Professional Documents
Culture Documents
Виктор Тростников
•
Текст је преузет са интернет адресе: www.pravoslavie.ru/info/avt_trostnikov.htm
2
Данас се тај процес завршава и ниче ситуација симетрична оној каква је била
код Бекона. У свом дубоком проучавању материје наука је дошла до таквих граница
гдје престаје њена аутономија, а почиње се осјећати присуство Творца, Који ју је и
створио са одређеним циљем и Који има план за њену даљу будућност. Све што смо
могли разјаснити о њој, у границама презумпције (претпоставке) њене
супстанцијалности, објашњено је, и та презумпција постаје препрека за наше даље
напредовање. Она је све вријеме прожимала науку, да је немогуће рећи – овдје је
има, а овдје не. Због тога ако хоћемо да идемо ка познању створеног свијета, немамо
другог излаза него да покренемо „обратну коперниковску револуцију” и да
одустанемо од онога што се зове „научна слика свијета”, у чијем центру као на
трону сједи „света” материја, која у себи садржи само експериментално-
истраживачки материјал и радне технологије. Морамо, дакле, своју пажњу
усмјерити не на оно што постојеће теорије могу објаснити, већ на оно што не могу.
То ће бити апофатика о којој говоримо.
1
Аугије (хеленска митологија), краљ Елиде; Аугијеве штале – израз за нешто што захтијева
темељито чишћење.
3
баш и не виђамо. Како је могуће ово прогнозирати? Ствар је у томе што је Бекон
у погледу својих „идола” био у праву: човјеково расуђивање, његова логика и
језик нису способни да разумију суштинске особине творевине, макар оне биле
видљиве, већ се суштина налази у номиналној сфери, сабирајући у себи оно што
зовемо истином. Расуђивање, логика и језик чине наше „дневно сазнање”, радња
која обухвата кору великог мозга, који обрађује сензорне информације и то на
такав начин да се омогући брз пријем одговора. Осим овога ми имамо и „ноћно
сазнање”, које одговара „мањем дијелу” централног нервног система и оно је
пријемчивије за откривање суштине, а самим тим и за откривање истине и то
много више него разум. Ово ноћно сазнање је обично потиснуто од стране
дневног, јер оно дјелује самоувјерено и бучно, а истина бјежи од буке. „Велики
и силни вјетар, који цијепа горе и руши планине, али у њему није Господ;
послије вјетра је земљотрес, али ни у њему није Господ; послије земљотреса је
огањ, али ни у огњу није господ; послије огња је дување тихога вјетра и тамо је
Господ” (5.Цар.19.,2). Управо ће овако у тишини апофатике научник чути тихи
глас истине и оно што чује предаће људима. Тако ће негативно сазнање на
чудесан начин прећи у потврдно.