26.3.2019.

FIZIKA ZGRADE 
 
Vanjski omotač i toplinski mostovi 
 
Vanjski omotač arhitektonskog objekta, faktor oblika, površina omotača, 
temperaturne zone. 
Toplinski mostovi, definicje i podjela, kondenzacija i posljedice. 
 
 
 
 
 
 
Nastavnici: doc. dr.sc. Valerija Kopilaš, dipl.ing.arh. 
       viši asistent mr. sc. Dragan Katić, dipl.ing.građ. 
 

GF SVE MO ‐ Preddiplomski studij A+U IV sem ak god 18/19 Fizika zgrade  1 

VANJSKI OMOTAČ ARHITEKTONSKOG OBJEKTA

Vanjski omotač arhitektonskog objekta je izložen utjecajima  
iz zraka (voda, vjetar, sunce),  
iz tla (nosivost tla) i  
iz biljnog svijeta (zelenilo). 
 
Okoliš djeluje toplinom ili hladnoćom na omotač zgrade.  
 
Snagom vjetra se prostor provjetrava i unosi svjež zrak i 
energija.  
 
Kišnica i površinska voda se slijevaju po krovu i pročelju do 
tehničkog sustava odvodnje.  
2 

1 
 26.3.2019. 

VANJSKI OMOTAČ ARHITEKTONSKOG OBJEKTA

3 

Toplinski mostovi mogu se izbjeći projektiranjem  

VANJSKI OMOTAČ ARHITEKTONSKOG OBJEKTA

Preduvjet energetski učinkovite/efikasne gradnje je kvalitetna 
toplinska izolacija vanjske ovojnice kuće i izbjegavanje jakih 
toplinskih mostova. Postavljanjem izolacije na ovojnicu kuće (zidovi, 
krov, pod), moguće je izbjeći većinu toplinskih gubitaka uslijed 
toplinskih mostova. Pozicija prozora u zidu također igra važnu ulogu 
u izbjegavanju toplinskih mostova, stoga ga je potrebno smjestiti u 
nivou toplinske izolacije. Ako to nije moguće, potrebno je toplinski 
izolirati špalete oko prozora.  

4 

2 
 26.3.2019. 

IZBOR LOKACIJE ZGRADE

Osunčanost zgrade i utjecaj vjetra je u direktnoj vezi s lokacijom. 
Najugodniji je položaj zgrade na prisojnoj strani, u području 
zaštićenom od vjetrova.  
Temperature su na takvim mjestima približno 2°C više nego u 
neutralnom položaju, što znači i do 20% manje toplinskih gubitaka. 
 
 
 
 
 
 
Vjetar na izloženim položajima povećava konvekcijske toplinske 
gubitke kroz prozorske spojeve i lagane građevne konstrukcije. 
Toplinski gubici zgrade na vjetrovitom području mogu biti dva puta  5 
veći nego u zgradi u zaštićenom položaju. Nekvalitetno izvedeni 
spojevi znače i višekratno povećanje toplinskih gubitaka. 

IZBOR LOKACIJE ZGRADE

Za arhitekta Vincenta Callebauta, Arboricole nije samo statična zgrada, već
živa građevina – „naseljeno stablo“, čiji su balkoni namijenjeni uzgoju
biljaka. „Arboricole smatramo zrelim ekosustavom i želimo da ovo naseljeno
stablo bude klimatski junak koji proizvodi vlastitu energiju – bilo da je riječ o
zagrijavanju, hlađenju ili uzgoju biljaka, te reciklira svoj organski otpad“,
objašnjava Vincent Callebaut. „Zaobljene površine zgrade oblikovane su
praćenjem uobičajenih smjerova vjetrova u Angersu, kako bi se izbjegli udari
vjetra i povećala udobnost na ozelenjenim pročeljima“. 

6 
Zgrada Arboricole (arbor+colo – stablo +živjeti), autor belgijski arhitekt Vincent Callebaut, 
Francuska 

3 
 26.3.2019. 

OBLIK ZGRADE
Oblik i razvedenost pročelja utječe na toplinske gubitke, tako da 
zgrade jednakih volumena i jednako toplinski izolirane, obzirom na 
oblik i razvedenost pročelja imaju vrlo različite toplinske gubitke.  
 
Oblikovni faktor fo, to je odnos između površine vanjske ovojnice 
zgrade i grijanog volumena A/V.  
 
U usporedbi s obiteljskom prizemnom kućom koja ima najneugodniji 
odnos, dvokatna zgrada jednake stambene površine ima oko 20 posto 
manju vanjsku površinu i tome razmjerno manje toplinske gubitke.  
 
Kompaktna osnova zgrade osim smanjenja toplinskih gubitaka znači i 
manje troškove gradnje. 
 
7 

POVRŠINA OMOTAČA
Površina omotača A kroz koji prolazi toplina jedne zgrade obuhvata 
sve prostorije koje se griju (direktno ili indirektno). 
 
Prostorije koje nisu predviđene da se obvezno  
griju izuzimaju se iz površine omotača. 
 
U proračunima se odvojeno računaju  
površine: 
‐spoljnjeg zida 
‐prozora 
‐negrijanih prostora 
‐podrumski stropovi 
‐ploče na tlu... 
Negri
  ‐jani  Grijani 
8 
Bruto volumen V je prostor  
ograničen površinom A. 

4 
 26.3.2019. 

ORIJENTACIJA I RASPORED PROSTORA U ZGRADI

Raspored prostora boravka u zgradi na jug i servisnih prostora na 
sjever važan je zbog kvalitete stanovanja kao i zbog učinkovitog 
iskorištavanja Sunčeve energije.  
Prostori s jednakim temperaturnim režimom trebaju biti smješteni 
zajedno.  
Vrlo visoke prostore ili prostore planirane preko više katova vrlo je 
teško jednakomjerno zagrijati, a pritom se troši i više energije. 
 
Pravilnom orijentacijom zgrade i primjerenim rasporedom prozora 
učinkovito se iskorištava Sunčeva energija, koja može nadomjestiti dio 
energije potrebne za održavanje temperature u stanovima. 

9 

PODJELA ZGRADA PREMA VELIČINI I NAMJENI

Zgrade se dijele prema veličini, namjeni i načinu potrošnje energije. 
PODJELA PREMA VELIČINI 
Male zgrade površine do 1000 m2 i  
Velike zgrade površine preko 1000 m2.  
 
PODJELA PREMA NAMJENI I NAČINU POTROŠNJE ENERGIJE 
A stambene zgrade 
B nestambene zgrade.  
 
A stambene zgrade: 
1. s jednim stanom i stambene zgrade u nizu ‐ zgrade kod kojih se 
izrađuje zasebni energetski certifikat za svaku stambenu jedinicu, 
2. s više stanova (stambene zgrade s tri i više stanova, stambeni 
blokovi ‐ zgrade kod kojih se  10 
može izraditi zajednički certifikat zgrade ili zasebni certifikat za svaku 
stambenu jedinicu). 

5 
 26.3.2019. 

PODJELA ZGRADA PREMA VELIČINI I NAMJENI

B nestambene zgrade: 
1. uredske, administrativne i dr. zgrade slične namjene, 
2. školske i fakultetske zgrade, vrtići i druge odgojne i obrazovne 
ustanove, 
3. zgrade za kulturno umjetničku djelatnost i zabavu, muzeji i 
knjižnice, 
4. bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu i zgrade za 
institucionalnu skrb, 
5. hoteli, zgrade ugostiteljske namjene, 
6. zgrade za stanovanje zajednica (domovi ‐ dački, studentski, ...) 
7. zgrade za promet i komunikacije (terminali, postaje), 
8. sportske dvorane, 
9. trgovački centri, zgrade s dućanima, 
10. ostale vrste zgrada koje troše energiju radi ostvarivanja  11 
odredenih mikroklimatskih uvjeta u unutarnjem prostoru. 

NEGRIJANI DIJELOVI ZGRADA I TEMPERATURNE ZONE

Prema unutarnjoj temperaturi tehnički propisi razlikuju: 
Zgrade grijane na temperaturu ≥ 18°C (normalna unutarnja 
temperatura) 
Zgrade grijane na temperaturu od 12°C ‐ 18°C (negrijane zgrade) 
Zgrade temperature ≤  12°C (negrijane zgrade) 
Regulacija temperature u prostoru: 
 
Temperaturna ugodnost je stvar navike i osobne percepcije 
ugodnosti. Postoje preporuke za održavanje temperatura u 
pojedinim prostorima kojih bi se trebali pridržavati: 
• Prostorije za boravak: 20‐21°C • Kupaonica 24°C • Hodnici, 
predvorja 15°C • Spavaće sobe 18°C  
 
Preko dana kada nema nikoga kod kuće 16°C. Za vrijeme godišnjeg  12 
odmora 10°C. 

6 
 26.3.2019. 

TOPLINSKI MOSTOVI‐DEFINICIJE
S obzirom na propisane zakonske odredbe kojima podliježu nove 
zgrade jedan od zahtjeva je projektiranje/rješenje toplinskih 
mostova.  
Pravilnik o tehničkim zahtjevima za toplotnu zaštitu objekata i 
racionalnu upotrebu energije, 49/09, Službene novine FBiH,  
članak 25: 
 
(1) Objekat koji se grije na temperaturi većoj od 12°C mora biti 
projektiran i izgrađen na način da utjecaj toplinskih mostova bude 
što manji. Da bi se ispunio taj zahtjev, prilikom projektiranja treba 
primjeniti sve ekonomski prihvatljive tehničke i tehnološke 
mogućnosti... 
 
13 

TOPLINSKI MOSTOVI‐DEFINICIJE
Tehnički  propis  o  racionalnoj  uporabi  energije  i  toplinskoj 
zaštiti kod zgrada definira pojam toplinskog mosta: 
 
Članak 4 
„Toplinski most je manje područje u omotaču grijanog dijela 
zgrade  kroz  koje  je  toplinski  tok  povećan  radi  promjene 
materijala, debljine ili geometrije građevnog dijela”. 
 
Zbog smanjenog otpora toplinskoj propustljivosti u odnosu 
na  tipični  presjek  konstrukcije,  temperatura  unutarnje 
površine  pregrade  na  toplinskom  mostu  manja  je  nego  na 
ostaloj  površini,  što  povećava  opasnost  od  kondenziranja 
vodene pare. 
14 

7 
 26.3.2019. 

TOPLINSKI MOSTOVI
Toplinskim mostovima zovu se dijelovi vanjskog građevinskog 
elementa koji imaju manji otpor toplinskoj propustljivosti nego tipični 
presjek elementa. Zato je temperatura unutarnje površine elementa 
na toplinskom mostu manja nego na preostaloj površini elementa što 
povećava potencijalnu opasnost kondenziranja 
vodene pare na ovim mjestima. Čak ako i ne dođe do kondenzacije 
vodene pare, heterogene površinske temperature uzrokovat će 
različite brzine struja konvekcije s posljedicom bržeg taloženja 
prašine iz zraka na hladnijim površinama toplinskih mostova što se 
manifestira kao promjena boje tih dijelova elemenata. 

15 

Primjer toplinskog mosta u sredini vanjskog zida. 

TOPLINSKI MOSTOVI
Potrebno je izbjeći korekcije toplinskih mostova s unutarnje strane.  
 

16 

Primjer korekcija toplinskog mosta s unutarnje strane zida. 

8 
 26.3.2019. 

TOPLINSKI MOSTOVI

Toplinska izolacijska svojstva materijala za nosive konstrukcije  
(bitna za detektiranje toplinskih mostova kod zgrada): 
 
‐beton, armirani beton, kamen, čelik ...loši toplinski 
izolatori...posebno se ističu čelik i drugi metali bez obzira na debljinu 
konstrukcije 
 
‐drvo, porozirana opeka, porobeton...relativno dobri toplinski 
izolatori...kod većih debljina 
 
‐ puna i saćasta opeka...osrednji prema lošem izolatoru, vezano na 
debljinu konstrukcije i vlažnost materijala 
 
17 

TERMOGRAFIJA
Uz upotrebu termografskih kamera mogu se otkriti greške u 
konstrukcijama, toplinski mostovi, slabo izvedena izolacija, izvor vlage, 
curenje vode, kao i provjeriti izvedbu strujnih i elektro instalacija  i 
cjelovitu energetsku efikasnost zgrada.  
 
 

18 

9 
 26.3.2019. 

TERMOGRAFIJA
Infracrvenu radijaciju emitiraju svi objekti  
Količina radijacije se povećava sa povećanjem temperature  
Nauka „gledanja” temperature mjerenjem radijacije emitovane od 
objekta i konverzija tih podataka u pripadajuću digitalnu ili vidljivu 
sliku se naziva termogram.  
 
 
Mjerenja su:  
‐Beskontaktna  
‐Ne‐destruktivna  
‐Vrlo osjetljiva (točna i precizna)  
‐Pogodna za detekciju problema prije 
nastanka štete  
‐Pogodna za brzo snimanje velikih 
površina  
‐Pogodna za identifikaciju specifičnih  19 
lokacija  

Gubici  topline  su  najveći  kod 

prozora i kod toplinskih mostova. 
Prozori: 
Kod prozora su gubici topline veći 
nego  li  kod  neprozirnih  građevnih 
dijelova  gdje  se  toplinsko 
izolacijskim  materijalima  može 
postići bolja toplinska zaštita. Kod 
prozora  ključnu  ulogu  imaju  i 
ventilacijski  gubici  topline  kroz 
sljubnice prozora.  
Toplinski mostovi: 
Jaki  toplinski  mostovi  su  oni  gdje 
se  kod  spajanja  elemenata 
pojavljuju  propusne  sljubnice  ili 
postoji  prekid  toplinske  izolacije 
zbog konstruktivnih razloga.  
  20 
 
 

10 
 26.3.2019. 

PODJELA TOPLINSKIH MOSTOVA

Ovisno o uzroku povišene toplinske propustljivosti, 
razlikujemo dvije vrste toplinskih mostova: 
•konstruktivni toplinski mostovi – nastaju kod 
kombinacija različitih vrsta materijala; 
•geometrijski toplinski mostovi – nastaju uslijed 
promjene oblika konstrukcije, npr. uglovi zgrade. 
 
Dodatna podjela na: 
‐ konvektivni toplinski mostovi, kroz koje se toplina 
prenosi strujanjem zbog propusnosti reški 
‐ toplinski mostovi uvjetovani okolinom, s različitom 
plošnom temperaturom elemenata u prostoriji.  
 
21 

KONSTRUKTIVNI TOPLINSKI MOSTOVI 
 
Toplinski mostovi uvjetovani  
različitošću materijala pojedinih 
konstrukcijskih dijelova.  
U praksi su to toplinski mostovi  
nastali kao posljedica izvedbe stupa  
ili serklaža u zidanoj konstrukciji, 
spojevi zidanih zidova pročelja s 
međukatnim konstrukcijama,  
prekidi toplinsko izolacijskih  
materijala radi konstrukcijskog 
povezivanja  i drugi primjeri. 

22 

11 
 26.3.2019. 

KONSTRUKTIVNI TOPLINSKI MOSTOVI 

Primjena različitih materijala 
na fasadi. 
Potrebno je uraditi toplinsku 
izolaciju s vanjske strane 
zgrade.  23 

GEOMETRIJSKI TOPLINSKI MOSTOVI 
Geometrijski  toplinski  mostovi  nastaju  zbog  promjene  oblika 
istovrsne konstrukcije. Kao najčešći geometrijski toplinski most 
može se navesti ugao zidanog zida, bez vertikalnog serklaža. U 
našim  potresnim  podnebljima  takav  je  oblik  toplinskog  mosta 
danas  u  novogradnjama  vrlo  rijedak,  a  nalazimo  ga  u  nižim 
potresnim zonama i na ne‐nosivim vanjskim zidanim ispunama 
u zgradama s armiranobetonskom nosivom konstrukcijom te na 
svim starijim zgradama.   U praksi se češće nailazi na 
kombinaciju konstruktivno‐
geometrijskih toplinskih mostova na 
mjestima gdje se pojavljuju 
konstrukcijski spojevi od različitog 
materijala, uz promjenu geometrije. To 
su spojevi istaknutih 
armiranobetonskih stupova sa zidanim 
zidovima, te uglovi, sudari i križanja  24 
konstrukcija od različitog materijala 

12 
 26.3.2019. 

KONVEKTIVNI TOPLINSKI MOSTOVI 
Posljedica  konvektivnih  toplinskih  mostova  je  povećan  gubitak 
topline zbog ventilacije unutarnjeg prostora ili propusnosti kroz 
nezabrtvljene  dijelove  zgrade.  Najlakše  se  detektiraju 
građevinskom termografijom. 
TOPLINSKI MOSTOVI UVJETOVANI OKOLINOM 
Toplinski  mostovi  uvjetovani  okolinom  jesu  oni  koji  imaju 
povećan  gubitak  topline  zbog  povišene  temperature  okoline, 
npr. u nišama za grijaća tijela. 

25 

Zbog  povećanih  toplinskih 

gubitaka  na  toplinskim 
mostovima  postoji  razlika  u 
unutarnjim  površinskim 
temperaturama  između 
karakterističnog  dijela 
oplošja  i  mjesta  gdje  je 
toplinski most.  
 
Ukoliko  je  unutarnja 
površinska  temperatura 
preniska  može  doći  do 
površinske  kondenzacije 
vodene pare.  
 
26 

13 
 26.3.2019. 

POVRŠINSKA KONDENZACIJA‐POSLJEDICE
Temperatura  na  unutarnjoj  plohi  vanjske  konstrukcije  bit  će  niža  od 
temperature  zraka  prostorije.  U  području  toplinskih  mostova  unutarnja  će 
plošna  temperatura  biti  još  niža  te  je  potrebno  utvrditi  je  li  kritična,  tj.  je  li 
niža od točke orošavanja. Moguće su ove posljedice:  
 
‐ako  je  plošna  temperatura  niža  od  točke  rosišta,  zbiva  se  plošna 
kondenzacija  sa  svim  svojim  negativnim  posljedicama  (pojava 
mikroorganizama) 
‐ako  plošna  temperatura  nije  niža  od  točke  orošavanja,  pojačano  se  taloži 
prašina 
 
Pojava  mikroorganizama  na  unutarnjim  plohama  vanjskih  konstrukcija  znači 
stvaranje  plijesni,  za  što  je  potrebna  povećana  vlažnost  unutarnje  plohe 
vanjske  konstrukcije  tijekom  duljeg  vremena  ili  kratkotrajna  plošna 
kondenzacija, uz zadržavanje vlage. Posljedica te pojave su sive, smeđe ili crne 
mrlje, a najčešće se pojavljuju u kutovima zidova, u kutovima na spoju zidova 
s  međukatnom  i,  posebice,  s  krovnom  konstrukcijom,  uz  prozore,  te  u  27 
podnožjima zidova. Najčešće vrijeme nastanka plijesni je zima i proljeće, kada 
su unutarnje temperature i vlažnost zraka visoki.  
 

POVRŠINSKA KONDENZACIJA‐POSLJEDICE
Pojava  plijesni  u  posljednjem  se  desetljeću  znatno  pojačala. 
Pritom se smatra da su uzrok tomu suviše zabrtvljeni prozori, 
"nedišuća"  toplinska  izolacija  ili  nepropusni  slojevi  vanjskih 
konstrukcija.  Pojava  plijesni  zapravo  je  posljedica  fizikalnog 
zbivanja,  pogreške  pri  gradnji  ili  zbog  neodgovarajuće 
upotrebe prostorija.  
 
Tu pojavu treba spriječiti ne samo zbog estetskih razloga, već i 
zbog  higijenskih,  jer  spore  plijesni  (rasplodne  stanice)  mogu 
prouzročiti  alergijske  bolesti  stanara.  Valja  napomenuti  da  ta 
pojava  nije  uvijek  samo  posljedica  toplinskih  mostova,  već  je 
uvjetovana i ponašanjem korisnika (načinom grijanja, stupnjem 
temperature i vlažnosti zraka prostorije, ritmom provjetravanja i 
sl.).  Uvjetovana  je  i  nepovoljnim  projektom  prostorije  (mali  28 
prozori  uz  velike  dubine  prostorije  i  bez  mogućnosti 
prozračivanja kutova prostorije).  

14 
 26.3.2019. 

POVRŠINSKA KONDENZACIJA‐POSLJEDICE
Izraz sindrom bolesne zgrade prvi put je publiciran u švedskom 
časopisu  1984  godine,  uskoro  poslije  toga  prihvaćen  u 
engleskom jeziku, kao opis problema koji se javljaju u uredskim 
zgradama s obe strane Atlantika. 
Ispitivanja iz oblasti medicine, zdravstva i sigurnosti ljudi su 
utvrdila direktnu vezu između nezadovoljavajućeg stanovanja i 
lošeg zdravlja ljudi. Napravljena je lista najčešćih simptoma 
bolesti koje su povezane sa lošim stanovanjem. To su:  
‐respiratorni simptomi ( astma, tumor pluća zbog djelovanja 
radona i azbesta ) 
‐depresije i uznemirenost 
‐povrede ili smrt usljed nesreća i požara 
‐hipotermija ( opadanje tjelesne temperature ) 
‐iritacije očiju i kože  29 
‐općenito fizički simptomi 

IZBJEGAVANJE TOPLINSKIH MOSTOVA

 
 
‐ prepoznavanje potencijalnih toplinskih mostova na zgradi u 
ranoj fazi projektiranja  
 
‐ najbolji  način  izbjegavanja  toplinskih  mostova  je 
postavljanje toplinske izolacije s vanjske strane cijele vanjske 
ovojnice, bez prekida, te dobro brtvljenje reški i spojeva 
 
‐ toplinski mostovi se u pravilu saniraju s unutarnje strane  
 
‐  u  projektu  posebnu  pažnju  treba  obratiti  na  detalje  koji 
mogu  biti  toplinski  mostovi,  ukoliko  nisu  pravilno  toplinski 
izolirani, npr. postava prozora u odnosu na toplinsku izolaciju u 
vanjskom zidu, spojevi konstrukcija, prodori stropnih ploča i sl.   30 

15 
 26.3.2019. 

POVRŠINSKA KONDENZACIJA
 
 

31 

LINIJSKI I TOČKASTI GUBICI TOPLINE

 
Na toplinskim mostovima se javljaju linijski (duljinski) i točkasti gubici topline. 
 
Linijski se pojavljuju duž spoja građevnih dijelova (uglovi, sudari, ...).  
Točkasti se pojavljuju mjestimično u obliku prodora (npr. prodor metalnog 
sredstva kroz vanjski zid)  

32 

16 
 26.3.2019. 

LINIJSKI I TOČKASTI GUBICI TOPLINE

 
 
 
• Linijski toplinski mostovi moraju se bezuvjetno 
izbjegavati odn. minimalizirati. Osobito: 
• toplinski mostovi na temeljnim pločama i podrumskim 
pločama 
• toplinski mostovi na stepenicama 
• toplinski mostovi na gornjim rubovima zidova u 
potkrovlju 
• toplinski mostovi na hladno‐toplim zidnim ekstenzijama 
• toplinski mostovi na balkonima, podestima, izbočenim 
građevinskim elementima 
• toplinski mostovi na prozorima i kutijama za rolete 

33 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
Tehnički propis o racionalnoj  
 
uporabi energije i toplinskoj  
zaštiti u zgradama  
(RH – NN 97/2014)  
PRILOG D  

34 

17 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

35 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

36 

18 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

37 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

38 

19 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

39 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

40 

20 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

41 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

42 

21 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

43 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

44 

22 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

45 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

46 

23 
 26.3.2019. 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

47 

KATALOG DOBRO RIJEŠENIH TOPLINSKIH MOSTOVA NA ZGRADAMA

 
 

48 

24 
 26.3.2019. 

POLOŽAJ TOPLINSKE IZOLACIJE

Najpovoljniji je s vanjske (zimi hladnije) strane u odnosu na grijani 
prostor.  
Pozicije unutar slojeva vanjske konstrukcije ili na unutarnjoj strani su 
nepovoljnije za postizanje ispravnog fizikalnog procesa  
 
Smještaj toplinske izolacije s unutarnje strane povoljniji je samo za 
prostore koji se povremeno griju (kazališne i koncertne dvorane, 
sportske dvorane i sl.) gdje je potrebno brzo zagrijavanje volumena 
zraka bez akumuliranja topline u masivnoj konstrukciji.  

49 

detalji‐primjer niskoenergetske kuće

 
Trakasti temelj izoliran je termoizolacijom XPS‐a (ekstrudiranog polistirena) d=12 
 
cm, koja se produžuje u toplinsku izolaciju vanjskog zida d= 14 cm. Podovi na tlu 
izolirani su toplinskom izolacijom od XPS‐a koja je križno položena u četiri sloja, 
ukupne debljine 21 cm.  

50 

Detalj trakastog temelja i vanjskog zida 

25 
 26.3.2019. 

detalji‐primjer niskoenergetske kuće 
 
Detalj krova i zida „bez streha” karakterističan je za niskoenergetske i 
 
pasivne kuće. Ovaj oblik strehe olakšava završnu izvedbu toplinske 
ovojnice. Konstrukcijska osnova zgrade homogena je konstrukcija od 
poro betona koja prelazi iz vanjskih zidova u armiranoporobetonsku 
ploču koja graniči s negrijanim potkrovljem.  

51 

Spoj vanjskog zida i krova 

detalji‐primjer niskoenergetske kuće 
 
Terasa u prizemlju 
 
kuće odvojena je 
konstrukcijski i 
termički od 
objekta. 

52 

Spoj terase i vanjskog zida 

26 
 26.3.2019. 

detalji‐primjer niskoenergetske kuće 
 
Međukatna 
 
konstrukcija je 
armirana ploča, 
nosivi nadvoji te L 
elementi za izvedbu 
oplate horizontalne 
veze između kojih 
je ugrađena i 
dodatna toplinska 
izolacija 

53 

Spoj međukatne konstrukcije i vanjskog zida 

27