Хронологија коресподенције са паписком канцеларијом

1. Вуканово писмо папи 1198

2. Одговор папе Иноћентија 3 на Вуканово писмо упућен Вукану, Стефану и барском
архиепископу.

Вукан је током 1198. г. ступио везу са новим папом Иноћентијем III (који је папа од 8.
јануара 1198) у вези са интересима барске (архи)епископије . То писмо није сачувано.
Сачувана су папина писама поводом овог питања.
Наиме, папа Иноћентије III је на Вуканово писмо одговорио слањем писама не само њему
него и Стефану и његовој тадашњој супрузи Евдокији, као и „дукљанском архиепископу“
(Барском) најављујући долазак своја два легата. Папа шаље капелана Јована и
подђаконаСимеон као легате у Вуканову земљу, а ставио им је у задатак између осталог да
предају архиепископски плашт (палиј) барском (архи)епископу, чиме ће потврдити
његову власт над епископима Дукље и Далмације.

Писма овим поводом објављена код: August Theiner, Veterea monumenta Slavorum
meridionalium historiam illustrantia, Romae 1863, I, 3-6

3. Одговор Стефана Немањића на писмо Иноћентија , 1199

Прилог 1 (у наставку текста)

Нема помена да о круни у овим писмима. (Има и дугих Вуканових писама о Барској
архиепископије али нису од важности за крунисање)

4. Преписка папе Иноћентија и угарског краља Емерика у којој се помињу Стефан и

Вукан, њихова посланства и подаци о томе да су воћени преговори о крунисању.

Најзначајнија :
-Писмо папе Иноћентија III краљу Емерику из 1202. : Theiner, Veterea monumenta
Slavorum, 14-15,
„.. qualiter etsi olim ad instantiam eiusdem Meganipani disposuerimus legatum nostrum
mittere in Serviam, tandem tamen, voluntate tua plenius intellecta, a proposite desistentes
magnificentie tue duximus referendum, (Како је некада раније исти Велики жупан
из Србије слао своје посланике нама, међутим у последње време, искључиво због
вашег мишљења, ми ћемо поново размотрити предлог и односити се по вољи вашег
величанстава)

- Писмо папе Иноћентија 3 краљу Емерику 15. септембар 1204. Theiner, Veterea
monumenta Slavorum, 36.
 Прилог 2. (У настсвку текста) нажалост немам превод ових писама, дајем извод из
литературе о овом проблему, и надам се да би могао да помогне у разумевању
преписке.

5. Писмо Стефана првовенчаног из 1220 као крунисаног краља.

Прилог 3 –у целости са преводом

Прилог 1:

Писмо Стефана Немањића папи Инокентију III (око 1199)

August Theiner, Veterea monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia, Romae

1863, I, 6.

Litterae magni Iupani totius Serviae, qui pontifici se offert atque commendat.

Innocentio dei gratia summo pontifici et universali pape Romane ecclesie beatorum Apostolorum
Petri et Pauli, S. eadem gratia et sancta oratione vestra Magnus Iuppanus totius Servie, Salutem
tamquam patri suo spirituali. Litteras sanctitatis vestre recepimus et bene intelleximus, et que
venerabiles legati vestrim scilicet I. Capellanus et Symon subdiaconus, tam in litteris quam in ore
eorum narraverunt nobis. Nos autem semper consideramus in vestigia sancte Romane ecclesie,
sicut memorie pater meus, et preceptum sancte Romane ecclesie seper custodire, et in proximo
legatos nostros vellemus transmittere ad sanctitatem vestram. Nos atem locuti sumus dictis
venerabilibus tuis legatis, quoniam ipsi cum ore eorum narrabunt sanctitati vestre eloquia mea.

Инокентију, милошћу Божијом, врховном свештенику и универзалном папи Римске цркве

блажених апостола Петра и Павла, Стефан, истом милошћу и вашим светим молитвама,
велики жупан целе Србије, поздравља вас као свогврховног оца. Примили смо посланике
Твоје Светости и разумели смо добро, оно што су казивали како у писму тако и усмено
твоји часни посланици, Капелан Иван (Јован)и ипођакон Симон. Захваљујемо се великој
Светој столици, која Нас није заборавила,kao свог сина, него је учинила да се Нас сети.
Што се нас тиче, нека је знано да мислимо ходати заувек стопама Римске цркве, како је
ходао наш отац, благе успомене, и увек вршити наредбе Римске цркве, штавише желимо
да прво пошаљемо Светој столици наше посланике. Међутим, већ смо разговарали са
вашим часним посланицима, те ће они усмено обавестити Твоју светост за оно што смо им
рекли.
Прилог 2 Преписка папе Иноћентија и Емерика

Писмо, 1202/1203

А. Theiner, Veterea monumenta Slavorum, 14-15,

Извод из писма 1204

А. Theiner, Veterea monumenta Slavorum, 36

Прилог 3

F. Rački, Pismo prvovienčanoga kralja srbskoga Stjepana papi Honoriju III god. 1220, Starine
JAZU7 (1875) 53 –56

ПИСМО СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ ПАПИ 1220 ( у целости)

Sanctissimo patri et domino Honorio, romane sedis, ecclesie universali pontifici, Stephanus dei
gratia totius Seruie, Dioclie, Tribunie, Dalmatie atque Chulmie rex coronatus,
inclinationem summe fidelitatis constantia. Quemadmodum omnes christiani diligunt uos et
honorant, et pro patre etdomino retinent, ita nos desideramus sancte romane ecclesie et vestri
fidelem filium nominari, affectans quod benedictio et confirmatio dei et vestra sit, si placet,
super coronam et terram nostram semper manifeste. Et ob hoc uobis nostrum episcopum
Metodium nomine destinamus, ut, quicquid ex uestri sanctitate et voluntate processerit, nobis per latorem
presentium litteris, si placet, rescribatis.

Пресветом оцу и господину Хонорију, римског престола и универзалне цркве

поглавару, Стефан по милости Божјој све Србије, Дукље, Травуније,
Далмације и Хума крунисани краљ, исказује највећу верност и понизност. Као
што сви хришћани воле вас и поштују, и за оца и господара држе, тако се и ми желимо
да будемо верни Светој римској цркви и да се вашим сином можемо назвати;
прижељкујући Ваш благослов и потврду, над круном и земљом нашом, ако вам
одговара увек да се испољава јасно. И због тога вам шаљемо нашег епископа по имену
Методија, и молимо да оно што произилази из ваше воље, писмо са одговором упутите
преко доносиоца.

Писмо није објављено у преводу, сем мањих извода у појединим радовима. Овај превод
није савршен (шта више импровизован) и нећемо га објавњивати већ користити само за
боље разумевање садржине писма.