26.3.2019.

FIZIKA ZGRADE 
 
Građevinska fizika 
 
Uvod – pojam građevinska fizika, područje usmjerenja, utjecaj novih tehnologija i 
materijala, gradnja u prošlosti, utjecaji suvremenog doba. 
Prirodni okoliš – klima Zemlje, klimatski elementi i faktori, klima u BiH i klima u 
Hrvatskoj. Čovjek i termodinamika – temperatura zraka, ploha, vlažnost zraka. 
Čovjek i svjetlost – svjetlo, kontrast, boja. Čovjek i zvuk – osjet sluha, zvuk. Čovjek 
i buka – pojam buke i štetno djelovanje buke. 
 
 
 
 
Nastavnici: doc. dr.sc. Valerija Kopilaš, dipl.ing.arh. 
       viši asistent mr. sc. Dragan Katić, dipl.ing.građ. 
 
GF SVE MO ‐ Preddiplomski studij A+U IV sem ak god 18/19 Fizika zgrade  1 

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
Građevinska fizika se bavi zahtjevima koje trebaju da ispune 
zgrade, odnosno građevinski elementi u vezi s problemima kao što 
su toplotna zaštita, klima u prostorijama, zaštita od vlage, potrebe 
zraka i provjetravanja, prostiranje zvuka, akustika i zaštita od 
požara.  
Posebno se razmatra rješavanje tih uvijeta s aspekta energetskih 
zahtjeva zgrada, a povezano s postojećim propisima o uštedi 
energije. 
Građevinska fizika povezuju teoriju i praksu iz oblasti kojom se bavi, 
a to je arhitektura i građevinarstvo i u isto vrijeme povezuje jednu 
prirodnu znanost, FIZIKU u realizaciji zgrada. 

Provođenje topline kroz jednoslojni zid  Provođenje topline kroz višeslojni zid 
2

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 1
 26.3.2019.

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
Građevinska fizika je usmjerena: 
s jedne strane na čovjeka – na područje čovjekove psihofizičke 
ugodnosti, 
s druge strane na prirodno okruženje – što je okolina i sva stvorena 
materijalna dobra u prirodi, općenito na prostoru u kojem čovjek živi 
i radi. (Cifrić Ivan) 
 
Građevinska fizika kao pojam pojavljuje se sredinom XX. stoljeća. 
Postavlja se pitanje kada se pojavila problematika kojom se bavi 
građevinska fizika? 
FIZIČKI FENOMENI 
MATERIJALI  Objašnjavaju 
Materijalizirani objekt  karakteristike objekta u 
odnosu na okoliš i 
obrnuto 
3

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
PRIMJENA NOVIH TEHNOLOGIJA I MATERIJALA 
Usporedo s primjenom novih materijala zbivaju se promjene na 
planu tehnologije i izvođenja radova u procesu gradnje.  
Proces gradnje poprima obilježja serijske i industrijske proizvodnje. 
 
Arhitektura „raste” – udovoljava naraslim potrebama društva. 
RASTU POTREBE ZA STAMBENIM, RADNIM,...PROSTORIMA 
ZGRADE POSTAJU JEDAN OD NAJVEĆIH POTROŠAČA ENERGIJE U 
DRUŠTVU. 
 
Krajem 70‐ih nastupa prva poslijeratna energetska kriza, kada se 
aktivno angažira znanstveno istraživanje u arhitekturi s ciljem 
racionalne uporabe energije u zgradama. 
 
Racionalna uporaba energije u zgradama je jedan od zadataka u 
procesu realiziranja zgrada.  4

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 2
 26.3.2019.

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
KLASIČNI ENERGENTI – ugljen, nafta i plin opskrbljuju energijom u 
zgradama. 
Posljedice su: 
‐ ograničenost zaliha i neobnovljivost zaliha 
‐ sagorijevanje u procesu konverzije u druge vidove energije 
manifestira se zagađenjem atmosfere, vode i tla. 
 
Suvremeno društvo i problemi koji ga prate doprinose razvoju FIZIKE 
ZGRADE koja se bavi fizikalnim i socijalnim/psihosocijalnim 
aspektima. 
 
CILJ GRAĐEVINSKE FIZIKE 
Definiranje makro i mikrocjelina i izgrađenog okoliša u kojem 
čovjek boravi, odnosno u kojem nastaje zgrada. 
Pri tome osigurati minimalno korištenje energije i ne narušiti 
pozitivne prirodne procese.  5

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
KAKO SE GRADILO U PROŠLOSTI 

„ ...glavna zadaća
graditeljstva je stvaranje
zatvorenih prostora, u kojima
će se zbivati sveobuhvatna
osnova života...”

Citat preuzet iz knjige Pađan 
Zvonko, Arhitektura prirode: 
nastanak i razvoj umijeća 
građenja od prapočetaka do 
Škocjanska jama, Slovenija  pojave čovjeka, Školska knjiga, 
(Izvor: www.whc.unesco.org)  Zagreb, 2005., str. 33 

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 3
 26.3.2019.

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
PRIMJERI IZ NAŠE REGIJE 
 Ljudske  nastambe  su  se  prilagođavale  prirodnim  zakonima  i  specifičnostima 
regije. Vernakularna arhitektura je jednostavna, skromna, svrsishodna. 
• Selo Lukomir na Bjelašnici karakteristično po arhitekturi nastaloj 50‐ih godina 20. 
stoljeća 
• Bobovačko naselje sa stambenim zgradama iz 14. stoljeća građenih od kamena i 
drveta 

Selo Gornji Lukomir na Bjelašnici Bobovačko naselje, stambena zgrada

7
(Izvor: www.konjic.ba) (Izvor: www.kons.gov.ba.)

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 

KOJE POJAVE I PROBLEMI PRATE SUVREMENO DRUŠTVO I UTJEČU 
NA NAŠ ODNOS PREMA OKRUŽENJU? 

Nekontrolirana sječa šume  Erozija i isušivanje tla 

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 4
 26.3.2019.

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 

MIGRACIJE  INTENZITET PROMETA 
INTENZIVNO NASELJAVANJE  
GRADOVA 

POVEĆANJE ZAGAĐENJA 

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 
POVEĆANJE POTREBE ZA ENERGIJOM  
– ENERGETSKIM RESURSIMA 

UTJECAJ NA MIKROKLIMU  
GRADA 

POVEĆANJE TEMPERATURE 

PRLJAVE TEHNOLOGIJE – 
ZAGAĐENJE OKOLINE 
 
ISCRPLJIVANJE PRIRODNIH 
ENERGETSKIH RESURSA (FOSILNA 
GORIVA – DRVO, UGALJ, NAFTA)  10

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 5
 26.3.2019.

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 

JEDAN OD ODGOVORA NA UTVRĐENE PROBLEME I POJAVE 

PRIHVATANJE NOVIH KONCEPATA – KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA, 
ŠTO UKLJUČUJE I PITANJE ISTRAŽIVANJA ALTERNATIVNIH IZVORA 
ENERGIJE 
11

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 

• OVAKVI UVIJETI PRIDONIJELI SU RAZVOJU 
GRAĐEVINSKE FIZIKE KAO POSEBNOG POLJA 
DJELOVANJA PROJEKTANATA, USMJERENOG NA 
FIZIČKE FENOMENE KOJE NEKA ZGRADA ISPOLJAVA 
ILI IM JE IZLOŽENA  (TOPLOTA, ZVUK, SVJETLOST, 
POŽAR…) 
 
• MOTIV ZA RAZVOJ OVE GRADITELJSKE ZNANOSTI JE 
BILA SVJETSKA ENERGETSKA KRIZA SEDAMDESETIH 
GODINA PROŠLOG STOLJEĆA. 

12

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 6
 26.3.2019.

UVOD – POJAM GRAĐEVINSKA FIZIKA 

Građevinska fizika obuhvaća: 
 
Praćenje klimatskih promjena 
Djelovanje okoline na ljudski organizam 
Zaštita od vremenskih utjecaja 
Analiza toplinskih vrijednosti 
Klima unutarnjeg prostora 
Analiza toplinske ugodnosti 
Vlaga u prostorijama 
Kvalitet zraka i provjetravanje 
Emisija građevinskih materijala 
Štetni mirisi, higijena, kemijska i biološka analiza 
Štete na materijalu i konstrukcijama 
Razvoj novih materijala 
Građevinski sustavi i sklopovi 
13
 

PRIRODNI OKOLIŠ 
KLIMA ZEMLJE 
Klima ili podneblje je skup meteoroloških pojava koje u određenom 
vremenskom periodu čine prosječno stanje atmosfere nad nekim 
dijelom Zemljine površine. Klima bitno određuju prirodni okoliš.  
Klima: prosječno stanje atmosfere nad određenim mjestom u 
određenom razdoblju (uzimajući u obzir prosječna i ekstremna 
odstupanja), 30‐godišnji nizovi Klima = skup svih klimatskih 
elemenata  
• Makroklima – odnosi se na veći geografski prostor (prostrana 
ravnica, stepa, ocean...) 
• Mezoklima – odnosi se na klimu manjih izdvojenih geografskih 
jedinica (riječne doline, jezero, šumski kompleks,...) 
• Mikroklima – odnosi se na određene prostore (trg, šuma, 
pećina...a poseban vid je kriptoklima zatvorenih prostora) ‐ 
prizemni poremećeni sloj (1,5 – 2 m) do 100 m → mikroklima – 
direktna motrenja u određenom vremenu zbog praktičnih 
14
potreba 

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 7
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
KLIMATSKI ELEMENTI I FAKTORI:  
a) klimatski elementi: radijacija (kratkovalna i dugovalna), 
temperatura (zraka i površine Zemlje), tlak zraka, smjer i 
brzina vjetra, vlaga zraka i evaporacija, naoblaka i trajanje 
sijanja Sunca, padaline, snježni pokrivač  
b) klimatski faktori: zemljina rotacija i revolucija, geografska 
širina, atmosfera, nadmorska visina, raspodjela kopna i mora, 
morske struje, udaljenost od mora, jezera, reljef, vrste tla i biljni 
pokrov, rad čovjeka 
 
• klimatski elementi mijenjaju se pod utjecajem klimatskih 
faktora  
• ATMOSFERA = plinovit zemljin omotač 
OKOLIŠ je naziv za uvjete prirodnog okruženja (voda, zrak, tlo, klima živa bića i 
njihovi međusobni odnosi...to je okruženje u koje čovjek nije intervenirao. 
15
(Cifrić Ivan) 

PRIRODNI OKOLIŠ 
Klimatski element radijacija ZRAČENJE SUNCA 
Svi procesi i pojave u atmosferi su posljedica Sunčevog zračenja koje 
pada na određenu površinu. Sunčeva energija je glavni uzrok svih 
energetskih promjena u atmosferi.  
Ukupna vrijednost sunčevog zračenja koje dospijeva na gornju 
površine Zemljine atmosfere je poznata kao solarna konstanta i ima 
vrijednost 1.355W/m². Na Zemljinu površinu pada manja snaga od 
navedene koja ovisi o niz faktora. 
Raspodjela Sunčeve radijacije na površini Zemlje 
Sunčevo zračenje pada na Zemljinu površinu kao direktno i difuzno. 
Direktna radijacija je dio radijacije koji se uspije netaknut probiti 
kroz atmosferu do Zemljine površine 
Difuzna radijacija je dio ukupnog zračenja nastalo kao posljedica 
difuzne refleksije u atmosferi. Pri upadu direktnog zračenja jedan 
dio će se reflektirati i ponovo vratiti u atmosferu, tj. reflektirani dio 
ovisi o karakteru površine.  16

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 8
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Trajanje sijanja Sunca različito u prirodi i u gradovima. Izražava se u 
satima sijanja Sunca (dan, mjesec, godina). 
• Primjer: trajanje sijanja Sunca u srednjoj Europi u zimskim 
mjesecima ‐ ovisnost o magli, geografskoj širini (razlika između 
sjevera i juga) i reljefu. 
• Gradovi ‐ utjecaj polutanata na smanjenje trajanja sijanja Sunca 
(industrija, promet, kućna ložišta i dr.) češća maglovitost, 
naoblaka, smanjivanje globalne radijacije. 
INSOLACIJA – osunčanje; trajanje obasjavanja  
Suncem 

17

PRIRODNI OKOLIŠ 
Osunčanje u svrhu turističkih ponuda 
Hvar slovi za najsunčaniji otok, godišnji prosjek sunčanih sati 
iznosi 2726 sati. 
Najsunčaniji su dijelovi Hrvatske vanjski otoci srednjeg Jadrana 
(Vis, Lastovo, Biševo i Svetac) i zapadne obale Hvara i Korčule s 
više od 2700 sunčanih sati godišnje. Srednji i južni Jadran imaju 
više sunca (2300 do 2700 sati) i manje naoblake od sjevernog 
(2000 do 2400 sati). Trajanje sijanja Sunca smanjuje se od mora 
prema kopnu i s porastom nadmorske visine.  
 
Ljubuški s 2600 sunčanih sati je najsunčaniji grad u BiH.

Ljubuški najsunčaniji grad u

BiH. Kravice godišnje posjeti
200 000 turista.

18

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 9
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Utjecaj zgrada na raspodjelu insolacije: 
• višestruko reflektiranje i apsorbiranje Sunčevih zraka 
• visina i raspored zgrada 
• visoke zgrade: smanjivanje prirodnog ventiliranja,  
ulice su veći dio dana u sjeni 
Trajanje insolacije na Zemlji ovisi o duljini dana. 

19

PRIRODNI OKOLIŠ 
ALBEDO ‐ koeficijent refleksije Sunčeve radijacije s podloge 
• praksa: izražava se u postotku koji pokazuje koliki je dio radijacije 
reflektiran od nekog tijela (npr. potpuno bijelo tijelo: 100%,  
     crno: 0%) 
• u prirodi: varijacije albeda između 0% i 100% 
• ovisnost o vlažnosti podloge: vlažnija podloga, manji albedo 

20

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 10
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Zemljina rotacija i revolucija utječu na insolaciju. 
Rotacija Zemlje oko osi – smjena dana i noći 
Revolucija je kretanje Zemlje oko Sunca. 
Kada se Zemlja nalazi u položaju u kojem je  
najviše nagnuta prema Suncu ili od njega, tada  
kažemo da je u suncostaju (solsticiju), a kada je nagnutost gotovo 
jednaka nuli tada kažemo da je u ravnodnevici (ekvinociju).  
Dospjelo Sunčevo zračenje na određenu površinu utječe na tokove 
materije i energije i upravo to dospjelo zračenje zanima građevinsku 
fiziku. 

21

PRIRODNI OKOLIŠ 
Klimatski element temperatura zraka i površine Zemlje  
Temperatura zemljišta se određuje mjerenjem na raznim dubinama. 
Tijekom dana se toplota u zemlji akumulira, a tijekom noći zemlja 
odaje akumuliranu toplotu u zrak. 
Dva mjesta na skoro istoj geografskoj širini ovisno o tome da li su na 
kopnu ili na moru mogu imati različite godišnje tokove temperature. 
Budući da je temperatura u neposrednoj vezi s atmosferskim 
tlakom, vlažnošću zraka, oblačnošću, zračnim strujanjem, to će 
utjecati na temperaturu zraka određenog mjesta. 

Mjesečne srednje temperature, količine i padaline,

Pregled vremena u 2011. godini. 22
Federalni hidrometeorološki zavod, BiH

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 11
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Klimatski element tlak zraka, vlažnost zraka 
Tlak zraka je posljedica njegove mase i gravitacijske sile koja ga 
drži na okupu u vidu atmosfere. Značaj atmosferskog tlaka je u 
tome što on utječe na zračno strujanje. 
Vlažnost zraka ili atmosferska vlaga predstavlja sadržaj vodene 
pare u zraku, odnosno određuje prisustvo vodene pare u zraku. 
Kada čvrsta faza (led) prelazi direktno u stanje vodene pare bez 
prolaska kroz prelazno tečno stanje, naziva se sublimacija. 

Većina se vodene pare formira

isparavanjem s vodenih
površina na uobičajen način.

23

PRIRODNI OKOLIŠ 
Najvažnije fizičke značajke vlage u atmosferi su: 
• zasićenje, 
• točka rosišta, 
• deficit saturacije,  Zasićenje 
• latentna toplota isparavanja,  Zrak je zasićen (saturiran) ako 
• apsolutna vlažnost,  sadrži maksimalnu količinu 
• relativna vlažnost.  vodene pare koju može primiti 
pri određenoj temperaturi i 
tlaku. Kad je ta količina 
postignuta dolazi do 
uspostavljanja procesa 
kondenzacije. Tada kažemo da 
je vodena para u 
zasićenom stanju, odnosno da 
je zrak zasićen vodenom parom. 
24

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 12
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Rosište je temperatura pri kojoj vodena para počinje 
kondenzirati. 
 
Pri rosištu ili nižoj temperaturi kondenzacijom stvaraju se 
kapljice vode i na bilju se pojavljuje rosa, ili se stvara mraz, 
ovisno o tome da li je rosište više ili niže od 0 C. 
 
Deficit saturacije je razlika između tlaka saturirane vodene pare 
pri temperaturi zraka t i stvarnog tlaka (nesaturirane) vodene 
pare. Deficit saturacije ili zasićenja ukazuje na dodatnu količinu 
pare koju bi mogao primiti zrak na temperaturi t, prije nego što 
postane saturiran. Deficit saturacije značajan je kao pokazatelj 
mogućnosti isparavanja ali i padavina. Što je on veći mogućnost 
isparavanja je veća, a mogućnost formiranja i pojave padavina 
manja. 
25

PRIRODNI OKOLIŠ 
Relativna vlažnost zraka pokazuje koliko se vodene pare nalazi u 
zraku prema maksimalnoj količini koju bi zrak mogao sadržavati 
pri jednakoj temperaturi. 
PRIMJER: Relativna vlažnost 50% znači da se u zraku nalazi 
polovica količine vodene pare koju bi zrak uz istu temperaturu 
mogao sadržavati. 

Prikaz relativne vlažnosti u odnosu na doba dana.

U jutarnjiim satima je više vlage nego u podne. 26

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 13
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Relativna vlažnost se
mijenja tijekom dana.

Apsolutna vlažnost zraka se određuje omjerom mase vodene pare 
u volumenu zraka. Dobije se primjenom jednadžbe: 

Apsolutna vlažnost izražava stvarnu količinu vodene pare u zraku, 
koja je direktno proporcionalna temperaturi. Zrak pri određenoj 
temperaturi i tlaku može da primi točno određenu količinu vodene 
pare. Tu najveću dozu označavamo kao maksimalnu vlažnost. 
27

PRIRODNI OKOLIŠ 
Vjetar je pojam kojim označavamo pokretanje zračnih masa sa 
mjesta veće gustine ka mjestu manje gustine. Gibanja zraka su 
vektorske veličine koje opisuju smjer i iznos gibanja čestica 
zraka.  
Razlikuju se vodoravna i uspravna strujanja zraka.  

Smjer se izražava se pomoću 
zemljopisnih strana svijeta, može 
se prikazati u stupnjevima. 
Grafički prikaz smjerova zove se 
ruža vjetrova. 

Intenzitet vjetra izražava se u

jedinicama brzine (km/h). 28

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 14
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Jačina i smjer vjetra se određuju ružom vjetrova koja se obično 
dijeli na 8 ili 16 dijelova, u stupnjevima (0 do 360°). 0 znači 
izostanak vjetra 
Bura je tipični vjetar Jadranskog primorja 
koji nastaje u obalnom moru uz koje 
planinski lanci dijele topliji zrak od 
hladnijeg (nad kopnom). Bura je pretežno 
suh, jak i hladan vjetar koji puše sa SI, a 
na udare doseže brzinu i do 50 m/s (na 
smjer i brzinu odlučujući utjecaj ima oblik 
kopna). 
 
Jugo uvjetovan općim južnim strujanjem 
nastalim zbog Sredozemne ciklone. To je 
topli i vlažni vjetar, koji se javlja uz oblačno 
i kišovito vrijeme. Puše po nekoliko 
dana ujednačenom brzinom oko 10 m/s. 
Njegovim dolaskom postupno padne tlak, 
te poraste temperatura i vlaga.   29

PRIRODNI OKOLIŠ 
Latentna toplota isparavanja je količina toplote apsorbirane jedinicom
mase supstance, bez promjene u temperaturi, pri prelasku iz tečnog u
plinovito stanje.
Evaporacija predstavlja prelaz vode iz tečnog (ili čvrstog) stanja u
vodenu paru (u plinovito stanje).

30

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 15
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
Oblaci su jedan od stadija kruženja vode u prirodi. To je važan 
klimatski element koji direktno utječe na dnevne temperature, 
distribuciju Sunčevog zračenja i osvjetljenja. Dejstvo oblaka je 
nekada pogodno (smanjuje Sunčevo zračenje, a time i 
temperaturu), a nekada doprinose stvaranju sparnog zraka. 

31

PRIRODNI OKOLIŠ 
KLIMA ZEMLJE
Po Koppenovoj klasifikaciji klime na Zemlji se razlikuju:

A Tropska klima
B Suha klima
C Umjerena klima
D Snježno šumska klima
E Polarna klima

32

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 16
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
BIOMETEOROLOGIJA 
Prati odnose, dinamičku promjenu u atmosferi i njeno biološko 
dejstvo. Na ljudsko tijelo djeluju uvijeti iz okoliša: 
‐temperatura (niska i visoka – javljaju se zdravstvene posljedice 
kao kolaps, sunčanica, ohlađivanje pojedinih dijelova tijela‐koža 
se smrzava na ‐5°C do ‐10°C.) 
‐vlažnost zraka 
‐vjetar 
‐osunčanje 
Tijelo procesom termoregulacije nastoji održati konstantnu 
unutarnju tjelesnu temperaturu od 37°C bez obzira na 
temperaturu okoliša. 
Pri tome je bitna tjelesna aktivnost, jer u unutarnjim uvjetima su 
manje aktivnosti i reguliranjem mikroklimatskih uvjeta se postiže 
tjelesna ugodnost.  33

PRIRODNI OKOLIŠ 
KLIMA U BiH
• Bosna i Hercegovina sadrži široki spektar klimatskih podneblja do
kojih su doveli razni uvijeti: dinamičan reljef, planinski masivi,
hidrološka mreža, cirkuliranje zraka, utjecaj Jadranskog mora i dr.
• Pored ovakve šarolikosti
ipak se mogu izdvojiti tri
glavne temperaturne zone

TOPLA ZONA – zime blage, ljeta vruća

UMJERENA ZONA – ljeta topla i zime umjereno hladne
HLADNA ZONA – ljeta vedra, zime veoma hladne.

Tipovi klime u BiH 34

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 17
 26.3.2019.

PRIRODNI OKOLIŠ 
KLIMA U BIH

Prostorna raspodjela
srednjih godišnjih
temperatura zraka u BiH

35

PRIRODNI OKOLIŠ 
KLIMA U HRVATSKOJ

36

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 18
 26.3.2019.

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Psihofizika je znanstvena disciplina koja se bavi
proučavanjem odnosa između intenziteta podražaja i osjeta.
Otac psihofizike je Gustav Fechner1.
Osjetni organ je podražen i prima podražaj iz okoline. Nakon
toga osjetne stanice (receptori) pretvaraju te podražaje u
oblik živčanog impulsa kojeg prenose po tijelu do senzornog
područja u mozgu.

7 VRSTA OSJETA (ČULA)

-njuh
-osjeti položaja i pokretanja
-kožni osjeti
-okus
-vid
-sluh
-osjet ravnoteže

1. Fechner, Gustav, njemački filozof, 1801.-1887. godine, utemeljitelj psiofizike. Prema Fechneru, 37
duh i tijelo, iako odvojeni entiteti različite su stvari iste stvarnosti, Hrvatska enciklopedija.

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Termodinamika je znanost o toplini koja proučava izmjenu topline i 
mehaničkoga rada između sustava i okoline. 
Građevinska fizika proučava područje fiziološke ugodnosti prostora, s 
tim u vezi se analiziraju: 
‐ Temperatura unutarnjeg zraka, 
‐ Temperatura unutarnjih površina vanjskih ogradnih ploha, 
‐ Vertikalni gradijent temperature zraka (promatranog unutrašnjeg 
prostora), 
‐ Vlažnost unutarnjeg zraka (relativna vlažnost u %, odnosno 
parcijalni tlak vodene pare u Pa), 
‐ Brzina strujanja zraka, 
‐ Sastav zraka, posebno količina kisika, ugljičnog dioksida, raznih 
plinova, 
‐ Osvijetljenost (lux), klima boje svjetlosti, 
‐ Definiciono područje čovjeka (ljudskog uha) prema akustičnim 
informacijama.  38

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 19
 26.3.2019.

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Temperatura unutarnjeg zraka. 
Čovjek s okolinom razmjenjuje energiju i to toliko intenzivnije ukoliko 
je razlika veća. Tako će ugodna temperatura imati široki dijapazon. 

Operativne temperature 
prostorije. 
(Izvor: Danijels, 2009., str. 37.) 

39

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Temperatura unutarnjih površina vanjskih ogradnih ploha treba da 
bude u skladu s tkz. fiziološkim gradijentom temperature čovjeka. 
Temperatura pojedinih dijelova tijela čovjeka u mirovanju je različita: 
pri temperaturi okoline od 20°C temperatura nogu je oko 26°C, ruku 
29°C, itd. 

Temperatura pojedinih dijelova ljudskog tijela: a) srednja površinska temperatura 
odjevenog čovjeka b) srednja temperatura kože neodjevenog čovjeka 1. 
temperatura nogu, 2. temperatura ruku 3. temperatura tijela 4. temperatura glave 
5. rektalna temperatura  40

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 20
 26.3.2019.

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Vertikalni gradijent temperature zraka (unutrašnjeg prostora) 
Određuje se tako da bude inverzan fiziološkom gradijentu kako bi 
došlo do takve razmjene toplote čovjek‐okolina pri kojoj će se čovjek 
osjećati ugodno.  Smanjenje intenziteta reakcije na neki podražaj koji 
se postupno odmiče od osjetilnoga centra naziva se fiziološkim 
gradijentom. Fiziološkom gradijentu „hladne noge‐vruća glava” treba 
postaviti temperaturni gradijent okoline „topli pod‐hladan strop”.  

Temperaturni gradijent prostora: 
1. idealno grijanje 2. radijatorsko 
grijanje (uz vanjsku stijenku) 3. 
radijatorsko grijanje (uz 
unutarnju stijenku) 4. grijanje 
kaljevom peći 5. podno grijanje 
6. grijanje toplim zrakom 

41

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 

Odnos temperatura zrak i poda prema  Kriva ugodnosti (za podove). 
različitim osjećajima ugodnosti čovjeka, za 
dužinu boravka od 4 sata. 

42

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 21
 26.3.2019.

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Vlažnost unutarnjeg zraka (relativna vlažnost u %, odnosno
parcijalni tlak vodene pare u Pa)
Zrak u prostoriji mora biti dovoljno vlažan, tako da ga ne
osjećamo suhim, ali ne toliko da bismo ga osjećali kao teško
vlažan. Područje ugodnosti kreće se od 35% do 75%.

Strujanje zraka
Strujanje zraka je vrlo bitan element kriptoklime. Ono
doprinosi osjećaju svježine. Međutim suviše velika brzina
strujanja može dovesti do osjećaja neugodnosti. Optimalne
brzine strujanja zraka su od 0,1-0,2 m/s.

43

ČOVJEK I TERMODINAMIKA 
Sastav zraka, posebno količina kisika, ugljičnog dioksida,
raznih plinova
U odnosu na specifične mirise (koji mogu potjecati od
materijala u tehnološkom procesu, opreme, ljudi) mora se
osigurati dovoljan volumen po osobi.
Intenzitet mirisa 

Potrebna količina svježeg zraka za ventilaciju prostorije u funkciji specifičnog

volumena i intenziteta mirisa, izražena u m3/na sat po osobi. 44

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 22
 26.3.2019.

ČOVJEK I SVJETLOST 
Osjet (čulo) vida. Organ koji prima svjetlost u obliku 
elektromagnetskih podražaja naziva se oko (elektromagnetski 
receptor). Svjetlo je osjećaj koji nastaje podražajem očnog 
živca u oku. Čovjek svjetlost percipira okom, bilo da dolazi direktno 
od svjetlosnog izvora, bilo da je reflektirana od neke površine. 
Pri statičnom promatranju (kada čovjek ne pomjera glavu ni oko) oko 
ima određeni prostorni dijapazon prihvatanja svjetlosti, u vertikalnoj 
ravnini definiran kutom od oko 120°C, a u horizontalnoj oko 190°C. 
 
Kontrast 
Da bi čovjek mogao uočiti neki predmet onda ovaj mora biti u 
određenom svjetlosnom kontrastu prema svojoj bližoj i daljoj okolini. 
 
Blještanje 
Pod blještanjem se podrazumijeva nepoželjni kontrast. Blještanje 
može biti kratkotrajno i postojano. 
45

ČOVJEK I SVJETLOST 
Pojava vezana uz svjetlost - boja
Da bi se kod čovjeka uopće pobudio osjet vida, neophodno je da u
njegovoj neposrednoj blizini postoji određeni izvor svjetlosti. Svjetlo
je zračenje elektromagnetskih valova s određenim valnim duljinama
od djelića nanometra pa sve do nekoliko kilometara. Dio u kojem
perceptivno sudjeluje ljudsko oko iznosi između 380 i 750 nm, a u
njemu se nalaze određene valne duljine od kojih ljudsko oko svaku
prepoznaje kao neku od boja. Navedeni raspon u kojem se mogu
raspoznavati boje još se naziva i vidljivim dijelom spektra svjetlosti.

Vidljivi spektar svjetlosti. Na slici je vidljivo kako se ispod 380 nm nalazi područje
ultraljubičastog svjetla koje je štetno za ljudsko oko, kao i infracrveno svjetlo koje
se nalazi iznad spomenutih 780 nm. Područje između sadržava boje koje 46
Ljudsko oko vidi i raspoznaje, ovisno o određenim frekvencijama.

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 23
 26.3.2019.

ČOVJEK I ZVUK 
Osjet (čulo) sluha, jedno od najznačajnijih čovjekovih osjeta preko 
kojeg dobiva informacije o svom okruženju. Čovjek zvučne 
informacije prima uhom. Zadatak uha je da mehaničku energiju 
zvučnih vibracija prihvati i prenese u centar u mozgu. 

Uho se sastoji od tri osnovna dijela: vanjsko uho, srednje uho i unutrašnje uho. 
Osim transmisije zvučne energije slušne koščice imaju i zaštitnu ulogu koje se u 
slučaju visokog zvučnog tlaka (iznad 60dB) stežu čime se smanjuje protok pridošle 
zvučne energije. Receptorne stanice su smještene u unutarnjem uhu.  47

ČOVJEK I ZVUK 
Zvuk je mehanički val, a uho je mehanoreceptor koji prima zvuk.  
Zvuk kao mehanički val ima amplitudu i frekvenciju. Amplituda je 
glasnoća zvuka i mjeri se u decibelima.  
Čovjek čuje 0‐140 dB (deci Bel). 
70 dB – opasna zona oštećenja sluha 110 dB – trajno oštećenje 
sluha 140 dB – prag boli 150 dB – sluh je trajno i nepovratno 
izgubljen 
 
Frekvencija je visina tona i mjeri se u hercima (Hz). Zvuk u rasponu 
od 16 Hz do 20 000 Hz je u rasponu u kojem ga čuje ljudsko uho. 
Zvuk s frekvencijom ispod 16 Hz označen je kao infrazvuk, a zvuk s 
frekvencijom iznad 20 000 Hz kao ultrazvuk. 
 
 Čovjekov glas je visine 80 – 1 100 Hz. 
 
48

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 24
 26.3.2019.

ČOVJEK I ZVUK 
Binauralno lokaliziranje 
Osim što prima i razlikuje glasnoću zvuka i visinu tona organ sluha, 
uho, obavlja i druge zadatke: 
 
‐Uho reagira na vrlo niske intenzitete vanjske pobude, zvučnog 
tlaka, pa je najniži impuls označen kao prag čujnosti 2x10 ‐5 Pa. 
 
‐Opseg frekvencija na koje uho reagira je 20 oktava. To omogućava 
razaznavanje izuzetno širokog spektra zvučnih pojava u prirodi. 
 
‐Uho je u stanju da registrira veoma male promjene zvučnog tlaka i 
frekvencija. 
 
‐Uho je u stanju da odredi smjer i udaljenost zvučnog izvora. Ova 
karakteristika je poznata pod nazivom binauralno lokaliziranje.  
  49

ČOVJEK I ZVUK 

Prag čujnosti i prag bola 
(Izvor: Parkin, 1969, str. 6)  50

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 25
 26.3.2019.

ČOVJEK I BUKA 
Buka je pojam koji se pripisuje zvuku što ga čovjek doživljava kao 
nepoželjan. Sve ono što što vrijedi za zvuk u fizikalnom smislu 
vrijedi i za buku.  
Obzirom na porijeklo, buku možemo podijeliti na buku prirodnih 
izvora i onu koja potječe od čovjeka. 

ZVUK BUKA

Porijeklo buke. 51

ČOVJEK I BUKA 
Štetno djelovanje buke na čovjeka može se pratiti obzirom na 
glasnoću zvuka (dB) i visinu tona (Hz). 
Buka utječe štetno na pojedine dijelove ljudskog tijela, obzirom na 
frekvencijski sastav. 
U pojasu niskih frekvencija (oko 0,5Hz) kakve se javljaju pri kretanju 
broda, aviona, vjetra, vode izaziva „morsku ili zračnu” bolest 
(glavobolja, gubljenje ravnoteže, osjećaj povraćanja...). 
U pojasu visokih frekvencija (iznad 1.000 Hz) buka oštećuje 
unutarnje uho i smeta rad mnogih organa. 
 
Posebne probleme buka može napraviti u radnim prostorijama, u 
radnom okruženju zbog djelovanja i rada raznih strojeva.  
 
Buka je danas i u buduće jedna od najštetnijih pojava u društvu, 
kompleksna po svojoj pojavnosti i načinu djelovanja na čovjeka. 
52

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 26
 26.3.2019.

ČOVJEK I BUKA 
Zvučna zaštita  
Zvučna zaštita se odnosi na zaštitu od buke i vibracija.
Zgrada i građevni dijelovi trebaju biti projektirani na način:
-da se u unutarnjim prostorima postigne mir potreban za život
i rad
-da zgrada sa svojom djelatnosti nije ometajuća prema okolini
 
 

53

Literatura: 
 
Cifrić Ivan, Leksikon socijalne ekologije, Školska knjiga, Zagreb, 
2012. godine
 
 

54

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 27