27.5.2019.

FIZIKA ZGRADE 
 
ZVUK – OSNOVNI POJMOVI 
 
Osnovni pojmovi o zvuku: brzina širenja zvuka, frekvencija, valna dužina, jakost 
zvuka. Subjektivne karakteristike zvuka. Pojave koje prate širenje zvuka: refleksija, 
difrakcija, apsorpcija, refrakcija. Akustika prostorije, jeka i odjek. Primjer 
rješavanja akustike u učionicama i manjim prostorijama. 
  
 
 
 
 
Nastavnici: doc. dr.sc. Valerija Kopilaš, dipl.ing.arh. 
       viši asistent mr. sc. Dragan Katić, dipl.ing.građ. 
 

GF SVE MO ‐ Preddiplomski studij A+U IV sem ak god 18/19 Fizika zgrade  1 

FIZIKA ZVUKA
Akustika je nauka o zvuku.  
Akustika je dio fizike koji proučava mehaničke oscilacije čije se 
frekvencije nalaze u slušnom području ljudskog uha.  Pod zvukom u 
užem smislu podrazumijevaju se mehanički valovi koji mogu biti 
registrirani čulom sluha koji se nalaze u intervalu od 20Hz do 20 kHz. 
Opseg čujnih frekvencija je individualan i vrijednosti se trebaju 
shvatiti kao usvojene statističke vrijednosti. Kod čovjeka se uz 
starenje čujni prag smanjuje. 

2 

1 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA
ZVUK I ZVUČNI VALOVI 
Akustika kao fizikalna disciplina koja se bavi prirodom zvuka 
(nastajanje, prostiranje i prijem zvuka ), u području građevne fizike se 
dodatno bavi odnosom čovjeka i zvuka i kako čovjek prima zvučne 
informacije i ispoljava određeno raspoloženje pod djelovanjem 
određenog zvuka. 
Zvuk je određeni frekvencijski pojas mehaničkih vibracija koje nastaju 
kao posljedica titranja čestica u elastičnim materijalima krutog, 
tekućeg i plinskog stanja. 
 
U suvremenoj arhitekturi akustika  
prostorija se pojavljuje integrirano  
s rješavanjem osvjetljenja,  
klimatizacije i elemenata interijera. 
3 

FIZIKA ZVUKA
ZVUK I ZVUČNI VALOVI 
Zvučni valovi predstavljaju pojavu osciliranja čestica oko ravnotežnog 
položaja . Kod zvuka čestica putuje i ne nosi sa sobom neku energiju 
već je predaje drugoj čestici. Brzina zvuka najveća je kod tijela čije su 
čestice jako zbijene i povezane „elastičnim” silama.  
Definicija utvrđuje da zvuk predstavlja vremenski promenljivu 
deformaciju u elastičnoj sredini. To znači da u svakoj elastičnoj sredini 
može nastati mehanička deformacija tako što će mali dijelovi 
materije nekom spoljašnjom silom biti izvedeni iz svog ravnotežnog 
položaja i tako podstaknuti na kretanje oko nekog svog ravnotežnog 
položaja koji zauzimaju u materijalu. 
Brzina zvuka je različita od sredine do sredine. 
Pod djelovanjem vanjske sile molekuli materijala će se sukcesivno 
približavati počev od mjesta djelovanja sile prema dubini materijala i 
u ovisnosti o molekularnoj strukturi materijala brže ili sporije će se  4 
približavati. 

2 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA
ZVUK I ZVUČNI VALOVI 
Valno gibanje definiramo kao prijenos energije i količine gibanja iz 
jedne točke prostora u drugu, bez prijenosa tvari. Valovi imaju 
mogućnost širenja kroz elastična tijela, koja imaju sposobnost da se 
nakon kratkotrajne deformacije uzrokovane nekom vanjskom silom, 
vrate u prvobitno stanje. Razlog je upravo taj što su elastična tijela 
građena od čestica koje su međusobno povezane elastičnim vezama 
i na taj način deformacija jedne čestice uzrokuje deformaciju njene 
susjedne čestice, koja će potom deformirati svoju susjednu česticu i 
tako redom, nakon čega dobivamo val, odnosno širenje poremećaja 
prostorom. 
Razlikujemo dvije vrste valova prema podjeli s obzirom na smjer 
širenja vala u odnosu na smjer titranja čestica, a to su longitudinalni 
i transverzalni valovi. 
5 

FIZIKA ZVUKA
ZVUK I ZVUČNI VALOVI 
Osnovna razlika longitudinalnog i 
transverzalnog vala:  
‐Longitudinalni val titranje čestica 
u smjeru prostiranja vala (zvuka). 
‐Transverzalni val titranje čestica 
Longitudinalni  val – čestice se  okomito na smjer prostiranja vala 
gibaju ili titraju uzduž pravca  (zvuka). 
širenja vala.   
Transverzalni valovi mogući su 
samo u tijelima čvrstog stanja, a 
longitudinalni valovi mogu se širiti 
u sredstvima svih agregatnih 
stanja (čvrstog, tekućeg, 
plinovitog).   6 
Transverzalni val – čestice titraju 
okomito na smjer širenja vala. 

3 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA
KARAKTERISTIKE GOVORA I MUZIKE 
Zvučni izvor je svaki mehanički oscilator koji pravilno oscilira stvarajući 
tonove i pri tome stvara zvučni izvor. 
 
Primjeri zvučnog izvora su zategnute žice, štapovi, zračni stupovi, 
membrane i ploče. 
 
Govor i muzika predstavljaju dva najvažnija vida zvučnih signala 
kojima se prenosi željena informacija, a koje prima organ sluha.   
Osim govora i muzike uho prima i veliki broj raznovrsnih šumova. 
Najveći dio šumova spada u neželjene zvukove koje subjektivno 
ocjenjujemo kao buku. 

7 

FIZIKA ZVUKA
KARAKTERISTIKE GOVORA I MUZIKE 
GOVOR 
Čovjek proizvodi govor organom govora. Grkljan proizvodi zvuk čiji 
spektar sadrži mnoge različite frekvencije, zatim, koristeći jezik, zube, 
nepca i slično, mijenjamo spektar tog zvuka tijekom vremena.  
Energija uobičajeno dolazi od zraka koji je „izbačen“ iz pluća i putuje 
do grkljana te se prenosi na glasnice. U glasovnom govoru, glasnice ili 
glasne žice vibriraju.  
Kako one vibriraju, kroz njih prolazi  
zrak i tako nastaju zvučni valovi.  

8 

4 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA
KARAKTERISTIKE GOVORA I MUZIKE 
 
GOVOR 
Kada šapćemo, glasne žice ne vibriraju nego su skupljene, što 
uzrokuje turbulentan prolaz zraka, čija je posljedica zvuk vrlo niske 
frekvencije, kojeg nazivamo širokopojasni zvuk. Kažemo da nastaje 
šaptanje. Ovo saznanje nam omogućava da podijelimo govor na 
zvučni i bezvučni. Zvučni govor je govor koji nastaje kada 
proizvodimo zvuk (ton/glas) pri komunikaciji, a bezvučni govor je 
govor koji je prisutan kada se prolaz zračnoj struji kroz glasnice 
potpuno zatvara te zapažamo vrlo niske energije i nepravilnosti.  
 
Nakon što zvuk nastane, on se modificira (oblikuje), nakon čega se 
formiraju različite frekvencije i glas koji će izaći iz usne šupljine.  
9 
 

FIZIKA ZVUKA
KARAKTERISTIKE GOVORA I MUZIKE 
 
PJEVANJE 
Variranje i modificiranje spektra glasa dio je treninga i vježbe svakog 
tko se bavi pjevanjem. Pjevači žele poboljšati energiju kod 
određenih frekvencija kako bi proizveli željeni zvuk. Žele proizvesti 
visoku razinu zvuka, a da pritom ne unose visoku količinu energije, 
odnosno proizvoditi glas različite kvalitete za postizanje različitih 
efekata. Karakteristični spektar glasa razlikuje se u svakoj tehnici i 
stilu pjevanja. Ako želimo pjevati ili glasno govoriti, koristimo 
prednost rezonancije vokalnog trakta kako bismo poboljšali 
učinkovitost kojom se energija prenosi prema vanjskom zvučnom 
polju.  
10 

5 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA
KARAKTERISTIKE GOVORA I MUZIKE 
 
PJEVANJE 
Zvukovi se razlikuju po kvaliteti (ona pokazuje razliku između tonova 
pojedinih instrumenata jer svaki od tonova ima svoj karakteristični 
zvuk) i boji, pomoću čega mi možemo zaključiti o kojem se 
primjerice instrumentu radi, ako samo slušamo ton koji se proizvede. 
Odnosno ako zatvorenih očiju slušamo isti ton koji proizvode dva 
različita instrumenta, razlikujući kvalitet i boju, lako ćemo zaključiti o 
kojim se instrumentima radi. Rezonancija se postiže kada se 
frekvencije vanjskog sustava (okoline) i frekvencija vala kojim nastaje 
glas podudaraju.  
U našem slučaju cijelo tijelo ima ulogu rezonatora. Glas koji nastaje 
odbija se u usnoj i nosnoj šupljini što doprinosi kvaliteti rezonancije.  
11 

FIZIKA ZVUKA
BRZINA ŠIRENJA ZVUKA 
Zvučni valovi su longitudinalni valovi uzrokovani vibracijama 
molekula ili čestica. Oni su karakterizirani brzinom širenja zvuka. 
 
Brzina zvuka je brzina kojom se zvučni val širi u nekom mediju 
(sredstvu). Ona je najveća u čvrstim tijelima (oko 5000 m/s u željezu), 
manja u tekućinama (skoro 1500 m/s u vodi) i najmanja u plinovima 
(brzina zvuka u heliju je oko 956 m/s).  
 
 
Mi obično slušamo zvuk koji  
se giba zrakom pa  
promatramo brzinu  
zvuka u zraku, koja iznosi  
12 
343 m/s.  
 

6 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA
FREKVENCIJA 
Frekvencija je fizikalna veličina koja iskazuje broj ponavljanja neke 
periodične pojave u jedinici vremena (periodično gibanje). Jednaka 
je obrnutoj (recipročnoj) vrijednosti trajanja jednog od 
ponavljajućih događaja, perioda T, to jest: 
 
f=1/T (1/s) Hz 
 
Frekvencija zvuka je broj titraja koje materijal čini u jednoj 
sekundi, a ljudsko uho može detektirati frekvencije zvučnog vala 
između 16 Hz i 20. 000 Hz.  
Titranja frekvencije niže od 16 Hz zovu se infrazvuk, a titranja 
frekvencije više od 20.000 Hz zovu se ultrazvuk. 
13 

FIZIKA ZVUKA
VALNA DUŽINA 
Valna dužina (λ ‐ grčko slovo lambda) jednaka je količniku brzine 
zvuka i frekvencije (f). Uvrstimo li u formulu brzinu i frekvenciju 
20000 Hz i 20 Hz dobit ćemo da je valna dužina zvuka od 17mm do 
17m.  
 

ZVUČNI TLAK 
Zvučni tlak ili akustički tlak je poremećaj atmosferskog 
tlaka uzrokovan zvukom. Mjerna jedinica za izražavanje 
atmosferskog tlaka, pa tako i za zvučni tlak je paskal (Pa). Stara 
jedinica za tlak je bar, Paskal je 10 puta veći od mikrobara.  
Porastom udaljenosti od izvora zvuka zvučni tlak opada obrnuto s  14 
udaljenošću. 

7 
 27.5.2019. 

FIZIKA ZVUKA 
RAZINA ‐ JAKOST ILI INTENZITET ZVUKA (dB) 
Razina jakosti zvuka se mjeri u decibelima (dB) i ona je fizikalna 
veličina izražena logaritamskom skalom. Decibel je veličina koja 
predstavlja logaritam odnosa dvaju intenziteta. Vrijednost nivoa u 
decibelima izračunava se prema izrazu: 
 
 
 
 
 
pri čemu je s P1 označena zvučna snaga, s Po referentna snaga koja 
iznosi 10 ‐12 W, a L je razina jakosti zvuka u decibelima.  
 
15 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
ČUJNO PODRUČJE LJIDSKOG UHA 
Minimalna vrijednost jakosti zvuka koje ljudsko uho može da čuje 
naziva se intenzitet zvuka na pragu čujnosti ili prag čujnosti. 
Prag čujnosti zavisi od stanja organa sluha (različit je kod različitih 
ljudi, također se kod čovjeka s godinama mijenja), ali i od 
frekvencije zvučnog signala.  
Prag čujnosti je standardiziran i određen je eksperimentalno, 
statističkim ispitivanjem mladih i zdravih osoba, za frekvencije od 
1000 Hz i iznosi: 
Po = 10 ‐12 W/m2. 
Gornja granica jačine zvuka koga ljudsko uhe može da čuje 
određena je pojavom bola do koga dolazi zbog postojanja velikog 
tlaka na bubnu opnu, pa se zove granica bola. Granica bola također 
ovisi od stanja organa sluha i od frekvencije zvuka, pa za frekvenciju 16 
od 1 000 Hz za 1012 puta veća od praga čujnosti. 

8 
 27.5.2019. 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
ČUJNO PODRUČJE LJUDSKOG UHA 
Razlikujemo donju i gornju vrijednost jakosti zvuka ili intenziteta 
zvuka koje ljudsko uho može da čuje. Čujni opseg je smješten u 
interval od ‐10 dB do 130 dB. Dinamika muzike je jača od dinamike 
govora. 
 
 
 
 
 
 
 

17 

Čujno područje i područje govora i muzike. 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
SUBJEKTIVNA JAČINA ZVUKA ‐ GLASNOĆA 
Ljudska mjera za jačinu zvuka je glasnoća. Jačina zvuka izražena u dB 
ne mora uvijek biti mjerodavna za subjektivni osjećaj glasnoće. Razina 
glasnoće mjeri se u fonima.  
Tako dva zvuka iste jačine L= 20 dB, frekvencija 100 i 1 000 Hz u tabeli 
je vidljivo da se frekvencija od 100 Hz ne čuje, dok drugi od 1 000 Hz 
upada u prag čujnosti.  
Uvođenjem nove fizičke veličine koja se naziva subjektivna jačina 
zvuka i njena jedinica je fon definira se da dva zvuka koja imaju 
jednak broj fona za ljudsko uho izgledaju kao da su jednake veličine, 
iako njihova jačina u dB može biti različita.  
 
Veza između decibela i fona određuje se eksperimentalno.  
  18 
 

9 
 27.5.2019. 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
SUBJEKTIVNA JAČINA ZVUKA ‐ GLASNOĆA 
Jačina zvuka izražena u dB ne mora uvijek biti mjerodavna 
 

19 

Prikaz vrijednosti fona i decibela, izofonske linije. 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
VISINA TONA 
Pojam visine tona ima značenje u objektivnom ali i u subjektivnom 
smislu. Ako slušamo glazbeno djelo, objektivna visina tona je glazbeni 
ton A. Ton A ima osnovnu frekvenciju od 440 Hz i prema njoj 
glazbenici uštimavaju svoje instrumente. Instrument nije uštiman, 
ako odsvirani ton A nema frekvenciju od 440 Hz. Svi ostali tonovi 
određuju se prema tonu A. Viši tonovi imaju višu frekvenciju od 440 
Hz i obrnuto. 
 
Osjećaj u našem uhu, koji zavisi od broja oscilacija u jedinici 
vremena koje proizvodi neki izvor zvuka, zove se VISINA TONA. 
Visina tona zavisi od frekvencije tj. od broja treptaja zvučnog izvora 
u sekundi. Ukoliko je frekvencija zvučnog izvora veća, ton je viši. 
20 

10 
 27.5.2019. 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
MJERENJE ZVUKA 
Uređaj za mjerenje zvuka je zvukomjer. Sastoji se od mikrofona, 
pojačala, filtera i instrumenta za prikaz. Zvukomjer pokazuje 
vrijednost razina zvučnog tlaka što predstavlja 20 logaritama omjera 
izmjerenog zvučnog tlaka i referentnog zvučnog tlaka u decibelima.  
 
Bolji zvukomjeri imaju mogućnost mjerenja srednjeg nivoa buke 
unutar zadanog vremenskog intervala, što se naziva "ekvivalentni 
stalni nivo". Danas se ručni zvukomjeri još vrlo malo rabe jer su ih 
zamijenili računalski sustavi vrlo velikih mogućnosti. 

21 

SUBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE ZVUKA 
MJERENJE ZVUKA 
Današnji zvukomjeri imaju tri različite standardizirane frekvencijske 
karakteristike koje približno odgovaraju preslikanim izofonskim 
krivuljama za 40, 70 i 100 fona. Ove tri krivulje su nazvane A, B i C i 
zovu se korekcijski filtri. Namjena filtara je da se približe frekvencijske 
karakteristike osjetljivosti što ih prima uho. 
 
NR krivulje („noise rating”) 
To su normirane krivulje u cilju  
ocjenjivanja kriterija buke. 
 
 

22 

11 
 27.5.2019. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
REFLEKSIJA  
Širenje zvuka se može prikazati zvučnim trakama koje su zamišljeni 
pravci koji izlaze iz izvora zvuka. 
Na putu širenja zvuka najčešće se nalaze određene prepreke. 
U slučaju a) ravni val upada u ravnu prepreku: upadni kut svake zrake 
bit će jednak kutu odbijanja, pa će i reflektirani val biti ravan. 
U slučaju b) izvor zvuka je relativno blizu ravne prepreke, i ovdje je 
upadni kut jednak kutu odbijanja, reflektirani zraci se odbijaju od 
imaginarnog zrcalnog izvora zvuka I’. 
U slučaju c) zvučni zraci upadaju na konveksnu površinu; reflektirani 
zraci će plohu napuštati pod onim kutom pod kojim su upali u odnosu 
na pravac povučen iz centra krivine i točku upada. Rezultat je uvijek 
difuzno odbijanje zraka. 
U slučaju d) zvučni zraci upadaju na konkavnu površinu. I ovdje vrijedi 
23 
pravilo refleksije kao u primjeru c), ali je rezultat konvergencija 
(uzajamno približavanje) zraka. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
REFLEKSIJA 

reflektiranje zvučnih zraka ravnog vala od: 
a) ravne plohe 
b) ravne plohe (izvor zvuka u blizini plohe) 
c) konveksne plohe 
d) konkavne plohe 
24 

12 
 27.5.2019. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
REFLEKSIJA  

25 
Ponašanje zvuka u jednoj prostoriji 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
DIFRAKCIJA  
Određeni zvučni signal se može čuti (intenzivnije ili slabije) iza neke 
pregrade ili prepreke. Ovo je moguće stoga što zvučni valovi , 
nailazeći na neku prepreku se savijaju i prostiru u njenom zaleđu. 
Difrakcija je skretanje ili mijenjanje smjera, odnosno zaobilaženje 
prepreke. Što je veći odnos valne dužine prema pregradi difrakcija je 
veća. 

26 

Difrakcija zvučnog vala oko ruba pregrade. 

13 
 27.5.2019. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
DIFRAKCIJA  

Otvor u pregradi je malen,  Za prepreke znatno manje od 
intenzitet zvuka iza pregrade  valne dužine prepreka 
je malen. Veći dio upadne  omogućava gotovo potpunu 
zvučne energije se reflektira.  difrakciju (a≤λ).  27 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
APSORPCIJA  
Zadržavanje dijela energije u prepreci na koju upada zvučni val 
zovemo apsorpcijom. Svojstvo materijala ogradne plohe da apsorbira 
dio upadne zvučne energije jedan je od najbitnijih parametara u 
razmatranju akustike prostorije. 
 
Koeficijent apsorpcije zvuka nekog materijala nije konstantna 
vrijednost, već varijabla koja ovisi s jedne strane od frekvencijske 
distribucije zvučnog spektra, a s druge strane od debljine sloja 
materijala, njegovog položaja u sklopu ogradne plohe, načina 
ugradnje itd. Vrijednost se može kretati od 0‐1. Materijali koji imaju 
vrijednost koeficijenta apsorpcije iznad 0,3 nazivaju se apsorpcijski 
materijali. 
28 

14 
 27.5.2019. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
APSORPCIJA 

29 
Koeficijenti apsorpcije zvuka nekih materijala za središnje 
frekvencije. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
APSORPCIJA 
Zrak u nekom prostoru je također apsorber zvuka, pri čemu 
koeficijent apsorpcije zvuka ovisi o temperaturi, gustini i vlažnosti 
zraka, te o frekvenciji zvučnog impulsa. 
 
 

30 

Apsorpcija zvučne energije od strane zapreke. 

15 
 27.5.2019. 

POJAVE KOJE PRATE ŠIRENJE ZVUKA 
REFRAKCIJA 
Zvučne zrake se lome prilikom prelaska iz jedne sredine u drugu. 
Veličina promjene smjera, odnosno refrakcije ovisi o brzini širenja 
zvuka u određenoj sredini. 
U praksi je pojava refrakcije prisutna na svakom koraku, zvuk iz zraka 
prelazi u krute materijale. 
 
 

31 
Kad zvučne zrake prelaze iz sredine s jednom brzinom širenja u sredinu s 
drugom brzinom širenja dolazi do loma zvučnih zraka. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Dosadašnja razmatranja se svode na cilj ugodnog i dobrog slušanja 
ljudi koji borave u određenoj prostoriji. 
Mjerilo dobre akustičnosti prostorije ima kriterije: 
‐ zvuk u prostoriji treba biti dovoljno glasan na svim mjestima 
‐ u prostoriji ne smije biti jeke, tj. raspodjela zvuka treba biti jednolika 
na svim mjestima 
‐ u prostoriji ne smije biti buke kako one koja nastaje unutar nje tako i 
one koja dolazi iz vana 
‐ odjek u prostoriji treba biti najviše toliki da da se ne čuju uzastopna 
preklapanja slogova ili cijele riječi 
 
Sa aspekta geometrije prostorija bitan je oblik, u horizontalnom i 
vertikalnom planu. 
 
32 

16 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – horizontalni plan 
Tlocrtni oblik prostorije proizlazi iz osnovne funkcije prostorije 
(učionica, dvorana, soba itd), te vizualnih i audio kriterija. 
 

Tlocrtni oblik prostorije i iskorištenost prostora u odnosu na akustičnu 
iskorištenost. 

33 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – horizontalni plan 

Razni modifikacijski oblici lepezastog oblika tlocrta. 

Konkavne površine doprinose konvergenciji (uzajamno približavanje) zraka. 

34 

17 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – horizontalni plan 

Slika a).          Slika b). 
Neke mogućnosti onemogućavanja konvergencije zvučnih zraka. Na slici a) se 
na konkavne površine dodaju konveksne površine čime se postiže rasipanje 
zvučnih zraka.  Na slici b) se na površinu dodaju apsorbirajući materijali koji 
slabo reflektiraju zvuk.  35 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – vertikalni plan 
Uloga ploha za vertikalni presjek prostorije je značajnija utoliko što se 
može poboljšati zvučno polje postavljanjem reflektirajućih ploha. 
Zvuk se reflektira do udaljenih mjesta. 

Pojačavanje zvučnog polja u udaljenim mjestima od 
zvučnog izvora pomoću reflektirajućih ploha.  

36 

18 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – vertikalni plan 
Ploha koja određuje profil vertikalnog plana osigurava refleksiju i 
pojačanje zvuka na udaljenim mjestima. 

37 
Vertikalni presjek jedne dvorane. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – vertikalni plan 

U slučajevima prevelike visine dvorane zbog dužine puta 
reflektiranog zvuka može doći do jeke, pa se u tim slučajevima radi 
spušteni strop u vidu ovješenih ploha, a zrak iznad ostaje dijelom 
zraka cijele prostorije. 
38 

19 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
Oblik prostorije – vertikalni plan 
Kao i u slučaju horizontalnih površina tako i kod vertikalnih presjeka 
konkavne površine mogu izazvati pojavu konvergencije zvučne 
energije. Konkavne površine su česte u tradicionalnim zgradama 
(crkvama, džamijama, vijećnicama) u kojima se zbog velikih visina 
konvergencija nije pojavljivala u nivou slušatelja, već se zvuk 
raspršivao. 

Visoko postavljeni svodovi (kupole)  39 
djeluju kao zvučni difuzori. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
JEKA I FLATER JEKA 
 
Ako reflektirani zvučni zrak kasni za više 0.05 (1/20) sekunde iza 
direktnog zvučnog zraka, tada će ga uho registrirati kao poseban 
impuls, po frekvenciji isti, po glasnoći nešto slabiji od direktnog 
zvučnog impulsa.  
 
Zvučni impulsi koji jedan iza drugog slijede u vremenu dužem od 0.05 
do 0.1 sekunda uho čuje svaki posebno. Pojava da se zvučni impuls 
čuje po drugi put nakon reflektiranja od neke plohe naziva se jeka. 
To znači da razlika puteva reflektiranog i direktnog zraka ne bi smjela 
biti veća do 12‐15 metara, inače čut će se jeka. 
 
 
40 

20 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
JEKA I FLATER JEKA 
Ako pretpostavimo da izgovaranje sloga traje približno 0,1 s, a brzina 
zvuka je oko 340 m/s, onda se ukoliko je rastojanje prepreke manje 
od 17 m reflektirani zvuk vraća do izvora zvuka u tijeku trajanja sloga.  
Ukoliko je reflektirajuća površina na rastojanju većem od 17 m 
reflektirani zvuk se vraća do izvora nakon završenog izgovaranja sloga. 
 
 
Refleksije trebaju doći do  
slušatelja u vremenskom  
intervalu kraćem od  
50‐100 ms (milisekunda)  
poslije direktnog zvuka ili  
ćemo čuti jeku. 
41 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
JEKA I FLATER JEKA 
Pojava flater jeke se javlja u manjim prostorijama glatkih i tvrdih 
stijena. Zvučni impuls odbija se od stijene i nakon nekog vremena 
dolazi do slušatelja. Flater jeka može nastati i između površina koje 
nisu paralelne. 

42 

21 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
DIFUZORI 
Kod projektiranja koncertnih dvorana i muzičkih studija nastoji se 
postići raspršivanje zvuka u prostoru (difuzija) kako bi se dobila bolja 
jednolikost raspodjele zvuka po prostoriji. 
U tu svrhu se mogu koristiti razni materijali cilindričnih, kutijastih ili 
prizmatičnih površina. 

43 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
DOZVUK I ODJEK (reverberacija) 
 
Iz iskustva znamo da ako u nekoj praznoj prostoriji izvedemo zvučni 
signal, treba proći određeno vrijeme dok se on ne utiša. Vrijeme 
utišavanja je duže kod većih prostorija nego kod manjih.  
Zvučnu sliku stvara direktni zvuk, prvi reflektirani zvuk te sve ostale 
višestruke refleksije zvuka. Zvučna slika stvara se u prostoru 
postepeno, jer je potrebno neko vrijeme stabiliziranja zvuka, kada on 
postigne svoj stalni intenzitet.  
To vrijeme stabiliziranja zove se DOZVUK. 
Nakon prestanka djelovanja zvučnog izvora, zvučna energija u 
prostoriji postepeno nestaje.  
Vrijeme koje je potrebno da energija zvučnog polja padne za 60dB 
zove se ODJEK. 
44 

22 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
DOZVUK I ODJEK (reverberacija) 
Podatak o vremenu ODJEKA (utišavanja) danas se smatra jednom od 
osnovnih akustičkih karakteristika prostorije.  Brzina slabljenja zvučne 
energije u prostoriji karakterizira se vremenom T koje je potrebno da 
se zvučni tlak smanji za 60 dB nakon isključivanja izvora zvuka. 
Egzaktno određivanje ovog podatka dugo je bilo nepoznato, a među 
prvima koji je ispitivao akustičnost prostorije bio je Amerikanac W. C. 
Sabine. 
 
Sabineova formula za vrijeme odjeka glasi:        
T=0.161 x V/A (s) 
 
V‐volumen prostorije u m3 
A‐ekvivalentna apsorpcijska površina  45 
A= Σαn x Sn 
    

AKUSTIKA PROSTORIJA 
DOZVUK I ODJEK (reverberacija) 
 
A‐ekvivalentna apsorpcijska površina 
A= Σαn x Sn 
Sn apsorpcijska površina u m2 
α‐ koeficijent apsorpcije zvuka  
Kada zvuk naiđe na prepreku (zid), dio zvuka se reflektira, a dio zvuka 
se apsorbira (odnosno prođe kroz prepreku). 
Vrijednost koeficijenta 0<α<1. 
 
α‐ koeficijent apsorpcije zvuka ovisi o materijalu, frekvenciji i kutu 
upada zvuka 
Vrijednost se dobija mjerenjem u laboratoriju. 
    
46 

23 
 27.5.2019. 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
DOZVUK I ODJEK (reverberacija) 
Za svaku prostoriju postoji određeno najpovoljnije vrijeme odjeka. To 
vrijeme ovisi o volumenu prostorije i njenoj namjeni. 
    

47 

AKUSTIKA PROSTORIJA 
VOLUMEN 
Pored horizontalnog i vertikalnog plana prostorije volumen je treći 
bitan parametar koji određuje akustičnost prostorije. 
Bitna mjera je specifični volumen koji predstavlja odnos ukupnog 
volumena prema broju posjetitelja. 
    

48 

24 
 27.5.2019. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 
U razmatranju vremena odjeka ili reverberacije veliki utjecaj na 
akustičnost ima karakter površina, odnosno njihov koeficijent 
apsorpcije: veća apsorpcijska površina osigurava kraće vrijeme odjeka 
pri stalnom volumenu prostorije. 
 
S obzirom na materijal i konstruktivni sklop, apsorbere možemo 
podijeliti u tri skupine: 
a) Porozni 
b) Membranski 
c) Rezonatorski 
 
 
    
49 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 
a) Porozni apsorberi, kako im samo ime govori, su materijali koji u 
svojoj strukturi imaju puno zračnih šupljina (mineralna i staklena 
vuna, pamuk, svila, jastuci od niti kokosa, jute, pijesak, piljevina, itd.) 
Dio upadne zvučne energije prisiljava zrak u šupljinama da titra sve 
do konačnog pretvaranja u toplotu.    

50 

25 
 27.5.2019. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 
b) Membranski apsorberi su materijali rubno pričvršćeni na čvrst 
oslonac i kada zvučni impuls upadne na površinu (membranu) 
prisiljava je da vibrira čime se dio intenziteta zvučnog impulsa potroši. 
Materijali su membrane od impregniranog platna, kože, metala, 
azbestcementa, itd. 

51 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 
c) Rezonatorski apsorberi rade slično kao i membranski. Ulogu 
membrane kod rezonatorskih apsorbera ima zračni čep na otvoru 
kutije. 
Rezonatorski se apsorberi mogu izvesti od raznih materijala: drveta, 
metalnih ploča, keramike, plastike, itd. 

52 

26 
 27.5.2019. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

53 
Primjer ‐ prostorija dimenzija š 10,50m x l 15,0m za potrebe 
predavaonice/amfiteatra, tlocrt. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

54 
Primjer ‐ prostorija dimenzija š 10,50m x l 15,0m x h 3,40m za 
potrebe predavaonice/amfiteatra, presjek. 

27 
 27.5.2019. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

Projektni zadatak:  Akustična obrada ploha u multimedijalnoj dvorani 
(predavanja, konferencije, prezentacije, audio‐video prikazi) 
Radi se o interijeru pravilnog tlocrtnog oblika približnih dimenzija 10x15 m.  
Pod interijera će biti obložen pvc oblogom (glatka ploha), zidovi interijera će biti 
oblagani gipskartonskim pločama (također glatka ploha). 
Kod predmetnog interijera prilikom korištenja prostorije u svrhu predavanja 
dolazit će do povećanog vremena odjeka (reverberacije) usljed dužine sale ≥15,0 
m, što će rezultirati slabom razumljivosti govora u zadnjim redovima. 
 
 
Promatrajući interijer dvorane kao prostor za predavanje vidljiv je jedan statičan 
 izvor zvuka na poziciji katedre – u jednoj strani dvorane. Potrebno je koristiti 
 kombinaciju apsorbirajućih i reflektirajućih ploha da bi imali čist i razgovjetan 
 
zvuk‐ton u svim redovima auditorija. 
Prijedlog je kombinacija stropnih i zidnih apsorbera i reflektirajućih površina. 
Apsorberi se postavljaju dijelom na zid kao zidna obloga, dijelom na strop kao 
spušteni strop.  55 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

56 

28 
 27.5.2019. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

57 
Primjer ‐ prostorija dimenzija š 10,50m x l 15,0m x h 3,40m za potrebe 
predavaonice/amfiteatra. Shematski prikaz stropnih apsorbera. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

58 
Primjer ‐ prostorija dimenzija š 10,50m x l 15,0m x h 3,40m za potrebe 
predavaonice/amfiteatra. Shematski prikaz zidnih i stropnih apsorbera. 

29 
 27.5.2019. 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 
Prijedlog za zidni apsorber 
U gronjem dijelu zidne obloge postavlja se apsorbirajuća Cleaneo ploča na 
potkonstrukciju od pocinčanih profila. Razmak profila max 33,3cm, a razmak 
direktnog ovjesa max 40cm. 

59 

APSORPCIJSKI MATERIJALI I APSORPCIJSKE KONSTRUKCIJE 

Izgled perforiranih gipsanih ploča 
60 

30