26.3.2019.

FIZIKA ZGRADE 
 
Termodinamički sistem i prostiranje topline 
 
Termodinamika i veličine kojima se izražava, toplinski stroj i princip rada toplinske 
pumpe. Toplina, jedinica mjere, temperatura i mjerenje, prostiranje topline; 
kondukcija, konvekcija i radijacija. Toplinska vodljivost, toplinski otpor, koeficijent 
prolaska topline i proračuni.  
 
 
 
 
 
Nastavnici: doc. dr.sc. Valerija Kopilaš, dipl.ing.arh. 
       viši asistent mr. sc. Dragan Katić, dipl.ing.građ. 
 

GF SVE MO ‐ Preddiplomski studij A+U IV sem ak god 18/19 Fizika zgrade  1 

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Termodinamika (termo+dinamika), grana fizike koja proučava 
izmjenu topline i mehaničkoga rada između sistema i okoline i 
utvrđuje matematičke relacije koje ta svojstva povezuju u 
zatvorenim sistemima u ravnotežnom stanju.1  
Termodinamički sistem je definiran nizom veličina koje se načelno 
mogu mjeriti i kao takve izraziti. Fizikalne veličine koje ne ovise o 
procesu kojim sistem prelazi iz jednog stanja u drugo su: 
volumen, temperatura, tlak, unutarnja energija. 
Fizikalne veličine koje ovise o procesu kojim se sistem prevodi iz 
jednog stanja u drugo su: toplina i rad. 
 
• Toplina je energija koju termodinamički sistem izmijeni s 
okolinom samo zbog temperaturne razlike. 
 

2
1. Definicija prema Leksikografskom zavodu Miroslav Krleža.

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 1
 26.3.2019.

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Prvi zakon termodinamike ili zakon očuvanja energije 
Toplinska energija se može pretvoriti u mehaničku i obratno, pri 
čemu ukupna energija ostaje očuvana. Prema tom zakonu je zbroj 
količina topline i mehaničkoga rada u zatvorenom sistemu stalan. 
Sistem može izmjeniti energiju s okolinom preko: 
•  rada  
• topline  
ΔQ = ΔW + ΔU 
W‐koristan mehanički rad 
Q‐toplina 
U‐unutarnja energija 
Q>0 ako se predaje sistemu , toplina je pozitivna 
Q<0 ako je sistem predaje okolini, toplina je negativna 
W>0 pozitivan ako sistem izvrši rad 
W<0 ako okolina izvrši rad na sistem onda je negativan  3

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Drugi zakon termodinamike 
Upućuje na smjer u kojem se odvija pretvorba toplinske energije u 
mehaničku. Za prelazak topline u mehanički rad potrebna su dva 
spremnika topline na različitoj temperaturi; prelaskom topline iz 
toplijega spremnika u hladniji samo se dio topline pretvara u 
mehanički rad, a ostatak topline prelazi u spremnik niže 
temperature. 
 
Drugi zakon daje pojašnjenje i za sljedeće: kada dva tijela različitih 
temperatua dovedemo u međusobni dodir, tada će toplina s tijela 
više temperature prelaziti na tijelo niže temperature. Odnosno 
toplije će se tijelo hladiti, a hladnije zagrijavati. 
 

  4

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 2
 26.3.2019.

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Toplinski stroj je uređaj koji toplinsku energiju pretvara u mehanički 
rad 
‐ Radni fluid se koristi za realizaciju kružnog procesa. 
‐ Stroj crpi energiju putem topline iz rezervoara više temperature 
pomoću radnog fluida.  Topli rezervoar
‐ Stroj izvrši rad. 
‐ Jedan dio energije se putem topline  
pomoću radnog fluida predaje 
hladnijem rezervoaru (zrak, voda). 
  stroj
Iskustvena je činjenica da toplinski stroj samo  
dio apsorbirane topline pretvara u korisni rad,  
a dio neminovno predaje okolini. 
 
W‐koristan mehanički rad  Hladni rezervoar
Q‐toplina 
U‐unutarnja energija  5

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Toplinska pumpa i hladnjaci su uređaji koji rade na obrnutom 
principu od toplinskog stroja. 
‐ Toplinska pumpa i hladnjak se zapravo ne razlikuju, jedino je 
primjena drugačija: 
‐ toplinska pumpa zimi crpi toplinu iz okoline  Topli rezervoar
(zraka, podzemne vode, more, jezero) i ta  
se toplina koristi za zagrijavanje prostorija. 
‐ Klima uređaj je primjer toplinske pumpe. 
‐ Toplina se odvodi iz hladnijeg spremnika i 
predaje toplijem spremniku, a za to je 
potrebno izvršiti rad na sistemu. 
  Toplinska
Radni fluid, freon u hladnjacima, ili voda u klima  pumpa, stroj
uređajima cirkulira te odnosi toplinu iz područja  
niže temperature u područje više temperature.  Hladni rezervoar
 
  6

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 3
 26.3.2019.

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Toplinske pumpe ili dizalice topline 
Podjela toplinskih pumpi s obzirom na izvor topline u sustavima 
grijanja i hlađenja unutrašnjih prostorija. 
 
 

 
 
Voda kao izvor topline

Zemlja kao izvor topline

7
Vanjski zrak kao izvor topline

TOPLINA 
Toplina ( Q ) predstavlja transport energije kroz granicu sistema pod 
utjecajem razlike temperature.  
Toplina je oblik energije koji se javlja na granici dva sistema sa 
različitim temperaturama i prelazi granicu zbog razlike temperatura 
između sistema. 
Džul (znak J) je mjerna jedinica SI za rad (W), energiju (E) 
i toplinu (Q). 
Definira se kao rad obavljen (energija utrošena) djelovanjem sile od 
jednog njutna na putu duljine jednog metra 1 J = 1 N ∙ 1 m 
W‐koristan mehanički rad, (J) 1J=1N ∙ 1m 
Q‐toplina, pa je Q=c ∙ m ∙ Δt 
c‐specifični toplinski kapacitet (J/kgK) 
m‐masa (kg) 
Δt‐razlika temperatura (K) 
  8
 

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 4
 26.3.2019.

SPECIFIČNI TOPLINSKI KAPACITET 
Specifični toplinski kapacitet ( c )  se odnosi na vrstu materijala od 
kojeg je tijelo izrađeno, u procesu promjene unutrašnje energije 
izmjenom topline.  
 
Specifični toplinski kapacitet je konstanta koja karakterizira pojedini 
materijal, dakle za različite materijale ima različite vrijednosti.  
Izražava količinu energije koja je potrebna da bi se 1 kg nekog 
materijala zagrijao za 1 K. 
 
Primjeri građevinskih materijala: 
Beton 0,88 kJ/kgK 
Gips 1,09 kJ/kgK 
Voda 4,20 kJ/kgK 
Mineralni građevinski materijali 1,1kJ/kgK (prema austrijskom 
katalogu). 
 
9
 

TEMPERATURA 
Temperatura je stupanj toplinskog stanja nekog tijela ili sistema. 
Međunarodni (SI) sistem je usvojio jedinicu kelvin (K) za važeću 
teperaturnu skalu. Kelvin je za osnovu svoje skale uzeo trojnu točku 
vode, gdje je ishodište Kelvinove skale na ‐273,15°C. 
0K=‐273,15°C.                             1°C = 1 K 
Temperatura izražena u kelvinima zove se termodinamička 
temperatura. 
 
 
 
 

 
 
Definicija trojne točke vode. 10

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 5
 26.3.2019.

TEMPERATURA 
Kelvinova skala sa svojom nulom definira temperaturu apsolutne 
nule – kada je energija molekula koji čine tijelo jednaka nuli; a to je 
minimalna moguća temperatura u prirodi.  
Prema zakonu je dozvoljena upotreba samo Kelvinove i Celzijusove 
skale. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Temperaturna skala.

11

TEMPERATURA 

Tablica za preračunavanje
Kelvin – Celzij - Farenhajt

12

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 6
 26.3.2019.

PROLAZAK TOPLINE 
Prijenos topline između dvaju tijela se odvija posredstvom 
čestica/molekula (materijalne sredine) i zračenjem.  
 
Najčešće se govori o prijenosu topline u jednoj materijalnoj sredini: 
‐provođenjem (kondukcija),  
‐strujanjem (konvekcija) i   Kondukcija
‐zračenjem (radijacija).   Konvekcija
 
Prijenos topline je dinamičan  
proces pri kojem toplina  
spontano prelazi s tijela više  
Radijacija
temperature na tijelo niže  
temperature. 
 
Materijale koji dobro vode toplinu nazivamo toplinskim vodičima, a 
one koji slabo vode toplinu toplinskim izolatorima. 
  13

PROLAZAK TOPLINE 
Kondukcija (provođenje) je proces u kojem se toplina s jednog 
mjesta na drugo prenosi kroz materijal. Jedan od načina je titranje 
atoma ili molekula, tj. čestice u toplijem dijelu titraju intenzivnije 
nego čestice u hladnijem dijelu.  
Konvekcija (strujanje) 
Strujanje je proces u kojem se toplina s jednog mjesta na drugo 
prenosi gibanjem dijelova fluida (zbog razlike gustoća toplijih i 
hladnijih dijelova. 
Radijacija (zračenje) je proces u kojem se toplina s jednog mjesta na 
drugo prenosi elektromagnetskim valovima. 
 
 
 
 
 
  Kondukcija Konvekcija Radijacija 14

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 7
 26.3.2019.

PROLAZAK TOPLINE  

Prolazak topline kroz zid.  
Na slici je zadan homogen (jednake gustoće) zid, definiran debljinom 
d, temperature unutarnjeg prostora ti, temperature vanjskog 
prostora te. Neka je ti > te.  
 
 
Konvekcija Kondukcija Konvekcija‐ θi  (teta) oznaka 
 
θe  temperature 
θ i 
unutrašnje površine 
VANI  UNUTRA  zida, a sa  
  ‐ θe  oznaka temperature 
vanjske površine zida  
‐ q gustina toplinskog 
toka 
 
15

PROLAZAK TOPLINE  
Prolazak topline (transmisija) kroz neizoliran i izoliran zid.  
NEIZOLIRAN  Konvekcija
ZID 
 
Radijacija

bez izolacije,
zračni pprostor
UNUTRA  VANI 
Kada je u zidu toplinska 
IZOLIRAN ZID  izolacija toplina prolazi 
od vlakna do vlakna i 
T.I. izolacija kondukcija kroz zračne jastučiće što 
uveliko smanjuje 
prijenos toplote.  
Prolaz topline kroz neizoliran i izoliran zid.
Izvor: Krigger, 2004., str. 57. 16

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 8
 26.3.2019.

TOPLINSKA VODLJIVOST 
Gustina 
Pod gustinom ρ (ro) nekog materijala podrazumijeva se količnik 
mase m i zapremine V koju ovaj materijal zauzima. ρ=m/V 
 
Toplinska vodljivost  
Označava količinu topline koje se prenese kroz sloj nekog materijala 
debljine 1 m, površine presjeka 1m2 i okomito na njegovu površinu 
pri razlici temperature 1 K. Oznaka je λ (lambda) 
 
 
 
 
Gdje je: Q [J] ‐ količina topline, A [m2] površina, ΔT [K] razlika 
temperature, d [m] debljina materijala, t [s] vrijeme prolaza topline. 
1W=J/s J=Ws                 W *s *m                        
      m2*K*s 
17

TOPLINSKA VODLJIVOST 
koeficijent toplinske vodljivosti ‐ λ (lambda) (W/mK) 
Označava svojstvo građevinskih materijala da u većoj ili manjoj mjeri 
provodi toplinu.  
Glavna karakteristika za odabir TI je toplinska provodljivost ‐što je 
manja vrijednost λ to je TI bolji toplinski izolator. 
 
Primjer:  prirodni kamen λ =2,5 do 3,5W/mK 
                 EPS izolacijski materijal λ =0,03 do 0,04W/mK 
 
Vrijednost toplinske provodljivosti λ je vrlo promjenjiva, čak i kod 
jednog te istog materijala. Ona ovisi o gustoći, odnosno poroznosti, 
kemijskom sastavu materijala, sadržaju vlage u materijalu i o 
njegovoj temperaturi. 
 
Dobar izolacijski materijal će imati manju gustoću, poroznu 
strukturu i nenavlažen materijal. 
18

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 9
 26.3.2019.

TOPLINSKA VODLJIVOST 
koeficijent toplinske vodljivosti ‐ λ je svojstvo određene tvari  
 
Primjeri nekih brojčanih vrijednosti: 
 

19

TOPLINSKI IZOLATORI 
Toplinski izolatori su materijali koji imaju malu vrijednost koeficijenta 
toplinske provodljivosti λ . 
 
Materijali koji se koriste mogu biti UMJETNI organskog i anorganskog 
podrijetla i PRIRODNI materijali.  
 
Umjetni anorganski materijali su mineralne vune, pjenjeno staklo i dr.  
Umjetni organski materijali su ekspandirani i ekstrudirani polistireni, 
polietileni i poliuretani i dr.  
 
Posljednjih se godina umjesto umjetnih materijala koriste eko‐
izolacijski materijali kao što su celulozna vlakna, drvena vlakna, 
kokosova vlakna, lan, konoplja, drvene vlaknaste ploče, izolacijske 
ploče od ovčje vune i drugi prirodni materijali.  

20

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 10
 26.3.2019.

TOPLINSKI IZOLATORI 

staklena vuna  kamena vuna  drvena vlakna 

EPS ploče 
XPS ploče  Ekspandirani perlit 

21

KOEFICIJENT PROLASKA TOPLINE 
Koeficijent prolaska topline ( U‐vrijednost) je mjera za toplinski tok 
iz jednog medija kroz kruto tijelo (u našem primjeru je zid) u drugi 
medij zbog temperaturne razlike između medija.  
 
Što je U vrijednost niža to je bolja toplinska izolacija građevinskog 
elementa. 
 
Koeficijent prolaska topline U je količina topline koju građevni 
element gubi u 1 sekundi po 1 m2 površine kod razlike temperature 
od 1K, izraženo u W/ m2 K. 
Pri tome se promatra cijeli građevinski element koji se sastoji od 
pojedinih građevinskih materijala. 

 
 
22

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 11
 26.3.2019.

TOPLINSKI OTPOR 
Toplinski otpor ( RT ) je recipročna vrijednost koeficijentu prolaska 
topline, izraženo u m2 K/W 
‐ Što je veći koeficijent prolaska topline, to je lošija toplinska 
izolacija materijala 
‐ Što je veći toplinski otpor, to je bolja toplinska izolacija 
 
Toplinski otpor je svojstvo krutog tijela (u našem primjeru je zid) da 
se opire prijenosu topline, odnosno da usporava toplinski tok. 
 
Toplinski otpor R za sloj nekog homogenog građevinskog materijala  
definiran je kao količnik debljine sloja d u ugrađenom stanju i 
toplinske vodljivosti λ. 
   
R = d/ λ  d=m λ=W/mK R=m2 K/W 
 
23

TOPLINSKI OTPOR 
Jednostavan primjer izračuna toplinskog otpora za spoljni zid. 

Vapneno cementni mort 
Ekspandirani polistiren 
Konstrukcija beton 

Gipsani mort 
UNUTRA  VANI 

1. Debljina sloja d (m) Toplinska vodljivost λ Toplinski otpor R m2K/W

(W/mK)
2. Unutrašnji plošni otpor - - 0,13
3. Gipsani mort 0,01 0,51 0,02
4. Beton 0,24 0,56 0,429
5. EPS 0,12 0,04 3,0
6. Vapneno cementni 0,01 1,00 0,01
mort
7. Vanjski plošni otpor - - 0,04
8. R T = 3,63

24

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 12
 26.3.2019.

TOPLINSKI OTPOR 
Toplinski otpor ( R )  
 
Ukupan toplinski otpor određuje se kao zbroj pojedinačnih otpora 
provođenjem kroz slojeve materijala i otpora prijelaza topline između 
okolnog zraka i plohe. 
 
R T = 1/αi + Σd/λ + 1/αe  
 
αi = koeficijent prelaska topline s unutrašnjeg zraka na unutrašnju 
plohu pregrade; W/m2K; 
D‐debljina sloja (m) 
λ‐koeficijent toplinske vodljivosti  [m2K/W] 
αe = koeficijent prelaska topline s vanjske plohe na vanjski zrak; 
W/m2K; 
 
 
25

TOPLINSKI OTPOR 
Toplinski otpor ( R )  
Rsi = 1/ αi = unutarnji plošni otpor prijelazu topline; Rsi =0.13 [m2K/W] 
Rse = 1/ αe = vanjski plošni otpor prijelazu topline; Rse =0.04 [m2K/W] 
Sve druge unutarnje površine: Ri =0.25 [m2K/W] 
 
Vrijednosti αi i αe se utvrđuju eksperimentalno, a ovise o brzini 
strujanja zraka uz promatranu plohu, o nagibu građevinske 
konstrukcije (horizontalno, vertikalno) i o smjeru toplinskog toka 
(ulazni, silazni). Vrijednosti se daju u normama. 
 
Kada se proračunavaju 
slojevi krova (uvis), pod 
iznad otvorenog 
prostora (naniže) i zid 
(vodoravno). 

26

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 13
 26.3.2019.

PRORAČUN KOEFICIJENTA PROLASKA TOPLINE  
Koeficijent prolaska topline ( U‐vrijednost) je recipročna vrijednost 
ukupnog otpora prolaska topline nekog zida.  
 
U = 1/ R T   [W/m2K] 
U = 1/ R se + 1/Ri + 1/ Rsi 

27

PRORAČUN KOEFICIJENTA PROLASKA TOPLINE  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

28

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 14
 26.3.2019.

PRORAČUN KOEFICIJENTA PROLASKA TOPLINE  

29

PRORAČUN KOEFICIJENTA PROLASKA TOPLINE  

30

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 15
 26.3.2019.

Pravilnik o tehničkim zahtjevima za toplotnu zaštitu objekata i racionalnu 
upotrebu energije, 49/09, Službene novine FBiH 

31

MEĐUNARODNI SUSTAV JEDINICA 

32

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 16
 26.3.2019.

MEĐUNARODNI SUSTAV JEDINICA 

33

TERMODINAMIČKI SISTEM 
Termodinamika i arhitektura 
 
Zgrade sa svojim zatvorenim prostorom predstavljaju poseban 
termodinamički sitem definiran svojim veličinama i omotačem. 
Zatvoreni prostor komunicira s prirodom, otvoren je prema okolini, 
razmjenjuje materiju i energiju. 
 
Definiran je veličinama volumen, masa, količina energije (topline), 
temperatura, tlak, itd.  
 
Krajnji cilj tog stanja je ugodno stanje čovjeka, osjećaj ugodnosti ili 
komfora. 
 
Transport energije i materije se odvija kroz omotač ili ogradne 
plohe. 
 
34

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 17
 26.3.2019.

LITERATURA: 
 
1. Predavanja FZ 17/18,  izv. prof. dr.sc. Zoran Veršić,  Racionalna uporaba 
energije i toplinska zaštita kod zgrada, 2. Toplina, toplinski tok, gubici topline, 
Arhitektonski fakultet u Zagrebu. 
2. dr.sc. Hadrović Ahmet, Arhitektonska fizika, AB TECHNICS doo Sarajevo, 1996. 
godine. 
3. Volfgang M, i dr. Građevinska fizika ‐ priručnik, Deo I, Toplotna zaštita, Zaštita 
od vlage, Komfor, Provjetravanje, Građevinska knjiga doo, Beograd 
2006.godine. 
4. Osnove građevinske fizike: Objašnjenje, formule, tablice, vrijednosti. FIXIT 
GRUPPE Baustoffe MIT System, roefix.com, 2018. godine 
 
 

 
  35

GF SVE MO - Preddiplomski studij

A+U IV sem ak god 18/19 Fizika
zgrade 18