-

..

. -
6 " "

/��' �r__, \,,.�k:�__,� . ·,_:;;__,�.P.'J

'

-
w

•
•
 PREDGOVOR KNJIZI

Zahvala pripada samo Uzviš enom Allahu G ospodaru

svih svj etova, i neka j e salavat i selam na prvaka prvih i poslj e­
dnj ih. A zatim:
Otprilil<e prije go dinu dana završio sam sa ovom l<nj igom
i p oslao sam primjerke nekim učenj acima i talibima ilma, a na
prvom mj estu od nj ih j e El- imam Abdul-Aziz bin Abdullah
bin Baz - neka j e Allahova milost na nj ega- kao što sam poslao
i ostalim članovima Stalne komisije za naučna istraživanj a i
fetve u Saudij i, a od nj ih su:
E š - šejh Ab dul-Aziz Ali eš- šej h, eš- šej h Abdullah El Gu­
dej an, eš - šej h Salih El Fevzan, eš- šejh Bel<r Ebu Zej d, također
sam poslao nekoliko kopij a eš-šejhu Muhammedu bin Salihu
El Usej minu, eš- šej hu Abdullah ibn Džibrinu, eš-šejhu Abdur­
Rahman El Berraku, i drugim učenj acima i studentima kal<o
bih uzeo nj ihovo mišlj enj e, zapažanj a i ispravke.
Većina se složila sa l<njigom, kao što su mi došla od nj ih
neka zapažanj a i dopunj avanja koj a su učinila knj igu bolj o1n.
Tal<o su neki svoje primj e dbe i zapažanj a napisali na primj erl<u
koj eg sam im poslao i istu mi vratili, nel<i su svoj e komentare
poslali fal<som, dol< su neki poslali svoj a zapažanja sa pohva­
lom za l<njigu.
Mnogi od nj ih su me savj etovali da požurim sa izdava­
nj em knj ige kal<o bi se ol<ori�tili muslimani, međutim, ja sam
sačekao dok mi ne dođu primje dbe i zapažanj a šej ha Abdul­
Aziza bin Ab� d ullaha bin Baza -neka je Allahova milost na njega.
U međuvretnenu j a sam pripremio i poredao l<nj igu na­
kon što sam uzeo mnoga mišljenj a koj a su mi stigla i poslao
sam šej hu bin Bazu prepravlj eni primjerak .
Saznao sam da je l<nj iga stigla do šejha bin Baza te da j e
naredio da mu se pročita (šejh bin Baz j e bio slijep-nel<a j e Al­
lahova milost na nj ega) obavij estio me onaj l<oj i je čitao knj igu
šej hu da je završio sa šej hom trećinu knj ige i da j e šejh bio

3
oduševljen knjigom. Zahvalj ivao sam Allahu što j e tal<o . Ne­
l<oliko dana poslij e toga pogo dila nas j e vij est o smrti šejha bin
Baza, molim Allaha da ga uvede u Džennetska prostranstva.
Nakon tri se dmice stiglo mi j e pismo od glavnog dire­
ktora ureda glavnog muftij e koj e j e sadržalo šej hove isprav­
ke i napomene moj e knj ige, stim j e bila kopij a l<oj u sam mu
poslao, l<omentar i štamparsl<e ispravke. Razlika između ovog
primjerka i primj erl<a koj eg j e šej h pregledao :
l) Naslov knj ige bio je «Riječi i dj ela koj a izvode iz vj ere
kroz govore uleme» , pa su mi predložili neki lj udi od ugleda da
promij enim naslov l<njige koj i bi ukazivao da mul<efirati ovdj e
imaju značenje rij e či i dj ela koj a izvode iz vj ere, a ne mul<efirat
l<oj a dolaze u značenju opraštanj a grij eha pa sam promijenio
naziv l<nj ige u: «Sredina i umjerenost u tekfiru koj i biva zbog
rij eči, dj ela i uvj erenj a» .
2) Dopuna u uvodu mog govora na strani ll: « l(ao što j e
j asno da . . . » pa sve do 13 stranice gdj e stoj i : « . . . u zadnj e vrij e­
me sam se kolebao . » To sam uradio nal<on što mi j e savj etovao
j e dan od moj ih prij atelj a da j e bolj e da napišem u uvodu stav
ehli sunneta i džemata po pitanj u imana i kufra (nevj erstva)
prij e nego što uđemo dublj e u obj ašnj enj e mes'ele (pitanja) .
3) Izbrisao sam od govora pisca l<nj ige El Furua (ibn Mu­
fliha) od mj esta gdj e kaže: «l rekao j e u Tergibu . . . » sve do kraj a
kao što j e na to ukazao šejh ibn B az .
4) Izbrisao sam govor Ed- Dusukija l<ao što j e na to. šej h
·•

bin Baz ·ukazao.

5) Dodao sam govor bin Bilbana na 99 strani umj esto
govora Ed- Dusul<ij a. . ...

6) Dodao sam šej hov (bin Bazov) komentar na govor El

Budžej remij a .
Sve što j e mimo toga j e u knj izi i to se pročitalo pred
šej hom što j e on odobrio i pohvalio . Hvala Allahu s čij im bla­
godatima se završavaj u dobra dj ela .

Pisac, napisao dana 20/02/1420h.god

4
 Saopštenj e iz ureda Glavnog muftij e l(ralj evine Saudij ­
ske Arabij e. -Upravništvo odjela za naučna . istraživanj a i f�tve.
- Ured glavnog muftij e

Uvaženi i plen1eniti brate cij enj eni š ejhu Alevij bin

Abdul-l(adir Es-S ekkafi, Allah ga uputio na ono što On voli i
sa čim j e On zadovolj an.
Es-selamu alejl\um ve rahmetullah i ve berel\atuhu a za;-
tim:
Poslanica koju si p oslao uvaženom muftij i l(ralj evin e
Saudij ske Arabij e eš-šej hu Abdul-Azizu bin Bazu -neka j e Al­
lahova milost na nj ega- a l<oj a je preporučena, koj u si nazvao
({Rij eči i dj ela koj a izvode iz vj ere kroz govore uleme':
Obavj eštavam te da j e tvoj a poslanica i knjiga koj u si na­
pisao predočena i izložena uvaženom šej hu bin Bazu j oš dol<
j e bio ž iv i on ti je pismeno odgovorio gdj e l<aže:
«Vaša vrij edna knj iga je došla do men� sa naznačenim
datumom, -neka vas Allahovo uže upute uvij ek prati l<ao i Nj e ­
. gov blagoslov-, pregle dao sam vašu priloženu poslanicu koj u
ste napisali na temu «Rij eči i dj ela koj a izvode iz vj ere l<roz
govore uleme, »
Pročitao sam j e čitavu i uvidj eo da j e l<o risna i vrij edna
poslanica l<oju bi bilo dobro izdati i širiti j e l<al<o bi se svi mu­
slimani okoristili nakon što se izbaci dio govora l<oj eg ste pre­
nij eli od autora dj ela El- Furua počevši od nj egovog govora: « l
l<aže u dj elu Et-Tergib» pa sve do l<raj a.
Tako đe nakon što izbacite sve ono što ste prenij eli o d
Ed- Dusul<ij a jer u nj emu ima nej asnoća i sumlj ivih stvari.
Želio bih da imate to u vidu, a molim Allaha da vas p o ­
mogne i up�ti. Uistinu j e On Onaj l(oj i obilno daj e i On j e
Plemeniti. »
Es-selamu alej kum ve rahmetullahi ve b erekatuhu.
G eneralni direl<tor ureda Glavnog muftij e l(ralj evine Sa­
udij sl<e Arabije. Dr. Abdullah bin Hafiz El- Hakemij

s
6
 U ime Allaha Milostivog Samilosnog

UVOD

Uistinu sva/(a zah vala pripada samo A llahu, Njega samo

slavimo, pomoć i oprost od Njega tražimo, utječemo se A llahu
od zla naših duša i loših djela. /(oga Allah uputi nemože ga
ni/(o u zabludu odvesti, a /(og-a A llah ostavi u zabludi ni/(oga
na pravi put nemože uputiti. Svjedočim da je samo Allah ]edi­
ni istins/(i Gospodar /(oji nema sudruga niti sebi ravna i svjedo­
čim da je Muhammed Njegov rob i Poslani/( a zatim:
Ono u čemu nema nil<akve sumnj e i što j e j asno l<o d ehli
sunneta i džemata j este da se iman sastoj i od rij eči i dj ela (tj .
govor srca i j ezil<a; i rad srca i ostalih organa tij ela) Poveć ava
se p ol<ornošću a smanj iva se grij ešenj em i nepokornošću.
Nel<ada govore da je iman: G ovor j ezil<a i rad ostalih or­
gana tij ela i ubj eđenj e srcem. ,

Dol< nekad kažu da j e iman: Govor, dj elo i nijj et.

Učenj aci po pitanju imana imaju i druge definicij e l<oj e
ne izlaze iz ovog ol<vira i z načenj a.-
Više od j ednog učenj aka se prenosi da su se na tome slo­
zili svi ashabi, tabiini, fel<ihi i muhaddisi, a od nj ih su:
- Š afij a (l<aže ibn Tej mijje u svoj oj l<nj izi El-Iman na str.
292: uRekao j e Š afij a - nel<a j e Allahova milost na nj ega- u svo­
j oj knj izi El-Umm u p oglavlj u Nijj eta u namazu: uSvi ashab i
i tabiini i oni poslij e nj ih i oni koj e smo mi zatel<li bili su
složni i govorili su da j e iman: Govor, dj elo i nijj et, al<o j e­
dna o ove tri stvari izostane iman nij e ispravan:' I<ažem:
ovaj prij ep is nij e došao u izdatoj l<nj izi El-Umm ali j e z ato
naveden u ibn Tej mijj evom dj elu . )
-El- B egavi l<aže u svom dj elu ' Š erl1u sunneh' na strani 38:
«Složili su se svi ashabi, tabiini i oni poslij e nj ih od učenj al<a
ehli sunneta i džemata da su dj ela od imana. I rekli su da j e
iman: G ovor, dj elo i ubj eđenj e . »

7
 - I Abdul- Berr koj i kaže u svom dj elu 'Et-Temhid' 9/28:
« Složili su se svi pravnici (fekihi) i muhadisi da j e iman: Govor
i dj elo, i da nema dj ela bez nijj eta» I drugi učenjaci.
Naprotiv to j e po stalo ono po čemu se ehli sunnet
prep oznaj u i razlil<uj u o d novotara . I(a o što j e nep obitno i
j asno l<od ehli sunneta i džemata da nel<a dj ela i rij eči bivaj u
velikim l<ufrom koj a izvode čovj el<a iz vj ere. Mnogo učenj a­
l<a prenosi id ž ma' -saglasnost da j e p sovanj e Allaha i Nj ego­
vog Poslanil<a l<ufr koj i izvodi čovj el<a iz vj ere. A od nj ih su:
imam Ishal< ibn Rahevej h, Muhammed ibn S ahnun i drugi.
Neki lj udi misle da l<ufr (nevj erstvo) koj i j e učinjen dj e­
lom neizvodi počinioca iz vj ere i da j e psovanj e Allaha i Nje ­
govog Poslanika izuzeto iz toga.
Postavlj eno j e pitanj e Stalnoj l<omisiji za naučna istraži­
vanja i fetve l(ralj evine Saudij sl<e Arabij e a koj e se nalazi pod
brojem 34 na drugoj stranici gdj e se l<aže:
«Vi smatrate ostavlj ača namaza nevjernikom, koj i čini
kufr u dj elu, a kufr u dj elu ne izvodi svog počinioca iz vj ere
osim onog što j e izuzeto iz tog kao što j e psovanj e poslanika i
tome slično, pa da li je ostavlj ač namaza izuzet iz tog, i ako j est
na koj i način?
l(omisij a j e l<omisij a odgovorila: «Nije tačno da bilo koj i
l<ufr u dj elu ne izvodi čovj eka iz vj ere, naprotiv postoj i kufr u
dj elu koj i čovj eka izvodi iz dini islama.»
(Nap omena: opšte poznate su fetve šejhova bin Baza,
Usejmina, Fevzana, ibn Džibrina, Stalne komisij e za fetve, da
j e ostavlj ač namaza nevj erni!< . Imam ib nul l(ajj im j e naveo
dvadeset i dva dol<aza 'da ostavlj ač namaza pada u veliki kufr­
nevjerstvo, u svoj oj l<nj izi 17-26 1.-P
- - _ \ u.� ii.d\ ytS'; - ibn
..

Tej mijj e takođe navodi da ostavlj ač namaza pada u veliki l<ufr

u svoj oj knj izi - 2/8 1 -94 1.-P- � u.� ,i�\ c,r)
Rel<ao j e šej h Abdul-Aziz ibn Baz u kuvajtskom časo­
pisu El- Furl<an u broju 94: «l(lanj e u i me nekog mimo Allaha
i klanj anj e nel<om drugom mimo Allaha j e kufr u dj elu koj i

8
 izvo di počinio ca iz islama, isto tako ako bi se klanj ao i obo­
žavao nekog drugog mimo Allaha p očinio bi veliki l<ufr - da
nas Allah sačuva toga- ista j e stvar l<ada bi opsovao vj eru, ili
kada bi opsovao Poslanika ili kada bi se ismij avao sa Allahom
i Nj egovim Poslanikom, sve navedeno j e veliki l<ufr u dj elu
kod svih učenj al<a ehli sunneta i džemata . »
Zbog toga l<aže Hafiz El- Hal<emij : « Mi nismo general­
no mali l<ufr definisali l<ufrom u dj elu već smo ga definisali
l<ufrom u dj elu l<oj i za sob om ne povlači ubj eđenj e i ne ruši
govo r srca i nj egovo dj elo . » (E'alamu e s - sunnetil menšure
l'itil<adi et- taife en- nadžij e el- mensure, 1 8 1 - 182 str. )
Velil<i i istal<nuti učenj ak ibn Hazm rel<ao j e u svom dj elu
'El- Fis al' 3/245: « Ostaj e onaj ko ispolj i l<ufr ne kao karij a (u čač
l(ur'ana, učeći aj ete o l<ufru), niti l<ao svj edok, niti l<ao onaj
ko prenosi kufr ili onaj l<o j e prisilj en. Idžmaom- saglasnošću
ummeta takvom se obavezno sudi l<ufrom j er j e to sud Alla­
hova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, i l(ur'ansl<i tel<st da
..

j e onaj ko izgovori rij eči kufra - kafir. »

I šej h Sulej man Ali Š ejf j e rekao u svom dj elu Ed-Delail
na 30 str.: «Učenj aci su se složili da onaj l<oj i l<aže rij eči nevj e ­
rstva pa makar se i šalio, da j e on nevj ernik, a kal<o tek onda sa
onim l<oj i isl<aže l<ufr iz straha i pohlepe za dunj alul<om»
I šej h Abdullah Ehu Betin j e rel<ao l<ao što to stoj i u
dj elu 'Me džmuatu er-resaili vel mesaili' 1/659: «Otpadni!< j e
onaj l<oj i uznevj eruj e nal<on islama b ilo to rij ečj u ili ubj e đe­
nj em ili dj elom ili sumnj om mal<ar on prij e toga izgovarao
rij eci šehadeta i klanj ao i postio, pa al<o dođe ili učini nešto
od spomenutog po staj e otpadni!< bez obzira da li izgovarao
rij eči šehadeta, l<lanj ao ili postio, kao što ga nesprj ečava nj e ­
govo izgovaranj e šehadeta, l<lanj anj e ili nj egov post da mu
se presudi kao tal<vom z a otpadništvo i to j e j asno iz dol<aza
l(ur'ana i sunneta i idžma'a-saglasnosti uleme»
I šej ha Muhammed a ibn Ibral1ima l<oj i j e rel<ao u svom
l<omentaru na l<nj igu l(ešfu Š ubuhat na str. 1 02: «Ono što j e

9
-
spomenuto u ovom p oglavlj u j e idžma'a- saglasnost učenj a­
l<a, a to j e da izlazi iz vj ere -bez obzira izgovarao š ehadet­
radi j e dnog ubj eđenj a, govora ili dj ela . I dovolj no j e da su se
na tome složili učenj aci i da se nerazilaze po to m p itanj u . »
Tako da j e pala tvrdnj a o izuzetcima i hvala Allahu što j e
tal<o . I ko bude pravio razliku između psovanj a Allaha i Nj e­
govog Poslanil<a, i bilo koj eg drugog dj ela ili govora ol<o l<oj eg
se muslimani slažu da j e nevj erstvo, kao što je klanj e u ime
nel<og drugog mimo Allaha, ili obožavanj e kipa (l<abura) ili
slično tome. Tal<av j e obavezan da za svoj stav donese dokaz.
Pa zb og toga nel<a nil<o nemisli da po ovom pitanj u
postoj i razilaženj e između ehli sunneta . I nel<a ne čini to
pitanj e l<ao pitanj e razilaženj a i idžtihada, zbog toga što
nemože nil<o da prenese razilaženj e uč,enj al<a ehli sunneta
u p omenutoj meseli.
U zadnj e vrij eme se po drmala i uzvitlala prašina ol<o pi­
tanj a tel<fira (proglašavanj a osobe nevj ernikom) bilo to govo­
rom ili dj elom, tako da 11eki tvrde da se nemože proglasiti ne­
vj ernikom osim onaj koj i vj eruje u kufr. I da onaj l<oj i izgovori
rij eči nevj erstva ili p o čini j asno dj elo l<ufra nepo staj e nevj erni­
kom, zato što se l<ufr l<od nj ih svodi samo na kufr ubj eđenja.
-Ovo mišlj enj e j e pol<uđeni mezheb murdžij a .
Dokaz im je to što su neki učenj aci podijelili kufr (ne­
vj erstvo) na l<ufr u dj elu i kufr u ubj eđenju, i da j e prvi (kufr u
dj elu) mali kufr, a drugi (kufr u ubj eđenju) velil<i kufr, nepra­
ve ći razliku između kufra u dj elu a na l<oj eg cilj aj u učenjaci i
kLlfra koj i se čini dj elom.
Odatle j e proizišla druga sumnj a, a to je da čovj ek koj i
počini dj elo l<ufra, l<ao: činj enj e sedžde kipu ili l<rstu; ili kaže
dj elo kufra l<ao što j e psovanj e Allaha i Nj egovog Poslanika;
ili se ismij ava sa Allahovim aj etima radi strasti ili dunj alučke
koristi; takav nij e nevj ernik j er nij e ubj eđen u to što j e počinio.
I ovo su učinili razlogom ili zaprekom od zapreka da nel<o po­
stane nevjernikom ili da se takav okarakteriše nevjernil<om.

10
 Ono na čemu su ehli sunnet i džem'at j este da postoj e
četiri prepreke ili zapreke da 1Ji se neko proglasio nevj ernikom
a to su: Neznanj e; -greška; - pogrešno tumačenj e ili šubl1a; - i
prisilj avanj e. ( ����,�\)��tJ� Jbi� ,�\ ).
Tako da onaj koj i počini nevj erstvo bilo to dj elom ili
rij ečj u zatim se nad nj im uspostave dokazi i obj asni mu se
da j e to nevj erstvo koj e izvodi iz vj ere pa on ustraj e na· ne­
vj erovanj u b ez prisile, dobrovolj no, namj erno a ne grešl<om
niti pogrešnim shvatanj em i tumačenj em tal<av j e nevj erni!<
pa mal<ar povo d toga bila strast l<oj a ga j e navela na to ili to
učini radi bilo koj e dunj alučke l<oristi. Ovo j e ono na čemu
su slj edb enici istine i na čemu će ostati j asno sve do Sudnj eg
dana, inšaAllah. l(ada sam vidjeo da nel<i izno se govore ule­
me koji su možda nj ihovi, o dlučio sam da saberem velil<i broj
govora učenj aka po ovom pitanj u. Tako da sam sal<upio više
o d sto govora od različitih učenj aka. Nel<i od nj ih su prenij eli
idžma'a na tome l<ao što j e ve ć spomenuto. O vdj e ću p oj asniti
nel<e stvari vezane za način pisanj a knj ige:
Prva napomena: Većina govora učenj al<a l<oj e sam saku­
pio mogu se svesti na pet stvari-definicij a :
1- Nevj erovanj e biva govorom ·i dj elom, i nij e veza-
•

no samo za ubj eđenj e. (u svakoj od ovih pet stvari šejh Alevi

j e naveo brojne učenj ake, mi ćemo sp omenuti samo neke od
nj ih: Nafia mevla ibn Omer, Šafija, Ishak ibn Rehavejh, Muham­
med ibn S ahnun, Ibn Džerir Et-Ta beri, Eb ul Hase n El-Eš'ari, El-Bar­
behari, El-Džessas, ibn Abdul- Berr, ibn El-Dževzi, El- l(urtubi, ibn
l(ajjim, ibn Muflih, ibn Redžeb, ibn Hadžer, El-Merdavi, El-Hamevi,
El-Adevi, Eš-Ševkani, Rešid Rida, El-Hakemi, Eš-Šenkiti)
2- Nevj erovanj e biva govorom ili dj elom ili ubj e đe­
nj em nepraveći razlil<u između nj ih. (u smislu da sval<o od
nj ih zasebno izvodi iz vj ere. op. pr.) . (a od njih su: ibn !(udarne,
ibn El-Hadžib, El-Verdi, Halil ibn Ishak, Abdurrahman ibn Hasen
ali še jh, El- Bikri, El-I<unudži, Ahmed ibn Isa, ibn Davejan, ibn Sadi,
Stalna komisija za fetve, Bekr ebu Zejd)

ll
 3- Nevj erovanj e biva govorom ili dj elom bez obzira da
li bio u to ubj eđen ili ne, i nisu uslovili za to ubj eđenj e. (a
l

od njih su: Ebu Sevr, Es-Semerkandi, ibn Hazm,, El-!(adi El-Ijad, En-
Nevevi, ibn Tejmijje, Alaud-din El- Buhari, Es-Sujuti, El-Hejtemi,
Es-Sanani, Muhammed ibn Abdul-Vehab, ibn Ap�din, Ebu Batin, El­
Elusi, Muhammed ibn Ibrahim, ibn Usejmin, ibn Džibrin, Fevzan,
Bekr Ebu Zejd, Fikhska Enciklopedija l(uvajta)
A o d nj ihovih izraza su: -bez obzira da li bio ubj eđen;
- ial<o nij e ubj e đen; -bez nj egovog ubj eđenj a; -bez obzira bio
ubj eđen u to ili ne; - bez obzira da li to bilo iz ubj eđenj a ili
inata; -bez obzira da li bio ubj eđen ili bio ubj eđen ali nerna­
ran prema tome; -i nekoristi mu ono što j e u nj egovom srcu
pa mal<ar nj egovo s rce bilo sn1ireno imanom; -bio ozbilj an ili
se šalio; -odgovor o nome l<o l<aže da j e otpadništvo izgrađe­
no na ubj e đenj u; - o dgovor onome l<o l<aže da r1ij e l<afir sve
dol< nebude ubj e đen u to; i drugi izrazi i navodi l<oj i su došli
o d ove uleme.
•
4- Nevj erovanj e biva govorom i dj elom pa mal<ar radi
nel<e dunj alučl<e dobrobiti. (a od onih koji su se javno izjasnili po
ovom pitanju su: ibn Tejmijje, ibn I<esir, Muhammed ibn Abdurra­
hman Magribi, Muhammed ibn Abdul-Vehab, Sulejman ibn Abdul­
lah ali še jh, Ham d ibn Atik, Muhammed ibn Ibrahim, Fevzan.)
Od njihovih rij eči su i: -al<o bude razlog lj ubav dunjalu­
ka pored Ahireta; -radi davanj a prednosti dunj alul<u a ne radi
Vj ere; - pohlepom za dunj alul<om, radi trgovine, strahom od
manjka imetl<a, radi udvaranj a nel<ome;-ili radi drugih cilj eva
l<oj i su od dunj alučl<e dobrobiti, radi imetl<a ili domovi11e ili
porodice razlogom jal<e strasti; i drugi navodi i izrazi l<oj i su
došli od ove uleme.)
5- Odgovori i negiranj e džehmij ama i murdžijama
l<oj i uslovlj avaj u ubj eđenj e ili ohalalj ivanje.
(a od onih koji su
negirali ove uvjete džehmija i murdžija su: ibn Ujejne, Šafija, El-Hu­
mejdi, Ahmed ibn Hanbel, ibn Hazm, ibn Tejmijje, Fevzan.)

12
 l(o malo razmisli o izrekama i rij ečima koj e su pretho­
dno spomenute uvidj eće da j e nj ihovo značenj e i suština ista,
iako su nel<e jasnij e od drugih u obj ašnj enju onog što se htj elo
reci.
, .

Druga napomena: Prenio sam neke govore fikhsl<ih pra­

vnika ešarij skog i maturidij skog mezheba od onih l<oj i su nešto
pomij ešali sa irdžaom zato što j e to j asnij e u dokazivanj u ial<o
su naš uzor učenjaci ehli sunneta i džemata l<oj i l<ažu: da j e
iman govor i dj elo. .
Treća napomena: Učenj ake l<oj i su preselili poredao sam
spram nj ihove smrti a one l<oj i su živi spram nj ihovog rođenj a .
O d nj ih su:
1- Najve ći učenjaci prvog stolj eća l<ao što su: Nafia me­
via ibn Omer, ibn Uj ej ne, Š afija, El- Hum ej di, Ishak, E bu Sevr,
Ahn1ed ibn Hanbel, Muhammed ibn Sahnun, ibn Džerir Et­
Taberi, E b ul Hase n El-E šari, El-B erbahari.
2- Od nj ih su mufesiri od l<oj ih sam naveo nel<a nj ihova
tumačenj a poj edinih aj eta l<ao što su: El-Džessas, Ill<ij a El-Hu­
rasi, Ehu B akr ibn ul Elarebi, Razi, ibn El- Dževzi, El-l(urtubi,
ibn l( e sir, El-l(asimi, El-E lusi.
3- Od nj ih su učenj aci mudžtehidi: p oput ibn Hazma
(ez-zahirij a) , ibn Abdul-Berra (malikije) , Nevevij a (šafije) , ibn
'

Tej mijje (hanbelije) , ibn l(ajj ima (hanbelije), ibn Hadžera (šafi-
je) , ibn El-Vezira, Mukbilija, Sananij a, Š evl<anija, Siddik Han.
4- Od nj ih su pravnici mezheba o d l<oj ih su nel<i upali
bar u r1ešto od irdža'a.
- spomenuo sam slj edeće hanefij sl<e učenj ake: Sema­
rl<andi, B ezdevi, l(asani, ibn Mazeh, El- B ezaz , ibn El-Humam,
ibn Emir El- Hadž, ibn Nudžej m, l(efevi, ibn Abidin i drugi.
- od malikij a su: I<adi Ij ad, ibn Sas, ibn Hadžis, l(urafi,
Halil ibn I shal<, ibn !(asim, El-A devi, Ed- De suki, Alis , i drugi.
- od šafij a su: imam dva Harema El-Džuvej ni, Es-Subl<i,
Dželaluddin El-Mehalli, Muhammed ibn !(asim Elgazi, Zeke­
rij a El-Ensari, U mej re, i drugi.

13
 - od hanabila su: ibn Qudame, ibn Muflih, ibn Redžeb,
El-Merdavi, ibn Nedžar, El-I(eremi, El- Behuti, Erahibani, ibn
Davjan.
(Nap ominj emo plemenitog č itaoca da j e šej h Alevi na
p o četl<u knj ige spomenuo da j e naveo govor određenih uče­
nj al<a l<oj i su upali u irdža' l<ao i onih koji su pogrij ešili u pi­
tanj u imana . Š ejh j e i pored toga naveo nj ihove citate l<al<o bi
ul<azao da čak i ti učenj aci tel<fire zbog dj ela ili rij eči kufra ,
s tim što se razlikuj u od uleme el1li sunneta l<ada kažu: Da
dj elo ili rij eči l<ufra ukazuj u ili su znak kufra; dol< ulema ehli
sunneta l<aže: Da su dj ela ili rij eči l<ufra, l<ufr sama p o sebi a
ne znal< l<ufra. op.prev. )
5- Od nj ih su skupina učenj al<a dave iz Nedžda kao što
su: Muhammed ibn Abdul-Vehab i nj egov sin Ab dullah i nj e­
gova dva unuka Sulej 1nan ibn Ab dullah, i Abdur- Rahman ibn
Hasen, Muhammed ibn Garib, Eba Betin, Hamd ibn Atik,
Ahmed ibn Isa .
6- Od nj ih su savremenici l<ao što j e Enver ibn Sah El­
l(asmiri, Rešid Rida, Es-Sadi, El- Hak e mi, Muhammed ibn
Ibrahim, Eš- Š enl<iti, a od živih: ibn Baz, ibn Usejmin, Džibrin,
Fevzan, Bekr ebu Zej d, a od članova Stalne l<omisij e u Saudij i
su: El Afifi, Ali Š ejh, ibn !(aud, i drugi.
Č etvrta napome11a: Pazio sam da prenesem od onih od
koj ih sam uzimao govore l<ao što j este. Nisam dodavao svoj e
komentare na nj ihove govore osim nešto malo da bi bili j asniji
i uo čenij i nj ihovi govori.
Peta napomena: Nisam prenio govore učenj aka l<oj i su
vezani za proglašavanj e nevj ernil<om ostavlj ača namaza . Tog
mišlj enj a j e većina muhaddisa čij i su govori o tome mnogo ­
broj ni i zapisani u l<nj igama selefa . (Rekao j e Muhammed ibn
Nasr El-Mervezi u dj elu (i�\ __;J:; .. ·) 'Vrij ednost Nama­
..

za' 2/925-936: << Spome11uli smo l1adise koj i se prenose o d Po­

slanika, sallallahu alejhi ve sellem, a l<oj i govore o ostavlj aču
namaza da j e l<afir i da j e izašao iz Vj ere, te o dopuštanj u

.14
borb e protiv onih l<oj i zabrane uspo stavlj anj e namaza, sve to
j e preneseno od ashaba i neznamo da se il<o od nj ih razišao u
tome. Po slij e toga učenj aci su �1/razišli ol<o tumačenj a hadisa
l<oj i s e prenose o d Poslanil<a, =--�, i ashaba, koj i govore da j e
ostavlj ač namaza kafir i o dozvoli ub ij anj a onoga l<oj i zabrani
uspo stavlj anj e namaza, -zatim j e naveo mišlj enj e prve sl<upi­
ne- i rel<ao : "Naveli smo govore onih koj i smatraj u ostavlj ača
namaza nevj ernil<om, i spomenuli smo većinu nj ihovih do­
l<aza l<oj e oni navode i ovo j e stav većine mul1addisa:'
Druga skupina mul1addisa se razišla po tom pitanj u od
prve l<oj i nesmatraj u ostavljača namaza nevj ernikom osim u
slučaj u: da zanij eče namaz, ili odbij e da l<lanja, ili iz oholosti,
mržnj e i inata, u to m slučaj u postaj e l<afir. Neki su rel<li da onaj
koj i ostavi namaz j e poput onoga koj i ostavi ostale farzove l<ao
što j e zekat, post, hadždž . Takođe su rel<li da hadisi koj i su do­
šli p o pitanj u ostavlj ača namaz a su l<ao oni koj i su došli po pi­
tanj u ostalih grij eha radi l<oj ih čovj el< postaj e nevj ernikom. » )
v

Sesta napomena: Spomenuo sam govore poj edinih

pravnil<a l<oj i sm�traj u da čovj ek može p ostati nevj ernikom
radi govora ili dj ela , međutim oni su na to dodali nel<a obj a­
šnj enj a l<oj a nisu prenešena od selefa - l<oj a ukazuj u na nj iho­
vo naginj anj e murdžijama - kao što j e : « Ovo dj elo nij e dj elo
nevj erstva ali ukazuj e na l<uft. »; ili «To j e z nal< nevj erstva»
(S eherstani j e pripisao ovo mišlj enj e Bišru El- Merasij u
koj i j e o d murdžija pa l<aže: «Ovom mišlj enju naginj u ibn Er­
Revandi i Bišr El- Merasi koj i kažu: « Iman j e potvrda srcem i
j ezikom dol< j e nevj erstvo p�ricanj e i nij ekanj e, i pol<lanj anj e
ili obožavanj e sunca mj eseca ili kipa u biti nij e nevj erstvo ali
j e znak nevj erstva . » Knj iga Milel i Nihall/144; i Darul M'arife)
Takođe o d murdžij sl<og govora j e: «On nij e postao
nevj ernil<om zato što j e počinio dj elo l<ufra već radi omalo ­
važavanj a tog dj ela ili smatranj e m istog lažnim, ili radi ne­
vj erovanj a u nj ega . » Zatim: «To dj elo nij e nevj erstvo ali j e
dokaz 11epostoj anj a ubj eđenj a . » I slično tome.

15
 (Ovo mišlj enj e pripisano j e murdžij ama kao što to navo­
di Seherstani u svom dj elu Milel i Ebu J-{asan El- Ešari u dj elu
Mekalat i to j e potvrdio šejhul islam. l(aže E bu Hasan (deseta
slzupina) : «Od murdžij a su slj edbenici Ebu Muaza Et-Tum i n ij a
koj i l<aže: «I(o ubij e Poslanil<a ili ga ošamari počinio j e dj elo
l<ufra ali ne radi šamara već zbog omalovažavanj a i radi nepri­
j atelj stva i mržnj e prema nj emu.» Medžmu'a fetava, 7/547)
Ibn Hazm im j e na to j asno o dgovorio (pogledaj nj ego ­
ve govore iz ove l<nj ige) . Tal<ođe na to im j e o dgovorio i ibn
Tej mijj e i pripisao j e to ibn Džehmu i onima l<oji su s e složili
sa nj im. (Rekao j e ibn Tej mijj e u l<nj izi El-I man na str. 384,
nal<on što j e naveo govor imama Ahmeda koj i smatra nevj er­
nil<om onog l<oj i sveže zenar (zvono koj eg su nosile ehlul l<i­
tabij e u islamsl<oj državi) , ili l<lanj a se l<rstu. l(ažem: Ovo što
j e spomenuo imam Ahn1.ed j e o d naj b olj ih doJ<aza protiv nj ih.
O n j e sabrao što drugi nisu, i ovo nemože a da se neprihvati.
!(ada j e saznao za ovo Džehm i nj e govi istomišlj enici, i uvi­
dj eli da j e to obavezno slij editi rel<li su: !(ada bi p očinio bilo
l<oj e dj elo o d vanj sl<ih dj ela ne bi bio nevj erni!< iznutra, ali to
biva dol<azom nj egova nevj erstva u dunj alučl<im propisima .)
- Nel<ima nisu j asne rij e?i određenih učenj aka l<oji su tek­
fir obrazložili tel<zibom (��) (poricanj em)l, iradom (i�\_;j\)
(želj om)2, ili da irada iziskuj e kufr u ubj eđenju3 (����\
..
• )
•

Razlil<a j e između onoga ko l<aže: Ovo dj elo ili ove riječi su

kufr zb og toga; i onoga ko kaže: Nisu kufr ali su dol<az ili pak
ukazuj u na kufr; j er prvi pritvrđuj e kufr i obrazlaže ga dok
drugi negira l<ufr a pritvrđuj e nj egov dol<az ili znak .
1 2
Pogledaj govor ibn Džerira et-Tab erija; Pogledaj govor Ebu
Hasana el- Ešarija; 3 Pogledaj govor Hafiza el-Hakemija.
Razlika između onog l<oj i kaže ovo dj elo ili ovaj govor j e
nevj erovanj e radi toga, i onog l<oj i l<aže to nij e nevj erovanj e
ali je znal< i dokaz nevj erovanj a, j e u tome što ovaj prvi smatra
da j e to nevj erovanj e ali veže za nj ega neki razlog dok drugi
nesmatra to l<ufrom i kaže da j e to samo znak ili dokaz kufra .

16
 S e dma napomena: Č itao c će primij etiti da se nel<e re­
čenice i izrazi ponavlj aj u i da su slične. Posebno se to primi­
j eti kod govora pravnika mezheba, a to j e z ato što nel<e knj ige
ili budu sažete, ili se doda na nj ih l<omentar, ili ti govori budu
u fusnotama poj edinih knj iga . Poznato j e da pravnici-fekil1i
dosta prenose j edni od drugih . To sam namj erno naveo da
bih potvrdio da j e smatranj e nel<oga nevj ernil<om radi go­
vora ili dj ela stvar l<oj a j e utemelj ena l<od mezheba četvorice
1mama.
•

Osma napomena: Ova l<nj iga nij e odgovor murdžij ama.

Š to bi značilo da sadrži sažetak nj ihovih sumnj i i odgovor na
nj ih l(ur'anom i sunnetom i sp ominj anje govara ashaba, tabii­
na i onih l<oj i su ih slij e dili od ispravnih učenj aka. O va l<nj iga
j e odgovor onima l<oj i su pripis ali selefima (prvim dobrim
generacij ama) da su oni sveli tel<fir (smatranj e nel<oga ne­
vj ernil<om ili nevj erstvo) samo na ubj eđenj e-vj erovanj e i da
j e to stav i ostalih učenj al<a.
Radi toga htio san1. poslij e oval<ve tvrdnj e da objasnim
�ta j e istinito i tačno. A što se tiče odgovora na murdžij sl<e su­
mnj e već je dovolj no ono što se rel<lo i pisalo ve ć vij el<ovima.
U p oslj ednj i m godinama p oj avile s u s e nel<e l<nj ige i
p o slanice l<oj e govore o stvarima l<oj e p oništavaj u tevl1id
(ispravno vj erovanj e) , s tvari l<oj e ruše i1nan (vj e rovanj e)
b ilo da s u iz ubj e đe nj a ili govora ili dj ela , tal<ođe s matranj e
nel<oga nevj ernil<om i uslovi i p ravila vez ni z a to, te l<nj ige
l<oj e govore o murdž ij ama i nj ihovi m sumnj ama, možeš s e
vratiti na nj ih da b i spoz nao nj ihove šubhe-sumnje ( mu rdži­
ja) i o dg ovor na iste.
D eveta napomena: S obziro m da ova l<nj iga lij eči pitanj e
tekfira ( smatranj e nel<oga nevj ernikom) bilo da j e govorom ili
dj elom suprotno od onoga na čemu su murdžij e. Ja bih želio
ovdj e d a upozorim i skrenem pažnj u na to da j e tekfir šeri­
j atsl<i p ropis koj i ima svoj e granice i pravila l<oj a se moraj u
poštovati i imati u vidu.

17
 Dakle neophodno j e da se uspostavi dol<az , da se ispune
uslovi, da se otklone sve zapreke kao sto j e nezn�nj e (JJ...);
greška {M); pogrešno tumačenj e ili shvaćanj e (���); primo­
ranj e ( '6�\).
l(ao što j e neophodno da se napravi razlika između
l<ada se kaže: « Ovaj govor ili ovo dj elo j e nevj erstvo i otpa­
dništvo . » ; i između smatranj a nekoga nevj ernil<om uopšteno
l<ada se l<aže: «l(o uradi tal<o nešto on j e nevj erni!< i otpa­
dni!< . » ; i između smatranj a nekoga nevj ernil<om poj e dinačno
l<ada se l<aže: « Taj i taj j e nevj erni!< . »
Š ejhul islam ibn Tej mijj e j e j asno to izložio i pojasnijo
l<ao i drugi u svoj im knj igama . (tako da ibn Tej mijj e l<aže: «Su­
ština i stvarnost u tome j e: da nekada govor biva nevj erstvom
tako da se tom ili takvom počiniocu pripisuj e nevj erstvo, i
l<aže se: l(o kaže ili uradi tal<o nešto nevj erni!< j e, ali ta osoba
l<oj a j e počinila to dj elo nemože se reći za nj u da j e nevj ernik
sve dok se neuspostave nad nj im šerij atsl<i dokazi l<oj e kada
odbij e postaj e nevj ernikom. » Medzmu'u Fetava 23/345)
l(ao što bih volio da upozorim na smutnj e irdža'a u
l<oj e s e može lahl<o upasti i nj ihove sumnj e l<oj e mogu biti
uzrol<om zablude zato što su nj ihove po slj edice j al<o opa­
s ne za islam i muslimane. Na l<raj u bih želio da završim ova
svoj uvod rij e čima velil<og šejha Abdullaha eba B etina mo­
žda Allah dadne da se nel<o okoristi. Rel<ao j e eb a Betin -

n eka j e Allahova milost na nj ega- : «D užan j e onaj l<oj i želi

dobro sebi i l<oj i zna da će biti pitan za ono što govori i l<oj i
zna da će biti odgovoran za svoj e ubj eđenj e, rij e či i dj ela,
d a pripremi što b olj i odgovor, da skine sa sebe o dj elo ne­
znalice i o dbaci o d seb e pristranost i zanos i bude iskren u
traženj u istine . Rel<ao j e Uzvišeni Allah: «Reci: «Ja vam sa­
vjetujem samo jedno: ustanit�is/(reno prema A llah u, » (Sebe,
46) Neka mu bude j asno da ga ništa drugo neće spasiti do
dotično i iskreno slij eđenj e l(ur'ana i sunneta. Rel<ao j e Uzvi­
š eni: «Slijedite ono što vam se od Gospodara vašeg obja vljuje

18
 i ne uzimajte, pored Njega, ne/(og drugog /(ao zaštitini/(af»
(El-A)raf, 3) I rel<ao j e Uzvišeni: «](njiga /(oju ti objavljujemo
blagoslovljena je, da bi oni o riječima njezinim razm islili i da
bi oni /(oji su razumom obdareni pou/(u primili. » (Sad, 2 9)
Allah j e već prij e znao i o dredio da će s e d esiti razilaže nj e u
ummetu zato j e naredio da al<o se raziđu p o nekom pitanj u
da s e vrate Nj egovoj !(nj izi i sunnetu Nj egovog Poslanil<a.
l(aže Allah: «A a/(o se u nečemu ne slažete, obratite se A llahu
i Poslani/(u, a/(o vjerujete u A llah i u onaj svijet; to vam je
bolje i za vas rješenje ljepše. » (Nisa, 59) Rekli su učenj aci -
nel<a j e Allahova milo st na nj ih - : Vraćanj e Allahu j e vrać anj e
Nj egovoj !(nj izi, vraćanj e Nj egovom Poslanil<u j e, vraćanj e
nj e mu dol< j e živ i vraćanj e nj egovo m sunnetu p o slij e nj ego­
ve smrti. Aj et dol<azuj e da nij e vj ernil< o naj koj i se nevrati u
razilaženj u Allahovoj !(nj izi i sunnetu Nj e govog Poslanil<a.
l(ao što stoj i u aj etu gdj e l<aže Uzvišeni: «al(o u A llaha i u
onaj svijet vjerujete» (Nur, 2) D al<le ovo j e uslov l<oj i al<o ne­
p o stoj i nemože p ostoj ati ni o no što se u slovilo. Nemoguće
j e da Allah naredi lj udima da se prilil<om s p ora vrate na ono
što p.emože rij ešiti spor, a pogotovo u o snovama vj ere gdj e
nij e dozvolj eno slij epo slij eđenj e po saglasnosti svih učenj a­
ka . Rel<ao j e Uzvišeni: «l ta/(o Mi Gospodara tvoga, oni neće
biti vjernici do/( za sudiju u sporovima m eđusobnim tebe ne
prih vate i da onda zbog presude tvoje u dušama svojim ni­
malo tegobe ne osjete i do/( se sasvim ne po/(ore. » (Nisa, 65)
A rel<li su nel<i od selefa : "Nil<o neće o staviti istinu o sim iz
oholosti svoj e duše:: a to svj edoče rij eč i Poslanil<a, sallallahu
alej hi ve sellem: « Ne će ući u džennet o naj l<oj i bude pri sebi
imao i l<olil<o j e trun oholosti.» (Muslim)» ( l(raj citata eba
B etina iz knj ige - 67 r.f, u-:�__.,.1\ �\ y)-/��\)

A Allah najbolje zna i ne/(a je salavat i selam na našeg

Poslani/(a Muhammeda njegovu porodici i ashabe.

Napisao : Alevi ibn Abdul-l(adir Es -Sel(l(af

19
 - -

•
•

•
•

'

<;;� r-��J
. "-

<'(,,, /

"t/ l>.../

��...�-...�·-,)
< ,,......
.. \,.
'

•
'

•
'

•
•

,1/-J
. .
' ( ,- (
"' '

<(J
� ,,<:-
' r-, /

' ' '

•
,,'(" '
•

20
'"'-''""-

GOVOR ULE E EHLI UNN 'A

O DJ ELIMA, RIJEČ IMA l UVJERENJIMA
KOJE IZVODE IZ VJERE

O TEKFIRU (PROGLAŠAVANJU MUSLIMAN A NEVJERNIKOM)

KOJI BIVA ZBOG RIJEČI, DJELA l UVJERENJA

21
22
 1 . P l e m e n iti tabi 'i n Nafi ' m ev l a i b n O m e r (u mro 1 1 7 h .g .)

Abdullah sin imama Ahmeda u svom Sunnetu bilj eži

svoj im seneclom da j e M'akil ibn Ubejdullah el-Abesi rekao:
«D ošao nam j e Salim el- Eftas sa tirdžaom' (vj erovanj ein mur­
džij a) te su se naši drugovi razbj ežali od nj ega. Ja sam otišao
Nafiu i rel<ao mu: "Oni govore : Mi priznaj emo da j e namaz
obaveza ali ne klanj amo, da j e alkohol haram ali ga pij emo, i
da j e bral< s maj kom haram ali mi to činimo :'1 -I(aže Nati' : Pa
j e istrgntlo moj u ruku iz nj egove i rekao: Onaj ko to učini taj
j e l<afir.» 1 Ovo j e kufr odbij anja i ol<retanj a glave od Allahove
vj ere. (Sunne od Ab dullaha sina imama Ahmeda, 1/382, Sunne
od Hallala, 4/29-31, Š erh Usulul i'tikad od Lalikaij a, 5/953)

2. S ufja n i b n Uj ej n e ( u m ro 198 h .g .)

Abdullah sin imama Ahmeda kaže : « Pričao nam j e Su­

vej d ibn Seid el-Herevi: Pitali smo Sufjana ibn Uj ej nea o irdžau
(vj erovanj u murdžij a) pa j e rekao : Oni l<ažu da j e iman go ­
vor, a mi l<ažemo da j e iman govor i dj elo . Murdžij e obavezuj u
Džennet onome ko posvjedoči da nema drugog boga sem Al­
laha, a ustraj ava svoj im srcem u ostavlj anj u farzova, i nazivaju
ostavlj anj e farzova grij ehom poput činj enj a harama . A to nij e
isto, j er činj enj e grij eha bez nj ihova ohalaljivanja j este grij eh,
ali ostavlj anje farzova namj erno bez neznanja i opravda11j a
j este l<ufr.» (Sunne od Abdullaha sina imama Ahmeda, 1/347

3. M u h a m m ed i b n I d ri s eš-Š afi 'ij - Š afij a (u m ro 204 h .g .)

•

'V

Imam Safija u Sarimul meslul, j e upitan o onome ko se

ismij ava sa Allahovim aj etima pa j e rekao : « Takav j e kafir», za­
tim j e l<ao dokaz naveo rij eči Allaha: «Reci: ((Zar se niste Allahu
i riječima Njego vim i Poslani/(u Njegovu r,ugali ? Ne ispričavaj­
te se! jasno je da ste nevjernici) a tvrdili ste da ste vjernici."»

23
 4. I m a m Abd u l la h i b n Z u bej r e i - H u mej d i (u m ro 2 1 9 h .g.)

I(aže imam el-Humej di: «Obavij ešten sam da neki lj udi

govore: ul(o potvrdi obavezno st namaza, zekata, posta i hadža,
a ne .Madi ništa od toga do smrti, ili pak klanja okrenutih leđa
Kibli sve do smrti - da j e takav vj er n ik dok god nij e (\J..:>.b:-) dža-
.:;::::

hid (onaj /(oji negira, poriče) i priznaje propisanost farzova i

ol<retanj e prema I(ibli:' -I(ažem (el- Humej di) : "To j e otvoreni
l<ufr i oprečna Allahovoj l<nj izi, sunnetu Allahovoga Poslani­
ka, sallallahu alej hi ve sellem, i postupku muslimana:'» (Sunne
od Hallala, 3/586-587, Š erh Usulul i'tikad od Lalikaij a, 5/887)
I kaže imam el-Humej di u Usulu sunne: «l ne l<ažemo
l<ao što govore haridžij e: "l(o uradi veliki grij eh postao j e ne­
vj ernik :' Mi ne tel<firimo zb og grij eha. Ostavlj anj em pet stvari
koj e j e spomenuo Allahov Poslanik, sallallahu alej hi ve sellem,
čini se kufr. ( Taj hadis bilj eži Buharij a na početl<u knjige o ima­
nu. Muslim ga tal<ođe bilj eži u l<nj izi o imanu, poglavlj e: Poj a­
šnj enj e rul<nova islama i nj egovih najvećih stubova) : " Islam se
temelj i na pet stvari: Svj edočenj u da nema drugog boga sem
.
.

Allaha i da j e Muhammed Nj egov Po slani!<, ob avlj anj u nama-

za, davanj u zel<ata, postu ramazana i obavlj anj u hadža:' Osta­
vij anj em ovih pet stvari čini se l<ufr. » (U sulu es -sunne, 43 str.)

S. I m a m l s h a k i b n Ra h evej h e i - M e rvezi ( u m ro 2 3 8 h .g .)

Od stvari ol<o l<oj ih j e ulema složna j este i tekfir vj ernika

koj i j e povj erovao u Allaha i ono što j e On obj avio a zatim ubio
poslanil<a ili pomogao u 11j egovom ubistvu, pa makar priznavao
i govorio da j e ubistvo poslanika zabranj eno. Takav j e l<afir. Isti
j e slučaj sa onim ko opsuj e nel<og poslanil<a ili odbij e nj egove
rij eči kada se ne radi o tukji-pretvaranj u ili strahu. (Nj egove
rij eči: ukada se ne radi o tukj i- pretvaranj u ili strahu'; se odnose
na prisilu. T'azimu l<adris - salati, 2/930.) I l<aže isto tako imam
el-Mervezi: «Muslima11i su složni da j e onaj l< o opsuj e Allaha

24
ili Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili odbije nešto
od onoga što je Allah objavio - nevjernik, pa makar priznavao
sve što je Allah objavio. » (Ibn Tejmijje, Sarimul meslul, 2/15)

6. I m a m E b u Sevr I b ra h i m i b n Ha l id ( u m ro 240 h .g.)

Znaj, Allah se smilovao nama i tebi, da je iman: vjerova­

nje srcem; izgovor jezil<om; i rad organima tijela. Nema razi­
laženja među ulemom da onaj l<o kaže: Svjedočim da je Allah,
Azze ve Dželle, Jedan, da je ono s čim su došli poslanici istina i
ja priznajem sve propise, pa potom l<aže: Moje srce ne vj_ e ruje
u ništa od toga - nije musliman . Isto tako al<o bi rekao: Mesih
je Allah, i zanijekao islam pa potom kaže : Moje srce ne vjeruje
u to (tj. da ne vjeruje svojim srcem da je Mes ih Allah. op .p rev.).
Takav je kafir izgovaranjem ovih riječi i nije vjernik . ( Š erhu
usuli i'til<adi ehlis- sunneti vel džema'ati od Lalikaija 4/849)

7. I m am e h l i-su n n eta A h m ed i b n Ha n be l ( umro 241 h . g.)

l(aže imam Ahmed, odgovarajući Džehmu ib n Safvanu

(os'nivaču jedne od prvih nevjerničkih sekti): « To ga obavezuje
da kaže da je onaj ko se op aše zennarom (zvono l<oje su nosili
ehlul kitabije u islamsl<oj državi op .p rev.), l<lanja krstu, odlazi
u crkve i sinagoge i radi sve velike grijehe, ali vjeruje u Allaha ­
sve to ga ob avezuje da l<aže da je tal<av musliman. I(od imama
Ahmeda takav nije vjernik . A ove stvari su najgore stvari l<oje
ga obvezuju. » (El- Iman od šejhul islama Ibn Tejmije, 384 str.)
U sunnetu od Halala stoji: «Humejdi kaže : tObaviješten
sam da nel<i ljudi govore: I<o potvrdi obaveznost namaza, ze­
kata, posta i hadža , a ne radi ništa od toga do smrti, ili pal<
klanja ol<renutih leđa ka l(ibli sve do smrti - da je tal<av vjernil<
dok go d nije (\vb-�) džahid (onaj /(oji negira, poriče) i p rizna-
�

je propisanost farzova i ol<retanje prema I(ibli. l(ažem: To je

otvoreni l<ufr i oprečna Allahovoj l<njizi i sunnetu Allahovoga

25
Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem, i postupku muslimana .
Č uo sam Ehu-Abdullaha, tj . imama Ahme da: "Onaj ko to kaže
taj je zanevj erovao u Allaha, odbio Allahovu naredbu i ono sa
čim j e došao Poslanik:'» (Sunne od Hallala, 3/586-587)
Abdullah sin imama Ahmeda kaže: «Pitao sam svoga
oca o čovj eku koj i kaže: O sine toga i toga, ti i Onaj !(oj i te j e
stvorio .. Pa mi on odgovori: "Tal<av je murted od islama :' Upi­
tah: 'Hoće li se ubiti?' uDa - odgovori imam Ahmed. » (Mesailu
imami Ahmed, rivaj et nj egova sina Abdullaha, 3/1291)

8. Fe ki h Ma g ri ba M u h a m med i b n Sa h nun e l -M a l i ki (265 h .g.)

Ulema je složna da j e psovač Allahova Poslanika, sallal­

lahu alej hi ve sell em, kafir. Nj egov propis l<od uleme je ubistvo,
a i onaj l<o posumnj a u nj egov l<ufr i l<aznu j e l<afir. (Eš- Š ifa
od !(adi !j ada, 2/312)

9. 1m a m m ufess i ra e b u Džafe r M u h a m m ed i b n Džeri r et-Ta be­

ri (um ro 3 1 O h .g.)

Tab eri svoj im senedom prenosi hadis B era ibn Aziba,

radij ellahu anhu, u koj em između ostalog stoj i: «Zatim j e Al­
lahov Poslanik, sallallahu alej hi ve sellem, poslao amidžu Be­
ra'a da ubij e čovj eka l<oj i se oženio ženom svoga oca i da uzme
nj egov imetak.» (Hadis j e vj erodostoj an, bilj eži ga Ahmed u
svom Musnedu, 4/292, Ebu Davud u knj izi o haddovima, Ne ­
sai u knj izi o nikahu, poglavlj e: Ženidba o čevim ženama. De­
talj nij e o hadisu pogledaj Irvaul galil 8/18 br. 2351) ·
Nakon toga Et-Taberi l<aže: « Č ovj ek koji je oženio ženu
svoga oca je počinio dva prij estupa i spojio dva velil<a grij eha :
Prvi: Ženidba sa ženom koj u mu nij e dozvolj eno oženiti
Drugi: Odnos sa ženom s l<oj om mu j e zabranj eno imati
odnos . I j oš veće od toga, a to j e činj enica da j e ovo uradio za
vrij eme Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, i oglasio bral<

26
l<oj eg j e Allah bez imalo sumnj e zabranio u Svoj oj !(nj izi.
Oval<av po stupak najj asnij e ukazuj e na nj egov (�*) te/(zib
--

(poricanje) utjerivanje u laž) Allahova Poslanika, sallallahu

alej hi ve sellem, u onome što mu j e Allah obj avio od j as nih
aj eta. ( Pogledaj šestu napomenu na strani 1 5.) Ovakvim p ostu­
pl<om postao j e murted od islama, ial<o j e ispolj avao islam,
j er j e p očinioc ovog dj ela uradio pomenuto dj elo znaj ući da
ga j e Allah, Azze ve D želle, zabranio nj egovim stvorenj ima,
i ohalalio (J \) nešto što j e i dj etetu l<oj e živi u islamsl<oj
-'

..

zemlj i poznato da j e zabranj eno. »

(Ove rij eči imama Taberij a j asno ukazuj u da (J .. \)
istihlal (ohalaljivanje) može biti ubj eđenj em i dj elom, a oba­
dva izvode iz islama . Š ej h ibn Usej min j e upitan o p ravilu n a
o snovu l<oj eg preciziramo istihlal l<oj im rob p ostaj e nevj er­
ni!< , p a j e o dgovorio: «lstihlal z nači vj erovati dozvolj enost
o noga što j e Allah zabranio. Š to s e pal< tiče ohalalj ivanj a u
dj elu gledamo : Al<o se radi o istihlalu- ohalalj ivanj u radi l<o­
j eg se tekfiri onda čovj el< postaj e kafir, murted. Primj er tome
j e o soba l<oj a se bavi l<amatom, n e vj eruj e da j e l<amata halal
ali ustraj ava u tome. Takav nij e nevj er ni!< j er nij e ohalalio.
Ali al<o bi rel<ao : l<amata j e halal - c ilj aj ući na l<a matu l<oju
j e Allah zabranio - o nda j e kafir j er p oriče Allaha i Nj egova
Poslanil<a, sallallahu alej hi ve s ellem. D al<le imamo istihlal
(ohalaljivanje) u ubj e đenj u-al<idi i istihlal (ohalaljiva nje) u
dj elu. Š to se tiče istihlala u dj elu gledamo u dj elo da l i se
radi o l<ufru ili ne. Poznato j e da uzimanj e m l<a mate čovj el<
nij e nevj er ni!< ali j e veliki grij eš nil< . Međutim al<o bi učinio
s edždu l<ipu postaj e nevj erni!< . Zašto ? Zato što je to dj elo
dj elo l<ufra . To j e pravilo, s tim što s e mora uzeti u obzir
j edan uvj et, a to j e da ( "'w.. \) mustehill (osoba /(oja je aha­
talila haram) nij e o d onih l<oj i s e o pravdavaj u neznanj em,
j er al<o j e o d onih l<oj i se op ravdavaj u neznanj em neće biti
nevj erni!< . » (El- Lil<a bab ul meftuh, pitanj e b roj 1200; T'e ll.zi­
bul asar musned, Abd ullal1. ibn Abas, 1/573 - 574)

27
 1 O. E bu l H a s a n A l i i b n I s m a i l e i -E š'a ri ( u m ro 3 24.h .g.)

Želj a za kufrom je kufr, izgradnja crkve u koj oj se čini

kufr Allahu j e tal(ođe kufr j er predstavlj a želj u za kufrom. (En­
varul buruk fi envail furul( od !(arafija, 1/225. !(omen tar: Svako
l(o dobrovolj no bez prisile sagradi crkvu u koj oj se obožava
11.eko drugi mimo Allaha, u stvari želi kufr. Pogledaj takođe
šestu napomenu na strani 15. )

1 1 . I m a m E I - H asen i b n A l i e i - Be r be ha ri (u m ro 329 h .g .)
•

Niko od slj edbenika kible ne izlazi iz islama sve dol( ne

odbij e aj et iz Allahove !(nj ige, ili nešto od sunneta Allahova
Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem, ili klanj a i l(olj e u nečij e
drugo ime a ne Allahovo. !(ada uradi nešto od toga obaveza ti
j e da ga izbaciš iz islama. A ako ne uradi ništa od toga onda
j e musliman, vj ernik imenom a ne i suštinom. (j er suštinu zna
samo Allah. op.prev.) ( Š erhu es-sunne, 3 1 str. Berbehari ovdj e
napominje da dj elo izvodi iz vj ere bez da ubj eđenje uopšte i
prati dj elo. (tj. činjenjem sedžde kipu, na primjer, čovjek postaje
nevjernik pa makar svojim srcem vjerovao da je ta sedžda batil­
neispravna. op.prev. ) A nj egove rij eči: "A ako ne uradi ništa od
toga . . :' ne ul<azuj u na ograničenj e već se nj ima cilja: Ukoliko
čovj ek ne uradi ništa od ovih širkij ata i nj ima sličnim. )

1 2 . E b u Bekr A h med i b n Al i e i - Džessa s e i - H a nefi (3 70 h.g.)

Rij eč i Uzviš enog: «A al\o ih zapitaš, oni će sigurn o

reći: (Mi smo sam o razgovarali i zabavljali se.'' Reci: ((Zar se
n iste Allahu i riječima Njegovim i Poslan il\u Njegovu ruga­
li ? Ne ispričavajte sef Jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste
da ste vjernici."» Tevba 65-66, ul<azuj u d a j e onaj l(o izgovor i
rij eči l<ufra u š ali p o dj ednal< s a o nim l(o rij eči l<ufra izg ovo ­
ri u zbilj i, o s i m al<o se n e radi o prisili, j er su ovi munafici

28
s pomenuli d a su p omenute rij e či izgovorili u š ali p a il1 j e
Uzvišeni obavij estio da s u postali nevj ernici tom šalom.

1 3. I m a m E b u Ka s i m H i betu l l a h i b n H a se n e i-La l i ka i (4 1 8 h .g . )

Lalil<ai je bez il<al<va komentara prenio rij eči Ebu Sevra

l<oj e su prethodile: « Isto tako ako bi rel<ao Mesih j e Allah, i
zanij el<ao islam pa potom l<aže: Moj e srce ne vj eruj e u to (tj .
da ne vj eruje svoj im srcem da j e Mesih Allah. op.prev. ) . Takav
je kafir izgovaranj em ovih rij eči i nij e vj ernik . » ( Š erhu usuli
i'tikadi ehlis-sunneti vel džema'ati od imama Lalil<aij a, 4/849)

1 4. M u h a m m ed i b n u Ve l i d es-Se m e rka n d i e i - H a n efi (45 0 h .g )

U dj elu Džamius-sagir stoj i: «Ul<olil<o čovj el< namj erno

izgovori rij eči l<ufra mal<ar i ne vj eruj ući u nj ih - l<afir j e. Nel<i
naši drugovi kažu: uNij e l<afir j er se l<ufr veže za ubj eđenj e
a on ne vj eruj e u l<ufr:' Drugi l<ažu: uTal<av je l<afir'; a to j e
stav l<oj eg j a smatram ispravnim j er pomenutim postupkom
čovj ek omalovažava svoj u vj eru. » (Bahru er-rail< od Ibn Ne­
džima el-Hanefija, 5/134; Derrul muhtar od Ibn Abidina, 6/358.
Biografij u Semerkandij a pogledaj u Mudžemul muellifin, 12/96;
i Tadžut- teradžum od I(utlubega, br. 265)

1 5 . E b u M u h a m m ed A l i i b n H azm ez-Za h i rij (u m ro 45 6 h . g.)

l(a že ibn Hazm u svom dj elu Fisal: « Što se tiče nj iho­

vih rij eč i (tj . rij eči murdžija i džehmij a) da psovanj e Allal1a
i Nj egova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, nij e kufr, to
j e samo pul<a tvrdnj a j er Allah Uzvišeni l<aže: «Licemjeri se
za/(linju Allahom da nisu govorili, a sigurno su govorili ne­
vjernič/(e riječi i po/(azali da su nevjernici, na/(on što su javno
islam bili prim ili, » Tevba, 74. Allah Uzvišeni j asno spominj e
da od govora ima onog što j e l<ufr.

29
 I kaže Uzvišeni: «On vam je već u ](njizi objavio: /(ad
čujete da Allahove riječi poriču i da im se izruguju, ne sjedite
s onima /(oji to čine do/( ne stupe u drugi razgovor, inače) biće­
te /(ao i oni. Allah će sigurno zajedno sastaviti u džehennemu
licemjere i nevjerni/(e) » Nisa, 1 40. Uzvišeni jasno spominj e da
govor o Allahovim aj etima može biti kufr (poput ismij avanj a
sa Allahovim aj etima i tome slično. op. prev. )
I l<aže tako đe: «Reci: uzar se n iste Allahu i riječima Nje­
govim i Poslani/(u Njegovu rugali? Ne ispriča vajte se! Jasno je
da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici, » Tevba 65-66.
Uzvišeni j asno spominj e da j e ismij avanj e Allahom, Nj ego ­
vim aj etima ili poslanicima dj elo l<ufra l<oj e izvodi iz imana .
Uzvišeni nij e rekao : Ja sam znao da j e u vašim srcima kufr,
već ih j e nazvao n evj ernicima samim ismij avanj em. I(o tvrdi
nešto drugo mimo ovoga taj laže i potvara Uzvišenog Alla­
ha. » (El-Fisal fil mileli vel ehvai ven- nihal, 3/244-245)
I l<aže ibn Hazm: «Negiranj e neke stvari za koj u vj ero ­
dostoj an dokaz ul<azuj e da nema imana osim vj erovanj em u
nj u - j e l<ufr. Izgovaranj e rij eči za l<oj e dol<az ul<azuj u da su
rij eči l<ufra - j e l<ufr. Činj enj e dj ela za koj eg dokaz ul<azuj e da
j e l<ufr - j e l<ufr. I(ufr se p ovećava, a sve što se u nj e mu pove­
ćava j e l<ufr. On se i smanj uj e a sav j e opet - i ono što j e ostalo
i ono što se umanj ilo - l<ufr. Nel<i l<ufr j e ve ći, teži i gori od
drugog a čitav j e opet kufr. » (El- Fis al, 3/256)
I l<aže ibn Hazm: « Izgovaranj e j ezikom bez vj erovanj a
srca ne l<oristi l<o d Allaha, Azze ve Dželle, j er nel<o od nas
izgovori l<ufr prenoseći ili učeći I(ur'an ali time nij e l<afir sve
dol< ne prizna da j e povj erovao u l<ufr. l(aže e bu Muhammed:
Pa ako murdžij e uzmu ove rij eči l<ao dol<az i kažu da ispo ­
lj avanj e l<ufra nij e kufr, kažemo: Davanj e imena ne pripada
nama već Uzvišenom Allahu. S obz irom da nam j e On nare­
dio da učimo l(ur 'an u l<oj em j e spomenuo rij eči nevj ernika,
a On Uzvišeni ne želi kufr svoj im robovima - time učač l(ur'­
ana izlazi iz poj ma kufra u Allahovo zadovolj stvo i iman.

30
 Uzvišeni Allah kaže: « Oni /(ajima se oni, pored Njega)
/(lanjaju - n eće moći da se za druge zauzimaju; moći će samo
oni /(oji Istinu priznaju, oni /(oji znaju. » Zuhruf, 86. Onaj l<o
posvj e doči o kufru kafira izlazi iz poj ma l<ufra u Allahovo
zadovolj stvo i iman.
Allah Uzvišeni tal<o đe l<aže: «-osim a/(o bude na to pri­
moran, a srce m u ostane cvrsto u vjeri- » Nah l, 1 06. O naj čij i
j e (��\) i/(rah (prisila) p ritvrđen ispolj avanj em l<ufra nij e
nevj erni!< , j er ima olal<šicu o d Allaha. O staj e onaj l<o ispolj i
l<ufr ne l<ao l<arij a (učač Kur'ana, učeći ajete o kufru) , niti l<ao
svj edol<, niti kao o naj ko prenosi l<ufr ili onaj ko j e prisilj en.
Idžmaom - s aglasnošću ummeta tal<vom se obavezno sudi
l<ufro m j er j e to sud Allahova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve
sellem, i I(u r'ansl<i tel<st da j e onaj l<o izgovori rij eč i l<ufra -
l<afir. R ij eči Uzvišenog: ((Oni /(oji svoja p rsa /(ufru otvore '; ne
. . .

ul<azuj u s a mo n a l<ufr ubj e đenj a, l<al<o nel<i misle. Naprotiv

sval<o l<o izgovori rij e či l<oj ima muslimani p resuđuj u onome
l<o ih izgovori l<ufrom, a nij e l<arij a, svj e dol< , prisilj eni ili onaj
l<o prenosi, - tal<av j e svoj a p rsa otvorio l<ufru, u s mislu da j e
svoj a prsa otvorio prihvatanj u l<ufra čij e j e izgovaranj e za­
branj eno· i muslimanima i nevj ernicima . Ispo lj avanj e l<ufra
mimo dozvolj enih situacij a j e u stvari otvaranj e p rsa l<ufru,
tal<o da nj ihovo obmanj ivanj e ·o vim aj etom biva (Jl,�) batil
(neistinito) neispravno), ve b illal1i et-tevfil< . » (El- Fisal fil mi­
leli vel ehvai ven- nihal, 3/249-250)
I l<aže ibn Hazm t al< ođe: « Š to se tiče nj ihovih rij eči
- tj . d žehmij a, murd ž ij a i ešarij a - da j e Alla hova obavij est
o nevj erstvu ovih lj u d i, dol<az d a j e u nj ihovim srcima l<ufr,
te d a p s ovanj e Allaha n ij e l<ufr već ul<azuj e da u srcu ima
kufra, p a mal<ar se radilo o l<afiru l<oj i nil<ada nij e spoznao
Allaha - sve to j e nj ihova pul<a tvrdnj a l<oj a nema dol<a­
z a u šerij atsl<om tel< stu, n iti u vj ero dostoj nom ili nevj ero­
do stoj n o m sunnetu. U o s n ovi nema p otp o re ni u razumu,
idž m au' - saglasno sti ulem e i kij a su, niti u govoru nel< og o d

31
s elefa prij e nego li se p oj avio prol<letnil< D žehm ibn S afvan
(osnivač s el<te d žehmij a) . l(ada j e sve to ( Ji, �.) batil (neisti­
nito, neispravno), p o tvo r a i laž , onda nj ih.ov govor pada u
vodu, hvala Allahu, Azze ve D želle . A l<al<o i ne bi l<ad d o ­
l<az iz Allahove !(nj ige, sunneta, idžm a' - s aglasnosti uleme,
logil<e i o sj eć aj a , ul<azuj u na neispravno st ovih rij e či. » ( E l ­
Fisal fil mileli vel ehvai ven - nihal, 3/241)
I l<aže ibn Hazm: « D žehmij ama i ešarij ama l<oj i l<ažu:
u Poricanj e Allaha i p sovanj e Nj ega, l<ao i p oricanj e Nj egova
Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, ul<olil<o se ispolj i j ezi- .
l< om nij e l<ufr već j e dol<az da u srcu ima l<ufra :: l<ažemo : u l( o
tvrdi da j e onaj l<o ispolj i l<ufr svoj im j ezil<om ( � ) džahid
(onaj /(oji negira i poriče) svoj im srcem, taj laže i iznosi p o ­
tvaru na Allaha . Pogledaj š ej tanova (Ib lisovo ) svj edočenj e
l<oj im j e u zabludu o dve o svoj e štićenil<e (tj . učinio j e kufr
time što j e odbio sedždu ali p o re d toga ne p oriče svoj im sr­
cem Stvoritelj a već l<aže: Rabbi - G o spodaru moj . op. prev) .
Uzvišeni j e p o svj e do čio da oni znaj u istinu ali j e sl<rivaj u .
Znaj u da j e Allah i Nj egov Poslanik , sallallahu alej hi ve sei­
lem, hal<- istina, ali svoj im j ezicima ispolj avaj u suprotno
tome. Uzvišeni ih nil<ada nij e nazvao nevj e r n ic i m a o sim
zb og onoga što su ispolj ili svoj im j ezicima i dj elima, p oput
onoga što su uradili lb lis, ehlul l<itabij e i drugi:' » (El- Fisal fil
mileli vel ehvai ven- nihal, 3/259)
( Š ej hul islam ga j e pohvalio u meseli imana a pokudio u
meseli sifata, pa tako u Fetvama l<aže: «Takav j e slučaj i sa ebu
Muhamme dom ibn Hazmom i nj egovim dj elima o milletima
i sektama, hvalimo ga samo u onim stvarima u l<oj ima se po- .
l<lopio sa sunnetom i hadisom, poput onoga što j e spomenuo o
meseli kadera i irdža'a.» I kaže : «Ehu Muhammed ibn Hazm j e
u meseli imana i kadera bolji od drugih, učenij i u hadisu i više
uvažava i veliča hadis od drugih, ali je u meseli sifa ta pomije­
šao govor filozofa i mutezila . » ) •

32
 1 6 . H afiz J u s uf i b n Ab d u l l a h i b n A bd u i-Berr el-M a l i k i (463 h .g.)
'

Prenio j e govor I shal<a · ib n Rahevej h a : « Muslimani su

složni da j e onaj l<o o p suj e Allaha ili Nj e gova Po slanik a , sal­
lallahu alej hi ve sellem, ili o dbij e nešto od onoga što j e Al­
lah o bj avi o - nevj er ni!< , p a mal<ar p r i z n avao sve što j e Allah
obj avio . » - i nij e ništa p ro l<omentarisao . ( Temhid, 4/226. !(o ­
rist l<oj u m i j e ul<azao j e da n uvaženi b rat : Ibn Abdul - Berr
j e u Temhidu, 14/14, s p omenuo Ebu Hanifu i rel<ao : "Što s e
tiče irdža'a (al<ide murdžij a) l<oj i mu s e pripisuj e ( Eb u Hani­
fi) , drugi su u nj emu j o š više z aglavili i j o š g a više z a s.t upali:'
Muhal<l<il< l<nj ige j e shvatio - ili j e želio da tal<o s hvati - da
ibn Ab du l - B err l<aže: I j a nj eg� z astupam (došlo j e do p ogre­
__

šnog shvata � a rij e či akvel (Jji)

koj u j e muhakkik shvatio
l<ao e/(ul (J.}' ). o p . p re v.) . P a .l<aže (tj . muhal<kil< . Temhida) :
.
uOvo j e o čito d a ib n Ab d ul - B err zastup a govor murdžij a;'
a to j e grešl<a j er j e ibn Abdul- Berr u Temhidu 9/238, pre­
nio l<oncenzus-saglasnost uleme da j e i man govor i dj elo,
· odgovorio murdžij ama . - Temhid 9/238)

1 7 . l m a m u l h a ra m ej n A bd u l M e l i k i b n A bd u l l a h e i - Džuvej n i
eš-Šafi 'ij ( u m ro 478 h .g . )

Hej temi u svoj oj l<nj izi Ez-Zevadž ir an il<tirafi el-kebair,

kaže: « Imamul haramej n prenosi od uleme usula i p održava
nj ihov govor da j e onaj l<o izgovori rij e či riddeta pa p otom
ustvrdi da j e sl<rivao neko drugo značenj e - nevj ernik, unutar­
nj i i spolj nj i. » (Ez- Zevadžir a n il<tirafi el-l<ebair, 1/54)
•

1 8. A l i i b n M u h a m med e i - Bezd evi e l- H a n eti ( u m ro 482 h .g .)

· I smij avanj e riddetom j e l<ufr, ne zb o g stvari l<oj om se

ismij ava već samim ismij avanj em, j er j e onaj ko se ismij ava
z adovolj an i to dobrovolj n o č ini. I smij avanj e rij ečima u l<o -

33
j ima ima kufra predstavlj a omalovažavanj e istinsl<e vj ere, a
onaj ko to č ini j e murted osim ako se ne radi o onome l<o j e
prisilj en j er o n svoj im srcem ne vj eruj e u ono na što j e prisi­
lj en (��\) . ( I(ešful esrar šerhu usuli el- Bezdevi, 4/600)
--

1 9 . I m a d u d - d i n A l i i b n M u h a m m ed e l - Kija e i - H e rra si eš-Šafi 'ij

(u m ro 5 04 h .g.)

U svoj oj knj izi Ahkamul l(ur'an, tumačeći rij eči Uzvi­

šenog: «A a/(o ih zapitaš, oni će sigurno reći: (�i smo samo
razgovarali i zabavljali se.'' Reci: ((Zar se niste Allahu i riječima
Njegovim i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno
je da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici.''» Tevba, 65-66,
el-Herrasi kaže: «U aj etu j e dokaz da su onaj l<o govori rij eči
kufra i onaj ko s e šali nj ima - podjednaki, osim al<o j e u pitanj u
prisila (��\) . Munafici su spomenuli da su p omenute rij eči
izgovorili u sali pa j e Uzvišeni obavij estio da su postali nevj er­
nici tom šalom i da j e ismij avanj e Allahovim aj etima l<ufr. »

20. Ka d i ebu B e k r i b n E l a ra bi e i -Ma l i ki ( u m ro 543 h .g .)

U tefsiru rij eči A llaha Uzvišenog: «A a/(o ih zapitaš,

oni će sigurno reći: '�i smo samo razgovarali i zabavljali se:'
Reci: azar se niste Allahu i riječima Njegovim i Poslan i/(u
Njegovu rugali ?» Tevba, 65, l(adi ebu B el<r l<aže: « Oni s u
p omenute rij eči izgovorili ili zbilj a, ili u šali, a bilo l<al<o bilo
to j e l<ufr, j er j e ismij avanj e l<ufrom l<ufr, u tome nema ra­
zilaženj a među ulemom. Ozbilj no st j e brat i stine i z nanj a,
a ismij avanj e brat neistine i neznanj a . Naši učenj aci l(ažu:
...,.

Citaj te rij eči Uzvišenog: «oni upitaše: ((Zbijaš li ti to s nama

šalu ?))- (We dao mi A llah da budem neznalica!)) -reče on. » Be­
/(are, 67. » (Ahl<amul l(ur'an o d !(adi ebu Bel<ra, 2/976)

2 1 . Ka d i lj ad i b n M u sa e i -M a l i ki ( u m ro 5 44 h .g .)

34
 Ul<olil<o onaj ko govori o Poslanil<u, sallallahu alej l1i ve
sellem, ne cilj a psovl<u i omalovažavanj e niti to vj eruj e, ali
izgovori rij eči l<ufra prol<linj ući ga, vrij eđaj ući i ugoneći u
laž, pripiše mu ono što mu ne dolil<uj e ili zanegira ono što
mu obavezno pripada, l<ao kada bi mu pripisao činj enj e veli­
l<ih grij eha ili laskanj e u dostavi poslanice i sudu među lj udi­
ma, ili osl<rnavi nj egov stepen, plemenitost nj egovog porij e­
l<la, nj egovo obilato z nanj e i zuhd-pobožnost, ili p al< porekne
ono što j e p oznato i (_;'_;,) tevaturom prenešeno od stvari o
l<oj ima nas j e obavij estio, odbij aj ući time nj egovu obavij est,
ili sp omene nešto ružno i besmisleno o nj emu, ul<olil<o· n a
osnovu nj egovog stanj a i uočimo da nij e cilj ao da l<udi i vrij e­
đa Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem, ve ć ga na pomenute
stvari navede džehl, uznemirenost, stanj e opoj nosti, ne vo ­
đenj e računa o svom j ezil<u, uobraženost i brzopletost u go ­
voru - onda j e nj egov propis propis prve vrste a to j e ubistvo,
j er s e nil(o u }(ufru ne opravdava neznanj em, ili izgovorom
posrnuća j ezil<a . Niti bilo čime od stvari koj e smo spomenuli
al<o j e nj egov razum zdrav, osim onoga l<o bude prisilj en a
srce mu ostane smireno u imanu.» (Eš- Š ifa bi tarifi hul<ul<il
Mustafa,., 2/33 1 . Pogledaj l<ako j e pomenuti govor nazvao l<u­
from pa mal<ar i ne vj erovao u nj ega . Š to se tiče nj egovih ri­
j eč i da s e u l<ufru nil<o ne opravdava neznanj em, ne mogu se
generalno shvatiti ve ć u meseli ima ( .. ) tefsila (detaljnijeg
· ..

pojašnjenja) koj eg ovdj e ne možemo spomenuti. )

· I l<aže: « Isto tal<o l<ategoričl<i tekfirimo sval<u osobu
l<oj a i zgovori rij e či na osnovu l<oj ih želi d o ć i do l<onstatacij e
da j e čitav ummet u zabludi i da su svi ashabi nevj ernici. . . ta­
l<ođe tel<firimo zbog dj ela oko l<oj eg su muslimani složni da
ga može učiniti samo l<afir, pa mal<ar o naj ko ga uradio bude
tvrdio da j e musliman, poput sedžde l<ipu, suncu, mj esecu,
l<rstu ili vatri, o dlaz al< u crkve i sinagoge zaj e dno sa onima
koj i u nj i h o dlaze, oblače nj e nj ihove o dj eće, l<ačenj e zvona
ol<o pasa ili brij anj e glave po sredini. Muslimani su složni da

35
oval<ve p o stupl<e neće uraditi osim l<afir, te da su ova dj ela
z nal< l<ufra ( kufr su same p o s ebi. Pogledaj šestu napomenu
na 15 str.) p a mal<ar onaj l<o ih radi tvrdi da j e musliman.»
(Eš- Š ifa bi tarifi hul<ul<il Mustafa, 2 /396-397. Pogledaj l<al<o
rij eči i dj ela nij e ograničio na vj erovanj e (tj . z a tel<fir osobe
l<oj a izgovori pomenute rij e či ili uradi p omenuta dj ela nij e
uslovio vj e rovanj e u nj ih, već nj ihovo činj enj e. op.prev.) (Ali
el-!(ari u l<omentaru dij ela l< o d ovih rij eč i !(adi Ij ada «brij a ­
nj e glave po sredini», l<aže: " Vj erovatno j e brij anj e glave p o
sredini bilo obilj ežj e l<ufra ranij e. Međutim, danas j e to pro­
šireno među muslimanima tal<o da se ne smatra l<ufrom:')

2 2 . Fa h ru d -d i n M u h a m m ed i b n O m e r e r-Razi ( u m ro 544 h .g.)

U svom tefsiru Mefatihul gajb, u l<omentaru rij eči Uzvi­

šenog: «A a/(o ih zapitaš, oni će sigurno reći: ('Mi smo samo
razgovarali i zaba�ljali se." Reci: ((Zar se niste Allahu i riječi­
ma Njegovim i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se!
jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici.))» Tevba,
'

65 - 66, Razi l<aže: « Rij e či Uzvišenog: (Postali ste nevjernici

na/(on što ste bili vjernici� ukazuj u na nel<oliko propisa:
Prvi propis: Ismij avanj e vj erom na bilo l<oj i način j e
l<ufr. To zbog toga što ismij avanj e ukazuj e na omalovažava­
nj e, a najveća osnova u imanu j este veličanj e Allaha na najbo­
lj i mogući način. Tal<o da se ove dvij e stvari (omalovažavanj e
s j edne i veličanj e s druge strane) nil<ada ne mogu spoj iti.
Drugi propis: Neispravnost rij e či onih l<oj i kažu: l(ufr
biva samo dj e�om srca.
Treći propis: Činj enica da su rij eči l<oj e s u izgovorili u
suštini l<ufr - pa i da su bili munafici prij e toga - i da se l<ufr
o d strane l<afira može obnavlj ati malo po malo.
Četvrto: Počinili su l<ufr nakon što su bili vj ernici. »

2 3 . A l a u d-d i n M es u d i b n Ah m ed Ka sa n i e i- H a n efi ( 5 8 7 h .g .)

36
 Š to se tiče poj ašnj enj a e.'>.:._}l /� ) pr�pisa murteda
govor zahtj eva da se poj asni: ru/(n riddeta (i5)\ e,?_;); uvjeti
ispravnosti ru/(na (e,?j \ � �'_r); i propis riddeta (i�)\ ).
Š to se tiče rukna t o j e izgovaranj e rij eči l<ufra j ezil<om nakon
imana-vj erovanj a (nakon što j e povj erovao) . Riddet predsta­
vlj a ostavlj anj e i mana i zato se napuštanj e imana u šerij atu
naziva riddetom. ( Bedai'u es- sana'i fi tertibi eš-šera'i, 7/134)

24� Fa h ru d - d i n H a se n i b n Mensu r Fe reg a n e i - H a nefi (5 92 h .g.)

Fahrud-din kaže u fetvama: «Čovj ek koj i dobrovolj no

izgovori l<ufr j ezikom a srce mu ostane u imanu (vj erovanju),
j e l<afir i nij e vj ern il< l<od Allaha. » (Fetava l(adihan, 3/573)

2 5 . E b u l Fe re dž Abd u r- Ra h m a n i b n A l i i b n u l Dževzi (597 h .g.)

Š esta stvar: «Abdullah ibn Ub ejj i j oš j edna skupina sa

nj im bi govorili o Allahovom Poslanil<u, sallallahu alej hi ve
sellem, ono što n e dolil<uj e . Pa l<ada bi to doprlo do Posla­
nil<a, sallallahu al ej hi ve sellem, oni bi govorili: "Mi smo se
samo šalili i zabavlj ali': Pa Uzvišeni l<aže Poslanil<u: «Reci (tj .
nj ima) : Zar se niste Allahu i riječima Njegovim i Poslani/(u
Njegovu rugali ?» Ovo spominj e Dahhal<. Rij e či Uzvišenog:
«A/(o ih upitaš», tj . o nj ihovom ismij avanj u, oni će sigurno
reći: «Mi smo sa mo razgovarali i zabavljali se. » tj . šalili smo
se. Nj e gove rij eči: «Postali ste nevjernici. », tj . ispolj ili ste l<ufr
nal<on yašeg i ma na. Ovo ul<azuj e da su i šala i zbilj a u izgova­
ranj u rij e č i l<ufra podj ednal<o ista stvar:'» (Zadul mesir, 3/465)

26. Dže l a l u d din Abd u l l a h ibn N edžm i bn šas el-M a l i ki (6 1 6 h .)

Riddet b iva jasnim is polj avanj em l<ufra, rij ečima l<oj e za

sob om p ovlače l< ufr ili dj elom koj e sadrži kufr. (Akdul dževa­
hiri es-semine fi mezhebi alimil Medine, 3/297)

37
 27. B u rh a n ud-d i n Ma h m u d i b n A h m e d i b n Maze h e i - H a n efi
( u m ro 6 1 6 h .g .)

l(aže u Muhitu: « l(o svoj evolj no izgovori rij eči l<ufra

- a zna da su te rij eči, rij e či l<ufra - postao j e nevj erni!<, pa
mal<ar i nevj erovao u nj ih. T'al<av j e kafir l<o d svih učenj a­
l<a i ne opravdava s e neznanj em. I<o dobrovolj no izgovori
l<ufr svoj im j ezikom a srce mu ostane smireno u imanu ta­
l<av j e tal<o đe l<afir i neće mu l<oristiti ono što j e u nj egovo m
srcu. » (U meseli "Pravdanj e neznanj em" ima ( ) tefsila .. · ..

(detaljnog pojašnjenja). Vrati s e na l<nj igu 'El - Džehlu bi me­

sailil i'til<ad ve hul<muhu' o d Abdur- Rezzal<a Meaša, l<oj a j e
j edinstvena u ovom poglavlj u . ) (El- Fetava et- tatarehanijj e o d
Alima ibnul Ala: 5/458)

28. Abd u l l a h i b n A h m ed i b n Ku d a m e e i-Ma kd i s i e i - H a n be l i

( u m ro 620 h .g .)
·

G ovore ći o murtedu ibn !(udarne kaže: « Post mu j e ne­

ispravan i obaveza mu j e - kada se vrati islamu - da napasti
taj dan, bez obzira vratio se islamu u tol<u tog dana ili nakon
nj egova završetka, i bez obzira uradio riddet ubj e đenj em l<oj e
j e l<ufr; sumnj om koj a j e kufr; ili rij ečima koj e su kufr; ismi­
j avanj em ili b ez nj ega. l(aže Uzvišeni: «A a/(o ih zapitaš, oni
će sigurno reći: 'Mi smo samo razgovarali i zabavljali se." Reci:
((Zar se niste Allahu i riječima Njegovim i Poslani/(u Njego vu
rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno je da ste nevjern ici, a tvrdili
ste da ste vjernici."» Tevba, 65-66. To zbog toga što je post iba­
det od čijih j e uvj eta nijj et koj eg j e poništio riddet kao i kod
namaza i hadža.» (El- Mugni, 4/370. Očito j e da l<ufr kod ibn
!(udarne biva ubj eđenj em a i izgovaranj em rij eči kufra . )
I l<aže ibn !(udarne : « l(o opsuj e Allaha l<afir j e, bez obzi­
ra uradio u zbilj i ili šali. Isti j e slučaj sa onim l<o se ismij ava
Allahom, Nj egovim aj etima, poslanicima ili l<nj igama . l(aže

38
Uzvišeni: «Reci: azar se n iste Allahu i riječima Njegovim i
Poslanil\u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! jasno je da ste
nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici.))» Tevba, 65-66. Oso­
ba l<oj a s e ismij avala, ne treba s e zadovolj iti samo nj egovo m
teobom, već se treba dobro kazniti, j er al<o tal<o postupamo
sa onim l<o opsuj e Allahova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve
sellem, (šej hul islam j e stava da se tal<av ubij a bez traže nj a
pol<aj anj a . op .prev.) onda j e pre če da se tal<o postupi sa onim
ko psuj e Allaha . » (El-Mugni, ibn !(udarne, 1 2/298-299)
(Učenjaci su se usaglasili oko obaveznosti smrtne kazn.e za
onoga koj i vrijeđa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pripisuj e
mu mahane, manj kavosti u nj egovom porij eklu, Vj eri ili bilo koj oj
drugoj odlici, iznoseći to indirektno ili poistovj ećuj ući ga sa nečim
želeći ga vrij eđati, potcj enjivati ili umanj ivati nj egove vrij ednosti.
Važeći propis za onoga ko to čini j e smrtna kazna bez osta­
vlj anj a mogućnosti pokaj anja, jer je uznemirio Allahovog Posla­
nika, sallallahu alejhi ve sellem, onim što iziskuj e dozvolj enost
prosipanj a nj egove krvi, ako j e musliman, ili prekidanj e ugovora
(garancij e) i smrtna kazna ako je nemuslimanski stanovnik islam­
ske drž�Y�· (Eš -Šifa, 2 / 2 14) Preneseno iz knj ige "Muhabbetu resu­
lullah, :-�-, bejne itibai vel ibtidai, Abdurreuf Muhammed Usman)
•

29. Osma n i b n e b i Bekr poznat kao l b n u l H a dži b ei-Ma l i ki

( u m ro 646 h .g .)

U 'Džamiul ummehat' on l<aže: «Riddet j e l<ufr nakon

islama a biva ubj eđenj em; rij ečima u koj ima ima kufra; i dj e ­
lom l<oj e sadrži kufr. » (Džamiul ummehat, 512 str.)
•

3 0. E b u A bd u l l a h M u h a m m ed i b n A h m e d e i-Ku rtu bi (67 1 h .)

El -l(urtubi j e l<ao dol<az naveo rij eč i l(adi ebu B el<ra

u l<omentaru 55 i 56 aj eta sure Tevbe i nij e ih prol<omenta­
risao . El- Kurtubi l<aže: « Kadi ebu B ekr l<aže: "Oni su p ome-

39
nute rij eči izgovorili ili u zbilj i ili u šali, a bilo l<al<o bilo to j e
l<ufr, j er j e ismij avanj e l<ufrom .kufr, u tome nema razilaženj a
među ulemom. Ozbilj no st j e brat istine i znanj a a ismijava­
nj e brat n.eistine i nez11anj a . Naši učenj aci l<ažu: čitajte rij eči
Uzvišenog: «oni upitaše: ({Zbijaš li ti to s nama šalu ?"- ((Ne
dao m i A llah da budem neznalica!" -reče on. » Be/(areJ 6 7. »
(El-Džami' li ahl<amil l(ur'an, imam El- I<urtubi, 8/ 1 97)

3 1 . M u hj i d-d i n J a hja i bn Še ref e n - N evevi e š - Š a fi ij (676 h.g.) '

U svoj oj knj izi Revdatu et-talibin, poglavlj e o Riddetu,

Nevevi kaže: «Riddet j e presjecanj e islama i biva ponel<ad ri­
j ečil11 a l<oj e su kufr, a ponel<ad djelom. Dj ela koj a iziskuj u l<ufr
su dj ela l<oja se učine namj erno i l<ojima se j asno ismij ava vj e­
ra, poput sedžde kipu ili mj esecu, bacanj e mushafa na smetlji­
šte, sihr u kojem ima obožavanj a sunca i tome slično.» Imam
Nevevi l<aže: «U nekim komentarima moga šej ha stoji da dj elo
samo po sebi nij e l<ufr.» Ovo je velika grešl<a o d strane l<o­
mentatora l<oj u sam spomenuo da bi ukazao na nj u, j er rid­
det biva rij ečima koj e su kufr ·b ez obzira izgovorio ih iz ubj e­
đenj a, inata ili ismijavanj a . » (Revdatu et- talibin, 7 /253-284)
I kaže Nevevi u l< o men taru Muslim ove zbirl<e l<od govo­
ra o propisu sihra: «Nel<i sihr j e kufr a nel<i nij e l<ufr već velil<i
grij eh. Al<o u nj emu ima rij eči ili dj ela l<oj e iziskuj u kufr onda
je sihr l<ufr, u suprotnom ne. Š to se tiče nj egova izučavanja i
poučavanja to je haram. » (Sahihu Muslim, poglavlj e o sihru.)
(Ulema koj a spominj e da nel<i vid sihra nij e l<ufr time mi­
sli na tril< i obmanu madžio.n ičara i nj ima sličnim u čijim dj eli­
ma nema potpomaganja sa šej tanima ili džinirna. op .prev.)
. s:J � ; ('""' � "
J
/ .,J /
.", "", CSi

u � L::�
/ "." .,.,

(
(l( a ž e Al l ah � if ('""' /
; . l � 0
J)
:_ l l l 0 l � L � "

� J_r-; � v J _r-;
' /
/ "' / -
.
� �

/ ,., " "

- «A Sulejman nije bio nevjerni/(, - šejtani su nevjernici

učeći ljude sihru >> Bekare, 102)
. . .

3 2 . Š i ha b u d-d i n Ah m ed i b n I d ri s eJ-Ka rafi e l M a l i ki (684 h .g.)

-

40
 Postoj e dvij e vrste l<ufra : l(ufr oko l<oj eg j e koncenzus ­
saglasno st uleme, i kufr o ko koj eg postoj i raz ilaženj e . Što se
tiče l<ufra oko koj eg je koncenztls- saglasnost uleme poput či­
nj enj a širl<a i negiranj a nužno poz natih stvari u vj eri, poput
negiranj a obaveze namaz a , posta i tome slično, z atim l<ufr t<oj i
se čini dj elom p oput bacanj a mushafa na smetlj ište, negira­
nj e proživlj enj a ili poslanstva, kao i opisivanj e Uzvišenog da
n e z na, da ne želi, da nij e živ i tome slično. Što s e tiče l<ufra
ol<o koj eg po stoj i razilaže nj e . . . (Envarul buruk fi envail furuk,
1 /224) (Što se pak tiče ashaba l<od nj ih nij e bilo razilaženj a p o
pitanj u l<ufra osob e koj a ostavi namaz , p a makar priznavao
obaveznost l<lanj anj a namaza. Aj eti i hadisi koj i govore o l<u­
fru osob e koj a ne klanj a su broj ni i j asni.)
I kaže : «Osnova kufra j e l<rš enj e A llahova rububijjeta
(Gospodar; Vladar; Za/(onodavac, Ops/(rbitelj, Svemoćan, Sve­
znajući, ](oji daje život i smrt, itd.) a biva ili zbog džehla o p o ­
stoj anj u Stvoritelj a, ili zb og nepoznavanj a Nj egovih uzvišenih
svoj stava. l(ufr se može učiniti dj elom p oput bacanj a mushafa
na smetlj i šte, sedžde kipu, o dlaskom u crl<ve na nj ihove sveča­
no sti i u nj ihovoj odj e ć i . » (Envarul buruk fi envail furuk, 4/258)
U Z�hiri stoj i: « Riddet pre dstavlj a p re sj e canj e islama o d
w

strane ( ·

�
) mu/(ellefa (šerijats/(og obvezni/(a, punonjetnog i
normalnog) - oko nepunolj etne osobe p ostoj i razilaženj e - ri-
j ečima ili dj elom p oput b acanj a mushafa na smetlj ište . A oba
vida (l<ufr koj i se čini rij ečima i dj elima) imaj u svoj e step ene
ispolj enosti ili skrivenosti . » (Zehire, 1 2/ 1 3 )

3 3 . Šej h u l- i s l a m Ah m ed i b n Abd u i - H a l i m i bn Tej m ijj e (728 h .)

•

Ovi, l<oj i zastupaj u govor Džehma i���lihij a, j asno l<ažu

da psovanj e Allaha i Nj egova Poslanika, �� ' troj stvo i svaka
rij eč l<ufra, nij e kufr p o unutrašnj osti, već vanj štinom ukaz�e
na kufr, te da j e m jšuće da onaj ko psuj e i vrij e đa Allaha,
�
�,
vj eru Po slanika , �,
svoj om unutrinom poznaj e Allaha , da j e

41
(c);>._y ) muwehhid (jednobožac ispra vnog vjerovanja) i vj ernik
u Nj ega. A l<ada im se dostavi dokaz iz šerij atsl<og tel<sta
ili l<oncenzusa- saglasnosti uleme da j e dotični l<afir, kal<o
vanj šti nom tal<o i nutrinom, oni l<ažu : " To z a sob o m povlači
utj erivanj e u laž unutrašnj o sti a iman povlači nep ostoj anj e
toga': I<ažemo im: Imamo dvij e p oznate stvari. Jedna j e op­
šte poznata stvar u vj eri a druga j e opšte poznata kod nas
samih al<o o nj oj dobro razmislimo.
Š to se tiče prve stvari, mi z namo da j e onaj l<o opsu­
j e Allaha i Nj egova Poslanika, clobrovolj no bez prisile, l<ao i
onaj l<o dobrovolj no bez prisile izgovori rij eči kufra, ismij ava
se Allahom, Nj egovim aj etima i Po slanil<om - l<afir u unutri­
ni i spolj ašnj osti. A što se tiče onih l<oj i l<ažu da takav može
biti nutrinom vj ernik s vanj štinom l<afir, neispravnost nj ego­
va govora j e opće poznata stvar u vj eri. Allah, Subhanehu ve
Te'ala, j e spomenuo u I(ur'anu rij e či nevj ernil<a i presudio im
l<ufrom i zasluženom prij etnj om. Da su ove nj ihove nevj er­
ničl<e rij eči bile na stepenu svj edočanstva onih l<oj i svje doče
protiv nj ih ili na stepenu priznanj a u l<oj em grij eši onaj koj i
priznaj e, onda ih Allah, Subhanehu ve Te'ala, ne bi učinio o d
onih l<oj ima j e zaprij ećeno kaznom zbog svj e do čenj a l<oj e
može biti istinito ili lažno. Naprotiv, ne bi ih trebao kazniti
osim u slučaju isl<renog svj edočenj a . Ovo j e poput rij eči Alla­
ha: «Nevjernici su oni /(oji govore: �llah je jedan od trojice!'»
}/!aide, 73. I rij eči Uzvišenog: «Nevjern ici su oni /(oji govore:
(Bog je - Mes ih, sin Merjemin!'» Maide, 1 7, i slično tome.
Š to se tiče drugog slučaj a, ako srce isl<reno vj eruj e u
Poslanil<a, te da j e on Allahov Poslanik , voli i cijeni Poslani­
l<a, sallallahu alej hi ve sellem, - to ga sprj ečava da ga vrij eđa i
proklinje. Nemoguće j e takvo nešto poj miti osim al<o se radi
o omalovažavanj u Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem, i nj e­
gove časti. Iz toga se zaključuj e da puko ubj eđenj e u nj egovu
isl<renost ne može biti iman osim uz lj ubav prema Poslaniku i
nj egovim uvažavanj em u -srcu. (Medžmu'ul fetava, 7/557-558)

42
 I kaže ibn Tej mijj e: «Rij eči Uzviše11og: « O noga /(oji za­
niječe Allaha, na/(on što je u Njega vjerovao, - osim a/(o bude
na to primoran, a srce mu ostane čvrsto u vjeri -, če/(a Allaho­
va /(azna. One /(ojima se nevjerstvo bude mililo stići će srdžba
A llahova i njih če/(a patnja veli/(a, - zato što više vole život na
ovom nego na onom svijetu, a Allah neće u/(aza ti na pravi put
onima /(oji neće da vjeruju. - To su oni čija je srca i sluh i vid
A llah zapečatio, i oni su zaista nemarni; oni će, nema sumnje,
na onom svijetu biti izgubljeni. » Nahl, 1 06- 1 09. Uzvišeni spo­
minj e onoga ko učini kufr nal<on imana i nj egovu l<aznu na
ahiretu, pa p otom kaže: «zato što više vole život na ovom nego
na onom svijetu, a Allah neće u/(azati na pravi put onima /(oji
neće da vjeruju. » Nahl, 1 07. Uzvišeni j e poj as nio da su prij e ­
tnj u zaslužili upravo zbog ove stvari ( Tj . zaslužili su l<ufr zbog
davanj a prednosti dunj alul<u nad ahiretom.) . Poznato j e da
poglavlj e srčanog ubj eđenj a i poricanj a, znanj a i džehla, nij e
poput poglavlj a lj ubavi i mržnj e . Oni ( murdžij e i džehmij e)
govore da su pomenuti lj udi z aslužili prij etnj u zato što j e ne­
stalo ubj eđe nj a i imana iz nj ihovih srca a seb eb- uzrol< toga
može biti davanj e prednosti dunj alul<u nad ahiretom. Allah j e
davanj e predn.o sti dunj alul<u nad ahiretom učinio osnovom
koj a vodi u propast, a davanj e prednosti dunj aluku nad ahire­
tom može biti uz znanj e i vj erovanj e da l<ufr šteti na ahiretu i
da na ahiretu kao takav neće imati nikakva udj ela .
Tal<o đe, Uzvišeni j e iz nevj erstva izuzeo prisilj enog, a
kada bi l<ufr bio ograničen samo na srčano poricanj e i nezna­
nj e ne bi izuzeo prisilj enog j er j e nemoguće n el<oga prisiliti
na ubjeđe nj e. Na osnovu toga saznaj emo da j e izgovaranj e
kufra l<ufr o sim u stanj u prisile.
Rij e či Uzvišenog: «A li o naj /(o prsa otvori /(ufru, » tj . zb og
davanj a prednosti dunj alul<u nad ahiretom . U tom značenj u
su i rij eči Poslanika, sallallal1u alej hi ve sellem: « Čovje/( će
osvanuti /(ao vjerni/( a zanoći ti /(ao nevjerni/(, prodajući svoju
vjeru za nešto od dunjalu/(a. » (Hadis bilj eži Muslim, l<nj iga o

43
imanu, poglavlj e o Podsticanj u na činj enj e dobrih dj ela prij e
poj ave fitni. ) Stoga l<o bez prisile govori rij eči l<ufra tal<av ne
govori a da nj egova prsa nisu otvorena l<ufru. » (Medžmu'ul
fetava, 7/561 . !(omen tar: Š ej hul-islam ovdj e l<o nstatuj e da j e
onaj ko bez prisile izgovori rij eči kufra otvorio prsa l<ufru pa
mal<ar sebeb - uzrol< toga bila lj ubav prema dunj aluku i nj ego­
vim nasladama.)
I l<aže ibn Tej mijj e: « A al<o neko prigovori da Uzvišeni
l<aže: ' «Ali onaj /(o prsa otvori /(ufru, » odgovaramo : Ovo se
pol<lapa sa početl<om aj eta, j er l<o učini kufr bez prisile taj
j e svoj a prsa otvorio l<ufru. U suprotnom, da nije tal<o, prvi
dio aj eta bi bio oprečan zadnj em. Jer da se pod onim l<o uči­
ni l<ufr cilj a o naj ko otvori prsa - a to može biti i bez prisile
- ne bi izuzeo prisilj enog, već bi bilo obavez a da izuzme i
prisilj enog i onoga l<o nij e prisilj e11 al<o svoj a prsa ne otvori
l<ufru. Stoga, ukolil<o čovj el< dobrovolj no izgovori rij e či kufra
taj j e otvorio prsa l<ufru. Na to upućuj u rij eči Uzvišenog: «
Licemjeri se plaše da se vjernicima ne objavi sura /(oja bi im
ot/(rila ono što je u srcima licemjera. Reci: ((Sam o se vi rugaj­
te) Allah će doista na vidjelo iznijeti ono čega se vi plašite.'' A
a/(o ih zapitaš, oni će sigurno reći: (Mi smo samo razgovarali
i zabavljali se:' Reci: ((Zar se niste Allahu i riječima Njegovim
i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno je da ste
nevjernici) a tvrdili ste da ste vjernici." A/(o ne/(ima od vas i
oprostimo) druge ćemo /(azniti zato što su /(rivci. » Tevba) 64-
66. Uzvišeni nas j e obavij estio da su postali nevj ernici nakon
nj ihova imana pored toga što su rel<li da su izgovorili l<ufr ne
vj eruj ući u nj ega, i da su to izgovorili u šali i zabavi. Uzvišeni
j e poj asnio da j e ismij avanj e Allahovim aj etima l<ufr a to neće
učiniti osim onaj ko j e svoj a prsa otvorio ovi m rij ečima (tj .
rij ečima kufra) . Da je u nj egovom srcu bilo imana sprij ečio bi
ga da izgovori ove rij eči. » (Medžmu'ul fetava, 7 /220)
I l<aže tal<ođe ibn Tej mijj e: «Uzvišeni l<aže: «A licemjeri
govore: (Mi vjerujemo u Allaha i Poslani/(a i po/(oravamo se�

44
- zatim ne/(i od njih glave o/(reću; nisu oni vjernici. ](ad budu
pozvani Allahu i Poslani/(u Njego vu da im On presudi) ne/(i od
njih odjednom leđa o/(renu; samo a/(o znaju da je pravda na
njihovoj strani) dolaze mu poslušno. Da li su im srca bolesna)
ili sumnjaju) ili strahuju da će Allah i Poslani/( Njegov prema
njima nepravedno postupiti ? Nijedno) nego žele da drugima
nepravdu učine. /(ad se vjernici Allahu i Poslani/(u Njegovu
pozovu) da im on presudi) samo re/(nu: ''Slušamo i po/(ora­
)
vamo se! - Oni neće uspjeti. » Nur 4 7-51 . Uzvišeni j e poj as nio
da j e onaj l<o ostavi pol<ornost Poslaniku, sallallahu alej hi ve
sellem, i ol<rene glavu o d nj egova suda - munafil<, a ne vj e r­
nik . Vj ernik j e onaj ko k aže: "' Č uli smo i pol<oravamo se': Al<o
se nifal< nastanj uj e i iman nestaj e samo zbog ol<retanj a gla­
ve od suda Allahova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, i
želj om za parničenj em pred drugim (mimo Poslanil<a) - što
predstavlj a ostavlj anj e dj el(:l (a ne nj egovo činj enj e . op.prev.)
čij i seb eb- uzrol< može biti veliki (i � \) šehvet - pa kal<av j e
�

�f� ;---onda slučaj sa vrij eđanj em i psovkom Allahova Poslanil<a,

, '�, i tome slično. » (Sarimul meslul, 43 str.)
I l<aže ibn Tej mijj e: « Nema razlil<e između onoga l<o
vj eruj e da j e Allah nj egov G ospodar i da mu j e Allah naredio
tu stvar pa govori: Neću mu se pol<oriti j er j e Nj egova nare­
dba neispravna i netačna, i onoga l<o vj eruj e da j e Mul1am­
med Allahov Poslanil<, da j e isl<ren i da ga j e obaveza slij e diti
u onome što obavij esti i naredbi a zatim ga vrij eđa i l<udi ili
omalovažava onako l<al<o to ne dolil<uj e Poslanil<u, sallallahu
alej hi ve sellem. To zbog toga što j e iman j e govor i dj elo. l(o
vj eruj e u j ednoću Uzvišenog Allaha, i p oslanstvo Muham­
meda, s allallahu alej hi ve sellem, zatim to ubj e đenj e ne pro­
prati (/\__?:Y \) � kramom i veličanj em - a to j e stanj e u srcu
č iji se tragovi odražavaj u na organima tij ela - već nasuprot
tome proprati ga potcj e nj ivanj em i omalovažavanj em, rij e ­
čima ili dj elom, onda j e prisutnost tal<vog vj erovanj a poput
nj egove odsutnosti. Pomenuto stanfe nužno izisl<uj e fesad-

45
nered tal<vog ubj eđenj a i otl<lanj a od nj ega ono što j e dobro i
lij epo. Imansl<a ubj e đenj a čiste i popravlj aj u duše, stoga l<ada
•

nema čistoće duše i nj ene p opravl<e to j e zb og toga što se

ubj e đenj e nij e ul<orij enilo u srcu, niti j e p ostalo svoj stvo
duše. Al<o z nanj e o imanu l<oj i j e obavezan ne bude neodvo­
j ivo svoj stvo čovj el<ovog srca, neće mu l<oristiti, već će biti na
ste penu govora i misli duše. Spas se ne može ostvariti osim
j el<inom- ubj eđenj em u srcu pa mal<ar bio l<oliko trun. To j e
između roba i Allaha, a što se nas tiče mi sudimo na osnovu
onoga što čovjel< ispolj i od rij eči ili dj ela.» (Sarimul meslul)
I l< ��� ibn Tej mijj e: « Zaista j e psovanj e Allaha ili Po ­
slanil<a, :-1 , l<ufr, unutarnj i i spolj ašnj i. B ez obzira vj erovao
onaj l<o psuj e da j e to zabranj eno ili ohalalio p sovanj e ili bio
zanešen od svog vj erova11j a . Ovo j e stav fel<iha i ostalih slj e­
dbe nil<a ehli sunneta l<oj i l<ažu da j e iman govor i dj elo. »
O d imama Š afij e se prenosi da j e upitan o onome l<o
se ismij ava sa nel<im od Allahovih aj eta pa j e rel<ao: « "O n
j e l<afir:' I<ao dol<az naveo j e rij eči Uzvišenog: «Reci: ({Zar se
niste A llah u i riječima Njegovim i Poslan i/(u Njegovu rugali ?
Ne ispričavajte se! Jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste da
ste vjernici.''» Tevba, 65-66. Tal<o l<ažu naši drugovi a i drugi:
da j e onaj l<o opsuj e Allaha - l<afir, bez obzira opsovao u zbilj i
ili u šali. Dol<az j e pomenuti aj et. Ovo j e istina mimo koj e
nema druge . Treba takođe znati da rij eč i onih l<oj i l<ažu da
j e seb eb - uzrol< l<ufra psovača ohalalj ivanj e p sovl<e - velil<a
grešl<a i posrtaj sa više aspel<ata:
Prvi: Pomenuta priča l<oj a se pripisuj e pravnicima da
psovač ul<olil<o ohalali psovl<u postaj e nevj erni!< u suprotnom
ne p ostaj e nevj ernik - nema osnove, već j e I<adi Ij ad prenosi
iz l<nj ige nel<og od ap ologetičara l<oj i j e prenose od pravni­
ka. A oni (ap ologetičari) su pripisali ovaj govor pravnicima
misleći da se poklapa sa nj ihovim osnovama, ili su ga pak
čuli od onih l<oj i se pripisuj u fil<hu a čij i se govor ne uzima
u obzir. Spomenuli smo citate pravnil<a i nj ihov koncenzus -

46
saglasnost l<oj eg prenose oni koj i bolj e p oznaj tl nj ihov mez­
heb. Zato nel<a nil<o ne pomisli d a u me seli ima razilaženj a
l<oj e meselu čini o d mesela u l<oj im ima mj esta z a idžtihad
i razilaženj e . To j e gre šl<a . Nil<o nij e u stanj u da spomene
j ednog prav11ika, imama u fetvama l<oj i j e spomenuo parne­
nuto podvaj anj e (tj . podvaj anj e između o noga l<o opsuj e oha­
lalivši p sovl<u i onoga l<o opsuj e ne ohalalivši j e. op.prev. ) .
Drugi: Ako j e psovka l<ufr u slučaju dozvolj avanj a, onda
to znači vj erovanj e da j e psovl<a dozvolj ena. Onaj l<o vj eruj e
da j e dozvolj eno ono što j e Allah zabranio nevj erni!< je. Nema
sumnj e da j e nevje rnik onaj ko vj eruj e da su opće poznati ha­
.
rami dozvo lJ eni. Međutim, nema razlike između psovl<e Po-
�� � �� �
slanika, =-� ; i potvore vj ernika; laži na Poslanika, =-� ; i ogo-
varanj a vj ernika; i tome sličnih stvari l<oj e j e Allah zabranio.
Jer onaj ko uradi bilo šta od toga smatraj ući to dozvolj enim
nevj ernik j e. Ali pored toga nij e dozvolj eno da kažemo: l(o
p otvori muslimana ili ga ogovara nevj erni!< j e - a time cilj amo
ako ohalali pomenuti grij eh.
Treći: Vj erovanj e dozvolj enosti psovke j e l<ufr samo po
sebi, bez da uop šte i bude psovke. Al<o psovl<a ne bi imala
uticaj a na propis tel<fira, već vj erovanj a , o nda bi to bilo opre­
čna o nome na čemu j e koncenzus - sagl asnost uleme.
Č etvrti: Al<o je vj erovanj e dozvolj enosti psovke ono što
izvodi čovj el<a iz vj ere, onda u samoj psovci nema ničega što
ukazuj e da psovač smatra psovl<u dozvolj enom. To bi znači­
lo da se psovač ne smije protekfiriti a po sebno ako l<aže: tJa
vj eruj em da j e ovo haram ali sam izgovorio u srdžbi, šali ili
zabavi: kao što su munafici rekli: "Mi smo samo razgovarali i
zabavlj ali se:' Ili kada bi neko rekao: tPotvorio sam i slagao na
tog i tog čovj eka u šali i zabavi: Ako bi neko rekao da tal<vi1
nisu nevjernici onda bi to bilo oprečna I<ur'ansl<om tekstu. A
ako kažu da su nevjernici onda je to (sho dno nj il1ovoj osnovi)
tekfir bez opravdanog razloga j er psovl<u ne smatraj u uzro­
l<om tekfira . 1 (psovači Allaha, vj ere, Poslanika, koj i smatraju
da je psovka zabranjena. op.prev.)
47
 Tel<fir n e može b iti z asnovan na osnovu dvosmislene
stvari, stoga al<o psovač l<aže: Ja vj eruj e m da j e to grij eh i
nepol<ornost ali ga radim, l<al<o će ga o nda o ni protel<firiti
al<o psovl<a (sama p o s ebi) nij e l<ufr l<o d nj ih? Zato Uzviše­
ni l<aže: "Ne ispričavajte se! Pos tali ste nevjernici na/(on što
ste bili vjernici", a n ij e rel<ao: Slagali ste l<ada ste rel<li da
ste samo razgovarali i z ab avljali se. Uzvišeni im ovdj e nij e
rel<ao da lažu l<ao što j e to rel<ao na drugim mj estima l<ada
su oni spominj ali svoj e opravdanj e l<oj e b i ih spasilo l<ufra
da su b ili isl<re n i. Naprotiv Uzvišeni ih j e obavij estio da su
ovim razgovorom i zabavlj anj em postali nevj er nici nal<on
nj ihova imana . » (Sarimul meslul, 5 1 4-517 . Rezime govora
šej hul islama ibn Tej m ijj e j e da o naj l<o opsuj e Allahova Po ­
slanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, postaj e nevj ernik samom
psovl<om, b ez obzira smatrao da j e psovl<a dozvolj ena ili ne,
vj erovao u to ili ne, i bez obzira opsovao u zbilj i ili šali.)

34. A l a u d d i n Abd u l Aziz i b n A h med e l - B u ha ri e i - H a n efi (730)

On j e prenio rij eči B ezdevija: «Ismij avanj e riddetom

j e l<ufr, ne zbog stvari l<oj om se ismij ava već samim ismij a­
vanj em, j er j e o naj l<o se ismij ava zadovolj an i to dobrovolj ­
no čini. Ismij avanj e rij ečima u l<oj ima ima l<ufra predstavlj a
omalovažavanj e istinsl<e vj ere, ' a onaj ko to čini j e murted
osim ako se ne radi o onome l<o j e prisilj en j er on svoj im sr­
cem ne vj eruj e u ono na što j e prisilj en . »
Nal<on toga prol<omentarisao j e nj egov govor rel<avši:
«Nj egove rij eči une zbog stvari l<oj om se ismij ava već samim
ismijavanj em'; su odgovor o nima koj i l<ažu da riddet biva
promj enom vj erovanj a l<oj eg ovdje nema zbog prisustva
ismij avanj a l<oj e j e oprečno zadovolj stvu Nj egovim sudom.
Stoga - kažu - ne treba ismij avanj e riddetom smatrati l<u­
from l<ao i u slučaju prisile. Pa im Bezdevi odgovara: "Ismi­
j avanj e riddetom j e l<ufr, ne zbog stvari l<oj om se ismij ava

48
već samim is mij avanj em': tj . mi mu nismo presudili kufrom
uzimaj uć i u obzir da on vj eruj e u ono čime se ismij avao o d
l<ufra, već smo mu presudili l<ufrom uzimaj ući u obzir da j e
samo ismij avanj e l<ufrom - kufr. Jer onaj l<o se ismij ava, ial<o
nij e zadovolj an propisom l<oj im se ismij ava , on j e ipal< ozbi­
lj an u nj egovom izgovoru (tj . nij e pogrij ešio. op.prev. ) , sam
j e odabrao seb eb - uzrol< i z adovolj an j e nj i me.
Al<o bi nel<o u šali o p sovao Poslanil<a, sallallahu alej hi
ve sellem, ili tvrdio d a Allah ima ortal<a - tal<av se smatra
čovj el<om l<oj i j e z adovolj a n izgovaranj em tih rij eči, j er j e
sam o d abrao da ih izgovori, p a m al<ar ne vj erovao u ono
n a što ul<azuj u nj egove rij eči o d ismij avanj a i omalova ž a ­
vanj a vj ere u š ali što p re dstavlj a l<ufr. l(aže Uzvišeni: «Reci:
((Zar se n iste A llah u i riječima Njegovim i Poslani/(u Nje-
govu rugali ? Ne isp ričavajte se! Jasno je da s te n e vjernici,
a tvrdili ste da ste vjern ici."» Tevba, 65-66. Stoga onaj l<o
i zgovori l<ufr u š ali p o staj e murted tom š alom j er omalova­
ž ava istinitu vj eru, a ne zbog toga što vj eruj e u ono č ime se
š alio o d l<ufra . S tim što obj e stvari (i ismij ava nj e l<ufrom i
vj erovanj e u o no čime se ismij avao o d l<ufra. op.prev. ) utiču
n a nestanal< imana i pritvrđivanj e l<ufra z a razlil<u o d onoga
l<o j e p risilj en, j er o n nij e zadovolj an ni s ebebom- u zrol<om
ni sudom, već u nuždi izgovara l<ufr j ezil<om, ne vj eruj ući u
nj ega, d a bi o d s ebe o dstranio šer-zlo .
Ne može se re ći da i onaj l<o se šali takođe ne vj eruj e
u l<ufr j er mi l<ažemo da on vj eruj e u nj ega zbog toga što j e
obavez a vj erovati da j e z abranj eno ismij avati se vj erom, i da
j e obaveza biti nezadovolj an ism'ij avanj em vj ere. Pa l<ada se
zadovolj io sa ismij avanj em, vj eruj uću u nj ega postao j e ne­
vj erni!< , l<ako stoj i u l<omentarima ovog dj ela . » (l(ešful esrar
šerhu usulil B ezdevi 4/600)

3 5 . U bej d u l l a h i b n M e s u d e i -Ma h b u b i e i - B u h a ri ei-Ha n efi

( u m ro 747 h .g.)

49
 U Tevdihu šejh Ubej dullah ibn Mesud l<aže: «Ismij avanj e
riddetom j e l<ufr j er predstavlj a omalovažavanj e vj ere, tal<o da
biva murtedom samim ismij avanj em, tj . nij e uzrok nj egova
kufra vj erovanj e u rij eči l<ufra l<oj e j e izgovorio ismij avaj ući
se, j er on ne vj eruj e u nj ihovo značenj e (već ih j e izgovorio u
šali ismij avaj ući se. op.prev. ) . On j e kafir samim ismij avanj em
j er to predstavlj a omalovažavanj e vj ere a to j e l<ufr, da nas Al­
lah sačuva od nj ega . » (Et-Tevdih šerhu et- tenkih, 2/402)

36. Zej n u d -d i n O m e r i b n M u zfi r el-Ve rd i eš-Šafi 'ij ( 749 h .g.)

U svoj oj p oezij i 'El- B ehdže; govoreći o riddetu, on l<aže:

«Naj gori kufr j e otpadništvo muslimana mul<ellefa (obvezni­
l<a) , rij ečima ili dj elom, inatom, ismij avanj em ili ubj eđenj em,
poput bacanj a č asnog mushafa na smetlj ište ili sedžde zvi­
j ezdi i l<ipu . » ( B ehdžetul havi, 191 str. Ova poezij a se sastoj i
od 5000 stihova l<oj i govore o šafij skom fil<hu. Ima nel<olil<o
l<omentara od l<oj ih j e naj poznatij i El- G urerul b ehijj e šerhu
behdžetil verdijj e, od Zel<erijj e E nsarij a .)

3 7. H afi z M u h a m m ed i b n e b i Bekr i b n u l Kajj i m e i - Dževzijj e

( u m ro 75 1 h .g .)

U svoj oj knj izi o namaz u Ibn ul !(aj j im kaže: « Po stoj e dva

ogranl<a imana: Ogranal< rij eči i ogranal< dj ela . Isto tal<o i
l<ufr itna dva ogranl<a : Ogranal< rij eči i ogranal< dj ela. Postoj i
ogranaka imana u rij ečima čij im nestankom nestaj e iman. Isto
tako postoj i ogranal<a imana u dj elima čij im nestankom nesta­
j e iman. Isti j e slučaj i sa ograncima kufra u rij ečima i dj elima.
l(ako god čovj ek či11i kufr dobrovolj nim izgovaranj em rije či
l<ufra - što predstavlj a ogranal< l<ufra - isto tako čini kufr či­
nj enj em nekih od nj egovih ogranaka poput se džde l<ipu, oma­
lovažavanj a mushafa . . . » Potom Ibnul l(ajj im kaže: « Ako iman
nestaj e nestankom dj ela srca onda nij e nimalo čudno da ne-

so
 stane nestankom najvećeg dj ela koj e se čini organima tij ela . >>
(I<itabus - salati, 53-54 str. ) Ibnul I<ajj im, ral1 i mehullahu Te'ala ,
konstatuj e da su neka dj ela udova, poput namaza, uvj et ispra­
vnosti imana, poput dj ela srca čij im nestankom iman nestaj e.
I l<aže imam Ibnul I(ajj im u svoj oj 'Nuniji' negiraj uć i
murdžij ama i džehmij ama nj ihovu al<idu: « Tal<av j e irdža', kad
priznaš Obožavatelj a postaj eš potpuna imana; - Bacaj mushafe
na smetlj išta, ruši Kabu i što više grij eha čini; - Ubij ako možeš
sve muvehhide- ispravne akide, i traži berel<et od sveštenika i
krsta; - Otvoreno, bez slzrivanj a, vrij eđaj sve poslanike koj e On
poslao; - A i l<ad vidiš kamenj e učini im sedždu, isto tako ki-­
povima i idolima; - Samo priznaj da j e Allah j edini koj i j e sve
stvorio; - I priznaj da j e Nj egov Poslanik istinski od Nj ega poslat
obj avom i Kur'anom; - I bićeš istinski vj ernik, a sve spomenuto
ti j e samo grij eh a ne nevj erstvo; - To j e irdža' kod nj ihovih gu-­
lata ( fanatika) i svakog džehmij e šej tanova brata. » (El- l(afij et u
eš- šafij e fil intisar lil firl<ati en- nadžij e sa l<omentarom o d Ibn
Isa'a Tevdihul mel<asid ve tashihul kavaid. l(omentarišući ove
stihove l<omentator (tj . ibn Isa) l<aže: « P isac j e nal<on toga po­
j asnio šta zagovaraj u murdžij e. Ukolil<o čovj ek prizna da j e
samo Allah Stvoritelj , i da j e Po slani!< istinsl<i poslat o d Nj e­
ga - to j e im�n l<od murdžij a pa mal<ar nakon toga radio šta
radio, sve to j e grij eh a nij e kufr. B acaj mushafe na smetlišta,
ruši !(abu, ubij al<o možeš sve muvehhide i vrij eđaj sve posla­
nil<e, sve to ti neće š��§ iti al<o priznaš da j e Allah Stvoritelj i
da j e Muhammed, ��, istina. To j e vj erovanj e el<stremnih
·

džehmij a . » ( Tevdihul mel<asid ve tashihul kavaid, 2/ 1 1 7. I<a­

žem: Ove rij eči pisca i komentatora ul<azuj u da su pomenuta
dj ela l<ufr pa makar čovj ek vj erovao i priznavao šehadet.)
I kaže Ibnul I(ajj im u svoj oj knj izi 'I'lamu el-muvel<i'in':
« P retho dno smo spomenuli da čovj el< koj i j e u pustinj i našao
svoj u j ahalicu i rel<ao : 'A llahu moj Ti si moj roba ja Tvoj go­
spodar; pogrij ešivši zbog prevelike radosti - nij e time l)O stao
nevj erni!< pored toga što j e izgovorio j asan l<ufr j er ga nij e že-

Sl
lio (tj . nij e želio izgovoriti kufr) . Isti j e slučaj sa onim ko bude
prisilj en na rij eči l<ufra, nij e nevj ernik j er ga ne želi. Za razliku
od onoga l<o se ismij ava i šali. Tal<vog obavezuj e talal< (razvo d
braka) i kufr, ial<o se šalio, j er j e cilj ao da izgovori te rij eči
(tj . ukolil<o u šali dadne ženi talal< (razvod braka) računaće
se talakom i ukolil<o u šali izgovori kufr računaće se kufrom.
op.prev. ) . Nj egova šala i ismij avanj e mu nij e valj ano opravda­
nj e za razliku od onoga ko bude prisilj en, ko pogrij eši, ili za­
boravi, a l<oj i se opravdavaj u. l(o se ismij ava rij ečima kufra,
a nij e prisilj en, niti se radi o grešci i zaboravu, taj dobrovolj ­
no izgovara rij eči l<oj e želi. Allah i Nj egov Poslanil<, sallalla­
hu alejhi ve sellem, nisu učinili ismij avanj e valj anim opravda­
nj em. Naprotiv l<o to čini zaslužuj e l<aznu. Zar ne vidiš kako j e
Allah opravdao prisilj enog u izgovaranj u rij eči l<ufra ul<olil<o
mu srce ostane smireno u imanu, a nije opravdao onoga ko se
ismij ava već, naprotiv, kaže: «A a/(o ih zapitaš, oni će sigurno
reći: «Mi smo samo razgovarali i zabavljali se. » Reci: «Zar se
niste Allahu i riječima Njegovim i Poslani/(u Njegovu rugali?
Ne ispričavajte se! Jasno je da ste nevjern ici, a tvrdili ste da ste
vjernici. »Tevbe, 65» (!'lamu el-muveki'in an rabbil alemin, 3/63)

38. Te kijj u d-d i n Al i i b n A b d u l - Kati es-S u b ki eš-Šafi 'ij (756 h .g.)

U svoj im Fetvama Subl<i kaže: «Tekfir j e šerij atsl<i propis

čij i j e sebeb - uzrok negiranj e rububijeta (Allahova gospodar­
stva), vahdanij eta (Allahove jednoće) ili poslanstva. Isto tal<o
rij eč ili dj elo l<oj eg je Zal<o nodavac nazvao l<ufrom pa mal<ar
ga ne pratila negacija.» (Fetava es-Subki, 2/ 586)

39. M u h a m m ed i b n M ufl i h e i -M a kd i s i e i- H a n be l i (763 h .g.)

«Murted j e onaj ko dobrovolj no, nakon svoga islama,

uradi kufr pa makar i u šali. . . sl<upina učenjaka navodi: Ili uradi
sedždu suncu, mj esecu . . . » (Furu: 6/ 164)

52
 40. H afiz I s m a i l i b n O m e r i b n Kes i r ( u m ro 7 74 h .g.)

U svo m predivnom tefsiru ( Tefsirul l(ur'anil azim; kod

rij eči Uzvišenog: « Onoga koji zaniječe Allaha, nakon što je u
Njega vjerovao, - osim ako bud,e na to prim oran, a srce m u ostane
čvrsto u vjeri -, čeka A llahova kazna. One kojirna se nevjerstvo
bude m ililo stići će srdžba Allahova i njih čeka patnja velika, zato
što više vole živo t na ovom nego na onom svijetu, a Allah neće
ukazati na pravi put onima koji neće da vjeruju. To su oni čija je
srca i sluh i vid Allah zapečatio, i oni su zaista nemarni; o n i će,
nema sum nje, na onom svijetu biti izgubljen i. » Nahl. Ibn !(e­
sir l<aže: « Allah nas obavj eštava o onome l<o nal<on imana i
upute uradi l<ufr, otvori prsa kufru i smiri se uz nj ega. Allah
se na nj ih rasrdio zbog nj ihova z nanj a o imanu nal<on l<oj eg
j e uslij edilo sl<retanj e od nj ega . Nj ima na ahiretu pripada te ­
ška kazna j er su dali prednost ovom svij etu nad ahiretom, te
su uradili ono što su uradili od riddeta zbog dunj alul<a . Š to
se tiče rij e či Allaha: 'Osim onoga ko bude prisiljen a srce m u
ostane smireno u iman u: Ovo j e izuzeta!< po p itanj u onoga ko
i zgovori rij eči kufra svoj im j ezil<om i poistovj eti se sa mušri­
cima zbog prisile, ali nj egovo. srce odbij a ono što izgov �f� j e­
zil< i ostaj e smireno u vj erovanj u u Allaha i Poslanil<a, =-� . »
�

4 1 . Š ej h H a l i l i b n l s ha k e i -Ma l i ki (u m ro 776 h .g.)

U Muhtesaru, kod poglavlj a o riddetu, on kaže: «Riddet

j e j asan l<ufr muslimana rij ečima koj e ga iziskuju ili dj elom
l<oj e ga sadrži, poput bacanja mushafa na smetlj ište, nošenj e
zennara, sihr. . » (Muhtesaru Halil, 28 1 str.)
.

42 . M u h a m med i b n A b d u r- Ra h m a n e i - U s m a n i eš-Šafi 'ij ( 780)

Riddet znači presj ecanje islama rij ečima, dj elom ili nijj ­
etom. (Rahmetul umme fi ihtilafi el-eimme, 490 str.)

53
 43 . A l i m i b n A l a' e i - E n d e rbeti ed-De h l evi e i - H a n efi (786 h .g .)

U svo m dj elu 'Fetava et-tatatehanijj e' on j e bez il<a­

l<vog l<omentara prenio govor B urhanuddina a p oto m rel<ao:
«U Nisabu stoj i: " Š ej hovi s e razilaze po pitanj u čovj el<a l<oj i
izgovori rij eči l<ufra ne vj eruj uć i u nj ih. Ispravan stav j e da j e
tal<av nevj erni!< j er omalovažava vj eru.» (El- Fetava et- tatare­
hanijj e o d Alima ibnul Ala: 5 /459)

44. S a d u d d i n ibn Mes u d i b n O m e r et-Tefteza n i eš-Šafi 'ij (7 92)

l(o se ismij ava riddetom postaje murte d samim ismij ava­

nj em j er j e to omalovažavanj e vj ere što ul<azuj e da j e došlo do
promj ene ubj eđenja-akide. Dokaz tome su rij eči Uzvišenog:
'Mi smo samo razgovarali i zabavljali se.'' U aj etu j e odgovor
onima l<oj i l<ažu da riddet biva samo promj enom ubj eđenj a­
.
akide, vj erovanj a . » ( Š erhu et-telvih ala et- tevdih, 2/402 -403)

45 . Bed rud-d i n i b n M u h a m m ed ez-Ze rkeši eš-Šafi 'ij (794 h .g .)

l(aže Uzvišeni: «Reci: «Zar se niste Allahu i riječima

Njegovim i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno
je da ste nevjernici) a tvrdili ste da ste vjernici. » Tevba) 65-66.
l(o u šali izgovori rij eči kufra nevj ernik j e pa mal<ar i ne ciljao
l<ufr. Isto tako haram j e čovj eku da u šali, ne cilj aj ući krađu,
uzme imetal< drugog .» (El-Me11sur fil kavaid el fil<hijj e, 2/380)

46. H a fiz Abd u r-Ra h m a n i b n Redže b e l - H a n be l i ( u m ro 795 h .)

U svom dj elu 'Džamiul ulumi vel hil<em: ibn Re džeb

l<aže: « Č ovj ek može izaći iz vj ere i napustiti džemat pored
toga što izgovara šehadet i tvrdi da je musliman, l<ao kada bi
zanegirao nešto od rul<nova islama, opsovao Allaha ili Nj ego ­
va Poslanika, sallall ahu alej hi ve sellem, ili svj esno zanegirao

54
neke meleke, poslanike ili knj ige koj e su spomenute u l(ur'a­
nu. » ( Pogledaj komentar 14. hadisa iz Erb eune en-Nevevijj e.)
I kaže tal<ođe : «Ostavljanj e vj ere i napuštanj e džemata
znači otpadništvo od dini islama pa mal<ar čovj ek izgovarao
šehadet. Ako bi opsovao Allaha ili Nj egova Poslanil<a, sallal­
lahu alej hi ve sellem, a izgovarao šehadet, nj egova krv bi opet
bila dozvolj ena j er j e pomenutim dj elom napustio vj eru. Isto,
ako bi omalovažio mushaf i bacio na smetlj ište ili zanegirao
nužno poznatu stvar u dini islamu poput namaza, i tome sli­
čnih stvari koj e izvo de iz vj ere.» (Erbeune en-Nevevijj e)

47. B u rh a n ud-d i n I b ra h i m i b n Fe rh u n J 'a m e ri e i - M a l i ki (799)

Riddet - Allaha molim da nas sačuva od nj ega i podari

lij ep završetak - predstavlj a kufr nakon islama. Ibnul Hadžib
kaže: « Riddet biva ubj eđenj em, rij ečima u l<oj ima ima l<ufra i
dj elom l<oj e sadrži kufr. » ( Pogledaj Tebsiretul hukkam fi usulil
akdij e ve menahidžil ahl<am, 2/ 192. To što j e prenio govor ibn
Hadžiba b ez ikakva komentara ukazuj e da se slaže s nj ime.)

48. M u h a m med i b n Š i h a b el-Bezzaz e i - H a nefi ( u m ro 827 h .g.)

l(o pedstakne čovj el<a d a izgovori rij eči kufra - nevj er­
ni!< j e pa makar to ura dai o u šali i smij anj u. (El fetava el-B ez­
zazijj e ala hašij etil fetava el-hindijj e, 6/337)

49. M u h a m m ed i b n u l M u rted a i b n u l Vezi r es-Sa n'a n i (840)

Č udno j e kal<o protivnici od Behašima (slj edbenici mu­

tezilij e Ebu Hašima el-Džibaija) nisu podržali tekfir kršćana
koj i govore: "Allah j e j edan od troj ice': i onih koj i govore ono
što oni (kršćani) govore, pored jasnog I(ur'anskog teksta o
11j ihovom kufru, osim - kako tvrde - ako u to budu vj erovali.
Oni su se očitom l(ur'ansl<om tekstu suprostavili općenitom

ss
značenj u rij eči Uzvišenog: "Ali oni /(oji prsa svoja /(ufru otvo­
re . )) Na osnovu toga kod njih nema riječi i dj ela koj a su kufr
. .

osim uz ubj eđenje, pa makar se radilo o ubistvu vj erovj esni­

ka . Ubj eđenj e j e stvar koj a je nama skrivena tako da - shodno
nj ihovom govoru - nikada ne bismo bili u stanj u l<onstatovati
kufr l<afira osim uz poseban šerij atski tel<st za određenu oso­
bu. Jedna sl<upina učenj al<a islama l<aže da musliman nij e
nevj ernik izgovaranj em rij eči l<ufra osim al<o onaj l<o ih izgo­
vori zna da su rij eči kufra, za razliku od B ehašima koj i kažu:
"Neće biti nevj ernik pa mal<ar i znao da su rij eči kufra sve
dol< ne p ovj eruj e u nj ih:' (Dal<le postoj i razlil<a u uvj etovanj u
znanj a da su rij eči l<ufr, kako b i se odstranila preprel<a dže­
hla, i uvj etovanj a vj erovanj a u rij eči kufra .)
Ebu Hašim i nj egovi drugovi su pretj erali j er l<ažu da
ovaj aj et ul<azuj e da čovj el< l<oj i ne vj eruj e u l<ufr ali ga j a­
sno izgovori time što opsuj e sve p oslanil<e, odriče se od nj ih i
utj eruj e u laž, a nij e prisilj en na to i z na da j e to l<ufr - nij e ne­
vj erni!<. Ovo j e takođe mišlj enj e l<oj e j e o dabrao Zamahšeri u
svom l(ešafu. O n j e otvorenost p rsa prema l<ufru protumačio
zadovolj stvom l<ufrom i vj erovanj em u nj ega . Ovo j e tal<ođe
mišlj enj e imama Jahj e i emira Husej na ibn Muhammeda.
Pomenuto mišlj enj e j e neispravno zbog dvij e stvari:
l. Jasno suprostavlj anj e rij ečima Allaha Uzvišenog: ·
«Nevjernici su oni /(oji govore: «A llah je jedan od trojice!» A
samo je jedan Bog!» Maida, 73. Allah Uzvišeni j e presudio
kufrom onome l<o izgovori ove rij eči i nij e za nj egov l<ufr
uslovio nil<al<av uvj et (tj . nij e uslovio ubj eđenj e u pomenute
rij eči niti p oricanj e i tome slično.) osim prisile l<oj a se izuzi­
ma zbog šerij atsl<og tel<sta (tj . u rij ečima Uzvišenog: "Osim
onoga l<o bude prisilj en:') i koncenzusa. Stoga ukolil<o bi
mukellef (obveznik) dobrovolj no, bez prisile, izgovorio rij eči
kršćana za koj e l(ur'an spominj e da su kufr, a ne bude vj ero ­
vao u ispravnost tih rij eči - oni ( B ehašime - mutezilij e) ga ne
tel<fire. Time su mutezile izopačile meselu pa su protel<firili

56
džahila l<oj i čini grij eh a nazvali muslimanon1 onoga l<o svj e­
sno poriče svoj im j ezil<om. (Isarul hakki alel hall<i, 4 1 8 str. )

50. Ala ud-d i n A l i i b n H a l i l et-Ta ra b l u s i e i - H a n efi (844 h .g.)

Riddet - Allaha molim da nas sačuva od nj ega i podari

nam lij ep završetal< - predstavlj a kufr nal<on islama. Riddet
biva ubj eđenj em, riječima u koj ima ima l<ufra i dj elom l<oj e
sadrži l<ufr. . . Š to se tiče rij eči l<oj e izisl<uj u kufr poput negira­
nj a onoga što j e nužno poznato u dini islamu poput namaz_a ,
posta . . . Š to se tiče dj ela l<oj e sadrži l<ufr poput odlasl<a u crkve,
nošenj e zennara za vrij eme nj ihovih praznil<a, bacanj e nedža­
seta na crni l<amen ili bacanj e mushafa na smetlj ište. Isto tal<o
ako bi svoj u nogu stavio na mushaf. Ovi postupci ul<azuj u na
l<ufr. (Muinul hul<l<am fima j etereddedu bej nel hasmej ni mi­
nel ahkam, 144 str. Pogledaj šestu napomenu na 1 5 str.)

5 1 . H afiz A h med i b n A l i i bn H a dže r e i -As ka l a n i ( 8 5 2 h .g.)

U svoj oj knj izi Fethul Bari, Ibn Hadžer kaže: «G ovor se

ovdj e veže za dvij e stvari:
- Prva: Č injenica da je iman govor i dj elo;
- Druga: Č inje nica da s e iman pove ćava i smanj uje.
Š to s e tiče govora pod nj im se cilja izgovor šehadeta. A
što se tiče dj ela: pod nj im se cilj a dj elo srca i dj elo organa ti­
jela da bi na taj način obuhvatio ubj eđenj e i ibadete. Cilj onih
l<oj i su pomeute stvari sp o1nenuli u definicij i imana i onih koj i
nisu se veže za ono što važi kod Allaha . S elefi kažu: ulman j e
vj erovanj e srcem, izgovor j ezil<om i rad organima �ij ela': Time
su cilj ali da su dj ela uvj et potpunosti imana. Odatle potiče
i nj ihov govor o povećanju i smanj ivanj u imana l<al<o ćemo
kasnij e pojasniti. Murdžij e l<ažu: "Iman j e samo vj erovanj e i
izgovor': Dok l<eramij e kažu: ulman j e samo izgovor': Mutezile
pal< kažu: "Iman j e vj erovanj e, govor i dj elo': Razlil<a između .
,,

57
 mutezila i selefa j este u tome što mutezile dj ela smatraju uvj e­
tom ispravnosti a selefi uvj etom potpun,osti imana . Sve ovo,
l<ako smo već spomenuli, kada j e u pitanj u ono što važi kod
Allaha . A što se nas tiče iman j e potvrda {_;�\) (il<rar) . I(o po­
tvrdi svoj im j ezil<om nad nj im će se sprovoditi sud islama i
neće mu se suditi kufrom osim ako ne uradi dj elo koj e ukazuj e
na nj egov kufr, poput sedžde kipu. Ukoliko dj elo ne ukazuj e
na kufr poput fisl<a-grij eha onda onaj ko takvom da ime ima­
na Ltzima u obz ir potvrdu (ikrar - tj . izgovaranj e j ezikom) , a
ko negira iman uzima u obzir negiranj e potpunosti imana . l(o
takvom da ime kufra uzima u obzir da takav radi dj elo kafira a
l<o negira uzima u obzir nj egovu suštinu . » (Fethul Bari, 1/46.)
(I(omentar : Na ovaj govor Ibn Hadžera ima primj e­
dbi od koj ih j e naj bitnij a to što j e s elefima pripisao mišlj enj e
da su dj ela uvj et p otpunosti imana (stav selefa j e da su dj ela
rukn- temelj imana, i to j e saglasnost selefa) . Ovakvo general­
no pripisivanj e selefima j e sporno. Mora se napraviti ( .. )· ..

tefsil (detalj no poj ašnj enj e) na osnovu l<oj eg l<ažemo: Dj ela

l<oj a izvode iz vj ere, svej e dno radilo se o nj ihovom ostavlj a­
nj u - poput ostavlj anj a dj ela u cj elin i; ili ostavlj anj e izgovara­
nj a šehadeta ili namaza; ili nj ihovom činj e nj u - pop ut sedžde
l<ipu ili l<lanj e u ne čij e drugo ime a ne Allahovo - predstavlj a­
j u uvj et ispravnosti imana. A što se tiče grij eha l<oj i su mimo
l<ufra nj ihovo ostavlj anj e j e uvj et p otpu nosti imana. Ja sam
spomenuo ovaj govor ibn Hadžera zbog nj egova suda l<ufrom
onome l<o uradi dj elo l<oj e ul<azuj e na nj egov l<ufr, poput sed­
žde kipu, bez povez ivanj a dj ela sa ubj eđenj em. Međutim i ta
rečenica j e opet sp orna j er sedžda l<ipu j e l<ufr sama po sebi a
ne dj elo koj e ukazuj e na l<ufr. Pogledaj šestu napomenu na 15
v

str . Sesta napomena: Spomenuo sam govore poj e dinih pra-

.

vnika koj i smatraj u da čovj el< može postati nevj ernil<om radi
govora ili dj ela , međutitn oni· su na to dodali nel<a obj ašnj enj a
koj a nisu prenešena od selefa - l<oj a ukazuju na nj ihovo nagi­
nj anj e n1urdžij ama - l<ao što j e: « O vo dj elo nij e dj elo nevj er-

58
ali ukazuj e na l<ufr. » ; ili «To j e z nak nevj erstva» . . . pa do l<raj a
napomene.) ( Š ej h Gunej man j e napisao knj igu ((Šerhu kitabi
et- tevhid min Sahihil B uhari" - ' Komentar p oglavlj a o tevhidu
iz buharij evog Sahiha', gdj e j e tll<azao na grešlze ibn Hadžera i
druga ulema j e talzo đe ukaza na nj egove grešlze. op.prev. )
I l<aže tal<ođe: «Ehu B el<r el- Farisi, j edan o d šafij sl<ih
učenj al<a, u l<nj izi El- Idžma' prenosi da j e onaj l< o vrij eđa Alla­
hova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, j asnom potvorom
- nevj erni!< po l<oncenzusu- saglasnosti učenjal<a . » (Fethul
Bari, 1 2/82. Vrij eđanj e predstavlj a dj elo l<oj e opet nij e vezano
za ubj eđe nj e. (tj . nj egovim činj enj em čovj el< postaj e nevj er­
ni!< bez uzimanj a u obzir ono u što on vj eruj e. op.prev. )

52. Ke ma l u d d i n i b n Abd u l-Va h i d ibn H e m m a m el-Ha neti (86 1 )

l(o s e ismij ava rij ečima kufra postaj e optpadnil<, pa ma­

kar i ne vj erovao u ono čime s e ismij ava, j er to predstavlj a
omalovažavanj e vj ere. Tal<av postupal< j e p oput l<ufra inata .
Š to se tiče rij eči l<oj ima čovj el< postaj e nevj erni!<, mogu se
naći u fetvama . (Fethul l(adir, 6/9 1)

5 3 . Dže l a l u d -d i n M u h a m m ed i b n A h m e d e š-Šafi 'ij (864 h .g .)

U l<omentaru En- Nevevij evog dj ela "Minhadžu et- ta­

libin': govoreći o riddetu, on prenosi: « Riddet j e presj ecanj e
islama nijj etom (l<oj i j e l<ufr) i biva ponel<ad rij e čima a pone­
l<ad dj elima (l<oj a su l<ufr) , svej e dno (l<ada j e u pitanj u govor)
bio u ismij avanj u, i z inata ili ubj eđenj a . » (I<enzu er- ragibin
šerhu minhadži et- talibin, 4/ 267. Rij eč i mimo zagrade su ri­
j eči imama En- Nevevij a a rij eči u zagradi su l<omentar ibn
Hemmama . )

54. M u h a m m ed i b n A h med i b n I m a d e i -Akfe h es i eš-Šafi 'ij

(u m ro 867 h . g.)

59
 U svorn dj elu El- Iršad, u poglavlj u o riddetu, on l<aže:
«Riddet - utj ečemo se Allaha od nj ega - biva j e dnom od tri
stvari: Nijj etom, rij ečima i dj elom. Ako bi svoj im srcem za­
nij etio napuštanj e islama, bez da to izgovori rij ečima; ili
izgovori rij eči l<ufra; ili učini sedždu l<ipu ili suncu; - tal<av j e
murted, bez obzira uradio pomenute stvari iz ubj e đenj a, ina­
ta ili ismij avanj a . Znaj da p onel<ad govor i dj elo bivaj u na istoj
razini, ponel<ad dj elo bude j ače od govora a p onel<ad govor
bude j ači o d dj ela . » (El- Iršad ila ma veka'a fil fikhi minei e'adad
eviz-zeri'ati ila marifeti el-ea'dad el-varide fiš -šeri'a, 1 /553 )

5 5 . M u h a m m ed i b n M u h a m m ed i b n M u h a m m ed i b n Em i ri l
Hadž e i - H a n efi ( u m ro 8 79 h .g .)

......

Sto se tiče pritvrđenosti riddeta ismij avanj e1n, tj . kada

musliman izgovori rij eči kufra u ismij avanj u, to j e zbog oma­
lovažavanj a j er se onaj ko se ismij ava zadovolj io izgovaranj em
rij eči kufra svoj im j ezil<om, a zadovolj stvo time predstavlj a
omalovažavanj e vj ere što predstavlj a kufr j er Uzvišeni kaže:
«Reci: «Zar se niste Allahu i riječima Njegovirn i Poslani/(u
Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno je da ste nevjernici, a
tvrdili ste da ste vjernici. » Tevba 65-66. (Et-Takriru vet-tahbiru
fi šerhi et-tahrir, 2/267)

56. M u h a m m ed i b n A h med e i -M i n h a dži e i - U sj u ti eš-Šafi 'ij

(u m ro 880 h .g .)

Riddet j e presj ecanj e islatna nijj etom- namj erom, rij eči­
ma ili dj elima koj a su kufr, bez obzira izgovorio l<ufr ismij a­
vaj ući se, iz inata ili ubj eđenj a . (Dževahirul ul<ud ve muinul
l<udat vel muvel<i'ine veš -šuhu·d , 2/250)

5 7 . A l i i b n S u l ej m a n e i - M e rdavi e l - H a n b e l i ( u m ro 885 h .g .)

60
 Nap omena: Nj egove rij eči: «l(o učini širl< Allahu; ili za­
negira Nj egov rububij et ( gosp odarstvo) ; ili uluhijj et (j edno­
ću) ; ili z anegira nel<o od Nj egovih svoj stava; ili Nj emu pripiše
dij ete ili drugu; ili zanegira nel<og poslanil<a ili l<nj igu l�?Lu
j u Allah obj avio; ili opsuj e Allaha ili Nj e gova Poslanil<a, :_� ;
tal<av j e l<afir bez razilaženj a u cj elini, - se odnose na o noga
l<o to uradi dobrovolj no pa makar i u šali, i to uradi nakon
što j e dobrovolj no prihvatio islam, a nel<i l<ažu mal<ar p rihva­
tio islam u prisili. Sl<upina l<olega kaže: Isto tal<o al<o bi uči­
nio sedždu suncu ili mj esecu. U Tergibu stoji: " Tal<ođe, al<o
izgovori rij eči ili uradi dj elo koj e j asno ukazuj e na ismij avanj e
vj erom': » (El- Insaf li marifeti er-radžih minei hilaf, 1 0/326)

5 8 . M u h a m m ed i b n Fe ra m uz ( M u n i l l a H i s ro) ei-H a n efi (885)

l(aže, n avodeći rij eči Burhanud - dina ibn Maze: « l(o

svoj evolj no i zgovori rij eči l<ufra - a z na d a su te rij eči, rij eči
kufra - p o stao j e nevj erni!<, pa mal<ar i n evj erovao u nj ih.
Tal<av j e l<afir kod svih učenj al<a i ne opravdava s e nezna­
nj e m . ( Po gledaj l<omentar koj eg smo spomenuli l<o d rij eči
Burhanud-di na ibn Maze) A al<o to nij e cilj ao u smislu da
j e htio izgovoriti nešto drugo p a p ogrij eši i izgovori rij eč i
kufra - n ij e nevj erni!< . U Edžnasu stoj i da j e Muhammed
rel<ao : " I(o želi da l<aže el<eltu (j e o sam) p a l<aže l<e fe rtu (ne­
vj erni!< s am) - neće b iti n evj erni!< . . . l(o pril<riva l<ufr ili p o - ·
želi da ga uradi - nevj erni!< je. l(o dobrovolj no izgovori l<ufr
svoj im j ezil<om a srce m u ostane s mireno u imanu tal<av j e
Lal<ođe l<afir i neće mu l<o ristiti ono što j e u nj egovom srcu,
j er l<afira spoznaj emo na o snovu o noga što i zgovori p a l<ada
i zgovori r ij e či l<ufra p ostaj e kafir l<o d nas i l<o d Allaha. »
( Durerul hul<l<am šerhu gure ril ahl<am, 1 /324)

5 9. E b u A bd u l l a h M u h a m m ed i b n Ka si m er-Ress'a ei-Ma l i ki
( u m ro 8 94 h .g.)

61
 " Poglavlj e o utvrđivanj u riddeta': Š ej h ibn Š as l<aže:
« Riddet biva j asnim činj enj em l<ufra; rij ečima l<oj e ukazuj u
na nj ega ili dj elom koj e ga obuhvata. Š to se tiče rije či koj e
ukazuju na nj ega poput negiranj a opće p oznate stvari u vj eri.
A što se tiče dj ela koj e ga obuhvata poput nošenj a zennara,
bacanj e musl1afa na nedžaset, sedžda kipu i tome slično. »
( Š erhu hududi ibn Arefe, 2/634)

60. M u h a m m ed i b n Ka s i m e i - Ga zzi ( u m ro 9 1 8 h .g .)

l(aže, definišući riddet :« . . . a terminološki riddet je napu­

štanj e islama nijj etom, rij ečima ili dj elom kufra poput sedžde
kipu, svej edno radilo se o ismij avanj u, inatu ili ubj eđenju. »
(Fethul l(aribil Mudžib fi šerhi elfazi et-takrib, 2/263-264)

6 1 . Ze ke rijja i b n M u h a m m ed e i - Ensa ri eš-Šafi 'ij (926 h. g.)

U Menhedžu et-tullab on kaže: « Poglavlj e o riddetu: Rid­

det je ostavlj anj e islama osob e koj a j e bila musliman, odlukom
(tj . nijj etom), rij ečju ili dj elom, svej edno radilo se o ismijava­
nj u, inatu ili ubj eđenju, poput negiranj a Stvoritelj a, negiranja
Poslanil<a ili nj egova poricanja. Isto tal<o negiranj e općepo­
znate stvari u vj eri, kolebanj e u činjenju kufra (tj . kolebanj e
čovj el<a da li da uradi kufr ili ne. op.prev.), bacanj e mushafa na
smetlj ište ili sedžda stvorenj u. » ( Š erhul menhe dž , 7/567-568)

62 . M u h a m m ed i b n Abd u r- Ra h m a n e i - M a g r i b i e i -M a l i ki (954)

Prenio j e govor Teftazanij a u Š erhul akaid a p otom re ­

kao : « Š ej h S'adus- sin je u dj elu Š erhul al<aid spomenuo da j e
onaj ko da fetvu ženi da uradi kufr kako bi se razdvoj ila od
muža postao nevj ernik . To j e spomenuo na l<raju p omenutog
dj ela. Ova stvar j e očita j er j e takav naredio činjenje l<ufra i za­
dovolj io se nj ime.» (Mevahibul Dželil li šerhi muhtesari Halil,

62
3/480. l(omentar : Obrati pažnj u da j e cilj činj enj a kufra ovdj e
dunjaluk tj . talak - razvo d braka . Mukbili - čij i će govor doći
- spominj e da i ona postaj e nevj ernik ukoliko to uradi (tj . učini
kufr kako bi se rastavila od muža) .

6 3 . Š i h a b u d -d i n A h m ed e i - Be ri l l u s i eš-Šafi 'ij ( u m ro 9 5 7 h .g.)

Prenio je govor Dželala u l<omentaru Nevevij evog min­

hadža: «Riddet j e presj ecanj e islama nijj etom (l<oj i j e kufr) i
biva ponel<ad rij ečima a ponekad dj elima (koj a su l<ufr) , sve­
j edno (l<ada j e u pitanj u govor) bio u ismij avanj u, iz inata ili
u bj eđenj a» , a potom dodao: «Riddet j e u j eziku vraćanj e ili
11apuštanj e nečega, a terminilogij i j e ovo što j e pisac spome­
nuo.» (Hašij etu l(alj ubi, 4/267)
.

64. Zej n u d -d i n i b n I b ra h i m i b n N edži m e i - H a n efi ( u m ro 970)

l(aže u svom dj elu 'Bahru er- raik' : « Rezime j e da onaj

ko i zgovori rij eči l<ufra u igri ili šali postaj e nevj erni!< l<o d
svih učenj al<a i neće s e uzeti u obzir nj egovo ubj eđenj e l<al<o
l o spominj e l(adihan u svoj im fetvama . l(o izgovori rij eči

kufra grešl<om ili p o d prisilom nij e nevj ernik l<od svih, a l<o
i h svj esno i namj erno izgovori postaj e nevj ernik l<od svil1. »
Bahru er- rail< šerhu l<enzi el- hakail<, 5 / 1 34) I l<aže u El- e š ­
hahu ven - n ezair: «Obož avanj e l<ipa j e l<ufr i neće se u zeti u
< > bzir šta j e u srcu čovj el<a. » ( El- e šbahu ven- nezair mea šerhi
· l - Ham evi, 2/20 4)

65 . M u h a m m ed i b n A h m ed e i - Futu h i ( i bn N edža r) e i -H a n be l i
( m ro 9 7 2 h .g.)

"Poglavlj e o propisu murteda': « Murted u j eziku znač i

r · dži' ( � \) (onaj l< o se vraća) . l(aže Uzvišeni:
L- «i ne uzmičite
11azad, pa da se vratite izgubljeni» Maida 21 . A u terminologij i

63
murted j e onaj l<o učini kufr - pa mal<ar se radilo i o mumejjiz
dj etetu (\9) (dij ete l<oj e je u stanju da razlučuj e stvari što ope�
:;:1

varira od dj eteta do dj eteta . op .prev.) - riječima, ubj eđenj em,

sumnj om ili dj elom, dobrovolj no - pa mal<ar i u šali - nal<on što
je bio musliman.» (Mu'unetu ulin-nuha šerhu el-munteha, 8/54 1 )
I kaže: «A što se tiče onoga l<o ohalali nešto od po menu­
tih stvari bez te'vila, ili učini sedždu zvij ezdi, mj esecu, suncu,
ili l<ipu - nevj erni!< j e, j er j e to širl< . Uzvišeni l<aže: «A llah neće
oprostiti da Mu se ne/(o drugi smatra ravnim .. » Nisa, 48. Isto
tal<o al<o izgovori ili uradi dj elo koj e j asno ukazuj e na ismij a­
vanj e vjere. I(aže Uzvišeni: «Reci: «Zar se niste A llahu i rije­
čima Njegovim i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se!
Jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici. » Tevba
65-66. » (Mu'unetu ulin-nuha šerhu el-munteha, 8/546)

66. A h med i b n M u ha m m ed i bn H a dže r e i - H ejte m i eš-Šafi 'ij

( u m ro 973 h .g .)

Jedan od vidova širka i l<ufra jeste i taj da čovj el< u bli­

skom ili daljnj em vremenu odluči da uradi l<ufr, ili ga pal< veže
za određenu stvar (11pr. ako taj uradi to i to ja ću se pokrstiti.
op.prev.), pa mal<ar se radilo o stvari koj a se razumsl<i ne može
desiti. Tal<av automatski postaj e nevj ernil< . Isto tal<o ako bi
vjerovao vj erovanj em l<oj e povlači kufr, ili uradi dj elo i izgo­
vori rij eči koj e na kufr ul<azuj u, svej edno uradio takvo dj elo iz
ubj eđenj a, inata ili ismij avanj a. (Zevadžir an ilztirafil kebair, 1 /49)

67. M u h a m med i bn A h med e i - H ati b eš-Š i rbi n i eš-Šafi 'ij (977)

Poglavlj e o riddetu, Allah nas sačuvao nj ega. Riddet ti

j ezil<u znači vraćanj e od nečega nečem drugom. Riddet j e
naj gori vid kufra l<oj i poništava dj ela. U terminologij i riddet
j e presj ecanj e i napuštanj e islama a biva j ednom o d tri stva­
ri: Nijj etom l<oj i j e l<ufr; rij ečima l<oj e su l<ufr;· i dj elima koj a

64
su l<ufr; svej edno radilo se o ismij avanj u, inatu ili ubj eđenj u.
l(aže Uzvišeni: «Reci: «Zar se niste A llah u i riječima Njego­
vim i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno je da
ste nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici. » . Iz ovoga se izuzi­
ma onaj ko pogrij eši l<ao i o naj l<o bude prisilj en, tal<av nij e
murted. Š to se tiče dj ela l<ufra to j e ono dj elo l<oj eg čovj el<
uc1n1 namJ erno J asnim 1SffilJ avanJ en1 VJ erom, p oricanJ em VJ e-
v • • • • • • • • • • • • •

re, poput b ac anj a mushafa na smetlište, sedžde kipu . . . » (Mu­

gnil muhtadž ila marifeti meani elfazil minhadž, 6/427)

68. Zej n u d-d i n i b n A bd u l Aziz eš-Šafi 'ij ( u m ro 987 h .g .)

Riddet u j eziku znači vraćanj e. To j e naj gori vid l<ufra

koj i poništava dj ela . . . U terminologij i ridd et j e dobrovolj no __

napuštanj e islama od strane mul<ellefa ( ) (obveznil<a) - · �,

dij ete, luđal< i prisilj eni se izuzumaj u (j er dij ete i luđal< nisu
1nul<ellefi, a prisilj eni dj elo ne čini dobrovolj no. op.prev. ) -
odlul<om da se uradi l<ufr, trenutno ili u budućnosti, rij ečima,
dj elom i ubj eđenj em . . . ( Fethul muin bi šerhi l<urretil aj n bi
tnuhimmati ed-din, 4/ 132)

69. M u h a m m ed Abd u r- Re uf e l - M u n avi eš-Šafi 'ij ( 1 03 1 h .g.)

.

Riddet j e u j eziku napuštanj e nečega i vraćanj e drugoj

stvari. A u termin<Jlogij i riddet je napuštanje islama nijj etom,
r ij ečima ili dj elom l<oj e izvodi iz vj ere. (Et-Tevkif ala mul1im-
1nati et-tea'rif, 176 str.)
·

70. M e r'ij i b n J u s uf e l - Ke r m i ei-Ma kd i s i e l - H a n be l i ( 1 03 3 h .g .)

Poglavlj e o propisu murteda a to j e onaj ko je počinio

kufr nal<on islama . l(ufr se čini jednom od četiri stvari:
- Rij ečima: poput psovanja Allaha, Nj egova Poslanika,
�� /�
:__1 , ili melel<a . Prizivanj e poslanstva ili ortal<lul<a Allahu.

65
 - Dj elom: poput sedžde l<ipu, bacanj a mushafa na sme­
tlište i tome slično.
- Ubj eđenj em, poput vj erovanj a da Allah ima ortaka,
vj erovanj em da j e zinaluk ili alkohol halal, a da j e hljeb haram,
i tome slične stvari oko l<oj ih je koncenzus učenj aka koj i j e
kategoričl<i.
- I sumnj om u nešto od pomenutih stvari. (Delilu et- ta­
lih, 3 1 7 str.)

7 1 . M e n s u r i b n J u s uf e i - Behvet i e l - H a n b e l i ( u m ro 1 05 1 h .g .)

U svom dj elu ui(eššaful l<anna"' u p o glavlj u o murte­

du el-B ehveti l<aže: « Murted j e u j ezil<u onaj l<o s e vraća,
l<aže Allah Uzvišeni: « i n e uzmičite nazad) pa da se vra tite
izgubljeni» Maida, 21 . A u terminologij i to j e onaj l<o j e p o ­
stao nevj erni!< nal<on islama r ij ečima, dj elom, ubj eđenj em
ili sumnj om - p a mal<ar se radilo o mumejj i z dj etetu ('j...t) ,
�

uvažiće se nj e gov riddet l<ao š to s e uvaž ava nj egov i slam

- pod uvj etom da to učini dobrovolj no a ne p o d prisilotn
zb og rij e č i Allaha: ))Osim onoga /(o bude prisiljen a srce m u
ostane sm ireno u ima n u '; pa mal<ar to uradio u š ali zbog
općenosti rij e č i Uzvišenog: «a/(o ne/(o od vas od vjere svoje
o tpadn e . . » Maida 54. » ( I(eššaful kann'a , 6/ 1 67- 1 68)

7 2 . A h med i b n Ah med Š i h a b u d - d i n e l - Ka lj u bi eš-Šafi 'ij ( 1 0 70)

I on j e prenio j e govor D želala u komentaru Nevevij e­

vog Minhadža: «Riddet j e presj ecanj e islama n ijj etom (l<oj i
j e l<ufr) i biva ponel<ad rij ečima a ponel<ad dj elima (l<oj a su
l<ufr) , svej edno (kada j e u pitanju govor) bio u ismij avanj u,
iz inata ili ubj eđenja», a potom rel<ao: << Poglavlj e o riddetu
- Allah sačuvao nas i ostale muslimane od nj ega . Riddet j e
u j ezil<u vraćanj e, a u šerij atu ovo što j e spomenuo pisac . »
(Hašij etu el- l<alj ubi, 4/267)

66 '
 7 3 . A bd u r- R a h m a n i b n Š ej h i Za d e e l - H a n efi ( u m ro 1 07 8 h .g .)

On j e bez ikakvog komentara prenio govor Muhamme­

da ibn Feramuza l<oj i l<aže: «U Dureru stoj i: l(o svoj evolj no
izgovori rij eči kufra - a zna da su riječi rije či kufra - postao
j e nevj erni!<, pa mal<ar i nevj erovao u nj ih. Tal<av je l<afir kod
svih učenj al<a i ne opravdava se neznanj em (Pogledaj komen­
tar koj eg smo sp omenuli ko d rij eči Burhanud-dina ibn Maze) .
A al<o to nij e cilj ao u smislu da j e htio izgovoriti nešto drugo
pa pogrij eši i izgovori rij eči kufra - nij e nevj ernik ... l(o dobro­
volj no izgovori kufr svoj im j ezil<om a srce mu ostane smireno
u imanu takav j e tako đe kafir i neće mu l<oristiti ono što j e

u nj egovom srcu, j er l<afira spoznaj emo na osnovu onoga što

i z govori pa kada izgovori rij eči kufra postaj e kafir kod nas i
kod Allaha . » (Medžmeul enhur fi šerhi multeka el-ebhur, 2/487)

74. E b u l Beka Ejj u b i b n M u sa e i - Kefevi e l - H a n efi ( u m ro 1 095)

l(aže u svom dj elu El- l(ullijj at : « l(ufr p onel<ad biva ri­

j ečima a p onel<ad dj elom. Š to se tiče rij eči p oput negiranj a
s tvari ol<o l<oj e j e l<oncenzus i za koj u p o stoj i šerij atsl<i tel<st.
Nema razlil<e između toga da dj elo bude učinj eno iz ubj e­
đenj a, inata ili ismij avanj a . Š to se tiče dj ela to je ono dj elo
koj e se uradi namj erno (tj . nij e greška) a u l<oj em ima j asnog
i smij avanj a vj erom poput sedžde kipu, bacanj a mushafa na
smetlj ište . . . » (El-l(ullijj at, 764 str.)

7 5 . A h m e d i b n M u h a m m ed e i - H u sej n i e i - H a m evi e i - H a n efi

( u m ro 1 098 h .g.)

Ibn Nedžim je u svom dj elu 'El-Ešbahu ven-nezair' defi­

nisao kufr poricanj em pa j e Hamevi prigovorio rekavši: «Ova
definicij a nij e sveobuhvatna jer se poricanj e veže za riječi a
kufr se može učiniti i dj elom.» (G amzu uj unil besair fi šerhi
el- ešbah ven- nezair, 2/ 196)
67
 76. S a l i h i b n M e h d i e i-M u kbi l i ( u m ro 1 1 08 h .g .)

U "Hašij i" na dj elo " El- B ahru ez-Zehhar" El- Mul<b ili
l<aže: «Vanj ština rij eči Uzvišenog: « Onoga /(oji zaniječe A l­
laha, na/(on što je u Njega vjerovao - osim a/(o bude na to
primoran, a srce m u ostane čvrs to u vjeri -, če/(a A llahova
/(azna. One /(ajima se nevjerstvo bude m ililo stići će srdžba
A llah o va i njih če/(a patnja veli/(a, » Nah l, 1 06, u l<azuj e n a
l<ufr o noga l<o i zgovori rij eč i l<ufra p a mal<ar i ne vj erovao
u nj ihovo z načenj e . Uzvišeni j e izuzeo samo prisilj enog a
nema prisile u dj elima srca. l(o zanevj eruj e svoj im srcem
- bez obzira bio prisilj en ili ne - nevj erni!< j e . l(o zanevj e­
ruj e j ez il<om , a prisilj en j e, n ij e nevj erni!< . To j e taj l<oj eg
aj et izuzima . Ul<olil<o nij e prisilj en onda j e nevj erni!< j er o n
ostaj e nal<on i zuzetl<a i nal<on p oj aš nj enj a onoga l<o učini
l<ufr srcem, a to j e najveći l<ufr. Zato se p osebno spominj e
na p o četl<u govora radi p otvrde l<ao da želi reći: Ali p otpuni
l<ufr j este l<u fr srca. Na o snovu ovoga p o st aj e j asno ul<olil<o
rij eč samo p o sebi nij e l<ufr izuzeta!< u tal<voj s ituacij i ne b i
imao nil<al<va z načenj a , j er j e nemoguće izuzeti p risilu na
l<ufr srcem l<oj eg j e ne moguće prisiliti. Na o snovu ovoga
j e tal<o đe j asna i grešl<a o noga l<o l<aže: Ul<olil<o žena učini
l<ufr da b i se o dvoj ila o d svoga muža nij e otpadni!< j er svoj a
prsa nij e otvorila l<ufru.» (El-Mennar fil muhtar, 2/408-409)

7 7 . S ku p i n a h a n efij ski h u če nj a ka i z I n d ije

Oni su po naređenj u sultana Muhammeda Orneka Ali­

Mulkebira l<oj i j e umro 1 1 1 8 h.g. sakupili fetve koj e su nazva­
ne Fetava el-alimukebirijj e poznate kao Fetava el- Hindijj e.
Rul<n riddeta je izgovaranj e rije či l<ufra jezil<om nakon
imana . Nj egov uvj et j e razum tako da nij e ispravan riddet lu­
đal<a niti dj eteta koj e ne razumij e. Što se tiče onoga l<o pone­
kad pada u ludilu a ponekad se osvij esti, ukoliko učini riddet

68
u stanj u ludila neće se smatrati murte dom. Ukolil<o pak uči­
ni riddet dok j e svj estan riddet će biti uvažen. Tal<ođe, nij e
ispravan riddet pij anog koj i j e izgubio razum. Š to se tiče pu­
nolj etstva on nij e uvj et ispravnosti riddeta . Isti j e slučaj i sa
muškošću ( tj . nij e uvj et da se radi o mušlzarcu već i že11a isto
tako ukoliko učini riddet postaj e murtedom. op.prev.) U uvj ete
tal<ođe spada i svoj evolj nost. Riddet prisilj enog se neće uvaži­
ti. Tal<o stoj i u dj elu Bahrtt er-raik. ( Fetava el- hindijj e, 2/253)

78. M u h a m m ed i b n I s m a i l e l - e m i r es-Sa n 'a n i ( 1 1 82 h .g .)

Pravnici u svoj im dj elima u poglavlj u o riddetu jasno

spominj u da j e onaj ko izgovori rij eči kufra nevjernik pa ma­
kar ne cilj ao značenj e tih rij e či (rij eči l<ufra) . ( Tathirul i'tikad
min derenil ilhad, 30 str.)

79. A h m ed e i -Ad evi e b u i - B e re kat e l-Ma l i ki ( u m ro 1 20 1 h .g .)

U svom dj elu 'Eš- Š erhul l<ebir ala muhtesari Halil: u po­

glavlj u o riddetu on l<aže: « Riddet j e l<ufr muslimana čij i j e
islam bio pritvrđen izgovorom šehadeta, a čini se j ednom od
tri stvari:
- Jasnim rij ečima poput : Č inim l<ufr ili širk Allahu.
- I dj elom l<oj e ga sadrži, tj . sadrži l<ufr i nužno ga izisku-
je, poput bacanj a mushafa na smetlj ište.
- G ovorom l<oj i obuhvata kufr. » ( Eš- Šerhul kebir, 4/30 1 )
,

80. S u l ej m a n i b n O m e r e i - Udžej l i eš-Šafi 'ij ( u m ro 1 204 h .g .)

Poglavlj e o riddetu: « U j ezil<u riddet j e napušta11j e

ne čega i vraćanj e drugoj stvari. A u šerij atu riddet j e osta ­
vlj anj e islama osobe l<oj a j e bila musliman, o dlul<om (tj . nij ­
j etom) , rij e čj u ili dj elo m, svej edno radilo s e o ismij avanj u,
inatu ili ubj eđenj u, za razlil<u o d onoga l<o d l<oga se nađu

69
dol<azi l<oj i ga izuzimaj u iz riddeta poput idžtihada, grešl<e
j ezil<a, prenošenj a događaj a , straha . . . » ( Futuhatul Vehhab bi
tevdihi šerhi m enhedži et- tullab, 7 l 567 - 568)

80. I m a m o b novite lj vj e re M u h a m me d i b n Abd u l -Ve h h a b Et­

Te m i m i (u m ro 1 206 h . g .)

l(aže Muhammed ibn Abdul-Vehhab, Allah mu se smi­

lovao: «l(ada bi pretpostavili da j e sultan učinio veliki zulum
stanovnicima Magriba u nj ihovim imetcima i naseljima, i oni
se poboj e da će on potpuno zavladati nj ihovim naselj ima či­
neći zulum i nasilj e, te vide da neće biti u stanju da ga suzbiju
osim da zatraže pomoć od kršćana, a znaju da im j e oni neće
pružiti sve dok ne kažu: uMi smo sa vama i u vašoj vj eri i u
dunj aluku, vaša vj era j e istina a vj era sultana j e neistina'; te se
tal<o pretvaraj u dano-noćno, a u suštini nisu prihvatili nj ihovu
vj eru niti su ostavili islam. Međutim, ako bi to uradili cilj ajući
da od sebe odstrane zulum, da li bi iko posumnj ao da su time
postali murtedi najvećeg kufra i riddeta, ukoliko l<ažu da j e
vj era sultana batil a znaju da j e istina, i l<ažu da je vj era l<ršćana
ispravna te da j e nemoguće da su oni u zabludi kad j e nj ihov
broj veći od muslimana i l<ad im je Allah dao dunj aluk i uz to
posj eduj u zuhd i isposništvo.
Promotri dobro ovu stvar i promotri tvoj e rije či l<oj i­
ma si otpočeo pismo u l<oj em se slažeš sa islamom a znaš za
(cfot) na/(id (ono što izvodi iz islama) i da se on može uč initi
__.

rij ečj u, pa mal<ar i čovj ek ne vj erovao u nj u; dj elom, pa mal<ar

i ne izgovorio j ezikom; i srcem pa mal<ar ne izgovorio j ezi­
l<om i uradio organima tij ela. l(ada ovo shvatiš b iće ti j asno,
osim, G ospodaru moj , al<o niste na početl<u pisma spomenuli
jedno a vj eruj ete u nešto drugo . » (Muellefatu eš- šejh-l<ismu
er- resail eš- šahsijj e, 28 str.)
I l<aže Muhammed ibn Abdul-Vehhab: « Z naj , Allah ti
se s milovao, d a Allahova vj era biva srcem, time što će vj e -

70
rovati volj eti i mrziti (ono što islam zahtj eva) ; j ez il<om time
što će i zgovarati (ono što islam z ahtj eva) i s druge strane
suzdržavati se o d izgovaranj a l<ufra (širl<a i o noga što islam
zabranj uj e) ; i o rganima tij ela time što će o b avlj ati rul<no­
ve islama i o stavlj ati dj ela l<oj ima čovj el< izlazi iz vj ere. Al<o
izostane j ed na o d ove tri stvari (vj erovanj e, govor ili dj elo)
p o staj e nevj erni!< i murte d . »
Primj er za dj elo srca l<oj im izlazi iz vj ere: D a misli da
j e ono na čemu j e većina lj udi o d vj erovanj a u mrtve i žive
istina ( šej h Muhammed ibn Abdul-Vehhab, ovdj e cilj a na do­
zivanj e umrlih, traženj e p omoći o d nj ih i tome slične l<ufri­
j ate koj i su bili j ako pro šireni u nj egovom vremenu 1 206 h.g .
op.prev. ) , navodeći kao dol<az činj enicu da j e većina lj udi na
tome (širl<u i kufru) . Tal<av j e l<afir, mu/(ezzib (onaj l<oj i p ori­
če ono sa čim j e došao Allahov Poslanil< , sallallahu alej hi ve
sellem) pa makar ne izgovorio (pomenuto ubj eđenj e) svoj im
j ezil<om i radio organima tij ela po tevhidu. Isti j e slučaj al<o bi
posumnj ao gdj e j e istina, tal<av i al<o ne poriče Poslanika, sal­
lallahu alej hi ve sellem, ne vj eruj e u nj ega j er u sumnj i govori:
"Možda će Allah pol<azati gdj e j e istina': Takav j e murted pa
mal<ar svoj i m j ezil<om izgovarao samo tevhid. »
Primj er za dj elo j ezika l<oj im izlazi iz vj ere: Da vj eruj e
i voli istinu a negira i mrzi neistinu ali izgovori rij eči kufra
laskaj ući stanovnicima Ahsa'a (lj udi koj i su se u doba Abdul­
Vehhaba odmetnuli od islama) , Mekl<e ili nel<om drugom, pla­
šeći se nj ihova šerra-zla. Ili im pak napiše pismo u l<oj em j asno
hvali ono na čemu su oni od l<ufra i riddeta, ili spominj e l<al<o
je ostavio ono na čemu j e bio od tevhida, misleći da ih time
obmanjuje a da je nj egovo srce i dalj e u j el<inu i da mu ne škodi
pomenuta stvar. l(aže Uzvišeni: «Onoga /(oji zaniječe Allaha)
na/(on što je u Njega vjerovao) - osim a/(o bude na to primoran)
a srce mu ostane čvrsto u vjeri -) če/(a Allaho va /(azna. One
/(ojima se nevjerstvo bude mililo stići će srdžba Allahova i njih
če/(a patnja veli/(a) zato što više vole život na ovom nego na

71
onom svijetu, a Allah neće u/(aza ti na pravi put onima /(oji
neće da vjeruju. » Nahl, 1 06- 1 07. Sa1no zbog toga što više vole
ovaj svij et od ahireta a ne što su promij enili svoj e ubj eđenj e.
l(o spozna ovu stvar i nj enu veliku opasnost uvidj eće ogro ­
n1nu potrebu za sticanj em znanja. To je ono što znače nj egove
rij eči u Ikna'u, da se riddet može učiniti rije čima, ubj eđenj em,
sumnj om i dj elom. A Allah najbolj e zna.» (Muellefatu eš- šejh­
kismu er- resail eš -šahsijj e, 10/87, 88)
I l<aže Muhammed ibn Ab dul-Vehhab, kako stoj i u Ta­
rihu ibn G annama: «l(aže Uzvišeni govore ći o Ammaru ibn
J asiru i nj emu slič nim: «Onoga /(oji zaniječe A llaha, na/(on što
je u Njega vjerovao, - osim a/(o bude na to prim oran, a srce mu
ostane čvrsto u vjeri -, če/(a Allahova /(azna. One /(ojima se ne­
vjerstvo bude mililo stići će srdžba Allahova i njih če/(a patnja
veli/(a, zato što više vole život na ovom nego na onom svijetu, a
Allah neće u/(azati na pravi put onima /(oji neće da vjeruju. »
Nahl 1 06-1 07. Uzvišeni nij e izuzeo osim onoga ko bude pri­
silj en pod uvj etom da nj egovo srce ostane smireno u imanu.
Č ovj el< ne može biti prisilj en u al<idi ve ć u rij ečima i dj elima.
Uzvišeni j asno sp ominje da j e onaj l<o uradi ili izgovori rij eči
kufra nevj ernik osim ako bude prisiljen i to pod pomenutim
uvj etom (tj . da srce ostane smireno u imanu. op.prev.) .» (Tari­
l1u ibn Gannam, 344 str.)
I l<aže Muhammed ibn Abdul-Vehhab: « Al<o će čovj e ­
l<u najvećeg ihlasa- iskrenosti i dobrih dj ela propasti nj egovo
dj elo l<ada izgovori rij eč i širl<a što ga mrzi - želeć i da time
(izgovaranj em rij e či širl<a) drugog uputi l<a islamu - l<al<av
j e tel< o nd a sluč aj sa onim l<o ispolj i sto rij eč i širl<a i l<ufra
radi trgovine ili radi hadža l<ada mu on bude sprij ečen, l<ao
što su Allahov Poslanil<, salalllahu alej hi ve s ellem, i nj egovi
ashabi bili sprij ečeni sve do o svaj anj a Mel<l<e . » ( Risaletun fil
mesaili el hams, .Muhammed ibn Abdul-Vehhab)
I l<aže šej h Muhammed ibn Abdul-Vehhab u risali o dj e­
lima koj a izvo de iz islama:

72
 « Š esta stvar: Ismij avanj e sa bilo čim od vj ere Poslani­
l<a, salalllahu alej hi ve sellem, l<aznom ili s evabom. Dol<az
tome su rij eči Uzvišenog: «A a/(o ih zapitaš, oni će sigurno
reći: Mi smo samo razgovarali i zabavljali se.) Reci: Zar se
niste Allahu i riječima Njego vim i Poslani/(u Njegovu rugali?
Ne ispriča vajte se! jasno je da ste postali nevjernici, na/(on što
ste bili vjern ici. A/(o ne/(ima od vas i oprostimo, druge ćemo
/(azn iti zato što su /(rivci. » (Tevba 65- 66).
S edma stvar : S ihr, a u sihr spada s arf i a tf. l(o ga uradi
ili j e zadovolj an nj ime, nevj erilil< j e. Dol<az tome s u rij e či
Allaha: «A njih dvojica nisu ni/(oga učili do/( m u ne bi re/(li:
Mi samo is/(uŠavam o, i ti n e hudi nevjerni/(!'» Be/(ara, l 02.
O sma stvar: Pomaganj e nevj ernika protiv muslimana.
Dokaz tome su rij eči Uzvišenog: «A njihov je onaj medu vama
/(oji ih za zaštitni/(e prih vati; Allah uistin u neće u/(azati na
Pravi put ljudima /(oji sami sebi nepravdu čine. » Maide, Sl.
Nema razlil<e u ovim dj elima između onoga l<o ih učini
u šali, zbilj i ili strahu. Opravdava se samo l<o j e p risilj en. Sve

p omenute stvari su o pasne i dosta često se čine. Obaveza

j e muslimanu da se pripazi ovih stvari i b oj i za seb e da ih
ne učini. Allahu se utičemo od stvari l<oj e izazivaju Nj egovu
srdžbu i bolnu p atnj u. Nel<a j e salavat i selam na naj bolj e
stvorenj e Muhammeda, sallallah.u alej hi ve sellem, nj egovu
p orodicu i a shabe.» (Pogledaj risalu Neval<idul islam)
U risali "I(ešfu eš- šubuhat" šej h Muhammed ibn Abdul­
Vehhab kaže: «Ako pretho dnici nisu bili nevj ernici osim zbog
toga što su spoj ili između širl<a i utjerivanj a u laž Allahova Po­
slanika i l(ur'ana, poricanja proživlj enja i tome slično, onda,
šta znači poglavlj e l<oj eg spominju učenjaci svih mezheba:
« Poglavlj e o p ropisu murte da» , a on - murted - j e musli­
man l<oj i učini l<ufr. Pa su čak spomenuli stvari koj e su sitne
u očima o noga l<o ih čini, p oput rij eči l<oj u izgovori svoj im
j ezil<om nevj eruj ući u nj u svoj im srce1n, ili rij eči koj u spo­
mene u igri i šali. » (I(ešfu eš -šubuhat)

73
 Š ej h Muhammed ibn Abdul- Vehhab zatim l<aže o oni­
ma o l<oj ima Uzvišeni l<aže: «Licemjeri se za/(linju Allahom
da nisu go vorili) a sigurno su govorili nevjernič/(e riječi i po­
/(azali da su nevjernici) na/(on što su javno islam bili primili»
Tevba, 74. Š ej h l<aže: «Zar ne vidiš l<al<o ih j e Allah nazvao
nevj ernicima zbog j edne rij eči, p ored toga što su bili u vre­
menu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, borili s e i klanj ali
sa nj im, po stili, davali zel<at i obavlj ali hadž. Isto tako oni o
l<oj ima Allah l<aže: « Reci: ((Zar se niste A llah u i riječima Nje­
govim i Poslan i/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se.' jasno je
da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici.))» Tevba 65-66.
Ovi za l<oj e Allah kaže da su postali nevj ernici nal<on imana
a koj i su bili sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alej hi ve
sellem, u bitci na Tebul<u, su izgovorili rij eč i l<ufra u šali. »
A ti (čitao če) pogledaj ovu nj ihovu šubhu tj . nj ihove rij e­
či: Tekfirite lj ude od muslimana koj i izgovaraju la ilahe illallah,
l<lanj aj u i poste. Pogledaj tal<ođe i pomenuti odgovor na ovu
šubhu j er j e j al<o l<oristan. (Pogledaj risalu l(ešfu eš- šubuhat)
I kaže Muhammed ibn Ab dul-Vehhab takođe: «l(ada si
l<onstatovao da su nel<i ashabi l<oj i su se borili protiv rimljana
sa Allahovim Poslanil<om, sallallahu alej hi ve sellem, učinili
l<ufr zbog rij eči l<oj e su izgovorili u šali, postaj e ti j asno da su
oni koj i urade ili izgovore riječi l<ufra iz straha da im se ne
utnanj i imetal<, da ne bi izgubili položaj, ili izgovore kufr la­
skajući lj udima, goreg stanj a od onih koj i su rije či l<ufra izgo­
vorili u šali. »
Drugi aj et : Riječi Uzvišenog: «Onoga /(oji zaniječe Alla­
ha, na/(on što je u Njega vjerovao) - osim a/(o bude na to pri­
rrLoran, a srce mu ostane čvrsto u vjeri, » Nahl, 1 06. Allah nij e
opravdao nikoga osim o,noga l<o bude prisilj en a nj egovo srce
ostane smireno u imanu. Mimo toga (tj . ako kufr uradi mimo
prisile) čovj ek postaj e nevj erni!< b ez obzira uradio to iz straha,
laskanja, škrtosti za svoj o1n zemlj om, imetkom, familij om ili
rodbinom, ili pal< to uradio u šali i tome sličnim cilj evima .
. .

74
 Aj et sa dva aspekta ukazuj e na pomenutu stvar :
- Prvi: Uzvišeni kaže: «osim onoga /(o bude prisiljen»
tako da j e izuzeo samo onoga l<o j e prisilj en. A poz nato j e da
čovj ek može biti prisilj en na riječi ili dj elo a što se ubj eđenj a
srca tiče tu niko nikog ne može prisiliti.
- Drugi: U zvi š eni l<aže: «Zato što više vole život na ovom .
nego na onom svijetu» . Uzvišeni p oj ašnj ava da sebeb- uzrol<
pomenutog kufra i l<azn e nij e bilo ubj eđenj e, džehl, mržnj a
prema vj eri ili lj ubav p rema l<ufru, već dunj alučl<i udio l<o­
j em su oni dali prednost nad vj erom. A Allah, Subhanehu ve
Te'ala, naj bolj e zna. Hvala Allahu G ospodaru svih svj etova i
nel<a j e salavat i selam na Muhamn1eda, nj egovu porodicu i
ashab e:' » (Risalu I<ešfu eš- šubuhat, 1 1 4- 1 1 5 str. )
I<omentar: G ovor šej ha j e ovdj e j al<o j asan da onaj l<o
dobrovolj no, bez prisile, uradi kufr postaj e nevj erni!< i otpa­
dni!<, pa mal<ar to učinio zbo g nečeg od dunj alučkih dobara i
mal<ar ne vj erovao svoj im srcem u ono što j e uradio ili izgo­
vorio svoj im j ezil<om. U tefsiru rij eči Uzvišenog: «Onoga /(oji
zan iječe A llaha) na/(on što je u Njega vjerovao) - osim a/(o bude
na to primoran) » Nahl) 1 06, šej h Muhammed ibn Abdul-Veh­
hah spominj e nekolil<o mesela:
Druga mesela: Izuzimanje osobe l<oj a j e prisilj ena pod
uvj etom da srce bude smireno u imanu.
Treća mesela: Olakšica se dozvolj ava samo onome l<o
ispuni oba uvj eta (da j e prisilj en i da mu srce ostane smireno
u imanu. op. prev.)
Č etvrta mesela: Pomenuti riddet j e urađen rij e čima i
dj elima a ne vj erovanj em-al<idom.
Trinaesta mesela: I<o uradi pomenutu stvar taj j e svo­
j a prsa otvorio kufru pa mal<ar i prezirao dj elo koj e radi, j er
Uzvišeni j e izuzeo samo prisilj enog.
Š esnaesta mesela: Sp omen sebeba- uzrol<a kazne, a to j e
davanj e prednosti dunj aluku 11ad ahiretom, a ne ubj eđenj e ili
sumnj a . (Muellefatu eš- šej h Muham1ned ibn Abdul-Vehhab,
poglavlj e o Tefsiru, 229- 230 str.)
75
 I l<aže Muhammed ibn Abdul-Vehhab, Allah mu se
smilovao, u tefsiru rij eči Uzvišenog: «Reci: ((Zar od mene
tražite da se ne/(ome drugom, osim A llahu, /(lanjam, o ne­
znalice!' A tebi, i onima prije teb e objavljeno je: A/(o budeš
druge A llar1 u ravnim smatrao, tvoja djela će sigurno propa­
sti, a ti ćeš izgubljen biti." Nego, Allahu jedino ibadet čini i
budi zahvalan! Oni ne veličaju A llaha ona/(o /(a/(o Ga treba
veličati; a čitava Zem lja će na Sudnjem dan u u vlasti Njego­
voj biti, a nebesa će u moći Njegovoj sm o tana ostati. Hvaljen
ne/(a je On i vrlo viso/(o iznad onih /(oje Njem u smatraju ra­
vnim!» Zum er, 64-67: Ovdj e imamo nel<olil<o mesela:
Prva: Odgovor mušricima koji l<ažu da se ovo odnosi
na l<ipove a ne i dobre lj ude, j er su rij eči Uzvišenog: «Zar da
se ne/(om drugom mimo A llaha» , općenite i obuhvataj u sve
što se obožava mimo Allaha.
Druga mesela: U aj etu j e dokaz da musliman l<oj i se
vanj štino1n p ol<ori (u l<ufru) onome ko od nj ega to traži, po­
staj e nevj erni!<, pa mal<ar vj erovao svoj om nutrinom. Mušri­
ci nisu tražili od Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, da pro­
mj eni svoj e ubj eđenj e. Aj et p oj ašnj ava ono što se dosta često
dešava od onih l<oj i se pripisuj u islamu a isp olj avaj u svoj e
pol<lapanj e sa mušricima boj eći se nj ih, i misle da time nisu
učinili l<ufr al<o svoj im srcem to preziru. (Muellefatu eš- šej h
Muhammed ibn Abdul-Vehhab, poglavlj e o Tefsiru, 344 str. )
I kaže isto tako u tefsiru pomenutih aj eta: Š to se tiče
drugog aj eta i u nj emu ima nel<olil<o mesela:
Treća mesela: Nije samo ubj eđenj e stvar l<oj om musli­
man čini l<ufr, t�11:� ovi koj e j e Uzvišeni sp,omenuo, nisu tražili
od Poslanil<a, �� , da promj eni svoj e ubj eđenje-vj erovanj e,
kako smo gore spomenuli. Musliman koj i se radi imetka, ze­
mlj e ili familij e, pokori (u l<ufru) onome ko od nj ega traži da
se poistovj eti sa mušricima, postaj e nevje rni!< - osim ako bude
prisiljen - pored toga što zna 11j ihov kufr i mrzi ih. (Muellefatu
Muhammed ibn Abdul-Vehhab, poglavlj e o Tefsiru, 345 str.)

76
 8 1 . Šej h M u h a m m ed i b n A l i i b n Ga ri b ( u m ro 1 209 h .g.)
( Jedan od najvećih učenika šejha Mtlhammeda ibn Abdul­
Vehhaba i muž nj egove kćeri. )

l(aže u Tevdihu: « Murted u j eziku znači onaj l<o se vraća.

l(aže Uzvišeni: «l nemojte se stopama svojim vraćati. » (ve la
�
terteddu - GJ5) 'Jj) Maide 21 . Terminološki murted j e onaj ko
nakon islama uradi l<ufr rij e čima, ubj eđenj em, sumnj om ili
dj elom, dobrovolj no a ne pod prisilom. Nel<i učenjaci - hanbe­
lij e i oni l<oj i su u saglasnosti sa nj ima - l<ažu: Č ak i dij ete koj e
j e mumejj iz (�) (dij ete koj e j e u stanj u da razlučuj e stvari što
"::;

opet varira o d dj eteta do dj eteta. op.prev.) ispravan j e nj egov

riddet (tj . uzima se u obzir) l<ao što j e ispravan nj egov islam.
Ukoliko kufr uradi pod prisilom onda j e opravdan zbog rij eči
Uzvišenog: « osim a/(o bude na to primoran, a srce mu ostane
čvrsto u vjeri. » Nahl 1 06. » (Et- Tevdihu li tevhidi el- Hallak, 42)
(Ova knj iga j e greškom pripisana šejhu Sulej manu ibn
Abdullahu ibn Muhammedu ibn Abdul-Vehhabtl. Detalj11ij e o
tome pogledaj knj igu 'Ulemau Nedžd hilale semanij eti kurun',
2/346, 6/3 1 3, od šej ha Bessama. Tako đe pogledaj knj igu 'Deava
el munaviin li daveti šej h Muhammed ibn Abdul-Vehhab: 59 str.
!(nj igu j e napisao šejh Abdul Aziz Abdul-Latif. Šej h Abdul Aziz
smatra da knj iga pripada šej hovima: Muhammedu ibn Garibu,
Hamdu ibn Mameru i Muhammedu ibn Abdtll-Vehhabu.)
I kaže Muhammed ibn Ali ibn G arib : « l(al<o god kufr
biva vj erovanj em isto tako biva i rij e čima, poput psovanj a Al­
laha, Nj egova Po slanil<a i vj ere, kao i ismij avanj e nj ima . l(aže
Uzvišeni: «Reci: ((Zar se niste Allahu i riječima Njegovim i
Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte sef jasno je da ste
nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici.')» . Biva takođe dj elom,
poput bacanja mushafa na smetlj ište, sedžda nekom drugom
mimo Allaha i tome slično . Al<o i ubj eđenj e bude prisut110 u
nj ima (rij ečima i dj elima) rij e či i dj ela su ti l<oj i nadvlađuj u
zbog toga što su ispolj eni. » ( Et- Tevdihu li tevhidi el- Hallak, 1 0 1 )

77
 82. S u l ej m a n i b n M u h a m m e d i b n O m e r e i - B u džej ri m i ( 1 2 2 1 )

I(aže: « Poglavlj e o riddetu: . . . a riddet je naj gori vid ve­

likih grij eha . . . Nj egove rij eči usa nijj etom': tj . odlučnost da se
uradi kufr. . . Uili rij eči kufra': l<ada bi ovo spomenuo na poče­
tl<u bilo bi bolj e j er se češće dešava od dj ela (tj . riddet rij ečima
j e mnogo češći od riddeta dj elima. op.prev.) . "Ili rij eči kufra':
tj . izgovori rij eči kufra namj erno iz čega se izuzima grešl<a
jezil<a ili poučavanj e . uBez obzira izgovorio ih'; tj . pomenute
stvari od nijj eta, rij eči i dj ela, "ismij avaj ući se": tj . u omalova­
žavanj u i potcj enj ivanj u. Hisni l<aže: «Jedan od vidova ismi­
j avanj a j este i ono što rade poj edini zalimi kada muče neke
lj ude pa oni prizivaj u Allahova Poslanil<a, sallallahu alejhi ve
sell em, u pomoć, pa im zalimi l<ažu: "N e ka ti sad pomogne
Poslani!<, i spasi te'; i tome slično. "Ili iz inata'; (ova rečenica se
nadovezuj e na prethodnu tj . bez obzira izgovorio l<ufr ismi­
j avaj ući se ili iz inata. op.prev. ) , tj . inateći se određenoj oso­
bi l<ako bi se raspravlj ao sa nj im, pa tal<o na primj er zanij e če
obaveznost namaza. uili iz ubj eđenj a': Isto tal<o ako Poslanil<a,
sallallahu alejhi ve sellem, utj era u laž , za razliku od onoga l<o
slaže na Poslanil<a, sallallahu alejhi ve sellem. Takvo dj elo nij e
kufr već velil<i grij eh. "Ili ga opsuj e': tj . cilj a omalovažavanj e
Poslanil<a, sallallahu alejhi ve sellem, pa mal<ar i izgovaranj em
nj egova imena u deminutivu, ili bacanj em na smetlj ište. "Ili
opsuj e meleke i smatra da j e ummet u zabludi': "Ili sedždom
stvorenj u poput l<ipa': osim al<o se to uradi u ( �_;� ) nuždi (da­
ruri), kao l<ada bi bio u nj ihovoj zemlj i pa mu oni ( nevj ernici)
narede da to uradi, pa on to uradi boj eći se za seb e . » (Hašij etu
el-Budžej rimi alel hatib, - Tuhfetul habib ala el hatib, 4/200)

8 3 . A bd u l l a h ib n H i džazi eš-Š e rkavi eš-Šafi 'ij ( u m ro 1 2 27 h .g.)

U komentaru rij eči Zekerijj e el- Ensarij a u Tahriru: «Rid­

det predstavlj a prekidanj e islama činj enj em kufra : nijj etom,

78
rij ečima i dj elom, bez obzira uradio l<ufr ismij avaj ući se, inate­
ći, ili vj eruj ući. » Abdullah ibn Hižazi kaže: « Primj er za nijj et :
Da odluči da uradi l<ufr pa makar i u buduć nosti. Primj er za
dj elo: Da učini sedždu l<ipu ili suncu, bez ikal<ve darure (nu­
žde) , ili baci mushaf, šerijatsku knj igu ili nešto na čemu in1a
veličanstvenog imena (nel<o od Allahovih imena. op.prev.) na
smetlj ište. Nj egove rij eči "ismijavaj ući se" tj . omalovažavaj ući.
"Ina teći'; time što j e sp oznao istinu srcem ali se inati da j e pri­
zna rij ečima.» (Hašij etu eš- Š erkavi ala et-Tahrir, 2/388)

84. M u h a m m e d i b n Bed r u d - d i n Bel b a n e l- H a n b e l i ( 1 083 )

« Poglavlj e o murtedu, a murted j e onaj ko dobrovolj ­

no uradi l<ufr nal<on islama, pa mal<ar se radilo o mumejj iz
dj etetu ( '}..: ) (dij ete koj e j e u stanj u da razlučuj e stvari što opet
�

varira od dj eteta do dj eteta. op.prev. ) , p a mal<ar i u šali. l(o

prizove p oslanstvo; ili učini širi< Allahu; ili opsuj e Nj ega ili
nel<og o d Nj egovih poslanil<a ili melel<e; ili zanegira Nj egov
rububijj et ( gospodarstvo); Nj egov vahdanijj et (j edno ću) ; ili
nel<o Nj egovo svoj stvo, l<nj igu, poslanil<a ili melel<a; ili nel<i
ibadet poput pet dnevnih namaza i taharet ( abdest, gusul
i tej emum); ili neki o čiti šerijatsl<i propis o l<o koj eg postoj i
l<ategoričl<i koncenzus-saglasnost: poput zabrane zinalul<a
ili svinj sl<og mesa; ili zanegira dozvolj enost opšte poznatih
stvari u vj eri ili posumnj a u pomenute stvari a nij e o d onih
l<oj i se mogu opravdati neznanj em; ili pal< nezna pa mu se
poj asni a o n i dalj e ustraj e; ili učini sedždu zvij ezdi, l<ipu, i
tome slično; ili izgovori rij eč i ili uradi dj elo l<oj e j asno ul<azu­
j u na ismij avanj e vj erom; ili om a lovažava l(ur'an; ili tvrdi da
j e l(ur'an l<ontradil<toran i da j e u stanj u da dođe nečim po­
put nj ega - postaj e l<afir. A neće biti l<afir onaj ko čuj e kufr pa
ga prenese ( iz šerij atski valj ana razloga: poput svj edo čenj a kod
kadij e, ibreta-p ouke i tome slično. op.prev. ) al<o ne vj eruj e u
nj ega . » (Mu httesaru el idafat fi ribil ibadat vel adab ve zij adat, 5 1 4)

79
 85. Š ej h S u l ej m a n i b n Abd u l l a h i b n M u h a m m ed i b n Abd u i ­
Ve h ha b (u m ro 1 2 3 3 h .g .)

U svoj oj knj izi 'Ed-delail fi hukmi muvalati ehlil išrak'

šejh Sulej man kaže: «Znaj , Allah ti se smilovao, da čovj el<,
kada ispolj i poistovjećivanj e sa mušricima u nj ihovoj vj eri, iz
straha od nj ih, ili lasl<aj ući nj ima l<ako b i se sačuvao nj ihova
šerra-zla - time postaj e nevj ernik kao i oni, pa makar mrzio
nj ih i nj ihovu vj eru a volio islam i muslimane. Iz toga se ne
izuzima osim onaj ko je prisilj en a to je onaj koga uzmu mu­
šrici i kažu: Učini l<ufr, ili uradi to i to ili ćemo te ubiti. Ili ga
pak muče sve dok ne izgovori ono što traže od nj ega . Tada mu
se dozvolj ava da izgovori svoj im j ezil<om ali da mu srce ostane
smireno u iman u. Ulema j e složna da onaj ko izgovori kufr pa
makar i u šali postaj e nevjernik, pa kakav j e tek onda slučaj sa
onitn ko izgovori l<ufr iz straha ili pohlepe za dunj alukom . . . »
Velil<i broj slj edbenil<a (J-b�) batila- neistine ostavlj a
istinu i z straha da ne izgub e dunj aluk , a z naj u istinu i vj eru­
j u u nj u (ali j e ne slij ede) . Time nisu p ostali muslimani (tj .
neće b iti muslimani samom sp oznaj om istine sve dol< ne
b udu radili p o istini. op.prev. )
Rije či Uzvišenog: «1\ad čujete da Allahove riječi poriču i
da im se izruguju, ne sjedite s onima koji to čine dol\ ne stupe
u drugi razgovor, inače, bićete 1\ao i oni. Allah će sigurno zaje­
dno sastaviti u džehennemu licemjere i nevjernil\e, » Nisa, 140.
Uzvišeni, teb arel<e ve teala, spominj e da j e muminima u !(nj izi
objavio: l(ada čuj ete da se poriču Allahove rije či (čini kufr u
nj ih) , i ismij ava nj ima, nemojte sj editi sa nj ima sve dol< ne pro­
mj ene svoj govor. l(o sj edi sa onima koj i poriču Allahove aj ete
i ismij avaj u se nj ima, u stanj u kada čine kufr i ismij avaj u se
- takav j e poput nj ih. Allah nij e napravio razlike između onoga
ko se plaši ili nekog drugog, osim kada je u pitanju prisilj eni.
Sve ovo l<ada su b ili u istoj državi na p očetl<u islam a .
P a kal<av j e tel< slučaj sa o nim l<o ž ivi u p ro stranstvu islama,

80
p onosu i u svoj oj državi, p a p ozove one l<oj i poriču Alla­
hove aj ete i ismij avaj u se nj ima, i nj ih u z me za štićenil<e,
prij atelj e i sagovornil<e, sluša nj ihov l<ufr i ismij avanj e i p o ­
država ih u tome, a s druge strane udalj ava i p rotj er uj e slj e­
dbenil<e tevhida ? ! . . .
Rij eči Uzvišenog: « Onoga /(oji zaniječe Allaha, na/(on
što je u Njega vjerovao, - osim a/(o bude na to primoran, a srce
mu ostane čvrsto u vjeri -, če/(a A llahova /(azna. One /(ojima
se nevjerstvo bude mililo stići će srdžba A llahova i njih če/(a
patnja veli/(a, zato što više vole život na ovom nego na onom
svijetu, a A llah neće u/(azati na pravi put onima /(oji neće da
vjeruju. » Nahl, 1 06-1 07. Uzvišeni j e presudio sudom l<oj i se
ne može promij eniti: Da j e onaj ko ostavi svoj u vj eru i vrati se
u l<ufr, l<afir, bez obzira imao opravdanj a: strah po sebe, ime­
tal<, familij u, ili nemao. B ez obzira uradio l<ufr svoj om nutri­
nom mimo vanj štine ili nutrinom i vanj štinom zaj edno. B ez
obzira uradio kufr rij ečima i dj elom ili j ednim od nj ih dvoj e.
B ez obzira uradio kufr iz p ohlepe za dunj alul<om l<oj eg želi
steći od mušrika ili ne . . . Tal<av j e l<afir u sval<oj situacij i izu-
�

zev onoga l<o bude prisilj en (�--- \ ) (mul<reh) l<oj i se u našem

dij alektu naziva magsub (y ·').
Zatim nas j e Uzvišeni obavij estio da ovi murtedi koj i
su svoj a prsa otvorili l<ufru, i l<oji govore da nisu uradili l<ufr
osim iz straha - da se Allah rasrdio na nj ih i pripremio im bol­
nu patnj u . Uzvišeni nas j e tal<ođe obavij estio d a sebeb - uzrol<
kufra i kazne nij e bilo vj erovanj e u širl< 11iti džehl-neznanj e o
tevhidu, niti mržnj a prema vj eri i lj ubav prema l<ufru, već j e
sebeb - uzrol< dunj alučl<i udio l<oj em su 011i dali prednost 11ad
vj erom i zadovolj stvom G ospodar a svih svj etova . Pa kaže
Uzvišeni: «zato što više vole život na ovom nego na onom
svijetu, a A llah neće u/(aza ti na pravi put onima /(oji neće
da vjeruju. » Nahl, 1 07. Uzvišeni ih j e nazvao nevj ernicima i
obavij estio da ih neće uptltiti pored toga što se oni pravda­
j u lj ubavlj u prema dunj alul<u. Zatim j e Uzvišeni obavij estio

81
da su oni murte di zbog toga što su dali prednost dunj aluku
nad ahiretom i da su oni gafili (o_}.;w \) (nemarni) l<oj ima j e
Allah zapečatio srca, sluh i vid. Zatim j e potvrdio da su ta­
kvi na ahiretu propalice. Takvo j e stanj e ovih murteda u ovoj
titni-smutnj i, š ejtan ih j e obmanuo i predstavio im da strah
opravdava nj ihov riddet, te da im spoznaj om istine i lj ub avlj u
prema šehadetu neće štetiti to što su uradili. Z aboravlj aj u
da velil<i broj mušril<a zna istinu, vole j e i svj edoče da j e
istina, ali j e ne slij ede i ne rade po nj oj iz lj ubavi prema du­
nj alul<u i boj azni po sebe, imetal<, užitl<e i vo đstvo . Zatim,
Uzvišeni l<aže: « To zato što su govorili onima /(oji ne vole ono
što Allah objavljuje: «Mi ćemo vam se u ne/(im stvarima po­
/(oravati», a A llah dobro zna njih ove tajne. » Muhammed, 26.
Uzvišeni nas obavj eštava da j e sebeb- uzrol< nj ihova riddeta i
šej tansl<og obmanj ivanj a to što su oni rekli onima l<oj i mrze
ono što j e Allah obj avio: "Mi ćemo vam se u nel<im stvarima
pol<oravati :' Pa ako j e nevj erni!< onaj ko obeća mušricima l<oj i
mrze ono što j e Allah obj avio, da će im se pol<oriti u nel<im
stvarima, p a makar i ne uradio pomenutu stvar, l<al<av j e tel<
slučaj sa onim l<o se p oistovj eti sa mušricima l<oj i mrze ono
što j e Allah obj avio od naredbe da se samo On ob ožava . . .
Na drugom mj estu Uzvišeni l<aže: « 0 vjernici, n e pri-
.

jateljujte ni sa očevima vašim n i sa braćom vašom a/(o više

vole nevjerovanje od vjerovanja. Onaj od vas /(o bude s nji­
ma prijateljevao, taj se doista prema sebi ogriješio. » Tevba,
23 . U dva p o menuta aj eta j e j asno poj ašnj enj e d a niko nema
opravdanj a u l<ufru iz boj azni po imetal<, roditelje, sinove,
žene, ro dbinu i tome slična opravdanj a l<oj im s e opravdava
velil<i broj lj udi. Al<o nil<o nema opravdanj a u u zimanj u nj ih
za prij atelj e iz straha o d nj ih i želj e da se nj ihovom zado ­
volj stvu da prednost, onda l<al<av je tel< slučaj sa onim l<o
dalj nj e nevj ernike uzima za prij atelj e i štićenil<e, i ispolja­
va poistovj ećivanj e sa nj ima u nj ihovoj vj eri iz straha da ne
izgubi nešto o d pomenutih stvari. A čudno j e i to l<al<o oni

82
takav p o stupal< smatraj u dobrim i dozvolj e nim. Na taj način
spoj ili su između činj enj a riddeta i dozvolj avanj a o nog što j e
zabranj eno.» (Ed-delail fi hul<mi muvalati ehlil išrak, 29 - 57
str. uz izostavlj anj e velil<og broj a citata . )
I kaže u Tej sirul Azizil Hamid: « l(o se ismij ava Alla­
hom, Nj egovim Poslanil<om, l(nj igom ili vj erom - nevj erni!<
j e, pa mal<ar to uradio u šali ne cilj aj ući suštinu ismij avanj a .
Na ovome j e l<oncenzus . . . »
l(aže dalj e šej h Sulej man: « Rij e či Uzvišenog: «A a/(o
ih zapitaš, oni će sigurno reći: «Mi smo samo razgovarali i
zabavljali se. » Reci: «Zar se niste Allah u i riječima Njego­
vim i Poslani/(u Njegovu rugali ?» Tevba, 65. l(omentar: l(aže
Uzvišeni obraćaj ući se svom Poslanil<u, sallallahu alej hi ve
sellem: uA al<o ih upitaš': tj . al<o upitaš munafil<e l<oj i su u
ismij avanj u izgovorili rij eč i l<ufra, o ni će sigurno reći: aMi
smo samo razgovarali i zabavlj ali se': tj . ispričavaće se da
nisu cilj ali ismij avanj e i poricanj e već šalu i zabavu. ((R eci:
Zar se niste Allahu i riječima Njegovim i Poslani/(u Njego vu
rugali ?'' Uzvišeni nij e uzeo u obzir nj ihovo opravdanj e: ili
zbog toga što su slagali ili zbog toga što se o naj l<o se ismij ava
u šali i razonodi ne može o pravdati. U oba slučaj a ispričava­
nj e j e neispravno j er su promašili mj e sto šale. Zar se u srcu
čovj el<a može okupiti iman u Allaha, Nj egova Poslanil<a, sal­
lallahu alej hi ve sellem, i ismij avanj e sa nj ima. Naprotiv, to j e
očiti l<ufr, i zato j e o dgovor glasio: ('Ne ispričavajte se! Jasno
je da ste postali nevjernici, na/(on što ste bili vjernici."
Š ej hul islam ibn Tej m ijj e l<aže: « Uzvišeni tnu naređuj e
d a im l<aže: " Po stali ste nevj ernici n al<on š to ste bili vj e rni­
ci:' Nij e ispravan govor o nih l<oj i l<ažu d a s u p o me nuti lj udi
p o stali n evj ernici nal<on nj ihova imana j ezil<o m a p retho­
dno s u svoj im srcima bili nevj ernici . Jer iman j ezil<om u z
l<ufr s rc e m j e l<ufr. Zato se tada ne može reći: Postali ste
nevj ernici nal<on što ste b ili vj ernici, j er su već prij e toga
bili nevj ernici. A al<o pal< cilj aj u da su p om e nuti lj udi ispo -

83
lj ili l<ufr nal<on što su isp olj ili iman, o nd a l<ažemo da oni
nisu isp olj ili l<ufr osim svoj im odabranic ima s l<oj ima uvij el<
tal<o postup aj u. l(ada su p o stali munafici i l<ada su se pobo­
j ali d a će p ovodom nj ih biti obj avlj ena sura l<oj a će razot­
l<riti ono što oni l<rij u u svoj i m srcima, i l<ada su se ismij a­
vali, tada su p ostali l<afiri nal<on nj ihova imana . Pomenuti
aj eti ne ul<azuj u da su oni uvij el< bili munafici (od samog
p o četl<a . o p . p rev.) Nal<on tog a Allah Uzvišeni l<aže : (A a/(o
ih zapitaš, oni će sigurno reći: Mi smo sam o razgovarali i
zabavljali se� tj . priznali su svoj postu p al<, pa im j e rečeno:
(Ne ispričavajte se! jasno je da ste pos tali nevjernici, na/(on
što ste bili vjernici. A/(o ne/(ima od vas i oprostimo, druge
ćem o /(azniti zato što su /(rivci.'' Tevba, 65, 66 Aj et ul<azuj e
da p o me nuti lj udi nisu m islili da su uradili l<u fr. Mislili su
da p omenuto dj elo nij e l<ufr. Na osnovu ovog a p ostaj e j a­
sno da j e ism ij avanj e Allahovim aj etima i Nj egovim Posla­
nil<om, sallallahu alej hi ve sellem, l<ufr l<oj i m čovj el< p o staj e
nevj erni!< nal<on imana . Sve ovo ul<azuj u da s u oni p o sj e ­
dovali slab iman, z atim s u uradili ovu z abranj enu stvar, z a
l<oj u su znali da j e z abranj ena ali su mislili da nij e l<ufr - a
ona j e bila l<ufr - p a su postali nevj ernici p ored toga što nisu
vj erovali da j e dj elo l<oj eg su učinili dozvolj eno . » ( Tej sirul
Azizil Hamid, 6 1 7- 6 1 9 str.)

86. M u stafa i b n S'a d i b n A b d e e r-Ru h aj ba n i e l - H a n bel i ( 1 243 )

uPoglavlj e o propisu murteda'; a murted u j ezil<u znači

onaj l<o se vraća. l(aže Uzvišeni: «1 nemojte se stopama svo­
..:
jim vraćati. » Maide, 21 (�vij 'J; - ve la terteddu) . Terminolo -
ški murted j e onaj ko dobrovolj no nal<on islama uradi kufr:
rij ečima; ubj e đenj em; ili sumnj om; pa mal<ar i u šali, i ma-
l<ar se radilo o dj etetu l<oj e j e mumejj iz (�) ( dij ete koj e j e u
.:::J

stanju da razlučuj e stvari što opet varira o d dj eteta do dj eteta.

op.prev.) . (Metalibu tl lin n uha fi šerhi gaj eti el munteha, 6/275)
-

84
 8 7 . A bd u l l a h i b n M u h a m m ed i b n A bd u i -Ve h h a b ( u m ro 1 244)

Abdullah ibn Muhammed ibn Ab dul-Vellhab j e napi­

sao dj elo koj eg je nazvao 'El-I(elimatu en-nafia fil mul<effi ­
ratil val<ia: u l<oj em na p očetl<u nal<o n zahvale l<aže: « O vo
su poglavlj a i rij eči l<oj e sam prenio od uleme tnudžtehida ,
drugova četvorice imama koj i su imami ehli sunneta, a l<oj e
poj ašnj avaj u rij eči i dj ela koj a musliman a izvode iz vj ere,
l<ao i činj enicu da izgovor š e hadeta o d strane tal<ve osobe,
nj e govo pripisivanj e islamu i obavlj a nj e nel<ih obilj ežj a
vj ere, nisu preprel<a u nj egovom tel<fir u , ubistvo i pripa­
j anj u murtedima. Razlog pisanj a ovog dj ela j este taj što su
nel<i lj udi l<oj i se pripisuj u z nanj u i fil<hu ll ovom vretnenu
napravili l<atastrofalnu grešl<u negiraj uć i učenj acima l<oj i su
izdali p omenutu fetvu. Svoj e negodovanj e nisu p otl<rj epili
vj erodostoj nim tekstom iz Allahove !(nj ige, sunneta Nj ego ­
va Poslanil<a, ili govora uleme ove vj ere. >>
Z atim j e š ej h prenio velil<i b roj cit at a uleme a p otom
l<aže: « l(aže šej hul islama ibn Tej m ijj e, r ahimehullahu te'a­
la, u svoj oj l<nj izi ' Sarimul meslul ala š atimi e r- re sul': I(aže
imam Ishal< ibn Rahevej , j eda n o d imama l<oj i j e u rangu
imama Š afij e i Ahme d a : « Muslimani su složni d a j e o naj
l<o o p s uj e Allaha ili Nj egova Poslanil<a, s allallahu alej hi ve
s ellem, ili o db ij e n ešto o d o noga što j e Allah obj avio - ne­
vj erni!< , pa mal<ar priznavao sve što j e Allah obj avio . » Mu­
hamme d ibn S ahnun, j edan od malil<ij sl<ih učenj al<a, l<aže:
<< Ule m a j e slož na d a j e p s ovač Allahova Poslanil<a, s al­
lallahu alej hi ve selle m, l<afir. Nj e gov p ropis l<o d ulem e
j e ubistvo, a i o naj l<o p o sumnj a u nj e gov l<ufr j e l<afir . . » .

'

Završe n c itat šej hul islama ibn Tej mijj e .

Pogledaj , Allah ti se smilovao, govo r Ishal<a ibn Ra­
hevej ha i idžma- saglasnosti koj eg prenosi po pitanj u kL1fra
onoga l<o opsuj e Allaha ili Nj egova Poslanil<a, sallallahu alej ­
hi ve sellem, ili odbij e nešto o d onoga što j e Allah obj avio, p a

85
mal<ar priznavao sve što j e Allah obj avio - p ostaće ti j asno
da j e onaj l<o svoj im j ezil<om o psuj e Allaha, ili Nj egova Po­
slanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, nevj erni!<, murted o d dini
islama, p a mal<ar priznavao sve što j e Allah obj avio i mal<ar
opsovao u šali ne cilj aj ući nj eno značenj e srcem. Š afija, ra­
himehullahu teala, kaže: « l(o se šali sa nečim o d Allahovih
aj eta nevj erni!< j e . »
l(al<av j e tel< onda slučaj sa onim l<o se šali psovanj em
Uzvišenog Allaha ili Nj egova Poslanil<a , sallallahu alej hi ve
sellem. Zato šej h Tel<ijj ud- din l<aže: ' Naši drugovi a i dru­
gi učenjaci l<ažu: «l(o opsuj e Uzvišenog Allaha nevj erni!<
j e, bez obzira uradio to u zbilj i ili šali. D okaz tome su rij eči
Uzvišenog: «Reci: «Zar se niste A llahu i riječima Njegovim i
Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispriča vajte se! Jasno je da ste
nevjern ici, a tvrdili ste da ste vjernici. » Tevba, 65-66. Ovo j e
l<ategoričl<i ispravano mišlj enj e. »
Zatim šej h Abdullah ibn Muhamm e d ibn Abdul-Ve­
hhab l<aže: « Pogledaj tal<ođe rij eč i šej h a na l<raj u nj egova
govora l<ada l<aže da nema sum nj e d a j e osnova govora ovih
lj udi velil<i širi< i l<ufr l<oj eg Allah neće opro stiti osim tea ­
b o rn, i l<al<o p o menuta stvar p ovlači otpadništvo o d vj ere.
Pogledaj l<al<o j e j asno spom e nuo nevj erništvo onoga l<o to
u radi i nj egov riddet l<ada se protiv nj ega usp ostavi dol<az
iz Allahove !(nj ige ili sunneta pa o n i dalj e ustraj e u tom e .
O l<o ovog a s e neće sp o riti č ovj ek l<oj i j e spoznao dini islam
l<oj im j e Uzvišeni p o slao svoga Poslanil<a Muhammeda,
s allallahu alej hi ve sellem. Allah najbo lj e z na . » ( D ž amiul
ferid, 33/292, ed- D urer u s -senijj e, 1 0 / 1 49)

88. M u h a m m ed i b n A l i eš-Ševka n i (u m ro 1 2 5 0 h .g.)

Velil<i broj ovih lj udi izgovori riječi kufra pa l<ažu: Ja sam

jevrej , uradiću to i to, pa tako postaj e murted nel<ada rij ečima
a nekada dj elom a da toga i nij e svjestan. (Ed-Devaul adžil l 9)

86
 89. M u h a m m ed E m i n i b n Abid i n e i - H a n efi ( u m ro 1 2 5 2 h .g .)

U knj izi tDerrul muhtar' u poglavlj u o murtedu, nakon

poj ašnj enja j ezičkog i terminološkog značenja ove rij eči, stoji:
«U Fethu stoj i: ul(o se ismijava rij ečima l<ufra odpadnil< je pa
mal<ar ne vj erovao svoj im srcem (u riječi l<ufra l<oj e j e izgo ­
vorio. op.prev.), zbog omalovažavanj a, tal<o da je na stepenu
kufra inata.» (tj . nj egov l<ufr j e poput kufra inadžij e. op.prev.)
Ibn Abidin u tHašij i Reddul muhtara' kaže: «l(o se ismi­
java rij ečima l<ufra, tj . dobrovolj no ih izgovori ne cilj aj ući nj i­
hovo značenj e ... Isto tal<o al<o bi učinio sedždu kipu ili bacio
mushaf na smetlj ište postao bi nevj ernik p a makar i vj erovao u
l(ur'an. » (Re ddul muhtar ala derril muhtar, 6/356-358)

90. Š i h a b u d - d i n M a h m u d i b n A bd u l l a h e i -A i u s i ( u m ro 1 2 7 9)

U komentaru rj eči Uzvišenog: ))Ne ispriča vajte se) posta­

li ste nevjernici na/(on što ste bili vjernici'; el-Alusi kaže: « Nel<i
učenj aci navode ovaj aj et l<ao dokaz da nema razlike u izgova­
ranj u rij eči l<ufra u šali ili zbilj i. Oko ovoga nema razilaženj a
među učenj acima .» (Ruhul meani, 10/ 1 3 1 )

9 1 . I b ra h i m i b n M u h a m m ed i b n Ah m ed el-Bej d žu ri eš-Šafi 'ij

( u m ro 1 2 77 h .g .)

U Hašij i ibn !(asima el- Gazzij a nal<o n nj egovih rij eč i o

riddetu: «Terminološl<i riddet j e ostavlj anj e islama sa nijj e­
tom kufra, r ij ečima l<ufra ili dj elom l<ufra, poput sedžde l<ipu,
bez obzira uradio kufr ismij avaj ući se, iz inata ili iz ubj eđe­
nj a . » El- Bej džuri l<omentariše pa l<aže: «B ez obzira uradio
l<ufr, generalizuj e napuštanj e islama nijj e tom l<ufra, rij eč ima
i dj elima. Međutim što se ismij avanj a t iče ono se ispolj ava
rij ečima ili dj elom. Nj egove rije či 'ismij avaj ući se' tj . na na­
čin l<oj i ul<azuj e na ismij avanj e. l(aže Uzvišeni: «Reci: «Zar se

87
niste A llahu i riječima Njegovim i Poslan i/(u Njego vu rugali ?
Ne ispričavajte se! jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste
vjernici. » Tevba 65-66. Nj egove riječi 'iz inata: kao kada bi iz
inata onome l<o se sa nj im raspravlj a rel<ao : Allah j e jedan od
troj ice, a vj eruj e da j e Allah j edan. Pomenutim rij ečima čini
kufr. » (Hašij etu el-Bej džtlri ala šerh ibn Kasim el -Gazzi, 2/264)

92. Šej h A bd u l l a h i b n A bd u r- R a h m a n e ba Beti n (u m ro 1 2 82)

Š to se tiče tvog pitanj a, da li je dozvolj eno poimenično

nazvati čovj el<a nevj ernil<om, l<ažem: « Stvar na l<oj u l( ur '­
an, sunnet i l<oncenzus- saglasnost uleme ukazuj u da j e l<ufr
poput širl<a, činj enj em ibadeta drugom mimo Allaha, l<o j e
uradi - nj u ili nešto slično nj oj - nema sumnj e u nj egov l<ufr.
Nema nil<al<ve preprel<e da za onoga l<o uradi ne što od toga
(tj . širl<a) l<ažeš: "Taj j e postao nevj erni!< tim dj elom': Ovo po­
j ašnj ava činj enica da pravnici u poglavlj u o propisu murte­
da spominj u puno stvari l<oj im musliman postaj e nevj ernil< .
Ovo poglavlj e oni otpočinj u rij ečima: l(o uč ini širk Allahu
- nevj ernil< j e, o d nj ega se traži p okaj anj e u suprotnom ubija
-'

se. Traženj e teobe biva od muajj e n osobe (�) (tj . određene

osob e taj i taj -fulana ibn fulana- poimenično. op.prev.) »
l(ada j e j edan od novotara rel<ao imamu Š afij i da j e
l(ur'an stvoren Š afij a mu reče: « Postao si nevj ernik u veli­
l<og Allaha . » G ovor uleme o poj e dinačnom tel<firu j e poduži.
Najve ći vid l<ufra j e širl< - obožavanj e drugog mimo Allaha .
Pomenuto dj elo je l<ufr po idžmau- saglasnosti muslimana
tal<o da nema preprel<e protel<firiti onoga l<o ga uradi, l<ao što
za onoga l<o uradi zinalul< l<ažemo taj je zinalučar, ili onaj l<o
uzima l<amatu l<ažemo taj j e murabi (y\__y o�) (onaj ko uzima
l<amatu) . . . » (Ed- Durerus-senijj e, 1 0/4l6-4 1 7)
Š ej h eba B etin j e tal<ođe upitan o rij ečima San'anij a :
« Onome l<o uradi širl< ne l<oriste nj egove rij e či: j a ne činim
širl< Allahu. » , p a j e šejl1 eba B etin odgovorio : « Z nače da j e

88
onaj l<o uradi širi< mušril< pa makar širi< nazvao nel<im dru­
gim imenom. Zatim nj egove rij eči da pravnici u svoj im l<nj i­
gama jasno spominj u da o naj l<o izgovori rij eči l<ufra p ostaj e
kafir pa makar i ne cilj ao nj ihovo značenj e, oni time cilj aj u i
onoga l<o izgovori rij eči l<ufra u šali i zabavi. Tal<o puno pra­
vnil<a kaže: "l(o izgovori rij eči ili uradi dj elo koj e j asno ul<a­
zuj e na ismij avanj e vj erom nevj erni!< j e pa mal<ar to uradio
u šali': D ol<az tome su rij e či Uzvišenog: «Reci: «Zar se niste
A llah u i riječima Njegovim i Poslani/(u Njego vu rugali? Ne
ispričavajte se! Jasno je da ste nevjernici) a tvrdili ste da ste
vjernici. » Tevba 65-66» (Ed- Durerus- senijj e, 10/4 1 9) ·

I kaže šej h eba Betin: <<Tal<ođe, kažemo onome ko tvrdi

da onaj l<o izgovori šehadet ne može uraditi kufr: Š ta onda
znači poglavlj e koj eg spominj u pravnici u l<nj igama fil<ha, a
to j e 'Poglavlj e o propisu murteda: A murted je onaj ko učini
kufr nal<on islama: rij ečima, ubj eđenj em, dj elom ili sumnj om.
Tal<av je prije riddeta izgovarao šehadet l<lanj ao i postio. Ako
uradi nešto od ovo ga što su pravnici sp omenuli postaj e mur­
ted pored toga što izgovara šehadet, l<lanj a i posti. Nj egov
izgovor šehadeta , namaz i post nas ne sprje čava da nad nj im
donesemo sud riddeta . Dokazi iz l(ur'ana, sunneta i idžma'a
o ovome su očiti. Prvu stvar l<oj u pravnici spominj u u ovom
poglavlj u j este širi<. l(o učini širi< Allahu p ostao je murted.
Š iri< j e obožavanj e drugog mimo Allaha . l(o posveti nešto od
ibadeta nel<om drugom mimo Allahu on j e mušril< pa mal<ar
postio čitav dan i l<lanj ao čitavu noć . Nj egovo dj elo će propa­
sti. » (Medžmu'atu er- resail vern mesail e11- Nedždijj e, 1 /659)

93 . Š ej h Abd u r-Ra h m a n i b n H a s e n i b n M u h a m m ed i b n Abd u i ­

Ve h h a b ( u m ro 1 285 h .g .)

U j e dnom o d svoj ih pisama šej h l<aže: « Š to se tiče hari­

džij a oni tekfire slj e dbenil<e imana zbo g grij eha mimo l<ufra
i širl<a. Poj avili su se u vremenu hilafeta Alij e ibn ebi Taliba
f
89
i protekfirili ashabe zbog nj ihovih međus obnih sul<oba . I<ao
dol<az nj il1ove tvrdnj e n aveli su aj ete i hadise ali su pogrij e­
šili u dol<azivanj u j er se zbog grij eha l<oj i su mimo l<ufra i
širl<a ne tel<firi o soba l<oj a ih čin i, već se treb a o dvraćati od
nj ega . Al<o ustraj e u velil<om grij ehu ne pol<aj avši se obaveza
j e odvratiti ga o d grij eha i dignuti se protiv nj ega . Sval<o loše
dj elo, ostavlj anj e vadžiba ili činj enj e harama, treba negirati,
ali se ne tel<firi o sim zbog dj ela l<ufra na l<oj eg I(ur'an i sun­
net ul<azuj u da j e l<ufr. Isto tal<o po pitanj u stvari ol<o l<oj e
se ulema slaže da j e nj eno činj enj e ili vj erovanj e u nj u l<ufr. »
(Medžmu'atu er-resail vern mesail en-Nedždijj e, 1 / 380)

94. M u h a m m ed i b n Ah med e l M a l i ki poznat kao šej h Al i š

(u m ro 1 2 99 h .g .)

"Poglavlj e o suštini riddeta i nj enim propisima': U še­

rij atu riddet j e otpadništvo muslimana tj . osobe č ij i j e islam
bio pritvrđen ( tj . ispolj avao nel<u od specifičnosti islama
poput namaza i tome slično na osnovu l<oj e s mo ga svrsta­
li u muslimane. op. prev. ) time što pripada roditelj ima mu­
slimanima p a makar i ne izgovorio šehadet (tj . rađanj em u
muslimansl<oj p oro dici l<oj a pral<til<uj e propise i slama a ne
samo nosi muslimansl<o ime, smatraće se muslimanom, p a
mal<ar od nj ega i ne čuli rij eči šehadeta. op.prev. ) ili j e pal<
izgovorio šehadet znaj ući i pridržavaj ući se rul<nova islama.
Svej edno uradio l<ufr j asnim rij eč ima p oput : 'Ja ne vj eruj em
u Allaha ili Allahova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem';
ili: 'Ima dva ili tri boga"; 'Mesih j e sin Allahov'; ' Uzej r j e sin
Allahov'; ili pal< izgovori rij eči l<oj e j asno izisl<uj u l<ufr poput
negiranj a nel<e stvari koj a j e nuž no poznata i ol<o koj e p o ­
stoj i l<oncenzus , jer i z tal<vog p o stupl<a proističe p oricanj e
l(ur'ana i utj erivanj e Allahova Poslanil<a, sallallahu alej hi ve
sellem u laž . Isto tako vj erovanj e da Allah ima tij elo ili ne­
gacij a Allahovih svoj stava uluhijj eta . Ili pal< u radi dj elo l<oj e

90
nužno izisl<uj e l<ufr p oput bacanj a mushafa na 11ečisto mj e ­
sto ili p al< na nešto čisto ali ga se lj udi gade p oput plj uvačl<e . . .
(Minehul Dželil ala muhtesari Halil, 9/205)

9 5 . H a m d i b n A l i i b n At i k (u m ro 1 3 0 1 h .g.)

U svoj oj l<nj izi 'Ed-difa' an ehlis -sunneti vel ittiba; šej h

l<aže: «Al<o izgovori rij e či l<ufra bez prisile nevj erni!< j e p a
mal<ar mu srce bilo smireno u imanu, kao što onaj l<o svoj a
prsa otvori l<ufru p ostaj e nevj erni!< pa mal<ar ne izgovorio
l<ufr rij ečima . » (Ed- difa' an ehlis - sunneti vel ittiba: 26 str.)
U risali " S eb ilu en- nedžati vel fil<al<" šej h Hamd ibn
Ali ibn Atil< l<aže: « U o dgovor u šej hove p o ro dice, l<ada su
upitani o ovom aj etu i hadisu Poslanil<a, s allallahu alej hi ve
selle m: ))J(o živi sa m ušri/(om on je poput njega:) ( Hadis b i -
lj eži ga Ebu D avud u svom Sunenu, !(nj iga džihada, p ogla­
vlj e o B oravl<u u zemlj i širl<a, br. 27 87; Hal<im 2 / 1 4 1 ; Silsile
e s - sahiha br. 2330) , stoj i d a se aj et s hvata shodno nj egovom
spolj aš nj em z načenj u, tj . d a ul<olil<o čovj e!< č uj e l<al<o se p o ­
riču Allahove rij e č i i ismij ava nj ima p a sj edne l<od tih l<afira
l<oj i se ismij avaj u s a Allah ovim aj etima, bez p risile, bez d a
i m to negira i bez d a ustane o d nj ih dol< ne promj ene svoj
govor - p ostaj e l<afir p op ut nj ih p a mal<ar ne radio ono što
oni rade. Tal<av p o stu p al< ul<azuj e na zadovolj stvo l<ufrom a
zadovolj stvo l<ufrom j e l<u fr. Ovaj aj et i nj e mu slični ulema
n avodi l<a o dol<az d a j e o n aj l<o j e zadovolj an grij ehom p o ­
put onoga l<o ga č ini. A al<o osoba tvrdi d a to dj elo p rezire
svoj i m srcem neće se prihvatiti o d nj ega j er j e sud na osno­
vu s p olj aš nj osti, a on j e isp olj io l<ufr tal<o da biva nevj er­
ni!< . » ( S eb ilu en-nedžati vel fil<al<, 54 str. )
I l<aže takođe ibn Atil<: « Š to se tiče druge mesele, l<ada
-

se čovj el< opravdava p oistovjećivanj em sa mušricima i ispo-

lj avanj em pol<ornosti nj ima , znaj , da isp olj avanj e poistovj e -
civanJ a sa musr1c1ma 1ma tri stanJ a:
, • • v • • • • •

91
 Tre će stanj e: Da se poistovj eti sa nj ima vanj štinom, a
suprostavlj a unutrinom. U okviru ovog stanja imamo dvij e
situacij e:
- Prva : D a to uradi o nda l<ada se nalazi u nj ihovoj vlasti,
l<ada ga udaraj u ili svežu i prij ete ubistvom govore ći: Ili ćeš
se poistovj etiti sa nama i pol<oriti ili ćemo te ubiti. U oval<voj
situacij i dozvolj ava mu se da se p oistovj eti sa nj ima vanj šti­
nom s tim da nj egovo srce ostane smireno u imanu. Tal<o
se desilo sa Ammarom povodom koj eg j e Uzvišeni obj avio:
« Onoga /(oji zaniječe Allaha, na/(on što je u Njega vjerovao,
- osim a/(o bude na to primoran, a srce m u ostane čvrsto u
vjeri» Nahl l 06. I l<aže Uzvišeni: « To učinite jedino da biste
se od njih saču vali. » Alu Imran, 28. Ova dva aj eta ukazuj u
na pomenuti propis l<al<o to napominj e Ibn l(esir u tefsiru
pomenutog aj eta sure Alu Imran.
- Druga: D a se p oistovj eti sa nj ima vanj štinom a su­
p rostavlj a nutrinom ali nij e u nj ihovoj vlasti ve ć ga pohlepa
z a vo dstvom i i metl<om ili šl<rtost za domovinom i čelj adi,
ili strah da se nešto ne desi sa imetl<om, navedu d a to uč ini.
U oval<voj situacij a biva murtedom i neće mu !<oristiti to što
ih mrzi svoj om nutrinom. Tal<av j e od o nih o l<oj iina Uzvi­
š eni l<aže: «Za to što više vo le živo t na ovom nego na onom
svijetu, a A llah n eće u/(aza ti na pravi put onima /(oji neće da
vjeruju. » Nah l, 1 07. Uzvišeni nas obavj eštava da ih džehl ili
lj ubav prema batilu nisu naveli d a urade kufr, ve ć dunj alučl<a
p ohlepa l<oj oj su dali prednost nad vj erom. Ovo j e z načenj e
rij e či šej hul islama Muhammeda ibn Abdul-Vehhaba, rahi­
mehullahu teala:' (Sebilu en- nedžati vel fil<al<, 62-64. str. I<o­
mentar: G ovor šej ha j e j asan da ul<olil<o dunj alučl<i prohtj evi
i strasti budu seb eb- uzrol< činj enj a .k ufra od strane čovj el<a,
onda to nij e opravdani razlog l<oj i sprj ečava da se na nj ega
spusti propis l<ufra, za razlil<u od stanj a prisile.)

96. J ed a n od u l eme N ed žda

92
 I<ada musliman sazna veličinu ove rij eči (rij eči tevhi­
da - šehadet. op. prev. ) i uvj ete l<oj ima j e o na ograničena, a uz
to mora postoj ati i vj erovanj e srcem, izgovor j ezikom, i rad
organima tij ela - uvidj eće da ukolil<o zahvati nešto od pome­
nutih stvari čovj el< prestaj e biti musliman, l<al<o to Uzvišeni
p oj ašnj ava u svoj oj !(nj izi. Ul<olil<o j e čovj el< musliman i izvr­
šava rul<nove-temelj e islama pa zatim izgovori rij eči, uradi
dj elo ili p osj eduj e ubj e đenj e l<oj e ruši p o menute stvari - neće
mu !<oristiti nj egova dj ela, j er Uzvišeni l<aže onima koj i su
izgovorili rij eči kufra u bitci na Tebul<u: ''Ne ispričavajte se!
Jasno je da ste postali nevjernici, na/(on što ste bili vjernici." I
l<aže Uzvišeni: «a sigurno su govorili nevjernič/(e riječi i po/(a­
zali da su nevjernici, na/(on što su javno islam bili primili, »
Tevba, 74. » (Risala esbabu nedžati es - seul mine s - sej fil me­
slul, medžmuatu et-tevhid, 182 str. )

97. Os m a n i b n M u h a m ·m ed šeta e i - Be kri eš-Šafi 'ij ( 1 302 h.g.)

Rezime j e da se riddet svodi na tri vrste: ubj eđenj e, dj ela

i rije či, a zatim se svaka vrsta grana na puno. ogranaka. (Ianetu
et-talibin ala hilli elfazi fethil mubin, 4/132)
..

98. S i d d i k H a sen H a n e i- Ka n udži ( u m ro 1 3 0 7 h .g .)

l(aže, rahimehullahu teala: «U to spad a i ismij avanj e

Allahovim spomenom, Poslanil<om, I<ur 'anom ili sunnetom.
Tal<vo ismij avanj e j e o čiti l<u fr. I<aže Uzvišeni: «Reci: «Zar se
niste A llah u i riječima Njegovim i Poslani/(u Njegovu ruga­
li ? Ne ispriča vajte sef Jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste
da ste vjernici. » Tevba 65-66. Tj . p o stali ste nevj ernici ovim
ismij avanj em. Š ej hul islam ibn Tej mijj e l<aže: uUzvišeni nas
j e obavij e stio da su postali nevj ernici nal<on nj ihova i1nana
p ored toga što su rel<li da su izgovorili l<ufr ne vj eruj uć i u
nj ega, i d a su to izgovorili u šali i zabavi. Uzvišeni j e p oja-

93
snio da j e ismij avanj e sa Allahovim aj etima kufr, a to neće
učiniti osim onaj l<o j e svoj a p rsa otvorio ovim rij ečima (tj .
rij ečima l<ufra) . Da j e u nj egovom srcu bilo imana sprij ečio
bi ga da izgovori ove rij eči. l(u r 'an nam poj ašnj ava da i man
u srcu nuž n o zahtj eva i dj elo u vanj štini. l(aže Uzvišeni:
«A licemjeri govore: «Mi vjerujemo u A llaha i Poslani/(a i
po/(oravamo se») - zatim ne/(i od njih glave o/(reću; nisu oni
vjernici. » Nur; 47. Uzvišeni negira iman onome l<o se ol<rene
od pol<ornosti Poslanil<u, sallallahu alej hi ve sellem. Tal<ođe,
obavj eštava nas da vj ernici, l<ada budu p ozvani Allahu i Po ­
slanil<u da među nj ima p resude, slušaj u i pol<oravaj u se. Ovo
poj ašnj ava da j e pol<ornost o d stvari l<oj e iman nužno z a­
htj eva:' Završen citata šej hul islama ibn Tej mijj e . Iz nj egovih
rij eč i se vidi da čovj el< može p ostati nevj erni!< rij ečima l<oj e
izgovori ili dj elom l<oj eg uradi:» (Ed-Dinul halis, 4/546- 547)
U svoj oj l<nj izi Revdatu en-nedijj e, l<od šestog pogla­
vlj a: uPoglavlj e o onome l<o zaslužuj e l<aznu ubistvom': on
kaže: « . . Sahir, zbog toga što j e dj elo sihra vid l<ufra . Nj egov
.

počinioc j e murted i zaslužuj e ono što zaslužuj e murted . . .

l(ažem: Nema sumnj e da j e onaj ko se nakon svoga islama
pouči sihru l<afir i murted nj egovim bavlj enj em (tj . bavlj e­
nj em sihra) . Nj egova l<azna j e l<azna murteda . . . O naj l<o psuj e
Allaha, Nj egova Poslanil<a, islam, !(ur'an ili sunnet, kao i onaj
l<oj i vrij eđa vj eru. Sve ove stvari nužno izisl<uj u j asan l<ufr.
Nj ihov počinioc j e murted a nj egova kazna j e l<azna murte­
da . » (Revdatu en-nedijj e šerhu ed-dureril behijj e, 2/627-629)

99. Šej h Ah m ed i bn I b ra h i m i b n Isa es-S u d ej ri (u m ro 1 3 2 9 h .)

l(aže: « . . p ogledaj l<al<o j e š ejhul islam napravio razli­

.

l<u između manj e poznatih i opće poznatih stvari. Pa kaže

o manj e poz natim stvarima l<oj e su l<ufr: "Možda možemo
reć i da grij eši i da j e u zabludi, protiv nj ega nij e uspostavlj en
dol<az nal<on l<oj eg čovj el< biva nevj erni!<': što nij e rel<ao za

94
stvari čij i j e propis opće poznat, i ono što musliman uradi iz
neznanj a p oput ohalalj ivanj a harama ili govora i dj ela širl<a
nal<on spoznaj e. Zbog džehla u manj e p oz nati1n stvarima se
ne tel<firi, poput džehla o nekim svoj stvima . Dž ahil tih svoj ­
stava se ne tel<firi pa mal<ar se radilo o onome l<o u to pozi­
va . » ( Tevdihul mel<asid ve tashihul l<avaid fi šerhi l<asideti
ibnul I<ajj i m Nunijj e, 2/409)

1 OO. U čenja k Ša m a Dže m a l u d -d i n e l - Ka s i m i ( u m ro 1 3 3 2 h .g.)

U l<omentaru rij eči Uzvišenog: «A al\o ih zapitaš) oni će

sigurno reći: ('Mi smo samo razgovarali i zabavljali se." Reci:
((Zar se niste Allahu i riječima Njegovim i Poslanil\u Njegovu
rugali ? Ne ispričavajte se! Jasno je da ste nevjernici) a tvrdili
)
ste da ste vjernici. \> (Tevba 65-66) El l(asimi kaže: « U Il<lilu
stoj i: l(ej a kaže: U aj etu j e dokaz da su šalj ivdžij a i o naj l<o u
zbilj i izgovori rij eči l<ufra podj ednal<i, i da j e ismij avanj e Al­
lahovim aj etima l<ufr. » (Mehasinu et-te'vil, 8/254. Prethodno
smo spomenuli govor l(ej a el-Herrasij a u potpunosti. El-l(a­
simi j e ovdj e prenio nj egov govor bez il<akva komentara što
ukazuj e da se slaže sa nj im.)

1 0 1 . M u h a m m ed Enve r š a h e i - Ka š m i ri (u m ro 1 3 5 2 h .g.)

On u svoj oj l<nj izi "Il<farul mulhidin" prenosi iz dj ela

" Š erhu eš- Š ifa" o d Hafadžij a koj i l<aže: « Zb og toga - tj . zbog
kufra onoga l<o se suprostavi šerij atsl<im tel<stovima i stvari­
ma ol<o l<oj ih ne postoj i razilaženj e - tel<firimo sval<og l<o ne
tel<firi čovj eka l<oj i j e druge vj ere mimo dini islama; ili zasta­
ne i l<oleba se po pitanj u nj ihova tel<fira; ili sumnj a u nj ihov
l<ufr; ili opravdava nj ihovo ubj eđenj e, p a makar sam ispolj io
islam, vj erovao u nj ega i smatrao neisp ravnim sval<o drugo
ubj eđenj e (vj erovanj e) , mimo islama . Tal<av j e kafir zbog toga
što j e ispolj io ono što j e oprečna učenj u islama i zbog toga

95
što (tim rij ečima i ubj eđenj em-vj erovanj em) napada islam i
poriče ono što se u nj emu spominj e (od tekfira nevj ernil<a,
slj edbenil<a drugih vj era) . Isto tal<o l<ategoričl<i tekfirimo sva­
l<og l<o izgovori rij eči l<oj ima želi reći da j e ummet u zabludi,
dalel<o od pravog puta . A tal<ođe i onoga čij e rij eči vode tel<­
firu svih ashaba poput l(umej lija od rafidij a l<oj i tel<fire či­
tav ummet nal<on smrti Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem,
zato što nisu dali prednost Alij i, a Alij u, radij ellahu anhu, pak
tel<fire zato što nij e tražio svoj e pravo. Ovi su nevj ernici sa
više aspel<ata j er su svoj im rij ečima opovrgli čitav šerij at. Ta­
kođe tel<firimo sval<og muslimana l<oj i uradi dj elo ol<o koj eg
se muslimanu slažu da ga može učiniti samo onaj l<o j e u su­
štini l<afir, j er j e tal<vo dj elo dj elo nevj ernil<a pa mal<ar poči­
nioc tog dj ela bio musliman koj i ispolj ava islam ali radi tal<vo
dj elo. » (Ikfarul mulhidin fi darurijj ati ed-din, 58 str.)
I l<aže: «U cj elini, l< o izgovori rij eči l<ufra u šali, nevj er­
ni!< j e l<od svih učenj al<a . Neće s e uzeti u obzir nj egovo vj ero­
vanj e l<al<o j asno spominj e vlasnil< l<nj ige'El- Hanijj e' i t Red­
dul muhtara: » ( Ikfarul mulhidin fi darurijj ati ed- din, 59 str. )
I l<aže: «Ulema se slaže p o pitanj u o dređenih dj ela da
su l<ufr pored toga što nj ihov p o činioc može posj edovati sr­
čano ubj eđenj e j er su ta dj ela dj ela organa tij ela a ne srca.
Poput ismij avanj a izgovaranj em rij eči l<ufra pa mal<ar i ne
vj erovao u nj ih; sedžde l<ipu; ubistva vj erovj esnil<a; omalo­
važavanj e poslanika, mushafa ili kabe. Nakon toga ulema se
razilazi ol<o aspekta na osnovu l<oj ih su p očinioci ovih dj ela
nevj ernici, a svi su složni po pitanju nj ihova tel<fira . » (Il<farul
mulhidin fi darurijj ati ed-din, 68 str. )

1 02 . I b ra h i m i b n M u h a m m ed ed- Davej a n e l - H a n be l i ( 1 3 5 3 h )

l(aže: «l(ufr se može učiniti jednom od četiri stvari:

- Govorom: poput psovanj a Allaha, Nj egova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, meleka, itd.

96
 - dj el o m : p o p ut č i 11j enj a s e d žde kipu, mj esecu, SLli1CU,
drvu, kame nu ili grobu - j e r j e to širk - kao i baca11j e n1ushafa
na sme tlj ište.
- vj e rova nj e n1 (ubj e đe nj e m) : p o p u t vj er ov a 11j a da Allah.
in1a or tal<a, drugu, ili dij ete. Uzvi šeni k a ž e :
«A llah nije uzeo
Sebi sina, i s Njim nema drugog boga!» (Muminun, 91) I sto
tako vj erova nj e da su b lud i all<ol1 o l l1alal- dozvolj e n i a hlj eb
haram i tome slične stvari o l<o koj ih po stoj i l<ategoričl<i ko n ­
cenztls - saglasnost . Po menute stvari s u l<ufr j e r se supro sta­
vlj aj u islan1u i pr ihvatanj u nj egovil1 prop i s a , o p re č ne S ll l(u r ' ­
anLl i s u n netu kao i ko nc enzustl - sagla s no sti ummet a .
- i sumnj o m u ne što o d p o menutih stva ri: po put sum11j e
da su b lud i alkohol hara m - z ab ranj en i ili sumnj e da j e hlj eb
halal i to me slično . » (Mennaru e s - sebil fi šerhi e d - delil, 2/357)

1 03 . Sejj id M u h a m m ed Reš i d R i d a ( u .m ro 1 3 54 h .g .)

l(a ž e govo re ć i o tefs i ru r ij e č i U zv iš e nog:

«Licemjeri se
plaše da se vjern icima ne obja vi sura /(oja bi im o t/(rila o n o
što je u srcima licemjera. Reci: ((Sa mo se vi rugajte, A llah
će do ista n a vidjelo izn ijeti o n o čega se vi plašite.)) A a/(o ih
zapitaš, o n i će sigu rn o reći: (Mi smo sa m o razgovarali i za ­
ba vljali se.)) Reci: ((Za r se n is te A llah u i riječima Njegovim i
Posla n i/(u Njego v u ruga li ? Ne ispriča vajte se! Jasno je da ste
11e vjernici, a tvrdili ste da ste vjern ici.)' A/(o ne/(ima od vas i
opros tim o, druge ćem o /(azn i ti za to što su /(rivci. » (Tevba 64-
66): « Al l a h j e o b avij estio svo g a Po sl a n i l<a, sallallahu a l ej l1 i
ve s e l l e m, o r ij e č i ma ovih m u nafika u tol<u p u t a l<a Teb u kLL
O b avij e s t i o g a j e o nj ihovo m i s in ij ava nj u Poslan il<om zb o g
toga što j e i z a ša o d a s e b o r i p ro t iv r i mlj a n a č ij a j e slava i
u g l e d i s p u n i l a a rap sl<e g ra d ove zbog t rgova c a l<oj i su lj eti
'V

p utovali u S am i v i đ a l i_ nj i hovu mo ć . Uzvi š e 11i g a ob avj ešta -

va fo r m o m z a k l e tve , da u l<ol i l<o i h u p ita o nj il1ovin1 rij e č i ­
ma o dgovo riće l<a l<o s u s e s a n1 o š a l i l i i z ab avlj a l i a n i s u b i l i

97
ozbilj ni niti su negirali postupa!< Poslanil<a, sallallahu alej hi
ve sellem, ( nj egov izlazal< u b oj ) l<ao što j e inače slučaj onih
l<oj i se upuštaj u u raznorazne razgovore iz zab ave . Mislili su
da će to o pravdanj e biti prihvaćeno j er nisu z nali da govo r
o vj ersl<im stvarima u šali i igri ne biva osim o d strane onih
l<oj i su svoj u vj eru u zeli za zabavu a to j e očit l<ufr (nevj er­
stvo) . . . Al<o nel<o l<aže: Aj et vanj štinom ul<azuj e da su ovi
lj udi bili vj ernici p a su nal<on toga postali nevj ernici p arne­
nutim ismij avanj em l<oj eg su nazvali igrom i šalom, a vanj ­
ština l<ontel<sta aj eta ul<azuj e da j e l<ufr l<oj eg su prikrivali
bio uzrol< ismij avanj a l<oj eg su ispolj ili. l(ažemo: Oba govo ­
ra su istina-hal<l< i imaj u svoj aspel<at. Prvi govor pre dstavlj a
poj aš nj enj e šerij atsl<og propisa a to j e d a su o ni bili vj ernici
u propisima j er su tal<o tvrdili te su zbog tog a nad nj ima
sprovođeni p ropisi islama l<oj i se grade na osnovu vanj štine .
Ismij avanj e p omenutim stvarima predstavlj a vanj sko dj elo
l<oj e l<ida sp one islama i izisl<uj e l<ufr p a su zb og toga na­
l<on ismij avanj a postali nevj ernici u propisima, nal<on što
su bili vj ernici u propisima . Drugi govor, a to j e ono na što
ul<azuj e l<ontel<st aj eta tj . pral<sa . Aj et j asno ul<azuj e da j e
igranj e i šala Allahovom l(nj i gom, Nj e govim Poslanil<om,
sifatima- svoj stvima, prij etnj om i obećanj em, l<ao i uzima­
nj e nj ih predmetom ismij avanj a i igre - da j e sve to suštinsl<i
l<ufr l<oj i muslimana izvodi i z vj ere i nad nj im se sprovode
propisi riddeta (otpadništva o d vj ere) osim al<o se ne pol<aj e
i obnovi svoj islam. » ( Tefsirul mennar, 1 0/529 - 5 3 1 )

1 04. Ve l i k i u čenj a k A bd u r- R a h m a n i b n N a s i r i b n S' ad i ( 1 3 76)

U svoj oj l<nj izi u El- l(avlu s - sedid" š ej h ibn S'adi l<aže:

« l(ada j e pri tvrđeno da j e l<lanj e u ime Allaha j edan o d naj ­
plemenitij ih ibadeta i naj ve ćih pol<ornosti o nda j e l<lanj e
u nečij e drugo ime š irl< l<oj i č ovj el<a izvo di iz islama . Jer j e
granica širl<a i nj egova definic ij a l<oj a ol<uplj a sve nj egove

98
vrste : p o sve ćivanj e nel<og vida ibadeta nel<om d rugom
mimo Allahu . Stoga, posve ć ivanj e sval<og vj e rovanj a , rij e č i
ili dj ela z a l<oj e j e pritvrđe no da su naređena š e r ij atom , Al ­
lahu Jedinom, pre dstavlj a tevhid, ima 11 i i hlas - isl<re nost . A
posveć ivanj e nj ih nel<om drugo tn m i mo Allahu predstavlj a
širl< i kufr. Zato s e drži ove definicij e širl<a l<oj a ništa ne izo ­
stavlj a . » ( El- l(avlus - sedid fi mel<asidi et- tevhid, 54 str. )

1 05 . Šej h H afiz i b n A h m ed e l - H a ke m i ( u m ro 1 3 7 7 h .g .)

U svoj oj knj izi "E'alamu es- sunnetil menšure" on l<aže:

« P ita nj e: Ako neko kaže: S edžda kipu, ismijavanj e l(ur'anom,
psovanj e Po slanika, poigravanj e s vj erom i tome slične stvari
spadaj u u kufr u dj elu pa zašto onda izvode iz vj ere kada ste
mali kufr definisali kufrom u dj elu?
O dgovor : Z naj da ove č etiri stvari n e spadaj u u kufr
u dj elu osim al<o se uzme u obzir č i nj enica da su urađen e
organima tij ela . Međutim one se ne dešavaj u osim nal<on
nestanl<a dj ela srca, nj egova nijj eta- namj ere, ihlasa- i skre ­
no sti, lj ubavi i pol<ornosti, tako da ne ostane ništa od toga.
Tal<o da, iako pomenute stvari predstavlj aj u kufr u dj elu gle ­
dano spolj a, one nužno p ovlače l<ufr u vj erovanj u j er se ne
mogu desiti osim od strane munafil<a maril<a (J_.).A �\:vo) (koj i
j e i zašao iz vj ere, napustio vj eru) . Š ta j e muna fil<e u b itci na
Tebul<u navelo da i zgovore rij eč i kufra i p o stanu nevj ernici
nal<o n nj ihova islama osim pomenuta stvar, p ored toga što
su se o p ravdavali i govorili: tMi smo se šalili i zabavlj ali' Pa
im Uzviš en i l<aže: «Reci: {(Zar se niste A llahu i riječima Nje­
govim i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! jasno je
da ste nevjernici) a tvrdili ste da ste vjernici. » (Tevba 65) Mi
nismo generalno mali l<ufr definisali l<ufro m u dj elu već sino
ga definisali l<ufro m u dj elu l<oj i za sobom n e povlači ubj eđe­
_
nj e i ne ruši govo r srca i nj egovo dj elo . » (E'alamu es- sunnetil
menšure l'itil<adi et- taife e n - nadžij e el- mensure, 1 8 1 - 1 82 str. )

99
l(o 1ner1t a r : G ovo r š ej h a o ra z l i c i i z među kufra u dj elu koj i
i zvo d i i z vj e re i kufra u dj e l u koj i ne i zvo d i i z vj e re j e potptt ­
no j a s a 11 . Nij e svaki kufr u dj e l u mali l< ufr kako n e ki m i sle,
(L:.J\ ; \ ) r ij e -
UJ

već p o stoj i kufr u dj elu, tj . č i nj e 11j e n1.ukeffirata

čj u i dj elotn, l<oj i izvo d i i z vj ere p o put p r i n1j e ra koj e j e š ej l1
naveo: s e d ž d a l<i p u i p s ovanj e Po sla11 i k a , sall allahtt alej l1 i ve
selle n1. . Š to s e t i č e kufra u dj e l u l<oj i 11e i zvo d i i z vj ere to j e
k u fr koj eg š ej l1 11.az iva kufro n1 u dj elu koj i 11e p ovla č i z a s o ­
b o tn ubj e đ e nj e i n e ruši govo r s rca i nj egovo dj e l o . Nj ega
( ku fr u dj e l u l< oj i 11.e i zvo d i i z vj e r e ) j e š ej l1 cle fi n isao rij e č i m a :
« Svaki grij eh koj eg j e Zakono davac n a zvao ktt fro m a i lnan
i ime i ma 11a i d a lj e ostaj e 11j egovo n1 p o č i n i o c u . » ( Raz motri
dob ro ovu stvar, a d o ć i će i govo r Stal n e kotn i s ij e za fetve kao
i govor š ej ha b i n B a z a koj i p o d r ž avaj tt ove rij e č i . Pogledaj
tako đe še stu n a p o m e nu n a p o četku l<nj i ge na 15 s t r. )

1 06. Š ej h M u h a m m ed i b n I b ra h i m a l u š ej h ( u m ro 1 3 89 h .g.)

U komentaru dj ela " l(ešftt e š - šub ul1at" šej h kaže: « l(ada

saznaš da čovj ek p o staj e nevj e rnik j e d n o m rij e čj tt koju izgo ­
vori svoj im j e z i ko1n . . . » ( Š erl1t1 kešfi eš - šubuh.at, 4 1 str. )
I kaže l<o tne ntarišttći r ij e č i Mul1 a 111 m e d a ib n Ab d u l ­
Vel1 l1aba ( r ij e č i u z agrad i s u k o n1 e ntar šej l1a M u h a 1n m e da
i b n I b ra h i 111a , o p . p rev. ) : « A ko p retl1 o d n i c i n i s u b i l i nevj e r­
n i c i o s i 1n zbog toga što s u s p oj i li i z tn e đ u š i rk a i u tj e r iva11j a
u laž Allahova Po sla 11 i ka i l(tt r 'a n a (tj . nj ihovo p o r i c a nj e ) , i
p o r i c a nj e p rož ivlj e nj a i tome s l i č n o , o nd a šta z na č i po glavlj e
koj eg s p o m i l1j tt učenj a c i svi11 111.ezl1eba ( uče 11j ac i č e t i r i m e z -
11 eb a a i d r ttgil1) : " Poglavlj e o p ro p i s u n1urteda (ot p a d n i ka
o d vj e re) " ( koj e g s u d e fi n i s a l i 11a ra z ne n a č i t1 e ) a 0 11. - murted
- j e mus l i ln a n koj i u č i n i ku fr. (Uč e nj ac i se slažu d a č ovj el<
tno že i z a ć i i z vj ere zbog j e d11 o g ubj e đ e 11j a , dj ela i l i govo ra p a
mal<ar i zgova rao šehadet . . . Pa k a ž u : l(o l<aže to i to i l i vj eruj e
to i to - n evj e r 11 i k j e , neće mtt ko ri stiti 11i šta o d 0 11.0ga što

1 00
j e radio . ) Pa su čal< sp o n1ent1li stvari koj e su sit11e u očima
0 11oga l<o il1 čini, poput rij e či koj u izgovori svoj im j ezil<o tn
nevj eruj ući u nj u svoj im srcetn, ili rij e či l<oj u spomene u igri
i šali . ( Tal<o su neki Ltčenj aci mezheba tekfi rili o noga l<o u
de1nii1utivu kaže n1esdžid ili 1nusl1af, tj . Ltkol iko kaže dža­
miji ca ili mushafčić cilj ajući ismij avanj e i o malovažavanj e . )
Međtt stvarima koj e SLl u cj elii1i spotnenttli ima i o n il1 koj ima
čovj ek postaj e mLt rted pa makar izgova rao šel1adet i klanj ao .
I<ada bi čal< uz to o stavlj a o i l1arame ali ipal< uči nio dj elo
l<ufra p ropalo bi Inu sve što ima o d isla1na . Mukeffirati- dj ela
kufra čij im činj enj em čovj el< postaj e murte d se ne n1ogu po-
1Jroj ati . » ( Š e rhu kešfi eš- šulJuhat, 1 02 str. )
I kaže: « Miino nj ega - tj . onoga ko j e p risilj en - čovj ek
č inj enj en1 kufra nako 11 svoga iman_a po staj e nevj ernik , bez
obz ira uradio l<Ltfr iz straha ili lasl<anj a , škrtosti za domovi­
nom, imetl<om ili rodbinotn . Bez obzira urad io kufr u šali ili
zbog nekog drugog cilj a , osim ako 11ij e prisilj en. Aj et ukazuj e
na to da tevhid biva srcetn, j ezil<oin i dj elom, sa dva aspe­
l<ta: Prvi: R ij eči Uzvišenog: ((Osim o n oga /(o bude prisiljen )).
Uzvišeni j e izuzeo sa1no o n oga l<o J e prisilj e n a poz11ato j e da
čovj ek n e može biti p risilj en (tj . ne može s e zamisliti da bude
pr isilj en o sim l<ada su u pita nju dvij e stvari) osim u rij ečitna
ili dj elu. Š to se tiče ubj e đenj a srca tu ga niko ne može prisili­
ti. ( Stoga ukolil<o u radi kufr nal<on nj egova imana postao j e
nevj erni!< . ) D rugi: Rij eči Uzvišenog: ((To je zbog toga što više
vole o vaj svijet od ahireta J). Harf 'ba' u ovo m aj etu j e harf se­
b eba - u zrol<a tj . zbog toga što vole više ovaj svijet od al1i reta
(dženneta) . Aj et j asno ukazuj e da kufr i l<azna (koj om i1n j e
Allah pre sudio zbog o noga što s u u radili) nij e bio zbog u bj e ­
đenj a ili d žel1la, mržnj e prema vj eri i lj ubavi prema kufru,
ve ć j e sebeb - uzrol< toga (tj . tlzrolz činj enj a lzufra to što 011 ll
nj egovo1n činj enj tl ima jedntl stvar) nel<i o d dttnj alučkil1 pro­
htj eva l<oj e stiče činj enj em ove zabranj ene stvari (kufra) - da
Allah sačuva - , pa j e dao prednost dunj aluku nad vj ero m . »

1 01
 Zatim šej h Muhammed ibn Ibrahim l<aže : « Č ovj ek koj i
bude prisilj en da uradi kufr se može naći u nekom o d slj edećih
stanja:
- da se suzdrži i sabura . Ovo je najbolj e stanj e.
- da izgovori kufr a srce ostane u svom ubj eđenju. Ova-
kav postupak j e dozvolj en.
- da bude prisilj en te se on odazove ali mu srce ne ostane
u imanu. Ovakav j e kafir.
- da se od nj ega traži da izgovori kufr ali situacij a ne do­
seže stepen prisile pa se on odazove i izgovori svoj im jezikom
a srce mu ostane smireno u imanu. Takav j e takođe kafir.
- da mu se samo spomene izgovaranj e kufra, b ez prisile,
pa se on odazove svoj in1 j ezikotn i srcem . I on j e tako đe kafir.
( Š erl1u kešfi eš - šubuhat, 1 3 3- 1 34)
Š ej h j e takođe presudio riddetom čovj eku koj i j e izgovo­
rio rij eči kufra i rekao: 'Ja sam kršćanin; pored toga što j e to
izgovorio iz srdžbe i inata bez ubj eđenja u pome11ute rije či. U
fetvama i pismima šejha stoj i:
- 3906: Riddet čovj eka koj i kaže da j e kršćanin.
Od Muhammeda ibn Ibrahima uvaže11om i cij enj enom
emiru Rijada : Es- selamu alej kum ve rahmetullahi ve b erekatu­
hu, a potom: Dostavlj amo van1 ono što nam j e došlo od uva­
že11og šej ha Mul1ammeda ibn Muhej zia od svj edoče11j a nekih
predstavnika i lj tldi iz džemata Usejle, kao i tezkiju (tezkij a j e
svjedočenj e za određenog čovjeka da j e bogoboj azan i da se
kloni grij eha, op. prev.) pomenutih svj edoka u slučaj u Ab dul­
laha ibn Sulejmana .
Obavj eštavamo vas da smo mi, vidj evši opasnost ove
tnesele, naredili da se dovede Abdullah ibn Sulej man zaj edno
sa onima koj i su posvjedočili protiv nj ega, te su svi došli i pos­
vj edočili pred nama . Rezime događaj e je da su pomenutu oso­
bu posavj etovali po pitanj u obavlj anja namaza u džematu ali
se dotični inatio i nije primio nasihat odgovorivši: Ja sam slo­
bodan da klanj am u svoj oj kući ili u mesdžidu ili da neklanj am,

1 02
 a al(o želim vatru želim j e sebi pa šta želite? Oni mu rekoše:
Mi tebi ne želimo vatru j er ti si musliman. On reče: A šta ako
kažem da sam kršćanin. Ti nisi kršćanin inšaallah - rekoše mu
oni. On reče: Ja sam kršćanin.
!(ada smo nakon toga upitali Abdullaha o svj edočenj u
ovih lj udi protiv nj ega on reče da stanuj e u mj estu Buvej bij e i
da j e džematlij a mesdžida Buvejbije a ne mesdžida Usej le, te
da su ga pomenuti lj udi uzeli na metu. l(aže: Jedan od nj ih j e
dolazio j oš ranij e. Došli su mi te noći (savj etuj ući ga) pa sam
im se j a izvinuo da sam službenik i da možda budem na stra­
žarskoj službi ili u nekoj l(rivičnoj istrazi. I zaista sam te noći
imao istragu te sam se kući vratio oko devet i legao . Nakon
sabaha došli su moj oj kući i počeli jako l(ucati na vrata što je
uplašilo moj u ženu }(oj a j e ostavila dij ete i došla meni prestra­
vlj ena. Probudio sam se i izašao a oni su me počeli napadati
rij ečima: O magarče zar ne l(lanj aš? Odgovorio sam im da j a
l(lanj am i da j e namaz Allaha radi, i da j a nisam l(ršćanin pa da
ne klanj am, već sam musliman koj i klanj a Allahu a ne iz stral1a
od nekoga . Sve što su mi pripisali mimo ovoga nij e istina .
Nakon što smo čuli i j edne i druge odlučili smo da obu­
stavimo proces sve dok ne dođu lj udi koj i će posvj edočiti za
svj edoke (tj . dati tezkij u pre d kadij om da su pomenuti svje­
doci pravedni i bogoboj azni, op ·. prev. ) . Pa S Ll došli lj udi čija
j e pravednost pritvrđena . Pozvali smo Abdullaha i rekli da
j e svj edočenj e protiv nj ega šerijatski utvrđeno, da j e osuđen
zbog pomenutih teških rij eči koj e je izgovorio a koj e predsta­
vlj aj u j asan riddet (Pogledaj kako mu j e šejh zbog pomenutih
rij eči presudio riddetom i nij e uzeo u obzir nj egovo ubj eđenj e.
U risali koj a dolazi nakon ove stvar je j oš j asnij a . ) koj i izvodi
iz dini islama i ohalalj uju nj egovu krv ul(oliko se ne pokaje i
ispolj i teobu, kaj anj e, istigfar i odlučnost da više nil(ada neće
izgovoriti p omenute rij eči. Jer on j e pomenutim rij ečilna: Ja
�

sam kršćanin - da Allah sačuva - izašao iz okrilj a islama i po-

činio riddet iz islama u kršćanstvo. Uz to j asno j e odbio istinu,

1 03
omalovažio o ne koj i se nj e drže kao i na1naz koj i j e stub vj ere.
Pored toga nj egove rij eči da želi vatrLl ukazuj u na 11j egovo ne­
vj erova11j e u nagradu ili nj eno omalovažavanj e. Sve pomenute
stvari predstavlj aj u uzastopne p rij estupe. Posavj etovali smo
ga i od nj ega zatražili da se pokaj e te se on p okaj ao Allahu, i
ispolj io teobu i kaj anj e zbog onoga što j e uradio. Obavij estili
smo ga da treb a posvj edočiti da nema drugog boga sem Allaha
i da j e Muhammed Nj egov rob i Poslanik , i da se odrekne od
svake vj ere koj a j e oprečna islamu. O n j e to i uradio pa smo ga
ob avij estili da mu j e obaveza da se okupa guslom islama . Na
kraju smo ga p osavj etovali da vodi računa o obilj ežj ima islama
u koj e spada i namaz u džematu. Na osnovu nj egove teobe
poništeno j e nj egovo ubistvo, ali s obz irom da se usudio na
tako krupnu stvar, a živi među muslimanima, treb a se kazniti
žestokim tazirom (kaznom koj a nije šerij atski precizirana već
se vraća idžtihadu kadij e, op. p rev. ) , bičevanj em i zatvaranj em
sho dno onim što velijjul emr smatra p rikladnim, kal<o bi bio
ukor i op omena nj emu sličnim. Taziru će prisustvovati delegat
iz sekcij e 'El emru bil m'aruf' (naređivanj e na dobro) . Allah vas
sačuvao . » (Fetava ve resail Muhammed ibn Ibrahim 1 2/ 1 9 1 - 193)
U drugoj r isali stoj i : - 3907 : Zahtj ev da se p ripoji l<ršćan­
skoj vj eri pod izgovo rm da to čini iz razono de.
Od Muhammeda ibn Ibrahi ma emiru po kraj ine Rij ad,
Allah ga sačuvao. Es- selamu alej kum ve rahmetullahi ve bere­
katul1u, a potom:
Š to se tiče postupka koj i j e p odignut nama o d strane ve ­
likog suda u Rij adu pod b roj em 1 /4259, 20. 8. 1 3 59 h.g., a p ovo­
dom slučaj a zatvorenika Alij e koj i j e svoj im p ismom upućenim
"Savtul indžil" (Glasu indžila) tražio da se priklj ući kršćanskoj
vj eri, mi smo pogledali slučaj i sproveli p roces.
Obavj eštavamo vas da j e ono što j e p omenuta osob a ura­
dila ridet, da Allah sačuva. U svom odgovoru u toku procesa
on je rekao da j e to učinio iz razonode kako bi samo proveo
vrij eme te da j e o n j o š uvij ek u islamu i vj erovanj u u nj ega .

1 04
U ovom odgovo ru su ga pretekli munafic i koj i su rekli ono
što su rekli pa se nakon toga isp ričavali Po sla11iku, sall allahu
alej hi ve sellem, da su se samo šalili i zabavlj ali. Uzviše11i j e o
nj ima obj avio: «Reci: ((Zar se niste A llahu i riječima Njegovim
i Poslani/(u Njegovu rugali ? Ne ispriča vajte se! jasno je da ste
nevjernici, a tvrdili ste da ste vjernici.n» (Te vba 65-66)
Obaveza j e po me nutu osobu izvesti pred sud i od nj ega
zatraž iti pokaja nj e i izgovaranj e šehadeta. Nakon toga obave­
zan j e da se ol<upa zb og riddeta koj eg je počinio i da se pokaje.
I sto tako treba se kaz niti taziro m titne što će biti samo zatvo ­
ren, s obzirom na nj egovu bolest i slab o stanje zbog koj eg ne
može po dnij eti bičevanj e. Neka u zatvoru povedu raču11a da
se po menuti ne ugnj etava . Ve billahi et- tevfik, ves - selamu alej ­
kum. » (Fetava ve resail Muhammed ibn Ibrahim 1 2/ 1 93 - 1 94)

1 0 7 . Ve l i ki u če nj a k M u h a m m ed E m i n eš-Š en kiti ( u m ro 1 3 93)

U svom tesfiru uAdvaul bej an': ko d rij eč i Uzvišenog: « 0

vjern ici, n e odlučuj te se ni za što do/( za to ne upita te A llaha i
Posla11il(a Njegova, » (Hudžurat, 1), E š - Š enl<iti l<aže: « Znaj da
nepoštovanj e Poslanil<a, sa l a ll a l h u alejhi ve selem, l<oj e uka­
z uj e na nj egovo o malovažava nj e, vrij eđanj e ili ismij avanj e
sa nj im, p redstavlj a riddet o d dini islama i l<u fr u Allaha . »
U tefsiru riječi Allaha Uzvišenog: « Obja vljujemo suru i
njezine p ropise činimo oba vezn im!» (Nur, 1), on takođe l<aže:
« Puno učenj aka spominj e da j e onaj ko potvori maj ku Posla­
nika , sallallahu ale j hi v e sell em, ili nj ega, počinio rid d et i iza­
šao iz dini islama . Ova stvar j e očita . »

1 08 . Sta l n a ko m i s ija za fetve

Pitanje: l(ažu da postoj i riddet dj elom ili rij ečima . Mo-

�

lim vas da mi ukratko na j asan način poj asnite vrste riddeta

koj i se čini dj elom, rije čima i ubj eđenjem-vj erovanj em?

1 05
 Odgovor: Hvala Allahu, neka j e salavat i selam na Nj ego­
va Poslanika, nj egovu porodicu i ashabe . . . a potom :
Riddet j e nevj erstvo nakon islama a može se učiniti ri­
j ečima, dj elom, vj erovanj em i sumnj om. l(o čini širi( Allahu
ili zanij eče Nj egov rub ubij et (gospodarstvo ) , Nj egov vahda­
nij et (j ednoću) , neko Nj egovo svoj stvo ili neku knj igu ili po­
slanika; ili opsuj e Allaha ili Nj egova Poslanil(a; ili zanegira ili
ol1alali nešto o d harama oko koj eg se svi slažu da j e haram;
ili zanegira obavezu nel(og od pet rul(nova islama, ili sumnj a
u nj il1ovu obavezu; ili sumnj a u isl(renost Muhammeda, sal­
lallahu alej hi ve sellem, ili nel(og drugog poslanil(a; ili posu­
mnj a u prož ivlj e nj e; ili uč ini sedždu l(ipu; i tome slično - taj j e
postao l(afir i o dmetnik (murted) od dini islama . Vrati se na
poglavlj a o propisu riddeta u knj igama islamskog fil(ha j er j e
ulema vodila posebnu brigu o nj ima. Na osnovu p omenutih
primj era saz naj eš riddet koj i se može učiniti rij e čima, dj eli­
ma, ubj eđenj em i sumnj om. (Stalna kom isij a za fetve 2/3 . Ovu
fetvu su potpisali šej hovi: bin B az, Afifi, ibn Gudej an i ibn Kaud. )
Pitanj e: Ostavlj anj e namaza smatrate kufro m u dj elu
(kufrun amelijj ) a kufr u dj elu ne izvodi iz vj ere, osim onoga
što se iz toga izuzima poput psovanja Allaha i tome slično . Da
li je ostavlj ač namaza takođe izuzetak u tome i na koj i način?
Odgovor: Nije tačno da svaki kufr u dj elu ne izvodi iz
vj ere. Nel(i izvodi iz vj ere a to j e onaj koj i ukazuj e na ismija­
va11j e sa vj erom i nj enim omalovažavanj em poput stavlj anj a
musahafa pod noge, psovanj e nekog od Allahovih poslanika
pored znanja o nj egovom poslanstvu, pripisivanj e Allahu dj e­
teta, sedžda nekom drugom a ne Allahu, kao i klanj e kurbana
u nečije drugo ime a ne Allal1ovo :' {Stalna komisij a za fetve
2/34. Ovu fetvu su potpisali šej hovi: bin Baz, Afifi, ib n Gude ­
jan i ibn !(aud) (Napomena : opšte poz nate su fetve šejhova
bin Baza, Usej mi na, Fevza11a, ibn Džibrina, Stalne komisije za
fetve, da j e ostavlj ač namaza nevj ernik. I mam ibnul l(ajj im j e
11ave o dvadeset i dva dokaza da ostavlj ač namaza pada u velil(i

1 06
kufr- nevj erstvo, u svoj oj knj izi - 1 7- 26 L.f' - \ u.� i'j.d\ ytS ;
.. ..

Ibn Tej mijj e takođe navodi da ostavlj ač namaza pada u velil(i

kufr u svoj oj knj izi - 2/8 1 -94 L.f' - � u.':} ,i�\ cr )
U fetvi pod rednim broj em 202 1 2, izdata 7/2/ 14 1 9 l1.g.
stoj i: «I(ufr se može učiniti : rij ečilna; dj elotn; ostavlj a11j em;
ubj eđenj em; i sumnj o m. Na pomenute stvari uka�v ·yu dol(azi
iz Allahove knj ige i sunneta Nj egova Po slanil(a , ��� . » (Ovu ·

fetvu su potp isali šej hovi: bin Baz , Abdul Aziz alu šejh,
Abdullah ib11 Gudej an, Salil1 Fevz an i Bekr ebu Zejd)

1 0 9. I m a m A bd u l Aziz i b n Abd u l l a h i b n Baz ( u m ro 1 420 h .g.)

Psovanje vj ere j e kufr i riddet od dini islama, da Allah

sačuva . Ako čovj el( opsuj e dini islam, ili se ismij ava nj ime i
omalovažava ga, onda j e to riddet od islama. l(aže Uzvišeni:
«Reci: ((Zar se niste Allah u i riječima Njegovim i Poslani/(u
Njegovu rugali ? Ne ispriča vajte se! jasno je da ste nevjernici) a
tvrdili ste da ste vjernici. » (Tevba 65-66). Sva ulema j e složna
da musliman kada opsuj e vj eru, vrije đa, psuj e ili se ismij ava sa
Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, biva murted
i kafir halal krvi i imetl(a . O d nj ega će se tražiti p okaj a nj e, a ko
se ne pokaj e biće ub ij en. ( Fetve n u r tln aled- derb 1/ 1 57, 1 58)
Š ej h ibn B a z tako đe navodi kao dol(az govor l(urtubij a ,
Ebu B ekra ibn Elarabij a i !(adi !j ada, u s aglasnosti sa nj ima,
pa kaže: « I mam Ebu Abdullah Mul1ammed ibn Ahmed el­
Ensari el- l(urtubi u svo m tefsiru ((Džamiul al1l(amul I(ur 'an"
kod tumače nj a ovog aj eta kaže: "!(adi ebu Bekr ib11 Elarabi
kaže: " Pomenute rij eči su izgovorili ili u zbilj i ili u šali, a to
j e , l(ako god bilo, kufr j er j e i ismij avanj e l(ufrom l(ufr. Nema
razilaženj a međtt ummeto1n po to m pitanj u :'»
!(adi Ij a d ib n Musa u svoj oj knj izi " E š - Š ifa bi ta rifi htt­
l(ul(il Mustafa" 325 str. l(aže: « Z 11aj da j e 0 11aj ko omalovaža­
va l(u r 'an, ili ne što o d nj ega, onaj l(oj i ga psuj e ili zanegira
j edan harf iz nj ega, o naj l(o zanegira bilo šta od stvari }(oj e

1 07
 su Ll nj e 1n u p ritvrđene o d p ropisa ili hab era, ili svj esno p r i­
tvrdi ono što j e l(ur'an negirao, ili posu m nj a u nešto od toga
- z11aj da j e takav kafir p o koncet1Zttsu- saglasnosti isla mski h
učenj aka . l(aže Uzvišen i: « On i /(oji ne vjeruju u !(u r a n, p o ­
.što im je obja vljen. A o n je, za ista, knjiga zaštićena, laž joj je
s tra na, bilo s /(oje stra n e, ona je Obja va od Mudroga i h va le
dostojnoga. » Fussilet 41 -42» ( E r- Red du ala burl<aj be, 1 3 str. )
Odgovarajući na pitanj e o kufru u dj elu l<oj i izvodi iz
vj ere šej h bin Baz u magazit1 Ll " Furkan" kaže : « I(lanj e u nečij e
drugo ime a ne Allahovo, sedžda clrgom a ne All ahu, predsta­
vlj aj u kufr u dj el u koj i izvodi iz vj ere. Isti j e slučaj sa oniln koj i
klanja Poslaniku, sallallal1u alej hi ve sellem, ili učini sedždu
11ekom drugom mimo Allahu. Počinioc takvog dj ela čini veliki
kufr u dj elu, da Allah sačttva . Isti j e slučaj sa psovanj em vj ere i
Poslanika kao i ismij ava11j e111 sa Allaho rn i Nj egovim Po slani­
kom, i to j e veliki kufr u dj elu kod svih pripadnika ehli sunneta
vel dž1na'ata.» (I<uvajtski magaz in 'Furkan' b r. 94. Š eval 1 4 1 8)

1 1 O. Šej h M u h a m m e d i b n Sa l i h i b n U s ej m i n ( u m ro 1 420 h .g .)

...,

Sej h Usejmin j e upitan o uvj etima na osnovu koj ih se

musliman može protekfiriti (proglasiti nevj erniko m ) , i kakav
j e p ropis onoga l<o u šali uradi dj elo kufra, pa je odgovorio:
«Dva su uvj eta koj i se moraj tt ispuniti da bi se musliman mo­
gao protekfiriti (proglasiti nevj ernikom) :
Prvi: Da postoj i dokaz da j e stvar l<oj u čini dj elo kufra
zbog koj eg se tel<firi.
Drugi: Pol<lapa11j e tog propisa na osobu koj a ga čini, tj .
mo ra z11ati i cilj ati činj enj e tog dj ela (koj e j e kufr) , j er ako j e
džahil neće postati nevj er11il<, zbog rije či Uzviše nog: «Ono­
ga /(o se suprostavi Poslani/(u, a poznat mu je pravi put, i /(oji
pođe putem /(oji nije put vjerni/(a, pustićem o da čini šta hoće,
i bacićemo ga u džehennem, - a užasno je on bora vište!» (Nisa
1 15); - «A llah neće nazvati zalu talim narod koji na pravi put

1 08
up u tio prije n ego što učine ono što irn je On zabra n io. » (Te vbeJ
1 1 5); - «A Mi n ijeda n n a rod n ism o /(aznili do/( p osla n ika n is m o
posla li!» (Isra) 1 5). Me đutim ukoliko bude 11emaran u izučava­
nj u i preisp itivanj u neće biti opravdan. l(ao kada bi do čovj eka
do prlo da je to i to dj elo kufr pa on niti to p reispita niti istra­
žuje) tada više nij e op ravdan. Takođe ako ne cilj a dj elo kufra
neće biti nevjernik , kao kada bi bio prisilj e n 11a kufr a nj egovo
srce ostane smireno u imanu, ili mu se zbog velike radosti i
to me slično po muti razum p o put vlasnika deve koj u je izgubio
pa poto m legao u l1lad drveta čel<aj ući sn1rt, kad ono nj egova
deva pored nj ega . On je uze za povo dac i re če: 'A llal1u moj ti
si moj rob a j a tvoj gospodar: Pogriješio j e zbog velike radosti.
Š to se tiče onoga ko uradi kufr u šali on j e nevjernik jer je ci­
lj ao (činjenj e tog dj ela) kako to spominj e ule tna . » ( Medž mu'ul
fetava 2/ 1 2 5 - 1 26, od šej l1a Usej mina . )
I<omentar : rije č "c ilj ao" se često spo1nii1j e u govoru ule­
me oko riddeta i tekfira . Nel<i misle da se p o d nj om cilj a 11a
((vj erovao': stoga šejh ovdj e p ojašnj ava da se p od rije čj u "cilj ao"
cilj a na namj erno činje nje dj ela naspram koj eg stoj i džehl, gre ­
ška, prisila, po mućivanje razu1na i ton1e slično .
......

Sej h Usej min j e takođe upitan o p ropisu osobe koj a se

šali sa riječima u koj ima se ismij ava sa Allaho m, Nj egovitn Po ­
sla nikom, sallallal1u alejl1i ve selle m, ili vj erom, p a je odgovo ­
rio : «Ovo dj elo tj . ismij avanj e sa Allal1om, Nj egovim Poslat1i­
ko m, sallallahu alej hi ve selle1n, l<nj igon1 ili vj erom, predstavlj a
kufr i nifal< pa makar i u šali, i makar to čovj el< uradio da bi I1a­
smij ao lj ude. To je upravo o no što se desilo za vrijeme Poslani­
kaJ sallallahLl alej l1i ve sellem, kada su 11eki lj udi rekli: "Nis1no
vidj eli lj ude popLlt ovil1 naših karij a ( učača l(ur 'at1a) da imaju
veće stomake, lažlj ive jezike i da su kukavice u boju, ciljaj ući
ti me Poslani ka, sallallahu alejhi ve sellem, i nj egove ashabe ka­
rij e . Pa je Uzvišeni p ovodom nj ih objavio : «A ako ih zapitašJ
o n i će sigu rn o reći: (Wli srno sa m o razgo va ra li i zaba vlja li se.'J»
( Tevba, 65- 66)» (M edžmu'ul fetava 2 / 1 56, šejl'l El Usej n1 i11)
'

1 09
 1 1 1 . Š ej h A bd u l l a h i b n Ab d u r- Ra h m a n e i - Dži b ri n

U o dgovoru onome l<oj i i zvrće istinu šej h ibn Džibri11

kaže: « Mi po stup cima čovj el<a dol<azttj emo nj egovu al<i­
du-vj erovanj e . Pa l<ada vidimo osobu koj i stoj i p ored groba
nel<og čovj el<a l<oj e g veliča, p a pogne glavu, stoj i p o nizno i
sl<rušeno, stiša svoj glas, smiri udove i sl<oncentriše se svo­
j im srcem i razumom viš e n ego li u namazu pred Allahom.
Z atim p ozove umrlog p oz ivom osobe koj a o d nj ega o če­
l<uj e dar, nj emu se nada i tom e slično. Mi u tal<voj situacij i
n e sumnj amo da tal<av čovj el< vj eruj e da će mu on (umrli)
dati ono što on traži i odstran iti o d nj ega zlo . Tada nema­
mo potrebe d a ga pitamo : Da li vj eruj eš da umrli l<oristi ili
šteti bez Allahove dozvole? Jer Allah nas nij e obavezao da
otvaramo srca lj udi već se mi pre ma nj ima opho dima na
osnovu nj ihovih vanj skih rij e či i dj ela . Pomenuta osoba p o ­
stupa opre č na rij ečima Uzvišenog: « i, pored A llaha, n e moli
se onome ko ti n e može ni ko ris titi n i nauditi, jer ako bi to ura­
dio, bio bi uistinu, nevjern ik. » !un us, 1 06. Tal<ođe vidj eli smo
nj egovu sl<ruše nost i ponizno st pred mrtvim stvorenj em a
to j e upravo ib adet koj eg smo ranij e definisali. S toga mu, na
o snovu nj e govog dj ela i rij e či, sudimo d a j e učinio širl< , i d a
obožava druge mimo Allaha . » ( El- Kenzu es- semin 1 /29 1 )
Nal<o n toga šej h ibn Džibrin kaže: « Treća stvar: Pisac
na trećoj stranici, na početku devetog reda l<aže da onaj ko
vj eruj e da j e onaj koga on doziva, od onih l<oj i mogu dati i
da j e ono što posjeduj e Allahov dar nj emu i da ne može ništa
uraditi osim uz Allahovu dozvolu - da j e takav muvehhid . . . »
......

S ej h ibn Dž ibrin l<aže: «Nemamo potrebe da istražuj e-

mo nj egovo ubj eđenj e j er j e ubj eđenj e srca napoznata stvar.
Možda čovj ek izgovori jezikom ono što nij e u nj egovom srcu.
Stoga se mi prema nj emu op hodimo shodno nj egovoj vanjštini
jer postupci su odraz onoga što j e u duši čovj eka . » (El-l(enzu
es- semin 1 /29 1 )

110
 1 1 2 . Šej h Sa l i h i b n Fevza n e i - Fevza n

U l<nj izi "Muntel<a" stoj i slj edeće pitanj e : « Uvaženi šej h

S alih el- Fevzan, Allah mu podario ono što On voli i čime j e
O n zadovolj an. E s - selamu alej l<um ve rahmetullahi ve bere­
l<atuhu, a potom: U po slj ednj e vrij eme se među studentima
polemizira važna mesela l<oj a se veže za osnovu vj ere. Ja ć u
vam spo menuti nel<e rij e či a vas molim d a mi poj a snite da li
se pol<lapaj u sa al<idom ehli sunneta vel džema'ata ili ne:
l. Nel<i lj udi l<ažu: Al<ida ehli sunneta j e vj erovanj e
da s u dj ela organa tij ela uvj et p otpunosti imana, a ne uvj et
ispravnosti imana. A p oz nato j e da ehli s unnet vj eruj e da j e
iman govor i dj elo, i da nema imana b ez dj ela l<al<o to sp o ­
minj u učenj aci o d selefa .
2 . Tal<ođe govore: l(ufr l<oj i izvodi iz vj ere j e ste samo
kufr u vj erovanj u (l<ufrun i'til<adijj ) a što se tiče l<ufra u dj elu
(l<ufrun amelijj ) on ne i zvodi iz vj ere osim al<o ne ul<azuj e
na l<ufr u vj erovanj u, poput sedžde kipu na primj e r. Tada j e
to l<ufr zbog toga što ul<azuj e na u nutarnj e vj erovanj e a n e
zbog same sedžde. Isti j e slučaj i sa p sovanj em Allaha, ismi­
j avanj em vj ere i tom e slično. l(ažtl: Č ovj el< ne može učiniti
l<ufr (cilj a se na velil<i l<ufr, op.prev. ) dj elom bez obzira o
l<al<vom se dj elu radilo .
Molim vas da mi p oj asnite ove stvari i ono što j e u nj i ­
ma o d hakl<a- istine ili batila-neistine. Molim Allaha da vam
podari istinu i da islam i muslimane ol<oristi vama . Nel<a j e
salavat i selam na našeg Poslanil<a Muhammeda, nj egovu
porodicu i ashabe. »
O dgovor šej ha Fevzana: « Prvi govor j este govor mur­
džij a l<oj i se pripisuj u ehli sunnetu. O n j e pogrešan. Ispravno
j e da dj ela potpadaj u p o d samu suštinu imana. Stoga j e iman
vj erova nj e, govor i rad organima tij ela. Povećava se pol<or­
nošću a smanj uj e grij ešenjem. Ovo j e govor ehli sunneta j er
je Allah dj ela nazvao imanom. l(aže Uzviše ni: «Pravi vjernici

111
 ..�\ �l) �� � �\_" 4_;11 d d �l./ -
w

�==== - -: l =======

su samo o n i čija se srca strahom ispune /(ad se A llah spome­

n e) a /(ad im se riječi Njego ve /(azuju) vjero va nje im učvršćuju
i sam o se na Gospodara svoga osla njaju) » (Enfal) 2) Allahov
Poslanil<, sallallal1u alej hi v e sell e tn , kaže: « I man se sastoj i o d
sedamdeset i nekolil<o ogranal<a . . . » ( Hadis bilj eži Muslim,
1 /63, o d Ebu Hurej re, radij ellahu anhu.)
Š to se tiče drugog govo ra, ku fr u ubj eđenj u j e taj koj i
uglav11om izvo di čovj eka iz vj ere ali p ostoj e i dj ela koj a čovj e ­
ka izvode iz vj ere p oput ostavlj anj a namaza iz lij enosti, izu­
čavanj e i p oučava11j e sihru ili dobrovolj n o izgovaranj e rij eči
kufra . Svako dj elo mora pratiti c ilj (l<asd) , i zato se ne uzitna u
obz ir dj elo o noga koj i j e zaboravio, koj i spava , l<oj i n ij e puno­
lj etan, luđak ili prisilj en, zb og nepo stoj anj a c ilj a l<od 11j ih . A
j a savj etuj em ove lj ude da se pouče prije nego li p očnu govo­
riti j er j e govo r o ovim mesela ma opasan i zal1tj eva z 11anj e. »
( Š ej l1 Salih Fevzan Mu ntel<a 2/9- 10) ,
I kaže šej l1 Fevzan o dgovarajući na j edno od p osta­
vlj enih pita11j a ( Munteka, 1 /93) : «A dj elo koj e si uradio tj .
tvoj odlazak i promj e na vj ere islama zb og posla, to j e opa­
sna stvar j er p redstavlj a riddet o d dini islama . Ti s i to uradio
pretvaraj uć i se da si pri mio drugu vj eru i prip isao se drugoj
vj eri n1imo islama a to muslimanu nij e dozvolj eno . Obaveza
j e n1L1slin1anu da se drži svoj e vj ere da nj ome bude ponosan
i da zb og dunj alučkih pohlepa ne popušta u nj oj . Allah nij e
nikoga izuzeo iz zabrane izgovaranj a rij eči kufra osim ono ga
ko j e prisilj en . I<ao što l<aže Uzvišeni : « Onoga /(oji zaniječe
A llaha) na/(on što je u Njega vjerovao) - osim a/(o hude na to
primoran) a srce mu ostane čvrsto u vjeri -) če/(a A llah o va
kazna. One /(ajima se nevjerstvo bude m ililo stići će srdžba
A llahova i njih če/(a pa tnja veli/(a) za to što više vo le život na
ovom nego na ononrz svijetu) a A llah n eće u/(aza ti na pra vi
put onima /(oji neće da vjeruju. » (Nahl 1 06) Ti si se pretvarao
da si protn ij enio vj eru i prip isao se drugoj vj eri mimo islatna
radi dunj aluka a ne zb og prisile u koj oj se čovj el< op ravdava .

1 12
Obaveza ti j e da se p ol<aj e š Allahu, � , d a požuriš u promj e-
.......:

ni tvog p ripisivanj a drugoj vj eri i da na radnoj dozvoli napi­

šeš d a s i musliman. Uz to obaveza ti j e d a se pol<aj e š Allahu,
da se l<aj eš zbog tal<vog postupl<a i da čvrsto o dlučiš da se
više nećeš vratiti ovom grij ehu. Allah oprostio nama i tebi. »
I<omentar: Iz pitanj a se jasno uočava da se osoba l<oj a
j e postavila pitanj e pripisala drugoj vj eri da bi stel<ao p os ao
i dunj alu_č l<e pohlepe. Pored toga šej h j e izdao fetvu d a j e to
riddet i nij e iz toga izuzueo osim osobu l<oj a j e prisilj ena.
I l<aže šej h Fevzan u "Iršadu": «U ova dva plemenita
aj eta, zaj edno sa p ovo dom nj ihova obj avlj ivanj a, leži j asan
dol<az l<ufra onoga l<o se ismij ava sa Allahom, Nj egovim Po­
slanil<om, nel<im aj etom ili sunnetom Poslanil<a, sallallahu
alej hi ve sellem, ili ashabima Allahova Poslanil<a, sallallahu
alej hi ve sellem. I<o to uradi taj omalovažava Allahov rubu-
•

bij j et (gospodarstvo) i risalet (poslanicu) Allahova Poslanil<a,

sallallahu alej hi ve sellem, a to j e oprečna al<idi i tevhidu pa
mal<ar čovj el< i ne cilj ao suštinu ismij avanja. U ovo spada i
ismij avanje sa znanj em i učenim, nepoštovanj e nj ih i nj iho­
vo napadanje zbog znanj a l<oj eg nose. I to j e tal<ođe l<ufr p a
mal<ar čovj el< i ne cilj ao suštinu ismij ava nj a, j er ovi lj udi po­
vo dom l<oj ih su obj avlj eni aj eti su došli p riznaj ući ono što su
uradili i opravdavaj ući se rij ečima: "Mi smo se samo šalili i
zabavlj ali': Tj . nismo cilj ali ismij avanj e niti poricanj e već šalu.
Poznato j e da j e šala oprečna zbilj i. Pa ih j e Uzvišeni na j ezil<u
svoga Poslanil<a, sallallahu alej hi ve sellem, obavij estio da im
to opravdanj e ništa ne l<oristi kod Nj ega, i da su pamenu­
tim rij eč ima l<oj im su s e ismij avali postali nevj ernici nal<on
nj ihova imana. Allah n ij e prihvatio nj ihovo opravdanj e da
nisu bili ozbilj ni u svoj im rij ečima već da su cilj ali šalu i zaba­
vu. Allahov Poslanil<, sallallahu alej hi ve sellem, bi prilil<om
o dgovora na nj ihovo opravdanj e samo u čio: «Reci: ((Zar se
niste Allahu i riječima Njegovim i Poslani/(u Njegovu rugali ?
Ne ispričavajte se! Jasno je da ste nevjernici, a tvrdili ste da ste

1 13
vjernici:\> (Tevba, 65-66). To zbog toga što u ovim stvarima
nema mj esta šali i zabavi već j e obaveza poštivanj e, veličanj e
i skrušenost pri učenj u Allahovih aj eta . . . Š ej hul islam ibn Tej ­
mijj e, rahimehullahu teala, l<aže: ��uzvišeni nas j e obavij estio
da su postali nevj ernici nakon nj ihova imana pored toga što
su rel<li da su izgovorili l<ufr ne vj erujući u nj ega, i da su to
izgovorili u šali i zabavi. Uzvišeni j e poj asnio da je ismij ava­
nj e sa Allahovim aj etima l<ufr a to neće učiniti osim onaj ko
j e svoj a prsa otvorio ovim rij ečima (tj . rij ečima l<ufra) . D a j e
u nj egovom srcu bilo imana sprij ečio bi ga da izgovori ove
rij eči. l(ur'an nam poj ašnj ava da iman u srcu nuž no zahtj eva
i dj elo u vanj štini:'» (El-Iršadu ila sahihil i'til<ad, 80-8 1 str.)
I kaže šej h Fevzan: « l(ufr j e odbij anj e prihvatanj a islama
ili izlazak iz islama i prihvatanj e druge vj ere mimo Allahove,
dobrovolj no ili iz inata, zbog pristrastnosti vj eri predal<a ili
pohlepe za prolaznim dobrima od imetka, ugleda i položaja.
l(ufr se može učiniti dj elom poput l<lanj a u nečij e drugo ime
a ne Allahovo, činj enj em sedžde nel<om drugom mimo Alla­
hu, sihrom nj egovim izučavanj em i poučavanj em, itd. l(aže
Allah: «Reci: (1(lanjanje moje, i obredi moji, i život moj, i smrt
moja doista su posvećeni Allahu, Gospodaru svjetova, /(oji
nema saučesni/(a; to mi je narađeno i ja sam prvi musliman.''»
En'am, 1 62, - « 0 vjernici, molitvu obavljajte i Gospodaru svo­
me se /(lanjajte, i dobra djela činite da biste postigli ono što
želite, » Hadž, 77. l(o posveti nešto od ovih dj ela nekom dru­
gom a ne Allahu takav j e mušril< i l<afir. Prema nj emu ćemo
se ophoditi kao prema l<afiru osim ako se ne pol<aje Allahu.
Govoreći o sihru Allah l<aže: «A Sulejman nije bio nevjerni/(, .

- šejtan i su nevjernici,učeći ljude sihru» Be/(are l 02. I j o š puno

drugil1 vrsta l<:ufra l<oj i se mogu učiniti rij ečj u, dj elom l<ao
l(aže Allah: «I ude u
i ubj eđenj em, sumnj om i l<oleblj ivošću.
vrt svoj nezahvalan Gospodaru svome na blagodatima, govoreći:
"Ne mislim da će ovaj ikada propasti, i ne mislim da će ikada
Smak svijeta doći; a ako budem vraćen Gospodaru svome, sigurno

1 14
će nešto bolje od ovoga naći."»Kehf 35-36. l(ufr se ne čini samo
poricanj em (tel<zib) . Zatim kafir može biti kafir "el asli" (l<afir
u osnovi) koj i nil<ada nij e bio u islamu, a može biti i l<afir l<u­
from riddeta ako prihvati islam pa potom uradi nel<o od dj ela
l<oj a ruše islam bez obzira da li to uradio u zbilj i ili šali, cilj ao
nel<e od dunj alučl<ih prohtj eva : imetal<, ugled, položaj a, ili ne.
Iz toga se izuzima samo al<o bude prisilj en da uradi ili izgo ­
vori l<ufr pod uvj etom da nj egovo srce ostane u imanu. I(aže
Allah: « Onoga /(oji zaniječe Allaha, na/(on što je u Njega vjero-
. '

vao, - osim a/(o bude na to primoran, a srce mu ostane čvrsto

u vjeri -, čeka A llahova /(azna. One /(ojima se nevjerstvo bude
mililo stići će srdžba Allahova i njih če/(a patnja veli/(a, zato
što više vole život na ovom nego na onom svijetu, a Allah neće
u/(azati na pravi put onima /(oji neće da vjeruju. To su oni čija
je srca i sluh i vid Allah zapečatio, i oni su zaista nemarni; oni
će, nema sumnje, na onom svijetu biti izgubljeni. » Nahl, 1 06-
1 09» (Novine El-Muslimun br. 699, izdate 3/3/ 1 4 1 9 h.g. )
I l<aže šej h Fevzan u komentaru dj ela "I(ešfu eš-šubhe­
tej n" : « Rezime j e da se osoba koj a izgovori riječi l<ufra mora
naći u j ednom od četiri stanja:
l. Da svoj im srcem vj eruj e u riječi l<ufra. U l<ufr tal<ve
osobe nema sumnj e.
2. Da ne vj eruje to svoj im srcem a istovre1neno nij e pri­
silj en već je to uradio zbog dunj alučl<ih prohtjeva, laskanja lj u­
dima i poistovj ećivanj a sa nj ima. Tal<av j e kafir shodno rij eči­
ma Uzvišenog: «zato što više vole život na ovom nego na o n om
svijetu, a Allah neće u/(azati na pravi put onima /(oji neće da
vjeruju. » Nah l, l 07. Isti j e slučaj sa onim l< o uradi š ir k ili kufr
da bi se poistovj etio sa lj udima a sam ga ne voli niti u nj e­
ga vj eruj e svoj im srcem, već ga uradi iz želje da ostane (tj . ne
bude protjeran) u svom gradu, među imetl<om i rodbinom.
3 . Da to uradi u šali i zabavi l<ao što se desilo sa pome­
nutom sl<upinom (tj . onima l<oj i su izašli sa poslanikom u bit­
ci na Tebul< i rel<li ono što su rel<li op.prev.)

1 15.
 4. Da to uradi zbog toga što j e prisilj en a ne dobrovolj ­
no a srce mu ostane smireno u i manu. To j e dozvolj eno. Š to
se tiče prethodna tri stanj a počinioc biva l<afir shodno aj e­
tima l<oj i j asno govore o tome. U ovome j e i odgovor onima
l<oj i l<ažu da se čovj el<u ne sudi l<ufrom al<o izgovori ili uradi
dj elo l<ufra sve dok se ne sazna šta j e u nj egovom srcu. Ovaj
govor j e batil- neispravan i opre čan šerij atsl<im tel<stovima . »
( Š erhu l<ešfi e š - šubhetej n, 1 63- 1 64 str.)

1 1 3 . Šej h B e k r Abd u l l a h e b u Zej d (u m ro 1 429 h .g.)

U svoj oj l<nj izi "Derul fitne" šejh Bekr ebu Zej d kaže:
«l(ufr biva vj erovanj em, rij ečima, dj elom, sumnj om i osta­
vij anj em dj ela. Nij e ograničen na srčano poricanj e kako tvr­
de murdžij e, niti nestanl<om nel<og dij ela imana nestaj e čitav
iman kal<o to tvrde haridžij e. » (Derul fitneti an ehli sunne 27)
I l<aže: « Sud l<ufrom i riddetom ima svoj e uzrol<e a to
su stvari l<oj e ruše iman i islam l<oj e se mogu učiniti ubj e đe­
nj em, rij ečima, dj elom, sumnj om ili ostavlj anj em a z a l<oj e
postoj i j asan dol<az iz l(ur'ana, sunneta ili l<oncenzusa da
izvode iz vj ere.» (Derul fitneti an ehli sunne, 30 str. )
I l<aže nal<on što j e spomenuo primj ere l<ufra u rij ečima
i dj elima: « Sve p omenute su Allah i Nj egov Poslani!<, sallalla­
hu alej hi ve sellem, nazvali nevj ernicima nal<on nj ihova imana
zbog rij e či i dj ela l<oj a su učinili pa mal<ar u nj ih i nevj erovali
svoj im srcima . A ne l<al<o govore zabludj ele murdžij e. Allahu
se utj ečemo od toga . » (Derul fitneti an ehli sunne, 49 str. )

1 1 4. Kuvajts ka enci k l o ped ija fi k ha •

Tel<fir na osnovu rij eči: Ulema j e složna u tel<firu osobe

l<oj a izgovori rij eči l<ufra bez obzira izgovorio ih ismij avaj u­
ći se, iz inata ili ubj eđenj a . Dol<az tome su rij eči Uzvišenog:
«Reci: uzar se niste Allahu i riječima Njegovim i Poslani/(u

116
Njegovu rugali ? Ne ispričavajte se! ]asno je da ste nevjernici,
a tvrdili ste da ste vjernici."» (Tevba, 65-66). (l(uvaj tsl<a enci­
l<lop edij a fikha, poglavlj e o tel<firu.)
Tel<fir na osnovu dj ela: Ulema tal<o đe sp o minj e i dj ela
l<oj a ul<olil<o ih mul<ellef (obavezni!<) tiradi po staj e nevj er­
ni!< . To su dj ela l<oj a čovj el< namj erno uradi ismij avaj ući se
o č ito sa vj erom, ili p o ričući nj u, .poput s e d žde l<ipu, suncu,
mj esecu. Ova dj ela ul<azuj u na nep o stoj anj e srčanog ubj e­
đenj a ( Po gledaj š estu nap omenu na 1 5 str. : Š esta napomena:
Spomenuo sam govo re p oj edinih pravnil<a l<oj i smatraj u
da čovj el< može p o stati nevj ernil<om radi govora ili dj ela ,
me đutim oni su na to dodali nel<a o bj aš nj enj a l<oj a nisu
prenešena o d selefa - l<oj a ul<azuj u na· nj ihovo naginj anj e
murdžij ama - l<ao .što j e: « Ovo dj elo nij e dj elo nevj erstva ali
ul<azuj e na to. » ; ili « To j e znal< nevj erstva» , . . . sve do l<raj a
nap omene.) , p oput b acanj a mushafa u smeće. Tal<vo dj elo
j e l<ufr p a mal<ar čovj el< vj erovao svoj im srcem j er p arne­
nuto dj elo ima propis p oricanj a (tel<zib a) i j asno ul<azuj e
na omalovažavanj e Allahova govora, a o malovažavanj e sa
govorom predstavlj a o malovažavanj e sa onim l<oj i ga j e
'

izgovorio. (P rethodni izvor, p oglavlj e o tel<firu, a ·p ogle daj

tal<o đe i p oglavlj e o riddetu.)

!(nj iga je završena.

Hvala Allahu na sunnetu i islamu. Ne/(a je salavat i

selam na našeg Poslani/(a Muhammeda, njegovu porodicu
i ashabe.

,
117
118
 - Knj i g e u izd a nj u Mekte betu E l G u ra ba :

- KOM E NTA R OTKLANJANJ E SU M NJ I

Šejh M u h a m med Sa l i h El Usejm i n
- SVJ ETLOST SU N N ETA l TAM E B l DATA
Dr. Seid E l Ka hta n i
- SVJ ETLOST I MANA l TA M E N l FAKA
Dr. Seid E l Ka hta n i
- j u s uf ka rdavi N A VAG I Š E R IJATA
Šejh S u l ej m a n Sa l i h E l Ha rraši
- LJ U BAV P R E M A POSLAN I KU s . a .v. s .
Abd u rreuf M u h a m med Usma n
� �

- CUVANJ E CEDN OSTI

Šejh Bekr Ebu Zejd
- DA Ll J E M USLIMAN OBAVEZAN DA S L I J E D I J E DA N O D Č ETI R I M EZ H EBA

M u h a m med S u lta n El Ma'su m i

- N ES U Đ E NJ E PO ALLAHOVOM ZAKO N U
Šejh M u h a m m ed I b ra h i m Abd u i - Latif Al i Šejh
- PRO P I S O OSTAVLJANJ U NAMAZA
Šejh M u h a m m ed Sa l i h El U sejm i n
- ČVRSTO UŽE - POJAŠ N J E N J E PRAVCA E H L I S -S U N N ETA
l

V E L- DŽ E M ATA O T E M E LJ N I M POSTAVKAMA VJ E R E

D r. Ah med Abd u l- Kerim Nedži b

- STU D I JA O M U R DŽIJAMA
D r. Ga l i b A l ijj Avadži
�

- S I J E- RA F I D I J E, I STI N E, SAVJ ETI, ! I SLAMSKE FETVE

Šerif A l ijj Radži h i
- I B N ARAB I VOĐA N EVJ E RSTVA l ZABLU DE
_ Šeih Abd u r- Ra h m a n Abd u l - H a i i k
•

- I S LAMSKI UCE NJACI O SU FIZM U l S U F IJAMA

- TEM E LJ I l PRAVI LA· O S U N N ETU l B I D'ATU
D r. H u sa m u dd i n Afa n e
�

- N OVOTA R I J A l NJ E N LOS UTICAJ NA U M M ET

Sel i m ' l d El H i l a l i
- JASN I DO KAZI O OBAVEZ NOSTI PO KRIVANJA LICA ŽEN E
Lutfu l l a h Abd u l azi m H u džeh - profesor a kid e u M e kki
'
119
- NAMAZ U DŽEMATU - Raz u mj eva nje, propisi, ko ri sti i a d a b i namaza
u svjetl u Ku r'a na i su neta
Seid i b n A l i i i b n Ve hf E l Ka hta n i
..

- M ESDŽI D - razu mjeva nje, vrij e d nosti, pro pisi, p rava, ada bi,
u svjet l u Ku r'a na i s u n n eta
Seid i b n A l ij i b n Ve hf El Ka hta n i
- STEPEN N AMAZA U I SLAM U - p ropi si, p ropis ostavlja nja na maza, pose­
b nosti, vrijednosti, razu mj eva nje u svjetl u Ku r'a na i s u n n eta
Seid i b n A l ij i b n Ve hf E l Ka hta n i
- PRI D RŽAVANJ E KU R 'ANA l S U N N ETA J E OSN OVA S R EĆE NA
D U NJALU KU l S PAS O D ZABLU DE l SM UTNJ E
Seid i b n A l i i i b n Ve hf El Ka hta n i
"'
•

- S EKU LAR IZAM l DEMOKRATIJA

. M u ham med Ša kir Šerif
- RIJ EČI, DJ E LA l VJ EROVA NJA KOJA IZVO D E IZ VJ ERE K ROZ G OVO R U L E M E

Alevi Abd u i-Kad i r Es-Sekkaf

•

•
•

- Narudžbe na tel.: 06 1 343 5 74 -

e-mail:ehlisu@yahoo.co. ul

120