Marcelina porušeno sasvim, ali bez
ljudskih žrtava, a tako isto i 24 kastela u provinciji».

639
Stari naziv Skoplja: arapski: Scupi, a turski: Üsküb, je ustvarı, ıstı naziv, ali razlike
nastaju zbog toga što glas «c» ima istu vrednost glasa «k»,

Scupi = Skopi, (o = u).

Üsküb

U ovom nazivu (p = b) izgovara etnik drugaćije postavke glasova. On zbog nečega

izgovara i jednu švedsku negaciju koja se ispred reči piše kao “o”, a može da se
izgovori i kao “u”. Moguće je da Turčin ima uz sebe nekog od posluge ko govori
Švedski i koji zbog nečega namerno prepravlja ime grada jer on nešto iz tog imena
naslućuje što neće da otkrije.

U gornjem navodu kaže se da je glavno mesto Dardanije Scupi. Ovde se u kontekstu

priča o zemljotresu. Rečenicu možemo ovako napisati: Glavno mesto potresa (darr
dan igen – potres danas opet) bilo je Scupi, odnosno Skoplje.

Može da se zaključi da Skoplje nije menjalo svoj naziv nego je menjalo stanovnike,
vladare, koji različito izgovaraju ovaj naziv.

skåp la ili, možda, sko opp la ili sko opp ge

sko, skon; skor(im) – cipela, obuća

skåp/ skåpet; skåp, skåpen(im) – ormar, kredenac

lägger/ la ili (lade)/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, polagati u neki položaj

opp/upp(prilog) – gore, visoko

ger/ gav/ gett(ili givit)/ ge(!) ili giv!/ giva(gl) – dati, davati (g = j)

Šta je čovek tačno rekao moralo bi da se ima više podataka – legendi ili istorijskih
dokumenata ili originalnu kartu gde je prviput zapisan ovaj naziv.

640
Ko su onda Iliri?

Ovaj naziv pokrajine i naroda u njoj napisan na švedskom glasi: ill yr.

-il(prefiks) koji služi za pojačavanje značenja prideva.

Ill(pridev) – zlo

yr, yrt, yra(pridev) – vrtoglav, smeten, smušen

U šiptarskom jeziku ne postoji reč: ill i reč: yr da bi od njega napravili ime Ilir, a da i
postoji

o Niko svesno ne bi svom detetu dao ime koje kazuje da je neko mnogo zao.

o Moguće je da je ime donešeno iz Švedske jer kada su dve strane sukobljenje,

onda će jedna drugoj (u ovom slučaju Švedska) reći u besu da je neko: ill yr - mnogo
zao, a druga strana će te reči shvatiti kao da je njegovo ponašanje upoređeno sa
nečijim, a da se taj neko zove Ilir.

o Ime je moglo da bude i namerno davano deci, da bi se stvorio privid starine na

ovim prostorima ne sluteći da će ljudi otkriti tajnu nastanka jezika i da su u laži
kratke noge.

Naziv Ilirija ili Ilirikum, govore o nekoj lošoj situaciji na tom terenu: ill yr – vrtoglavo
loše. Zbog čega su tako pričali možemo samo da nagađamo dok ne nađemo prave
tragove. Za sada treba zapamtiti da su reči: ill yr kazivale da je nešto veoma loše,
verovatno za narod – nesloga, ratovi, , epidemije.

Ove reči su takođe mogle da budu upućene pojedincu koji se loše ponaša. Priliku za
to Albanci su to ime mogli da donesu iz Švedske, ali i da ga donesu iz Turske

jer u periodu posle poraza švedske vojske (1709) mnogi švedski vojnici priključili su
se turskoj vojsci, a u turskoj vojsci nalaže se i Albanci.

Postoji i mogućnost da su konstruktori albanske balkanske istorije namerno forsirali

ime Ilir da bi time napravili ”dokaz” svog prvenstva na Balkanu.

Albanci u svom jeziku imaju toponime, nazive mesta, koji govore o lokaciji
ovog naroda u prošlosti, a u jeziku imaju svoje pethodno ime: Vendi i naziv
za svoju severnu prapostojbinu Närke.

641
Njeri – čovek
U albanskom reč: njëri, njëra, njëra (zam)– neki, neka, neko
njeri(im) – čovek
njerk (im) – očuh; maćeha
Njerkë(oblast u Švedskoj)
Praalbanska reč: njeri – čovek, mogla je da nastane or švedskih reči: när i
när(prilog) – blizu, nadomak
nära (prilog) – zamalo, gotovo[Nera – leva pritoka Dunava na granici Srbije i
Rumunije. Čovek govori da su nadomak /nära završetku plovidbe niz reku.]
näring(pridev) – hranljiv
när(veznik) – kada

i(prilog; gl. partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti)

i(predlog; označava položaj u prostoru) – u, po, na, do, za

Švedskim rečima: när i čovek pita čoveka, Praalbanca da li je blizu /nära (mesto)
gde on živi. (nä = nj) = njeri - čovek

Burr, burë – čovek, muškarac; muž, junak; plemenit čovek

U šiptarskom jeziku sinonim za reč: čovek je reč: burr, a ova reč potiče od švedske
reči. bur.

bur, buren; burar(im) – zatvor

Šiptarska reč: burg; burgim(im) – zatvor, potiče od švedske reči: borg.

borg, borgen; borgar(im) – tvrdjava, dvorac

borgen(im) – jemstvo (o = u)

U vreme malih feudalnih državica, u podrumima dvorca postojale su zatvorske

prostorije.

Švedski: borg – dvorac, tvrdjava = šiptarski: burg; burgim(im) – zatvor

642
Pengoj (šiptarski) - smetati; sprečiti

Ova šiptarska reč je ključ taktike u ostvarenju ciljeva gde stoji neka prepreka. U
njihovoj prapostojbini, Švedskoj postojale su iste ili slične situacije gde se neka
smetnja otklanjala pomoću novca.

Švedski: peng, pengar(im) – novac

Megalomanske ideje pojedinca spojene sa neznanjem guraju narod na stramputicu.

”Učeni ljudi” ovog naroda natovarili su na leđa svom narodu preteško breme.

Gvožđe daje veštica.

O periodu naseljavanja Šveđana na Skandinaviju govori švedska spisateljka Moa

Martinsson u knjizi ”Drottning grågyllene” – “Plavo-zlatna kraljica ”. Ona priča da
se se u njihovom narodu sačuvale legende o naseljavanju na Skandinaviju i da je to
bilo u početkom gvozdenog doba. Na Skandinaviji su Šveđani i Norvežani zatekli
neki drugi narod koji nije znao za gvožđe. Šveđani su krili tehnologiju dobijanja
gvožđa. Radnici koji su topili gvožđe krili su se duboko u šumu, a žene su čuvale
stražu. Domoroci su špijunirali došljake da bi saznali tajnu, a Šveđani su svojim
susedima objasnili da njima gvoždje daje veštica.

Ako na švedskom kažete da nešto potiče od veštice, onda ćete upotrebiti reči:

häxa ur.(izgovor: heksa ur)

häxa – veštica

ur(predlog) – iz, od

Švedski: häxa ur – od veštice = šiptarski: hekur – gvožđe (x = k)

Nema nijednog evropskog jezika u kome se gvožđe naziva rečju: hekur.

U grčkom: σίδηρος (sidiros) – gvoždje.

643
Da su Albanci prastanovnici Balkana onda bi imali grčku reč za gvožđe ili bi Grci
imali albansku reč: hekur.

Praalbanci su tajnu gvožđa saznali zahvaljujući nekoj ženi. A evo kako se to može
dokazati.

U švedskom jeziku: gruva, gruvan; gruvor (im) - rudnik. U albanskom jeziku reč:
grua – žena. Na geografskoj karti Norveške u blizini Osla nalazi se mesto Grua.

Kundert(pridev) – suprotan, protivan

Šiptarsko/ albanska reč: kunder – suprotan, protivan napisana na švedskom jeziku

odgovara švedskoj reči: kund ert.

kund, kunden; kunder – mušterija, kupac

er, ert; era(zam) – vi

Švedska reč: kund nastala je od glagola:

kan/ kunde/ kunnat/ kunna(gl) – moći

Iz ovoga se vidi da je Švedjanin trgujući sa Praalbancima u njima imao najbliži narod

kome je mogao nešto da proda, ali i da se nešto od njih kupi. Praalbanci su im bilii/
kund – mušterija. Praalbanci su svoje susede gledali kao onu drugu stranu, kao
protivnika.

Rečima kund ert – mušterija vaša. Odredjeni oblik ert kazuje da se oni poznaju od
ranije.

Kundërshtar - protivnik

Šiptarsko/albanska reč: kundërshtar, i (im) – protivnik kada se napiše na švedskom

jeziku mogla bi da kazuje: kunders är tar i ili kunders tar,

Oblik reči: kunders – odgovara švedskom genitivu množine – od mušterije

är/ var/ varit/var!/ vara(gl) – je(jesam)

644
tar/ tog /tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti

i (prilog; gl. partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti).

i (predlog) – na, u, za vreme, po, do

Rečima: kunders är tar i Švedjanin je mogao da priča da je od stalnog

kupca(mušterije) uzeo/ tar (neku robu) ovde(na ovom mestu). Praalbanac je te
izgovorene reči vezao za svoje osećanje koje gaji prema osobi od koje nešto kupuje.

Glas”h” u šiptarskoj reči: kundërshtar, dolazi od prelaska reči iz jednog jezika u

drugi, a ti jezici imaju različitu glasovnu postavku govornog organa.

Shok/ shokut – drug/ drugovi

Shoqe e shokë – drugovi i drugarice

Fjalimi i shokut Tito në universitetein e Prishtinës (4 prill 1975) – Titova

reč(pozdravna reč(govor) održan 4. aprila 1975 na otvaranju univerziteta u Prištini.

Oblik imenice shoq/ shokut nastao je od švedskih reči: sök ut

söker/ sökte/ säkt/ sök/ söka(gl) – tražiti, potražiti; pokušati; nastojati

ut(prilog) – napolju, van

Rečima: sök ut – traži napolju bio bi odgovor nekoga iz kuće kada je čovek došao da
se vidi sa svojim drugom da on nije kod kuće; traži/ sök (ga) napolju/ut (izašao je).

Ha pa oreksi

U albanskom reči: ha pa oreksi – jesti do sita.

Kada se ove reči prevedu pomoću švedskog jezika one kazuju: ha på orex – imam
oreksa(divlje goveče)

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati

på(predlog) – na, po

645
orex(im) – divlje goveče.

Albanski: ha pa oreksi – najesti se do sita = švedski: imam divlje goveče.

Danas se orexi istrebljeni. Nedavno , u jednoj TV emisiji prikazani su orexi koji se

danas gaje u Arapskim emiratima gaje da bi ovu životinjsku vrstu sačuvali od
izumiranja. Kažu da po nekad orex može da polomi jedan rog, pa su otuda, možda,
nastale legende o jednorogu.

Šiptar

Švedski i Praalbanski narod žive dugo zajedno ali povremeno ratuju. Oni koje bi
Šveđani izbacili na jug Švedske za ledjima imaju neprijatelja, a ispred sebe osam
kilometara širok moreuz Eresund(Öresund). koji begunca razdvaja od slobode na
nemačkoj teritoriji. Jedini izlaz je da uzme, odnosno plati brod da bi prešao na
drugu stranu. Iz te situacije nastala je reč: Šiptar. Ova reč napisana na švedskom
kazuje:

skip tar.

skip – vikinški brod:

tar/ tog /tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti tar – uzimam

Reči: skip tar dalo je: šiptar.(sk = š)

Šiptar = švedski: skip tar – brod uzimam. Nemačka je naseljavala ove izbeglice u
oblasti koja se naziva Vendland. Ta teritorija se prostirala od Hanovera do
Hamburga u Nemačkoj i ona je prelazila u posed naizmenično Dancima i Nemcima.

Shqiponjë - soko

Šiptarska reč: shqiponjë napisana na švedskom kazuje sledeće: sky på nja

sky, skyn; skyar(im) – oblak, nebo

på(predlog) – na, po

646
nja (rečca neodlučnosti) – Ako je Šveđnin nesiguran u odgovoru, kada ne može
tačno da kaže da ili ne, onda kaže: nja

Šiptarski: shqiponjë – orao = švedski: sky på nja – oblak na (ptici)? ( Ili ptica iza
oblaka) nja!(nisam siguran)

Koliko su slične reči: skip tar i reč: shqiponjë?

Jetë – život, opstanak

Šiptarska reč: jetë – život, opstanak, mogla je da nastane od naziva švedske
reke: Göta(izgovor: Jeta)
Šiptarska reč: jetë mogla je da nastane i od reči: gett ta ili od reči: get.(g = j)
ger/ gav / gett/ ili givit/ ge! ili giv/ giva(gl) – dati
tar/ tog /tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti
get, geten; getten(im) - koza

Ako je nekom u životnoj opasnosti pa mu se na švedskom pruža nešto uz reči:

ge ta – daj uzmi, to može da bude neki lek, ali ako se pretpostavi i vreme oskudice i
kada jedna koza znači život za opstanak porodice.

get ta – uzmi kozu. .(g = j)

Šiptarska reč: jättes- od diva, mogla bi da nam kazuje da su divovi, odnosno grčki
bogovi na Zemlji, recimo ukrštanjem , stvarali novog čoveka, odnosno – život.

Jetësor– davni, drevni, star

Šiptarski: jetësor(pridev) – davni, drevni, star

Šiptarski: jetësor – star = švedski: jättes år

jättes (im. u genitivu) – od diva

år, året; år, åren(im) – godina

Šiptarski: jetësor = švedski: jättes år – od diva godine; divove godine

647
Da je Praalbanski narod boravio na Skandavskom poluostrvu govore mnogi
toponimi.
Na šiptarskom jeziku starina antika; antik, vjetër.
Ovom rečju se spominje švedsko jezero Vätter u čijoj blizini su nekad živeli
preci Šiptara i Albanaca.

Vendi i Vandali
Između nordijskog naroda i Praalbanaca koje Šveđani i Norvežani nazivaju Vendima
dolazilo je do sukoba i pre primanja hršćanstva. O tome svedoči i reč vandal,
odnosno reči: vann dals.

vinner/ vann/ vunit/ vinn/ vinna(gl) – pobediti

dal, dalen; dalar(im) – dolina

Dalsland – pokrajina u Švedskoj, u Getalandu koja se graniči sa Norveškom.

Reči: vann Dals bi mogle da budu Švedsko i Norveško objašnjenje šta se to desilo na
njihovoj teritoriji. Reč: vandal, spominje se u prvim stolećima posle Hrista.

Prelazak od mnogoboštva na hrišćanstvo, prošao je, verovatno, sa otporom onog

naroda koji nisu imali pismenost na svom jeziku i gde su se hrišćanski obredi odvijali
na njima tuđem jeziku.

U knjizi»Istorija Srba», Jiriček kaže:

«Car Justinijan I (527 – 565) prešao je opet na ofanzivu. Njegove vojskovodje

osvojiše zemlju Vandala u severnoj Africi, državu Istočnih Gota u Italiji i delove
države Vizigota u Španiji. Rimska država imala je opet sve obale Sredozemnog mora
sa izuzetkom izmedju Kartagene i Nice.»

Ovde se vidi da su Vandali u VI veku imali svoju državu, što znači da je taj narod koji
je proteran sa severa na afričkom tlu ojačao i formirao državu i Justinijan pokušava
da održi teritorije Rimskog carstva.

Ime vladara Justinijana rečju; just pokazuje da je i on sam poreklom od nordijskih

asimilovanih naroda. U švedskom:

1. just(∫ys:t) → sjysst (što je u srpskom dalo reč: čist)

648
sjysst(pridev) – korektan, prav

2. just(prilog) – baš, upravo

Šveđani su hrišćanstvo primili u dva maha – prvo u VIII veku, a drugi put u XI veku.
Otpor hrišćanstvu, verovatno je pružao narod koji je živeo među skandinavcima, ali
nije govorio švedski niti norveški..

Reč: vend (ime domorodačkog naroda) nastalo je od švedske i nemačke reči:

vänd / vände/ vänt/ vända(gl) – okretati, skrenuti, obratiti se; promeniti se

vändning(im) – okretanje, obrtanje, smer

Šveđani, kao i Nemci, ovom rečju: vänd upozoravaju ovaj narod da menja svoje
ponašanje.

Vendeta

Na siciliji, u italijanskom i grčkom jeziku reč: βεντέτα – krvna osveta, ali ova reč je
poznata i u jezicima zapadne Evrope. Kada napišemo ovu reč na švedskom jeziku
ona kazuje: vänd detta.

Vänd(pripadnik vendskog naroda)

detta ili denna (zam) – ovaj, taj

Rečima: vendeta pokazuje se na čoveka koji pripada Vendskom narodu, a koji je

verovatno tu zbog krvne osvete.

Šiptarski: hak – plata; osveta

Švedski:

hack, hacket; hack, hacken(im) - urez, zarez, zasekotina

hacka, hackan, hackor(im - motika, pijuk

hackar/ hackade/ hackat/ hacka(gl) – kopati; iseckati

haka, hakan; hakor(im) – brada, podbradak

649
hake, haken; hakar(im) – kopča, začkoljica, teškoća

Jedan stih iz epske pesme «Mali Radojica»

«Kad mu haka glave dodjo».

Kod nas se kaže: dohakati(nekom) ili doakati, sa značenjem: otarasiti se neke bede.

Sukobi između nordijskog naroda i Venda trajao je dugo. Prvo je sa Skandiavije

sateran nepokršteni deo Praalbanaca na nemačku oblast Vendland (Hamburg –
Hanover). Nemci su, posle dva-tri veka, pokušali u novom naletu da pokrste ovaj
narod, ali je pokušaj samo delimično uspeo. Nepokršteni deo Vendskog naroda
našao se raseljen širom Evrope. To se odigrava u vreme jake turske vlasti. Turci su
prikupljali ovaj narod i nastanjivali ga na današnju teritoriju Albanije. Iz redova ovog
naroda Turci u dobijali polovinu svoje vojske. Da bi porodicama svojih vojnika
obezbedio sigurnu teritoriju, Turci su izvršili etničko čišćenje naroda sa današnje
teritorije Albanije prisilivši na seobu srpski, grčki i cincarski narod. U znak
zahvalnosti Turskoj ovaj narod je primio islam. Zato Sami Frašeri, kaže da oni,
Albanci, moraju biti veoma zahvalni Turcima.

U periodu rezolucije imforbiroa 1948.godine podigla se hajka na Jugoslaviju kao

revizionističku zemlju. U Albaniji je ovaj događaj iskorišćen da se zemlja što više
izoluje od srpskog i crnogorskog naroda da bi se izvršila asimilacija našeg naroda
koji je stvaranjem Albanije ostao na albanskoj strani. Režim Enver Hodže ogradio je
zemlju bunkerima od mogućeg dolaska Srba koji bi shvatili da u Albaniji postoji
srpsko stanovništvo. Čitav taj period komunizma srpsko-albansku granicu prelaze
samo Albanci i naseljavaju Kosmet vršeći strahovit pritisak na kosmetske Srbe da se
sele odatle. Veliki deo današnjih Albanaca u Albaniji je sa srpskim, grčkim ili
cincarskim genetskim poreklom, zato se ne treba čuditi što se albanske devojke
veoma rado udaju za Srbe.

Albany

Naziv Albanijai Albanac došao je opet iz švedskog jezika. Šveđani i Norvežani su

objašnjavali svojim evropskim sagovornicima da su njihovi susedi: svi otišli – Alla
bana. U Švedskoj postoji mesto Albani, a taj naziv nalazi se i u Škotskoj jer su u

650
davnoj prošlosti Šveđani naseljavali delove Engleske. Postoji englesko muško ime
Alba(vojvoda od Albe) Na švedskom reč Abani = all ban i

all, allt; alla(zam.) – sav, sva, svo

banar/ banade/ banat/ ban!/ bana(gl) – uputiti se u nekom pravcu.

i(gl.partikula koj a kazuje intezivnu delatnost)

i(predlog) – na, u

Švedski: all bana – svi su se uputili (u nekom pravcu)

Onaj ko kaže: alla ban i kaže da se neki čovek ili neki narod kompletno odselio
negde, on zna i razlog te seobe, ali se iz naziva to ne može saznati. Čovek je ovde
na švedskom jeziku tvrdio da se neko odselio negde, ali on ne imenuje tog etnika
jer ga dok govori gleda i on i sagovornik. Možemo to da proverimo na reči: Albany
koja je ranije bio naziv grada u državi Njujork(Podatak iz švedske enciklopedije iz
1938.god.), a takvih naziva ima više u Americi.

Severno od Rima nalazi se planina Albanien.

Da li su to Albanci naselili Njujork ili je istina da su svi narodi Evrope naseljavali

Ameriku? Šveđani navode podatak da je samo u državu Ilinojs naseljeno oko četiri
milona Šveđana od kojih je barem jedan mogao da ima uticaja na geografske nazive
po Americi.

Tvrdnja da se naziv Albaninci pojavljuje na ovoj teritoriji 1043. i 1204. zbog pomoći
Vizantiji protiv Mlečana dovodi se u pitanje. Pop Dukljanin spominje Normane u
Draču, a na njihovom jeziku: alla bana da su svi došli.

Zato mora da se istakne da svi nazivi gde se spominju Albanci moraju da se

podvrgnu ispitivanju jezika koji će proveriti ko se krije iza ovog naziva –novoprispeli
Švedjani ili Šiptari i Albanci?

(Robert Grevs»Grčki mitovi»125.Delo treće: Kerimska košuta)

Noći bludnih orgija održavale su se u raznim grčkim državama(vidi 44), a i za vreme

albanskog praznika u Rimu; bio je to ustupak drevnim odnosima medju polovma
koji su prethodili monogamiji.

651
Grčka i Rim, odnosno rimska država upili su u sebe mnogo nordijskog naroda koji je
u davnoj prošlosti kao i danas slavio sredinu leta – mittsommar ili kod slovenskih
naroda Ivandan.

Izraz» albanskog praznika u Rimu» nikako ne sme da se shvati kao da iza njega
stoje Albanci. Iznad Rima postoji planina Albania, ali naziv je nastao od švedskih reči
– all bana

Pop Dukljanin je živeo u XII veku i u svom letopisu mogao je da spomene dogadjaje
koji su se dešavali oko Skadra. Evo jednog katkog detalja u kome on spominje borbu
sa Grcima koji su držali teritoriju oko Skadra.

”A car s druge strane sakupivši vojsku mnogo veću nego ranije, pošalje u Drač i
naredi nekom Kursiliju, toparhu, koji je u to vrijeme držao Drač i čitavu Dračku
zemlju, da sakupi sav narod Dračke zemlje i da se stavi na čelo čitave vojske, pa da
krene da uhvati kralja i njegove sinove bilo dje ih bude pronašao. (Grčki car, a bori
se protiv kralja Dobroslava.) Kursilije dakle, dođe sa čitavom vojskom u ravnicu
grada Skadra i zastade da bi se tu svi sakupili. Tu se, dakle, sakupilo toliko mnoštvo
ljudi da ih je zemlja jedva primila, potom, prešavši rijeku, stigoše u ravnicu grada
Bara”. Vreme o kome govori Pop Dukljanin moglo bi da bude oko 1020.godine.

U čitavom zapisu spominju se vladari, a ne ni nacionalnosti naroda kojim vladaju jer

još i ne postoje nacionalne države već samo vladarske porodice koje polažu pravo
na vlast na odredjenoj teriritoriji.

Drač

Ime grada Drača kao da izvire iz sledeće priče Popa Dukljanina koji kaže:

”U ono, pak, vrijeme kada je tijelo blaženog Vladimira bilo prenešeno iz Prespe u
Krajinu, car Vladislav sakupi vojsku i dođe da zauzme zemlju blaženog Vladimira i
grad Drač, kako mu je bilo obećano od cara Vasilija, kao naknadu za ubistva koja je
počinio. Tako dok je bio pred Dračem, jednog dana kad se gostio, odjednom mu se
pojavi naoružani vojnik u liku svetog Vladimira, i obuzet strahom poče na sav glas
vikati: "Pritrčite, moji vojnici, pritrčite i odbranite me, jer Vladimir hoće da me
ubije!" I ovo izrekavši, usta sa svoga prijestola da bi pobjegao, ali ga odmah pogodi
anđeo, sruši se na zemlju i umrije tijelom i dušom. Tada njegovi sinovi i vojnici i sav
652
narod, obuzeti velikim strahom i nemirom, zapale vatru po logoru i iste noći
pobjegoše svako u svoje mjesto. I tako se dogodi da najgori ubica, koji sjedeći za
ručkom bijaše naredio da se Vladimiru posiječe glava, i učini ga mučenikom, sam
bude pri ručku ubijen, kako se dokazuje anđeo satani. Ko želi saznati koliko i kakvih
dobrih djela i čuda Bog se udostojio da počini preko blaženog Vladimira, sluge
svojega, neka pročita knjigu o njegovim djelima, u kojoj su njegova djela po redu
opisana, pa će zaista znati da je ovaj sveti čovjek bio jedan duh sa Gospodom i da je
Bog živio s njime, slava mu itd.”
Ubica kralja Vladimira – Vladislav, umire od prividjenja koje je kao ubica imao.

Medjutim, kada napišemo ime Drača na švedskom dobićemo: drack.

dricker/ drack / druckit/ drick!/ dricka(gl) – piti, piti alkohol.

U kraljevoj blizini bilo je onih koji su govorili švedski i koji su govorili da je kralj pio/
drack (i da je možda pao u delirijum tremes kada se vide beli miševi) objašnjavali su
uzrok kraljevog prividjenja, ali oni koji nisu znali pravi uzrok objašnjavali su dogadjaj
time da je kalj video svoj greh – kralja Vladimira sa mačem.

Naziv grada: Drač = švedski: drack – pio je

Shqiperi.

Staro ime Albanije je: Shqiperi. Na švedskim i nemačkim auto-kartama postoji još
uvek ovaj natpis Shqiperi na karti Albanije, a on na švedskom kazuje: skip är i.

skip - vikinški brod

är (gl) - je

i(prilog mesta) – ovde

Sqiperi = švedski: vikinški brod je ovde

Reč: Šiptar napisana na švedskom kazuje: skip tar.

tar/ tog/ tagit/ ta!/ ta(ga) (gl) – uzeti.

Šiptar = švedski: skip tar – brod uzimam

653
Današnje generacije Albanaca i Šiptara ne znaju da su njihovi preci pečalbarili po
Srbiji, a na Kosmetu su bili nastanjeni u planinskim selima. Planinska sela su po klimi
bila slična klimi u kojoj su nekada živeli na severu Evrope.

U podacima koje daje Peter Bartl, nemački pisac, u knjizi «Albanci od srednjeg veka
do danas» kaže da je albanski grad Tirana osnovan 1614. godine. To može da bude i
godina većeg doseljavanja Vendskog naroda na današnje teritorije.

Ako uzmemo navedenu godinu u švedskom izvoru 1540. kao godinu početka jače
seobe sa Skandinavije, mada možemo da računamo sa tim da se nisu sve izbeglice
zadržale na Nemačkoj tertoriji nego su direktno skliznuli u Tursku i kasnije pomogle
organizovanju prihvata novog talasa izbeglica iz Nemačke. To bi bio jedan realan
period u kome je došlo do osnivanja Tirane 1614. i nastanjivanja na današnju
teritoriju Albanije ovog Vendskog naroda.

Naziv grada Tirana govori o tome da su opet umešali prste švedski kartografi.
Zemlju je trebalo premeriti i podeliti, grad izgraditi. Kartograf je veoma lukavo
obeležio gde su se zaustavili njihovi tirani. Na celoj geografskoj karti stoji: Shqiperi
– skip är i – vikinški brod je ovde, a onda posle nekoliko stoleća: Albani- all ban i-
svi su se upuitli ovde.

U sledećoj socijalnoj pesmi pesmik razmišlja o teškom položaju seljaka i radnika

peisećajući se da bi reke Elba i Šper u Nemačkoj mogle da kažu nešto o njegovom
narodu.

Pesnik zna da je u njihovom jeziku naziva: elb – ječam, isto kao reka Elba u
Nemačkoj, a ime reke Šper podseća ga na reč u njegovom jeziku: shpresë – nada.

Anës Lumenjve

Arratisur, syrgjyrosur,

Raskapitar dhe katosur

Po vajtonj pa fund, pa shpresè

Anës Elbë-s, anës Shpree-sè

654
Ku e lamë' e ku na mbeti

Vaj-vatani e mjer-mileti

Anës detit i palarë,

Pranë sofrës i pangrgrënë,

Pranë dijes i panxënë,

Lakuriq dhe i dregosur,

Trup e shpirit i sakatosur?

Se ç'e shëmbnë derbederët,

Mercenarët dhe bejlerët,

Se ç'e shtypnë jabangjinjetë

Se ç'e pren' se ç'e vranë,

Nën thundrën e përdhunës

Nnës Vjosës, anës Bunës!

Çirrem, digjem i vrerosur,

Sakatosur, çarmatosur,

As i gjallë as varrosur,

Pres një shenj'e pres një dritë,

Pres një shenj'e me ditë,

Se ç'u tera, se ç'u mplaka,

Se ç'u çora, se ç'u mplaka,

Lark prej vatres dhe prej punës,

655
Anës Rinit, anës Tunës

Çakërdisur, batërdisur

Përpëlitur dhe zalisur,

Endërroj pa funt pa shpresë

Anës Elbbë s, anës Spree së.

Dhe një zë vëngon nga lumi,

Më buçet më zgjon nga gjumi,

Se mileti po gatitet,

Se tirani lebetitet,

Se pëlce,t, kërcet furtuna,

Fryhet Vjosa, derdhet Buna,

Skuqet semani dhe srini,

Drihet beu dhe zengjini,

Se pas vdekjes ndriti jeta

Dhe kudo gjëmon trumbeta:

Ngrehuni dhe bjeruni,

Katundar'e punëtorë,

Që nga Shkodra gjer në Vlorë!

Ky ilaç e ky kushtrim

Më bën djalë e më bën trim,

656
Anës Elb-së, anës Spres-së

Se pas dimrit vjen një verë

Që do kthemi një herë

Pranë vatrës, pranë puneës,

Anës vjosës, anëes Bunës.

Arratisur, syrgjynosur,

Raskapitur e katosur

Brohorit me bes'e shpresë

Anës Elbë-s, anës Spree-së. (Noli)

Famur – zastava

Ova reč napisana na švedskom glasiće: flamma ur

flamma, flamman flammor(im) – plamen (f = p)

ur(predlog u švedskom jez.) – iz, od

Šiptarski: flamur = švedski: flamma ur – plamen; od(boje plamena, odnosno crvene

boje)

O letopisu Popa Dukljanina

Najstariji srpski istorijski dokument koji se čuva u Vatikanu. “Letopisu Popa

Dukljanina“ - Regnum Sclavorum – “Kraljevstvo Slovena“. Drugi naziv ovog letopisa
je “Barski rodoslov“. To je hronika nastala u Baru u drugoj polovini XII stoleća, čiji je
autor anonimn sveštenik Dukljansko Barske nadbiskupije.

657
U ovom dokumentu se ne spominju Albanci ni kao Šiptari, ni kao Arnauti, niti se
spominje Shqiperija, Toske ili Gege. Evo nekoliko činjenica koje se spominj u vezi sa
Dračom današnjim albanskim gradom:

” car postavi Vladimira za kralja i dade mu zemlju i kraljevstvo njegovih predaka i

čitavu zemlju Dračana.”

o -...Ostroilo, pak, brat njegov, ušavši sa svojom vojskom u provinciju Iliriju i

vodeći surove ratove, kako ne bijaše nikoga koji bi mu se mogao suprostaviti, zauze
čitavu Dalmaciju i pomorske oblasti, dok ne dođe u prevalitansku oblast i tu se
naseli...

o Bodin sa braćom ode u Rašku i ratovanjem je osvoji, i njom zagospodari. I tamo

je postavio dva župana sa svog dvora: Vukana i Marka, koji su mu se još i zakleli da
će oni sami i njihovi sinovi biti naročito privrženi ljudi kralja Bodina i njegovih sinova
ili nasljednika. Potom osvoji Bosnu i tamo postavi kneza Stevana. Zatim, po smrti
Roberta Gviskarda, od vlasti Normana koji su se nalazili u Draču i na cijeloj Dračkoj
zemlji, otrgao je i držao čitavu Dračku zemlju i sam grad Drač. Potom sklopivši mir
sa grčkim carem, vratio mu je grad...

U ovom dokumentu se navodi da se oblast oko Skadra u doba rimske imperije

naziva Prevalis.

Nemoguće da Rimljani nisu znali gde je vekovima bio Ilirikum. Kako bi bilo moguće
Dioklecijanovu palatu prevući na teritoriju Albanije kao što su to uradili moderni
kartografi koji prikazuju nazive oblasti u starim vremenima. Ilirija je nacrtana baš
preko albanske današnje teritorije.

Orvelovska istorija

Umesto da početak srpske istorije počinje sa Ilirima i Tračanima kao srpskim

precima naši istoričari su te pretke odbacili, a uzeli prihvatljiviji naziv - Vend. Zašto?
Možda po automatizmu. U vreme Ilirskog pokreta na Balkanu stajalo da na Balkanu
žive Iliri i Vendi. Naši naučnici nisu znali jezik ni jednih ni drugih. Dalje se može
pretpostaviti da je neko od srpskih naučnika saznao da Nemci nazivaju Lužičke Srbe
Vendima.

Podatak o tome može pročitati kod, Gintera Grasa, nemačkog pisca u romanu
“Lumbur” kao jedna uzgredna napomena.
658
Danas u našim školskim udžbenicima stoji tvrdnja da su Iliri preci Albanaca! Ovo
sve liči na Orvelovsko prepravljanje istorije i ako su autori redaka o Ilirima u našim
enciklopedijama još živi, treba ih javno prozvati da kažu kako su oni došli do tih
podataka na osnovu kojih smo bukvalno rečeno «razmenili svoje pasoše» sa
Albancima.

Ma koliko da su na zapadu Evrope demokrate ipak oni pamte svoje istorijske

protivnike kao što mi pamtimo Turke. Ono što su Turci kroz svoju vladavinu bili za
nas, to su na Skandinaviji bili Vendi za Šveđane, Norvežane i Nemce.

Jedno udruženje Srba u Švedskoj zove se «Vend»! Ni srpski, ni hrvatski, ni bosanski,

ni crnogorski narod nemaju u svom jeziku reč vend, imaju je samo Šiptari i Albanci!

Ranije su srpska udruženja u inostranstvu nosila nazive slavnih srpskih ličnosti, a

danas su naši ljudi pod teretom neznanja pristali na reč kojoj i ne znaju značenje. To
jednino mogu da razumem, samo kao dodvoravanje Šveđanima. Ne, ja to ipak ne
mogu da razumem. To je ustvari nepoznavanje svoje prošlosti.

To, upravo govori o lošoj usluzi naše nauke. Na osnovu čega je to srpsko društvo
dalo svome udruženju naziv Vend? Samo na osnovu toga što je neko od srpskih
naučnika imao «prosvetljenje» jer je pročitao roman Gintera Grasa «Lumbur» ili su
im Šveđani rekli da su saznali da su Srbi Vendi. Rat na Balkanu je tako i predstavljen
svetu da su Srbi ti koji su agresori nad Hrvatima, Bosancima, Slovencima,
Makedoncima i Albancima, odnosno Šiptarima. Srbi su se borili da zaštite svoj
narod i pravo na život u svim republikama.

Svuda u svetu danas možete da steknete državljanstvo druge zemlje ako tamo živite
barem pet godina, samo Srbi na teritoriji Hrvatske nisu imali pravo državljanstva
iako su se tamo odselili pre trista godina i to sa odobrenjem Austrije! Sami Srbi nisu
bili svesni u šta su gradeći prvo kraljevinu Jugoslaviju 1918. i drugu 1943.godine i
šireći ideju «bratstava i jedinstva» u vremenu komunizma upali u «bratstvo-
ubistvo».

Stvaranjem Jugoslavije 1918. stvorena je jedna država koja je išla ispred svog
vremena i zato nije ni mogla da se održi. Krov te države popustio jer jer svaka
republika poželela da bude zasebna, ne zato što će joj biti bolje, nego što generacije
živućih nisu bile svesne da već imaju kuću koju su stvorili njihovi preci, baš onu
idealnu kuću koja im treba i kojoj će težiti kasnije, ali sa gorkom pilulom u grlu.
Braća su htela svoju državu bez Srba, a vreme stvaranja nacionalnih država odavno

659
je prošlo sa prohujalim vekovima. Danas se ljudi bore da u okviru
mnogonacionalnih država stvore što bolje uslove za sve nacije i narode.

U narodu se kaže: «Ne kupuj kuću od onoga ko je kuću gradio, nego od onoga ko je
kuću nasledio!» Naslednici dobre kuće ne znaju koliko je skupa ta njihova kuća bila
za njihove pretke.

Problem jezika na ovim prostorima pojavio se stvaranjem samostalnih današnjih

državica koje su htele da izdvajajući se teritorijalno izdvoje i svoj jezik. Taj apsurdni
postupak liči na situaciju u kojoj jedna bratska zajednica izdeli sva materijalna
dobra, ali braća odluče da svaki od njih bezuslovno uzme i svoj zajedničkih deo
kostiju zajedničkih praroditelja. Neznanje je najveći greh!

Činjenica je da su preci današnjih graditelja Evropske zajednice dobro opisali svojim

potomcima Srbe, ali optužujući Srbe za svoje patnje u toku rata na Balkanu nisu
imali osećaj da su na tuđoj teritoriji i zato su Srbi ostali kao divljaci koji liče na
njihove Vende. Mora da je i Hitler bio obavešten da su Srbi Vendi i zato ih je strpao
u grupu naroda koje treba istrebiti: Jevreji, Srbi i Cigani.

Stavovi Evrope prema sukobima u zadnjoj Jugoslaviji zasnovani su takođe na

njihovom iskustvu sa Vendima. Red je da se obavesti Evropa da Srbi nisu Vendi, već
da su Srbi imali iste probleme sa njihovim Vendima koje su nam Turci podmetnuli, a
mi nismo umeli da prepoznamo to kukavičije jaje.

Ovde je potrebno nekoliko puta podvući to da Srbi nisu Vendi već Goti, a da ni Srbi,
ni Crnogorci, ni Hrvati, ni Bosanci nemaju u svom jeziku reč vend.

Pošto Južne Slovene nisu pokrštavali nemački misionari to nije ni postojala situacija
u kojoj bi nam se obratili rečju: vänd! Lužičke Srbe pokrštavali su nemački
misionari. Njima je bila upućena reč vänd!

Borbe Skandinavaca sa narodom vänd bile su izgleda i pre hrišćanstva i zato ovog
naroda ima u severnoj Africi, Španiji i Portugaliji.

«Istorija Srba», Jiriček navodi izvore u kojima se priča o slabljenju rimskog

carstva(32.strana):

Sve te gradjevine za odbranu imale su malo uspeha. Nije bilo ljudi da ih brane. Zbog
finansijskih teškoća opale behu jako pogranične trupe, a pokretna armija, po Agatiji
na broju 150.000, beše razbacana po garnizonima. Propalo varoško stanovništvo
imalo je više smisla za crkvena pitanja, nego za odbranu otadžbine. Prokopije priča,
660
kako je (551) pet vojskovodja krenulo na Dunav da kazne nemirne Gepide, ali je
samo jedan došao u gepidsku zemlju; ostali su se morali zaustaviti u Ulpijani zbog
neke crkvene pobune.»

U istoj knjizi stoji podatak da se Lipljan jedno vreme zvao Ulpijana pa se opet prešlo
na staro ime Lipljan.

Vehbi Kikaj – albanski pisac u jednoj svojoj knjizi priča o albanskom starom
gradu Ulpijani.

Ulpijana
Ako je Ulpijana naziv mesta, onda je to mesto koje je važno za vojnu
logistiku je se u tom mestu radila oprema za vojsku. Ako ime ovog mesta
napišemo na švedskom, onda će ono glasiti: ull spin jana
ull, ullet; ullen(im.) – vuna
spin, spinet; spinar(im.) – preslica
spiner/ spann/ spunnit/ spinn!/ spinna(gl) – presti, upredati, sukati
Jan(muško im) ili Jana(zensko ime) ili možda samo Ana(žensko ime) ili
anar/ anade/ anat/ ana(gl) – naslutiti, predosetiti.
Da je ovo tačno potvrdiće reč: garnizon.

Garnizon
U mirnim periodima kada vojska ne ratuje ona je smeštena u kasarne.
Vrovatno od načina organizovanja te kasarne se zovu i garnizoni. Ako ovu
reč napišemo na švedskom onda će ona kazivati: garn i son ili garnn ni sona.
garn, garnet; garner(im) – vuna

i(partikula koja kazuje intezivnu delatnost)

i(predog) – u

son, sonen; söner(pridev) – sin

sonar/ sonade/ sonat/ sona(gl) – okajavati, iskupljivati se

ni(zam) - vi

661
Rečima: garnn ni sona, vojskovodja koji govori švedski, a koji je doveo mnogo
zarobljenika u mesto gde će se vojska odmarati reći će zarobljenicima da im je
dužnost da se otkupe radom radeći u vojnoj predionici ili tkačnici.

Lipljan je zamenjen rečju Ulpijana zato što je tu smešten rimski garnizon gde su
radili zarobljenici na predenj vune.

Ako pored takvog mesta prolaze ljudi koji takodje govore švedski i ako ih neko pita:
”Šta li se ovde radi?”- onda će njihov odgovor biti:”Ul spinn ana – pretpostavljamo
da predu vunu:”

Grb – vapen

Naša reč grb nastala je od švedskih reči: gör be

gör/ gjorde/ gjort/ gör!/ göra(gl) – uraditi, načiniti

ber/ bad/ bett/ be ili bed!/ bedja(gl) – zamoliti, moliti

Rečima: gör be, čovek moli nekoga na mu uradi grb.

U ovom položaju glas ”ö” naše uho ne registruje kao glas.

Barjak

Kod nas kažu daje reč barjak iz turskog jezika, ali u turskom ona je zapisana kao:
bayrak.

▲millî bayrağı – nacionalna zastava

bay(im) – gospodin, gospoda, a u hindu jeziku: bay – brat.

U engleskom jeziku:

buy(bai) – (gl) – kupvati ili opet druga engleska reč:

by(bai) (prilog) – pored, blizu, pokraj, za

by- prefiks sa značenjem, sporedan, udaljen

662
bye-bye(im) – buji-paji; zbogom

Ista ova reč u urdu jeziku u Indiji:

bay – brat, ali se iz poštovanja vezuje kao sufiks za ime. Na primer:

Arun-baj. (Indijski pisac,Vikram Set „Sveta reka“, str.18.)

Stara naša reč: barjak koja se nalazi kako naši lingvisti primećuju i u turskom i
arapskim jezicima, nastala je od švedskih reči: bar jacka.

bär/ bar/ burit/ bär/ / bära(gl) – nositi, snositi

▲bära vatten – nositi vodu

▲Han bar nammnet Kale – zvao se Kale.

▲Han bar flaggan. – On je nosio zastavu.

jakar/ jakade/ jakat/ jaka (gl) – odgovoriti potvrdno; potvrdit

Rečima: bar jaka neko je potvrdio da taj i taj može da nosi barjak.

Srpski: barjak(zastava) = švedski: bar jaka – nosio je; potvrdio

Zastava, barjak, stijeg,

Wilhem Hauff ”Zamak Litenstein”(strana 229)

Konačno se svi pojaviše na maloj uzvisini, gdje se poigledom mogla obuhvatiti

čitava vojska. Svirač iz Hardta je blistavih očiju gledao u daljinu. Prsa su mu se
nadimala i radost kao da mu je oduzimala dah. Bez riječi primi zapovednika za ruku
i pokaza na četu konjanika.

”Koji je ovde vojvoda”, upita onaj ”je li to onaj na arapskom konju?”

”Ne. To je plemeniti gospodin von Newen. Vidite li barjak Württemberga,

vidim li ja to dobro? Bože, plemić von Strumfeder ga smije nositi!”

663
 ”To je velika čast ! nebesa, tek mu je dvadeset i pet godina i već smije nositi
zastavu! U Francuskoj to može učiniti konetabl, prvi čovek posle kralja Franje. Tamo
se to zove oriflama i od čistog je zlata. No koji je vojvoda Ulerich ?”

”Vidite li onoga u zelenom plaštu s crnim i crvenim perima na kacigi? On

jaše pokraj stijega i razgovara s junkerom. Jaše na vrancu i upravo pokazuju na
nas...vidite, to je vojvoda.”

Steg(hrvatski:stijeg)

Ova reč je iz švedskog jezika gde je:

1. stiger/ steg/ stigit/ stiga(gl) – izaći, izlaziti

Oblik: steg – izašao je, ( radnja završena u prošlosti) – preterit.

2. steg, steget; stegen(im) – korak

▲gå med lätta steg – ići lakim korakom

stegar/ stegade/ stegat/ stega!(gl) – koračati krupnim koracima; meriti koracima

stege, stegen; stegar(im) – lestve, meredevine, stube

stegrar/ stegrade/ stegrat/ stegra!(gl) – povećati, podići, dizati

steg|vis(prilog) – postepeno, postupno, korak po korak

Iz koje je situacije od ovih došla kod nas reč: steg, to može samo da senagadja, ali
pošto se radi o zastavi, onda bi moglo da se kaže: dignuti/stegra zastavu, ali gde je
zastava tu se i maršira, marševskim korakom/ steg.

Zastava

Što se tiče Tita, i nekih njegovih reakcija i napadnog isticanja da čuvamo bratstvo i
jedinstvo kao zenicu oka svog, on je osećao jezičko jedinstvo ovih prostora, ali nije
umeo da nam objasni drugačije nego okom i zenicom. Njegov pravi maternji jezik
nije bio srpskohrvatski, jer postavka njegovog govornog organa nije bila ni hrvatska,
ni slovenačka, ni srpska. Njegovo rodno mesto bilo je izmedju Slovenije i Hrvatske

664
pa bi moglo da se kaže da je njegov govor vukao na slovenački. Sa mnogo
sigurnosti, moglo bi se reći da je postavka njegovih glasova bila severnoevropska
gde ne postoje glasovi: č, ž, š. Ako bi se izvršila analiza imena Titovih bliskih ljudi,
videlo bi se da su ta imena i prezimena sadržala jasne skandinavske reči. Što je
Šešelj došao u sukob sa Titom više bi moglo da se objasni Šešeljevom britkom reči
nego revolucionarnoj mudrosti jednog mladog doktora nauka. Prezime Šešelj
nastalo je od istih reči kao i prezime Žeželj, prezime Titu bliskog čoveka. (švedski s =
srpski:š ili ž). Švedski: Šešelj = se selj – gledaj; prodaj. Tito je možda imao neke
namere sa mladim Šešeljem koji je po izgledu podsećao na čoveka sa Skandinavije,
a po ambicijama idealnog čoveka da nastavi Titovo delo. Njihov susret završio se
neočekivano. Tito je rekao: «Čestitam, doktore», misleći na njegov doktorat koji je
odbranio veoma mlad. Šešelj je na tu čestitku pakosno uzvratio rečima: «Hvala
majstore!» i umesto Titovog naslednika, mladi Šešelj se našao u zatvoru.

Kada naši poznavaoci masonstva govore o ličnostima iz naše srpske prošlosti koji su
pripadali masonskoj loži, onda se spominje i Tito. Možda je u kontaktu Tita i Šešelja
reč: majstore asocirala Tita na masone, a da Šešelj nije bio svestan tog značenja?

Na novinarska pitanja Titu, odakle mu nadimak Tito, on je odgovarao da je ono

nastalo u trenucima izdavanja zadataka drugovima: «Ti to; ti to!» Ustvari ovo ime
Tito: Tit ili Tito postoji u Bibliji i u rimskoj istoriji, a u švedskom jeziku reč:

titt, titten, tittar(im) – letimičan trenutak

tittar/ tittade/ tittat/ titta(gl) – gledati

Titta på TV. – Gledati televiziju.

U govoru kraljevačkog kraja rečju: tita! skreće se pažnja detetu kada je opasno
nešto dodirivati.

U romanu Džordža Orvela «1984» ističe se prekrajanje istorije i stvaranje

novozbora. Želim da skrenem pažnju na to da su Srbi vodili prvi svetski rat po
barjakom za kralja i otadžbinu. Reč: barjak je na kraju drugog svetskog rata
zamenjen rečju: zastava, a reč domovina zamenila je reč: otadžbina. U «Velikom
rečniku Matice srpske» kaže se da se reč domovina nalazi u delima Jovana Skerlica i
Branka Radičevića. Istovremeno se u studijama koje govore o pesmama Branka
Radičevića kaže da je to pesnik čije su se pesme najviše prepravljale i da ne postoji
original njegovih pesama. Toliko o tome, pa nekom drugom prilikom može da se
krene u potragu za zastavom, zastavnicima, «Zastava filmom» i o potrebi menjanja
665
reči i pitanjem zašto je Miroslav Krlrža dao naslov svom romanu (u sedam tomova)
– «Zastave»? Kaže se da je postojao u Zemunu i u Budimpešti časopis «Zastave», a
naš vojvoda Miloš za stolom sedi u zastavi, a ako reč napišemo švedski biće: sa
stava.

säger/ sade ili sa/ sagt / säg / säj(gl) – reći, (s = z)

stav, staven; stavar(im) – štap, motka, palica

stavar/ stavade/ stavat/ stava(gl) – pisati (slovo po slovo; pisati na pisaćoj mašini),
a inače za pisanje postoji i reč:

skriver/ skrev/ skrivit/ skriva(gl) – pisati

Ako čovek na švedskom zapoveda nekome da piše na pisaćoj mašin, reći će: sa
stava – rekoh piši. Zaključak teče u sledećem pravcu: Vojvoda Miloš sedi za stolom
na najpogodnijem mestu za pisanje. Časopisi nastaju iz napisanih članaka, ali kakva
je bila potreba da se na kraju rata zameni reč barjak rečju zastava? To jedino može
da se objasni situacijom gde je osoba koja izdaje naredjenje mnogo umorna, kada
popusti samokontrola u kojoj čovek progovara svojim maternjim jezikom.

U bolnici se poradjam. Mlada Romkinja se takodje pored mene poradja. Ona kuka:
”Lele majke!”, ali kada je mnogo zaboli, ona vrisne i ono majke pretvara se u ”Lele
daje! ”

Ako je rat i ako je opasno otkriti svoj pravi identitet, onda mogu da stradaju ljudi
koji su mogli da posumnjaju u ličnost koja se nehotice sama odala.

Ako je srpska dakilografkinja izgovorene švedske reči: sa stava ponovila kao

zastava, onda je ona pružila toj ličnosti mogućnost da se izvuče, da improvizuje kao
na primer: ”Au, bogamu poljubim, zaboravio sam. Moramo promenit reč: barjak u
reč: zastava!” I tako je to – svi vide da se zastava vije pred njihovim očima, ali svi
misle da to tako treba da se zove, jer oni koji ne znaju tu reč su neznalice.
Uobičajena rečenica čoveka koji sebe izdvaja iz neke grupe po znanju je: ”Zar to ne
znaš!? Pa to ti je bre... ” Ovo bi bio nastavak bajke Kristijana Andersena «Carevo
novo odelo!»

Ko su domoroci na našim teritorijama?

666
Domoroci na ovim teritorijama su Iliri. Narod Ilirikuma je u pradavna vremena
govorio nordijskim jezikom. Iliri žive kao manjina u nekom većinskom narodu pa se
njihov jezik «lomi» i stvara nov jezik kojim narod govori, a moguće je da se jezik Ilira
polomio i pre početka vladavine rimske imperije. Zato Pop Dukljanin ne spominje
Ilire kao narod, već samo oblast Ilirikum.

Oblast Ilirikum spominje se u grčkim legendama. Na primer, Herakle ide ka

Hiperborejcima u potragu za Hesperidinim jabukama i on tom prilikom prelazi
Makedoniju, Iliriju i ide rekom Po dalje na sever. Period stvranja grčkih legendi
možda je veoma star. Nauka će to jednoga dana možda moći da pomoću jezika
utvrdi.

Jedna druga legenda govori o Kadmu koji sa svojom ženom Harmonijom dolazi
među Varvare da njima vlada. Kadmo je po legendi potomak grčkih bogova, a vlada
varvarima. Pod nazivom varvari može da se podrazumevaju narodi koji u svom
jeziku imaju reč: var ili varvar, a to imaju nordijski narodi.

Dolazak Gota na Balkan je vreme kada se već istorija zapisivala, ali naš narod još
nema svoje pismo. Naše pismo stvoreno je u doba primanja hrišćanstva, ali se
istorija i dalje pamti i prenosi usmenim putem. Možda je i bilo zapisa o našem
narodu u vreme primanja hrišćanstva, ali oni se nisu sačuvali do naših vremena.
Pop Dukljanin zabeležio je ono što su drugi pamtili. O tome najverovatnije ima još
tragova u rimskim arhivima. I sama rimska imperija ima među stanovništvom i
vojnicima narode nordijskog porekla. Imena rimskih vojskovođa kao što su
Justinijan, Vespazijan, Dioklecijan... otkrivaju da su se Nordijci asimilovali u
Rimljane.

Za Dioklecijana, rimskog imperatora, zapisano je da je ilirskog porekla, ali kojim je

maternjim jezikom on govorio to se ne zna. Moguće je da je jezik normana u
njegovo doba već bio «polomljen» pa su se imena davala od sačuvanih delova
jezika kao što Bosanci i danas rade.

Goti se nisu naselili samo u Srbiji. Granice ondašnjih zemalja zavise od vladareve
moći i udadbeno-ženidbenih veza jer posedi na taj način menjaju svoje vlasnike.

Uticaj nordijskih jezika na srpski jezik i jezike Balkana će se kroz istoriju i dalje
nastavljati sve do masovnih seoba ovog naroda u Ameriku, pa i dalje jer se
nordijsko prisustvo kod nas oseća kroz uticaj stručnjaka, graditelja pruga kroz Srbiju
i Evropu, kroz elektrifikaciju. Uvek je bilo pojedinačnih seoba sa severa iz
ekonomskih ili političkih razloga.
667
Reč: Vend u švedskom i nemačkom jeziku znači:

vänder/ vände/ vänt/ vänd!/ vända(gl) – okretati, obrtati, obrtanje smera

Šveđani i Nemci ovom rečju insistiraju da se nešto promeni kod tog naroda kome se
obraćaju.

Domoroci

Domorodački narod na ovim prostorima su oni narodi koji su imali u svom govoru
reč: kralj, odnosno: kral.

U srpskom jeziku postoji reč: kralj koja znači – vladar, krunisana glava.

U švedskom jeziku je reč: kral arhaizam, sa značenjem: domorodac. Ovo jedne

rečenice iz švedske knjige gde je u upotrebi reč: kral.

Margaret Landon, ”Anna och kungen av Siam”(Våra 20 bästa bökern,

Stockholm1960.) kaže se:

”Under tiden hade Anna, som inte stod ut med att sita och vänta med händerna i
kors, tagit sig för att undervisa barnen i Kralahomes palats.

– Vremenom, Ana koja nije sedela skrštenih ruku prihvatila se da podučava

decu u domorodačkoj palati.”

Naša titula kralj govori o tome, da je reč potekla iz švedskog jezika. A ta reč se
spominje u «Letopisu Popa Drukljanina», XII vek kao titula vladara.

U ovom dokumentu Pop Dukljanin priča istoriju svoga naroda i njihovih vladara.
Kad govori vladarske titule on ih imenuje kao: kralj, župan, knez.

Tako je kralj Semuabald , pa su posle njegov sinovi takođe kraljvi. On spominje

kraljeve Istre i Dalmacije, zatim su tu kralj Selimir; kralj Bladin; kralj Zvonimir;
Svetopelek; kralj Svetolik; kralj Vladislav; kralj Tomislav; kralj Sebeslav; kralj
Vladimir, kralj Tvrdoslav; kralj Ostrivoj; kralj Pribislav; kralj Krepimir; kralj Radoslav;
kralj Časlav; kralj Tihomir; kralj Prelimir; kralj Silvester; krlj Tuđemir; kralj Hvalimir;
kralj Pretislav; Dobrosav; kralj Bodin; kralj Mihala; kralj Đorđe; kralj Grubeša; kralj
Gradinja...

668
U kom vremenskom je ta titula nastala ne zna se jer nemamo druge pouzdane
dokumete, ali ona svakako nije od reči Karlo(Veliki).

Onaj prvi koji je rekao da je on domorodac, upotrebio je reč: kral. – domorodac. To

je onaj koga možemo pouzdano nazvati Ilir.

Iliri(nordijski narodi) koji su se vremenom utopili u većinsko stanovništvo kojim su

vladali. Taj predak je znao šta mu znači reč: kral, kojom je branio svoja vladarska
prava na tu teritoriju.

Albanska ”istorija” je ustvari kulminacija nemoći «učenih ljudi» da pronađu dokaze

o svom trajnom postojanju na Balkanu. Naši istoričari sticajem društvenih i
političkih okolnosti previše su se dugo zadržali po našim skromnim arhivima. Bilo je
potrebno napraviti iskorak sa ove teritorije i povezati istoruju juga Evrope sa
istorijom severa. Tu leži ključ naše istorije, kod onih naroda čiji su arhivi sačuvani od
uništavanja i našem sopstvenom jeziku koji treba proučavati pomoću jezika svojih
suseda, ali i pomoću jezika germanskih naroda jer jezik ovih naroda utiče na
stvaranje reči našeg jezika.

Događaji Evrope ”prelivaju” po principu spojenih sudova na naše teritorije.

Slike današnjih seoba naroda su istovremeno i praslike daleke prošlosti. Izbeglica sa

severa uvek je bilo jer severnjak nema kud severnije da beži, a Dunav je magistrala
koja je uvek donosila nevoljnike koji su pre Djerdapa silazili sa svojih splavova.

Kraljica Teuta

Albanci su ustvari potomci jednog pobeđenog naroda koji se rasturio po Evropi. Oni
imaju pravo da tragaju za svojim poreklom, ali alati sa kojima rade su nesigurni i
neubedljivi pa im je istorija zasnovana na nesigurnoj bazi.

Pošto je sadržaj ove knjige na nivou beležaka o jeziku to će se u njoj dokazi iznositi
onim redom, onako kako sam do njih dolazila. Rad na sredjivanju ovakvog
materijala zahteva čitav jedan naučni tim koji za sada sačinjavam samo ja, na moju
veliku žalost.

669
Albanska kraljica iz nekog vremena zove se Teuta. Ova reč je, ustvari, naziv jedne
nemačke etničke grupe: Teuton, odnosno Tevton, pa bi ta Teuta mogla da bude
tevtonska kraljica, a ne neko žensko šire poznato ime. Legenda o ovoj ličnosti koju
Flora Dosen u svom romanu ”Ilirka” smešta u vreme dva-tri veka pre Hrista je deo
jedne romantičarske opijenosti novijeg vremena.

Gaj Marije, rimski vojskovodja razbio je Tevtonce u boju kod grada Akva Sekstije
(102.godine pre nove ere) Što ukazuje da su oni silazili na Sredozemlje u to vreme,
ali da im je matica bila u Skandinaviji a kasnije i u Nemačkoj.

Evo jednog podatka sa interneta koji može da potkrepi da reč Teuta pripada onom
narodu koje u istoriji beleže kao Tevtonce:

”Teutoni i Vendi(sorbi) usidrili su se u severnoj Nemačkoj. (Izmedju reke Elbe i Odre

gde bila je Vendska zemlja) i južnim krajevima Skandinavije mnogo ranije, pre nego
što su Vikinzi započeli svoje putovanje i svoje povorke.

Reč: teut na švedskom bi moglo da bude: de ut.

de(zamenica) – oni (d = t)

ut(prilog) – napolje

Rečima: de ut – oniili one napolje, moglo je da se iskazuje raspoloženje švedskog

naroda prema susednom narodu sa kojim su živeli na Skandinaviji.

Ove reči: de ut, odnosno teut slagale bi se sa epilogom romana ”Ilirka”u kome se
priča, da je Teuta, u trenutku velikog razočarenja dovedena na ivicu zdravog
razuma poželela da izvrši samoubisto, ali majka, biljarica Birsena da je primetila
pripremljeni otrovni napitak i zamenila ga napitkom koji čini da čovek zaboravi sve
šta je bilo pre, i kada njena ćerka ispije taj napitak ona je prenese na magarcu u
unutrašnjost zemlje gde nastavljaju dalje da žive kao biljarice. U tom slučaju reči: de
ut – one napolje mogle bi da se vežu za kraljicu i njenu majku.

Ako rečima: de ut, dodamo i švedsku reč: ö, ön; öar(im) – ostrvo, a poluostrvo je
halvö,onda ćemo imati celu reč: de ut ön = teuton (d = t)

Prisustvo reči: sorbi iza reči: vendi kazuje sledeće: sår by – razoreno selo

1. sår, såret; sår, såren(im) – rana

2. sår/ sådde/ sått/ så(gl) – posejati, sejati

670
Za istoričara koji traga za srpskim poreklom, a koji ne poznaje jezik, ove reči bi bile
dovoljne da zaključi da su Srbi( u ovom slučaju Sorbi) ustvari Vendi što je velika
greška.

Flora Dosen preko svoje junakinje Teute razmišlja o svom ”ilirskom” narodu i
njihovim zabludama u vezi znanja.

” Naš narod je veličanstven, ali zaostao. Mi sve pamtimo i zato se ponosimo, ali dok
postupamo na taj način, okrećemo ledja našem vremenu i puštamo svet da nas
pretekne. Ne radu se nipošto o tome da bi trebalo prezreti naša usmena predanja,
nego kudikamo više o tome da se shvati kako znanje koje je sadržano na
pergamentima omogućava čovečanstvu da napreduje divovskim koracima. Čemu
nam koriste naša srčanost, naše žrtve, naša nadarenost, ako sve te vrline ostaju u
sirovom stanju?

Princ Skerdilaida, brat preminulog kralja Agrona, Teutinog muža, slaže se da Teuta
govori istinu. I on je poznavao ilirsku rasu – oštrovidu, bistru i lukavu. Ali čini se da
su te sposonosti bile sputane kroz niz naraštaja okovima spokojne nepokretnosti.
Neprijateljski raspoloženi prema svakom stranom uticaju. Iliri su svako znanje koje
nije poticalo od njihovih očeva smatrali ispraznim i suvišnom raskoši. Njihovoj
oholosti išao je u račun takav stav povlačenja u sebe, Od najmanjeg mangupa pa do
najstarije žene u nekom zabitom selu svako je bio toliko uveren da poseduje
mudrost kao povlasticu od samog rodjenja, da ga nije mogla čak ni okrznuti
pomisao na kakvo-takvo razvijanje njegovih spoznaja odnosno njegova uma. Dok
mnogi drugi narodi bijahu shvatili još od pradavnih vremena da je obrazovanje
orudje vladanja nad drugima manje skupo negoli rat, a gotovo isto tako delotvorno.
Iliri su i dalje uporno verovali samo u delotvornost oružja i sile u nadmetanju medju
narodima, a što se ostalog tiče, oslanjali su se na osećaj svoje duhovne nadmoći.
”Divlja biljka izložena svim opasnostima”, razmišljao je Skerdilaida, pazeći da Teuti
ne pokaže svoje razočarenje.”

Spisateljka Flora Dosen u romanu «Ilirka» spominje dva naziva za bogove kojima se
obraćaju «Iliri» kada su u nevolji – Medaur(zao bog) i boginja Tika, koja pomaže
ljudima.

Kada napišemo na švedskom ime Medaur onda dobijamo sledeće informacije:

moder ur ili möda ur.

671
mor ili moder, modern, mödrar(im) – majka; mati

möda, mödan; mödor(im) – trud, muka

1. ur(prilog) – napolje, van

2. ur(predlog) – iz, od

3. ur, uret; ur, uren(im) – ura, časovnik, sat

4. ur- (prvi deo složenice koji kazuje da je nešto bilo davno)

▲ur|invånare - prastanovnik

1. Albanski bog zla: Medaur = švedski: moder ur – od majke

2. möda ur – muko(moja)

A ako napišemo ime boginja Tike koja daje dobro, onda će to biti:

ticka ili tycke.

1. tickar/ tickade/ tickat/ ticka(gl) – kucati (kao sat)

2. tycke, tycket; tycken, tyckena(im) – mišljenje, naklonost, sklonost

3. tycker/ tyckte/ tyckt// tyck!/ tycka(gl) – smatrati, verovati

4. tycks/ tycktes/ tyckts/ tyckas(gl) – izgledati; činiti se

▲tycka synd om någon – žaliti nekoga

▲tycker om – voleti

Iz ovih prevoda može se zaključiti da boginja Tika nekoga žali ili voli/tycka..

Kružni crveni znak na čelu žena u Indiji zove se tika – (žena) voli (da ima taj kružić
na čelu).

Vinča i vinč

Ključna reč zbog koje su Albanci tvrdili da su oni ostaci asimilovanog naroda Ilira je
reč: VINČ, reč koja stoji kao naziv mesta najvećeg i najstarijeg arheološkog nalazišta
672
kod Beograda – Vinča. Vinčanska kultura je naziv za sve iskopine sa istim
karakteristikama.

Uz arheološka iskopavanja kosmetski šiptarski arheolozi su vršili

antropološka merenja kojima bi dokazali da su oni prastanovnici Balkana.
Ali ako imate reč: vinč – čekrk, to ne znači da je reč iz njihovog jezika.
albanski:- vinç, çikrik; çark – dizalica, kran, čekrk

engleski: windlass; jack – čekrk

nemački: die Haspel; die Winde; das Spulrad – čekrk

grčki: βίντςι – čekrk; μαγγ|άωνι – čekrk, valjak, kolotur,;

γερανός (zoo) – ždral; (teh) – dizalica, kran
švedski: winsch – čekrk

albanska reč: çark i engleska reč: jack(dzæk) glasovno bliske što dokazuje
Praalbansku saradnju sa Englezima i Engleza sa Turcima.

Kada vidite koliko naroda ima u svom jeziku reč: vinč – čekrk, onda samo treba
zamisliti ko je preduzimač na tim poslovima.

Albanska: vinç i švedska reč: winsch su glasovno iste, ali i Grci imaju reč
βίντςι(vinči). Da li su Grci preuzeli od Albanaca tu reč vinč? Kako albanska „nauka”
tvrdi da su Aleksandar Makedonski i Aristotel bili Albanci trebalo bi da bude da su
Grci od Albanaca preuzeli reč: vinč – čekrk, ali to ne može da izdrži naučnu probu
jer su Grci morali imati βίντςι – čekrk pomoću kog su dizali kamenje za svoje
velelepne građevine u dalekoj prošlosti. Prastari Grci su se pomešali sa nekim
drugim narodom(Pelazgi) u prošlosti koji su znali za βίντςι – čekrk.

Stobi

Stobi je naziv arheoloških iskopina koje se nalaže 160 kilometara jugozapadno od

Skoplja. Arheolozi tvrde da je ovaj grad sagradjen nešto malo više od trista godina
pre Hrista, neposredno pre vladavine Filipa Makedonskog, oca Aleksandra Velikog.

673
Isti takav naziv Stoby je jedan naziv sela u blizini grada Hössleholma u južnoj
švedskoj pokrajini Skåne.

Ovaj naziv na švedskom bi mogao da kazuje: stå by ili sto by ili sto bi ili stör by ili stor
by

står/ ståd / stått/ stå(gl) – stajati

stor, stort; stora(pridev) – veliki

stör/ störde/ stört/ stör(gl) – uynemiravati, smetati, prekinuti, ometati.

sto, sto(e)t; ston, stona(im) – kobila

bi, biet; bi, bina(im) – pčela

by, byn; byar(im) – selo

Pošto ima mnogo kombinacija za prevod, najbolje bi bilo pitati Švedjane kako bi oni
preveli ovaj naziv koji se slaže sa njihovim nazivom sela.

Filip

Isti naziv mesta u Švedskoj i Makedoniji mogao bi da bude jedan od polaznih

tragova za istraživanje jezika kojim je govorio ovaj čuveni vojskovodja, Aleksandar
Makedonski. Obzirom da je ime njegovog oca Filip, a ono na švedskom kazuje: fy
lippa

fy(uzvik) – fi, fuj

lipar/ lipade/ lipat/ lipa(gl) – cmizdriti

Sadržaj imena Filip otvara situaciju u kojoj se malom detetu rugaju kada plače.
Situacija nam otkriva da reči ruganja ne razume jedan deo ljudi oko deteta misleći
da su te reči ime deteta. Dete je moglo da se nalazi medju poslugom a medju njom
je i neko od dvorjana koji je zadužen za čuvanje deteta. Učiteljica Švedjanka ima
medju učenicima i jednog dečaka sa ovim imenom. Izgovarajući njegovo ime ona
pažljivo posmatra mene i moje reakcije na to ime. Ja se tada nisam bavila imenima,
a li sam zapamtila upitni pogled. U drugoj situaciji isti pogled koji očekuje odgovor

674
upućen mi je bio i za ime Dioklecijan. Zapamtila sam poglede koji isčekuju
odgovor, ali više nisam imala priliku da razvijem diskusiju.

Očigledno je da Južnoslovenskim narodom vladaju vladari švedskog jezika. Da li su

oni doseljenici ili potomci grčkih bogova to će pokazati dalja lingvistička istraživanja.

Posao, posal – arbeta, jobb

Područje Balkana u istorijsko najstarije doba, u vreme vladavine Rimske imperije, je

njen sastavi deo. Koliko je sam narod dolazio pod uticaj zvaničnog latinskog jezika
to ne može sa sigurnošću da se tvrdi. Ali sam latinski jezik, kako se tvrdi u švedskom
«Tidens lexikonen» iz 1938.god.je velikoj meri veštački jezik uradjen na osnovu
jednog italijanskog dijalekta za potrebe velike rimske imperije. Latinski je od VI veka
postao jezik diplomatije, a kasnije sastavni deo svakog obrazovanijeg pojedinca.

Svaka prava vlast traži od potčinjenih da rade. Na latinskom jeziku:

ăgo, ēgi, actum; (činiti) ŏpĕror – raditi.

posco 3. pŏposci – zahtevati

salig, saligt; saliga(pridev) – blažen, srećan

Latinska reč: ăgo odgovara švedskoj reči: aga, agan – telesno kažnjavanje, a reč se
kod nas zadržala na turskoj reči: aga – gospodin. Latinska reč: ăgo otkriva nam da je
čovek bio prilikom rada koji se od njega zahtevao bio zlostavljan, a turska reč: aga
otkriva nam onu mračnu stranu jednog ugladjenog gospodina.

Iz latinske reči: zahtev – posco, pŏposci, mogla je da nastane naša reč: posao, ali to
ipak nije.

Reč: posao, stariji oblik: posal, napisana na švedskom kazuje:

på sölla ili på säll ili på sela

på(predlog) – na, po

söllar/ sölade/ sölat/ söla/!(gl) – otezati se, pipaviti, vući se, odugovlačiti, gnjaviti

säll(lycklig) – srećan

675
salig; saligat; saliga(pridev) – srećan

selar/ selade/ selat/ sela(gl) – upregnuti, zapregnuti

Rečima: på sölla – čovek kaže da je otezao dugo da uradi nešto.

Ovaj oblik: på sölla mogao je da dâ genitiv imenice: posla jer je glas „ö” izostavljen
u govoru.

Ako rečima: på säll dodamo švedsku reč: om(prilog) – ponovo, opet, onda ćemo
dobiti srpsku reč: på säll om = poselom gde čovek kaže da je opet srećan. Zašto?

Zato što je na poselu gde se radi, ali gde se i peva, priča, šali i gde se devojke i
momci gledaju.

Rečima: på sela čovek kaže da se: posela - posao (uradio) onda kada je upregnuo
(volove ili konje) ili kada je Bog blagoslovio njegov rad.

Rabota(rad)

U govoru juga Srbije i Makedonije rad je rabota.

Reč: rabota dolazi od švedskih reči: rapp åtta.

1 rapp, rappt; rappa(pridev) – brz, hitar, žustar

2 rapp, rappet; rapp, rappen(udarac bičem, štapom, prutem

åttan(im) – kratka jutarnja molitva

Rabota(rad) = švedski: rapp åtta – brza jutarnja molitva

Rad – arbeta, job

Naša reč: rad mogla je da nastane od švedskih reči:

ratar/ ratade/ ratat/ rata (gl) – odbaciti, odbacivati, oturati (t = d)

ratt, ratten; ratten(im) – upravljač(t = d)

rad, raden; rader(im) – red, niz

676
U našem jeziku švedska reč: ratar – odbaciti, oturiti, je reč od koje je nastala reč:
ratar(onaj koji ore zemlju), a pri radu se i upravlja/ ratt. Od ove iste reči: ratt
nastala je naša reč: rat(onda kada se ratuje).

Švedska reč: rad – red, mogla je da kod nas dâ značenje rad jer rad je i ako se okopa
jedan red u njivi ili ako se na krovu kuće postavi jedan red crepa, ili ako se napravi
red u kući.

Radela sam(radila sam)

U govoru juga Srbije čuće se ovakav perfekat: radela sam. Na švedskom napisano
ove reči kazuju: rad dela.

delar/ delade/ delat/ dela(gl) – deliti, podeliti.

Besni Fok

Besni Fok – mesto kod Zemuna koje spominjen u svom romanu Milenko Maticki.

Švedski: fock, ett triangelformat segel mellan fockmast och focksteg(stagfock)

ävensom det understa, förligaste råseglet på vissa fartyg(bredfock). – Trougaono
jedro između katarke i užeta, kao najniže jedro na starim brodovima. (Njime se
kazuje širina jedra – bredfock)

Fockmast, den främsta masten på vissa fartyg. – Katarka na kojoj stoji prednje(prvo)
jedro na različitim brodovima.

(Tidens lexikon, koncentrerad uppslagsbok(1938), 834.str)

Naziv mesta Besni Fok može da se napiše na švedskom kao: bästt ni fock –
najbolje; vi; jedro, ali i kao: bäst ni få åk

bra, bättre; bäst(pridev) – dobar/najbolji

bästt(superlativ) - najbolji

för/ fick/ fått/ få!(gl) – dobiti, dobijati

åk, åket; åk, åken(im) – trka, vožnja

677
Besni Fok = švedski: bäst ni få åk – najbolje (ćete odatle) voziti

Pelazgi su bili deo naroda koji je danas na Skandinaviji, a koji možda i nije išao na
Skandinaviju već od Helesponta skrenuo ka Kritu i Grčkoj.

Albanska kultura na Balkanu je mlada. Albanska pismenost je mlada. Albanci

moraju da menjaju sebe i svoj odnos prema knjizi da bi stali u red evropskih naroda.

1. Sa dobro postavljene etimološke platforme može da se sazna mnogo o

narodima i njihovoj prošlosti jer je jezik jedan arhiv u kome se čuvaju podaci o
trajanju tog naroda kroz vreme i njegovom kontaktu sa drugim narodima, zato su
greške u toj baznoj postavci greške sa posledicama koje treba lečiti.

2. Iz takvih postavki ništa se ne može sa sigurnošću tvrditi o jeziku i narodu.

Naučnici u nemogućnosti da priđu poreklu jezika na pravi način bave se
„kodiranjem jezika“. To je zahtev ovog tehnološkog doba i takav rad može da dâ
rezultate u stvaranju baze za elektronsko prevođenje jezika, ali ne može da posluži
da se iz njega izvuku podaci kako je i pod čijim uticajem nastala neka reč jer jezik
jednog naroda nastaje pod uticajem jezika drugog naroda.

3. Nauka je napravila jednu grešku kada je počela da tvrdi da su nordijski jezici

nastali iz engleskog jezika, a upravo je obrnuto – iz nordijskih jezika nastao je
engleski jezik, ali to nastajanje desilo se mnogo pre nego što je Mojsije primio božju
reč.

4. Slovenski jezici nemaju svoj jezički prakoren jer su oni nastajali od rasutog
naroda koji je prvi posle velikih katastrofa(potop; propast Vavilona) prešao na
evropsko tle i naselio ga. Kroz te, danas slovenske narode, prošao je talas
germanskih naroda u seobi, prvenstveno nordijskih. On se rasejao po slovenskoj
teritoriji u manjim grupicama koje su u pogodnim uslovima narastale do brojnosti
koja je imala jezik i osobine izgubljene matice naroda, a onda se opet približila i
pomešala sa većinskim narodom koji danas nazivamo slovenskim. Jezik te manjine
„drobio“se i dobijao nove „spojeve“ reči koje su izgubile svoje prvo i dobile drugo,
novo značenje. Taj proces je bio dugotrajan.

5. Iz jednog malog broja reči romskog jezika može da se stekne utisak da je jezik
ovog naroda nastajao pod uticajem engleskog i švedskog jezika, ali u Indiji.

6. Grčke bogove ne smemo u etimologiji odbaciti kao fikcije primitivnog čoveka.

Oni postoje, ali kao divovi, a vreme divova je veoma davno vreme.

678
Severne narode nazivaju Hiperborejcima. U grčkim legendama spominje se kontakt
grčkih bogova sa ovim narodom; Herakle posećuje ovaj narod.

Činjenica da je prevukovsko srpsko pismo imalo suvišnih slova za glasove koji se

nisu čuli u narodu treba da navede nauku da traga za odgovorom kome je sve bila
namenjena ćirilica? U mrak turskog ropsta ušli smo sa nordijskim neasimilovanim
narodom i kroz vreme upijali doseljenike sa severa. Za pet vekova ropstva nečujno
se ovaj narod slio u srpsko nacionalno telo. Seobe sa severa na jug prestale su i
usmerile se ka Americi. Oko 4 miliona Šveđana iselilo se sa teritorije Švedske u
američku državu Ilinois. Naš narod je došljake sa severa nazivao našim prečanima.

Srpski pisac Borisav Pekić u romanu ”Zlatno runo”na jednom mestu navodi
mišljenje jednog Cincarina u koje i on sam sumnja da reč Cincar kazuje da su oni
carevi sinovi.

To dolazi otuda što se u reči: Cincar oseća prisustvo reči tsar(car)

Ovaj narod se našao među Srbima gde je reč: syn mogla a nastaje od švedske

reči: syn – vid. Muška deca su u staro doba bila u porodici željena deca jer su oni bili
naslednici porodične loze. Imati sina značilo je produžiti svoju porodicu, produžiti
svoje trajanje u vremenu; videti sebe dalje, a to odgovara značenju švedske reči:

syn – vid, pogled(u budućnost).

U istom romanu B.P. vremenski locira prisustvo Cincara u Srbiji. To je 1737.godina

kada je Turska napravila pogrom u deset gradova koji se nalaze u današnjoj Albaniji.
B.P. kaže da se o turskim namerama dugo govorilo, pa je Cincarsko stanovništvo
počelo da evakuiše mladež, a stariji su ostajali nadajući se da će biti pošteđeni.
Međutim, oni su spaljeni zajedno sa svojim kućama. Iz ovoga se tačno vidi plan
Turske. Na jednoj strani ona dozvoljava, odnosno po nadzorom cara: syn tsar
odobrava se naseljavanje u Srbiji ovom izbeglom narodu, a na teritoriji današnje
Albanije pravi se prazna teritorija za veće naseljavanje Albanaca(Venda)koji se
sakupljaju sa raznih evropskih teritorija na koje su saterani iz švedskih i nemačkih
krajeva,.

Vandali

679
Za njih je vezana reč vandal jer nisu hteli da prime hrišćanstvo, a rušili su crkve.
Reč: vandal kazuje: vann Dals(land).

Dalsland je oblast na jugozapadu Švedske gde su zadnji put živeli Praalbanci.

vinner/ vann/ vunnit/ vinn!/ vinna(gl) – pobediti

Reč: vann na švedskom znači: vann – pobedili smo.

Naziv Vandal (čovek koji ruši kulturna dobra) = švedski: vann dals . pobedili smo
Dals(land)

U istoriji se vandali spominju veoma rano što znači da je do sukoba dolazilo i pre
hrišćanstva.

Ovaj deo istorije Šveđani, Norvežani, Danci, Nemci i Francuzi ne skrivaju, ali tu leži
greška naših istoričara što događaje na Zapadu nisu dovodili u bilo kakvu vezu sa
demografskim promenama na Balkanu. Kopča kojom bi se povezala istorija severa
sa događajima na jugu vidljiva je tek kroz jezik, odnosno kada se priđe rečima na
etimološki način.

Nemačke tvrdnje da je dokument o srpskom-gotskom poreklu tačan tumačen je kao

poturanje katoličke crkve. Srpski naučnici koji su proučavali oblast srpskog porekla
uhvatili su se za slamku poznatog, za činjenicu da Nemci Lužićke Srbe zovu Vendi, pa
su zato tvrdili da smo i mi balkanski Srbi Vendi. Istina je danas najpotrebnija.

Sami Frašeri

Na bazi ”Testamenta” Samija Frašerija (o kome može da se čita u knjizi”Albanci od

srednjeg veka” nemačkog pisca Petera Bartla), albanskog učenog čoveka u Turskoj
u vreme stvaranja Albanije. Njegov ”Testament” opisuje njihovu prošlost na
Balkanu koja po njemu počinje još iz vremena Aleksandra Makedonskog. U toj knjizi
se tvrdi da je Aristotel bio njihov jer reč: ari na albanskom znači: zlato.

Ako ovu reč: ari napišemo na švedskom biće: Är i?

Ovim švedskim rečima pita se : Da li je unutra? Ako pitamo: Ko? – odgovor će biti:
zlato – ari.

Ime Aristotel može da se etimološki napiše na švedskom: Är i stått eld ili

680
är i stått del, ali o tome drugom prilikom.

Sami Frašeri poručuje svom narodu da mora opet da zavlada Balkanom svojom
brojnošću.

Taj zavet Šiptari su ispunili, ali nisu uspeli da naprave dovoljno škola svojoj deci!.

Danas smo svedoci preseljenja ugroženih životinjskih vrsta u krajeve gde postoje
uslovi za normalan život. Jedan uspavanii i avionom preseljeni slon kada se probudi
na drugom mestu ne zna da je prenešen, već misli da se ništa nije dogodilo.

To isto se dešava i sa ljudima koji su izgubili svoju teritoriju, svoju prošlost – oni se
trude da je nekako rekonstruišu ali na pogrešan način. Verovatno da u turskim
arhivima postoje dokumenata iz kojih bi se videlo šta se dešavalo sa teritorijom
Albanije, ali za to treba osposobiti kadar. Veliku štetu Srbima naneli su i oni
istoričari koji su se površnim znanjem trudili da dokažu rusko-srpsko zajedničko
poreklo. Mi jesmo sa Rusima braća, ali jezički otac nam je i jednima i drugima
Šveđanin.

Istina o Albancima dobijena na ovaj način biće tema moje naredne knjige

Rečenica iz srpske ”Prosvetine”enciklopedije:

”...nekada se verovalo da su Južni Sloveni potomci Ilira...” liči na rečenicu iz prošlih

vremena:

”...nekada se verovalo u Boga..”.

Sada verujemo u Boga ali još niko nije povratio verovanje u to da Južni Sloveni
potiču od Ilira. A jezik pokazuje da je to bilo tačno.

Veoma je žalosno da se istorija kod nas pisala bez pouzdanih dokaza već se zasniva
na veovanju.

Rečenica od koje čovek može da se naježi ako zna da je upravo ovakav stav srpske
istoriografije doveo do toga da Albanci napišu svoju početnu istoriju o svom
poreklu, ali istovremeno se vidi jedan pomirljiv stav prema narodu koji se eto
probudio i prisetio svoga porekla. To je jedno nemoćno uzmicanje pred
nedostatkom dokaza.

681
Srpska seoba od planine Karpata više je zbog nečega odgovarala istoričarima jer su
hteli da budemo bliži Rusima ili im je bilo besmisleno da imamo dva porekla, a
Albanci nijedno, pa da im bratski ustupimo jedno.

Najstariji narod koji se spominje u vreme rimske imperije jesu Iliri i Tračani. Oni su
prapreci Slovena na Balkanu. Nemački pisac Peter Bartl u knjizi “Albanci od srednjeg
veka do danas“ , izdavačka kuća ”Clio” 2000. piše o Albancima, ali ne ide dublje od
srednjeg veka, jer tog dubljeg, starijeg sloja na ovim prostorima nema.

Tračani

Za Tračane takođe ne znamo ko su, ali Ksenofanov zapis nam pruža kratak ali
jezgrovit opis ovog naroda. Namera mu nije bila da priča o Tračanima. Spomenuo ih
je onako uzgred, ali se vidi da ih je dobro poznavao. On piše o tome kako je čovek
storio predstavu boga:

«Ali da volovi, konji i lavovi imaju ruke

pa da slikaju rukom i dela tvore k'o ljudi,

konj bi slikao boga k'o konja, a vo kao vola,

telesni dav'o mu lik onakav k'o sâm što ga ima:

Prvi nalik na konja, a drugi nalik na vola

Za Etiopljane bozi tuponosi jesu i crni,

A za Tračane kose crvene i očiju plavih.»

Iz ovog zadnjeg Ksenofanovog stiha :» A za Tračane kose crvene i očiju plavih.»

saznajemo fizički izgled Tračana.

Ovaj podatak potkrepljuje zapažanja da je glas dž u našem jeziku iz engleskog

jezika.

Još Ksenofan kaže: «Nisu odmah u početku bogovi ljudima sve pokazali, nego ljudi u
toku vremena tražeći, iznalaze bolje.» Zato etimološka istraživanja shvatimo kao
traganje za boljim i verodostojnijim dokazima o nama samim i našem poreklu.
682
Ksenofangrčki filozof, rođen oko 565.godine.nove ere. Znači, žveo je u ono vreme
kada su se Tračani razlikovali ne samo po boji kose i boji očiju, već i po načinu
odevanja. On ih je raspoznavao. Nešto od te različitosti u odevanju sačuvalo se do
polovine prošlog veka. Danas je globalno odevanje, isto u Kini kao i kod nas, isto u
Južnoj Americi, kao i kod nas. Različito odevanje je možda samo kod Eskima jer je
tamo potrebno kožno odelo i u oblasti polutara u Africi, gde je praktično imati
odelo od lišća i trave.

Ovo je kratak prikaz albanskog porekla. U pripremi je jedna obimna studija o jeziku
Albanaca koji se je pod uticajem skandinavskih jezka. Ovo je putokaz kojim se ide u
prošlos naroda i pomoću ovakvog rada može da se dotakne istina, pa i istina o
Ilirima.

Iliri, Tračani, Dačani... su naši južnoslovenski preci.

Naziv naroda Tračani potiče od najčešće ponavljane reči na ovim prostorima. Taj
narod je bio zadužen za čuvanje starozavetnog kovčega koji je izgleda sa propašću
jevrejske države bio sklonjen na balkansku teritoriju. Englezi su krstarili Balkanom i
na svom jeziku pitali stanovništvo: track any ili trace any?

trace(treis) – trag, crta, staza

track(træk) – staza, poljski put

Pošto se, naravno, nisu razumevali narod je prepoznajući taj narod znao koje će reči
od njih prvo čuti. Zato su ih nazivali Tračani.

Aškalije

Na Kosmetu medju većinskim narodom živi i narod koji sebe naziva Aškalijama a
koji tvrde da je njihovo poreklo egipatsko. Opisujući istorijat i znamenitosti grada
Kaira, pisac knjige «Kairo», Gamal Gitani na jednom mestu kaže sledeće:

«Kairo je, po meni dostigao svoj vrhunac i zrelost upravo u doba Mameluka.
Vidljive, ali i one skrivene crte koje definišu današnji karakter grada većinom potiču
iz te epohe. Tu treba razlikovati dva sasvim različita perioda. Prvi je počeo
osnivanjem mamelučkog sultanata, 1250.godine, a završio se 1517, porazom vojske
mamelučkog sultana Gurija na polju Merdž Dabik, severno od sirijskog grada Alepa.
Tada je vojska osmanlijskog sultana Selima krenula put Egipta da okonča vladavinu

683
mamelučke imperije i njenih vladara, tih vrsnih neimara, i da stavi tačku na čitavu
jednu civilizaciju.

Kada je zauzeo Egipat, sultan Selim Prvi učinio je nešto nečuveno, za šta ni ranije ni
kasnije nisam čuo – preselio je u Istambul majstore vične za tačno pedeset i tri
umetnička zanata koji su, potom praktično izumrli u Egiptu. To znači da je on čitavu
jednu kulturu preneo u svoju prestonicu. Ti egipatski, arapski umetnici započeli su u
Turskoj preporod svih umetničkih grana. To me je podsetilo na jednu drugu priliku:
kada sam posetio džamiju Hasana Jakovila malenu i tužnu bogomolju u madjarskom
gradu Pečuju. Pažnju mi je privukla lepa kaligrafija kojom su bili ispisani kuranski
ajeti. Zbog toga sam potražio ime umetnika koji se potpisao sitnim kitnjastim
slovima: Muhamed ibn Ismail Misri. Po tom Misri, što znači Egipćanin, zaključio sam
da je jamačno reč o potomku jednog od tih veštih zanatlija koji su bili silom
odvedeni od svojih domova posle osmanlijskog osvajanja, čije mračne posledice
osećamo i danas, na početku dvadeset i prvog veka.

Tako se spustila zavesa na mamelučku epohu u islamskoj istoriji Egipta u kome je

procvetala civilizacija što je iznedrila raznolika kulturna i umetnička ostvarenja. Od
prestonice jednog carstva koje je štitilo Sredozemno i Crveno more i bdelo nad dve
svetinje, Mekom i Medinom, Kairo se pretvorio u sedište običnog turskog vilajeta. S
prvim danima osmanlijske uprave, grad je počeo da tavori i propada. U njemu je
zavladalo bezakonje. Mameluci se jesu ponovo pojavili, ali sada u vidu malih bandi
koje su ljudima uterivale strah u kosti i zagorčavale im život. Zbog toga se u
šesnaestom veku broj stanovnika Egipta sa osam ili devet miliona smanjio na dva i
po. U devetnaestom veku, francuska ekspedicija je u Kairu prebrojala tek dvesta
pedeset hiljada duša.

Tokom skoro tri veka koliko su Osmanlije vladale Egiptom, Kairo nije znao za mir i
stabilnost. Ljudski život je izgubio svaku vrednost. Bio on janičar ili mamelučkog
porekla, vojnik je u svakom trenutku mogao da ubije koga hoće, da otme bilo koju
ženu i siluje je pred svima, čak i u džamiji. Svakog časa planula bi neka čarka
izmedju vojnika i sandžaka. U njoj su stradali nevini samo zato što su se tu zatekli.
Takve dogadjaje niko ne bi ispitivao, niti su oni bili povod za bilo kakvu prepirku.»

Ako napišemo naziv: Aškalija na švedskom jeziku onda dobijamo sledeće

informacije: aska lie ili as ska lya ili as ska lie.

aska, askan(im) – pepeo

as, aset; asen(im) – leš, crkotina

684
lie, lien; liar(im) – kosa(alatka)

lya, lyan; lyor(im) – leglo, jazbina; jama; stančić

Iz reči: aska lya stiče se saznanje da je ovaj narod ostavio svoje spaljene kuće i bio
prinudjen da pod terorom napuste postojbinu. Pošto su glave porodica bile izvrsni
umetnici u svojim zanatima našli su se na Kosmetu gde su nekada bili rudnici srebra
i zlata. Prizren je važio za grad u kome se izradjivao nakit od srebra, odnosno
filigranstvo.

U švedskom Tydens lexikon pos rečju: Aschkenasim kaže se: gledaj Judar, a pod
naznakom: Judar govori se Mojsiju i njegovom bratu koji su dobili od boga deset
božjih zapovesti.

Prema tome, Aškalije bi mogle da budu deo naroda koji je jevrejskog porekla ali su
ostali ili ponovo došli u Egipat..

Metali i alati

Sablja

U švedskom jeziku sablja je: sabel; grčki. ζαφειρι, σπάθη.

U šiptarskom: shpatë; kordhë; pallë.

Šiptarski: shpatë(sablja) = švedski: spade– ašov (d = t) U ovom slučaju švedjanin se

podsmeva kako je sablja uradjena. Ista ta švedska reč: spade jednaka je sa grčkom
rečju: σπάθη

Šiptarska reč: pallë jednaka je švedskoj reči: pall – izdržati, savladati

pallar/ pallade/ pallat/ palla(gl) – savladati.

Od ove reči je naša reč: palata.

Šiptarska reč: kordhë(sablja) – ista je sa švedskom rečju: gjorde (gj = k) – gör/

gjorde/ gjort/ gör!/ göra(gl) – uraditi, načiniti

Grčka reč: ζαφειρι (izgovor: ζaferi) nastala je od švedske reči. gaffel, gafflen;
gafllar(im) – viljuška. Koje su dodirne tačke izmedju sablje i viljuške. Objašnjenje bi
moglo da bude u tome što su Švedjani pravili svoje sablje i mačeve tako što su
685
uvijali više tankih metalnih šipki u jednu pa je dalje iskivali. Čovek je taj postupak
mogao da nazove : gaffel ako prvo spoji tri-četiri šipke i dalje ih iskiva u jednu.

Jatagan

Ova reč napisana na švedskom kazuje: ja ta gan

ja(rečca) – da

tar ili tager / tog / tagit / ta(g)!/ta(ga) – uzeti, uhvatiti

gan(im) – oružje

gana

Rečima: ja ta gan – da; uzmi oružje, čovek je na švedskom rekao nekome da uzme,
ponese oružje.

Skiptar(oznaka vlasti) – insignier, (amblem)

Vujaklija: (l.sceptrum, gr.σκήπτρον; žezlo kao znak vladalaćke moći careva i kraljeva;
fig. vlast, gospostvo)

Reč: skiptar napisana na švedskom glasi: skip tar

U švedskom jeziku izraz:

▲skipa rättvisa – deliti pravdu

Od istog glagola: skipar/ skipade/skipat /skipa(gl) – deliti

tar ili tager / tog / tagit / ta(g)!/ta(ga) – uzeti, uhvatiti

skiptar = skip tar – deli; uzmi(vlast)

U situaciji kada vrhovna vlast deli istaknutim pojedincima oznake vlasti radnja se
svodi na dve reči: deli i uzmi.

Saznanje o toj situaciji bilo bi bolje kada bi se unele i informacije iz istorijskih

dokumenata. U švedskom jeziku reč skip označavala je i vikinški brod.

686
Vikinzi su se bavili i gusarenjem, ali su plaćali porez kralju!

Želzo(oznaka vlasti) – insignier, utmärkestecken (amblem)

Reč: želzo nastala je od istih reči od kojih i reč železo. Čovek je najverovatnije dok je
pružao ova dva predmeta, znake vlasti izgovrao reči: säle så ili salig så ili se öls så

sele, selen(imenica) – uzde, uprta,

salig, saligt; saliga(pridev) – blažen, srećan

så(prilog) – tako, ovako, onako

öl, ölet, (im) - pivo

Narodom se upravlja kao što se upravlja konjem koji vuče kola, ali reči su se mogle
odnositi i na pivo kojim se proslavljalo dobijeno želzo: se öl så – gledaj pivo tako

(s =ž)

Železo, odnosno gvožđe je u početku upotrebe bilo na većoj ceni nego zlato jer je
imalo onu tvrdoću koju nije imala bronza, a rad na polju ili ratovi zahtevali su jako
oruđe i oružje. One sekire koje su pripadale dvoru ukrašavane su srebrom što bi za
današnje majstore predstavljalo težak posao jer ove sekire liče na fine tetovaže.

Železo(gvožđe) - järn

švedski: sele så – uzde (s = ž) (s = z)

selar/ selade/ selat/ sela(gl.) – upregnuti

så (prilog) – tako, na tak način

Rečima: sele så izgovorene su u situaciji u kojoj se dovozi ruda na mesto gde će da

se topi. Onaj ko upravlja radovima komanduje onom ko je u volovskim ili konjskim
kolima / sele doterao rudu. Tečju: så – tako, on iskazuje da je radnja dobro
obavljena.

687
Te reči se čuju sve dok se sva iskopana ruda ne sazida u jednu peć koja će se
zapaliti.

Gvožđe - järn

U ruskom jeziku reč: гвоздь – ekser

U našem jeziku: gvozd je sve ono što je od železa, odnosno gvožđa.

Možda bi bilo moguće odrediti period u kome se u našem jeziku pojavljuje i drugi
naziv za ovaj metal, ali pošto je u svim slovenskim jezicima u upotrebi reč: železo,
to je reč: gvožđe mlađeg datuma i moguće je da ta reč na našim prostorima nije
mlađa od 300 godina jer ona kazuje: gåvas de ge.

gåva, gåvan; gåvor(im.) – poklon, dar

de(zam) – oni

ger/ gav/ gett ili givit/ ge ili giv!/ giva (gl) – dati, davati (g = j)

Glasovi «åv» premetnuti su u «vå», a pošto su glasovi: «åa» slični to je «a»

otpalo oa je reč ostala kao gvos de.je.

Glas «s» je došao jer je imenica bila u genitivu.

Čovek je rečima: gåvas de ge(izg.je) koje su se dosta redukovale, takoreći

«ispeglale» u našem izgovoru pa smo dobili konačno: gvos de je – poklon oni daju.

▲brällopgåva - svojina koja bi odgovarala našem mirazu. Prilikom veridbe imenuje

se šta ulazi u svojinu i kako će se postupati sa tom svojinom ako dodje do rastave ili
smrti.

U ovom slučaju mora da se radi o novodoseljenom narodu koji se tek kući i koji
prikuplja gvožđe, možda od odbačenih alata, da bi od toga skovali sebi alate.

Nemački: eisen – gvoždje

688
Ako ovu nemačku reč: eisen – gvoždje napišemo na švedskom onda će to biti: ai
sen.

ai(uzvik) – aj

sedan ili sen(prilog) – potom, zatim

sen, sent; sena(prilog) – zakasneti, zadocneti; pozan kasniji

Rečima: ai sen – aj, kasnije, mogle su da budu reči vodje neke rudarske grupe koja
je išla preko teritorije Nemačke, a koju je neko od nemačkih bogataša želeo da
angažuje da na njegovoj teritoriji prave gvoždje.

Engleski: iron(’aiən)(im) – gvoždje

Ova engleska reč za gvoždje nastala je od švedskih reči: ai ron.

ai(uzvik) – aj

ro, ron(im) – mir, spokojstvo, odmorn

rånar/ rpnade/ rånat/ råna(gl) – opljačkati, izvršiti razbojništvo.

Iz ovog prevoda vidi se da majstorima koji su pravili gvoždje nisu baš živeli u miru i
spokojstvu jer su imali muke od kradja.

Francuski: fer (im) – gvoždje

Kada ovu francusku reč napišemo na švedskom onda ćemo videti oko čega se vodio
razgovor izmedju Francuza i čoveka sa Skandinavije.

färd, färden; färder(im) – putovanje

färdig, färdigt; färdiga(pridev) – gotov, okončan, dovršen

färja, färjan; färjor(im) – trajekt, skela

för(prilog) – previše, suviše

för(veznik) – jer

för(predlog) – za, na

för/ förde/ fört/ för!/ föra(gl) – prevesti, prevoziti

689
Najverovatnije su ljudi razgovarali o prevozu gvozdene rude od mesta gde se kopa
do mesta gde će se topiti ruda jer je topionica morala da bude na nekom uzvišenju
zbog slivanja istopljene mase.

Çelık – čelik

I kod nas i kod Turaka ista je reč za kvalitetnije gvoždje, čelik.

Majstor za tu varijantu metala je opet nordijski čovek i on kaže: ske lik.

sker/ skedde/ skett/ ske(gl) – desiti se dogoditi se

lik, likt lika(pridev) – sličan

lik, liket; lik, liken(im) – leš, mrtvac, lešina

like, liken; likar(im) – premac

▲utan like – bez premca

lycka, lycken(im) – sreća

Koja je kombinacija reči uz reč: ske – dogoditi se, to čitalac može sam da vidi.

Olovo

Naziv metala olovo napisan na švedskom kazuje: o lov få. (vf= v)

1. lov, lovet; lov, loven (im) – slobodan dan, raspust

2. lov, lovet; lov, loven(im) – dozvola, dopuštenje

3. lovar/ lovade/ lovat/ lova(gl) – obećati

få, färre(zam) – mali boj, malo(njih); nekolicna

får/ fick/ får/ få(gl) – dobiti, dobijati

Rečima: o lov få čovek priča o topljenju rude, ali ne može se tačno prevest zbog
dvostrukog značenja reči, a uz to prefiks ”o” negira sadržaj reči. Moglo bi se sa
rezervom uzeti da je čovek bio zadovoljan količinom dobijene rude pri topljenju.
690
Kod nas postoji reč: lov (na životinje) koja je, najverovatnije nastala od reči: lov –
slobodn dan, zatim reč: lova( u značenju novac). Najverovatnije da je neko obećao/
lova novac.

Srebro

Reč za naziv ovog metala nastao je od švedskih reči: ser bra.(er = re, premetnuti
glasovi)

ser/ såg/ sett/ se(gl) – videti, gledati

bra, bättre; bäst(pridev) – dobar

Rečima: ser bra, čovek je rekao da metal izgleda dobro. Nastavak –o došao je zbog
deklinacije imenice.

Sekira – yxa

Naša reč sekira nastala je od švedskih reči: sök yra

söker/ sökte/ sökt/ sök!/ söka(gl) – tražiti

1. yr, yrt, yra(pridev) – koji ima vrtoglavicu, vrtoglav

2. yr, yrde, yrt, yra!(gl) – kovitlati se, vrteti se

Srpski: sekira = švedski: sök yr – traži vrtoglavo(mnogo)

U vreme svinjokolja kada se cedi istopljena mast majka je nazivala talog koji se
vrteo dok je ona zahvatala istopljenu mast: IRA, a ta reč odgovara švedskoj reči: yra
– vrteti se

Ekser

U norveškom sekira je: øks (izgovor: eks). Od izgovora ove reči bi mogla da bude i
naša reč: ekser, jer se sekir uvek čuva da ne udari u ekser u drvetu, mada reč ekser
može da se napiše na švedskom kao: ek ser.

691
ek, eken; ekar(im) – hrast, dub

Ekser= švedski: ek ser – hrast, gledaj

Ovo bi bilo upozorenje da se obrati pažnja na to da je u pitanju hrastovina koja je

veoma tvrdo drvo i u njega treba pažljivo ukucati ekser. Norveška varijanta:

øks ser upozorava da se sekira čuva od starih eksera u drvetu, da se ne bi istupila.

Djuture

U našem jeziku imamo reč: djuture.

ova reč je nastala od zapovesti gjut ur!

gjuter/ göt, gjutit, gjut!/ gjuta – izliti, liti.(gj= dj)

ur(predlog) – iz

Srpski: djuture – švedski: gjut ur! – izli (sve) iz...!; Sipaj sve (da ne merimo)!; Čovek ,
ustvari kaže: Pošto sve (tako da ne merimo)!. Švedjani vole da se igraju pogadjanja,
procenjivanja jer se tu ogleda čovekova sposobnost.

Bronza

Naziv legure bronza u svim jezicima Evrope je jednak. U grčkom jeziku nešto teži za
izgovor, ali to je ipak bronza: μπρούντζ| ος.

(Dvoglas: «μπ» izgovara se kao naše »b»)

U šiptarskom rečniku pored reči: bronza – bronce, stoji i sinonim : tunzh, a to je,
verovatno i naša reč: tuč. (Teško kao tuč).

Napisana na švedskom ona bi mogla da kazuje: tung, ali uz to ide neki uzvik dok se
podiže neki predmet od bronze, odnosno od tuča.

tung, tingt; tunga(pridev) – težak

Poredjenje: tyngre – teže; tyngst – najteže.

692
Mjed/ mjeden

U našim starim tekstovima stoji ovako:

Treća knjiga Mojsijeva, 6:28 kaže se:

28.I sud zemljani u kojem bude kuvano neka se razbije; ako li je kuvano u sudu
mjedenom, onda , neka se istre i vodom opere.

Na engleskom:

28.But the earthen vessel wherein it is sooden shall be broken: and if it be sodden
in a brazen pot, it shall be both scoured, and rinsed in water.

Na švedskom:

28. Ett lerkärl vari kokningen har skett skall slås sönder. Men har kokningen skett i
ett kopparkärl, så skall detta skuras och sköljas med vatten.

U švedskom prevodu našoj reči mjeden odgovara reč: koppar – bakar.

Iz ovoga se vidi da je reč: mjed u jednom slučaju bronza, a u drugom bakar.

Onda mora da se traga za pravim poreklom reči. U engleskom:

melt('melt) ili made ili may eddy.

melt('melt) – (im)rastopljeni metal; (gl) topljenje.

made(meid) – uradjen, spremljen, izgradjen

may(mei)(gl) – smeti, moći

eddy('edi) – mali(pridev); vihor, kovitlaac; kolutovi dima(im); kovitlati se(gl)

Srpski: mjed (nedefinisani metal) = engleski: melt('melt) rastopljen metal.

(t = d), a glas «l» je nestao jer je bio na kraju sloga, ali moguće su i druge situacije u
kojima čovek priča dok topi metal.

693
Ako uporedimo u Bibliji mesta koja spominju gradnju Davidovog hramaPrva knjiga
dnevnika, 18:8), opet se može uočiti da je za našu staru reč: mjed u švedskom
prevodu Biblije upotrebljena reč:

koppar – bakar,

u engleskom prevodu:

brass (bra:s) – tuč, žuti bakar; duvački instrumenti

Duvački instrumenti napravljeni su od mesinga što znači da je ta legura dobijena

dodavanjem u bakar drugih metala.

U enciklopediji»Vikipedija» kaže se mjed – legura bakra i cinka u razmeri od 5% -

40%.

Kramp

U švedskom jeziku reč: kramp, krampen; kramper(im) – grč

Taj kramp/ grč može da bude i u grudima(vrsta bolesti).

Čovek koji je kod nas objašnjavao da ima hroničnu bolest: kramp, objašnjavao je da
ne sme da radi težak posao.

Budak

Reč budak napisana na švedskom kazuje: bud ack.

bud, budet; bud, buden(im) – poruka, ponuda, poziv; zapovest

ack(uzvik) – o, ah

reč nam otkriva situaciju da je onaj kome je naredjeno da uzme alatku budak mirno
rekao: ako je naredjeno/bud i uz to uzdahnuo/ ah!.

U turskom jeziku reč: budak(-ğ)(ım) – vrsta rada(grana rada), ali reč ipak dolazi iz
švedskog jezika.

694
Motika/e

U švedskoj školi sam čula šalu u kojoj se priča o gazdi koji je svojim radnicima pred
olazak na njivu delio hranurečima: „Ko će najveće parče hleba; ko će najveće parče
slanine i na kraju; ko će najveću motiku?“

Kod hleba i hrane uvek se javljao jedan koji je na treće pitanje rekao: „Pa nemam
ništa protiv da se javljate i vi, a ne samo ja!“

Da se priča čula i na Skandinaviji i u Srbiji svedoči reč: motike. Kada ovu reč
napišemo na švedskom ona kazuje: mot icke ili mått i kö

mot(predlog) – protiv; u odnosu na

må, måtte(gl) – označava želju

mått, måttet; måt, måtten(im) – mera

icke(negacija) – ne

kö, kön; köer(im) – red, rep

Rečima: mot icke – protiv; ne

mått i kö – mera u redu = srpski: motike(alatka za kopanje)

Detinjstvo

Od ove švedske reči: tyngst – najteže je nastala naša reč:

detinjstvo = de tyngs två.

de(zam) – oni, one, ona

tyngs(pridev) – najteže

två(broj) – jedan

Rečima: de tyngs två – ono dvoje (bio je) najteže(odgajati), čovek je mogao da priča
o teškoćama sa kojima je podizao svoje dvoje dece.

695
Livnica

Naša reč: livnica kazivala bi na švedskom: liv ni ta ili liv nytta

liv, livet; liv, liven(im) – životno doba; struk, pojas; gornji deo odeće

livig(pridev) – živ, živahan

ni(zam) – vi

tar/ tog/ tagit/ ta(gl) – uzeti (t = c)

nys(im) – načuti, nanjušiti (s = c)

nyss(prilog) – upravo sada

nytta, nyttan(im) - korist

sägger/ sa ili sade/ sagt/ säg!/ säg/ säga(gl) – reći, kazati

Čovek je možda mogao da rečima: liv ni sa upozori čoveka koji lije metal da obuče
neko zaštitno ili staro odelo, ali mogao je da priča i o nekoj koristi:

liv nytta.

Okno (rudarsko)

Komanda da se krene u rudnik po novu količinu rude glasila je:

åk nå!

åker/ åkte/ åkt/ åk/ åka(gl) – voziti se putovati

nå(rečca negacija ili uzvik podsticanja) – no

Srpski: okno(rudarsko)= švedski: åk nå!- putuj, vozi, no!

Ova negacija ”no!” mogla je da bude opomena da se čovek ne vozi da bi se konj

odmorio ili neki uzvik nestrpljenja.

Bakar – koppar
696
Ime metala bakar,moglo je da nastane od švedske reči: backar ili bakar.

1. backe, backen, backar(im) – uzvišica, brežuljak, strmina

2. backar/ backade/ backat/ backa/(gl) – voziti unazad

3. bakar/ bakade/ bakat/ baka(gl) – ispeći, peći

Ime metala bakar moglo je nastati iz više situacija. Neki brežuljak je mogao da bude
rudno nalazište, zatim pri dovozenju i istovaranju rude u topionicu mogle su da se
čuju reč: backar(kratak akcenat ispred glasova ck); u reči:

bakar(dug akcenat ispred glasa k) – peći(rudu).

U norveškom jeziku: kobber – bakar

Kositar (latinski: stannum) u našem jeziku: kalaj

Bakarno posudje ne sme da se upotreblava dok se ne kalaiše jer upotrebom

nekalajisanog posudja, čovek može da se otruje..

U švedskom ovaj metal se zove: tenn, tennet

[tendžera – šerpa od bakra, (tenn göra), Vranje]

Turski: kalay, takodje, ali kada napišemo na švedskom jeziku onda ćemo dobiti
sledeće informacije: kall aj!

kall, kallt; kalla(pridev) – hladan

ai(uzvik) – aj

Zašto je Švedjanin rekao da je hladno? Zato što prilikom kalajisanja posudja, sud
koji se kalaiše morao da bude topao da bi se kalaj topio i ravnomerno prekrivao
bakarnu površinu.

kos(im)

▲springa (el. fara) sin kos – otrčati, otići, otputovati, prhnuti

[kosovo – kos åv å/. Kod nas je čovek rekao: kos ali nije mislio na pticu nego na
način kako ptice prhu.]
697
Reč: kositar napisana na švedskom daće nam nove informacije: kos ytar ili

kos ytter.

yta, ytan, ytor(im) – kvadratura, površina

ytter, yttern, yttrar(im) – krilo (npr. u fudbalu)

▲ytter|kant – spoljna ivica, spoljašnji rub

Izgovarajući reči: kositer/ kos ytter čovek je primetio da je istopljeni kalaj skliznuo,
krenuo ka uvicama posude koju je kalaisao.

Poklon – gåva

U švedskom jeziku reč: gåva, gåvan; gåvor (im) – poklon

Reč koja kod nas označava (ljudski) govor je švedska imenica u množini:

gåvor – pokloni. Različite grupe ljudi pristupaju prvo razmeni poklona pa onda
medjusobno razgovaraju. Te prasituacije videli smo kada su Evropljani stupali u
kontakt sa afričkim urodjenicima.

Srpska reč: poklon nastala je od švedskih reči: på klån.

på(predlog) – na, po

klår/ klådde/ klått/ klå!(gl) – istući, tući.

Prema sadržaju koji nam pružaju reči: på klån, vidi se da je poklon došao posle neke
svadje, tuče, verovatno kao znak izvinjenja.

Govno( izmet).

Ova srpska reč je nastala od švedskih reči: gå vana

går/ gick/gått/ gå!(gl) – hodati, ići, proći

gå(imperativ) - idi!

vana, vanan, vanor(im) – navika, iskustvo, običaj

698
Srpski: govana(gen) = švedski: gå vana – idem (radi) običaja

Čovek kaže da je navikao da ide (u klozet u određeno vreme).

Ćilibar – bärnsten

Istorija je zabeležila da je sa severa na jug Evrope ćilibar stizao još pre Hrista
takozvanim “jantarskim putevima.”

reč: ćilibar napisana na švedskom kazuje: kyl i bar

kyl, kylen; kylar(im) – hladnoća

i (predlog) - u, na iz , po

bär/ bar/ burit/ bär/ bära(gl) - nositi

Srpaki: ćilibar = švedski: kyl i bar – hladno u(zemlju odakle) donosim.

(k = ć)

kyl – hladno mogao je a se odnosi i na predeo Kil (Kilski kanal)

Jantar

U istoriji starog Rima spominju se ”jantarski putevi” trgovački putevi kojima je na

jug Evrope stizao ćilibar.

jatar kazuje: Jan tar

Jan – švedsko muško ime

tar ili tager/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzet, uzimati

Jantar =švedski: Jan tar - Jan uzima; Jan je otkupljivao (ili dovozio do Mediterana.)

Biser – pärla

U našem jeziku su obe reči: biser i perla.

699
Naša reč biser nastala je od švedskih reči: by ser.

by, byn, byar(im) – selo

ser/ såg/ sett/ se! (gl)– videti, gledati

Trgovac je doneo robu i stanovnici sela je razgledaju, ali može da se pretpostavi i

neka druga situacija koju možete da zamislite.

Postoji još jedna mogućnost za reč BISER. U rečniku švedskih sinonima stoji glagol
bissera(ta om; upprepa) – uzeti ponovo, ponavljati

Priliko nizanja jedne ogrlice postoji situacija u kojoj bi neko ko nadgleda izradu
ogrlice rekao: Ta om (bissera!) – ponavljati

Broš – brosch

brosch, broschen, broscher(im) – broš

U oba jezika se nalazi ista reč broš samo se različito pišu.

Menđuše – örhänge

Šta je pravilno: mendjuše ili mindjuše? Rečju: mendjuše Šveđanin bi rekao:

män gjut skön ili men gjut skön

man, mannen, män, mennen(im) – čovek, ljudi

men(veznik) – ali

men, menet; men, menen(im) – šteta, oštećenje

gjuter/ göt/ gjutit/ gjut!/ gjuta(gl) – izliti, liti(metal)

gjut (imperativ) – izli!

skön, skönt; sköna(pidev) – zgodan, prekrasan, lepo

700
U reči minđuše na početku stoji re: min(zam) - moj

Minđuše = švedski: men gjut skön- moje izli zgodno.

Ovo pokazuje da narod dobro oseća da je i jedno i drugo dobro izgovoreno. Ali
postoji i treći sinonim naušnice koju smo skovali možda, zato što nismo bili

sigurni šta je pravilno.

Nakit

Reč: nakit je sinonim za sve ono čime se žena kiti, ulepšava. Kada ovu reč napišemo
na švedskom dobijamo sledeće informacije: nak yta.

naken, naket; nakna(pridev) – nag, ogoljen

yta, ytan; ytor(im) – povšina, spoljna strana

Reči: nak yta – gola površina, upućuju na to da se nakit ne nosi preko delova odeće
već se stavlja na golu kožu.

Zlato – guld

Švedska reč za zlato: guld u našem jeziku sačuvala se u našoj reči: zaguljen koja

na ovom jeziku kazuje: sa guld igen ili sa gul igen.

sägger/ sa ili sade/ sagt/ säg!/ säg/ säga(gl) – reći, kazati (s =z)

gul, gult; gula(pridev) – žut

gula, gulan; gulor(im) – žumance

▲gul lök – crni luk

guld, guldet(im) – zlato

igen(prilog) – opet, ponovo

Srpski: zaguljen = švedski: sa guld igen – reče zlato; opet,

701
Ali za neki posao kažemo da je mnogo zaguljen(dosadan). Taj posao bi mogao da
bude seckanje crnog luka. Od ovih reči nastao je naš glagol: guljen,
oguljen(oljušten).

Naša reč: zlato(ruski: zóloto, takodje naš stariji oblik reči zlato) nastala je od
švedskih reči: så lott om ili så lott ta

ili så låt om.

så (prilog) – tako, na taj način

1. lott(im) – slagati da se ivice poklapaju( izgovor: lot – kratak akcenat)

2. lott, lotten; lotter(im) – kocka, srećka; loz

▲jord|lott – komad zemlje, deo, udeo; sudbina

▲ödes|lott – sudbina

▲levnads|lott – sudbina

▲koloni|lott – parcela(koju opština iznajmljuje pojedincima da na njoj gaje povrće).

lottar/ lottade/ lottat/ lotta(gl) – baciti kocku; odrediti žrebom

1. låt, låten, låtar(im) – pesma, melodija (izgovor: lot – dug akcenat)

2. låter/ låtit/ låt!/ låta(gl) – zvučati, izgledati, činiti se

tar/ tog/ tagit/ ta(g)/ ta(ga) (gl) – uzeti, uzimati

1. om(predlog) – oko, okolo; iza, preko

▲om naten – po noći

▲om en stund – za trenutak

2. om(prilog) – oko, okolo, pre-; pred, još, još jedanput

▲bädda om – staviti u krevet, pokriti

▲linda om – previti, uviti

▲köra om – preticati

702
 3. om(veznik) – ako, da, kad; da li

▲Om du hinner så köp lite mjölk. – Ako stigneš kupi malo mleka.

[Kao što se iz gornjih primera vidi švedska reč: om može imati trojako značenje:
predloga, priloga i veznika. Ova reč je u našem jeziku dobila značenje nastavka za
instrumental –om. (rukom = švedski: ruck om; ruck – pomeri; om –još; om – da;
om – iza; pomeri ako/om (možeš)... Čime ćemo pomeriti? – odgovor će biti:
Rukom.]

Zlato(zolota) – švedski: så lott ta – tako; dobitak; uzmi

Ovaj dobitak može da bude i za kockarskim stolom, ali mogao bi da bude i na

terenu gde se kopa kao na afričkim kopovima dijamanata, gde se zakupljuju male
parcele i svak kopa na svojoj parceli.

Zbog čega se naša reč udaljila po svom značenju od prvobitnog svog oblika: zoloto i
zadržala na obliku zlato? Zato što su se neposredno posle iskopavanja čule možda
ovakve reči: så la töa ili solla töa (s = z)

så (prilog) – tako, tko dakle

lägger/ la ili (lade)/ lagt/ lägg!/ lägga(gl) – položiti, polagati u neki položaj

la(gl) – ostavio je

tö, tö(e)t ili (tön)(im) – topljenje

töar/ töade/ töat/ töa(gl) – topiti

U staro doba zlato se dobijalo ispiranjem zlatonosnog peska u rekama.

Rečima: sålla töa dobiila bi se, možda, informacija kojom se daje uputstvo da se
(pesak) proseje, a onda dobijeno zlato istopi ili je to:

sållar/ sållade/ sållat/ sålla(gl) – prosejati

Ali zlato se u prirodi pojavljuje u obliku žice koju treba pratiti.

U švedskom jeziku rečima: sladd tå

sladd, sladden; sladder(im) – kabal, gajtan, vod (dd= t)(s = z)

703
tå, tån; tår(im) – nožni prsti

Jedan Nordijac koji kopa zlato na našim prostorima sledeći zlatnu žicu mogao je da
kaže: sladd tå – (zlatna) žica/sladd (koju je dodirnuo) nožnim prstima/tå (je trag
kojim treba ići).

Kolubara

Kao pečat ispravnosti čitavog ovog rada neka bude naziv srpskog rudnika uglja,
Kolubara. Ovaj naziv na švedskom kazuje: kol o bar.

kol, kolet(im.) – ugljenik; ugalj

bar/ bart/ bara(pridev) – otkriven, go, nag

Kada se ipred ovog prideve doda prefiks za negaciju: o- dobijamo celu reč: obar (o =
u)

Srpski: Kolubara(rudnik uglja) = švedski: kol o bar – ugalj, nepokriven.

Rudnik Kolubar je srpski najveći površinski rudnik uglja čiji se ugalj koristi za
termoelektranu koja snabdeva Beograd električnom strujom Beograd. Ugalj je
video i kartograf kada je pravio geografsku kartu Srbije, pa je na karti imenovao
mesto gde je video na površini zemlje ugalj da bi ostavio informaciju drugima da tu
rade na otkopavanju.

Manastir Srdja i Vakha u Dubrovniku

U «Letopisu Popa Dukljanina» spominje se manastir svetaca Srdja i Vakha. Ova

imena više liče na neku zagonetku nego na imena svetaca.

Srdja

Ime Srdja odgovara švedskoj reči:

sörjer/ sörjde / sörjt/ sörj / sörja(gl) – ožalti, tugovati

704
Glas «ö» u nekim položajima, naše uvo registruje kao govornu manu onoga ko
priča, a ne kao glas i zato ga naš prapredak u reprodukovanju reči izostavlja. Zato će
glasovi: «örj» da se jotuju sa glasom «d» sörjde pa ćemo dobiti reč: srdje.

Imperativ švedskog glagola: sörj – ožali, u engleskom daje reč: sorry –(onaj koji
sažaljeva, ustvari, izražava izvinjenje zbog greške.

Ime Vakha, kako stoji u letopisu, narod je malo preinačio u Vlaha prema reči kako
su nas Turci nazivali. Na švedskom jeziku ime Vakha glasi: vak ha.

vak, vaket(im) – bdenje

vakar/ vakade/ vakat/ vaka(gl) – biti, budan, bdeti, paziti

har/ hade/ haft/ ha(gl) – imati(posedovati), biti

Vakha = švedski: vak ha – Ovaj manastir(ili narod) ima (da čuva) pazi uspomenu na
ove svece.

Prema ovom prevodu, ktitor manastira je imao/ ha nameru da čuva/vak uspomena

na tugu/ sörjde.

Ovde bi mogao da se nalazi i koren onog naziva – Vlah/ Vlasi, ali tim istim rečima:
vak ha može čovek da na švedskom jeziku naredi nekome da čuva stoku. Ustvari, za
Vlahe se i kaže da su stočarski narod na Balkanu.

U doba Bodina gradi se tvrdjava u Dubrovniku(Koji se tada, svakako, nije tako zvao),
a u njegovo doba su i velike i krvave borbe za presto, a u drštvo su jake borge protiv
hrišćanstva.. U «letopisu P.D.» kaže da su Bodin, Mihala i Gradihna sahranjeni u
manastiru svetih Srdja i Vakha to su oni i kritori ovog manastira. U kom vremenu se
to dešava? To možemo da vidimo iz sledećeg crkvenog zapisa Žitija Sergija i Vakha.

[Vranjske novine «Nova slobodna reč» od 15.oktobra 2010. donosi podatke o

Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu.- Srdjevdan, gde se kaže:

»Ovi sveti behu najpre prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana. Kad ču car, da su
ova dva velikaša njegovi hrišćani, promeni ljubav svoju prema njima na gnev i
jednom kada beše veliko žrtvo prinošenje idolima, car pozva Sergija i Vakha, da
zajedno sa njima žrtve prinesu, ali oni otvoreno otkazaše caru poslušnost u tome.
Van sebe od jarosti, car naredi, te svukoše s njih vojničko odelo i prstenje i
705
odlikovanja i obukoše ih u ženske haljine; još im metnuše gvozdene obruče o vrat i
tako ih vodjahu ulicama grada Rima na podsmeh svima i svakome. Potom ih posla
car u Aziju svome namesniku Antiohu na istjazanje. A ovaj Antioh beše se digao do
toga položaja pomoću Sergija i Vakha, koji ga u svoje vreme preporučiše caru. Kada
ih Antioh poče savetovati da se odreknu Hrista i da sebe spasu beščašća, muka i
smrti, odgovoriće ovi svetitelji: «Čast i beščašće i život i smrt – sve je jedno onome
ko ište carstva nebeskoga.»

Antioh baci Sergija u tamnicu, i naredi da se prvo muči Vakh. Sluge se menjahu
jedni za drugim tukući Vakha, sve dok mu celo telo ne razdrobiše. Iz razdrobljenog i
krvavog tela svetog Vakha izadje duša njegova sveta i na rukama angelskim ode
Gospodu. Postrada sveti Vakh u gradu Varvalisu. Tada Sergije sveti bi izveden i
obuven u gvozdene opanke, s načičkanim ekserima, pa tako oteran u grad Rosaf u
Siriji i tamo mačem posečen; i duša mu ode u Raj, da tamo zajedno sa Vakhom,
drugom svojim, prime vence slave besmrtne od Hrista Cara i gospoda svoga.
Postradaše ovi krasni vitezi vere Hristove oko 303.godine.

Kalamus i urovoros

Kalamus – pisaljka od trske sa kojom se nekad pisalo u starom Egiptu, a na grčkom:

καλαμος – trska

Čitavu knjigu napisala sam stalno držeći u ruci miš, odnosno tako se zove deo
kompjutera kojim se upravljamo po monitoru. Ako ovu reč napišemo na švedskom
onda ona kazuje: kalla mus.

kallar/ kallade/ kallat/ kalla(gl) – zvati, nazivati

mus, musen; mös, mösar(im) – miš

Pitanje za razmišljanje

Ko je mogao pre nekoliko hiljada godina čoveku da kaže da pero od trske nazove
kalamus: (kalla mus) – nazovi (to) mišom! Da li je moguće da je to slučajno!?

Samo je biće više civilizacije, biće koje koristi kompjuter moglo Zemljaninu da kaže
da trsku (za pisanje) naziva/ kalla mus/ miš, nadajući se da će on – čovek jednoga
dana doći do tog nivoa – da stvori kompjuter i da sam naziva mišem onaj deo

706
kompjutera kojim se upravlja po ekranu i da će umeti da spoji urovorosov rep sa
glavom.

Urovoros je mitska zmija koja sebi grize rep, a simbolično ta slika zatvara krug koji
možda može da bude krug vremena kroz koji je čovek izgradio sebe u biće višeg
ranga, ali to uzdizanje čoveka pratile su svakojake nevolje kroz koje je čovek
prolazio. Reč: urovoros bi mogla na više načina da se prevede, a ako ovu
rečnapišemo na švedskom jedna od varijanti mogla bi da bude:

ur rov vore oss ili ur åv år oos

Reč: ur može da ima značenje priloga: ur – napolju, sasvim do kraja; predloga: ur –

iz; imenice: ur – sat, časovnik; ur- prvi deo složenice za kazivanje nečega što je bilo
davno.

vore = är – je

1. vår, vårt; våra(zam) – naš

2. vår, våren; vårar(im) - proleće

oss(zam) – nas

åv(predlog koji kazuje početak ili završetak radnje)

år, året; åren(im) – godina

ur åv år oos – od našeg pra početka(do danas)

707
Letopis Popa Dukljanina

LJETOPIS POPA DUKLJANINA, SVEŠTENIKA DUKLJANSKOG

Pred vama je najstariji južnoslovenski istorijsko-literarni spis

To je "Ljetopis popa Dukljanina" ili "Barski rodoslov" koji je nastao u

gradu Baru, smatra se polovinom XII vijeka.

Kraljevstvo Slovena

Budući da ste me zamolili, voljena braćo u Hristu i poštovani sveštenici svetog

sjedišta Arhiepiskopije Dukljanske crkve, kao i više njih od gospode, najviše mladih
iz našeg grada, koji uživaju ne samo u slušanju ili čitanju o ratovima, već u samom
ratovanju, kako je to već običaj kod mladih, da Knjižicu o Gotima, koji se latinski
naziva Regnum Sclavorum, u kojoj su opisana sva njihova djela i ratovi, prevedem
sa slovenskog pisma na latinsko, prisilivši moju sopstvenu starost, a nagnan
bratskom ljubavlju, potrudio sam se da udovoljim vašem zahtjevu. No, ipak, ni
jedan čitalac neka ne misli da sam napisao išta drugo osim onoga, što sam čuo od
naših otaca i drevne gospode da se prenosi kao istinito kazivanje.

708
Dok je u Konstantinopolju vladao car Anastasije koji je sebe i mnoge druge ukaljao
Eutihijevom jeresi, a u Rimu predsjedavao papa Gelazije Drugi u ono doba kada
bijahu u Italiji veoma slavni episkop German i Sabin, episkop kanusinskog sjedišta,
kao i časni čovjek Benedikt u Monte Kasinu, podigao se neki narod sa Sjevera koji se
nazivaše Goti, narod divlji i neukrotiv, kojem su poglavari bila tri brata, sinovi kralja
Senubalda, čija su imena ova: prvi Brus, drugi Totila, treći pak Ostroilo.

II

I tako Brus, koji je bio stariji od ostalih, poslije očeve smrti sjede na njegov prijesto i
vladao je umjesto njega u zemlji svog rođenja. A Totila i Ostroilo, da bi sebi
proslavili ime, po savjetu i želji prvorođenog brata, sakupivši veoma veliku i jaku
vojsku izađu iz zemlje i, došavši u provinciju Panoniju, savladaju je i ratom osvoje.
Poslije sa silnim mnoštvom stigoše u Templanu. Tada kralj Dalmatinaca, koji je
boravio u velikom i divnom gradu Saloni, posla glasnike sa pismom kralju Istre, da
sakupi vojsku, kako bi im se zajednički suprostavili i odbranili se. I tako oba, sabravši
svoj narod, izađoše protiv Gota, a kada su stigli postave logore blizu njih. Tada su, u
toku osam dana, kako su logori bili blizu, napadali vojnici sad odavde, sad odande, i
teško se ranjavahu i ubijahu. A osmog dana izađoše svi naoružani odavde i odande,
hrišćani i saplemenici, i zapodjenuo se veliki boj, od trećeg sata dana sve do večeri.
I presudom Boga, kome niko ne smije prigovoriti zašto je tako učinio, jer se možda
neki veliki grijeh sakrivaše u Hrišćanima, okrutni Goti zadobješe pobjedu; izginuo je
dio hrišćana i ubijen je kralj Istre, i mnogo hiljada ljudi hrišćana umrlo je na vrhu
mača, i najviše je zarobljeno i odvedeno. A kralj Dalmatinaca izbavi se sa samo malo
vojnika i pobježe u svoj grad Salonu. Poslije ovoga kako je velika bila vojska Totile a i
njegova brata Ostroila, a i narod im se umnožio, po savjetovanju sa svojim
velikašima, podijeliše vojsku. I Totila, prelazeći sa svojom vojskom preko Istre i
Akvilije(blizu Udina u Italiji), krenu na Italiju i tamo je vodio mnoge i velike bojeve,
oblasti i mnoge gradove opustošio i popalio. Otuda prešavši na ostrvo Siciliju,
poslije kratkog vremena okončao je svoj život, kao što mu je to bio rekao Božji sluga
Benedikt. Ostroilo, pak, brat njegov, ušavši sa svojom vojskom u provinciju Iliriju i
vodeći surove ratove, kako ne bijaše nikoga koji bi mu se mogao suprostaviti, zauze
čitavu Dalmaciju i pomorske oblasti, dok ne dođe u prevalitansku oblast i tu se
naseli. Pošto je kod sebe zadržao nekoliko vojnika, poslao je tada svoga sina po
imenu Senulata, da pokori zagorske oblasti u Zagorju. Međutim car
Konstantinopoljskog grada sakupivši vojsku posla je na Ostroila, jer je bio čuo da je

709
ovaj ostao sa malo njih u prevalitanskom gradu. Potom kad su stigli oni koje je car
poslao, pronađoše, kako je rečeno, Ostroila sa nekolicinom; ipak se on pripremio za
rat, jer je bio čovjek hrabrog duha. I tako, kada se zapodjenuo boj, Ostroilo pade i bi
ubijen, a oni koji su s njim bili okrenuli su u bijeg. Ljudi pak carevi, pokupivši plijen,
vratili su se u svoju zemlju.

III

A kada je njegov sin Senudial čuo za očevu smrt, stiže što je brže mogao sa vojskom,
misleći da pronađe careve ljude da bi osvetio očevu smrt, ali je pronašao veoma
malo. Najzad preuze kraljevstvo, i vladao je umjesto oca, i rodio je sina, kojega je
nazvao Selimir. A u granicama njegovog kraljevstva, od Vinodola do Apolonije(blizu
Burgasa), bile su kako primorske tako i zagorske oblasti. Nanoseći mnoge nepravde
hrišćanima, koji su živjeli u primorskim gradovima, i proganjajući ih, umro je
dvanaeste godine svoje vladavine.

IV

Njega je naslijedio u kraljevanju njegov sin Selimir, koji je premda paganin i iz istog
roda, sa svima je bio u miru i voljeo je sve hrišćane, i najmanje ih je proganjao.
Sklopio je s njima ugovor i plaćali su mu danak. U njegovo doba zemlja se smirila i
ispunila mnoštvom Slovena. I rodio je sina koga je nazvao

Bladin. Umro dvadesetprve godine svoje vladavine.

Kraljevstvo je primio njegov sin Bladin, koji je išao očevim putem, i držao je
kraljevstvo svojih otaca u miru. Rodio je i sina koga je nazvao Ratomir, koji je od
djetinstva počeo da biva veoma grub i ohol. Osim toga dok je Bladin vladao,
pokrenu se bezbrojno mnoštvo naroda sa velike rijeke Volge, po kojoj su dobili ime.
Naime po rijeci Volgi sve do današnjeg dana nazivaju se Vulgari [Bugari]. Ovi su sa
ženama, sinovima i kćerima, kao i sa svom stokom i veoma velikim imetkom, bili
došli u provinciju Siloduksiju(Šlezija). Predvodio ih je neki po imenu Kris, koga su na
svome jeziku zvali "kagan" što bi na našem bilo "car", pod kojim bijaše devet

710
prvaka, koji su upravljali narodom i sudili mu, budući da ga je bilo veoma mnogo.
Dakle napadnu Siloduksiju i osvoje je. Odatle, ratujući zauzmu cijelu Makedoniju.
Poslije ove čitavu oblast Latina, koji su se u ono vrijeme nazivali Romani, a sada se

zovu Morovlasi, što znači Crni Latini.

Iako je car s njima vodio mnoge ratove sjedeći na svome prijestolu, i ne mogavši
nikako da ih savlada, poslao je glasnike i sklopio sa njima mir, i tako ih se riješio.
Slično tome, i kralj je sa njima sklopio mir, viđevši da je ogromno mnoštvo toga
naroda. I započeše oba naroda da se mnogo vole međusobno, to jest Goti, koji su i
Sloveni, i Bugari, a najviše stoga što su oba naroda bila srodna i svima je bio jedan
jezik. Najzad Bugari već odasvud bezbjedni, izgradiše sebi kuće i sela i naseliše
zemlju koju su zauzeli sve do

današnjeg dana.

VI

Međutim preminu i umjesto njega vladao je Ratomir, njegov sin, koji je bio istaknuti
neprijatelj hrišćanskog imena od dječaštva, i počeo preko svake mjere da proganja
hrišćane, želio je da satre njihovo ime u zemlji i njegovom kraljevstvu, uništio je
mnoge njihove gradove i naselja, a druge je poštedio i

preveo u roblje.

Ali hrišćani vidjevši da im predstoji velika nevolja i proganjanje, počeše da se

okupljaju po planinskim vrhovima i da podižu čvršća naselja, utvrđenja i zgrade,
kako su đe mogli, da bi tako izmakli iz njegovih ruku, dok ih Bog ne

posjeti i spase ih.

VII

Pošto je umro Ratomir, od njegovog roda vladala su četiri nemilostiva kralja, ali ne
u isto vrijeme, već jedan za drugim, svaki u svoje vrijeme. A u njihovo vrijeme

711
hrišćani su bili uvijek proganjani, a stoga što su bili neprijatelji i progonitelji
hrišćana, smatrali smo da je dugo pričanje o njihovim nemilostivim djelima i životu,
budući da žurimo da dopremo do boljih i ugodnijih stvari. Ali ipak, za njihovih dana
mnogi hrišćani iz pomorskih i zagorskih oblasti, ne želeći da se oskrnave njihovim
prljavim običajima, svakodnevno su odasvud bježali i pridruživahu se onima koji su
živjeli u brdima i u tvrdim mjestima, izabravši da radije sa njima podnose
progonstvo i nemaštinu a da spasu svoju dušu, nego da se vesele u tim prilikama sa

varvarima i izgube dušu.

VIII

Uistinu, poslije smrti četiri nemilostiva kralja, rodio se od njihove loze neki
Zvonimir, koji je primio kraljevstvo i prestao da goni hrišćane. U njegovo vrijeme
cvjetao je kao ruža neki filozof po imenu Konstantin iz grada Soluna, sin nekog
plemića Leona, čovjek u svemu veoma svet, i vrlo duboko upućen u svete spise još
od dječaštva. Ovaj čovjek nagnan Svetim Duhom, napustivši svoj grad Solun, dođe u
pokrajinu Cezareju(gl. Grad Kapadokije) i tamo raspravljajući mnogo dana sa
mnogim filozofima pobijedi ih i svojom naukom i pripovijedanjem preobrati čitavu
pokrajinu Cezareju u vjeru Isusa Hrista, i svi su bili kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha. Poslije toga obratio je čitav bugarski narod, koji je isto tako bio kršten u vjeri
Svetoga Trojstva.

IX

Međutim preminuo je kralj Zvonimir i kraljevstvo je primio njegov sin po imenu

Svetopelek. Odista dok je Svetopelek vladao, poslao je papa Stefan pismo časnom
čovjeku, učenom Konstantinu, pozivajući ga k sebi. Čuo je bio naime o njemu da je
svojim propovijedanjem uspio da preobrati bezbrojan narod, i zbog toga je želio da
ga vidi. I tako je Konstantin najsvetiji čovjek, zaredio svještenike, načinivši pismo za
slovenski jezik, preveo je Hristovo Jevanđelje i Psaltir i sve svete knjige Starog i
Novog zavjeta sa grčkog na slovensko pismo, uredio im je i liturgiju po grčkom
načinu, i učvrstio ih je u Hristovoj vjeri, oprostivši se sa svima koje je preveo u
Hristovu vjeru, prema apostolskoj naredbi požuri da otputuje u Rim. A dok je
putovao prođe kroz kraljevstvo kralja Svetopeleka koji ga je primio s počastima.

712
Tada Božiji čovjek Konstantin, kome je papa Stefan kasnije kada ga je posvetio za
monaha nadjenuo ime Kiril, poče da propovjeda kralju jevanđelje Hristovo i vjeru
Svete Trojice. Na njegove propovjedi kralj Svetopelek je povjerovao u Hrista, i
pokršten je sa svim njegovim kraljevstvom, i postao je provjereni i odani poštovalac
Svete Trojice. Nekoliko dana kasnije, dok je boravio kod kralja ovaj veoma blaženi
čovjek, učvrstio ga je u vjeri i učenju Hristovom i oprostivši se od svih hrišćana,
otputovao je u Rim. U to vrijeme načinjeno je veliko veselje i hrišćani, spustivši se
sa planina i skrivenih mjesta, đe su bili rasuti, počeše da hvale i blagosiljaju ime
Gospoda, koji spašava one koji se u

njega izdaju.

Poslije je kralj Svetopelek naredio hrišćanima koji se služahu latinskim jezikom, da

se vrate svaki u svoje mjesto, i da obnove gradove i naselja, koja su ranije pagani
razorili. Kralj je još htio da se u njegovo doba ponovo zapamte, opišu i zabilježe
granice i krajišta svih pokrajina i oblasti njegovog kraljevstva, riječima im je ovo
iznio, ali u to vrijeme nije se našao niko, koji bi kralju dao siguran odgovor o ovoj
stvari. Tada kralj, pun Božije mudrosti, i koristeći zdrav razum, posla mudrace i
plemenite ljude kao glasnike časnom i apostolskom čovjeku, papi Stefanu, i caru
Konstantinopoljskog grada Mihailu, moleći i tražeći da ga udostoje i pošalju po
veoma mudrim ljudima stare privilegije, u kojima su zapisane granice i krajišta,
pokrajine i oblasti ili zemlje. A kada su kraljevi poslanici stigli u Rim, i saopštili
kraljeve riječi papi Stefanu, časni papa mnogo se obradovao a najviše, jer je ulučio
priliku da pošalje veoma mudre ljude, koji bi novajliju u vjeri i slabašnog još kralja i
njegov narod napasli i nahranili nebeskim hljebom i životnom riječju. I tako posla
svoga vikara, po imenu Honorija, kardinala - svještenika svete rimske crkve, kome je
predao moć da obavezuje i razriješuje, da uništava i razara, gradi i zasijava, kao što
je običaj, kada rimska stolica šalje po stranama svijeta poslanike ili vikare, i takođe
mu je naredio da povede sa sobom još dva kardinala - episkopa, koji bi narodu sada
u vjeri posvjećivali episkope, ili crkve, i riječ života svakodnevno zasijavali u
njihovim srcima. Pošto su stigli kardinali i episkopi zatekoše kralja u ravnici Dalme, a
on ih je primio sa mnogo počasti i poštovanja. Tada kralj zapovijedi da se u toj istoj
ravnici Dalme sakupi sav narod zemlje, i njegovog kraljevstva. Međutim dok se
narod sakupljao, stigoše plemeniti i mudri izaslanici Lav i Jovan, koje je poslao car
Mihailo i drugi mudri ljudi, koji su primljeni od kralja i kardinala s poštovanjem.
Kada su se sakupili svi, kako oni koji govorahu latinskim jezikom, tako i oni koji
govorahu slovenskim jezikom po naredbi apostolskog vikara Honorija, i

713
najhrišćanskijeg kralja Svetopeleka načiniše sabor u toku dvanaest dana. Na njemu
se osam dana raspravljalo o božanskom zakonu i Svetom pismu i položaju crkve, a
ostala četiri dana bilo je govora o kraljevoj moći, o vojvodama, o kneževima i
satnicima i o položaju kralja. Na tom istom saboru dok je slušao čitav narod,
ponovo su pročitane stare privilegije, kako latinske tako i grčke, poslate od pape i
od cara, o podjeli pokrajina ili zemalja, kako su zapisali i odredili drevni carevi. I
tako je riješio kralj i sav narod. Dvanaestog dana, pošto je završen sabor, rukom
vikara Honorija i kardinala i episkopa kralj je krunisan, i to je krunisan po obredu
rimskih kraljeva, i načinjeno je veliko veselje u narodu i u cijelom njegovom
kraljevstvu. Poslije toga zapovijedio je kralj da se posvete arhiepiskopi, jedan u
Splitu, a drugi u Duklji; isto tako su posvećeni mnogi episkopi, i crkve koje su bile
porušene i oskrnavljene, obnovljene su i osvećene. Kralj je odredio takođe, da niko
ne ometa ni u čemu nijednu crkvu, ili da ima neku moć pod čijom je jurisdikcijom ta
crkva, ako bi pak drukčije činio, povrijedio bi kraljevsku krunu. Poslije ovoga prema
sadržaju privilegija, koje su pročitane pred narodom, napisao je privilegije, podijelio
pokrajine i oblasti svoga kraljevstva, i njihove granice i krajeve na ovaj način: prema
toku voda koje teku sa planina i ulijevaju se u more na južnoj strani imenova
Primorje, a prema vodama koje sa planina teku ka sjevernoj strani i ulijevaju se u
veliku rijeku Dunav, nazvao je Srbija. Zatim je primorje podijelio u dvije pokrajine:
od mjesta Dalme đe kralj tada boravljaše, i đe je bio sabor, sve do Vinodola nazva
Bijelom Hrvatskom, za koje se kaže i donja Dalmacija. Uz saglasnost gospodina pape
Stefana i njegovih izaslanika, ustanovi Salonitansku crkvu kao mitropoliju, pod čiju
je upravu stavio ove crkve naime: Split, Trogir, Skradin, Vranu, što je sad tvrđava
Zadra, Nin, Rab, Osor, Krk i Epidaur, koji se sada zove Raguzium. Isto tako od
navedenog mjesta Dalme sve do grada Bamblone, koji se sada zove Drač nazvao je
Crvena Hrvatska, za koju se još kaže Gornja Dalmacija. I kao što je u donjoj
Dalmaciji ustanovio Salonitansku crkvu kao mitropoliju, na isti način u Gornjoj
Dalmaciji su Dukljansku crkvu, prema drevnom pravu, uredili mitropoliju pod čijom
su upravom proglasili ove crkve, a naime: Bar, Budvu, Kotor, Ulcinj, Drač, Skadar,
Drivast, Pilot, Srbiju, Bosnu, Travuniju, Zahumlje. Srbiju, pak koja se naziva i Zagorje,
podijelio je u dvije pokrajine: jednu od velike rijeke Drine prema zapadnoj strani,
sve do planine Pini, koju je nazvao još Bosnom. Drugu, pak, od iste rijeke Drine
prema istočnoj strani sve do Lipljana i Laba, koju je nazvao Raškom. Svugđe, pak, u
pokrajinama odredio je bana, to jest vojvodu, od svoje braće po krvi, i župane, to
jest kneževe, i satnike, to jest, centurione, od plemenitijih ljudi iz istih pokrajina.
Dao je pak svakome banu, to jest vojvodi, vlast da ima pod sobom sedam
centuriona, koji bi pravo sudili narodu i primali danak, i predavali ga banu. Banovi bi

714
poslije toga polovinu predavali kralju a polovinu zadržavali za sebe. A kneževima, to
jest županima, zapovijedio je da svaki ima pod sobom jednog satnika, koji bi s njim
jednako pravedno sudio narodu, a dva dijela danka kneževi, to jest župani da, da
daju kralju, a treći, pak, da zadrže za svoju upotrebu. Banovima ili vojvodama da ne
polažu nikakav račun, već da vladaju županijama istih pokrajina, a račun da polažu
samo kralju. Uveo je mnoge zakone i dobre običaje, a ko želi da ih upozna neka čita
knjigu o Slovenima, koja se zove "Metodijus", tamo će otkriti kakva je sve dobra
uveo ovaj veoma dobri kralj. I tako kada je sve obavljeno, kardinali i episkopi, i
carevi izaslanici, pošto ih je kralj otpuštio, zahvaljujući Bogu i kralju i sa mnogim
darovima koje im je kralj dao, vratili su se u svoja mjesta. Tako isto i banovi i župani,
kao i centurioni nedavno postavljeni, sa cijelim narodom hvaleći Boga, i
pozdravljajući kralja, otišli su svaki u svoju pokrajinu i oblast.
Ovaj veoma sveti kralj vladao je pored toga četrdeset godina i četiri mjeseca, i rodio
je sinove, i kćeri, i umro je sedamnaetog dana mjeseca marta, a sahranjen je u crkvi
Svete Marije u Dukljanskom gradu sa počastima i sa velikim ispraćajem tada ga je
sakupljeni narod plačući ožalio. A u istoj crkvi, u kojoj je sahranjen, izabrali su
njegovog sina Svetolika, tu su ga arhiepiskop i episkop posvetili i krunisali. Od toga
dana, najzad nastao je običaj da se u

Iatoj crkvi biraju i zaredjuju svi kraljevi te zemlje.

Tako Svetolik primivši kraljevstvo, slijedio je stope svoga oca, i išao je putem Božijih
zapovijesti, i sa svima je bio u miru. Rodio je sinove i kćeri, i umro je dvanaeste
godine svoga kraljevanja. Zavladao je umjesto njega

njegov sin Vladislav.

XI

Primivši kraljevstvo, Vladislav, koji se isticao snagom, zaboravivši na svoga Gospoda

Boga, i odstupivši sa puta svojih otaca, nije išao pravo ka gospodu, već se ukaljao
mnogim nečistotama. I tako, dok je jednog dana išao da lovi,

715
Božjim sudom pade u jamu i pogibe.

XII

A umjesto njega zavladao je njegov brat Tomislav, koji je bio snažan čovjek, ali nije
bio kao njegov brat. Za vlade Tomislava ugarski kralj po imenu Atila pokrenuo je
vojsku da bi zaratio s njim. No, kralj Tomislav, hrabar mladić i snažan ratnik, vodio je
sa njim mnoge ratove i uvijek ga je nagnao u bijeg. Kralj Tomislav rodio je sinove i
kćeri i umro je trinaeste godine svoga kraljevanja.

XIII

Njegov sin Sebeslav naslijedio je u kraljevstvu svoga oca. U to vrijeme dođoše Grci i
opsjednuše grad Skadar. To čuvši kralj Sebeslav sakupi mnoštvo naroda i dođe, i
navali na njihov logor. I izginuše Grci; i mnogi su stradali od mača, a mnogi su
zarobljeni, drugi su se dali u bijeg. Dok se ovo događalo kralj Ugara Atila(406-453-
greška, mislise na Sandilča 540-560) uđe sa vojskom u Sebeslavljevu zemlju i
oplijeni, razori i popali najveći dio njegove zemlje, i vrati se u svoje mjesto. Otuda
ode ka Zapadu, pa ga je kralj Sebeslav, kada se vratio, nije zatekao, te poče da
povraća svoju zemlju. Njemu se rodiše dva sina blizanca; i jednog nazove Razbivoj,
što na latinskom znači "rušenje ljudi", a drugog Vladimir. Vladao je dvadeset i četiri

godine i umro.

XIV

Poslije njega vladali su njegovi sinovi, zato što su bili blizanci, tako da je Razbivoj
vladao Primorjem, a Srbijom Vladimir, koji se oženio kćerkom ugarskog kralja i i sa
njom rodio sinove i kćeri, i nasta trajni mir između Ugara i Slovena. Poslije ovoga,
sedme godine svoga kraljevanja Razbivoj je umro. Vladimir tako prihvati čitavo
kraljevstvo i dvadesete godine svoga

kraljevanja preminu.

716
XV

Poslije njega vladao je njegov sin Karanimir, za čije se vrijeme pobuni Bijela
Hrvatska, te njega odatle izbače. Tada kralj sakupivši vojsku iz Raške i Bosne, krenu
na njih. Ali oni, sakupivši se na polju Humu, zapodjenuše bitku

u kojoj je kralj pao i umro.

XVI

Poslije njega preuze kraljevstvo njegov sin Tvrdoslav, i povratio je

kraljevstvo svoga oca i umro

XVII

Poslije njega vladao je Ostrivoj njegov nećak, pošto kralj Tvrdoslav nije imao đece.
Kralj Ostrivoj rodi sinove i kćeri i dvadesetdruge godine svoga vladanja preminu.

XVIII

Tolimir, njegov sin, preuze kraljevstvo. Tih dana veselila se čitava zemlja.

Rodio je sinove i kćeri i preminu.

XIX

Zatim je vladao Pribislav, njegov sin, koji je počinio mnoge nepravde. Zbog toga se u
neko vrijeme pobuniše velikaši Bosne, sa još nekima, i ubiju kralja,

a telo njegovo bače u rijeku.

XX

717
Tada Krepimir, njegov sin, zajedno sa banom, pošto ih sve pohvataše, unište ih i
pobiju najstrašnijom smrću. I tako poslije toga Krepimir prihvati kraljevstvo i
vladaše umjesto oca. U to vrijeme dođoše Njemci i zauzeše Istru i počeše upadati i
u Hrvatsku. Tada kralj Krepimir okupivši silne snage svoje vojske, spremi se da se sa
njima zarati. Pošto je rat okončan, kralj ih sjekao oštricom mača i gonio, pa ih je
izagnao iz cijele svoje zemlje. Poslije toga vođa Alamana posla kralju Krepimiru
izaslanike da da svoju kćer za ženu njegovom sinu Svetozaru. Kralj se složio, zato što
je vojskovođa bio carev rođak, i prihvati njegovu kćerku za ženu svoga sina. I među
njima je sklopljen trajni mir. Kralj Krepimir je vladao dvadeset pet godina i jedan

mjesec i umro je.

XXI

Poslije njega vladao je Svetozar, njegov sin koji je bio blag i pobožan i živio je u
strahu gospodnjem, i rodio je sina kome nadjenu ime Radoslav. Zatim je

počinuo u miru.

XXII

Poslije njega vladao je Radoslav, koji je slijedeći stope svoga oca bio ukrašen svom
dobrotom. Pored toga rodio je sina koga nazove Časlav, koji, kad postade mladić,
poče bivati nepokoran svome ocu. U to se vrijeme ban Bijele Hrvatske sa svima
svojima pobuni protiv kralja. Tada kralj Radoslav, sakupivši vojsku, dade dio vojske
svome sinu Časlavu, a dio povede sa sa sobom. Poslije toga, nastupajući, opkole
pobunjenike sa svih strana, pa ih pohvataju i orobe. Ali koliko je god njih kralj
zarobio, pusti ih da odu slobodno, međutim, one koje je zarobio sin Časlav preda u
ropstvo vojnicima. Zbog toga se ozlojediše vojnici koji su bili sa kraljem i, ostavivši
ga, odu k Časlavu, njegovom sinu. Tada se Časlav uzoholi, proćera svoga oca s vlasti
i po nagovoru vojnika, poče ga progoniti. Kralj , bježeći, stigne napokon u mjesto
koje se zove Lasta. Vidjeći pak da ne može izbjeći ruku svoga sina, s nekoliko njih
koji su ga voljeli dođe do morske obale. Zatim budući da Časlav sa svojima već
bijaše blizu, vremenom pritješnjeni, sa konjanicima pod oružjem, plivajući stignu do
jednog grebena nedaleko od obale i na njega se popnu, i tako se kralj izbavi. Ne

718
mnogo kasnije Božijom voljom prošla je lađa koja bijaše iz Apulije. Tada kralj i oni
koji sa njima bijahu, stanu vikati i dozivati mornare. I mornari veslajući dođoše da
vide što se zbiva. Kad su pak saznali o čemu se radi, s počastima prime kralja i sve
njegove pa ih povedu u grad Sipont. Odatle kralj ode u Rim u dom apostola Petra i
Pavla. A od onog dana ona stijena nazvana je Radoslavljev kamik ili stijena. Časlav i
pored toga što je bio proklet od oca, poče kraljevati. U to vrijeme u predjelu Sraga
bješe neki mladić po imenu Tihomil, sin nekog sveštenika iz sela Rabike, i čuvaše
stado ovaca nekog kneza čije je ime Budislav. I budući da je Tihomil bio vrlo hrabar i
jak, snažan lovac, a i veoma brz u trčanju, kad god bi knez izlazio da lovi, njega bi
vodio sa sobom. Jednog pak dana dok je išao da lovi, Tihomil nehotice i slučajno,
štapom koji je nosio u rukama udari jednu kuju, po imenu Paluzija, i ubije je. Stoga
strašno preplašen, zato što ju je knez mnogo volio, dade se u bjekstvo, i

Dodje kod Časlava koji ga je odmah primio.

XXIII

Dok je vladao kralj Časlav, ugarski knez Kiš dođe sa svojom vojskom u Bosnu, pa
pustošaše i pljačkaše ovu pokrajinu. Tada kralj, sakupivši vojsku, suprostavi mu se u
županiji Drini, pored rijeke. Pošto se tu zače bitka, gorerečeni mladić Tihomil,
posvuda ranjavajući neprijatelje, pohrli i ubije ugarskog kneza, pa mu odsiječe glavu
i preda je kralju. Toga dana pade nebrojeno mnoštvo ugarskog naroda na mjestu
koje se zove Cvilino (kao cviljenje stoke; tako su naime tada cviljeli Ugri, dok su ih
ubijali kao svinje) na mjestu đe je bio ubijen knez Kiš nalazi se Kiskovo sve do
današnjeg dana. Zatim kralj Časlav, dade Tihomilu županiju Drinu i oženi ga ćerkom
bana Raške, zbog toga što je ubio kneza Kiša. Kad je pak kneževa žena saznala za
smrt svoga muža, ode kod ugarskog kralja i zatraži od njega pomoć i vojsku da bi
osvetila smrt svoga muža. Dobivši veoma veliku vojsku, pođe protiv kralja Časlava i
nađe ga u Srijemu. Kralj nije o tome ništa znao, pa Ugri provale noću u njegov šator,
i zarobljen je kralj Časlav i svi njegovi srodnici, koje zapovijedi Kišova žena da se
vezanih ruku i nogu bače u rijeku Savu. I tako je učinjeno; preokrenuo se njegov
grijeh u njegov jad, ono što je bio počinio svom ocu palo je na njegovu glavu,
poginu on sam i sav njegov dom.

XXIV

719
Poslije toga zemlja je ostala bez kralja, pa su banovi počeli da vladaju na svojoj
zemlji, svaki u svojim pokrajinama i oblastima, i podjarmiše sebi župane i od njih
uzimahu danak, isto tako kao sto je uzimao kralj. Ali se niko ne usuđivaše da prisvoji
naziv kralja. Tako i Tihomil, po smrti tasta vladaše Raškom. Ali nije se usudio da se
nazove ni kraljem, ni banom, već samo velikim županom, i to zbog toga što je bio na
čelu ostalim županima Raške. I

tako su vladali zemljom dugo vremena.

XXV

Kad su srodnici kralja Radoslava i vojnici, koji su sa njim bili u Rimu čuli što se zbilo,
zamoliše kralja da se oženi. On nagnan njihovim molbama uzme za ženu Rimljanku
iz veoma plemenitog roda, s kojom rodi sina, kojega nazva Petrislav. Zatim preminu
u dubokoj starosti i sahranjen je s velikim

počastima u crkvi Svetog Jovana Lateranskog.

XXVI

Poslije toga Petrislav se oženi plemenitom rimskom đevojkom, od koje dobije sina
koga nazva Pavlimir. Zatim pošto je proživio veoma mnogo godina sa svojim
rimskim srodnicima, i on sam je umro. Po smrti, srodnici mu začeše neprijateljstvo
sa ostalim Rimljanima i počeše voditi teške borbe po gradu, kao što se to često
dešava. Kad je Pavlimir postao mladić i počeo da izrasta u veoma snažnog i hrabrog
ratnika, tako da mu u gradu Rimu niko nije bio ravan; zbog toga su ga njegovi
srodnici i neki drugi Rimljani veoma zavoljeli i izmijenili mu ime, pa pošto je mnogo
uživao u ratovanju nadjenu mu ime Belo. U to vrijeme isplovi sa Sicilije brodovlje,
ogromno mnoštvo saracenskih lađa, ovakvo brodovlje grčki se zove "miria armeni",
a latinski "decem milia vella". Sve primorske gradove su porušili; a Latini pobjegoše
u planine đe življahu Sloveni. A kad su se stali vraćati u svoje gradove, Sloveni ih
pohvataju i zadrže kao robove. Zatim mnogi pušte Latine pod uslovom da im u
svako vrijeme plaćaju danak i da im vrše službe. I tako oni počeše ponovo graditi
primorske gradove koje su porušili Saraceni. U isto vrijeme rimski srodnici Belovi
koji je i Belimir, ne mogući podnositi podmuklost i neprijateljstva rimskih velikaša, a

720
pošto nijesu htjeli da se ponižavaju, niti da sa neprijateljima sklope mir, svi izađu iz
grada, zajedno sa Belom, ženama, sinovima i kćerama, vojnici, njih pet stotina na
broju, uzevši đecu i žene, dođu u Apuliju. Odatle pošto su se ukrcali na lađe,
doploviše u predjele Dalmacije. Stignu u luku koja se zove Gruž i Ombla. Sloveni su
naime poslali Belu, koji je i Pavlimir, glasnike da dođe i prihvati kraljevstvo svojih
predaka, pa su ga zbog toga i slijedili njegovi srodnici. Pošto su sišli sa lađa, sagrade
tvrđavu i tu se nastaniše. Kad su ljudi iz grada Epidura, koji su se još zadržali u
šumama i planinama, saznali da je Belo stigao sa Rimljanima i da su sagradili
tvrđavu, skupe se i dođu, i zajedno sa njima podigoše grad na obali mora, koji
Epidavrani svojim jezikom nazovu "Laus". Zbog toga ovaj grad bi nazvan Lausium, a
kasnije promjenom glasa "L" bude nazvan Ragusium. Uistinu Sloveni su ga nazvali
Dubrovnik, a to znači "šumski" ili

"šumska", jer kad su ga gradili došli su iz šume.

XXVII

Međutim kad su banovi i župani zemlje saznali da je došao Belo, unuk kralja
Radoslava, obraduju se, a najviše narod zemlje Slovena, sa svih strana počeše
priticati k njemu, a najviše stanovnici oblasti Travunije, koji ga, došavši, odvedoše u
Travuniju sa velikom počašću. Potom kad su došli banovi u Travuniju sa županima i
satnicima, prihvatiše ga sa počastima i na dan Uspenja Gospodnjeg postaviše ga za
kralja. Samo župan Raške, koji bijaše od Tihomilovog roda, sa svojom pokrajinom
nije htio da dođe kralju. Na to se kralj Belo naljuti, sakupi vojsku i dođe u Rašku;
Ljutomir župan Raške isto tako sakupivši narod pripremi se za rat. Pošto se zače boj
pored rijeke Lima, vojska župana Raške bi poražena i dade se u bijeg. Tada ih je kralj
sa svojom vojskom gonio sve do druge rijeke koja se zove Ibar, đe neki koji su s njim
bili, želeći da steknu kraljevu naklonost, mačem posjeku župana kad je bježeći
prelazio preko mosta, pa ga bače u rijeku, pa je umro. A kralj preuze kraljevstvo
svojih predaka i pod njim se zemlja smirila. U čast te pobjede Rimljani, koji bijahu s
kraljem, podignu crkvu u Raškoj u čast blaženog apostola Petra, u mjestu Kaldane. I
nedaleko od ove crkve, na jednom brežuljku, kralj sagradi tvrđavu i nazva je svojim
imenom Belo. Odlučio je da gorerečena crkva bude episkopija i tu postavi episkopa
i zasnuje episkopiju koja postoji sve do današnjeg dana. Zatim kralj poče obilaziti
zemlju i svoju kraljevinu.

721
Tako u neko vrijeme dok se kralj nalazio u predjelima Srijema, Srijemci se udruže sa
Ugrima i zapodjenuše boj sa kraljem. Na mjestu đe izginuše Srijemci sa Ugrima, i đe
je mnogo njih satrveno, od onog dana, pa sve do danas, polje na kome se vodila
bitka zove se Belina, a to zbog pobjede koju je kralj tu izvojevao. Zatim su Ugri od
kralja zatražili mir. Potom je kralj sklopio sa njima ugovor, tako da se od tog dana
ne usude prijeći rijeku Savu i to od mjesta đe izvire i kako teče, sve dok se ne ulije u
veliku rijeku Dunav. A ni kraljevi ljudi neće prelaziti na onu stranu, kao ni oni na
ovu. Oni se saglase i sklope mir. Poslije toga kralj se vratio u primorske oblasti. I
jednog dana, kada je ulazio u neki grad Travunije, preminu naprasnom smrću. Tada
ga s velikom počašću sahrane u crkvi Svetog Mihaila u istom tom gradu. Narod ga je
mnogo dana oplakivao. Sedmog pak dana po njegovoj smrti njegova žena rodi sina
koga nazove Tješimir, što se latinski kaže "consolator populi".

XXVIII

Pošto je kralj preminuo oni koji su bili Tihomilovog roda počeše da vladaju Raškom,
a svi banovi, isto kao i ranije, počeše samostalno vladati i nijesu htjeli polagati
nikakvog računa kraljici ni njenim sinovima, samo Travunija se pokoravala kraljici,
jer su njeni srodnici živjeli u Travuniji i Dubrovniku i ne usuđivahu se da se odmetnu
od nje. Kad je, pak, dječak odrastao oženiše ga ćerkom bana Čidomira iz Bijele
Hrvatske, sa kojom rodi dva sina: Prelimira i Krešimira. Pošto su pak dječaci odrasli,
Tješimir pošalje svoga sina Krešimira tastu koji je upravljao Bijelom Hrvatskom
naređujući ovom da sakupi vojsku i da pođe na bosanskog bana. A sam sa svojim
sinom Prelimirom, pošto je sakupio svoje srodnike i narod Travunije, krene u borbu
protiv bana koji je upravljao prevalitanskom oblašću. I ban, sakupivši svoj narod,
pripremi se za borbu. Kad se bitka zametnula, ban pade i umre. I Tješimir pade i
ranjen je, a poslije je umro. Njegov pak sin Prelimir dobije bitku i zauze čitavu
Crvenu Hrvatsku, pa bude krunisan za kralja i poče

vladati zemljom i kraljevstvom svojih predaka.

XXIX

Krešimir pak njegov brat, boreći se sa ujakom, opustoši Uskoplje, Luku i Prevu. A
ban Bosne viđeći da nije kadar pred njih stati i boriti se, pobježe ugarskom kralju.

722
Najzad Krešimir zauzme čitavu Bosnu i njome je vladao.

Posle smrti majčinog oca zavladao je Bijelom Hrvatskom.

XXX

U to vrijeme preminu bugarski car Petar, koji stolovaše u gradu Velikom Preslavu, a
grčki car sakupivši silne snage svoje vojske, zauzme čitavu Bugarsku i potčini je
svojoj vlasti. Zatim tu ostavi svoju vojsku i vrati se u svoj dvor, a oni na čelu vojske
dođu sa vojskom i zauzmu cijelu pokrajinu Rašku. A župan Raške pobježe i dođe
kralju Prelimiru sa svoja dva sina, Pienom i Radigradom, i sa svojom kćerkom po
imenu Prehvala; kralja nađu u županiji Onogošt.Kada je kralj Prelimir vidio da je
kćerka ovoga veoma lijepa i skladno građena, njegovo srce je ranjeno ljubavlju
prema njoj. Sazvavši svoje, naredi im da kažu županu, đevojkinom ocu, ako bi se on
sa čitavom svojom oblašću htio svojevoljno potčiniti kraljevoj vlasti i zakleti na
vjernost kralju i negovim sinovima, neka zna da bi se kralj oženio njegovom
kćerkom. Kada je župan za to čuo, obradova se i sa svojim sinovima zakune se na
vjernost kralju i njegovim sinovima; i obećali su da će ispuniti sve ono što bi im kralj
naredio. Tada kralj uze za ženu njegovu kćer i, pošto je vjenčanje bilo proslavljeno
na kraljevski način, dade svojim rođacima Trebjesu u baštinu, što Latini zovu
"haereditas", i Radigrada učini županom u Onogoštu. Ne dugo poslije toga umrije
grčki car, i kralj Prelimir i njegov tast poručiše svojim prijateljima Rašanima da bez
ikakvog straha pobiju Grke koji su njima vladali. I tako je učinjeno. Pošto su jednog
dana svi Grci bili pobijeni, kralj s tastom i svojim rođacima ode u Rašku i čitavu je
pridobije, pa svoga tasta postavi za velikoga župana, kao što je ranije bio, a svoje
rođake za župane pod očevom vlašću, da upravljaju ovom pokrajinom; i posjedovali
su je, ali uz nepovrijeđeno kraljevsko pravo. Zatim su se kralju Prelimiru rodila četiri
sina, čija su imena ova: prvorođeni Hvalimir, drugi Boleslav, treći Dragislav, četvrti
Spelank, i kojima podijeli svoju zemlju ovako: Hvalimiru dade oblast Zete s
gradovima, i ove županije: Luška, Podlužje, Gorska, Kupelnik, Oblik, Prapratna,
Crmnica, Budva sa Kučevom i Grbalj: Boleslavu dade Travuniju sa ovim županijama:
Ljubomir, Vetanica, Rudina, Kruševica, Vrm, Risan, Dračevica, Konavli, Žrnovica;
Dragislavu dade Humsku oblast i ove županije: Stantania, Popovo, Yabsco, Luka,
Vellica, Gorymita, Vecenike, Dubrava i Dabar; Prevladu dade oblast koja se
slovenski zove Podgorje, latinski Submontana, i ove županije: Onogošt, Morača,
Komarnica, Piva, Gerico, Nevesinje, Guisemo, Kom, Debreca, Neretva i Rama. Ove

723
četiri oblasti nazove Tetrarhija. Kralj Prelimir je živio mnogo godina i vidio je sinove
svojih sinova, i preminu u dubokoj starosti, a pokopan je u episkopiji Raške, u crkvi
svetog Petra s velikom čašću,

poštovanjem i slavom.

XXXI

Krešimiru pak, njegovom bratu, rodi se sin kome nadjene ime Stefan. Ovaj je po
očevoj smrti upravljao Bijelom Hrvatskom i Bosnom, i poslije njega uvijek su njegovi
nasljednici vladali u Hrvatskoj. Njemu se od vanbračne žene rodio sin hrom na obje
noge, koji dugo vremena nije mogao da hoda; njega nazove Leget. Ovaj Leget kad je
umro njegov otac Krešimir, odveden je u Travuniju kod svoga rođaka Boleslava.
Njega je posluživala neka đevojka po imenu Lovica, koju zavoli i docnije oženi. S
njom je izrodio sedam sinova, koji rastući postanu mladi borci i vješti u oružju.
Sinovi kralja Prelimira koji nijesu slijedili stope svoga oca, počeše da se okrutno i
oholo odnose prema narodu kojim su vladali. Zbog toga je narod postao veoma
nezadovoljan njima. Ali pošto se zla namjera ne može dugo prikrivati, narodi tajno
pošalju poslanike gorerečenoj braći i dadoše im vjeru da će zajednički ustati i
uništiti sinove i nećake kralja. Tako poslije dogovora, sedmorica braće s ocem i
narodom, a s pristankom i voljom oca i čitavog naroda, ustadoše i počeše goniti
sinove kralja, pa ih od najmlađega do najstarijega pobiju mačem. Ipak jedan od njih,
po imenu Silvester, sin Boleslavljev, izbjegne sa svojom majkom Kastrekom pa
oboje pobjegnu u Lauzium, koji se sada zove

Raguzium, odakle je majka Silvestrova vodila porijeklo.

Sinovi Legeta pošto su izvršili bratoubistvo ili čovjekoubistvo, počeše vladati

zemljom, a njihov otac je boravio u Kotorskom zalivu, u mjestu koje se zove Trajekt
[prevlaka kod Tivta], đe je sebi sagradio tvrđavu i dvor. Ali svemogući Bog, koji voli
svako dobro a ne voli svako zlo i grijehove, uskoro udari na oca, inače hromog
tijelom i duhom, i na sinove mu, kugom i pomorom, na isti način kao što su sami bili
udarili na braću i svoje nećake.

XXXII

724
I umriješe i ne ostade nijedan od njih. Kada je pak narod za ovo saznao, obuze sve
veliki strah, te pošto nijesu imali kralja, slože se da odmah odu u Dubrovnik i odatle
uzmu Silvestra, koji je jedini bio preostao od poroda

Slavnog kralja Prelimira i postave ga za svoga kralja.

Tako kralj Silvester pošto je primio kraljevstvo, vladaše čitavom Tetrarhijom, sa

strahom od Boga u miru i pravdi. I rodi sina kome nadjenu ime Tuđemir,

pa preminu u miru.

XXXIII

Kraljevstvo naslijedi Tuđemir i, pošto se oženio, rodi sina koga nazva Hvalimir. U to
vrijeme u bugarskom narodu se uzdignu neki Samuil, koji je zapovijedio da ga zovu
carem, i vodio je mnogo ratova protiv Grka, koje izbači iz čitave Bugarske, tako da u
njegovo vrijeme oni nijesu više smjeli da

se približe toj strani.

XXXIV

Pošto je umro kralj Tuđemir, kao kralj ga je naslijedio Hvalimir, njegov sin, koji je
uzeo ženu sa kojom izrodi tri sina. Prvorođenog nazove Petrislav, koji je upravljao
Zetskom oblašću; drugoga Dragimir, koji je upravljao Travunijom i Humom; trećega
Miroslav koji je upravljao oblašću Podgorje. Pošto je prepustio zemlju svojim
sinovima , preminu u dubokoj starosti.

XXXV

Jednom tako Miroslav, došavši da vidi svog starijeg brata, uđe u čamac i dok je
plovio Blatom, odjednom nasta oluja u kojoj nastrada on i oni koji bijahu sa njime.
Njegovu zemlju posjedne njegov brat i vladao je njome umjesto njega. Zatim kralj
Petrislav izrodi sina koga nazove Vladimir, i umrije u miru. Sahranjen je u crkvi
Svete Marije, u mjestu koje se zove Krajina.

725
XXXVI

Dijete pak Vladimir pošto je primio kraljevstvo, rastijaše ukrašen svakim znanjem i
svetošću. Zatim, u ono vrijeme kada je Vladimir već bio postao mladić i kada je
zavladao na mjestu svoga oca, gorerečeni Samuil, bugarski car, sakupivši veliku
vojsku dođe u Dalmaciju i u zemlju kralja Vladimira. Kralj, pak, koji je bio sveti
čovjek, i nije htio da niko od njegovih strada u ratu, malodušno se povuče i sa
čitavim svojim ljudstvom pope se na brdo koje se zove Oblik. Kad je zatim došao car
sa vojskom i uvidio da neće moći nadvladati kralja, jedan dio svoje vojske ostavi u
podnožju brda, a dio povede sa sobom i krenu da napadne Ulcinj. Pored ostalog, na
brdu Obliku bijaše žestokih zmija, čim bi nekoga ujele, taj bi odmah umro, i počeše
da nanose velike gubitke kako u ljudima tako i u životinjama. Tada je kralj Vladimir
izgovorio sa suzama molitvu Gospodu da svemogući Bog spase njegov narod od te
gadne smrti. Bog je uslišio molitvu svoga sluge i od onog dana nikoga od njegovih
nije ujela zmija, ali i otada do danas ako čovjeka ili bilo koju životinju na onom brdu
ujede zmija, ostanu živi i bez ikakve ozljede. Na onom brdu od onog dana kada se
molio blaženi Vladimir, pa sve do današnjeg dana, kao da su zmije bile bez otrova.
Međutim, car posla glasnike kralju Vladimiru da, sa svima onima koji bijahu sa
njime, siđe s brda, ali kralj nije pristao. Župan pak onoga mjesta, postavši izdajnik
poput Jude, pošalje caru ovu poruku: "Gospodaru ako tvoje veličanstvo želi, ja ću ti
predati kralja", a car mu odgovori: "Ako to budeš mogao uraditi, znaj da ću te
bogatim i veoma moćnim učiniti." Tada kralj, sakupivši sve one koji su bili s njim,
ovako im je govorio: "Kako vidim treba da ja, veoma draga braćo, ispunim onaj
korak iz Jevanđelja, đe se kaže: "Dobar pastir daje svoju dušu za svoje ovce". Dakle
bolje je, braćo da ja dam svoju dušu za sve vas i svojevoljno dam svoje tijelo da ga
sijeku na komade ili ubiju, nego da se vi izložite opasnosti od gladi i mača". Zatim
se, pošto im je ovo i mnoge druge stvari bio rekao, oprosti sa svima i ode k caru. Car
ga odmah pošalje u progonstvo u Ohridske strane, u mjesto koje se zove Prespa, đe
se nalazio i dvor ovoga cara. Zatim car, sakupivši vojsku, dugo vremena napadaše
Ulcinj, ali ga nikako nije mogao zauzeti. Odatle gnijevan odstupi, te poče rušiti ,
paliti i plijeniti čitavu Dalmaciju; gradove pak Kotor i Dubrovnik popali, a sela i
čitavu pokrajinu tako opustoši, da je izgledalo da je zemlja ostala bez stanovnika.
Ovako pustošivši kako primorske, tako i brdske oblasti, car pređe sve do Zadra, a
zatim se kroz Bosnu i Rašku vrati u svoje mjesto.
U međuvremenu Vladimir se nalazio u okovima, upražnjavajući danju i noću post i

726
molitvu. Njemu se prikaza anđeo Gospodnji, koji ga je tješio i koji mu je nagovijestio
ono što će se dogoditi, kako će ga Bog osloboditi iz same tamnice i kako će on kroz
mučeništvo dospjeti u carstvo nebesko, primiti vijenac koji neće uvenuti kao i
nagradu vječnog života. Tada blaženi Vladimir, potkrijepljen anđeoskom pojavom,
sve je više upražnjavao post i molitvu. I tako jednog dana kćer cara Samuila, po
imenu Kosara, potaknuta i nadahnuta Svetim Duhom, priđe ocu i zamoli ga da siđe
sa svojim sluškinjama da opere glavu i noge okovanih i zarobljenih, što joj otac
dozvoli. I tako siđe i izvrši dobro djelo. Međutim ugledavši Vladimira i vidjevši da je
lijepog izgleda, pokoran, blag i skroman, kao i da je pun znanja i Božije mudrosti,
zadrži se sa njim u razgovoru, jer joj se njegov govor učini sladak više nego med i
saće. I ona ga je zavoljela, ali ne iz požude, već zbog toga što se sažalila na njegovu
mladost i ljepotu i što je bila čula da je on kralj i da potiče od kraljevskog roda; i
pozdravi ga i ode. Želeći da ga oslobodi okova, pristupi caru i bacivši se pred
njegove noge, ovako je govorila: "Moj oče i gospodaru, znam da ćeš me udati, kao
što je to običaj. Sada, dakle, ako je po volji tvom veličanstvu, ili ćeš mi dati za muža
kralja Vladimira, kojega držiš u okovima, ili znaj, da ću prije umrijeti nego li se udati
za nekog drugog čovjeka". Kad je car ovo čuo, a zato što je mnogo volio svoju kćer i
što je znao da Vladimir potiče od kraljevskog roda, obraduje se i pristane da njenu
molbu ispuni, pa odmah pošalje po Vladimira i naredi da mu ga prikažu okupanog i
odjevenog u kraljevsku odjeću. I blagonaklono ga gledajući i poljubivši pred
velikašima svojeg kraljevstva, dade mu svoju kćer za ženu. Pošto je na kraljevski
način proslavio vjenčanje svoje kćeri, car postavi Vladimira za kralja i dade mu
zemlju i kraljevstvo njegovih predaka i čitavu zemlju Dračana. Zatim car poruči
Dragimiru, stricu kralja Vladimira, da siđe i preuzme svoju zemlju, Travuniju, da
sakupi narod i zemlju naseli, što je i učinjeno.
I tako kralj Vladimir življaše sa svojom ženom Kosarom u punoj svetosti i
neporočnosti, ljubeći Boga i služeći mu danju i noću, a povjerenim mu narodom
vladao je sa strahom Božijim i pravdom. Ne dugo vremena zatim umrije car Samuil,
a njegov sin Radomir preuzme carstvo. On je bio veoma snažan i vodio je mnoge
ratove protiv Grka za vrijeme grčkog cara Vasilija, pa je zadobio svu zemlju do
Carigrada. Car pak, Vasilije bojeći se da možda ne izgubi carstvo, tajno pošalje
izaslanike Vladislavu, Radomirovu rođaku, poručujući mu: "Zašto ne osvetiš krv
svog oca ? Uzmi od mene zlata i srebra koliko ti se učini da ti je potrebno, budi sa
nama u miru i uzmi državu cara Samuila, koji je ubio tvog oca, a njegovog brata, te
ako nadvladaš, ubij njegovog sina Radomira, koji sada drži kraljevstvo". Kada je to
čuo, Vladislav se saglasi i jednog dana, dok je Radomir išao da lovi, on sam jašući s
njim, napadne ga i ubije. I tako je umro Radomir, a na njegovom mjestu vladao je

727
Vladislav, koji ga je ubio. Uzevši tako carstvo, pošalje glasnike kralju Vladimiru da
dođe k njemu. Kada je to čula kraljica Kosara, zadržavala ga je govoreći: "Moj
gospodaru, nemoj ići da ti se, daleko bilo, ne desi kao mom bratu, već pusti mene
da odem i da vidim i da čujem kako se kralj drži. Ako hoće mene da pogubi, neka
me pogubi, samo da ti ne stradaš". Dakle, s odobrenjem svog muža kraljica ode
svome rođaku i on je primi s počastima, ali pritvorno. Zatim po drugi put pošalje
glasnike kralju, po kojima mu je poslao zlatni krst i vjeru uz ovu poruku: "Zašto se
ustručavaš da dođeš? Evo, tvoja žena je kod mene i nikakvo zlo nije pretrpjela, već
se ja i moji sa njome ophodimo sa poštovanjem. Primi vjeru krsta i dođi da te vidim,
pa da se sa svojom ženom vratiš u svoje mjesto s počastima i darovima". Njemu
kralj odvrati: "Znamo da Gospod naš Isus Hristos, koji je za nas stradao, nije bio
raspet na zlatnom ili srebrnom, već na drvenom krstu. Zato, ako je tvoja vjera
prava, i ako su tvoje riječi prave, pošalji mi po sveštenim licima drveni krst, pa ću
doći, budući da se, vjerom i vrlinom našega Gospoda Isusa Hrista, uzdam u
životvorni krst i dragocjeno drvo". Tada pozove dva episkopa i jednoga pustinjaka
pa opako i lažno predstavljajući im svoju vjeru dade im drveni krst i uputi ih kralju.
Kada su ovi stigli, pozdrave kralja i daju mu vjeru i krst. Primivši krst, kralj klekne na
zemlju i pomoli se, pa poljubi krst, stavi ga u svoja njedra, a zatim s malom
pratnjom ode k caru. Osim toga, car je bio naredio da mu putem postave zasjede,
da kad bude prolazio, ljudi iskoče sa suprotne strane i ubiju ga. Ali svemogući Bog,
koji je svoga slugu od djetinjstva čuvao, nije htio da nad ljudima drijema. Naime
poslao je svoje anđele da ga čuvaju. I dok je kralj prolazio pored mjesta đe su bile
zasjede, oni u zasjedi viđeli su da kralja prate vojnici koji kao da su imali i nosili
trofeje, pa kad su shvatili da su to anđeli, zastrašeni pobjegoše svaki u svoje mjesto.
Kralj pak stiže do carskog dvora, u mjesto koje se zove Prespa, i čim je ušao u dvor
poče, kao što to bijaše njegov običaj, da se moli Bogu na nebu. Kada je pak car
saznao da je kralj stigao, razgnjevi se velikim gnjevom, jer je naumio u svome srcu
da na putu bude ubijen, prije nego što do njega stigne, kako ne bi izgledalo da je on
sučesnik u njegovom ubistvu ili saglasan sa njim zato što se bio zakleo i dao krst u
ruke episkopa i pustinjaka i iz tog razloga na putu mu je postavio zasjedu. Ali kad je
već vidio da je njegovo veoma rđavo djelo otkriveno, sjedeći za ručkom pošalje
krvnike da mu odsijeku glavu. Zatim dok se kralj molio Bogu, vojnici ga opkole. Kad
kralj to primjeti pozove episkopa i pustinjaka, koji su tu bili i upita: "Što se dešava
gospodo moja ? Što ste uradili? Zbog čega ste me tako prevarili? Zašto, vjerujući
vašim riječima i zakletvama, umirem bez krivice"? A oni se zbog sramotnog djela ne
usuđivahu pogledati ga u lice. Tada kralj, pošto se pomolio, ispovijedio i primio
tijelo i krv Gospoda, a držeći u rukama onaj krst koji je bio dobio od cara, reče:

728
"Molite se za mene, gospodo moja, a da umirem bez krivice, neka ovaj časni krst,
zajedno sa vama, bude meni svjedok sudnjeg dana". Zatim poljubi krst, oprosti se s
episkopima u miru i dok su svi plakali, izađe iz crkve, a odmah ga pred crkvenim
vratima ubiše vojnici. Glava mu je odsječena 22. maja. Episkopi pak uzmu njegovo
tijelo i sahrane ga u istoj crkvi uz himne i pohvale. A da bi Gospod obznanio zasluge
blaženog mučenika Vladimira, mnogi mučeni raznim slabostima, pošto su ušli u
crkvu i molili se kod njegovog groba, ozdrave. Noću, pak, svi su tamo vidjeli
božansku svjetlost kao da je gorjelo mnoštvo svijeća. Žena blaženog Vladimira
plakala je velikim plačem, više nego što se može iskazati, mnogo dana. Gledajući,
pak, car čudesna djela koja Bog tamo činjaše, dosta se uplaši i naveden kajanjem,
dozvoli svojoj rođaci da uzme njegovo tijelo i odnese u mjesto koje se zove Krajina,
đe je bio njegov dvor, i položi ga u crkvi svete Marije. Njegovo tijelo leži u cijelo i
miriše kao da je namazano mnogobrojnim mirisima, a rukom drži onaj krst koji je
dobio od cara. I u istoj crkvi svake godine na njegov praznik se okuplja mnoštvo
naroda, i zahvaljujući njegovim zaslugama i njegovom posredovanju tu se i danas
čine mnoga dobra onima koji mole iskrena srca. Žena blaženog Vladimira, Kosara,
zamonaši se i živeći pobožno i sveto, u istoj crkvi okonča život i tu bi sahranjena,
kod nogu svoga muža. U ono, pak, vrijeme kada je tijelo blaženog Vladimira bilo
prenešeno iz Prespe u Krajinu, car Vladislav sakupi vojsku i dođe da zauzme zemlju
blaženog Vladimira i grad Drač, kako mu je bilo obećano od cara Vasilija, kao
naknadu za ubistva koja je počinio. Tako dok je bio pred Dračem, jednog dana kad
se gostio, odjednom mu se pojavi naoružani vojnik u liku svetog Vladimira, i obuzet
strahom poče na sav glas vikati: "Pritrčite, moji vojnici, pritrčite i odbranite me, jer
Vladimir hoće da me ubije!" I ovo izrekavši, usta sa svoga prijestola da bi pobjegao,
ali ga odmah pogodi anđeo, sruši se na zemlju i umrije tijelom i dušom. Tada
njegovi sinovi i vojnici i sav narod, obuzeti velikim strahom i nemirom, zapale vatru
po logoru i iste noći pobjegoše svako u svoje mjesto. I tako se dogodi da najgori
ubica, koji sjedeći za ručkom bijaše naredio da se Vladimiru posiječe glava, i učini ga
mučenikom, sam bude pri ručku ubijen, kako se dokazuje anđeo satani. Ko želi
saznati koliko i kakvih dobrih djela i čuda Bog se udostojio da počini preko blaženog
Vladimira, sluge svojega, neka pročita knjigu o njegovim djelima, u kojoj su njegova
djela po redu opisana, pa će zaista znati da je ovaj sveti čovjek bio jedan duh sa
Gospodom

I da je Bog živio s njime, slava mu itd.

729
XXXVII

Potom Dragimir, stric blaženoga Vladimira, kad je čuo za carevu smrt, sakupi narod
i vojsku da povrati zemlju i kraljevstvo svojih predaka. Dakle, došavši u zaliv grada
Kotora, naredi da se vojska preveze. Pošto su Kotorani pripremili male lađe, izniješe
pred njega hljeb, vino i obilje razne hrane i pozovu ga na ručak na ostrvo, koje se
zove Sveti Gavrilo. Stvarno on sa malim brojem ljudi uđe u jednu lađicu i doplovi do
mjesta. Dok se pripremao ručak, Kotorani vidjeći da je Dragimir sa malo ljudi, a da
su oni veoma brojni, te da mu niko sa kopna ne može priteći u pomoć budući da je
bio na ostrvu, počeše među sobom govoriti: "Bugarski car je umro i kraljevi ove
zemlje su mrtvi; ovaj je jedini od njihovog roda preživio. Ako ovaj bude živio i
zadobio zemlju, neće nam biti dobro, jer će nas i on ugnjetavati, kao što su nas
ugnjetavali drugi kraljevi koji su bili njegovi preci i njegova braća. Ubijmo ga, dakle,
pa neće biti više nikoga iz njegovoga roda koji bi ugnjetavao, ili uznemiravao nas i
našu đecu". Zatim, dok su sjedjeli za ručkom, to isto međusobno ponavljahu, pa kad
se zagrijaše vinom, ustadoše

da ga ubiju. Kad to Dragimir viđe, zgrabivši svoj mač pobježe u crkvu i stade da se
odatle brani isukanim mačem. A ovi, koji su stajali napolju, nijesu smjeli da uđu.
Tada se nekoliko njih popnu i odozgo probiju krov crkve, pa bačajući u nju kamenje
i drva, ubiju ga, ukrcaju se u malu lađu i pobjegnu. Kad su ljudi saznali što se desilo,
vratili su se u svoja mjesta. Dragimirova žena, o pogibiji svoga muža, vrati se u svoj
rodni kraj. Ona je bila kći Ljutimira, župana Raške. Kad se vratila sa dvijema kćerima
i sama trudna, nađe svog oca mrtvog. Potom sa majkom ode u Bosnu, kod svojih
ujaka. A na putu, u mjestu koje se zove Brusno, u županiji Drini, rodi muško dijete i
dade mu ime Dobroslav. On je podizan u Bosni sve dok nije odrastao, a zatim ga je
rodbina vaspitavala u Dubrovniku. Uzeo je za ženu divnu đevojku, nećaku cara
Samuila, s kojom je rodio pet sinova, čija su imena: Gojislav, Mihala, Saganek,
Radoslav i Predimir.

XXXVIII

Dakle poslije smrti Bugarskog cara Vladislava(1015-1018), car Vasilije sakupivši

veliku vojsku i mnoštvo lađa, pođe da osvaja zemlju i zauzeo je čitavu Bugarsku,
Rašku, i Bosnu, čitavu Gornju Dalmaciju i sve primorske oblasti do granica Donje

730
Dalmacije. Zatim Dobroslav, zato što je bio mudar i darovit, počne da se pokorava
Grcima i da bude gotovo kao njihov pomagač i saveznik, pa je sa njima jezdio po
pokrajinama i tajno savjetovaše Grke da surovo i nepravedno postupaju sa
narodom. A i narodu je isto tako tajno govorio: "Zašto podnosite tako veliko zlo od
Grka ? Nepravedno vam sude, zaista, odnose vam imovinu, bludniče sa ženama i
vaše kćeri djevice skrnave i kaljaju. Nikad vam moji preci, koji su prije mene bili
kraljevi, nijesu takve stvari činili. To je veliko i teško zlo". I dok je on tako radio u
pojedinim mjestima, narod poče da se njemu okreće i veoma ga zavoli, a žestoko
zamrzi Grke. Međutim poslije savjetovanja, narodi su sporazumno jednog dana
izmijenili poslanike i pisma, pa ustanu i u jednom danu pobiju sve grčke

velikaše koji su bili zatečeni po čitavoj Dalmaciji.

Poslije ovoga sakupili su se narodi, i poruče Dobroslavu i njegovim sinovima da

dođu i preuzmu kraljevstvo i zemlju svojih predaka. On dođe sa pet svojih sinova,
koji su već bili postali mladići i vješti borci, i preuze kraljevstvo, pa poče ratovati
protiv Grka i zadobije zemlju sve do Toplice. Tada grčki car, ljutit, pozva jednog od
svojih vojskovođa po imenu Armenopola, i naredi mu da ode i savlada kralja
Dobroslava i njegove sinove. Ovaj pošto je sakupio veliku vojsku konjanika i pješaka
stigne do ravnice Zete.
I kralj Dobroslav sakupi vojsku i dade dio vojske četvorici sinova, pa ih pošalje u
mjesto koje se zove Vranjina, prema istočnoj strani, da tamo sačekaju ishod bitke, a
on pak sa svojim sinom Radoslavom navali na Grke sa zapada i počeše ih žestoko
sjeći. Potom Radoslav, mladić snažan i vičan oružju, sjekući lijevo i desno, stiže do
vojskovođe koga, čim prepozna, udari mačem i zbači s konja na zemlju. Kad to
viđeše Grci, dadu se u bijeg, a pade ih veoma veliko mnoštvo koje niko nije mogao
izbrojiti. A najviše onih koji su bježali, upravo kad su mislili da su se izvukli, napadnu
i poubijaju kraljevi sinovi koji su bili na istočnoj strani. I toga dana je nad Grcima bio
izvršen veliki pokolj i nesreća. Kraljevstvo pak Dobroslavljevo svakodnevno je raslo i
umnožavalo se. Tada kralj dade svom sinu Radoslavu županiju koja se zove Kecza
(Gacko?) zbog toga što se u ratu pokazao hrabrim i što je pobijedio. Međutim, kad
je grčki car čuo što se dogodilo, razbiješnjen velikim bijesom a nesrećan u duši,
posla odmah izaslanike sa prilično zlata i srebra da to daju Raškom županu i
Bosanskom banu i knezu Zahumske oblasti, da bi ovi poslali vojsku i narod protiv
kralja. Tada župan i ban, pošto sakupe mnoštvo naroda, poruče Ljutovidu knezu
Zahumske oblasti, da bi ovi poslali vojsku i narod protiv kralja. Tada župan i ban,
pošto sakupe mnoštvo naroda, poruče Ljutovidu knezu Zahumske oblasti, da sjedini

731
sve mnoštvo i da on sam bude vođa čitavog naroda. I tako bi učinjeno. A car s druge
strane sakupivši vojsku mnogo veću nego ranije, pošalje u Drač i naredi nekom
Kursiliju, toparhu, koji je u to vrijeme držao Drač i čitavu Dračku zemlju, da sakupi
sav narod Dračke zemlje i da se stavi na čelo čitave vojske, pa da krene da uhvati
kralja

i njegove sinove bilo dje ih bude pronašao.

Kursilije dakle dođe sa čitavom vojskom u ravnicu grada Skadra i zastade da bi se tu

svi sakupili. Tu se, dakle, sakupilo toliko mnoštvo ljudi da ih je zemlja jedva primila,
potom, prešavši rijeku, stigoše u ravnicu grada Bara.Knez Ljutovid sa svojom
vojskom stigne u Travuniju. Kralj Dobroslav, pak, sa svojim sinovima i svojim
narodom ostao je u Crmnici; naime vidio je da ima veoma mnogo Grka i bojao se da
Ljutovid ne pređe preko zaliva, pa da njega ne opkole. Dozvavši svojih pet sinova
reče im: " Vidite najdraži sinovi, da je velika grčka vojska, a nas je prema njima jako
malo i čini mi se da nikako ne možemo u borbi da im se odupremo. Učinimo, dakle,
ovako; neka dvojica od vas, Gojislav i Radoslav ostanu, a vi ostala trojica uzmite
svaki po deset spretnih ljudi sa trubama i rogovima i popnite se na brda pa se po
vrhovima brda tako razmjestite da Grci izgledaju u sredini. Ja ću sa ovima koji su sa
mnom u sred noći provaliti u njihov logor. Kad budete čuli glas trube i roga, isto
tako i vi na brdima uokolo oglasite se jekom truba i rogova i glasnom vikom. Potom
spuštajući se malo po malo, približite se njihovom logoru, i kad budete blizu,
nemojte se plašiti, već budite hrabri i muški se borite. Svemogući Bog naime,
predaće ih u naše ruke". Dakle u vrijeme kada se smrkavalo, tri kraljeva sina popeše
se na brda i učiniše onako kako je kralj bio naredio. U to vrijeme neki Baranin,
kraljev prijatelj, u namjeri da prestraši Grke, priđe Kursiliju i reče mu: "Čuvaj se
gospodaru i budi oprezan i gledaj kako da se izvučeš, znaj dobro da si sa svih strana
opkoljen veoma velikim snagama". Ova opomena se razglasila po logoru i sve obuze
veliki strah. Na to Kursilije odmah naredi da svi stoje naoružani, i odredi da se
daleko od logora postave osmatrači i straže. Međutim, kralj sa svojom vojskom,
noću po malo nastupajući tiho se približavaše njihovom logoru. U sred noći pak
stiže tamo đe su bile grčke straže i čuvari Grka, i jurne na njih, te neke pobije, a
ostale nagna u bijeg. Kad su to viđeli Grci, veoma se uznemire. Odmah zatim oglasi
se kraljeva truba, a oni koji su bili sa kraljem duvahu u rogove i počeše veoma
glasno vikati, a sinovi kraljevi koji bijahu po brdima isto tako počeše odavde i
odande trubiti u trube i rogove i vikati. Zatim, lagano se spuštajući niz strane brda,
približavahu se neprijateljima, a isto tako je učinio i kralj. Grci se zaista počeše jako

732
plašiti, pa pošto su slušali kako se oni sporo spuštaju a kako je bila noć i nijesu mogli
da vide, mislili su da se radi o veoma velikoj vojsci, kao što su bili čuli od Baranina. A
kad su čuli da je zvuk truba, rogova i vike već blizu i da na njih navaljuju, spopade ih
strah, i okrenuše se u bijeg. Kad je pak kralj saznao, a i oni koji su sa njim bili, da
Grci bježe, navališe kad se zora približavala na njihov logor, da ih ranjavaju, sijeku i
ubijaju goneći ih pred sobom. Isto tako i kraljevi sinovi su ih na sve strane udarali i
sjekli. Kad je, goneći ih i ubijajući, kralj sa svojm sinovima i sa svojim ljudstvom
prešao preko potoka koji teče Prapratnom i dospio u šumu, Gojislav, ne
prepoznavši svog oca, budući da su bili prašnjavi i krvlju poprskani, i jedan drugoga
nije razaznavao, nasrne na oca i zbači ga s konja na zemlju ali ga ipak nije ranio.
Tada otac jakim glasom povika: "Bože pomiluj, Bože pomiluj!", a sin ga odmah po
glasu poznade, pa brzo sjahavši s konja, obuhvati mu nogu i reče: "Oprosti oče,
zaista te nijesam prepoznao", a kralj mu odgovori: "Ne boj se sine jer je Božija
milost, još sa nama, zato što me nijesi ranio i ubio". Tada je kralj stao na ono mjesto
i prozva ga "Božija milost", što se latinski kaže: "Dei misericordia", a to se mjesto
tako zove sve do današnjeg dana zbog toga što je Bog podario milost kralju, naime
da ne bude ubijen od svoga sina, kao i zbog toga što je tako golemo mnoštvo
predao u ruke malom broju ljudi. Kraljevi, dakle, sinovi gonili su neprijatelje do
rijeke Drima, ranjavajući ih i ubijajući ih, a i hvatajući ih, i mnogo njih svezanih
odveli su sa sobom ocu, na mjesto "Božija milost". Kursilije, pak, teško ranjen
uteče, ali čim je stigao u ravnicu Skadarskog grada umrije, a na tom mjestu
postavljen je krst, koji se i danas zove "Kursilijev krst".
Poslije toga kralj pošalje svoga sina Gojislava, s vojskom protiv kneza Ljutovida,
davši mu pedeset Grka koji su bili zarobljeni i ranjeni, da bi ih čim se bude približio
neprijateljima, ovako ranjene i poprskane krvlju, poslao u logor kneza Ljutovida,
kako bi Grci ispričali što im se dogodilo, a ako Grci ne budu htjeli otići, da im
odsiječe glave. I to je kralj uradio zato da knez i njegova vojska oslabe od straha
kada ih vide ovako sječene. Gojislav dakle, učini sve ono što mu je otac bio naredio.
Pokrenuvši, dakle, vojsku, preplovi zaliv, nastavljajući put preko Konavala popeo se
na brdo koje se zove Klobuk. Tada, pošto bješe blizu Ljutovidova vojska, pošalje
gorerečene Grke u njegov logor. Kad viđeše to oni koji su bili sa Ljutovidom i čuvši
što se zbilo, veoma se uplaše. A knez Ljutovid, kako je bio čovjek ratoboran i vičan
oružju, nimalo se ne uplaši. Naprotiv on poruči Gojislavu govoreći: "Tvoja
dosjetljivost me nimalo ne plaši, nego ako si čovjek i ako nešto vrijediš, uzmi sa
sobom dva vojnika, a ja ću isto tako sići u polje da tu ukrstimo oružje, pa ćeš saznati
ko sam ja". Ova poruka dopade se Gojislavu i odmah, uzevši sa sobom dva odvažna
vojnika, siđe u polje, a knez je isto tako sišao. Čim pak počeše da se bore, jedan od

733
dvojice Gojislavljevih vojnika, po imenu Udobik, napadajući kneza Ljutovida, pogodi
ga i bači na zemlju. Tada drugi poče vikati: "Trčite saborci i drugovi, trčite, jer je
Ljutovid pao i mrtav je". Na glas o njegovoj pogibiji počeše svi da trče, ali Ljutovid,
iako je bio ranjen, dokopavši se konja dade se u bijeg. Oni pak koji su bili sa njim,
viđevši da je on pao i da je bio ranjen, svi pobjegnu. A Gojislav sa svojim ljudima
gonio ih je cijelog onog dana, i uzevši njihov ratni plijen, vratiše se kao pobjednici u
svoja mjesta. I od onog dana zemlja se smirila pod kraljem i njegovim sinovima, i
niko se nije usudio da im se suprostavi, već su svi postali prema njima miroljubivi.
Kralj Dobroslav, dajući mnogo darova onom Baraninu koji je bio obavijestio Kursilija
da je opkoljen velikim mnoštvom, tvrdio mu je da ni on ni njegovi sinovi neće
nikada zaboraviti to djelo. Poslije toga kraljevi sinovi dobiju čitavu Dračku zemlju do
rijeke Vojuše i tamo sagrade tvrđavu, i postaviše hrabre ljude, koji izlazeći pljačkahu
Grke i svakodnevno ih zarobljavahu. A slavni kralj Dobroslav vladao je dvadeset i
pet godina i pade u krevet, i umrije u Prapratni u svom dvorcu. Njegovi sinovi,
okupivši se oko njega, oplakali su ga i sahranili ga u crkvi Svetog Andrije u njegovoj

kapeli s velikom čašću i slavom

XXXIX

Poslije kraljeve smrti sastadoše se njegovi sinovi sa svojom majkom i zaželješe da

podijele sebi zemlje i oblasti svojih predaka, kako bi svaki od njih posjedovao svoj
dio. Tako Gojislav i Predimir, najmlađi brat, dobiše Travuniju sa Grbljem; Mihala:
Oblik, Prapratnu i Crmnicu; Saganek pak; Gorsku županiju, Kupelnik i Balec;
Radoslav: Luku Župu, Podlužje i Kučevo

u Budvi sa župom.

Poslije ovoga kraljica je sa svojim prvorođenim sinom Gojislavom upravljala

kraljevstvom i sinovima. Ali nijedan od njih nije se nazivao kraljem dok je živjela
kraljica njihova majka, već su se nazivali samo kneževima. Onda u neko vrijeme
Gojislav pade u krevet i dok je nemoćan ležao, neki iz Travunije koji se zvahu
Skrobimezi, dogovore se, dođoše i ubiše ga dok je ležao u krevetu a njegovog brata
Predimira uhvate i isto tako ubiju. Zatim za svoga poglavicu i gospodara postave
nekog po imenu Domanek. Kad su to čuli Mihala, Saganek i Radoslav, njihova braća,
sakupe vojsku i dođu u Travuniju, pa pošto pohvataše one ubice, podvrgnu ih
raznim mukama i ubiju najgorom smrću, ali Domanek sa nekoliko njih izbjegne.

734
Zatim, ostavivši tu Saganeka, Mihala i Radoslav se vrate u Zetu. Nije prošlo mnogo
vremena a Saganek strijepeći i sam se vratio u Zetu, u svoje županije. Domanek
dođe i uđe u Travuniju. Kad je Mihala uvidio da Saganek ne želi da ide u Travuniju,
pozvavši sebi Radoslava, reče mu da on ide i brani oblast Travuniju, a ovaj mu
odgovori da nikako neće ostaviti svoj dio koji mu pripada u Zeti. Tada su se oba
brata, Mihala i Saganek, strahujući da Grci ne napadnu zemlju, jer su se Grci inače
pripremali da dođu, a ne želeći da im se suprostave, pred velikašima zemlje
Radoslavu zaklela i napisala mu privilegiju da on i njegovi nasljednici posjeduju dio
Zete kao i, ako bude mogao da pridobije Travuniju ili bilo koju drugu oblast, biće
njemu i njegovim nasljednicima u nasljeđe i posjed bez prigovora i traženja od njih i
njihovih nasljednika, niti da će ikada ubuduće njihovi nasljednici to tražiti. Tada
Radoslav sakupivši narod ode i uđe u Travuniju i napadne Domaneka, pobijedi ga i
ubije. Zatim prodrije u

oblast Zahumlje i zauzme je.

XL

U to vrijeme preminu kraljica i Mihala prihvati kraljevstvo. On je imao sedam sinova

čija su imena ova: Vladimir, Prijaslav, Sergije, Derija, Gavril, Miroslav i Bodin. Budući
da je imao ovih sedam sinova, pošto preuze kraljevstvo, ne htjede održati zakletvu
koju je bio dao svom bratu Radoslavu, nego mu oduzme županiju Zete i dade je
svom sinu Vladimiru. U to vrijeme umrije žena kralja Mihale pa dovede drugu ženu,
Grkinju, carevu rođaku, i sa njom rodi četiri sina, čija su imena ova: prvi Dobroslav,
drugi Petrislav, treći Nićifor, četvrti Teodor. Od Dobroslava, od Nićifora i od
Teodora nije ostalo potomstva, samo se od Petrislava rodi Bodin koji je vladao
čitavom kraljevinom. Vladimir i njegova braća krenu u Rašku i zauzmu je, i dadu je
na upravu sinu Petrislavu. Zatim pođu na Bugarsku i povedu mnoge bitke protiv
Grka i Bugara, pa zauzmu čitavu Bugarsku, i tu pokrajinu kralj Mihala dade na
upravu svom sinu Bodinu. Potom Bodin postavi na svoju glavu dijademu i naredi da
ga nazivaju carem. Kad je grčki car to čuo, razbješnjeo se, i pošto je sakupio silno
mnoštvo, pošalje ga da napadne Bodina. I Bodin, sakupivši mnoštvo boraca, izađe
protiv njih, i jednog dana počeše se oba naroda žestoko sjeći i ranjavati. Tu pade
Bodin - bugarski car, i zarobe ga Grci, a po naredbi Grčkog cara prognan je u grad
Antiohiju. Ostala, pak, Bodinova braća, pošto se Bogu nije dopadao grijeh njihovog
oca zbog krivokletstva, jašući po pokrajinama čas ovamo čas tamo i vodeći mnoge

735
bojeve, svi u ratu pogiboše, još dok im je otac bio živ, ali ne u isti dan, već svaki u
svoje vrijeme. Kralj Mihala međutim, vladaše trideset i pet godina i umrije.
Sahranjen je s velikom čašću u manastiru Svetih mučenika Srđa i Vakha.

XLI

Poslije toga preuzme kraljevstvo Radoslav njegov brat, koji je imao osam sinova i
četiri kćeri. Imena njegovih sinova su ova: prvi Branislav, Gradislav, Hvalimir,
Stanihna, Kočapar, Gojislav, Dobroslav i Picinek. Kralj Radoslav, pak, bio je čitavog
svog života miroljubiv, blag i bogobojažljiv. Za vrijeme njegovog vladanja javljeno
mu je da Bodin, njegov nećak, živ, a da je car koji ga je bio prognao preminuo. Kad
je to čuo, pošalje u Antiohiju da ga ugrabe iz zatvora i dovedu k njemu. Kad je
doveden sa radošću su ga primili kralj i njegovi sinovi. Kralj mu dade Grbalj i Budvu.
Šesnaeste godine vladanja kralja Radoslava, Bodin zaboravi dobročinstva koja mu je
bio učinio kralj; ne osta u vjernosti, već sporazumijevši se sa svojom maćehom i sa
njena četiri sina, koji mu bijahu braća po ocu, odmetne se od kralja zajedno sa
svojom braćom. Kralj međutim, pošto je bio blag i miroljubiv nije htio da s njim
zametne rat, već se sa svojim sinovima malodušno povuče u oblast Travuniju. Tako
kao starac u poznim godinama, usnu sa svojim precima i sahranjen je sa

velikim počastima u manastiru Svetog Petra u Polju.

XLII

Poslije toga Bodin, uzevši kraljevstvo, prodre u Zetu i poče da savlađuje svoje
rođake. Tada Petar arhiepiskop barske stolice, čovjek zapamćen po dobru, vidjevši
da je među braćom velika svađa i nesloga, posredovao je zajedno sa sveštenstvom i
narodom, nagovorili su ih i pomirili ih. I Bodin i braća međusobno se zakleše da će
živjeti miroljubivo i spokojno. Potom se Branislavu rodi šest sinova, čija su imena
ova: prvorođeni Predinja, Petrislav, Gradinja, Tvrdislav, Dragel i Grubeša. Kralju
Bodinu, pak, rodi četiri sina Jakvinta, kćer Arkirica iz grada Barija, čija su imena ova:
Mihala, Đorđe, Arkiric i Toma. Pošto je sklopljen mir, Bodin sa braćom ode u Rašku i
ratovanjem je osvoji, i njom zagospodari. I tamo je postavio dva župana sa svog
dvora: Vukana i Marka, koji su mu se još i zakleli da će oni sami i njihovi sinovi biti
naročito privrženi ljudi kralja Bodina i njegovih sinova ili nasljednika. Potom osvoji

736
Bosnu i tamo postavi kneza Stevana. Zatim, po smrti Roberta Gviskarda, od vlasti
Normana koji su se nalazili u Draču i na cijeloj Dračkoj zemlji, otrgao je i držao
čitavu Dračku zemlju i sam grad Drač. Potom sklopivši mir sa grčkim carem, vratio
mu je grad. Međutim, Jakvintu, Bodinovu ženu, jako je boljelo da gleda kako
Branislavljevi sinovi jačaju i množe se. Bojala se, naime da Branislav ili njegovi sinovi
po smrti njenog muža ne preuzmu kraljevstvo. Stoga su joj stalno smetali i tražila je
zgodnu priliku da ih uništi oca i sinove. Tako u jedno vrijeme kad je Branislav, sa
njegovim bratom Gradislavom i sinom Berihnom naivno došao u grad Skadar,
Jakvinta, vidjeći da su došli sami, obraduje se pa prišavši kralju poče bestidno
navaljivati i govoriti mu da ih uhvati i stavi u tamnicu, inače nikakav život ne može
imati sa njim, ako to ne učini. Govoraše mu: "Znam da ćeš umrijeti, pa će oni
preuzeti kraljevstvo, a tvoji sinovi će jesti za njihovom trpezom". Što dužiti ? Kralja
Bodina pobijedila je žena kao Iroda Irodijada, dok su sjeđeli za ručkom i jeli po
kraljevoj naredbi uhvaćeni su i stavljeni u tamnicu, a pošto kralj nije htio da se
odupre želji svoje žene, posta za trpezom vjerolomnik, kao Irod ubica. Kad su to
čula njihova braća , sinovi i nećaci, sakupe sve srodnike i odu u Dubrovnik, pa uđu u
grad sa četiri stotine ljudi pod oružjem. Kad je kralj čuo da su pobjegli, sakupivši
vojsku, stiže do ovog grada i opsjedne ga, pa poče da ga napada. Tada braća i sinovi
kneza Branislava, i oni koji su bili sa njima, izlazeći naoružani iz grada svakodnevno
su činili veliki pokolj nad vojskom kralja Bodina. Jednog dana kad su izašli i mnoge
pobili i ranili, Kočapar bacivši koplje iz ruku probode nekog Kosara kojega je kraljica
mnogo voljela. Vidjeći to, kraljica odmah rasplete kose pa se poče žestoko udarati
po licu, plakati i govoriti svom mužu: "Jao, jao, jao, da li zbilja ne vidiš, o kralju, kako
ubijaju tvoje ?! Zar još ne vidiš što učini Kočapar ? Zašto da pustiš da žive njihova
braća koju držiš u okovima"? Tada kralj razbješnjen, ispruživši svojom rukom mač,
naredi da se pred gradom Dubrovnikom i u prisustvu njihove rodbine odsiječe glava
knezu Branislavu, njegovom bratu i sinu, dodajući tako ubistvo na vjerolomstvo.
Tada episkopi i opati koji su bili došli da mole kralja da ih ne pogubi i da ih pomire,
vidjeći da su oni već pogubljeni, mnogo su žalili što su zakasnili u dolasku i počeše
žestoko kriviti i grditi kralja zato što je poslušao glas svoje žene i što je pobio svoju
braću. Kralj se odmah pokajao i gorko je plakao, pa pošto su mu braća, naredi da se
časno sahrane. Tada episkopi i opati uzevši njihova tijela sahrane ih s velikim
počastima u manastiru Svetog Benedikta na ostrvu koje je ispred Dubrovnika.
Poslije toga njihova braća i sinovi i ostali, koji bijahu u gradu, čuvši kako neki žele da
predaju grad kralju, pripremivši male lađe, svi uđu u njih, doplove u Split, odatle
preplove u Apuliju, a odatle caru u Konstantinopolj. Zatim kralj zauze Dubrovnik i tu
sagradi tvrđavu. I poslije se vrati u Skadar. Vladao je naime, dvadeset i šest godina,

737
a u dvadeset drugoj godini pogubio je svoju braću. Kad se navršilo dvadeset i šest
godina i pet mjeseci njegovog kraljevanja, preminuo je i sahranjen je po
kraljevskom običaju u manastiru Svetih

mučenika Srdja i Vakha.

XLIII

Tada Mihala, njegov sin, htjede da naslijedi prijesto, ali zbog zlobe njegove majke
narod zemlje nije ga htio, već postavi sebi za kralja Dobroslava, brata

kralja Bodina.

Dok je vladao Dobroslav je surovo radio protiv naroda. U to vrijeme, kada su braća i
sinovi kneza Branislava čuli da je bio umro kralj Bodin, po nalogu cara dođu u Drač,
đe se Gojislav oženi i ostade sa svojim nećacima. A njegov brat Kočapar ode u
Rašku i odatle, pošto je sa županom Vukanom sakupio narod, pođe protiv kralja
Dobroslava. Kralj pak sakupivši narod htjede da se brani. Kad se, najzad, zače borba
u Duklji, na rijeci koja se zove Morača, bude poražena vojska kralja Dobroslava, a
sam je zarobljen. Poslije toga Kočapar, poslavši kralja Dobroslava okovanog u
Rašku, i Vukan dođu i osvoje Zetu i opustoše veliki dio Dalmacije. Poslije toga Vukan
ode u Rašku, a Kočapar ostane u Zeti. Potom je Vukan sa Rašanima postavio zasjede
Kočaparu da bi ga ubio, a to čuvši ovaj ode u Bosnu i tu se oženi ćerkom bana
Bosne, i poslije ne mnogo vremena pogine u boju u Zahumlju.

XLIV

Međutim narod, pošto se sakupi, postavi za kralja Vladimira, a unuka kralja Mihale.
Dok je Vladimir vladao volio je mir i sa svima je bio u miru, oko sebe je okupio svoju
braću i oženio se ćerkom župana Raške. I zemlja je dvanaest godina živjela u miru.
Pošto se kralj oženio Vukanovom kćerkom, župan je oslobodio kralja Dobroslava,
koji je držan u okovima, budući da je bio stric kralja Vladimira. Ovaj oslobođen,
dođe svome nećaku, koji čim viđe kralja odmah naredi da ga uhvate i stave u
tamnicu, i u tamnici je ostao sve dok je vladao njegov nećak Vladimir. Dvanaeste
godine vladanja kralja Vladimira, Jakvinta, kako su je savjetovali neki vrlo rđavi ljudi,
koji bijahu neprijatelji župana Vukana, dade im smrtonosni napitak koji je načinila u

738
Kotoru, đe je boravila. Kad ovi stignu u Skadar, približe se kralju preko ruku
njegovih slugu, i on prevaren od njih, pade u postelju. Jakvinta, pak, znajući da će
on umrijeti, dođe sa svojim sinom Đorđem u Skadar da posjeti kralja, ali čim je kralj
viđe, gurnu je od sebe i naredi da izađe napolje. Kad je izašla onima koji su tu stajali
reče: "Zašto kralj tako radi ? Kakvo sam zlo ja učinjela ? Ako gospodin kralj želi da
zna: njegov stric Dobroslav, koji se nalazi u okovima, sam je učinjeo da on ne
naslijedi kraljevstvo". I odmah odatle ode i dođe do Gorice čekajući kraljevu smrt.
Potom tajno, mnogo obećavajući, poruči kraljevim ljudima da čim kralj umre ubiju
Dobroslava, što je i učinjeno. Naime kralj je umro i sahranjen je u manastiru Svetih
Srđa i Vakha, a kraljevi ljudi, iskoristivši priliku, po savjetu Jakvinte udruže se protiv
kralja Dobroslava, pa izvukavši ga iz zatvora, iskopaju mu oči i odsijeku mošnice, i
pošalju ga u manastir Svetih Srđa i Vakha, đe je živjeći

Dugo vremena sa kaludjerima umro.

XLV

Poslije smrti kralja Vladimira kraljevstvo preuze Đorđe, sin kraljice Jakvinte. Druge
godine svoga vladanja želio je tajno pohvatati Branislavljeve sinove, ali to nikako ne
mogade. Naime saznali su za neku takvu namjeru, pa oni odu u Drač svome stricu
Gojislavu. Grubeša je jedini bio uhvaćen i u Skadru stavljen u tamnicu. U ono
vrijeme vojskovođa Kalojovan Kuman, sakupivši jaku vojsku napadne s Gojislavom i
njegovim nećacima kralja Đorđa. I kralj se, sakupivši vojsku, pripremi za rat sa
njima. Pošto su zametnuli bitku, pade dio kralja Đorđa i mnogi su pobijeni, a veoma
mnogi zarobljeni. Kralj, pak, sa nekolicinom izbavi se i pobježe na Oblik. Zatim
vojskovođa i ostali napadnu na grad Skadar i zauzmu ga. Otuda izvuku Grubešu iz
tamnice, i po carevoj naredbi postavi ga narod za kralja, a vojskovođa, ostavivši mu

vojsku, vrati se u Drač.

Za njegove vladavine kralj Đorđe znajući da je Grubeša veoma vješt ratnik i snažan
junak, odvažan u borbi, pobježe u Rašku. A Đorđeva majka je uhvaćena u Kotoru i
odvedena u Carigrad, đe je i umrla. Kralj Grubeša je vladao sedam godina, i u
njegovim danima smirila se zemlja i veoma se oporavila. Dao je, naime, onih dana
Bog obilje žita i vina, ispunjena je bila zemlja svakim izobiljem. Najzad, sedme
godine njegovog vladanja, pođe na njega kralj Đorđe sa Rašanima. Iako mu se
borbom suprostavio, u istoj borbi pogibe kralj Grubeša, hrabro se boreći i vojujući

739
pred gradom Barom i sahranjen je s počastima u episkopiji istoga grada u crkvi
svetog Đorđa,

sjedištu episkopa toga grada.

Poslije toga Đorđe zadobije kraljevstvo, ali ne i zemlju. I posla po braću kralja
Grubeše, Draginju i Dragila, koji su još preostali, i sklopi mir s njima izmiri se i
zakune se da će sa njima podijeliti zemlju i da im neće učinjeti nikakvo zlo. Oni
dođoše jer su mu zbog zakletve povjerovali. Dade im jedan dio zemlje i županije u
Zeti i poče ih jako uvažavati. I ovo je kralj činio zbog toga da bi Gradihnu, njihovog
trećeg brata, mogao prevariti i k sebi privući, pa ih zatim sve uništiti. Gradihna pak
boraveći u Raškoj, tu se oženi i izrodi četiri sina: prvi Radoslav, pa Lobar i Vladimir.
Zatim Dragilo sa svima iz svoje zemlje prodre u Podgorsku oblast i zauzme Onogošt
i mnoge druge županije. A kad viđe kralj da se razborito ponaša, veoma mu se
dopadne. Zatim po Dragilovom savjetu, kralj sakupi vojsku i ode u Rašku pa je osvoji
i poplijeni. Tu naiđu na Uroša koji je bio u tamnici, u koju su ga bili stavili njegovi
rođaci. Izvukavši ga odatle pošalju ga za župana u Raškoj. Onda se kralj sa svima
svojima vrati u svoje mjesto sa velikim plijenom. U to vrijeme Gradihna se bio
povukao u Zahumlje. Kasnije vidjevši da se Dragilo sa bratom i nećacima razborito
ponašaju i da svakodnevno jačaju i rastu u ljubavi svog naroda, naveden zavišću i
plašeći se da ga narod ne poštuje iskreno, a i da možda ne izgubi kraljevstvo, kralj
naloži da se uhvati Mihala, sin kralja Vladimira, a poslije njega Dragilo, i stavi ih u
tamnicu. Dragihna, pak, sa svoja četiri sina: Prvošem, Grubešom, Nemanjom i
Sirakom izvuče se i pobjegne u Drač. Kad je čuo da se njegov brat i nećaci nalaze u
okovima, i sam ode u Drač. Zatim vojskovođa Pirigordi sa Gradihnom i Dragihnom,
sakupivši narod i veliku vojsku, pođu i zauzmu zemlju sve do Vranjine i do Bara, ali
pošto je vojskovođa htio da ode u Carigrad, Gradihna, ostavivši svoga nećaka
Boroša na Obliku da čuva tvrđavu, prebači vojskovođu sve do Drača. Tada kralj
Đorđe, razbiješnjen, naredi da Dragila i njegovog nećaka Mihalu liše nebeske
svjetlosti zbog toga što su ga Gradihna i njegov brat napadali. Pošto je vojskovođa
Pirigordi otišao u Carigrad, u Drač je došao drugi vojskovođa, gospodin Aleksije
Kontostefan. Međutim, kralj Đorđe sakupi vojsku, dođe i opsjedne Oblik, a Boroš
se sa svojima junački branjaše. Kad je to čuo vojskovođa gospodin Aleksije, sakupi
sa Gradinjom i njegovim bratom vojsku, pa svi krenu na kralja. Kako je kralj već bio
veoma mrzak u čitavom narodu, nije bilo nikoga da mu ovo javi prije nego što je
stigao vojskovođa sa Gradinjom i sa vojskom. I navale na njihov logor, pobiju i
izranjave veoma veliki broj ljudi, i naćeraju ih u bijeg. Kralj se tada izvukao i

740
pobjegao u Crmnicu. A pošto je ovaj bio naćeran u bijeg, vojskovođa ostavi
Gradinju sa vojskom i vrati se u Drač. Tada, pošto je zemlja zbog nevolja i ratova već
bila pusta i pošto je svakodnevno sve više pustjela, pobuni se Kotor, a zatim i čitava
zemlja kralja Đorđa. A Gradinja sa svojima poče da zauzima zemlju i gonjaše kralja,
a s druge strane ćerahu ga Rašani. Kralj se sa svojima skrivao po gorama i šumama,
bježeći čas ovđe čas onđe. Zatim kralj, viđevši da ga progone sa svih strana, ne
znajući što da radi, uđe u tvrđavu koja se zove Obolon. Tada Gradinja zauzme
zemlju do Kotora osim tvrđave, u kojoj se kralj održao. Međutim vojskovođa dođe u
Skadar, i Gradinja mu poruči da što prije stigne kako bi zauzeli tvrđavu i uhvatili
kralja. Kad je ovaj došao sa vojskom, opsjednuše tvrđavu. Tada su oni koji su
smatrani prijateljima i veoma bliskim kralju, i koji su jeli njegov hljeb, podigli protiv
njega pobunu, i jedni spolja, a drugi iznutra predadoše tvrđavu i kralja vojskovođi
gospodinu Aleksiju; njega vojskovođa uhvati i povede ga sa sobom u Drač, a odatle
okovanog i sa stražarima pošalje ga u

Carigrad dje je umro u tamnici.

XLVI

Poslije ovoga sakupi se narod i postavi za kralja Gradinju, koji, primivši kraljevstvo
poče vladati narodom sa svom pravdom. Zaista bijaše čovjek koji se bojao Boga,
pobožan i milostiv i zaštitnik i branitelj udovica i siročadi, i u svim svojim
postupcima odlikovao se svakom dobrotom. Zbog toga i oni koji su se rasuli po
oblastima i pokrajinama, kao i po Apuliji, čuvši o njegovom poštenom životu,
odmah su se vratili u svoja mjesta, i u svoj rodni kraj, te opet napuniše i naseliše
zemlju, koja je već bila skoro sasvim razorena i opustjela. Podnio je kralj Gradinja u
danima svoga vladanja mnoge prevare i nepravde od rđavih ljudi, ali ga je od svega
Bog izbavio. Kad se navrši jedanaest godina njegovog kraljevanja, ode putem svih
smrtnika i počinu u miru sa precima svojim. Sahranjen je počasno i sa
dostojanstvom, rukama svojih sinova, kneza Radoslava, Jovana i Vladimira, u
manastiru svetih

mučenika Srdja i Vakha.

741
XLVII

Poslije toga knez Radoslav otputova caru Manojlu koji ga blagonaklono primi i dade
mu cijelu zemlju da njome gospodari kako je ranije držao njegov otac. Poslije je
knez Radoslav, vrativši se od cara, počeo da, zajedno sa svojom braćom, drži zemlju
i njome gospodari. Potom ustaše neki zlikovci, koji su bili stari neprijatelji, i
odmetnuše se od njega i dovedoše Desu, Uroševog sina, i njemu dadoše Zetu i
Travuniju. a Radoslavu i njegovoj braći preosta Primorska oblast i grad Kotor do
Skadra. Ali oni neprestano ne odustajahu da se bore i ratuju protiv Uroševog sina i
protiv ostalih neprijatelja, sve dok zemlju koja se bila od njih odmetnula nijesu
mogli ponovo zadobiti, i onu kojom vladahu junački odbraniti. I tako dalje.

Kraj ”Letopisa”

Zaključak

Ovu knjigu možemo shvatiti kao jedan djački čas u školi gde je nastavnik odavno
ispredavao lekciju iz jezika, a sada držeći u ruci rečmik proverava šta je ko pogrešno
razumeo i zbog čega je pogrešio u svojim zaključcima. Knjiga ukazuje na put kojim
treba ići da bi se došlo do istine o poreklu jezika. Kada saznamo svoje poreklo
približićemo se Bogu.

Ovaj eksperiment sa jezicima raspršuje mnoge zablude o našoj balkanskoj prošlosti,

ali i prošlosti u kojoj su nam prapreci govorili jezikom koji se mnogo razlikuje od
današnjeg jezika kojim govorimo, ali mi smo ipak njihovi potomci. Najstariji srpski
pisani dokument – «Letopis Popa Dukljanina» u kome je autor letopisa rekao da su
Srbi Goti, u ovoj knjizi dobio je potvrdu da je ono što je pre više od osam vekova
zapisano bilo tačno. Jezik jednog naroda je jedan najtačniji arhiv koga narod veoma
brižljivo čuva od promena. U jezik kao u pravi arhiv «ulazi» se samo sa tačnim
jezičkim ključem i samo onda, kada je originalan ključ, odnosno kada isprobamo koji
jezik daje tačne ogovare na nedovoljno jasne periode istorije. U tom slučaju jezik
može da nam posluži kao dopuna istorijskim nedorečenostima. Samo na ovaj način
može da se istražuje i dokazuje biblijska tvrdnja da je jezik jedan, a da su se jezici
742
umnožili jer su se reči prenosile usmenim putem, a svaki je «vlasnik» nove reči
mislio da se dovoljno razumeo sa svojim sagovornikom.

 Veliki nedostatak pisane istorije je taj što preko vladara jednog naroda ne
možemo da saznamo kojeg je nacionalnog sastava bio narod kojim vlada jedan
vladar. U prošlosti nisu postojali demografski popisi iz kojih bi se videlo kojim
jezicima govore narodi jedne teritorije.

 Pravo značenje imena našeg naroda – Srbi, odnosno, Serbi, treba da nam
kažu jezički stručnjaci za stari švedski jezik. U Švedskoj postoji preko 20 naziva
Sörby, ali taj naziv postoji i u Indiji, i Mesopotamiji, zato ne smemo zaključivatii da
je narod koji se spominje sa tim imenom, govorio srpski u davnoj prošlosti. Jezik
kojim mi danas govorimo nije ni postojao u današnjoj verziji u Indiji ili
Mesopotamiji. Jezik naroda Sörby imao je funkciju pčele koja sleće na cvet iz koga
će se kasnije stvoriti plod u ovom slučaju – reč. Današnji srpski jezik je nastajao iz
spoja dva ili više naroda. Taj vladalački narod koji je svojim jezikom uticao na naš
jezik danas nedostaje u popisnim listama jezika stanovništva na Balkanu, ali i svim
slovenskim jezicima. Naš narod nije došao iz Indije, niti je dolazio na Balkan na
Mojsijevski način. Mojsije je vodio i držao na okupu svoj narod četrdeset godina uz
pomoć boga. Razdaljina koju je Mojsije prešao za današnje pojmove je veoma mala,
ali mora se imati u vidu da je izraelski narod išao tempom bolesnih i starih; tempom
male dece i tempom trudnih žena – čitavih četrdeset godina. Mi Srbi nemamo
legendu da smo iz Indije ili Mesopotamije došli predvodjeni nekim od svojih vodja
niti bi to bilo moguće jer je trebalo preći jedan veći deo puta brodovima. Jedino
nam preostaje da razmišljamo o Noju čija je barka, mogla da naidje na Jadransku
obalu, i da se iz te mikro porodice razvije narod Ilira. Ali grčki bogovi govore takodje
švedskim jezikom, tako da je narod Balkana bio pod uticajem tog jezika. Grčke
legende govore o bogovima koji imaju potomke sa običnim ženama. Jezik ovog
područja razvija se i pod uticajem izbeglica koji pristižu sa severa Skandinavije,
Nemačke, Holandije, Jevreja...ali isto tako i od autohtonih Engleza i drugih naroda
koji su išli iz Mesopotamije i iz Dadranela skretali prema Balkanu.

ΠΡΟΣ

U grčkom jeziku za reč: προς u rječniku Stjepana Senca, „Grčko-hrvatski rječnik za

škole“/ 1910 godine, reprint 1988. kaže se: πρός, epski(dorski) προτι i poetski:

743
προτι (προτι je najstariji oblik, od kojega je postalo pred vokalima [προτj -ηγον i sl.]
προς; uz njega bijaše ποτι, od čega je postalo kretsko: πος.

Autor dalje navodi da reč: πρός može da ima višestruko značenje kao:

Priloško: k tome, uzato, pored toga, pak, osobito sa: δέ i και.

Predloško i kao takav kod pjesnika katkad postavljen iza padeža,ali tako, da onda još
slijedi atribut supstanstva. S genitivom:

a) o prostoru: od, stoga ό πρός Σάρδεων ήλεκτρος koji od Sarda dolazi, sardski(Sof.
Ant. 1024). No kako Grk nerjetko kod oznake mjesta svoje stajalište uzima od onoga
mjesta i pri tom misli: ako se od toga mjesta dolazi, meće on πρός, gdje mi velimo:
prema, k, na strani prema, kod, na strani, blizu, προς μεσημβρίας – južno prema
jugu(Herodot 3, 107), είσι προς ταλλάσσης –leže na moru ( Herodot 2, 154),νησοι
προς Ηιλιδος – ostrva (što leže) kod E., το προς Σκιωνις – strana prema Sk.;

b) preneseno na podrijetlo, početnika, povod ili primenjenost, dakle: od, kroz,

preko, po;

c) οί προς γένους – rodjaci; οί πρός αίματος – rodjaci po krvi;

d) kod pasiva i uzvika : προς των πνεότων μηδενός θανειν υπο – pogimuti, ali ni od
kojega živoga stvora; προς Διός είρυαται – štite po Zevsu, dobivši od njega nalog i
vlast, pa takoikod zakletve, molbe: προς (των) θεών (θεός) – tako mi bogova, gde je
genitiv od προς rastavljen.

Sa dativom reč kada je reč o prostoru, reč: προς ima značenje pred, pored, uz,kraj,
do, po, na, u, kod, u kretanju, kad podeljeno treba označiti pojam mirovanja:
γίγνεσθαι, είναι προς τινι –u nešto zadubljen, zamišljen.

Sve ovo i još toliko teče objašnjenje o reči προς, ali i iz ovoga će titi jasno odakle
potiče ova reč.

Ova reč je mogla da nastane od švedskih reči: brå oss – dobro (za) nas(b = p) ili od
druge švedske reči: prost – pop, ali onaj pop kojiima viši čin od običnog popa
(präst), a u „Googlu“prevodu za reč: prost daje se značenje: dekan.(Moguće da se
radi o dekanu bogoslovskog fakulteta.)

Prost je u ovom slučaju u situaciji da aktivno učestvuje u obavljanju dužnosti popa,

sveštenika, ali njegovo zanimanje Grci ne konstatuju kao zanimanje već prate

744
njegovo kretanje. On učestvuje na primer u prinošenju žrtve bogu. Na grčkom:
θυσία napisana na švedskom: ty sia – jer proriče.

Evo šta piše kod Senca o θυσία – prinošenje žrtve bogu.

Θυσία (N.Testament:άνάγειν, άναφέρειν, προσφέρειν θυσίαν τινί) θυσίαις χρσθαι

– žrtvu za proricanje upotrebiti po plamenu (da li je jasan; ili se puši) ili po crevima
žrtvovanih životinja proricati.

Sindikat

(Grčko – hrvatski rječnik po Benseler – Kaegilevu grčko-nemačkom rječniku,

priredio Stjepan Senc/ Zagreb 1910.god.)

U ovoj knjizi stoji sledeće:

σύν-διοικεώ – zajedno narediti

σύν-δικάζω – zajedno suditi

σύν δικος – odvjetnik(advokat), zastupnik

a) kod Demostena koji pred većem Amfikteonaca zastupa prava Atene na

delfsko svetilište protiv Deljana,

b) kod Lis. Iza pada tridesetorice žrebom na kratko vreme izabrano

poglavarstvo za istraživanje i prosudjivanje pravnih zahteva proteranih
demokrata radi njihovih od oligarhije zaplenjenih dobara, o čemu su sudili
helijasti pod predsedavanjem toga poglavarstav; državni advokati.

συνδίκως (prilog; poetski) = σύν – δίκη – pravedno

όλιγαρχία,(jonski) – oligarhija, oligarhijski ustav, t.j. gde je mali broj porodica vlast
preoteo, stoga se na primer vlada tridesetorice u Ateni.404. pre Hrista, i ona pre nje
od četiri stotine tako zove.

όλιγαρχικός (pridev) (όλιγ-άρχης) – oligarhijski

a) ko je predan, naklonjen oligarhiji

b) kod Rimljana: pristalica plemstva (nobiles); koji se na oligarhiju odnosi

745
[Nobiles, smatram da je upitanju švedska reč:

må by läs ili måba läs .

– maltretirati; uči = mobles (m = n)]

U istoj knjizi objašnjena je i reč:

Milicija

Όλβία

1. bogat primorski i trgovački grad na ušću Hipanisa(Buga) ili Boristena(Dona),

naselje Miletsko, zato Μιλιτόπολις ili Βορυσθενίς, zvan sada ruševina kod
Očakova.

2. Όλβία, grad u južnoj Galiji, sada Éubes kod Hyères-a.

I u našem i u ruskom jeziku postoji reč: milicija koja je kao što se iz gornjeg teksta
vidi vezana za prvu grčku državu Milet, odnosno: Μιλιτόπολις

U grčkom jeziku reč: πόλις – grad, a od te reči nastala je reč: policija.

Staroslovenski jezik nema svoj koren.

Sloveni bi mogli da budu onaj narod koji je prvi naselio Evropu posle neke velike
katastrofe koja je primorala sve narode iz dublje Male Azije, odnosno
Mesopotamije na seobu. Taj narod se izmešao i prihvatao sve sledeće velike seobe
naroda koji se stalno upijao kao manjina u ovaj većinski narod. Staroslovenski jezik
je nastajao asimilovanjem mnogih manjih evropskih germanskih etničkih grupa.

 Sloveni nisu bili mnogobošci. Posle Mojsija postojala je ista situacija kao
posle Hrista gde su misionari krenuli da šire Mojsijevu veru, odnosno deset božjih
zapovesti. Jedan od naroda koji širio Mojsijevu veru su nordijski narodi i na taj način
dodatno utiču na jezik Slovena. Arheolozi na primer tvrde da je u gradu Stobiju (u
Makedoniji) koji je podignut 300 godina pre Hrista postojala sinagoga i da u istom
gradu postoje ranohrišćanska crkva.

746
 Grčki bogovi nisu bili Bog Tvorac, a jezik pokazuje da su oni postojali na
Zemlji i jednim ozbiljnim proučavanjem grčkih i nordijskih legendi i etimoloških
proučavanja jezika drugih naroda moglo bi da podigne prag našeg saznanja o
poreklu čoveka.

Interesantno je jedno zrelije razmišljanje indijskog pisca Pramčada (Dhanpat Rai

Šrivastava, rodjen 1880.) koji je u mladosti za Indiju želeo diktatora vrste Kemal
Paše koji bi železnom rukom doveo stvari u red, ali kao stariji on kaže da će njegovo
mesto biti u redovima siromašnih, ako bukne revolucija u Indiji. On sada sumnja u
postojanje vrhovnog božanstva; mora da postoji neka ruka iza svemira, ali s
poslovima ljudi ona teško da ima išta više no sa poslovima mrava ili muva.
«Ateizam» jednog socijaliste koji daje svima jednake mogućnosti, bez obzira na
rodjenje i tradiciju, bliži je pravoj religiji

 Vranjski govor čuva najsvežije tragove švedskog doseljavanja –u velikoj

meri naginje švedskoj deklinaciji i ima kratk i dug akcenat kao što ima švedski jezik,
nasuprot srpskom četvoroakcenatskom sistemu.

 Jezičke svadje. Pomoću ove knjige dobili smo odgovor zašto se na Balkanu
dogadjala jedan duži period jezička svadja koja se razbuktala u gradjanski rat, a
rezultat toga je bio raspad Jugoslavije, a recimo u Americi nema svadja takve vrste
(ili ne znamo za njih). Taj zadnji rat može u istoriju da udje kao: rat kašika, lažica i
žlica. Grčka pravi problem bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i naziva je:
država Skoplje jer se plaši 1naziva Makedonija pošto na grčkoj teritoriji postoji deo
nekadašnje pokrajine sa istim imenom. Istovremeno u grčkim školama proučava se
stari grčki jezik samo pomoću grčkog jezika, kao i kod nas što se proučava srpski
jezik pomoću srpskog jezika ili staroslovenski jezik samo pomoću slovenskih
jezika.Takav pristup jeziku stvara lažne autoritete u lingvistici – čuvare stare Grčke,
kao i kod nas – čuvare srpskog jezika, čuvare ćirilice i tradcije, što opterećuje školski
program. Umesto da djacima srpski jezik u školi pomaže da lakše uče evropske
jezike, fonetske promene se savladjuju mehaničkim učenjem uz veliki napor.

Jezičke svadje ovakve vrste proističu iz niskog naučnog znanja o poreklu jezika.
Narodi nisu upoznali svoje pretke kroz jezik, već je svaka nacija na prostoru Balkana
dobila dvostruku ulogu po pitanju jezika – sami sebi su postali svoji preci, ali
istovremeno i potomci. Da smo znali jezik svojih prapredaka pronašli bi šta je bliže

11

747
praizvoru ne stvarajući famu oko toga ko je od koga «pozajmio» reč. Ako zamislimo
da su na današnjim našim teritorijama postojale u većinskom narodu i manje
etničke grupe sa germanskim jezikom koje su se vremenom asimilovale u većinski
narod, onda iz tog mixa jezika niče nov jezik u kome generacija živućih ne vidi svoje
pretke. Vladalačka porodice imaju svoj rodoslov, čuva ga narod.

Retki su Srbi koji znaju svoje pretke do petog kolena unazad. Pojedini Crnogorci
prave svoje rodoslove, ali i oni ne dosežu dublje u prošlost.

Seoba naroda na američki kontinent, odigrala se u doba pismenosti. Amerikanci

nisu ništa pametniji u stvaranju demokratskog društva u kome se ne prave
problemi oko jezika. Oni oko jezičkih problema imaju Engleze i engleski jezik kao
arbitra. Zbog toga se ova nacija postavlja nad drugim narodima kao nacija koja je
uspela u svojoj demokratiji. Ali ni sami Englezi nisu ušli u poreklo svoga jezika inače
ne bi dolazilo do podela na Engleze, Irce i Škotlandjane što mu je izgleda isto kao
kod nas gde se narod dvostruko podelio – po veri i po jeziku vezujući sami sebi i
noge i ruke, a ustvari, svi se razumemo bez tumača. I kod Engleza i kod nas uticaj na
jezik izvršio je švedski jezik. Dr profesor Ranka Kujić primetila je da izmedju velškog
dijalekta i našeg jezika postoji neka veza. Potpuni odgovor bio joj je nadomak ruke
– trebalo je naučiti i švedski jezik pa bi se videlo da je Vels i druge engleske oblasti
bio pod uticajem švedskog jezika. Opasno je po sam engleski narod što u knjigama
piše da iz njihovog jezika proističu nordijski jezici. Takvo neznaje je dovelo nemačke
naučnike do ideje da je nemački narod, narod arijevske rase – čiste rase i da od njih
potiče na svetu sve. Ma na koga se odnosila reč: arijevski, ona na švedskom
napisana kazuje: är i jäv?

är(gl) – je

i (prilog; gl.partikula koja označava nastavak intezivne delatnosti

i (predlog) - u, na

jäv, jävet; jäv, jäven(im) – izuzeće

jävla = djävla (psovka) - proklet

jävlig = djävlig(pridev) - gadan, zao

Rečenica je upitna jer je u inverziji. Njome čovek pita da li je (neko) izuzet iz nečega
ili možda da li je proklet (prokletstva su se nekad često bacala na ceo narod.

748
Mi na Balkanu nemamo jezičkog arbitra već mislimo da ne možemo da dokučimo
slovenski prakoren (a njega, ustvari, nema). U Jugoslaviji je za vreme komunizma
napravljen jedan prodor u buduće vreme gde su se izmešali narodi na američki
način praveći kuće na istoj teritoriji što je zadnji rat pokazao da je to bila velika
zabluda i da je narod na taj način u svom razvoju preskočio nekoliko stepenica.
Razni narodi će se izmešati, ali tek onda kada nauka bude umela da objasni
nastanak jezika i nastanak religija. Sloveni su nastali iz jedne mešavine raznih
naroda, ali to je bilo u doba kada je narod bio bez stalne teritorije i nepismen.
Danas svaki čovek koji zna da čita i piše misli da zna sve. Ustvari, pismenom čoveku
današnjice otvoren je samo put ka opštem znanju i podignuto mu je
samopouzdanje, ali odbacivši prerano veru, koja svakom čoveku nameće pravila
života, on deluje kao dete po svome plitkom znanju.

 Pomoću švedskog jezika saznaje se ko su Albanci i odakle su došli na

Balkan i uočava se da Južni Sloveni nisu Vendi već Iliri, a da su Šiptari i Albanci,
ustvari narod koji je napravio jedan dug put, prvo u davnoj prošlosti sa juga Evrope
do severa gde su se dugo zadržali ali su opet raspršeni po evropskoj teritoriji.
Zahvaljujući Turcima, Albanci i Šiptari su tu gde su danas.

 Jezik Hiperborejaca (Švedjana) čuva tajnu porekla našeg srpskog jezika, ali i
tajnu porekla ljudskog jezika. Otvarajući reči različitih jezika pomoću švedskog
jezika i jezika drugih starih naroda, dopreće se do odgovora; otkriće se tajna jezika i
dokazaće se da je jezik jedan, onako kako tvrdi Biblija.

Farmazon

Kod našeg naroda pre drugog svetskog rata za nekoga bi se reklo da je premazan
svim bojama ili da je farmazon. Ova reč je došla iz švedskog jezika i kazuje: far
mason.

1 far ili fader; fadern, fäder(im) – otac

2 far/ for/ farit/ far!/ fara(gl) – putovati, otići; odlaziti

mason – mason(s = z)

Iz reči: farmazon saznajemo da je otac bio taj koji je pripadao masonima ili da je
neko ko je bio poznat kao mason (upravo) otišao.

749
I na kraju jedna srpska anegdota govori o tome kako su Srbi dobili današnju
teritoriju.

Već je Bog bio svim narodima podelio zemlje gde će ko živeti kada odnekud banuše
Srbi pred Boga i zamoliše da ih negde smesti. Bog se iznenadi da još ima
nerasporedjenih pa ih upita gde su oni bili do sada. «Lutali smo, Gospode», rekoše
Srbi. Bog je dugo zamišljeno ćutao neznajući šta da radi pa najzad reče: «Ne znam
šta ću. Jedino da vam dam ovo parče zemlje koje sam ostavio za sebe! Ja ću i onako
skoro da putujem.» I tako Srbi dobiše teritoriju koje je Bog bio ostavio za sebe i
svoju dušu. Kakvo je to mesto govori to što Srbi nisu izmakli nijednom ratu. Svi oni
jači otimali su se oko tog parčeta zemlje, ali Bog je uvek Srbima vraćao ovu
teritoriju, ali onda kada se strasti stišaju. Srbi za to znaju i zato ćute i čekaju.

”Den som talar vet ingenting och den som vet talar inte”. – ”Onaj što govori ne
zna ništa, onaj što zna ćuti – ne govori.”

(Översettning av Gordon Sandgren / Till Tao Te Ching

(Tao Ce Ching, preveo Gordon Sandgren)

I evo jedne anegdotice o bogu i njegovoj majci:

Då skaparen blir dryg i anden och förhävde sig, utropade sig han: jag är Fader, och
Gud, och ovanfor mig finns ingen!

Men hans moder som hörde honom tala så, ropade till honom: ” Ljug icke...”

U trenutku svoje uopbraženosti, pun sam sebe Tvorac je uzviknuo:

”Ja sam otac i Bog i iznad mene ne postoji niko!”

Ali njegova majka čuvši ove reči povika mu: ”Ne laži!...”

750
Sadržaj:

Posveta; Predgovor; 1/ Najstariji srpski pisani dokument 11./ Lingvistički izazovi;

istorija.14./ čislo18./ ras i brav; Krit 19./ Kako je počelo 18/ Mehanizam pomoću
koga se stvaraju reči 21./ Nove naučne teze 21./ Rodbina kod Srba...26 – 42./
burazer; zdravlje, bolest 43./ Seoba sa severa posle Arsenija Čarnojeviža 46/ kila,
bruh; jektika 44/ sifilis, mandule, guša; kašallj 45/ groznica; starka, 46/ sofra;
sovra, ubiti 47/ vešača 48/ vešala; grob; humka; raka; sahrana 48/ Švedski jezik i
pravopis 49 – 53. / hajduk, jatak, dukat 53./ O letopisu popa Dukljanina 54/ Ko
su Varvari 55./ Varvari našeg vremena 56./ Likoters – legendarni vladar Ilirije 57/
stolica, tišljer; kolevka 59./ stolica; tišler; kolevka 59./ Srbi su Goti 60./ Birka 62./
potop; pleme 63/ pleva: pleme; metilj 65/ rod i savet 66./ Hetiti; Filistrejci 67/ ;
vatra; klade, grana 68/ oganj; ognjište; iskra; iver 70iver; plamen; pepeo; voda
67./ Pepeljuga odžak; izvor 70/ Ormar 71/ Hriščanstvo kod Južnih Slovena 71/
Glagoljica 78/ Stara ćirilica 80/ Opomena Svetog Save 94/ manastir 92/
Sopoćani; Dečani; Sava 93/ pastir; knjiga, bukvar; slovo, slog. 94/ Bukvar; pismen;
lešnik; zagonetka; uporabiti i upotrebiti 95; Slaveni 96/ Sakaliti..97/ Hrvat; Bosna
97/ bogomili 99/ jaran; Makedonija 100/ put i pat ; Kliment i Naum 101/ Hazari
102/ Crna Gora; Huso 103/ Cetinje; Obod; Ostrog 103/ Bar; Srbi su Goti..105/
Dolazak Slovena na Balkan 106/ Buve i buhe 108/ Bubreg 109/ Bugarin i
bugarštice Volga/Volgo 110/ Salaš, ladja, juha 111/ Škola; Pelazgi 112/ Šta
kazuje naziv Goti; janičari 113/ Sandžak, Pešter; Etrurci 114/ 86/ Kosovo i propast
Kosova 115/ propast; polje/ 116/ Mazgit polje; Gazimestan; ašov; asura 117/
Opasač; božur; ljuta; ljudi 118/ Slavi i Sloveni; prostak 120/ prostitutke i seks
121/ Viminacion; Dioklecijan; 122/ Kad? svinja 123/ Hadrijanov zid 125/ Jezički
arhiv – najtačniji arhiv 126/ logos; Zevs; Hera 127/ vladavina; vlast; Adam i Eva
128/ ; demon ; antropos 129/ Han; Apolon 130/ Posejdon; Prometej 131/
prsten; Atina; Afrodita; Erik fon Deniken 132 / Viminavium; ratilo; vimana; Krišna;
Višna 133/ Svastika i kukasti krst 134/ Teatron 135/ σκινη / πουορι[να υαωεσα
136/ Ko su Hipeborejci Izum 137/ hijeroglifi; Ko su potomci grčkih bogova 138/
Lord Gud; Kronos 140/ Argo 141/ Iliri; Dačani; dažbina; Lingvistička lutanja 142/
Hrebeljan; Botati se 143/ Leci/ležati 144/ groždje 145/ naziratelj; prelaz «l» u
«o»; Tuzla i tucana so 146/ Paor; arenda 147/ grunt; atar; panadjur; Prečani;
751
1148/ Etimologija – nauka o poreklu jezika 148/ Kelti 150/ Stena 151/ Shkrep
152 / Situacija i asocijacija; kašika 153/ lažica; žlica; škare; nož 154/ Konak; kona;
Ere 155/ ikona; Harem; Ere156/ Ferdinand de Sosir 157/ visnalo; samsa 158/
Noje; kopati 159/ Seoba pod Arsenijem Čarnojevićem; Seoba Švedjana na našu
teritoriju 160/ Ko su Vranjanci? tepav 161/ Inat; Korbevac; kalabalik 163/
Ćustendil 165/ Tibužde; Felasi 166/ Vlasotince 167/ Bagatela/ 168/ Poganac;
pacov 169/ pest; pesnica; rastrvi 170/ rogoža, prozivlja; arna; potok 171/
kanata; testija; čuk 172/ Goge; Reakalije; reći 173/ reč; Romeji 174/ Jevreji u
Vranju ; ćepenak, ljupenka 175/ smeo; djerenka; tafri; Beli most 176/ Cincari
177/ cena; tendžera 178/ Naseljavanje Albanaca 179/ Šta kazuje reč Iliri 180/
Šopovi; ada 181/ Kumani; lamnja; tatko 183/ Djakonije, besede; sevap 184/
Odamna; Kriva Feja 1185/ Karenca; 186/ perčin; Crna Trava; Besna kobila; 187/
Promaja; promena 188/ Surdulica; Masurica; Alakince; bošča; 189/ kalap; kalup/
190/

duvan, tutun, tobak; makara, katil 191/ katerica; kapsala/ 192/ pinao; nagnalo,
izem; faća miševi; aratos te bilo 193/ porta; tropa; begeniše 194/ džudža; džam;
amza; kopan 195/ štica; patrav; paterica 196/ potikali se; zakasala; kotrulj 197/
paškulje; paspalj, turšija 198/ Doksat; vika;

ili la 199/ stigomo; infinitiv glagola na –ći; lele 200/

ćotek; Pčinja; kominjak 201/ komovica; čin; činovnik; Onogošte; 202/ Trstena;
Otulja; Klenike; Barelić; Barbarušince; 204/ ocat; sirce, osmeh; korka; Čivutin 206/
Jevreji; Jevreji, Srbi i Cigani 207/ početak; zaključak; civor; cicelj; 208/ sisor; urda
209/ Da vu ja kažem; da gu vidim; džapala se Božjak 210/ jado; Rataje; Neradovac
211/ Morava; Oblik; Urmanica 212/ Uševce; Beliševo; 213/ pobrkani lončiki; čika;
moma 214/ ; momak; makanja; šipar; šiparica; povira se; poskam; bištemo; močati
218/ zamočao oči; mokriti 220/ pišati il poljubiti; sneg 221/ Šinik; polafimo se
222/ Zone, srtkavo; mandra 223/ na bezder; takoj; čifluk 224/ adum; sokak 225/
ulica; pogača; čaršija 226/; beter; štavinjak; spilo 227/ komiti; Srbi i Srbijanci 228/
kapa; šajkača keče 229/ ; fes; šubara 230/ šešir; jemo leb; leb ili hleb? 231/ kruh;
obed 232/ kuvar; kusni Lepčince 233/ podofika; ulav; varkaj se; barka 234/
pomina; praske; što mi tu baeš banjan; banja 235/ hamam; kupatilo tepam 236/
tepolji; kezla; kazna, strah 237/ užas; zkukalo se; vada 238/ djiriz, hrast; žir; futa
239/ kromid; skapan; truvija; skuban 240/ ćeramida; ćerana; kalenica 241/ kluče;
banica 242/ izmećarka; vaška i vaska; gnjida; glotan; 243/ kotal; slunce Sluta 244/
sluba; firaje; fidan; tenekija 245/ kentra; reza/reze i crte 246/ ponadvor; narapita;
da rinem; manao se onodeli 247/ inka 248/ lozinka; levak; bundeva; tikva 249/
752
lejka; petlovi pojev; z´mni 250/ pušćaj; pevaj 251/ pesma; svira se; a’tar; a’trljiva
moma; 252/ Udala; čare; seiri; Bora Stanković 254/ Dud; dudovi; šandud 255/
dudinjka; apa; uape; fuska 256/ prija; merak 257/ rakija; sevdah; dert; Kakvi su
Švedjani? 259/ drtina; rus; baz; zova 260/ Ćoška; Pržar; Meteriz 262/; provara;
žuto cveće; 262/ Samovile 264/ vilna; Cuparci; Kalimanci 265/; utrina; ugar;
ornica; izorena 266/ ; patrav; pamet; Vranjski nadimci; Dingarci; Bulumač 267/
Stropljanac; Talimat; Tatabit; Totić; Kljača 268/; Čatlajac; klaker; kabeza; raga 269/

Suljini; gra(pasulj); koloni 270/ pendžet; stopalo; Grandžini; Goginci; poginuti 271/
go; nag; Čilini; Dugur 272 Palanza; Šaklaman; Džilipan 273/ Rusimci; Rusi;
Gočoban 274/ Goč; zarzavati; biziki; Tumba 275/ mahala 276/ Viganj; čatal;
posao-posal 277/ s'ska; trti se; 278/ precepio se; sapke; sapinja 279/ pretupao;
jadac; podvala; šmugnuti 280/ žmije; zmije; grbina 281/ polaga(račun) Demirke;
ostinalo 282/ ripnuti; pritran; fanela; četa; čati 283/ true; plavaz; nema odmet;
božem 284/ krotko; dude 286/ špic; mavo; aspre 287; morija; arlija; rove; kusur
288/ Sloveni nisu bili mnogobošci; Svarog 289/ Bramani; rogovi; Sverige 290/
Perun; Kronos; Veles; Lada 291/ Dajbog; Radgost; Jaro 292/ Belobog i Crnobog;
293/ Beli; dža ili bu/ jaram; stomak 295/ Viminacio 296/ Hram 297/ Ravi; pisar;
skriviti; činovnik 298/ skinuti; vlast; vlak ili voz 299/ Amazonke; detlić; lek;
otac/otaca 301/ Ko su Albanci? 302/ Duklja 304/ Leka Dukadjini 304/ Arbanasi
i Albanci 305/ Toske 306/ Etničko čišćenje Kosmeta; «Testament» Samija
Frašerija 307/ Obrazovanje 308/ Arnaut, Šiptar, Albanac? 309/ Albansko Kosovo
na Skandinaviji 311/ A šta kaže Pop Dukljanin? 312/ Albanci nisu Iliri već Vendi
313/ Ko je pravio geografsku kartu Balkana? 317/ Skadar, Škodra i Skutari 318/
Uroševac, Ferizaj i Tasijan 319/ Dardanci; Kada je sagradjena Troja? 320/ Hem;
Üsküb 322/ Ha pa orexi; Ko su onda Iliri? Gvoždje daje veštica; Šiptar 326/
Shqiponje; Jete; Vendi i Vandali 327/ Albany 329/ Drač 330/ Shqiperi 331/ O
letopisu Popa Dukljanina; Orvelovska istorija 331/ Ulpijana 333/ Garnizon; grb i
vapen 336/ Kraljica Teuta; Vinča i vinč; Stobi 339/ Filip; Besni Fok 340/ vandali;
Sami Frašeri 343/ Tračani 344/ Metali i alati: sablja; jatagan 345/ železo,želzo
346/ gvoždje; olovo 347/ srebro; sekira; ekser; djuture 348/ bronza; livnica;
okno; bakar; poklon 349/ govno; ćilibar; jantar; biser 350/ broš, zlato 351/
Kolubara 352/ manastir svetog Srdja i Vakha 353

Letopis Popa Dukljanina 355 - 383

753
 Literatura:

- Svensk-serbokroatisk fickordbok/ švedsko-srpskohrvatski džepni rečnik /

Wahlström&Widstrand Stockholm

- Lexin svensk-serbokroatisk/ Rečnik švedsko-srpskohrvatski / Skolverket/

Norstedts©1985/ Statens Skolverk, Stokholm

- Almkvist&Wiksell Tryckeri, Uppsala 1994

- Stora synonym boken är utarbetad av Alva Ströberg; Första upplagan, tolvt

tryckningen, Borås 1998.

754
- Tidens lexikon(koncertrerad uppslagsbok)/ Tidens förlag, Stockholm 1938

- Svensk ord lista/ Alfred Hässlberg& Store Allen©1974, Store Allen och Esselte
Studium AB

- Esselte Herzogs, Nacka 1974

- Svenska språket historia, Marcus Borgström / J.A. Lindblad förlag/ / Uppsala 1932

- Almqvist&Wiksells Boktryckeri, A.B.

- Svensk ordlista med övningar i ordlistans bruk av Alfred Hässelberg

- Skriv&Ritboks Aktiebolagets Förlag/ Tjugoandra upplagan/ Arlöv 1953

- Svensk historia för gymnasiet av Ernst Söderlund/ Sven Tunberg/

- Svenska bokförlaget/ Stockholm i maj 1960

- Vårt språk och vår literatur, Litteratur i urval från nitti talet till nuvarande tid,
Svenska bokförlaget, Bonniers Stockholm 1959

- Realskolans läsebok, Femte delen av Nils Hänningen, Einar Lilie, Josua Mjöberg,
Ernst Werner, Svenska Bokförlaget 1952

- Karl XII s levnad Från Altranstädt till Fredrikshall/ av Frans G. Bengtsson

Fjerde upplagan /P.A. Norstedt&Söners/ Förlag/ Stockholm/ Kungl.Boktryckeriet

1936.

- Bibeln / Placerad av Gideoniterna/ gamla testament, 1917/ Nia testament, 1981

med noter och uppslagsdel – Svenska Bibelsällskapet/ Tryckt hos St. Michel,
Mikkeli 1995.

- Kyrkovisor, ( verbum, Kzrkliga Centralfčrlaget/ AB Tryckmans, Stockholm 1975.

- Allmän verldshistoria med särskildt afseende på kulturutvecklingen av Otto

Sjögren, andra delen/ Stockholm / Fahlcrantz&Co./ Tryckt i Central Tryckeriet
1886

- Resare-Bengt berätar/ Bengt Danielsson/ Stockholm/ Saxon&lindströms förlag

1955.

755
- Majors avsked/ av Lars Widding/ Albert Bonniers förlag/ Stockholm1976

- Jakobs stege av Bernard Nordh/ B. Wahlströms Bokindustri AB/ Falun 1974

- Den stora glädjen och andra noveller av Axel Hambræus/ en SKDB-bok/©1962

printed i Sweden/ Aktiebulaget Tryckmans, Stockholm 1962

- Våra 20 bästa böcker valda boksammandrag ur tidskriften det bästa/ Readers

digest Aktiebulag/ Stockholm/ Skånetryckeriet AB, Malmö 1960

- Inte bara finnas till av Bengt Roslund/ Svenska Tryckcentralen, Stockholm 1979

- Ungdomens bästa böcker i urval och sammandrag av Reader’s Digest / Reader’s

Digest aktiebulaget/ Stockholm/ 1967

- Skyddsnät med grova maskor – andra Furuboda boken/ LTs förlag 1985

- Min älskade/ Kärlekens brev från hela världen, urvalda och kommenterade av Carl
Olof Josephson/ Brombergs 1992

- Anna Svärd, Selma Lagerlöf, Klassikerförlaget Steniq AB Lund 1995

- Jag – en åsna, Eva Spånberg, tryck: Noteria tryckeri, Klockrike 1998

- Vår kok bok, Utgiven av Kooperativa förbundets provkök/ Raben – Sjögren

Stockholm 1982.

- Nybörjareens läroboken i trädgårdsskötsel, Karin Pleijel /Nordiskroto gravyr,

Stockholm 1944.

- I vävstolen, handbok i vävning / Tryckery A.B. Fylgin Stockholm 1937.

- Tovning av Katarina Ågren/ Upplands Grafiska AB, Upsala 1982.

- Växt färgning, Gösta Sandberg och Jan Sisefsky/ PA Norstedt – Söners förlag
Stockholm1981.

- Sverige bilkarta

- Istorija Atlantide, Luis Spens/ Metaphysica, 2005, Zemun Polje

- Sveto pismo/ Jugoslovensko biblijsko društvo Beograd/ Partenon: Biblijsko

društvo Srbije i Crne Gore/ 2004

756
- Η καιη διαθηκη / κδοσις Αδελφότητος Θεολόγωνή ”Ζωη”/ Αθηναι – 1997.

- Grčko-hrvatski ili srpski rječnik/ Marjanović- Gorski/ Školska knjiga – Zagreb 1983.

- Gramatika grčkog jezika/ Musić- Marjanović/ Školska knjiga – Zagreb 1989.

- Rečnik srpskohrvatsko – grčki i grčko- srpskohrvatski/ Eva Kraus Srebrić

Zoran Gačić/ Naučna knjiga Beograd 1988.

- Hristos ponovo razapet, Nikos Kazancakis/ Minerva, Subotica – Beograd 1972.

- O Χριστοσ ξανασταυρωνεται/ ΝΙικογ Καzαντzακη/ AΘΉΝΑ 1970

- Veselin Čajkanović, „O srpskom vrhovnom bogu”

- Staroslovenski jezik/ Ugrinovć- Skalova/ Skopje 1970.

- Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika – Fonetika I, Radoslav Bošković/

Naučna knjiga, Beograd1977.

- Prota Mateja Nenadović, Memoari; Nolit, Beograd 1988

- Odabrani staroslovenski tekstovi/ Univerzitet u Beogradu, sastavio Dr Aleksandar

Belić, Beograd 1963.

- Primeri istorijskog razvitka srskohrvatskog jezika, Dr Mulivoje Pavlović/ Naučna

knjiga, Beograd 1956.

- Fjaljor serbokroatist-shqip/ Rilindija, Priština 1989.

- Fjaljor shollor/ Rilindija Priština 1989.

- Peter Bartl - „Albanci od srednjeg veka do danas”- Izdavačka kuća „Clio” 2000.,
Beograd

- Dr prof Ranka Kujić, Crveno i belo – Srpsko – keltske paralele/ Glas srpski, Banja
Luka 2000.

- Zenon Kosidovski, Biblijske legende, kad je sunce bilo bog

- Valter Gerilc,„Kleopatra” 1938

- Singrid Unset „Proleće”; „Kristina Lavransova”

757
- Vladan Đorđević, Car Dušan, izdavač„Grigorije Božović, Priština 1997”

- Grigorije Božović „Kosovske priće”, izdavač: „Politika”

- Jens Bjern, „Verovanje Kumana”

- Jevreji – Istorija i religija, Dejvid Dž Goldberg; Džon D. Rejner, Izdavac Clio/ 2003.

«Istorija Srba» Konstantin Jiriček/ « Slovo ljubve» 1984.

Sveto pismo – The holy bible, conntaining – The old and new testament/ 2006.

- Da li sam se prevario?/Nova sećanja na budućnost/, Erich von Deniken,

Izdavač: ”Divit”, Beograd 1998

Erik fon Deniken, «U ime Zevsa», «Narodna kniga», «Alfa» 2005.

Tomasa Karlajl ”Revolucija francuska”/ Narodno delo, Institut za nacionalni

publicitet P. M. Petrovića, u Beogradu – godina ne postoji.

758