Mikrofoni

MIKROFON je elektroakustiĉni pretvaraĉ koji akustiĉnu energiju pretvara u elektriĉnu.

OSNOVNE (elektro-akustiĉke) KARAKTERISTIKE MIKROFONA SU:

1. princip rada,
2. fakor pretvaranja (osetljivost),
3. karakteristika usmerenosti (direktivnost)
4. frekvencijska karakteristika,
5. impedansa,
6. dinamiĉki opseg,
7. stepen iskorišćenja,
8. izobliĉenja
9. odnos signal – šum.

1. PRINCIP RADA MIKROFONA potrebno je poznavati da bi se mikrofon mogao pravilno upotrebiti.

2. FAKTOR PRETVARANJA (OSETLJIVOST) je veliĉina koja oznaĉava koliko je neki mikrofon

osetljiv na zvuĉne talase koji do njega dopiru. To je zapravo odnos elektromotorne sile (E) na krajevima
mikrofona i zvuĉnog pritiska (p) u slobodnom zvuĉnom polju na mestu gde se nalazi mikrofon. Ako nije
drugaĉije navedeno osetljivost se uvek odnosi na frekvenciju od 1000Hz i na smer s prednje strane
mikrofona normalno na ravan membrane. Taj dobijeni odnos se naziva transdukcija (T) i ĉesto se
izražava u decibelima. T=E/p (napr. 28 mV/Pa). Indeks pretvaranja mikrofona je osetljivost izražena u dB
u odnosu na referentnimikrofon ĉija je osetljivost 1 V pri zvuĉnom pritisku od 94 dB (1 Pa) (napr. –31dB).

3. KARAKTERISTIKA USMERENOSTI (DIREKTIVNOST) je jedna vrsta osetljivosti koja pokazuje

kako i koliko osetljivost mikrofona zavisi od ugla pod kojim zvuĉni talasi dospevaju na mikrofon.
Direktivnost se predstavlja graficki, specijalnim dijagramom kružnog oblika koji nosi naziv – polarni
dijagram. Ceo svet grupiše mikrofone u tri glavne grupe:

neusmereni ili kružni dvosmerni ili osmiĉni usmereni ili kardioidni

(omnidirekcionalni) (bidirekcionalni) (unidirekcionalni)

Nešto usmerenija karakteristika nosi naziv super-kardioid, još usmereniji hiper-kardioid, i mikrofoni sa
izuzetno jakim usmerenjem ultra-direkcionalni, meĊutim snimatelji ih u praksi najĉešće nazivaju topovi
ili pištolji (shot gun).
1
4. FREKVENCIJSKA KARAKTERISTIKA je jedna vrsta osetljivosti i to osetljivost mikrofona na
razliĉite frekvencije audio spektra. Frekvencijska karakteristika se predstavlja dijagramom koji pokazuje
promenu osetljivosti, izražene u decibelima, u zavisnosti od frekvencije. Frekvencijska karakteristika
zamišljenog idealnog mikrofona, koji bi imao istu osetljivost na svim frekvencijama bila bi prava linija.

5. IMPEDANSA (unutrašnja otpornost) govori o tome kako se mikrofon ponaša kao generator
elektromotorne sile i od velike je važnosti za snimatelja koji će na osnovu tog podatka pravilno povezati
mikrofon sa pojaĉivaĉem ili linijskim ulazom na mikseru, izvršiti eventualna prilagoĊenja i, što je kod
nekih mikrofona veoma važno odabrati odgovarajuću dužinu kabla. Pri tom poželjno je da ulazna
impedansa ureĊaja na koji se prikljuĉuje bude bar tri puta veća od impedanse mikrofona. Tako se na
primer elektrodinamiĉki mikrofoni impedanse 200 Ω (oma) standardno prikljuĉuju na ulaz svi studijskih
ureĊaja za ozvuĉavanje sa impedansom od 600 Ω. U okviru tehniĉkih podataka obiĉno se navodirezultat
merenja impedanse na frekvenciji od 1000 Hz. U principu mikrofoni mogu biti sa niskom (50-200 Ω) i
visokom impedansom (50.000 Ω). Niskoomske mikrofone možemo prikljuĉiti na priliĉno dugaĉak kabl,
a da pri tom ne doĊe do ĉujnih deformiteta u kvalitetu zvuka dok ĉe kabl iste dužine prikljuĉen na
visokoomski mikrofon izazvati ozbiljno i vrlo ĉujno prigušenje visokih frekvencija. Smanjenjem dužine
kabla situacija bi se popravila ali će se zaista zadovoljavajući rezultat javiti pri dužini kabla ispod 1m. Iz
ovog razloga niskoomski mikrofoni praktiĉno supostali industrijski standardi kada su studijski uslovi u
pitanju.

6. DINAMIĈNI OPSEG predstavlja razliku izmeĊu nivoa najjaĉeg i najslabijeg zvuka koji mikrofon može
preneti, uz odreĊeni definisani iznos izobliĉenja. Donja granica dinamiĉkog opsega odreĊena je vrednošću
sopstvenog šuma mikrofona koji se javlja na njegovom izlazu.Gornja granica je odreĊena maksimalnim
nivoom zvuka pri kojem mikrofon ima ukupna harmonijska izobliĉenja (THD – Tottal Harmonic
Distorsion) izlaznog signala od 1% (kod nekih proizvoĊaĉa i 0,5%), (napr. 135 / 145 dB SPL (0 / -10 dB
for 0,5% THD) Ukupna harmonijska izobliĉenja se povećavaju linearno sa nivoom ulaznog signala
(pritiska). Vrednost sopstvenog šuma mikrofona se ĉesto izražava kao “ekvivalentni nivo šuma” pod ĉime se
podrazumeva nivo zvuĉnog pritiska koji bi stvorio na izlazu mikrofona signal jednak signalu sopstvenog
šuma. Ekvivalentni nivo šuma se izražava u dBA. (napr. dinamiĉki opseg mikrofna koji pri zvuĉnom pritisku
od 132 dB koji ima ukupna harmonijska izobliĉenja 1% i ĉiji je ekvivalentni nivo šuma 17 dBA je: (132 -17)
dB =115 dB.)

7. STEPEN ISKORIŠĆENJA predstavlja odnos dobijene elektiĉne snage na izlazu mikrofna i ulazne
akustiĉke snage. Njegova vrednost je izmeĊu 0,1% i 1%. Razlozi za ovako mali stepen iskorišćenja su što se
deo zvuĉne energije koja stiže do membrane mikrofona reflektuje i vraća u okolni prostor, dok se znaĉajan
deo gubi (pretvara u toplotu) u postupku dvostrukog pretvaranja energije, najpre akustiĉke u mehaniĉku, pa
onda mehaniĉke u elektriĉnu.

8. IZOBLIĈENJA su kod vrhunskih mikrofona za profesionalnu upotrebu veoma mala. Harmonijska

izobliĉenja elektrostatiĉkih mikrofona tek pri nivoima zvuĉnog pritiska oko 145 decibela prelaze 2% i to
samo na niskom frrekvencijama. Izobliĉenja su komponente koji nije bilo na ulazu, što ih je više –
izobliĉenja su veća.

9. ODNOS SIGNAL – ŠUM (S/N) izražava relaciju izmeĊu nominalnog nivoa zvuka (94 dB) i A-
ponderisanog (A-weighted = A-težinskog) ekvivalentnog nivoa šuma mikrofona. (napr. odnos signal/šum za
mikrofon ĉiji je ekvivalentni nivo šuma 17 dBA je S/N = (94 -17) dB = 77 dB).

2
ELEKTRIĈNA PODELA MIKROFONA klasifikuje mikrofone prema naĉinu na koji mehaniĉku
energiju pretvaraju u elektriĉnu.

Najznaĉajnije grupe:

1. ugljeni (kontaktni),
2. elektrodinamiĉki (dinamicki),
3. piezoelektriĉni (kristalni, keramiĉki),
4. kondenzatorski (elektro-statiĉki),
5. elektret,
6. specijalni.

1. UGLJENI (KONTAKTNI) MIKROFONI su oni kod kojih se u elektriĉnom polju javlja promenljiva
struja zbog promene kontakta ugljenih zrnaca pri kretanju membrane. Upotrebljavaju se još jedino u
telefonskim aparatima starije tehnologije pa se zato i nazivaju telefonski.

2. ELEKTRODINAMIĈKI (DINAMIĈKI) MIKROFONI se dele na:

a) mikrofone sa kalemom
b) mikrofone sa trakom

a) MIKROFONI SA KALEMOM imaju provodnik u obliku kalema koji se nalazi u magnetnom polju
stalnog magneta. Kretanje kalema ima za posledicu stvaranje napona proporcionalnog brzini kalema,
dužini provodnika u kalemu i gustini magnetnog fluksa u procepu. Svaki mikrofon ima stalni magnet
koji je kod mikrofona sa kalemom u obliku slova E. Na S je namotan kalem i povezan sa membranom.
Uz dolazak pritiska pomera se membrana i automatski osciluje i kalem koji je u stalnom magnetnom
polju i indukuje se struja tj. javlja se napon. Ova vrsta konstrukcije ĉini ovaj mikrofon veoma
pouzdanim, otpornim, stabilnim i upotrebljivim u najrazliĉitijim situacijama. Priliĉno je otporan na
manje potrese i udarce i postojan prilikom promene atmosfrskih uslova posebno povećanja vlažnosti
vazduha. Nije mu potrebno dodatno elektriĉno napajanje. Frekvencijski opseg najĉešće iznosi od 40 do
16.000 Hz retko do 18.000 Hz.

3
b) MIKROFONI SA TRAKOM: kod njih traka deluje i kao provodnik u kome se indukuje
elektromotorna sila. Radi po principu mikrofona sa kalemom, razlikuje se po tome što umesto kalema, u
stalnom magnetu osciluje jedna vrlo tanka, osetljiva i aluminijumska traka. Njena debljina je nekoliko
mikrona, dužina nekoliko cm, a širina nekoliko mm. Da bi se osetljivost ovako tanke trake barem malo
ublažila, traka je poprimila oblik meha od harmonike. Ona se nalazi u polju stalnog magneta i pri
pomeraju trake usled dejstva zvuĉnih talasa, u njoj se indukuje elektromotorna sila. Jako su osetljivi na
vetar i druge izvore jakog vazdušnog pritiska.

3. PIEZOELEKTRIĈNI MIKROFONI (KRISTALNI, KERAMIĈKI) U njemu se nalaze ploĉice

napravljene od piezo elektriĉnih materijala a to su kristal, kvarc, sinjetova so. Na nepokretnom nosaĉu
postavljen je kristal, izmeĊu dva kristala je stalni staniol. Na kraju kristala se preko spojnice veže
membrana. Sa obe strane kristala su graniĉnici da se kristal ne bi previše zaljuljao. Uz pomeranje
membrane pomera se i kristal i na kraju kristala stvara se napon. Osetljiv je na mehaniĉke udare i vlagu.

4. KONDENZATORSKI ILI ELEKTRO-STATIĈKI (KLASIĈNI) je mikrofon najvećeg kvaliteta (car

meĊu mikrofonima). Imaju ravnu frekvencijsku karakteristiku, osetljivi su i mehaniĉki neotporni (na
udarce). IzraĊuju se kao neusmereni, dvosmerni i usmereni. Rade uz napajanje (fantomsko napajanje od
48V). Kada zvuĉni talas dospe na membranu i izazove njeno pomeranje, razmak izmeĊu nje i ploĉice se
menja a sa tim i kapacitet. Co je kapacitet mikrofona kada membrana miruje. Pomeraj membrane izaziva
promenu kapaciteta a ova promena dovodi do pojave struje na izlaznom kolu mikrofona, odnosno do
pojave izlaznog napona (E) na otpornost i opterećenja (R) E=RxI. Membrana je debljine od 10-15 μm i
napravljena je od metala (nikl) ili sintetiĉkih materijala presvuĉenih metalom (zlatom, jer ne rĊa).
Ploĉica je od ĉvrstog mesinga ili plastike presvuĉena metalom, postavljena je blizu membrane da bi se
postigla veća osetljivost. To rastojanje je oko 10-20 μm. Kapacitet je oko 50 pF, a osetljivos (T) je veća
od 10 μV/p. Frekvencijski opseg pokriva skoro ĉitav audio spektar (od 20 do 20.000 Hz)

5. ELEKTRET MIKROFONI su dielektriĉni materijali koji posle odreĊenog tehnološkog postupka

zadržavaju stalnu elekriĉnu polarizaciju bez prisustva spoljašnjeg napona. Ponašaju se sliĉno kao stalni
magneti koji imaju konstantno magnetno polje. On se dodatno napaja pomoću male baterije od 1.5V
koja je smeštena u kućište samog mikrofona. Kao elektreti koriste se halokarbonski materijali (teflon i
4
aklar) i organski polimeri (poliester, polipropilen i polikarbonat). Jednostavan, pouzdan, velika
kapacitivnost, otporan na potrese i vlažnost vazduha. Nalazi se u mobilnim telefonima, kasetofonima...

6. SPECIJALNI MIKROFONI :

a) Grleni (laringofoni) koriste se u buĉnim uslovima (stadioni, piloti). Razumljivost kada nema buke je
88% a na 120 dB je 80%. Kutija je zatvorena i obložena, u njoj je kristal koji predstavlja piezoelektriĉni
pretvaraĉ. Kada kutiju prislonimo na vrat, kutija vibrira a sa njom i kristal pa se tako stvara napon.

b) Kravatni (lavalier) – bubice, koriste se u uslovima buke, ne velke. Usmereni su. Udaljenost treba da
bude 10-15 cm od izvora zvuka.

c) Mikrofoni sa dodacima za usmeravanje – Taj dodatak može biti i cev koja usmerava zvuk na
membranu. Koriste se za snimanje na otvorenom.

MIKROFONSKA OPREMA

1. MIKROFONSKI KABL služi da se bilo koji od ovih mikrofona poveže sa ostalim ureĊajima ili
studijskim elementima. Sa lošim kablom ili konektorom može se upropastiti uĉinak koji bismo mogli
postići fenomenalnim mikrofonom a time i ĉitav snimak i trud izvoĊaĉa. Kablovi koji se u
profesionalnom snimanju koriste za prikljuĉivanje mikrofona na napr. miksetu, povezuju ove ureĊaje
balansiranom ili simetriĉnom vezom, za razliku od kablova osposobljenih za nebalansirane ili
nesimetriĉne veze, koji se mahom koriste za meĊusobno povezivanje elektriĉnih instrumenata i ureĊaja.
Zajedniĉko za obe vrste kablova je da u sebi sadrže provodnike, oklopljene ĉitavom svojom dužinom
jednom vrlo fino isprepletanom bakarnom mrežom. Ona ovde ima funkciju tzv. Faradejevog kaveza tj.
spreĉava da strana elektriĉna polja prodru do provodnika.

a) NEBALANSIRANE VEZE uspostavljaju se kablovima samo jednim provodnikom i bakarnim

oklopom koji silom prilika preuzima i ulogu drugog provodnika. Ovakav kabl je dobro rešenje samo za
neke kraće veze, ali ne i za priliĉno slabe elektriĉne signale poslate iz mikrofona, najĉešće priliĉno
dugim kablom. Na krajevima ovakvog kabla nalaze se konektori koji najĉešće nazivamo džek ili banana
(phone plug) 6.3 mm.

b) BALANSIRANE VEZE mogu se uspostaviti kablovima koji u sebi sadrže dva provodnika i bakarni
oklop. Veoma važna prednost balansirane u odnosu na nebalansiranu vezu je u tome što se neželjeni
šumovi indukovani u samom kablu razvode umesto na jedan – na dva provodnika (jedan pozitivan a
drugi negativan) i jednostavnim potiranjem bivaju eliminisani, odnosno ne bivaju preneti na sledeći
ureĊaj u lancu. Danas svi profesionalni mikrofoni imaju izlaz pripremljen za balansiranu vezu sa
odgovarajućim kablom. Radi se o tropolnom (tropinskom) izlaznom konektoru, pod nazivom XLR ili
kenon. Pinovi na ovakvim konektorima su vidno obeleženi brojevima 1, 2 i 3. Po pravilu se na broj 3
lemi bakarna oklopna mreža (uzemljenje, širm) dok su 1 i 2 “vrući”.

2. ŠTITNIK OD VETRA se koristi na snimanjima na otvorenom, reĊe u studiju. To je loptasti ili jajasti
dodatak napravljen od penaste gume ili sunĊera.

3. POP FILTER je membrana ravne površine, kružnog oblika, preĉnika 10-15 cm ĉija konstrukcija
podseća na rastegnutu najlon ĉarapu. Ona deluje kao difuzor koji razbija jak talas prilikom izgovora tzv.
ploziva ili praskavaca koje ĉine suglasnici P, B, T. On se montira na stativ mikrofona i postavlja se na 5-
10 cm od mikrofona.

5
4. PECALJKE I STATIVI su najĉešći delovi mikrofonske opreme i ima ih razliĉitih vrsta kako po
veliĉini tako i po specifiĉnosti namene.

5. AMORTIZERI (shock mount) su veoma praktiĉni dodaci koji se navrću na mikrofonski stativ a u
kojima postavljeni mikrofon biva pošteĊen mehaniĉkih vibracija koje se neplanirano mogu pojaviti za
vreme snimanja.