ЕКСПЛИКАЦИЈА ТЕМЕ ЗАВРШНОГ РАДА

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ У НИШУ

ДЕПАРТМАН ЗА МУЗИЧКУ УМЕТНОСТ

Катедра за стручно-уметничке предмете

Изборни предмет:

ВОКАЛНА ЛИТЕРАТУРА

МУЗИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА РОМА У

ЛИТУРГИЈИ СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ ЗОРАНА МУЛИЋА

Mентор: Студент:
мр Драган Томић, ванредни професор Силвија Нешић 327/м

Ниш, 2019.
 Уводни део експликације

Култура у готово свим енциклопедијским приказима указује да латински корен

речи cultus, означава гајење, обрада поља или colere, односно неговање, гајење
обрађивање поља. Временом је овај термин еволуирао и добија метафизички смисао:
од ,,културе земље“ преноси се на ,,културу духа“ (Petrović, 1993: 5). Култура се односи на
целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења,
осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у
материјалним објектима (Википедија, 9.5.2019).
Култура једног народа огледа се у начину живота тог народа, језику, музици,
књижевности, игри, обичајима и другим аспектима свакодневног живота тог народа.
Односи се на већ научене обрасце који тај народ примењује. Нација представља заједницу
људи исте лозе. Нација се још може схватити и као фиктивна ,,натпородица“, али она
проналази и своје корене у приписаним заједничким прецима, па су њени припадници
браћа и сестре или рођаци (Smit, 1998: 26). Идентитет води порекло од латинске речи
ibidem са значењем исто, истоветност, једнакост, подударање, тј изржава однос по којем је
неко биће, појава, својство, једнако само себи. Појам идентитета личности означава скуп
општих и особених карактеристика неке особе по којима се она разликуе од других. Данас
се идентитет схвата као самосвет, сопство, особа, ја. Историја културног иднетитета
представља историју развоја човека и друштва, јер је култура нераздвојиви део
друштвених кретања. Данас, културним идентитетом се сматра културна посебност, као и
аутентичност одређене културе и њен историјски развој. Културни идентитет је резултат
историјског развоја човека и друштва (Чабаркапа, 1999: 22-24).
Националне мањине саставни су део једне државе. Једна од најмногољуднијих
националних мањина у Србији јесте Ромска национална мањина. Роми су народ индијског
порекла. Назначајније поглавље историје Рома неодвојив је део историје Индије, нарочите
севезре и северозападне, на чијим су територијама или неколико краљевства. Освајачи
Индије у 11. и 12. освојили су територије ромског народа и њихов хиљадугодишњи живот
у изганству је тада почео. Ромски народ, данас живи на готово свим конетинетнима.
Ромски народ, током година и историје у разним хроникама и другим писаним изворима
добија назив Цигани, Џипси и Гитанос. Како је Индија за средњевековну Европу била

1
страна и далека земља, која се налазила на крају свету, Роми нису били прихваћени од
стране европског друшта. Европљани су према Ромима били неповрељиви и сумњичави.
Ромски народ био је прогнан из Индије и сели се у готово све државе света, међу којима
су Авганистан, Иран, Сирија, Византија, Турска, преко средње и западне Европе, све до
тла саме Амереке. Роми су као и Јевреји премостили готово све континенте наше планете.
(Đurić, 2006: 7, 8, 12)
Први појава Рома у Србији датира још из времена владавине цара Душана силног
(1331–1335). Према турским пописима становништва, Роми су тада живели у Нишу,
Призрену, Смедереву, Крушевцу и другим градовима тадашње Србије. Према пописима из
15. века наилазимо на домаћинства из Ниша и Роме са именима Ајдин, Кила, Боја, Јован,
Оливер и ромска имена Чаја, луло, Чучур. Разни путопосци сведоче о животу Рома у
Србији, а нарочита насељеност Рома је уз реку. Роми су у преиоду Првог и Другог српског
устанка били одани сарадници српских устаника, али и током Првог и Другог светског
рата. Током другог светског рата, велико број ромског становниства је био ухапшен и
одведен у логоре. Процењује се да је стрељано више од 100.000 Рома.
У периоду од 12. до 20. века било је симбиозе, претакања и асимилације Рома у све
етосе који су живели у југословенским земљама: македноског, српског, албанског,
румунског, мађарског, хрватског, словачког, али и муслиманског.
Рома има у свим гранама уметности, али су најзаступљенији у књижевности. Многи
српски писци инспирацију поналазе у животу и обичајима ромског народа. Један од
најпознатијих романа, а потом и позошног комада, јесте Коштана Боривоја Станковића.
Роми су пристуни и у музици и сликарству, а на пољу филма, највећи успех постиже филм
Скупљачи перја Александра Петровића .
Једна од најтамнијих тачака ове националне мањине јесте образовање њеног
становништва. Ниском образовању доприноси друштвени положај и економска беда.
Недовољно образовања представља кочницу за даље напредовање целе ромске заједнице.
Неписменост је веће код жена него код мушкараца, управо због традиционалних оквира.
Ниво и стуктура образовања Рома условљени су положајем које има у друштву ромска
национална мањина, али и културним специфичностима (Радовановић, Кнежевић, 2014,
69–77) . Број акдаемских грађана и образованих Рома у Србији је све већи (Đuric, 2006:
103–133). Један међу њима је и редовни професор Академије уметности у Новом Саду-

2
Зоран Мулић. Као један од академских грађана ромске заједнице, ромском друштву
доприноси управо кроз своје композиторско умеће. Компонује симфонијска, камерна,
концертна и солистичка дела, балете, филмску музику, песме за децу, а најзначајнија дела
су му Кроз време за звона, удараљке и тамбурашки оркестар, балети: Вечити младожеља,
Избирачица, Циганска тајна, Пачија школа. Диригент је тамбурашког оркестра РТВ Нови
Сад и Суботичког тамбурашког оркестра и за ове ансамбле је написао преко 300
аранжмана. Добитник је награда: Искра културе Војводине, Про Урбе града Суботице,
Вукова награда Србије и још много других награда за композиторска и диригенстка
остварења. У својим композицијама често користи елементе ромског фолклора, цитате
ромских песма и циганску лествицу. Једна од његових најзначајнијих композиција јесте
Литургија Св. Јована Златоустог.
Литургија је дело цркве, односно Богослужење у цркви. Назива се и Тајном над
Тајнама. Други назив за Литургију је Евхарстија, што у предоводу са грчког значи
благодарење, захвалност, што и јесте суштински карактер ове Божје службе-наша
моливта захвалности за све дарове које добијамо од Господа. Кроз свету Литургију, дато
је сагледавање Христовог живота. Суштина Литургије је у сједињавању са господом, као
Источником нашег живота. Литургија је принос нашег бића Богу. Онај који достојно
учествује у Св. Литургији види Бога јасније (Саборна црква у Београду, 15.5.2019).
Литургија Св. Јоавана Златоустог има "општи" карактер, тј. служи се у све дане године
када се не служи ни један други тип Литургије (Св. Василија Великог, Пређеосвећених
дарова, Св. Јакова). Самим тим је и најчешћи тип Литургије (Црквени календар,
15.5.2019). Литургија Св. Јована Златоустог састоји се од три дела: Проскомидије,
односно припреме за служење литургије; литургије „оглашених“ која је у ствари
проучавање о вери; литургија верних (крштених) на којој се верници причешћују (Nikolić,
2015).
Литургија Св. Јован Златоусти Зорана Мулића је у целости на ромском језику.
Допринос ромској заједници јесте управо могућност богослужења на матерењем језику, а
управо је то и један од чинилаца очувања ромског идентитета и буђење националне
свести. Према званичним подаци Републичког завода за статистику Републике Србије из
пописа становништва 2011. више од 50% Рома је православне вероисповести (Републички
завод за статистику Републике Србије). Ово дело доприноси јачању националног духа, јер

3
се ромски народ, због дискриминације, друштвених норми, култоролошких вредности које
примају од већинског становништа, стиди или има страх да се изјасне као Роми
(Радовановић, Кнежевић, 2014: 100–103).
Циљ овог истраживања је испитати у којој мери дело домаћег савременог
композитора, који је припадник ромске националне маљине, почива на различитим
музичким елементима који имају везе и су у вези са ромским фолклором или ромским
композиција и колика је њихова присутност наспрам композиција класичне духовне
музике. На основу овог истраживања, увидеће се колико је честа заступљеност фолклора
или других музичких елемената у композицији савременог аутора, и све то у циљу
побољшања, обогаћења и развоја хорске музике код нас.
Специфичан циљ јесте унапређење и проучавање ромске музике, односно анализа
дела ромског аутора и његова промоција.
На основну досадашњег образложења и предходног теста, формулисана је тема
мастер рада:

МУЗИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА РОМА У ЛИТУРГИЈИ СВ.

ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ ЗОРАНА МУЛИЋА

Дефиниција предмета

Тему можемо разложити на следеће сегменте:

1. Музички елементи: њихова употреба везује се за асоцијацију неког конкретног
збивања, који по даљој аналогији може бити и израз емоција у програмској и
апсолутној музици. Они приказују специфичне особине, поднебље, говор, ритам,
песме и игре. Заступљеност различитих музичких елемената изискује потребу за
истраживањем које би требало да покаже присутност и учесталост у композицији
савременог аутора модерног стила. Истраживање ће бити усмерено на садржају
музичких елемената у којем ће бити изведена анализа на једном дубљем нивоу.
2. Културни идентитет се може дефинисати као скуп општих и посебних
културних карактеристике неке особе или друштвене групе по којима се оне
разклијује једне од других. Он је врло динамичан и активан чинилац укупног

4
 културног развоја. (Чабаркапа, 1999: 25-27). Овај истраживачки рад биће усмерен
на елементе културног идентитета ромске националне мањине, а највише њеног
фолклора и музике
3. Роми су народ индијског порекла. (Đurić, 1999: 10-15). Према званичним
подацима Републичког завода за статистку Републике Србије, Роми су друга по
величини нацинална мањина у Србији и њихов укупан број је 147604 становника
на територији Ребулике Србије, без покрајне Косова и Метохије. Највише Рома
има у регионима Јужне и Источне Србије (Радовановић, Кнежевић, 2014: 39). Овај
истраживачки рад садржи елементе ромског идентитета као што су језик и
музика, стога ће проучавање ромске историје и начина живота Рома као и
ромских обичаја бити од кључног значаја за добијање резултата.
4. Литургија потиче од грчке речи и значи заједничко дело, дело народа, јавна
служба (Саборна црква у Београду, 15.5.2019). Постоје три типа литургије:
византијски, сиријски и александријски. У Византијски тип спадају Литургије Св.
Валисија Великог и Св. Јована Златоустог, у сиријски Литургија Св. Јакова, а у
Алекснадријски Св. Марка. Православна Литургија припада припада
византијском или цариградском типу. У току године, најчешће се служи
Литургија Св. Јована Златоустог (Nikolić, 2015.). Овај истразивачки рад биће
усмерен ка анализи литургије коју је компоновао Зоран Мулић, али и компарација
са неки другим литургијама
5. Св. Јован Златоусти (грчки Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, или Јован
Антиохијски, Антиохија око 349 — Комана Понтска 407), Најчувенији
проповедник у историји Цркве. Био је велики подвижник и реформатор. Био је
патријарх Константинопоља у периоду 397 – 402, што је била престоница
тадашњег Источног цартсва. Један је од црквених научника (Википедија,
15.5.2019.). Како наслов композиције гласи Литургија Св. Јован Златоусти, биће
неопходно истражити све податке које се везују за овог Свеца, зарад разумевања
текста и самох песама.
6. Зоран Мулић је ромско-српски композитор, педагог и редовни професор на
Академији уметности у Новном Саду, рођен је 1957. године. Основне и
магистарске студије композиције завршава на Академији уметности у Новном

5
 Саду у класи професора Рудолфа Бручија. (Википедија, 28.4.2019). Како је Зоран
Мулић композитор дела Литургија Св. Јован Златоусти, ово истраживање ће
омогућити увид у рад самог композитора, односно композиторске технике, као и
елементи којим се композитор користи ради освешћавања националног духа.

Главни задатак овог истаживачког рада биће комплетна анализа саме литургије Св.
Јован Златоусти Зорана Мулића. Литургијом Св. Јован Златоусти били су инспирисани и
други композитори попут Стевана Стојановића Мокрањца и Петра Илича Чајковског
(Пётр Ильич Чайковский). Упоређивањем музичких елемената ових литургија, може се
доћи до одређених закључака. Добијањем комплетне аналитичке слике, моћи ће да се
утврде музички елементи који карактеришу културу Рома, као што су језик, цитати
ромских песама, фолклор, карактеристичне хармонске везе, употреба гласова и лествице
специфичне грађе, а највише циганска лестива.
Циљ овог истраживања је испитати у којој мери дело домаћег савременог
композитора почива на различитим музичким елементима и колика је њихова присутност
наспрам композиција класичне духовне музике. На основу овог истраживања, увидеће се
колико је честа заступљеност фолклора или других музичких елемената у композицији
савременог аутора, и све то у циљу побољшања, обогаћења и развоја хорске музике код
нас.
Варијабле преко којих остварујемо увид у аспекте нашег истраживања су следеће:
назив песама, карактеристике музичких елемената, број јављања (истих у оригиналу или
варираној форми), хармонски језик, употреба полифоније, облик, аранжман, третман
гласова и интерпретацијски захтеви.

6
 Метод

Истраживање ће бити дизајнирано као квалитативно и у неким сегментима

квантативно. Квантитативни метод подразумева различите квантитативне приступе,
односно, долажење до закључка дескрипцијом. Ова метода често се употебљава у
друштвеним и хуманистичким наукама, а ретко у природним (Bužarovski, 2012). Дакле,
методом дексрипције, добиће се очекивани резултати. У нашем случају, анализом самог
дела добиће се увид у музичке елементе које користи композитор.
Као допунски инструмент, биће коришћен и интервју са композитором и извођачима
литургије Св. Јован Златоусти. Истраживање ће имати неколико фаза:
– планирање (припрема експликације)
– сакупљање општих података о аутору и делу
– сакупљање партитуре
– интервју са композитором
– анализе партитуре и осталог материјала (носачи звука, интернет портали,
друштвене мреже)
– коментар и израда завршног рада.

Главна компонента рада биће анализа самих песма и то следећих елемената:

1. Садржај, односно значење самог текста, преводом текста, фабула, одређивање
ком делу литуригује припада текст и значење саме молитве која је речена
текстом, порекло текста
2. Облик, шематски приказ сваке песма, са хармонском анализом, стуктура облика,
коришћење полифоније и друигх композиторских и хармонских средстава
3. Интервалско-ритмичке карактеристике, кретање мелодијске линије, кулминација
сваке песме, карактеристични интервали, метар и ритам, карактеристичне
ритмичке фигуре
4. Инструментација и оркестрација, структура извођачког састава, опсег употребе
гласова, третман гласова, доминантни регистри, боје гласа,
5. Интерпретацијски слојеви, динамички план, темпо и агогички план, артикулација
и фразирање, употреба различитих певачких техника

7
 6. Музички елементи културног идентите Рома, назив песме и текст песме, појава
карактеристичних музичких елемента (хармонски, полифони, текстуални,
аранжерски, композициони), број јављања истих елемената, заступљеност
елемената ромског фолклора, заступљеност циганске лествице

Сви подаци биће унешени у табеле, ради лакшег тумачења истих. Овај рад
допринеће схватању Литургије, као музичког облика, али и увид у фолклорна средста које
сам композитор користи.

Очекивани резултати

Први и веома важан резултат овог истраживања биће добијање комплетне анализе
литургије Св. Јован Златоусти Зорана Мулића. Специфичан део нашег рада омогућиће
нам да добијемо увид у карактеристике дела, заступљеност различитих тематских
материјала националне мањине Рома, који се базирају на фолклору или другим музичким
елеменатима у музици савременог аутора.
Веома је важно да је и наш сегмент рада солидна основа за даље истраживање
његових музичких карактеристика, реакције публике, друштвени аспект, као и извођење
других хорова.

8
 Ћирилична библиографија

Барачки, Ненад М. 1925. Литургија Св. Јован Златоусти. Нови Сад: Велика штампарија
Ђорђе Ивковић
Велимировић, М. ( 2000). Духовна музика на Балкану. Нови звук, 16, 7−16
Вукашиновић, Владимир. 2003. Литургија и култура. Београд: Гутембергова галаксија
Големовић, Д. (2001). Роми као важан фактор развоја српске обредне музике. Нови звук,
17, 39–47.
Големовић, Д. (2003). Исто то, само мало друкчије (размишљања о принципима стварања
у вокалној музици и научној неопходности успостављања једне универзалне музичке
анализе). У: Д. Големовић (ур), Међународни симпозијум Човек и музика (стр.
289−299). Београд: Ведес.
Големовић, Димитрије. (1997). Народна музика Југославиј, Београд: Музичка омладина
Србије
Ђурковић, Миша. 2009. Слика, звук и моћ. Београд: MСТ Гајић.
Жунић, Драган. 2008. Весела естетика. Београд: КИЗ АЛТЕРА.
Каспер, Хевелер. 1990. Музички лексикон, Нови Сад: Матица српска
Култура. 2019. Преузето 9. маја 2019 са https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A
%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0
Јовановић, Ж. Владими. 2001. Ромско-српско-енглески речник религијских речи и израза.
Ниш: Пунта
Јовановић, Б. (2015). Фaсцинација ерсом. Пр: Д. Жунић (приређивач), Традиционална
естетика културе ерос, (стр. 31–38). Београд–Ниш: Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу.
Маринковић, Соња. 2006. Историја музике: за средње музичке школе. друго издање.
Београд. Завод за уџбенике и наставна средства.
Марковић, Татјана. 2007. „Хорска музика.” У Историја српске музике. Мирјана
Веселиновић-Хофман, уредник, 331–56. Београд: Завод за уџбенике.
Мулић Зоран. 2018. Преузето 28. априла, 2019., са
https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D
%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B

9
Новаковић, Станковић, Маја, Сузана. 2016. Роми у библиотечки збиркама. Ниш: Народна
библиотека ,,Стеван Сремац“
Пејовић, Роксанда. Историја музике за музичке школе. Београд: Завод за издавање
уџбеника социјалистичке ребуплике Србије
Радовановић, Кнежевић, Светлана, Александра. 2014. Роми у Србији. Београд: Републички
завод за статистику
Св. Јован Златоусти. 2019. Преузето 15. маја 2019., са
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_
%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8
Света литургија. 2019. Преузето 15. маја 2019., са
https://www.sabornacrkva.com/index.php?
option=com_content&task=view&id=76&Itemid=93https://www.crkvenikalendar.com/
liturgija/jovan.php
Тодоровић, Драган. 2000. Роми на трећи начин. Ниш: Пунта
Чабаркапа, Лазар. 1999. Културни индентитет и плурализам интереса. Нови сад:
Прометеј
Шмеман, Александар. 1992. Литургија и живот. Цетиње: Митрополија Црногорско-
приморска и скендеријска

Latinična bibliografija

Acković, Dragoljub. 2009. Alav e romengo: pisana kultura Roma u Srbiji. Beograd: Novo doba
Andreis, Josip. 1958. Muzička enciklopedija 1. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ
Andreis, Josip. 1963. Muzička enciklopedija 2. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske
Andreis, Josip. 1974. Povjest glazbe, Zagreb: Liber: Mladost
Bingulac, Petar. 1988. O problemima tonalnih osnova u crkvenom pojanju balkanskih naroda.
Beograd: Univerzitet umetnosti
Backović, J. (2015). Između dva sveta – pristup balkanskoj oralnoj muzičkoj tradiciji pomoću
tehnologije kao kompozicionog i izvođačkog medija. Muzički talas, 21 (44), 28–48.
Bartok, Bela. (1995). Zašto i kako treba da skupljamo narodnu muziku? Novi zvuk, 6, 123–136.
Bužarovski, D. (2012). Istraživačke metodologije aplicirane u muzikologiji (1. izd.). Knjaževac:
Nota.
10
Vučković, Rade. 2011. Poznati Romi, Niš: Tradepromet
Despić, Dejan. (1970). Harmonska analiza, Beograd: Umetnička akademija
Despić, Dejan. (1981), Opažanje tonaliteta, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu
Despić, Dejan. (2015). Harmonija sa harmonskom analizom, (4. izdanje). Beograd: Zavod za
udžbenike
Despić, Despić. (2004). Muzički stilovi, Beograd: Zavod za udžbenike
Dimić, Trifun. (1991). Novi zavet (prevod na romski), Novi Sad: Dobra vest
Frederiko, Sopenja. 2001. Zapisi o muzici i muzičarima, Beograd: Clio
Golemović, Dimitrije. (1997), Etnomuzikološki odgledi, Beograd: Bibilioteka XX vek, Čigoja
štapma
Gostuški, Dragutin. (1997), Umetnost u nedostatku dokaza, Beograd: Kultura
Đurić, Rajko. 2006, Istorija Roma, Beograd: Politika
Gogolj, Nikolaj. 2011. Tumačenje Božanstvene liturgije. Beograd: Logos
Nikolić, Stevan. 2015. Upotreba romskih folklornih elemenata u Liturgiji Sv. Jovan Zlatousti
Zorana Mulića, master rad, Akademija umetnosti Novi Sad
Peričić, Vlastimir. 1980. Muzički stvaraoci u Srbiji. Beograd: Prosveta
Peričić, Skovran, Vlastimir, Dušan. 1966. Naukao o muzičkim oblicima. Beograd: Geokarta
Pero, Vesna. 2016. Pravoslavno pojanje na Balkanu na primeru grčke i srpske tradicije: između
Istoka i Zapada, eksiologije i ideologije. Beograd: Muzikološki institu SANU
Petrović, Sreten. 1993. Kultura i umetnost, Niš: Prosveta
Republički zavod za statistiku. 2019. Preuzeto 9. maja, 2019., sa
http://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/popis/popis-2011/popisni-podaci-eksel-tabele/
Saćipović, Ana. 2009. Istorija, kultura, tradicija i običaji Roma, Niš: Punta
Smit, D. Antoni. 1998. Nacionalni identitet, Beograd: Čigoja štampa
Todorović, Dragan. 2000. Romi (etička i verska manjina). Niš: Twingo print
Tomašević, Nebojša. 1988. Cigani sveta. Beograd: Jugoslovenska revija
Zizijulas, J (2017). Dimenzija vere u pravoslavnoj i luteranskoj teologiji. Sabornost, 1, 105–117.

11