MEDIJSKA ETIKA: DEO KOJI FALI U SKRIPTI

„Etika u medijima“ Luis Alvin Dej

Poglavlje 6 Poverljivost i javni interes

1.Princip proverljivosti

Princip poverljivosti nameće obavezu čuvanja imena izvora od trećih strana pod određenim
okolnostima iako nije uvek obaveza.
Pojam poverljivosti ide dalje od zaštite izvora. Ponekad novinske organizacije moraju da odluče
da li će objaviti tajne ili poverljive informacije dobijene od izvora. Dva osnovna primera su
poverljiva državna dokumenta i istrage velike porote. U takvim okolnostima nije reč samo o
pitanju izvora, već da li bi mediji trebalo da objave informacije na koje nemaju prava.
Pošto se medijski radnici bave informacijama, oni često imaju potrebu da otkrivaju a ne da
skrivaju. Otkrivanje i otvorenost uvek su u interesu javnosti ali ne mogu uvek sve informacije da
budu otkrivene.
Uloga poverljivosti se uči još od detinjstva. Roditelji nam usađuju vrednost čuvanja tajni i uče
nas da ne kršimo obećanja. To je deo procesa socijalizacije kojim razvijamo lojalnost prema
grupama kojima pripadamo. Tajne nam daju osećaj moći, zato što su nama poznate stvari koje
drugi ne znaju.
Poverljivi odnosi mogu se formulisati iz osećanja lojalnosti. U takvim slučajevima možda ne
postoji eksplicitno obećanje tajnosti u svakoj situaciji, ali osećaj lojalnosti usmerava u tom
pravcu.
Etički kodeks PRSA zahteva od članova da postupaju u najboljem interesu klijenta ili
poslodavaca, čak i da tome podrede svoje lične interese. Lojalnost na tržištu ne zasniva se uvek
na iskrenoj privrženosti, već na osećaju dužnosti. Zato je takva lojalnost prolazne prirode i može
izgubiti svoju moralnu snagu kada se promene okolnosti pod kojima je formirana.
Takođe važan princip poverljivih odnosa su oni koje priznaje zakon. Društvo je odredilo da su
neki odnosi toliko važni da zaslužuju zakonsku zaštitu. Neki od primera su zaštita koja se daje
poverljivim komunikacijama lekara i pacijenata, advokata i klijenata, sveštenika i ispovednika.
Neophodno je da advokat eksplicitno obeća poverljivost i taj odnos je automatski zakonom
zaštićen.
U poverljivim odnosima koje priznaje zakon, novinari dele moralne obaveze slične onima
nametnutim društvu koje služe.
PRIMER: Novinar iz SAD-a, Floride, poštovao je tu obavezu. On je svedočio pred velikom portom
i hteo je da kasnije objavi reportažu ili čak i knjigu o radu velike porte i stvarima o kojima je
svedočio. On je pred sudom odlučio da se zakon Floride proglasi neustavnim, jer ograničava
pravo na slobodu koja je garantovana Ustavom. Vrhovni sud SAD-a ga je podržao.
2.Opravdanost poverljivosti

Princip poverljivosti je poslednjih godina pretrpeo dosta udaraca. U našem društvu gladnom
informacija potreba javnosti da zna sve je neutoljiva. Postoji zabrinutost u pogledu autonomije
ljudi da sačuvaju lične informacije i znanje. Sposobnost čuvanja tajne i selektivnog davanja
informacija drugima daje osećaj moći.
Ta moć je posebno značajna novinarima, koji više cene otvorenost od tajanstvenosti. Štampa
ima najvažniju ulogu u tome.
Novinski izvori koriste svoj osećaj autonomije (moći) kada poverljive informacije prosleđuju
novinarima. Takođe opravdanje za poverljivost jeste da ona uspostavlja osećaj poverenja među
pojedincima u društvu. Poštovanje tajni drugih je ključno za očuvanje odnosa. Zato su držanje
obećanja i lojalnost temelji poverljivosti.
Poverljivost je nekad potrebna da bi se sprečila šteta drugima. Zato su odluke nekih važnih
institucija nedostupne za štampu i širu javnost.
Novinari tvrde da su poverljivi izvori često ključni za rešenje nekog zločina i skretanje pažnje
javnosti na taj zločin. Zato novinaru tajnovitost može postati oruđe kojim se postiže da javnost
ima pristup svakodnevnim informacijama.

3.Moralna pozicija onoga ko traži otkrivanje informacija

Moralna pozicija strane koja traži otkrivanje i one koja se poziva na poverljivost mora se
odmeriti kada se odlučuje kome pridati veći značaj. Motivacija je koristan faktor u procenjivanju
da li postoje jaki razlozi za otkrivanje informacija (Zašto baš neko želi određene podatke i
informacije o nekome da prikupi ili Zašto novinaru trebaju fotokopije bankovnih računa neke
osobe?).
Javni interes je najuverljivije opravdanje za objavljivanje informacija. Informacije su nešto na
čemu se zasniva naše moderno društvo i ključne su za postojanje slobodnog demokratskog
društva što znači da mora postojati slobodan, otvoren protok informacija.
Moralna pozicija masovnih medija je pitanje koje se često postavlja kada se traži objavljivanje
poverljivih informacija. Sa stanovništva motivacije, mediji su na zavidnom moralnom nivou kada
objavljuju osetljive informacije zato što veruju da te informacije imaju informativnu vrednost.

4.Poverljivost u novinarstvu: posebni faktori

Pitanje poverljivosti je nešto s čime se suočavaju svi medijski radnici. Kada zahtevaju
otvorenost, novinari moraju biti svesni moralne dvoličnosti. Novinari imaju funkciju vladinih
nadzornika i u toj f-ji oni ispravno vide tajnovitost kao nešto neetičko za demokratski proces. Ali
iz etičke perspektive ispravnost njihovog zahteva za otvorenošću donekle se umnjuje
upotrebom tajnih operacija, tajnog praćenja i oslanjanja na poverljive izvore čija se iskrenost ne
može izložiti sudu javnosti. Ta praksa može dovesti do problema kredibiliteta medija.

5.Argumenti za i protiv poverljivosti

Vrhovni sud SAD-a je 1972.godine uskratio ustavnu zaštitu onosu novinar-izvor. Kada zakon
funkcioniše u korist novinara, etičke dileme u vezi sa zaštitom izvora ostaju. Osnovno pitanje je
da li uopšte ovbećavati anonimnost. To je ključna odluka, zbog toga što pokreće potencijalni
sukob s drugim suprostavljenim interesima, posebno kada se informacije dobijene od izvora
odnose na krivične ili građanske istrage ili prnice. Zato obećanje poverljivosti treb koristiti
izuzetno oprezno u procesu prikupljanja informacija.
Novinski izvori su temelj dobrog istraživačkog novinarstva. Novinari se nekad osećaju dužnim da
obećaju poverljivost kako bi izvukli iskreno svedočenje od onih koji su svedoci spornog
ponašanja drugih. Novinari ukazuju da bi bez tkvih uveravanja njihovi izvori presušili. Publika bi
tada ostal bez dragocenih informacija o pitanjima od javnog interesa.
Poverljivost odnosa novinar-izvor ipak služi valjanom društvenom cilju i obećanje dato izvoru
treblo bi kršiti samo kada postoje jači razlozi. Postoje i određene rezerve oko upotrebe
poverljivih izvora. Poverljivost uskraćuje publici priliku da sama odluči u kojoj meri da veruje
iznetim informacijama. Osim toga, novinski izvori postupaju sa različitim motivima od kojih neki
nisu časni. Neki žele da utiču na javno mnjenje tako što će novinarima dostaviti informacije u
zamenu za obećanje o poverljivosti. Takvi izvori se opisuju kao „autoritativni“ , „visoko
pozicionirani“ , „nesporni“.
Većina novinskih organizacija sada zahteva od novinara da urednicima otkriju identitet svojih
izvora, što je praksa kojoj su nekada protivili i urednici i nezavisno orijentisani novinari. Pojedine
novinske organizacije imaju precizne pravilnike u kojima se kaže da obećavanje poverljivosti
može poteći samo od institucije, nikako od pojedinačnih novinara. Mnoge novinske organizacije
ne ohrabruju upotrebu poverljivih izvora. Prema njihovim pravilnicima, upotrebu ovakvih izvora
treba razmotriti samo nakon što propadnu svi zvanični pravci istrage. Ako se priča zasniva <na
poverljivom izvoru, razlog za anionimnost tog izvora treba objasniti publici.

6.Delikatan balans: poverljivost i suprostavljeni interesi

Etičke dimenzije odnosa novinar-izvor počivaju na 2 važna principa:

1)Moralna obaveza poštovanja obećanja datog izvoru nastaje iz opštih obaveza koje važe za
svakog člana društva. Čuvanje obećanja smatra se za vrednost koju vredi štititi. Kršenje tajnosti
treba da bude izuzetak a ne pravilo.
2)Poverljivost odnosa novinar-izvor zasniva se na konkretnim obavezama novinara prema polju
novinarstva. Te obaveze su iznete u kodeksima profesije.
Imajući u vidu impresivnu moralnu podršku, očigledno je da su neki novinari zaključili da je
njihova dužnost da štite svoje izvore važnija od svih drugih dužnosti. Odnos novinar-izvor ima
važnu društvenu f-ju, što ne važi za mnoge građane u smislu poverljivih odnosa.
Etička briga u vezi s odnosom novinar-izvor javlja se u 3 tačke:
1)kada novinar odlučuje da li uredniku ili drugom nadređenom da otkrije identitet izvora
2)kada novinar odlučuje da li izvoru da obeća anonimnost
3)kada novinar razmišlja da prekrši obećanje o poverljivosti zbog nekog suprostavljenog
moralnog principa ili možda pod pretnjom zakonske kazne.

7.Promene u odnosu novinar-izvor

Novinari se očigledno susreću sa više pritisaka nego ikada ranije da otkriju izvore svojih
informacija. U prošlosti su neki novinari radije išli u zatvor nego otkrivali svoje poverljive izvore,
ali u međuvremenu shvatanje odnosa novinar-izvor drastično se promenio.
Najveći izvor pritisaka dolazi od advokata u vidu sudskih tužbi. U takvim slučajevima, novinari i
njihovi poslodavci suočavaju se smogućnošću ogromnih odštetnih zahteva, posebno kada
podnosilac tužbe tvrdi da se istinitost nekog navoda može utvrditi samo ako se otkrije identitet
izvora. Ako novinari odbiju da poštuju odluku suda da otkriju ime izvora, sudija može doneti
automatsku presudu u korist podnosioca tužbe, što novinsku organizaciju može koštati milione
dolara.
Iako poverljivi izvori verovatno i dalje zauzimaju važan segment istraživačkog novinarstva, javlja
se trend udaljavanja od tradicionalnog gledišta da je odnos novinar-izvor svetinja. Novinske
organizacije su pooštrile svoje pravilnike i ograničile novinare koji, u želji da dođu do
ekskluzivne priče, nepotrebno svoji izvorima obećavaju poverljivost. Ipak, u onim slučajevima
kada su obećanja već data, opravdano ili ne, novinari od kojih se traži da prekrše to obećanje
moraju da se pozabave moralnom dilemom da li to uraditi.
Poglavlje 7 Sukob interesa

1.Sukobi interesa: stvarni i imaginarni

Jedan od najproblematičnijih etičkih aspekata za medijske radnike je sukob interesa. Sukob

interesa je sukob kizmeđu lojalnosti profesiji i spoljinih interesa. Sukobi interesa nastaju iz uloga
koje imamo u društvu i iz tog razloga podrazumevaju konkretne a ne opšte društvene obaveze.
Ne postoji sveobuhvatno pravilo koje od naše savesti traži da odbaci sve sukobe interesa.
Novinar, na primer, treba da izbegava pružanje podrške političkim strujama, što za nas ostale ne
važi.
Mnoge novinske organizacije imaju posebne pravilnike u vezi sa sukobom interesa, kao što je
zabrana primanja usluga i poklona od izvora ili učešće u političkim organizacijama. Profesionalni
kodeksi takođe zahtevaju od medijskih radnika da izbegavaju sukobe interesa. Kodeks kaže i da
novinari treba da izbegavaju rad na dva radna mesta, politički angažman, javne funkcije i službu
u društvenim organizacijama.
Problem s etičkim ponašanjem pojedinačnih medijskih radnika jeste taj što potencijalni sukob
interesa počinje na vrhu. Masovni mediji su veliki biznis i zavise od oglašivača. Mnogi oglašivači,
posebno velike korporacije, mogli bi jednog dana da postati predmet vesti. Neke novinske
organizacije su u vlasništvu kompanija za koje postoje važnije stvari od novinarske nezavisnosti.
ABC je na primer u vlasništvu Walt Disney. U svetu poslovnih konglomerata mogućnosti za
sukob interesa su beskonačne i menadžeri u medijima moraju sve više da vode računa o etičkim
dilemama koje takvi sukobi postavljaju.

2.Prepoznavanje sukoba kao najproblematičniji aspekt

Da bismo izbegli sukobe interesa moramo znati da ih prepoznamo. Iako se sukobi interesa
mogu javiti u mnogim situacijama, oni s kojima se suočavaju medijski radnici mogu se svrstati u
3 šire oblasti:
1)suprostavljeni odnosi 2)suprostavljen javni angažman 3)nasleđeni i skriveni interesi

SUPROSTAVLJENI ODNOSI

Slede neki primeri najtipičnijih sukoba interesa s kojima se suočavaju novinari:

Pokloni i usluge. Novinari imaju primarnu odgovornost prema svojim čitaocima, slušaocima i
gledaocima i ako od svojih izvora dobijaju poklone ili usluge, to onda otvara ozbiljna pitanja
objektivnosti. Samo prihvatanje vrednih stvari otvara pitanje kredibiliteta i nezavisnog budućeg
delovanja. Nekada su slabo plaćeni novinari primali poklone od izvora informacija. Današnji
novinari se ponašaju etički i ne prihvataju neke poklone. Mnoge novinske organizacije
zabranjuju primanje poklona ili nekih drugih vrednosti. (ručkovi, večere, razni pokloni).
Putovanja (junkets) su jedan od problematičnijih poklona. Ta putovanja plaćaju izvori sa
određenim interesima. Filmska industrija i TV mreže često to koriste kako bi promovisali nove
filmove i emisije.
Novinari koji putuju s onima o kojima pišu postaju podložni sukobu interesa. Sportski novinari,
na primer, nekad putuju s timovima o kojima izveštavaju, i na tu praksu se gleda sa sve više
skeptičnosti.
U jednom trenutku politički novinari su oduševljeno počeli da koriste besplatna putovanja sa
kandidatima o kojima pišu, ali je ta praksa danas gotovo nestala. Primanje takvih poklona od
kadidata ili neke državne agencije predstavlja jedan od najflagrantnijih primera sukoba interesa.
Pod takvim okolnostima objektivnost novinara odmah postaje sumnjiva.
Kao i druge profesije, tako i novinarstvo ima svoje pogodnosti. Neke zainteresovane strane
pokušavaju da izvuku usluge od novinara tako što im nude popuste, članstva i slično. Međutim,
novinari kao javni zvaničnici, ne bi trebalo da koriste svoj položaj za ličnu korist.

Novinarstvo čekovne knjižice. Plaćanje sagovornika i izvora može ukaljati kvalitet informacije
uključivanjem ekonomskih motiva u jednačinu. Novinarstvo čekovne knjižice postavlja i pitanja
novinarske nezavisnosti, pošto plaćanje može uzdići informacije na neopravdano visoko mesto
u odnosu na one dobijene od drugih izvora. Plaćanje informacija nije sasvim tabu tema.
Na primer: New York Times je platio 1912.god hiljadu dolara za eksluzivni intervju sa
telegrafistom potonulog Titanika.
Plaćanje intervjua poznatim ličnostima privlači veliku pažnju i očekivanja kritike. Iako je plaćanje
intervjua uobičajeno u drugim delovima sveta, prema tome u tradicionalnim američkim
medijima izražava se prezir. To je svakako prisutno i dosta korišćeno u talk show programima i u
tabloidima.
Bez obzira na konkretan oblik novinarstva čekovne knjižice, ta praksa svakako otvara pitanja u
vezi sa vrednošću dobijene informacije. Plaćeni sagovornici imaju osećaj da treba da pruže
novinaru nešto zanimljivo i interesantno pa često iskrivljiju i preuveličavaju.

Lični odnosi. Novinari su ljudi i ponekad razvijaju bliže odnose s izvorima ili su u srodstvu.
Novinari moraju biti posebno oprezni ako su u romantičnoj vezi ili braku s potencijalnim
izvorom informacija. Zapošljavanje više članova porodice u istoj novinskoj organizaciji,
posebno u istom odeljenju, može se smatrati etičkim poblemom. Zbog toga neke institucije
imaju pravilnike koji zabranjuju ili ograničavaju takvu praksu.
Novinar kao građanin. Novinari su takođe građani. Oni ne mogu u potpunosti da e isključe iz
kulture koja ih je odgajila. Problem je što ne postoji jasna linija između građanskih i
profesionalnih obaveza. U takvim okolnostima novinari moraju da se oslanjaju na moralno
preispitivanje i zdrav razum. Sukob između građanskih i novinarskih obaveza često nastaje u
uslovima krize koji ne dozvoljavaju detaljno etičko preispitivanje.
SUPROSTAVLJENI JAVNI ANGAŽMANI

Dva gledišta u novinarstvu. Na jednom kraju su novinske organizacije koje podstiču članstvo ili
angažovanje u nekim organizacijama. Na drugom kraju su oni koji podstiču građansko
angažovanje i ističu da novinari treba da budu u raznim organizacijama. Kada su novinari
uključeni u razne organizacije, oni tada postaju deo sistema o kome izveštavaju pa tako lako
mogu da izgub objektivnost i nepristrasnost.Najbolji pristup u ovoj dilemi jeste upotreba pravila
„zdravog razuma“.
Ništa ne izaziva veću zabrinutost urednika od novinara s političkim ambicijama. Tako je na
primer, NBC suspendovao novinara koji je razmišljao da se kandiduje za gradonačelnika. S
obzirom da je bio suočen izborom između novinarstva i politike, odlučio je da se povuče iz
političke trke. Novinari bi trebalo da čuva svoje direktne političke aktivnosti i razmišljanja o
istoj, jer će se na to gledati kao na pristrasnost (što i jeste).
Neki tvrde da članstvo u političkim organizacijama nije neophodno i da će novinari sa jakim
političkim ubeđenjem biti pristrasni i bez zvaničnih veza sa nekom organizacijom.
Pažnju medijskih kritičara privlači takođe i samo pojavljivanje na političkim događajima,
posebno ako je reč o poznatom novinaru. Poslednjih godina urednici su kritikovali novinare
zbog učestvovanja u javnim demonstracijama povodom kontroverznih pitanja, čak i u slobodno
vreme. Jedan od primera jeste novinarka koja učestvuje u demonstracijama za pravo na
abortus.

Uspon javnog novinarstva. Javno novinarstvo se bavi razvojem produktivnih odnosa sa

zajednicama kojima novinari služe. Novinari nisu samo posmatrači, već učesnici u takvim
odnosima. Ovaj novi pokret udara u srce tradicionalnog shvatanja novinarstva koje naglašava
koncepte „objektivnosti“ i „poštenja“. Javno novinarstvo nudi drugačiju putanju ka rešavanju
problema u zajednici. Javno novinarstvo je privuklo veliki broj pristalica. Iako pristalice j.n.
izgledaju građanski orjentisani, neki od njih osuđuju distanciranje od vrednosti kao što su
objektivnost, nepristranost. Zbog toga mediji često daju građanima ono što oni žele da znaju a
ne ono što treba da znaju.

NASLEĐENI I SKRIVENI INTERESI

Sukob između profesionalnih obaveza medijskih radnika i njihovih ličnih interesa postavlja nek
zanimljiva pitanja. Finansijski novinar, na primer, svakako ne bi trebalo da trguju deonicama o
kojima pišu.
Skriveni motivi i interesi nisu tako retki među novinskim organizacijama i ponekad mogu da
pomute njihove uredničke i etičke odluke. Do sukoba interesa dolazi i kada moćni mediji
pokušavaju da zaštite svoje finansijske interese u drugim preduzećima. Sukob između javne
odgovornosti medijske kuć i njenog poslovnog ličnog interesa zabrinjavajući je zbog
rasprostranjenog uticaja medija u našem društvu.
3.Pristupi sukobima interesa

Ne postoji jednostavno rešenje za izbegavanje svakog sukoba interesa, ali u proces moralnog
rasuđivanja treba uneti malo zdravog razuma. Kao prvo cilj treba da bude izbegavanje ličnih
sukoba koji mogu da naruše profesionalne obaveze. Ako se sukob ne može predvideti, treba
uložiti napore da se reši dilema. Ako se sukob interesa ne može izbeći, jvnost i klijenti treba da
znaju za njega.

Poglavlje 8 Ekonomski pritisci i društvena odgovornost naslovi koji fale u skripti za

ovo poglavlje

1.Uloga oglašavanja
Etički izazovi oglašavanja kao izvora opstanka medija: Oglašavanje je opšteprisutna pojava u
američkom medijskom sistemu. Oglašavanje je ekonomska osnova institucija za masovnu
komunikaciju. Oglašavanje daje mediju nezavisnost od vlade i drugih političkih interesa, ali
stvara zavisnost od komercijalnog sektora. Ekonomski pritisci koje nameće oglašavanje vidljivi
su kroz nekoliko oblasti.
1)Komercijalni materijal je taj koji određuje koliko će mesta ostati za nereklamni sadržaj-vesti i
zabavu. Urednici novina su dužni da svoj sadržaj organizuju u prostoru koji preostaje kada
reklamne agencije ubace svoje reklame i oglase.
2)Posredne posledice osećaju se kada oglašivač smanji svoje budžete, kao što se to radi u
periodima ekonomske recesije. Drugim rečima, kada reklamna industrija kašlje, mediji dobijaju
prehladu. Čak ni gigantske TV mreže nisu bile imune na taj fenomen.
3)Još jedan način na koji komercijalni interesi mogu da utiču na nereklamni sadržaj medija je
preko direktnog pritiska na medijske menadžere. Oglašivače nervira kada se nađu u
nepovoljnom kontekstu u vestima i obično reaguju povlačenjem svojih reklama sa neposlušne
stranice, iz magazina ili mreže.
Kada se reklame ubace u sadržaj medija, etičari to smatraju da je prekoračena sveta linija.
Najbolji primer za to je talk show „The View“. U jednoj emisiji gledaoci su mogli da vide kako
voditelj jede Campbell supu a ostale kolege su se u toku emisije takmičili ko će skupiti više
kesica supe.
Uticaj oglašivača na medije je sve veći jer oni žele da imaju kontrolu nad medijima. Oni ne vide
ništa loše u tome da nameću svoje reklame.
Etičari uvek tragaju za nekim kompromisom između uloge reklamiranja i moralnog imprerativa
institucije. Oglašavanje je u simbiozi sa drugim funkcijama medija-informisanjem i zabavom.
Oglašivačima su potrebne velike medijske mreže na kojima mogu da reklamiraju proizvode i
usluge. Oni ponekad mnogo nameću u reklamama te proizvode i usluge ali medijski menadžeri
nisu u potpunosti bez razumevanja za takvo gledište. Prihod od tih reklama omogućava
njihovim informativnim i zabavnim redakcijama da prežive.
2.Izazovi sajberspejsa

Sajberspejs je nova granica, neregulisani rudnik informacija. Reklame su postale uobičajene na

mnogim veb sajtovima i pretraživačima.
Internet je još uvek relativno u razvoju ali prisutna je velika komercijalizacija veba.
Potrošačke grupe brine to i da će oglašivači lako moći da prevare tj. da iskoriste neiskusne
korisnike. Naravno, takvi prevaranti su već godinama pretnja potrošačima u malim oglasima i
direktnom marketingu.
Problem je možda tehnološke prirode, ali rešenje svakako nije. Svi plaćeni rezultati
pretraživanja i drugi reklamni sadržaji trebalo bi jasno da budu označeni kao „plaćen“ što
tradicionalni mediji rade već godinama. Ovo je klasičan primer starog vina u novoj boci.
Iako su etički izazovi koje postavlja internet novi, vrednosti su stare: istina, iskrenost,
poštovanje dostojanstva pojedinca i poštenje.

3.Upotreba proizvoda u reklamne svrhe

Upotreba proizvoda u reklamne svrhe jeste poslovni aranžman između kompanije koja nudi
finansijsku podršku ili besplatne proizvode. To je očigledno u filmovima. Upotreba proizvoda u
reklamne svrhe, nije samo fenomen filma. Televizijski filmovi i programi se već godinama
finansiraju na takav način.
Televizijski i filmski producenti brane upotrebu proizvoda u reklamne svrhe kao preko potreban
izvor prihoda u industriji u kojoj troškovi vrtoglavo rastu. Etičari su zabrinuti zbog stalnog i sve
učestalijeg ubacivanja reklama jer se tako sve komercijalizuje. Jednostavno se briše crta između
zabavnih i komercijalnih elemenata. Upravo ti proizvodi u filmovima mogu bar na kratko da
omete radnju filma tako što će skrenuti pažnju na proizvod.
Upotreba komercijalnih proizvoda u TV programima najverovatnije će postati još veća,
zahvaljujući rasprostranjenoj tehnologiji TiVo, koja gledaocima omogućava da preskoče
reklame.