ПОСТВИЗАНТИЈСКО СЛИКАРСТВО ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА У БУДИМЉИ

Др а г а н Војв одић

УДК 726.591(497.16)
75.052.046.3(497.16)

Апстракт. У раду су пописане и проучене досада необјављене поствизантијске фреске Ђурђевих Сту-
пова у Будимљи код Берана. Закључено је да оне потичу из последњих деценија 16. или са почетка 17.
века и да само у извесној мери понављају програмска и иконографска решења првобитног сликарства
цркве. Те фреске нису дело познатог зографа попа Страхиње из Будимље.
Кључне речи: Ђурђеви Ступови у Будимљи, поствизантијско сликарство, иконографија, тематски
програм.

Кроз столећа трагично пострадало, претекло у скромним и тешко озлеђеним остацима, зид-
но сликарство Ђурђевих Ступова у Будимљи задуго је стајало на рубу научне пажње. Као да
тихо, али присно предање тог древног и јуначног рањеника није имао ко да саслуша. Наше
прегласно и прехитро време било је склоно да пречује и потисне у заборав његова вредна
сведочанстава. Чак ни основна делатност на препознавању и пописивању представљених
тема, датовању или дефинисању стилских особености тог сликарства није била предузимана.
Тек недавно проучене су фреске спољашње припрате, настале између пролећа 1343. и касне
јесени 1346. године.1 Међутим, и тада је морало бити остављено по страни будимљанско
зидно сликарство из познијег периода. Стога су, својевремено, професор Иван Ђорђевић и
писац овог саопштења одлучили да и том млађем сликарству посвете посебну истраживачку
пажњу. Редови који следе представљају резултат истраживања започетог с покојним про-
фесором у пролеће 2004. године.2
Зидно сликарство из поствизантијског периода сачувало се у олтарској апсиди и при-
прати храма, а у нешто мањој мери и на зидовима наоса. У полукалоти олтарске апсиде на-
сликана је Богомајка на трону (сл. 1). Она је, по свему судећи, десну руку полагала на тело
божественог Младенца у своме крилу, од чије представе готово више и нема трагова, док је
у левој руци, наслољеној на колено, држала марамицу.3 Крај престола, у благом молитвеном
наклону, стоје двојица арханђела. Они су одевени у царске одоре — царске сакосе и укрште-
не дијадиме — шаку десне руке подижу у гесту молитве. У левици арханђела насликаног на
северној страни јасно је уочљива сфера какву је морао држати и његов парњак на супротној

 *  Драган Војводић, Одељење за историју уметности, Филозофски факултет Универзитета у Београду, e-mail:
dvojvodi@gmail.com.
Овај рад представља део резултата остварених на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије
бр. 177036 – Српска средњовековна уметност и њен европски контекст, као и на теми Српско зидно сликар-
ство у позном средњем веку (1200–1459), у оквиру пројекта Матице српске Српско средњовековно сликарство.
1
  Д. Војводић, Остаци владарских портрета и датовање фресака ексонартекса Ђурђeвих Ступова у Будимљи,
Гласник ДКС 27 (2003) 71–72; И. М. Ђорђевић, Д. Војводић, Зидно сликарство спољашње припрате Ђурђевих
Ступова у Будимљи код Берана, Зограф 29 (Београд 2002–2003) 161–179.
2
  Све фотографије објављене уз овај чланак дело су покојног професора Ивана М. Ђорђевића.
3
  О марамици у рукама Богородице као иконографском мотиву уп. I. M. Djordjević, M. Marković, On the
Dialogue Relationship Between the Virgin and Christ in East Christian Art, Зограф 28 (Београд 2000–2001) 44–47.

553
Др а г ан Во ј в о д и ћ

страни полукалоте. Устаљена олтарска представа — Причешће апостола — представљена

је у зони ниже (сл. 1, 2). Иза Часне трпезе, у средишту слике, насликана су два Христова
лика у пратњи анђела-ђакона с рипидама у рукама. Трпези са страна прилази по шесторица
апостола, чија су имена била истакнута у пратећим натписима. На основу остатака слова
могу се на северној страни апсиде сада поуздано препознати само ликови Јакова — <s(ve)tqJ>
ap(o)st(o)lq ]kovq — који је насликан други слева (сл. 3), и одмах до њега Симона — s(ve)tqJ
ap(o)st(o)lq <S>um(o)nq. Поворку на јужној страни предводи изгледа апостол Павле — s(ve)tqJ
<ap(o)s>t(o)lq pa<velq>? — а на зачељу јој је Филип — <fil>ipq. Као што је уобичајено, причешће
хлебом насликано је на левом делу слике, а вином на десном. Уз Христа, који причешћује
ученике вином, делимично је читљив и пратећи натпис: <pite wtq nEe vsi se bo Estq krqvq mo]>
novago zaveta <za vQ izlQvaema> i za mnogie va w<stavlynJe gryhomq>.
Следећу зону заузимају чеоно постављена попрсја дванаесторице епископа (сл. 1, 2,
4). На основу имена већине насликаних личности може се уочити намера творца програ-
ма да овде окупи ликове појединих представника седамдесеторице малих апостола. Као
и у неким другим савременим споменицима, рецимо Светој тројици у Пљевљима или
Никољцу код Бијелог Поља,4 они у сигнатури немају ознаку светости, већ само епископ-
ског чина. На северној страни низ почиње представом Филимона, епископа Газе — filJmonq
ep(i)s(ko)pq (сл. 4). Следи попрсје епископа праћеног сигнатуром с именом Старх — starqhq
ep(i)s(ko)pq (сл. 4). У њему несумњиво треба препознати апостола Аристарха, епископа
Апамије,5 јер је у Пљевљима означен управо као Старх епископ Апимије сирске.6 Након њега
насликан је архијереј Тарак — tarakq ep(i)s(ko)pq (сл. 4). Међутим, таквог нема у ваљаним
списковима седамдесеторице и само се с доста маште његово име може довести у везу с
неким од малих апостола. Додуше, епископ с именом Тарак, односно Тарх насликан је и у
Никољцу и у Светој тројици пљеваљској међу малим апостолима.7 Реч је о сликарској по-
грешци, пошто име Тарак или Тарх није носио ниједан јерарх чију успомену славе право-
славни.8 Да су се сликарима будимљанске катедралне цркве могле провући сасвим озбиљне
грешке, сведочи име наредног епископа. Он је означен као Апамије — apamJe ep(i)s(ko)pq.
Православна црква не прославља ниједног архијереја с тим именом.9 Стога је сасвим из-
весно да је сликар грешком из свог приручникаа преписао назив столног места претходно
поменутог Аристарха, епископа Апамија. Сасвим подобно, зограф Страхиња је у Пљевљима
иза малог апостола Состена, епископа града Колофоније, насликао непостојећег јерарха с

4
  За сада су објављени само натписи из Свете тројице, уп. С. Петковић, Манастир Света тројица код
Пљеваља, Београд 1974, 131, 133.
5
  Међу седамдесеторицом малих апостола у сликарским приручницима наводе се два света Аристарха. Један,
који се представља као младић, и овај други, старац, који је био епископ сиријског града Апамије; уп. М.
Медић, Стари сликарски приручници, II, Београд 2002, 178, 382, 507; Исти, Стари сликарски приручници, III,
Београд 2005, 388.
6
 Петковић, Манастир Света Тројица, 133: starhq eps#pq apimJe sirqskq.
7
  У Никољцу се јасно чита, као и у Будимљи, tarakq ep(i)s(ko)pq, док је у Пљевљима Сретен Петковић читао
tarhq eps#kpq, уп. исто, 131.
8
  Православни синаксари знају само за светог Тараха, који jе пострадао са светим Провом и светим Андрони-
ком у време цара Диоклецијана, и слави се обично 12. октобра, уп. Архиепископ Сергий, Полный месяцеслов
Востока, Ι–ΙII, Владимир 1901, ΙΙ, 315–316; ΙII, 422, 619; H. Delehaye, Synaxarium ecclesiae Constantinopolitanae,
Bruxelles 1902, col. 131–132, 1169; Јеромонах Хризостом Столић Хиландарац, Православни светачник. Месе-
цослов светих, I–II, Београд 1988, I, 87; II, 923.
9
 У синаксарима се помињу само свети мученици Апам, пострадао са светом Лукијом у време цара
Диоклецијана (6. јул), и мало познати Апамеј, пострадао са светим Кодратом Никомидијским у време цара
Декија (7. мај), уп. Сергий, нав. дело, ΙΙ, 202, 203; ΙII, 585, 630; Delehaye, op. cit., 802, 1055; Столић, нав. дело, I,
433; II, 544, 758.

554
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

именом Колофоније.10 У списковима седамдесеторице апостола, иначе међусобно понешто

различитим, нема ни имена епископа Јована — Jwanq ep(i)s(ko)pq. Ипак, такав се јавља међу
ликовима малих апостола не само у Будимљи већ и у Пљевљима.11 Следе затим ликови
добропознатих малих апостола Онисима — wnisim(q) ep(i)s(ko)pq — Урвана — Mrvan<q> ep(i)
s(ko)pq — и Тихика — tihik<q> ep(i)s(ko)pq. Иза њих је насликан епископ Петар — petarq ep(i)
s(ko)pq — у ствари Сосипатар, епископ Иконије. Могуће га је тако препознати пошто је у
Пљевљима међу седамдесеторицом представљен Петар с ознаком Иконијски.12 И овде је,
као и у случају Аристарха, испуштен први део имена, а други овлаш модификован. При
крају низа су мали апостоли Андроник — andronJkq ep(i)s(ko)pq — и Стухије — stMhi ep(i)
s(ko)pq — заправо Стахије (Στάχυς).13 Иза њих следи и завршава низ један епископ, чије име
није могуће поуздано разрешити. Разазнају се слова нејасног имена — mqgl (?) — и ознака
за титулу — ep(i)s(ko)pq.
У најнижој зони апсиде насликана је Литургијска служба архијереја (сл. 1, 5).14 Предводе
је, као што је уобичајено, свети Василије Велики, са северне стране, и свети Јован Златоусти,
с јужне. Свети Василије — s(ve)tqJ vasiliE veliki — на свом свитку има исписан почетак
возгласа Првог антифона: ]ko po<d>oba<e>t<q> … Свети Јован — s(ve)tqJ0 Jwanq zlatoMstq0 — из-
говара возглас Другог антифона: ]ko tv<o>] d<rq>/<a>va <i tv>oe E(stq) c<ar>stvo i sila i slava
wca i sina … Готово сви преостали јерарси носе у рукама свитке с текстом молитве Трисвете
песме. Њени стихови преливају се с пергамента на пергамент, текући слева надесно, односно
са севера ка југу. На свитку светог Спиридона Чудотвораца — s(ve)tqJ0 spirIdonq CMdotvoracq0 —
насликаног уз северну ивицу апсиде, изгледа без своје уобичајене капе од прућа, молитва
почиње речима bo/e s(ve)ti i/e vq s(ve)tJhq po;ivaei (i)/e tris(ve)timq gl(a)somq wt(q) serafimq
v<qsp>evae<mq>. Наставља се на свицима светог Методија Патарског — s(ve)tqJ metodJe0 patarqs(q)
ki0 — и светог Григорија Богослова — s(ve)tqJ grigorJe b(o)goslovq0. На првом од тих свитака ис-
писани су стихови i wt(q) herMvim(q)0 slavoslovimi i wt(q) vsakoe n(e)b(e)s(q)nie sili poklanaem<i>,
а на другом <i>/e wt(q) nebiti] va bJtie privedi vqs<q;e>ska0. Читању Трисвете песме придружују
се двојица архијереја насликана с јужне стране апсиде. Први од њих је свети Јован Милости-
ви — s(ve)tqJ Iwanq0 milostIvi0 — који у поворци непосредно следи Златоустог и држи свитак
с речима i/e sqzdavi ;(q)l(o)v(e)ka po wbrazM svoemM i po pod(o)bi}7. Други је свети Ахилије
Лариски — s(ve)tqJ0 arhilJe. Он пред собом држи пергамент са стихом <i v>qsak<i>kq (sic!)15
darovanJemq tvoimq o<u)krasivq0 i d<ai> pros<e{e)mo<u pr>e%mMdrostq&. Читање молитве прекида сло-
венски просветитељ Кирил Филозоф — s(ve)tqJ ki<rilq0> fJlosofq0 — насликан између светог
Јована Милостивог и светог Ахилија. Он, подобно свом славном александријском имењаку,
у рукама држи свитак с возгласом пред Достојно и тако прославља Богомајку: izredn<o> w
pres(ve)t(ei) i ;ist<ei> i prebl(ago)s(lo)venei v<ladi;>ici <na[ei> b(ogorodi)ci0.
Истицањем возгласа који прате антифоне и молитве Трисвете песме,16 творац тематског
програма будимљанске катедрале указао је на делове литургије везане за окупљање молит-

10
  С. Петковић је читао kolorinJe epskpq, уп. Петковић, Манастир Света Тројица, 133.
11
 Уп. исто, 133.
12
 Уп. исто, 131: petrq ikonIiski.
  И у Никољцу се јавља исти облик имена: stMhJ ep(i)s(ko)pq. У Светој тројици у Пљевљима апостол је означен
13

правилније, и то као stahJe ep(i)sk(o)pq, исто, 131.

14
  О тој представи у византијском сликарству уп. H. Konstantinidi, Ο Μελισμός. Οι συλλειτουργούντες ιεράρχες
και οι άγγελοι-διάκονοι μπροστά στην Αγία Τράπεζα με τα τίμια δώρα η τον ευχαριστικό Χριστό, Thessaloniki 2008.
15
  Требало би vqsakimq.
16
  О смислу исписивања молитве Трисвете песме на свицима служећих архијереја поводом примера у
Сопоћанима уп. Ј. Радовановић, Српски архиепископи у композицији служење св. Литургије у манастиру
Сопоћани, исти, Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века, Београд 1988, 47–49.

555
Др а г ан Во ј в о д и ћ

веног сабрања и, нарочито, мали вход. Ти делови службе Божије носе симболику пророчке
најаве доласка Месије, оваплоћења Христовог и сједињења небеске и земаљске цркве.17 За-
право, у први план постављене су оне деонице литургије којима се пројављују јеванђеље,
појава Христа Спаситеља у свету и вазношење тела цркве ка небу. Тада се архијереј потпуно
укључује у богослужење да би га предводио. Као икона Великог Првосвештеника, он улази
у олтар и узлази на горње место, где као глава цркве узводи читаво поверено му сабрање
верних. Са уздигнутим јеванђељем свештенство тако симболички предводи читаву живу
земаљску Цркву, кроз Двери, у будуће време, односно у Царство Божије. Придружује се
тамо свима онима који су следили и ширили реч јеванђеља, те са својим народима предстоје
престолу Господњем. Биће да је управо мисао о том великом сабрању у Будимљи назначе-
на ликовима малих апостола у другој зони, а они су опет у несумњивом идејном дослуху
с представама велике дванаесторице, која се причешћују Господару будућега Царства. С
обзиром на чињеницу да крај имена малих апостола нису истицани називи катедри, као и
због очевидне непажње у њиховом избору и презентацији, ваља их, сматрамо, сагледавати
само као носиоце једне сасвим уопштене идеје.
Увођење низа попрсја у другу зону програма олтарске апсиде византијских и српских
цркава, поготово попрсја малих апостола, готово је непознато у другој половини 12. и првој
половини 13. века, када је могао настати првобитни будимљански живопис. Врло је веро-
ватно да су попрсја архијереја била на известан начин укључена у првобитни апсидални
програм Жиче. Но, на основу живописа из времена обнове у 14. веку, закључујемо да су
архијерејски ликови у виду засебних попрсних икона били спуштени у најнижу зону апси-
де српског архиепископског седишта и укључена у особен олтарски програм.18 Тај програм
био је сасвим другачије постављен од будимљанског. У Жичи је било могуће увести по­
прсне иконе архијереја јер је из програма доста високе апсиде било изостављено уобичајено
Причешћа апостола. Служба архијереја подигнута је стога у другу зону живописа, да би
испод ње биле насликане необичне фреско-иконе. У свим осталим српским црквама 13.
столећа с довољно добро очуваним програмом апсиде — Студеници, Милешеви, Светим
апостолима у Пећи, Сопоћанима, Градцу или Ариљу — зона с низом попрсја је изостала.
То је сасвим разумљиво, јер умножавање зона није одговарало концепцијама сликарства
тада негованог монументалног стила. Низови попрсја архијереја јавиће се у другој зони
живописа олтарских конхи тек у српским црквама 14. века. Ипак, ни тада у апсидама нису
обједињаване у шире низове протоме представника седамдесеторице апостола.19 Први пут
у старом српском сликарству низ попрсја епископа из групе седамдесеторице у другој зони
олтарског простора биће насликан тек у цркви Свете тројице у Ресави (око 1418).20 Могуће

17
  Уп. Migne, PG, t. 155, col. 285–292 (свети Симеон Солунски); свети Никола Кавасила, Тумачење свете
литургије, Нови Сад 2002, 82–92; свети Герман Цариградски — Николај Андидски, Тумачења свете литургије.
Историја цркве и мистичко созерцање — Протеорија о символима и тајнама које бивају у литургији, Свето-
отачка библиотека Свети Јован Златоусти, 2, Београд 2008, 20–22, 44–49.
18
  За тај програм уп. М. Радујко, Камено сапрестоље и фриз фреско-икона у олтару жичке цркве Вазнесења
Христовог, Зограф 29 (Београд 2002–2003) 93–115.
19
  Заправо, познат нам је само један поуздано утврђен случај обједињавања ликова неколицине малих апо-
стола у српском живопису 14. века. Доста далеко од олтарске конхе, на северној страни источног поткуполног
лука, насликани су почетком 14. века ликови шесторица малих апостола у Жичи, уп. Б. Живковић, Жича.
Цртежи фресака, Београд 22, 26; Б. Тодић, Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд 1998, 307. Из-
нета је и претпоставка да су мали апостоли били представљени и у поткуполним луцима Бањске, уп. Б. Тодић,
Бањско злато – последњи остаци фресака у цркви Светог Стефана у Бањској, Манастир Бањска и доба краља
Милутина, ур. Д. Бојовић, Ниш – Косовска Митровица – Манастир Бањска 2007, 168–169.
20
  Реч је о двадесетак попрсја у медаљонима. Између осталих, могу се прочитати имена светих Ананије,
Стахија Византијског, Симеона Јерусалимског, Лукијана Лаодикејског, Апелија Смирнског, Состена Коло-

556
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

је да су епископи из те групе били насликани у виду протома повезаних лозицом и у олтару

Каленића (1418–1427).21 С друге стране, низови попрсја малих апостола прилично често су
сликани у различитим деловима црквених програма, па и у олтарском простору, током 16. и
17. века на подручју Кипра, Грчке и обновљене Пећке патријаршије.22 Баш у олтарском про-
стору, уз апсиду, попрсја малих апостола представљена су у Морачи и Побушком манастиру
код Скопља.23 Негде убрзо после 1616. године, поп Страхиња насликао је и у другој зони мо-
рачке проскомидије шесторицу малих апостола одевених у орнат епископа.24 Сликар Радул
представља 1673/1674. године низ попрсја архијереја из групе малих апостола у олтарском
простору Светог Николе у Пећи.25 Ваља стога закључити да поствизантијски сликари нису
поновили првобитни олтарски програм будимљанске катедрале. Они су живопис у олтару
Ђурђевих Ступова тематски уобличили према схватањима свога времена.
У прилог таквом закључку јасно говори и избор архијереја из представе Литургијске
службе. Свети Спиридон Тримитунтски није сликан у оквиру те представе у српском жи-
вопису 13. столећа, док јој ликови светог Кирила Филозофа и светог Ахилија Лариског, сем
по изузетку, неће бити прикључивани у српским црквама ни касније, све до краја средњег
века. Нарочито је речит пример словенског просветитеља светог Кирила Филозофа. Он
није ниједном насликан међу служећим епископима у српском или византијском сликарству
од почетка 11. до средине 15. века. Литургијској служби његов лик придружен је једино у
храму светог Петра у Берендеу у Бугарској средином 14. столећа.26 Сасвим слично било је и
са светим Ахилијем. Када је о српским храмовима реч, може се приметити да је тај лариски
епископ сликан у Литургијској служби само у Ариљу, које му је посвећено, и у Белој цркви
каранској, која је улазила у оквир Моравичке епархије са средиштем у Ариљу.27 У 16. и 17.
веку, међутим, обичаји су се изменили. Представе светог Кирила Филозофа,28 светог Ахилија

фонског итд., уп. Б. Живковић, Манасија. Цртежи фресака, Београд 1983, IV; Б. Тодић, Манастир Ресава,
Београд 1995, 83.
21
  Читају се, изгледа, имена светог Тадеја и Прохора, уп. Б. Живковић, Каленић. Цртежи фресака, Београд
1982, II; Д. Симић-Лазар, Каленић. Сликарство, историја, Крагујевац 2000, 133.
22
  S. Koukiaris, Η σύαξη των Ο΄ Αποστόλων στη βυζαντινή και μεταβυζαντινή εικονογραφία, Κληρονομία 18, Β΄
(1990) 289–300; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614, Нови Сад 1965,
175, 181–182, 190, 207; Исти, Манастир Света тројица, 131, 133.
23
 Исти, Зидно сликарство, 181–182, 190; С. Петковић, Манастир Морача, Манастир Морача 20022, 230–233.
У северном делу олтарског простора у Никољцу насликани су у другој зони tarakq ep(i)s(ko)pq, vata ep(i)s(ko)pq
и stMhJ ep(i)s(ko)pq на почетку низа попрсја архијереја.
24
  Низ попрсја малих апостола ту, међутим, није доследно издвојен, уп. исти, Манастир Морача, 256–259; Б.
Тодић, Српски архиепископи на фрескама XVII века у Морачи, Манастир Морача, ур. Б. Тодић, Д. Поповић,
Београд 2006, 97–98, нап. 13.
25
  Tа попрсја добила су место на источној страни тријумфалног лука, уп. З. Ракић, Радул, српски сликар XVII
века, Нови Сад 1998, 144.
26
  За његове представе, малобројне у средњовековној уметности Балкана и ван иконографског контекста
Литургијске службе, уп. Архим. С. Кукијарис, О представљању св. Кирила Филозофа као епископа, Зограф
28 (Београд 2000–2001) 49–53; М. Поповић, С. Габелић, Б. Цветковић, Б. Поповић, Црква Светог Николе у
Станичењу, Београд 2005, 146–148, 151–152, са старијом литературом (С. Габелић); Ц. Грозданов, Свети
Константин-Кирил и свети Методиј во византиското сликарство од балканските земји, исти, Живописот
на Охридската архиепископија, Скопје 2007, 295–303.
27
  У Литургијској служби свети Ахилије је представљан још само у области матичног култа у Тесалији и у
потоњем средишту култа у околини Преспе, уп. Д. Војводић, Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу,
Београд 2005, 138, 161–163, са старијом литературом.
28
  О одразу поштованости светог Кирила Филозофа у живопису на подручју обновљене Пећкe патријаршије
уп. Петковић, Манастир Света тројица, 57; Ц. Грозданов, Ћирило и Методије у уметности обновљене Пећке
патријаршије, Косовско-метохијски зборник 1 (1990) 143–152.

557
Др а г ан Во ј в о д и ћ

и светог Спиридона укључиване су тада знатно чешће у представу Литургијске службе у

српским црквама.29 У том периоду дешавало се чак да у олтарском простору српских хра-
мова у оквиру Службе буду обједињени ликови све тројице поменутих архијереја. Осим у
Ђурђевим Ступовима у Будимљи, њих тројица насликана су како служе у Морачи и Светој
тројици пљеваљској.30 Знатно је теже објаснити сасвим ретку појаву лика светог Методија
Патарског у оквиру разматране олтарске представе у Будимљи. Ваља ипак приметити да је
његов лик истакнут и у Никољцу, додуше, ван контекста представе Литургијске службе — у
виду засебне, стојеће фигуре.31
Од сасвим скромних остатака сликарства у наосу, пажњу у овој прилици заслужују
остаци представе Успења Богородичиног и фрагменти фресака уз ктиторов гроб. Сцена која
описује смрт Богомајке била је, у складу с древним обичајима, насликана на западном зиду
наоса (сл. 6, 13). Она је веома је оштећена када је поменути зид пробијен ради спајања наоса
и припрате у јединствену просторну целину. Изнад лучног остатка зида сада се разазнају
само горњи део фигуре Христа, који држи Богородичину душу у облику новорођенчета,
повијеног пеленама, и четворице анђела, који га окружују. Сви они обухваћени су великом
полукружном мандорлом, сазданом од два концентрична појаса сиве и тамноплаве боје.
Лево, наниже, препознају се остаци неке грађевине на стубовима, под којом су уочљиви
обриси двеју глава с нимбовима. Реч је вероватно о представама архијереја, који служе
опело, пошто апостоли у сцени Успења из Будимље нису обележени ореолима. Осим тога,
на десној страни сцене нешто боље се очувао горњи део још једне фигуре означене нимбом,
на чијем рамену се распознаје део омофора. У питању је свакако трећи епископ. Представе
неколицине апостола сачувале су се на десној страни преосталог дела композиције. Иза
ожалошћених Христових ученика насликана је огромна грађевина с прозорским отворима.
Између те грађевине и Спаситељеве мандорле преостало је неколико слова натписа који је
означавао сцену — <Mspenie s(ve)tie> b(ogorodi)ce.32 Најнижи и највиши делови сцене потпуно
су уништени, па и одар с Богомајчиним телом. То онемогућава потпуну и сасвим поуздану
иконографску анализу представе. Ипак, наглашени вертикализам у поставци сцене, а за-
тим и спуштање анђела психопомпа у исту раван с Христом, коме се молитвено обраћају,
упућују на иконографију Успења примењивану тек од времена династије Палеолога.33 Дру-
гим речима, мало је вероватно да су поствизантијски сликари приликом обнове Ђурђевих
Ступова поновили решење првобитног Успења из доба жупана Стефана Првослава. Сасвим
другачије поступили су зографи који су 1568. године обнављали живопис Богородичине
цркве у Студеници. Они су веома пажљиво пренели све детаље првобитне сцене Успења
Богомајке, чувајући иконографске особености сцене из 1208/1209. године.34
Непосредно изнад ктиторског гроба, уз јужни зид западног травеја изведен је фреско-
-техником у време обнове Ђурђевих Ступова свечани надгробни натпис (сл. 7). Исписан је у
два реда, али знатно оштећен на источној страни: …%m&ri] 0Z#0 d(q)nq pr%es&ta%vi s&e rabq b(o)/i
%s&tefanq /oupanq prqvoslavq sin#q velikago %/oupana tih&omira 0 s%i&novacq s%vetago si&mewna nem%an&e

29
 Петковић, Зидно сликарство, 165, 170, 175, 176, 181–182, 185, 189, 202, 208 итд.
30
 Исти, Манастир Света тројица, 126, 128; исти, Манастир Морача, 230–233.
31
 Исти, Зидно сликарство, 182.
32
  Делимично су читљиве и сигнатуре које су пратиле ликове Христа — ’Ι(ησοῦ)Ϛ Х(ριστό)Ϛ — и Богородице
— <М(ήτ)ηρ> θ(εо)ῦ.
33
  За литературу о иконографији Успења Богородичиног и основни увид у развој сцене у средњем веку в.
Војводић, Зидно сликарство цркве Светог Ахилија, 128–129.
34
  Г. Бабић, О композицији Успења у Богородичиној цркви у Студеници, Старинар 13 (Београд 1965) 261–265.

558
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

%i& htitorq mesta sego 0 e/e i grobq ego E(s)tq0.35 С разлогом се сматра да је реч о копији неког
старијег натписа.36 Његова садржина, међутим, јасно показује да он није могао припадати
првобитном сликарству од самог тренутка осликавања храма, за живота жупана Стефана
Првослава. Пошто је један од задатака тог натписа био да овековечи дан смрти ктитора, он
је морао бити срочен тек након што се Првослав упокојио. Нажалост, сасвим мало знамо
о обичају обележавања гробова Немањића накнадним натписима у фреско-техници, после
сахрањивања задужбинара. До сада је сасвим мало пажње поклоњено чињеници да је у
доњи део ктиторске слике изнад гроба оснивача у Сопоћанима и у хиландарском католиону
у већ одавно сасушен малтер урезан низ линија за исписивање надгробних натписа. Сло-
ва изведена секо-техником касније су отпала.37 Садржај тих прилично опширних натписа
могао је бити бар донекле сличан овом будимљанском. Оправдано је стога претпоставити
да су сликари из времена обнове Ђурђевих Ступова заиста затекли остатке неког епитафа
исписаног након ктиторове смрти над његовим гробом. Као значајан, они су тај натпис
могли поновити на новом слоју живописа. Не треба сумњати у то да се надгробни натпис у
Будимљи, исто као у Сопоћанима или Хиландару, налазио у подножју ктиторске представе.
Од ње до данас није преостао ни траг. Међутим, управо над гробом ктитора сликана је кти-
торска композиција у немањићким задужбинама кроз читав 13. век.38 Због значаја који су
имале, обновитељи старих српских задужбина у доба турске власти пажљиво су понављали
те надгробне ктиторске композиције на новом слоју сликарства, задржавајући им старо
место и основну иконографију. О томе уверљиво сведоче примери Студенице39 и Мораче.40
Изгледа да су обновљену ктиторску представу у Будимљи пратили ликови светих Не­
мањића. На такав закључак наводи део насликаног сакоса преостао на западном зиду наоса,
у близини саркофага жупана Првослава (сл. 8). Западни травеј није спадао у оне делове
храма у којима су, према обичају, сликани свети архијереји, поготово не у сакосима. С дру-
ге стране управо у том простору, неретко на самом западном зиду српских цркава из доба
обновљене Пећке патријаршије представљани су свети Сава и свети Симеон Српски.41 При-
том је свети Сава, као први српски архиепископ, тада готово редовно приказиван у сакосу.
Најоправданије је стога закључити да су на јужном крају западног зида наоса Ђурђевих
Ступова у време обнове храма били насликани свети Сава и свети Симеон. Поређење са
живописом српских цркава 13. века не води до изналажења тако уверљивих програмских и
иконографских аналогија за појаву представе јерарха на западном зиду наоса. У западном
травеју поменутих цркава архијерејске представе јављају се ретко и у особеном програм-
ском контексту. Свети Сава и други представници српске цркве сликани су у западном
делу наоса, па и на западном зиду, тек од краја 13. века, и то само у оквиру ширих низо-

35
  Читање је дато према садашњем стању натписа, с реконструкцијама заснованим на старијим читањима. На
старија читања упућује М. Чанак-Медић, Архитектура Немањиног доба, II, Београд 1989, 87.
36
  Исто.
37
  Д. Поповић, Српски владарски гроб у средњем веку, Београд 1992, 71; Д. Војводић, Хиландарски гроб светог
Симеона Српског и његов сликани програм, Хиландарски зборник 11 (2004) 49–50, сл. 2, 5.
38
 Поповић, нав. дело, 184–185.
39
  Б. Тодић, Ктиторска композиција у наосу Богородичине цркве у Студеници, Саопштења 29 (1997) 35–45.
40
  Д. Војводић, Портрети Вукановића у манастиру Морачи, Манастир Морача, ур. Б. Тодић, Д. Поповић,
Београд 2006, 73–82.
41
  Г. Суботић, Иконографија св. Саве у време турске власти, Сава Немањић — Свети Сава. Историја и
предање, Београд 1979, 343–355; Ц. Грозданов, Свети Симеон Немања и свети Сава у сликарској тематици у
Македонији (XIV–XVII век), Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање, ур. Ј. Калић,
Београд 2000, 330–342; С. Петковић, Иконографија светог Симеона Српског у доба турске владавине, Стефан
Немања — Свети Симеон Мироточиви, 381–392.

559
Др а г ан Во ј в о д и ћ

ва српских јерарха.42 Уосталом, успостављање таквих низова било је могуће само након
1233/1234. године, када је први српски архиепископ рукоположио свог наследника. Осим
тога, кроз читавo 13. столеће свети Сава је представљан у полиставриону или фелону, а не
у сакосу.43 Уз гробна места Немањића и других угледних личности ликови светог Саве и
светог Симеона постављају се тек од 14. столећа. Сва је прилика, дакле, да је њихово увођење
у програм живописа западног травеја Ђурђевих Ступова иновација обновитеља древног
храма. Они су на тај начин следили обичаје пажљиво неговане у њихово доба, вероватно у
намери да прошире програм крај ктиторског гроба. И у сликани програм над саркофагом
светог Симона у Студеници, рецимо, уведени су 1568. ликови светих Немањића, а међу
њима и фигура светог Саве.44 Она је добила програмско место веома слично оном на којем
је, по свему судећи, Савин лик био насликан у Будимљи.
Сводове и највише делове некадашње припрате заузимају представе васељенских са-
бора.45 Неке од њих могуће је поуздано идентификовати на основу натписа. То, надаље,
дозвољава препознавање система у распоређивању сцена циклуса и идентификовање
слабије очуваних представа, без сачуваних сигнатура. При врху свода биле су насли-
кане сада готово ишчилеле представе два васељенска синода, без сумње Први и Други.
Наиме, у зони ниже, на јужној страни свода, насликан је Трећи васељенски сабор, под
председавањем цара Теодосија Млађег. На представи је још уочљив део пратећег натписа:
… tewdosi] mla(da)go … ki …. У истој зони, на наспрамној страни свода био је, по свему
судећи, представљен Че­тврти синод. Циклус је одатле настављао свој (силазни) ток ка ни-
жим деловима свода. Тако је Пети васељенски сабор, који је сазвао цар Јустинијан I, добио
место у следећој зони, трећој одозго, на јужном зиду. И њега је могуће поуздано препозна-
ти на основу сачуваног дела сигнатуре с именом цара — … cr#i0 MstinI]ne dreven(omq). Далеко
је мање речит остатак натписа који је пратио представу неког патријарха посађеног на
трон десно од цара Јустинијана — … patrJ]rahq grada …. Moжда је реч о поглавару цари-
градске цркве Евтихију,46 мада би њему одговарало место лево од цара. Наспрам Петог
насликан је Седми васељенски сабор, праћен најбоље сачуваним натписом (сл. 9, 10). Из-
над левог дела сцене чита се: vaselenqski saborq va nikeE0 vq d<nQ> …, а изнад десног: s(aborq)0
z# vq c(a)rstvo ko(n)stantJna I erini matere ego. Испод овог натписа на десној страни, заправо
у реду ниже, једва да се може прочитати још неколико слова: vq 0i#0 lq… (?). Епиграфски
су обележене и личности издвојене на сапрестољу: цар Константин VI — ko(n)stantJnq
c(a)rq — затим вероватно свети цариградски патријарх Тарасије — … <pa>trJ]rah(q) gr(a)
da … — истински стожер сабора и поглавар александријске цркве Политијан — polJti]nq

42
  Г. Бабић, Низови портрета српских епископа, архиепископа и патријараха у зидном сликарству (XIII–XVI
в.), Сава Немањић — Свети Сава, 319–340; Војводић, Зидно сликарство цркве Светог Ахилија, 91–98.
43
  Б. Тодић, Репрезентативни портрети светог Саве у средњовековном сликарству, Свети Сава у српској
историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд 1998, 234.
44
 Исти, Ктиторска композиција, 42–45.
45
  За представе циклуса васељенских сабора у византијској и поствизантијској уметности уп. Ch. Walter,
L’iconographie des conciles dans la tradition byzantine, Paris 1970 (где се, услед забуне аутора, на стр. 109 под
одредницом „Црква Ђуруђеви ступови код Иванграда“ описују представе сабора из параклиса краља Драгу-
тина у Ђурђевим Ступовима код Раса); G. Kühnel, Die Konzilsdarstellungen in der Geburtskirche in Bethlehem: ihre
kunsthistorische Tradition und ihr kirchenpolitisch-historischer Hintergrund, BZ 86–87 (1993–1994), Heft 1, 86–107,
са свом старијом литературом.
46
  Сабор је одржан у време када се Евтихије налазио на цариградском патријаршијском трону, па се његов
лик истиче пратећим натписом на појединим представама Петог васељенског сабора. Међутим, сабору су
присуствовали и патријарси Александрије и Антиохије, уп. А. Карашов, Васељенски сабори, 2, Београд 1996,
40–45; Walter, op. cit., 271, 273.

560
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

pap_a aleKenqdarsk(i) — који је у раду сабора учествовао само посредно.47 Иако је поменута
у главном натпису, света царица Ирина није насликана крај сина Константина, што је
доста неуобичајено.48
Све сачуване представе васељенских сабора у будимљанској саборној цркви решене су
иконографски на исти начин. На левој страни композиције насликано је сапрестоље, на
којем су цар, сазивач сабора, и двојица најистакнутијих правоверних архијереја. На десној
страни сцене стоје сучељене групе правоверних и кривоверних јерарха у догматској рас-
прави. Обе групе су нешто боље сачуване само на представи Петог васељенског сабора. На
њој се јасно види да су правоверни — насликани лево — имали нимбове, а кривоверни —
потиснути ка десном крају сцене — нису. Чињеница да се на бочним странама припрате
нашло места само за шест синода насликаних у низу, при чему је након Петог представљен
Седми васељенски сабор, указује на то да је циклус био сажет. Сажимање циклуса предста-
ва које се односе на највеће догматске зборове хришћанског света не би чинило изузетак.49
Представа Шестог васељенског сабора била је, по свему судећи, изостављена. Међутим, уни­
штеност сликарства на источном и западном зиду припрате не дозвољава сасвим поуздано
закључивање о том питању.
Припрату Ђурђевих Ступова истраживачи датују у крај 12. или у прве деценије 13. века.50
Разумљиво је стога да је и првобитно сликарство тог катедралног средишта морало настати
до средине 13. столећа. Пошто нема никакве потврде да су у храмовима српских цркава тога
периода сликане представе васељенских сабора, било у припратама било у егзонартексима,51
тешко је пронаћи основу за веродостојан закључак да су сликари обнове преузели тему са
старијег слоја сликарства. С друге стране, сасвим је могуће да је у припрати будимљанске
саборне цркве и у време Немањића био насликан Страшни суд. Он се појављује већ у про-
граму живописа западних постројења Студенице и Милешеве. Од представе Страшног суда
у Ђурђевим Ступовима сачувао се само део с огњеном реком и грешницима на јужном зиду
припрате (сл. 12). То би било сасвим очекивано место за поменути део представе, с обзи-
ром на околност да је огњена река представљана на десној страни слике другог Христовог
доласка, односно под Спаситељевом левицом. Наравно, при том је трон Страшнога Судије
смештан најчешће на источни зид просторија у којима је сликан. Сасвим је, међутим, не-
обично то што у Будимљи арханђел с копљем у рукама гони грешнике ка истоку, односно
ка месту где би требало очекивати представу Христа на трону, а не онако како би налагала
иконографска логика — на супротну страну.
Веома страдале поствизантијске фреске Ђурђевих Ступова, готово потпуно ишче­
злог завршног бојеног слоја, не дозвољавају да се јасније сагледају њихове ликовне особе-
ности (сл. 1). По многим елементима, ипак, јасно је да је реч о сликарству из последњих
деценија 16. или почетка 17. века. Но, с обзиром на стање споменика, не би био ваљано
заснован покушај изналажења непосредних уметничких аналогија. Чини се, с друге стра-
не, довољно сигурно бар то да фреске није извео зограф Страхиња из Будимље. Његовом
препознатљивом сликарском маниру, обележеном наглашеним и помало крутим лине-

47
  О Седмом васељенском сабору в. А. Јевтић, Свети Седми васељенски сабор, Богословље 2 (Београд 1987)
11–19; Карашов, нав. дело, 193–254.
48
  И у поствизантијској уметности чуван је обичај представљања ове царице у оквиру илустрације Седмог
васељенског сабора, уп. Walter, op. cit., 251, n. 46.
49
  Исто, 92 (№ 44), 94 (no 47), 95 (no 51, 52), 105 (№ 72), 111–112 (no 77), 115 (№ 80), 119 (№ 83); Војводић,
Зидно сликарство цркве Светог Ахилија, 102.
50
 Чанак-Медић, нав. дело, II, 87–88, 104–105, са старијом литературом.
51
  Најстарији познати српски циклуси васељенских сабора потичу из друге половине 13. столећа, уп. Војводић,
Зидно сликарство цркве Светог Ахилија, 99–104.

561
Др а г ан Во ј в о д и ћ

аризмом, не одговара нехајан и понешто разливен цртеж у основи будимљанских сли-

ка (сл. 3, 10–13). Будимљанске фреске одвајају се од Страхињиних дела у одређеној мери
типологијом ликова, а нарочито дорађенијом и наглашенијом моделацијом инкарната. По-
ступак моделовања сликара Ђурђевих Ступова у Будимљи прилично је разазнатљив на
појединим лицима архијереја из циклуса васељенских сабора (сл. 10, 14). Ка закључку да
поп Страхиња није осликао будимљанску саборну цркву води и палеографска анализа нат-
писа. Облици слова и нарочито потези којима су она изведена на свицима и крај ликова у
Ђурђевим Ступовима јасно се разликују од Страхињиног устаљеног епиграфског манира.
Ипак, не могу се одрећи извесне сличности с делима Страхињиног уметничког круга. И по-
ред одређених типолошких разлика, ликови будимљанског сликара имају извесне сличности
са Страхињиним (сл. 10, 12, 13). Кроз гореисписане редове текста на више места наметала
се сродност програмских, иконографских и епиграфских садржаја сликарства Ђурђевих
Ступова и споменика у којима су радили поп Страхиња и зографи с којима је био повезан.
Такве сличности не могу бити случајне. Чини се зато прилично разложним закључити да су
будимљанске фреске, а вероватно и њихов творац, имали знатнијег утицаја у уметничком
формирању попа Страхиње, пореклом из Будимље. Тај свештеник и сликар морао је веома
добро познавати сликарство Ђурђевих Ступова. Наравно, то никако не значи да школовању
и стваралачком сазревању траженог и плодног уметника нису пружили допринос други
мајстори и њихова дела.

562
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

The post-Byzantine frescoes of Djurdjevi Stupovi in Budimlja

Dr ag an Voj vo di ć

The frescoes of a post-Byzantine date have survived in the apse, narthex and, to a lesser extent, in the naos
of Djurdjevi Stupovi in Budimlja. The conch of the apse shows the Virgin enthroned flanked by two angels.
The register below depicts the Communion of the Apostles, and below this scene are bust-length portraits of
bishops. These are representatives of the seventy minor apostles, but their names in the identifying inscrip-
tions contain many mistakes. The lowest register of the apse shows the Officiating Bishops headed by Sts Basil
and John Chrysostom holding scrolls inscribed with quotations from the ekphonesis of the First and Second
Antiphons. The scrolls held by Sts Spyridon the Wonder-worker, Methodios of Patara, Gregory the Theologian,
John the Merciful and Achillios of Larissa show the prayerful text of the Trisagion (Thrice-Holy hymn), which
continues from one scroll to another from left to right. Among the officiating bishops is the educator of the
Slavs, St Cyril the Philosopher (of Thessalonica), who holds the scroll inscribed with the ekphonesis preceding
the Axion ektin (Dostojno). The choice of quotations presented by the bishops points to the stages of the liturgy
that carry the symbolism of the prophetic announcement of the coming of Messiah, the incarnation of Christ
and union of the earthly and heavenly churches. The presence of the row of minor apostles and of some of the
officiating bishops makes it clear that the post-Byzantine painter did not literally repeated the programme and
iconography of the original frescoes painted in the late 12th or early 13th century.
The naos shows the surviving portion of the Dormition of the Virgin, based on the iconography introduced in
Palaiologan times. Above the tomb of the ktetor, župan Stefan Prvoslav, a portion of the post-Byzantine epi-
taph is readable. It apparently reiterates an earlier one, inscribed at the bottom of the original ktetor scene after
the ktetor’s death. On the remaining portion of the western wall of the former naos there is, next to the tomb, a
fragment of the portrait of a bishop in a sakkos, probably St Sava (Sabas) of Serbia. Remains of six ecumenical
councils are barely legible in the vault of the original narthex, of which the Third, Fifth and Seventh councils
are identifiable from the inscriptions, which makes it quite certain that the Sixth was omitted from the cycle.
In the lower registers of the narthex was an expanded version of the Last Judgment, of which only the episode
with sinners in the fiery river on the southern wall is slightly better preserved.
The extent of damage sustained by the post-Byzantine frescoes in Djurdjevi Stupovi does not allow a deeper
analysis of their style. Nonetheless, many features clearly suggest the last decades of the 16th or the early 17th
century. It is also quite clear that they were not painted by Fr. (pop) Strahinja of Budimlja, even though some
typological and programmatic similarities to the work of his circle are undeniable.

563
Др а г ан Во ј в о д и ћ

Сл. 1. Зидно сликарсво у апсиди цркве

564
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

Сл. 2. Причешће апостола и попрсја архијереја на северној страни апсиде

565
Др а г ан Во ј в о д и ћ

Сл. 3. Апостол Јаков из Причешћа апостола

Сл. 4. Епископи Филимон, Старх и „Тарак“

566
 По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

Сл. 5. Свети Кирило Филозоф и свети Ахилије Лариски из Литургијке сужбе архијереја

567
Др а г ан Во ј в о д и ћ

Сл. 6. Успење Богородице

Сл. 7. Натпис над гробом ктитора — жупана Стефана Првослава
Сл. 8. Остатак представе архијереја, по свему судећи светог Саве Српског, крај гроба ктитора

568
По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

569
Др а г ан Во ј в о д и ћ

Сл. 9. Седми васељенски сабор, детаљ с ликом цара Константина VI

Сл. 10. Седми васељенски сабор, детаљ
Сл. 11. Епископ „Тарак“

570
По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

571
Др а г ан Во ј в о д и ћ

Сл. 12. Страшни суд, грешници у огњеној реци, детаљ

572
По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

Сл. 13. Успење Богородице, детаљ

573
Др а г ан Во ј в о д и ћ

Сл. 14. Седми васељенски сабор, детаљ

Сл. 15. Седми васељенски сабор, детаљ

574
По с т ви з а н т иј ско слик а р с тв о ђ у рђ е ви х ст у пов а у буди м љ и

575