You are on page 1of 496

Azÿrbaycan Respublikasûnûn Prezidenti

ÈLHAM ßLÈYEVÈN
“Äöíéà ÿäÿáèééàòûíûí ýþðêÿìëè
íöìàéÿíäÿëÿðèíèí ÿñÿðëÿðèíèí
Àçÿðáàéúàí äèëèíäÿ íÿøð åäèëìÿñè haqqûnda”
2007-cè il 24 àâãóñò tarixli
sÿrÿncamû ilÿ nÿør olunur.
ALBER..
KAM
СЕЧИЛМИШ ЯСЯРЛЯРИ
Àëáåð Êàìö. Ñå÷èëìèø ÿñÿðëÿðè.
Áàêû, “Øÿðã-Ãÿðá” Íÿøðèééàò Åâè, 2013, 496 ñÿù.

IÑÁÍ 978-9952-32-120-3

Ôðàíñûç äèëèíäÿí òÿðúöìÿ åäÿí


âÿ þí ñþçöí ìöÿëëèôè:
ÚÀÂÀÍØÈÐ ÉÓÑÈÔËÈ

Ðåäàêòîð:
ÑÀËÀÌ ÑÀÐÂÀÍ

Êîððåêòîðëàð:
ÀÃØÈÍ ÌßÑÈÌÎÂ
ÉÅÝÀÍß ÌÅÙÄÈÉÅÂÀ
ÅËÑÅÂßÐ ÌÓÐÀÄÎÂ

Ìÿòí: Áàêû Ñëàâéàí Óíèâåðñèòåòèíèí


íÿøðèééàòû
© “Øÿðã-Ãÿðá” Íÿøðèééàò Åâè, 2013
www.eastwest.az
www.fb.com/eastwest.az
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ
ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

Ùÿéàòû

Àëáåð Êàìö î çàìàí Ôðàíñàíûí ìöñòÿìëÿêÿñè îëàí


ßëúÿçàèðèí øèìàë-øÿðã ðàéîíóíäà, èíäè Àííàáà àäëàíàí
Áîíå ëèìàí øÿùÿðèíÿ éàõûí Ìîíäîâè êÿíäèíäÿ äîüóëóá.
Î, ùÿðáè âåòåðàí âÿ øÿðàá çàâîäóíäà éöêäàøûéàí ôÿùëÿ
Ëöñéÿí Àâãóñò Êàìöíöí âÿ åâäàð ãàäûí îëìàãëà éàíàøû,
ýöíöí éàðûñûíû ôàáðèêäÿ ÷àëûøàí Ìàðè Êàòåðèíèí èêèíúè îüëó
èäè. Áóíà áàõìàéàðàã, Êàìö þçö ùåñàá åäèðäè êè, îíóí
àòàñû ìÿíøÿúÿ åëçàñëû îëóá âÿ áèîãðàô Ùåðáåðò Ëîòòìàí þçö-
íöí áèîãðàôèê òîïëóñóíäà ýþñòÿðèðäè êè, Úàìóñ ñîéàäû ìÿí-
øÿúÿ áîðäîëóäóð âÿ áèðèíúè Úàìóñ ÕÛÕ ÿñðèí ÿââÿëëÿðèíäÿ
Ôðàíñàäàí ßëúÿçàèðÿ ýÿëÿí èëê åìèãðàíòëàðûí äÿñòÿñèíäÿ
îëóá. Àäû÷ÿêèëÿí áèîãðàôèê òîïëó íÿøð åäèëÿí êèìè “Òùå
Íåw-Éîðê Òèìåñ Áîîê Ðåâèåw”íèí Èíýèëòÿðÿ öçðÿ èúìàë-
÷ûñû Úîí Ñòàððîê éàçûðäû: “Ùåðáåðò Ëîòòìàíûí ãÿëÿìèíäÿ
Êàìöíöí ùÿéàòû ùÿì Ôðàíñàäà, ùÿì äÿ Èíýèëòÿðÿäÿ éàçû-
ëàúàã ÿí ìöêÿììÿë êèòàá ñàéûëìàëûäûð, áó, ñÿíÿòêàð ÿìÿ-
éèíÿ âÿ òàëåéèíÿ ìÿùÿááÿòäÿí äîüàí ýþçÿë áèð íöìóíÿ-
äèð”. Êèòàá Ëîíäîíäà íÿøð åäèëÿíäÿ Êðèñòîôåð Ùèòêåíñ
“Íåw Ñòàòåñìàí” äÿðýèñèíäÿ Èíýèëòÿðÿ îõóúóëàðû èëÿ ôèêðèíè
áþëöøöðäö: “Ëîòòìàí ýþçÿë âÿ ìöêÿììÿë áèð êèòàá ÿðñÿ-
éÿ ýÿòèðèá... Äåòàëëàð âÿ äèããÿò ìèñèëñèçäèð... Ùàçûðäà áèç,
ÿí àçû, àçàäëûã âÿ ÿëÿëõöñóñ, êîíêðåò îëìàüûí ÿùÿìèééÿòè
ùàããûíäà à÷ûã ñÿñÿ ìàëèêèê...”
Êàìöíöí ùÿëÿ áèð éàøû òàìàì îëìàìûø, Û Äöíéà
ìöùàðèáÿñè áàøëàéàí êèìè àòàñû ùÿðáè õèäìÿòÿ ÷àüûðûëûð âÿ
1914-úö èëäÿ îêòéàáðûí 11-äÿ èëê Ìàðíà äþéöøöíäÿ àëäûüû
éàðàäàí äöíéàñûíû äÿéèøèð. Óøàã èêÿí Êàìöíöí àòàñû

5
áàðÿäÿ þéðÿíäèéè éåýàíÿ øåé î îëóð êè, áèð äÿôÿ êöòëÿ ãàð-
øûñûíäà èúðà åäèëÿí åäàì ñÿùíÿñèíäÿ èøòèðàêû çàìàíû ìþù-
êÿì òÿñèðëÿíèð âÿ þëöì éàòàüûíà äöøöð. Ìöÿëëèôèí “Éàáàí÷û”
ðîìàíûíäà òîõóíäóüó âÿ “Ýèëéîòèí ùàããûíäà äöøöíúÿëÿð”
àäëû åññåñèíäÿ áèð äàùà õàòûðëàòäûüû áó ùàäèñÿ Êàìöéÿ
äÿðèíäÿí òÿñèð åòìèø âÿ þìðö áîéó åäàì úÿçàñûíà ãàðøû
îëìàñû èëÿ íÿòèúÿëÿíìèøäè.
Àòàñû þëäöêäÿí ñîíðà àíàñû âÿ áþéöê ãàðäàøû ßëúÿçàè-
ðÿ êþ÷öá, áóðàäà äàéûñû âÿ íÿíÿñè èëÿ áèðýÿ Áåëêóð àäëû
ôÿùëÿ ðàéîíóíäà éàøàìàëû îëóðëàð. Êàìöíöí ñàâàäñûç àíà-
ñû Êàòåðèí áèð ãóëàüû êàð âÿ äàíûøûüûíäà ãöñóð îëàí ãàäûí
èäè. Ñèëàù-ñóðñàò çàâîäóíäà ÷àëûøûðäû âÿ àèëÿéÿ êþìÿê
ìÿãñÿäè èëÿ áîø âàõòëàðûíäà åâëÿðÿ ýåäèá òÿìèçëèê èøëÿðè
ýþðöðäö. Ñîíðàäàí éàçäûüû, àíúàã òàìàìëàéà áèëìÿäèéè
“Èëê èíñàí” ðîìàíûíäà Êàìö ùÿéàòûíûí áó ìÿøÿããÿòëè
äþâðöíö õàòûðëàéûð, êàñûáëûã âÿ ñÿôàëÿò èëëÿðèíèí äÿðäèíè
äàíûøûðäû.
“Åúîëå Úîììóíëàå”äÿ èáòèäàè ñèíôÿ ýåäÿí Êàìöíöí
áóðàäàêû ÷îõñàéëû ìöÿëëèìëÿðèíäÿí éàëíûç áèðè ýöíëÿðèí
áèðèíäÿ îíóí äÿðèí çÿêàéà ìàëèê îëäóüóíó ùàìûéà úàð
÷ÿêèð. Ìÿêòÿáäÿêè ìöùèò îíóí ö÷öí éåíè ñÿùèôÿ à÷ûð, àòà-
ñû ìöùàðèáÿ âåòåðàíû îëäóüóíäàí Êàìö äþâëÿò ùèìàéÿ-
ñèíäÿ èäè, òÿëÿáÿ êèìè þçöíö éàõøû ýþñòÿðäèéèíäÿí “Ýðàíä
Ëéúåå”äÿ òÿùñèëèíè äàâàì åòäèðìÿê ö÷öí òÿãàöäÿ ëàéèã
ýþðöëöð. Êàñáàù ðàéîíóíóí éàõûíëûüûíäà éåðëÿøÿí ìÿêòÿá
îíà èñëàì èúìàñûíû òàíûäûð âÿ áåëÿëèêëÿ, ÷îõ åðêÿí éàøëà-
ðûíäàí ñîíðàêû éàçûëàðûíäà áîéàáîé ýþðöíÿí “àðòûã àäàì”
(éàáàí÷û) èäåéàñûíû àíëàìàüà éàðäûì÷û îëóð. Îðòà ìÿêòÿá
èëëÿðèíäÿ Êàìö ãûçüûí ìöòàëèÿ åäèð, Æèä, Ïðóñò, Âåðëåí âÿ
Áåðãñîíó ÿââÿëäÿí ñîíàäÿê îõóéóð, ëàòûí âÿ èíýèëèñ äèëëÿ-
ðèíè þéðÿíèðäè.
Ìöÿééÿí ìöääÿòäÿí ñîíðà áàêàëàâð òÿùñèë ïèëëÿñèíè
áèòèðÿí Êàìö “Ñóä” àéëûã ÿäÿáè æóðíàëû ö÷öí éàçûð âÿ æóð-
íàëèñò ôÿàëèééÿòèíè äàâàì åòäèðèðäè. 1933—37-úè èëëÿð êàðé-
åðàñûíäà ÿí ãûçüûí ÷àüëàð ñàéûëûð: áó äþâðäÿ êîëëåúÿ ýåäèð,
èøëÿéèð, áèðèíúè àðâàäû (Ñèìîíå Ùèå) èëÿ åâëÿíèð, àç ìöääÿò
ñîíðà îíäàí àéðûëûð, ãûñà ìöääÿò ÿðçèíäÿ êîììóíèñò ïàð-

6
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

òèéàñûíà öçâ îëóð âÿ ... òåàòð âÿ ÿäÿáè ôÿàëèééÿòèíè äàâàì


åòäèðèð. Áó ìöääÿòäÿ ÷îõñàéëû èø éåðëÿðè äÿéèøÿðÿê äàùà
÷îõ ýöíäÿëèê îôèñ èøëÿðè èëÿ ìÿøüóë îëóð — ìåòåîðîëîæè ìÿëó-
ìàòëàðû òîïëàéûð âÿ ãåéäÿ àëûðäû — ìÿùç åëÿ áó äþâðäÿ
ìÿøùóð Ñèçèô èøýÿíúÿñè ùàããûíäà êîíñåïñèéàñû ôîðìàëàøûð-
äû. Îíóí áó äþâðêö ùÿéàòû äà ÿñë èøýÿíúÿ èäè
1933-úö èëäÿ Êàìö àëè ìÿêòÿá äèïëîìóíó ÿëäÿ åòìÿê
ö÷öí ôÿëñÿôÿ èõòèñàñû öçðÿ ßëúÿçàèð Óíèâåðñèòåòèíÿ äàõèë
îëóð, 1936-úû èëäÿ áèð ãðóï ýÿíú èíòåëëåêòóàëëà ñîë òÿìà-
éöëëö ñèéàñè ìþâçóëàðà öñòöíëöê âåðÿí “Òùåàòðå äó Òðà-
âàèë” ïåøÿêàð úÿìèééÿòèíèí ùÿìòÿñèñ÷èñè îëóð. Áó úÿìèéé-
ÿòäÿ Êàìö ùÿì àêòéîð, ùÿì äÿ ðåæèññîð êèìè ôÿàëèééÿò
ýþñòÿðèð âÿ áó äþâðäÿ Èñïàíèéàäàêû ôÿùëÿëÿðèí öñéàíûíäàí
áÿùñ åäÿí èëê äðàì ÿñÿðèíè éàçûð. Áó èë Êàìö åéíè çàìàí-
äà åëìè èøèíè òàìàìëàéûð, Ïëîòèíèí âÿ íåîïëîòèíèçìèí
ìöãÿääÿñ Àâãóñòèíèí äöøöíúÿñèíÿ òÿñèðè ùàããûíäà äèññåð-
òàñèéà éàçûð.
Ñîíðàêû ö÷ èë ÿðçèíäÿ Êàìö éàçû÷û, òåàòð òÿíãèä÷èñè âÿ
æóðíàëèñò êèìè ãûçüûí ôÿàëèééÿòèíè äàâàì åòäèðèð. Åëÿ áó
äþâðäÿ êîììóíèñò ïàðòèéàñûíäàí àéðûëûð âÿ èëê èêè ÿäÿáè
èøèíè îðòàéà ãîéóð. 1942-úè èëäÿ ÷àï åäèëÿí “Éàáàí÷û”
ðîìàíû îíà áþéöê øþùðÿò ýÿòèðèð.
1956-úû èëäÿ Êàìö “×þêöø” ðîìàíûíû íÿøð åòäèðèð,
òÿÿññöô êè, áó, îíóí ñîí ÿñÿðè îëóð; áÿçè éöêñÿê çþâãëö
òÿíãèä÷èëÿðèí ðÿéèíÿ ýþðÿ, ðîìàí ìöÿëëèôèí ÿí ýþçÿë âÿ ÿí
äàùèéàíÿ ÿñÿðèäèð.
1957-úè èëèí ïàéûçûíäà Êàìö Íîáåë ìöêàôàòûíûí îíà
âåðèëìÿñè õÿáÿðèíäÿí ñþçöí éàõøû ìÿíàñûíäà ñàðñûëûð. Áèð
òÿðÿôäÿí, ìöêàôàò à÷ûã-àøêàð áþéöê ãÿëÿáÿ ñàéûëìàëû èäè.
Äèýÿð òÿðÿôäÿí, ùåñàá åäèðäè êè, äîñòó âÿ ýÿíú íîâåëëà÷û
Àíäðå Ìàëðî áó þäöëÿ îíäàí äàùà ÷îõ ëàéèã èäè.
1960-úû èëèí 4 éàíâàð òàðèõèíäÿ Êàìö äîñòó, íàøèð
Ìèøåë Ãàééèìàðûí èäàðÿ åòäèéè àâòîìîáèë ãÿçàñûíäà ôàúèÿâè
øÿêèëäÿ ùÿëàê îëóð.

7
Ô èëîñîô, éîõñà éà çû÷û?

Æàí Ïîë Ñàðòðûí äÿéÿðëÿíäèðìÿñèíÿ ýþðÿ, Êàìö íàñèð-


äÿí ÷îõ, Âîëòåð âÿ Äèäðî ÿíÿíÿñèíäÿ ôÿëñÿôè åññåëÿð óñòà-
ñû èäè. Êàìöíöí þçöíöí ôèêðèíÿ ýþðÿ, ÿäÿáè ÿñÿðëÿðè õàëèñ
íÿñð äåéèëäè, áóíëàð äàùà ÷îõ ôÿëñÿôè âÿ ïñèõîëîæè ìÿãàì-
ëàðû ÿùàòÿëÿéÿí íàüûëëàð âÿ ùåêàéÿòëÿðäèð. Éÿíè î, Áàëçàê,
Òîëñòîé âÿ Ïðóñò òèïëè êëàññèê éàçû÷û äåéèëäè. Êàìö éåíè
òèïëè éàçû÷û èäè — ôÿëñÿôè éöêëö, ôÿëñÿôÿäÿí ÷îõ èíñàíëàðà
ùÿéàòûí ýþðöíìÿéÿí ãàòëàðûíû ñÿððàñò âÿ éåíè ñòèëèñòèêà èëÿ
àíëàäàí, ùÿéàòà âÿ âàðëûüà äàèð éåíè èäåéàëàð êÿøô åäèá,
áóíëàðû ÿäÿáè ìÿòíëÿðèí øÿôôàô äèëè èëÿ äöíéàéà ÷àòäûðàí
àâàíãàðä öñëóáëó áöñáöòöí éåíè éàçû÷û... Áóðàäà áèð ìÿãà-
ìû àíëàìàã ìÿíàñûíäà áÿðè áàøäàí øÿðòëÿøìÿê ëàçûìäûð:
Êàìöéÿ ôèëîñîô-éàçû÷û, éàõóä éàçû÷û-ôèëîñîô äåìÿê, ÿñëèí-
äÿ, îíóí áèð éàðàäûúû êèìè ìèññèéàñûíû àíëàìàìàüà áÿðà-
áÿðäèð. Î, ôÿëñÿôÿ âÿ ñîñèîëîýèéà ìöòÿõÿññèñè îëäóüóíà
ýþðÿ áÿäèè ìÿòíëÿðèíäÿ õàëèñ ôÿëñÿôè éþíöìëö èäåéàëàðëà
÷ûõûø åòìèðäè, î, ñàäÿúÿ, éåíè òèïëè éàçû÷û èäè âÿ éåíè êàòå-
ãîðèéà îíóí áÿäèè ìÿòíëÿðèíèí áöòöí ñòðóêòóðóíäà — äèë,
öñëóá, êîìïîçèñèéà âÿ ÿí ÿñàñû, éåíè òÿùêèéÿ íöìóíÿñèí-
äÿ þçöíö ýþñòÿðèðäè. Êàìö èäåéà éàçû÷ûñû èäè, ðîìàíëàðûíûí
ùÿð áèðèíèí àäû ùÿì äÿ ìÿùç îíóí ÿäÿáè êÿøôè îëàí ìåòà-
ôîðàëàð èäè; êëàññèê íÿñð ÿíÿíÿëÿðèíè éåíè ìåòàôîðàëàðëà çÿí-
ýèíëÿøäèðÿí âÿ èíêàð åäÿí Êàìö ùÿì äÿ áöòöí “èçì”ëÿð-
äÿí éóõàðûäà äóðóðäó, åêçèñòåíñèàëèçìè ÿäÿáè ðàêóðñäàí
ïîïóëéàðëàøäûðäûüûíà ýþðÿ áó ôÿëñÿôè úÿðÿéàíäà èëèøèá ãàë-
ìûðäû, ðîìàí ïîåòèêàñûíà éåíèëèêëÿð ýÿòèðäèéèíÿ ýþðÿ “éåíè
ðîìàí” éàðàäûúûëàðûíäàí áþéöêëöéö âÿ ìèãéàñû åòèáàðèëÿ
éåðäÿí ýþéÿ ãÿäÿð ôÿðãëÿíèðäè.
Îíóí ôèêðèíúÿ, áèð úÿùÿòè äÿ íÿçÿðÿ àëìàã äèããÿòÿëà-
éèãäèð êè, ÿäÿáè êàðéåðàñûíäà ùå÷ çàìàí þçöíö ìöòÿôÿê-
êèð ñàéìàìûø âÿ ôèëîñîô àäûíà èääèà åòìÿìèøäèð. Áóíóí
ÿâÿçèíäÿ þçöíäÿí, ñàäÿúÿ, éàçû÷û êèìè áÿùñ åäèá.
Âîëòåð âÿ Äåíè Äèäðîíóí éåíè øÿðàèòäÿ äàâàì÷ûñû îëàí
Êàìö ùÿð øåéäÿí þíúÿ àçàäëûüûí ìöäàôèÿ÷èñè èäè.

8
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

***

Êàìö ôîðìàëàøìà, äöíéàíû áèð éàçû÷û êèìè àíëàìà âÿ


øÿðùåòìÿ ìÿíáÿéè êèìè äàùà ÷îõ Äîñòîéåâñêèéÿ áîðúëó
èäè. ÕÕ ÿñðèí 60-úû èëëÿðèíÿ ãÿäÿð Äîñòîéåâñêè ýÿëÿúÿéèí
áèð ÷îõ áþéöê éàçû÷ûëàðûíûí äèëèíè à÷ìûøäû. Äîñòîéåâñêè
ùÿì äÿ, ìÿñÿëÿí, Àëáåð Êàìöíöí åêçèñòåíñèàëèçìèí äèýÿð
ãàíàäëàðûíà ìöíàñèáÿòèíèí úèëàëàíìàñûíà êþìÿê åòìèøäè.
Îíóí âàõòèëÿ äèëèìèçÿ ÷åâèðäèéèìèç “Àëìàí äîñòóìà
ìÿêòóáëàð” ÿñÿðèíäÿ “àëìàí äîñò”óí ìÿùç ùÿì äÿ Ùàé-
äåýåð îëìàñû äèããÿòëè îõóúó ö÷öí áèð åëÿ ìöÿììà òÿøêèë
åòìèð. Êàìö Ñàðòðûí “åêçèñòåíñèàëèçì ùóìàíèçìäèð” òåçè-
ñèíè áó éàçûñûíäà áèð äàùà òÿñäèãëÿéèð âÿ èëê ìöääÿàñûíäà
äåéèðäè êè, åêçèñòåíñèàëèçì, ÿñëèíäÿ, èíñàí ùÿéàòûíû òÿñäèã-
ëÿéèð. Ñàðòð ãåéä åäèðäè: “Äîñòîéåâñêè áèð âàõòëàð éàçìûø-
äû: “ßýÿð Àëëàù éîõñà, äåìÿëè, ùÿð øåé åòìÿê îëàð”. Áó,
åêçèñòåíñèàëèçìèí äÿ ÷ûõûø íþãòÿñèäèð. Äîüðóäàí äà, Àëëàù
éîõñà, ùÿð øåé åòìÿê îëàð, îíà ýþðÿ äÿ èíñàí ÀÒÛËÌÛØ-
ÄÛÐ, íÿ þç è÷èíäÿ, íÿ äÿ þçöíäÿí êÿíàðäà ùå÷ áèð äàéàüû
éîõäóð. Ùÿð øåéäÿí ÿââÿë, îíóí áÿðàÿòè éîõäóð. ßýÿð, äîü-
ðóäàí äà, âàðëûã ìàùèééÿòäÿí ãàáàãäàäûðñà, èíñàí òÿáèÿòè-
íÿ èñòèíàä åòìÿêëÿ ùå÷ íÿéè àíëàìàã îëìàç”.
Èäåéàíûí, ÿäÿáè ãûüûëúûìûí Äîñòîéåâñêèäÿí àëûíìàñû
ÿäÿáè çþâã, ñå÷èì ìÿñÿëÿñè äåéèë, ôèêðèìèçúÿ, áó ùÿì äÿ
äöíéàíû àíëàìàã úÿùäèíèí éàðàòäûüû ãÿðèáÿ âÿ ãàíóíà-
óéüóí áèð ñÿñëÿøìÿäèð. Èíñàíûí äàõèëèíäÿêè áöòöí ùèññëÿðè
îéàäàí ìöùàðèáÿ ùÿì äÿ îíó ïåññèìèçìÿ éóâàðëàäàí äÿðèí
öìèäñèçëèê éàðàäûð. Áöòöí äàõèëè îéàíìûø, íèôðÿòèí, ÿçàáûí
ÿí ñîí ùÿääèíè ýþðÿí èíñàíûí Àëëàùà òàïûíìàñû êèìè, îíó
äàíìàñû äà ñîí äÿðÿúÿ òÿáèèäèð. “Éàáàí÷û” ðîìàíûíäà êåøèø
ùÿáñõàíàéà ýÿëèð, Ìåðñîäàí ñîðóøóð êè, áó äèâàðëàðà ùþðö-
ëÿí äàøëàðûí öçÿðèíäÿ íóðëó áèð ñèìà ýþðäöíìö? (Äîñòî-
éåâñêè ÿíÿíÿñè...!) Âÿ íÿùàéÿò: “Èíñàíûí ÿäàëÿòè ùå÷ íÿäèð,
Àëëàùûí ÿäàëÿòè ùÿð øåéäèð”. “...Îíóí ôèêðèíúÿ, èíñàíëàðûí
ÿäàëÿòè ùå÷ íÿ, Òàíðûíûí ÿäàëÿòè ùÿð øåéäèð. Ìÿíè ìöùàêèìÿ
åäÿí áèðèíúè àäàì îëäóüóíó àíëàäûì. Ñóàëûìû öçöìäÿí
îõóäó, úàâàá âåðäè êè, éîõ, ÿêñèíÿ, ñÿíè ýöíàùëàðäàí

9
òÿìèçëÿéèðÿì. Îíà äåäèì êè, àõû ýöíàùûí íÿ äåìÿê îëäó-
üóíó áåëÿ áèëìèðÿì. Ìÿíÿ, ñàäÿúÿ, þéðÿäèáëÿð êè, áöòöí
ùàëëàðäà ýöíàùêàðàì. Ýöíàùêàð îëäóüóì ö÷öí úÿçàìû
÷ÿêèðÿì, ìÿíäÿí êèìèíñÿ íÿñÿ ñîðóøìàüà ùàããû éîõäóð.
Áó àíäà éåíèäÿí àéàüà ãàëõäûì, äöøöíäöì êè, áó ùöúðÿ î
ãÿäÿð äàðäûð êè, ùèðñëÿíèá âàð-ýÿë åäÿ áèëìÿçñÿí. Àíúàã
îòóðóá-äóðà áèëÿðñÿí.
Ýþçëÿðèìè éåðÿ äèêäèì. Ìÿíÿ äîüðó áèð àääûì àòäû âÿ
äàéàíäû, åëÿ áèë, èðÿëè ýåòìÿéÿ úöðÿò åëÿìèðäè. Áàðìàãëûã-
ëàðûí àðàñûíäàí ýþðöíÿí ýþé öçöíÿ áàõûðäû. “Ñÿùâ åäèðñè-
íèç, þâëàäûì, — äåäè, — ñèçäÿí ñîðóøìàëû ÷îõ øåé âàð, îëñóí
êè, áóíó ñèçäÿí ñîðóøñóíëàð”.
— Íÿéè ñîðóøàúàãëàð?
— Áàõûá ýþðìÿéè.
— Êèìè?
Êåøèø éàí-éþðÿñèíÿ äèããÿòëÿ áàõäû âÿ ÷îõ éîðüóí ñÿñ-
ëÿ ìÿíèì ñóàëûìà úàâàá âåðäè: “Áöòöí áó äàøëàð äÿðääÿí
éîüðóëóá, áóíó äÿãèã áèëèðÿì. Ùå÷ îëìàéûá êè, îíëàðà áàõ-
äûãäà öðÿéèìè ãöññÿ ñûõìàñûí. Àíúàã öðÿéèìèí äÿðèíëè-
éèíäÿí ýÿëÿí ñÿñ äåéèð êè, ñèçèí àðàíûçäà ÿí áÿäáÿõò èíñàí
ýöíëÿðèí áèð ýöíö áó äÿðäëè äèâàðûí ãÿëáèíäÿí èëàùè ñèìà-
íûí âÿ íóðóí áîéëàíäûüûíû ýþðÿúÿê. Ñèçÿ áó ÷þùðÿíè ýþðÿ-
úÿéèíèçè ñþéëÿäèì”.
Áèð àç úàíëàíäûì. Äåäèì êè, ýþçëÿðèìè áó äàøëàðà äèê-
äèéèì âàõòäàí ýþð íå÷ÿ àé êå÷èá. Áó äàøëàðû, áó äèâàðû åëÿ
þéðÿíäèì êè, äöíéàäà ùå÷ íÿéè, ùå÷ êÿñè áåëÿ éàõûíäàí
òàíûìàã øàíñûì îëìàäû. Îëà áèëÿð êè, ëàï óçóí çàìàíëàð-
äàí áÿðè îðàäà áèð íóðëó ÷þùðÿ àõòàðìûøäûì. Àíúàã áó
÷þùðÿäÿ ýöíÿøèí ðÿíýè âÿ åùòèðàñëàðûí àëîâó âàðäû: Ìàðè-
íèí ÷þùðÿñè. Îíó íàùàã çÿùìÿò ÷ÿêèá àõòàðìûøäûì âÿ
èñòÿíèëÿí ùàëäà áó äàøëàðäàí ñöçöëÿí ãàíëû õàòèðÿëÿðèí è÷èí-
äÿ ùå÷ íÿ ýþðÿ áèëìÿäèì”. Áó ìÿòíäÿ áåëÿ áèð úöìëÿ äèã-
ãÿòè ÷ÿêèð: “... áó ùöúðÿ î ãÿäÿð äàðäûð êè, ùèðñëÿíèá âàð-ýÿë
åäÿ áèëìÿçñÿí”. Êàìöíöí äèýÿð ÿñÿðèíäÿ — “×þêöø”
ðîìàíûíäà äà èíñàíûí êè÷èëäèëìÿñè íàìèíÿ ÷îõ äàð, åíñèç
âÿ àë÷àã ùöúðÿëÿðÿ òûõàíìàñû ùàããûíäà åïèçîäëàð ìþâú-
óääóð. Åêçèñòåíñèàëèçì áþùðàí ôÿëñÿôÿñè âÿ äöíéàýþðöøö

10
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

îëäóüó ö÷öí ùÿð áèð íÿñíÿäÿ “ñÿðùÿä ñèòóàñèéàñû” àõòàðûðäû


âÿ áó éþíäÿ ÿëäÿ åòäèêëÿðèíè âàðëûã âÿ ìàùèééÿòÿ, îíëàðûí
ãàðøûëûãëû ìöíàñèáÿòëÿðèíÿ øàìèë åäèðäè; ìÿñÿëÿí, “×þêöø”
ðîìàíûíäà îõóéóðóã: “...Ñèç ùå÷ òöïöðúÿê òÿúðèäõàíàñû
ùàããûíäà íÿñÿ åøèäèáñèíèçìè? Ùàíñûñà õàëã áó éàõûíëàðäà
éåð öçöíäÿ ÿí áþéöê âÿ ÿí ãÿäèì õàëã îëäóüóíó ñöáóò
åòìÿê ö÷öí áóíó êÿøô åäèá. Ìÿùáóñóí áîéàáîé äàéàí-
äûüû áó äàø ãóòóíóí è÷èíäÿ ùÿðÿêÿò åëÿìÿê ìöìêöíñöç-
äöð. Îíó ñåìåíò è÷èíÿ ïÿð÷èìëÿéÿí çèíäàí ãàïû ÷ÿíÿñèíÿ
äèðÿíèð. Äåìÿê, ýþðöíÿí éàëíûç ìÿùáóñóí öçöäöð, ùÿð áèð
ýþçÿò÷è îðàäàí êå÷ÿíäÿ ëîìáà èëÿ îíóí öçöíÿ òöïöðöð;
ãóòóéà ïÿð÷èì åäèëìèø ìÿùáóñ öçöíö ñèëÿ áèëìèð, àíúàã
ýþçöíö éóìóð. Áàõ áóäóð èíñàí àüëûíûí êÿøô åëÿäèéè íÿñ-
íÿ. Áåëÿ áèð êè÷èê øåäåâð ö÷öí îíóí, éÿãèí êè, Àëëàùûí
êþìÿéèíÿ åùòèéàúû îëìàéûá.
Íÿ äåìÿê èñòÿéèðÿì? Àëëàùäàí ýÿëÿí éåýàíÿ õåéèð î
îëà áèëÿðäè êè, î, ýöíàùñûçëûüà çÿìàíÿò âåðÿéäè âÿ ìÿí
äèíÿ éåêÿ áèð ïàëòàðéóéàí ãàçàí êèìè áàõàðäûì — ÿñëèíäÿ,
ùà÷àíñà, àíúàã ÷îõ ãûñà ìöääÿòäÿ, ñÿùâ åëÿìèðÿìñÿ, úÿìè
ö÷ èë åëÿ áåëÿ äÿ îëóá — âÿ î çàìàí àäûíà äèí äåéèëìèðäè.
Î âàõòäàí ñàáóí êèôàéÿò åòìèð, öç-ýþçöìöç ùèñèí è÷èíäÿ-
äèð âÿ ÿëàú êèìè áèð-áèðèìèçèí áóðíóíóí öñòöíäÿêè ëÿêÿíè
ñèëìÿêëÿ ìÿøüóëóã. Áöòöí äèëÿí÷èëÿðèí, áöòöí úÿçàëàíäû-
ðûëìûø øÿõñëÿðèí öçöíÿ òöïöðöá äàø ãóòóéà ãóéëàéàã!
Ýþðÿê êèì äàùà ÷îõ òöïöðÿúÿê, ýþðÿê áèðèíúè êèìèí öçöíÿ
òöïöðÿúÿéèê, âÿññàëàì. Èíäè, ÿçèç äîñò, ñÿíÿ ÷îõ áþéöê áèð
ñèðð à÷àúàüàì. Ãèéàìÿò ýöíöíö ýþçëÿìÿéèí. Î, ùÿð ýöí
áàø âåðèð”.
Æàí Ïîë Ñàðòð ôðàíñûç òÿëÿáÿëÿðèíÿ îõóäóüó ìöùàçèðÿ-
ëÿðèí áèðèíäÿ Äîñòîéåâñêèíè åêçèñòåíñèàëèçìèí ñÿëÿôè àäëàí-
äûðìûøäû. Ôðàíñûç ìöòÿôÿêêèðèíèí ôèêðèíúÿ, ðóñ éàçû÷ûñû þç
éàðàäûúûëûüûíäà áó ôÿëñÿôè èñòèãàìÿòèí èëêèí ìöääÿàëàðûíû
ôîðìóëÿ åòìèøäè. Äîüðóäàí äà, Ô.Ì.Äîñòîéåâñêè ùÿì àòåèñò,
ùÿì äÿ äèíè òÿìàéöëëö åêçèñòåíñèàëèçìÿ ÷îõ úèääè òÿñèð
ýþñòÿðèá. À.Êàìöíöí ôÿëñÿôè ÿñÿðëÿðèíäÿ Äîñòîéåâñêèíèí
ðîìàíëàðûíäàí ñèòàòëàðà òåç-òåç ðàñò ýÿëèíèð, áóíäàí áàøãà,
ôðàíñûç ôèëîñîôó áöòöí ùÿéàòû áîéóíúà Äîñòîéåâñêè èëÿ

11
þçöíÿõàñ éàðàäûúûëûã äèàëîãó àïàðìûøäû. Êàìöíöí éàðàäû-
úûëûüû ùÿì äÿ áó áàõûìäàí — êå÷ìèøèí âÿ ýÿëÿúÿéèí ÿäÿ-
áè ìÿòíëÿðè èëÿ äèàëîã àïàðäûüûíà ýþðÿ ìàðàãëûäûð. À.Êàìö
éàçûðäû êè, ðóñ éàçû÷ûñûíûí ÿñÿðëÿðèíè èëê äÿôÿ 20 éàøûíäà
îõóéàíäà äÿðèíäÿí òÿñèðëÿíìèøäè.
Äîñòîéåâñêèíè íÿèíêè ôðàíñûç, åéíè çàìàíäà àëìàí
åêçèñòåíñèàëèñòëÿðè äÿ ìàðàãëà ìöòàëèÿ åäèðäèëÿð. Ì.Ùàé-
äåýåðèí, Ê.Éàñïåðñèí âÿ Ì.Áóííåðèí ôÿëñÿôè ÿñÿðëÿðèíäÿ
Äîñòîéåâñêèíèí ìÿòíëÿðèíäÿí ÷îõëó ñèòàòà ðàñò ýÿëèðèê.
Äîñòîéåâñêèíèí ÿñÿðëÿðèíèí ðóñ äèíè åêçèñòåíñèàëèñòëÿðèí-
äÿí Í.À.Áåðäéàéåâ âÿ Ë.Øåñòîâóí éàðàäûúûëûüûíà áþéöê
òÿñèðèíè äàíìàã îëìàç. Í.À.Áåðäéàéåâ “Þçöíöäÿðê” àäëû
àâòîáèîãðàôèéàñûíäà éàçûð êè, Äîñòîéåâñêèíèí “øàýèðäè”
îëóá, éàçû÷ûíûí éàðàäûúûëûüû, àç ãàëà, îíóí éàðàäûúûëûã éîëó-
íó ìöÿééÿíëÿøäèðèá. “Äîñòîéåâñêè ìÿíèì ìÿíÿâè ùÿéà-
òûìäà ìöÿééÿíëÿøäèðèúè ðîë îéíàéûá, — Í.À.Áåðäéàéåâ
éàçûðäû. — Ùÿëÿ óøàã èêÿí ïåéâÿíäèìè Äîñòîéåâñêèäÿí
àëìûøäûì. Î, áöòöí éàçû÷û âÿ ìöòÿôÿêêèðëÿð àðàñûíäà ãÿë-
áèìè äàùà ÷îõ òèòðÿòìèøäè”.
Åêçèñòåíñèàëèçì, ìÿëóìäóð êè, áþùðàí ôÿëñÿôÿñè êèìè
ôîðìàëàøûá. Òÿñàäöôè äåéèë êè, îíóí ìÿùñóëäàð éàðàäûúûëû-
üû ìÿùç èíñàí ñèâèëèçàñèéàñû òàðèõèíèí áþùðàíëû ìÿãàìëàðû-
íà òÿñàäöô åäèð. Äÿùøÿòëè êàòàêëèçìëÿð, ãàíëû ìöùàðèáÿëÿð,
èíñàí ùÿéàòûíà íèôðÿò ìÿùç ÕÕ ÿñðäÿ ìåéäàíà ýÿëìèø, áó
äà èíòåëëåêòóàë åëèòàíû áó ùàäèñÿíè ìÿíàëàíäûðìàüà ìÿú-
áóð åòìèøäè. Àâðîïàäà áóðæóà ìöíàñèáÿòëÿðè ôîðìàëàøäûãúà
èíñàíûí èíñàíäàí éàäëàøìàñû ïðîñåñè äÿ ýöúëÿíèðäè. Úÿìèé-
éÿò áèð-áèðèíäÿí òÿúðèä îëóíàí èíñàíëàðäàí òÿøêèë åäèëèð âÿ
åêçèñòåíñèàëèñò ôÿëñÿôÿíèí ÿí áþéöê õèäìÿòè îíäà èäè êè, áó
ñîñèàë àíîìàëèéà àäû÷ÿêèëÿí òÿìàéöëöí íöìàéÿíäÿëÿðè
òÿðÿôèíäÿí þéðÿíèëìÿéÿ áàøëàíäû. Ãÿðáäÿ ìåéäàíà ýÿëÿí
èíñàí òèïè òÿêúÿ ìöùàðèáÿëÿðèí øèêÿñò åëÿäèéè èíñàí äåéèë-
äè, î ùÿì äÿ òÿê èäè, úÿìèééÿò èø÷è ãöââÿëÿðèí áàçàðûíäà
ñàêèòúÿ àëûø-âåðèøèíè åëÿìÿéÿ ãàäèð òÿíùà èíñàí èäè. Ê.Ïîï-
ïåðèí èôàäÿñè èëÿ äåñÿê, òÿêúÿ Ãÿðáèí êÿøô åòäèéè “èíñàí
úÿìèééÿòè” éîõ, áàøãà òèïëè ñîñèóì äà ìþâúóä èäè. Äîñòî-
éåâñêèíèí äÿ àèä îëäóüó ÿíÿíÿâè úÿìèééÿòäÿ áàøãà áèð

12
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

àíòðîïîëîæè ìîäåë äÿ ìþâúóä èäè, áóðàäà èíñàí øÿõñëÿðà-


ðàñû ìöíàñèáÿòëÿðèí ìÿúìóñóíà ÷åâðèëèð. Øÿõñèééÿò íÿùÿ-
íý áèð áöòþâöí òÿðêèá ùèññÿñè èäè êè, îíäàí ãîïìàã
ìöìêöí äåéèëäè. Èíñàíûí èíñàíäàí àéðûëûá ãîïìàñû ïðî-
áëåìè, òÿíùàëûã ïðîáëåìè, øÿõñëÿðàðàñû éàäëàøìà, ôÿðäèí þç
“ìÿí”èíäÿí àéðûëìàñû ìöàñèð “à÷ûã úÿìèééÿòèí” ïàéûíà
äöøÿí ãèñìÿòäèð. Äîñòîéåâñêèíèí éàðàäûúûëûüûíûí áèð ñûðà
àñïåêòëÿðèíäÿ áó ïðîáëåìÿ òåç-òåç ðàñò ýÿëèíèð, àíúàã
åêçèñòåíñèàëèñòëÿðäÿí ôÿðãëè îëàðàã ðóñ éàçû÷ûñû ö÷öí èíñà-
íûí áó êèìè òÿíùàëûüû ñîñèàë ïàòîëîýèéàäûð. Åêçèñòåíñèàëèñò-
ëÿðèí ÿêñÿðèééÿòè, õöñóñÿí îíëàðûí àòåèñò ãàíàäû áåëÿ áèð
àíîìàëèéàíû ìöøàùèäÿ åòñÿ äÿ, êÿäÿðëè ãèñìÿòèí àðàäàí
ãàëäûðûëìàñû ö÷öí ùå÷ áèð êîíñòðóêòèâ äöñòóð òÿêëèô åòìèð-
ëÿð. Äîñòîéåâñêèíèí éàðàäûúûëûã èðñèíèí àêòóàëëûüû îíäàäûð
êè, î, ùÿëÿ ÕÛÕ ÿñðäÿ îõóúóíó èíñàíûí ýþçëÿðèíè à÷ûá
ÿòðàôäà ùå÷ êÿñè ýþðìÿéÿí àüûëñûç åãîèçìè èëÿ áàüëû õÿáÿð-
äàð åòìèøäè. Äîñòîéåâñêèíèí “Ýèçëèíäÿí ìÿêòóáëàð” ÿñÿ-
ðè äÿ áó áàõûìäàí ìàðàãëûäûð. Ãÿðá úÿìèééÿòè áèð ÷îõ
úÿùÿòäÿí áó ÿñÿðèí áàø ãÿùðÿìàíûíà áÿíçÿéÿí ôÿðäëÿð-
äÿí òÿøêèë åäèëèá, îíëàð ö÷öí úÿìèééÿò, ùÿìðÿéëèê âÿ ñ.
àíëàéûøëàð ìþâúóä äåéèëäèð. “Ãÿðáèí ñîéóã ìöùàðèáÿäÿ
ãÿëÿáÿñè èëÿ åéíè àíäà áÿéàí åäèëÿí áþéöê ôÿðäèééÿò÷èëèê
èíãèëàáû âÿ áóíóí äàëûíúà ìåéäàíà ýÿëÿí “àìåðèêàí ÿñðè”,
— À.Ñ.Ïàíàðèí éàçûð, — þçöíö éåíè èäåîëîæè êðåäîäà èôàäÿ
åòäè: èíñàí ö÷öí þùäÿëèê éàðàäàí úÿìèééÿò éîõäóð,
úÿìèééÿò þç ìöãÿääÿðàòûíû þçö ìöÿééÿíëÿøäèðÿí, áèð-áèðè
èëÿ ùå÷ áèð áàüû îëìàéàí ôÿðäëÿðèí ñàäÿ ÷îõëóüóíäàí èáà-
ðÿòäèð”. Äîñòîéåâñêè äÿ þç éàðàäûúûëûüûíäà äàùà ÷îõ àòåèñò
åêçèñòåíñèàëèñò ôÿëñÿôÿíèí íöìàéÿíäÿëÿðè ö÷öí ñÿúèééÿâè
îëàí ôÿëàêÿòëè ôÿðäè éàíàøìàéà ãàðøû ÷ûõûð. Æ.Ï.Ñàðòð, ìÿñÿ-
ëÿí, äåéèð êè, äèýÿð øÿõñëÿð ùÿìèøÿ áèçèì “ìÿí”èìèçèí
èíêàðûäûð, àçàäëûüûìûçûí éîëóíäà ìàíåÿäèð. Ôðàíñûç ôèëîñî-
ôó þçöíöí “Ìþâúóäëóã âÿ ùå÷ëèê” ÿñÿðèíäÿ øàù úöìëÿñè-
íè áÿéàí åäèð: “Áó ãåéäëÿðäÿí ùàñèë îëàí èêèíúè íÿòèúÿ îäóð
êè, íèôðÿò áöòöí éåðäÿ ãàëàíëàðà åéíè çàìàíäà íèôðÿòäèð.
Áóíà ìÿí ñèìâîëèê îëàðàã, êîíêðåò øÿêèëäÿ äèýÿð øÿõñèí
þëöìöíÿ íàèë îëìàãëà ÷àòûðàì. Íèôðÿò åëÿäèéèì áàøãà øÿõñ

13
ôàêòèê îëàðàã áèð ÷îõ äèýÿðëÿðèíè ÿùàòÿ åäèð. Ìÿíèì ëÿüâåò-
ìÿ ëàéèùÿìäÿ öìóìÿí áàøãà øÿõñèí àðàäàí ãàëäûðûëìàñû
ëàéèùÿñè, éÿíè ìÿíèì ãåéðè-ñóáñòàíñèîíàë àçàäëûüûì ÿñàñ-
äûð. Íèôðÿòëÿ áåëÿ áèð àíëàéûø àøûëàíûð êè, ìÿíèì éàäëàøìûø
ìþâúóäëóã þë÷öì ðåàë ÿñàðÿòäèð, ùàíñû êè ìÿíÿ äèýÿð
øÿõñëÿð âàñèòÿñèëÿ êå÷èð. Ìÿùç áåëÿ áèð ÿñàðÿòèí ëÿüâ åäèë-
ìÿñè íÿçÿðäÿ òóòóëóð”.

***

“Òàóí” ðîìàí-ìåòàôîðàñû éàçû÷ûíûí ôÿëñÿôè áàõûøëàðûíû


à÷àí ÿñàñ ÿñÿðëÿðäÿí áèðèäèð. Îíóí èñòÿíèëÿí ðîìàíûíû îõó-
äóãäà äèëèí âÿ òÿùêèéÿ ñòðóêòóðóíóí ñÿððàñò îëìàñû èëÿ
éàíàøû, áèð ÿñàñ ìÿñÿëÿ äèããÿòè ÷ÿêèð — ðîìàíûí éàçûëìà-
ñûíäà ìÿãñÿä íÿäèð? Áèîãðàôèéàñûíäàí ìÿëóìäóð êè,
Êàìö þëöì ùþêìöíÿ, áóíóí êöòëÿ ãàðøûñûíäà òàìàøà êèìè
èúðà åäèëìÿñèíÿ ìÿíôè ìöíàñèáÿò áÿñëÿéèá âÿ î éåðëÿðäÿ
èøòèðàê÷û îëìàüà íèôðÿò åäèðäè. “Òàóí” ìöùàðèáÿäÿí ñîíðà
— 1947-úè èëäÿ ãÿëÿìÿ àëûíûá. Áó äþâðäÿ ìöùàðèáÿ ôÿëà-
êÿòëÿðè, ìöùàðèáÿíèí èíñàí òàëåéèíè éåðëÿ éåêñàí åòìÿñè
éàçû÷ûíû äÿðèíäÿí äöøöíäöðöðäö. Ðîìàíûí ÿââÿëèíäÿ èëê
àáçàñëàðû äèããÿòëÿ îõóñàã, Îðàí øÿùÿðèíèí ðóùñóç áèð éàé-
ëàíûí îðòàñûíäàêû òÿíùàëûüûíûí, ùÿð áèð íþãòÿñè èëÿ ùÿéàòûí
áóðàäà úàí âåðäèéèíèí øàùèäè îëàðûã. Éÿíè àéðûúà ýþòöðö-
ëÿí áó øÿùÿð (èõòèéàðè øÿùÿð) àðòûã áèð àç ñîíðà áàø âåðÿúÿê
ùàäèñÿëÿðÿ ùàìèëÿ èäè. Äöíéàíûí ñîíó éàõûíëàøûð...
Òàóí, ùÿð øåéäÿí þíúÿ, Êàìöíöí äèýÿð ÿñÿðëÿðèíäÿ
îëäóüó êèìè, äóñòàã ùÿéàòûíû ñèâìîëëàøäûðûð. Åïèãðàôäà
Äàíèåë Äåôîäàí âåðèëÿí ìèñàë äà áóíó òÿñäèãëÿéèð: “…Ùÿð
ùàíñû ìÿùáóñ ùÿéàòûíû íÿéëÿñÿ ìöãàéèñÿ åòìÿê îíà áÿí-
çÿéèð êè, ðåàë ìþâúóä îëàí áèð ÿøéàíû ðåàë ìþâúóä îëìàéàí
áàøãà áèð ÿøéà èëÿ ìöãàéèñÿ åäÿñÿí”. Ñîíðà åëÿ èëê úöìëÿ-
ëÿðäÿí ùÿð øåéèí — ùÿì ãÿùðÿìàíëàðûí, ùÿì äÿ íÿñíÿëÿ-
ðèí “ñÿðùÿä ñèòóàñèéàñû” åêðàíäà âèçóàëëàøûð: “...Áèçèì áó
ÿùâàëàòëà áàüëû ãÿðèáÿ ùàäèñÿëÿð 194..-úè èëäÿ Îðàí øÿùÿ-
ðèíäÿ áàø âåðèá. Öìóìè ìöëàùèçÿ áåëÿéäè êè, ùÿìèí ùàäè-
ñÿëÿð î àäè øÿùÿðèí òÿáèÿòè èëÿ ùå÷ úöð óéóøìóð, îíóí ýöí-

14
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

äÿëèê ùÿéàò ðèòìè èëÿ çèääèééÿò òÿøêèë åäèðäè âÿ ÿñë ùÿãè-


ãÿòäÿ Îðàí øÿùÿðè èëê áàõûøäàí ßëúÿçàèð òÿðÿôëÿðäÿ êè÷èê
áèð ôðàíñûç ïðåôåêòóðàñû îëìàãäàí áàøãà áèð øåé äåéèëäè.
Áó øÿùÿð, ñþçöí êÿñÿñèíè ñþéëÿñÿê, ÷èðêèí èäè âÿ éàë-
íûç ìöÿééÿí âàõò êå÷äèêäÿí ñîíðà îíó ÿòðàôûíäàêû éöç-
ëÿðúÿ òèúàðÿò ìÿðêÿçèíäÿí àéûðàí úèääè ôÿðãëÿðè ñåçÿ áèëÿð-
äèí; ìÿñÿëÿí, áåëÿ áèð øÿùÿð òÿñÿââöð åëÿ ýþðöì íåúÿäèð:
ãóøñóç, ýþéÿð÷èíñèç, àüàúñûç áèð éóðä-éóâà... Îðàäà íÿ áèð
éàðïàã õûøûëòûñû, íÿ áèð ãóø úèâèëòèñè åøèäèëèð. Ôÿñèë äÿéèøìÿ-
ñèíè éàëíûç ýþéöí öçöíäÿí îõóìàã îëàð”.
Ùàäèñÿëÿð áåëÿ áèð ìÿêàíäà úÿðÿéàí åäèð. Òàóí áöðö-
ìöø øÿùÿðèí õðîíèêàñûíû äîêòîð Ðèþ àïàðûð, àíúàã áó ôàêò
ÿñÿðèí ñîíóíäà à÷ûëûð âÿ îíóí øÿõñÿí êå÷èðäèéè ùèññëÿð
ùàðàäàñà, êîëëåêòèâèí òàðèõè êèìè ýþñòÿðèëèð. Îðàí øÿùÿðèíèí
ñàêèíëÿðè êè÷èêäÿí áþéöéÿ ãÿäÿð þëöìúöë äÿðÿúÿäÿ òÿù-
ëöêÿëè òàëå ãàðøûñûíäàäûðëàð — øÿùÿðäÿí ÷ûõûø ãàäàüàí åäèëèá.
Áóðàäà ùàìû ïîòåíñèàë ãóðáàíäûð: èíôåêñèéà ôÿðã ãîéìàäàí
ùàìûíûí — îüðóíóí, úàíèíèí, óøàã âÿ ãîúàíûí úàíûíà äàðà-
øûð. Òÿùêèéÿ ñòðóêòóðó åëÿäèð êè, ùàìû ñå÷èëÿí, éàõóä ãóðó-
ëàí ÷åâðÿíèí è÷èíäÿäèð, áóðàäà ñþùáÿò øÿõñèééÿòèí ìöùèò-
ëÿ òîããóøìàñûíäàí, ùàãëû âÿ éà ùàãñûç àäàìëàðûí ãàíëû
ìöáàðèçÿñèíäÿí éîõ, óúäàíòóòìà ùàìûíûí òàóíëà öç-öçÿ
ýÿëìÿñèíäÿí (þëöìÿ ìÿùêóìëóüóíäàí) ýåäèð. Áó ìÿíà-
äà òàóí — ìåòàôîðàäûð, êÿñèëÿ-êÿñèëÿ, äîüðàíà-äîüðàíà
ýåäÿí ìÿòí èñÿ áó ìåòàôîðàíûí à÷ûìûäûð. ßäÿáèééàòøö-
íàñëûãäà “ìÿçìóíëó ôîðìà” èôàäÿñè âàð, áó ìÿíàäà âàùèä
ÿùâàëàò àéðû-àéðû ñåãìåíòëÿðè åòèáàðèëÿ ðåäóêñèéàéà óüðà-
äûãúà “ìÿçìóíëó ôîðìà” ùåñàáûíà áèð äàùà áÿðïà åäèëèð
âÿ áóíà ýþðÿ äÿ ìåòàôîðà ùàäèñÿëÿðèí äÿðèíëèéèíè ýþñòÿðÿ
áèëèð. Ðîìàí ùÿúìúÿ êè÷èê (ìàêñèìóì äÿðÿúÿäÿ êè÷èê!)
îëäóüóíäàí ëàé-ëàé éûüûëàí ìÿòëÿá ìÿòí ìÿêàíûíäà ùÿð
áèð çÿððÿñè èëÿ èôàäÿ îëóíóð, áó äà åêñïðåññèâëèéè àðòûðûð,
äèëèí èôàäÿ èìêàíëàðûíû ìàêñèìóì ñÿôÿðáÿðëèéÿ àëûð. ßñÿð-
äÿ ùàäèñÿëÿðèí áàøâåðìÿ òàðèõè 194... êèìè ýþñòÿðèëèð; ìåòà-
ôîðàíûí èëêèí à÷ûìû îäóð êè, òàóí äà ìöùàðèáÿ êèìè èíñàí-
ëàðû ãÿôèëäÿí éàõàëàéûð. Êàìöíöí ñþçëÿðèíÿ ýþðÿ, “Òàóí”
ðîìàíûíûí öçäÿ îëàí ìÿçìóíó (çàùèðè ñöæåò ñòðóêòóðó)

15
Àâðîïà Ìöãàâèìÿò ùÿðÿêàòûíûí íàñèçì ÿëåéùèíÿ ìöáàðè-
çÿñèäèð. Ìöÿëëèô “Òàóí” öçÿðèíäÿ èøëÿéÿðêÿí ýöíäÿëèéèíäÿ
àøàüûäàêû ãåéäëÿðè àïàðìûøäû: “...Òàóíóí êþìÿéè èëÿ äöí-
éàíûí ùàìûìûçûí ãàðøûëàøäûüû áîüóúó àòìîñôåðèíè âåðìÿê
èñòÿéèðÿì. Åéíè çàìàíäà áó øÿðùè áöòþâëöêäÿ ìþâúóäëó-
üà øàìèë åòìÿê èñòÿéèðÿì”. Ñöæåò âÿ òÿùêèéÿ ñòðàòåýèéàñû-
íûí ÿñàñûíäà èíñàíûí øÿðëÿ ìöáàðèçÿ ìèôè äàéàíûð.
Êàìöíöí ôèêðèíúÿ, Ôðàíñàíû áöðöéÿí òÿùëöêÿ öìó-
ìÿí äöíéàäàêû áöòöí øÿðèí ÷àëõàëàíûá îéàíìàñûíà, öçÿ
÷ûõìàñûíà øÿðàèò éàðàòäû. Ìÿòíäÿ ìèôîëîæè ñòðóêòóðóí
èçëÿíìÿñè éàçû÷ûéà êè÷èê ùàäèñÿ ãûðûíòûñûíûí ìöàñèð ùÿéàò-
äà ìèíëÿðëÿ àíàëîýèéàñûíû éàðàòìàã èìêàíû âåðäè. Îðàí
áöòöí äöíéàäàí òÿúðèä åäèëèá. Áåëÿ áèð àòîìëàøìà, è÷èíÿ
éûüûëìà ìÿëóì ìåòàôîðàíûí èêèíúè ãàòûäûð — Êàìöíöí
ìåòàôîðà ñÿúèééÿëè ìÿòíëÿðè àðàñûíäà àøêàð-ýèçëè ÿëàãÿëÿð
äÿ áóðàäàí èðÿëè ýÿëèð — îíóí áöòöí íÿñð ÿñÿðëÿðèíäÿ åéíè,
éàõóä áèð-áèðèíÿ éàõûí ìèô ìîäåëè îéíàéûð. “Éàáàí÷û” äà
Ìåðñîíà òÿñàäöôÿí àäàì þëäöðäöéöíÿ ýþðÿ äåéèë, áó
úÿìèééÿò òèïè ö÷öí âàúèá îëàí ìÿðàñèì äåêîðàñèéàñûíäàí
èìòèíà åòäèéèíÿ ýþðÿ åäàì úÿçàñû êÿñèðëÿð. Áó àíëàìäà
“Òàóí” “Éàáàí÷û”íûí áèðáàøà îëìàñà äà, øÿðòè-ìåòàôîðèê
äàâàìûäûð: àçàä îëìàã èñòÿäèéèíÿ ýþðÿ èíñàí “ÿäàëÿò ìöùà-
êèìÿñè” àäûíà ãÿòëÿ éåòèðèëèðñÿ, áóíà ýþðÿ áöòþâ áèð øÿùÿð
áÿëàéà äö÷àð îëìàëûäûð.
Áÿäèè ìÿòíäÿ òÿùêèéÿíèí ýåäèøè åïèäåìèéàíûí àõàðû èëÿ
ìöâàçèäèð; íàñèð áó êîíòåêñòäÿ èøèíè ìàùèð óñòà êèìè ãöñóð-
ñóç éåðèíÿ éåòèðèá — íÿ áèð àääûì èðÿëè, íÿ áèð àääûì ýåðèäÿ
äåéèëäèð. ßäÿáèééàòøöíàñëûãäà èøëÿíÿí “òÿùêèéÿ êöòëÿñè-
íèí” äàüûëìàñû âÿ ïàéëàíìàñû ïðèíñèïè ãóì ñààòûíûí èøëÿìÿ
ãàéäàñûíû õàòûðëàäûð.
Áÿäèè ìÿòíäÿ òÿùêèéÿíèí ýåäèøè, éóõàðûäà ãåéä åäèë-
äèéè êèìè, åïèäåìèéàíûí éàéûëìà òåçëèéèíÿ óéüóíäóð: Îðàí
øÿùÿðèíèí êö÷ÿëÿðèíäÿ ñè÷îâóëëàðûí ïåéäà îëìàñû, ðÿùáÿð-
ëèê âÿ ñàêèíëÿðèí ýåð÷ÿêëèéè äàíìàñû, áàø âåðÿíëÿðëÿ ùå÷
çàìàí îëìàìûø êèìè äàâðàíûëìàñû... Ðîìàíûí ñîíóíäà
õÿñòÿëÿðèí áèðè ñîðóøóð: “Àõû òàóíóí ìàùèééÿòè íÿäèð?”
Òàóí — àðòûã ùÿéàòûí þçöäöð, ìÿñÿëÿíèí ìÿüçè åëÿ áóíäàäûð.

16
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

Áöòöí áó äåéèëÿíëÿðäÿí áåëÿ áèð íÿòèúÿ ùàñèë îëóð êè,


“Òàóí” åêçèñòåíñèàëèçìèí åñòåòèêà âÿ ïîåòèêàñûíû à÷ûãëà-
éàí ÷îõïëàíëû ÿñÿðäèð.
Åêçèñòåíñèàëèçìäÿ ôÿëñÿôè ãàâðàéûø îáéåêòè ôÿðäèééÿò-
÷èëèéèí ìþâúóäëóüó, øÿõñèééÿòèí ùÿéàòûíû òÿøêèë åäÿí
ìÿíà, áèëèê âÿ äèýÿð äÿéÿðëÿðäèð. Êàìöíöí äöøöíúÿñèíäÿ
ùÿéàò ìàääè äöíéàíûí ôðàãìåíòè äåéèë, ìÿíÿâè-ñóáéåêòèâ
àëÿìäèð. Åêçèñòåíñèàëèçìèí ÿñàñ ìÿùÿê äàøû èúòèìàè âÿ
ôÿðäè ìþâúóäëóüóí ÷àðïàçëàøìàñûäûð, èíñàí âàðëûüûíûí áó
èêè ãöòáöíöí ðàäèêàë õàðàêòåðèíèí òÿñäèãèäèð. Áó ÿêñëèê âÿ
òÿçàä èíñàí âàðëûüûíûí àíòèòåçà âÿ ïàðàäîêñëàð, ùàáåëÿ
ìåòàôîðà ôîðìàñûíäà ùÿëëè öñóëó èëÿ øÿðòëÿíèð.
Åêçèñòåíñèàë ïðîáëåìëÿð èíñàíûí äöíéàäà òóø ýÿëäèéè
àüðûëàðëà ÿëàãÿäàð ïðîáëåìëÿðäèð. Áóíëàð ùÿð ýöí éàðàíûð
âÿ èíñàíû ñèëêÿëÿéèð. Áó ïðîáëåìëÿðèí ñïåêòðè ýåíèø äåéèë,
áó, ùÿð øåéäÿí ãàáàã ùÿéàòäûð, þëöì ùÿéàòà ãàðøûäûð.
Àíúàã áó òÿêúÿ ãàðøûäóðìà ìöíàñèáÿòè äåéèë, îíëàðûí àðà-
ñûíäà ÿìÿêäàøëûã, äàõèëè íöôóçåòìÿ âàð. Êàìöíöí äöíéà-
ýþðöøöíäÿ ùÿéàò (ôðàíñûçúà — ëà âèå) àçàä îëìàã èìêàíûäûð.
Éàçû÷ûíûí áÿäèè òÿôÿêêöðöíäÿ ùÿéàò âÿ àçàäëûã ñèíîíèì-
ëÿðäèð. Ùÿéàòûí àçàäëûã êèìè ãàâðàíûëìàñû ùàðàäàñà, ùÿéàò
èäåéàñû îëàí ùÿãèãÿòëÿ ÷óëüàøûð. Ùÿéàòûí ùÿãèãÿò ãèñìèí-
äÿ êîíñåïòóàë ìÿíàñû ðåàëëûã äåéèë, èíñàíûí ôóíêñèéàñûäûð.
Êàìöíöí ôèêðèíúÿ, èíñàíûí ùÿéàòûíäà ùÿãèãÿòèí ïåéäà
îëìàñû èíñàí èïîñòàñûäûð, áó äà ùÿð øåéäÿí þíúÿ, àüûë âÿ
ñÿìèìè äàíûøìàã èñòÿéè èëÿ áàüëûäûð. “Ùÿéàò àçàäëûãäûð”
âÿ “ùÿéàò ùÿãèãÿòäèð” êîíñåïòëÿðè Êàìö ö÷öí ñîí äÿðÿúÿ
âàúèáäèð.
Ëöüÿòè ìÿíàäà þëöì èíñàí âàðëûüûíûí àéðûëìàç ùèññÿñè
îëìàãëà, ùÿéàòû áàøà âóðìàñûäûð. Éàçû÷ûíûí áÿäèè òÿôÿêêö-
ðöíäÿ þëöì ãà÷ûëìàçäûð, ÿââÿëúÿäÿí àéäûí áèð øåéäèð. Ùÿì
äÿ þëöìöí ãà÷ûëìàçëûã èôàäÿ åäÿí ìÿíàñû îíóí þíöíäÿ
ìöäàôèÿñèçëèéè âÿ ÿáÿäè íàðàùàòëûüû äà èôàäÿ åäèð. Êàìöíöí
ðîìàíëàðûíäà “þëöì ùþêìö” (ïåèíå äå ìîðò) îõóúóäà ÿäà-
ëÿòèí òÿíòÿíÿñè ùèññèíè äåéèë, ãÿòë òÿÿññöðàòû éàðàäûð.

17
Á ÿäèè ÿñÿðëÿðè — ïîåòèêàñ û

Àëáåð Êàìöíöí 1942-úè èëäÿ éàçäûüû “Éàáàí÷û”


ðîìàíû ñîí äÿðÿúÿ ñîéóã, àüðûñûç úöìëÿëÿðëÿ áàøëàéûð,
áóðàäà äÿðùàë èêè ãàò íÿçÿðÿ ÷àðïûð: áèðèíúèñè — åëÿ áèë, áàø
âåðÿí ùàäèñÿéÿ ëàãåéä àäàìûí äàíûøûüûíû åøèäèðèê, èêèíúèñè
— åëÿ áèë êè, áàø âåðÿí ùàäèñÿíèí òÿñèðèíäÿí ùÿòòà ñÿñèíè èòèð-
ìèø èíñàíûí èíèëòèñè åøèäèëèð. Ìÿòí áåëÿ áàøëàéûð: “Áó ýöí
àíàì þëöá. Áÿëêÿ, äöíÿí îëóá áó, õÿáÿðèì éîõäóð. Ãîúà-
ëàð åâèíäÿí òåëåãðàì ýÿëìèøäè: “Àíàí âÿôàò åòäè. Äÿôí
ñàáàùäûð. Äÿðèí ùöçíëÿ áàøñàüëûüû âåðèðèê”. Áèëìÿê îëìàç,
áÿëêÿ, äåéèðÿì, äöíÿí þëöá. Ãîúàëàð åâè ßëúÿçàèðäÿí ñÿê-
ñÿí êèëîìåòð àðàëûäà, Ìàðåíãîäà éåðëÿøèð. Ñààò èêèäÿ éîëà
äöøÿí àâòîáóñà ìèíÿðÿì, ùÿëÿ ùàâà ãàðàëìàìûø îðàäà îëà
áèëÿðÿì. Ýåúÿíè òàáóòóí áàøûíäà êå÷èðèá, ñÿùÿðè ýöí
àõøàì ãàéûäà áèëÿðÿì. Øåôäÿí èêèýöíëöê ìÿçóíèééÿò èñòÿ-
äèì, î, ñàäÿúÿ, åòèðàç åäÿ áèëìÿäè, ÷öíêè ñÿáÿáè þëöìäöð.
Àíúàã àéäûí èäè êè, èúàçÿíè úàíäÿðäè âåðèðäè. Áó ñþçëÿðè äÿ
ÿëàâÿ åòìÿéè óíóòìàäûì: “Ýöíàù ìÿíäÿ äåéèë êè…” Ùå÷
íÿ äåìÿäè. Äöøöíäöì êè, áåëÿ äåìÿéÿéäèì ýÿðÿê. Öìó-
ìèééÿòëÿ, íÿéÿ ýþðÿ öçð èñòÿìÿëèéäèì êè?! ßêñèíÿ, î,
ìÿíÿ öçðõàùëûã åòìÿëèéäè. Ëàêèí ñîíðà, ãàéûäàíáàø ìÿíè
éàñ è÷èíäÿ ýþðÿíäÿ, éÿãèí êè, áàøñàüëûüû âåðÿúÿêäè. Àììà
èíäè êèì äåéÿ áèëÿð êè, àíàì þëöá. Éàëíûç äÿôíäÿí ñîíðà
ùÿð øåé àéäûíëàøàúàã, íåúÿ äåéÿðëÿð, éÿãèíëèê ëèáàñû ýåéè-
íÿúÿê”. Êàìöíöí áèðèíúè âÿ ÿí ìöêÿììÿë ðîìàíû áèðèíúè
øÿõñèí — ùå÷ áèð ùÿðÿêÿòè èëÿ ýþçÿ äÿéìÿéÿí ÷îõ àäè èíñàí
îëàí Ìåðñîíóí äèëèíäÿí “ñûõûëìûø áèð äèëäÿ” íÿãë åäèëèð.
Áåëÿ áèð òÿùêèéÿ ìþâãåéè äöíéà íÿñðèíäÿ îðèæèíàë ùàäèñÿ-
äèð, àäû÷ÿêèëÿí ãÿùðÿìàí äàüûíûã âÿ èçàùîëóíìàç øÿêèëäÿ
ãÿòë òþðÿäèð, áèð ÿðÿáè þëäöðöð, òóòóëóá ìöùàêèìÿ îëóíóð
âÿ åäàì úÿçàñûíà ìÿùêóì åäèëèð. Ðîìàíûí íåéòðàë òÿùêè-
éÿ öñëóáó òÿíãèä÷è Ðîëàí Áàðòûí “éàçûíûí ñûôûð äÿðÿúÿñè”
àäëàíäûðäûüû öñëóáà õàñ îëìàãëà ùàäèñÿëÿðèí òÿñâèðèíäÿ âÿ
øÿðùèíäÿ ìöêÿììÿë âàñèòÿéÿ ÷åâðèëèð.
“Òàóí” ðîìàíû ìàðàãëû òÿùêèéÿ ìþâãåéèíÿ ìàëèêäèð —
òÿùêèéÿíèí ñöðÿòè ÿí àøàüû òåìïäÿí ÿí äÿùøÿòëè âÿ ãàðøû-

18
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ — ÀÒÛËÌÛØ ÈÍÑÀÍÛÍ ÏßÍÀÙÛ

ñûàëûíìàç áåúèäëèéÿ ãÿäÿð äàìúû-äàìúû áþéöéöð âÿ ÿñÿ-


ðèí ùå÷ áèð éåðèíäÿ áó ðèòì ïîçóëìóð. Áóíóí ñàéÿñèíäÿ
Êàìöíöí íÿñðÿ ýÿòèðäèéè áó ìåòàôîðà — òàóí ÷îõ ìöðÿê-
êÿá âÿ åëàñòèê îëìàãëà ùÿì ôàøèçìè, áöòöí Àâðîïàäà îíà
ãàðøû äóðàí ìöãàâèìÿò ùÿðÿêàòûíû, ùÿì áöòöí ùÿéàòû —
èíñàíû, îíóí äÿðäèíè, òÿíùàëûüûíû, ìÿñóëèééÿò âÿ ðÿùì ùèñ-
ñèíè, ùàáåëÿ èðàäÿñèíè ÿùàòÿ åäèð. ßñÿðèí ñîíóíäà òàóí,
íÿùàéÿò, ýåðè ÷ÿêèëèð âÿ òÿùêèéÿ÷è äöøöíöð êè, òàóí þéðÿäèð:
“Èíñàíäà íèôðÿò åäèëÿñè øåéäÿí ãöðóð äóéóëàñû øåéëÿð äàùà
÷îõäóð”. Àíúàã î, áóíó äà àíëàéûð êè, òàóí ìèêðîáó ùå÷
çàìàí áèðäÿôÿëèê éîõà ÷ûõìûð, ùÿìèøÿ øÿðàèò ýþçëÿéèð...
“×þêöø” (1956) ðîìàíû ùÿð øåéäÿí ãàáàã òÿùêèéÿ âÿ
êîìïîçèñèéà ñòðóêòóðó èëÿ îðèæèíàë âÿ áþéöê ìàðàã äîüó-
ðàí áèð ÿñÿðäèð. Áó ðîìàí ÿââÿëëÿð Ïàðèñäÿ âÿêèë èøëÿìèø,
ùàçûðäà þçöíö òþâáÿ ùàêèìè àäëàíäûðàí Æàí Áàòèñò Êëà-
ìàíñûí àäû ÿñÿðäÿ ÷ÿêèëìÿéÿí øÿõñÿ éþíÿëÿí ìîíîëîãó-
äóð. Áó ùÿì äÿ ýöíàù âÿ ýöíàùñûçëûã, ðÿùì âÿ úÿçà, õåéèð
âÿ øÿð ùàããûíäà ýåíèø ãàïñàìëû áèð ôÿëñÿôè äèñêóðñäóð.
Êàìöíöí “×þêöø”ö ýöíàù ùèññè âÿ îíäàí àçàä îëìàüûí
ìöìêöíñöçëöéö ùàããûíäà áèð ðîìàíäûð. Àäû÷ÿêèëÿí ïåð-
ñîíàæ (“Êëàìàíñ” ëàòûí ìÿíøÿëè ñþçäöð (úëåìåíñ), “áàüûø-
ëàéàí” äåìÿêäèð) áÿçÿí ðÿüáÿò äîüóðàí, áÿçÿí òÿùëöêÿ-
ëè, àíúàã áöòöí áóíëàðëà áÿðàáÿð, ùÿéàòûíäà áàø âåðÿí áèð
ùàäèñÿíè þìðö áîéó óíóäà áèëìÿéÿí áèð èíñàíäûð. Êëàìàíñ
óçóí-óçàäû þç-þçö èëÿ äàíûøûð, ìÿòíè áèðáàøà òÿëÿôôöç åäèð,
àíúàã ùÿð àí ùÿéàòäà áóðàõäûüû áîøëóüó äîëäóðìàüà úàí
àòûð. Ëàêèí áó áèðíÿôÿñÿ äåéèëÿí ìîíîëîãäà îíóí òÿíùà
êö÷ÿëÿðäÿ ñÿðýÿðäàí ýÿçìÿñèíè, áåéíèíäÿêè øåéòàíëàðû òóòà
áèëìÿê ö÷öí Ïàðèñè òÿðê åäèá Àìñòåðäàìà ýÿëìÿñèíè äóé-
ìàã ìöìêöíäöð. Êëàìàíñ äàíûøûð âÿ ùÿìñþùáÿòèíÿ áèðúÿ
àí äà îëñà äàíûøìàã èìêàíû âåðìèð, Êëàìàíñ ôÿðäèééÿò÷è-
äèð, î ùÿì äÿ ùÿìñþùáÿòèíè íÿçÿðÿ àëìàéûá þç-þçö èëÿ
äàíûøàí áèð òèïäèð. ßñÿðèí áèð éåðèíäÿ Êëàìàíñ ùÿìñþù-
áÿòèíè ìöøàéèÿò åäÿðêÿí ýåðè ãàéûòäûüû éîëäà êàíàëëàðû
ýþðöð âÿ îíëàðû Äàíòåíèí úÿùÿííÿìèíäÿêè êîíñåíòðèê äàè-
ðÿëÿðÿ áÿíçÿäèð. Áó, ÿñÿðäÿêè áèðèíúè òàìàìëàéûúû äåòàëäûð.
Èêèíúè äåòàë êþðïö îáðàçû èëÿ áàüëûäûð. Êëàìàíñ áèð ýöí

19
êþðïö áàøûíäà äàéàíàí, ìàòÿì è÷èíäÿ ãîâðóëàí áèð ãàäû-
íûí þçöíö ÷àéà àòìàñûíû õàòûðëàéûð. Àëëàùà éàëâàðûð êè, áó
ùàäèñÿíè áèð äÿ òÿêðàð åòñèí, îíó äà, åëÿ þçöíö äÿ õèëàñ
åäÿ áèëñèí.
Ñîíäà ÿââÿëêè ôèêðèìèçÿ ãàéûäûá òÿêðàð åòìÿê èñòÿðäèê
êè, Êàìöéÿ ôèëîñîô-éàçû÷û, éàõóä éàçû÷û-ôèëîñîô äåìÿê,
ÿñëèíäÿ, îíóí áèð éàðàäûúû êèìè ìèññèéàñûíû àíëàìàìàüà
áÿðàáÿðäèð. Î, ôÿëñÿôÿ âÿ ñîñèîëîýèéà ìöòÿõÿññèñè îëäóüóíà
ýþðÿ áÿäèè ìÿòíëÿðèíäÿ õàëèñ ôÿëñÿôè éþíöìëö èäåéàëàðëà
÷ûõûø åòìèðäè, î, ñàäÿúÿ, éåíè òèïëè éàçû÷û èäè âÿ éåíè êàòå-
ãîðèéà îíóí áÿäèè ìÿòíëÿðèíèí áöòöí ñòðóêòóðóíäà — äèë,
öñëóá, êîìïîçèñèéà âÿ ÿí ÿñàñû, éåíè òÿùêèéÿ íöìóíÿñèí-
äÿ þçöíö ýþñòÿðèðäè. Êàìö èäåéà éàçû÷ûñû èäè, ðîìàíëàðûíûí
ùÿð áèðèíèí àäû ùÿì äÿ ìÿùç îíóí ÿäÿáè êÿøôè îëàí ìåòà-
ôîðàëàð èäè, êëàññèê íÿñð ÿíÿíÿëÿðèíè éåíè ìåòàôîðàëàðëà
çÿíýèíëÿøäèðÿí âÿ èíêàð åäÿí Êàìö ùÿì äÿ áöòöí
“èçì”ëÿðäÿí éóõàðûäà äóðóðäó, åêçèñòåíñèàëèçìè ÿäÿáè
ðàêóðñäàí ïîïóëéàðëàøäûðäûüûíà ýþðÿ áó ôÿëñÿôè úÿðÿéàíäà
èëèøèá ãàëìûðäû, ðîìàí ïîåòèêàñûíà éåíèëèêëÿð ýÿòèðäèéèíÿ
ýþðÿ “éåíè ðîìàí” éàðàäûúûëàðûíäàí áþéöêëöéö âÿ ìèãéàñû
åòèáàðèëÿ éåðäÿí ýþéÿ ãÿäÿð ôÿðãëÿíèðäè.
Âîëòåð âÿ Äåíè Äèäðîíóí éåíè øÿðàèòäÿ äàâàì÷ûñû îëàí
Êàìö, ùÿð øåéäÿí þíúÿ, àçàäëûüûí ìöäàôèÿ÷èñè èäè.

Úàâàíøèð Éóñèôëè

20
ÒÀÓÍ
(ðîìàí)
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ÒÀÓÍ

...Щяр щансы дустаг щяйатыны няйляся мцгайися


елямяк она бянзяйир ки, реал мювъуд олан
бир яшйаны реал мювъуд olmayan baшqa bir
яшйа иля мцгайися едясян.

Даниел Дефо

Ы ФЯСИЛ

Бизим бу ящвалатла баьлы гярибя щадисяляр 194...-ъи


илдя Оран шящяриндя баш верib. Цмуми мцлащизя беляй-
ди ки, hяmin щадисяляр о ади шящярин тябияти иля щеч ъцр
уйушмур, онун эцндялик щяйат ритми иля зиддиййят тяш-
кил едир. Ясл щягигятдя ися Оран шящяри илк бахышдан Ялъя-
заир тяряфлярдя кичик бир франсыз префектурасы олмагдан
башга бир шей дейилди.
Бу шящяр, сюзцн кясясини десяк, чиркин иди вя йалныз
мцяййян вахт кечдикдян сонра ону ятрафындакы йцз-
ляръя тиъарят мяркязиндян айыран ъидди фяргляри сезя
билярдин; мясялян, беля бир шящяр тясяввцр еля эюрцм
неъядир: гушсуз, эюйярчинсиз, аьаъсыз бир йурд-йува...
Орада ня йарпаг хышылтысы, ня дя бир гуш ъивилтиси ешидилир.
Фясил дяйишмясини йалныз эюйцн цзцндян охумаг олур.
Эюй цзц Танры гапысыдыр. Йазын эялишини анъаг щаваларын
дяйишмясиндян, бир дя эцл-чичяйин щяр йаны бцрцмясин-
дян билярсян. Онлары да ки, шящяр кянарындан хырдават-
чылар эятирирляр. Бащар дейилян будурса, йолда-бярядя
ялцстц сатылыб-совулур. Йайда эцняш, онсуз да, гуруйуб
гахаъа дюнмцш биналарын цзяриня од яляйир, дивар боз
кцл галаьы иля юртцлцр, бу од-аловун ялиндян гачыб гапы-
пянъярялярин бамбалаъа кюлэясиндя эиряляня билярсян.

22
I ÔßÑÈË

Пайызда ися яксиня, палчыг, санки, сел аьзына гошулуб эялир.


Эюзял, ращат эцнляр гышын пайына дцшцр. Щяр щансы бир
шящярля ясл танышлыг орада адамларын неъя ишлямясини,
севэи вя щясрятини, бир дя... неъя юлмясини билмякдян
башлайыр. Бизим бу балаъа шящярдя, щаванынмы тясирин-
дяндир, нядяндир, билмирям, бцтцн бунлар бир-бириня еля
гарышыб ки, бир шейин варлыьы иля йохлуьу арасындакы фярги
щисс етмирсян. Йяни бурада инсанлар дарыхмагдан вя она
вярдиш елямякдян цзцлцрляр, язаб чякирляр. Бизим шящяр
сакинляринин эеъя-эцндцз ишляйиб дяридян-габыгдан чых-
малары варланмагдан ютрцдцр. Онлар, ясасян, ком-
мерсийа ишляриня баш гошур, юзляринин ифадясийля десяк,
“ишлярдян дя имтина етмирляр — дяниздя чимир, кинойа
бахыр, гадынларла севиширляр. Анъаг аьлы башында олан
адамлар кими бцтцн бу яйлянъяляря шянбя вя базар
эцнляри вахт айырыр, щяфтянин галан эцнлярини чохлу пул
газанмаьа сярф едирляр. Ахшамлар ишдян чыхан кими щяр
эцн ейни саатда, ейни кафедя, ейни булварда эюрцшцрляр.
Ъаванлыгда гызьын, ещтираслы олсалар да, щявясдян тез
дцшцрляр, йаша долдугъа онларын фитри гцсурлары бир даща
банкет салонларындан, гызьын, цзцъц карт ойуну эедян
клубларын диварларындан о йана адламыр. Шцбщясиз, бу
йердя дейян тапылыр ки, бцтцн бунлар тякъя бизим шящя-
ря хас дейил, адамларын еля щамысы, яслиня бахсан, беля-
дир... Бир йана баханда сящярдян-ахшамадяк ишляйиб,
галан вахтыны карт ойнамагла, кафедя отуруб лаггырты
вурмагла юлдцрян адамларда гярибя ня вар ки? Ахы бу
дцнйада еля шящярляр, еля мямлякятляр дя вар ки, инсан-
лар тамам башга щавайла няфяс алыр, щяр шейдян шцбщя-
лянир, тяряддцд кечирирляр. Амма бу тяряддцд онларын
щяйатыны дяйишя билмир. Щеч шцбщясиз, тяряддцдцн олма-
сы, бир балаъа юзцнц эюстярмяси дя няся дейир. Оран ися,
яксиня, шцбщядян-филандан тамам хали бир шящярдир. Неъя
дейярляр, мцасир шящярдир. Нятиъя етибариля биздя адамла-
рын неъя, ня тящяр севмясинин тяфяррцатына вармаьын

23
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

мянасы йохдур. Гадынлар вя кишиляр мящяббят дейилян


ойунда йа чох тез бир заманда бир-бирини мящв едир, йа
да сакитъя, галмагалсыз йашамаьа алышырлар. Бу ики якс
гцтб арасында орта щядд олмур вя эюзлянилмир. Бунун
юзцндя бир еля гярибялик йохдур. Башга шящярлярдя
олдуьу кими Оранда да инсанлар вахт дарлыьынданмы, йа
садяъя, лагейдликдянми мащиййятиня вармадан сев-
мяйя мящкум олунублар. Бяли, бцтцн бунлар ади шей-
лярдир. Бу шящярдя ян гярибяси юлмякля баьлы мцяййян
чятинликлярин мювъудлуьудур. “Чятинлик” сюзц бир о
гядяр дя йериня дцшмцр, наращатлыг десяк, даща дягиг
олар. Хястялянмяк щямишя вя щяр йердя пис шейдир, анъ-
аг еля юлкяляр дя вар ки, орада хястялянмяйин юзц эюй-
дяндцшмя, илащи пайдыр: сянин назыны чякирляр...
Хястянин гайьыйа, адиъя хош сюзя ещтийаъы олур, о,
няйяся, кимяся цряйиндя мющкямъя цмид баьлайыр —
бцтцн бунлар тябиидир. Анъаг Оранда щяр шей щаванын
шылтаглыьы, эюрдцйцн ишин мянасы, йатыб-дурдуьун йерин
нямишлийи иди... Щяр шей, щяр шей мющкям ъансаьлыьы истя-
йир. Хястя о юлкядя тяк-тянщадыр. Истидян, бцркцдян од
тутуб йанан дюрд дивар арасында айаьы тялядяймиш кими
ъан цстя олан кяс кимин йадына дцшцр? Ейни анда, аз
гала, бцтцн шящяр телефонда, йахуд кафедя аьыздолусу
коммерсийа ишляриндян, вексел сянядляриндян данышыр.
Бу йердя хястями, хястяликми йада дцшяр? Бялкя, сонра
баша дцшярсиниз ки, наголай юлцм ня демякдир.
Бу бир нечя натамам штрих дя, эцман едирям ки, сизя
бизим шящяри таныдар. Йери эялмишкян, щеч няйи шиширтмяк
эяряк дейил. Цзяриндя дайанылмалы ъящят дя бах будур:
шящяримизин вя щяйатымызын йекрянэ вя ъяфянэ олмасы...
Бунун биръя ялаъы вар: вярдиш ки елядин, ишлярин йаь кими
эедяъяк. Бизим шящярдя вярдиш елямяк бюйцк амилдир.
Бу мянада, шцбщясиз ки, щяйат бир еля ъялбедиъи дейил.
Анъаг бурасы да вар ки, щяр эцн щяръ-мяръликдян узаьыг.
Бах еля бу сябябдян шящяримизин тямизцрякли вя ишэцзар

24
I ÔßÑÈË

сакинляри мцсафирляриндян гануни щюрмят газанырлар. Щяр


ъцр тябии эюзялликдян, йашыллыг вя рущдан мящрум олан бу
шящяр, бир нюв, динъярлийи андырыр, адамы йуху тез апарыр.
Анъаг ядалят наминя дейяк ки, онун щяр йаны тяпялярля
ящатя олунмуш чылпаг гайаларын арасында йерляшмяси юзц
мисилсиз бир мянзярядир. Бир шейя тяяссцфляняк ки, шящяр
архасы бухтайа тяряф тикилиб вя буна эюря щеч йандан
дяниз эюрцнмцр, адамлар ону дюрд эюзля ахтарсалар да...
Инди мцбащисясиз разылашмаг олар ки, бу илин йазында
бизим сакинляри гяфил йахалайан щадисяляр сонракы бир чох
ъидди ящвалатларын баш вермясиня сябяб олуб. Бу фак-
тлар, ялбяття, кимяся инандырыъы, кимяся уйдурулмуш, сах-
та щадися тясири баьышлайаъаг. Анъаг бурасы да вар ки,
наьылчы беля якс-гцтбляря чох истинад етмямялидир. О
йалныз буну йазмаьа борълудур: “Филан щадися баш вер-
ди”. Биръя шяртля: яэяр о бился ки, доьрудан да, беля бир
щадися баш вериб вя бирбаша бюйцк бир халгын талейиня
баьлыдыр, цстялик, минлярля шащиди вар.
Мящз о шащидляр црякляриндя бу щягигяти гялямя
алана ящсян дейяъякляр. Анъаг бизим наьылчы — онун
адыны сонра биляъяксиниз — бир чох сябяблярдян, бялкя,
гянаятедиъи сцбутлар тапылмадыьындан, бялкя дя, ишин
бцтцн тяфяррцатыны билмядийи цчцн беля бир вязифяни бой-
нуна эютцрмцр. Беля олсайды, ня варды ки: еля тарихчи
оларды. Тарихчи дилетант беля олса, сянядляря, фактлара яса-
сланыр. Мялумунуз олсун ки, бу ящвалаты нягл едян ада-
мын да ялиндя бязи сянядляри вар. Ян юнъя шяхси мцша-
щидяляри, сонра щадисялярля баьлы башгаларынын ифадяляри. Иш
еля эятириб ки, о, бу ящвалатын бцтцн иштиракчыларындан
инандырыъы фактлар ешидиб. Нящайят, ялиня кечян бир каьыз
парчасы. Тящкийя бойу о, йери эялдикъя бу мянбяляря цз
тутаъаг вя щям дя... Анъаг йетяр, эялин ясл мятлябя
кечяк. Илк эцнцн тясвири хцсуси зящмят тяляб едир.
Доктор Бернар Рйю апрелин 16-да сящярчаьы отаьын-
дан чыхаркян юлц сичовулу айаглады. Яввял-яввял щеч

25
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ня олмамыш кими сичовулу айаггабысынын уъуйла кяна-


ра итяляди вя исти-исти пилляляри енди. Анъаг кцчяйя дцшян
кими аьлына эялди ки, даландары хябярдар етсин: ахы юлц
сичовул онун кандарынын аьзында ня эязирди? Гоъа далан-
дар ъянаб Мишел бу щадисяни еля гаршылады ки, эуйа, о чох
гейри-ади бир шей кяшф едибмиш. Бир шей дя вар: яэяр док-
тор буну, садяъя олараг, гярибя бир щадися кими гябул
едирдися, гапычы буну ясл биабырчылыг сайырды.
Онун мювгейи гяти вя кяскин иди: бу евдя, бу бина-
да сичовул ола билмяз! Доктор ня иллащ елядися дя, Мишел
юз сюзцндя мющкямъя дайанырды. Демяк, бу бинада
сичовул олмур — биллащ олмайыб, ону бура кянардан эяти-
рибляр... Мязщякядир, мязщякя! Кимся кимися бармаьы-
на доламаг истяйиб.
Еля щямин ахшам Бернар Рйю гапысынын аьзында
дуруб ъибиндя ачар ахтарырды ки, эюзц гаранлыгда дящли-
зин о башындан сяндяляйя-сяндяляйя эялян бир сичовула
саташды. Щейванъыьаз дайанды, бядянинин мцвазинятини
сахламаьа чалышды, сонра дурмадан, дцз онун цстцня
эютцрцлдц. Сонра айаглары цстя эери дюндц, йеря дяйян-
дя зяиф гышгырты ешидилди, ъящянэляриндян ган фышгырырды,
доктор ону бир эюзцйля тез-тялясик сцзцб евя галхды.
Бейнини мяшьул едян щеч дя тяк сичовул дейилди. Бу
ахан ган йадына юз дярдини салырды. Бцтцн или хястя йатан
арвады сабащ сящяр даьларда йерляшян санаторийайа йола
дцшмялийди. Ону неъя вар еля, чарпайыда йатан эюрдц.
Сабащкы ъанцзцъц сяйащятя о, беляъя щазырлашырды. Сакит-
ъя эцлцмсяйирди.
— Мян юзцмц чох йахшы щисс едирям, — диллянди.
Доктор сакитъя онун цзцня бахырды. Цзяриня эеъя лам-
пасынын зяиф ишыьы дцшмцшдц. Отузйашлы гадынын сифяти она
илк эянълик иллярини хатырладырды. Бялкя дя, бу ишыглы, сещрли
тябяссцмцн эцъцня...
— Эцъцн чатарса, йат. Гуллугчу гадын саат 11-дя
эяляъяк, мян сизи саат 12-нин гатарына чатдырарам.

26
I ÔßÑÈË

Азъа тярлямиш алнындан юпдц. Арвады ону гапыйа


гядяр щямин о сещрли тябяссцмля йола салды.
Ертяси эцн, апрелин 17-дя, саат 8-дя даландар док-
тору гапыдан кечяркян йахалады вя эуйа, щансыса лоту-
потунун цнванына дящлизя цч юлц сичовул тулладыьына
эюря гарьыш вя сюйцш йаьдырды. Эюрцнцр, онлар йекя
тялялярля тутулдугларындан тамам гана бялянмишдиляр.
Даландар сичовулларын пянъяляриндян йапышараг бир мцд-
дят гапы аьзында дайанды: бялкя дя, о, беля щесаб едир-
ди ки, щачанса щямин о лотулар даща щансыса зарафатларый-
ла юзлярини яля веряъякляр. Анъаг ябяс йеря.
— Йахшы, бахарыг, — Мишел додагалты дейинирди, — яввял-
ахыр йахалары ялимя кечяъяк.
Фикри-зикри бу гярибя щадисяйля гарышмыш Рйю, адяти
цзря, йохланылмасына ян касыб хястялярин йашадыьы мящял-
лялярдян башламаьа гярар верди. Бу мящяллялярдян зир-
зибили мяркязя баханда чох эеъ йыьышдырырдылар вя дцм-
дцз, тозлу кцчялярля шцтцйян машынлар, аз гала, сякинин
кцнъляриня гойулмуш йешикляри вуруб учураъагды. О йал-
ныз юз эетдийи йолун цстцндя, зирзибил вя кирли ясэилярин
ичиндя 10-а йахын сичовул юлцсцнц сайды.
Баш чякдийи биринъи хястя пянъяряляри кцчяйя ачылан,
щям йатаг, щям дя йемяк отаьы олан мянзилдяки чар-
пайыда узанмышды. Бу, сифятини сярт гырышлар юртмцш гоъа
бир испан иди. Гяншяриндя, йорьанын цстцндя нохуд долу
газанча варды. Доктор ичяри эиряндя йарыдикялмиш вязий-
йятдя олан хястя архайа чеврилди ки, ращат няфяс ала бил-
син, йохса астма тамам ящядини кясмишди. Ийня вуру-
ланда хястя данышмаьындан галмырды:
— Доктор, онларын неъя гайнашдыьыны эюрцрдцнцзмц?
— Щя, щя, — арвады да тясдиг етди, — гоншумуз артыг
цчцнц тутуб.
Гоъа яллярини бир-бириня сцртцрдц.
— Зибилханаларда онларын ялиндян айаг атмаьа йер
галмайыб. Аълыг, фялакят эяляъяк!

27
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Рйю баша дцшдц ки, сющбят сичовуллардан эедир, вя


артыг бцтцн мящялля ишдян хябярдардыр. О, бцтцн хястя-
ляри йохлайандан сонра евя гайытды.
— Сизя телеграм эялиб, йухарыдандыр, — Мишел деди.
Доктор ондан сичовуллар барядя сорушду.
— Йох, йох, — даландар гяти шякилдя билдирди, — мян
сярвахтам, эюзцмдян йайына билмязляр. Беля зарафат
бир дя кечмяз!
Телеграмда йазылмышды ки, сабащ анасы эялир. Хястя
арвады чыхыб эедяндян сонра евя анасы бахаъагды. Ота-
ьа эиряндя гуллугчу гадыны эюрдц.
Перронун гуртараъаьында, дцз чыхышын башында Рйю
балаъа оьлунун ялиндян тутмуш мцстянтиг Отонла раст-
лашды. Сорушду ки, бялкя, бир йана сяфяря эедир, йола чыхыр?
Уъабойлу, гарабяниз, бир аз бу дцнйанын, бир аз да
о дцнйанын адамына охшайан (лап дяфн бцросунун
мямуруйду ки, дурурду) Отонун ъавабы нязакятли, анъ-
аг кяся олду:
— Арвадымын — ханымым Отонун йолуну эюзляйи-
рям. Валидейнляримя баш чякмякдян гайыдыр.
Паровоз фит чалды.
— Сичовуллар... — мцстянтиг сюзцнц битиря билмяди.
Рйю гатара тяряф эетмяк истядися дя, дайанды.
— Щя... щя... Анъаг щеч нядир бу. Ютцб-кечяр.
Еля бу ан йанларындан ялиндя ичи долу юлц сичовул
йыьылмыш йешик тутан бир дямирйол ишчиси ютдц. Еймянмиш
кими олду.
Еля щямин эцн, нащардан сонра, щяля ахшам мца-
йинясиня башламамышдан Рйю бир ъаван оьланы гябул
етмишди. Юзцнц журналист кими тягдим едян бу оьлан
сящяр тездян эялмишди.
Ады Рейон Рамбер иди. Эюдякбойлу, енликцряк, гятий-
йятли, аьыллы эюзляри олан Рамберин яйниндя идман фор-
масына бянзяр палтар варды. Дярщал мятлябя кечди. Адлы-
санлы Парис гязетляринин бириндя ишляйирди. Яряблярин щяйат

28
I ÔßÑÈË

шяраити, тибби-эиэийеник дурумуйла марагланыр, Рйюйя


суаллар йаьдырырды. Рйю деди ки, вязиййят щеч дя йахшы
дейил. Анъаг о, сющбяти узатмаздан яввял билмяк истя-
йирди ки, эюрясян, бу журналистин ясл щягигяти сюйлямяйя
эцъц чатаъагмы?
— Шцбщясиз, — деди.
— Ону демяк истяйирям ки, сизин йаздыьыныз йалан
чыхмайаъаг ки?
— Ачыьыны дейим ки, сизи гяти ямин едя билмярям.
Анъаг беля бир ямманын мейдана чыхмасы цчцн бир
ясас эюрмцрям.
Рйю нязакятля деди ки, сюзсцз, беля бир щюкм ясас-
сыз оларды, анъаг... Суалы бу шякилдя вермякля билмяк
истяйирди ки, Рамберин шащидлийинин кянар мцдахиляляря
ещтийаъы йохдур ки?
— Мян дя еля бунун, йалныз бунун тяряфиндяйям.

***
Ñîíðàêû ýöíëÿðäÿ âÿçèééÿò äàùà äà àüûðëàøäû. Þëö
ýÿìèðèúèëÿðèí ñàéû àðòûðäû. Ùÿð ñÿùÿð äàùà ÷îõ úÿñÿä
òîïëàíûðäû. Äþðäöíúö ýöíäÿí ñîíðà ñè÷îâóëëàð äÿñòÿ èëÿ
à÷ûã ùàâàäà þëìÿéÿ ÷ûõûðäûëàð. Îíëàð êàíàëèçàñèéà áîðó-
ëàðûíäàí, çèðçÿìèëÿðäÿí ÷ûõûр, óçóí úÿðýÿ èëÿ ñÿíäÿëÿéÿ-
ñÿíäÿëÿéÿ èøûãëû éåðÿ òîïëàíûð, éåðëÿðèíäÿ ôûðëàíûð, àäàì-
ëàðûí àðàñûíäàúà éûõûëûá-þëöðäöëÿð. Ýåúÿëÿð ùÿéÿòëÿðäÿ,
êè÷èê êö÷ÿëÿðäÿ úàí âåðÿí ñè÷îâóëëàðûí èíèëòèñè åøèäèëèðäè.
Ñÿùÿð èñÿ áàüëàðäà, êåøêяë ãûðàüûíäà òîïëàíìûø úÿñÿä-
ëÿð òàïûëûðäû. Ùàìûñûíûí áóðíóíóí óúó ãàíëû èäè, áÿçèëÿðè
øèøìèø âÿ èéëÿíìèø, áÿçèëÿðè èñÿ ãàõàúëàøñà äà, áûü òöêëÿðè
ùÿëÿ éàïûõìàìûøäû. Øÿùÿðèí è÷èíäÿ, åâëÿðèí ýèðÿúÿéèíäÿ,
ùÿéÿòëÿðäÿ êè÷èê äÿñòÿëÿðëÿ òîïëàíìûø úÿñÿäëÿð òàïûëûðäû.
Áÿçÿí èíçèáàòè áèíàëàðûí çàëëàðûíäà, ìÿêòÿá ùÿéÿòèíäÿ,
êàôåëÿðèí äþøÿìÿñèíäÿ äÿ òÿê-òÿê юлц сичовуллара ðàñò
ýÿëèðäèëÿð. ßùàëè îíëàðû øÿùÿðèí ÿí ìÿðêÿçè éåðëÿðèíäÿ

29
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ýþðöá ãîðõóéà äöøöðäö. Àðì ìåéäàíûíäà, áóëâàðäà,


Ôðîí-äþ Ìåð ýÿçèíòè ñàùÿñèíäÿ äÿ ñè÷îâóë þëöñöíÿ ðàñò
ýÿëèðäèëÿð. Ñÿùÿð òåçäÿí ùÿð éàí úÿñÿäëÿðäÿí òÿìèç-
ëÿíñÿ äÿ, ýöí ÿðçèíäÿ éàâàø-éàâàø øÿùÿð ñè÷îâóë þëöñö
èëÿ äîëóðäó. Ýåúÿ âàõòû ýÿçèíÿíëÿð áÿçÿí òÿçÿ þëìöø
áèð ñè÷îâóëóí éóìøàã úÿñÿäèíè òàïäàëàéûá äèêñèíèðäèëÿð.
Åëÿ áèë, åâëÿðèìèçèí ñàíúûëäûüû áó òîðïàã þç åéèáëÿðèíè
áцðóçÿ âåðèð, ùÿìèøÿ îíó è÷ÿðèäÿí ãàçûìûø êèôèð úàíëûëàðû
÷þëÿ ÷ûõàðûá àëÿìÿ ýþñòÿðèðäè. Ùÿìèøÿ ñàêèò ùÿéàò ñöð-
ìöø, èíäè, áèð íå÷ÿ ýöí ÿðçèíäÿ ÷àõíàøìàéà äöøìöø
êè÷èê øÿùÿðèìèçèí âÿçèééÿòèíè òÿñÿââöð åäèí. Åëÿ áèë,
ùÿìèøÿ ñîéóããàíëû îëìóø ñàüëàì áèð àäàì áèðäÿí-áèðÿ
úîøóá-ãàéíàìàüà áàøëàìûøäû.
Èø î éåðÿ ýÿëèá ÷àòäû êè, Ðàíñäîã àýåíòëèéè (õÿáÿðëÿð,
ñÿíÿäëÿð, ùÿð úöð ìÿñÿëÿ áàðÿäÿ ìÿëóìàò âåðÿí áöðî)
þçöíöí ðàäèî õÿáÿðëÿðèíäÿ ìÿëóìàò âåðäè êè, òÿêúÿ
àïðåë àéûíûí 25-äÿ àëòû ìèí èêè éöç îòóç áèð ñè÷îâóë þëöñö
òîïëàíûá âÿ éàíäûðûëûá. Øÿùÿðèí âÿçèééÿòè ùàããûíäà àéäûí
òÿñÿââöð âåðÿí áó ðÿãÿì ÿùàëèíèí ùÿéÿúàíûíû áèð àç äà
àðòûðäû. Èíäèéÿ ãÿäÿð øèêàéÿòëÿíèðäèëÿð êè, øÿùÿðäÿ èéðÿíú
áèð ùàäèñÿ áàø âåðèð. Èíäè èñÿ àíëàéûðäûëàð êè, íÿ ýÿëÿúÿéè,
íÿ äÿ ìÿíøÿйè ìÿëóì îëàí áó ãåéðè-àäè ÿùâàëàòäà íÿ
èñÿ ùÿäÿëÿéèúè áèð úÿùÿò äÿ âàð. Òÿêúÿ ñèíÿýèðëèéÿ òóòóë-
ìóø ãîúà èñïàí ÿëëÿðèíè îâóøäóðà-îâóøäóðà, ñåâèíúÿê áèð
ñÿñëÿ åëÿ ùåé äåéèðäè: “Ùÿ, ÷ûõûðëàð, ñè÷îâóëëàð ÷ûõûðëàð”.
Àïðåëèí 28-äÿ Ðàíñäîã ìÿëóìàò âåðäè êè, òÿõìèíÿí,
ñÿêêèç ìèí ñè÷îâóë þëöñö éûüûëûá. ×àøгûíëûã øÿùÿðè áöðöäö:
úàìààò úèääè òÿäáèð ýþðöëìÿñèíè òÿëÿá åäèð, ðÿùáÿðëèéè
ýöíàùëàíäûðûðäû. Äÿíèç ñàùèëèíäÿêè åâëÿðäÿ éàøàéàíëàðûí
áÿçèëÿðè èñÿ ÷ÿêèëèá äÿíèçäÿ éàøàìàã èñòÿäèêëÿðèíè ñþéëÿ-
éèðäèëÿð. Àììà åðòÿñè ýöí ìÿëóìàò àýåíòëèéè õÿáÿð âåðäè
êè, âÿçèééÿò ãÿôèëäÿí äÿéèøèá, ñàíèòàðèéà èäàðÿñè ýöí
ÿðçèíäÿ àç úÿñÿä òîïëàéûá. Øÿùÿð ðàùàò íÿôÿñ àëäû.
Àììà åëÿ ùÿìиí ýöí ýöíîðòà÷àüû Ðéþ ìàøûíûíû
åâèí ãàðøûñûíäà ñàõëàéàíäà ýþðäö êè, åâ õèäìÿò÷èñè èðÿ-

30
I ÔßÑÈË

ëèêè òèíäÿí ÷ûõûá, àüûð àääûìëàðëà ýÿëèð. Êèøèíèí áàøû ñàë-


ëàã, ãîëëàðû âÿ ãû÷ëàðû àðàëû, àääûìëàðû íèçàìñûç èäè. Ãîúà
õèäìÿò÷è áèð êåøèøèí ãîëóíà ýèðìèøäè, ùÿêèì êåøèøè äÿ
òàíûéûðäû. Áó àäàì êåøèø Ïàíåëó èäè, ÷îõ ãàáèëèééÿòëè âÿ
ìöáàðèç áèð äèí õàäèìè êèìè ùþðìÿò ãàçàíìûøäû. Äèíÿ
áèýàíÿ îëàíëàð äà îíà ðÿüáÿò áÿñëÿéèðäèëÿð. Ùÿêèì äàéà-
íûá îíëàðû ýþçëÿäè. Ãîúà Ìèøåëèí ýþçëÿðè ïàðûëòûëû, íÿôÿñè
õûøûëòûëû èäè. Êèøè þçöíö ïèñ ùèññ åëÿéèá ùàâàäà ýÿçèíìÿéÿ
÷ûõûáìûø. Àììà áîéíóíóí, ãîëòóãàëòû âÿçèëÿðèíèí âÿ
эцнэюрмяз éåðèíèí äþçöëìÿç àüðûñûíäàí ýåðè ãàéûòìàëû
îëóá âÿ ãàéûäà áèëìÿê ö÷öí êåøèø Ïàíåëóäàí êþìÿê
èñòÿéèá.
— Âÿçèëÿðèì øèøèá, — ãîúà äèëëÿíäè. — Éÿãèí, íÿ âàõòñà
ýöúÿ äöøìöøÿì.
Ùÿêèì ÿëèíè ìàøûíûí ãàïûñûíäàí óçàäûá Ìèøåëèí îíà
òÿðÿô ÿéèëìèø áîéíóíó éîõëàäû. Áàðìàãëàðû àüàú äöéö-
íöíÿ îõøàéàí áèð øèøÿ òîõóíäó.
— Ýåäèí, éàòûí éåðèíèçäÿ, ãûçäûðìàíûçû þë÷öí, ýöíîð-
òàäàí ñîíðà ñèçÿ áàø ÷ÿêÿðÿì.
Åâ õèäìÿò÷èñè ýåäÿíäÿí ñîíðà Ðéþ êåøèø Ïàíåëóäàí
ñè÷îâóëóí ÿùâàëàòû áàðÿäÿ íÿ ôèêèðëÿøäèéèíè ñîðóøäó.
— Ùÿ! Çÿííèìúÿ, åïèäåìèéàäûð, — êåøèø úàâàá âåðäè
âÿ ýèðäÿ åéíÿêëÿðè àðõàñûíäà ýþçëÿðè ýöëäö.
Íàùàðäàí ñîíðà Ðéþ àðâàäûíûí ñàüëàìëûã åâèíäÿí
ýþíäÿðäèéè òåëåãðàìû éåíèäÿí îõóéóðäó êè, òåëåôîí
çÿíý ÷àëäû. Çÿíý åäÿí îíóí êå÷ìèø õÿñòÿëÿðèíäÿí áèðè,
áÿëÿäèééÿ èäàðÿñèíèí èø÷èñè èäè. Áó êèøè óçóí ìöääÿò
öðÿê äàìàðûíûí ñûõûëìàñûíäàí ÿçàá ÷ÿêìèøäè âÿ êàñûá
îëäóüóíà эюря Ðéþ îíó ïóëñóç ìöàëèúÿ åëÿìèøäè. Î
äåéèðäè:
— Áÿëè, éàõøû êè, éàäûíûçäà ãàëìûøàì. Èíäè ñþùáÿò
áàøãà àäàì ùàããûíäàäûð. Òåç áóðà ýÿëèí, ãîíøóìà íÿ
èñÿ îëóá.
Êèøè òþâøöéÿ-òþâøöéÿ äàíûøûðäû. Ðéþíöí éàäûíà åâ
õèäìÿò÷èñè äöøäö, ôèêèðëÿøäè êè, ñîíðà îíà äà áàø ÷ÿêÿð.

31
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Áèð íå÷ÿ äÿãèãÿ ñîíðà î, ìÿðêÿçäÿí êÿíàðäà, Ôåäùåðá


êö÷ÿñèíäÿêè àë÷àã áèð åâèí ãàïûñûíäàí êå÷äè. Òÿçÿ ðÿíý-
ëÿíìèø âÿ èé âåðÿí ïèëëÿêÿíèí éàðûñûíäà îíó ãàðøûëàìàüà
äöøÿí áÿëÿäèééÿ õèäìÿò÷èñè Æîçåô Ãðàíëà ýþðöøäö.
Ãðàí, òÿõìèíÿí, ÿëëèéàøëû, ñàðûáûü, óúàáîé, äîíãàáåë,
àðûã áèð êèøè èäè. Î, Ðéþíöí ãàðøûñûíà ÷ûõäû:
— Èíäè âÿçèééÿò éàõøûäûð, áèð àç ÿââÿë åëÿ áèëèðäèì êè,
úàí âåðèð.
Î, àüçûíû éàéëûãëà þðòìöøäö. Áèíàíûí èêèíúè âÿ àõû-
ðûíúû ìÿðòÿáÿñèíäÿ ñîë òÿðÿôäÿкè ãàïûíûí öñòöíÿ ãûð-
ìûçû òаáàøèðëÿ éàçûëìûøäû: “Áóéóðóí è÷ÿðè, ìÿí þçöìö
àñìûøàì”.
Îíëàð è÷ÿðè ýèðäèëÿð. Éûõûëìûø áèð ñòóëóí öñòöíäÿí êÿí-
äèð ñàëëàíûðäû. Ìàñà îòàüûí êöíúöíÿ ÷ÿêèëìèøäè, êÿíäèð
ùàâàäà éåëëÿíèðäè.
— Îíó êÿíäèðäÿí âàõòûíäà ãóðòàðìûøàì, — Ãðàí
ñàäÿ äèëëÿ äàíûøñà äà, äèðÿíÿ-äèðÿíÿ ñþçöíÿ äàâàì
åëÿäè. — Ãàïûäàí ÷ûõàíäà ñÿñ åøèòäèì. Ñîíðà ãàïûíûí
öñòöíäÿ áó éàçûíû îõóéàíäà, áèëìèðÿì íåúÿ èçàù åëÿ-
éèì, ÿââÿë ôèêèðëÿøäèì êè, çàðàôàòëà éàçûëûá. Ñîíðà èñÿ
ãÿðèáÿ, äåìÿê îëàð êè, ãåéðè-àäè áèð èíèëòè åøèòäèì. — Î,
áàøûíû ãàøûéà-ãàøûéà äåäè: — Çÿííèìúÿ, áîüàçû êÿíäèðÿ
êå÷èðèá ñàëëàíìàã ÿçàáëû èøäèð. Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè,
áåëÿ àíäà ÷þëäÿ äàéàíûá ýþçëÿìÿê îëìàçäû âÿ ìÿí
è÷ÿðè òÿëÿñäèì.
Îíëàð áàøãà áèð ãàïûíû èòÿëÿéèá ãîíøó îòàüà êå÷-
äèëÿð. Îòàüûí þçö èøûãëû, äþøÿíÿúÿéè èñÿ êàñûá èäè. Ãûñà-
áîé, ýîíáóë áèð êèøè äÿìèð ÷àðïàéûäà óçàíìûøäû. Î,
äÿðèíäÿí íÿôÿñ àëà-àëà ãûçàðìûø ýþçëÿðèíè è÷ÿðè ýèðÿíëÿðÿ
çèëëÿäè. Ùÿêèì äàéàíäû. Îíà åëÿ ýÿëäè êè, êèøèíèí õûðûëòûñû
àðà âåðÿíäÿ îòàãäà ñè÷îâóëóí úèâèëòèñè åøèäèëèð. Îòàüûí
êöíúëÿðèíÿ äèããÿòëÿ áàõàíäàí ñîíðà Ðéþ õÿñòÿéÿ òÿðÿô
ýÿëäè. Êèøè íÿ ÷îõ ùöíäöðäÿí éûõûëìûø, íÿ äÿ àüûð çÿäÿ
àëìûøäû, áîüàçынын äàìàðëàðû êÿíäèðÿ òàá ýÿòèðìèøäè.
Àììà ùÿð ùàëäà, áèð àç áîüóëìà ãàëìûøäû. Êàðäèîãðàì

32
I ÔßÑÈË

÷ûõàðìàã ëàçûì èäè. Ùÿêèì êàíôîðà èéíÿñèíè âóðóá äåäè


êè, áèð íå÷ÿ ýöíÿ ùÿð øåé ãàéäàñûíà äöøÿúÿê.
— Ñàü îëóí, ùÿêèì, — êèøè õûðûëòûëû ñÿñëÿ òÿøÿêêöð åëÿäè.
Ðéþ Ãðàíäàí ïîëèñ èäàðÿñèíÿ õÿáÿð âåðèá-âåðìÿ-
äèéèíè ñîðóøàíäà Ãðàí ÷àøгûí-÷àøгûí úàâàá âåðäè:
— Éîõ, äåìÿìèøÿì, éîõ... Ìÿí ôèêèðëÿøäèì êè, ùÿð
øåéäÿí ÿââÿë...
— Äöç ôèêèðëÿøìèñèíèç, — Ðéþ îíóí ñþçöíö êÿñäè. — Ìÿí
þçöì õÿáÿð âåðÿðÿì.
Áó âàõò õÿñòÿ ùÿðÿêÿòÿ ýÿëäè, äèðñÿêëÿíèá îòóðäó,
åòèðàç åäèá áèëäèðäè êè, õÿáÿð âåðìÿéèíÿ äÿéìÿç.
— Ñàêèò îëóí, — Ðéþ îíó àðõàéûíëàøäûðìàã èñòÿäè.
— Áóðàäà åëÿ áèð øåé éîõäóð. Ìÿñÿëÿ áóíäàäûð êè, ìÿí
õÿáÿð âåðìÿéÿ áîðúëóéàì.
— Àù! — äåéèá õÿñòÿ éåðèíÿ óçàíäû. Ñîíðà ãûñà ùû÷-
ãûðûãëàðëà àüëàìàüà áàøëàäû. Áàéàãäàí êÿíàðäà äóðóá
áûüûíû äèäèøäèðÿí Ãðàí ÷àðïàéûéà éàíàøäû:
— Éàõøû, úÿíàá Êîтòàð. Áàøà äöøìÿê ëàçûìäûð êè,
ùÿêèì áó èøäÿ ìÿñóëèééÿò äàøûéûð, ìÿñÿëÿí, åëÿ áèðäÿí
àüëûíûçà ýÿëäè êè, òÿçÿäÿí áåëÿ åäÿñèíèç...
Êîòòàð ýþç éàøû òþêÿ-òþêÿ äåäè êè, äàùà áåëÿ èø ýþð-
ìÿéÿúÿê, áó äà áèð àüûëñûçëûã èäè, èíäè èñÿ èñòÿéè áóäóð:
îíäàí ÿë ÷ÿêñèíëÿð. Ðéþ îíà äÿðìàí éàçäû âÿ ñîíðà
äåäè:
— Éàõøû, ðàçûëàøäûã. Õÿáÿð âåðìÿðÿì, èêè-ö÷ ýöíäÿí
ñîíðà ñèçÿ áàø ÷ÿêÿðÿì. Áèð äÿ áåëÿ ñÿôåùëèê åòìÿéèí.
Ïèëëÿêÿíè äöøÿíäÿ ùÿêèì Ãðàíà äåäè êè, î, ïîëèñÿ
õÿáÿð âåðÿúÿê, àììà ðÿèñäÿí õàùèø åäÿúÿê, èñòèíòàã
ö÷öí èêè ýöí ñîíðà ýÿëñèí. Ñîíðà ÿëàâÿ åòäè:
— Áó ýåúÿ îíó íÿçàðÿòäÿ ñàõëàìàã ëàçûìäûð. Àèëÿñè
âàðìû?
— Àèëÿñèíè òàíûìûðàì. Àììà ìÿí þçöì îíà êåøèê
÷ÿêÿðÿì. — Ñîíðà î, ÷èéèíëÿðèíè ÷ÿêäè: — Äöçöíÿ ãàëñà,
ùå÷ äåéÿ áèëìÿðÿì êè, îíóí þçöíö òàíûéûðàì. Àììà
ýÿðÿê äàð àéàãäà áèð-áèðèìèçÿ êþìÿê åäÿê.

33
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ùÿéÿòÿ äöøÿíäÿ Ðéþ êöíú-áóúàüà íÿçÿð ñàëàíäàí


ñîíðà Ãðàíäàí ñîðóøäó êè, ìÿùÿëëÿäÿ ñè÷îâóëëàð éîõà
÷ûõûáìû? Áÿëÿäèééÿ õèäìÿò÷èñè äÿãèã áèð øåé áèëìèðäè.
Äîüðóäóð, îíà áó ìÿñÿëÿ áàðÿäÿ äàíûøìûøäûëàð, àììà
î, ìÿùÿëëÿ ñþùáÿòëÿðèíÿ ìÿùÿë ãîéìóðäó.
— Ìÿíèì áàøãà ãàéüûëàðûì âàð, — äåäè.
Ðéþ îíóí ÿëèíè ñûõäû. Ùÿêèì àðâàäûíà ìÿêòóá éàç-
ìàçäàí ÿââÿë åâ õèäìÿò÷èñèíÿ áàø ÷ÿêìÿéÿ òÿëÿñèðäè.
Àõøàì ãÿçåòëÿðèíè ñàòàíëàð ãûøãûðûøûðäûëàð êè, ñè÷îâóë
áàñãûíû äàéàíûá. Ðéþ åâ õèäìÿò÷èñèíèí åâèíÿ ýèðÿíäÿ
ýþðäö êè, êèøè áèð ÿëè èëÿ ãàðíûíû, î áèðè ÿëè èëÿ áîéíóíó
òóòàðàã ÷àðïàéûäàí àøàüû ñàëëàíûá, ýöú âåðÿ-âåðÿ éåð-
äÿêè ëÿéÿíÿ ãûðìûçû áèð ìàéå ãóñóð.
Õåéëè ãóñàíäàí ñîíðà õèäìÿò÷è òÿíýíÿôÿñ äèêÿëèá
éåðèíäÿ óçàíäû. Ãûçäûðìàñû îòóç äîããóç éàðûì èäè,
áÿäÿíèíäÿêè øèøëÿð õåéëè áþéöìöøäö, áþéðöíäÿêè èêè ãàðà
ëÿêÿ ýåòäèêúÿ àðòûðäû. Êèøè äàõèëè àüðûëàðäàí øèêàéÿòëÿíèðäè:
— È÷èì éàíûð, áó çèáèë ìÿíè éàíäûðûð.
Î, ñþçëÿðè òàì äåéÿ áèëìèð, áàøàüðûñûíäàí éàøàðìûø
âÿ ýèðäÿëÿøìèø ýþçëÿðèíè ùÿêèìÿ òÿðÿô áèðòÿùÿð ÷åâèðèðäè.
Ùÿêèì ñóñóá äóðìóøäó. Åâ õèäìÿò÷èñèíèí àðâàäû îíà
éàíàøûá êÿäÿðëè ñÿñëÿ ñîðóøäó:
— Áó íÿ õÿñòÿëèêäèð?
— Íÿ èñÿ áèð õÿñòÿëèêäèð. Ùÿëÿ áèð ñþç äåéÿ áèëìÿ-
ðÿì. Àõøàìà ãÿäÿð ïÿùðèç ñàõëàсûí âÿ ìÿäÿñèíè òÿìèç-
ëÿéèí. ×îõëó ñó âåðèí è÷ñèí.
Åëÿ, ÿñëèíäÿ, åâ õèäìÿò÷èñè ñóñóçëóãäàí éàíûðäû.
Åâÿ ãàéûäàí êèìè Ðéþ øÿùÿðèí ÿí òàíûíìûø ùÿêèì-
ëÿðèíäÿí олан Ðèøàðà çÿíý âóðäó. Ùÿìêàðû îíóí ñóàëûíà
áåëÿ úàâàá âåðäè:
— Éîõ, ùÿëÿëèê åëÿ áèð ãåéðè-àäè ùàë ýþðìÿìèøÿì.
— Éöêñÿê ùÿðàðÿòëè âÿ äàõèëè éàíüûëàðäàí øèêàéÿòëÿ-
íÿí õÿñòÿíèç éîõäóð?
— Ùÿ, âàð, èêè íÿôÿð áÿäÿíëÿðèíäÿêè øèøëÿðèí éàíüûëû
àüðûëàðûíäàí øèêàéÿòëÿíèð.

34
I ÔßÑÈË

— Ãåéðè-àäè ùàëà áÿíçÿéèð?


— Ùì... Áèëèðñèíèçìè, àäè ùàë áåëÿäèð êè...
Àõøàìöñòö åâ õèäìÿò÷èñè ñàéûãëàéûð, ãûðõ äÿðÿúÿ
ãûçäûðìà è÷èíäÿ ñè÷îâóëëàðäàí øèêàéÿòëÿíèðäè. Ðéþ èñòÿäè
øèøëÿðäÿí áèðèíè éîõëàñûí. Õÿñòÿ àüðûäàí: “Àù, ÿúëàôëàð!”
— áàüûðäû.
Øèøëÿð äàùà äà áþéöìöø, áÿðêèìèø, äàìàð-äàìàð
îëìóøäó. Õÿñòÿíèí àðâàäû áàøûíû èòèðìèøäè. Ùÿêèì îíà
äåäè:
— Îíó ýþçäÿí ãîéìàéûí. Âÿçèééÿòè àüûðëàøñà, ìÿíÿ
õÿáÿð âåðèí.
Åðòÿñè ýöí, àïðåëèí 30-äà ìàâè, íÿìëè ñÿìàäà èëûã
áèð ìåù îéíàéûðäû. Êöëÿê øÿùÿðèí óçàã ÿòðàôëàðûíäàí
ýöë-÷è÷ÿê ÿòðè ýÿòèðèðäè. Ñÿùÿð òåçäÿí êö÷ÿäÿí ýÿëÿí
ñÿñëÿð äÿ ùÿìèøÿêèíäÿí øÿí âÿ úàíëû èäè. Áèð ùÿôòÿ ÿðçèí-
äÿ áàøûíà ýÿëìèø àíëàøûëìàç ÿùâàëàòäàí éàõà ãóðòàðìûø
áàëàúà øÿùÿðèìèç ö÷öí áó ýöí éåíè áèð ýöí èäè. Àðâà-
äûíäàí ìÿêòóá àëûá àðõàéûíëàøìûø ùÿêèì äÿ åâ õèäìÿò-
÷èñèíèí ìÿíçèëèíÿ äöøÿíäÿ þçöíö ýöìðàù ùèññ åäèðäè.
Åëÿ õÿñòÿíèí ãûçäûðìàñû äà ñÿùÿð îòóç ñÿêêèç äÿðÿúÿéÿ
åíìèøäè.
— Âÿçèééÿò äöçÿëèð, åëÿìè, ùÿêèì? — õèäìÿò÷èíèí
àðâàäû ñîðóøäó.
— Ýþçëÿéÿê, ýþðÿê íÿ îëóð.
Àììà ýöíîðòà÷àüû õÿñòÿíèí ãûçäûðìàñû ãÿôèëäÿí
ãûðõ äÿðÿúÿéÿ ãàëõäû, î, àðà âåðìÿäÿí ñàéûãëàìàüà âÿ
ãóñìàüà áàøëàäû. Øèøëÿðèí àüðûñû äàùà äà àðòìûøäû âÿ
åëÿ áèë, åâ õèäìÿò÷èñè áîüàçûíû óçàäûá, ìöìêöí ãÿäÿð
áàøûíû áÿäяíèíäÿí àðàëû ñàõëàìàüà ÷àëûøûðäû. Чàðïàéûíûí
àéàã òÿðÿôèíäÿ îòóðан àðâàäû éîðüàíûí öñòöíäÿí ÿëèíè
åùòèéàòëà ÿðèíèí àéàãëàðû öñòöíÿ ãîéìóøäó. Î, ùÿêèìèí
öçöíÿ áàõûðäû. Ùÿêèì äåäè:
— Ãóëàã àñûí, ýÿðÿê îíó àéðû éåðäÿ òÿê ñàõëàéàã âÿ
ôÿðäè ìöàëèúÿéÿ êå÷ÿê. Èíäè õÿñòÿõàíàéà çÿíý åäÿðÿì,
“òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíû èëÿ àïàðàðûã.

35
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Èêè ñààò ñîíðà “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíûíäà ùÿêèìëÿ


àðâàä ÿéèëèá õÿñòÿéÿ áàõûðäûëàð. Õÿñòÿíèí ÿðï áàüëàìûø
àüçûíäàí êÿñèê-êÿñèê “Ñè÷îâóëëàð!” ñþçö ó÷óðäó. Îíóí
чиркли äîäàãëàðû ýþéÿðìèø, ýþç ãàïàãëàðû éóìóëìóøäó,
øèøäÿí ñûõûëìûø íÿôÿñè ãûñà âÿ õûðûëòûëû èäè. Áÿäÿíè àñìà
õÿðÿéèí äèáèíÿ åëÿ синмишди êè, åëÿ áèë, õÿðÿê îíóí öñòö-
íö þðòöá éîõà ÷ûõàðìàã èñòÿéèð, éàõóä àøàüûäàí, éåðèí
äÿðèíëèéèíäÿí ùàíñû áèð ãöââÿñÿ îíó þçöíÿ òÿðÿô äàð-
òûðäû. Åâ õèäìÿò÷èñè ýþçÿýþðöíìÿç, àüûð áèð éöêöí àëòûí-
äà áîüóëóðäó. Àðâàäû àüëàéûðäû:
— Äåìÿëè, äàùà öìèä éîõäóð, ùÿêèì?
Ðéþ áèð àç ñóñóá:
— Î þëäö, — äåäè.

***
Åâ õèäìÿò÷èñèíèí þëöìö, äåìÿê îëàð êè, ãÿðèáÿ,
àíëàøûëìàç áèð äþâðÿ ñîí ãîéäó âÿ éåíè, äàùà ÷ÿòèí áèð
äþâð áàøëàäû. Áó éåíè äþâðäÿ òÿÿúúöá âÿ àíëàøûëìàç-
ëûãëàð éàâàø-éàâàø ùÿéÿúàí âÿ ãîðõóéà ÷åâðèëäè. Øÿùÿðè-
ìèçèí сакинляри âÿçèééÿòè ýþðöá àíëàñà äà, ùå÷ àüûëëàðûíà
ýÿòèðÿ áèëìèðäèëÿð êè, òàëå áèçèì áàëàúà øÿùÿðиìèçè ñè÷î-
âóëëàðûí ýöíашыры ãûðûëäûüû âÿ åâ õèäìÿò÷èëÿðèíèí ãÿðèáÿ
õÿñòÿëèêäÿí þëäöéö áèð ýóøÿéÿ ÷åâèðèá. Áó ìÿñÿëÿäÿ
îíëàð ñÿùâ åäèðäèëÿð âÿ ôèêèðëÿðè äÿéèøìÿëè èäè. ßýÿð
ÿùâàëàò èíäèéÿ ãÿäÿð îëìóøëàðëà áèòñÿéäè, îíëàð éåíÿ äÿ
ÿââÿëêè àäÿò-ÿíÿíÿëÿðè èëÿ éàøàìàüà áàøëàéàúàãäûëàð.
Èø åëÿ ýÿòèðäè êè, øÿùÿðèí åâ õèäìÿò÷èëÿðè äÿ, âàðëû ñàêèí-
ëÿðè äÿ úÿíàá Ìèøåëèí ýåòäèéè éîëëà ùÿéàòäàí ýåòìÿéÿ
áàøëàäûëàð. Åëÿ ùÿìèí âàõòäàí äà ãîðõó âÿ ùÿéÿúàí
øÿùÿðè áöðöäö.
Òÿçÿ ÿùâàëàòëàðûí ýåíèø òÿñâèðèíÿ áàøëàìàçäàí ÿââÿë
ùåêàéÿò÷è ìÿñëÿùÿò áèëèð êè, áèð àç ÿââÿëêè ÿùâàëàòëàð
ùàããûíäà áàøãà áèð øàùèäèí äÿ ôèêðèíè áèëÿê. Ñþùáÿòèí
ÿââÿëèíäÿ àäûíû ÷ÿêäèéèìèç Æàí Òàðó áèð íå÷ÿ ùÿôòÿ

36
I ÔßÑÈË

ÿââÿë Îðàí øÿùÿðèíÿ ýÿëìèø âÿ ýÿëäèéè âàõòäàí äà ìÿð-


êÿçäÿêè èðè ìåùìàíõàíàëàðыí áèðèíäÿ éàøàéûðäû. Äàâðà-
íûøûíäàí ùèññ îëóíóðäó êè, þç ýÿëèðè èëÿ ñÿðáÿñò éàøàìàã
èìêàíû âàð. Øÿùÿð úàìààòû îíà éàâàø-éàâàø þéðÿшìèøäè,
ùå÷ êèìèí àüëûíà ýÿëìÿäè êè, îíóí ùàðàäàí âÿ íÿ ö÷öí
ýÿëäèéè èëÿ ìàðàãëàíñûí. Îíà øÿùÿðèí áöòöí èúòèìàè éåð-
ëÿðèíäÿ ðàñò ýÿëìÿê îëàðäû. Ëàï éàçûí ÿââÿëèíäÿí òåç-
òåç ÷èìÿðëèéÿ ýåäèð âÿ öçìÿêäÿí ëÿççÿò àëûðäû. Ùÿìèøÿ
ýöëöìñÿéÿí áó õåéèðõàù àäàì ùÿð úöð ÿéëÿíúÿéÿ ãîøó-
ëóð, àììà ùå÷ áèðèíÿ àëóäÿ îëìóðäó. Îíóí áèðúÿ àäÿòè
áÿëëè èäè: øÿùÿðèìèçäÿ ñàéúà ÷îõ îëàí èñïàí ðÿããàñ âÿ
ìóñèãè÷èëÿðèíÿ òåç-òåç áàø ÷ÿêèðäè.
Áèð ñþçëÿ, îíóí äà ýöíäÿëèéèíäÿ ùÿìиí ÷ÿòèí ýöíëÿð
áàðÿäÿ àðäûúûë ãåéäëÿð âàðäû. Áó ãåéäëÿðèí äÿ þçöíÿ-
ìÿõñóñ úÿùÿòëÿðè âàð âÿ ùèññ îëóíóð êè, ìöÿëëèô ùàäèñÿéÿ
úèääè ÿùÿìèééÿò âåðìÿéèá. Èëê áàõûøäà àäàìà åëÿ ýèëèð
êè, Òàðó ùàäèñÿëÿðÿ çÿððÿáèíèí òÿðñ öçö, óçàьы ýþñòÿðÿí
òÿðÿôè èëÿ áàõûá. Ãÿðÿç, òàðèõè îëìàéàí áèð ÿùâàëàòûí òàðè-
õèíè éàçìàüà ÷àëûøûá. Áó úÿùÿòÿ àäàì òÿÿññöôëÿíèð, ùÿì
äÿ ôèêèðëÿøèðñÿí êè, ìöÿëëèô ùèññèééàòñûç àäàìäûð. Àììà
ãåéä äÿôòÿðèíäÿ ùÿìиí äþâðÿ àèä åëÿ éàçûëàð âàð êè, ÿùÿ-
ìèééÿòñèç ñàéûëñà äà, õûðäà òÿôñèëàòëàðà âÿ ãÿðèáÿëèéèíÿ
ýþðÿ ìöÿëëèô ùàããûíäà òÿëÿñèê ôèêèð ñþéëÿìÿéÿ ìàíå îëóð.
Æàí Òàðóíóí èëê ãåéäëÿðè Îðàíà ýÿëäèéè âàõòäàí áàø-
ëàéûð. Áó ãåéäëÿðäÿí äóéóëóð êè, î, òÿáèÿòÿí éàðàøûãñûç
áèð øÿùÿðÿ ýÿëìÿñèíäÿí ãÿðèáÿ áèð ðàçûëûã ùèññè èëÿ
äàíûøûð. Øÿùÿð áÿëÿäèééÿ èäàðÿñèíèí áèíàñûíû áÿçÿéÿí èêè
òóíú øèðè îëäóüó êèìè òÿñâèð åäèð, øÿùÿðèí àüàúñûç, áèíà-
ëàðûí éàðàøûãñûç îëìàñû, øÿùÿðèí ñÿôåù áèð ïëàí öçðÿ òèêèë-
ìÿñè áàðÿäÿ ùÿâÿñëÿ ñþùáÿò à÷ûð. Òàðó òðàìâàéäà âÿ
êö÷ÿëÿðäÿ åøèòäèéè ñþùáÿòëÿðè äÿ ùå÷ áèð èçàùàò ÿëàâÿ
åòìÿäÿí ãÿëÿìÿ àëìûøäû. Éàëíûç äàùà ñîíðà, Êàìï àäëû
áèð íÿôÿð áàðÿäÿ åøèòäèéè ñþùáÿòè ãÿëÿìÿ àëàðêÿí ìöÿëëèô
èçàùàò äà âåðèá. Òàðó èêè òðàìâàé íÿçàðÿò÷èñèíèí ñþùáÿ-
òèíè åøèòìèøäè:

37
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Ñÿí Êàìïû òàíûéûðäûíìû?


— Êàìïû? Óúàáîé, ãàðàáûü îüëàíы?
— Ùÿ, åëÿäèð. Éîëäÿéèøÿí èøëÿéèðäè.
— Áÿëè, òàíûéûðäûì.
— Ùÿ, êèøè þëöá.
— Пàù, íÿ âàõò þëöá?
— Ñè÷îâóë ÿùâàëàòûíäàí ñîíðà.
— Èøÿ áàõ ùà! Íÿäÿí þëöá àõû?
— Áèëìèðÿì, äåéÿñÿí, ãûçäûðìàäàí. Åëÿ þçö äÿ
äþçöìëö àäàì äåéèëäè. Ãîëëàðûíûí àëòûíäàí éàðà ÷ûõà-
ðûáìûø. Äþçÿ áèëìÿéèá, þëöá.
— Êÿíàðäàí áàõàíäà ñàüëàì àäàìà îõøàéûðäû.
— Éîõ, úèéÿðëÿðè çÿèô èäè, þçö äÿ Îðôåîí îðêåñòðèíäÿ
ìóñèãè÷è èäè. Þìðö áîéó ýöú âåðèá òðóáà öôöðÿí àäàìûí
úèéÿðè äþçìÿç.
— Ùÿ, åëÿäèð, — èêèíúè íÿçàðÿò÷è ñþùáÿòÿ éåêóí âóð-
äó. Àäàìûí êè úèéÿðè õÿñòÿ îëäó, ýÿðÿê òðóáà öôöðìÿñèí.
Áèð íå÷ÿ ãåéääÿí ñîíðà Òàðó þç-þçöíÿ ñóàë âåðèð êè,
íÿ ö÷öí Êàìï ñÿðôÿñèç áèð èøÿ ãîøóëóá Îðôåîí îðêåñò-
ðèíÿ éàçûëìûø âÿ ñÿùùÿòè èìêàí âåðìÿäèéè ùàëäà áàçàð
ýöíö íöìàéèøëÿðèíäÿ ìóñèãè÷èëèê åäèðìèø.
Áàøãà áèð ÿùâàëàò. Òàðóíóí ïÿíúÿðÿñè èëÿ öçáÿöç
åéâàíда òåç-òåç áàø âåðÿí áó ùàäèñÿ îíó ìàðàãëàí-
äûðûá.
Òàðóíóí ïÿíúÿðÿñè éàíäàêû êþíäÿëÿí êö÷ÿéÿ à÷û-
ëûðìûø âÿ áó êö÷ÿíèí êþëýÿëèêëÿðèíäÿêè ïèøèêëÿð óçàíûá
ìöðýö âóðóðìуø. Ùÿð ýöí íàùàðäàí ñîíðà áöòöí øÿùÿð
èñòèíèí òÿñèðèíäÿí ìöðýöëÿäèéè âàõò êö÷ÿíèí î öçöíäÿêè
åéâàíà ãûñàáîé, ãîúà áèð êèøè ÷ûõàðìûø. Àü ñà÷ëàðû ñÿëèãÿ
èëÿ äàðàíìûø, úèääè ýþðêÿìëè, øàõ ãàìÿòëè, ùÿðá÷èëÿð
êèìè éûüúàì ýåéèìëè áó êèøè åéâàíäà äóðар, “Ìèíå,
ìèíå” äåéÿ àñòà âÿ ìöëàéèì ñÿñëÿ ïèøèêëÿðè ÷àüûðаðìûø.
Ïèøèêëÿð èñÿ ÿââÿëúÿ éåðëÿðèíäÿí òÿðïÿíìÿäÿí éóõóäàí
ñàðàëìûø ýþçëÿðèíè à÷ûá îíà áàõàðëàðìûø. Êèøè êàüûç âÿðÿã-
ëÿðèíè äîüðàéûð, àøàüûéà ñÿïÿëÿéèð, ïèøèêëÿð ó÷óøàí àü

38
I ÔßÑÈË

êÿïÿíÿêúèêëÿðëÿ ìàðàãëàíûð, êö÷ÿíèí îðòàñûíà ýÿëèð,


ïÿíúÿëÿðèíè éåðÿ äöøÿí êàüûç ãûðûíòûëàðûíà òÿðÿô óçàäûð-
äûëàð. Åëÿ áó âàõò ãûñàáîé ãîúà ïèøèêëÿðè íèøàí àëûá àøà-
üûéà òöïöðöð, ÿýÿð òöïöðúÿéè ïèøèêëÿðèí áèðèíèí öñòöíÿ
äöøñÿ, ýöëöðìöø.
Íÿùàéÿò, ùèññ îëóíóðäó êè, áó øÿùÿðèí òèúàðÿò÷è òÿáè-
ÿòè, îíóí ýþðêÿìèíèí, èøýöçàðëûã âÿ ÿéëÿíúÿëÿðèíèí äÿ
òèúàðÿò ìÿñÿëÿëÿðèíÿ õèäìÿò åòìÿñè Òàðóíó ìàðàãëàí-
äûðìûøäû. Áó ãÿðèáÿëèê (ýöíäÿëèêäÿ áó âÿçèééÿò мящз
“ãÿðèáÿëèê” àäëàíäûðûëûá) Òàðóíóí õîøóíà ýÿëìèøäè âÿ î
àõòàðäûüûíû òàïìûø àäàì êèìè ùÿéÿúàíлы “Àõûð êè!” èôà-
äÿñèíè äÿ èøëÿòìèøäè. Ñÿééàùûí ùÿìиí äþâðÿ àèä ãåéä-
ëÿðèíèí àíúàã áó éåðèíäÿ ôÿðäè úÿùÿòëÿð äóéóëóð. Áó
ãåéäëÿðèí ìÿíàñûíû âÿ úèääèëèéèíè äÿ àéûðä åòìÿê ÷ÿòèí-
äèð. Ìåùìàíõàíà ùåñàáäàðûíûí îòàãäà ñè÷îâóë þëöñö
ýþðÿíäÿí ñîíðà ðÿãÿìëÿðè ñÿùâ ñàëìàñû ùàããûíäà ãåé-
äèíäÿí ñîíðà Òàðó áàøãà éàçûëàðûíäàí ôÿðãëè, ÷ÿòèí àíëà-
øûëàí áèð õÿòëÿ éàçûá: “Ñóàë: âàõòû èòèðìÿìÿê ö÷öí íÿ
åäÿñÿí? Úàâàá: âàõòûí ÷îõ îëäóüóíó äóéàñàí. Èìêàí-
ëàð: äèø ùÿêèìèíèí ãÿáóë îòàüûíäà, íàðàùàò áèð ñòóëäà
ýöíëÿðëÿ îòóðóá ýþçëÿéÿñÿí; áàçàð ýöíöíö ýöíîðòàäàí
ñîíðà þç åéâàíûíäà êå÷èðÿñÿí; àíëàìàäûüûí äèëäÿ ìöùà-
çèðÿéÿ ãóëàã àñàñàí, ÿí óçàã âÿ ÿí íàðàùàò äÿìèð éîëó
èëÿ ñÿéàùÿòÿ ÷ûõàñàí, þçö äÿ îòóðìàüà éåðèí îëìàéà;
òàìàøà áèëåòè ö÷öí ñààòëàðëà íþâáÿéÿ äóðàñàí, àõûðäà
äà áèëåò àëà áèëìÿéÿñÿí âÿ è.à.” Áåëÿ öñëóá âÿ ôèêèð ãàðû-
øûãëûüûíäàí ñîíðà ìöÿëëèô ãÿôèëäÿí øÿùÿðèìèçèí òðàì-
âàéëàðûíû, îíëàðûí éàðàøûãñûçëûüûíû, ðÿíýëÿðèíèí çþâãñöç
âÿ è÷ÿðèëÿðèíèí íàòÿìèç îëìàñûíû òÿñâèð åòìÿéÿ áàøëàéûð
âÿ ôèêðèíè “ÿëàäûð” ñþçö èëÿ áèòèðäèéèíäÿí áèð øåé àíëàìàã
îëìóð.
Ñè÷îâóë ÿùâàëàòû ùàããûíäà èñÿ Òàðóíóí ãåéäëÿðè
áåëÿäèð:
“Áó ýöí öçáÿöçäÿêè ãîúàíûí ÷àøãûí ýþðêÿìè âàð.
Ïèøèêëÿð äàùà ýþðöíìöðëÿð. Êö÷ÿëÿðÿ ñÿïÿëÿíìèø ÷îõëó

39
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñè÷îâóë þëöñöíÿ ýþðÿ ïèøèêëÿð éîõà ÷ûõûáëàð. Çÿííèìúÿ,


ïèøèêëÿð þëö ñè÷îâóëó éåìèðëÿð. Éàäûìà ýÿëèð êè, ìÿíèì
ïèøèêëÿðèì þëö ñè÷îâóëà èêðàùëà áàõûðäûëàð. Éÿãèí, ïèøèêëÿð
ãà÷ûá, çèðçÿìèëÿðÿ éûüûøûáëàð âÿ ãîúà îíëàðû ýþðìÿäè-
éèíäÿí ïÿðèøàí èäè. Ñà÷û ùÿìèøÿêè êèìè ñÿëèãÿëè äàðàí-
ìàìûøäû, ãàìÿòè äÿ ÿââÿëêè êèìè øàõ äåéèëäè. Ùèññ îëó-
íóðäó êè, íèýàðàíäûð. Еéâàíäà áèð àç äàéàíûá è÷ÿðè ãàéûò-
äû. Àììà ãàéûòìàçäàí ÿââÿë áîø êö÷ÿéÿ òöïöðäö äÿ.
Áó ýöí òðàìâàéäà ñè÷îâóë þëöñö òàïäûëàð. Òðàìâàé
äàéàíäû. Ùå÷ êèì áàø ÷ûõàðà áèëìèðäè êè, ñè÷îâóë òðàì-
âàéà íåúÿ ýèðèá. Èêè-ö÷ ãàäûí òðàìâàéäàí äöøäö. Ñîíðà
ñè÷îâóëó ÷þëÿ àòäûëàð. Òðàìâàé éîëà äöøäö.
Ìåùìàíõàíàäà ýåúÿ íþâáÿò÷èñè èøëÿéÿí àáûðëû áèð
êèøè ìÿíÿ äåäè êè, áó ñè÷îâóë ÿùâàëàòû íÿ èñÿ áèð áÿëà
ýÿòèðÿúÿê. “Áèëèðñèíèçìè, ñè÷îâóëëàð ýÿìèíè òÿðê åäÿíäÿ...”
Ìÿí äÿ úàâàá âåðäèì êè, ñè÷îâóë âÿ ýÿìè ìÿñÿëÿñè
ìÿëóìäóð, àììà áó ÿùâàëàòûí øÿùÿðäÿ áàø âåðìÿ-
ñèíèí íÿòèúÿñèíè éîõëàéàí îëìàéûá. Êèøè ôèêðèíäÿí äþí-
ìöðäö. Îíäà ìÿí ñîðóøäóì êè, ìÿñÿëÿí, íåúÿ áÿëà
áàø âåðÿ áèëÿð? Î äà áèð øåé áèëìèðäè êè, ÷öíêè ýÿëÿí
áÿëàíû ÿââÿëúÿäÿí ýþðìÿê îëìóð. Àììà î áèëäèðäè êè,
åëÿ çÿëçÿëÿ äÿ ýþçëÿìÿê îëàð. Ìÿí îíóí ôèêðèíÿ øÿðèê
îëàíäà ися áÿñ íÿéÿ ýþðÿ ãîðõìàäûüûìû ñîðóøäó. Îíäà
ìÿí áåëÿ úàâàá âåðäèì:
— Ìÿíè àíúàã ìÿíÿâè ðàùàòëûã ìàðàãëàíäûðûð.
Êèøè ìÿíè éàõøû áàøà äöøäö.
Ìåùìàíõàíàíûí ðåñòîðàíûíäà ìàðàãëû áèð àèëÿ
ýþðöðÿì. Àèëÿ áàø÷ûñû äèê éàõàëûãëû ãàðà êîñòéóì ýåé-
ìèø óúàáîé, àðûã áèð êèøèäèð. Áàøûíûí îðòàñû äàçäûð, éàí-
ëàðäà èñÿ èêè ÷ÿíýÿ áîç òöêö âàð. Áèð úöò õûðäà âÿ ñÿðò
ýþçëÿðè, íàçèê áóðíó âÿ ñàëëàã äîäàãëàðû êèøèíè òÿëèì-
òÿðáèéÿ ýþðìöø éàïàëàã ãóøóíà îõøàäûð. Î, ðåñòîðàíûí
ãàïûñûíà áèðèíúè ÷àòûð, êÿíàðà ÷ÿêèëèð, ãàðà ñè÷àíà îõøà-
éàí àðâàäûíû èðÿëè áóðàõûð, ñîíðà äàáàíëàðûíû éåðÿ äþéÿ-
äþéÿ þçö è÷ÿðè êå÷èð, äàùà ñîíðà èñÿ òÿëèì àëìûø êö÷öê-

40
I ÔßÑÈË

ëÿð êèìè ýåéèíäèðèëìèø áàëàúà áèð îüëàíëà áèð ãûçúûüàç


ýÿëèðëÿð. Î, ñòîëà ÷àòûð, ýþçëÿéèð êè, ÿââÿë àðâàäû îòóðñóí,
ñîíðà þçö îòóðóð âÿ íÿùàéÿò, áàëàúàëàð þç ñòóëëàðûíà
яйляширляр. Î, àðâàäûíû íÿçàêÿòëÿ àúûëàéûð, âàðèñëÿðèíÿ ñÿðò
ñþçëÿðëÿ ìöðàúèÿò åäèðäè:
— Íèêîë, ñÿí þçöíö îëäóãúà ïèñ àïàðûðñàí!
Ãûçúûüàç àç ãàëûð àüëàñûí. Êèøèéÿ äÿ åëÿ áó ëàçûìäûð.
Áó ñÿùÿð îüëàí ñè÷îâóë ÿùâàëàòûíà ýþðÿ ÷îõ ùÿéÿ-
úàíëû èäè âÿ ìàñà àðõàñûíäà íÿ èñÿ äåìÿê èñòÿéèðäè.
— Ôèëèï, ñöôðÿ áàøûíäà ñè÷îâóëäàí äàíûøìàçëàð. Áåëÿ
ñþçö àüçûíà àëìàüû ñÿíÿ ãàäàüàí åäèðÿì.
— Àòàíûç äöç äåéèð, — ãàðà ñè÷àí äèëëÿíäè.
Êö÷öêëÿð áóðóíëàðûíû áîøãàáëàðûíà òÿðÿô ÿéäèëÿð,
éàïàëàã èñÿ àðâàäûíûí ñþçëÿðèíäÿí ðàçû ãàëäûüûíû áèëäèð-
ìÿê ö÷öí áàøûíû ìÿíàëû-ìÿíàëû éåëëÿäè.
Áåëÿ èáðÿòàìèç ìèñàëà áàõìàéàðàã, øÿùÿðäÿ ñè÷îâóë
ÿùâàëàòûíäàí äàíûøàíëàð ÷îõ èäè. Ãÿçåò äÿ èøÿ ãîøóë-
ìóøäó. ßââÿëëÿð ìöõòÿëèô éàçûëàð äÿðú åäÿí éåðëè õÿáÿð-
ëÿð áþëìÿñè èíäè àíúàã áÿëÿäèééÿ èäàðÿñèíè òÿíãèä
етмякëÿ ìÿøüóë èäè: áèçèì ðÿùáÿðëÿðèí ùå÷ àüëûíà ýÿëèð-
ìè êè, áó ýÿìèðèúèëÿðèí èéëÿíìèø úÿñÿäëÿðè íåúÿ áÿëà
ýÿòèðÿ áèëÿð?.. Ìåùìàíõàíàíûí äèðåêòîðó äà àíúàã áó
ìÿñÿëÿäÿí äàíûøûðäû. Îíóí þçöíäÿí ÷ûõìàüà ùàããû
âàð. Àäëû-ñàíëû áèð ìåùìàíõàíàíûí ëèôòèíäÿí ñè÷îâóë
úÿñÿäè òàïûëìàñû éàõøû ùàë äåéèëäè. Îíó ñàêèòëÿøäèðìÿê
ö÷öí äåäèì:
— Èíäè åëÿ ùàìû áó âÿçèééÿòäÿäèð.
— Åëÿäèð, — î úàâàá âåðäè, — èíäè áèç äÿ îëìóøóã
ùàìûíûí òàéû.
Åëÿ úàìààòû íàðàùàò åëÿìÿéÿ áàøëàìûø ãÿðèáÿ ãûç-
äûðìà ùàããûíäà ñþùáÿòè äÿ îíäàí åøèòìèøäèì. Ìåù-
ìàíõàíàäàêû õèäìÿò÷è ãàäûíëàðäàí áèðè äÿ ãûçäûðìàéà
òóòóëìóøäó.
— Ùÿð ùàëäà, éîëóõóúó õÿñòÿëèê äåéèë, — î òÿëÿñèê
ÿëàâÿ åëÿìèøäè.

41
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ìÿí äÿ îíà úàâàá âåðäèì êè, ìÿíèì ö÷öí ôÿðãè


éîõäóð. Äèðåêòîð äåäè:
— Ùÿ! Ýþðöðÿì. Ñèç äÿ åëÿ ìÿíèì êèìè ôàòàëèñòñèíèç.
ßñëèíäÿ, ìÿí áåëÿ áèð ñþç äåìÿìèøäèì âÿ þçöì
äÿ ôàòàëèñò äåéèëÿì. Äèðåêòîðà åëÿ áåëÿúÿ äÿ äåäèì...
Åëÿ ùÿìиí äþâðäÿí áàøëàéàðàã Òàðóíóí ýöíäÿëè-
éèíäÿ ÿùàëèíè íèýàðàí ãîéìàüà áàøëàìûø ãÿðèáÿ ãûçäûð-
ìà ùàããûíäà ÿòðàôëû ãåéäëÿð âàð. Ñè÷îâóëëàðûí éîõà ÷ûõ-
ìàñû èëÿ êö÷ÿéÿ ãàéûòìûø ïèøèêëÿðèí öñòöíÿ ùÿâÿñëÿ
òöïöðìÿéÿ áàøëàìûø áàëàúà ãîúà áàðÿäÿ õûðäà ãåéä-
äÿí ñîíðà Òàðó éàçûð êè, øÿùÿðäÿ îíà éàõûí àäàì ãûç-
äûðìàéà äöøìöø âÿ ÷îõó þëìöøäöр.
Òàðóíóí ãåéäëÿðè è÷èíäÿ ùÿêèì Ðéþíöí òÿñâèðèíè ëàï
ðÿñìè ñÿíÿä êèìè ãÿáóë åòìÿê îëàð. Åëÿ ùåêàéÿò÷èíèí
þçö äÿ ùÿìиí òÿñâèðèí äÿãèã îëäóüóíó òÿñäèãëÿéèð.
“Îòóç áåø éàøû îëàð. Îðòàáîéëó, åíëèêöðÿêäèð. Ñèôÿòè,
àç ãàëà, äþðäêöíúäöð. Áàäàìû ýþçëÿðè òóòãóíäóð. Ñèíÿñè
èðÿëè ÷ûõûá. Áóðíó äöç âÿ ÿòëèäèð. Ãûñà âóðóëìóø ãàðà ñà÷-
ëàðû âàð. Äàìàüû ýÿðèëìèø, ÿòëè äîäàãëàðû èñÿ, àç ãàëà,
ùÿìèøÿ ñûõûëìûø îëóð. Äÿðèñèíèí ãûðìûçû, ñà÷ûíûí ãàðà
îëìàñû, ùÿìèøÿ òóòãóí ðÿíýëè ïàëòàð ýåéìÿñè îíó Ñèúè-
ëèéà êÿíäëèñèíÿ îõøàäûð âÿ áó ýþðêÿì îíà éàðàøûð.
Éåðèøè èòèäèð. Åíèøëè ñÿêèëÿðäÿ äÿ éåðèøèíè äÿéèøìèð.
Òåç-òåç éöíýöë ñû÷ðàéûøëàðëà öçáÿöç ñÿêèéÿ êå÷èð. Ìàøûí
ñöðÿíäÿ ôèêðè äàüûíûã îëóð, èñòÿäèéè ñÿìòÿ äþíÿíäÿí
õåéëè ñîíðà äà äþíìÿ èøûüûíû ñþíäöðìÿéè óíóäóð. Ùÿìè-
øÿ áàøûà÷ûã ýÿçèð. Áèëèêëè àäàìà îõøàéûð”.
Òàðóíóí õÿñòÿëèéÿ àèä ýþñòÿðäèéè ðÿãÿìëÿð äîüðó èäè.
Ùÿêèì Ðéþ áó ìÿñÿëÿíè éàõøû áèëèðäè. Åâ õèäìÿò÷èñèíèí
ìåéèтèíè èçîëéàòîðà ãîéàíäàí ñîíðà Ðèøàðà çÿíý åтмиш,
ãûçäûðìàëû õÿñòÿëÿð ùàãäà îíó ñîðüó-ñóàëà òóòìóøäó.
— Áàø ÷ûõàðà áèëìèðÿì, — Ðèøàð úàâàá âåðìèøäè. — Èêè
íÿôÿð þëöá, áèðè õÿñòÿëÿíÿíäÿí ãûðõ ñÿêêèç ñààò ñîíðà, î
áèðè èñÿ ö÷ ýöí ñîíðà. Èêèíúè õÿñòÿ àõûðûíúû ýöí ñÿùÿð, àç
ãàëà, òàìàì ñàüëàì ýþðöíöðäö.

42
I ÔßÑÈË

— Áåëÿ òÿçÿ õÿñòÿëÿðèíèç îëàíäà ìÿíÿ õÿáÿð åäèí,


— Ðéþ ñþùáÿòè ãóðòàðмышäû.
Î, áàøãà áèð íå÷ÿ ùÿêèìÿ äÿ çÿíý åòäè. Þéðÿíäè
êè, áèð íå÷ÿ ýöí ÿðçèíäÿ èéèðìèéÿ éàõûí àäàìäà åéíè
ùàë áàø âåðèá âÿ ÷îõó þëöá. Ðéþ Îðàí øÿùÿðè ùÿêèìëÿðè
ùÿìêàðëàð òÿøêèëàòû êàòèáè Ðèøàðà òàïøûðäû êè, éåíè õÿñòÿ-
ëÿðè èçîëéàòîðà ñàëñûíëàð.
— Ìÿí íÿ åäÿ áèëÿðÿì? — Ðèøàð úàâàá âåðäè. — Ýÿðÿê
áÿëÿäèééÿ èäàðÿñè áèð þë÷ö ýþòöðñöí. Áèð äÿ ñèçÿ êèì
äåéèá êè, éîëóõìà ãîðõóñó âàð?
— Ìÿíÿ ùå÷ íÿ äåéÿí îëìàéûá, àììà áèëèðÿì êè,
õÿñòÿëèéèí ÿëàìÿòëÿðè ãîðõóëóäóð.
Ðèøàð ôèêèðëÿøèðäè êè, î, ìÿñóë àäàì äåéèë. ßëèíäÿí
ýÿëÿí î îëàð êè, âÿçèééÿòè ðÿèñèíÿ äàíûøñûí.
Åëÿ áåëÿúÿ ñþùáÿòëÿðèí óçàíäûüû âàõò ùàâà äà êîð-
ëàíìûøäû. Åâ õèäìÿò÷èñè þëÿí ýöíöí åðòÿñè ñÿìàíû ãàðà
áóëóä àëäû. Ýóð, ãûñà éàüûøëàð éàüäû. Ëåéñàí àðà âåðÿíäÿ
èñòè êöëÿê ÿñèðäè. Äÿíèçèí äÿ ìàâè ðÿíýè áóëóäëó ñÿìà
àëòûíäà öðÿêáóëàíäûðàí áîç, ýöìöøö ðÿíýÿ ÷åâðèëìèøäè.
Áó áàùàðûí ðöòóáÿòëè ýöíëÿðè éàéûí ãûçìàð ýöíëÿðèíäÿí
äÿ àüûð êå÷èðäè. Äàüÿòÿéè äöçÿíäÿ òèêèëìèø, äÿíèçè ëàï
àç ýþðÿí øÿùÿðäÿ ùàâà áоüàíàã èäè. Óçóí, ñóâàãëû
äèâàðëàð, âèòðèíëÿðèíè òîç áàñìûø êö÷ÿëÿð, áóëàøûã ñàðû
ðÿíýëè òðàìâàéëàð àðàñûíäà àäàìà åëÿ ýÿëèðäè êè, ñÿìà
çèíäàí þðòöéöäöð. Òÿêúÿ Ðéþíöí ñèíÿýèð ãîúà õÿñòÿñè
ùàâàäàí ëÿççÿò àëûð, ñåâèíèðäè.
— Ùÿ, ùàâà ãûçûð, — äåéèðäè. — Áåëÿ ùàâà áðîíõëàðà
õåéèðäèð.
Ùàâà, äîüðóäàí äà, ãûçûðäû. Àììà áó èñòèëèê äÿ ãûç-
äûðìà êèìè ãàëõûðäû. Êîтòàðûí þçöíö þëäöðìÿê úÿùäè
áàðÿäÿ èñòèíòàãäà èøòèðàê åòìÿê ö÷öí ñÿùÿð Ôåäùåðá
êö÷ÿñèíÿ ýåäÿíäÿ Ðéþ ôèêèðëÿøèðäè êè, áöòöí øÿùÿð ãûçäûð-
ìà è÷èíäÿäèð. Àììà áó ôèêðè èëÿ þçö äÿ ðàçûëàøà áèëìèðäè.
Ýöìàí åäèðäè êè, áåëÿ ôèêèðëÿð éîðüóíëóã âÿ íèýàðàíëûã-
äàí éàðàíûð, èìêàí òàïûá ôèêèðëÿðèíè ãàéäàéà ñàëìàëûäûð.

43
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Î, åâÿ ÷àòsa da, polis êîìèññàðû ùÿëÿ ýÿëìÿìèøäè.


Ãðàí qapыnыn aьzыnda ýþçëÿéèðäè. Îíëàð dцшцndцlяr êè,
Ãðàíûí ìÿíçèëèíäÿ ãàïûíû à÷ûã ãîéóá ýþçëÿñèíëÿð. Áÿëÿ-
äèééÿ èø÷èñè èêèîòàãëû, adda-budda äþøÿímiш áèð ìÿí-
çèëäÿ éàøàéûðäû. Ìÿíçèëäÿ ýþrя bilяcяyin ikicя ÿøéà
âàðäû; áèðè öñòöíÿ èêè-ö÷ ëöüÿò éûüûëìûø àü ðÿíýëè êèòàá
ðÿôè, î áèðè èñÿ àøàüûñûíäà ýöúëÿ îõóíàí ùÿðôëÿðëÿ “×è÷ÿêëè
õèéàáàí” éàçûëìûø ãàðà áèð òàáëî. Ãðàíûí mцlahizяsinя
ýþðÿ, Êîтòàð ýåúÿíè éàõøû éàòìûøäû. Ñÿùÿð îéàíàíäà qяri-
bяdir ki, áàøû шiddяtli àüðûdan sancыrdы âÿ ùàëñûçëûãäàí
òÿðïÿíÿ áèëìèðìèø yazыq. Ãðàí цzdяn éîðüóí âÿ ÿñÿáè
ýþðöíöðäö. Oòàãäà vяrdiш elяdiyi kimi îáàø-áóáàøà
ýÿçèíèð, ùÿðäÿí äàéàíûð, ìàñàíûí öñòöíäÿí ÿëéàçìàñû
èëÿ äîëó áèð ãîâëóüó ýàù à÷ûð, ýàù äà qapayыrdы.
Hÿêèìÿ äeyirdi êè, Êîтòàðû heч яmяllicя òàíûyыb elя-
mir, àììà nяdяnsя fikirlяшir ki, ÷îõ äà êàñûá àäàìa
oxшamыr. Ùÿð ùàëäà, ãÿðèáÿ àäàìäûð. Áó ãÿäÿð âàõòäà
ïèëëÿêÿíäÿ ñàëàìëàøìàãäàí áàøãà áèð ìöíàñèáÿòëÿðè
îëìàéûá.
— Ancaq ikicя dяfя fцrsяt tapыb onunla sюhbяtlяшя
bilmiшяm. Áèð íå÷ÿ ýöí ÿââÿë åâÿ ýÿòèðäèéèì áèð ãóòó
òаáàøèðè ïèëëÿêÿíäÿ äàüûòäûì. Òаáàøèðëÿð éàøûë âÿ ãûðìûçû
èäè. Åëÿ áó âàõò Êîтòàð ÷þëÿ ÷ûõäû âÿ òаáàøèðëÿðè éûüìàüà
êþìÿê åëÿäè. Ñîíðà ñîðóøäó êè, áó ðÿíýáÿðÿíý òаáà-
øèðëÿð íÿéèìÿ ýÿðÿêäèð?
Ãðàí Êîтòàðà äeyib ki, ìÿêòÿáè áèòèðÿíäÿí sonra
keчяn mцddяtdя ëàòûí äèëèíè óíóòäóüóíà ýþðÿ èíäè
åâäÿ ìÿøüóë îëóð, äèëè éåíèäÿí þéðÿíèð.
— Áÿëè, — î, цзцnц ùÿêèìÿ sarы ÷åâиðäè, — ìÿíÿ
äåéèáëÿð êè, ôðàíñûç ñþçëÿðèíèí ìÿíàñûíû éàõøû àíëàìàã
ö÷öí áåëÿ ëàçûìäûð.
Äåìяk, яvvяlcя ëàòûí ñþçëÿðèíè ëþâùÿéÿ éàçûð, ñîíðà
ñþçöí ùàëëàíìàéà âÿ øÿõñÿ ýþðÿ tяsrif edilяn ùèññÿñèíè
ýþé òаáàøèðëÿ, äÿéèøìÿéÿí ùèññÿñèíè èñÿ ãûðìûçû òаáàøèðëÿ
alt-alta yazыrmыш.

44
I ÔßÑÈË

— Áèëìèðÿì Êîтòàð ìÿíè áàøà äöøäö, éà éîõ, ùèññ


åòäèì êè, ìàðàãëàíûð âÿ ìÿíäÿí áèð ãûðìûçû òаáàøèð èñòÿ-
äè. Äîüðóäóð, ìÿí òÿÿúúöáëÿíäèì, àììà... ùå÷ àüëûìà
ýÿëìÿçäè êè, òаáàøèðè áåëÿ ìÿãñÿäëÿ èñòÿéèðìèø.
Ðéþ îíëàðûí èêèíúè ñþùáÿòèíèí ìþâçóñó èëÿ ìàðàã-
ëàíäû. Åëÿ áó âàõò ïîëèñ êîìèññàðû þç êàòèáè èëÿ è÷ÿðè
êå÷äè. Î èñòÿéèðäè êè, ÿââÿëúÿ Ãðàíû äèíëÿñèí. Ãðàí äàíû-
øàðêÿí ùÿêèì ùèññ åòäè êè, î, Êîòтàðû “ðóùäàí äöøìöø
àäàì” àäëàíäûðûð. Ùÿëÿ áèð äÿôÿ Êîòтàðûí ùÿðÿêÿòèíè
“êîð-òÿáèè ãÿðàð” äà àäëàíäûðäû. Îíëàð Êîтòàðûí þçöíÿ
ãÿñä åòìÿñèíèí ñÿáÿáèíè ñîðóøàíäà Ãðàí áèð ñþç òàïûá
äåéÿ áèëìèðäè. Àõûðäà “èíòèì ãöññÿ” èôàäÿñèíèí öñòöíäÿ
äóðäóëàð. Êîìèññàð ñîðóøäó êè, Êîòтàðûí “áó èøè” òÿêðàð
åäÿ áèëÿúÿéèíè áцðóçÿ âåðÿí áèð úÿùÿò äóéóëìàéûá êè?
Ãðàí úàâàá âåðäè:
— Äöíÿí ãàïûìû äþéäö, êèáðèò èñòÿéèðäè. Áèð ãóòó
êèáðèò âåðäèì. Öçðõàùëûã åäèá äåäè êè, ãîíøóëóãäà áåëÿ
øåéëÿð îëóð... Ñîíðà ñþç âåðäè êè, êèáðèòè ãàéòàðàúàã. Ìÿí
äÿ äåäèì êè, ëàçûì äåéèë.
Êîìèññàð áÿëÿäèééÿ õèäìÿò÷èñèíäÿí Êîòтàðûí ùÿðÿ-
êÿòëÿðèíäÿ áèð ãÿðèáÿëèê äóéóá-äóéìàäûüûíû ñîðóøäó.
— Ìÿíÿ ãÿðèáÿ ýþðöíÿí áó îëäó êè, äåéÿñÿí, ñþù-
áÿò åòìÿê èñòÿéèðäè. Ìÿí èñÿ ìÿøüóë èäèì, èøëÿéèðäèì.
Ñîíðà Ãðàí Ðéюйÿ òÿðÿô ÷åâðèëèá ÷ÿêèíÿ-÷ÿêèíÿ ÿëàâÿ
åòäè: — Øÿõñè èøèì âàðäû.
Êîìèññàð õÿñòÿíèí þçöíö ýþðìÿê èñòÿéèðäè. Ðéþ
ôèêèðëÿøäè êè, Êîтòàðû áó ýþðöøÿ ùàçûðëàìàã ëàçûìäûð. Î,
Êîтòàðûí îòàüûíà ýèðÿíäÿ ÿéíèíÿ õаëаò ýåéìèø Êîтòàð
ãàëõûá ÷àðïàéûäà îòóðäó âÿ ãàïûéà áàõûá ñûõûëà-ñûõûëà
ñîðóøäó:
— Ïîëèñ ýÿëèð, åëÿìè?
— Áÿëè, — Ðéþ úàâàá âåðäè. — Íàðàùàò îëìàéûí. Èêè-ö÷
êÿëìÿ ðÿñìè ñóàë-úàâàáäàí ñîíðà ÷ûõûá ýåäÿúÿê.
Êîтòàð áèëäèðäè êè, áóíóí щеч áèð ÿùÿìèééÿòè éîõäóð
âÿ î, ïîëèñè õîøëàìûð. Ðéþ ñÿáèðñèçëèêëÿ äåäè:

45
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Åëÿ ìÿíèì äÿ ïîëèñäÿí õîøóì ýÿëìèð. Áåëÿ âÿçèé-


éÿòäÿ ýÿðÿê ïîëèñèí ñóàëûíà òåç âÿ äÿãèã úàâàá âåðÿñÿí
êè, úàíûí ãóðòàðñûí.
Êîтòàð ñóñäó, ùÿêèì ãàïûéà òÿðÿô àääûìëàéàí êèìè
îíó ýåðè ÷àüûðäû. Ùÿêèì ýåðè ãàéûäàíäà êèøè îíóí ÿëèí-
äÿí òóòäó:
— Õÿñòÿ áèð àäàìà, þçöнö àñìàã èñòÿìèø áèð àäàìà
äÿéèá-òîõóíìàçëàð, åëÿìè, ùÿêèì?
Ùÿêèì áèð ìöääÿò îíà áàõäû, ñîíðà èíàíäûðäû êè, áó
áàðÿäÿ ùå÷ áèð ñþç îëà áèëìÿç âÿ ùÿêèìèí ÿñàñ áîðúó äà
õÿñòÿñèíè ìöäàôèÿ åòìÿêäèð. Êîтòàð òîõòàäû âÿ ùÿêèì
êîìèññàðû è÷ÿðè ÷àüûðäû.
Ïîëèñ èø÷èñè Ãðàíûí âåðäèéè èôàäÿíè îõóäó âÿ Êîт-
òàðäàí ñîðóøäóëàð êè, íÿ ñÿáÿáÿ áåëÿ ùÿðÿêÿò åäèá? Î,
êîìèññàðûí öçöíÿ áàõìàäàí úàâàá âåðäè êè, “Èíòèì
ãöññÿ” èôàäÿñè äöçýöí ñå÷èëèá. Êîìèññàð òÿëÿñèê ñîðóøäó
êè, áó ùÿðÿêÿòè òÿêðàð åòìÿê ôèêðèíÿ äöøÿúÿêìè? Êîтòàð
ÿñÿáèëèêëÿ úàâàá âåðäè êè, åëÿ ôèêðè éîõäóð âÿ îíäàí ÿë
÷ÿêñÿëÿð éàõøûäûð.
— Èñòÿéèðÿì ñèçÿ áèëäèðèì êè, — êîìèññàð áåçèêìèø òÿðçëÿ
ñþçÿ áàøëàäû, — ùÿëÿëèê áàøãàëàðûíûí ðàùàòëûüûíû ïîçàí ñèç
þçöíöçñöíöç. — Ñîíðà î, ùÿêèìèí èøàðÿñè èëÿ äàéàíäû âÿ
ãàïûäàí ÷ûõàðêÿí êþêñöíö þòöðäö: — Îíñóç äà, áó
ãûçäûðìà ÿùâàëàòû áàøëàéàíäàí èø áàøûìûçäàí àøûð...
Ñîíðà î, ùÿêèìäÿí ãûçäûðìà ìÿñÿëÿñèíèí ãîðõóëó
îëóá-îëìàäûüûíû ñîðóøäó âÿ ùÿêèì äÿ úàâàá âåðäè êè,
ùå÷ íÿ áèëìèð.
— Âàõò ÷àòûá, âÿññаëàì, — кîìèññàð ñþùáÿòÿ ñîí
ãîéäó.
Äîüðóäàí äà, âàõò ÷àòìûøäû. Ýöí êå÷äèêúÿ âÿçèééÿò
êîðëàíûð, ùÿð éåíè õÿñòÿéÿ áàø ÷ÿêäèêúÿ Ðéþ ùèññ åäèðäè
êè, ôèêðè äîüðóëìàüà áàøëàéûá. Àõøàìöñòö ùÿêèì ãîúà
õÿñòÿíèí ãîíøóëóüóíäà áàøãà áèðèñèíÿ áàø ÷ÿêìÿéÿ ýåò-
ìèøäè. Õÿñòÿ ãûçäûðìà è÷èíäÿ ñàéûãëàéà-ñàéûãëàéà ãóñóð-
äó. Áÿäÿíèíäÿêè øèøëÿð åâ õèäìÿò÷èñèíèí шèøëÿðèíäÿí äÿ

46
I ÔßÑÈË

áþéöê èäè. Øèøëÿðäÿí áèðè éåòèøìÿéÿ áàøëàìûøäû âÿ ÷îõ


êå÷ìÿìèø à÷ûëäû, ÷èðê âåðäè. Ùÿêèì âèëàéÿòèí äÿðìàí
àíáàðûíà çÿíý âóðäó. Îíóí ïåøÿ ãåéäëÿðè åëÿ ùÿìиí
ýöíäÿí áàøëàéûá. Èëê ãåéäè èñÿ áåëÿäèð: “Äÿðìàí éîõ-
äóð”. Ñîíðà î, åéíè âÿçèééÿòÿ äöøìöø áàøãà õÿñòÿëÿðÿ
áàø ÷ÿêìÿëè îëäó. Øèøëÿðè ÷ÿðòìÿê âàúèá èäè. Ùÿð øèøèí
öçÿðèíÿ öëýöúëÿ õà÷øÿêèëëè èêè õÿòò ÷ÿêÿí êèìè ãàíãàðûøûã
ãàòû èðèí àõìàüà áàøëàéûðäû. Ãîë-ãû÷ûíû àðàëû ãîéóá
óçàíìûø õÿñòÿëÿðèí éàðàëàðû ãàí âåðèðäè. Îíëàðûí ãàðûí
âÿ ãû÷ëàðûíäà ëÿêÿëÿð ÿìÿëÿ ýÿëèð, êÿñèëìèø øèøëÿðèí àüçû
áàüëàíûð, éåíèäÿí øèøèðäè. Õÿñòÿëÿðèí ÷îõó äþçöëìÿç öôó-
íÿò éàéà-éàéà þëöðäö.
Ñè÷îâóë ÿùâàëàòû âàõòû äèë áîüàçà ãîéìàéàí ìÿò-
áóàò èíäè ñóñìóøäó. ×öíêè ñè÷îâóëëàð êö÷ÿäÿ ãûðûëûðäû,
àäàìëàð èñÿ åâëÿðäÿ þëöðдцëÿð. Ìÿòáóàò äà àíúàã êö÷ÿ-
ëÿðäÿí éàçûð. Àììà áÿëÿäèééÿ èäàðÿñè èëÿ øÿùÿð ðÿùáÿð-
ëèéè íàðàùàò îëìàüà áàøëàìûøäûëàð. Íÿ ãÿäÿð êè ùÿð ùÿêè-
ìèí úÿìè èêè-ö÷ áåëÿ õÿñòÿñè âàðäû, ùå÷ êèì ùÿðÿêÿòÿ
ýÿëìèðäè. Êèìèíñÿ áöòöí õÿñòÿëÿðè ùåñàáëàìàñû êèôàéÿò
åòäè. Ìÿëóì îëäó êè, õÿñòÿíèí ñàéû ëàï ÷îõäóð. Áèð íå÷ÿ
ýöí ÿðçèíäÿ þëÿíëÿðèí ñàéû ëàï àðòäû, áó ãÿðèáÿ õÿñòÿ-
ëèêëÿ ìÿøüóë îëàíëàð àíëàäûëàð êè, ÿñë åïèäåìèéà èëÿ öçëÿ-
øèáëÿð. Åëÿ ùÿìяí âàõò Ðéþíöí éàøëû ùÿìêàðû Êàñòåë
îíóí éàíûíà ýÿëäè:
— Éÿãèí êè, ñÿí áó õÿñòÿëèéèí àäûíû áèëèðñÿí, Ðéþ?
— Ùÿëÿ àíàëèçëÿðèí úàâàáûíû ýþçëÿéèðÿì.
— Ìÿí èñÿ áèëèðÿì. Þçö äÿ ìÿíèì àíàëèçÿ åùòèéàúûì
éîõäóð. Ìÿí õåéëè âàõò ×èíäÿ èøëÿìèøÿì, èéèðìè èë ÿââÿë
äÿ ùÿìиí õÿñòÿëèéÿ þç àäûíû âåðìÿéÿ úöðÿò åòìÿäèëÿð.
Èúòèìàè ôèêèð ìöãÿääÿñ øåéäèð: êöé ãàëäûðìàã îëìàç,
ÿñàñ ìÿñÿëÿ ÿùàëèíè êöéëÿìÿìÿêäèð. Ùÿëÿ ùÿìêàðëà-
ðûìäàí áèðè áåëÿ äåéèðäè: “Îëà áèëìÿç, ùàìû áèëèð êè, áó
õÿñòÿëèê Àâðîïàäàí òÿìèçëÿíèá. Áÿëè, ùàìû áèëèðäè, òÿêúÿ
þëÿíëÿð áèëìèðäèëÿð. Éàõøû, Ðéþ, áîéíóíà àë êè, áó õÿñ-
òÿëèéè ñÿí äÿ òàíûìûñàí.

47
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ðéþ ôèêèðëÿøèðäè. Îòàüûíûí ïÿíúÿðÿñèíäÿí äÿíèçÿ à÷û-


ëàí ìÿíçÿðÿíè ãàïàìûø óçàã ãàéàéà áàõûðäû. Ñÿìà
ìàâè îëñà äà, ùàâàäà ãÿðèáÿ áèð òóòãóíëóã âàðäû âÿ áó
òóòãóíëóã ýöíîðòàäàí êå÷äèêúÿ éàâàø-éàâàø ñåéðÿëèðäè.
Ùÿêèì äèëëÿíäè:
— Åëÿäèð, Êàñòåë, àäàì ùå÷ èíàíà áèëìèð. Áó õÿñòÿëèê,
äåéÿñÿí, таундур.
Êàñòåë àéàüà ãàëõûá ãàïûéà òÿðÿô àääûìëàäû.
— Ùå÷ áèëèðñèíèç áèçÿ íÿ úàâàá âåðÿúÿêëÿð? — ãîúà
ùÿêèì Ðéþäÿí ñîðóøäó. — “Áó õÿñòÿëèê îðòà ñÿâèééÿëè
þëêÿëÿðäÿ ÷îõäàí éîõà ÷ûõûá” äåéÿúÿêëÿð.
— “Éîõà ÷ûõûá” íÿ äåìÿêäèð àõû? — Ðéþ ÷èéèíëÿðèíè
÷ÿêäè.
— Åëÿäèð. Àììà óíóòìàéûí êè, òÿõìèíÿí, èéèðìè èë
ÿââÿë Ïàðèñäÿ äÿ åéíè âÿçèééÿò èäè.
— Éàõøû. Ýöìàí åäÿê êè, èíäè âÿçèééÿò èéèðìè èë
ÿââÿëêèíäÿí ÷ÿòèí îëìàéàúàã. Àäàì ýþðäöéöíÿ ùå÷
èíàíà áèëìèð.

***

“Таун” ñþçö áèðèíúè äÿôÿ èäè äèëÿ ýÿòèðèëèðäè. Ñþùáÿ-


òèìèçèí áó éåðèíäÿ Áåðíàð Ðéþíö þç ïÿíúÿðÿñè àðõàñûíäà
ãîéóá, îíóí øöáùÿ âÿ òÿÿúúöáöíÿ ùàãã ãàçàíäûðìàã
èñòÿéèðèê. ×öíêè îíóí ùàäèñÿéÿ ìöíàñèáÿòè áÿçè úÿùÿò-
ëÿðÿ ýþðÿ øÿùÿð ÿùàëèñèíèí ÿêñÿðèééÿòèíèí ìöíàñèáÿòèíÿ
áÿíçÿéèðäè. Äîüðóäàí, áÿëà åëÿ áèð øåéäèð êè, ùàìûíûí
áàøûíà ýÿëÿ áèëÿð, àììà áÿëà áàøûíûí öñòöíö àëса äà,
àäàì îíóí âàðëûüûíà èíàíà áèëìèð. Äöíéàäà ìöùàðèáÿ-
ëÿðèí ñàéû ãÿäÿð таун õÿñòÿëèéè îëóá. Таун äà, ìöùàðèáÿ
äÿ àäàìëàðû ùÿìèøÿ ãÿôèëäÿí éàõàëàéûð. Ùÿêèì Ðéþ äÿ
áöòöí øÿùÿð ÿùàëèñè êèìè ãÿôèë éàõàëàíìûøäû âÿ îíóí
øöáùÿëÿðèíÿ ñÿáÿá äÿ åëÿ áó úÿùÿò èäè. Ùÿêèì íèýàðàí-
÷ûëûãëà öìèä àðàñûíäà ãàëìûøäû. Ìöùàðèáя áàø âåðÿíäÿ
úàìààò áåëÿ äåéèð: “Óçóí ÷ÿêìÿç, àõìàã èøäèð”.

48
I ÔßÑÈË

Øöáùÿ éîõ êè, ìöùàðèáÿ àõìàã èøäèð, àõìàã èø îëñà äà,


óçàíûá ýåäèð. Àõìàã èø ùÿìèøÿ óçàíûð âÿ áóíó òÿê
þçöíö ôèêèðëÿøìÿéÿíëÿð äàùà éàõøû äóéóðëàð. Áèçèì
øÿùÿðèí úàìààòû äà áó ìÿíàäà áàøãàëàðûíà áÿíçÿéèðäè,
àíúàã þçëÿðèíè ôèêèðëÿøèðäèëÿð. Îíëàð áÿëàíûí ìþâúóä-
ëóüóíà èíàнìûðäûëàð. Bÿëàíû èíñàí òÿéèí åòìèð âÿ àäàì
ôèêèðëÿøèð êè, î, ìöúÿððÿä áèð ìÿôùóìäóð, ãîðõóëó éóõó
êèìè áèð øåéäèð âÿ êå÷èá-ýåäÿúÿê. Ëàêèí áÿëà ùÿìèøÿ
êå÷èá-ýåòìèð, ãîðõóëó éóõóëàð áèð-áèðèíè ÿâÿç åäèð âÿ
êå÷èá-ýåäÿí àäàìëàð îëóð. Áó êå÷èá-ýåäÿí, äöíéàäàí
êю÷ÿí àäàìëàðûí èëê ñûðàñûíäà äà ùóìàíèñòëÿð ýåäèðëÿð,
÷öíêè îíëàð ÿââÿëúÿäÿí åùòèéàò åòìÿéè áàúàðìûðëàð.
Áèçèì øÿùÿð úàìààòûíûí ýöíàùû щеч дя áàøãàëàðûíäàí
÷îõ äåéèëäè, ñàäÿúÿ, òÿâàçþêàðëûüû óíóäóð, ýöìàí åäèð-
äèëÿð êè, ùÿëÿ ùÿð øåéÿ ãàäèðäèрëÿð âÿ áÿëà îíëàðà äÿéèá-
òîõóíà áèëìÿç.
Îíëàð éåíÿ äÿ èøýöçàðëûã åäèð, ñÿôÿðëÿðÿ ùàçûðëàøûð,
éåíè ôèêèðëÿð èðÿëè ñöðöðäöëÿð. Àõû íÿ áèëÿéäèëÿð êè, ýÿëÿ-
úÿéè, ñÿôÿðëÿðè, ìöáàùèñÿëÿðè éîõà ÷ûõàðàí áèð таун äà
âàð? Îíëàð þçëÿðèíè àçàä ñàéûðäûëàð, àììà íÿ ãÿäÿð êè
áÿëàëàð âàð, ùå÷ êÿñ, ùå÷ âàõò àçàä îëìàéàúàã.
Ùÿêèì Ðéþ øÿùÿðäÿ áèð äÿñòÿ àäàìûí ãÿôèë þëöìö-
íöí ñÿáÿáèíè äîñòóíóí ãàðøûñûíäà åòèðàô åëÿñÿ äÿ,
òÿùëöêÿ îíà ùÿëÿ äÿ ìöúÿððÿä ýþðöíöðäö. Èø áóðàñûí-
äàäûð êè, ùÿêèìëÿðäÿ àüðûëàð ùàããûíäà ìöÿééÿí ôèêèð
éàðàíûð âÿ ýþòöð-ãîé äàùà óçóí ÷ÿêèð. Èíäè ïÿíúÿðÿ
ãàðøûñûíäà çàùèðÿí äÿéèøìÿìèø øÿùÿðÿ áàõäûüû âàõò
éöíýöë áèð öðÿêáóëàíìàñû èëÿ ýÿëÿúÿéèí íèýàðàí÷ûëûüûíû
÷ÿêèðäè. ×àëûøûðäû êè, áó õÿñòÿëèê ùàããûíäà áèëäèêëÿðèíè ôèê-
ðèíäÿ úÿìëÿñèí. Éàääàøûíäà ìöõòÿëèô ðÿãÿìëÿð îéíàéûð
âÿ ôèêèðëÿøèðäè êè, òàðèõ áîéó ìÿëóì îëàí îòóç áþéöê
таунäàí éöç ìèëéîíà éàõûí àäàì þëöá. Éöç ìèëéîí þëö
íÿäèð àõû? Ìöùàðèáÿ âàõòû ùÿð þëöìÿ ÷îõ úöçè ÿùÿìèééÿò
âåðèëèð. Àíúàã àäàìûí ìåéèтèíè ýþðÿíäÿ þëöìöí òÿñèðè
äÿãèã äóéóëóð. Òàðèõÿ ñÿïÿëÿíìèø éöç ìèëéîí þëöìöí

49
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

òÿñÿââöðö èñÿ àäàìûí øöóðóíäàí áèð ïàð÷à äóìàí êèìè


êå÷èá-ýåäèð. Ùÿêèì Êîíñòàíòèíîïîë таунуну éàäà ñàëäû.
Ïðîêîïóí éàçäûüûíà ýþðÿ, áèð ýöíäÿ îí ìèí àäàì þëöá.
Îí ìèí àäàì áþéöê áèð êèíîòåàòðûí çàëëàðûíû áåø äÿôÿ
äîëäóðàð. Òÿñÿââöð åòìÿê ÷ÿòèíäèð. Ýÿðÿê áåø áþéöê
êèíîòåàòðûí òàìàøà÷ûëàðûíû øÿùÿð ìåéäàíûíà ýÿòèðèá,
ãàëàã-ãàëàã éûüûá þëäöðÿñÿí, îíäà ìÿíçÿðÿ äàùà àéäûí
ýþðöíÿð. Ùå÷ îëìàñà, àäàì òàíûø ñèôÿòëÿðè áó ãàëàãëàðäà
òÿñÿââöð åäÿ áèëÿð. Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, áåëÿ äÿ åòìÿê
ìöìêöí äåéèë, ùÿì äÿ êè ùå÷ îí ìèí ñèôÿò òàíûéàí
àäàì òàïûëàð? Áèð ìÿñÿëÿ äÿ ìÿëóìäóð êè, Ïðîêîï êèìè
àäàìëàð ñàéìàüû áàúàðìûðäûëàð. Éåòìèø èë ÿââÿë Êàí-
òîíäà ãûðõ ìèí ñè÷îâóë таунäàí ãûðûëñà äà, àäàìëàð ùÿëÿ
áÿëàäàí õÿáÿðñèç èäèëÿð. Èø áóðàñûíäàäûð êè, 1871-úè èëäÿ
ñè÷îâóëëàðû ñàéìàã èìêàíû éîõ èäè. Òÿõìèíè ùåñàáëà-
éûðäûëàð, îðòà ùåñàáëà åëÿ-áåëÿ, ýþçÿéàðû ùåñàáëàéûðäûëàð.
ßýÿð áèð ñè÷îâóëóí óçóíëóüó îòóç ñàíòèìåòðäèрñÿ, ãûðõ
ìèí ñè÷îâóëó äàëáàäàë äöçñÿê, ýþð ùàðà ÷àòàð...
Ùÿêèì ÿñÿáèëÿøèðäè êè, íàùàã éåðÿ úöðáÿúöð ôèêèðëÿðÿ
âàõò èòèðèð. Áèð íå÷ÿ õÿñòÿ ùÿëÿ åïèäåìèéà äåìÿê äåéèë,
åùòèéàò òÿäáèðëÿðè êèôàéÿò åäÿð. Ìÿëóì ÿëàìÿòëÿðè íÿçÿð-
äÿí êå÷èðìÿê ëàçûìäûð; ãîðõó âÿ ùÿéÿúàí, ãûçàðìûø
ýþçëÿð, êþïöêëö àüûç, áàøàüðûëàðû, øèøëÿð, àìàíñûç ñóñóç-
ëóã, ñàéûãëàìà, áÿäÿíäÿ ëÿêÿëÿð, äàõèëè ñÿðò àüðûëàð âÿ
áöòöí áóíëàðäàí ñîíðà... Áöòöí áóíëàðäàí ñîíðà ùÿêè-
ìèí éàäûíà òèááè ìÿëóìàò êèòàáûíäàí îõóäóüó ÿëàìÿò
ñàäàëàìàëàðûíäàí ñîíðàêû áèð úöìëÿ äöøöðäö: “Íÿáç
çÿèô, àõûúû îëóð âÿ õÿñòÿ úöçè áèð ùÿðÿêÿò íÿòèúÿñèíäÿ
þëöð”. Áÿëè, áöòöí áóíëàðäàí ñîíðà àäàì ñàïäàí àñûëû
ãàëûð, äÿãèã ùåñàáëà àäàìëàðûí äþðääÿö÷ö ñÿáèðñèç îëäó-
üóíà ýþðÿ ùÿðÿêÿòñèç äàéàíà áèëìÿéèá úöçè ùÿðÿêÿòè
åäÿúÿê âÿ þëöìÿ òÿëÿñÿúÿê.
Ùÿêèì щяля дя ïÿíúÿðÿäÿí ÷þëÿ áàõûðäû. ×þëäÿ
òÿìèç áàùàð ñÿìàñû ýþðöíöð, è÷ÿðèäÿ èñÿ áàéàã äèëÿ
ýÿòèðèëìèø ñþçöí ÿêñ-ñÿäàñû ùÿëÿ äÿ úèíýèëäяéèðäè: таун.

50
I ÔßÑÈË

Áó ñþçäÿ åëìèí mцяyyяnlяшdirdiyi ìÿíàäàí áàøãà,


áèð-áèðèíè ÿâÿç åäÿí ardыcыl vя ecazkar ìÿíçÿðÿëÿð äÿ
mцшahidя edilirdi. Aдычяkilяn ìÿíçÿðÿëÿðè áó ñàðû, áîç
øÿùÿðÿ — ýöíöí áó ÷àüû úàíëàíìàüà áàøëàéàí, ãàéíàð-
ëûüûíäàí ÷îõ óüóëòóñó äóéóëàí, áèýàíÿ âÿ õîøáÿõò ñàéû-
ëàí áó øÿùÿðÿ óéóøäóðìàã îëìóðäó.
Êå÷ìèø áÿëàëàðûí kюnцl bulandыran ìÿíçÿðÿëÿðè èñÿ
ùå÷ ôèêèðëÿøìÿéÿ fцrsяt òàïìàìûø ñàêèò-ñàêèò ýþç юnцn-
dяn sцzцb-keчirdi: ãóøëàðûí тауну dimdiyindя éàéûá õàðà-
áàçàðà ÷åâèðäèéè Àôèíà, ÿùàëèñè sцkut iчindя úàí âåðÿí
×èí øÿùÿðëÿðè, ÷öðöìöø úÿñÿäëÿðè ãóéóëàðà quylayan
Ìàðñåë äóñòàãëàðû, ãîðõóëó vяba êöëÿéèíèí ãàðøûñûíû
êÿñìÿê ö÷öí Ïðîâÿíñäÿ òèêèëìèø óúà áàðû, Úàôôàíûí
lяnяtя gяlmiш äèëÿí÷èëÿðè, Êîíñòàíòèíîïîë õÿñòÿõàíàñû-
íûí torpaьыn цstцnя dцzцlmцш íÿì âÿ ÷öðöê ÷àðïàéûëàðû,
ãàðìàãëà ÷ÿêèëèá åâäÿí ÷ûõàðûëàí õÿñòÿëÿð, Ãàðà таун
чaьы ìàñêàëàíìûø ùÿêèìëÿðèí êàðíàâàëû, Ìèëàí ãÿáèðиñ-
тàíëûãëàðûíà toplaшan úàìààò, Ëîíäîí êö÷ÿëÿðèíäÿ ìåéèт-
ëÿð éöêëÿíìèø àðàáàëàð, ýåúÿ âÿ ýöíäöç ùÿð éàíäàí
åøèäèëÿí ñîíñóç øèâÿí ñÿñëÿðè. Éîõ, áöòöí áó ÿëàìÿòëÿð
ùÿëÿëèê éîõ èäè. Êö÷ÿäÿí åøèäèëÿí áèð úèíýèëòè, òðàìâàéûí
çÿíý ñÿñè ÿçàá äîëó ôèêèðëÿðè áèðúÿ àíäà àëò-öñò åëÿäè.
Éàëíûç åâëÿðèí éþíäÿìñèç äàìëàðû öçÿðèíäÿí ýþðöíÿí
äÿíèçäÿí äÿ íèýàðàí÷ûëûã ñîðàüû ýÿëèðäè. Êþðôÿçÿ òàìàøà
åäÿí ùÿêèì Ðéþ ôèêèðëÿøèðäè êè, Ëöêðåñèí ñþéëÿäèéèíÿ
ýþðÿ, áèð âàõòëàð õÿñòÿëèéÿ òóòóëìóø àôèíàëûëàð äÿíèç êÿíà-
ðûíäà èðè òîíãàëëàð ãàëàéûðëàðìûø. Àäàìëàð ýåúÿ âàõòû
ìåéèтëÿðè òîíãàëëàðûí éàíûíà ýÿòèðèð, þç þëöñöíÿ éåð òàï-
ìàéàíëàð ìÿøÿë äþéöøöíÿ ýèðèøèð, ÿçèçëÿðèíèí úÿñÿäëÿðèíè
÷þëÿ àòìàãäàíса, ãàíëû âóðóøà ýèðèøìÿéè öñòöí òóòóðëàð-
ìûø. Ñàêèò âÿ ãàðàíëûã ñóëàðûí ñàùèëèíäÿ èðè òîíãàëëàðûí
ãûðìûçû àëîâóíó, ìÿøÿë äþéöøöíäÿí ýåúÿíèí ãàðàíëûüûíà
éàéûëàí ãûüûëúûìëàðû, ñàêèò ñÿìàéà óúàëàí ãàëûí, çÿùÿðëè
òöñòö áóðóìëàðûíû òÿñÿââöðÿ ýÿòèðìÿê îëóð. Áó ìÿíçÿ-
ðÿäÿí ãîðõìàüà äÿéяðäè...

51
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ùÿëÿëèê èñÿ ãîðõóëó ôèêèðëÿðÿ ìåéäàí âåðìÿê îëìàç.


Äîüðóäóð, áèð àç ÿââÿë “таун” ñþçö äèëÿ ýÿòèðèëèá, èíäè-
íèí þçöíäÿ áÿëà áèð íå÷ÿ àäàìû òîðïàüà ýþíäÿðèá. Íÿ
îëñóí êè? Áÿëà äàéàíà áèëÿð. ßñàñ ìÿñÿëÿ áóäóð êè,
ýÿðÿê éàõøû ýþòöð-ãîé åäÿñÿí, ýÿðÿêñèç ôèêèðëÿðè ãîâóá,
ëàçûìи òÿäáèðëÿð ýþðÿñÿí. Ñîíðà таун äàéàíàúàã, ÷öíêè
îíóí âàðëûüû òÿñÿââöðÿ ýÿëìèðäè, ýÿëñÿ äÿ, çÿèô ýÿëèðäè.
ßýÿð таун äàéàíñà — ÷îõ ìöìêöí êè, åëÿ áåëÿ äÿ îëà-
úàã — ùÿð øåé ãàéäàéà äöøÿúÿê. Яêñèíÿ îëñà, áó õÿñ-
òÿëèêëÿ òàíûø îëàúàüûã, òàíûø îëàúàüûã êè, îíà ãàëèá ýÿëÿê.
Ùÿêèì ïÿíúÿðÿíè à÷anda øÿùÿðèí ñÿñ-êöéö è÷ÿðè
äîëäó. Lap yàõûíëûãäàêû áèð åìàëàòõàíàäàí ìîòîðëó
ìèøàðûí ãûñà âÿ éåêíÿñÿã úèíýèëòèñè åøèäèëèðäè. Ðéþ ýÿð-
íÿøäè. ßí rahat èø ýöíäÿëèê èøäèð. Ãàëàíû èñÿ çÿèô áèð ñàï-
äàí âÿ úöçè áèð ùÿðÿêÿòäÿí àñûëûäûð. Áàøãà éîë éîõäóð.
ßñàñ ìÿñÿëÿ áóäóð êè, ýÿðÿê ùÿð êÿñ þç ïåøÿñèíÿ éàõøû
ÿìÿë åëÿñèí.
Ùÿêèì Ðéþ bu шяkildя aranы daьa, daьы arana daшы-
dыьы zaman õÿáÿð yayыldы êè, Æîçåô Ãðàí îíó ýþðìÿyя
mцntяzirdir. Áÿëÿäèééÿ èäàðÿñèíèí èø÷èñè Ãðàí èäàðÿäÿ
ùÿð úöð èøÿ áóéðóëäóüóíäàí ùÿðäÿí ÿùàëèíèí ñèéàùûéà
àëûíìàñû èëÿ äÿ ìÿøüóë îëóðäó. Èíäè äÿ îíà þëÿíëÿðèí
ñèéàùûñûíû òóòìàüû òàïøûðìûøäûëàð. Òóòäóüó ñèéàùûíûí áèð
íöñõÿñèíè Ðéþéÿ âåðìÿéÿ áîéóí îëìóøäó.
Ãðàí ãîíøóñó Êîтòàðëà è÷ÿðè ýèðäè. Яëèíäÿêè kaьыzы
ùÿêèìÿ óçàòäû:
— Ðÿãÿìlяr àðòûð, ùÿêèì, ãûðõ ñÿêêèç ñààò ÿðçèíäÿ îí
áèð àäàì þëöá.
Ðéþ Êîтòàða salam verdi, яùâàëыnы soruшdu. Ãðàí
dedi êè, Êîтòàð ùÿêèìÿ òÿøÿêêöð åòìÿéÿ эялиб âÿ îíà
ÿçèééÿò âåðäèéè цчцn öçðõàùëûã dilяdi. Ðéþ èñÿ ÿëèíäÿêè
ñèéàùûéà áàõûðäû, ñîíðà áàøûíû ãàëäûðûá äåäè:
— Éàõøû, áÿëêÿ, áó õÿñòÿëèéèí àäûíû à÷ûá äåìÿéèí
âàõòû ÷àòûá. Èíäèéÿ ãÿäÿð òÿðяääöä åëÿìèøèê. Ìÿí ëàáî-
ðàòîðèéàéà ýåòìÿëèéÿì, ýÿëèí áèð éåðäÿ ýåäÿê.

52
I ÔßÑÈË

— Áÿëè, áÿëè, åëÿäèð, — äåéÿ-äåéÿ Ãðàí ùÿêèìèí àðõà-


ñûíúà ïèëëÿêÿíè åíèðäè. — Ýÿðÿê ùÿð øåéè þç àäû èëÿ ÷àüû-
ðàñàí. Éàõøû, áÿñ íÿ àääûð î åëÿ?
— Éîõ, äåéÿ áèëìÿðÿì. Áèð äÿ êè áèëìÿéèíèçèí ÿùÿ-
ìèééÿòè îëìàéàúàã.
— Ýþðöðñöíöçìö, — Ãðàí ýöëöìñÿäè, — дåìÿëè, àñàí
èø äåéèëìèø.
Îíëàð Àðì ìåéäàíûíà юz tutdular. Êîтòàð susurdu.
Êö÷ÿëÿðäÿ àäàìlar artыrdы. Áó þëêÿäÿ, àäÿòян, àõøàì
òîðàíû éàâàøca ýåúÿ ãàðàíëûüûíà чevrilir, ùÿëÿ ãàðàëìà-
ìûø ñÿìàäà èëê óëäóçëàð ýþðöíìÿéÿ áàøëàéûðäû. Àç ñîíðà
øÿùÿð èøûãëàðû éàíäû, ñÿìà ãàðàíëûãëàøäû, ýÿçèøÿíëÿðèí
ñþùáÿòè öìóìè áèð óüóëòóéà ÷åâðèëäè. Àðì ìåéäàíûíûí
òèíèíÿ ÷àòàíäà Ãðàí äåäè:
— Ìÿíè áàüûøëàéûí, áóðàäà òðàìâàéà ìèíèá åâÿ ãàéûò-
ìàëûéàì. Aõøàìëàð ìöòëÿã èøëÿìÿëèéÿì. Юëêÿmizäÿ
áåëÿ áèð ìÿñÿë âàð: “Áó ýöíöí èøèíè ñàáàùà ãîéìà...”
Ðéþ àðòûã áèëèðäè êè, ÿñëÿí Ìîíòåëèìàðäàí îëàí Ãðàí
þëêÿñèídяki atalar sюzlяrini òåç-òåç äèëÿ ýÿòèðèð âÿ áó
ìÿñÿëëÿðÿ “Õÿéàë ÷àüû”, éàõóä “Ìöãÿääÿñ èøûãëàð” êèìè
÷îõ èøëÿíìèø âÿ êþùíÿëìèø èôàäÿëÿð ÿëàâÿ åòìÿéÿ áàø-
ëàéûð. Êîтòàð äèëëÿíäè:
— Ùÿ! Äöç äåéèð. Ýöíîðòàäàí ñîíðà îíó åâäÿí
÷ûõàðìàã îëìóð.
Ðéþ Ãðàíäàí ñîðóøäó êè, àõøàìëàð äà áÿëÿäèééÿ
èäàðÿñè ö÷öí èøëÿéèð, éà éîõ? Ãðàí äà úàâàá âåðäè êè,
þçö ö÷öí èøëÿéиð. Ñþùáÿòè êÿñìÿìÿê ö÷öí Ðéþ äèëëÿíäè:
— Ëàï éàõøû! De gюrцm, áèð èðÿëèëÿéèø âàðìû?
— Нå÷ÿ èëäèð þçöìя zцlm verib, юzцmц ìÿúáóð åäèá
èøëÿéèðÿì. Áèðòÿðÿôëè ôèêèðëÿøÿíäÿ åëÿ áèð èðÿëèëÿéèø éîõäóð.
Ùÿêèì àääûìûíû ñàõëàéûá ñîðóøäó:
— Éàõøû, áÿñ èøèíèçèí ìÿçìóíó íÿäèð?
Ãðàí ìûçûëäàna-mыzыldana äÿéèðìè øëéàïàñûíû èðè
ãóëàãëàðûíûí öñòöíÿ чяkdi. Ðéþ, deyяsяn, baшa dцшdц
êè, burada nя isя òàì øÿõñè èøäÿí ñþùáÿò ýåäèð. Ãðàí

53
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

èñÿ îíëàðäàí àéðûëûá ити àääûìëàðëà ýöë àüàúëàðûnыn àëòûí-


äàí êå÷ÿðÿê Ìàðí áóëâàðûíà sarы irяlilяyirdi. Ëàáîðàòî-
ðèéàéà ÷àòàчatda Êîтòàð ùÿêèìÿ äåäè êè, îíóíëà ýþðöøöá
ìÿñëÿùÿò àëìàã èñòÿéèð. Ðéþ èñÿ úèáëÿðèíè åøяляди, áàéàãêû
ñèéàùûíû àõòàðàraq îíó îòàüûíà äÿâÿò åòäè. Ñîíðà nя isя
dцшцnцb äåäè êè, ñàáàù îíëàðûí ìÿùÿëëÿñèíÿ ýÿëìÿëèäèð
âÿ àõøàìцstц Êîòтàðà áàø ÷ÿêя bilÿð.
Êîòтàðäàí àéðûëànda ùÿêèìин aьlыna Ãðàí gяldi. Î,
Ãðàíû таун õÿñòÿëèéèíèí è÷èíäÿ, hяm dя, éÿãèí êè, áåëÿ
áèð таунун äåéèë, òàðèõèí ìÿøùóð таун åïèäåìèéàëàðûíäàí
áèðèíäÿ òÿñÿââöð åäèðäè. “Áåëÿ âÿçèééÿòäÿ îíóí êèìè
àäàìëàð ñàëàìàò ãàëûðëàð. Ùÿêèì éàäûíà ñàëäû êè, таунун
àðûã àäàìëàðäàí éàí êå÷èá úöññÿëè àäàìëàðû ãûðìàñûíû
äà ùàðàäàñà îõóéóá. Ãðàíû ôèêèðëÿøäèêúÿ ùÿêèì îíäà íÿ
èñÿ áèð ãÿðèáÿëèê êÿøô åäèðäè.
Äîüðóäàí äà, èëê áàõûøäà Æîçåô Ãðàí àäè áèð áÿëÿ-
äèééÿ èø÷èñè èäè âÿ þç âÿçèôÿñèíÿ óéüóí ýÿëèðäè. Áó óúà-
áîé, àðûã êèøè ïàëòàð ýåéинäèðèëìèø ìöãÿââàéà îõøàéûð,
þçö äÿ ùÿìèøÿ èðèþë÷öëö ïàëòàð àëûðäû êè, áÿëêÿ, ýÿëÿ-
úÿêäÿ ÿòÿ-úàíà ýÿëäè. Àëò äèøëÿðèíèí ÷îõó ùÿëÿ éåðèíäÿ
îëñà äà, öñò äèøëÿðè òþêöëìöøäö. Ýöëöìñÿéÿíäÿ öñò
äîäàüû äàðòûíûð, àüçû áîø âÿ ãàðàíëûã ýþðöíöðäö. Бó
òÿñâèðÿ îíóí ñåìèíàðèñò éåðèøèíè, äèâàð äèáè èëÿ úÿëä ñèâè-
øèá ãàïûëàðäàí ýèðìÿñèíè, ðöòóáÿò âÿ òöòöí èéè âåðìÿñèíè
âÿ áàøãà õûðäà úÿùÿòëÿðèíè äÿ ÿëàâÿ åòñÿê, áó êèøèíèí èøè
áàðÿäÿ äÿ òÿñÿââöð éàðàíûð. Îíó àíúàã øÿùÿð ùàìàì-
ëàðûíûí èø úÿäâÿëèíè éîõëàéàí, éàõóä ìÿèøÿò çèáèëëÿðèíèí
éûüûëìàñû барядя éåíè ìÿëóìàòëàðû ýÿíú øþáÿ ìöäèðèíÿ
òÿãäèì åäÿí áèð ìÿìóð êèìè òÿñÿââöðÿ ýÿòèðìÿê îëàð.
Òàíûìàéàíëàð áåëÿ îíóí ñàäÿ, èêèíúèäÿðÿúÿëè, ëàêèí âàúèá
áÿëÿäèééÿ èøëÿðè ö÷öí äöíéàéà ýÿëäèéèíè, ýöíäÿëèê àëòìûø
èêè ôðàíê îòóç ñàíòèì ÿìÿêùàããû àëäûüûíû äóéà áèëÿðäè.
Åëÿ o da ìÿøüóë olduьu iшlяrdяn bu шяkildя äàíûøûð,
ñþùáÿòèíäÿ “èõòèñàñëàøìà” ñþçöíö äÿ шяksiz èøëÿäèðäè.
Èéèðìè èêè èë qabaq ìÿêòÿáè áèòèðÿíäÿí ñîíðà òÿùñèëèíè

54
I ÔßÑÈË

äàâàì åëÿìÿéÿ ïóëó ÷àòìàmышdы, elя bu яrяfяdя îíà


òåç “éöêñÿëìÿê” èìêàíû qazandыran áó èøè òÿêëèô åòìèø-
äèëÿð âÿ î äà дярщал ðàçûëàøìûøäû. ßñàñ ìÿñÿëÿ øÿùÿð
meriyasыnыn èðÿëè ñöðäöéö âàúèá ìÿñÿëÿëÿðèí ùÿëëèíäÿ áèð
ìöääÿò úèääè чalышmaq idi. Bir az keчdikdяn sonra èñÿ
âÿä edildiyi кими øþáÿ ìöäèðè âÿçèôÿñèíÿ êå÷èá ôèðàâàí
þìöð ñöðÿ áèëÿðäè. Î, anlaшыlmaz áèð òÿáÿññöìëÿ äåéèðäè
êè, ÿñëèíäÿ, îíó èøÿ úàí éàíäûðìàüà шювг едян tяkcя
áó úÿùÿò äåéèëäè. Ùàëàë ÿìÿêëÿ sakit vя ôèðàâàí юmцr
sцrmяk, ñûõûíòû ÷ÿêìÿäÿí ñåâèìëè èøinя baшыnы qarышdыr-
maq èìêàíû, bilsяn, necя øèðèí ýþðöíìöøäö. Òÿêëèô edi-
lяn iшi õîø íèééÿòëÿ, belя deyяk, þç ôèêðèíÿ ñàäèãëèê íàìè-
íÿ ãÿáóë åëÿìèøäè.
Nя qяdяr uzun bir mцddяt keчsя dя, Ãðàíûí daya-
nыqsыz âÿçèééÿòè äÿéèøìÿäè, ãèéìÿòëÿð durmadan vя
necя gяldi ãàëõñà äà, îíóí алдыьы ÿìÿêùàããû, cцzи àðòûì-
ëàð íÿçÿðÿ àëûíìàñà, yenя äÿéèøìÿìèøäè. Юç âÿçèééÿòèí-
äÿí Ðéþéÿ øèêàéÿò åtsя äà, áàøãàëàðû ýèëåé-ýöçàðûíäàí
õÿáÿðñèç èäè. Bu, Ãðàíûí ôÿðãëè úÿùÿòëÿðèíäÿí áèðè èäè.
Иstяsяydi, ùàããûíû òÿëÿá åäÿð, яn azыndan, âåðèëìèø âÿä-
ëÿðè dilя gяtirя áèëÿðäè. Niyя? Kimdяn яskik idi ki? Mяsя-
lя áóðàñûíäàäûð êè, îíó èøÿ ýþòöðìöø èäàðÿ mцdiri ÷îõ-
äàí âÿôàò åëÿìèøди, åëÿ Ãðàíûí þçö äÿ èøÿ ýèðÿðêÿí íÿëÿð
âÿä îëóíäóüóíó äÿãèã éàäà ñàëà áèëìèðäè. Èêèíúè âÿ
äàùà áþéöê ìàíåÿ áó èäè êè, Æîçåô Ãðàí åòèðàçûíû áèë-
äèðìÿê ö÷öí ëàçûìè ñþç òàïа билмирди.
Ðéþ ùèññ åëÿìèøäè êè, éåðëèìèç Ãðàíûí ÿí çÿèô úÿùÿòè
äÿ åëÿ áóäóð. Åëÿ áó úÿùÿòÿ ýþðÿ Ãðàí íÿ ôèêèðëÿøäèéè
ìþâçóäà ÿðèçÿ éàçà áèëèð, íÿ äÿ ðÿùáÿðëèê ãàðøûñûíäà
ëàçûìè òÿðçäÿ ñþùáÿò à÷ûðäû. Þçöíöí äåäèéèíÿ ýþðÿ, îíà
ìàíå îëàí ÿñàñ úÿùÿòëÿðäÿí áèðè þçöíöí äÿ ÷îõ àðõàéûí
îëìàäûüû “ùöãóã” ñþçöíö èøëÿòìÿê èäè. Åéíè çàìàíäà,
“âÿäëÿð” ñþçöíö äÿ èøëÿòñÿ, áåëÿ ÷ûõûð êè, êèìäÿíñÿ ùàãã
òÿëÿá åäèð âÿ áåëÿ áèð òÿðç îíóí òóòäóüó êè÷èê âÿçèôÿéÿ
óéüóí ýÿëìèð. Ùÿì äÿ ôèêèðëÿøèðäè êè, “хåéèðõàùëûã”,

55
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

“xahiш åòìÿê”, “ðÿùìäèëëèê” kimi ñþçëÿðè äèëÿ ýÿòèðìÿéÿ


ãöðóðó éîë âåðìÿçdi. Åëÿ áåëÿúÿ, yerinя dцшяn ñþçëÿð
òàïà áèëìÿäèéèídяn áó hяmvяtяnimiz éàøû êå÷èíúÿ õûðäà
áóéðóãëàðà чiyin vermяli, baш яymяli îëóá. Bir dя êè,
Ðéþéÿ äåäèéèíÿ ýþðÿ, ìàääè âÿçèééÿòè щеч дя фяна дейил-
ди, ÷öíêè àéàüûíû éîðüàíûíà ýþðÿ óçàòìàьы баъарырды бу
адам. Ян сонда, î, áèçèì øÿùÿð âàëèñèíèí — øÿùÿðèí ÿí èðè
ñÿíàéå ñàùèáêàðëàðûíäàí îëàí âàëènin artыq zяrbi-mяsяlя
чеврилмиш áèð èôàäÿñè èëÿ ðàçûëàøûá. Âàëè òåç-òåç äåéèðìèø êè,
ÿñëèídÿ (î, “ÿñëèídÿ” ñþзцнц õöñóñè âóðüó èëÿ äåéèðìèø),
áÿëè, ÿñëèídÿ, ùÿëÿ ùå÷ êÿñèí àúëûãäàí þëäöéöíö ýþðÿí
îëìàéûá. Ùÿð ùàëäà, Æîçåô Ãðàíûí àäÿò åëÿäèéè ãóðó ùÿéàò
òÿðçè îíó, äîüðóäàí äà, àúëûã ùÿäÿñèíäÿí óçàãëàøäûð-
ìûøäû. Î, ùÿëÿ äÿ ëàçûìè ñþçëÿð àõòàðìàãëà ìÿøüóë èäè.
Áèð òÿðÿôäÿí, äåìÿê îëàð êè, îíóí ùÿéàòû íöìóíÿâè
ùÿéàò èäè. Áèçèì øÿùÿðäÿ äÿ, êÿíàðäà äà àçòàïûëàí õåéèð-
õàù àäàìëàðäàí áèðè èäè. Àçàúûã áцðóçÿ âåðäèéè õàñèééÿ-
òèíäÿí äóéóëóðäó êè, äîüðóäàí äà, ñÿìèìèééÿò âÿ
õåéèðõàùëûã íöìóíÿñèäèð, áåëÿ õöñóñèééÿòè äÿ áèçèì
äþâðäÿ ùÿð àäàìäà ýþðìÿê îëìóð. Éåýàíÿ ãîùóìó
îëàí áàúûñû âÿ áàúûñû óøàãëàðûíû ÷îõ èñòÿìÿñèíäÿí, èêè
èëäÿí áèð Ôðàíñàéà ýåäèá îíëàðà áàø ÷ÿêìÿñèíäÿí äàíû-
øûðäû. Áîéíóíà àëûðäû êè, ýÿíú éàøûíäà èòèðäèéè âàëèäåéí-
ëÿðèíèí õàòèðÿñè îíó êÿäÿðëÿíäèðèð. À÷ûãúà äåéèðäè êè, þç
ìÿùÿëëÿñèíäÿ ùÿð àõøàì ñààò áåøäÿ çÿíý ÷àëàí áèð êèëñÿ
çÿíýèíèí ìöëàéèì ñÿñèíè áàøãà ñÿñëÿðäÿí ÷îõ õîøëàéûð.
Áöòöí áó ñàäÿ ùèññëÿðè áцðóçÿ âåðìÿê ö÷öí ÿí àäè áèð
ñþçö ñå÷ìÿêäÿ ÷ÿòèíëèê ÷ÿêèðäè. Àõûðäà áó úÿùÿò îíóí
ÿí áþéöê ãàéüûñûíà ÷åâðèëìèøäè. Ùÿð äÿôÿ ùÿêèìè ýþðÿí-
äÿ áåëÿ äåéèðäè: “Åù, àé ùÿêèì, ÿí áþéöê àðçóì ôèêðèìè
ñþéëÿìÿéè þéðÿíìÿêäèð”.
Ùÿìиí àõøàì óçàãëàøûá ýåäÿí Ãðàíûí àðõàñûíúà
áàõäûüû âàõò ùÿêèì îíóí íÿ äåìÿê èñòÿäèéèíè ãÿôèëäÿí
àíëàäû: áó Ãðàí éà êèòàá éàçûð, éà äà îíà áÿíçÿð áèð èøëÿ
ìÿøüóëäóð. Ëàáîðàòîðèéàéà ýèðèíúÿ Ãðàíûí ìÿøüóëèééÿ-

56
I ÔßÑÈË

тèíè ôèêèðëÿøèð âÿ áó ôèêèð îíà òÿñÿëëè âåðèðäè. Ùÿêèì õåéèð-


õàù òÿáèÿòëè êè÷èê ìÿìóðëàðû îëàí áèð øÿùÿðäÿ таунун éàéû-
ëìàñûíà èíàíà áèëìèðäè. Äàùà äîüðóñó, î, õåéèðõàùëûüûí
таунла ÿùàòÿ îëóíäóüóíó òÿñÿââöðöíÿ ýÿòèðÿ áèëìèð, ôèêèð-
ëÿøèðäè êè, таун áèçèì øÿùÿð úàìààòûíà ýöú ýÿëÿ áèëìÿç.

***
Ðéþíöí яrшя галхан sяyi нятиъясиндя åðòÿñè ýöí
ïðåôåêò èäàðÿñèíäÿ ñÿùèééÿ èø÷èëÿðèíèí èúëàñû ÷àüыðûëäû. Ðéþ
èëÿ ýþðöøÿíäÿ Ðèøàð äåäè:
— Úàìààò чох íèýàðàíäûð. Äåäè-ãîäóлар ишимизя зийан
вурур. Ïðåôåêò ðÿèñè буна беля реаксийа верди: “Сиз êè
äåéèðñèíèз áåëÿ ëàзûìäûð, ýÿëèí юлчц эютцряк, àììà ñÿñи
чыхмасын”. Î, ùÿëÿ бунларын шайия олдуьуну ýцìàí åäèð.
Ïðåôåêò èäàðÿñèíÿ йола дцшяндя Áåðíàð Ðéþ Êàñòåëè
äÿ þз ìàøûíûíà ýþòцðäц. Éîëäà Êàñòåë äåäè:
— Áèзäÿ ñåðóì äÿðìàíû éîõ èìèø, хябярин вар идими
бундан?
— Áèëèðÿì. Àíáàðà зÿíý åëÿìèøäèì. Äèðåêòîð åùòè-
éàòñûзын йекяси имиш. Ýÿðÿê äÿðìàíû Ïàðèñäÿí ýÿòèðäÿê.
— Чîõ óзóí ÷ÿêìÿз êè?
— Тåëåãðàì да ýþíäÿðìèøÿì, — Ðéþ úàâàá âåðäè.
Ïðåôåêò ðÿèñè ýцëцìñÿди, анъаг тябяссцм ясябилийи-
ни юрт-басдыр едя билмяди. Тåч-тялясик ìÿòëÿáÿ êå÷äè:
— Áàøëàéàã. Âÿзèééÿòè èзàù åòìÿéÿ åùòèéàú йохдур,
мянъя.
Ðèøàð дцшцндц ки, áó àðòûã èø олар. Ùÿêèìëÿð âÿзèééÿò-
дян щалидирляр. ßñàñ ìÿñÿëÿ þë÷ц ýþòцðìÿêля ялагялидир.
Ãîúà Êàñòåë ñÿðò ñÿñëÿ äåäè:
— ßñàñ ìÿñÿëÿ áó õÿñòÿëèéèí таун îëóá-îëìàäûьûíû
айдынлашдырмагдыр.
Ùÿêèìëÿðдян èêè-ц÷ц ùÿéÿúàíëы эюрцнцрдц. Ãàëàí-
ëàðû òÿðÿääцä ичиндя иди. Ïðåôåêò ðÿèñè айылмыш кими олду âÿ
áó ùÿéÿúàíëû ñþзëÿðè чюлдя кимсянин ешитмядийини áèëìÿê

57
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

мягсяди иля ãàïûéà áàõäû. Ðèøàð äåäè êè, îíóí ôèêðèíúÿ,


ùàé-êцéÿ áàø ãîøìàã ишляриня йарамаз, индилик буíó
äåìÿê îëàð êè, éàðàëû øèøëÿð ÿìÿëÿ ýÿòèðÿí áèð ãûз-
äûðìàäàí ñþùáÿò ýåäèð, äÿãèã îëìàéàí ìцëàùèзÿëÿð
åëìäÿ äÿ, ùÿéàòäà äà ïèñ íÿòèúÿлярля сонуъланыр. Буну
ки щамы билир, юзц дя беш бармаьы кими. Ñàðàëìûø áûьëà-
ðûíû ñàêèòъя òÿðïÿäÿí ãîúà Êàñòåë à÷ûãðÿíýëè ýþзëÿðèíè
Ðéþíцí цзцíÿ зèëëÿäè. Ñîíðà ÷åâðèëèá èúëàñäàêûëàðû õîø
òÿáÿсñцìëÿ сцздц âÿ áó áàõûøëà, санки, äåìÿê èñòÿйирäè
êè, õÿñòÿëèéèí таун îëäóьóíà ÿìèíäèð, àììà áó ôèêðè ðÿñ-
ìÿí òÿñäèãëÿñÿ, ÷îõ àьûð нятиъяляр щасил олаъаг, алям
дяйяъяк бир-бириня. Яввяла, бу щалда бир щяким кими
ъидди юлчцляр эютцрмяли иди. Бèëèðäè êè, щягигятдя ùÿì-
êàðëàðûíûí бир ÷îõó мящз бу úÿùÿòÿ ýþðÿ äÿãèã ряй бил-
дирмирляр âÿ î äà юìóìè ñàêèòëèê íàìèíÿ “таун” сюзцнц
диля эятирмирди. Ïðåôåêò ðÿèñè эур ñÿñëÿ áèëäèðäè êè, ùÿð ùàë-
äà, éàõøû ôèêèðëÿøìÿê, диагнозу дягигляшдирмяк йахшы
оларды. Êàñòåë äåäè:
— ßñàñ ìÿñÿëÿ äÿãèã ифадя ишлятмякдя äåéèë, дцз-
эцн данышыб ôèêèð éàðàòìàãäàäûð.
Ðéþ äèíèá-äàíûøìàäûüûíäàí îíóí ôèêðèíè ñîðóøóðäóëàð:
— Òèô õÿñòÿëèéèíè õàòûðëàäàí áèð ãûçäûðìàäàí ñþùáÿò
ýåäèð, àììà áó õÿñòÿëèê øèøëÿð ÿìÿëÿ ýÿòèðèð, xяstя uzun
mцddяt qusur. Ìÿí øèøëÿðäÿí íöìóíÿ ýþòöðöá àíàëèçÿ
âåðäèì âÿ ëàáîðàòîðèéà bildirdi ki, таун virisunu tapыb.
Äåìÿê ëàçûìäûð êè, áó ìèêðîáóí áÿçè õöñóñèééÿòëÿðè
êå÷ìèøäÿêè ìèêðîáëàðäàí ôÿðãëÿíèð.
Ðèøàð áèëäèðäè êè, åëÿ áó úÿùÿòя gюrя áèð àç òÿðÿääöä
åäirik âÿ áèð íå÷ÿ ýöí яrzindя òîïëàíìûø àíàëèçëÿðèí
úàâàáûíû ýþçëÿmяliyik.
Ðéþ áèð àç ñóñóá äåäè:
— Áèð ìèêðîá êè ö÷ ýöí ÿðçèíäÿ äàëàüûí ùÿúìèíè
äþðäãàò áþéöäöð, âÿçиëÿðè íàðиíýè áîéäà øèøèðäèð, èðèíëè
éàðàéà ÷åâèðèð, îíóíëà ðàñòëàøàíäà òÿðÿääöä åëÿìÿéÿ
âàõò ãàëìàìàëûäûð. Éîëóõìà ìÿíáÿëÿðè ýåòäèêúÿ ÷îõà-

58
I ÔßÑÈË

ëûð. Õÿñòÿëèéèí éàéûëìà ñöðÿòèíèí ãàðøûñû àëûíìàñà, èêè àé


ÿðçèíäÿ øÿùÿð ÿùàëèñèíèí éàðûñûíû ãûðà áèëÿð. ßñàñ ìÿñÿëÿ
áó õÿñòÿëèéÿ таун, éàõóä àðòàí ãûçäûðìà àäû âåðìÿêäÿ
äåéèë, ÿùàëèíèí éàðûñûíû þëöìäÿí ãóðòàðìàãäàäûð.
Ðèøàð äåäè êè, ìÿñÿëÿíè ãàðàéà áöðöìÿê ëàçûì äåéèë,
õÿñòÿëèéèí éîëóõóúó îëìàñû ñöáóò едилмяйиб, ÷öíêè þëÿí-
ëÿðèí ãîùóì-ÿãðÿáàñû õÿñòÿëèéÿ òóòóëìàéûá.
— Áàøãàëàðû êè þëöðëÿð, — Ðéþ ñþçöíÿ äàâàì åëÿäè. —
Äîüðóäóð, éîëóõìàíû ùàìûéà àèä åòìÿê îëìàç. ßýÿð
áåëÿ îëñà, þëöìöí ñàéû ðèéàçè ùåñàáëà àðòàð, ÿùàëè ãûðûëûá-
ãóðòàðàð. Áóðàäà ñþùáÿò ìÿñÿëÿíè ãàðàéà áîéàìàãäàí
äåéèë, ëàçûìè þë÷ö ýþòöðìÿêäÿí ýåäèð.
Ðèøàð áèëäèðäè êè, ÿýÿð áó õÿñòÿëèê þçö êÿñèëìÿñÿ,
îíóí ãàðøûñûíû àëìàã ö÷öí ãàíóíóí òÿëÿá åëÿäèéè ÷îõ àüûð
òÿäáèðëÿð ùÿéàòà êå÷èðèëìÿëèäèð. Áó òÿäáèðëÿðÿ ÿë àòìàã
ö÷öí õÿñòÿëèéèí таун îëäóüóíó òÿñäèãляìÿê ëàçûìäûð. Áèð
ùàëäà êè òÿñäèã îëóíìàéûá, áó ìÿñÿëÿ öçÿðèíäÿ éåíÿ
ôèêèðëÿøìÿê ëàçûìäûð.
Ðéþ ñþçöíäÿí äþíìÿäè:
— Ñþùáÿò ãàíóí öçðÿ ýþðöлÿúÿê òÿäáèðëÿðèí àüûðëû-
üûíäàí äåéèë, ÿùàëèíèí éàðûñûíûí ãûðûëìàñûíà ìàíå îëìàã
ö÷öí ùÿìиí òÿäáèðëÿðèí âàúèáëèéèíäÿí ýåäèð. Ãàëàíû ðÿù-
áÿð èäàðÿíèí èøèäèð, åëÿ øÿùÿðèìèçèí ïðåôåêò ðÿèñè äÿ áåëÿ
èøëÿðèí ùÿëëè ö÷öí òÿéèí îëóíóá.
— Äîüðóäóð, — ïðåôåêò ðÿèñè ñþçÿ áàøëàäû. — Àììà
ýÿðÿê ñèç áó õÿñòÿëèéèí таун îëäóüóíó ðÿñìÿí òÿñäèã
åäÿñèíèç.
— Áèç áóíó òÿñäèã åëÿìÿñÿê äÿ, õÿñòÿëèê øÿùÿð ÿùà-
ëèñèíèí éàðûñûíû ãûðàúàã, — Ðéþ úàâàá âåðäè.
Ðèøàð ÿñÿáè ñÿñëÿ ñþùáÿòÿ ãîøóëäó:
— Ìÿñÿëÿ áóíäàäûð êè, ùÿìêàðëàðûìûç áó õÿñòÿëèéèí
таун îëäóüóíà ÿìèíäèð. Åëÿ Ðéþíöí âÿçèééÿòè òÿñâèð
åòìÿñè áóíó ñöáóòà éåòèðèð.
Ðéþ úàâàá âåðäè êè, î, ñèíäðîìó éîõ, ýþðäöéö ôàêò-
ëàðû òÿñâèð åäèá. Îíóí ýþðäöêëÿðè èñÿ ãûðõ ñÿêêèç ñààò

59
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ÿðçèíäÿ þëöì ýÿòèðÿí øèøëÿð, áÿäÿí ëÿêÿëÿðè âÿ öçöúö


ãûçäûðìàäûð. Î ñîðóøäó êè, úÿíàá Ðèøàð úèääè ïðîôèëàêòèê
òÿäáèðëÿð ýþðöëìÿäÿí åïèäåìèéàíûí êÿñèëÿ áèëÿúÿéèíè
ñþéëÿéèá ìÿñóëèééÿòè þç áîéíóíà ýþòöðÿ áèëÿðìè?
Ðèøàð òÿðÿääöäëÿ Ðéþéÿ áàõäû:
— Éàõøû, îíäà à÷ûã äàíûøàã, áó õÿñòÿëèéèí таун îëäó-
üóíà ÿìèíñèíèçìè?
— Ñèç ìÿñÿëÿéÿ äöç éàíàøìûðñûíûç. Ñþùáÿò õÿñòÿ-
ëèéèí àäûíûí òÿñäèãëÿíìÿñèíäÿí äåéèë, âàõò èòèðìÿêäÿí
ýåäèð.
— Ñèçèí ñþçöíöçäÿí áåëÿ ÷ûõûð êè, — ïðåôåêò ðÿèñè ñþçÿ
ãàðûøäû, — ÿýÿð õÿñòÿëèê таун îëìàñà äà, тауна ãàðøû
ýþðöëìÿëè ïðîôèëàêòèê òÿäáèðëÿðÿ ÿë àòìàã ëàçûìäûð.
— Áÿëè, ìÿíèì ôèêðèìè áèëìÿê âàúèáäèðñÿ, ôèêðèì
áåëÿäèð.
Ùÿêèìëÿð õåéëè ìÿñëÿùÿòëÿøäèëÿð âÿ àõûðäà Ðèøàð
äåäè:
— Äåìÿëè, áèç ìÿñóëèééÿòè öçÿðèìèçÿ ýþòöðöá тауна
ãàðøû òÿäáèðëÿðÿ áàøëàìàëûéûã.
Áó íÿòèúÿ ùàìûíûí öðÿéèíäÿí îëäó.
Ñîíðà î, Ðéþéÿ ìöðàúèÿò åëÿäè:
— Ñèçèí äÿ ôèêðèíèç áåëÿäèð, åëÿìè, ÿçèç ùÿìêàðûì?
— Ìÿñÿëÿíèí íÿ úöð ãîéóëìàñûíûí ôÿðãè éîõäóð. Áèð-
úÿ îíó áèëìÿëèéèê êè, ÿùàëèíèí éàðûñûíûí ãûðûëìàñûíûí ãàð-
øûñûíû àëìàã èñòÿéèðèê, ÿêñ ùàëäà ðèñê åòìèø îëàðäûã.
Áó ñþçëÿð ùå÷ êÿñèí õîøóíà ýÿëìÿäè âÿ Ðéþ
îòàãäàí ÷ûõäû.
Áèð àç ñîíðà èñÿ î, ÷öðöíòö âÿ ñèäèê èéè âåðÿí óçàã
áèð ìÿùÿëëÿäÿ ãîëëàðûíûí àëòûíäàí ãàí ñûçàí, àüðûäàí
íàëÿ ÷ÿêÿí áèð ãàäûíûí ãàðøûñûíäà èäè.

60
I ÔßÑÈË

***
Èúëàñûí åðòÿñè ýöíö ãûçäûðìàëûëàðûí ñàéû áèð àç äà
àðòäû. Ãÿçåòëÿð áó ìþâçóäà ñþùáÿò à÷ñà äà, ùÿéÿúàíëû
ñþçëÿð èøëÿòìÿäÿí, áèð-èêè åéùàìëà êèôàéÿòëÿíäèëÿð. Èêèíúè
ýöí èñÿ Ðéþ ïðåôåêòóðàíûí òÿëÿì-òÿëÿñèê óúãàð êö÷ÿëÿðÿ
éàïûøäûðäûüû àü ðÿíýëè êè÷èê àôèøàëàðû îõóéà áèëäè. Àôèøà-
ëàðûí ìÿçìóíóíäàí äóéóëóðäó êè, øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè ùÿëÿ
âÿçèééÿòè äöçýöí àíëàìàéûá. Ýþðöëÿí òÿäáèðëÿð úèääè
äåéèëäè âÿ ùèññ îëóíóðäó êè, èúòèìàèééÿòè ãîðõóéà ñàë-
ìàã èñòÿìèðëÿð.
Адычякилян àôèøàëàðäà áèëäèðèëèðäè êè, Îðàí øÿùÿðèíäÿ
éîëóõóúó, êå÷èúè îëäóьó ùÿëÿ òÿñäèãëÿíìÿìèø íàìÿ-
ëóì, ãûзäûðìàëû áèð õÿñòÿëèê ãåéäÿ àëûíìûøäûð. Áèð íå÷ÿ
àäàìûí õÿñòÿëÿíìÿñè цìóìè ùÿéÿúàíа ÿñàñ âåðìèð, ян
цмдяси — ÿùàëè òÿìêèíли олмалыдыр. Анъаг åùòèéàò íàìèíÿ
ïðåôåêò ðÿèñè ùàìûíûí éàõøû àíëàäûьû áÿзè òÿäáèðëÿðè
ùÿéàòà êå÷èðìÿëèäèð. Бцтцн ящалинин “баш цстя” дейя-
ъяйи áó òÿäáèðëÿð истянилян åïèäåìèéà åùòèìàëûíà ãàðøû
éþíÿëäèëèá. Åéíè зàìàíäà ïðåôåêò ðÿèñè áó òÿäáèðëÿðèí
ùÿéàòà êå÷èðèëìÿñèíäÿ øÿùÿð ÿùàëèñèíèí îíà éàõûíäàí
êþìÿê ýþñòÿðÿúÿéèíÿ øцáùÿ åòìèð.
Ñîíðà èñÿ ãÿðàðà àëûíìûø òÿäáèðëÿð ñàäàëàíûðäû. Áó
òÿäáèðëÿð è÷ÿðèñèíäÿ åëìè öñóëëà ñè÷îâóëëàðûí êþêöíöí
êÿñèëìÿñè, éåíè êàíàëèçàñèéà áîðóëàðûíà çÿùÿðëè ãàç áóðà-
õûëìàñû âÿ ñóäàí åùòèéàòëà èñòèôàäÿ åòìÿê òþâñèéÿ îëó-
íóðäó. Ìÿñëÿùÿò ýþðöëöðäö êè, òÿìèçëèéÿ úèääè íÿçàðÿò
îëóíñóí, áèò-áèðÿëèëÿð øÿùÿð äèñïàíñåðëÿðèíÿ ìöðàúèÿò
åòñèíëÿð. Ùÿì äÿ êè õÿñòÿñè îëàí àèëÿëÿðèí ùÿêèì ýþñòÿ-
ðèøëÿðèíÿ ÿìÿë åòìÿëÿðè ìÿúáóðèäèð âÿ õÿñòÿëÿðèí õöñóñè
èçîëéàòîð îòàãëàðûíäà ñàõëàíìàëàðûíà ðàçûëûã âåðèëìÿëèäèð.
Áåëÿ îòàãëàð õÿñòÿëÿðèí àç ìöääÿòäÿ ñàüàëäûëìàñûíà âÿ
øÿôà òàïìàüûíà äàùà ÷îõ èìêàí éàðàäûð. ßëàâÿ ãåéäëÿð
õÿñòÿëÿðèí îòàãëàðûíûí âÿ íÿãëèééàò âàñèòÿëÿðèíèí äåçèí-
ôåêñèéà îëóíìàñûíûí ìÿúáóðèëèéèíè ýþñòÿðèðäè. Õÿñòÿëÿðèí

61
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ãîùóì-ÿãðÿáàñûíûí ñàíèòàðèéà ãàéäàëàðûíà úèääè ðèàéÿò


åòìÿëÿðè äÿ ìÿñëÿùÿò ýþðöëöðäö.
Àôèøàíû îõóéан щÿêèì Ðéþ òÿëÿñèê àääûìëàðëà þç èø
éåðèíÿ ýåòäè. Æîçåô Ãðàí ùÿêèìè ýþçëÿéèðäè âÿ îíó ýþðÿí
êèìè èøàðÿ èëÿ ÿëëÿðèíè éóõàðû ãàëäûðäû, Ðéþ îíà ÷àòûá äåäè:
— Ùÿ, áèëèðÿì, õÿñòÿëÿðèí ñàéû àðòûð.
Ютян ýöí øÿùÿðäÿ îí õÿñòÿ þëìöøäö. Ùÿêèì Ãðàíà
äåäè êè, àõøàì Êîтòàðà áàø ÷ÿêìÿëèäèð âÿ áÿëêÿ, îíóíëà
äà ýþðöøäö. Ãðàí äåäè:
— Ùÿ, îíà áàø ÷ÿêìÿéèíèç éàõøû îëàð. Ìÿíÿ åëÿ ýÿëèð
êè, áèð àç äÿéèøèá.
— Íåúÿ äÿéèøèá?
— Àüëû áàøûíà ýÿëèá.
— ßââÿë àüûëñûç èäè êè?
Ãðàí òÿðÿääöä åëÿäè. Éîõ, î, Êîтòàðà àüûëñûç äåéÿ
áèëìÿçäè, àüûëñûç ñþçö éåðèíÿ äöøìÿçäè. Êîтòàð ãàïàëû,
ñàêèò áèð àäàì èäè, áÿçÿí òÿíùà ÷þëäîíóçóíó õàòûðëà-
äûðäû. Îíóí áöòöí ùÿéàòû þç îòàüûíäàí, óúóç áèð ðåñòî-
ðàíäàí âÿ ñèðëè ýÿçèíòèëÿðäÿí èáàðÿò èäè. О, ðÿñìÿí øÿðàá
âÿ ëèêþð ôèðìàñûíûí íöìàéÿíäÿñè èäè. Ùÿðäÿíáèð èêè-ö÷
íÿôÿð ãîíàüû îëóðäó, éÿãèí, ìöøòÿðèëÿðè èäè. Áÿçÿí
àõøàìëàð åâëÿ öçáÿöçäÿêè êèíîòåàòðà ýåäèðäè. Ãðàí ùèññ
åëÿìèøäè êè, Êîтòàð ãàíãñòåð ôèëìëÿðèíè õîøëàéûð. Ùÿð
ùàëäà, Êîòтàð òÿíùà âÿ ÿòðàôûíäàêûëàðäàí ÷ÿêèíÿí àäàì
òÿñèðè áàüûøëàéûðäû.
Ãðàíûí äåäèéèíÿ ýþðÿ, èíäè áöòöí áó úÿùÿòëÿð äÿéèø-
ìèøäè:
— Ùå÷ áèëìèðÿì íåúÿ èçàù åäèì? Áèëèðñèíèçìè, ìÿíÿ
åëÿ ýÿëèð êè, î, àäàìëàðëà ãàéíàéûá-ãàðûøìàüà ÷àëûøûð,
èñòÿéèð ùàìûíû þç ÿòðàôûíà òîïëàñûí. Ìÿíèìëÿ òåç-òåç
ñþùáÿòÿ ýèðèøèð âÿ ýÿçìÿéÿ ÷ûõìàüû òÿêëèô åäèð. Ìÿí äÿ
ùÿð äÿôÿ åòèðàç åäÿ áèëìèðÿì. Åëÿ ìÿí þçöì äÿ îíóíëà
ìàðàãëàíûðàì, àõû îíóí ùÿéàòûíû õèëàñ åëÿìèøÿì.
Þçöíö þëäöðìÿê úÿùäèíäÿí ñîíðà Êîòтàðûí ãîíàã-
ëàðû éîõà ÷ûõìûøäû. Î, êö÷ÿäÿ, äöêàíëàðäà àäàìëàðûí

62
I ÔßÑÈË

ðÿüáÿòèíè ãàçàíìàüà ÷àëûøûðäû. Õûðäàâàò÷ûéà áåëÿ øèðèí-


äèëëèê åäÿí, ïàïèðîññàòàíûí ñþùáÿòèíÿ áåëÿ ìàðàãëà ãóëàã
àñàí èêèíúè áèð àäàì òÿñÿââöð åòìÿê îëìàçäû.
— Ïàïèðîññàòàí ýöðçÿ êèìè çÿùÿðëè áèð ãàäûíäûð. Ìÿí
Êîтòàðû õÿáÿðäàð åëÿäèì, àììà î äåäè êè, ìÿí ñÿùâ
åäèðÿì. Î ãàäûíûí äà éàõøû úÿùÿòëÿðè âàð, ýÿðÿê áÿëÿä
îëàñàí.
Èêè-ö÷ äÿôÿ Êîтòàð Ãðàíû øÿùÿðèí òÿíòÿíÿëè ðåñòîðà-
íûíà ãîíàã àïàðìûøäû. Îíóí þçö áåëÿ ðåñòîðàíëàðà òåç-
òåç ýåòìÿéÿ áàøëàìûøäû. Êîтòàð äåéèðìèø:
— Áåëÿ ðåñòîðàíëàðäà àäàì þçöíö éàõøû ùèññ åëÿéèð,
îðà ýÿëÿíëÿð äÿ éàõøû àäàìëàðäûð.
Ãðàí ðåñòîðàí õèäìÿò÷èëÿðèíèí Êîтòàðà õöñóñè ùþð-
ìÿòëÿ éàíàøäûãëàðûíû äóéìóø âÿ Êîòàðûí ÿëèà÷ûãлыг åäèá
îíëàðà àðòûã ïóë âåðäèéèíè ýþðÿíäÿ áó ùþðìÿòèí ñÿáÿ-
áèíè àíëàìûøäû. Êîòтàð îíа ùþðìÿòëÿ úàâàá âåðÿíëÿðäÿí
÷îõ ðàçû ãàëûðäû. Áèð ýöí îíó ãàïûéà ãÿäÿð éîëà ñàëан
áàø õèäìÿò÷è ïàëòîñóíó ýåéинìÿéÿ êþìÿê åëÿéÿíäÿí
ñîíðà Êîтòàð äåìèøäè:
— Éàõøû îëàð, øàùèä îëà áèëÿð.
— Íÿéÿ øàùèä îëà áèëÿð?
Êîтòàð áèð àç òÿðÿääöä åëÿéèá äåìèøäè:
— Øàùèä îëà áèëÿð êè, ìÿí ïèñ àäàì äåéèëÿì.
Áÿçÿí Êîтòàðûí ÿùâàëû äÿéèøèðäè. Áèð ýöí õûðäàâàò÷û
îíóíëà ìåùðèáàí äàíûøìàäûüûíäàí åâÿ ãàéûäàíäà
ùèðñëÿíèá þçöíäÿí ÷ûõìûøäû:
— Áó ÿúëàô äà åëÿ áàøãàëàðû êèìèäèð, — äåéèðäè.
— Áàøãàëàðû êèìäèð?
— Åëÿ ùàìû.
Ãðàí áèð äÿôÿ ïàïèðîñ äöêàíûíäà áàø âåðìèø ãÿðèáÿ
áèð ÿùâàëàòûí äà øàùèäè îëìóøäó. Ãûçüûí ñþùáÿò âàõòû
ñàòûúû ãàäûí áöòöí ßëúÿçàèðÿ ñÿñ ñàëìûø éåíè áèð úèíàéÿò
èøèíäÿí äàíûøырäû. Úàâàí áèð òèúàðÿò èø÷èñèíèí ÷èìÿðëèêäÿ
áèð ÿðÿáè þëäöðìÿñèíäÿí ñþùáÿò ýåäèðäè. Ãàäûí àõûðäà
áåëÿ äåìèøäè:

63
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Áó ìóðäàð úèíàéÿòêàðëàðûí ùàìûñûíû ùÿáñõàíàéà


ñàëñàéäûëàð, íàìóñëó àäàìëàð äà àðõàéûí íÿôÿñ àëàðäûëàð.
Ãàäûí Êîтòàðûí ãÿôèëäÿí ùÿéÿúàíëàíäûüûíû âÿ öçð-
õàùëûã åòìÿäÿí, òÿëÿñèê ÷þëÿ ÷ûõäûüûíû ýþðöá ñþùáÿòè
êÿñìÿëè îëìóøäó. Ãðàí äà, ñàòûúû ãàäûí äà ìÿÿòòÿë ãàë-
ìûøäûëàð.
Ñîíðà èñÿ Ãðàí Êîтòàðûí õàñèééÿòèíäÿ áàø âåðìèø
áàøãà äÿéèøèêëèêëÿðäÿí Ðéþéÿ õÿáÿð âåðìÿйè ваъиб сай-
ды. Òÿáèÿòÿí Êîòтàð ÷îõ ëèáåðàë àäàì иди. Ùÿìèøÿ:
“Áþéöêëÿð êè÷èêëÿðè éåéèðëÿð”, — äåìÿñè áóíà ñöáóò èäè.
Àììà èíäè õåéëè âàõò Îðàíûí ÿí òÿìêèíëè ãÿçåòèíè
îõóìàüà áàøëàéûá âÿ áó ãÿçåòè îõóäóüóíó àäàìëàðûí
ýóð éåðèíäÿ äàùà òåç-òåç íÿçÿðÿ ÷àðïäûðìàüà ÷àëûøäûüû
à÷ûãúà äóéóëóðäó. Ùÿëÿ áèð äÿôÿ, éàòàüûíäàí ãàëõàíäàí
áèð íå÷ÿ ýöí ñîíðà Ãðàí ïî÷òà ýåäÿíäÿ Êîтòàð õàùèø
åëÿìèøäè êè, ùÿð àé ïóë éîëëàäûüû, óçàãäà éàøàéàí
áàúûñûíà îíóí ÿâÿçèíÿ éöç ôðàíê ïóë ýþíäÿðñèí. Ãðàí
îòàãäàí ÷ûõàíäà èñÿ ñþçöíö äÿéèøìèøäè:
— Éîõ, èêè éöç ôðàíê ýþíäÿðèí, ãîé ñåâèíñèí. Áàúûì
åëÿ áèëèð êè, îíó ùå÷ éàäà ñàëìûðàì, ÿñëèíäÿ èñÿ îíó ÷îõ
èñòÿéèðÿì.
Î, Ãðàíëà ãÿðèáÿ áèð ñþùáÿòÿ äÿ ýèðèøìèøäè. Ãðàíûí
ùÿð àõøàì åâäÿ íÿ èñÿ áèð èøëÿ ìÿøüóë îëäóüóíó áèëäè-
éèíäÿí Êîтòàð îíó ñîðüó-ñóàëà òóòìóø âÿ äåìèøäè:
— Áèëèðÿì, ñèç êèòàá éàçûðñûíûç.
— Áåëÿ äÿ äåìÿê îëàð, àììà ìÿíèì èøèì äàùà
ìöðÿêêÿáäèð!
— Åù! Ìÿí äÿ èñòÿðäèì ки, ñèçèí êèìè éàðàäûúûëûüà
ãóðøàíûì.
Ãðàíûí òÿÿúúöáëÿíäèéèíè ýþðÿíäÿ Êîтòàð ìûçûëäà-
ìûøäû êè, èíúÿñÿíÿò àäàìëàðûíûí èìêàíëàðû éàõøû îëóð.
— Àõû íÿéÿ ýþðÿ? — Ãðàí ñîðóøìóøäó.
— Îíà ýþðÿ êè, èíúÿñÿíÿò àäàìëàðûíûí èìòèéàçëàðû ÷îõ
îëóð, áóíó ùàìû áèëèð. Îíëàðà äàùà ÷îõ ýöçÿøò åäèðëÿð.
Áó ñþùáÿòäÿí ñîíðà Ðéþ Ãðàíà äåäè:

64
I ÔßÑÈË

— Éÿãèí, áó ñè÷îâóë ÿùâàëàòû ÷îõëàðû êèìè îíóí äà


ôèêèðëÿðèíè àëò-öñò åäèá. Áÿëêÿ, áó òÿçÿ ãûçäûðìàäàí äà
ãîðõóá.
Ãðàí úàâàá âåðäè:
— Éîõ, èíàíìûðàì, ùÿêèì, ìÿíèì ôèêðèìúÿ...
Ñè÷îâóë ãûðìàãëà ìÿøüóë îëàí ìàøûí óúàäàí òûðûë-
äàéà-òûðûëäàéà êö÷ÿäÿí êå÷èðäè. Ñÿñ óçàãëàøûá äàíûø-
ìàüà èìêàí âåðянядяк Ðéþ ñóñóá ýþçëÿäè âÿ ñîíðà
Ãðàíûí íÿ ôèêèðäÿ îëäóüóíó ñîðóøäó. Ãðàí úèääè íÿçÿð-
ëÿðëÿ ùÿêèìÿ áàõäû:
— Áó àäàì íÿäÿ èñÿ þçöíö ýöíàùêàð ñàéûð.
Ùÿêèì ÷èéèíëÿðèíè ÷ÿêäè. Ïîëèñ êîìèññàðû äåìèøêÿí,
îíñóç äà, èø áàøäàí àøûð.
Ýöíîðòàäàí ñîíðà Ðéþ Êàñòåëëÿ ñþùáÿò åòäè. Ñåðóì
äÿðìàíû ùÿëÿ ýÿëèá ÷ûõìàìûøäû. Ðéþ äåéèðäè:
— Ùå÷ áèëìèðÿì áó äÿðìàíûí ÿùÿìèééÿòè îëàúàãìû?
Ìèêðîá ãÿðèáÿ ìèêðîáäóð.
— Éîõ, ìÿí áó ôèêèðäÿ äåéèëÿì, — Êàñòåë åòèðàç åëÿäè.
— Áó ùåéâàíúûüàçëàð ìöõòÿëèô ýþðêÿì àëñàëàð äà, åéíè
øåéëÿðäèð.
— Ñèç áåëÿ åùòèìàë åäèðñèíèç. Äöçöíÿ ãàëñà, îíóí
ùàããûíäà ùå÷ íÿ áèëìèðèê.
— Äîüðóäóð, ìÿí åùòèìàë åäèðÿì. Åëÿ ùàìû åùòèìàë
åäèð.
Áöòöí ýöí ÿðçèíäÿ ùÿêèì ùèññ åäèðäè êè, ùÿð äÿôÿ
таун áàðÿäÿ ôèêèðëÿøÿíäÿ úàíûíäàêû íàðàùàòëûã ýåòäèêúÿ
àðòûð. Íÿùàéÿò, àíëàäû êè, ãîðõìàüà áàøëàéûá. Àäàìëà
äîëó êàôåëÿðÿ èêè äÿôÿ áàø ÷ÿêäè. Êîòтàð êèìè î äà èíñàí
ùÿðàðÿòèíÿ åùòèéàú äóéóðäó. Áó ôèêèð Ðéþíöí õîøóíà
ýÿëìÿñÿ äÿ, àõøàì Êîтòàðà áàø ÷ÿêÿúÿéèíÿ ñþç âåð-
ìèøäè.
Àõøàì Ðéþ Êîтòàðûí ìÿíçèëèíÿ ýèðÿíäÿ î, éåìÿê
ìàñàñûíûí ãàðøûñûíäà îòóðìóøäó. Ìàñàíûí öñòöíäÿ
à÷ûã ãàëìûø áèð ìàúÿðà ðîìàíû ýþzя dяyirdi. Àììà
àõøàìäàí õåéëè êå÷ìèøäè âÿ èíàíìàã îëìàçäû êè, áåëÿ

65
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ãàðàíëûãäà Êîтòàð êèòàá îõóéóðìóø. Éÿãèí, åëÿ áèðúÿ


äÿãèãÿ ÿââÿë î, áó éàðûãàðàíëûãäà ôèêðÿ ýåäèáìèø. Ðéþ
îíóí ÿùâàëûíû ñîðóøäó. Êîтòàð éåðèíÿ îòóðà-îòóðà äåéèí-
äè êè, ÿùâàëû éàõøûäûð, àììà ùå÷ êÿñèí îíóí èøëÿðèíÿ
ãàðûøìàäûüûíà ÿìèí îëñà, þçöíö äàùà éàõøû ùèññ åäÿðäè.
Ðéþ áèëäèðäè êè, ùÿìèøÿ òÿíùà îëìàã éàõøû èø äåéèë.
— Éîõ, ìÿñÿëÿ áàøãàäûð. Ìÿí éàìàíëûã åòìÿê
íàìèíÿ áàøãàëàðûíûí èøèíÿ ãàðûøàíëàðäàí äàíûøûðàì.
Ðéþ ñóñóá äóðìóøäó.
— Áèëèí êè, þçöì ùàãäà äàíûøìûðàì. Ìÿí áàéàã áó
ðîìàíû îõóéóðäóì. Áÿäáÿõòèí áèðèíè áèð ñÿùÿð ãÿôèëäÿí
ùÿáñ åäèðëÿð. Þçöíöí õÿáÿðè îëìàäàí îíóí èøëÿðèíè
àðàøäûðûðëàðìûø. Èäàðÿëÿðäÿ îíäàí ñþùáÿò эåäèð, àäûíû
âÿðÿãäÿí-âÿðÿãÿ êþ÷öðöðìöøëÿð. Ñèçúÿ, áó, äöçýöí
èøäèð? Ñèçúÿ, àäàìëà áåëÿ ðÿôòàð åòìÿéÿ èúàçÿ âåðèëèð?
— Âÿçèééÿòÿ áàõûð, — Ðéþ úàâàá âåðäè. Áèð òÿðÿôäÿí,
ÿñëèíÿ ãàëñà, ùå÷ êÿñÿ áåëÿ èõòèéàð âåðèëìèð. Áóíëàðûí
ùàìûñû èêèíúèäÿðÿúÿëè ìÿñÿëÿëÿðäèð. Uçóí ìöääÿò åâäÿ
òÿê ãàëìàã ëàçûì äåéèë. Ùÿðäÿí ýÿçìÿéÿ ÷ûõûí.
Êîтòàð áèð àç úîøäó, äåäè êè, ÷îõ âàõò úàìààò è÷èíäÿ
îëóð, áóíó áöòöí ìÿùÿëëÿ ящли òÿñäèã åäÿ áèëÿð. Ìÿùÿë-
ëÿäÿí êÿíàðäà äÿ äîñò-òàíûøëàðû âàð.
— Úÿíàá Ðèãîäó òàíûéûðñûíûçìû? Àðõèòåêòîðó äåéè-
ðÿì. Î äà ìÿíèì äîñòóìäóð.
Îòàãäà ùàâà ýåòäèêúÿ ãàðàëûðäû. Êö÷ÿäÿ àäàì ÷îõà-
ëûðäû âÿ êö÷ÿ èøûãëàðû éàíàíäà, åëÿ áèë, ÷þëÿ øÿí îâãàò
ñÿïÿëÿíäè. Ðéþ åéâàíà ÷ûõäû, Êîтòàð äà îíóí àðõàñûíúà
ýÿëäè. Áöòöí øÿùÿðäÿ îëäóüó êèìè áó ÿòðàô ìÿùÿëëÿ-
ëÿðäÿ äÿ àõøàìлар ñÿðèí ìåù ýÿíúëÿðè úàíà ýÿòèðèð, øÿí-
ëÿíäèðèð, êö÷ÿëÿðÿ ãûçàðäûëìûø ÿò èéè, õîø ÿùâàëи-ðóùèééÿ
ïàéëàéûðäû. Ýåúÿëÿð ýþçÿ ýþðöíìÿéÿí ýÿìèëÿðèí ôèò
ñÿñëÿðè, äÿíèçèí ùÿíèðòèñè, ýÿçèøÿí àäàìëàðûí ñþç-ñþùáÿòè
åøèäèëèðäè. Áöòöí áóíëàðû Ðéþ õîøëàéûðäû. Àììà èíäè ãàð-
øûäàêû òÿùëöêÿ îíó åëÿ ýöíÿ ãîéìóøäó êè, àäÿò åëÿäèéè
õîø ÿëàìÿòëÿð äÿ öðÿéèíè ñûõûðäû. Î, Êîòтàðà äåäè:

66
I ÔßÑÈË

— Èøûüû éàíäûðà áèëÿðèê?


Èøûã éàíàíäà ãûñàáîé Êîтòàð ýþçëÿðèíè ãûðïà-ãûðïà
ùÿêèìÿ áàõäû.
— Ùÿêèì, ÿýÿð õÿñòÿëÿíñÿì, ìÿíè õÿñòÿõàíàäà þç
õÿñòÿíèç êèìè ãÿáóë åäÿðñèíèçìè?
— ßëáÿòòÿ.
Îíäà Êîтòàð ñîðóøäó êè, êëèíèêàäà, éàõóä õÿñòÿ-
õàíàäà ìöàëèúÿ îëóíàí áèð àäàìû ùÿáñ åäÿ áèëÿðëÿðìè?
Ðéþ úàâàá âåðäè êè, áåëÿ ùàëëàð îëóð, àììà õÿñòÿíèí
âÿçèééÿòè äÿ íÿçÿðÿ àëûíûð.
“Ìÿí ñèçÿ èíàíìûðàì”, — äåéиб Êîтòàð êþêñöíö
þòöðäö âÿ ùÿêèìäÿí õàùèø åëÿäè êè, øÿùÿðÿ ÷ûõàíäà îíó
äà þç ìàøûíû èëÿ àïàðñûí.
Øÿùÿðèí ìÿðêÿçèíäÿ àäàì äà, èøûã äà íèñáÿòÿí
ñåéðÿê èäè. Óøàãëàð ùÿëÿ ãàïûëàðûí ãàðøûñûíäà îéíàéûð-
äûëàð. Êîтòàðûí õàùèøè èëÿ щÿêèì ìàøûíû áèð äÿñòÿ óøàüûí
îéíàäûüû éåðäÿ ñàõëàäû. Óøàãëàð ãûøãûðûøà-ãûøãûðûøà îéíà-
éûðäûëàð. Îíëàðäàí áèðè — ãàðà ñà÷û ñÿëèãÿ èëÿ éàíà äàðàí-
ìûø, ñèôÿòè ÷èðêëè áèð óøàã à÷ûãðÿíýëè ýþçëÿðèíè Ðéþéÿ
çèëëÿéèá äóðìóøäó. Ðéþ ýþçöíö óøàãäàí ÷ÿêäè. Êîтòàð
ñÿêèäÿ äóðóá ùÿêèìèí ÿëèíè ñûõäû. Î, èêè-ö÷ äÿôÿ ÷åâðèëèá
àðõàéà áàõàíäàí ñîíðà áîüóã ñÿñëÿ ñîðóøäó:
— Ùÿêèì, úàìààò åïèäåìèéàäàí äàíûøûð, äîüðó
äåéèðëÿð?
— Úàìààò ùÿìèøÿ äàíûøûð, ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð, — Ðéþ
úàâàá âåðäè.
— Äöç äåéèðñèíèç. Îí àäàì þëÿíäÿí ñîíðà àëÿì ëàï
ãàðûøàúàã. Ùå÷ éåðèíÿ äöøìÿäè áó ÿùâàëàò.
Ðéþ ìàøûíû èøÿ ñàëûá éåðèíäÿí òÿðïÿтìÿê èñòÿéÿíäÿ
ñàêèò, úèääè ýþçëÿðèíè îíà çèëëÿìèø óøàüà áèð äÿ áàõäû.
Óøàã ãÿôèëäÿí ùÿêèìèí öçöíÿ ýöëäö.
— Нÿ ëàçûìäûð, áàëàúà, — ùÿêèì äÿ она ýöëöìñÿäè.
Êîтòàð ìàøûíà òÿðÿô ÿéèëèá áîüóã âÿ êþâðÿê ñÿñëÿ
“Áó äà áèð çÿëçÿëÿäèð. ßñë çÿëçÿëÿäèð! ” — äåäè âÿ òÿëÿñèê
àääûìëàðëà óçàãëàøäû.

67
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Çÿëçÿëÿ áàø âåðìÿñÿ äÿ, åðòÿñè ýöí Ðéþíöí èøè ëàï


÷îõ îëäó. Î, áöòöí ýöíö øÿùÿðè äîëàíûá õÿñòÿëÿðèí
ãîùóìëàðû âÿ àèëÿëÿðè èëÿ äàíûøûãëàð àïàðìàëû îëäó. Ùÿëÿ
èíäèéÿ ãÿäÿð èøèíèí áåëÿ àüûð îëäóüóíó щисс етмямишди.
Èíäèéÿ ãÿäÿð õÿñòÿëÿð îíà èíàíûð, èøèíè àñàíëàøäûðûðäûëàð.
Î, èëê äÿôÿ ùèññ åäèðäè êè, õÿñòÿëÿð, åëÿ áèë, þç ãûíûíà
÷ÿêèëèð, ÷àøгûí âÿ èíàìñûç îëóðëàð. Ùÿêèì áåëÿ ÿëàìÿò-
ëÿðëÿ ìöáàðèçÿéÿ ùÿëÿ àäÿò åëÿìÿìèøäè. Àõøàì ñààò
îíäà ìàøûíûíû, àäÿòÿí, àõûðûíúû áàø ÷ÿêäèéè ñèíÿýèð (àñò-
ìàëû) ãîúàíûí ãàïûñûíäà ñàõëàéàíäàí ñîíðà ùÿêèì ùèññ
åòäè êè, îòóðàúàãäàí ãàëõìàüà ÷ÿòèíëèê ÷ÿêèð. Î, áèð àç
ëÿíýèéèá êö÷ÿéÿ, ãàðàíëûã ñÿìàäà ñàéðûøàí óëäóçëàðà
òàìàøà åòäè. Ñèíÿýèð ãîúà ãàëõûá ÷àðïàéûñûíäà îòóðìóø-
äó. Î, ÿââÿëêèíÿ íèñáÿòÿí ðàùàò íÿôÿñ àëûð âÿ ãàðøûñûí-
äàêû áèð ãàá íîõóäó ñàéà-ñàéà áàøãà ãàáà éûüûðäû. Êèøè
ùÿêèìè øÿí îâãàòëà ãàðøûëàäû:
— Ùÿ, ùÿêèì, äîüðóäàí, таун éàéûëûá?
— Áóíó ñèçÿ êèì äåäè?
— Ãÿçåòäÿí îõóäóì, ðàäèî äà áåëÿ äåäè.
— Éîõ, éàéûëàí õÿñòÿëèê таун äåéèë.
Ãîúà úîøгóí ñÿñëÿ äåäè:
— Ùÿð ùàëäà, áþéöê úÿíàáëàð ÿë-àéàüà äöøöáëÿð!
— Áåëÿ ñþçëÿðÿ èíàíìàéûí, — ùÿêèì úàâàá âåðäè.
Щяким ãîúàíû ìöàéèíÿ åäяндян сонра êàñûá äþøÿ-
íÿúÿêëè éåìÿê îòàüûíûí îðòàñûíäà ÿéëÿøìèøäè. Ùÿêèì
ãîðõóéà äöøìöøäö. Áèëèðäè êè, ñàáàù ñÿùÿð áó ãûðàã
ìÿùÿëëÿäÿ îí-îí áåø òÿçÿ õÿñòÿ áÿäÿíëÿðèíäÿêè øèøëÿ-
ðèí àüðûñûíäàí ñûçûëäàéà-ñûçûëäàéà îíó ýþçëÿéÿúÿê. Øèøëÿ-
ðèí ÷ÿðòèëìÿñè èêè-ö÷ õÿñòÿíèí âÿçèééÿòèíè éàõøûëàøäûð-
ìûøäû. ×îõó õÿñòÿõàíàéà àïàðûëìàëû èäè âÿ êàñûáëàð ö÷öí
õÿñòÿõàíàíûí íÿ äåìÿê îëäóüó äà ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð.
Õÿñòÿëÿðäÿí áèðèíèí àðâàäû îíà äåìèøäè: “Èñòÿìèðÿì êè,
ÿðèì îíëàðûí ялиндя òÿúðöáÿ àëÿòè olsun. ßñëèíäÿ, õÿñòÿ
òÿúðöáÿ àëÿòè olmаyacaqdы, þëÿúÿêäè. Aéäûíäûð êè, õÿñ-
òÿëèéèí ãàðøûñûíû àëìàãdan юtrц ýþðöëìöø òÿäáèðëÿð êèôà-

68
I ÔßÑÈË

éÿò etmяmiшdi. Õöñóñè ùàçûðëàíìûø èçîëéàòîðëàð èñÿ òÿëÿì-


òÿëÿñèê áàøãà õÿñòÿëÿðè ÷ûõàðûëûá áîøàëäûëìûø èêè èðè çàëäàí
èáàðÿò èäè. Áó çàëëàðûí ïÿíúÿðÿëÿðèíèí êÿíàðëàðûíы êå÷ÿ
парчаларыйла tutub, öñòöíäÿí ñàíèòàðèéà êàüûçëàðû чяk-
miшdilяr. Õÿñòÿëèê þç-þçöíÿ äàéàíìàñà, øÿùÿð ðÿùáÿð-
ëèéèíèí ýþðäöéö òÿäáèðëÿðëÿ îíà ãàëèá ýÿëìÿê ìöìêöí
îëìàéàúàãäû.
Àììà àõøàìdan bяri verilяn ðÿñìè ìÿëóìàòëàð
öìèäâåðèúè èäè. Åðòÿñè ýöí Ðàíñäîã àýåíòëèéèíèí ìÿëó-
ìàòûíäà äåéèëèðäè êè, сакинляр øÿùÿð ðÿùáÿðëèéèíèí òÿä-
áèðëÿðèíè éàõøû ãàðøûëàìûø âÿ îòóçà éàõûí õÿñòÿ ùàããûíäà
õÿáÿð âåðìèøëÿð. Êàñòåë Ðéþéÿ зянэ едиб ñîðóøäó:
— Õöñóñè çàëëàðäà íå÷ÿ ÷àðïàéû âàð?
— Ñÿêñÿí.
— Éÿãèí êè, øÿùÿðäÿ õÿñòÿлярин ñàéû îòóçäàí ÷îõäóð.
— Õÿáÿð âåðìÿkdяn чяkinяnlяr äя âàð. ßí ÷îõó èñÿ
õÿáÿð âåðìÿéÿ ìàúàë òàïìàéàíëàðäûð.
— Äÿôí ìÿðàñèìëÿðèíÿ íÿçàðÿò åäèëèðìè?
— Éîõ. Ðèøàðà telefonla äåìèøÿì êè, áîø äàíûøûãäàí
ÿìÿëè òÿäáèðëÿðÿ êå÷ìÿyin vaxtыdыr. Éà åïèäåìèéàíûí
ãàðøûñûíà úèääè ñÿää ÷ÿêìÿëèéèê, éà äà ùÿð øåéè þçáà-
øûíà áóðàõìàëûéûã.
— Áÿñ ñîíðà?
— Càâàá âåðäè êè, ÿëèíäÿ heч bir ñÿëàùèééÿò-filan éîõ-
äóр. Çÿííèìúÿ, õÿñòÿлярин ñàéû àðòàúàã.
Äîüðóäàí äà, ö÷ ýöí яrzindя мяхсуси ùàçûðëàíìûø
çàëëàð õÿñòÿ èëÿ äîëäó. Ðèøàð äåéèðäè êè, ìÿêòÿáëÿðäÿí
áèðèíè áîøàëäûá õöñóñè õÿñòÿõàíà à÷ìàã èñòÿéèðëÿð. Ðéþ
âàêñèí ýþçëÿéèð âÿ éàðàëàðû ÷ÿðòmяklя mяшьul idi. Êàñ-
òåë êþùíÿ êèòàáëàðûíû âÿðÿãëÿéèð, âàõòûíûí ÷îõóíó êèòàá-
õàíàäà êå÷èðèðäè. Íÿùàéÿò, î, áåëÿ áèð ãÿнаятя ýÿë-
ìèøäè:
— Ñè÷îâóëëàð ya таун, éà da тауна oxшayan baшqa áèð
õÿñòÿëèêäÿí ãûðûëûáëàð. On minlяrlя birяnin шяhяrin canы-
na daraшmasы da elя bunun nяticяsidir. Birя — nя birя!

69
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Hяr biri kotan юkцzц! Vàõòûíäà tяdbir gюrцlmяzsя, áèðÿ-


ëÿð, àç ãàëà, ùÿíäÿñè silsilя цзря õÿñòÿëèéè éàéàúàãëàð.
Ðéþ äèíèá-äàíûøìàäû.
Åëÿ ùÿìиí ýöíëÿð ùàâà aydыnlaшmaьa áàøëàäû. Ýöíÿø
àõûðûíúû kifir áóëуäëàðû ãîâóá äàüûäûðäû. Ýöíÿøèí ñàðûìòûë
øöàëàðû ýþçÿë, ìàâè ñÿìàíû oxшayыr, ýþéäÿí òÿééàðÿ-
ëÿðèí óüóëòóñó åøèäèëèð, sanki, éåíè ôÿñèë àäàìëàðû ñàêèò áèð
ùÿéàòà ÷àüûðûðäû. Àncaq äþðä ýöí iчindя õÿñòÿëÿðèí ñàéû
ùÿð ýöí durmadan àðòäû. Áèðèíúè ýöí îí àëòû, ñîíðàêû
ýöí èéèðìè äþðä, äàùà ñîíðà èéèðìè ñÿêêèç âÿ äþðäöíúö
ýöí îòóç èêè íÿôÿð îëäó. Åëÿ ùÿìиí ýöí óøàã áàь÷àëà-
ðûíäàí áèðèíèí õöñóñè õÿñòÿõàíàéà ÷åâðèëäèéèíè õÿáÿð
âåðäèëÿð. Èíäèéÿ ãÿäÿð íèýàðàíëûüûíа çàðàôàò ãàòàí øÿùÿð
ÿùàëèñè äÿ áÿäáèíëÿøìèøäè.
Ðéþ ïðåôåêò ðÿèñèíÿ çÿíý åäèá äåäè:
— Ýþðöëìöø òÿäáèðëÿð êèôàéÿò åòìèð.
— Ðÿãÿìëÿðèí àðòìàñûíäàí õÿáÿðèì âàð, âÿçèééÿò,
äîüðóäàí äà, úèääèëÿøèá, — ðÿèñ úàâàá âåðäè.
— Âÿçèééÿò úèääèëèêäÿí äÿ î éàíà êå÷èá, èíäè ùÿð øåé
àéäûíäûð.
— Ðÿùáÿðëèéÿ äåéÿúÿйяì êè, ëàçûìè ýþñòÿðèøëÿð âåð-
ñèí.
Ðéþ äÿñòÿéè àñûá Êàñòåëÿ äåäè:
— Ýþñòÿðèø ýþçëÿéèðëÿð! Àììà àüûëëû òÿäáèð òþêìÿê
âàõòûäûð.
— Ñåðóì äÿðìàíûíäàí íÿ õÿáÿð âàð?
— Áó ùÿôòÿ эятирмялидирляр.
Ïðåôåêò èäàðÿñè Ðèøàðûí âàñèòÿ÷èëèéè èëÿ Ðéþäÿí õàùèø
åëÿäè êè, ïàéòàõòäàí ðÿñìè ýþñòÿðèøëÿð àëìàã ö÷öí áèð
ùåñàáàò òÿðòèá åëÿñèí. Ðéþ ùåñàáàòäà õÿñòÿëèéèí êëèíèê
òÿñâèðèíè âÿ ìÿëóì ðÿãÿìëÿðè ýþñòÿðäè. Åëÿ ùÿìиí ýöí
ãûðõ àäàì þëäö. Ïðåôåêò ðÿèñè áèëäèðäè êè, ñàáàùäàí òÿä-
áèðëÿðè ñÿðòëÿøäèðìÿéè þç þùäÿñèíÿ ýþòöðöð. Õÿñòÿëÿðèí
ìÿúáóðÿí èçîëéàòîðà ñàëûíìàñû ùàããûíäà ãÿðàð ãÿáóë
îëóíäó. Õÿñòÿëÿðèí ìÿíçèëëÿðè äÿðìàíëàíûá áàüëàíìàëû,

70
I ÔßÑÈË

îíëàðûí àèëÿ öçâëÿðè êàðàíòèíÿ ñàëûíìàëû, äÿôí èøëÿðè øÿùÿð


èäàðÿñèíÿ òàïøûðûëìàëûäûð. Áèð ýöí ñîíðà òÿééàðÿ èëÿ
ñåðóì äÿðìàíû ýÿòèðäèëÿð. Äÿðìàí ùàçûðêû ìöàëèúÿ èøëÿ-
ðèíÿ ÷àòàðäû, àììà õÿñòÿëèê ýåíèø éàéûëñà, áÿñ åòìÿ-
éÿúÿêäè. Ìÿðêÿçäÿí Ðéþíöí òåëåãðàìûíà úàâàá âåðäè-
ëÿð êè, äÿðìàí åùòèéàòû ãóðòàðûá âÿ éåíè èñòåùñàëàòà áàø-
ëàéûáëàð.
Åëÿ ùÿìиí ýöíëÿð òÿáèÿòèí áàùàð íÿôÿñè ÿéàëÿòäÿí
øÿùÿð áàçàðëàðûíà àõûá ýÿëèðäè. Ìèíëÿðëÿ ãûçûëýöë ýöëñà-
òàíëàðûí ñÿêèëÿð áîéó äöçöëìöø ñÿáÿòëÿðèíäÿ ñîëóá òÿëÿô
îëñà äà, îíëàðûí øèðèí ÿòðè áöòöí øÿùÿðÿ éàéûëûðäû. Çàùèðÿí
øÿùÿðäÿ ùå÷ íÿ äÿéèøìÿìèøäè. Òðàìâàéëàð ùÿìèøÿêè
êèìè ñÿùÿð âÿ àõøàì àäàìëà äîëóð, ýöí ÿðçèíäÿ èñÿ áîø
äîëàíûðäû. Òàðó ïÿíúÿðÿäÿí ãûñàáîé ãîúàéà áàõûð, ãîúà
èñÿ ïèøèêëÿðèí öñòöíÿ òöïöðöðäö. Ãðàí ùÿð àõøàì åâÿ
òåç ãàéûäûð âÿ þç ñèðëè èøèíÿ ãóðøàíûðäû. Êîтòàð îðà-áóðà
ãà÷ûð, ìöñòÿíòèã úÿíàá Îòîí èñÿ ùÿìèøÿêè êèìè þç èøëÿðè
èëÿ ìÿøüóë èäè. Ñèíÿýèð ãîúà éåíÿ äÿ íîõóäëàðû ñàéà-
ñàéà áèð ãàáäàí áàøãàñûíà áîøàëäûðäû. Ùÿðäÿí æóðíàëèñò
Ðàìáåðÿ äÿ ðàñò ýÿëìÿê îëóðäó, îíóí áàõûøëàðûíäà
ãÿðèáÿ áèð ñàêèòëèê âÿ áàø âåðÿí ùàäèñÿëÿðÿ úèääè ìàðàã
äóéóëóðäó. Àõøàìëàð áó àäàìëàð øÿùÿðÿ äàüûëûøûð,
êèíîòåàòðëàðûí ãàðøûñûíäà íþâáÿëÿð éàðàíûðäû. Áèð ìöä-
äÿò åëÿ òÿñÿââöð éàðàíäû êè, åïèäåìèéà ÷ÿêèëèá ýåäèð,
÷öíêè áèð íå÷ÿ ýöí ÿðçèíäÿ úÿìèñè îí àäàì þëìöøäö.
Ñîíðà þëÿíëÿðèí ñàéû ãÿôèëäÿí àðòäû âÿ îíëàðûí ñàéû
éåíèäÿí îòóçà ÷àòäûüû ýöí Ðéþ ïðåôåêò ðÿèñè èëÿ
ýþðöøäö. Ðÿèñ: “Мÿðêÿç ãîðõóéà äöøöá”, — äåéиб
ÿëèíäÿêè òåëåãðàìû Ðéþéÿ óçàòäû. Òåëåãðàìäà äåéèëèðäè:
“Таун åïèäåìèéàñû ùàããûíäà ðÿñìè åëàí âåðèí. Øÿùÿðè
áàüëû åëàí åäèí”.

71
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

II ФЯСИЛ

Åëÿ ùÿìèí ýöíäÿí ñîíðà таун áèçèì ùàìûìûçûí


öìóìè ãàéüûñûíà ÷åâðèëäè. Èíäèéÿ ãÿäÿð ñîí ãÿðèáÿ ÿùâà-
ëàòëàð òÿÿúúöá âÿ íèýàðàí÷ûëûã éàðàòìûøäûñà äà, øÿùÿð
úàìààòû þç èø-ýöúö, øÿõñè ãàéüûëàðû èëÿ ìÿøüóë èäè. Øöáùÿ
éîõ êè, âÿçèééÿò åëÿ áåëÿúÿ ãàëàúàãäû. Àììà åëÿ êè
øÿùÿðèí ãàïûëàðû áàüëàíäû, ùàìû, ëàï åëÿ áó ÿùâàëàòû äàíû-
øàíûí þçö äÿ àíëàäû êè, ãîðõóëó áèð òÿëÿéÿ äöøöáëÿð âÿ
áèðýÿ ÷ûõûø éîëó àõòàðìàã ëàçûìäûð. Ôÿðäè áèð èçòèðàáûí,
ìÿñÿëÿí, ñåâèìëè áèð àäàìäàí àéðûëìà ÿçàáûíûí áöòöí
áèð õàëãäàí àéðûëìàã ÿçàáûíà äþíäöéö èëê ùÿôòÿëÿðäÿí
ÿùàëè àðàñûíà ãîðõó, ñöðýöí èçòèðàáëàðû éàéûëäû.
Øÿùÿðèí ãàïûëàðûíûí áàüëàíìàñûíûí ÿí àüûð íÿòèúÿëÿ-
ðèíäÿí áèðè àéðûëûüà ùàçûðëûüû îëìàéàí àäàìëàðûí ãÿôëÿòÿí
áèð-áèðèíäÿí àéðû äöøìÿñè îëäó. Àç ÿââÿë âàüçàë ñÿêèëÿ-
ðèíäÿ ãóúàãëàøûá àéðûëìûø àíàëàð, óøàãëàð, ÿðëÿð, ìÿøóã-
ëàð åëÿ ýöìàí åäèðäèëÿð êè, áèð íå÷ÿ ýöí, áèð íå÷ÿ ùÿôòÿ
ñîíðà ýþðöøÿúÿêëÿð. Áó ñàäÿëþâù àäàìëàð ìöâÿããÿòè
àéðûëûüûí ôèêðèíè áàøëàðûíäàí ÷ûõàðûá èø-ýöúëÿðèíÿ éåíèúÿ
ãóðøàíìûøäûëàð ки, öìèäñèç áèð àéðûëûüà ìÿùêóì îëäóã-
ëàðûíäàí õÿáÿð òóòäóëàð. Øÿùÿðèí áàüëàíìàñû ùàããûíäà
ðÿñìè ãÿðàðûí äÿðú îëóíìàñûíäàí áèð íå÷ÿ ñààò ÿââÿë
øÿùÿðèí ãàïûëàðû áàüëàíìûøäû âÿ èíäè õöñóñè ùàëëàðû íÿçÿ-
ðÿ àëìàã èìêàíû äà ÿëäÿí ÷ûõìûøäû. Õÿñòÿëèéèí áåëÿ ãÿôèë
ùöúóìó èëê íþâáÿäÿ øÿùÿð ÿùàëèñèíè øÿõñè ùèññëÿðäÿí
òÿúðèä îëóíìàüà ìÿúáóð åëÿìèøäè. Ãÿðàðûí ãöââÿéÿ
ìèíäèéè èëê ñààòëàðäà ïðåôåêò èäàðÿñè àäàìëà äîëäó.
Áÿçèëÿðè çÿíý åäèð, áÿçèëÿðè èñÿ ìÿìóðëàðëà ýþðöøöð, äöø-
äöêëÿðè ãÿðèáÿ âÿçèééÿòäÿí ñþùáÿò åäèá êþìÿê èñòÿéèð-
äèëÿð.
ßðèçÿ÷èëÿðèí âÿçèééÿòè íÿ ãÿäÿð àúûíàúàãëû îëñà äà,
îíëàðà êþìÿê åòìÿê ìöìêöí äåéèëäè. Äöçöíÿ ãàëñà,
äöøäöéöìöç âÿçèééÿòèí ýöçÿøòñèç, ÷ûõûëìàç áèð âÿçèé-
éÿò îëäóüóíó áèð íå÷ÿ ýöíÿ àíúàã àíëàäûã. Ùàìû áàøà

72
II ÔßÑÈË

äöøäö êè, áó âÿçèééÿòäÿ “âàñèòÿ òàïìàã”, “ùþðìÿò”,


“èñòèñíà” ñþçëÿðè ùå÷ áèð ÿùÿìèééÿò êÿñá åëÿìèð.
Ùÿòòà ìÿêòóá éàçûá áèð àç àðõàéûíëàøìàã èìêàíû-
ìûç äà ÿëèìèçäÿí ÷ûõäû. ßââÿëúÿ øÿùÿðè áöòöí þëêÿéÿ
áàüëàéàí íÿãëèééàò éîëëàðû, ñîíðà èñÿ éåíè ÿìðëÿ ïî÷ò
ÿëàãÿëÿðè äÿ êÿñèëäè êè, ìÿêòóáëàð éîëóõìà âàñèòÿñèíÿ
÷åâðèëìÿñèí. Èëê ýöíëÿð áÿçè òàíûíìûø øÿõñèééÿòëÿð ÷ûõûø
ãàïûëàðû àüçûíäà ýþçÿò÷èëÿðëÿ äèë òàïûá áèð-èêè ìÿêòóá
éîëà ñàëà áèëìèøäèëÿð. Àììà áó, èëê ýöíëÿð èäè âÿ êåøèê-
÷èëÿð ýöìàí åäèðäèëÿð êè, õûðäà-ïàðà ýöçÿøòëÿðÿ éîë âåð-
ìÿê îëаð. Åëÿ êè áèð ìöääÿò êå÷äè âÿ êåøèê÷èëÿð âÿçèé-
éÿòèí ÷îõ úèääè îëäóüóíó àíëàäûëàð, ùÿð úöð ýöçÿøòèí ïèñ
íÿòèúÿëÿð âåðÿ áèëÿúÿéèíÿ эюря ùå÷ áèð ýöçÿøòÿ éîë
âåðìÿäèëÿð. Øÿùÿðëÿðàðàñû òåëåôîí ÿëàãÿñèíÿ èëê âàõòëàð
èúàçÿ âåðèëäèéèíÿ ýþðÿ äàíûøûã ìÿíòÿãÿëÿðè ãàðøûñûíäà
áèð èçäèùàì éàðàíìûøäû êè, áó âàñèòÿíè äÿ áèð íå÷ÿ ýöí-
ëöê òàìàì êÿñìÿëè îëäóëàð. Ñîíðà èñÿ àíúàã òÿúèëè ùàë-
ëàðäà — þëöì, óøàã äîüóëìàñû âÿ åâëÿíìÿ õÿáÿðëÿðè
ùàããûíäà òåëåôîí äàíûøûãëàðûíà èúàçÿ âåðèëäè. Àíúàã òåëå-
ãðàôäàí ñÿðáÿñò èñòèôàäÿ åòìÿê èìêàíûìûç ãàëìûøäû.
ßââÿëúÿäÿí áèð-áèðèíÿ öðÿêëÿ, åùòèðàñëà áàüëàíìûø àäàì-
ëàðûí ÿëàãÿëÿðè, ùèññëÿðè îí ñþçäÿí èáàðÿò ãûñà áèð òåëåã-
ðàìûí öìèäèíÿ ãàëìûøäû. Òåëåãðàôûí èôàäÿ èìêàíëàðû àç
îëäóüóíäàí áèðýÿ óçóí þìöð ñöðìöø, èíäè àéðûëûã ÿçàáû
÷ÿêÿí èíñàíëàðûí ÿí ýåíèø ôèêèðëÿðè éàâàø-éàâàø ãûñàëûá
âàõòàøûðû ýþíäÿðèëÿí àäè ñþçëÿðÿ äþíäö: “Ìÿí éàõøû-
éàì. Þçöíäÿí ìóüàéàò îë. Þïöðÿì”.
Àðàìûçäà åëÿëÿðè âàðäû êè, ìÿêòóá éàçìàã ôèêðèíäÿí
ÿë ÷ÿêÿ áèëìèð, ìÿêòóá ýþíäÿðìÿê ö÷öí úöðáÿúöð ôÿíä-
ëÿð èøëÿäèðäè. Áÿçÿí úàâàá àëìàñàã äà, ýöìàí åäèðäèê
êè, èøëÿòäèéèìèç ôÿíäëÿð áàø òóòóð. Ùÿôòÿëÿð áîéó åéíè
ìÿêòóáó éåíèäÿí éàçûð, åéíè ìÿëóìàòëàðû âÿ ÷àüûðûøëàðû
éåíèäÿí êþ÷öðöð âÿ áèð ìöääÿò ñîíðà äóéóðäóã êè, èëê
äÿôÿ éàçäûüûìûç éàíüûëû ñþçëÿð êþ÷öðöëäöêúÿ ýöúäÿí
äöøöá àäèëÿøèá. Ñîíðà áèç îíëàðû éåíèäÿí êþ÷öðöð âÿ

73
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

÷àëûøûðдûã êè, áó þëö úöìëÿëÿðè úàíà ýÿòèðèá îíëàðûí âàñè-


òÿñèëÿ ýöçÿðàíûìûçûí ÷ÿòèíëèéèíäÿí äàíûøàã. Íÿùàéÿò,
áó áîø ìîíîëîãëàðû, äèâàðà äåéèëÿí óçóí ñþçëÿðè ãûñà
òåëåãðàìëàðëà ÿâÿç åòìÿéè öñòöí òóòóðäóã.
Áèð íå÷ÿ ýöí ñîíðà, äàùà øÿùÿðäÿí ùå÷ êÿñèí ÷ûõà
áèëìÿéÿúÿéèíÿ ÿìèí îëàíäà àäàìëàð ìàðàãëàíäûëàð êè,
åïèäåìèéàäàí ÿââÿë øÿùÿðäÿí ÷ûõàíëàðûí ýåðè ãàéûòìà-
ñûíà èúàçÿ âåðèëÿúÿêìè? Õåéëè ýþòöð-ãîéäàí ñîíðà
ïðåôåêò èäàðÿñè áóíà èúàçÿ âåðèëÿúÿéèíè áèëäèðäè. Åéíè
çàìàíäà õÿáÿðäàð åòäè êè, ýÿëÿíëÿðÿ ýåðè ãàéûòìàã èúà-
çÿñè âåðèëìÿéÿúÿê, ýÿëìÿéÿ èúàçÿñè îëàíëàð ýåðè ãàéûò-
ìàüà èúàçÿ àëà áèëìÿéÿúÿêëÿð. Åëÿ áó âÿçèééÿòè äÿ áÿçè
àèëÿëÿð éàõøû ãèéìÿòëÿíäèðÿ áèëìÿäè. Ãîùóìëàðû èëÿ ýþðöø-
ìÿê àðçóñó èëÿ éàíàíëàð âÿçèééÿòäÿí èñòèôàäÿ åäèá îíëàðû
ýþðöøÿ ÷àüûðûðäûëàð. Òåçëèêëÿ îíëàð äà àíëàäûëàð êè, þçëÿðè
таунун ÿñèðëÿðèäèð, ÷àüûðäûãëàðû éàõûí àäàìëàðû äà òÿùëö-
êÿéÿ ñàëà áèëÿðëÿð, ñàêèòúÿ îòóðóá àéðûëûüûí èçòèðàáûíû ÷ÿê-
ìÿéÿ áàøëàäûëàð. Èíñàíûí ÿí àüûð âÿçèééÿòè ìÿíÿâè ùèñ-
ñëÿðèí ÿçàáëû þëöì ãîðõóñóíà öñòöí ýÿëìÿñè ùàëûäûð.
Áÿçèëÿðè ôèêèðëÿøÿ áèëÿð êè, áèð-áèðèíÿ úàí àòàí èêè ñåâýèëèíèí
àéðûëûã ÿçàáûíû íÿçÿðäÿ òóòóðàì. ßñëèíäÿ èñÿ ÷îõäàí
àèëÿ ãóðìóø ãîúà ùÿêèì Êàñòåëëÿ àðâàäû íÿçÿðäÿ òóòó-
ëóð. Õàíûì Êàñòåë åïèäåìèéàäàí áèð íå÷ÿ ýöí ÿââÿë
ãîíøó øÿùÿðÿ ýåòìèøäè. Áó àèëÿ ìåùðèáàíëûã íöìóíÿñè
äåéèëäè âÿ ÷îõ ýцìàí êè, èíäèéÿ ãÿäÿð àèëÿ ùÿéàòëàðûí-
äàí ÷îõ äà ðàçû äåéèëëÿðìèø. Àììà áó óçóí àéðûëûã
îíëàðû èíàíäûðûá êè, áèð-áèðèíäÿí àéðû éàøàéà áèëìÿçëÿð âÿ
îíëàðûí ìÿùÿááÿòè ãàðøûñûíäà таун äà ñÿää ÷ÿêÿ
áèëìÿç.
Îíëàðûí âÿçèééÿòè áàøãà èäè. Ãàëàí ÿêñÿð ùàëëàðäà èñÿ
àéðûëûã ãàëèá ýÿëìèøäè âÿ àíúàã åïèäåìèéà èëÿ áèðýÿ
ñîíà ÷àòàúàãäû. Áèçèì ùàìûìûçûí ùåéñèééяти èñÿ (ÿââÿë
äåéèëäèéè êèìè, оðàíëûëàð ñàäÿ åùòèðàñëû àäàìëàðäûð) ýåò-
äèêúÿ äÿéèøèðäè. Þç õàíûìëàðûíà ùÿìèøÿ èíàíìûø ÿð âÿ
ìÿøóãëàð èíäè ãûñãàíúëûã åäèðäèëÿð. Ìÿùÿááÿòè þòÿðè

74
II ÔßÑÈË

ñàíàí êèøèëÿð èíäè äóéóðäóëàð êè, éàíûëûðëàðìûø. Ùÿìèøÿ


àíàñû èëÿ áèðýÿ îëìóø, àíàñûíà ýþçóúó áàõìûø îüóëëàð
èíäè îíëàðûí ñèôÿòèíÿ ãîíìóø ãûðûøëàðû éàäà ñàëûá ÿçàá
÷ÿêèðäèëÿð. Ãÿôèë ýÿëìèø âÿ ñîíó ýþðöíìÿéÿí áó àéðûëûã
áèçè êàðûõäûðìûøäû. Ùÿì ãûñà, ùÿì äÿ óçóí ýþðöíÿí áó
àéðûëûüûí ôèêðè ùàìûíû ìÿøüóë åäèðäè. Èíäè áèç èêè úöð ÿçàá
÷ÿêèðäèê — ùÿì þç ÿçàáûìûçû ÷ÿêèðäèê, ùÿì äÿ áèçäÿí
óçàã äöøìöø îüóëëàðûí, çþâúÿëÿðèí, ìÿøóãÿëÿðèí ñûõûíòû
÷ÿêäèéèíè òÿñÿââöð åäèр, îíëàðûí ÿçàáûíà шярик îëóðäóã.
ßñëèíäÿ, áèçèì øÿùÿð àäàìëàðû áàøãà áèð âàõò áåëÿ áèð
àéðûëûüà, ÿë-ãîë à÷ìàã èìêàíûíà ñåâèíÿðäèëÿð. Àììà
èíäè таун îíëàðû êöíúÿ ñûõìûøäû, áó éþíäÿìñèç øÿùÿðäÿ
õàòèðÿäÿí áàøãà áèð øåé ýþðÿ áèëìèðäèëÿð. ×öíêè èíäè
ùàìû áиêàð÷ûëûãäàí åéíè êö÷ÿëÿðè äîëàíûð, êè÷èê øÿùÿðèí
êö÷ÿëÿðè èñÿ ÿââÿëêè ãàéüûñûç ýÿçèíòèëÿðè éàäà ñàëûðäû.
Áåëÿëèêëÿ, таунун áèçèì øÿùÿð úàìààòûíà èëê ùÿäèé-
éÿñè ñöðýöí ÿùâàëи-ðóùèééÿñè îëäó. ßùâàëàòû ãÿëÿìÿ
àëàí ÿìèíäèð êè, áó ôèêðè áöòöí øÿùÿð àäàìëàðûíûí àäûí-
äàí äåéÿ áèëÿð, ÷öíêè ùÿìèí ùèññè îíëàðëà áèðýÿ äóéóá.
Áÿëè, ñöðýöíäÿ ãàëìàã ãîðõóñó áöòöí öðÿêëÿðèí ãÿíèìè
îëìóøäó, áóðàäà íÿ ýåðè äþíìÿê, íÿ äÿ âàõòû òÿëÿñäèð-
ìÿê èìêàíû âàðäû, èíòèçàð ùàêèì êÿñèëìèøäè. Áÿçÿí õÿéàë-
ïÿðâÿðëèê åäèð, åâäÿ îòóðóá ãàïûíûí çÿíýèíè, éàõóä ïèë-
ëÿêÿíäÿ òàíûø àéàã ñÿñëÿðèíè ýþçëÿéèðäè, ýóéà êè, øÿùÿðÿ
àõøàì÷àüû ãàòàð ýÿëÿúÿê âÿ ýþçëÿäèéèìèç àäàìû ýÿòè-
ðÿúÿê. Áó îéóí äà ÷îõ óçàíà áèëìÿçäè. Íÿùàéÿò, àíëà-
ìàëû îëóðäóã êè, äàùà øÿùÿðÿ ãàòàð ýÿëìèð. Áàøà äöøöð-
äöê êè, àéðûëûã óçóí ÷ÿêÿúÿê âÿ âàõò êå÷èðìÿéÿ þéðÿí-
ìÿëèéèê. Åëÿ ùÿìиí ýöíëÿð ùÿáñäÿ îëäóüóìóçó àíëà-
ìàüà áàøëàéûð, àíúàã þç êå÷ìèøèìèçëÿ éàøàéûð, ýÿëÿúÿ-
éÿ òÿëÿñÿíëÿð èñÿ òåçëèêëÿ ïåøìàí îëóá ãàëàíëàðà ãîøó-
ëóð, öìèä éàðàëàðûíûí ÿçàáûíû ÷ÿêèðäèëÿð.
Òåçëèêëÿ øÿùÿð ÿùàëèñè àç ÿââÿë éàðàíìûø áèð àäÿòè —
àéðûëûüûí âàõòûíû ùåñàáëàìàã àäÿòèíè äÿ óíóòäó. Íÿ ö÷öí?
Îíà ýþðÿ êè, àéðûëûüûí, òÿõìèíÿí, àëòû àé ÷ÿêÿúÿéèíè

75
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ùåñàáëàìûø, áó âàõòûí ÿçàáëàðûíà ùàçûðëàøàí, áöòöí èðà-


äÿñèíè òîïëàéûá àëòû àé äþçìÿéÿ ÷àëûøàíëàð áåëÿ êèìèí-
ñÿ äèëèíäÿí, ãÿçåò ñÿùèôÿñèíäÿí, éàõóä áàøãà áèð ìÿëó-
ìàòäàí þéðÿíèðäèëÿð êè, áó àéðûëûã àëòû àé äåéèë, áèð èë âÿ
áÿëêÿ, äàùà ÷îõ ÷ÿêÿ áèëÿð.
Ðóùñóçëóã, èíàìñûçëûã åëÿ ýöú ýÿëèðäè êè, àäàìëàð
áó áÿëàäàí ùå÷ âàõò ãóðòàðà áèëìÿéÿúÿêëÿðèíè ôèêèðëÿøèð-
äèëÿð. Îíà ýþðÿ äÿ ãÿðàðà àëûðäûëàð êè, äàùà áó áàðÿäÿ
ôèêèðëÿøìÿñèíëÿð, ýÿëÿúÿéÿ áàõìàñûíëàð, áàøëàðûíû àøàüû
ñàëûá ýþçëÿñèíëÿð. Àììà êÿäÿðè ýèçëÿòìÿ, òÿñëèìîëìà
ñèéàñÿòè äÿ éàõøû íÿòèúÿ âåðìÿäè. Ùå÷ îëìàñà, ÿââÿëëÿð
÷îõ ðóùäàí äöøìöð, àéðû äöøäöêëÿðè éàõûí àäàìëàðëà
ýÿëÿúÿê ýþðöøëÿð ùàãäà ôèêèðëÿøèð, таунун ùÿäÿñèíè óíó-
äóðäóëàð. Èíäè èñÿ ùå÷ áèð öìèä èøûüû ñåçèëìÿéÿí ãÿì
äÿðéàñûíäà öçöð, ìÿíàñûç ýöíëÿð êå÷èðèð, áÿäáèíëèéÿ
þéðÿøèðäèëÿð.
Îíëàð, áåëÿúÿ, ùÿì ÿñèðëèêäÿ ãàëìûøëàðûí, ùÿì äÿ
ñöðýöíÿ äöøìöøëÿðèí ÿçàáûíû ÷ÿêèð, õÿéàëëàðëà äîëó áîø
áèð àëÿìäÿ éàøàéûðäûëàð. Àëóäÿ îëäóãëàðû êþùíÿ õàòèðÿëÿð
äÿ àúû áèð ãöññÿ ýÿòèðèðäè. ×îõó èíäè ýþðÿ áèëìÿäèêëÿðè
ÿçèçëÿðèíÿ, éîëóíó ýþçëÿäèêëÿðè éàõûí àäàìëàðà âàõòûíäà
äåéÿ áèëìÿäèêëÿðè õîø ñþçëÿðèí, ýþñòÿðÿ áèëìÿäèêëÿðè
ìåùðèáàíëûüûí õèôôÿòèíè ÷ÿêèðäè. Èíäè äàðûõан, êå÷ìèøäÿí
âÿ ýÿëÿúÿêäÿí ìÿùðóì îëìóø áó àäàìëàð ãàíóíóí,
éàõóä èíñàí áÿäõàùëûüûíûí ãóðáàíû îëóá ÷ÿð÷èâÿ àðõàñû-
íà ñàëûíìûø àäàìëàðà îõøàéûðäûëàð. Áèð ñþçëÿ, áó äþçöë-
ìÿç ñöðýöíäÿí éàõà ãóðòàðìàã ö÷öí ÿí éàõøû âàñèòÿ
õÿéàëÿí äÿìèð éîëóíóí èøèíè áÿðïà åòìÿê, ãàïû çÿíý-
ëÿðèíèí ñÿñèíè ýþçëÿìÿê èäè.
Ìÿñÿëÿ áóíäàäûð êè, áóðàäàêûëàðûí ÿêñÿðèééÿòè þç
åâèíäÿ ñöðýöíÿ ìÿðóç ãàëìûøëàð èäè. Äîüðóäóð, ùàìû
ñöðýöíäÿ ñàéûëûðäû, àììà æóðíàëèñò Ðàìáåð âÿ îíóí
êèìèëÿðèíèí âÿçèééÿòè òàìàì áàøãà èäè. Îíëàð ñÿôÿð âàõòû
таунун чÿíýèíÿ èëèøèá ãàëàíëàð èäè. Áåëÿëÿðè ùÿì ÿçèç
àäàìëàðäàí, ùÿì äÿ þç âÿòÿíëÿðèíäÿí óçàã äöøìöø-

76
II ÔßÑÈË

äöëÿð. Áó äàùà àüûð áèð ñöðýöí èäè, ÷öíêè îíëàðà òÿê àéðû-
ëûã äåéèë, ìÿñàôÿ äÿ ÿçàá âåðèðäè, таунлу øÿùÿðäÿí èòèðèë-
ìèø âÿòÿíя öç òóòàíäà ýþçëÿðè ãàðøûñûíû ùöíäöð áàðûëàð
êÿñèðäè. Åëÿ øÿùÿðèí òîçëó êö÷ÿëÿðèíè áöòöí ýöí ñöêóò
è÷èíäÿ äîëàíàíëàð äà, àõøàìûí ýÿëìÿñèíè ýþçëÿéÿí âÿ
âÿòÿíèí ñÿùÿðèíè éóõóäà ýþðÿíëÿð äÿ îíëàð èäè. Îíëàð þç
ÿçàáëàðûíû áîø òÿñÿëëè âÿ èíàìñûç õÿáÿðëÿðÿ ãàòûð, ùÿð
éåíè ñîðàüû áèð ãàðàíãóø ó÷óøó, êèìñÿñèç êö÷ÿäÿ äîëà-
íàí ñîí ýöíÿø øöàëàðû êèìè ãàðøûëàéûðäûëàð. Éàâàø-éàâàø
õàðèúè àëÿìÿ ýþç éóìóð, äèäÿðýèíëèê ãöññÿñèíÿ òÿñëèì
îëóð, äîüìà òîðïàüûí, àäÿò åòäèêëÿðè ùàíñûñà áèð èøûüûí,
áèð ìÿíçÿðÿíèí, áèð àüàúûí ÿêñèíè, òàíûø ãàäûí ñèôÿòëÿðèíè
õÿéàëëàðûíäà úÿìëÿéèð âÿ áó õÿéàë àëÿìèíäÿí ÿë ÷ÿê-
ìÿê èñòÿìèðäèëÿð.
Íÿùàéÿò, ãûñà äà îëñà, ìÿøóãëàðûí ýöçÿðàíûíäàí
äàíûøàã. Îíëàðûí âÿçèééÿòè äàùà ìàðàãëû èäè âÿ þçöì
äÿ áó ùàëû éàõøû äóéóðäóì. Îíëàðûí íèýàðàíëûãëàðûíà áèð
èçòèðàá äà ãàòûëìûøäû. Èíäèêè øÿðàèò èìêàí âåðèðäè êè,
âÿçèééÿòè äöçýöí эютцр-гой етñèíëÿð. Àç àäàì òàïûëàð-
äû êè, áåëÿ áèð øÿðàèòäÿ þç ìèñкèí âÿçèééÿòèíè àéäûí ýþðÿ
áèëìÿñèí, ùÿñðÿòè ÷ÿêèëÿí àäàìûí ùÿðÿêÿòëÿðèíè õÿéàëûí-
äà úàíëàíäûðìàñûí. Õÿéàëà ýÿòèðèëÿí øÿõñèí íÿ èëÿ ìÿø-
üóë îëìàñû, íåúÿ âàõò êå÷èðìÿñèíäÿí õÿáÿðñèçëèê ÿçàá
âåðèðäè. Ñåâÿí ùÿð êÿñ ýöìàí åäèð êè, ñåâýèëèñèíèí ùÿð
ìÿøüóëèééÿòè øèðèí áèð ÿéëÿíúÿäèð. Èíäè êå÷ìèøè éàäà ñàë-
ìàã, ìÿùÿááÿòèí èìêàíëàðûíû àðàìàã âàõòû èäè. Áàøãà
âàõò ùàìûìûç ôèêèðëÿøèðèê êè, äàèìè ìÿùÿááÿò éîõäóð âÿ
áèçèì þç ìÿùÿááÿòèìèç àäè áèð ùèññäèð. Àììà õàòèðÿëÿð
ýöúëö ÷ûõûð. Äåìÿëè, áöòöí áèð øÿùÿðè äÿùøÿòÿ ýÿòèðìèø
áó õÿñòÿëèê àíúàã õÿñòÿëèê ãîðõóñó ýÿòèðìÿìèøäè. Î
ùÿì äÿ èíñàíëàðû õàòèðÿëÿðëÿ éàøàìàüà âÿ äàõèëè ùàãã-
ùåñàá ÷ÿêìÿéÿ ìÿúáóð åëÿìèøäè. Áåëÿëèêëÿ, õÿñòÿëèê
ôèêðè þçöíäÿí éàéûíäûðûð âÿ éåíè èìêàíëàð àðàéûðäû.
Àäàìëàð ýöíö-ýöíÿ ñàòà-ñàòà, òÿíùà, ñÿìà èëÿ ýþç-
ýþçÿ éàøàìàüà àäÿò åäèðäèëÿð. Áåëÿ áèð òÿðêèäöíéàëûã

77
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

îíëàðûí õàñèééÿòèíè êîðëàìàüà áàøëàìûøäû. Øÿùÿð ÿùàëè-


ñèíèí áир гисми þçëÿðèíè òàëåéèí öìèäèíÿ бурахыб îíà ÿñèð
äöøìöøäöëÿð. Åëÿ áèë, ùàâàíûí íåúÿ êå÷äèéèíÿ äÿ èëê äÿôÿ
úèääè ìàðàã ýþñòÿðèðäèëÿð. Ýöí ÷ûõàíäà ñåâèíèð, éàüûø
éàüàíäà èñÿ áóëóäëàðëà áèðýÿ éàñà áàòûðäûëàð. Úÿìè áèð
íå÷ÿ ùÿôòÿ ÿââÿë îíëàð áåëÿ çÿèôëèê ýþñòÿðìèðäèëÿð, ÷öíêè
òÿíùà äåéèëäèëÿð, ÿòðàôëà ãàéíàéûá-ãàðûøûðäûëàð. Ñîíðà èñÿ
þçëÿðèíè ýþéëÿðèí øûëòàãëûüûíà òÿñëèì åòäèëÿð, ÿçàá âÿ
öìèäëÿ éàøàìàüà áàøëàäûëàð.
Òÿíùàëûüûí äÿáÿ ìèíäèéè áåëÿ áèð äþâðäÿ ùå÷ êÿñ
ãîíøó êþìÿéèíÿ öìèä åëÿìèð âÿ ùÿð êÿñ þç áàøûíû ýèð-
ëÿìÿéÿ ÷àëûøûðäû. ßýÿð áèçëÿðäÿí áèðè òÿñàäöôÿí öðÿéèíè
áàøãà áèðèñèíÿ à÷ñà, àëäûüû úàâàáäàí íàðàçû ãàëûðäû. Î
ùèññ åäèðäè êè, ìöñàùèáè îíó àíëàìûð âÿ îíëàð áàøãà-
áàøãà øåéëÿðäÿí äàíûøûðëàð. ßýÿð áèðèñè îíà ðàùàòëûã âåð-
ìÿéÿí, ÷îõ ýþòöð-ãîé åòäèéè áèð ÿçàáäàí, äóéüóäàí
ñþç à÷ûðäûñà, ìöñàùèáè êå÷èúè áèð äóéüóäàí, þòÿðè áèð
ÿçàáäàí áàøãà áèð øåé òÿñÿââöðÿ ýÿòèðÿ áèëìèðäè. Úàâàá
èñòÿð õåéèðõàù, èñòÿðñÿ äÿ áÿäõàù îëñóí, ñàõòà âÿ ýÿðÿê-
ñèç ýþðöíöðäö. Íÿ ñóñìàüû, íÿ äÿ áàøãàëàðû èëÿ äèë òàï-
ìàüû áàúàðìàéàíëàð èñÿ êÿëìÿ êÿñìÿê íàìèíÿ ñàäÿ
øåéëÿðдÿí, ýöíäÿëèê ìÿñÿëÿëÿðäÿí ñþùáÿò à÷ìàüы þéðÿ-
íèðäèëÿð. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ÿí àüûð èçòèðàáëàð áó àäàì-
ëàðûí åâ õèäìÿò÷èñè, éàõóä áàøãà áèðèñèíÿ ìàðàã ýþñòÿð-
ìÿñè äÿ ùÿìиí âÿçèééÿòäÿí äîüóðäó.
Àììà éàä øÿùÿðäÿ áàüëàíûá ãàëìûø áó àäàìëàð íÿ
ãÿäÿð àüûð ÿçàá ÷ÿêñÿëÿð äÿ, èëê ýöíëÿðè áàøãàëàðûíäàí
ðàùàò êå÷èðäèëÿð. Éåðëè úàìààò ãîðõóäàí ëÿðçÿéÿ äöøäö-
éö ýöíëÿðäÿ îíëàðûí ôèêðè ãîâóøìàã àðçóñó èëÿ éàíäûã-
ëàðû àäàìëàðûí éàíûíäà èäè. Ñåâýè ùÿéÿúàíû îíëàðû öìó-
ìè ñûõûíòûäàí àéûðìûøäû. Таун ùàãäà ôèêèðëÿøÿíäÿ äÿ îíó
àíúàã àéðûëûüû ÿáÿäèëÿøäèðÿ áèëÿúÿê áèð ùÿäÿéÿ áÿíçÿäèð-
äèëÿð. Áåëÿ ôèêèðëÿð îíëàðà ìöâàçèíÿò âåðèðäè. Ñåâýè ùÿñ-
ðÿòè þëöì ãîðõóñóíà öñòöí ýÿëìèøäè, îíëàðûí áÿäáÿõò-
ëèêëÿðèíèí öñòöí úÿùÿòè äÿ áó èäè. ßýÿð áèðè õÿñòÿëÿíèá

78
II ÔßÑÈË

þëñÿ, ùå÷ õÿñòÿëèêäÿí ãîðóíìàüà ìàúàë òàïìàìûø þëÿ-


úÿêäè. Ñåâýèëèñèíèí õÿéàëû èëÿ ñþùáÿò åäÿí áèð àäàì áàø-
ãà ôèêðÿ ìàúàë òàïìàäàí òîðïàüûí ñöêóòóíà ãîâóøóð,
áàøãà ùå÷ íÿéÿ âàõòû ãàëìûð.

***
Áèçèì øÿùÿð úàìààòû ãÿôèë äöøäöêëÿðè ñöðýöí âÿçèé-
éÿòèíäÿí áàø ÷ûõàðìàüà ìàúàë òàïìàìûø таун øÿùÿðèí
äàðâàçàëàðûíû áÿðê-áÿðê áàüëàäû âÿ Îðàí ëèìàíûíà éîë
àëìûø ýÿìèëÿðè ýåðè ãàéòàðäû. Øÿùÿð áàüëàíàíäàí ñîíðà
áóðàéà ÷þëäÿí ùå÷ áèð íÿãëèééàò ýÿëìèðäè. Ùÿìиí ýöí-
äÿí àäàìà åëÿ ýÿëèðäè êè, áöòöí ìàøûíëàð øÿùÿð è÷èíäÿ
äþâðÿ âóðóð. Áóëâàðûí ùöíäöð éåðèíäÿí ëèìàíà áàõàíäà
äà ìÿíçÿðÿíèí äÿéèøäèéè à÷ûãúà äóéóëóðäó. Äÿíèçèí áó
ñàùèëèíèí ÿí ãàéíàð ëèìàíëàðûíäàí áèðè ñàéûëñà äà, áóðàäà
ãÿôèëäÿí ùÿéàò ñþíìöøäö. Кàðàíòèíÿ ñàõëàíûëìûø áèð
íå÷ÿ ýÿìèäÿí áàøãà ýÿìè ýþðöíìöðäö. Ñóñóá äóð-
ìóø êðàíëàðа, éöêñöç ãàëìûø âàãîíëàðа, éàí-éàíà äöçöë-
ìöø ÷ÿëëÿêëÿðÿ áàõàíäà ùèññ îëóíóðäó êè, øÿùÿðèí òèúà-
ðÿòè äÿ таун õÿñòÿëèéèíÿ òóòóëóá.
Áöòöí ùÿéàò àëò-öñò îëñà äà, øÿùÿð úàìààòû áàøûíà
ýÿëìèø ãÿçàäàí áàø à÷à áèëìèðäè. Ùàìûíûí úàíûíà àéðû-
ëûã âÿ þëöì ãîðõóñó ÷юêñÿ äÿ, éåíÿ ùÿð êÿñ þç øÿõñè
èøèíÿ öñòöíëöê âåðèðäè; õÿñòÿëèéÿ ùÿëÿ úèääè ôèêèð âåðÿí
éîõ èäè. Úàìààòûí ÷îõó þç øÿõñè íàðàùàòëûüûíûí, éàõóä
øÿõñè ìàðàüûíûí ãåéäèíÿ ãàëûðäû. Åëÿ áó ìàðàüà ýþðÿ
äÿ ÷îõó òåç áåçèêäè. Таун èñÿ áåçèêÿíëÿðÿ äÿ ìÿùÿë
ãîéìóðäó. Áó àäàìëàðûí èëê ùÿðÿêÿòëÿðèíäÿí áèðè øÿùÿð
ðÿùáÿðëèéèíÿ ìöðàúèÿò îëäó. Îíëàðûí ìÿòáóàòäà äÿðú
îëóíàí ñóàëûíà (“Ãÿáóë îëóíìóø òÿäáèðëÿðè áèð àç éóì-
øàëòìàã îëìàçìû?”) ïðåôåêò ðÿèñèíèí úàâàáû ÷îõëàðû
ö÷öí ýþçëÿíèëìÿç îëäó. Èíäèéÿ ãÿäÿð íÿ ãÿçåòëÿð, íÿ
äÿ Ðàíсäàã àýåíòëèéè õÿñòÿëèêäÿí þëÿíëÿðèí ñàéû ùàãäà
ðÿñìè ìÿëóìàò àëìàìûøäû. Èíäè èñÿ ïðåôåêò ðÿèñè îíëàðà

79
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ìÿëóìàò âåðäè âÿ àýåíòëèêäÿí õàùèø åòäè êè, ùÿôòÿëèê


ìÿëóìàòû äÿðú åòñèí.
Úàìààòûí áó ìÿñÿëÿéÿ ìöíàñèáÿòè äÿ ëÿíý öçÿ ÷ûõ-
äû. Ö÷öíúö ùÿôòÿíèí ìÿëóìàòûíäà ö÷ éöç èêè àäàìûí
þëäöéöíöí õÿáÿð âåðèëìÿñè úèääè ùÿéÿúàí äîüóðìàäû.
Áèð òÿðÿôäÿí îíà ýþðÿ êè, áÿëêÿ, þëÿíëÿðèí ùàìûñû таун-
дан þëìÿìèøäè. Äèýÿð òÿðÿôäÿí èñÿ àäè ýöíëÿðäÿ øÿùÿð-
äÿ ùÿôòÿ ÿðçèíäÿ íÿ ãÿäÿð àäàì þëäöéöíö áèëÿí éîõ
èäè. Øÿùÿðèí èêè éöç ìèí ÿùàëèñè âàðäû. Ùå÷ êèì áèëìèðäè
þëÿíëÿðèí ñàéû àäè âÿçèééÿòÿ óéüóí ýÿëèð, éà éîõ. Èíäèéÿ
ãÿäÿð ùå÷ êèì àäè ýöíëÿðäÿ þëÿíëÿðèí ñàéû èëÿ ìàðàãëàí-
ìàìûøäû, àììà ÿñëèíäÿ, ÷îõ ìàðàãëû ìÿñÿëÿ èäè. ßùàëè
ìöãàéèñÿ ö÷öí áàøãà ðÿãÿì áèëìèðäè. Àíúàã þëÿíëÿðèí
ñàéûíûí ýöíö-ýöíäÿí àðòäûüûíû áèëÿíäÿí ñîíðà èøèí íÿ
éåðäÿ îëäóüóíó àíëàìàüà áàøëàäûëàð. Áåøèíúè ùÿôòÿíèí
ìÿëóìàòûíäà ö÷ éöç èéèðìè áèð, àëòûíúû ùÿôòÿíèíêèíäÿ èñÿ
ö÷ éöç ãûðõ áåø àäàì þëäöéö õÿáÿð âåðèëèðäè. Ñàéûí àðò-
äûüû íÿçÿðÿ ÷àðïûðäû. Àììà àðòûì áþéöê îëìàäûüûíà
эюря øÿùÿð сакинляри íèýàðàíëûãëà éàíàøû òÿñêèíëèê äÿ
òàïûð, ôèêèðëÿøèðäèëÿð êè, áó äà ãÿðèáÿ áèð òÿñàäöôäöð âÿ
êå÷èá-ýåäÿúÿê.
Îíëàð ÿââÿëêè êèìè øÿùÿðèí êö÷ÿëÿðèíè äîëàíûð, êàôå-
ëÿðäÿ éûüûøûá ñþùáÿò åäèðäèëÿð. Öìóìиййятля ýþòöðÿíäÿ
ися úàìààò ãîðõàã êöòëÿ òÿñèðè áàüûøëàìûðäû. Ùÿìèøÿ-
êèíäÿí äÿ ÷îõ çàðàôàòëàøûð, ìöâÿããÿòè ÷ÿòèíëèéè øÿí
îâãàòëà êå÷èðìÿê èñòÿéèðäèëÿð. Áèð ñþçëÿ, öçäÿ âÿçèééÿò
éàõøû èäè. Àéûí àõûðûíà éàõûí, êèëñÿ äóàëàðû ùÿôòÿñè (áó
ùàãäà àéðûúà äàíûøàúàüûã) ÿðçèíäÿ åëÿ úèääè äÿéèøèê-
ëèêëÿð áàø âåðäè êè, øÿùÿðèí ýþðêÿìè äÿ äÿéèøäè. ßí
ÿââÿë ïðåôåêò ðÿèñè íÿãëèééàò âÿ ÿðçàã ìÿñÿëÿëÿðèíÿ àèä
ãÿðàðëàð ãÿáóë åòäè. Åëåêòðèê åíåðæèñèíÿ ãÿíаÿò ùàãäà äà
þë÷ö ýþòöðöëìöøäö. Îðàíà ùàâà âÿ àâòîìîáèë éîëó èëÿ
àíúàã ÿí âàúèá ìàòåðèàëëàð ýÿòèðèëèðäè. Èúòèìàè íÿãëèééàòûí
ùÿðÿêяти ýåòäèêúÿ àçàëûð, àç ãàëà, ùå÷ÿ åíирäè. Äÿáäÿ-
áÿëè ìàüàçàëàð áèð-áèð áàüëàíäû, ãàëàí ìàüàçàëàðûí âèò-

80
II ÔßÑÈË

ðèíëÿðèíÿ ÷àòûøìàéàí ìàëëàðûí àäëàðû éàçûëäû âÿ ìàüàçà-


ëàð ãàðøûñûíäà íþâáÿëÿð éàðàíäû.
Îðàí øÿùÿðè ãÿðèáÿ áèð ýþðêÿì àëäû. Ïèéàäàëàðûí ñàéû
÷îõ àðòìûøäû. ßââÿëëÿð êö÷ÿëÿðèí áîø îëäóüó âàõòëàðäà
èíäè àäàì ãàéíàøûðäû. Ìàüàçàëàð âÿ áÿçè èäàðÿëÿð áàü-
ëàíäûüûíäàí áиêàð ãàëìûø àäàìëàð êö÷ÿëÿðÿ ÷ûõûð, êàôå-
ëÿðäÿ îòóðóðäóëàð. Ùÿëÿëèê îíëàðûí áиêàðëûüû èøñèçëèê äåéèë,
ìÿçóíèééÿò ñàéûëûðäû. Ýöíîðòàäàí ñîíðà, ñààò ö÷ÿ éàõûí
àéäûí ñÿìàëû Îðàí øÿùÿðèíÿ áàõàí ùÿð êÿñ åëÿ áèëÿðäè êè,
øÿùÿðäÿ áàéðàì êå÷èðèëèð, ÿùàëèíèí ñÿðáÿñò ÿéëÿíìÿñè
íàìèíÿ íÿãëèééàò äàéàíäûðûëûá âÿ ìàüàçàëàð äà áàü-
ëàíûá.
Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, ÿùàëèíèí öìóìè ìÿçóíèééÿòè
êèíîòåàòðëàðà ÷îõ õåéèð âåðäè. Àììà èêè ùÿôòÿäÿí ñîíðà
éåíè ôèëì åùòèéàòû ãóðòàðäû âÿ êèíîòåàòðëàð ÿââÿë ýþñòÿð-
äèêëÿðè ôèëìëÿðè òÿêðàð эюстярмяйя áàøëàäû. Áóíà áàõìà-
éàðàã, îíëàðûí ýÿëèðè àçàëìûðäû.
Êàôåëÿðèí äÿ èøè éàõøû ýåäèðäè. Øÿðàá âÿ áàøãà ñïèðòëè
è÷кèëÿðин òèúàðÿòèí ÿñàñûíû òÿøêèë åäÿí áó øÿùÿðäÿ è÷кè
åùòèéàòû ÷îõ îëäóüóíäàí êàôåëÿð áîø ãàëìûðäû. Ñþçöí
äöçö, è÷кè ÷îõ ñàòûëûðäû. Êàôåëÿðäÿí áèðè áåëÿ áèð ðåêëàì
éàçìûøäû: “Òöíä øÿðàá ìèêðîáó þëäöðöð”. Úàìààò,
îíñóç äà, ÿââÿëúÿäÿí åøèòìèøäè êè, ñïèðòëè è÷êè éîëóõóúó
õÿñòÿëèêäÿí ãîðóéóð âÿ áó ôèêèð èíäè äàùà äà úèääèëÿøäè.
Ùÿð ýåúÿ ñààò èêèéÿ éàõûí êàôåëÿðäÿí ÷ûõàðûëìûø è÷кè
äöøкöíëÿðè êö÷ÿëÿðäÿ äîëàøûð âÿ øÿí îâãàòëàðû èëÿ øÿùÿðè
úàíà ýÿòèðèðäèëÿð.
Áöòöí áó äÿéèøèêëèêëÿð åëÿ òåç áàø âåðìèø âÿ åëÿ
ãÿðèáÿ ýþðöíöðäö êè, îíëàðû òÿáèè, óçóí ÷ÿêÿúÿê áèð
âÿçèééÿò êèìè äÿðê åëÿìÿê ÷ÿòèí èäè. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ
ùÿð êÿñ þç øÿõñè ùèññëÿðèíÿ äàùà ÷îõ ÿùÿìèééÿò âåðèðäè.
Øÿùÿð äàðâàçàëàðûíûí áàüëàíäûüû âàõòäàí èêè ýöí
ñîíðà ùÿêèì Ðéþ õÿñòÿõàíàäàí ÷ûõàðêÿí Êîòтàðëà ðàñò-
ëàøäû. Êîòтàðûí êåôè êþê èäè âÿ ùÿêèì îíäàí ùàë-ÿùâàë
òóòäóãäà:

81
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Áÿëè, ùÿð øåé éàõøûäûð, — ãûñàáîé êèøè úàâàá âåðäè.


— Ùÿêèì, äåéèí ýþðÿê áó таун ñþùáÿòè íÿ éåðäÿäèð,
äåéÿñÿí, äîüðó ÷ûõûð àõû!
Ùÿêèì îíóí ñþçöíö òÿñäèãëÿäè, ìöñàùèáè èñÿ ýèçëè
áèð ñåâèíúëÿ äåäè:
— Éÿãèí êè, òåç ãóðòàðìàéàúàã. Ùÿð øåé àëò-öñò
îëàúàã.
Îíëàð áèð ìöääÿò éàíàøû ýåòäèëÿð. Êîтòàð äàíûøûðäû
êè, âàðëû òàúèð ãîíøóëàðûíäàí áèðè åâèíÿ ÷îõëó ÿðçàã òîï-
ëàéûáìûø êè, áàùàëûã äöøÿíäÿ ñàòñûí. Àììà þçö õÿñ-
òÿëèéÿ òóòóëóá âÿ îíó õÿñòÿõàíàéà àïàðìàüà ýÿëÿíëÿð
÷àðïàéûñûíûí àëòûíäàí ÷îõëó êîíñåðâ òàïûáëàð. “Êèøè þëäö.
Òàóíó ïóëëà ñàüàëòìàã îëìóð”. Êîтòàð åïèäåìèéà ùàã-
äà éàëàí-ýåð÷ÿê ÷îõëó ÿùâàëàò äàíûøûðäû. Î åøèòìèøäè êè,
ýóéà, øÿùÿð ìÿðêÿçèíäÿ тауна éîëóõìóø áèð êèøè ñÿùÿð
âàõòû ãûçäûðìà è÷èíäÿ êö÷ÿéÿ ÷ûõûá, ðàñò ýÿëäèéè èëê
ãàäûíû òóòóá, ñèíÿñèíÿ ñûõûá âÿ ãûøãûðûá êè, îíà òàóí
éîëóõóá.
— Éàõøû! — Êîтòàð ãîðõóëó ñþùáÿòèíÿ óéüóí ýÿëìÿ-
éÿí øÿí áèð ñÿñëÿ ÿëàâÿ åòäè. — Áåëÿ ÷ûõûð êè, áèç ùàìûìûç
ùàâàëàíàúàüûã.
Åëÿ ùÿìиí ýöí ýöíîðòàäàí ñîíðà Æîçåô Ãðàí äà
ùÿêèì Ðéþéÿ öðÿéèíè à÷ìûøäû. Î, ìàäàì Ðéþíöí øÿê-
ëèíè ìàñàíûí öñòöíäÿ ýþðöá ùÿêèìÿ áàõìûø, ùÿêèì èñÿ
îíóí ñóàë äîëó áàõûøûíà úàâàá âåðìèøäè êè, àðâàäû
øÿùÿðäÿí êÿíàðäà ìöàëèúÿäÿäèð. Ãðàí äåìèøäè: “ßñëèíÿ
ãàëñà, áÿõòèíèç ýÿòèðèá”. Ùÿêèì èñÿ úàâàá âåðìèøäè êè,
äîüðóäóð, áÿõòè ýÿòèðèá, àììà àðâàäûíûí õÿñòÿëèéè îíó
÷îõ íàðàùàò åäèð. Ãðàí èñÿ äåìèøäè: “Åù! Ñèçè áàøà
äöøöðÿì”.
Ðéþ îíó òàíûäûüû âàõòäàí áÿðè èëê äÿôÿ èäè Ãðàí à÷ûã
ñþùáÿòÿ ýèðèøèðäè. Äîüðóäóð, î äàíûøàíäà èëèøèð, ëàçûìè
ñþçëÿðè àðàéûðäûñà äà, ùÿð ùàëäà, ñþç òàïûá äàíûøà áèëèðäè
âÿ àäàìà åëÿ ýÿëèðäè êè, ùÿìиí ñþùáÿòÿ áàøëàìàüà
÷îõäàí ùàçûðëàøûðìûø.

82
II ÔßÑÈË

Î ëàï ýÿíú éàøûíäà åâëÿíèá, ãîíøóëóгäàêû ýÿíú


êàñûá áèð ãûçëà àèëÿ ãóðóá. Åâëÿíìÿê ö÷öí òÿùñèëèíè éàðûì-
÷ûã ãîéóá èøÿ ýèðèáìèø. Íÿ ñåâýèëèñè Æàííà, íÿ äÿ îíóí
þçö ìÿùÿëëÿäÿí êÿíàðà ÷ûõìàçëàðìûø. Î, ýþðöøÿ гызэи-
лин åâèíÿ ýåäèðìèø âÿ ãûçûí âàëèäåéíëÿðè ýÿëÿúÿê êöðÿ-
êÿíëÿðèíèí óòàíúàãëûüûíà ýöëöðëÿðìèø. Ãûçûí àòàñû îúàã÷û
èìèø. Èñòèðàùÿò ýöíëÿðè åâäÿ, ïÿíúÿðÿíèí ãàðøûñûíäà îòó-
ðар, èðè ÿëëÿðèíè äèçëÿðè öñòöíÿ ãîéóá äèíìÿçúÿ êö÷ÿéÿ,
àäàìëàðà òàìàøà åäÿðìèø. Àíàñû èñÿ áöòöí ýöíö åâ èøëÿðè
èëÿ ìÿøüóë îëóð, Æàííà äà îíà êþìÿê åäèðìèø. Ãàäûí
åëÿ úàíñûç èìèø êè, Ãðàí îíó êö÷ÿäÿ ýþðÿíäÿ éàçûüû
ýÿëèðìèø. Ýöíëÿðèí áèðèíäÿ äöêàíûí âèòðèíèíäÿ áÿçÿäèë-
ìèø Éåíè èë àüàúûíà áàõан Æàííà: “Àù, íåúÿ ýþçÿëäèð”,
— äåéÿ Ãðàíà ñûüûíìûøäû. Åëÿ ùÿìиí àíäàúà Ãðàí ãûçûí
ÿëèíè þç ÿëèíÿ àëûá ñûõìûø âÿ áåëÿëèêëÿ, îíëàð åâëÿíìÿê
ãÿðàðûíà ýÿëìèøäèëÿð.
Ãðàíûí äàíûøäûüûíà ýþðÿ, áó òàðèõ÷ÿíèí ýåðèñè ëàï
ñàäÿ îëóá. Щàìû êèìè îíëàð äà åâëÿíèáëÿð, áèð ìöääÿò
áèð-áèðèíè ñåâèáëÿð, èøëÿéèáëÿð. Èø àäàìûí áàøûíû åëÿ ãàðûø-
äûðûð êè, ñåâýè éàääàí ÷ûõûð. Æàííà äà èøëÿìÿëè îëóá, ÷öíêè
èäàðÿ ìöäèðè Ãðàíûí ìàаøûíû àðòûðàúàüûíà ñþç âåðìèø,
àììà ñþçöíÿ ÿìÿë åòìÿìèøäè. Àäàì áèð àç ôèêèðëÿøñÿ,
Ãðàíûí íÿ äåìÿê èñòÿäèéèíè àíëàéà áèëÿðäè. Áåëÿ êè, èø
éîðóá îíó ÿëäÿí ñàëûá, ýåòäèêúÿ ðóùäàí äöøöá, ýÿíú
àðâàäûíà ãàéüû âÿ ìåùðèáàíëûã ýþñòÿðìÿéÿ èìêàíû
ãàëìàéûá. Âàðëàíìàüà öìèäè ãàëìàéàí êàñûáëàð ÷îõ
èøëÿéèð, àõøàìëàð éîðüóí îëóð, ìàñà àðõàñûíäà ìöðýö
âóðóðëàð. Áу щалда åùòèðàñ äà ñþíöð. Éÿãèí êè, Æàííà ÿçàá
÷ÿêèá, àììà áèð ñþç äåìÿéèá, áÿçÿí àäàì ÷ÿêäèéè
ÿçàáäàí äà õÿáÿðñèç îëóð. Áåëÿúÿ, èëëÿð êå÷èá. Ñîíðà
Æàííà ÷ûõûá ýåäèá. Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, òÿê ýåòìÿ-
éèáìèø. “Ñÿíè ñåâèðäèì, àììà äàùà òÿíýÿ ýÿëìèøÿì...
Åëÿ áèëìÿ êè, õîøáÿõò ùÿéàò àðõàñûíúà ãà÷ûðàì. Éåíè áèð
ùÿéàòà áàøëàìàã ö÷öí õîøáÿõò îëìàã âàúèá äåéèë”.
Áÿëè, Æàííàíûí îíà éàçäûüû ìÿêòóáóí ìÿçìóíó áåëÿ èäè.

83
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Æîçåô Ãðàíûí þçö äÿ ÿçàá ÷ÿêìèøäè. Ðéþíöí äåäèéè


êèìè, èñòÿñÿ, î äà éåíè ùÿéàòà áàøëàéà áèëÿðäè. Àììà
úÿñàðÿò åëÿìèðäè.
Àðâàäûíûí ôèêðè èíäè äÿ îíà ðàùàòëûã âåðìèðäè. ßí
áþéöê àðçóñó äà áó èäè êè, îíà ìÿêòóá éàçûá эцнащêàð
îëìàäûüûíû ñöáóòà éåòèðñèí. “Àììà ÷ÿòèí ìÿñÿëÿäèð,
— äåéèðäè. — ×îõäàíäûр áó áàðÿäÿ ôèêèðëÿøèðÿì. Ñåâäàëû
ýöíëÿðèìèçäÿ áèð-áèðèìèçè éàõøû àíëàéûðäûã. Ñåâýè äàèìè
äåéèë. Ìöÿééÿí áèð âàõòäà îíó ñàõëàìàã ö÷öí ëàçûìè
ñþçëÿð äåéÿ áèëÿðäèì, àììà äèëèì ýÿëìèðäè”. Ãðàí ùÿð-
äÿí éàéëûãëà áóðíóíó ñèëèð, ñîíðà äà áûüëàðûíû òÿìèçëÿ-
éèðäè. Ðéþ äèíìÿçúÿ îíà áаõûðäû.
— Ìÿíè áàüûøëàéûí, ùÿêèì, — Ãðàí ñþçöíÿ äàâàì
åòäè. — Ùå÷ áèëìèðÿì íåúÿ äåéèì? Ñèçÿ èíàíûðàì. Öðÿ-
éèìè à÷ûá ñèçèíëÿ äàíûøà áèëèðÿì. Åëÿ à÷ûã äàíûøäûüûìà
ýþðÿ äÿ ùÿéÿúàíëàíûðàì.
À÷ûãúà äóéóëóðäó êè, таунäàí ãîðõìàüû Ãðàí ùå÷
àüëûíà äà ýÿòèðìèðäè.
Àõøàìöñòö Ðéþ àðâàäûíà òåëåãðàì âóðóá áèëäèðäè
êè, øÿùÿð áàüëàíûá, þçö éàõøûäûð, àðâàäûíûí òåç ñàüàë-
ìàñûíû àðçóëàéûð âÿ îíó óíóòìóð.
Øÿùÿð äàðâàçàëàðûíûí áàüëàíäûüû âàõòäàí ö÷ ùÿôòÿ
ñîíðà Ðéþ õÿñòÿõàíàäàí ÷ûõàðêÿí áèð îüëàíëà ðàñòëàøäû.
Îüëàí îíó ýþçëÿéèðäè âÿ ñþçöíÿ áåëÿ áàøëàäû: “Ýöìàí
åäèðÿì êè, ìÿíè óíóòìàìûñûíûç”.
Î, Ðéþéÿ òàíûø ýÿëñÿ äÿ, êèìëèéè éàäà äöøìÿäè.
— Áó ÿùâàëàòëàðäàí ÿââÿë ñèçèí ýþðöøöíöçÿ ýÿëìèø-
äèì, — îüëàí ñþçöíÿ äàâàì åòäè. — ßðÿáëÿðèí ùÿéàò
òÿðçè ùàãäà ìÿëóìàò àëìàã èñòÿéèðäèì. Ìÿí Ðàéìîí
Ðàìáåðÿì.
— Ùÿ, éàäûìà äöøäö. Èíäè ñèçèí ðåïîðòàæ ùàçûðëàìàã
ö÷öí éàõøû ìþâçóíóç âàð.
Ùèññ îëóíóðäó êè, îüëàí íèýàðàí÷ûëûã êå÷èðèð. Î,
ùÿêèìÿ äåäè êè, áàøãà ìÿñÿëÿäÿí äàíûøìàã èñòÿéèð âÿ
Ðéþíöí êþìÿéèíÿ åùòèéàúû âàð.

84
II ÔßÑÈË

— Ìöðàúèÿòèìÿ ýþðÿ ìÿíè áàüûøëàéûí, — î ÿëàâÿ åòäè.


— Áó øÿùÿðäÿ ùå÷ êÿñè òàíûìûðàì, ãÿçåòèìèçèí áóðàäàêû
ìöõáèðè äÿ ñÿôåùèí áèðèäèð.
Ðéþ òÿêëèô åòäè êè, ìÿðêÿçäÿêè äèñïàíñåðÿ ãÿäÿð áèð-
ýÿ ýåäèá ñþùáÿò åòñèíëÿð. Î, äèñïàíñåðÿ áÿçè ýþñòÿðèøëÿð
âåðìÿëè èäè. Îíëàð ãàðà ÿùàëè éàøàéàí ìÿùÿëëÿíèí äàðûñ-
ãàë êö÷ÿëÿðè èëÿ àøàüû åíäèëÿð. Àõøàì äöøöðäö. Àäè ýöí-
ëÿðäÿ àäàì ãàéíàøàí áó êö÷ÿëÿð, åëÿ áèë, òàìàì êèì-
ñÿñèç èäè. Àõøàìûí ãûçàðòûñû ÷þêìöø ñÿìàäà øåéïóð ñÿñè
éàéûëûð âÿ áóíóíëà äà ÿñýÿðëÿð ùÿëÿ èø áàøûíäà îëäóã-
ëàðûíû áèëäèðèðäèëÿð. Ãàðûøûã êö÷ÿëÿðèí ìàâè, áîç, áÿíþâ-
øÿéè ðÿíýëÿðÿ áîéàíìûø äèâàðëàðû àðàñû èëÿ ýåòäèêúÿ Ðàì-
áåð ùÿéÿúàíëû ñÿñëÿ þç äÿðäèíè äàíûøûðäû. Îíóí ãàäûíû
Ïàðèñäÿ ãàëìûøäû. ßñëèíÿ ãàëñà, ùÿìиí ãàäûí îíóí
àðâàäû äåéèëäè, àììà ùÿð ùàëäà, îíóí ãàäûíû èäè. Øÿùÿð
áàüëàíàí êèìè ãàäûíà òåëåãðàì ýþíäÿðèá. ßââÿëúÿ åëÿ
áèëèðäè êè, ìöâÿããÿòè áèð ÷ÿòèíëèéÿ äöøöá âÿ ãàäûíëà
ìÿêòóáëàøà áèëÿð. Îðàíäàêû ùÿìêàðëàðû áèëäèðèáëÿð êè,
êþìÿê åòìÿê èìêàíëàðû éîõäóð, ïî÷ò îíóí ìÿêòóáóíó
ãÿáóë åòìÿéèá, ïðåôåêò èäàðÿñèíèí êàòèáÿñè øèêàéÿòèíÿ
ìÿùÿë ãîéìàéûá. “Ùÿð øåé éàõøûäûð. Тезликля ýþðöøÿня-
дяк” ñþçëÿðè éàçûëìûø áèð òåëåãðàìû éîëà ñàëìàã ö÷öí
èêè ñààò íþâáÿéÿ äóðìàëû îëóá.
Àììà ñÿùÿð éåðèíäÿí ãàëõàíäà ôèêèðëÿøèá êè, áó
âÿçèééÿòèí íÿ ãÿäÿð äàâàì åäÿúÿéè ìÿëóì äåéèë âÿ î,
áèð ÷àðÿ ãûëìàëûäûð. Øÿùÿðäÿí ÷ûõìàã ãÿðàðûíà ýÿëèá.
Åçàìèééÿ âÿðÿãèíèí êþìÿéè èëÿ (îíóí ñÿíÿòèíèí öñòöí-
ëöêëÿðè âàð) ïðåôåêò èäàðÿñè ðÿèñè èëÿ ýþðöøÿ áèëèá. Ðÿèñÿ
ñþéëÿéèá êè, Îðàí øÿùÿðè èëÿ ùå÷ áèð ÿëàãÿñè éîõäóð,
áóðàäà ãàëìàã èñòÿìèð, áóðà òÿñàäöôÿí ýÿëèá ÷ûõûá,
øÿùÿðäÿí ÷ûõàíäàí ñîíðà, êàðàíòèíÿ äöøìÿëè îëñà äà,
ýåòìÿê èñòÿéèð. Ðÿèñ èñÿ úàâàá âåðèá êè, îíóí âÿçèééÿòèíè
éàõøû áàøà äöøöð, àììà èñòèñíàéà éîë âåðÿ áèëìÿç, ùÿð
ùàëäà, âÿçèééÿòè íÿçÿðÿ àëàð, àììà öìóìè öíñèééÿò åëÿ
úèääèäèð êè, ùå÷ áèð ÷ûõûø éîëó ãàëìàéûá.

85
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Àõû ìÿí áó øÿùÿðäÿ éàä àäàìàì, — Ðàìáåð


ñþçöíö òàìàìëàäû.
— Áÿëè, åëÿäèð. Öìèä îíà ãàëûð êè, åïèäåìèéà ÷îõ
÷ÿêìÿéÿúÿê.
Ñþùáÿòè éåêóíëàшдырìàã ö÷öí ùÿêèì Ðàìáåðÿ
òÿñÿëëè âåðìÿéÿ ÷àëûøäû. Ìÿñëÿùÿò ýþðäö êè, Îðàí ÿùâà-
ëàòëàðûíäàí ìàðàãëû ðåïîðòàæëàð ùàçûðëàñûí. Ðàìáåð ÷èéèí-
ëÿðèíè ÷ÿêäè. Îíëàð ìÿðêÿçÿ ÷àòìûøäûëàð.
— Áèëèðñèíèçìè, ùÿêèì, ìÿí, äîüðóäàí äà, ÷îõ ïèñ
âÿçèééÿòÿ äöøìöøÿì. Àõû ìÿí äöíéàéà àíúàã ðåïîð-
òàæëàð éàçìàã ö÷öí ýÿëìÿìèøÿì. Ìÿí èñòÿéèðÿì þç
ãàäûíûìëà éàøàéûì. Áóíà ùàããûì éîõäóð éÿíè?
Ðéþ úàâàá âåðäè êè, Ðàìáåð ùàãëûäûð.
Ìÿðêÿçäÿêè áóëâàðäà ÿââÿëêè èçäèùàìäàí ÿñÿð-
ÿëàìÿò éîõ èäè. Ðàñò ýÿëÿí áèð-èêè àäàì äà ùàðà èñÿ
òÿлÿñèðäè. Àäàìëàðûí òÿáÿññöìö éîõà ÷ûõìûøäû. Ðéþ
ôèêèðëÿøäè êè, âÿçèééÿò Ðàíñäîã àýåíòëèéèíèí áóэöíêц
ìÿëóìàòûíäàí ñîíðà äÿéèøèá. Èéèðìè äþðä ñààò ÿââÿë
úàìààò ùÿëÿ öìèäëÿ éàøàéûðäû. Àëäûãëàðû òÿçÿ ìÿëóìàò
ùÿëÿ éàääàøëàðûíäàí ñèëèíìÿéèá. Ðàìáåð ñàêèò-ñàêèò
äàíûøûðäû:
— Ìÿñÿëÿ áóðàñûíäàäûð êè, ùÿìиí ãàäûíëà òàíûøëû-
üûìûç òÿçÿ îëñà äà, áèð-áèðèìèçè äóéìàüà áàøëàìûøäûã.
Ðéþ äèíèá-äàíûøìûрäû.
— Ñþç-ñþùáÿòèìëÿ ñèçè äàðûõäûðûðàì, — Ðàìáåð éåíÿ
äèëëÿíäè. — Èñòÿéèðäèì ñèçäÿí õàùèø åäèì êè, ÿýÿð ìöì-
êöíñÿ, õÿñòÿ îëìàìàüûì ùàãäà ìÿíÿ àðàéûø âåðÿñèíèç.
Ðéþ áàøûíû булады, ñÿêèäÿ ãà÷àðêÿí éûõûëàí áàëàúà
áèð îüëàíû åùìàëúà айаьа ãàëäûðдû. Îíëàð ýÿëèá Àðì
ìåéäàíûíà ÷ûõäûëàð. Ðåñïóáëèêà øÿðÿôèíÿ óúàëäûëìûø àáè-
äÿíèí þçö êèìè ÿòðàôûíäàêû ÿíúèð âÿ ïàëìà àüàúëàðûíûí
éàðïàãëàðû äà òîçëó âÿ чиркли èäè. Îíëàð àáèäÿíèí éàíûíäà
äàéàíäûëàð. Ðéþ àüûìòûë òîçà áóëàøìûø ÷ÿêìÿëÿðèíè íþâ-
áÿ èëÿ ñÿêèéÿ ÷ûðïäû. Ñîíðà Ðàìáåðÿ áàõäû. Ùÿñèð øëéà-
ïàñû àðõàéà äàðòûíìûø, áîø áàüëàíìûø ãàëñòóêóí àëòûíäà

86
II ÔßÑÈË

éàõàñû à÷ûã ãàëìûø, öçö éàõøû ãûðõûëìàìûø áó æóðíàëèñò


àúûíàúàãëû áèð ýöíÿ äöøìöøäö.
— Èíàíûí êè, ìÿí ñèçè éàõøû áàøà äöøöðÿì, — Ðéþ äèëÿ
ýÿëäè. — Àììà ñèç äöç ôèêðÿ äöøìÿìèñèíèç. Ìÿí ñèçÿ
àðàéûø âåðÿ áèëìÿðÿì, ÷öíêè õÿñòÿ îëóá-îëìàäûüûíûçû
áèëìèðÿì. Ùÿì äÿ îíà ýþðÿ êè, åëÿ ìÿíèì îòàüûìäàí,
éàõóä ïðåôåêò èäàðÿñèíäÿí ÷ûõàúàüûíûç àíäàúà õÿñòÿëèéÿ
òóòóëìàäûüûíûçà çÿìàíÿò âåðÿ áèëìÿðÿì. Ùÿì äÿ êè...
— Ùÿì äÿ êè? — Ðàìáåð ñîðóøäó.
— Ùÿì äя êè, ÿýÿð ñèçÿ áåëÿ áèð àðàéûø âåðñÿì äÿ,
õåéðè îëìàéàúàã.
— Íÿéÿ ýþðÿ?
— ×öíêè áó øÿùÿðäÿ ñèçèí âÿçèééÿòèíèçÿ äöøìöø
ìèíëÿðëÿ àäàì âàð âÿ îíëàðû øÿùÿðäÿí áóðàõìàã
îëìàç.
— Éàõøû, îíëàðà таун éîëóõìàéûáñà, íåúÿ?
— Áó äà ÿñàñëû ñÿáÿá äåéèë. Ìÿí äÿ éàõøû áèëèðÿì êè,
àúûíàúàãëû âÿçèééÿòäèð. Àììà áó âÿçèééÿò ùàìûìûçà
àèääèð âÿ øÿðàèòëÿ áàðûøìàëûéûã.
— Àõû ìÿí êè áóðàëû äåéèëÿì!
— ×îõ òÿÿññöô êè, ùàçûðêû âÿçèééÿòäÿ ñèç äÿ ùàìû
êèìè áóðàëû ñàéûëûðñûíûç.
Æóðíàëèñò ùÿéÿúàíëà äåäè:
— Ñèçÿ àíä è÷èðÿì êè, áóðàäà ñþùáÿò áÿøÿðè ùèññëÿð-
äÿí ýåäèð. Áèð-áèðèíè ñåâÿí èêè øÿõñèí àéðûëûãäàí íåúÿ
ÿçàá ÷ÿêìÿñèíè, áÿëêÿ äÿ, àíëàéà áèëìèðñèíèç.
Ðéþ úàâàá âåðìÿéÿ òÿëÿñìÿäè. Àç ñîíðà äèëÿ ýÿëèá
äåäè êè, î, àéðûëûüûí ÿçàáûíû äóéóð. Áöòöí âàðëûüû èëÿ àðçó
åäèð êè, Ðàìáåð þç ãàäûíûíà ãîâóøñóí, ñåâÿíëÿð ùå÷
âàõò àéðû äöøìÿñèíëÿð. Àììà àðàäà ãàíóí âÿ ãàäàüà-
ëàð âàð, àðàäà таун âàð. Ùÿêèìèí èøè èñÿ þç áîðúóíó éåðè-
íÿ éåòèðìÿêäèð.
Ðàìáåð èíúèê ñÿñëÿ äåäè:
— Éîõ, ñèç ìÿíи äóéà áèëìèðñèíèç. Ñèç ãàíóíóí äèëè èëÿ
äàíûøûðñûíûç, òÿñÿââöðöíöç ìöúÿððÿääèð.

87
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ùÿêèì ãàðøûäàêû Ðåñïóáëèêà àáèäÿñèíÿ áàõà-áàõà


äåäè êè, ãàíóíун äèëè èëÿ äàíûøäûüûíà ÿìèí îëìàñà äà,
øÿðàèòèí äèëè èëÿ äàíûøäûüûíû éàõøû áèëèð. Áóíëàð èñÿ ùÿìèøÿ
åéíè îëìóð. Ðàìáåð ãàëñòуêóíó äöçÿëäÿðÿê äåäè:
— Áåëÿ ÷ûõûð êè, ìÿí þçöì áàøûìà ÷àðÿ ãûëìàëûéàì?
Àììà íÿ úöð îëñà, áó øÿùÿðäÿí ýåäÿúÿéÿì, — èíúèê
ñÿñëÿ ñþçöíö òàìàìëàäû.
Ùÿêèì éåíÿ äÿ áèëäèðäè êè, îíóí âÿçèééÿòèíè áàøà
äöøöð, àììà êþìÿê ýþñòÿðÿ áèëìÿç.
— Õåéð, êþìÿê ýþñòÿðÿ áèëÿðñèíèç, — Ðàìáåð ãÿôèëäÿí
úîøäó. — Ìÿíÿ äåéèáëÿð êè, ýþðöëÿí òÿäáèðëÿðäÿ ñèçèí
áþéöê ðîëóíóç îëóá. Åëÿ îíà ýþðÿ äÿ ñèçèí ýþðöøöíöçÿ
ýÿëìèøÿì. Ôèêèðëÿøäèì êè, ùàçûðëàäûüûíûç òÿäáèðëÿðäÿ, ùå÷
îëìàñà, áèð èñòèñíàéà éîë âåðÿ áèëÿðñèíèç. Àììà ýþðö-
ðÿì êè, ñèçÿ ôÿðãè éîõäóð. Ùå÷ êèìèí âÿçèééÿòèíè íÿçÿðÿ
àëìàìûñûíûç. Àéðû äöøÿíëÿðèí ñèçÿ äÿõëè éîõäóð.
Ùÿêèì åòèðàô åëÿäè êè, ìöÿééÿí ìÿíàäà æóðíàëèñò
ùàãëûäûð, òÿäáèð ýþðöëÿðêÿí ùå÷ êèìèí âÿçèééÿòèíè íÿçÿðÿ
àëìàã èñòÿìÿéèá.
— Áÿëè! Áàøà äöøöðÿì, — Ðàìáåð äèëëÿíäè. — Èíäè
öìóìè ìÿíàôåäÿí äàíûøàúàãñûíûç. Àõû áó öìóìè
ìÿíàôåнин юзц дя äÿ àéðû-àéðû àäàìëàðûí ìÿíàôåéèí-
äÿí èáàðÿòäèð.
Ùÿêèì åëÿ áèë ôèêèðäÿí àéðûëäû:
— Éàõøû, ìÿñÿëÿ ùÿì åëÿäèð, ùÿì äÿ áàøãà úöð. Ùå÷
êèìè эцнащландырмаг ëàçûì äåéèë. Íàùàã éåðÿ àúûã-
ëàíûðñûíûç. Áó âÿçèééÿòäÿí ãóðòàðà áèëñÿíèç, ìÿí äÿ ÷îõ
øàä îëàðàì. Ñàäÿúÿ, åëÿ èøëÿð âàð êè, âÿçèôÿ áîðúóìà
ýþðÿ éîë âåðÿ áèëìÿðÿì.
Æóðíàëèñò ñÿáèðñèçëèêëÿ áàøûíû éåëëÿäè:
— Äîüðóäóð, íàùàã éåðÿ àúûãëàíûðàì. Îíñóç äà,
âàõòûíûçû ÷îõ àëìûøàì.
Ùÿêèì îíäàí õàùèø åòäè êè, èúàçÿ ö÷öí ýåò-ýÿëëÿðè
ùàãäà ìÿëóìàò âåðñèí âÿ îíó эцнащêàð ñàéìàñûí.
Ùÿêèì ùÿì äÿ äåäè êè, ýþðöøöá ìÿñëÿùÿòëÿøñÿëÿð, áÿëêÿ

88
II ÔßÑÈË

äÿ, áèð ÷ûõûø éîëó òàïà áèëÿðëÿð. Ðàìáåð, åëÿ áèë, ãÿôèëäÿí
ïÿðò îëìóøäó, áèð ìöääÿò ñóñóá äåäè:
— Ùÿ, áÿëêÿ äÿ. Ñèçèí äåäèêëÿðèíèçÿ, ìÿíèì öìèä-
ñèçëèéèìÿ áàõìàéàðàã, áÿëêÿ äÿ, áèð éîë òàïûëäû. — Ãûñà
òÿðÿääöääÿí ñîíðà ÿëàâÿ åòäè: — Ùÿð ùàëäà, ìÿí ñèçÿ
ùàãã ãàçàíäûðà áèëìèðÿì.
Î, øëéàïàñûíû àëíûíà ÷ÿêdi vя òÿëÿñèê àääûìëàðëà
óçàãëàøäû. Ðéþ îíóí Æàí Òàðóíóí éàøàäûüû ìåùìàíõà-
íàéà ýèðäèéèíè äÿ ýþðäö.
Ùÿêèì îíóí àðõàñûíúà áàõûá áàøûíû áóëàäû. Æóðíàëèñò
þç õîøáÿõòëèéè ö÷öí äяrd чяkmяkdя ùàãëû èäè. Áÿñ îíón
belinя gцnah yцklяyяndя äÿ ùàãëû èäèìè? “Òÿñÿвâöðö-
íöç ìöúÿððÿääèð”. Таунун ýöúëÿíäèéè, ùÿôòÿäÿ áåø éöç
àäàìыn цstцndяn xяtt чяkdiyi áèð øÿùÿðèí õÿñòÿõàíà-
ñûíäà ýåúÿ-ýöíäöç ÷àëûøìàã absurddurmu? Áÿëè, áÿä-
áÿõòëèéèí þçöíäÿ äÿ áèð àç ìöúÿððÿäëèê âÿ ãåéðè-àäèëèê
âàð. Åëÿ êè ìöúÿððÿäëèê àäàìëàðû ãûðìàüà áàøëàäû, áó
ìöúÿððÿäëèêëÿ ìöáàðèçÿ åòìÿê ëàçûìäûð. Ðéþ áèëèðäè êè,
áó, ÷ÿòèí áèð ìöáàðèçÿäèð; ìÿñÿëÿí, îíà òàïøûðûëìûø òÿçÿ
õÿñòÿõàíàíû äà (ö÷ òÿçÿ õÿñòÿõàíà à÷ûëìûøäû) èäàðÿ
åòìÿê ÷ÿòèí ìÿñÿëÿ èäè. Î, öìóìè ìÿñëÿùÿòõàíàíûí
ãàðøûñûíäà ãÿáóë îòàüû àéûðìûøäû. Îòàüûí îðòàñûíäà äÿð-
ìàíëû ñó èëÿ äîëó áèð ùîâóç ãàçûëìûø, ñóéóí îðòàñûíäà
èñÿ êÿðïèúäÿí àäàúûã ãóðóëìóøäó. Ãÿáóë îëóíàí õÿñ-
òÿíè ùÿìиí àäàúûüà ÷ûõàðûð, ïàëòàðûíû ñîéóíäóðóá ñóéà
òþêöð, þçöíö ÷èìèçäèðèð, ãóðóëàéûð, õÿñòÿõàíà ïàëòàðû
ýåéäèðèá Ðéþéÿ òÿùâèë âåðèðäèëÿð. Äàùà ñîíðà õÿñòÿ
ïàëàòàëàðäàí áèðèíÿ éåðëÿøäèðèëèðäè. Õÿñòÿõàíàíû ìÿêòÿá
áèíàëàðûíäàí áèðèíäÿ à÷ìàüà ìÿúáóð îëìóøäóëàð âÿ
áóðàäà éåðëÿøäèðèëìèø áåø éöç ÷àðïàéûíûí, àç ãàëà,
ùàìûñû òóòóëìóøäó. Ñÿùÿð ãÿáóëóíäà Ðéþíöí þçö
èøòèðàê åäèð, õÿñòÿëÿðÿ âàêñèí âóðóð, éàðàëàðûíû ÷ÿðòèá
áîøàëäûðäû. Ñîíðà î, ñòàòèñòèê ìÿëóìàòû þéðÿíèð, ýöíîðòà-
äàí ñîíðà èñÿ õÿñòÿëÿðè ìÿñëÿùÿòõàíàäà ãÿáóë åäèðäè.
Àõøàìöñòö åâ ÷àüûðûøëàðûíà ýåäèð âÿ åâÿ ýåúÿäÿí õåéëè

89
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

êå÷ÿíäÿí ñîíðà ãàéûäûðäû. Êå÷ÿí ýåúÿ àðâàäûíäàí ýÿë-


ìèø òåëåãðàìû âåðÿðêÿí àíàñû Ðéþíöí ÿëëÿðèíÿ áàõûá
äåìèøäè êè, îíóí ÿëëÿðè ÿñìÿéÿ áàøëàéûá. Ðéþ èñÿ áåëÿ
úàâàá âåðìèøäè:
— Ùÿ, îëà áèëÿð, âÿçèééÿò äöçÿëÿíäÿ ÿñÿáëÿðèì äÿ
ãàéäàсына äöøÿúÿê.
Ðéþ úöññÿëè âÿ äþçöìëö àäàì èäè. Ùÿëÿ èøäÿí éîðóë-
ìàìûøäû. Àììà õÿñòÿ ÷àüûðûøûíà ýåòìÿê ÿçàáëû áèð èøÿ
äþíìöøäö. Åïèäåìèéà ãûçäûðìàñû ìöøàùèäÿ îëóíàí
êèìè õÿñòÿíè àïàðìàã ëàçûì èäè. Åëÿ áó éåðäÿ äÿ, ñþçöí
ÿñë ìÿíàñûíäà, àíëàøûëìàçëûã âÿ ÷ÿòèíëèê áàøëàéûðäû. Õÿñ-
òÿíèí ãîùóìëàðû áèëèðäèëÿð êè, îíó àíúàã ñàüàëàíäàí,
éàõóä þëÿíäÿí ñîíðà ýþðÿ áèëÿúÿêëÿð. “Ðÿùì åäèí,
ùÿêèì” — Òàðó éàøàéàí ìåùìàíõàíàäà õèäìÿò÷èëèê
åäÿí ýÿíú ãàäûíûí àíàñû ìàäàì Ëîðå éàëâàðìàüà áàø-
ëàéûðäû. Áó ñþçëÿðèí íÿ ìÿíàñû âàðäû? Ìÿëóìdur êè,
ùÿêèì шяfqяtli èäè. Àììà èíäè ðÿùìäèëëèê âàõòû äåéèëäè.
Õÿñòÿõàíàéà çÿíý âóðìàã ëàçûìäûр. ×îõ êå÷ìÿìèø
õÿñòÿõàíà ìàøûíûíûí щяниртиси åøèäèëèðäè. ßââÿëúÿ ãîíøó-
ëàð ïÿíúÿðÿëÿðèíè à÷ûð, êö÷ÿéÿ áîéëàíûð, ñîíðà èñÿ òÿëÿì-
òÿëÿñèê ïÿíúÿðÿëÿðè áàüëàéûðäûëàð. Åëÿ ìöáàùèñÿ, ýþç
éàøëàðû, éàëâàðûø, áèð ñþçëÿ, àíëàøûëìàçëûã áàøëàéûðäû; ãûç-
äûðìà âÿ ãÿùÿðäÿí éàíàí áó ìÿíçèëëÿðäÿ àäàìëàð, àç
ãàëà, ùàâàëàíûðäûëàð. Àììà õÿñòÿíè àïàðûðäûëàð. Ñîíðà
Ðéþ äÿ ÷ûõûá ýåäèðäè.
Èëê ýöíëÿð î, õÿñòÿëèéè òÿéèí åäÿí êèìè õÿñòÿõàíàéà
çÿíý âóðóð âÿ õÿñòÿíè éîëà ñàëìàìûø áàøãà ÷àüûðûøà
ýåäèðäè.
Belя hallarda õÿñòÿíèí ãîùóìëàðû ãàïûëàðû kip áàü-
ëàéûð, ÿçèçëÿðè èлÿ ÿáÿäè àéðûëìàãäàíñà, таунла öç-öçÿ
ãàëìàüa öñòöílцk verirdilяr. Àäàìëàð ãûøãûðûð, яlindяn,
яtяyindяn yapышыb õÿñòÿíè âåðìÿê èñòÿìèð, ïîëèñ, äàùà
ñîíðà èñÿ ùÿðá÷èëÿð êþìÿéÿ ýÿëèð âÿ õÿñòÿíè çîðëà àïà-
ðûðäûëàð. Ñîíðàêû ùÿôòÿëÿð Ðéþ õÿñòÿíèí éàíûíäà îòóðóá
õÿñòÿõàíà ìàøûíûíû ýþçëÿìÿéÿ ìÿúáóð îëóðäó. Ùÿêèì-

90
II ÔßÑÈË

ëÿðÿ êþíöëëö êþìÿê÷èëÿð ãîøóëäóãäàí ñîíðà Ðéþ áèð


õÿñòÿíè ìöàéèíÿ åäèр вя vaxt itirmяdяn áàøãà áèð ÷àüû-
ðûøà ýåäÿ áèëèðäè. Àììà èëê ýöíëÿðdя ìàäàì Ëîðåíèí
ñöíè òöëëÿðëÿ áÿçÿäèëìèø êè÷èê ìÿíçèëèíäÿ áàø âåðìèø
ÿùâàëàòà áÿíçÿð ñÿùíÿëÿð áàøëàéûðäû. Àíà ùÿêèìèí ãàðøû-
ñûíà ÷ûõûð, ÷àøqûí áèð òÿáÿññöìëÿ äåéèðäè:
— Ýöìàí åäèðÿì êè, áèçèì óøàüûí ãûçäûðìàñû úàìà-
àòû ãîðõóéà ñàëàí ãûçäûðìàäàí äåéèë.
Ùÿêèì èñÿ äèíìÿçúÿ õÿñòÿíèí éîðüàíûíû âÿ êþéíÿ-
éèíè ãàëäûðûð, îíóí ãàðíûíà, áóäëàðûíà ñÿïÿëÿíìèø ãûð-
ìûçû ëÿêÿëÿðÿ âÿ áóä äèáèíäÿêè øèøêèí éàðàëàðà áàõûðäû.
Àíà ãûçûíûí áóääèáè éàðàëàðûíû ýþðÿíäÿ þçöíö ñàõëàéà
áèëìèð, äÿùøÿòäÿí ãûøãûðûðäû. Ùÿð àõøàì àíàëàð þâëàäëà-
ðûíûí ÷ûëïàã áÿäÿíèíäÿ þëöì ÿëàìÿòëÿðèíè ýþðöð, áåëÿúÿ
ãûøãûðûð, ùÿð àõøàì àíàëàð Ðéþíöí ÿëëÿðèíäÿí òóòóá éàë-
âàðûð, ýÿðÿêñèç ñþçëÿð äåéèð, ýþç éàøû òþêöð, ùÿð àõøàì
õÿñòÿõàíà ìàøûíû ýÿëèð, éåðñèç äàâà-äàëàøà âÿ àüðû-
àúûéà ùàðàé÷ûëûã åäèðäè. Áèð-áèðèíÿ áÿíçÿéÿí áåëÿ àõøàì-
ëàðûí îõøàð ñÿùíÿëÿðèíÿ Ðéþ åëÿ àäÿò åëÿìèøäè êè, ùÿð
éåíè ÷àüûðûøäà åéíè ùàäèñÿéÿ ùàçûðëàøûðäû. Áÿëè, таун äà
èíäè éåêíÿñÿг èäè. Áóðàäà äÿéèøÿí áèðúÿ øåé âàðäûрñà, î
äà Ðéþíöí þçö èäè. Î, þçöíäÿ áàø âåðÿí äÿéèøèêëèéè
Ðåñïóáëèêà àáèäÿñèíèí éàíûíäà òÿëÿñèê àääûìëàðëà ìåù-
ìàíõàíàéà ýåäÿí Ðàìáåðèí àðõàñûíúà áàõäûüû àõøàì
äóéìàüà áàøëàìûøäû.
Áó aьыr ùÿôòÿëÿðèí ñîíóíäà, mяшяqqяtli àõøàìëàð-
äàí ñîíðà Ðéþ duymuшdu êè, îíóí шяfqяti þç-þçöíÿ
éîõ îëìàüà áàøëàéûá! Acыmaq hissi ÿùÿìèééÿòñèç áèð
øåéÿ чevrilяndя ýþçäÿí äöøöðìöø. Áó dяrdli ýöíëÿðèí
Ðéþ ö÷öí éåýàíÿ òÿñÿëëèñè öðÿéèíèí áåëÿcя daшa dюn-
mяsi îëäó. Bèëèðäè êè, daшa dюnmцш öðÿêëÿ boynuna
dцшяn âÿçèôÿñèíi äàùà éàõøû icra edяcяk. Áóíà áèð àç
ñåâèíèðäè äÿ. Ýåúÿ ñààò èêèäÿ àíàñû îíó ãàðøûëàéàíäà
ýþçëÿðèíäÿêè áîøëóüó äóéóð âÿ îüëóíóí áó éåíè ýþðêÿ-
ìèíÿ àúûéûðäû. Ìöúÿððÿäëèêëÿ ìöáàðèçÿ àïàðà áèëìÿê

91
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ö÷öí àäàìûí þçö äÿ áèð àç ìöúÿððÿä îëìàëûäûð. Àõû


áóíó Ðàìáåð êèìè heyvana íåúÿ baшa salasan? Î, þç
õîøáÿõòëèéèíÿ ìàíå îëàí ùÿð øåéè àíëàøûëìàç ñàéûð.
ßñëèídÿ, Ðéþíöí þçö äÿ áèëmяmiш deyildi êè, æóðíàëèñò
harаdasa ùàãëûäûð. Àììà, ancаq vя lakin Ðéþ buíó äà
áèëèðäè êè, áÿçè ùàëëàðäà ìöúÿððÿäëèê õîøáÿõòëèyя gцc
gяlir âÿ áóíó íÿçÿðÿ àëìàã ëàçûìäûð. Ðàìáåðèí ÿââÿëêè
åòèðàôëàðûíäàí bilinirdi êè, indi iчindя чapaladыьы âÿçèééÿò
äàùà àüûð áèð ùàë hesab edilmяli idi. Èíäè î, þçöíöí
õîшáÿõòëèê dilяyini таунун ìöúÿððÿäëèêëÿðè èëÿ qarшыlaш-
dыrmalы èäè. Óçóíсцрян åпèäåìèéà âàõòû áèçèì øÿùÿðèí
áöòöí ùÿéàòû áåëÿúÿ áèð ìöcadilяdяn èáàðÿò èäè.

***
Àììà áÿçèëÿðèíÿ àíëàøûëìàç vя aьlasыьmaz ýþðö-
íÿí ùàäèñÿëÿð áàøãàëàðû ö÷öí àäè mяiшяt ùadisяsi èäè.
Vяba åïèäåìèéàñûíûí áèðèíúè àéûíûí ñîíó þëÿíëÿðèí ñàéû-
íûí àðòìàñû âÿ êåøèø Ïàíåëóíóí áèð ìîèçÿñè ñàéÿñèíäÿ
ùöçðëö ýöíëÿðÿ ÷åâðèëìèøäè. Êåøèø Ïàíåëó ãîúà Ìèøåëèí
õÿñòÿëÿíäèéè èëê ýöíëÿðäÿ îíà êåøèk äÿ ÷ÿêìèøäè. Êåøèø
Îðàíûí úîüðàôèéà úÿìèééÿòèíèí áöëëåòåíèíäÿêè ÷ûõûøëàðû
ñàéÿñèíäÿ äÿ àä ãàçàíìûøäûр. Î, þç ìîèçÿëÿðè èëÿ ÿùàëè-
íè åëÿ úÿëá åëÿìèøäè êè, ìöàñèð èíäèâèäиаëèçì ìþâçóñóí-
äà ìÿðóçÿ îõóéàí ìöòÿõÿññèñ îíóí ãÿäÿð äèíëÿéèúè
òàïà áèëìÿçäè. Î, þç ÷ûõûøëàðû èëÿ õðèñòèàíëûüûí åëÿ áèð
íþâöíö òÿáëèü åäèðäè êè, ùÿì ìöàñèð ñÿðáÿñòëèêëÿðäÿí
àçàä èäè, ùÿì äÿ êå÷ìèøèí ãàðàíëûã òÿñÿââöðëÿðèíäÿí.
Êåøèø þç äèíëÿéèúèëÿðèíè àúû ùÿãèãÿòëÿðèí ÿñèðè åòìÿê
èñòÿìèðäè. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ðÿüáÿò ãàçàíìûøäû.
Áåëÿëèêëÿ, ùÿìиí àéûí ñîíóíäà äèí õàäèìëÿðè ãÿðàðà
àëìûøäûëàð êè, тауна ãàðøû ìöáàðèçÿäÿ þç öñóëëàðûíäàí
èñòèôàäÿ åòñèíëÿð. Îíëàð äèíäàðëàðû áèð ùÿôòÿ ÿðçèíäÿ áèðýÿ
äóà îõóìàüà ÷àüûðìûøäûëàð. Áó äèíè ìÿðàñèì áàçàð
ýöíö, тауна ãóðáàí ýåòìèø ìöãÿääÿñ Ðîõóí øÿðÿôèíÿ

92
II ÔßÑÈË

òÿíòÿíÿëè àéèíëÿðëÿ áàøà ÷àòìàëû èäè. Åëÿ áó ìöíàñèáÿòëÿ


êåøèø Ïàíåëóäàí õàùèø åòìèøäèëÿð êè, ñîí ìÿðàñèìäÿ
÷ûõûø åëÿñèí. Îí áåø ýöíäÿí áÿðè Ïàíåëó àòà ìöãÿääÿñ
Àâãóñòèí âÿ Àôðèêà êèëñÿñè ìþâçóñóíäà ìÿðóçÿ ùàçûðëà-
éûðäû. Êèëñÿíèí éåíè òàïøûðûüûíû äà áþéöê ìÿìíóíèééÿòëÿ
ãÿáóë åòäè.
Ùÿëÿ ìÿðàñèì ìоèçÿñèíÿ õåéëè ãàëìûø øÿùÿðäÿ áó
áàðÿäÿ ñþùáÿò ýåäèðäè. Ñîíðà èñÿ ùÿìиí ìоèçÿíè ÷ÿòèí
äþâðöí òàðèõèíäÿ ìöùöì ùàäèñÿ ñàéäûëàð.
Äèíè ìÿðàñèì ùÿôòÿñèíäÿ ÷îõ àäàì èøòèðàê åëÿäè.
Àäè ýöíëÿðäÿ Îðàí úàìààòû äèíè ìÿðàñèìëÿðÿ ÷îõ ÿùÿ-
ìèééÿò âåðìèð; ìÿñÿëÿí, áàçàð ýöíëÿðè ñÿùÿðëÿð ÿùàëèíèí
÷îõó êèëñÿ éûüûíúàüûíà äåéèë, ÷èìÿðëèéÿ òÿëÿñèðäè. Åëÿ èíäè
äÿ äèíÿ ìöíàñèáÿò äÿéèøìÿìèøäè. Áèð éàíäàí øÿùÿð
äàðâàçàëàðû áàüëàíäûüûíà ýþðÿ øÿùÿðäÿí ÷ûõûá ÷èìÿðëèê-
ëÿðÿ ýåòìÿê ìöìêöí äåéèëäè, äèýÿð òÿðÿôäÿí èñÿ úàìà-
àò ãÿðèáÿ ÿùâàëàòëàð âÿ ùÿéàòëàðûíäà íÿ èñÿ áèð äÿéèøèêëèê
áàø âåðäèéèíè äóéìàüà áàøëàìûøäû. Àììà ÷îõó ùÿëÿ
äÿ ýöìàí åäèðäè êè, åïèäåìèéà òåçëèêëÿ êÿñèëÿúÿê âÿ
àéðû äöøÿíëÿð þç àèëÿëÿðèíÿ ãîâóøàúàãëàð. Ùÿëÿëèê úèääè
ñûõûíòû ÷ÿêìèðäèëÿð. Îíëàðà åëÿ ýÿëèðäè êè, таун ÷àüûðûëìà-
ìûø ãîíàã êèìè áèð øåéäèð, ýÿëäèéè êèìè дя ÷ûõûá ýåäÿ-
úÿê. Úàìààò ãîðõóéà äöøñÿ äÿ, ùÿëÿ áÿäáèíëÿøмя-
ìèøäè. Таун ùÿëÿ åëÿ áèð ñÿâèééÿéÿ ÷àòìàìûøäû êè, ùàìû
àíúàã îíóíëà ìÿøüóë îëñóí âÿ ÿââÿëêè ùÿéàò òÿðçè óíó-
äóëñóí. Úàìààò íÿ èñÿ ýþçëÿéèðäè. Таун îíëàðäà åëÿ áèð
ÿùâàëè-ðóùèééÿ éàðàòìûøäû êè, èñòÿð äèíÿ ãàðøû, èñòÿðñÿ äÿ
áàøãà ìÿñÿëÿëÿðÿ ãàðøû íÿ åòèíàñûçëûã åäèð, íÿ äÿ åùòè-
ðàñà éîë âåðèðäèëÿð. Îíëàðûí áó ìöíàñèáÿòèíè “îáéåêòèâ-
ëèê” àäëàíäûðìàã îëàðäû. Äèíè äóàëàð ùÿôòÿñè èøòèðàê÷ûëà-
ðûíûí ÷îõó äà áåëÿ àäàìëàðäàí èäè âÿ îíëàðäàí áèðè
ùÿêèì Ðéþéÿ äåìèøäè: “Ùÿð ùàëäà, áóíóí áèçÿ çÿðÿðè
äÿéìÿç”. Òàðó þç ýöíäÿëèéèíÿ éàçìûøäû êè, ÷èíëèëÿð áåëÿ
âÿçèééÿòäÿ таун èëàùÿñè ãàðøûñûíäà òÿáèë ÷àëûðëàð âÿ òÿáèë
÷àëìàьûí ïðîôèëàêòèê òÿäáèðëÿðäÿí òÿñèðëè îëóá-îëìàìàñûíû

93
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

òÿéèí åòìÿê ùå÷ úöð ìöìêöí äåéèë. Î ùÿì äÿ ãåéä


åäèðäè êè, таун èëàùÿñèíèí ìþâúóä îëóá-îëìàäûüûíû áèë-
ìÿäèéèìèç ö÷öí áó áàðÿäÿ äÿãèã ñþç äÿ äåéÿ áèëìÿðèê.
Ùÿð ùàëäà, øÿùÿðèí áåø êèëñÿñè áöòöí ùÿôòÿ äèíäàð-
ëàðëà äîëóðäó. Èëê ýöíëÿð úàìààòûí ÷îõó êèëñÿíèí ãàðøû-
ñûíäàêû ïàëìà âÿ íàð áàüûíäà òîïëàøûð, è÷ÿðèäÿí åøèäèëÿí
÷ûõûøëàðà âÿ äóàëàðà ãóëàã àñûðäû. Ñîíðà îíëàð äà áèð-
áèðèíäÿí íöìóíÿ ýþòöðöð, éàâàø-éàâàø è÷ÿðè êå÷èð, þç
óòàíúàã ñÿñëÿðèíè äóà îõóéàí õîðóí ñÿñèíÿ ãàòûðäûëàð.
Áàçàð ýöíö èñÿ úàìààò åëÿ ÷îõàëäû êè, ýèðÿúÿéèí ïèëëÿ-
êÿíëÿðè äÿ àäàìëà äîëäó. Áèð ýöí ÿââÿëäÿí ùàâà òóò-
ãóíëàøìûøäû âÿ áàçàð ýöíö ýöúëö éàüûø éàüûðäû. ×þëäÿ
ãàëàíëàð ÷ÿòèðëÿðèíè à÷ìûøäûëàð. Êåøèø Ïàíåëó ìоèçÿ êöð-
ñöñöíÿ ãàëõäûüû âàõò è÷ÿðèíè éàø ïàð÷à èéè áöðöìöøäö.
Î, îðòàáîéëó îëñà äà, úöññÿëè ýþðöíöðäö. Êöðñöéÿ
ñþéêÿíèá èðè ÿëëÿðè èëÿ êöðñöíöí êÿíàðëàðûíäàí éàïûøàí-
äàí ñîíðà ãàðà êþëýÿñè âÿ ïîëàä ñàüàíàãëû åéíÿéèíäÿí
áàøãà ùå÷ íÿ ýþðöíìöðäö. Ñÿñè ýöúëö âÿ åùòèðàñëû èäè,
÷þëäÿ äÿ åøèäèëèðäè. Åëÿ êè “Ãàðäàøëàð, ñèç áÿëàéà äöøìö-
ñöíöç âÿ áó áÿëàéà ëàéèãñèíèç” úöìëÿñè èëÿ úàìààòà
ùöúóì åòäè, è÷ÿðèäÿêèëÿð äÿ, ÷þëäÿêèëÿð äÿ éåðëÿðèíäÿ
ãóðäàëàíäûëàð.
×ûõûøûí ýåðèñè ìÿíàúà ÿââÿëêè àúû úöìëÿéÿ óéüóí
ýÿëìÿäè. Éàëíûç ñîíðàêû úöìëÿëÿðäÿí úàìààò àíëàìàüà
áàøëàäû êè, áó ìÿøùóð íàòèã ùÿìиí àüûð úöìëÿ èëÿ áöòöí
÷ûõûøûíûí ìþâçóñóíó øÿðù åòìÿê èñòÿéèðìèø. Åëÿ áó
úöìëÿäÿí ñîíðà Ïàíåëó àòà Ìèñèð таунунун òÿñâèðèíè
ìèñàë ýÿòèðäè âÿ äåäè: “Áó áÿëà äöíéàéà åíäèéè èëê
äÿôÿäÿí Àëëàùûí äöøìÿíëÿðèíÿ çàâàë âåðìÿê ö÷öí
ýÿëèá. Ôèðîí ÿáÿäèééÿò ãàéäàëàðûíà çèää ÷ûõäûüûíà ýþðÿ
таун îíу äèç ÷þêäöðäö. Òàðèõèí èëê ýöíëÿðèíäÿí Àëëàùûí
áÿëàëàðû ëîâüàëàðû âÿ ùàããû ýþðìÿéÿíëÿðè äèç ÷þêäöðöá.
Áóíó áàøà äöøöí âÿ äèç ÷þêöí”.
×þëäÿ éàüûø äàùà äà ýöúëÿíìèøäè âÿ êåøèøèí áó ñîí
úöìëÿñè ñàêèòúÿ ãóëàã àñàí úàìààòû áèð àíëûã ÷àøäûðäû.

94
II ÔßÑÈË

Ïÿíúÿðÿëÿðè äþéÿúëÿéÿí èðè éàüûø äàìëàëàðûíûí ñÿñè äàùà


àéäûí åøèäèëäè. Àäàìëàðûí áÿçèëÿðè ãûñà òÿðÿääöääÿí
ñîíðà éåðëÿðèíäÿí ãàëõûá äþøÿìÿ öñòöíäÿ äèç ÷þêäöëÿð.
Ñîíðà áàøãàëàðû îíëàðà áàõûá íöìóíÿ ýþòöðäö, ñûðàëàð
áèð-áèðèíèí àðäûíúà òÿðïÿøäè âÿ ÷îõ êå÷ìÿìèø úàìààòûí
ùàìûñû äèçè öñòÿ ÷þêäö. Ïàíåëó ãàìÿòèíè äöçÿëòäè,
äÿðèíäÿí íÿôÿñ àëäû âÿ ñÿñèíÿ áèð àç äà ýöú âåðäè: “ßýÿð
таун ñèçèíëÿ ãàðøûëàøûáñà, äåìÿëè, úèääè ôèêèðëÿøìÿéèí âàõòû
÷àòûá. Äöçýöí àäàìëàðûí ãîðõóéà äöøìÿéèíÿ äÿéìÿç,
çàëûìëàð èñÿ ëÿðçÿéÿ äöøìÿëèäèðëÿð. Ýåíèø äöíéà õûðìà-
íûíäà Àëëàùûí çàâàëû áÿøÿð òàõûëûíû åëÿ совураъаг êè,
ñàìàí áóüäàäàí òàìàì àéðûëàúàã. Áóðàäà ñàìàí áóü-
äàäàí ÷îõ îëàúàã. Àëëàùûí þçö áåëÿ úÿçà âåðìÿê èñòÿ-
ìÿçäè. Ëàï ãÿäèìäÿí äöíéàäà éàìàíëûãëàð ìþâúóä-
äóð, ëàï ãÿäèìäÿí äÿ äöíéà Òàíðûíûí ðÿùìäèëëèéèíÿ
ýöâÿíèá. Êèì êè þç ýöíàùûíû ãàíырäû, ùÿð àðçóñóíà
÷àòûðäû. Þç ýöíàùûíû åòèðàô åòìÿêäÿí ùå÷ êÿñ ÷ÿêèí-
ìèðäè. Âàõòû ýÿëÿíäÿ ýöíàùëàð öçÿ ÷ûõûð. ×îõó ôèêèð-
ëÿøèðäè êè, ùÿéàòûí àõûíûíà äöøìÿê äàùà àñàíäûð âÿ
Òàíðûíûí ðÿùìäèëëèéè äàèìèäèð. Àììà ùÿìèøÿ áåëÿ ãàëà
áèëìÿçäè. ×îõäàí иди Òàíðû áó øÿùÿðèí ÿùàëèñèíÿ ðÿùì-
äèëëèê åäèðäè. Àììà îíóí ñÿáðè òöêÿíäè, äþçÿ áèëìÿäè,
ðÿùìëè áàõûøûíû éàíà ÷åâèðäè. Àëëàùûí íÿçÿðèíäÿí êÿíàð
äöøäöéöìöçÿ ýþðÿ таун áÿëàñû áèçè éàõàëàäû!”
Çàëäà êèì èñÿ ñÿáèðñèç àò êèìè ôûíõûðäû. Ãûñà ñöêóò-
äàí ñîíðà êåøèø íèñáÿòÿí ñàêèò ñÿñëÿ ñþçöíÿ äàâàì
åëÿäè: “Áèð ìèñàë äåéèì: “Ãûçûë ÿôñàíÿ”äÿ éàçûëûá êè, êðàë
Ùöìáåðòèí äþâðöíäÿ, Ëîìáàðäèéàäà Èòàëèéà ÿùàëèñè åëÿ
ýöúëö áèð тауна òóòóëóáìóø êè, ñàü ãàëàíëàð þëöëÿðè áàñ-
äûðìàüà ýöú-áÿëà èëÿ ÷àòûðëàðìûø. Таун ÿñàñÿí Ðîìà âÿ
Ïàâèðàíû áöðöéöáìöø. Ùÿìиí âàõò õåéèðõàù áèð ìÿëàêÿ
ïåéäà îëóá, øÿð ìÿëàêÿéÿ ýþñòÿðèø âåðèðìèø. Øÿð
ìÿëàêÿ êàìàíû äàðòûð, åâëÿðÿ îõ àòûðìûø. Ùàíñû åâÿ
íå÷ÿ îõ àòûëñà, ùÿìиí åâäÿ îõëàðûí ñàéû ãÿäÿð àäàì
þëöðìöø”.

95
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ïàíåëó ãûñà ãîëëàðûíû ÷þëÿ òÿðÿô óçàòäû, íàðûí éàüûø


äóìàíûíûí àðõàñûíäà ãàëìûø íÿéè èñÿ ýþñòÿðèðìèø êèìè
óúà ñÿñëÿ äåäè: “Ãàðäàøëàð, èíäè áèçèì êö÷ÿëÿðèìèçÿ
ùÿìиí îõëàðäàí éàüûð. Áàõñàíûç, ýþðÿðñèíèç êè, åâëÿðèíèç
öçÿðèíäÿêè таун ìÿëàêÿñè Ëöñèôåð êèìè ýþçÿë, øÿðèí þçö
êèìè ýþçãàìàøäûðàíäûð. Ñàü ÿëè èëÿ ãûðìûçû êàìàíû ãàë-
äûðûð, ñîë ÿëèíè èñÿ åâëÿðèíèçÿ òóøëàéûð. Áÿëêÿ, èíäè äÿ áàð-
ìàüûíû ñèçèí ãàïûëàðäàí áèðèíÿ òóøëàéûá âÿ ãàïûíûçà
îíóí îõó ñàíúûëûá; áÿëêÿ äÿ, èíäè таун ñèçèí åâèíèçÿ
ýèðèá, îòàãäà îòóðóá, ãàéûòìàüûíûçû ýþçëÿéèð. Áÿëà ùàçûð-
äûð, ñÿáèðëÿ ýþçëÿéèð, î, äöíéàíûí þçö êèìè ÿáÿäèäèð. Î,
ÿëèíè ñèçÿ óçàäûáñà, ùå÷ áèð áÿøÿðè ãöââÿ, ýÿðÿêñèç èíñàí
åëìè äÿ ñèçè îíóí чÿíýèíäÿí ãóðòàðà áèëìÿç. Çàâàë ñèçÿ
ÿë àòûáñà, õûðìàíäà соврулан ãûë÷ûã êèìè ùÿéàòäàí
êÿíàðà äöøÿúÿêñèíèç”.
Áó mяqamda êåøèø úàìààòûí дцчар олдуьу бялайа
äàùà dяqiq äèíè ìÿíà âåðìÿéÿ ÷àëûøäû. Î, õÿñòÿëèéè
øÿùÿðèí öçÿðèíäÿ îéíàéàí, ùàðà ýÿëäè çÿðáÿ âóðàí,
ãàíà áóëàøûá ùàâàéà ãàëõàí èðè áèð äÿéÿíÿéÿ áÿíçÿòäè.
Îíóí òÿñâèðèíúÿ, ùÿìèí äÿéÿíÿê ãàí òþêöð, ÿçàá âåðèð
âÿ èíñàíû ùÿãèãÿòè äöçýöí àíëàìàüà ùàçûðëàéûðäû.
Óçóí ÷ûõûøûíûí ñîíóíà éàхûí Ïàíåëó àòà áèð àíëûã
ñóñäó. Îíóí ñà÷û àëíûíà òþêöëìöøдц, ùÿéÿúàíäàí áÿäÿ-
íè ÿñèð, êöðñöíöí êÿíàðëàðûíû ÿëëÿðè èëÿ áÿðê-áÿðê ñûõûðäû.
Ãûñà ôàñèëÿäÿí ñîíðà î, àüûð âÿ èòòèùàìëû áèð ñÿñëÿ äåäè:
“Áÿëè, ôèêèðëÿøìÿê âàõòû ÷àòûá. Ñèçÿ åëÿ ýÿëèðäè êè, áàçàð
ýöíëÿðè Àëëàù åâèíÿ áàø ÷ÿêìÿêëÿ áîðúóíóçó âåðèðñèíèç.
Ñèçÿ åëÿ ýÿëèðäè êè, Òàíðûéà éàëòàãëàíìàãëà ýöíàùëàðûíûзы
éóéà áèëÿðñèíèç. Àììà Òàíðû éàõûíëûã ýþçëÿéèð. Îíóí
áþéöê ðÿüáÿòèíè òÿñàäöôè ýþðöøëÿðëÿ ãàçàíìàã îëìàç.
Î, ñèçè òåç-òåç ýþðìÿê èñòÿéèðäè, î, ñèçè áó éîëëà ñåâèðäè
âÿ ÿñëèíÿ ãàëñà, ñåâýèíèí áóíäàí áàøãà éîëó éîõäóð.
Òàíðû ñèçèí éîëóíóçó ýþçëÿìÿêäÿí áåçèêäè âÿ ñèçÿ áÿëà
ýþíäÿðäè. Áÿøÿð òàðèõè éàðàíàíäàí áÿðè ýöíàù èøëÿìèø
øÿùÿðëÿðèí ùàìûñû áåëÿ áÿëàëàðà äö÷àð îëóá. Ñèç èíäè

96
II ÔßÑÈË

ýöíàùûí íÿ äåìÿê îëäóüóíó áèëèðñèíèç; îíó Ãàáèë âÿ


îíóí ö÷ îüëó, äàøãûíäàí ÿââÿëêèëÿð, Ñîäîì âÿ Ãîìîðù,
Ôèðîí âÿ Æîá — áöòöí ýöíàùêàðëàð äà áèëèðäèëÿð. Èíäè,
øÿùÿðèíèçÿ áÿëà ýÿëÿíäÿí áÿðè ñèç äÿ îíëàð êèìè úàíëû âÿ
úàíñûçëàðà òàìàì áàøãà ýþçëÿ áàõìàüà áàøëàìûñûíûç.
Íÿùàéÿò, èíäè ñèç áèëèðñèíèç êè, ÿí âàúèá ìÿñÿëÿéÿ éàõûí-
ëàøìàã ëàçûìäûð”.
È÷ÿðèéÿ íÿìëè êöëÿê âóðäó âÿ øàìëàðûí àëîâëàðû òèò-
ðÿøäè. Êöëÿê øàì èéè âÿ þñêöðÿê ñÿñëÿðèíè Ïàíåëóíóí
äóðäóüó õèòàáÿò êöðñöñöíÿ äÿ ÷àòäûðäû. Êåøèø úàìààòûí
õîøóíà ýÿëÿí áèð èíúÿëèêëÿ ÿñàñ ìÿñÿëÿéÿ êå÷äè âÿ ñàêèò
ñÿñëÿ äåäè: “Áèëèðÿì êè, ñèçèí ÷îõóíóç ìÿíäÿí ìöõòÿ-
ñÿð ñþç ýþçëÿéèðñèíèç. Ñèçÿ ÿñàñ ñþçöì ñèçè ùÿãèãÿòÿ
÷àüûðìàã âÿ áàéàã äåäèêëÿðèìëÿ éàíàøû, ñèçÿ ùÿéàò
ñåâèíúè àðçóëàìàãäûð. Èíäè åëÿ áèð âàõò äåéèë êè, ìÿñ-
ëÿùÿòëÿðëÿ, éàõóä ãàðäàø êþìÿéè èëÿ ñèçÿ õåéèð âåðìÿê
ìöìêöí îëñóí. Èíäè ùÿãèãÿò ãàíóíà ÷åâðèëèá. Äöçýöí
éîë èñÿ ìÿëàêÿíèí ãûðìûçû îõëà ýþñòÿðäèéè éîëäóð. Áÿëè,
ãàðäàøëàð, õåéèðëÿ øÿðè, ãÿçÿáëÿ ðÿùìè, таунла õèëàñû
éàíàøû ãîéìóø Иëàùè ãöââÿ áóðàäà à÷ûãúà äóéóëóð. Èíäè
ñèçÿ ÿçàá âåðÿí áó áÿëà ñèçè àéûëäûð âÿ ùàããûí éîëóíó
ýþñòÿðèð.
Ãÿäèì çàìàíëàðäà Ùÿáÿøèñòàí õðèñòèàíëàðû ÿáÿäè
ùÿéàòà ãîâóøìàã ö÷öí тауну äèíè áèð âàñèòÿ ñàéûðëàð-
ìûø. Õÿñòÿëèéÿ òóòóëìàéàíëàð äà õÿñòÿëÿíèá þëìÿê ö÷öí
õÿñòÿ éîðüàíûíà áöðöíöðëÿðìèø. Øöáùÿ éîõ êè, áåëÿ õèëàñ
éîëó äöçýöí éîë äåéèë. Áó úöð òÿëÿñìÿê õóäïÿñÿíäëèéÿ
áÿíçÿéèð. Àëëàùäàí ÷îõ òÿëÿñìÿê ëàçûì äåéèë, âàõòû
ãàáàãëàìàüà ÷àëûøàíëàð ñÿùâ éîëà äöøöðëÿð. Ùÿð ùàëäà,
áó ìèñàë äà áèçèì ö÷öí äÿðñ îëìàëûäûð. Èíäè áèçèì èíêè-
øàô åòìèø øöóðóìóçäà áåëÿ áèð ôèêèð àéäûí èç ñàëûá êè, ùÿð
ÿçàáûí àõûðû èøûãëû ÿáÿäèëèêäèð. Áó ôèêèð ÿáÿäèëèéÿ ýåäÿí
éîëóí ãàðàíëûãëàðûíû èøûüà ãÿðã åäèð. Áó ôèêèð èçàù åäèð êè,
Иëàùè ãöââÿ ùÿð úöð øÿðè õåéèðÿ ÷åâèðèð. Åëÿ áó ýöí äÿ,
þëöìöí âÿ ÿçàáûí òÿíòÿíÿñè ýöíöíäÿ äÿ ùÿìиí ôèêèð

97
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

áèçè ÿáÿäè ñöêóòà âÿ ùÿéàò ìÿðàìûíà äîüðó àïàðûð.


Áóäóð, ãàðäàøëàð, ìÿíèì ñèçÿ äåéÿúÿéèì òÿñÿëëè ñþçëÿðè
áóíëàð èäè âÿ èñòÿéèðÿì êè, ñèç áóðàäàí àíúàã úÿçà
ãîðõóñó äåéèë, ùÿì äÿ òÿñÿëëè àïàðàñûíûç”.
Ùàìû ùèññ åäèðäè êè, Ïàíåëó ÷ûõûøûíû áàøà âóðóá. ×þë-
äÿ éàüûø êÿñìèøäè. Íÿìëè ñÿìàäàí àõàí ýöíÿø øöàëàðû
ìåéäàíà òÿçÿ èøûã éàéìûøäû. Êö÷ÿäÿí àäàìëàðûí âÿ
ìàøûíëàðûí ñÿñè åøèäèëèðäè, îéàíàí øÿùÿð äèëÿ ýÿëìèøäè.
È÷ÿðèäÿêè úàìààò äàüûëûøìàã ö÷öí ùÿðÿêÿòÿ ýÿëèðäè. Åëÿ
áó âàõò êåøèø äèëÿ ýÿëäè âÿ äåäè êè, îíóí ÿñàñ ìÿãñÿäè
таунун äèíè ãöââÿ âÿ úÿçà âàñèòÿñè îëäóüóíó èçàù
åòìÿê èäè, áåëÿ ôàúèÿâè áèð ìþâçóäà íàòèãëèê ìÿùàðÿòè
ýþñòÿðìÿê éåðñèç ÷ûõûðäû. Îíà åëÿ ýÿëèðäè êè, ùàìû ùÿð
øåéè éàõøû àíëàéûá. Êåøèø ùÿì äÿ éàäà ñàëäû êè, Ìàðñåë-
äÿ áàø âåðìèø ýöúëö таун âàõòû òàðèõ÷è Ìàòéþ Ìàðå
éàçûáìûø êè, ùå÷ áèð êþìÿê âÿ öìèä éåðè îëìàéàí áèð
úÿùÿííÿìÿ äöøöá. Ìàòéþ Ìàðå êîð èìèø! Êåøèø Ïàíåëó
èñÿ òàìàì áàøãà úöð ôèêèðëÿøèð, Òàíðû êþìÿéèíÿ âÿ
õðèñòèàíëûüûí õèëàñûíà áåëÿ áèð ýöíäÿ äàùà ÷îõ öìèäè
îëäóüóíó ñþéëÿéèðäè. Î öìèä åäèðäè êè, ãîðõóëó âÿçèé-
éÿòÿ, ÿçàáëà úàí âåðÿíëÿðèí àù-íàëÿñèíÿ áàõìàéàðàã,
øÿùÿð ÿùàëèñè ýþéëÿðÿ öç òóòóá ìÿùÿááÿòëÿ äîëó äèíè
êÿëàìëàð ñþéëÿéÿúÿê. Ãàëàíû èñÿ Àëëàùûí þç ÿëèíäÿäèð.

***
Äèíè ìîèçÿíèí áèçèì øÿùÿð ÿùàëèñèíÿ òÿñèðè îëóá-
îëìàäûüûíû äåìÿê ÷ÿòèíäèð. Ìöñòÿíòèã úÿíàá Îòîí
ùÿêèì Ðéþéÿ äåìèøäè êè, îíóí ôèêðèíúÿ, êåøèø Ïàíåëó-
íóí ÷ûõûøû “òàìàì ùàãëû” áèð ÷ûõûø èäè. Àììà ùàìûíûí
ôèêðè áåëÿ ðÿñìè äåéèëäè. Ñàäÿúÿ, áó ÷ûõûø èíäèéÿ ãÿäÿð
÷àøгûíëûã è÷èíäÿ îëàíëàðû áàøà ñàëìûøäû êè, íàìÿëóì áèð
ýöíàùà ýþðÿ àíëàøûëìàç âÿçèééÿòÿ äöøöáëÿð âÿ áöòöí
øÿùÿð ùÿáñõàíàéà ÷åâðèëèá. Áÿçèëÿðè éåíè âÿçèééÿòÿ
óéüóíëàøàðàã éàøàìàüà áàøëàéûð, áàøãàëàðû èñÿ ÿêñèíÿ,

98
II ÔßÑÈË

ùÿð âàñèòÿ èëÿ áó ùÿáñõàíà øÿðàèòèíäÿí úàí ãóðòàðìàüà


÷àëûøûðäûëàð.
Úàìààò ÿââÿëúÿ áöòöí õàðèúè àëÿìäÿí òÿúðèä îëóí-
ìàã ìÿñÿëÿñèíÿ úèääè ÿùÿìèééÿò âåðìÿìèøäè. Îíëàð
ö÷öí áó âÿçèééÿò äÿ áàøãà ìöâÿããÿòè ÷ÿòèíëèêëÿð êèìè
áèð øåé èäè. Àììà åëÿ êè èñòè éàé ýöíëÿðèíäÿ îëäóüóíó
àíëàäûëàð, âÿçèééÿò äÿéèøäè. Áÿçèëÿðè öìèäñèçëèê è÷èíäÿ
÷ûõûø éîëó àõòàðûðäû.
Áèëìèðÿì áó áèð òÿñàäöô èäè, éà éîõ, åëÿ ùÿìиí áàçàð
ýöíöíäÿí ñîíðà úàìààò, áèð íþâ, ãîðõóéà äöøìöø âÿ
þç âÿçèééÿòèíè äàùà àéäûí òÿñÿââöð åòìÿéÿ áàøëàìûøäû.
Áó úÿùÿòè íÿçÿðÿ àëñàã, øÿùÿðäÿ âÿçèééÿò, åëÿ áèë, éöí-
ýöëëÿøìèø âÿ äÿéèøìèøäè. Àììà áó äÿéèøêÿíëèéèí
çàùèðè, éàõóä äàõèëè îëäóüóíó àéûðä åòìÿê ÷ÿòèí èäè.
Äèíè ìоèçÿäÿí áèð-èêè ýöí ñîíðà Ðéþ Ãðàíëà ùÿìиí
ìþâçóäà äàíûøà-äàíûøà õèéàáàíà òÿðÿô ýåòäèéè âàõò
ýåúÿíèí ãàðаíëûüûíäà áèð íÿôÿðëÿ öç-öçÿ ýÿëäèëÿð. Ùÿìиí
àäàì îíëàðûí éîëóíó êÿñèð âÿ êå÷èá-ýåòìÿê áèëìèðäè.
Âÿçèééÿòÿ ýþðÿ øÿùÿðèí èøûãëàðû ýåú éàíäûðûëûðäû. Ãÿôèë-
äÿí èøûãëàð éàíäû. Àðõàäà ãàëìûø äèðÿêäÿêè ëàìïà éîëó
êÿñÿí àäàìûí öçöíö èøûãëàíäûðäû. Áó àäàì éîëóí îðòà-
ñûíäà äóðóá ñÿññèçúÿ ýöëöðäö, ýþçëÿðè äÿ éóìóëó èäè.
Êèøèíèí àüàðìûø, кей ñèôÿòèíäÿí èðè òÿð äàìëàëàðû ñöçö-
ëöðäö. Îíëàð êå÷èá-ýåòäèëÿð. Ãðàí äåäè:
— Áó êèøè äÿëèäèð.
Ðéþ Ãðàíûí ãîëóíà ýèðèá àðàëàíäûüû âàõò ùèññ åòäè êè,
î, ùÿéÿúàíäàí òèòðÿéèð âÿ äåäè:
— ×îõ êå÷ìÿç êè, áèçèì áó äèâàðëàðûí àðàñûíäà ùàìû
ùàâàëàíàð.
Î éîðóëìóøäó, ùèññ åäèðäè êè, áîüàçû ãóðóéóá âÿ
Ãðàíà äåäè:
— Ýåäÿê áèð øåé è÷ÿê.
Îíëàðûí ýèðäèéè êè÷èê êàôåäÿ òÿê áèð ëàìïà éàíûðäû, î
äà êàññàíûí ãàðøûñûíà ãîéóëìóøäó. Àëà-òîðàíëûãäà
îòóðìóø àäàìëàð, íÿäÿíñÿ, àñòà ñÿñëÿ äàíûøûðäûëàð. Ãðàí

99
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñïèðò ñèôàðèø åäèá áèð ãóðòóìà è÷äè. Ùÿêèì òÿÿúúöáëÿíäè.


Ñîíðà Ãðàí ÷þëÿ ÷ûõìàã èñòÿäè. ×þëÿ ÷ûõàíäàí ñîíðà
Ðéþéÿ åëÿ ýÿëäè êè, ýåúÿíèí ãàðàíëûüû èíèëòè ñÿñëÿðè èëÿ
äîëóäóð. Êö÷ÿ ëàìïàëàðûíäàí éóõàðûäàêû ãàðàíëûãäàí
çÿèô áèð âûéûëòû åøèäèëèð âÿ àäàìà åëÿ ýÿëèðäè êè, çàâàë
ãàíàä à÷ûá øÿùÿðèí ãàðàíëûã âÿ èñòè ñÿìàñûíäà ñöçöð.
Ãðàí äèëÿ ýÿëäè:
— ×îõ éàõøû, ÷îõ éàõøû.
Ðéþ ôèêèðëÿøèðäè êè, ýþðÿñÿí, Ãðàí íÿ äåìÿê èñòÿéèð?
— ×îõ éàõøû, éàõøû êè, ÿëèìäÿ èøèì âàð.
— Ùÿ, áèð èøëÿ ìÿøüóë îëìàã âàúèáäèð, — Ðéþ úàâàá
âåðäè.
Ýþéäÿí åøèäèëÿí âûéûëòûéà ãóëàã àñìàìàã íàìèíÿ
Ðéþ ñöêóòó ïîçдó вя Ãðàíûí þç ìÿøüóëèééÿòèíäÿí ðàçû
îëóá-îëìàäûüûíû ñîðóøäó.
— Áÿëè, çÿííèìúÿ, éàõøû ìÿøüóëèééÿò ñå÷ìèøÿì.
— Èøèíèç ùÿëÿ óçóí ÷ÿêÿúÿê.
Ãðàí áèð àç äèð÷ÿëäè, ñïèðòèí èñòèñè ñÿñèíäÿ äÿ äóéó-
ëóðäó.
— Áèëìèðÿì. Àììà áó, ÿñàñ äåéèë, ùÿêèì, éîõ, áó,
ÿñàñ øÿðò äåéèë.
Ðéþ ùèññ åäèðäè êè, î, ãàðàíëûãäà ÿë-ãîëóíó îéíàäûð,
ôèêðèíè ñþéëÿìÿê ö÷öí ëàçûìè èôàäÿëÿð ñå÷èð. Ãðàí äèëëÿíäè:
— Áèëèðñèíèçìè, ùÿêèì, ìÿí íÿ ôèêèðäÿéÿì: èñòÿéèðÿì
êè, ÿëéàçìàìû íàøèð îõóéàíäàí ñîíðà åùòèðàìëà àéàüà
ãàëõûá þç èø÷èëÿðèíÿ äåñèí: “ßñÿðèí òàéû-áÿðàáÿðè éîõäóð,
úÿíàáëàð, øëéàïàëàðûíûçû чыхарын, òÿçèì åäèí”.
Îíóí áó ñþçëÿðè Ðéþíö òÿÿúúöáëÿíäèðäè. Îíà åëÿ
ýÿëäè êè, ùÿìñþùáÿòè ãàðàíëûãäà ãàðûøûã ùÿðÿêÿòëÿð åäèð,
ÿëèíè ýàù áàøûíà òÿðÿô àïàðûð, ýàù äà éóõàðû ãàëäûðûð.
Éóõàðûäà èñÿ òöêöðïÿðäÿí âûéûëòû ýåòäèêúÿ ýöúëÿíèðäè.
Ãðàí ùÿëÿ äàíûøûðäû:
— Áÿëè, ýÿðÿê éàçàíäà ýþçÿë ÿñÿð éàçàñàí.
ßäÿáèééàò ìÿñÿëÿëÿðèíÿ àç áÿëÿä îëñà äà, Ðéþéÿ åëÿ
ýÿëèðäè êè, áó ñàùÿäÿ èøëÿð Ãðàíûí ôèêèðëÿøäèéè êèìè ñàäÿ

100
II ÔßÑÈË

äåéèë; ìÿñÿëÿí, ùÿð ùàëäà, íÿøðèééàò èø÷èëÿðè îíóí òÿñÿâ-


âöð åòäèéè êèìè, èäàðÿäÿ áàøûþðòöëö îòóðìóðëàð. Àììà
Ðéþíöí þçö äÿ äÿãèã áèð òÿñÿââöðÿ ìàëèê îëìàäûüûí-
äàí ñóñìàã ãÿðàðûíà ýÿëäè. Î, þçöíäÿí èõòèéàðñûç, тау-
нун ñèðëè ñÿäàëàðûíà ãóëàã àñûðäû. Îíëàð Ãðàíûí éàøàäûüû
ìÿùÿëëÿéÿ éàõûíëàøûðäûëàð. Áóðà íèñáÿòÿí ùöíäöð îëäó-
üóíäàí ñÿðèí áèð ìåù ùÿì ñÿðèíëèê ýÿòèðèð, ùÿì äÿ
øÿùÿðèí òîçóíó âÿ ùàé-êöéöíö ñîâóðóá àïàðûðäû. Ãðàí
ùÿëÿ äÿ äàíûøûð, Ðéþ èñÿ îíóí äåäèêëÿðèíèí ùàìûñûíû åøèò-
ìèðäè. Àíúàã îíó àíëàéà áèëìèøäè êè, Ãðàíûí ùàããûíäà
äàíûøäûüû ÿñÿðèí ìöùöì ùèññÿñè éàçûëûá, àììà ìöÿëëèô
ÿñÿðèí ýþçÿë àëûíìàñû ö÷öí ÷îõ ÿçàá ÷ÿêìÿëè îëóð.
“Áÿçÿí áöòöí áèð ýåúÿíè, óçóí áèð ùÿôòÿíè òÿê áèð ñþçö...
áÿçÿí äÿ áèð áàüëàéûúûíû ýþòöð-ãîé åäèðÿì”. Áó ñþç-
ëÿðäÿí ñîíðà Ãðàí äàéàíäû, ùÿêèìèí ïåíúÿéèíèí äöé-
ìÿñèíäÿí òóòдó вя äèëè òîïóã âóðà-âóðà äåäè:
— Éàõøû áàøà äöøöí, ùÿêèì. Ñþç ñå÷ìÿê ÷ÿòèí
ìÿñÿëÿäèð. “Ëàêèí” âÿ “âÿ” ñþçëÿðèíè áèð-áèðèíäÿí àéûð-
ìàã àñàí èøäèð. Àììà “âÿ” ñþçö èëÿ “ñîíðà” ñþçëÿðèí-
äÿí áèðèíè ñå÷ìÿê áèð àç ÷ÿòèíäèð. “Ñîíðà” ñþçö èëÿ
“ñîíðà èñÿ” ñþçëÿðèíè äöçýöí ñå÷èá èøëÿòìÿê äàùà ÷ÿòèí-
äèð. Àììà ÿí ÷ÿòèí ìÿñÿëÿ “âÿ” áàüëàéûúûñûíûí èøëÿäèëèá-
èøëÿäèëìÿìÿñèíèí âàúèáëèéèíè áèëìÿêäèð.
— Åëÿäèð, áàøà äöøöðÿì, — Ðéþ úàâàá âåðäè.
Ðéþ éîëóíà äàâàì åòäè. Ãðàí ÿââÿë áèð àç äóðóõäó,
ñîíðà àääûìëàéûá îíà ÷àòäû.
— Áàüûøëàéûí ìÿíè, ùå÷ áèëìèðÿì áó àõøàì ìÿíÿ
íÿ îëóá, — о ìûçûëäàäû.
Ðéþ àñòàúà Ãðàíûí êöðÿéèíÿ âóðóá äåäè êè, îíà
êþìÿê åòìÿê èñòÿéèð âÿ éàçäûüû ÿñÿðÿ áþéöê ìàðàã
ýþñòÿðèð. Ãðàí áèð àç öðÿêëÿíäè âÿ åâëÿðèíÿ ÷àòàíäà áèð
àíëûã òÿðÿääöääÿí ñîíðà ùÿêèìè è÷ÿðè äÿâÿò åòäè. Ðéþ
ðàçûëàøäû.
Ãðàí îíà éåìÿê îòàüûíäàêû ìàñàíûí àðõàñûíäà éåð
ýþñòÿðäè. Ìàñàíûí öñòö ÷îõ õûðäà ùÿðôëÿðëÿ éàçûëìûø âÿ

101
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñÿòèðëÿðèí ÷îõó ïîçóëìóø âÿðÿãëÿðëÿ äîëó èäè. Ãðàí


ùÿêèìèí ìàðàãëà áàõäûüûíû ýþðцá äåäè:
— Ùÿ, éàçäûüûì áóíëàðäûð. Àììà ÿââÿëúÿ äåéèí
ýþðöì, áèð øåé è÷ìÿê èñòÿéèðñèíèçìè? Åâäÿ ÷àõûðûì âàð.
Ðéþ åòèðàç åëÿäè, î, âÿðÿãëÿðÿ áàõûðäû. Ãðàí äåäè:
— Îðà áàõìàéûí. Ùÿìиí âÿðÿã èëê úöìëÿìëÿ áàøëàéûð.
Áó úöìëÿ ìÿíÿ ÷îõ ÿçàá âåðèá, ùÿëÿ äÿ ÿçàá âåðèð.
Ãðàíûí þçö äÿ ýþçëÿðèíè âÿðÿãëÿðÿ äèêìèøäè. Ñîíðà
ÿëèíè óçàäûá îíëàðäàí áèðèíè ýþòöðäö. Âÿðÿãè àáàæóðñóç
åëåêòðèê ëàìïàñûíà òÿðÿô ãàëäûðäû. Âÿðÿã ÿëèíäÿ òèòðÿéèðäè.
Ðéþ ýþðäö êè, Ãðàíûí àëíû òÿðëÿéèá. Î äåäè:
— ßéëÿøèí. Îõóéóí î âÿðÿãè, ãóëàã àñûì.
Ãðàí ýöëöìñÿéèá ÷àøãûí-÷àøãûí áàõûðäû.
— Ùÿ, åëÿ áó ñÿùèôÿíè ñèçÿ îõóìàã èñòÿéèðÿì.
Î, âÿðÿãÿ áàõà-áàõà áèð àç ëÿíýèäè âÿ íÿùàéÿò,
ñòóëà îòóðäó. Ðéþíöí ãóëàüûíà áîüóã áèð óüóëòó ñÿñè
ýÿëèðäè âÿ ôèêèðëÿøèðäè êè, áó ñÿñ ýþéäÿ äîëàíàí çàâàëûí
âûéûëòûñûíà úàâàá èäè. Ùÿìиí àíäà ùÿêèìäÿ àüðûëû áèð
äóéüó îéàíìûøäû; àøàüûäà ýþðöíÿí áó ãàïàëû øÿùÿð,
àù-íàëÿëÿðè ýåúÿíèí ãàðàíëûüûíà ãàðûøìûø áó øÿùÿð îíóí
öðÿéèíè ñûõûðäû. Åëÿ áó âàõò Ãðàíûí ñÿñè åøèäèëäè: “Ýþçÿë
áèð ìàé ñÿùÿðè, ìÿëàùÿòëè áèð Àìàçîí ãûçû éàðàøûãëû Àìà-
çîí àòûíûí áåëèíäÿ Áóëîí ìåøÿñèíèí ýöë-÷è÷ÿêëè õèéà-
áàíëàðûíû ýÿçèðäè. Àðàéà ñöêóò ÷þêäö âÿ áó ñöêóòäà
ÿçàá ÷ÿêÿí øÿùÿðèí ùÿíèðòèñè åøèäèëäè”. Ãðàí âÿðÿãè ìàñà-
íûí öñòöíÿ ãîéñà äà, ýþçöíö îíäàí ÷ÿêÿ áèëìèðäè. Áèð
àç ñîíðà áàøûíû ãàëäûðûá ñîðóøäó:
— Ùÿ, íåúÿäèð?
Ðéþ úàâàá âåðäè êè, áàøëàíüûú ìàðàãëû îëäóüóíäàí
ýåðèñèíè äÿ äèíëÿìÿê éàõøû îëàðäû. Ãðàí èñÿ áó ôèêèðëÿ
ðàçûëàøìàäû, ÿëèíè êàüûçëàðûí öñòöíÿ ãîéóá äåäè:
— Áó ùÿëÿ êè òÿõìèíè âàðèàíòäûð. Òÿñÿââöðöìäÿêè
ìÿíçÿðÿíè îëäóüó êèìè òÿñâèð åòìÿéÿ, úöìëÿëÿðèìèí
ðèòìèíè àòûí éîðüà éåðèøèíèí ðåæèìèíÿ óéüóíëàøäûðìàüà
ãàäèð îëàíäàí, áèð-èêè-ö÷, áèð-èêè-ö÷ — àùÿíýèíè òóòàíäàí

102
II ÔßÑÈË

ñîíðà èøèì àñàíëàøàúàã. Îíäà ÿñÿð åëÿ ýþçÿë îëàúàã êè,


åëÿ ÿââÿëèíè îõóéàíäàí ñîíðà “øëéàïàëàðûíûçû чыхарын”
äåéÿ áèëÿúÿêëÿð.
Àììà áóíóí ö÷öí Ãðàí ùÿëÿ ÷îõ ÷àëûøìàëû èäè. Î
ùå÷ ðàçû îëà áèëìÿçäè êè, úöìëÿëÿðè áó âÿçèééÿòäÿ íàøèð
ÿëèíÿ êå÷ñèí. Äîüðóäóð, áÿçÿí èëê úöìëÿ îíóí õîøóíà
ýÿëèðäè. Àììà þçö éàõøû áèëèðäè êè, òÿñâèð ùÿëÿ òÿñÿââöðö
òàì ÿùàòÿ åäÿ áèëìÿéèá, úöìëÿ àñàí áèð äèëëÿ éàçûëûá âÿ
àäè áèð ãÿëèáÿ äöøöá. Ãðàí áåëÿúÿ äàíûøäûüû âàõò êö÷ÿ-
äÿ ãà÷ûøàí àäàìëàðûí àéàã ñÿñëÿðè åøèäèëäè. Ðéþ àéàüà
ãàëõäû.
“Ýþðÿðñèíèç áó éàçûíû íÿ ñÿâèééÿéÿ ãàëäûðàúàьаì”,
— äåéèá Ãðàí ñþçöíö éåêóíëàшдырäû âÿ ïÿíúÿðÿ òÿðÿôÿ
áàõûá ÿëàâÿ åëÿäè: “ßëáÿòòÿ, áöòöí áó ÿùâàëàò ãóðòàðàí-
äàí ñîíðà”.
×þëäÿ éåíÿ äÿ òÿëÿñèê àääûì ñÿñëÿðè åøèäèëèðäè. Ðéþ
ïèëëÿêÿíëÿðè äöøäö âÿ êö÷ÿéÿ ÷ûõìàã èñòÿéÿðêÿí ãàðøû-
ñûíäàí èêè íÿôÿð êå÷äè. Éÿãèí, áó àäàìëàð øÿùÿð äàðâà-
çàñûíà òÿðÿô ýåäèðäèëÿð. Èñòèäÿí âÿ таун ãîðõóñóíäàí
áàøûíû èòèðìèø áÿçèëÿðè øÿùÿð äàðâàçàëàðûíà ùöúóì ÷ÿêèð,
äàâà ñàëûð, øÿùÿðäÿí ÷ûõûá ãà÷ìàã èñòÿéèðäèëÿð.

***
Áàøãàëàðû äà, ìÿñÿëÿí, åëÿ Ðàìáåð êèìèëÿðè äÿ áó
ãîðõóëó øÿðàèòäÿí úàí ãóðòàðìàüà ÷àëûøûðäûëàð. Àììà
áåëÿëÿðè äàùà äöçýöí, äàùà óüóðëó âàñèòÿëÿð àðàéûðäûëàð.
Ðàìáåð ÿââÿëúÿ ðÿñìè èäàðÿëÿðÿ ýåò-ýÿëèíè äàâàì åòäè-
ðèðäè. Î, åëÿ ýöìàí åäèðäè êè, ýöúëö èðàäÿ èëÿ ùÿð ìÿãñÿ-
äÿ íàèë îëìàã ìöìêöíäöð âÿ ÿñëèíäÿ, åëÿ îíóí ïåøÿñè
äÿ äþíìÿçëèêëÿ óüóð ãàçàíìàãäûð. Ðàìáåð ìöõòÿëèô
âÿçèôÿ ñàùèáëÿðè âÿ ñÿëàùèééÿòëè àäàìëàðëà ýþðöøìöøäö.
Àììà èíäè ùèññ åòìèøäè êè, ñÿëàùèééÿòëè àäàìëàðûí ñÿëà-
ùèééÿòè äÿ èøÿ éàðàìûð. Áóðàíûí ýöúëö àäàìëàðû, ÿñàñÿí,
þç èøèíè éàõøû âÿ äÿãèã áèëÿí áàíê ñàùèáëÿðè, èõðàúàò,

103
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

øÿðàá òèúàðÿòè öçðÿ ìöòÿõÿññèñëÿð âÿ áàøãàëàðû èäè. Òÿùñèë


ùàããûíäà äèïëîìëàðû áèð éàíà, áó àäàìëàðûí ùÿð áèðè ùÿð
úöð èø áàúàðûð âÿ àäÿòÿí, êþìÿêëÿðèíè ÿñèðýÿìèðëÿð. Äè
ýÿë êè, áåëÿ àäàìëàð äà таун áàðÿäÿ ùå÷ áèð ñþç äåéÿ
áèëìèðäèëÿð.
Ðàìáåð ùÿð èìêàíäàí èñòèôàäÿ åäèр, øÿùÿðèí ýþð-
êÿìëè àäàìëàðûíà þç äÿðäèíè à÷ûðäû. Î, ùàìûéà ñþéëÿ-
éèðäè êè, áó øÿùÿðäÿ éàä áèð àäàì ñàéûëûð âÿ îíóí çèääèé-
éÿòè íÿçÿðÿ àëûíìàëûäûð. Æóðíàëèñòèí ìöñàùèáëÿðè äÿ ÿêñÿð
ùàëäà îíóí ôèêðè èëÿ ðàçûëàøûðäûëàð. Åéíè çàìàíäà îíà èçàù
åòìÿéÿ ÷àëûøûðäûëàð êè, áåëÿ âÿçèééÿòÿ äöøìöø àäàìëàð
÷îõäóð âÿ îíóí âÿçèééÿòèíè èñòèñíà ñàéìàã îëìàç. Ðàì-
áåð äåéÿ áèëÿðäè êè, ùÿð ùàëäà, îíà ýöçÿøò åäÿ áèëÿðëÿð,
àììà úàâàáëàðûíäà åøèäÿúÿêäè êè, áó, èíçèáàòè ÷ÿòèíëèê-
ëÿð éàðàäàð âÿ ÷îõëàðûíû щÿбñÿ ñàëàð. Ðàìáåðÿ ùÿêèì
Ðéþäÿí àëäûüû úàâàáà áÿíçÿð úàâàáëàð âåðèá þçöíÿ
ùàãã ãàçàíäûðàíëàðû ðÿñìèééÿò÷èëÿð àäëàíäûðìàã îëàðäû.
Àììà åëÿëÿðè äÿ âàðäû êè, òÿñÿëëè âåðìÿéÿ ÷àëûøûð, êþìÿê
ö÷öí ìöðàúèÿò åäÿíëÿðè сакитляшдирирдиляр êè, ÷ÿòèíëèê
ìöâÿããÿòèäèð, âÿçèééÿò äÿéèøÿúÿê. ßí ìÿñóë âÿçèôÿëè
øÿõñëÿð èñÿ íÿçàêÿòëÿ õàùèø åäèðäèëÿð êè, øèêàéÿò÷è ÿðèçÿ
éàçûб ãîéñóí âÿ îíà êþìÿê åòìÿéÿ ÷àëûøàúàãëàð. Áåëÿúÿ,
Ðàìáåð ãàïûëàð äþéäöêúÿ úöðáÿúöð öçëÿð ýþðöðäö. Áîø-
áîüàçëàð îíà éàøàéûø éåðè âÿ ìàääè éàðäûì áöðîñóíóí
êþìÿéèíè òÿêëèô åäèð, áöðîêðàòëàð øÿõñè âÿðÿãÿ äîëäóðò-
äóðóð, êàüûçëàðûí àðàñûíà ãîéóð, ñÿáèðñèçëÿð ÿëëÿðèíè ýþéÿ
ãàëäûðûð, èìêàíñûçëàð öçëÿðèíè éàíà ÷åâèðèðäèëÿð. Àììà
áöòöí èäàðÿëÿðäÿ ÿí ÷îõ êþê ñàëìûøëàð áàøýèðëÿéÿíëÿð
èäè; îíëàð Ðàìáåðÿ áàøãà áèð èäàðÿ öíâàíû âåðèð, éàõóä
éåíè áèð òÿøÿááöñ ö÷öí ìÿñëÿùÿò âåðèðäèëÿð.
Æóðíàëèñò èäàðÿëÿð ýÿçìÿêäÿí éîðóëìóøäó. Î, èíäè
áÿëÿäèééÿ âÿ ïðåôåêò èäàðÿëÿðèíèí èøèíÿ éàõøû áÿëÿä
îëìóøäó. Ãàïûëàðûна áàíê âÿðÿãÿëÿðè, éàõóä ìöñòÿì-
ëÿêÿ îðäóñóíäà õèäìÿòÿ ÷àüûðàí àôèøàëàð éàïûøäûðûëìûø
ðÿèñ îòàãëàðûнын ãàðøûñûíäà îòóðóá саатларла ýþçëÿéÿíäÿ,

104
II ÔßÑÈË

éàõóä ùÿð ñóàëûí úàâàáû, àç ãàëà, öçëÿðèíÿ éàçûëìûø èäàðÿ


èø÷èëÿðè èëÿ ýþðöøäöéö àíëàðäà ÷îõ øåé þéðÿíìèøäè. Ðàì-
áåð Ðéþ èëÿ ñþùáÿòèíäÿ äåìèøäè êè, áöòöí áó ýþðöøëÿð
îíóí öìóìè âÿçèééÿòè àéäûí ýþðìÿñèíÿ ìàíå îëóð.
Таунун ýåòäèêúÿ ãîë-ãàíàä à÷ìàñû ùàãäà äÿãèã ìÿëó-
ìàòû éîõ èäè. Ùÿì äÿ áó ýåò-ýÿëëÿð ñàéÿñèíäÿ ýöíëÿð
äÿ òåç êå÷èðäè. Øÿùÿðèí äöøäöéö âÿçèééÿòäÿí áåëÿ áèð
íÿòèúÿ ÷ûõûðäû êè, êå÷ÿí ùÿð ýöí ñàü ãàëìûø ùÿð êÿñè þëö-
ìÿ éàõûíëàøäûðûð. Ðéþ áîéíóíà àëìûøäû êè, áó ôèêèð äîüðó
ôèêèðäèð, àììà ùÿð ùàëäà, ùàìûéà àèä îëà áèëìÿç.
Áèð äÿôÿ Ðàìáåðèí àðçóñóíà ÷àòìàã öìèäè àðòäû.
Îíà ïðåôåêò èäàðÿñèíäÿí ðÿñìè áèð àíêåò ýþíäÿðмиш вя
ùÿìиí âÿðÿãäÿêè ñóàëëàðà äÿãèã úàâàá éàçìàñûíû õàùèø
åòìèøäèëÿð. Âÿðÿãäÿ îíóí øÿõñèééÿòè, àèëÿ âÿçèééÿòè,
êå÷ìèø âÿ èíäèêè èãòèñàäè âÿçèééÿòè, ùÿì äÿ ùÿéàò òÿðçè
ùàããûíäà ìÿëóìàò èñòÿéèðäèëÿð. Ðàìáåðÿ åëÿ ýÿëìèøäè
êè, áóðàäàêû âÿçèééÿòè èñòèñíà òÿøêèë åëÿäèéèíÿ ýþðÿ þç
äàèìè éàøàéûø éåðèíÿ ãàéòàðûëìàñûíà èìêàí éàðàíûá.
Èäàðÿëÿðèí áèðèíäÿí àëäûüû òÿëÿñèê áèð ìÿëóìàò îíóí öìè-
äèíè äàùà äà àðòûðäû. Íÿùàéÿò, àíêåò âÿðÿãèíèí ùàíñû
áöðîäàí ýþíäÿðèëäèéèíè þéðÿíèá îðà ìöðàúèÿò åäÿíäÿ
îíà äåäèëÿð êè, ùÿìиí àíêåò “áèð ùàäèñÿ áàø âåðÿ áèë-
ìÿñè åùòèìàëûíà ýþðÿ äîëäóðóëóð”.
“Íÿ ùàäèñÿñè?” — Ðàìáåð ñîðóøìóøäó.
Îíà èçàù åëÿìèøäèëÿð êè, ÿýÿð таун õÿñòÿëèéèíÿ òóòóë-
ñà âÿ þëñÿ, áó ìÿëóìàòëàð ëàçûì îëàúàã; ÿââÿëà, àèëÿ
öçâëÿðèíÿ õÿáÿð âåðìÿê ö÷öí, ñîíðà èñÿ õÿñòÿõàíà
õÿðúëÿðèíèí øÿùÿð áöäúÿñè, éàõóä îíóí ãîùóìëàðû òÿðÿ-
ôèíäÿí þäÿíèëÿúÿéèíè äÿãèãëÿøäèðìÿê ö÷öí. ßëáÿòòÿ, áó
ôàêòûí þçö ñöáóò åäèðäè êè, Ðàìáåð ñåâýèëèñèíäÿí òàìàì
àéðû äöøìÿéèá, úÿìèééÿò îíëàðûí ãåéäèíÿ ãàëûð. Àììà
áóíà òÿñÿëëè äåìÿê îëìàçäû. Ðàìáåðèí äèããÿòèíè äàùà
÷îõ úÿëá åäÿí úÿùÿò áó èäè êè, àüûð ôàúèÿ ýöíëÿðèíäÿ áåëÿ
áÿçè èäàðÿëÿð þç èøèíè ÿââÿëêè êèìè äàâàì åòäèðèð. Ùÿì
äÿ êè îíëàð èíäè éóõàðûäàí ýþñòÿðèø àëìàäàí èøëÿéèðëÿð.

105
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ñîíðàêû äþâð Ðàìáåð ö÷öí ùÿì ÷îõ àñàí, ùÿì äÿ


÷îõ ÷ÿòèí áèð äþâð èäè. Î, ÿëäÿí äöøìöøäö. Áöòöí èäà-
ðÿëÿðÿ áàø ÷ÿêìèø, ùÿð úöð òÿøÿááöñÿ ãîøóëìóø âÿ
íÿùàéÿò, àíëàìûøäû êè, ÷ûõûø éîëó éîõäóð. Èíäè êàôåëÿðè
ýÿçìÿéÿ áàøëàìûøäû. Ñÿùÿðëÿð êàôåëÿðäÿí áèðèíèí ñÿêè-
ñèíäÿ îòóðóр, èëûã ïèâÿ è÷ÿ-è÷ÿ ãÿçåòëÿðè îõóéóð, õÿñòÿ-
ëèéèí éàõûí âàõòäà îâãàòûíû þéðÿíìÿê ö÷öí éîë êå÷ÿí-
ëÿðèí öçöíÿ áàõûð âÿ öçëÿðäÿêè ãÿì-ãöññÿíè ýþðöá öçö-
íö éàíà ÷åâèðèðäè. Öçöíö éàíà ÷åâèðÿíäÿ èñÿ ìàüàçà
âèòðèíëÿðèíÿ âóðóëìóø ðåêëàìëàðäà àäû ÷ÿêèëÿí âÿ þçö
éîõà ÷ûõìûø ñïèðòëè èøòàùàачан è÷кèëÿðèí àäëàðûíû äþíÿ-
äþíÿ îõóéàíäàí ñîíðà àéàüà ãàëõûð, øÿùÿðèí êö÷ÿëÿðèíè
äîëàíìàüà áàøëàéûðäû. Áåëÿúÿ, êö÷ÿäÿí êàôåéÿ, êàôå-
äÿí ðåñòîðàíà êå÷ÿ-êå÷ÿ ýöíö áàøà âóðóðäó. Áèð àõøàì
Ðéþ îíó êàôåëÿðäÿí áèðèíèí ãàðøûñûíäà ýþðäö. Æóðíàëèñò
ãàïû àüçûíäà äóðмушду, è÷ÿðè ýèðìÿéÿ òÿðÿääöä åäèðäè.
Íÿùàéÿò, ãÿðàðà ýÿëèá è÷ÿðè êå÷äè âÿ êöíúäÿêè ìàñàëàð-
äàí áèðèíèí àðõàñûíäà îòóðäó. Ùÿìиí ýöíëÿð êàôåëÿðäÿ
äÿ, õöñóñè ýþñòÿðèøÿ ýþðÿ, èøûüû ìöìêöí ãÿäÿð ýåú
éàíäûðìàüà ÷àëûøûðäûëàð. È÷ÿðè àëàãàðàíëûã èäè. Ãöðóáà
яйилìèø ýöíÿøèí ñîí øöàëàðûíäàí ãûçàðìûø ñÿìàíûí ÿêñè
ïÿíúÿðÿéÿ äöøöð âÿ ìàñàëàðûí ìÿðìÿð öñòëöéöíÿ çÿèô
áèð èøûëòû âåðèðäè. Áîø çàëäà Ðàìáåð ãàðà áèð êþëýÿéÿ áÿí-
çÿéèðäè âÿ Ðéþ áàøà äöøäö êè, î, äÿðèí ôèêðÿ äàëûá. Åëÿ áó
øÿùÿðäÿ ùÿáñÿ äöøÿíëÿðèí ùàìûñû áåëÿ âÿçèééÿòäÿäèð âÿ
îíëàðû õèëàñ åòìÿê ö÷öí ÷îõ èø ýþðìÿê ëàçûìäûð. Ðéþ
öçöíö éàíà ÷åâèðäè.
Ðàìáåð âàõòûíûí áèð ùèññÿñèíè äÿ âàüçàëäà êå÷èðèðäè.
Äÿìèð éîëóíà à÷ûëàí ãàïûëàð áàüëàíìûøäû. Àììà êö÷ÿ
òÿðÿôäÿí ýþçëÿìÿ çàëëàðûíà ýèðìÿê îëóðäó. Çàëëàðûí è÷è
êþëýÿëè âÿ ñÿðèí îëäóüóíäàí áÿçÿí äèëÿí÷èëÿð äÿ áóðà
ýÿëèðäèëÿð. Ðàìáåð áó çàëëàðäà ãàòàðëàðûí êå÷ìèø ùÿðÿêÿò
úÿäâÿëèíè, òöïöðìÿéèí ãàäàüàí îëìàñû ùàããûíäà ãåé-
äè, äÿìèðéîë ïîëèñèíèí åëàíëàðûíû äþíÿ-äþíÿ îõóéóðäó.
Ñîíðà àëàãàðàíëûã çàëûí áèð êöíúöíäÿ îòóðóðäó. Àéëàð-

106
II ÔßÑÈË

äàí áÿðè èøëÿìÿéÿí õèäìÿò ýóøÿëÿðèíÿ, Áàíäîëäà, éàõóä


Êàííäà ýþçÿë èñòèðàùÿò òÿêëèô åäÿí ðåêëàì øÿêèëëÿðèíÿ
òàìàøà åäèðäè. Áó êèìñÿñèç ýуøÿäÿ Ðàìáåð õÿéàëà
äàëûð, ãÿðèáÿ áèð ðàùàòëûã âÿ àçàäëûã òàïûðäû. Ðàìáåð
Ðéþéÿ åòèðàô åëÿìèøäè êè, õÿéàëà äàëûá éàäà ñàëäûüû éåð-
ëÿðèí ùàìûñûíäàí ÷îõ Ïàðèñè àðçóëàéûð. Áó øÿùÿðèí ãÿäèì
äàøëàðäàí ùþðöëìöø áèð ýóøÿñè, Ïàëå-Ðóàéàë ìåéäà-
íûíäà äÿíëÿíÿí ýþéÿð÷èíëÿð, Øèìàë âàüçàëû, Ïàíòåîí
ìÿùÿëëÿñè, éàäà äöøÿí áàøãà ýóøÿëÿð Ðàìáåðÿ ðàùàòëûã
âåðìèð âÿ áó øÿùÿðè áåëÿ ÷îõ ñåâäèéèíè ùÿëÿ èíäè àíëà-
éûðäû. Ðéþ èñÿ ôèêèðëÿøèðäè êè, Ðàìáåðèí Ïàðèñÿ ìÿùÿááÿòè
ñåâäèéè ãàäûíà ìÿùÿááÿòè èëÿ áàüëûäûð. Áèð äÿôÿ Ðàìáåð
Ðéþéÿ äåìèøäè êè, ñÿùÿð ñààò äþðääÿ éóõóäàí îéàíûð,
äîüìà øÿùÿðè éàäà ñàëûð. Ùÿêèì èñÿ þç òÿúðöáÿñèíäÿí
áèëèðäè êè, ùÿìèí ñààòäà áÿçÿí êèøè þç ãàäûíûíà úàí àòûð.
Áÿëè, ñààò äþðäÿ ãÿäÿð ÿí àüûð ýåúÿëÿðäÿ áåëÿ àäàì
éàòûð. Ñåâÿí áèð öðÿê èñÿ ðàùàòëûüûíû àíúàã þç ñåâýèëè-
ñèíäÿ òàïà áèëèð âÿ îíà ãîâóøàíäàí ñîíðà ÿí äÿðèí, ÿí
øèðèí éóõóéà ýåäÿ áèëèð.

***
Áþéöê êèëñÿ éûüûíúàüûíäàí áèð íå÷ÿ ýöí ñîíðà èñòèëÿð
áàøëàäû. Èéóí àéû ãóðòàðûðäû. Áàçàð ýöíö, êèëñÿ éûüûíúà-
üûíäà éàüàí éàüûøäàí áèð ýöí ñîíðà ãÿôèëäÿí èñòè éàé
ýöíëÿðè áàøëàäû. ßââÿëúÿ ãàéíàð íÿôÿñëè ýöúëö áèð êöëÿê
áöòöí ýöíö ÿñèá øÿùÿðèí äèâàðëàðûíû ãóðóòäó. Ñîíðà
ýöíÿøëè ýöíëÿð áàøëàäû. Áöòöí ýöíö øÿùÿðÿ, åëÿ áèë, îä
ÿëÿíèðäè. Åâäÿí âÿ êþëýÿëè êö÷ÿëÿðäÿí ÷ûõàíäà ýöíÿø
øöàëàðû àäàìûí ýþçëÿðèíè ãàìàøäûðûðäû. Éàéûí èëê èñòèëÿðè
таундан ãûðûëàíëàðûí ñàéûíûí àðòìàñû èëÿ åéíè âàõòà òÿñà-
äöô åëÿìèøäè. Ùÿôòÿäÿ éåääè éöç àäàì þëöðäö. Ìÿð-
êÿçëÿ ÿòðàô àðàñûíäàêû îðòà ìÿùÿëëÿëÿðäÿ, àäÿòÿí, àäàì-
ëàðûí ýöíö à÷ûã ùàâàäà, åéâàíëàðäà êå÷èðäè. Èíäè àäàì-
ëàð ÷þëÿ ÷ûõìûð, öñòÿëèê, ãàïû-ïÿíúÿðÿíè äÿ áÿðê-áÿðê

107
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

áàüëàéûðäûëàð. Áèëìÿê îëìóðäó: úàìààò èñòèäÿí ýèçëÿíèðäè,


éîõñà таунäàí? Áÿçè åâëÿðäÿí èíèëòèëÿð äÿ åøèäèëèðäè.
ßââÿëëÿð àäàìëàð áåëÿ ñÿñëÿð åøèäÿíäÿ àéàã ñàõëàéûá
ìàðàãëàíûð, ãóëàã àñûðäûëàð. Èíäè èñÿ, åëÿ áèë, ùàìûíûí öðÿ-
éèíäÿí äàø àñûëìûøäû. Ùå÷ êèì éàí-éþðÿäÿêè èíèëòèëÿðÿ
ìÿùÿë ãîéìóð, áó ñÿñëÿðè àäè äàíûøûã äèëè ñàéûðäûëàð.
Øÿùÿð äàðâàçàëàðûíäà áàø âåðìèø òîããóøìàëàð âàõòû
æàíäàðìëàð ñèëàùà ÿë àòìàëû îëìóøäóëàð âÿ áèð íå÷ÿ
àäàì éàðàëàíìûøäû. Èñòèíèí âÿ ãîðõóíóí òÿñèðèíäÿí áàøû
ãûçìûø сакинляр ÿùâàëàòû äàùà äà øèøèðäèð âÿ äàíûøûðäûëàð
êè, òîããóøìà âàõòû þëÿíëÿð äÿ îëóá. Úàìààò àðàñûíäà
íàðàçûëûã ýåòäèêúÿ àðòäûüûíäàí øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè íèýàðàí-
ëûã êå÷èðìÿéÿ áàøëàìûø, êöéëÿíìèø ÿùàëèíèí öñéàíà
ãàëõìàñû åùòèìàëûíà ãàðøû ëàçûìè òÿäáèðëÿð ýþðìÿéÿ
áàøëàìûøäû. Ãÿçåòëÿðäÿ ãàäàüàí ñààòëàðû ùàããûíäà ýþñ-
òÿðèøëÿð ÷àï îëóíäó âÿ ýþñòÿðèøè ïîçàíëàðû ùÿáñ úÿçàñû
èëÿ ùÿäÿëÿäèëÿð. Øÿùÿðäÿ ïàòðóëëàð äîëàíûðäû. Áÿçÿí ýåúÿ-
ëÿð êèìñÿñèç êö÷ÿëÿðäÿ ýþçÿò÷è àòëàðûíûí àéàã ñÿñëÿðè
åøèäèëèð, àòëûëàð áàüëû ïÿíúÿðÿëÿðèí àðàñû èëÿ êå÷èá-ýåäèðäè-
ëÿð. Ýþçÿò÷èëÿð êå÷ÿíäÿí ñîíðà øÿùÿðèí êö÷ÿëÿðèíÿ âàùè-
ìÿ äîëó áèð ñöêóò ÷þêöðäö. Øÿùÿðäÿ òÿêÿìñåéðÿê ýöëëÿ
ñÿñëÿðè äÿ åøèäèëèðäè. Õöñóñè ñèëàùëû äÿñòÿëÿð øÿùÿðäÿ ðàñò
ýÿëÿí èò-ïèøèéè âóðóá éûüûðäûëàð êè, ùåéâàíëàð øÿùÿðÿ áèðÿ
éàéìàñûíëàð. Åëÿ áó àòÿø ñÿñëÿðè äÿ ÿùàëèíèí ùÿéÿúàíûíû
àðòûðûðäû.
Èñòèäÿí âÿ ñöêóòäàí áåçèêìèø, ùÿì äÿ ãîðõó è÷èíäÿ
éàøàéàí øÿùÿð úàìààòû ùÿð àäè øåéÿ áþéöê ìÿíà âåð-
ìÿéÿ áàøëàìûøäû. Ôÿñèë äÿéèøÿðêÿí ñÿìàíûí ðÿíýèíè âÿ
òîðïàüûí ÿòðèíèí äÿéèøäèéèíè áó èë ùàìû äóéà áèëìèøäè.
Ùàìû ùèññ åäèðäè êè, éàé áàøëàéûá âÿ èñòè ùàâà åïèäå-
ìèéàíû äàùà äà ýöúëÿíäèðÿúÿê. Àõøàìëàð øÿùÿð öçÿ-
ðèíäÿ ó÷óøàí ãàðàíãóøëàðûí ñÿñè äÿ, åëÿ áèë, úûðëàøìûøäû.
Áàçàðà ýÿòèðèëÿí ýöëëÿðèí äÿ äöéìÿñè òåç à÷ûëûðäû. Ñÿùÿð
ñàòûëàí ýöëëÿðèí ëÿ÷ÿêëÿðè òîçëó ñÿêèëÿðÿ òþêöëöðäö. À÷ûã-
úà äóéóëóðäó êè, áàùàð êå÷èá âÿ îíóí ýÿòèрäèéè ýöëëÿð

108
II ÔßÑÈË

èñòèäÿí âÿ таун ãîðõóñóíäàí ñîëóð, ìÿùâ îëóð. Èíäè áèçèì


øÿùÿð úàìààòû ö÷öí ìàâè éàé ñÿìàñû äà, öðÿêñûõàí òîç-
ëó êö÷ÿëÿð äÿ þëöì úàð÷ûëàðû èäè. Ùÿð ýöí øÿùÿðäÿ éöç-
äÿí ÷îõ àäàì þëöðäö. Èíäè ïàðëàéàí ýöíÿø àäàìëàðû
ÿââÿëêè êèìè ÷èìÿðëèêëÿðÿ âÿ èñòèðàùÿòÿ ÷àüûðìûðäû. ßêñè-
íÿ, èíäè àäàìëàð ýöíÿøäÿí äÿ, ùÿéàòäàí äà ýèçëÿíèð-
äèëÿð. Èíäèêè ýöíÿø øöàëàðû ÿââÿëêè õîøáÿõò ýöíëÿðèí ìèí
ðÿíýëè øöàëàðûíà îõøàìûðäû. Таун ýöíÿøè òÿáèÿòèí áöòöí
ðÿíýëÿðèíè ñîëäóðìóø, èíñàí øÿíëèéèíè ãàðà þðïÿéÿ áöðö-
ìöøäö.
Áÿëè, õÿñòÿëèê áþéöê äÿéèøèêëèêëÿð éàðàòìûøäû. ßââÿë-
ëÿð áöòöí øÿùÿð úàìààòû éàéû ñåâèíúëÿ ãàðøûëàéûðäû. Àç
ãàëà, áöòöí øÿùÿð äÿíèçÿ àõûøûð, ÷èìÿðëèêëÿð ýÿíúëÿðëÿ
äîëóðäó. Áó éàé èñÿ äÿíèçäÿ ÷èììÿê ãàäàüàí îëóí-
ìóø, àäàìëàð äÿíèç ñåâèíúèíäÿí óçàã äöøìöøäöëÿð.
Áåëÿ øÿðàèòäÿ íåúÿ éàøàéûðäûëàð? Þìðöìöçöí ùÿìиí
ýöíëÿðèíèí ÿí äÿãèã òÿñâèðèíè Òàðóíóí ãåéäëÿðèíäÿ òàï-
ìàã îëàð. ×öíêè î, таунун éàéûëìàñû âÿ ýåäèøèíè éàõøû
èçëÿéèðäè. Î ãåéä åëÿìèøäè êè, ðàäèî ìÿëóìàòëàðûíäàí
айдын олур ки, таун ãóðáàíëàðû ñàéûíûí ùÿôòÿäÿ éöçëÿðъÿ
äåéèë, ýöíäÿ äîõñàí èêè, éöç éåääè, éàõóä éöç èéèðìè
ùåñàáû èëÿ äåéèëäèéè ýöíëÿðäÿí âÿçèééÿòèí äÿéèøäèéè
ìÿëóì îëìóøäó. Ãÿçåòëÿð âÿ øÿùÿð ðÿùáÿðëÿðè таун
ùàããûíäà ìÿëóìàòäà ùèéëÿýÿðëèê èøëÿäèðëÿð. Îíëàðà åëÿ
ýÿëèð êè, ùÿôòÿëèê äîããóç éöç îí ðÿãÿìè ÿâÿçèíÿ ýöí-
äÿëèê éöç îòóç ðÿãÿìèíè âåðìÿêëÿ ñàéû àçàëäûð âÿ âÿçèé-
éÿòè éöíýöëëÿøäèðèðëÿð. Î, åïèäåìèéàíûí òþðÿòäèéè ãÿðèáÿ
ÿùâàëàòëàðû äà ãÿëÿìÿ àëìûøäû. Áîøàëìûø ìÿùÿëëÿëÿðäÿí
áèðèíäÿ òÿê éàøàéàí áèð ãàäûí ýåúÿéàðûñû ïÿíúÿðÿñèíè
à÷ûð, ÷þëÿ íÿ èñÿ ãûøãûðûð âÿ éåíèäÿí ïÿíúÿðÿñèíè áàüëà-
éûðìûø. Òàðó ùÿì äÿ éàçûðäû êè, äöêàíëàðäà íàíÿëè êîíôåò
ãàëìàìûøäû, ÷öíêè ñþç éàéûëìûøäû êè, áó êîíôåòëÿð
éîëóõìàíûí ãàðøûñûíû àëûð.
Òàðó þç êþùíÿ òàíûøëàðû öçÿðèíäÿ ìöøàùèäÿñèíè äÿ
äàâàì åòäèðìèøäè. Î éàçûðäû êè, àäÿòÿí, ïèøèêëÿðèí

109
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

öñòöíÿ òöïöðÿí ãîúà äà ïèñ âÿçèééÿòÿ äöøìöøäö. Ýöëëÿ


ñÿñëÿðè åøèäèëÿí ñÿùÿð ïèøèêëÿðèí áèð ùèññÿñè ãûðûëìûø,
ãàëàíëàðû èñÿ ãîðõóäàí ãà÷ûá ýèçëÿíìèøäèëÿð. Ùÿìèí
ýöí ãîúà, àäÿòè öçðÿ, åéâàíà ÷ûõìûø, ïèøèêëÿðè êö÷ÿäÿ
ýþðìÿéèá òÿÿúúöáëÿíìèø, îéàí-áóéàíà áîéëàíìûø âÿ
åéâàíäà äàéàíûá ýþçëÿìÿéÿ áàøëàéûáìûø. Ãîúà ÿñÿáè
ùÿðÿêÿòëÿðëÿ åéâàíûí ìÿùÿúúÿðèíè äþéÿúëÿéèð, éåíè
êàüûç ïàð÷àëàðû äîüðàéûá ùàçûðëàéûðìûø. Î, áèð íå÷ÿ äÿôÿ
îòàüà ýèðèá, åéâàíà ÷ûõûá, íÿùàéÿò, åâÿ ýèðèá, ãàïû-ïÿí-
úÿðÿíè àúûãëà áàüëàéûá. Ñîíðàêû ýöíëÿðäÿ åéíè ÿùâàëàò
òÿêðàð îëóíóá, àììà ãîúàíûí ñèôÿòèíèí äÿéèøäèéè, ãÿì-
ãöññÿéÿ áàòäûüû à÷ûãúà äóéóëóðìóø. Áèð ùÿôòÿ ñîíðà
Òàðó ãîúàíû ÷îõ ýþçëÿñÿ äÿ, î, åéâàíà ÷ûõìàéûá. Ñîíðà
èñÿ Òàðó þç ýöíäÿëèéèíÿ áåëÿ áèð ãåéä äÿ ÿëàâÿ åäèá:
“Таун åïèäåìèéàñû âàõòû ïèøèêëÿðèí öñòöíÿ òöïöðìÿê
ãàäàüàíäûð”.
Òàðóíóí òàíûøëàðûíäàí áèðè äÿ ãîíøóëóãäàêû ýåúÿ
ãàðîâóë÷óñó èäè. Ùÿð àõøàì åâÿ ãàéûäàðêÿí Òàðó îíóí-
ëà ðàñòëàøûðäû. Êèøè ýåúÿíèí ãàðàíëûüûíäà âàð-ýÿë åäèð âÿ
ðàñò ýÿëÿíëÿðÿ äåéèðäè êè, áåëÿ áèð áÿëà áàø âåðÿúÿéèíè î,
ÿââÿëúÿäÿí äóéóáìóø. Òàðó êèøèíèí, äîüðóäàí äà, áåëÿ
áèð ñþç äåìèø îëäóüóíó åòèðàô åëÿéèá âÿ îíóí éàäûíà
ñàëûá êè, õÿñòÿëèê éîõ, çÿëçÿëÿ îëàúàüûíû õÿáÿð âåðèðìèø.
Ãîúà ýþçÿò÷è úàâàáûíäà äåéèá: “Åëÿ êàø çÿëçÿëÿ áàø
âåðìèø îëàéäû! Çÿëçÿëÿ áèð äÿôÿ îëóð âÿ ãóðòàðûá ýåäèð...
Þëöëÿðè, äèðèëÿðè ñàéûðëàð, ñîíðà ñþç-ñþùáÿò êÿñèëèð. Àììà
áó õÿñòÿëèê ÷îõ ñÿôåù øåéäèð. Õÿñòÿëèéÿ éîëóõìàéàíëàð
äà õÿñòÿëèéè öðÿéèíäÿ ýÿçäèðèð”.
Ìåùìàíõàíà ìöäèðèíèí äÿ âÿçèééÿòè éàõøû äåéèëäè.
ßââÿëëÿð øÿùÿðèí ãîíàãëàðû øÿùÿðäÿí ÷ûõà áèëìÿäèêëÿ-
ðèíÿ ýþðÿ ìåùìàíõàíàäà ãàëûðäûëàð. Åëÿ êè åïèäåìèéà
ýöúëÿíäè âÿ øÿùÿðäÿí ÷ûõìàã öìèäè àçàëäû, ÷îõëàðû
äîñò-òàíûø åâèíÿ êþ÷äö. Øÿùÿðÿ éåíè ãîíàãëàð ýÿëìÿ-
äèéèíäÿí îòàãëàðûí ÷îõó áîø ãàëìûøäû. Ìåùìàíõàíàäà
ãàëìûø êèðàéÿíèøèíëÿðäÿí áèðè äÿ Òàðó èäè. Ìöäèð îíó

110
II ÔßÑÈË

ýþðÿíäÿ äèë-àüûç åäèð âÿ äåéèðäè êè, áóðàäà ãàëìûø ìöø-


òÿðèëÿðÿ äÿðèí ùþðìÿòè îëìàñà, ìåùìàíõàíàíû áàüëà-
йаðäû. Ìöäèð òåç-òåç Òàðóäàí åïèäåìèéàíûí íÿ ãÿäÿð
÷ÿêÿ áèëÿúÿéè åùòèìàëûíû ñîðóøóðäó. Òàðó èñÿ áåëÿ úàâàá
âåðìèøäè: “Äåéèëÿíÿ ýþðÿ, áåëÿ õÿñòÿëèêëÿð ñîéóã äöøÿí-
äÿ êÿñèëèð”. Ìöäèð ùÿéÿúàíëû ñÿñëÿ äåéèá: “Àõû, úÿíàá,
áèçäÿ ùå÷ âàõò ÿìÿëëè-áàøëû ñîéóã îëìóð. Ùÿð ùàëäà,
ùÿëÿ áèð íå÷ÿ àé ÷ÿêÿð... Ìöäèð þçö äÿ éàõøû áèëèðäè êè,
ùÿëÿ áèð íå÷ÿ èë áóðàëàðà ñÿôÿð åäÿí îëìàéàúàã. Таун
òóðèçìèí êþêöíö áàëòàëàìûøäû. Úÿíàá Îòîí, éàïàëàüà
îõøàéàí êèøè äÿ áèð ìöääÿò éîõà ÷ûõàíäàí ñîíðà ðåñ-
òîðàíà ýÿëìÿéÿ áàøëàìûøäû. Àììà èíäè àðâàäû èëÿ äåéèë,
óøàãëàðû èëÿ ýÿëèðäè. Ñîðóøóá þéðÿíäèëÿð êè, àðâàäûí àíàñû
õÿñòÿëÿíèá þëìöø, àíàñûíà ãóëëóã åëÿäèéèíÿ ýþðÿ þçö
êàðàíòèíäÿäèð. Ìöäèð Òàðóéà äåìèøäè: “Ùÿð ùàëäà, éàõøû
ìÿñÿë äåéèë. Àðâàäû êàðàíòèíäÿ îëäó-îëìàäû, îíëàðäàí
óçàã ýÿçìÿê éàõøûäûð.
Òàðó èçàù åëÿäè êè, ÿýÿð áåëÿ ôèêèðëÿøñÿëÿð, ýÿðÿê
ùàìûäàí óçàã ýÿçÿëÿð, ùàìûäàí ÷ÿêèíÿëÿð. Ìöäèð ãÿòè
åòèðàç åëÿäè: “Éîõ, úÿíàá, íÿ ñèçäÿí, íÿ äÿ ìÿíäÿí
÷ÿêèíìÿê ëàçûìäûð”.
Таун ýåòäèêúÿ ýöúëÿíñÿ äÿ, úÿíàá Îòîíóí ÿùâàëû
äÿéèøìèðäè. Î, ùÿìèøÿêè êèìè ðåñòîðàíà ýèðèð, óøàãëàðû
èëÿ öç-öçÿ îòóðóð, îíëàðà òåç-òåç ýþñòÿðèø âåðèð, àúûãëà-
íûðäû. Òÿêúÿ áàëàúà îüëàí áèð àç äÿéèøìèøäè. Î äà áàúûñû
êèìè ãàðà ïàëòàð ýåéìèø âÿ ñòóëà éàïûõûá îòóðìóøäó.
Åëÿ áèë, àòàñûíûí êè÷èëäèëìèø ÿêñè èäè. Ýåúÿ íÿçàðÿò÷èñèíèí
úÿíàá Îòîíäàí õîøó ýÿëìèðäè âÿ î, áèð äÿôÿ Òàðóéà
äåìèøäè: “Áó êèøè åëÿ þëÿíäÿ äÿ ãàðà êîñòéóìäà þëÿúÿê.
Îíóí ìåéèтèíè äÿôíÿ ùàçûðëàìàüà åùòèéàú ãàëìàéàúàã.
Åëÿ þëÿí êèìè ãÿáðÿ ãîéàúàãëàð, ýåéèìè ùàçûðäûð”.
Òàðóíóí ýöíäÿëèéèíäÿ êåøèø Ïàíåëóíóí ìþèçÿñè
ùàããûíäà äà ãåéäëÿð âàðäû. Î éàçûðäû: “Îíóí úîøìà-
ñûíûí ñÿáÿáèíè áàøà äöøöðÿì. Àäÿòÿí, áÿëà ýÿëÿíäÿ äÿ,
ñîíà ÷àòàíäà äà ñþç-ñþùáÿò áàøëàéûð. Áÿëà ýÿëÿíäÿ

111
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

êþùíÿ àäÿò ùÿëÿ èòìÿìèø îëóð, ãóðòàðàíäà èñÿ ùÿìиí


àäÿò áÿðïà îëóíóð. Àíúàã áÿäáÿõòëèê ùþêì ñöðäöéö
âàõò àäàìëàð øÿðàèòÿ àäÿò åäèð, éÿíè ñóñìàüû þéðÿíèð.
Ýþçëÿéÿê, ýþðÿê íÿ îëóð?”
Òàðó ùÿì äÿ éàçûðäû êè, Ðéþ èëÿ óçóí áèð ñþùáÿò åäèá
âÿ ùÿìиí ñþùáÿò ñÿìÿðÿëè îëóá. Î, ùÿêèìèí àíàñû
ìàäàì Ðéþíöí ýþçëÿðèíèí à÷ûã-ãÿùâÿéè ðÿíýè âÿ áó
ýþçëÿðäÿ äóéóëàí ùÿäñèç õåéèðõàùëûã ùèññèíèí таунäàí äà
ýöúëö îëìàñûíû éàçìûøäû. Äàùà ñîíðà èñÿ ùÿêèì Ðéþíöí
ìöàëèúÿ åòäèéè ñèíÿýèð ãîúà ùàããûíäà ãåéäëÿð ýÿëèðäè.
Òàðó ùÿìèí ãîúàíûí ýþðöøöíÿ ùÿêèìëÿ ñþùáÿò
åòäèéè ýöí îíóíëà áèðýÿ ýåòìèøäè. Ãîúà þçöíöí èêè
íîõóä êцïÿñèíè áàëûøûí àëòûíà ãîéóá, äèðñÿêëÿíèá îòó-
ðóáìóø. Î, Òàðóíó ýþðÿí êèìè áèú-áèú ýöëöìñÿéèá âÿ
ÿëëÿðèíè îâóøäóðàðàã äåéèá: “Ùÿ, áèðè äÿ ýÿëäè. Çÿìàíÿ
äÿéèøèá. Èíäè õÿñòÿäÿí ÷îõ ùÿêèì âàð. Äåìÿëè, âÿçèééÿò
úèääèëÿøèð, åëÿìè? Êåøèø äöç äåéèá, ùÿð êяñ þç úÿçàñûíû
÷ÿêèð”.
Åðòÿñè ýöí Òàðó ãîúàíûí éàíûíà òÿê ýÿëèá.
Òàðóíóí õàòèðÿ äÿôòÿðèíäÿ éàçûëäûüûíà ýþðÿ, õÿñòÿ
ãîúà ÿëëè éàøûíà ãÿäÿð õûðäàâàò÷ûëûã åäèá, ÿëëè éàøà
÷àòàíäàí ñîíðà èñÿ áåëÿ ãÿðàðà ýÿëèá êè, èøëÿäèéè áÿñäèð,
éåðèíÿ óçàíûá âÿ äàùà àéàüà ãàëõìàéûá. ßñëèíäÿ èñÿ
ñèíÿýèðëèê àéàã öñòÿ îëàí õÿñòÿéÿ äàùà àç ÿçàá âåðèð.
Þçöíöí õûðäà ýÿëèðè èëÿ éåòìèø áåø éàøà ÷àòìûø ãîúà åëÿ
èíäè äÿ ãûâðàã ýþðöíöðäö. ßí ÷îõ àúûüû ýÿëÿí øåé èñÿ
ñààòäûð, åâèíäÿ áèð äÿíÿ äÿ îëñóí ñààò éîõ èäè. Îíóí
äåäèéèíÿ ýþðÿ, ñààò ùÿì áàùàäûð, ùÿì äÿ ÿùÿìèééÿòñèç
øåéäèð. Î, âàõòû, ÿëÿëõöñóñ ÿí âàúèá ñàéäûüû éåìÿê âàõ-
òûíû êöïÿëÿðäÿêè íîõóäëàðëà ùåñàáëàéûðäû. Éóõóäàí îéà-
íàíäà êöïÿíèí áèðè íîõóäëà äîëó îëóðäó. Ñîíðà íîõóä-
ëàðû áèð-áèð ñÿëèãÿ âÿ äÿãèã ùÿðÿêÿòëÿ áàøãà êöïÿéÿ àòûð
âÿ âàõòû ùåñáàëàéûðäû. Î äåéèðäè: “Êöïÿ îí áåø äÿôÿ
äîëàíäà éåìÿéèìèí âàõòû ÷àòûð. Âàõòû ùåñàáëàìàã àñàí
èøäèð”.

112
II ÔßÑÈË

Àðâàäûíûí äåäèéèíÿ ýþðÿ, áó êèøè ëàï ýÿíú éàøëà-


ðûíäàí þç õàñèééÿòèíè áцðóçÿ âåðèá. Î, ùå÷ âàõò ùå÷ íÿ
èëÿ ìàðàãëàíìàéûá; íÿ þç èøèíÿ, íÿ äîñòëàðûíà, íÿ êàôå
ÿéëÿíúÿëÿðèíÿ, íÿ ìóñèãèéÿ, íÿ ãàäûíëàðà, íÿ äÿ ýÿçèí-
òèéÿ ùÿâÿñè îëуá. Î, éàøàäûüû øÿùÿðäÿí äÿ êÿíàðà ÷ûõ-
ìàéûá. Òÿê áèðúÿ äÿôÿ àèëÿ èøëÿðèíÿ ýþðÿ ßëúÿçàèð øÿùÿ-
ðèíÿ ýåòìÿëè îëóá. Îíäà äà Îðàíà éàõûí âàüçàëëàðäàí
áèðèíäÿ äàéàíûá, øÿùÿðÿ ÷ûõà áèëìÿéèá âÿ åëÿ áèðèíúè
ãàòàðëà äà ýåðè ãàéûäûá.
Òàðóíóí áåëÿ áèð ùÿéàò òÿðçèíÿ òÿÿúúöáëÿíäèéèíè
ýþðÿíäÿ ãîúà èçàù åòìÿéÿ ÷àëûøûá êè, äèíè ÿãèäÿéÿ
ýþðÿ, èíñàí ùÿéàòûíûí áèðèíúè ùèññÿñè éîõóø, èêèíúè ùèññÿñè
èñÿ åíèøäèð. Þìðöí åíèø ùèññÿñè èíñàíûí þçöíäÿí àñûëû
îëìóð, þìöð ýþçëÿíèëìÿäÿí ãûðûëà áèëÿð, áåëÿ áèð âÿçèé-
éÿòäÿ ùå÷ íÿ åòìÿê îëìàç, åëÿ ÿí éàõøûñû áóäóð êè, ùå÷
íÿ åòìÿéÿñÿí. Êèøè ùå÷ ÷ÿêèíìÿäÿí þç ôèêðèíèí ÿëåé-
ùèíÿ äÿ ÷ûõûðäû. Àç ñîíðà Òàðóéà äåìèøäè êè, Àëëàù
éîõäóð, ÿýÿð Àëëàù þçö ìþâúóä îëñà, êåøèøëÿðÿ åùòèéàú
ãàëìàçäû. Òàðó áàøà äöøäö êè, áó ôèêèð òåç-òåç éûüûëàí
äèíè èàíÿëÿðÿ ýþðÿ éàðàíûá. Ãîúàíûí øÿõñèééÿòèíäÿ
íÿçÿðÿ ÷àðïàí úÿùÿòëÿðäÿí áèðè äÿ áó èäè êè, ùÿëÿ ÷îõ
éàøàìàã öìèäèíäÿ îëäóüóíó òåç-òåç òÿêðàр åäèðäè.
Òàðó þç-þçöíäÿí ñîðóøóðäó: “Ýþðÿñÿí, áó ãîúà
ïåéüÿìáÿð äåéèë êè?” Ñîíðà äà ñóàëûíà þçö úàâàá âåðèð-
äè: “Îëà áèëÿð, ÿýÿð ïåéüÿìáÿðëèê ÿãèäÿéÿ ñàäèãëèê-
äèðñÿ, î äà ïåéüÿìáÿðäèð”.
Òàðóíóí õàòèðÿ äÿôòÿðèíäÿ íÿçÿðÿ ÷àðïàí éàçûëàðäàí
áèðè äÿ тауна òóòóëìóø øÿùÿðèí áèðýöíëöê ùÿéàòûíûí âÿ
øÿùÿð ñàêèíëÿðèíèí ùÿìиí éàé ýöíöíäÿêè ìÿøüóëèééÿòèíèí
äÿãèã òÿñâèðèäèð. “Àäàìëàð àíúàã ÿééàøëàðà ýöëöðëÿð,
ÿééàøëàðûí þçëÿðè èñÿ ùàìûäàí ÷îõ ýöëöðëÿð”. Ñîíðàêû
òÿñâèð èñÿ áåëÿ äàâàì åäèð: “Ñÿùÿð òåçäÿí øÿùÿðèí
êèìñÿñèç êö÷ÿëÿðèíäÿ éöíýöë áèð ìåù ÿñèð. Ùÿìиí àí,
åëÿ áèë, ýåúÿ êå÷èíÿíëÿðëÿ ýöíäöç úàí âåðìÿéÿ ùàçûð-
ëàøàíëàðûí àðàñûíäà þòÿðè áèð ôàñèëÿäèð, åëÿ áèë, таун áèð

113
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

àíëûã ýöúäÿí äöøöð âÿ äàéàíûá íÿôÿñèíè äÿðèð. Ùÿìиí


âàõò áöòöí ìàüàçàëàð áàüëû îëóð. Áÿçèëÿðèíèí ãàïûñûíà
áåëÿ áèð éàçû äà âóðóëóð: “Тауна ýþðÿ áàüëûäûð”. Äåìÿëè,
áàøãà äöêàíëàð à÷ûëсà äà, áó à÷ûëìàéàúàã. Ãÿçåòñàòàí-
ëàð ùÿëÿ éóõóäàäûðëàð, ãÿçåòëÿðäÿêè éåíèëèêëÿðè ãûøãûðà-
ãûøãûðà ìöøòÿðè ÷àüûðìûðëàð. Êö÷ÿëÿðèí òèíèíäÿ, èøûã äèðÿê-
ëÿðèíèí àëòûíäà îòóðóá ìöðýö âóðóðëàð. Èíäè òðàìâàéëàð
ùÿðÿêÿòÿ ýÿëèá ñÿñ-êöé ñàëàí êèìè îíëàð äà àéûëûá øÿùÿðÿ
éàéûëàúàã, “таун” ñþçöíöí èðè ùÿðôëÿðëÿ éàçûëäûüû ãÿçåò-
ëÿðè àäàìëàðà óçàäàúàãëàð”. Ìÿãàëÿ áàøëûãëàðû äèããÿòè
úÿëá åäèð: “Áóèëêè ïàéûç таун ïàéûçû îëàúàãìû?” Ïðîôåñ-
ñîð Á. áåëÿ úàâàá âåðèá: “Õåéð”. Таунун éàéûëäûüû äîõ-
ñàí äþðäöíúö ýöí ÿðçèíäÿ éöç èéèðìè äþðä àäàì þëöá.
“Êàüûç ÷àòûøìàçëûüû ýåòäèêúÿ äàùà ÷îõ äóéóëñà äà,
áÿçè ãÿçåòëÿð þç ùÿúìèíè êè÷èëòìÿëè îëñà äà, “Åïèäåìèéà
õÿáÿðëÿðè” àäëû éåíè áèð ãÿçåò ìåéäàíà ÷ûõìûøäû. Ãÿçå-
òèí âÿçèôÿñè áåëÿ èçàù îëóíóðäó: “Ãÿçåòèí ìÿãñÿäè õÿñ-
òÿëèéèí ÷îõàëìàñû âÿ àçàëìàñû ùàããûíäà äÿãèã ìÿëó-
ìàòëàðû ÿùàëèéÿ ÷àòäûðìàã, åïèäåìèéàíûí ýÿëÿúÿéè áàðÿ-
äÿ õÿáÿð âåðìÿê, õÿñòÿëèéÿ ãàðøû ìöáàðèçÿ àïàðìàüà
ùàçûð îëàí ùÿð êÿñëÿ ÿëàãÿ éàðàòìàã, ÿùàëèíè ìÿíÿâè
äöøкöíëöêäÿí ãîðóìàã, ðÿùáÿðëèéèí ãÿðàðëàðûíû éàé-
ìàã, áèð ñþçëÿ, äö÷àð îëäóüóìóç áÿëàéà ãàðøû ìöáà-
ðèçÿ ñÿéëÿðèíè áèðëÿøäèðìÿêäèð”. Åëÿ, ÿñëèíäÿ äÿ, ÷îõ
êå÷ìÿìèø ùÿìиí ãÿçåò таунун ãàðøûñûíû àëà áèëÿí ÿðçàã
íþâëÿðè ùàãäà ìÿëóìàòëàð âåðìÿéÿ áàøëàäû.
“Ñÿùÿð ñààò àëòûäàí, ãÿçåò êþøêëÿðèíèí à÷ûëìàñûíà áèð
ñààò ãàëìûø íþâáÿ éàðàíûð, ãÿçåòëÿð ÿââÿëúÿ êþøêëÿðäÿ,
ñîíðà èñÿ øÿùÿð ÿòðàôûíà èøëÿéÿí òðàìâàéëàðäà ñàòûëûð.
Òðàìâàé øÿùÿðèí éåýàíÿ íÿãëèééàò âàñèòÿñèíÿ äþíöá âÿ
ïèëëÿêÿíëÿðèíÿ ãÿäÿð àäàìëà äîëó îëäóüóíäàí ÷îõ ëÿíý
ùÿðÿêÿò åäèð. Ãÿðèáÿ áóðàñûäûð êè, ñÿðíèøèíëÿðèí ùàìûñû
éîëóõìàíûí ãàðøûñûíû àëìàã ö÷öí áèð-áèðèíÿ àðõàñûíû
÷åâèðèð. Äàéàíàúàãëàðäà éåðÿ òþêöëÿí êèøè âÿ ãàäûíëàðûí
ùÿðÿñè áèð éàíà ãà÷ûð, àäàìëàðäàí àðаëû äöøìÿéÿ òÿëÿ-

114
II ÔßÑÈË

ñèðëÿð. ßñÿáëÿðè ýÿðèëìèø àäàìëàð àðàñûíäà ñàâàøàíëàð äà


îëóð”.
“Òðàìâàéëàð ùÿðÿêÿòÿ áàøëàéàíäàí ñîíðà øÿùÿð
éàâàø-éàâàø éóõóäàí àéûëûð, êàôåëÿðèí áÿçèëÿðè à÷ûëûð.
Àììà áó êàôåëÿðäÿ äÿ áåëÿ åëàíëàð ýþçÿ ÷àðïûð: “Гящ-
вя éîõäóð”, “Þçöíöçëÿ ãÿíä ýÿòèðèí” âÿ è. à. Ñîíðà
äöêàíëàð à÷ûëûð âÿ êö÷ÿëÿð úàíà ýÿëèð. Ùàâà à÷ûëäûãúà
ýöí ãûçûð âÿ ãûçìàð èéóë ýöíö áàøëàéûð. Èøи-ýöúö îëìà-
éàíëàð áó âàõò áóëâàðäà ýÿçìÿéÿ ÷ûõûðëàð. Åëÿ áèë, þç
àðõàéûíëûãëàðû èëÿ òàóíà àúûã âåðìÿê èñòÿéèðëÿð. Ùÿð ýöí
ñààò îí áèðäÿ ìÿðêÿçè êö÷ÿëÿð ýÿíú ãàäûí âÿ êèøèëÿðëÿ
äîëó îëóð. Áó àäàìëàðûí éàøàìàã ùÿâÿñè õÿñòÿëèéÿ
ìåéäàí îõóéóð. Åïèäåìèéà éàéûëäûãúà ùÿéàò åøãè, åùòè-
ðàñ äà àðòûð”.
“Ýöíîðòàчаьы ðåñòîðàíëàð áèðúÿ àíäà àäàìëà äîëóð.
×îõ êå÷ìÿìèø ãàïû àüçûíäà íþâáÿ ýþçëÿéÿíëÿð äÿñ-
òÿñè éàðàíûð. Ýöíöí èñòèñèíäÿí ùàâà òóòãóíëàøûð. Éåìÿê
íþâáÿñè ýþçëÿéÿíëÿð ðåñòîðàíëàðûí ãàðøûñûíäàêû êþëýÿëèê-
ëÿðèí àëòûíà éûüûëûð, ãûçìàð ýöíÿøäÿí ãîðóíóðëàð. Àäàì-
ëàðûí ÷îõó ÿðçàã òÿäàðöêöíäÿí éàõà ãóðòàðìàã ö÷öí
ðåñòîðàíëàðà àõûøûð. Àììà áóðàäà éîëóõìà ãîðõóñó
äàùà ÷îõäóð. Ìöøòÿðèëÿð ãàðøûëàðûíäàêû áîøãàáëàðû óçóí-
óçàäû ñèëèá-òÿìèçëÿìÿëè îëóðëàð. Áèð íå÷ÿ ýöí ÿââÿë áÿçè
ðåñòîðàíëàð ìöøòÿðèëÿðè øèðíèêëÿíäèðìÿê ö÷öí áåëÿ áèð
åëàí éàçûðäû: “Áóðàäàêû ãàáëàð ãàéíàäûëûá”. Ñîíðàëàð
áåëÿ åëàíëàðà åùòèéàú ãàëìàäû, ÷öíêè ìöøòÿðè, îíñóç äà,
÷îõàëìûøäû. Ùÿì äÿ êè èíäè ìöøòÿðèëÿð õÿñèñëèê åòìèðëÿð.
ßëà íþâ øÿðàáëàð, éàõóä ÿëà íþâ ÿâÿçèíÿ ñàòûëàí è÷кèëÿð
áàùà äà îëñà, éàõøû ñàòûëûð. Ãèéìÿòëÿð äÿ ãàëõìàüà
áàøëàéûá. Ðåñòîðàíëàðыí áèðèíäÿ àäàìëàð ãîðõóéà äöøöá.
×öíêè ìöøòÿðèëÿðäÿí áèðè ìàñà àðõàñûíäà þçöíö ïèñ ùèññ
åäèá, ðÿíýè ñàðàëûá âÿ ñÿíäÿëÿéÿ-ñÿíäÿëÿéÿ ãàïûäàí
÷ûõìàüà òÿëÿñèá”.
“Ñààò èêèéÿ éàõûí àäàìëàð êö÷ÿëÿðäÿí ÷ÿêèëèð âÿ
êö÷ÿëÿð ñöêóòóí, òîçóí, ýöíÿø âÿ таунун ýþðöø éåðèíÿ

115
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

÷åâðèëèð. Èðè áîç áèíàëàðûí àðàñûíäàí êö÷ÿëÿðÿ îä-àëîâ


éàüûð. Ýöíöí áó ÷àüûíäà åâäÿí ÷ûõà áèëìÿéÿí úàìààò
àõøàì ùàâà ùÿëÿ ñÿðèíëÿøìÿìèø êö÷ÿëÿðÿ éàéûëûð. Èñòèëÿ-
ðèí áàøëàäûüû èëê ýöíëÿðäÿ àõøàìëàð äà êö÷ÿëÿðäÿ àäàì
àç îëóðäó. Èíäè èñÿ àõøàì äöøÿí êèìè, åëÿ áèë, àäàìëàðûí
ùÿéàò öìèäè àðòûðäû. Îíëàð êö÷ÿëÿðÿ ÷ûõûð, ñþùáÿò åäèð,
ñàâàøûð, áàðûøûð, ãûðìûçû ñÿìàëû èéóë àõøàìûíû áàøà âóðóð,
ãûçìàð ýåúÿíèí ãàðàíëûüûíà ãîâóøóðëàð. Ùÿð àõøàì
áóëâàðäà ýÿçèøÿí, ÿëè ÿñàëû, áàøû øëéàïàëû áèð ãîúà íàùàã
éåðÿ áîüàçûíà ýöú ýÿëèá ãûøãûðûðäû: “Òàíðû áþéöêäöð,
îíà öç òóòóí”. Àäàìëàð èñÿ éàõøû áÿëÿä îëäóãëàðû, éàõóä
Òàíðûäàí äà âàúèá ñàéäûãëàðû ÿìÿëëÿðèí àðõàñûíúà ãà÷û-
øûðëàð. ßââÿëëÿð áó áÿëàíû àäè áèð õÿñòÿëèê ùåñàá åòäèêëÿðè
âàõò àäàìëàð äèíÿ èíàíûðäûëàð. Åëÿ êè ýþðäöëÿð ìÿñÿëÿ
÷îõ úèääèäèð, áàøëàäûëàð ùÿéàòûí øèðèíëèéèíè éàäà ñàëìàüà.
Ýöíäöçëÿð àäàìëàðûí öçöíÿ ÷þêìöø ãöññÿ êþëýÿñè
àõøàìëàð éîõà ÷ûõûð, òîçëó âÿ ãûçìàð êö÷ÿëÿðäÿ úîøгóí,
ñÿðáÿñò, ÿéëÿíúÿëè áèð ùÿéàò áàøëàéûð”.
“Åëÿ ìÿí äÿ áàøãàëàðû êèìè éàøàéûðàì. Áÿëè! Ìÿíèì
êèìèëÿð þëöìäÿí ãîðõìóðëàð. Áóíó áцðóçÿ âåðìÿê
ö÷öí éàõøû èìêàí éàðàíûá”.

***
Òàðó ýöíäÿëèéèíäÿ Ðéþ èëÿ ýþðöøöíäÿí éàçìûøäû âÿ
Ðéþ èëÿ ýþðöøëÿðè îíóí þçö õàùèø åëÿìèøäè. Ùÿêèì åâäÿ
Òàðóíó ýþçëÿäèéè âàõò îòàüûí êöíúöíäÿ êÿòèë öñòöíäÿ
îòóðìóø àíàñûíà òàìàøà åäèðäè. Àíàñû åâ èøëÿðèíè ãóð-
òàðûá áиêàð ãàëàíäà ùÿìèøÿ åéíè éåðäÿ îòóðóðäó. Î,
ÿëëÿðèíè äèçëÿðè öñòöíÿ ãîéóá ñàêèòúÿ ýþçëÿéèðäè. Ðéþéÿ
åëÿ ýÿëèðäè êè, àíàñû áåëÿúÿ îòóðóá ýþçëÿéÿíäÿ òÿê îíóí
éîëóíó ýþçëÿìèð. Àììà äóéóðäó êè, î, åâÿ ýèðÿíäÿ
àíàñûíûí ñèôÿòè èøûãëàíûð, þìðöíö åâ èøëÿðè èëÿ êå÷èðìèø áó
ãàðûíûí ñàêèò ñèôÿòèíäÿ áèð úàíëàíìà äóéóëóð. Ùÿìèí
àõøàì Ðéþíöí àíàñû ïÿíúÿðÿäÿí ÷þëÿ, êèìñÿñèç êö÷ÿ-

116
II ÔßÑÈË

éÿ áàõûðäû. Êö÷ÿ èøûãëàðûíûí ñàéûíû èêèãàò àçàëòìûøäûëàð.


Çÿèô èøûãëû ñåéðÿê êö÷ÿ ëàìïàëàðû øÿùÿðèí êö÷ÿëÿðèíè ÷îõ
ïèñ èøûãëàíäûðûðäû. Ìàäàì Ðéþ ñîðóøäó:
— Ýþðÿñÿí, таун ãóðòàðûíúà èøûüà áåëÿ ãÿíàÿò åäÿ-
úÿêëÿð?
— Éÿãèí, áåëÿ îëàúàã.
— Êàø êè ãûøà ãÿäÿð õÿñòÿëèê ãóðòàðàéäû. Ãûøäà áåëÿ
èøûã àäàìû áÿäáèíëÿøäèðÿð.
— Ùÿ, åëÿäèð, — Ðéþ úàâàá âåðäè.
Ñîíðà ùÿêèì äóéäó êè, àíàñû ýþçöíö îíóí öçöíÿ
çèëëÿéèá. Ùÿêèì þçö äÿ äóéóðäó êè, ñîí ýöíëÿð ÷îõ èøëÿ-
äèéèíÿ ýþðÿ îвурäëàðû ÷þêöá.
— Äåéÿñÿí, áó ýöí èøëÿðèí äöç ýÿòèðìÿéèá, — àíàñû
ñîðóøäó.
— Ùÿ! Åëÿ ùÿìèøÿêè êèìè.
Ùÿìèøÿêè êèìè! Ùÿêèì äåìÿê èñòÿéèðäè êè, Ïàðèñäÿí
ýþíäÿðèëÿí ñåðóì äÿðìàíû ÿââÿëêèëÿðäÿí äÿ çÿèô ÷ûõûá,
þëÿíëÿðèí ñàéû ýåòäèêúÿ àðòûð. Ùÿëÿ äÿ êöòëÿâè ñåðóì
èéíÿñè âóðìàã èìêàíû éîõ èäè. Àíúàã õÿñòÿëèê äöøìöø
àèëÿëÿðèí öçâëÿðèíÿ èéíÿ âóðóëóðäó. Ùàìûéà èéíÿ âóðìàã
ö÷öí ÷îõëó äÿðìàí ëàçûì èäè. Áÿçè õÿñòÿëÿðèí øèøëÿðè åëÿ
áÿðêèéèðäè êè, ÷ÿðòìÿê îëìóðäó âÿ áåëÿ øèøëÿð õÿñòÿëÿðÿ
ÿçàá âåðèðäè. Ñîí ýöíëÿð èêè õÿñòÿäÿ åïèäåìèéàíûí éåíè
áèð ôîðìàñû àøêàð îëóíìóøäó. Таунун àüúèéÿð ôîðìàñû
öçÿ ÷ûõìûøäû. Åëÿ áèðèíúè ýöíöí éûüûíúàüûíäà ùÿêèìëÿð
áàøûíû èòèðìèø ïðåôåêò ðÿèñèíÿ éåíè ãîðóíìà ãàéäàëàðû
ùàããûíäà ãÿðàð ãÿáóë åòäèðäèëÿð. Áó ãàéäàëàðà ÿñàñÿí,
õÿñòÿëèéèí àüûçäàí éîëóõìàñû âÿ àüúèéÿð ôîðìàñûíà
ãàðøû òÿáäèðëÿð ýþðöëìÿëè èäè. Ùÿìèøÿêè êèìè èíäè äÿ ùàìû
÷àøûá-ãàëìûøäû.
Ùÿêèì àíàñûíà áàõäû. Àíàñûíûí ãîíóð ýþçëÿðè ìåù-
ðèáàíëûãëà îíó ñöçäö.
— Ãîðõìóðñàí êè, àíà?
— Ìÿíèì éàøûìäà àäàìëàð ãîðõàã îëìóðëàð.
— Ýöíëÿð óçàíûá, ìÿí èñÿ áöòöí ýöíö ÷þëäÿ îëóðàì.

117
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Åâÿ ãàéûäàúàüûíû áèëÿíäÿ ýþçëÿéèðÿì, àç, éà ÷îõ


ýþçëÿìÿéèí äÿõëè éîõäóð. Àðâàäûíäàí áèð õÿáÿð âàðìû?
— Ùÿ, àõûðûíúû òåëåãðàìäà éàçäûüûíà ýþðÿ, ùÿð øåé
éàõøûäûð. Áèëèðÿì êè, ìÿíè àðõàéûí åëÿìÿê ö÷öí áåëÿ éàçûá.
Ãàïûíûí çÿíýè ÷àëûíäû. Ùÿêèì ýöëöìñÿäè âÿ àíàñû
ýåäèá ãàïûíû à÷äû. Ãàïûíûí àüçûíäàêû àëàãàðàíëûãäà Òàðó
èðèýþâäÿëè áîç àéûéà îõøàéûðäû. Ðéþ ãîíàüûíà éàçû
ìàñàñûíûí àðõàñûíäà éåð ýþñòÿðäè, þçö èñÿ êðåñëîíóí
àðõàñûíäà àéàã öñòÿ ãàëäû. Îòàãäàêû éåýàíÿ ëàìïà äà
ìàñàíûí öñòöíäÿ, îíëàðûí èêèñèíèí àðàñûíäà èäè.
Òàðó áèðáàø ìÿòëÿáÿ êå÷äè.
— Áèëèðÿì êè, ñèçèíëÿ à÷ûã äàíûøìàã îëàð.
Ùÿêèì îíóí дедиклярини áàøû èëÿ òÿñäèãëÿäè.
— Îí áåø ýцí, фикир верин, дцз он беш эцн, éàõóä áèð
àéäàí ñîíðà áóðàäà ñèзÿ åùòèéàú олмайаъаг. Ìÿñÿëÿ
åëÿ úèääèëÿøèá êè, ñèзèí èìêàíëàðûíûз ùå÷ÿ åíèð.
— Äîьðóäóð, — ùÿêèì îíóí ôèêðèíи бюлцшдц.
— Ñÿùèééÿ õèäìÿòè ïèñäèð. Ñèçèí âàõòûíûç ÷àòìûð âÿ
êþìÿê÷èëÿðèíèç äÿ éîõäóð.
Ðéþ áó ôèêðè äÿ òÿñäèãëÿäè.
— Õÿáÿð òóòìóøàì êè, ïðåôåêò èäàðÿñè èøÿ éàðàéàí
àäàìëàðû úÿëá åäèá õèëàñåòìÿ äÿñòÿëÿðè éàðàòìàã èñòÿéèð.
— Áó äà äöçýöí õÿáÿðäèð. Àììà íàðàçûëûã åäÿí
÷îõäóð âÿ ïðåôåêò ðÿèñè òÿðÿääöä åäèð.
— Áÿëêÿ, êþíöëëöëÿð äÿñòÿñè éàðàòìàã äàùà éàõøû
îëàð?
— Êþíöëëöëÿð äÿ ÷àüûðûëûá, àììà îíëàðûí ñàéû àçäûð.
— ×öíêè êþíöëëöëÿð ðÿñìè éîëëà âÿ èíàìñûç ÷àüыðûëûá.
Òÿøÿááöñêàðëàðûí þçëÿðè èø áàúàðìûðëàð. ×öíêè þçëÿðèíè
áÿëàäàí óçàã ñàéûðëàð. Òàïäûãëàðû äÿðìàíëàðëà ùå÷ çþêÿ-
ìè äÿ ìöàëèúÿ åòìÿê îëìàç. Áåëÿ ýåòñÿ, îíëàðûí þçëÿðè
äÿ, áèç äÿ ãûðûëàúàüûã.
— Îëà áèëÿð, — Ðéþ úàâàá âåðäè. — Àììà îíëàð ìÿù-
áóñëàð ùàããûíäà äà ôèêèðëÿøèáëÿð. Àüûð èøëÿðäÿ ìÿùáóñëàð-
äàí èñòèôàäÿ åòìÿê èñòÿéèðëÿð.

118
II ÔßÑÈË

— Ìÿí èñòÿðäèì, áåëÿ èøëÿð àçàä àäàìëàðà òàïøûðûëñûí.


— Ìÿí äÿ áåëÿ èñòÿðäèì. Éàõøû, áÿñ ñèç íèéÿ áåëÿ
ôèêèðëÿøèðñèíèç?
— Ìÿùáóñëàðûí éåíèäÿí þëöìÿ ìÿùêóì îëóíìàñû
ìÿíÿ àüûð ýÿëèð.
Ðéþ Òàðóéà áàõûá ñîðóøäó:
— Áÿñ íÿ ìÿñëÿùÿò ýþðöðñöíöç?
— Êþíöëëö ñÿùèééÿ äÿñòÿëÿðè éàðàòìàã ö÷öí ïëàí
ùàçûðëàìûøàì. Áó èøè ìÿíÿ ùÿâàëÿ åäèí âÿ øÿùÿð ðÿù-
áÿðëèéèíÿ òîõóíìàéàã, îíëàðûí èøè, îíñóç äà, ÷îõäóð.
Ìÿíèì äîñòëàðûì áèðèíúè äÿñòÿéÿ ãîøóëóðëàð. Ìÿí äÿ
îíëàðûí àðàñûíäà îëàúàüàì.
— Ñèç þçöíöç äÿ éàõøû áèëèðñèíèç êè, áåëÿ òÿêëèôè ìÿì-
íóíèééÿòëÿ ãÿáóë åòìÿëèéÿì. Áèçèì ñÿíÿòèìèçèí áåëÿ
âÿçèééÿòäÿ êþìÿéÿ åùòèéàúû îëóð. Ìÿí äàíûøûá ïðåôåêò
èäàðÿñèíè ðàçû ñàëàðàì. ßñëèíäÿ, ùå÷ îíëàðûí áàøãà ÷àðÿñè
äÿ éîõäóð. Àììà...
Ðéþ áèð àç ôèêèðëÿøèá ñþçöíÿ äàâàì åëÿäè:
— Àììà þçöíöç éàõøû áèëèðñèíèç êè, áó èøäÿ þëöì
ãîðõóñó âàð. Ùÿð ùàëäà, ñèçè õÿáÿðäàð åòìÿê áîðúóì-
äóð. Éàõøû ýþòöð-ãîé åëÿìèñèíèçìè?
Òàðó ãîíóð ýþçëÿðèíè îíà çèëëÿéèá ñàêèò-ñàêèò áàõûðäû:
— Ùÿêèì, Ïàíåëóíóí ìоèçÿñè ùàãäà íÿ ôèêèðäÿñèíèç?
Ñóàë òÿáèè èäè âÿ Ðéþ äÿ òÿáèè áèð ñÿñëÿ úàâàá âåðäè:
— Þìðöìöí ÷îõó õÿñòÿõàíàëàðäà êå÷èá âÿ öìóìè
úÿçà ôèêðè ìÿíÿ òàíûøäûð. Àììà áèëèðñèíèçìè, õðèñòèàíëàð
ùÿðäÿí áåëÿ äàíûøñàëàð äà, ÿñëèíäÿ, ùå÷ âàõò áåëя ôèêèð-
ëÿøìèðëÿð. Îíëàðûí ôèêèðëÿðè ñþçëÿðèíäÿí éàõøû îëóð.
— Ùÿð ùàëäà, ñèç äÿ Ïàíåëó êèìè ôèêèðëÿøèðñèíèç êè, тау-
нун éàõøû úÿùÿòëÿðè äÿ âàð, î, àäàìëàðûí ýþçöíö à÷ûð,
îíëàðû ôèêèðëÿøìÿéÿ ìÿúáóð åäèð!
Ùÿêèì ñÿáèðñèçëèêëÿ áàøûíû éåëëÿäè.
— Åëÿ áöòöí áÿøÿðè õÿñòÿëèêëÿð áåëÿäèð. Áöòöí áàøãà
áÿëàëàð íåúÿäèðñÿ, таун åëÿäèð. Äîüðóäóð, áÿëà áÿçèëÿ-
ðèíÿ äÿðñ îëà áèëÿð. Àììà áÿëàíûí ýÿòèðäèéè àüðû-àúûíû

119
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ýþðÿíäÿí ñîíðà àíúàã äÿëè, êîð, éàõóä ãîðõàã àäàìëàð


тауна òÿñëèì îëà áèëÿð.
Ðéþ ñÿñèíè àçàúûã ãàëäûðìûøäûñà äà, Òàðó ýöëöì-
ñÿéÿ-ýöëöìñÿéÿ îíó ñàêèòëÿøäèðìÿê èñòÿäè.
— Éàõøû, — Ðéþ ÷èéèíëÿðèíè ÷ÿêäè. — Àììà ñèç ìÿíÿ
úàâàá âåðìÿäèíèç. Éàõøû ôèêèðëÿøìèñèíèçìè?
Êðåñëîñóíäà ãóðäàëàíан Òàðó áàøûíû èðÿëèéÿ, èøûüà
òÿðÿô óçàòäû.
— Ùÿêèì, ñèç Àëëàùà èíàíûðñûíûç?
Áó äÿôÿ äÿ ñóàë òÿáèè ñóàë èäè, àììà úàâàáûíäà
ùÿêèì òÿðÿääöä åäèðäè.
— Õåéð, ùå÷ áèëìèðÿì íåúÿ èçàù åäèì? Ìÿíÿ åëÿ
ýÿëèð êè, ãàðàíëûüà äöøìöøÿì âÿ áó ãàðàíëûüûí è÷èíäÿêè-
ëÿðè ýþðìÿê èñòÿéèðÿì. Áó ìÿñÿëÿëÿðÿ ìàðàüûì ÷îõäàí
ñþíöá.
— Ñèçè Ïàíåëóäàí ôÿðãëÿíäèðÿí úÿùÿò äÿ мящз åëÿ
áóäóðìó?
— Àüëûì êÿñìèð. Ïàíåëó äèíè òÿëèì åäèð. Î, úàí
âåðÿí àäàìëàðû àç ýþðöá âÿ áóíà ýþðÿ äÿ àíúàã ùàã-
ãûí àäûíäàí äàíûøûð. Êÿíä êèëñÿñèíäÿ ýöíàùêàðëàðû ãÿáóë
åäèá äèíëÿéÿí âÿ úàí âåðÿíëÿðèí áàøû öñòÿ äóðàí ùÿð áèð
êåøèø åëÿ ìÿíèì êèìè ôèêèðëÿøèð. Áåëÿ àäàìëàð áÿëàíûí
ìÿíàñûíû àðàìàçäàí ÿââÿë îíà ÷àðÿ ãûëìàüà ÷àëûøûðëàð.
Ðéþ àéàüà ãàëõäû. Èíäè îíóí öçöíÿ èøûã äöøìöð,
ñèôÿòè ýþðöíìöðäö.
— Éàõøû, èíäè êè ñóàëûìà úàâàá âåðìÿê èñòÿìÿäèíèç,
ãàëñûí.
Òàðó êðåñëîñóíäàí òÿðïÿíìÿäÿí ýöëöìñÿäè.
— Îëàðìû ñóàëûíûçà ñóàëëà úàâàá âåðèì?
Ðéþ äÿ ýöëöìñÿäè:
— Ýþðöðÿì, ñèðð ñàõëàìàüû ñåâèðñèíèç. Äåéèí ýÿëñèí.
— Éàõøû, äåéèí ýþðÿê, èíäè êè Àëëàùà èíàíìûðñûíûç,
áÿñ íÿ ö÷öí ùÿìèøÿ õåéèðõàùëûã åòìÿéÿ ÷àëûøûðñûíûç?
Áÿëêÿ, ñèçèí úàâàáûíûç ìÿíèì äÿ úàâàá òàïìàüûìà
êþìÿê åëÿäè.

120
II ÔßÑÈË

Ðéþ èøûüà sarы ýÿëìÿäÿí äåäè êè, o àðòûã áó ñóàëà


yetяринъя úàâàá âåðèá. ßýÿð î, ùÿð øåéÿ ãàäèð îëàí áèð
Àëëàùà èíàíìûø îëñà, õÿñòÿëÿðè ìöàëèúÿ åòìÿç âÿ îíëàðû
Àëëàùûí èõòèéàðûíà âåðÿðäè. Àëëàùà èíàíäûüûíû ýöìàí
åäÿíëÿðèí ùå÷ áèðè, ëàï Ïàíåëóíóí þçö äÿ òàì èíàìà
ìàëèê äåéèë. Ùå÷ êÿñ þçöíö bцtцnlцklя Àëëàùûí èõòèéà-
ðûíà âåðìèð. Ðéþíöí þçö èñÿ äàùà äöçýöí éîë ñå÷äèéèíè
ýöìàí åäèð, î, áÿëàéà ãàðøû ìöáàðèçÿ àïàðûð.
— Ùÿ! — Òàðó äèëëÿíäè. — Äåìÿëè, ñèçèí þç ñÿíÿòèíèç
ùàããûíäà ôèêðèíèç áåëÿäèð?
— Äåìÿê îëàð êè, áåëÿäèð, — Ðéþ îòàüûí èøûãëû кцн-
ъцня тяряф аддымлады.
Òàðó àñòàúà ôèò ÷àëäû, ùÿêèì îíà áàõûá ñþçöíÿ äàâàì
åòäè.
— Áÿëè, dцшцнцрсцнцз êè, ãöðóðdan belя äàíûøûðàì.
Àììà èíàíûí êè, ãöðóðóì ëàçûì îëàíäàí heч dя àðòûã
äåéèë. Áàøûìà íÿëÿð ýÿëÿúÿéèíè âÿ áó ÿùâàëàòäàí ñîíðà
íÿëÿð îëàúàüûíû áèëìèðÿì. Ùÿëÿëèê áèðcя буну anlayырам
êè, õÿñòÿëÿðè ìöàëèúÿ åòìÿê ëàçûìäûð. Ñîíðà õÿñòÿëÿð äÿ,
ìÿí äÿ îëóá-êå÷ÿíëÿðè ôèêèðëÿøÿúÿéèê. Èíäè èñÿ ÿí âàúèá
ìÿñÿëÿ õÿñòÿëÿðèí ìöàëèúÿñèäèð. Ìÿí äÿ îíëàðû áàúàðäû-
üûì êèìè ãîðóéóðàì, âÿññаëàì.
— Soruша билярямми kèìäÿí ãîðóéóðñóíóç?
Ðéþ ïÿíúÿðÿéÿ òÿðÿô ÷åâðèëäè. Ùå÷ íÿ ýþðìÿñÿ äÿ,
àðàëûäà ãàðàíëûã öôöãÿ ãàðûøìûø äÿíèçèn pычылтысыны eши-
дирди. Ùèññ åäèðäè êè, éîðóëóá âÿ åéíè âàõòäà þçöíöí
ãÿðèáÿ, ìåùðèáàí ìöñàùèáè èëÿ ñÿìèìè ñþùáÿòÿ ýèðèø-
ìÿê niyyятини цяйиндян ãîâà, baшындан чыхара áèëìèðäè.
— Áèëìèðÿì. Kimdян горудуьуму билмирям, инанын
мяня. Òàðó, àíä è÷èðÿì êè, áèëìèðÿì. Ùå÷ áó ñÿíÿòè
íåúÿ ñå÷äèéèìè äÿ áèëìèðÿì. Bir yaш щядди вар, бцтцн
эянъляр бу щяддя чатанда артыг ïåøÿ ñå÷èðëÿð, ìÿíèì
äÿ payыма áelя бир ïåøÿ äöøöá. Áÿëêÿ äÿ, ìÿíèì êèìè
áèð àäàì, áèð ôÿùëÿ îüëó ö÷öí äàùà ÷ÿòèí áèð èø îëäóüóí-
äàí ãèñìÿòèìÿ äöøöá. Ñîíðà úàí âåðÿíëÿðè ýþðìÿëè

121
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

îëäóì. Áÿçè àäàìëàð þëöìÿ åòèðàç åäèðëÿð. Úàí âåðÿí


áèð ãàäûíûí: “Éîõ, ýåòìÿðÿì”, — áàüûðäûüûíû ùå÷
åøèòìèñèíèç? Ìÿí èñÿ åøèòìèøÿì. ßââÿë ìÿíÿ åëÿ ýÿëèðäè
êè, àäÿò åäÿ áèëìÿðÿì. Îíäà ýÿíú èäèì âÿ áöòöí
gцnahы ùÿéàòûí ãàíóíëàðûíäà ýþðöðäöì. Ñîíðà éàâàø-
éàâàø éóìøàëäûì. Àììà éåíÿ äÿ úàí âåðÿí àäàìëàðà
ëàãåéäëèêëÿ áàõà áèëìèðÿì. Äàùà íÿ äåéèì. Àììà ùÿð
ùàëäà...
Ðéþ ñþçöíö éàðûì÷ûã êÿñèá éåðèíäÿ îòóðäó. Îíà åëÿ
ýÿëèðäè êè, áîüàçû ãóðóéóá.
— Ùÿð ùàëäà, íÿ? — Òàðó àñòàúà ñîðóøäó.
Ðéþ äèããÿòëÿ Òàðóéà áàõdы, сонра чaшгын шякилдя
сюзцня äàâàì åëяäè.
— Ùÿð ùàëäà... çÿííèìúÿ, áó ñþùáÿòè ñèçèí êèìè áèð
àäàì àíëàéà áèëÿð. Áèð ùàëäà êè ùÿéàò ìÿñÿëÿñèíè þëöì
ùÿëë åäèð, áÿëêÿ, åëÿ Àëëàùûí þçöíÿ äÿ ñÿðô åäÿð êè, àäàì-
ëàð îíà èíàíìàñûí, ÿëëÿðèíè ýþéÿ à÷ûá êþìÿê ýþçëÿìÿê-
äÿíñÿ, âàð ãöââÿëÿðèíè òîïëàéûá þëöìëÿ ìöáàðèçÿéÿ
atылсынлар. Biчarяляр.
— Áÿëè, áàøà äöøöðÿì. Àììà ñèçèí ãÿëÿáÿëÿðèíèç
ùÿìèøÿ ìöâÿããÿòè ãÿëÿáÿëÿð îëàúàã, âÿññаëàì.
Ðéþ kiriyirdi, сюзц аьзындан чыхармагда чятинлик
чякирди:
— Áèëèðÿì, ùÿìèøÿ åëÿ îëàúàã. Àììà ìöáàðèçÿíè
äàéàíäûðìàã ö÷öí áó äà áèð ÿñàñ äåéèë.
— Äîüðóäóð, ìöáàðèçÿíè äàéàíäûðìàã îëìàç. Àììà
áó тауна ýþðÿ äöøäöéöíöç âÿçèééÿòè äÿ òÿñÿââöð
åäèðÿì.
— Áÿëè, aьыр ìÿüëóáèééÿòäèð.
Òàðó áèð ìöääÿò ùÿêèìÿ áàõdы, сонра àéàüà ãàëõûá
ãàïûéà sarы àääûìëàäû. Ðéþ äÿ îíóí àðõàñûíúà ýåòäè.
Ùÿêèì éàõûíëàøàíäà Òàðó ýþçëÿðèíè äþøÿìÿéÿ äèêèá
äåäè:
— Áöòöí áóíëàðû êèìäÿí þéðÿíìèñèíèç, ùÿêèì?
Ùÿêèì ôèêèðëÿøìÿäÿí úàâàá âåðäè:

122
II ÔßÑÈË

— ßçàá-ÿçèééÿòäÿí.
Ðéþ îòàüûíûí ãàïûñûíû à÷ыб äÿùëèçÿ ÷ûõàíäà Òàðóéà
äåäè êè, î äà àøàüû åíèð, ÿòðàô ìÿùÿëëÿäÿêè õÿñòÿëÿðäÿí
áèðèíÿ áàø ÷ÿêìÿëèäèð. Òàðó îíóíëà ýåòìÿê èñòÿäèéèíè
áèëäèðäè âÿ ùÿêèì ðàçûëàøäû. Äÿùëèçèí ãóðòàðàúàüûíäà
ìàäàì Ðéþ îíëàðûí ãàðøûñûíà ÷ûõäû âя Ðéþ Òàðóíó àíà-
ñûíà òÿãäèì åòäè:
— Äîñòóìäóð.
— Ùÿ! ×îõ ýþçÿë, ñèçèíëÿ òàíûø îëìàüûìà øàäàì.
Ðéþíöí àíàñû êå÷èá ýåäÿíäÿ Òàðó áèð äÿ ÷åâðèëèá
îíà áàõäû. Ãàïûäàí ÷ûõàíäà Ðéþ ïèëëÿêÿíèí èøûüûíû éàí-
äûðìàã èñòÿäè. Àäÿòÿí, äöéìÿñè áàñûëàíäàí áèð äÿãèãÿ
ñîíðà ñþíÿí áó èøûã äà éàíìàäû. Ïèëëÿêÿí çèë ãàðàíëûã
èäè. Ðéþ ôèêèðëÿøäè êè, éÿãèí, ïèëëÿêÿí èøûãëàðûíû äà ãÿíàÿò
ìÿãñÿäè èëÿ êÿñèáëÿð. Áèëìÿê îëìàçäû, ÷öíêè ñîí âàõòëàð
åâëÿðäÿ äÿ, êö÷ÿëÿðäÿ äÿ ùÿð øåé õàðàá îëóðäó. Áÿëêÿ
äÿ, åâ õèäìÿò÷èëÿðè âÿ øÿùÿð ñàêèíëÿðè ùÿð øåéÿ áèýàíÿ
éàíàøìàüà áàøëàéûáëàð. Ùÿêèìèí áàøãà ñÿáÿá àðàìàüà
âàõòû ãàëìàäû, àðõàäàí Òàðóíóí ñÿñè åøèäèëäè:
— Ùÿêèì, ýöëöíú ýþðöíñÿ äÿ, éåíÿ äÿ áèð ñþç
äåìÿê èñòÿéèðÿì. Äåìÿê èñòÿéèðÿì êè, ñèç òàìàìèëÿ
ùàãëûñûíûç.
Ðéþ ãàðàíëûãäà ÷èéèíëÿðèíè ÷ÿêäè:
— Äöçö, ìÿí þçöì ùå÷ íÿ äåéÿ áèëìÿðÿì. Éàõøû,
áÿñ ñèç þçöíöç áó áàðÿäÿ íÿ áèëèðñèíèç?
Òàðó úàâàá âåðäè:
— Åù! Ìÿíäÿí ÷îõ øåé þéðÿíìÿê îëìàç.
Ùÿêèì äàéàíäû âÿ àðõàäà Òàðóíóí àéàüû ñöðöøäö.
Î ñÿíäÿëÿéèá Ðéþíöí ÷èéíèíäÿí òóòäó.
Ðéþ ñîðóøäó:
— Ñèçÿ åëÿ ýÿëèð êè, ùÿéàòûí ùÿð öçöíÿ áÿëÿäñèíèç?
Ãàðàíëûãäàí Òàðóíóí ñàêèò ñÿñè åøèäèëäè:
— Áÿëè.
Îíëàð êö÷ÿéÿ ÷ûõàíäà ùèññ åòäèëÿð êè, ýåúÿäÿí õåéëè
êå÷èáìèø, ñààò îí áèð îëàðäû. Øÿùÿðÿ ñöêóò ÷þêìöøäö.

123
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ëàï óçàãäàí áèð “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíûíûí ñÿñè åøèäèëèð-


äè. Îíëàð ìàøûíà ìèíäèëÿð âÿ Ðéþ ìöùÿððèêè èøÿ ñàëäû.
Òàðóéà äåäè:
— Ýÿðÿê ñàáàù õÿñòÿõàíàéà ýÿëèá éîëóõìàéà ãàðøû
èéíÿ âóðäóðàñûíûç. Áó èøÿ ýèðèøìÿìèøäÿí ÿââÿë áèëìÿëè-
ñèíèç êè, ñàü ãàëìàã èìêàíûíûç ö÷äÿáèðäèð.
— Ùÿêèì, ñèç þçöíöç äÿ éàõøû áèëèðñèíèç êè, áó õÿáÿð-
äàðëûãëàðûí ÿùÿìèééÿòè éîõäóð. Éöç èë ÿââÿë áèð Èðàí
øÿùÿðèíèí áöòöí ÿùàëèñè таундан ãûðûëûá. Àíúàã øÿùÿðèí
ìöðäÿøèðè ñàü ãàëûá âÿ àõûðà ãÿäÿð þç ïåøÿñèíÿ õèäìÿò
åäèá.
— Ñàäÿúÿ, îíóí áÿõòè ýÿòèðèá, ö÷äÿáèð èìêàí áàø
òóòóá, — щÿêèì òÿìêèíëè ñÿñëÿ úàâàá âåðäè. — ßñëèíÿ
ãàëñà, ùÿéàòûí áó ñèðëÿðè ùàããûíäà ùàìûìûç ÷îõ àç øåé
áèëèðèê.
Îíëàð êÿíàð ìÿùÿëëÿéÿ ÷àòäûëàð. Ìàøûíûí èøûüû êèì-
ñÿñèç êö÷ÿëÿðè èøûüà ãÿðã åäèðäè. Ìàøûí äàéàíäû. Ùÿêèì
Òàðóäàí ñîðóøäó êè, õÿñòÿíèí éàíûíà ýåòìÿê èñòÿéèðìè?
Òàðó úàâàá âåðäè êè, èñòÿéèð. Ìàøûíäàí äöøÿíäÿ öçëÿðèíÿ
àçàúûã èøûã äöøäö.
Ðéþ ãÿôèëäÿí äîñòéàíà ýöëöá ñîðóøäó:
— Éàõøû, Òàðó, àõû ñèçè áó èøÿ ãîøóëìàüà íÿ âàäàð
åäèð?
— Áèëìèðÿì. Áÿëêÿ äÿ, äàõèëè ùèññëÿðèì âàäàð åäèð.
— Ùàíñû ùèññäèð î åëÿ?
— Àíëàìàã ùèññè.
Òàðó öçöíö éàíà ÷åâèðäè âÿ ñèíÿýèð ãîúàíûí ìÿí-
çèëèíÿ ýèðÿíÿ ãÿäÿð ùÿêèì îíóí ñèôÿòèíè ýþðÿ áèëìÿäè.

***
Åëÿ åðòÿñè ýöíäÿí Òàðó èøÿ áàøëàäû, áèðèíúè êþìÿê
äÿñòÿñèíè òÿøêèë åòäè âÿ ùÿìиí äÿñòÿäÿí ñîíðà ÷îõëó
áàøãà äÿñòÿ äÿ éàðàíäû.
Áó ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíÿ þç äÿéÿðèíäÿí àðòûã ÿùÿìèé-

124
II ÔßÑÈË

éÿò âåðìÿê ôèêðèìèç éîõäóð. ßñëèíäÿ èñÿ áó ýöí øÿùÿð


ñàêèíëÿðèíèí ÷îõó îíëàðûí ÿùÿìèééÿòèíè øèøèðòìÿéÿ ÷àëû-
øûð. ßùâàëàòû ñþéëÿéÿí øÿõñ èñÿ áåëÿ ôèêèðäÿäèð êè, õåéèð-
õàù òÿøÿááöñëÿðèí ÿùÿìèééÿòèíè øèøèðòìÿêëÿ áó òÿøÿá-
áöñëÿðÿ ñÿáÿá îëìóø áÿëàíûí ýöúöíö âÿ ÿùÿìèééÿòèíè
äÿ èñòÿð-èñòÿìÿç øèøèðòìèø îëàð. Áåëÿ áèð òÿñÿââöð éàðàíàð
êè, ýþçÿë òÿøÿááöñëÿð àç îëóð, ìÿúáóðèééÿòäÿí éàðàíûð,
èíñàíëàðûí ôÿàëèééÿòèíäÿ ãÿääàðëûã âÿ áèýàíÿëèê äàùà
÷îõ ýþçÿ ÷àðïûð. Ìÿí áåëÿ áèð ôèêèðëÿ ðàçûëàøà áèëìÿðÿì.
Äöíéàäàêû áöòöí áÿäõàùëûãëàð íàäàíëûãäàí éàðàíûð. Åëÿ
õåéèðõàùëûüûí þçö àíëàøûëìàéàíäà áÿäõàùëûãäàí äà ïèñ
íÿòèúÿ âåðÿ áèëÿð. Èíñàí òÿáèÿòèíäÿ õåéèð øÿðäÿí ýöúëö-
äöð, àììà ÿñàñ ìÿñÿëÿ áóíäà äåéèë. Ìÿñÿëÿ îíäàäûð
êè, àäàìëàðäà àç, éà ÷îõ íàäàíëûã îëóð âÿ ÿñë íàäàíëàð
þçëÿðèíè ÷îõáèëìèø ñàéûðëàð. Ùÿð úöð áÿëà âÿ áÿäõàùëûãëàð,
èíñàí þëäöðìÿê ãÿðàðû äà íàäàíëûãäàí äîüóð. Úàíèíèí
ãÿëáè èøûãñûç âÿ êîð îëóð. Ýþçö ùÿéàò èøûüû âÿ ãÿëáè íóðëà
äîëìàìûø áèð àäàìäàí íÿ õîø ÿìÿë, íÿ äÿ ÿñë ìÿùÿá-
áÿò ýþçëÿìÿê îëàр.
Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ Òàðóíóí éàðàòäûüû ñàíèòàð äÿñòÿ-
ëÿðèí ÿùÿìèééÿòè ùàããûíäà àíúàã ùÿãèãè ñþç äåéèëìÿ-
ëèäèð. Ùÿìиí äÿñòÿëÿðè ÿùÿìèééÿòñèç ñþç÷öëöêëÿ òÿðèôëÿéèá
ýþéëÿðÿ ãàëäûðìàã ôèêðèíäÿ äåéèëèê. Àììà таунун ÿçàá
âåðèá ïàð÷àëàäûüû öðÿêëÿðèí òàðèõ÷èñè êèìè øÿðùèìèçè
äàâàì åòäèðÿúÿéèê.
Åëÿ ÿñëèíäÿ äÿ, êþíöëëö ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíÿ ãîøóëàí-
ëàð áþéöê òÿðèôëÿðÿ ëàéèã äåéèëäèëÿð. ×öíêè îíëàðûí áàøãà
÷àðÿñè éîõ èäè âÿ áó äÿñòÿëÿðÿ ãîøóëìàìàã ìöìêöí
äåéèëäè. Áó àäàìëàð øÿùÿð ñàêèíëÿðèíè èíàíäûðìàüà ÷àëû-
øûðäûëàð êè, таунун ùÿð ãàïûíû äþéìÿñèíè ýþçëÿìÿê
ëàçûì äåéèë âÿ öìóìè áÿëàéà ãàðøû ìöáàðèçÿ òÿäáèð-
ëÿðèíÿ ùàìû ãîøóëìàëûäûð. ×öíêè таун àðòûã þç ñèôÿòèíè
ýþñòÿðìèø, ùàìûíû ùÿäÿ àëòûíà àëìûøäû.
Áó, éàõøû ìÿñÿëÿäèð. Àììà èêè äÿôÿ èêèíèí äþðä
îëäóüóíó òÿëèì åòäèéè ö÷öí ìöÿëëèìè òÿðèôëÿìÿçëÿð.

125
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Áÿëêÿ äÿ, ìöÿëëèìè áåëÿ ýþçÿë áèð ïåøÿ ñå÷äèéèíÿ ýþðÿ


òÿðèôëÿìÿê ëàçûìäûð. Äåéÿê êè, Òàðó âÿ áàøãàëàðû äà èêè
äÿôÿ èêèíèí ö÷ äåéèë, äþðä îëäóüóíó ñþéëÿìÿêëÿ õåéèð-
õàùëûã åäèðëÿð. Îíó äà äåéÿê êè, îíëàðûí áó ôÿàëèééÿòè
ìöÿëëèìèí âÿ ìöÿëëèì òÿáèÿòëè áöòöí áàøãàëàðûíûí ôÿàëèé-
éÿòè èëÿ åéíèäèð. ×îõ øöêöð êè, áåëÿ àäàìëàð òÿñÿââöð
åòäèéèìèçäÿí äÿ ÷îõäóð. Ùÿð ùàëäà, ìÿí áåëÿ ôèêèðëÿ-
øèðÿì. Ìÿíÿ èðàä òóòà áèëÿðëÿð êè, àõû åëÿ àíëàð îëóð èêè
äÿôÿ èêèíèí äþðä îëäóüóíó ñþéëÿéÿíëÿðè þëöì úÿçàñû
ýþçëÿéèð. Ìöÿëëèì äÿ áóíó éàõøû áèëèð. Ìÿñÿëÿ èêè äÿôÿ
èêèíèí, äîüðóäàí äà, äþðä îëóá-îëìàäûüûíà èíàíìàã-
äàäûð. Þëöì ùÿäÿñè àëòûíà äöøìöø øÿùÿð ñàêèíëÿðè äÿ
таунун ïÿíúÿñèíäÿ îëóá-îëìàäûãëàðûíû áèëìÿëè âÿ áó
áÿëàéà ãàðøû ìöáàðèçÿíè ãÿðàðëàøäûðìàëû èäèëÿð.
Ùÿìиí âàõò øÿùÿðèìèçäÿ ÷îõëó éåíè òÿëèì÷èëÿð ìåé-
äàíà ÷ûõìûø âÿ øàéèÿ éàéìûøäûëàð êè, ùå÷ áèð úÿùäèí õåéðè
éîõäóð, áÿëàéà òÿñëèì îëìàã ëàçûìäûð. Òàðó, Ðéþ âÿ
îíëàðûí äîñòëàðû øàéèÿëÿðÿ úàâàá âåðèð âÿ ùÿð äÿôÿ áåëÿ
ãÿòè áèð ãÿðàð ÷ûõàðûðäûëàð êè, íÿ éîëëà îëóðñà îëñóí, ìöáà-
ðèçÿ àïàðìàã âÿ òÿñëèì îëìàìàã ëàçûìäûð. Ìöìêöí
ãÿäÿð ÷àëûøûá èíñàí þëöìöíöí âÿ ÿáÿäè àéðûëûüûí ãàðøûñûíû
àëìàã ýÿðÿêäèр. Áóíëàðà íàèë îëìàã ö÷öí тауну ìÿü-
ëóá åòìÿê ëàçûì èäè. Àúû äà îëñà, ùÿãèãÿò áåëÿ èäè.
Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ áöòöí ãöââÿ âÿ áàúàðûüûíû ñÿðô
åäÿн ãîúà Êàñòåë åëÿ áóðàäàúà, ÿëäÿ îëàí âàñèòÿëÿðèí
êþìÿéè èëÿ éîëóõìà ÿëåéùèíÿ éåíè âàêñèí èéíÿñè ùàçûð-
ëàìàüà ÷àëûøûðäû. Ðéþ äÿ îíóíëà áèðýÿ öìèä åäèðäè êè,
øÿùÿðäÿ éàéûëìûø таунун þç ìèêðîáóíäàí èñòèôàäÿ åäèá
äàùà ñÿìÿðÿëè éåíè áèð âàêñèí èéíÿñè éàðàòìàã îëàð.
×öíêè ùàçûðêû таун ìèêðîáó åëìÿ ìÿëóì îëàí таун ìèê-
ðîáóíäàí àçàúûã äà îëñà ôÿðãëÿíèðäè. Êàñòåë öìèä åäèðäè
êè, ñûíàã ìàääÿñèíè éàõûí âàõòäà ùàñèë åäÿ áèëÿúÿê.
Ùå÷ âàõò ãÿùðÿìàíëûã èääèàñûíäà îëìàìûø Ãðàí èñÿ
ñàíèòàð äÿñòÿëÿðè áèðëèéèíèí êàòèáëèê èøèíè þç þùäÿñèíÿ
ýþòöðìöøäö. Òàðóíóí éàðàòäûüû äÿñòÿëÿðäÿí áÿçèëÿðè

126
II ÔßÑÈË

ÿùàëè ñûõ îëàí ìÿùÿëëÿëÿðäÿ éîëóõìàíûí ãàðøûñûíû àëìàã


ö÷öí òÿäáèðëÿðäÿ èøòèðàê åäèðäèëÿð. Îíëàð òÿìèçëèéèí ãîðóí-
ìàñûíà íÿçàðÿò åäèð, äÿðìàíëàíìàìûø äàì âÿ çèðçÿ-
ìèëÿðè ñèéàùûéà àëûðäûëàð. Áàøãà äÿñòÿëÿðèí öçâëÿðè èñÿ
åâëÿðÿ ýåäÿí ùÿêèìëÿðè ìöøàйèÿò åäèð, таунлу õÿñòÿëÿðè
äàøûéûð, ëàçûì ýÿëñÿ, ìöòÿõÿññèñ ÷àòûøìàéàíäà õÿñ-
òÿëÿðè, éàõóä þëöëÿðè àïàðàí ìàøûíëàðû èäàðÿ åòìÿëè îëóð-
äóëàð. Áöòöí áó èøëÿð ö÷öí òÿëÿá îëóíàí ãåéäèééàò âÿ
ñèéàùûëàøäûðìà èøëÿðè èëÿ Ãðàí ìÿøüóë îëóðäó.
Áèçÿ åëÿ ýÿëèð êè, Ðéþ, éàõóä Òàðóäàí ôÿðãëè îëàðàã
Ãðàí êèìè áèð àäàì êþíöëëö ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíÿ ãîøóë-
ìóø ôÿäàèëÿðè äàùà éàõøû òÿìñèë åäèðäè. Î, ñàíèòàð äÿñ-
òÿñèíÿ ãîøóëìàüà òÿðÿääöäñöç ðàçûëûã âåðìèø âÿ áó èøÿ
þç èðàäÿñè èëÿ ãîøóëìóøäó. Þçö äÿ áèð øÿðò ãîéìóøäó
êè, àíúàã õûðäà èøëÿðëÿ ìÿøüóë îëàúàã. Éàøû ÷îõ îëäó-
üóíäàí àüûð èøëÿðÿ ãîøóëà áèëìÿçäè. Àõøàì ñààò àëòûäàí
ñààò ñÿêêèçÿ ãÿäÿð þçöíö áó èøÿ ùÿñð åäÿ áèëÿðäè. Ðéþ
ìåùðèáàíëûãëà îíà òÿøÿêêöð åëÿäèêäÿ èñÿ Ãðàí òÿÿúúöá-
ëÿíèá äåìèøäè: “Áóðаäà íÿ âàð êè? Øÿùÿðÿ таун éàéûëûá,
ýÿðÿê áèç äÿ þçöìöçö ìöäàôèÿ åäÿê, àéäûí ìÿñÿëÿäèð.
Åù! Êàø åëÿ áöòöí ìÿñÿëÿëÿð áåëÿ àéäûí îëàéäû!” Áÿçÿí
àõøàìëàð Ãðàí ãåéäèééàò èøëÿðèíè ãóðòàðàíäàí ñîíðà
Ðéþ îíóíëà ñþùáÿò åäèðäè. Ñîíðà Òàðó äà îíëàðûí ñþù-
áÿòèíÿ ãîøóëìàüà áàøëàäû. Ãðàí îíëàðûí èêèñèíÿ äÿ öðÿê
ãûçäûðûðäû. Ðéþ èëÿ Òàðó èñÿ таунун àëÿìè ãàðûøäûðäûüû áèð
âàõòäà Ãðàíûí ñÿáиðëÿ äàâàì åòäèðäèéè éàðàäûúûëûüûíà
õöñóñè ìàðàã ýþñòÿðèðäèëÿð. ßñëèíäÿ, ýÿðýèíëèêäÿí éàõà
ãóðòàðìàã èñòÿéÿíäÿ äÿ îíëàð áó ìþâçóéà êå÷èðäèëÿð.
Ùÿðäÿí Òàðó Ãðàíäàí ñîðóøóðäó:
— Ùÿ, Àìàçîí ãûç íåúÿäèð?
Ãðàí èñÿ ñûõûíòûëû òÿáÿññöìëÿ ùÿìèøÿ åéíè úàâàáû
âåðèðäè:
— Ãûç àò áåëèíäÿäèð, àò ÷àïûð.
Áèð àõøàì Ãðàí äåäè êè, Àìàçîí ãûçûí òÿñâèðèíäÿ
èøëÿòäèéè “éàðàøûãëû” ñþçöíö “øóõ ãàìÿòëè” èôàäÿñè èëÿ

127
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ÿâÿç åòìÿéè ãÿðàðà àëûá. “Áó èôàäÿ èëÿ äàùà àéäûí òÿñÿâ-
âöð éàðàíûð”, — äåéÿ î, þçöíÿ ùàãã ãàçàíäûðìûøäû. Ñîí-
ðàêû àõøàì èñÿ î, äöçÿëèø âåðäèéè èëê úöìëÿíè Ðéþ èëÿ
Òàðóéà îõóäó: “Ýþçÿë áèð ìàé ñÿùÿðè ÿëà áèð Àìàçîí
àòûíà ìèíìèø øóõ ãàìÿòëè Àìàçîí ãûçû Áóëîí ìåøÿñè-
íèí ýöë-÷è÷ÿêëè õèéàáàíëàðûíû äîëàíûðäû”.
— Áåëÿ éàõøû äåéèë? Èíäè äàùà àéäûí òÿñÿââöð éàðà-
íûð. “Ìàé àéûíûí áèð ñÿùÿðè” èôàäÿñèíè “áèð ìàé ñÿùÿðè”
èëÿ ÿâÿç åëÿìèøÿì, áåëÿ äàùà éûüúàìäûð.
Ñîíðà î íèýàðàí îëìàüà áàøëàäû êè, “ÿëà” ñþçöíö
äöçýöí ñå÷ìÿéèá. Îíóí ôèêðèíúÿ, áó ñþç éàõøû ñÿñëÿí-
ìèðäè. Åëÿ áèð èôàäÿ òàïìàã ëàçûì èäè êè, îíóí òÿñÿâ-
âöðöíäÿêè éàðàøûãëû àòûí ÿêñè ùÿìиí ñþçëÿ ýþðöíñöí.
Ñîíðà “ÿçÿìÿòëè” ñþçöíö ýþòöð-ãîé åëÿäè. Äàùà ñîíðà
èñÿ “ïàðûëòûëû” ñþçöíö äþíÿ-äþíÿ òÿêðàðлайыб ãÿðàðà ýÿë-
äè êè, áó ñþç äÿ àùÿíýÿ óéüóí ýÿëìèð. Íÿùàéÿò, áèð
àõøàì òÿíòÿíÿëè ñÿñëÿ åëàí åëÿäè êè, àõòàðäûüû èôàäÿíè
òàïà áèëèá: “Ãàðà ðÿíýëè àëàç àòû”. Îíóí ôèêðèíúÿ, åëÿ ãàðà
ðÿíýèí þçöíäÿ áèð ýþçÿëëèê ÿëàìÿòè âàð.
— Éîõ, äöç ýÿëìèð, — Ðéþ äèëëÿíäè.
— Íèéÿ àõû?
— Àëàç ñþçöíöí þçö àòûí íþâöíö éîõ, ðÿíýèíè áèë-
äèðèð.
— Ùàíñû ðÿíýäèð î åëÿ?
— Äÿãèã áèëìèðÿì, ùÿð ùàëäà, ãàðà ðÿíý äåéèë.
Ãðàí éàìàí ïÿðò îëäó. Àç ñîíðà äåäè:
— Ñàü îëóí, éàõøû êè, ñèçèíëÿ ìÿñëÿùÿòëÿøäèì. Þçö-
íöç ýþðöðñöíöç êè, íåúÿ ÷ÿòèí èøäèð.
— Áÿñ “ýþçîõøàéàí” èôàäÿñè íåúÿ, õîøóíóçà ýÿëèð?
— Òàðó ñîðóøäó.
Ãðàí îíà áàõäû âÿ ôèêèðëÿøÿ-ôèêèðëÿøÿ äåäè:
— Ùÿ, äöç òàïìûñûíûç, áåëÿ éàõøûäûð.
Îíóí öçöíÿ ìöëàéèì áèð òÿáÿññöì ãîíäó. Áèð
ìöääÿò ñîíðà Ãðàí åòèðàô åëÿäè êè, “ýöë-÷è÷ÿêëè” èôàäÿñè
äÿ îíó íèýàðàí ãîéóá. Àõû î, Ìîíòåëàìàð âÿ Îðàí

128
II ÔßÑÈË

øÿùÿðëÿðèíäÿí áàøãà ùå÷ éåðè ýþðìÿéèá. Åëÿ áóíà ýþðÿ


äÿ ùÿðäÿí äîñòëàðûíà ñóàë âåðèð, Áóëîí ìåøÿñèíèí íåúÿ
÷è÷ÿê à÷ìàñû ùàããûíäà òÿñÿââöð ãàçàíìàã èñòÿéèðäè.
ßñëèíäÿ, íÿ Ðéþ, íÿ äÿ Òàðó ùÿìиí ìåøÿíèí íåúÿ ÷è÷ÿê-
ëÿíìÿñèíè éàäëàðûíà ñàëà áèëìèðäèëÿð. Ãðàí èñÿ îíëàðûí
éàääàøñûçëûüûíà òÿÿúúöáëÿíèá äåìèøäèр: “Éàëíûç èíúÿñÿ-
íÿò àäàìëàðû ìÿíçÿðÿéÿ äöçýöí òàìàøà åäÿ áèëèðëÿð”.
Áèð äÿôÿ ùÿêèì ýþðäö êè, Ãðàí éàìàí ñåâèíèð. Î,
“ýöë-÷è÷ÿêëè” èôàäÿñèíè “÷è÷ÿéÿ ãÿðã îëìóø” èôàäÿñè èëÿ
ÿâÿç åëÿìèøäè âÿ ÿëèíè îâóøäóðà-îâóøäóðà äåéèðäè: “Àõûð
êè, òÿñÿââöð éàðàíûð, ìÿíçÿðÿ äóéóëóð. Òÿçèì åäèí,
úÿíàáëàð!” Î, úöìëÿíè òÿíòÿíÿ èëÿ îõóìàüà áàøëàäû:
“Ýþçÿë áèð ìàé ñÿùÿðè ýþçîõøàéàí àëàç àòà ìèíìèø øóõ
ãàìÿòëè Àìàçîí ãûçû Áóëîí ìåøÿñèíèí ÷è÷ÿéÿ ãÿðã
îëìóø õèéàáàíëàðûíû äîëàíûðäû”. Úöìëÿíè óúàäàí îõó-
éàíäàí ñîíðà àõûðûíúû ñþçëÿðèí àõûúû ñÿñëÿíìÿäèéèíè
äóéóá Ãðàí áèð àç êÿêÿëÿäè, ïÿðò îëóá éåðèíäÿ îòóðäó.
Ñîíðà åâÿ ãàéûòìàã ö÷öí ùÿêèìäÿí èúàçÿ èñòÿäè:
ôèêèðëÿøìÿê ö÷öí ñàêèò ýóøÿéÿ ÷ÿêèëìÿëè èäè.
Åëÿ ùÿìиí ýöíëÿð ìÿëóì îëäó êè, Ãðàí þç èø éåðèí-
äÿ ùóøñóçëóã åäèð âÿ áÿëÿäèééÿ èäàðÿñèíäÿ èø÷èëÿðèí
àçàëäûüû áèð âàõòäà îíóí ïèñ èøëÿìÿñè èäàðÿäÿ íàðàçûëûüà
ñÿáÿá îëóá. Ãðàíûí èøëÿäèéè øþáÿíèí èøëÿðè ëÿíýèìÿéÿ
áàøëàìûøäû âÿ ìöäèð îíó ÷àüûðûá äàíëàìûøäû êè, àëäûüû
ÿìÿêùàããûíà ýþðÿ öçÿðèíÿ äöøÿí âÿçèôÿíèí þùäÿñèí-
äÿí ýÿëìÿëèäèð.
Ìöäèð ùÿì äÿ áåëÿ áèð õÿáÿðäàðëûã åëÿìèøäè: “Åøèò-
äèì êè, ñèç èøäÿí ñîíðà êþíöëëö ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíäÿ ÷àëû-
øûðñûíûç. Áó, ñèçèí þç èøèíèçäèð. Ìÿíèì èøèì èñÿ áóäóð êè,
ñèçè èäàðÿäÿêè âÿçèôÿíèçÿ äöçýöí ÿìÿë åòìÿéÿ ÷àüûðûì.
Áåëÿ àüûð áèð âÿçèééÿòäÿ ùÿð êÿñèí ÿí ñÿìÿðÿëè èøè þç
âÿçèôÿñèíÿ äöçýöí ÿìÿë åòìÿñèäèð. ßýÿð áåëÿ îëìàñà,
ÿëàâÿ õèäìÿòëÿð äÿ áèð ÿùÿìèééÿò âåðìÿç”.
— Ìöäèð ùàãëûäûð, — äåéèá Ãðàí Ðéþéÿ áàõäû.
— Áÿëè, ìöäèð ùàãëûäûð.

129
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Ôèêðèì éàìàí ãàðûøûá, áèëìèðÿì áó úöìëÿíèí àõû-


рыíû íåúÿ ñÿëèãÿéÿ ñàëûì.
Î ôèêèðëÿøèðäè êè, “Áóëîí” ñþçöíö èõòèñàð åëÿñèí, ÷öíêè
“ìåøÿ” ñþçö áþéöê ùÿðôëÿ éàçûëñà, ùàíñû ìåøÿäÿí ñþç
ýåòäèéè àíëàøûëàúàã. Îíäà áåëÿ îõóíàúàã: “Ìåøÿíèí
÷è÷ÿéÿ ãÿðã îëìóø õèéàáàíëàðû”. Éåíÿ äÿ “ìåøÿ” ñþçö-
íöí âÿçèééÿòè íèýàðàí÷ûëûã éàðàäûðäû. Áÿçè àõøàìëàð
Ãðàí Ðéþäÿí äÿ éîðüóí ýþðöíöðäö.
Áÿëè, î, óéüóí ñþç âÿ èôàäÿ ñå÷ìÿêäÿí éîðóëóð,
ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíèí éàçû-ïîçó èøëÿðèíèí äÿ þùäÿñèíäÿí
ýÿëìÿéÿ ÷àëûøûðäû. Ùÿð àõøàì ìÿëóìàò âÿðÿãëÿðèíè éîõ-
ëàéûð, ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíèí ôÿàëèééÿòèíäÿí äÿãèã íÿòèúÿ
÷ûõàðìàüà ñÿé эюстярирди. Áÿçÿí î, Ðéþíö àõòàðûð, õÿñ-
òÿõàíàëàðäàí áèðèíäÿ òàïûð, èäàðÿëÿðäÿí, éàõóä òèáá
ìÿíòÿãÿëÿðèíäÿí áèðèíäÿ îíà áèð èø ìàñàñû àéðûëìàñûíû
õàùèø åäèðäè. Ñîíðà èñÿ îíóí ö÷öí àéðûëìûø ìàñàíûí
àðõàñûíà êå÷èð, þç èäàðÿñèíäÿ èøëÿäèéè êèìè ôÿàëèééÿòÿ
áàøëàéûð, éàçäûüû âÿðÿãëÿðèí ìöðÿêêÿáèíè ãóðóòìàã
ö÷öí îíëàðû äÿðìàí âÿ õÿñòÿëèê èéè áàñìûø îòàüûí ùàâà-
ñûíäà éåëëÿéèðäè. Î, ãÿòèééÿòëÿ ÷àëûøûðäû êè, Àìàçîí ãûçû
ùàããûíäà éîõ, ìÿøüóë îëäóüó èøè ôèêèðëÿøñèí.
ßýÿð, äîüðóäàí äà, èíñàíëàð íöìóíÿ ö÷öí áèð ãÿù-
ðÿìàí îáðàçû ñå÷ìÿëèäèðñÿ âÿ áèçèì áó òàðèõ÷ÿéÿ äÿ
áåëÿ áèð îáðàç âàúèáäèðñÿ, áèç åëÿ áó ñàäÿ èíñàíûí îáðà-
çûíы òÿêëèô åäÿðäèê. Îíóí øÿõñèíäÿ õåéèðõàù âÿ защирян
ýöëöíú тясир баьышлайан áèð îáðàç éàøàéûð. Áåëÿ áèð ãÿðàð
ùÿãèãÿòÿ äàùà éàõûí îëàð, èêè äÿôÿ èêèíèí íÿòèúÿäÿ äþðä
îëäóüóíó ýþñòÿðÿð, ãÿùðÿìàíëûüû èñÿ þç éåðèíÿ, éÿíè
èêèíúè éåðÿ ÷ÿêÿð. Áÿëè, ãÿùðÿìàíëûã þí ïëàíäà äåéèë, àðõà
ïëàíäà ýþðöíìÿëèäèð. Áåëÿ áèð ãÿðàð, ùÿì äÿ áèçèì òàðèõ-
÷ÿíèí ìàùèééÿòèíè à÷àð. Áó ìàùèééÿò èñÿ àíúàã õîø
ùèññëÿðÿ хидмят åòìÿëè, éÿíè íÿ òàìàì ïèñ, íÿ äÿ òàìàì
éàõøû êèìè ãÿëÿìÿ àëûíàí ùèññëÿðи якс åòдирìÿëèäèð.
Ùÿêèì Ðéþ áåëÿ ôèêèðëÿøèðäè âÿ таунлу øÿùÿðÿ ðàäèî
âÿ ãÿçåòëÿð âàñèòÿñèëÿ êÿíàðäàí ýþíäÿðèëÿí ìöðàúèÿò âÿ

130
II ÔßÑÈË

îâóíäóðìàëàðû åøèòäèêúÿ þç ôèêðèíÿ ùàãã ãàçàíäûðûðäû.


Ùàâà âÿ àâòîìîáèë éîëëàðû èëÿ ýþíäÿðèëÿí êþìÿêëÿðÿ,
ìÿòáóàò âÿ ðàäèî äàëüàëàðû èëÿ àõàí ãàéüûêåø âÿ àòÿøèí
÷ûõûøëàðà áàõìàéàðàã, øÿùÿð áöòöí äöíéàäàí óçàã äöø-
ìöø áèð ãÿðèáÿ áяíçÿéèðäè. Áåëÿ ÷ûõûøëàð ùÿêèìè ÿñÿáè-
ëÿøäèðèðäè. Äîüðóäóð, î áèëèðäè êè, äåéèëÿí âÿ éàçûëàí ñþç-
ëÿðäÿ ðèéàêàðëûã éîõäóð. Áó ñþçëÿð ëàçûìи òÿðçäÿ, ëàçûìи
äèëëÿ äåéèëìèðäè. Áåëÿ ÷ûõûøëàðäà Ãðàíûí êè÷èê òÿøÿááöñ-
öíöí ìàùèééÿòè äóéóëìóð, таун éàéûëìûø áèð øÿùÿðäÿ
Ãðàí êèìè àäàìëàðûí ôÿäàêàðëûüû íÿçÿðÿ àëûíìûðäû.
Áÿçÿí ýåúÿйàðûñû, øÿùÿð ñöêóòà qярг олдуьу zaman,
àçàúûã éóõóëàìàãäàí þòðö éåðèíÿ ýèðìÿçäÿí ÿââÿë
ùÿêèì Ðéþ qulaьыны ðàäèîéà dayamalы олурду. Î, ìèí
êèëîìåòðëÿðëÿ óçàãäàí ýÿëÿí íàìÿëóì ñÿñëÿðèí ìåùðè-
áàí êÿëìÿëÿðèíè åøèäèðäè. Áó ñÿñëÿð íÿ ãÿäÿð ñÿìèìè
îëñà äà, óçàãäàêû ùÿìиí àäàìëàð ýþçëÿðè èëÿ ýþðÿ áèë-
ìÿäèêëÿðè àüðû-àúûíû áþëöøÿ áèëìÿçäèëÿð. Ùàìû “Îðàí!
Îðàí!” äåéèðäè. Áó ÷àüûðûøëàð äÿíèçëÿð àøûá ýÿëñÿ äÿ, áèð
ÿùÿìèééÿòè éîõ èäè. Îíëàð àíúàã íàðàùàòëûã ýÿòèðèð, àéðû-
ëûüûí òÿñèðè èëÿ Ãðàí, ùÿì äÿ áó òàðèõ÷ÿíè éàçàíûí þçö
éàä àäàìëàðà äþíöðäöëÿð. “Îðàí! Îðàí!.. Ùÿ, éàõøû, íÿ
îëñóí, — ùÿêèì ôèêèðëÿøèðäè. — Àíúàã оðàíëûëàð áèëèð êè, éà
áèðýÿ éàøàìàëû, éà äà áèðýÿ þëìÿëèäèðëÿð, áàøãà áèð ÷àðÿ
éîõäóð. ×þëäÿêèëÿð ÷îõ óçàã äöøöáëÿð”.
Таунун âàð ãöââÿñèíè òîïëàéûá úèääè ùöúóìà êå÷-
ìÿñè âÿ øÿùÿðè ÿëÿ êå÷èðìÿñèíèí òÿñâèðèíäÿí ÿââÿë, ùÿëÿ
äÿ þçöíö éàä ñàéàí, áó øÿùÿðäÿí âÿ õÿñòÿëèêäÿí éàõà
ãóðòàðìàã mягсяди иля ùÿëÿ äÿ ял-гол атан Ðàìáåð
êèìè zatlardan äà äàíûøìàã ëàçûìäûð. Îíëàð тауна ÿñèð
äöøìÿê èñòÿìèðäèëÿð âÿ áó àðçó áàøãàëàðûíûí éàøàìàã
àðçóñóíäàí ýöúëö äåéèëäè. Áåëÿ úÿùäëÿðëÿ ìöãàéèñÿäÿ,
áèçèì ôèêðèìèçúÿ, áàøãàëàðûíûí ôÿäàêàðëûüû äàùà àéäûí
íÿçÿðÿ ÷àðïìàëû èäè.
Ðàìáåð ÷àëûøûðäû êè, таунун ÿñèði olmasын. Ãàíóíи éîë-
ëàðëà øÿùÿðäÿí ÷ûõìàüûí ìöìêöí îëìàäûüûíû äóéàíäàí

131
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñîíðà î, Ðéþéÿ äåìèøäè êè, ãåéðè-ãàíóíè éîëëàðà ÿë


àòìàã ôèêðèíäÿäèð. Æóðíàëèñò ÿââÿëúÿ êàôå õèäìÿò÷èëÿðèíÿ
ìöðàúèÿò åëÿìèøäè. ×öíêè êàôå õèäìÿò÷èëÿðè ùÿð ìÿñÿ-
ëÿäÿí ùàëи îëóðëàð. Àììà îíóí ìöðàúèÿò åëÿäèéè èëê õèä-
ìÿò÷èëÿð äÿ áó úöð èøëÿðÿ ýþðÿ úèääè úÿçà òÿäáèðëÿðè òÿт-
áèã îëóíäóüóíäàí õÿáÿðäàð èäèëÿð. Áàøãà áèðèñè èñÿ îíó
àðàãàðûøäûðàí ùåñàá åëÿìèøäè. Àíúàã Ðéþíöí îòàüûíäà
Êîтòàðëà ýþðöøÿíäÿí ñîíðà àçàúûã áÿõòè ýÿòèðäè. Ùÿìèí
ýöí î, Ðéþéÿ áàøãà èäàðÿëÿðÿ äÿ áàø ÷ÿêìÿñè âÿ éåíÿ
äÿ áèð íÿòèúÿ ÿëäÿ åäÿ áèëìÿìÿñè ùàããûíäà äàíûøûðäû.
Áèð íå÷ÿ ýöí ñîíðà Êîтòàð êö÷ÿäÿ Ðàìáåðÿ ðàñò ýÿëäè
âÿ õåéèðõàù áèð ÿäà èëÿ ñîðóøäó:
— Ùÿëÿ áèð øåé ÷ûõìûð?
— Éîõ, áèð øåé ÷ûõìûð.
— Èäàðÿ èø÷èëÿðèíÿ öìèä åëÿìÿéèí. Îíëàð áàøà äöøÿí
äåéèëëÿð.
— Áèëèðÿì. Ìÿí áàøãà áèð éîë àõòàðûðàì. Àììà áó
éîëó òàïìàã äà ÷ÿòèíäèð.
— Ùÿ! Áàøà äöøöðÿì, — Êîтòàð úàâàá âåðäè.
Ñîíðà î, Ðàìáåðÿ äåäè êè, ÷ûõûø éîëó áèëèð. Ðàìáåðèí
òÿÿúúöáëÿíäèéèíè ýþðöá èçàù åëÿäè êè, óçóí èëëÿðäèð Îðà-
íûí áöòöí êàôåëÿðèíÿ áàø ÷ÿêèð âÿ áó êàôåëÿðäÿ äîñòëàðû
âàð, áåëÿ èøëÿðëÿ ìÿøüóë îëàí áèð òÿøêèëàòûí ìþâúóä
îëäóüóíäàí õÿáÿðäàðäûð. Ìÿñÿëÿ áóðàñûíäàäûð êè, ãàçàí-
úû õÿðúèíè þäÿéÿ áèëìÿäèéèíÿ ýþðÿ Êîтòàð àçòàïûëàí ìàë-
ëàðûí àëâåðèíÿ ãóðøàíìûøäû. Î, úöðáÿúöð ñèãàðåòëÿð, êåé-
ôèééÿòñèç ñïèðò àëûá-ñàòûð âÿ áó ìàëëàðûí ãèéìÿòè ýåòäèêúÿ
àðòäûüûíäàí õåéëè ïóë ãàçàíìûøäû.
— Éÿíè ñèç ÿìèíñèíèç êè, áåëÿ áèð òÿøêèëàò âàð?
— Áÿëè, ìÿíèì þçöìÿ òÿêëèô åäèáëÿð.
— Ñèç äÿ ýåòìÿê èñòÿìÿäèíèç?
— Òÿÿúúöáëÿíìÿéèí, — Êîтòàð ìöëàéèì ñÿñëÿ úàâàá
âåðäè, — ìÿíèì ýåòìÿìÿéèìèí ñÿáÿáè âàð. — Úöçè áèð
ñöêóòäàí ñîíðà ñîðóøäó: — Áÿñ íèéÿ ñîðóøìóðñóíóç êè,
ýåòìÿìÿéèìÿ ñÿáÿá íÿäèð?

132
II ÔßÑÈË

— Ìÿíúÿ, áóíóí ìÿíÿ äÿõëè éîõäóð, — Ðàìáåð


úàâàá âåðäè.
— Áèð úÿùÿòäÿí, äîüðóäàí äà, áóíóí ñèçÿ äÿõëè
éîõäóð. Áàøãà áèð úÿùÿòäÿí èñÿ... Õöëàñÿ, ÿñàñ ìÿñÿëÿ
áóäóð êè, таун áàøëàéàíäàí sonra ìÿí þçöìö áóðàäà
äàùà àðõàéûí ùèññ åäèðÿì.
Ðàìáåð îíóí ñþçëÿðèíÿ ãóëàã àñûá ñîðóøäó:
— Éàõøû, ùÿìиí òÿøêèëàòà íåúÿ ýåòìÿê îëàð?
— Åù! ×ÿòèí ìÿñÿëÿäèð, ýÿðÿê áèð éåðäÿ ýåäÿê.
Àõøàì ñààò äþðä èäè. Èñòèäÿí àäàì áîüóëóðäó.
Ìàüàçàëàðûí ãàïûëàðû áàüëàíìûø, êö÷ÿëÿð èñÿ áîøàëìûøäû.
Äàðûñãàë êö÷ÿëÿðÿ åíян Êîтòàðëà Ðàìáåð äèíèá-äàíûø-
ìàäàí õåéëè éîë ýåòäèëÿð. Ýöíöí áåëÿ ÷àüûíäà таун hiss
edilmirdi. Åëÿ õÿñòÿëèêäÿí ÿââÿëêè éàé ýöíëÿðèíäÿ äÿ
øÿùÿð áåëÿ ñàêèò, ðÿíýëÿð ñþíöê ýþðöíöðäö. Èíäè èñÿ
áèëìÿê îëìóðäó êè, ùàâàéà àüûðëûã ýÿòèðÿí þëöì ãîðõó-
ñó èäè, éîõñà èñòè âÿ òîçàíàã. Тауну ýþðÿ áèëìÿê ö÷öí
ìöøàùèäÿ qabiliyyяti âÿ äöøöíúÿ ýÿðÿêäèð. Îíóí äà
íÿçÿðÿ ÷àðïàí ÿëàìÿòëÿðè âàð; ìÿñÿëÿí, õÿñòÿëèéÿ õîø
ìöíàñèáÿòèíè ýèçëÿìÿéÿí Êîтòàð Ðàìáåðÿ ñþéëÿäè êè,
àäÿòÿí, áåëÿ âàõòëàðäà èñòèäÿí ëÿùëÿéÿí èòëÿð åâëÿðèí
ýèðÿúÿêëÿðèíäÿêè êþëýÿëÿðäÿ ñÿðèíëèê àõòàðûð, äþøÿìÿéÿ
óçàíûá ìöðýö âóðóðäóëàð. Èíäè èòëÿð éîõà ÷ûõûáëàð.
Îíëàð Ïàëìà áóëâàðû èëÿ ýÿëèá Àðì ìåéäàíûíû êå÷-
äèëÿð âÿ Ìàðèí ìÿùÿëëÿñèíÿ òÿðÿô öç òóòäóëàð. Ñîë öçäÿ
äèâàðëàðû éàøûë ðÿíýÿ áîéàíìûø ñàðû êþëýÿëèêëè áèð êàôå
âàðäû. Îíëàð àëûíëàðûíûí òÿðèíè ñèëèá è÷ÿðè êå÷äèëÿð. Éàøûë
þðòöêëö ìàñàíûí àðõàñûíäàêû éöíýöë ñòóëëàðäà îòóðäóëàð.
Çàë òàìàì áîø èäè. È÷ÿðèäÿ ó÷óøàí ìèë÷ÿêëÿðèí ñÿñè åøè-
äèëèðäè. Êàññàíûí éàíûíäàêû ñàðû ðÿíýëè ãÿôÿñäÿ òöêö òþêöë-
ìöø, ÿëäÿí äöøìöø áèð òóòóãóøó ìöðýöëÿéèðäè. ×èðêëè,
ùþðöì÷ÿê òîðó áàñìûø äèâàðëàðäàí èñÿ äþéöø ñÿùíÿëÿðè
òÿñâèð îëóíìóø êþùíÿ òàáëîëàð àñûëìûøäû. Àç ãàëà, áöòöí
ìàñàëàðûí, ùÿòòà àðõàñûíäà îòóðäóãëàðû ìàñàíûí äà öñòöí-
äÿêè áóëàøûã òîéóã àéàãëàðûíûí èçëÿðèíè ýþðян Ðàìáåð

133
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

òÿÿúúöáëÿíìèøäè. Åëÿ áó âàõò ãàðàíëûã êöíúëÿðèí áèðèñèí-


äÿí éàðàøûãëû áèð õîðóç ÷ûõäû âÿ èçëÿðèí ìÿíøÿйè ìÿëóì
îëäó.
È÷ÿðèäÿ áîüàíàã äàùà ÷îõ ùèññ îëóíóðäó. Êîтòàð
ïåíúÿéèíè ÷ûõàðäû âÿ ÿëèíè ìàñàéà äþéäö. Çàëûí êöíúöí-
äÿêè ãàïûäàí óçóí, ãàðà äþøëöéöí àðõàñûíäà èòìèø ãûñà-
áîé áèð êèøè ÷ûõäû. Î, Êîтòàðû ýþðöá óçàãäàí ñàëàìëàøäû
âÿ àéàüû àëòûíäà ôûðëàíàí õîðóçà áèð òÿïèê èëèøäèðèá èðÿëèéÿ
ýÿëäè, ñÿñèíè õîðóçóí ãûüûëòûñûíà ãîøóá ãîíàãëàðûí íÿ
ñèôàðèø åëÿìÿê èñòÿäèêëÿðèíè ñîðóøäó. Êîтòàð àü øÿðàá
ñèôàðèø åòäè âÿ Ãàðñèà àäëû áèð íÿôÿðè ñîðóøäó. Õèäìÿò÷è
úàâàá âåðäè êè, ùÿìиí àäàì áèð íå÷ÿ ýöíäöð êàôåéÿ
ýÿëìèð.
— Ñèçúÿ, áó àõøàì ýÿëÿúÿê? — Êîтòàð ñîðóøäó.
— Äåéÿ áèëìÿðÿì. Éàõøû, ñèç þçöíöç îíóí íÿ âàõò-
ëàð ýÿëäèéèíè áèëèðñèíèç?
— Áèëèðÿì, àììà ìÿñÿëÿ îíäà äåéèë. Áó äîñòóìó
îíóíëà ýþðöøäöðìÿê èñòÿéèðäèì.
Õèäìÿò÷è éàø ÿëèíè äþøëöéöí ÿòÿéèíÿ ñèëÿ-ñèëÿ ñîðóøäó:
— Ùÿ! Áó úÿíàá äà ùÿìиí èøëÿðëÿ ìÿøüóëäóð?
— Åëÿäèð, — Êîтòàð úàâàá âåðäè.
— Éàõøû, îíäà áó àõøàì ýÿëèí. Óøàã ýþíäÿðèá ÷àüûðò-
äûðàðàì îíó.
Ãàïûäàí ÷ûõàíäà Ðàìáåð Êîтòàðäàí “ùàíñû èøëÿð-
äÿí” ñþùáÿò ýåòäèéèíè ñîðóøäó.
— Ãà÷àãìàëäàí ñþùáÿò ýåäèð. Îíëàð øÿùÿð ãàïûëà-
ðûíäàí ìàë êå÷èðèð âÿ éàõøûúà ïóë ãàçàíûðëàð.
— Äåìÿëè, ýèçëè ÿëàãÿëÿðè âàð?
— ßëáÿòòÿ.
Àõøàìöñòö êàôåíèí êþëýÿëèéè ãàëäûðûëìûøäû. Ãÿôÿñ-
äÿêè òóòóãóøó úûüûëòûëû ñÿñèíè çàëû äîëäóðìóø ãûñàãîë
êþéíÿêëè ìöøòÿðèëÿðèí ñÿñèíÿ ãàòûðäû. Ìöøòÿðèëÿðäÿí áèðè
— áàøûíà ùÿñèð øëéàïà êå÷èðìèø, ýöíäÿí éàíìûø ñèíÿñè
à÷ûã ãàëìûø áèð êèøè Êîтòàðû ýþðÿí êèìè àéàüà ãàëõäû.
Òÿõìèíÿí, îòóç éàøû îëàðäû, öçö óçóíñîâ âÿ ãàðàøûí èäè,

134
II ÔßÑÈË

õûðäà ãàðà ýþçëÿðè, àü äèøëÿðè äÿ äèããÿòè úÿëá åëÿéèðäè.


Áàðìàãëàðûíà èêè-ö÷ öçöê êå÷èðìèøäè. Î éàõûíëàøûá äåäè:
— Ñàëàì. Ýÿëèí àéàãöñòö áèð øåé è÷ÿê.
Îíëàð áàðûí ãàðøûñûíäà äèíèá-äàíûøìàäàí àäàìà ö÷
ãÿäÿù è÷äèëÿð.
— Áÿëêÿ, ÷þëÿ ÷ûõàã? — Ãàðñèà äèëëÿíäè.
Ãàïûäàí ÷ûõàíäà Ãàðñèéà Êîтòàðäàí íÿ ö÷öí ýÿë-
äèêëÿðèíè ñîðóøäó. Êîтòàð èñÿ îíà èçàù åëÿäè êè, Ðàìáåðè
îíóí éàíûíà ìàë àëìàã ö÷öí äåéèë, øÿùÿðäÿí ÷ûõìàã
ìÿãñÿäè èëÿ ýÿòèðèá. Ãàðñèà ñèãàðåòèíè òöñòöëÿäÿ-òöñòöëÿ-
äÿ èðÿëèëÿéèðäè. Î, ñóàëëàð âåðèð, Ðàìáåðèí þçöíö ýþð-
ìöðìöø êèìè îíäàí äàíûøàðêÿí “ùÿìиí àäàì” äåéÿ
ìöðàúèÿò åäèðäè. Àõûðäà ñîðóøäó:
— Éàõøû, áÿñ íèéÿ ýåòìÿê èñòÿéèð?
— Àðâàäû Ôðàíñàäà ãàëûá.
— Áåëÿ äå!
Àç ñîíðà Ãàðñèà éåíÿ ñóàë âåðäè:
— Áÿñ ñÿíÿòè íÿäèð?
— Æóðíàëèñòäèð.
— ×îõäàíûøàí îëóð æóðíàëèñòëÿð.
Ðàìáåð äèíìÿäè. Êîтòàð úàâàá âåðäè:
— Äîñò àäàìäûð.
Ñîíðà äèíèá-äàíûøìàäàí õåéëè ýåòäèëÿð. Äÿìèð ÷ÿð-
÷èâÿéÿ àëûíìûø ñàùèë ñÿêèñèíÿ ÷àòäûëàð. Îíëàð êè÷èúèê áèð
áóôåòÿ òÿðÿô áóðóëäóëàð. Áóðàäà ñàðäèíа áàëûüû ãûçàðäûá
ñàòûðäûëàð âÿ áàëûüûí èéè êö÷ÿéÿ éàéûëìûøäû. Ãàðñèà äèë-
ëÿíäè:
— Ùÿð ùàëäà, áó èøëÿ ìÿí éîõ, Ðàóë ìÿøüóë îëóð.
Ýÿðÿê îíó àõòàðûá òàïàì. Îíó òàïìàã äà ÷ÿòèíäèð.
Êîòтàð èøýöçàð áèð ñÿñëÿ ñîðóøäó:
— Ýèçëÿíèð éÿíè?
Ãàðñèà úàâàá âåðìÿäè. Áóôåòÿ ÷àòàíäà Ãàðñèà îíëàðà
òÿðÿô ÷åâðèëäè âÿ èëê äÿôÿ Ðàìáåðÿ ìöðàúèÿò åëÿäè:
— Áèðèñè ýöí ñààò îí áèðäÿ, øÿùÿðèí éóõàðû ùèññÿñèíäÿ
ýþìðöê èäàðÿñèíèí òèíèíäÿ ýþðöøÿðèê.

135
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Àéðûëûá ýåòìÿê èñòÿéÿíäÿ ãÿôèëäÿí ýåðè äþíäö âÿ


îíëàðà äåäè:
— Àììà õÿðúèíèç ÷ûõàúàã.
Î, øÿðò êÿñèðäè. Ðàìáåð úàâàá âåðäè:
— Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð.
Àç ñîíðà æóðíàëèñò Êîтòàðà òÿøÿêêöð åëÿäè. Êîтòàð èñÿ
ìåùðèáàí áèð ýþðêÿì àëûá úàâàá âåðäè:
— Éîõ, äÿéìÿç! Ñèçÿ êþìÿê åëÿäèéèìÿ þçöì äÿ
ñåâèíèðÿì. Ùÿì äÿ êè ñèç æóðíàëèñòñèíèç, íÿ âàõòñà éàõøû-
ëûüûìûí ÿâÿçèíè ÷ûõà áèëÿðñèíèç.
Èêè ýöí ñîíðà Ðàìáåðëÿ Êîтòàð øÿùÿðèí éóõàðû ùèññÿ-
ñèíÿ àïàðàí óçóí, êþëýÿ äöøìÿéÿí êö÷ÿ èëÿ ãàëõûðäûëàð.
Ýþìðöê èäàðÿñèíèí áèð ùèññÿñèíè òèáá ìÿíòÿãÿñèíÿ ÷åâèð-
ìèøäèëÿð. Èðè äàðâàçàíûí ãàðøûñûíäàêû àäàìëàðûí ÷îõó
õÿñòÿ ãîùóìëàðû èëÿ ýþðöøìÿê ìöìêöí îëìàñà äà,
îíëàð ùàããûíäà ìÿëóìàò àëìàã ö÷öí òîïëàøìûøäûëàð.
Áóðà ýÿëèá-ýåäÿí ÷îõ èäè âÿ éÿãèí êè, Ãàðñèà ýþðöøö ãÿñ-
äÿí áåëÿ ãàðûøûã éåðÿ òÿéèí åëÿìèøäè. Êîòтàð äèëëÿíäè:
— Ñèçèí ýåòìÿê àðçóíóç àäàìû òÿÿúúöáëÿíäèðèð.
ßñëèíäÿ, èíäè áóðàäà ìàðàãëû ÿùâàëàòëàð áàø âåðèð.
— Ìÿíèì ö÷öí ìàðàãëû äåéèë, — Ðàìáåð úàâàá âåðäè.
— Ùÿ, äîüðóäóð, áóðаäà ãàëìàã ãîðõóëóäóð. Àììà
áóðàäà åëÿ таундан ÿââÿë äÿ ùÿéàò ö÷öí ãîðõó âàð èäè;
ìàøûíû ÷îõ îëàí áèð êö÷ÿíè êå÷ìÿê äÿ ùÿéàò ö÷öí ãîð-
õóëóäóð.
Åëÿ áó âàõò Ðéþíöí ìàøûíû îíëàðûí éàíûíäà äàéàíäû.
Ìàøûíû Òàðó ñöðöðäö. Îíóí éàíûíäà îòóðан Ðéþ èñÿ
ìöðýö âóðóðäó. Ðéþ ýþçöíö ñèëèá îíëàðû áèð-áèðèíÿ òÿã-
äèì åëÿäè. Òàðó äåäè:
— Áèç òàíûøûã, åéíè ìåùìàíõàíàäà éàøàéûðûã.
Ùÿêèì Ðàìáåðÿ äåäè êè, îíó øÿùÿðÿ àïàðà áèëÿð.
Ðàìáåð úàâàá âåðäè:
— Ñàü îëóí, áóðàäà ýþðöøöìöç âàð.
Ùÿêèì Ðàìáåðèí öçöíÿ áàõäû âÿ Ðàìáåð þç ñþçö-
íö òÿñäèãëÿäè:

136
II ÔßÑÈË

— Áÿëè, ýþðöøöìöç âàð.


Êîòтàð òÿÿúúöáëÿ ñîðóøäó:
— Ìÿñÿëÿäÿí ùÿêèì äÿ õÿáÿðäàðäûð?
Åëÿ áó âàõò Òàðó Êîтòàðà áàõà-áàõà äåäè:
— Ìöñòÿíòèã ýÿëèð.
Êîтòàð òóòóëäó. Ìöñòÿíòèã Îòîí èøýöçàð àääûìëàðëà
îíëàðà òÿðÿô ýÿëèðäè. Î, Ðéþýèëèí äÿñòÿñèíèí éàíûíäàí
êå÷ÿðêÿí øëéàïàñûíû ãàëäûðûá ñàëàì âåðäè.
— Ñàëàì, úÿíàá ìöñòÿíòèã! — Òàðó äèëëÿíäè.
Ìöñòÿíòèã ìàøûíûí è÷èíäÿêèëÿðÿ äÿ ñàëàì âåðäè.
Ñîíðà àçàúûã ýåðè ÷åâðèëдè, àðõàäàêû Ðàìáåðëÿ Êîтòàðû
äà ñÿòùè ñàëàìëàäû. Òàðó Êîтòàðëà æóðíàëèñòè îíà òÿãäèì
åëÿäè. Ìöñòÿíòèã áèð àíëûã ñÿìàéà áàõûá êþêñöíö þòöð-
äö, çÿìàíÿäÿí øèêàéÿòëÿíäè âÿ íÿùàéÿò, ñîðóøäó:
— Úÿíàá Òàðó, ìÿíÿ äåäèëÿð êè, ñèç ïðîôèëàêòèê òÿäáèð-
ëÿðèí òÿòáèãè èëÿ ìÿøüóëñóíóç. Àììà ñèçèí áó ãÿðàðûíûçû
òÿðèôëÿìÿê èñòÿìÿçäèì. Ùÿêèì, ñèçúÿ, áó õÿñòÿëèê ùÿëÿ
÷îõ ÷ÿêÿúÿê?
Ùÿêèì áèëäèðäè êè, õÿñòÿëèéèí òåç ãóðòàðàúàüûíà öìèä
åäèð. Ìöñòÿíòèã äÿ öìèäëÿ éàøàäûüûíû áèëäèðäè âÿ äåäè
êè, òàëåéèí èøèíè áèëìÿê îëìàñà äà, öìèä åëÿìÿê éàõøû-
äûð. Òàðó èñÿ ìöñòÿíòèãÿ âÿçèééÿòëÿ ÿëàãÿäàð èøèíèí àðòûá-
àðòìàìàñû ùàãäà ñóàë âåðäè.
— ßêñèíÿ, öìóìè ãàíóí ïîçüóíëóãëàðû àçàëûá, —
ìöñòÿíòèã úàâàá âåðäè. — Èíäè, ÿñàñÿí, òÿçÿ ãàíóíëàðû
èçàù åòìÿêëÿ ìÿøüóëàì. Êþùíÿ ãàíóíëàðà èñÿ ÿââÿë-
êèíäÿí äÿ éàõøû ÿìÿë îëóíóð.
Òàðó:
— Äåìÿëè, òÿçÿëÿðè èëÿ ìöãàéèñÿäÿ êþùíÿ ãàíóíëàð
÷îõ øöêöðëö èìèø.
Ìöñòÿíòèã õÿéàëäàí àéûëûá úèääèëÿøäè. Òàðóéà ñîéóã
íÿçÿð ñàëûá äåäè:
— Íÿ ôÿðãè âàð êè? Ãàíóí áèð øåéäèð, úÿçà èñÿ áàøãà
áèð øåé. Áèçëèê áèð èø éîõäóð.
Ìöñòÿíòèã óçàãëàøàíäà Êîтòàð äåäè:

137
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Åëÿ îíóí þçö áèð íþìðÿëè äöøìÿíäèð.


Ðéþíöí ìàøûíû äà éîëà äöøäö.
Àç ñîíðà Ðàìáåðëÿ Êîтòàð ýþðäöëÿð êè, Ãàðñèà îíëàðà
òÿðÿô ýÿëèð. Î äèíèá-äàíûøìàäàí éàõûíëàøäû âÿ ñàëàì
âåðìÿê ÿâÿçèíÿ äåäè: “Ýþçëÿìÿê ëàçûìäûð”.
ßòðàôäà òîïëàøàíëàðûí ÿêñÿðèééÿòè ãàäûíëàð èäè âÿ
ùàìû ñóñóá äóðìóøäó. Ãàäûíëàðûí ùàìûñûíûí ÿëèíäÿ áàü-
ëàìà âàðäû âÿ íàùàã äà îëñà, öìèä åäèðäèëÿð êè, áàü-
ëàìàëàðû è÷ÿðèéÿ þòöðÿ áèëÿðëÿð âÿ õÿñòÿëèéÿ òóòóëìóø
ÿçèçëÿðè åâäÿí ýÿòèðèëìèø ÿðçàüû àëà áèëÿð. Ãàïûíû ÿëèñè-
ëàùëû àäàìëàð ãîðóéóðäóëàð. Áÿçÿí è÷ÿðè ùÿéяòиí î öçöí-
äÿêè áèíàäàí ãûøãûðûã ñÿñëÿðè åøèäèëèð, ýþçëÿéÿíëÿð èñÿ
ùÿéÿúàí äîëó ýþçëÿðèíè áèíàéà çèëëÿéèðäèëÿð.
Ö÷ êèøè éàíàøû äàéàíмышды, áåëÿ áèð ìÿíçÿðÿéÿ
òàìàøà åëÿäèêëÿðè âàõò àðõàäàí îíëàðà ñàëàì âåðÿí áèð
íÿôÿðèí úèääè ñÿñèíè åøèäèá ýåðè ÷åâðèëäèëÿð. Ùàâà èñòè îëñà
äà, Ðàóë ñÿëèãÿëè ýåéèíìèøäè. ßéíèíäÿ òóòãóí ðÿíýëè êîñò-
éóì, áàøûíäà êÿíàðëàðû ãàòëàíìûø éàðàøûãëû øëéàïà âàðäû.
Ñèôÿòè ñîëüóí ýþðöíöðäö. Ãàðà ýþçëÿðè, éûüúàì àüçû âàð-
äû. Î, ãÿòè áèð ñÿñëÿ äåäè:
— Øÿùÿðÿ òÿðÿô åíÿъяйик. Ãàðñèà, ñÿí ýÿëìÿñÿí äÿ
îëàð.
Ãàðñèà áèð ñèãàðåò éàíäûðäû âÿ ãàëàíëàð àðàëàíäûëàð.
Ðàóëó àðàéà àëан Ðàìáåðëÿ Êîтòàð îíóí èðè àääûìëàðû
èëÿ àéàãëàøìàüà ÷àëûøûðäûëàð. Ðàóë äåäè:
— Ãàðñèà ìÿñÿëÿíè ìÿíÿ èçàù åäèá. Áàø òóòàí èøäèð.
Àììà îí ìèí ôðàíê õÿðúèíèç ÷ûõàúàã.
Ðàìáåð ðàçûëàøäû âÿ Ðàóë ÿëàâÿ åòäè:
— Îíäà ñàáàù èñïàíëàðûí Ñàùèë ðåñòîðàíûíäà áèðýÿ
íàùàð åäÿðèê.
Ðàìáåð éåíÿ razылыг яламяти кими башыны йелляди âÿ
Ðàóë îíóí ÿëèíè ñûõàðàã ýþðöøäöêëÿðè âàõòäàí etibarян
birinci äÿôÿ ýöëöìñÿäè. Ðàóë ýåäÿíäÿí ñîíðà Êîтòàð
öçðõàùëûã åëÿäè êè, åðòÿñè ýöí ìÿøüóë îëàúàã. Îíñóç äà,
Ðàìáåðèí îíà åùòèéàúû ãàëìàìûøäû.

138
II ÔßÑÈË

Åðòÿñè ýöí æóðíàëèñò èñïàí ðåñòîðàíûíà ýèðÿíäÿ ùàìû


÷åâðèëèá dюrd gюзlя îíà áàõûðäû. Èñòèäÿí od tutub yanan
äàðûñãàë êö÷ÿëÿðin áèðèíäÿ éåðëÿøÿí áó yarыãàðàíëûã ðåñ-
òîðàíäàêû ìöøòÿðèëÿðèí ÷îõó èñïàí òèïëè àäàìëàð иди.
Àììà åëÿ êè êöíúäÿêè ìàñàëàðäàí áèðèíèí àðõàñûíäà
ÿéëÿøìèø Ðàóë èøàðÿ èëÿ Ðàìáåðè éàíûíà ÷àüûðäû, ìöøòÿ-
ðèëÿðèí ìàðàüû sюндц âÿ ùÿð êÿñ þç éåìÿéèíÿ ýèðèøäè.
Ðàóëóí éàíûíäà àðûã, óúàáîé, åíëèêöðÿê, àòñèôÿò, saqqallы
âÿ ñà÷û ÷àëëàøìûø áèð íÿôÿð ÿéëÿøìèøäè. Êèøè êþéíÿéèíèí
ãîëóíó ÷ырмаламыш, ãàðà, òöê áàñìûø àðûã, óçóí ãîëëàðûíû
ìàñàéà äirямишди. Ðàìáåð òÿãäèì edilяндя î, ö÷ äÿôÿ
áàøûíû éåëëÿéèá ñàëàìëàøäû. Ðàóë îíóí àäûíû äåìÿäè âÿ
àä ÿâÿçèíÿ “äîñòóìóç” ñþçöíö èøëÿòäè.
— Ìÿñÿëÿ ãÿëèç ìÿñÿëÿäèð, — Ðàóë úàâàá âåðäè. —
Bizя лазым олаъаг àäàìëàðû òàïìàq âàõò istяйир.
Àòsifят êèøè éåíÿ áàøûíû éåëëÿäè âÿ Ðàìáåð ðàçûëàø-
ìàëû îëäó. Éåìÿê âàõòû ñþùáÿò ö÷öí ìþâçó òàïà áèë-
ìèðäèëÿð. Àììà åëÿ êè Ðàìáåð àòsifят kiшинин ôóòáîë÷ó
îëäóüóíó åøèòäè, ùÿð øåé äÿéèøäè. ×öíêè Ðàìáåðèí þçö
äÿ ôóòáîëëà ÷îõ ìÿøüóë îëìóøäó. Îíëàð Ôðàíñà ÷åì-
ïèîíàòû, ïåøÿêàð èíýèëèñ êîìàíäàëàðû âÿ ùöúóì òàêòèêà-
ñûíäàí ñþùáÿòÿ ýèðèøäèëÿð. Íàùàðûí àõûðûíäà àòsifят êèøè
Ðàìáåðëÿ êþùíÿ äîñò êèìi sюhbятляшир âÿ îía tялгин
етмяйя ÷àëûøûðäû êè, ìåéäàí÷àäà ÿí ýþçÿë éåð éàðûì-
ìöäàôèÿdir.
— Sябябини бèëèðñÿíìè? Îíà ýþðÿ êè, éàðûììöäàôèÿ÷è
òîï ютцряндир, ôóòáîëóí úàíû äà åëÿ budur... Ðàìáåðèí
þçö ùÿìèøÿ ìÿðêÿç ùöúóì÷óñó îësa äà, ìöñàùèáèíèí
ôèêðèíè òÿñäèã åëÿäè. Ðàäèîíóí ñÿñè ñþùáÿòè éàðûì÷ûã
kясди, çÿðèô áèð ìåëîäèéà ñÿñëÿíÿíäÿí ñîíðà åëàí åëÿ-
äèëÿð êè, êå÷ÿí ýöí таун îòóç éåääè àäàìы апарыб. Áó
õÿáÿð adamlаrын йанындан сяссиз-кцйсцз кечди, она бир
еля ÿùÿìèééÿò âåðÿí îëìàäû.
Àòsifят kiши ÷èéèíëÿðèíè oynadыб àéàüà ãàëõäû. Ðàóëëà
Ðàìáåð äÿ ãàëõäûëàð.

139
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Àéðûëàðêÿí ìÿðêÿç éàðûììöäàôèÿ÷èñè Ðàìáåðèí ÿëèíè


sямимиййятля ñûõàðàã äåäè:
— Ìÿíèì àäûì Ãîíçàëåñäèð.
Àðàäàêû èêè ýöí Ðàìáåðÿ ÷îõ óçóí ýþðöíäö. Î,
Ðéþ èëÿ ýþðöøöá âÿçèééÿò haqqында ня билирдися îíà
äàíûøäû. Ñîíðà õÿñòÿëÿðäÿí áèðèíÿ áàø ÷ÿêмÿéÿ ýåäÿí
ùÿêèìÿ éîë éîëäàøû îëäó. Õÿñòÿ îëàí åâèí ãàðøûñûíäà
ùÿêèìëÿ õóäàùàôèçëÿøäè. Åâèí äÿùëèçèíäÿí ñÿñ-êöé ãàëõ-
äû, ãîíøóëàð õÿñòÿíèí àèëÿñèíÿ ùÿêèìèí ýÿëäèéèíè õÿáÿð
âåðäèëÿð.
— Êàø êè Òàðó òåç ýÿëÿéäè, — ùÿêèì ìûçûëäàäû.
Î, éîðüóí ýþðöíöðäö. Ðàìáåð ñîðóøäó:
— Åïèäåìèéà ýöúëÿíèð éÿíè?
Ùÿêèì áèëäèðäè êè, ñîí âàõòëàð õÿñòÿëÿðèí ñàéû ÷îõ
àðòìàéûá, àììà ÿñàñ ìÿñÿëÿ áó àðòûìäà äåéèë. ßñàñ
ìÿñÿëÿ áóíäàäûð êè, тауна ãàðøû ìöáàðèçÿ âàñèòÿëÿðè
êèôàéÿò åëÿìèð.
— Ìöáàðèçÿ âÿñàèòèìèç ÷àòìûð. Äöíéàíûí áöòöí
ãîøóí ùèññÿëÿðèíäÿ âÿñàèò ÷àòìàéàíäà àäàìëàð âÿñàèòè
ÿâÿç åëÿéèð. Áèçèì èñÿ àäàìûìûç äà ÷àòìûð.
— Àõû êÿíàðäàí ùÿêèìëÿð âÿ ñàíèòàð èø÷èëÿðè ýþíäÿ-
ðèëèá.
— Åëÿäèð, — Ðéþ úàâàá âåðäè. — Àììà úÿìèñè îí
ùÿêèì âÿ éöçÿ éàõûí ñàíèòàð ýþíäÿðèëèá. Åïèäåìèéàíûí
èíäèêè âÿçèééÿòèíäÿ áèðòÿùÿð êå÷èíìÿê îëóð. Àììà
åïèäåìèéà ýöúëÿíñÿ, àäàì ÷àòìàéàúàã.
Ðéþ åâèí è÷ÿðèñèíäÿí ýÿëÿí ñÿñëÿðÿ ãóëàã àñà-àñà
Ðàìáåðèí öçöíÿ ýöëöìñÿéèá äåäè:
— Áÿëè, âÿçèééÿò áåëÿäèð, ÷àëûøûí òåç ýåäÿñèíèç.
Ðàìáåð òóòóëäó:
— Áèëèðñèíèç, ìÿí õÿñòÿëèéÿ ýþðÿ ýåòìèðÿì. — Ðéþ
îíà èíàíäûüûíû áèëäèðñÿ äÿ, Ðàìáåð ñþçöíÿ äàâàì
åëÿäè: — Ìÿí þçöì áèëèðÿì êè, ãîðõàã àäàì äåéèëÿì
âÿ úÿñàðÿòèìè ñöáóòà éåòèðìÿê èìêàíëàðûì äà îëóá.
Àììà èíäè áÿçè ôèêèðëÿðëÿ ùå÷ úöð ðàçûëàøà áèëìèðÿì.

140
II ÔßÑÈË

Ùÿêèì Ðàìáåðèí öçöíÿ áàõûá äåäè:


— Ñèç àðâàäûíûçëà ýþðöøÿúÿêñèíèç.
— Îëà áèëÿð. Àììà ìÿíè ÿñàñ áèð ôèêèð íàðàùàò åäèð.
Ãîðõóðàì êè, áó âÿçèééÿò óçàíà âÿ ìÿí åâÿ ãàéûäàíà
ãÿäÿð àðâàäûì ãîúàëà. Àäàìëàð îòóç éàøäàí ñîíðà
ãîúàëìàüà áàøëàéûðëàð, ýяðÿê âàõòäàí éàõøû èñòèôàäÿ
åäÿñÿí. Áèëìèðÿì ìÿíè àíëàéà áèëèðñèíèç, éà éîõ?
Ùÿêèì дилóúó äåäè êè, îíó éàõøû àíëàéûð. Åëÿ áó âàõò
Òàðó îíëàðà éàõûíëàøäû âÿ ùÿéÿúàíëû ñÿñëÿ äåäè:
— Åëÿ èíäèúÿ Ïàíåëóäàí õàùèø åëÿäèì êè, áèçÿ
ãîøóëñóí.
— Áÿñ íÿ úàâàá àëäûí? — ùÿêèì ñîðóøäó.
— Áèð àç ôèêèðëÿøèá ðàçûëàøäû.
— ×îõ ýþçÿë, — ùÿêèì úàâàá âåðäè. — ×îõ øàäàì êè,
êåøèø þç ìîèçÿñèíäÿí àðòûã õåéèð âåðÿúÿê.
— Ùàìû áèçÿ ãîøóëìàüà ùàçûðäûð. Ýÿðÿê éàäëàðûíà
ñàëàñàí, èìêàí éàðàäàñàí.
Ñîíðà î ýöëöìñÿéÿðÿê Ðéþéÿ ýþç âóðäó.
— Ìÿíèì èñÿ èøèì îíäàí èáàðÿòäèð êè, àäàìëàðà
èìêàí éàðàäûì.
— Áàüûøëàéûí, ìÿí ýåòìÿëèéÿì, — äåéèá Ðàìáåð
óçàãëàøäû.
Ýþðöø ýöíö ñààò ñÿêêèçÿ áåø äÿãèãÿ ãàëìûø Ðàìáåð
êèëñÿ òàüûíûí àëòûíäà èäè. Ùàâà ùÿëÿ ñÿðèí èäè. Ñÿìàäà
õûðäà, àü áóëóä ïàð÷àëàðû ýþðöíöðäö âÿ ýöí ãàëõàí êèìè
ùÿìиí áóëóäëàð äà ÿðèéèá éîõà ÷ûõàúàãäû. Ãàðøûäàêû
÷ÿìÿíëèéèí îòëàðû ãóðóìóø îëñà äà, ñÿùÿð÷àüû îðàäàí
ðöòóáÿò èéè ýÿëèðäè. Øÿðã òÿðÿôäÿêè åâëÿðèí àðàñûíäàí
ãàëõан ýöíÿø Æàííà д’Аðêûí ãûçûëà áîéàíìûø ùåéêÿëèíèí
äÿáèëãÿñèíè ãûçäûðìàüà áàøëàéûðäû. Ãöëëÿ ñààòëàðûíäàí
áèðè ñÿêêèç äÿôÿ çÿíý ÷àëäû. Ðàìáåð êèìñÿñèç ìåéäàí-
÷àäà áèð àç ýÿçèíäè. Êèëñÿíèí è÷èíäÿí íÿì âÿ ìóìèéà
èéè ýÿëèðäè. Ãÿôèëäÿí êèëñÿ õîðóíóí ñÿñè êÿñèлäè. Îí íÿôÿ-
ðÿ éàõûí ãàðà ýåéèìëè àäàì êèëñÿäÿí ÷ûõûá øÿùÿðÿ òÿðÿô
éîëëàíûðäû. Åëÿ îíëàð êèìè ãàðà ýåéèìëè áàøãà áèð äÿñòÿ

141
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

èñÿ ïèëëÿêÿíëÿðè ãàëõûá êèëñÿéÿ ýèðèðäè. Ðàìáåð ñèãàðåò


éàíäûðäû, ñîíðà äà ôèêèðëÿøäè êè, áÿëêÿ äÿ, áåëÿ éåðäÿ
ïàïèðîñ ÷ÿêìÿéÿ èúàçÿ âåðèëìèð.
Ñààò äîããóçà îí áåø äÿãèãÿ èøëÿìèø êèëñÿíèí è÷èíäÿí
îðãàí ñÿäàëàðû åøèäèëäè. Ðàìáåð ãöááÿíèí àëòûíà êå÷èá
è÷ÿðè áàõäû. Àç ñîíðà ýþçëÿðè è÷ÿðèäÿêè àëàãàðàíëûüà àäÿò
åëÿéÿíäÿ àç ÿââÿë è÷ÿðèéÿ êå÷ìèø ãàðà ýåéèìëè àäàìëàðû
ýþðäö. Îíëàð ãóðàìà áèð ìèíáÿðèí ãàðøûñûíà òîïëàøìûø-
äûëàð. Ùÿìиí ìèíáÿðèí öñòöíÿ èñÿ ìöãÿääÿñ Ðîøóí øÿùÿð
åìàëàòõàíàëàðûíäàí áèðèíäÿ éîíóëìóø ùåéêÿëè ãîéóë-
ìóøäó. Àäàìëàð ùåéêÿëèí ãàðøûñûíäà äèç ÷þêöá ãàëìûø,
è÷ÿðèäÿêè àëàãàðàíëûãäà õûðäà, ãàðà êþëýÿëÿðÿ îõøàéûðäûëàð.
Îíëàðûí áàøû öçÿðèíäÿêè îðãàí àðà вåðìÿäÿí ÷àëûíûðäû.
Ðàìáåð ÷þëÿ ÷ûõàíäà ýþðäö êè, Ãîíçàëåñ ïèëëÿ-
êÿíëÿðè åíèá øÿùÿðÿ òÿðÿô ýåäèð. Î, Ðàìáåðè ýþðöá äåäè:
— Åëÿ áèëäèì ÷ûõûá ýåòìèñÿí. Ìÿí õåéëè ýåúèêìèøÿì.
Ñîíðà èçàù åëÿäè êè, áèð àç àðàëûäà ñààò ñÿêêèçÿ îí
äÿãèãÿ ãàëìûø äîñòëàð èëÿ ýþðöøö âàðäû. Äîñтëàð ýÿëèá
÷ûõìàéûá, î èñÿ èéèðìè äÿãèãÿ ÿáÿñ éåðÿ ýþçëÿìÿëè îëóá.
— Éÿãèí, îíëàðûí èøè äöç ýÿòèðìÿéèá. Áèçèì èøèìèçäÿ
ùÿð øåé áèçäÿí àñûëû îëìóð.
Î òÿêëèô åëÿäè êè, åðòÿñè ýöí ùÿìиí âàõòäà Ôÿäàèëÿð
àáèäÿñè þíöíäÿ ýþðöøñöíëÿð. Êþêñöíö þòöðян Ðàìáåð
øëéàïàñûíû ýåðè èòÿëÿäè. Ãîíçàëåñ ýöëÿ-ýöëÿ äåäè:
— Åéáè éîõäóð. Éàäûíà ñàë êè, áèð ãîë âóðìàã ö÷öí
íå÷ÿ ôÿíä ãóðóá, íå÷ÿ òîï þòöðìÿëè îëóðñàí.
— ßëáÿòòÿ, åëÿäèð, — Ðàìáåð úàâàá âåðäè. — Àììà
îéóí ñààò éàðûìäàí àðòûã ÷ÿêìèð.
Îðàí øÿùÿðèíèí Ôÿäàèëÿð àáèäÿñè ëèìàíäàí éóõàðû-
äàêû ãàéàëàðûí öñòöíäÿ ãóðóëóá. Áó êè÷èê ýÿçèíòè ìåé-
äàíû éåýàíÿ éåð èäè êè, áóðàäàí äÿíèçÿ òàìàøà åòìÿê
îëàð. Åðòÿñè ýöí Ðàìáåð ýþðöøÿ òåç ýÿëìèøäè âÿ äþéöø-
ëÿðäÿ ùÿëàê îëìóø ôÿäàèëÿðèí äàø öçÿðèíÿ ùÿêê îëóíìóø
àäëàðûíû îõóéóðäó. Àç ñîíðà ìåéäàíà èêè íÿôÿð äÿ ýÿëäè.
Îíëàð ýþçóúó Ðàìáåðÿ áàõûá àðàëàíäûëàð, ñöðàùиéя

142
II ÔßÑÈË

äèðñÿêëÿíèá àøàüûéà — áîø âÿ êèìñÿñèç ëèìàíà òàìàøà


åòìÿéÿ áàøëàäûëàð. Îüëàíëàðûí áîéó åéíè èäè, èêèñè äÿ
éàøûë øàëâàð âÿ ãûñàãîë êþéíÿê ýåéìèøäè. Æóðíàëèñò áèð àç
êÿíàðà ÷ÿêèëèá îòóðàúàãëàðäàí áèðèíäÿ îòóðäó âÿ îüëàí-
ëàðà ñÿðáÿñòúÿ òàìàøà åëÿäè. Öçëÿðèíè ýþðÿíäÿ ôèêèðëÿøäè
êè, éàøëàðû èéèðìèäÿí ÷îõ îëìàç. Åëÿ áó âàõò Ãîíçàëåñ
öçðõàùëûã åäÿ-åäÿ îíà éàõûíëàøäû.
Î: “Дîñòëàðûìûç áóíëàðäûð”, — äåéèá Ðàìáåðè îüëàí-
ëàðûí éàíûíà àïàðäû âÿ îíëàðû òÿãäèì åëÿäè. Ýÿíúëÿðäÿí
áèðèíèí àäû Ìàðñåë, î áèðèíèí àäû èñÿ Ëóè èäè. Ñèôÿòúÿ áèð-
áèðèíÿ ÷îõ îõøàäûãëàðûíäàí Ðàìáåð ôèêèðëÿøäè êè, éÿãèí,
ãàðäàøäûрëàð. Ãîíçàëåñ äåäè:
— Áÿëè, òàíûøëûã ìÿñÿëÿñè ùÿëë îëóíäó, ãàëäû ìÿñÿ-
ëÿíèí þçöíöí ùÿëëè.
Ìàðñåëëÿ Ëóè äåäèëÿð êè, îíëàðûí íþâáÿñè èêè ýöí
ñîíðà áàøëàéàúàã âÿ áèð ùÿôòÿ ÷ÿêÿúÿê, áó ýöíëÿð ÿðçèí-
äÿ èìêàíäàí èñòèôàäÿ åëÿìÿê ëàçûìäûð. Îíëàðûí êåøèê
÷ÿêäèéè Ãÿðá ãàïûñûíäà äþðä íÿôÿð îëóðëàð âÿ î áèðè èêè
íÿôÿð òÿúðöáÿëè ÿñýÿðëÿðäèð. Ùÿìиí àäàìëàðà ñèðð à÷ìàã
ëàçûì äåéèë. ßââÿëà, îíà ýþðÿ êè, îíëàðà áåë áàüëàìàã
îëìàç, ùÿì äÿ êè èøèí õÿðúè àðòà áèëÿð. Áÿçè àõøàìëàð
ùÿìиí èêè íÿôÿð ýåúÿíèí áèð ùèññÿñèíè éàõûíëûãäàêû áàð-
ëàðäàí áèðèíèí ýèçëè îòàüûíäà êå÷èðèð. Ìàðñåëëÿ Ëóè òÿêëèô
åäèðäèëÿð êè, Ðàìáåð îíëàðûí äàðâàçà éàõûíëûüûíäàêû
åâèíäÿ éàøàñûí êè, ëàçûì îëàíäà îíó òàïà áèëñèíëÿð. Áåëÿ
îëñà, èø õåéëè àñàíëàøûð. Òÿëÿñìÿê ëàçûìäûð, ÷öíêè ñîí
ýöíëÿð øÿùÿðäÿí ÷þëäÿêè íÿçàðÿò ìÿíòÿãÿëÿðèíèí èêèãàò
àðòûðûëàúàüû ùàããûíäà ñþùáÿò ýåäèðäè.
Ðàìáåð ðàçûëàøäû, àõûðûíúû ñèãàðåòëÿðèíäÿí îíëàðà äà
òÿêëèô åòäè. Áàéàãäàí ñóñóá äóðìóø ýÿíúëÿð Ãîíçàëåñ-
äÿí ñîðóøäóëàð êè, ïóë ìÿñÿëÿñè ùÿëë îëóíóáìó âÿ îíëàð
áåù àëà áèëÿðëÿðìè?
— Éîõ, — Ãîíçàëåñ úàâàá âåðäè. — Áåù àëìàüà
äÿéìÿç, áó êèøè äîñò àäàìäûð. Ïóë ìÿñÿëÿñè àõûðäà ùÿëë
îëóíàúàã.

143
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Òÿçÿ áèð ýþðöø òÿéèí åòäèëÿð. Ãîíçàëåñ ìÿñëÿùÿò


ýþðäö êè, èêè ýöí ñîíðà èñïàí ðåñòîðàíûíäà ýþðöøñÿëÿð
éàõøûäûð. Îðàäàí äà íÿçàðÿò÷èëÿðèí åâèíÿ ýåäÿðëÿð.
— Áèðèíúè ýåúÿíè ìÿí äÿ ñÿíèíëÿ ãàëàðàì, — î,
Ðàìáåðè àðõàéûíëàøäûðäû.
Åðòÿñè ýöí Ðàìáåð ìåùìàíõàíàäà þç îòàüûíà ãàë-
õàðêÿí ïèëëÿêÿíäÿ Òàðó èëÿ ðàñòëàøäû. Òàðó äåäè:
— Ìÿí Ðéþ èëÿ ýþðöøÿ ýåäèðÿì, èñòÿéèðñèíèçñÿ, áèðýÿ
ýåäÿê.
Ðàìáåð òÿðÿääöä è÷èíäÿ úàâàá âåðäè:
— Ùÿð äÿôÿ ìÿíÿ åëÿ ýÿëèð êè, îíóíëà ýþðöøÿíäÿ
âàõòûíû àëûðàì.
— Èíàíìûðàì, î, ñèçè ÷îõ èñòÿéèð. Ñèçèí ùàããûíûçäà
ìÿíÿ ÷îõ äàíûøûá.
Æóðíàëèñò ôèêèðëÿøèá äåäè:
— Éàõøû, îíäà áåëÿ äàíûøàã. Íàùàðäàí ñîíðà âàõòû-
íûç âàðñà, ëàï ýåú äÿ îëñà, ìåùìàíõàíàíûí áàðûíà ýÿëèí.
— Âàõò ìÿñÿëÿñè ùÿêèìäÿí âÿ таунун âÿçèééÿòèí-
äÿí àñûëûäûð.
Ýåúÿ ñààò îí áèðäÿ Ðéþ èëÿ Òàðó äàðûñãàë áàðà äàõèë
îëäóëàð. Îòóçà éàõûí àäàì áàðûí êöðñöñöíÿ äèðñÿêëÿí-
мишди; óúà ñÿñëÿ äàíûøûðäûëàð. Тауна tutulan øÿùÿðèí êèì-
ñÿñèç êö÷ÿëÿðèíäÿí áåëÿ áèð ãàðûøûãëûüà äöøìöø Ðéþ èëÿ
Òàðó ÿââÿëúÿ êàðûõûá äàéàíäûëàð. Ñîíðà áàøà äöøäöëÿð
êè, áàðäà ñïèðò ñàòûëäûüûíäàí áåëÿ òöíëöêäöð. Ðàìáåð
óçóí êöðñöíöí î áèðè áàøûíäà èäè âÿ ùöíäöð îòóðàúàã-
äàí ãàëõûá îíëàðà ÿë åäèðäè. Îíëàð éàõûíëàøäûëàð âÿ Ðàì-
áåð éàíûíäàêû êåôëèëÿðäÿí áèðèíè åùìàëúà êÿíàð åäèá éåð
äöçÿëòäè.
— Ñïèðò è÷ìÿêäÿí ãîðõìóðñóíóç?
— Éîõ, ÿêñèíÿ, —Òàðó úàâàá âåðäè.
Ðéþ ãàðøûñûíäàêû ãÿäÿùè èéëÿäè, àúû òÿáàáÿò îòëàðûíûí
èéèíè äóéäó. Áó ãàðìàãàðûøûãëûãäà ñþùáÿò åëÿìÿê ìöì-
êöí äåéèëäè, äåéÿñÿí, Ðàìáåðèí äÿ è÷ìÿêäÿí áàøãà
ôèêðè éîõ èäè. Îíóí íÿ äÿðÿúÿäÿ êåôëè îëäóüóíó àéûðä

144
II ÔßÑÈË

åëÿìÿê ÷ÿòèí èäè. Îðòàäàêû äàðûñãàë ìåéäàí÷àäà èêè ìàñà


ãîéóëìóøäó. Ìàñàëàðäàí áèðèíèí àðõàñûíäà îòóðан вя
ãîëëàðûíû éàíûíäàêû èêè ãàäûíûí ãîëëàðûíà êå÷èðян äÿíèç÷è
çàáèò öçáÿöçäÿ îòóðìóø ýîнáóë êèøèéÿ Ãàùèðÿäÿ áàø
âåðìèø éàòàëàã åïèäåìèéàñûíäàí äàíûøûðäû: “Éåðëè ÿùàëè
ö÷öí äöøÿðýÿëÿð éàðàäûëìûø, õÿñòÿëÿðè ÷àäûðëàðà éûüìûø-
äûëàð. Äöøÿðýÿëÿðèí ÿòðàôûíà ñèëàùëû êåøèê÷èëÿð äöçöëìöø-
äö. Ýèçëè éîëëà äöøÿðýÿéÿ ñîõóëìàã èñòÿéÿíëÿðÿ àòÿø
à÷ûðäûëàð. Ãàíóí ñÿðò îëñà äà, äöçýöí ãàíóí èäè”.
Î áèðè ìàñàíûí àðõàñûíäà ñÿëèãÿëè ýåéèíìèø úàâàíëàð
îòóðìóøäóëàð. Îíëàðûí ñÿñè ìóñèãè ñÿäàëàðûíà ãàðûøäû-
üûíäàí íÿäÿí äàíûøäûãëàðûíû àéûðä åëÿìÿê îëìóðäó.
Ðéþ ñÿñèíè ãàëäûðûá Ðàìáåðäÿí ñîðóøäó:
— Ùÿ, èøëÿðèíèç íåúÿäèð?
— Âàõò éàõûíëàøûð, áÿëêÿ äÿ, áèð ùÿôòÿéÿ ýåòäèì.
— ×îõ òÿÿññöô, — Òàðó ñþùáÿòÿ ãîøóëäó.
— Íèéÿ òÿÿññöô åäèðñèíèç?
Òàðó Ðéþéÿ áàõäû âÿ Ðéþ èçàù åëÿäè:
— Ùÿ! Òàðó ôèêèðëÿøèð êè, ñèç åëÿ áóðàäà äà áèð èøÿ éàðà-
éàðäûíûç. Àììà ìÿí ñèçèí ýåòìÿê àðçóíóçó ÷îõ éàõøû
áàøà äöøöðÿì.
Òàðó éåíÿ è÷êè ñèôàðèø åëÿäè. Ðàìáåð îòóðäóüó êÿòèë-
äÿí галхыб Òàðóíóí öçöíÿ áàõà-áàõà ñîðóøäó:
— Ìÿí ùàíñû èøÿ éàðàéàðäûì?
Òàðó òÿëÿñìÿäÿí ÿëèíè óçàäûá ãÿäÿùèíè ýþòöðäö âÿ
ñàêèò ñÿñëÿ äåäè:
— Ùÿ, åëÿ áèçèì ñàíèòàð äÿñòÿìèçäÿ äÿ èøëÿéÿ áèëÿð-
äèíèç.
Ðàìáåð ôèêðÿ ýåòäè âÿ éàâàø-éàâàø ãàëõûá þç êÿòèëèí-
äÿ îòóðäó. Òàðó èñÿ ãÿäÿùèíè áàøûíà ÷ÿêèá äèããÿòëÿ îíà
áàõûðäû.
— Éÿíè áèçèì ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèìèç ñèçÿ ýÿðÿêñèç
ýþðöíöð?
— Éîõ, ÷îõ ýÿðÿêëèäèð, — äåéèá Ðàìáåð äÿ ãÿäÿùèíè
áîøàëòäû.

145
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ðéþ Ðàìáåðèí ÿëèíèí ÿñäèéèíè ýþðöá àíëàäû êè, î,


ÿìÿëëè-áàøëû êåôëÿíèá.
Åðòÿñè ýöí Ðàìáåð èêèíúè äÿôÿ èñïàí ðåñòîðàíûíà
ýÿëÿíäÿ ãàïûíûí ãàðøûñûíäà ñòîë à÷ûá îòóðìóø áèð äÿñòÿ
êèøèíèí àðàñûíäàí êå÷äè. Ùàâà àçàúûã ñÿðèíëÿìÿéÿ áàø-
ëàéûðäû âÿ ÷þëäÿ îòóðàíëàð àõøàì ñÿðèíëèéèíè ýþçëÿéèð-
äèëÿð. Îíëàðûí ÷ÿêäèéè ñèãàðåòëÿðèí àúû òöñòöñö áàøëàðû
öñòöíäÿ àõûøûðäû. Ðåñòîðàíûí è÷è, äåìÿê îëàð êè, áîø èäè.
Ðàìáåð áóðàäà áèðèíúè äÿôÿ Ãîíçàëåñëÿ ÿéëÿøäèéè ìàñà-
íûí àðõàñûíà êå÷äè. Õèäìÿò÷èíè õÿáÿðäàð åëÿäè êè, ùÿëÿ
ýþçëÿéÿúÿê. Ñààò ñÿкêèçèí éàðûñû èäè. ×þëäÿ îòóðàíëàð äà
éàâàø-éàâàø è÷ÿðè äîëóá éåìÿê ìàñàëàðûíûí àðõàñûíà
êå÷äèëÿð. Õèäìÿò÷èëÿð éåìÿê ïàéëàìàüà áàøëàäûëàð.
È÷ÿðèíè ãàá-ãàøûã âÿ äàíûøûã ñÿñëÿðè áöðöäö. Ñààò
ñÿêêèç îëäó. Ðàìáåð ùÿëÿ ýþçëÿéèðäè. Çàëûí èøûüû äà éàíäû.
Ìàñàíûí àðõàñûíäà áàøãà ìöøòÿðèëÿð äÿ îòóðäó. Ðàìáåð
þçöíÿ éåìÿê ñèôàðèø åëÿäè. Ñààò äîããóçóí éàðûñûíäà î,
éåìÿéèíè ãóðòàðäû. Àììà íÿ Ãîíçàëåñ, íÿ äÿ ýþçÿò÷è
ýÿíúëÿð ýÿëèá ÷ûõäûëàð. Ðàìáåð ñèãàðåòè ñèãàðåòÿ úàëàéûð-
äû. Çàë éàâàø-éàâàø áîøàëûð, êö÷ÿéÿ ýåúÿíèí ãàðàíëûüû
÷þêöðäö. Äÿíèçäÿí àõàí éöíýöë áèð ìåù ãàïûíûí ïÿðäÿ-
ëÿðèíè îéíàäûðäû. Ñààò äîããóçäà çàë òàìàì áîøàëìûøäû
âÿ Ðàìáåð ýþðäö êè, õèäìÿò÷è ãàäûí òÿÿúúöáëÿ îíà
áàõûð. Î, éåìÿéèí ïóëóíó âåðèá ÷þëÿ ÷ûõäû. Öçáÿöçäÿ
áèð êàôå âàðäû. Ðàìáåð êàôåíèí áàðûíäà îòóðóá ðåñòîðà-
íûí ãàïûñûíû ýþçÿòëÿìÿéÿ áàøëàäû. Ñààò îíóí éàðûñûíäà
êàôåäÿí ÷ûõûá ìåùìàíõàíàéà òÿðÿô ýåòäè. Éîë áîéó
öíâàíûíû áèëìÿäèéè Ãîíçàëåñè íåúÿ òàïàúàüûíû, òÿçÿ áèð
èìêàí ö÷öí ùÿð øåéè éåíèäÿí áàøëàìàëû îëàúàüûíû ôèêèðëÿ-
øÿíäÿ ãàíû äàùà äà ãàðàëäû.
Ñîíðà î, Ðéþéÿ äàíûøìûøäû êè, ùÿìиí àõøàì “òÿúèëè
éàðäûì” ìàøûíëàðû èëÿ ðàñòëàøà-ðàñòëàøà ìåùìàíõàíàéà
ãàéûòäûüû âàõò àðâàäûíû äåéèë, øÿùÿðäÿí ÷ûõûø éîëó ùàã-
ãûíäà ôèêèðëÿøèð âÿ àç ãàëà, àðâàäûíû éàääàí ÷ûõàðûáìûø.
Åëÿ êè öìèäèíèí áîøà ÷ûõäûüûíû äóéóá, éåíèäÿí àðâàäû

146
II ÔßÑÈË

ýþçëÿðè ãàðøûñûíà ýÿëèá, àéðûëûüûí îäó îíó éàíäûðûá, èçòè-


ðàáûí ÷ÿíýèíäÿí ãà÷ûðìûø êèìè þç îòàüûíà ãà÷ûá.
Åðòÿñè ýöí ñÿùÿð òåçäÿí î, Êîтòàðûí öíâàíûíû ñîðóø-
ìàã ö÷öí Ðéþíöí éàíûíà ýÿëäè âÿ äåäè:
— ßëàãÿëÿðè èòèðäèéèìÿ ýþðÿ ùÿð øåéè òÿçÿäÿí áàøëà-
ìàëûéàì.
— Ñабащ àõøàì áóðà ýÿëèí. Åëÿ Òàðóíóí äà Êîтòàðëà
íÿ èñÿ èøè âàð, õàùèø åëÿéèá îíó ÷àüûðûì. Ñààò îíäà ýÿëÿ-
úÿê. Ñèç èñÿ ñààò îí áèðèí éàðûñûíäà ýÿëÿ áèëÿðñèíèç.
Åðòÿñè ýöí Êîтòàð Ðéþýèëÿ ýÿëÿíäÿ Ðéþ èëÿ Òàðó
ãÿðèáÿ áèð ÿùâàëàòäàí — Ðéþíöí õÿñòÿõàíàñûíäàêû õÿñ-
òÿëÿðäÿí áèðèíèí таундан ñàü ãóðòàðìàñûíäàí ñþùáÿò
åäèðäèëÿð. Òàðó äåéèðäè:
— Òÿñàäöôè ùàëäûð. Õÿñòÿíèí áÿõòè ýÿòèðèá.
— Éÿãèí, îíóí õÿñòÿëèéè таун äåéèëìèø, — Êîтòàð ñþù-
áÿòÿ ãîøóëäó.
Î áèðèëÿð õÿñòÿëèéèí таун îëäóüóíó ñöáóòà éåòèðìÿéÿ
÷àëûøñàëàð äà, Êîтòàð èíàíìàäû:
— Áèð ùàëäà êè î ñàüàëûá, äåìÿëè, õÿñòÿëèéè таун äåéèë-
ìèø. Ñèç þçöíöç äÿ éàõøû áèëèðñèíèç êè, таун ùå÷ êÿñÿ
àìàí âåðìèð.
— Àäÿòÿí, áåëÿ îëóð, — Ðéþ úàâàá âåðäè. — Àììà
äèããÿòëÿ èçëÿéÿíäÿ òÿñàäöôè ùàëëàð îëóð.
Êîтòàð ýöëäö:
— Qяти инанмырам. Õÿñòÿëèêlя баьлы áó àõøàì sяс-
ляндирилян ìÿëóìàòû åøèòìèñèíèç?
Òàðó õåéèðõàùëûãëà Êîтòàðà áàõûá áèëäèðäè êè, ìÿëó-
ìàòû åøèäèá, âÿçèééÿòèí úèääèëÿøäèéèíäÿí mялуматсыз
deyil, àììà ùÿëÿ öìèäñèçëÿøìÿê îëìàç. Âÿçèééÿò úèääè
îëäóüóíäàí äàùà ýöúëö ìöáàðèçÿ âàñèòÿëÿðèíÿ êå÷ìÿê
ëàçûìäûð.
— Éàõøû, äàùà ýöúëö ìöáàðèçÿéÿ áàøëàìûñûíûç?
— Áÿëè. Àììà ýÿðÿê ìöáàðèçÿíè ùàìû àïàðñûí.
Êîтòàð áèð øåé àíëàìàäû. Òàðó èçàù åëÿäè êè, àäàì-
ëàðûí ÷îõó áèýàíÿëèê åäèð. Таун öìóìè áÿëàäûð âÿ îíà

147
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ãàðøû ìöáàðèçÿäÿ ùÿð êÿñ þç áîðúóíà ÿìÿë åòìÿëèäèð.


Êþíöëëö ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíÿ ùàìû éàçûëà áèëÿð.
— Ùÿ, äöç ôèêèðäèð, — Êîòтàð úàâàá âåðäè. — Àììà
áóíóí äà áèð ÿùÿìèééÿòè îëìàéàúàã. Таун ÷îõ ýöúëöäöð.
— Áèç ÿëèìèçäÿí ýÿëÿíè åòìÿëèéèê. Таунун ýöúëö
îëóá-îëìàäûüûíû ñîíðà áèëÿúÿéèê.
Иø ìàñàñûíûí àðõàñûíà êå÷ян Ðéþ ìÿëóìàò âÿðÿãÿ-
ëÿðèíèí öçöíö êþ÷öðöðäö. Òàðó íèýàðàí-íèýàðàí ãóðäà-
ëàíàí Êîòтàðäàí ýþçöíö ÷ÿêìÿäÿí äåäè:
— Éàõøû, úÿíàá Êîтòàð, áèçèì äÿñòÿëÿðÿ íèéÿ ãîøóë-
ìóðñóíóç?
Êîтòàð èíúèê ùÿðÿêÿòëÿ àéàüà ãàëõäû, øëéàïàñûíû ÿëèíÿ
àëûá äåäè:
— Áó, ìÿíèì ñÿíÿòèì äåéèë. — Ñîíðà èñÿ äåéèíìÿéÿ
áàøëàäû: — Ùÿì äÿ êè áó таунлу ýöíëÿðäÿ ìÿíèì ýöçя-
ðàíûì éàõøû êå÷èð. Àõû ìÿíèì íÿéèìÿ yaraшыр ки, таун
ялейщиня ìöáàðèçÿéÿ ãîøóëàì?
Òàðó ÿëèíè àëíûíà чякиб òàïìàúà à÷ырмыш кими äåäè:
— Äöçäöð, дцббядцздцр, áó õÿñòÿëèéÿ áàø ãàðûøìà-
ñàéäû, èíäè ñèç, yeriniz mялум, ùÿáñxanada istirahят
едирдиниз.
Êîтòàð äèêñèíäè âÿ ìöâàçèíÿòèíè èòèðìèø àäàì êèìè
ñòóëäàí éàïûøäû. Ðéþ äÿ áàøûíû ãàëäûðdы, ìàðàãëà îíà
áàõäû.
— Kim bunu sèçÿ äåéèá? — Êîòтàð ãûøãûðäû.
Òàðó òÿÿúúöáëÿíäè:
— Sèç þçöíöç, yadыныздан ня тез чыхды? Áÿëêÿ äÿ, ñèç
áåëÿ äåìÿê èñòÿìÿìèñèíèç. Ùÿð ùàëäà, ùÿêèìëÿ èêèìèç
áåëÿ ýöìàí åëÿìèøèê.
Êîтòàð ÷îõ ùèðñëÿíìèøäè âÿ àíëàøûëìàç ñþçëÿð ñþéëÿ-
éèðäè. Òàðó äåäè:
— Íàùàã áåëÿ ùÿéÿúàíëàíûðñûíûç. Íÿ ùÿêèìèí, íÿ äÿ
ìÿíèì ñèçè ñàòìàã ôèêðèìèç éîõäóð. Ñèçèí ÿùâàëàòûí áèçÿ
äÿõëè éîõäóð. Ùÿì äÿ êè åëÿ áèçèì äÿ ïîëèñäÿí õîøó-
ìóç ýÿëìèð. Éàõøû, ÿéëÿøèí ýþðÿê.

148
II ÔßÑÈË

Êîтòàð ñòóëà áàõäû, áèð àç òÿðÿääöä åëÿéÿíäÿí ñîíðà


éåðèíäÿ îòóðäó. ×îõ êå÷ìÿìèø êþêñöíö þòöðöá äåäè:
— Êþùíÿ ÿùâàëàòäûð, áó éàõûíëàðäà öçÿ ÷ûõàðûáëàð.
Ìÿí åëÿ áèëèðäèì éàääàí ÷ûõûá. Éîëäàøëàðûìäàí áèðè
ìÿíè ñàòûá. Ïîëèñ ìÿíè ÷àüûðûá ýþñòÿðèø âåðäè êè, èñòèíòàã
ãóðòàðûíúà óçàüà ýåòмяìÿëèéÿì. Ùèññ åäèðÿì êè, ÿââÿë-
àõûð ùÿáñÿ àëàúàãëàð.
— Úèääè ìÿñÿëÿäèð? — Òàðó ñîðóøäó.
— Áàõûð íÿ ìÿíàäà ñîðóøóðñóíóз. Ùÿð ùàëäà, àäàì
þëäöðìÿìèøÿì.
— Ùÿáñ åäÿðëÿð, éîõñà ìÿúáóðè èøÿ ýþíäÿðÿðëÿð?
— Áÿõòèì ýÿòèðñÿ, ùÿáñ åäÿðëÿð, — Êîтòàð öçýöí ñÿñëÿ
úàâàá âåðäè. Àç ñîíðà äåéèíìÿéÿ áàøëàäû: — Ñÿùâ åëÿ-
ìèøäèì. Ùàìû ñÿùâ åäÿ áèëÿð. Àììà ôèêèðëÿøÿíäÿ êè,
ùÿìиí ñÿùâÿ ýþðÿ ùÿáñ îëóíàúàьаì, åâ-åøèéèìäÿí,
ùÿìèøÿêè ýöçÿðàíûìäàí, áöòöí òàíûøëàðûìäàí àéðû äöøÿ-
úÿйяì, àüëûì áàøûìäàí ÷ûõûð.
— Ùÿ! Äåìÿëè, áóíà ýþðÿ þçöíöçö àñìàã ôèêðèíÿ
äöøìöøäöíöç? — Òàðó ñîðóøäó.
— Åëÿäèð, àììà àõìàã ôèêèð èäè.
Ðéþ äÿ ñþùáÿòÿ ãîøóëäó, sюylяди ки, îíóí íèýà-
ðàнëûüûíûí ñÿáÿáèíè àíëàyыр âÿ цстялик, îíà òÿñÿëëè âåðäè
êè, áÿëêÿ äÿ, ùÿð øåé éàõøû ãóðòàðar .
— Åëÿäèð, áèëèðÿì êè, ùÿëÿëèê ãîðõìàü äÿéìÿç.
Òàðó äåäè:
— Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, áèçèì äÿñòÿëÿðÿ ãîøóëìàã
èñòÿìÿçñèíèç.
Êîтòàð øëéàïàñûíû ÿëèíäÿ îéíàäà-îéíàäà ñûõûíòû
iчindя Òàðóéà áàõûá äåäè:
— Áóíà ýþðÿ ìÿíÿ àúûüûíûç òóòìàñûí.
— Elя иш олар? Àììà ùå÷ îëìàñà, ÷àëûøûí õÿñòÿëèê
ìèêðîáóíóí ìöäàôèÿ÷èñèíÿ äþíìÿéÿñèíèç, — Òàðó
ýöëöìñÿäè.
Êîòтàð åòèðàç åëÿéèá áèëäèðäè êè, øÿùÿðÿ õÿñòÿëèê
àðçóëàìàéûá, õÿñòÿëèê þçö tяшриф буйуруб âÿ éàðàíìûø

149
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

âÿçèééÿò hяля ки îíà ñÿðô åäèð. Ðàìáåðèí è÷ÿðè ýèðäèéèíè


ýюðÿíäÿ èñÿ óúà ñÿñëÿ ÿëàâÿ åëÿäè:
— Ùÿð ùàëäà, ìÿíÿ åëÿ ýÿëèð êè, ñèçèí ôÿàëèééÿòèíèçèí
ÿùÿìèééÿòè îëìàéàúàã.
Ðàìáåð þéðÿíäè êè, Êîтòàð Ãîíçàëåñèí öíâàíûíû áèë-
ìèð âÿ îíó òàïìàã ö÷öí ùÿìèí êàôåéÿ ýåòìÿê ëàçûì-
äûð. Åðòÿñè ýöíя âÿäÿëÿøäèëÿð. Ðéþ äåäè êè, íÿòèúÿíè î äà
áèëìÿê èñòÿðäè. Ðàìáåð Òàðó èëÿ îíó îòàüûíà чаьырды âÿ
äåäè êè, ýåúÿíèí íÿ âàõòû èñòÿñÿëÿð, ýÿëÿ áèëÿðëÿð.
Ñÿùÿð Êîтòàðëà Ðàìáåð êàôådя эюрцшцб Ãàðñèàéà
ñèôàðèø ýþíäÿðäèëÿð. Àõøàì îíó neчя саат êàôåäÿ ýþçëÿ-
sяляр дя, ýÿëèá ÷ûõìàäû. Åðòÿñè ýöí èñÿ Ãàðñèà êàôåäÿ
yerindя отурмушду. Î, Ðàìáåðèí ñþùáÿòèíÿ äèããÿòëÿ
ãóëàã àñandan sonra äåäè êè, ìÿñÿëÿíèí íiyя, щансы
сябябдян алынмадыьындан õÿáÿðè éîõäóð. Àììà èéèðìè
äþðä ñààò iчиндя áöòöí ìÿùÿëëÿäÿêè åâëÿðин ìöùàñèðÿéÿ
àëûíûá éîõëàíûëäûüûíû åøèäèá. Îëà áèëñèí êè, Ãîíçàëåñ âÿ
îíóí äîñòëàðû ìöùàñèðÿäÿí ÷ûõûá ýþðöøÿ ýÿëÿ áèëìÿ-
éèáëÿð... Ãàðñèà îíëàðû éåíèäÿí Ðàóëëà qarшылашдыра áèëÿðäè.
Àììà áó, ян азы, ики эцн чякя билярди.
Ðàìáåð äåäè:
— Áÿëè, ýþðöðÿì, ùÿð øåéè òÿçÿäÿí áàøëàìàã ëàçûìäûð.
Èêè ýöí ñîíðà ýþðöøяндя Ðàóë Ãàðñèàíûí ôèêðèíè тяс-
дигляди: øÿùÿðèí àøàüû ìÿùÿëëÿëÿðènя эириш кясилибмиш.
Ãîíçàëåñëÿ ýþðöøìÿê ëàçûì èäè. Èêè ýöídяn ñîíðà Ðàì-
áåð ôóòáîë÷ó èëÿ áèðýÿ íàùàð åëÿäèéè âàõò î äåéèðäè:
— Àülымыз йохдур да. Ýÿðÿê áèð-áèðèìèçè èòèðìÿìÿê
ö÷öí áèð øåé ôèêèðëÿøÿéäèê.
Åëÿ Ðàìáåð äÿ áó ôèêèðäÿ èäè. Ãîíçàëåñ ñþçöíÿ
äàâàì åëÿäè:
— Ñàáàù ñÿùÿð ýÿíú êåøèê÷èëÿðëÿ ýþðöøìÿéÿ ýåäÿ-
ðèê, èøè ãàéäàéà salmaьа ÷àëûøàðûã.
Åðòÿñè ýöí îíëàð ýÿíúëÿðè åâäÿ òàïà áèëìÿäèëÿð. Ñîí-
ðàêû ýöí ýöíîðòà÷àüû Ëèñåé ìåéäàíûíäà ýþðöøìÿê
ö÷öí ìÿêòóá éàçûá ãîéäóëàð. Ñîíðà Ðàìáåð ÷îõ äöø-

150
II ÔßÑÈË

кöí áèð âÿçèééÿòäÿ åâÿ ãàéûòäû. Òàðó îíóíëà ðàñòëàøàíäà


âÿçèééÿòèíè ýþðöá ñîðóøäó:
— Gюрцрям ки, iøëÿð éàõøû getmir?
— Ùÿð øåéè òÿçÿäÿí áàøëàäûüûì÷öí ÿëäÿí äöøìöøÿì.
Ñîíðà î, Òàðóýèëè éåíèäÿí äÿâÿò åëÿäè:
— Áó àõøàì áèçdÿsiniz!
Àõøàì Òàðó èëÿ Ðéþ îòàüà ýèðÿíäÿ Ðàìáåð чарпа-
йысында óçàíìûøäû. Î ãàëõûá ÿââÿëäÿí ùàçûð qoyduьу
ãÿäÿùëÿðÿ øÿðàá ñöçäö. Ãÿäÿùèíè ýþòöðян Ðéþ âÿçèé-
éÿòèí íecялийини ñîðóøäó. Ðàìáåð dedi êè, ùàìû èëÿ tяк-
рар ýþðöøöá âÿ éàõûí âàõòäà àõûðûíúû ýþðöøÿ ýåòìÿëèäèð.
Sonra ãÿäÿùèíè áàøûíà ÷ÿêèá ÿëàâÿ åòäè:
— Àììà áèëèðÿì êè, áу ýþðöøÿ äÿ ýÿëìÿéÿúÿêëÿð.
— Ъанынызы ода-кюзя вурмайын, buna äÿéìÿç, — Òàðó
äèëëÿíäè.
— Ñèç âÿçèééÿòè éàõøû äóéìàìûñûíûç, — Ðàìáåð ÷èéèí-
ëÿðèíè ÷ÿêäè.
— Íÿéè éÿíè?
— Тауну дейирям.
Ðéþ îíà áàõäû âÿ Ðàìáåð äàâàì åëÿäè:
— Éîõ, ñèç áàøà äöøìÿìèñèíèç êè, таун еля ùÿð øåéè
éåíèäÿí áàøëàìàã èøèíÿ õèäìÿò åäèð.
Î, îòàüûí êöíúöíÿ òÿðÿô ýåäèá âàëîõóäàíû à÷äû.
— Ùàíñû âàëû ãîéóðñàí, ìÿí òàíûäûüûìû? — Òàðó
ñîðóøäó.
Ðàìáåð úàâàá âåðäè êè, ìàùíûíûí àäû “Ñеí-Úåéìñ
õÿñòÿõàíàñû”äûð. Màùíû чалындыьы заман ÷þëäÿí èêè ýöë-
ëÿ ñÿñè åøèäèëäè.
— Éà èò þëäöðöðëÿð, éà äà ãà÷ìàã èñòÿéÿí âàð, — Òàðó
äèëëÿíäè.
Áèð àç ñîíðà ìàùíû baша чатды âÿ êö÷ÿäÿí “òÿúèëè
éàðäûì” ìàøûíûíын vыйылтысы åøèäèëäè. Ìàøûíûí ñÿñè ýåò-
äèêúÿ éàõûíëàøäû, ìåùìàíõàíàíûí ãàðøûñûíäàí êå÷èá
óçàãëàøäûãúà çÿèôëÿäè âÿ íÿùàéÿò, kor quyuya daш атды-
лар. Ðàìáåð êþêñöíö þòöðöá äåäè:

151
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Áó, mцkяммял тцркцдцр. Göí ярзиндя, azындан,


îí äÿôÿ ãóëàã àñìûøàì.
— Éÿíè înu bu ãÿäÿð ñåâèðñèíèç?
— Éîõ, èø áóðàñûíäàäûð êè, áàøãà âàëûì éîõäóð.
Î, áèð àç ñóñdu vя éåíÿ äèëëÿíäè:
— Ùÿð ùàëäà, ùÿð øåéè éåíèäÿí áàøëàìàã ëàçûìäûð.
Ñîíðà Ðéþäÿí ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíèí âÿçèééÿòèíè ñîðóø-
äó. Ðéþ äåäè êè, áåø äÿñòÿ ôÿàëèééÿòäÿäèð âÿ áàøãà äÿñ-
òÿëÿð äÿ éàðàòìàã èñòÿéèðëÿð. Æóðíàëèñò ÷àðïàéûñûíûí
öñòöíäÿ îòóðóá äûðíàãëàðûíà áàõûðäû. Ðéþ èñÿ ÷àðïàéûíûí
ãûðàüûíäà îòóðìóø æóðíàëèñòèí ãûñà, äîëüóí úöññÿñèíÿ
òàìàøà åäèðäè. Ãÿôèëäÿí Ðàìáåð, Ðéþéÿ áàõà-áàõà äåäè:
— Áèëèðñèíèçìè, ùÿêèì, ñèçèí òÿøêèëàò ùàããûíäà ÷îõ
ôèêèðëÿøìèøÿì, ñèçÿ ãîøóëìàìàüûìûí ñÿáÿáè âàð. Ùÿì
äÿ êè ìÿí âàõòûíäà þçöìö ýþñòÿðìèøÿì. Èñïàíèéà
ìöùàðèáÿñèíäÿ èøòèðàê åëÿìèøÿì.
— Êèìèí òÿðÿôèíäÿ? — Òàðó ñîðóøäó.
— Ìÿüëóáëàðûí òÿðÿôèíäÿ. Àììà î âàõòäàí áÿðè
õåéëè ôèêèðëÿøìèøÿì.
— Íÿ áàðÿäÿ? — Òàðó éåíÿ äèëëÿíäè.
— Úÿñàðÿò áàðÿäÿ. Èíäè ìÿí áèëèðÿì êè, èíñàí áþéöê
èøëÿð ýþðìÿéÿ ãàäèðäèð. Àììà áþéöê ùèññëÿðÿ ìàëèê
îëìàéàí àäàì ìÿíè ìàðàãëàíäûðìûð.
— Ìÿíÿ åëÿ ýÿëèð êè, èíñàí ùÿð øåéÿ ãàäèðäèð, — Òàðó
úàâàá âåðäè.
— Yox, yox, èíñàí ÿçàá ÷ÿêìÿéÿ, elяъя дя óçóí
ìöääÿò õîøáÿõò éàøàìàüà ãàäèðäèð. Àììà ÿí âàúèá
èøëÿðÿ ãàäèð äåéèë.
Ñîíðà î, ìöñàùèáëÿðèíÿ áàõûá äåäè:
— Éàõøû, Òàðó, ñèçèí þçöíöç ìÿùÿááÿò éîëóíäà
þëìÿéÿ ðàçû îëàðñûíûç?
— Áèëìèðÿì, àììà ìÿíúÿ, èíäè yox.
— Ýþðöðñöíöçìö? À÷ûãúà äóéóëóð êè, ñèç èäåéà
éîëóíäà þëìÿéÿ ùàçûð àäàìñûíûç. Ìÿí èñÿ èäåéà óüðóí-
äà þëÿíëÿðя чяпяки бахырам. Ãÿùðÿìàíëûã ùèññèíÿ èíàí-

152
II ÔßÑÈË

ìûðàì, áèëèðÿì êè, áó, àñàí èøäèð âÿ þëöìëÿ ÿëàãÿäàð


îëäóüóíó äà äóéìóøàì.
Ðéþ ýþçöíö æóðíàëèñòäÿí ÷ÿêìÿäÿí äèããÿòëÿ ãóëàã
kясилди âÿ sonda ìöëàéèì ñÿñëÿ äåäè:
— Ðàìáåð, àõû èíñàí quruca èäåéà äåéèë.
Ðàìáåð ÷àðïàéûäàí ñû÷ðàéûá àéàüà ãàëõäû, öçö ùÿéÿ-
úàíäàí alышыб-йанырды:
— Яксиня. Мянъя, халис èäåéàäûð. Ìÿùÿááÿòäÿí öç
чевirян áèð àäàì mянасыз ôèêèðäÿí áàøãà ùå÷ íÿéÿ áÿí-
çÿìèð. Áèç äàùà ìÿùÿááÿòÿ layiq vя гадир äåéèëèê. Áîé-
íóìóçà àëàã, ùÿêèì. Layiq îëàúàüûìûç ýöíö ýþçëÿéÿê,
ÿýÿð áèð øåé ÷ûõìàñà, ãÿùðÿìàíëûã îéóíó îéíàìàäàí
òàëåéèí ùþêìöíö ýþçëÿéÿê. Äàùà áóíäàí î éàíû áèë-
ìèðÿì.
Ðéþ àéàüà ãàëõäû, ñîíðà éîðüóí ñÿñëÿ äåäè:
— Ñèç ùàãëûñûíûç, Ðàìáåð, òàìàì ùàãëûñûíûç. Ìÿí
ùå÷ âàõò ñèçè áàøëàäûüûíûç èøäÿí ýåðè äþíìÿéÿ ÷àüûðìû-
ðàì. Ýåòìÿê ôèêðèíèçè ùàãëû âÿ ýþçÿë ôèêèð ñàéûðàì. Àììà
ñèçÿ äåìÿëèéÿì êè, áèçèì áó ÿùâàëàòäà ãÿùðÿìàíëûã
ôèêðè éîõäóð. Ñþç ìÿðäëèêäÿí ýåäèð. Äîüðóäóð, ìÿðäëèê
ñþçö ýöëöíú ýþðöíÿ áèëÿð. Àììà ìÿðäëèê îëìàñà, тау-
на ãàðøû ìöáàðèçÿ áàø òóòìàç.
Ðàìáåð úèääè ýþðêÿì àëûá ñîðóøäó:
— Àõû ìÿðäëèê íÿ äåìÿêäèð?
— Öìóìèééÿòëÿ, îíóí íÿ äåìÿê îëäóüóíó áèëìèðÿì.
Àììà èíäè þç ïåøÿìÿ ÿìÿë åòìÿéè ìÿðäëèê ñàéûðàì.
Ðàìáåð àúûãëà äåäè:
— Åù! Ùå÷ áèëìèðÿì èíäè ìÿíèì ïåøÿì íÿäèð.
Áÿëêÿ, åëÿ, äîüðóäàí äà, ìÿùÿááÿòè öñòöí òóòìàãäà
ñÿùâ åëÿéèðÿì.
Ðéþ îíóíëà öç-öçÿ äóðóá úèääè ñÿñëÿ äåäè:
— Éîõ, ñèç ñÿùâ åëÿìèðñèíèç.
Ðàìáåð ôèêèðëè-ôèêèðëè îíëàðà áàõäû:
— Ùÿð ùàëäà, ñèçèí èêèíèç áó èøäÿ ùå÷ íÿ èòèðìèðñèíèç.
Éàõøûëàðûí àðàñûíäà îëìàã äàùà àñàíäûð.

153
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ðéþ ãÿäÿùèíè áîøàëòäû:


— Ýåäÿê, áèçèì èøèìèç âàð.
Ùÿêèì ÷ûõäû. Òàðó äà îíóí àðõàñûíúà ýåòäè. Чыõ-
ìàçäàí ÿââÿë ÷åâðèëèá æóðíàëèñòÿ äåäè:
— Õÿáÿðèíèç âàðìû êè, ùÿêèìèí àðâàäû áóðаäàí áèð
íå÷ÿ éöç êèëîìåòð àðàëûäà ñàíàòîðèéàäà ãàëûá?
Ðàìáåð, åëÿ áèë, äèêñèíäè, àììà Òàðó ëÿíýèìÿéèá
óçàãëàøäû.
Åðòÿñè ýöí ñÿùÿð òåçäÿí Ðàìáåð ùÿêèìÿ çÿíý âóðóá
äåäè:
— Øÿùÿðäÿí ÷ûõìàüà èìêàí òàïана кими ñèçèí
äÿñòÿäÿ èøëÿìÿéèìÿ èúàçÿ âåðÿðñèíèç?
Ãûñà ñöêóòäàí ñîíðà ùÿêèìèí ñÿñè åøèäèëäè:
— Áÿëè, Ðàìáåð, ÷оõ ñàü îëóí.

III ФЯСИЛ

Áåëÿúÿ, ùÿôòÿëÿð êå÷äèêúÿ тауна дцчар оланлар áàúàð-


äûãëàðû ãÿäÿð ÷àðïûøûðäûëàð. Ðàìáåð êèìèëÿð èñÿ, ýþðöíöð,
ùÿëÿ áåëÿ дцшцнцрдцляр êè, ñÿðáÿñòdirlяр âÿ þçëÿðèíÿ
artыг áàøãà bir éîë ñå÷ÿ áèëÿðëÿð. Àììà ÿñëèíäÿ, ùÿìиí
âàõò, àâãóñòóí îðòàëàðûíäà таун ùàìûíû bir dam altына
йыьа билмишди. Èíäè insan òàëåëÿði ÿâÿçèíÿ таунун òàðèõè
éàðàíìûøäû. Ùàìû åéíè vaqия èëÿ éàøàéûð âÿ åéíè duy-
ьулары êå÷èðèðäè. ßí áþéöê ùèññ èñÿ àéðûëûã âÿ ÿñèðя чев-
рилмя ùèññè èäè, ãîðõó âÿ åòèðàçû éàðàäàí äà åëÿ î èäè. Åëÿ
áóíà ýþðÿ äÿ naьылчы èñòÿéèð êè, èñòèíèí vÿ õÿñòÿëèéèí ýöú-
ëÿíib шащя галхдыьы áèð zamanda áÿçè çîðàêûëûã ùàëëàðû,
þëöëÿðèí áàñäûðûëìàñû, àéðû äöøìöø ñåâýèëèëÿðèí èçòèðàáû
ùàãäà olanlarы сюйлясин.
Yeря вурулан топ кими илин ортасында гяфил ãàëõàí
êöëÿê õÿñòÿëèyя бцрцнмцш øÿùÿðèí áàøû öçÿðèíäÿ áèð
íå÷ÿ ýöí âûéûëäàäû. Îðàí ñàêèíëÿðè êöëÿéè sevmirlяр. Ona
gюrя ки, äöçÿí yerdя bina edilmiш áó øÿùÿðè êöëÿêäÿí
hifz edян òÿáèè ìàíåÿ îëìàäûüûídàn êöëÿê áöòöí êö÷ÿ-

154
III ÔßÑÈË

ëÿðäÿ ялляри ъибиндя истядийи кими вейлляня вя þç ýöúöíö


ýþñòÿðÿ áèëèð. Ñîí àéëàð áèð äàìëà belя éàüûø éàüìàäû-
üûíäàí øÿùÿðè áàñìûø áîç òîçàíàã êöëÿéèí ãàíàäëà-
ðûíäà црякдян îéíàéûðäû. Êöëÿê òîçó âÿ êàüûç ïàð÷àëà-
ðûíû ãàëäûðûá ïèéàäàëàðûí цст-башына ÷ûðïûðäû. Êö÷ÿëÿðäÿ
àäàì àçàëìûøäû. Àüçûíû éàéëûã, éàõóä ÿëè èëÿ þðòìöø ïèéà-
äàëàð êö÷ÿäÿ ëÿíýèìÿäÿí evlяриня òÿëÿñèðäèëÿð. Àõøàì-
ëàð êàôå âÿ ðåñòîðàíëàðà éûüûøàíëàð ìöìêöí ãÿäÿð ÷îõ
ëÿíýèìÿéÿ ÷àëûøûðdылар. Артыг ахшамлар кцчялярдя йашан-
мыш эцнц узатмаьа чалышан адамлар топлашмырдылар. Åâÿ,
éàõóä êàôåëÿðÿ ýåäÿíëÿð äÿ éîëó тялясик êå÷èð, êö÷ÿëÿð
áîøalыр, adamsыз äàëàíëàðäàí êöëÿéèí èíèëòèñèíäÿí qeyri
heч nя åøèäèëìèðäè. Øÿùÿðäÿí ýþðöíìÿéÿí òÿëàòöìëö
äÿíèçäÿí éîñóí âÿ äóç èéè ãàëõûðäû. Òîç áàñìûø, äÿíèç èéè
âåðÿí, êöëÿéèí baьрынын башына ÷ÿêäèéè áó êèìñÿñèç øÿùÿð
ùÿéàòäàí óçàã äöøìöø ãÿìëè áèð àäàúûüà áÿíçÿéèðäè.
Бу эцня гядяр таун ìÿðêÿçÿ íèñáÿòÿí øÿùÿðèí ÿòðàô-
ëàðûíäà, àäàìûí ñûõ îëäóüó âÿ ðàùàòëûüûí ÷àòûøìàäûüû
ÿðàçèäÿ äàùà ÷îõ àäàì ãûðìûøäû. Àììà ãÿôèëäÿí таун
øÿùÿðèí èøýöçàð ìÿðêÿçèíÿ éàéûëìàüà áàøëàäû. Ìåù-
ìàíõàíà sahibi danышырды êè, “таун” êàðòëàðûíû îéíàäûð.
Ùÿð ùàëäà, ìÿðêÿçè ìÿùÿëëÿëÿðäÿ éàøàéàíëàð áàøà äöø-
ìöøäöëÿð êè, íþâáÿ artыг онлара ÷àòûá. Ýåúÿíèí ñöêó-
òóíäà шцтцйян “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíëàðûíûí ñÿñè таунун
õÿáÿðäàðëûã siqнalы êèìè ãóëàãëàðû äeширди.
Øÿùÿðèí è÷èíäÿ õÿñòÿëèéèí äàùà ÷îõ éàéûëäûüû áÿçè
ìÿùÿëëÿëÿð ÿëàâÿ ìöùàñèðÿéÿ àëûíäû. Aíúàã haчansa èø
äàëûíúà ýåäÿí àäàìëàðû áó ìÿùÿëëÿëÿðäÿí ÷þëÿ áóðàõ-
ìûðäûëàð. Ùÿìиí êö÷ÿëÿðèí úàìààòû íàðàùàò îëìàüà âÿ
êÿíàð ìÿùÿëëÿëÿðäÿ ãàëàíëàðûí àçàäëûüûíà ãèáòÿ åëÿ-
ìÿéÿ áàøëàìûøäûëàð. Ìöùàñèðÿäÿí áàéûðäà ãàëàíëàð èñÿ
þç ñÿðáÿñòëèêëÿðèíè ìöùàñèðÿäÿ ãàëàíëàðûí âÿçèééÿòè èëÿ
ìöãàéèñÿ åäèá òÿñÿëëè òàïûðäûëàð. “Áàøãàëàðûíûí àçàäëûüû
áèçèìêèíäÿí äÿ àçäûð” èôàäÿñè ÷îõëàðû ö÷öí òÿñÿëëè âàñè-
òÿñèíÿ äþíìöøäö.

155
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Åëÿ ùÿìиí äþâðäÿ Ãÿðá ãàïûñû éàõûíëûüûíäàêû ãàðû-


øûã ìÿùÿëëÿëÿðäÿ áèð íå÷ÿ éàíüûí áàø âåðäè. Ñîíðà
ìÿëóì îëäó êè, ùÿìиí éàíüûíëàðû òèááè кàðàíòèíäÿí ÷ûõ-
ìûø àäàìëàð òþðÿäèáëÿð. Åâëÿðèíÿ ãàéûäàíäàí ñîíðà àèëÿ
öçâëÿðèíèí õÿñòÿëèêäÿí þëäöéöíö áèëèá àüëûíû èòèðìèø áÿçè-
ëÿðè þç åâëÿðèíÿ îä âóðóðëàðìûø êè, åâÿ àéàã à÷ìûø таун
åâëÿ áèðýÿ éàíñûí. Áó ùÿðÿêÿòèí ãàðøûñûíû àëìàã ö÷öí ÷îõ
÷àëûøìàëû îëäóëàð. Áåëÿ êöëÿêëè ýöíëÿðäÿ áöòöí ìÿùÿë-
ëÿëÿð îä àëûá éàíà áèëÿðäè. ßââÿëúÿ ñöáóò åëÿìÿéÿ ÷àëûø-
äûëàð êè, äþâëÿòèí ùÿéàòà êå÷èðäèéè äåçèíôåêñèéà òÿäáèðëÿðè
éîëóõìàíûí ãàðøûñûíû àëìàã ö÷öí êèôàéÿò åäèð. Áèð íÿòèúÿ
÷ûõìàäûãäà èñÿ éàíüûí òþðÿäÿíëÿðÿ ãàðøû ÷îõ úèääè úÿçà
òÿäáèðëÿðè åëàí åäèëäè. Àäàìëàð èñÿ ùÿáñÿ àëûíìàã ãîðõó-
ñóíäàí äåéèë, ùÿáñõàíàéà äöøìÿéèí þëöìÿ áÿðàáÿð
îëäóüóíó áèëäèêëÿðèíÿ ýþðÿ áó ÿìÿëäÿí ÿë ÷ÿêäèëÿð.
Ùàìû åøèòìèøäè êè, ùÿáñõàíàäà þëÿíëÿðèí ñàéû ýöíö-
ýöíäÿí àðòûð. Âÿ áó ñþçëÿðèí ùÿãèãÿò îëäóüó ñöáóòà
éåòìèøäè. Ìÿëóì ñÿáÿáëÿðÿ ýþðÿ таун äÿñòÿ èëÿ éûüûøàí-
ëàðà, ÿñýÿðëÿðÿ, äèíäàðëàðà âÿ ìÿùáóñëàðà äàùà ÷îõ vя
qяfil ùöúóìëàð ÷ÿêèðäè. Áÿçè ìÿùáóñëàð òÿê éàøàñàëàð äà,
ùÿáñõàíà ùàâàñûíäàí óçàã äöøìöð, øÿùÿð ùÿáñõàíà-
ñûíûí ìÿùáóñëàðû äà, êåøèê÷èëÿðè äÿ áèð-áèðèíèí àðäûíúà
тауна ãóðáàí ýåäèðäèëÿð. Áåëÿúÿ, ùÿáñõàíàíûí ìöäèðèí-
äÿí àõûðûíúû ìÿùáóñà ãÿäÿð ùàìûñû þëöìÿ ìÿùêóì
îëóíìóøäó âÿ áóíà ýþðÿ, áÿëêÿ äÿ, èëê äÿôÿ èäè ùÿáñ-
õàíàäà ÿäàëÿòñèçëèéÿ éîë âåðèëìèðäè.
Øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè ùÿáñõàíàäàêû áó áÿðàáÿðëèéè àðàäàí
ãàëäûðìàã ö÷öí ùÿëàê îëìóø íÿçàðÿò÷èëÿðè þëöìöíäÿí
ñîíðà ìåäàëëà òÿëòèô åëÿìÿéè ãÿðàðà àëìûøäû. Øÿùÿðäÿ
ùÿðáè âÿçèééÿò åëàí îëóíäóüóíдàn êåøèê÷èëÿðèí äÿ èøè,
áèð íþâ, ùÿðáè èøÿ áÿíçÿäèéèíÿ эюря îíëàðà ôÿõðè ùÿðáè
ìåäàëëàð âåðèðäèëÿð. Áó èøÿ ìÿùáóñëàð åòèðàç åëÿìÿñÿëÿð
äÿ, ùÿðáè ðÿùáÿðëèê íàðàçûëûã åäèá áåëÿ áèð òÿøÿááöñöí
úàìààòû ÷àøäûðà áиëÿúÿéèíè ñþéëÿäè. Ùÿðá÷èëÿðèí íàðàçûëû-
üûíà ùàãã ãàçàíäûðûá, ùÿëàê îëìóø êåøèê÷èëÿðè åïèäå-

156
I ÔßÑÈË

ìèéà ìåäàëû èëÿ òÿëòèô åòìÿêëÿ êèôàéÿòëÿíìÿéè ãÿðàðà


àëäûëàð. Àììà ÿââÿë ùÿëàê îëóá ùÿðáè ìåäàëëà òÿлòèф îëó-
íàíëàðûí ìåäàëëàðûíû ýåðè àëìàã îëìàçäû âÿ ùÿðá÷èëÿð
äÿ þç ñþçëÿðèíèí öñòöíäÿ äóðìóøäóëàð. Áèð äÿ êè ùÿðáè
ìåäàë þç òÿñèð ãöââÿñèíÿ ýþðÿ åïèäåìèéà ìåäàëûíà òàé
îëà áèëìÿçäè âÿ åïèäåìèéà âàõòû áåëÿ áèð ìåäàë ÿùÿ-
ìèééÿòñèç ýþðöíöðäö. Ùàìû íàðàçûëûã åäèðäè.
Ùÿì äÿ êè èíçèáàòè ðÿùáÿðëèê äèíi, éàõóä ùÿðáè ðÿù-
áÿðëèê qядяр òÿøÿááöñlярдя булуна билмирди. Øÿùÿðäÿêè
èêè êèëñÿíèí äèí õàäèìëÿðè ìöâÿããÿòè îëàðàã áÿçè äèíäàð-
ëàðûí åâëÿðèíÿ ïàéëàíìûøäûëàð. Ùÿðá÷èëÿð äÿ ÷àëûøûðäûëàð
êè, ÿñýÿðëÿðè êè÷èê äÿñòÿëÿðëÿ ìÿêòÿáëÿðäÿ âÿ èúòèìàè
áèíàëàðäà éåðáÿéåð åëÿñèíëÿð. Áåëÿëèêëÿ, õÿñòÿëèê áèð éàí-
äàí àäàìëàðû öìóìè áÿëà ãàðøûñûíäà áèðëÿøäèðsя дя,
äèýÿð òÿðÿôäÿí îíëàðû èúòèìàè éûüûíúàã éåðëÿðèíäÿí ìÿù-
ðóì åäèð, òÿíùàëàøäûðûðäû. Åëÿ áó âÿçèééÿò äÿ dящшятли
наращатлыг йарадырды.
Áöòöí áó íàðàùàòëûã hiсslяри êöëÿéèí òÿñèðè ilя гол-
бойун олуб áÿçè àäàìëàðûí øöóðóíäà äà éàíüûí òþðÿ-
äèðäè. Ýåúÿëÿð øÿùÿð äàðâàçàëàðûíà éåíè áàñãûíëàð oldu.
Èíäè êè÷èê ñèëàùëû äÿñòÿëÿð ùöúóìà êå÷èðäè. Àòûøìàëàð
îëäó, àäàìëàð éàðàëàíäû, áÿçèëÿðè øÿùÿðäÿí ãà÷à áèëäè-
ëÿð. Êåøèê÷è äÿñòÿëÿðè ýöúëÿíäèðèëäè âÿ áåëÿ òÿøÿááöñëÿðin
qarшысы бирдяфялик алынды. Àììà øÿùÿðäÿ éåíè áèð èíãèëàáè
úàíëàíìà éàðàíäû âÿ áÿçè çîðàêûëûã ùàëëàðû áàø âåðäè.
Éàíìûø, éàõóä òèááè íÿçàðÿò íàìèíÿ áàüëàíìûø åâëÿðèí
bir qismi ãàðÿò îëóíäó. Äöçöíÿ ãàëñà, áó ùàäèñÿëÿðäÿ
ãÿðÿç÷èëèê îëäóüóíó äåìÿê ÷ÿòèíäèð. ßêñÿð ùàëëàðäà
äöçýöí àäàìëàð äà ìöÿééÿí øÿðàèòÿ äöøöá áàøãàëàðûíû
éàìñûëàìàëû îëóðäóëàð. Áÿçèëÿðè îä àëìûø åâëÿðÿ ýèðèð,
áàøûíû èòèðìèø åâ ñàùèáèíèí ýþçö ãàðøûñûíäà åâäÿí mцяй-
йян øåéëÿði ÷ûõàðûðäûëàð. Åâ ñàùèáèíèí ÷àøгûíëûüûíû ýþðÿí
digяр òàìàøà÷ûëàð äà éàíàí åâÿ äîëóøóð âÿ ÷îõ êå÷-
ìÿìèø àëîâ äèëëÿðèíèí èøûãëàíäûðäûüû àëàãàðàíëûã êö÷ÿäÿ
äþøÿíÿúÿê âÿ áàøãà ÿøéàëàð äàøûéàí íàìÿëóì àäàìëàðûí

157
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

êþëýÿëÿðè ãà÷ûøûðäû. Áåëÿ ùàäèñÿëÿðÿ ýþðÿ äÿ øÿùÿð


ðÿùáÿðëèéè тауна ýþðÿ òÿòáèã îëóíìóø õöñóñè âÿçèééÿòè
ùÿðáè âÿçèééÿòëÿ ÿâÿçляди âÿ ìöâàôèã ãàíóíëàð ãÿáóë
åòäè. Èêè îüðóíó ýöëëÿëÿäèëÿð. Àììà ùå÷ èíàíìàã îëìóð-
äó êè, áåëÿ ñÿðò áèð òÿäáèð áàøãàëàðûíà ëàçûìè òÿñèð ýþñ-
òÿðÿ áèëñèí. Áó ãÿäÿð þëÿíëÿðèí iчindя èêè íÿôÿðèí ýöë-
ëÿëÿíìÿñè bюyцdцlяси áèð шей дейилди, äÿíèçdÿ äàìëà
timsalындайды. Ñîíðàëàð äà òåç-òåç ãàðÿò ùàëëàðû áàø âåðñÿ
äÿ, øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè ëàçûìè þë÷ö ýþòöðÿ áèëìÿäè. Áöòöí
øÿùÿð ñàêèíëÿðèíÿ òÿñèð edян éåýàíÿ hadisя ãàäàüàí
ñààòûíûí ãîéóëìàñû îëäó. Ñààò îí áèðäÿí ñîíðà øÿùÿð
áîø âÿ êèìñÿñèç îëóðäó.
Àéëû ýåúÿëÿðäÿ øÿùÿðèí àüappaq äèâàðëàðû âÿ яйри-
цйрц, бир аз да чарпаз êö÷ÿëÿðè ãÿðèáÿ ìÿíçÿðÿ éàðà-
äûðäû. Yaшыллыьа hясрят галан бу áîøëóãäàí íÿ bir àääûì
ñÿñè, íÿ äÿ èò ùÿíèðòèñè åøèäèëèðäè. Áþéöê øÿùÿðèí ñöêó-
òóíäà úàíñûç äàø òèêèëèëÿð âÿ ñöñò ùåéêÿëëÿðäÿí áàøãà
ùå÷ íÿ ýþzя дяймирди. Áóðàäà èíñàí îáðàçûíû êå÷ìèøèí
õåéèðõàùëàðûíà âÿ áþéöê àäàìëàðûíà óúàëäûëìûø ùåéêÿë-
ëÿðèí äîíóã äàø ñèôÿòëÿðè canlandырырды. Êèìñÿñèç, öðÿê-
ñûõàí êö÷ÿ àéðûúëàðûíäà óúàëàí áó ùåéêÿëëÿð áèçèì äöø-
äöéöìöç ñöêóò äöíéàñûíûí simvolu èäè âÿ øÿùÿðè ìþù-
òÿøÿì áèð ìÿçàð gюrkяминя салмышды. Таун, äàø äèâàðëàð
âÿ zil ãàðàíëûã ÿëáèð îëóá ýåúÿíèí ùÿéàòыны ялиндян
алмыш, ону tamam-kamal áîüìóøäó.
Зцлмят iíñàíëàðûí ãÿëáèíin iчinя ÷þêìöøäö. Þëÿí-
ëÿðèí äÿôí ìÿðàñèìëÿðè àäàìëàðû bir az äà ðóùäàí ñàëûðäû.
Demяк, äÿôí ìÿðàñèìëÿðèndян äя äàíûøìàã ëàçûì
ýÿëÿúÿê âÿ áóíà ýþðÿ sizdян яввялъядян цзр диляйирик.
Áèëèðsiniz êè, áó ôèêðÿ èðàä òóòànлар tapылаъаг. Àììà áóíó
äà baша дцшмяк лазымдыр êè, ùÿìиí âàõò äÿôí ìÿðàñèì-
ëÿðè àðà âåðìèðäè âÿ áèç äÿ áöòöí øÿùÿð ñàêèíëÿðè êèìè
áó äÿôíëÿðëÿ ìÿøüóë îëìàüà ìÿúáóð èäèê. Åëÿ dцшцн-
мяйин êè, úàíëû àäàìëàð àðàñûíäà îëìàã, ìÿñÿëÿí, åëÿ
äÿíèç ÷èìÿðëèéèíÿ ýåòìÿêäÿí äÿôí ìÿðàñèìëÿðèíè öñòöí

158
I ÔßÑÈË

òóòóðäóã. Àììà èø áóðàñûíäàäûð êè, ÷èìÿðëèêëÿð äÿ áàü-


ëàíìûøäû âÿ àäàìëàð юлцляр бирлийинин дириляря галиб эяля-
ъяйиндян горхур, буну дцшцндцкдя цшянирдиляр; сойуг
чимярликдя олдуьу кими, яñë ùÿãèãÿò äÿ åëÿ áóíäà èäè.
Ùÿãèãÿò åëÿ áèð øåéäèð êè, èñòÿð îíó ýþðìÿçëèéÿ âóð, èñòÿð
ýþçöíö áàüëà, î, þç éåíèëìÿç ãöââÿñè èëÿ èøèíè ýþðÿúÿê;
мÿñÿëÿí, ñåâäèéèíèç áèð àäàìûí äÿôí âàõòû yetiшяндя
necя ола биляр ки, онун дяфниндя иштирак етмяйясян?
Áÿëè, áèçèì äÿôí ìÿðàñèìëÿðèíèí ÿñàñ юzяллийи òÿëÿñ-
ìÿê èäè! Áöòöí ðÿñìèééÿòëÿð ñàäÿëÿøìèø, äÿôí èäàðÿñèíèí
õèäìÿòè ëÿüâ åäèëìèøäè. Õÿñòÿëÿð àèëÿäÿí êÿíàðäà âÿôàò
åäèð âÿ éàõûí àäàìëàð ìåéèтëÿðèí éàíûíäà чох dayana
bilmirdilяр. ßýÿð õÿñòÿ àõøàì þëöáñÿ, ìåéèтè ñÿùÿðÿ
ãÿäÿð òÿê ãàëûð, ÿýÿð ñÿùÿð þëöáñÿ, åëÿ ùÿìиí ýöí âàõò
èòèðìÿäÿí torpaьа тапшырырдылар. Aydын ìÿñÿëÿäèð êè,
õÿñòÿíèí âÿôàòûnы мцтляг шякилдя àèëÿñèíÿ bildirirdilяр.
Àììà ÿýÿð àèëÿ öçâëÿðè ÿââÿë õÿñòÿéÿ õèäìÿò åòäèêëÿ-
ðèíÿ ýþðÿ êàðàíòèíÿ äöøöáëÿðñÿ, îíëàð äÿôíäÿ èøòèðàê åäÿ
áèëìèðäèëÿð. Ìÿðùóìëà áèð åâäÿ éàøàìàéàí ãîùóìëàð
èñÿ ìåéèт éóéóëóá òàáóòà ãîéóëäóãäàí ñîíðà ãÿáиðèñ-
òàíà йола дцшяндя ýÿëÿ áèëÿðäèëÿð.
Ùÿêèì Ðéþíöí чalышдыьы ÿëàâÿ õÿñòÿõàíà äà eynян
бу âÿçèééÿòdя èäè. Êå÷ìèø ìÿêòÿá áèíàñûíûí àðõà tяряфя
à÷ûëàí ãàïûñû âàðäû. Äÿùëèçèí áèð tяряфиндя õåéëè òàáóò
éûüûëìûøäû. Äÿùëèçèí qarшысында èñÿ àèëÿ þç ãîùóìóíóí
ãàïàüû áàüëàíìûø òàáóòóíó ýþðöðäö. Âàõò èòèðìÿdян
ÿñàñ ìÿñÿëÿéÿ êå÷èðäèëÿð, éÿíè àèëÿ áàø÷ûñû ëàçûìè ñÿíÿä-
ëÿðÿ ãîë ÷ÿêìÿëè îëóðäó. Ñîíðà òàáóòó ìàøûíà ãîéóð-
äóëàð. Ìàøûí èñÿ éà ùÿãèãè äÿôí ìàøûíû îëóðäó, éà äà
áó ìÿãñÿälя кирайялянян bюйцк «òÿúèëè éàðäûì» ìàøûíû.
Àèëÿ öçâëÿðè ùÿëÿ èøëÿìÿê èúàçÿñè îëàí òàêñèëÿðäÿí áèðèíÿ
ìèíèð, ìàøûíëàð ñöðÿòè àðòûðûð, êÿíàð êö÷ÿëÿðdян кечиб
ãÿáèðèñòàíà doьру шцтцйцрдц. Ýèðÿúÿêäÿ æàíäàðì èø÷èñè
ìàøûíëàðû ñàõëàéûá ðÿñìè áóðàõûëûø êàüûçûíà ìþùöð
âóðóðäó. ßýÿð áó ìþùöð îëìàñà, ñîí ìÿíçèëÿ éåòìÿê

159
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ìöìêöí äåéèëäè. Ñîíðà ìàøûíëàð éàí-éàíà ãàçûëìûø áîø


ãÿáèðëÿðÿ éàí àëûðäû. Êèëñÿ ìÿðàñèìè ëÿüâ îëóíäóüóíà
ýþðÿ êåøèø òàáóòó ãÿáèð áàøûíäà ãÿáóë åëÿéèðäè. Òàáóòó
äöøöðöá êÿíäèðÿ êå÷èðèð, ãÿáиðèí è÷èíÿ ñàëëàéûðäûëàð. Òàáóò
ãÿáиðÿ äöøÿí êèìè êåøèø ìöãÿääÿñ ñó òþêöëìöø çÿíúèðëè
êàñàíû òÿðïÿäèð âÿ åëÿ áóíóíëà äà èëê òîðïàã ïàð÷àëàðû
òàáóòóí öñòöíÿ ñÿïèëìÿéÿ áàøëàéûðäû. “Òÿúèëè éàðäûì”
ìàøûíû äàéàíìàäàí ýåðè ãàéûäûðäû êè, äåçèíôåêñèéàäàí
êå÷ñèí. Àèëÿ öçâëÿðè èñÿ ãÿáðèí òîðïàãëà òàìàì äîëìà-
ñûíû ýþçëÿìÿäÿí òàêñèéÿ äîëóøóð âÿ îí áåø äÿãèãÿ
ñîíðà þç åâëÿðèíÿ ÷àòûðäûëàð.
Áåëÿúÿ, áöòöí ìÿðàñèìèí ÷îõ òåç ãóðòàðìàñû éîëóõ-
ìà ãîðõóñóíó äà ìaksimum dяряъядя àçàëäûðäû.
Ìÿëóìdur êè, ÿââÿëúÿ áó úöð ìÿðàñèìëÿð àèëÿ öçâëÿðèíÿ
ÿçàá âåðèðäè. Àììà таун åïèäåìèéàñû âàõòû áåëÿ èíúÿ-
ëèêëÿðè íÿçÿðÿ àëìàã èìêàíû éîõ èäè; ùÿð øåé ãàéäà-
ãàíóíà òàáå èäè. Áÿëè, ÿââÿëëÿð àäàìëàð áó âÿçèééÿòäÿí
íàðàçû èäèëÿð, ÷öíêè ùÿð êÿñèí öìäÿ àðçóëàðûíäàí áèðè
ùþðìÿòëÿ äÿôí îëóíìàãäûð. Àììà ñîíðàëàð, õîøáÿõò-
ëèêäÿí, âÿçèééÿò kardinal шякилдя äÿéèøäè, éÿíè ÿðçàã
ïðîáëåìè ìåéäàíà ýÿëäè âÿ àäàìëàð äàùà âàúèá áèð
problem ãàðøûñûíäà, sadяъя, илишиб ãàëäûëàð. Áàøû ÿðçàã
ö÷öí íþâáÿëÿðÿ, ýåò-ýÿëÿ, ðÿñìè ÷àëûøìàëàðà ãàðûøìûø
àäàìëàð ÿòðàôäà þëÿíëÿðèí íåúÿ can vermяси âÿ þçëÿðèíèí
íåúÿ þëÿúÿêëÿðè ùàãäà ôèêèðëÿøìÿéÿ âàõò òàïìûðäûëàð.
ßðçàã чатышмырды, бунун юзц áèð áÿëà îëñà äà, ÿñëèíäÿ,
áàøãà áÿëàëàðû óíóòìàьа õèäìÿò åëÿìèøäè. Åïèäåìèéà
áåëÿ ýåíèø éàéûëñà да, ãàëàí áÿëàëàð áèð-áèðèíè ÿâÿç åäÿ-
åäÿ éöíýöëëÿøèðäè.
Эцнляр кечдикъя òàáóò чатышмырды, êÿôÿí àüû ÷àòûø-
ìûðdы, ãÿáиðèñòàíäà éåð azalырды. Bèð ялаъ tapmaq ëàçûì
èäè. Èøèn ющдясиндян эяля билмяк цчцн ÿí ñàäÿ éîë äÿôí
ìÿðàñèìëÿðèíè birlяшдирмяк, tяъили щалларда èñÿ õÿñòÿõàíà
èëÿ ãÿáèðèñòàí àðàñûíäà ýåò-ýÿëè àðòûðìàã èäè. Ðéþíöí
èøëÿäèéè õÿñòÿõàíàäà olan-qalan áåø òàáóò idi. Òàáóòëàðà

160
I ÔßÑÈË

ìåéèт ãîéóëàíäàí ñîíðà îíëàðû “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíûíà


éûüûðäûëàð. Ãÿáèðèñòàíäà òàáóòëàð áîøàëäûëûð, ãàðàëìûø
ìåéèтëÿðè òÿçÿ ùàçûðëàíìûø à÷ûã àíáàðäàêû úÿíàçÿëÿðèí
öñòöíÿ qoyurdular. Òàáóòëàð cidd-ъящдля äåçèíôåêñèéà
edilir, tямизлянир вя йалныз бундан сонра õÿñòÿõàíàéà
ãàéòàðûëûð âÿ éåíèäÿí èñòèôàäÿ îëóíóðäó. Áó èøèí áåëÿ
éàõøû òÿøêèë îëóíìàñûíäàí ïðåôåêò ðÿèñè äÿ mямнун
ãàëäû. Î, Ðéþéÿ äåäè êè, êå÷ìèøäÿêè таун åïèäåìèéà-
ëàðûíûí òÿñâèðèíäÿêè äÿôí ìÿðàñèìëÿðèíÿ íèñáÿòÿí áó
ìÿðàñèì øöêöðëöäöð. Êå÷ìèøäÿêè åïèäåìèéàëàð âàõòû
ìåéèтëÿðè çÿíúèëÿðèí éöê àðàáàëàðûíäà äàøûéûðìûøëàð. Ðéþ
áåëÿ úàâàá âåðäè:
— Razыйам ки, äÿôí ìÿðàñèìè, àç ãàëà, åéíèäèð.
Àììà èíäè áèç ãåéäèééàò àïàðûðûã. Þëÿíëÿðèí ñàéû ildы-
рым ñöðÿòi ilя àðòûð.
Øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè áó èøäÿ mцяййян óüóð ãàçàíìûøäы,
ancaq äÿôíèí õîøàýÿëìÿç áèð øÿðàèòäÿ êå÷ìÿñèíè gюz
юnцnя алан ïðåôåêò èäàðÿñè ãîùóìëàðûí äÿôíäÿ èøòèðàêûíà
éîë âåðìÿìÿê ãÿðàðûíà ýÿëäè. Îíëàða ãåéðè-ðÿñìè îëñà
äà, àíúàã ãÿáèðèñòàíûí ãàïûñûíà ãÿäÿð ýÿëìÿê èúàçÿñè
âåðèëèðäè. ×öíêè ñîí âàõòëàð äÿôí ìÿðàñèìè äÿ õåéëè
äÿéèøìèøäè. Ãÿáèðèñòàíûí áîø áèð ÿðàçèñèíäÿ èêè áþéöê
ãóéó ãàçûëìûøäû. Ãóéóëàðäàí áèðè êèøèëÿð, î áèðèñè èñÿ
ãàäûíëàð ö÷öí àéðûëìûøäû. Øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè áó èøäÿ
þëöëÿðèí ìÿíÿâèééàòûíà ùþðìÿò ùèññèíè ãîðóìàüà
÷àëûøìûøäû. Àììà åëÿ êè âÿçèééÿò äàùà äà ýÿðýèíëÿøäè,
áó ùþðìÿòè ñàõëàìàüà äà èìêàí ãàëìàäû, êèøè âÿ ãàäûí
ìåéèтëÿðèíè öñò-öñòÿ, necя эялди áàñäûðìàüà áàøëàäûëàð.
Õîøáÿõòëèêäÿí, áó õÿúàëÿòëè âÿçèééÿò àíúàã åïèäåìèéà-
íûí ñîí âÿ àüûð ýöíëÿðèíÿ ãèñìÿò îëäó. Ùàããûíäà äàíûø-
äûüûìûç ÿñàñ äþâðäÿ èñÿ êèøè âÿ ãàäûí ãóéóëàðû àéðû èäè
âÿ ïðåôåêò èäàðÿñè áó âÿçèééÿòè ñàõëàìàã èñòÿéèðäè.
Ãóéóëàðûí ùÿð èêèñèíèí äèáèíÿ òþêöëìöø ãàëûí ÿùÿíý ãàòû
ãàéíàéûð âÿ òöñòöëÿíèðäè. Ãóéóëàðûí ãûðàüûíäà äà ùöíäöð
ÿùÿíý éûüûнëàðû ïûããûëäàøûðäû. “Òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíëàðû

161
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ìåéèтëÿðè äàøûéûá ãóðòàðàíäàí ñîíðà úÿñÿäëÿð äöçöëìöø


õÿðÿêëÿðè ãóéóëàðûí áàøûíà ýÿòèðèð, ãàõàúëàøìûø ìåéèтëÿðè
áèð-áèð ãóéóéà itяляйиб îíëàðû éàí-éàíà äöçìÿéÿ cящд
эюстярдикдян ñîíðà öñòëÿðèíÿ ÿââÿëúÿ ÿùÿíý òþêöð, ñîíðà
èñÿ áèð ãàò òîðïàãëà þðòöðäöëÿð. Åðòÿñè ýöí ãîùóìëàðäàí
áèðè ðÿñìè ñÿíÿäÿ ãîë ÷ÿêìÿéÿ ÷àüыðûëûðäû. Áó ðÿñìèééÿò
èñÿ ñöáóòà éåòèðèðäè êè, äÿôí îëóíàí èò äåéèë, èíñàíäûð.
Bó ôÿàëèééÿòi uьурла щяйата кечирмяк ö÷öí èø÷è ãöâ-
âÿñè ëàçûì èäè, àììà àäàìlar qырылырды, бир уъдан àçà-
ëûðäû. Кичик òèáá èø÷èëÿðèíèí âÿ ãóéóãàçàíëàðûí таундан
бир чох гощумлары тяляф олмушду. Àäàìëàð íÿ ãÿäÿð
ãîðóíñàëàð äà, ýöíëÿðèí áèðèíäÿ õÿñòÿëèéin qarmaьына
кечирдиляр. Àììà ÿí ãÿðèáÿsi áóíäà idi êè, áöòöí åïè-
äåìèéà äþâðöíäÿ áó ñàùÿ öçðÿ èø÷è ãöââÿñèíäÿí úèääè
êîðëóã olmadы. Åïèäåìèéàíûí ÿí éöêñÿê äÿðÿúÿéÿ чat-
dыьы замандан àç ÿââÿë ùÿêèì Ðéþíöí íèýàðàí÷ûëûüû
÷îõ àðòìûøäû. Íÿ èäàðÿ èøèíäÿ, íÿ äÿ àüûð èøëÿðäÿ èøëÿò-
ìÿéÿ àäàì òàïûëìûðäû. Àììà åëÿ êè таун áöòöí øÿùÿðè
ясириня чевирди, âÿçèééÿò kюkцndян äÿéèøäè. ×öíêè тау-
нун ýöúëÿíìÿñè èãòèñàäè чятинлик äÿ éàðàòìûøäû âÿ èøñèç
ãàëàíëàð ÷îõ èäè. ßêñÿð ùàëëàðäà ÿñàñ òèáá èø÷èëÿðè ÷àòûø-
ìàñà äà, кичик ñàíèòàð õèäìÿò÷èëÿðè êèôàéÿò ãÿäÿð òàïû-
ëûðäû. O zaman ùèññ îëóíóðäó êè, åùòèéàú ãîðõóéà öñòöí
ýÿëèð âÿ õûðäà èøëÿðäÿ ðèñêÿ ýþðÿ àðòûã ïóë âåðèëäèéè цчцн
èøÿ ýèðìÿê èñòÿéÿí ÷îõäóð. Ñÿùèééÿ èäàðÿñèíäÿ èøÿ ýèð-
ìÿê èñòÿéÿíëÿðèí ñèéàùûñû éàðàíìûøäû. Ìÿçóíèééÿòÿ ÷ûõàí-
ëàðû ñèéàùû öçðÿ áèðèíúè îëàíëàð ÿâÿç åäèðäèëÿð. Áåëÿ áèð
øÿðàèò éàðàíäûüûíà ýþðÿ ïðåôåêò ðÿèñè ìÿùáóñëàðûí ìÿú-
áóðè ñàíèòàð õèäìÿòÿ úÿëá îëóíìàñû ôèêðèíè ùÿéàòà êå÷èð-
ìÿäè. Íÿ ãÿäÿð êè èøñèçëÿð âàðäû, ìÿúáóðè ÿìÿéè òÿõèðÿ
ñàëìàã îëàðäû.
Àâãóñò àéûíûí àõûðûíà ãÿäÿð ùÿëàê îëàí øÿùÿð ñàêèí-
ëÿðè, ïèñ-éàõøû, ìöÿééÿí áèð ãàéäà öçðÿ äÿôí îëóíóð âÿ
øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè þç âÿçèôÿëÿðèíè âèúäàíëà éåðèíÿ éåòèðäèê-
ëÿðèíÿ àðõàéûí èäèëÿð. Àììà ùàäèñÿëÿðèí ýåòäèêúÿ ñÿðò

162
I ÔßÑÈË

øÿêèë àëìàñû дяфн èøèíäÿ äя êÿñêèí äÿéèøèêëèêëÿð éàðàòäû.


Àâãóñò àéûíäàí áàøëàéàðàã таун åëÿ úèääè ùöúóìà
êå÷äè, þëÿíëÿðèí ñàéû åëÿ àðòäû êè, øÿùÿðèí êè÷èê ãÿáèðèñ-
òàíû áþéöê àõûíà òàá ýÿòèðÿ áèëìÿäè. Ãÿáèðèñòàíûí äèâàð-
ëàðûíû ñþêöá ÿðàçèíè ýåíèøëÿíäèðäèëÿð. Àììà áó äà êèôà-
éÿò åëÿìÿäè, áàøãà ÷àðÿ òàïìàã ëàçûì èäè. Ãÿðàðà
àëäûëàð êè, þëöëÿðè ýåúÿ áàñäûðñûíëàð, òÿëÿñèêëèê ÷îõ äà
íÿçÿðÿ ÷àðïìàñûí. “Òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíëàðûíà äàùà
÷îõ ìåéèт éûüìàã èìêàíû éàðàíäû. Ýåúÿëÿð ãàäàüàí
ñààòûíû ïîçàíëàð (éàõóä õèäìÿòè öçðÿ êö÷ÿäÿ îëàíëàð)
àü ðÿíýÿ áîéàíìûø óçóí ñÿùèééÿ ìàøûíëàðûíûí áþéöê
ñöðÿòëÿ, çÿíý ÷àëà-÷àëà ãÿáèðèñòàíà òÿðÿô øöòöäöéöíö
ýþðÿ áèëèðäèëÿð. Ìåéèтëÿðè òÿëÿì-òÿëÿñèê ãóéóëàðà òþêöð-
äöëÿð. Ìàøûí áîøàëàí êèìè ìåéèтëÿðèí öçяриíÿ ïàð÷à-
ïàð÷à ÿùÿíý òþêöëöð, ñîíðà èñÿ ãóéóíóí öñòö òîðïàãëà-
íûðäû. Ýåòäèêúÿ äàùà äÿðèí ãóéóëàð ãàçìàüà ÷àëûøûðäûëàð.
×îõ êå÷ìÿìèø éåíÿ ãÿáèðèñòàíäà éåð ÷àòûøìàäû âÿ
ÿëàâÿ éåð àõòàðìàëû îëäóëàð. Øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè áöòöí
òóëëàíòûëàðû çèáèë éàíäûðылàí àíáàðà ýþíäÿðìÿê ùàããûíäà
ýþñòÿðèø âåðäè. Íÿùàéÿò, таунäàí þëÿíëÿðè äÿ ñîáàéà
ýþíäÿðìÿëè îëäóëàð. Áó ìÿãñÿäëÿ øÿùÿðèí øÿðãèíäÿ
äàðâàçàäàí ÷þëäÿ êþùíÿ ñîáàíû èøÿ ñàëìàã ëàçûì ýÿëäè.
Íÿçàðÿò ïîñòëàðû äà äàðâàçàäàí áàéûðäà ãóðóëäó. Áÿëÿ-
äèééÿ èäàðÿñèíèí áèð èø÷èñè ìÿñëÿùÿò ýþðäö êè, èøè àñàí-
ëàøäûðìàã ö÷öí èíäè èñòèôàäÿñèç ãàëìûø òðàìâàé éîëóíäàí
èñòèôàäÿ åòñèíëÿð. Áó ìÿãñÿäëÿ òðàìâàéëàðûí îòóðà-
úàãëàðûíû ñþêöá ÿâÿçèíÿ õÿðÿêëÿð äöçäöëÿð âÿ òðàìâàé
éîëóíó ñîáàíûí ãàðøûñûíà ãÿäÿð óçàòäûëàð. Íÿçàðÿò÷èëÿð
ñîáàéà ýåäÿí òðàìâàé éîëó öñòöíäÿêè òÿïÿéÿ ãàëõìàüû
ãàäàüàí åëÿñÿëÿð äÿ, àäàìëàð ãà÷ûá áó òÿïÿéÿ ãàëõûð
âÿ ñîáàéà òÿðÿô ýåäÿí, è÷è ìåéèтëÿ äîëó òðàìâàéëàðûí
öñòöíÿ ÷è÷ÿêëÿð àòûðäûëàð. È÷ÿðèñèíÿ ìåéèт éûüûëìûø, öñòöíÿ
ýöë-÷è÷ÿê ñÿïÿëÿíìèø òðàìâàéëàð ýåúÿëÿð äÿ èøëÿéèðäè.
Èëê ýöíëÿð ñÿùÿðÿ éàõûí øÿùÿðèí øÿðã ìÿùÿëëÿляри
öçÿðèíÿ ïèñ èéëè, ãàëûí áèð äóìàí ÷þêöðäö. Ùÿêèìëÿð

163
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñþéëÿéèðäèëÿð êè, ùÿìиí äóìàíûí èéè ïèñ îëñà äà, àäàì-


ëàðà çÿðÿð âóðà áèëìÿç. Лакин бу мящяллялярин сакинляри
дярщал бяйан етдиляр ки, юз йурд-йуваларыны тярк едя-
ъякляр, чцнки таунун, эуйа, эюйдян яляндийиня инанырды-
лар. Ìöùÿíäèñëÿð áàø ñûíäûðûá ìöúÿððÿä áèð ãóðüóíóí
êþìÿéè иëÿ òöñòöíöí èñòèãàìÿòèíè äÿéèøäèëÿð âÿ úàìààò
ñàêèòëÿøäè. Éàëíûç áÿðê êöëÿê ãàëõàí ýöíëÿð øÿðã òÿðÿôäÿí
øÿùÿðÿ ãÿðèáÿ áèð èé éàéûëûð âÿ àäàìëàð ùèññ åäèðäèëÿð êè,
таун ùÿð àõøàì àëîâ äèëëÿðèíÿ áöðöíöá øÿùÿð ÿùàëèñèíèí
áèð äÿñòÿñèíè éîõà ÷ûõàðûð.
Åïèäåìèéàíûí ÿí àüûð ýöíëÿðè áåëÿ êå÷èðäè. Àììà
õîøáÿõòëèêäÿí, âÿçèééÿò áóíäàí äà àüûð îëìàäû. ßýÿð
áóíäàí äà àüûð áèð âÿçèééÿò éàðàíñàйды, íÿ èäàðÿëÿðèí
úàíôÿøàíëûüû, íÿ ðÿùáÿðëèéèí éåíè òÿäáèðëÿðè, íÿ äÿ
ñîáàëàðûí ýåúÿ-ýöíäöç èøëÿìÿñè êþìÿéÿ ÷àòà áèëярäè.
Ðéþ áèëèðäè êè, ÷àðÿñèç òÿäáèðëÿð, ìÿñÿëÿí, ìåéèтëÿðèí
äÿíèçÿ àòûëìàñû òÿäáèðè äÿ íÿçÿðäÿ òóòóëóá âÿ î, åéáÿ-
úÿðëÿøìèø ìåéèтëÿðèí ìàâè äàëüàëàð öçÿðèíäÿ öçìÿñèíè
äÿ òÿñÿââöðÿ ýÿòèðèðäè. Î ùÿì äÿ áèëèðäè êè, ãûðûëàíëàðûí
ñàéû áåëÿ àðòñà, ùå÷ áèð òÿøêèëàò âÿçèééÿòè èäàðÿ åäÿ
áèëìÿéÿúÿê, àäàìëàð äÿñòÿ-äÿñòÿ êö÷ÿëÿðäÿ þëöá ÷öðö-
éÿúÿê, àüëûíû èòèðìèø þëöìúöë õÿñòÿëÿð ñàü ãàëàíëàðà
ñаðìàíàúàã, øÿùÿð ìåéäàíëàðûíäà äÿùøÿòëè ñÿùíÿëÿð
éàðàíàúàã.
Áèçèì øÿùÿð úàìààòû èíäè àéðûëûã ñûõûíòûñû ÿâÿçèíÿ
áåëÿ ãîðõóëó ùèññëÿð êå÷èðìÿéÿ áàøëàìûøäû. Ìÿí þçöì
éàõøûúà äóéóðàì âÿ òÿÿññöôëÿíèðÿì êè, áó ìþâçóäà
äàíûøàðêÿí ãåéðè-àäè ñÿùíÿëÿð, ìÿñÿëÿí, êþùíÿ êèòàá-
ëàðäà ðàñò ýÿëинÿí ãÿùðÿìàíëûã íöìóíÿëÿðè, éàõóä ýþç-
ãàìàøäûðàí áèð ÿùâàëàò òÿñâèðè âåðÿ áèëìèðÿì. ßñëèíÿ
ãàëñà, áÿëàíûí þçö ìàðàãëû òàìàøà äåéèë âÿ ÿí àüûð
áÿëàëàð áèð-áèðèíÿ áÿíçÿéèð. Таун åïèäåìèéàñû ýöíëÿðèíè
ýþðÿíëÿð ùÿìиí äþâðö àìàíñûç, ñîíó ýþðöíìÿéÿí áèð
éàíüûí êèìè äåéèë, ùÿð øåéè ÿçèá-даьыдан àìàíñûç áèð
òàïäàã êèìè éàäà ñàëûðëàð.

164
I ÔßÑÈË

Åïèäåìèéànын яввялиндя ùÿêèì Ðéþíöí òÿñÿââöðÿ


ýÿòèðäèéè úîøqóí ìÿíçÿðÿëÿð тауна àèä äåéèëìèø. Õÿñ-
òÿëèê ÿââÿëúÿ éàõøû èøëÿéÿí äÿãèã áèð èäàðÿ èøèíÿ äþí-
ìöøäö. Ìÿí èñÿ íÿ áàøãàëàðûíû, íÿ äÿ þçöìö ÷àøäûð-
ìàìàã ö÷öí ùÿð øåéè îëäóüó êèìè òÿñâèð åòìÿéè ãÿðàðà
àëäûì. Ñÿíÿòêàðëûã íàìèíÿ ñþçÿ áÿçÿê âóðìàäûì âÿ
õûðäà äåòàëëàðû íÿçÿðÿ àëìàñàã, ùÿð ÿùâàëàòû äöçöíя-
гулу ñþéëÿéèðÿì. Ялими цряйимин цстцня гойуб дейи-
рям êè, ÿýÿð î äþâðöí ÿí àüûð âÿ ÿí öìóìè àúûñû àéðûëûã
ùèññè èäèñÿ, áó ùèññèí þçö äÿ ìÿíàñûíû èòèðìÿéÿ áàøëà-
ìûøäû.
Àéðûëûãäàí äàùà ÷îõ ÿçàá ÷ÿêìèø úàìààò äà øÿðàèòÿ
àäÿò åëÿìÿéÿ áàøëàìûøäû éÿíè? Éîõ, áåëÿ äåìÿê îëìàç.
Îíëàð ùÿì ôèçèêè, ùÿì äÿ ìÿíÿâè úÿùÿòäÿí çÿèôëÿìèø-
äèëÿð äåñÿê, äàùà äöçýöí îëàð. Åïèäåìèéàíûí ÿââÿëèíäÿ
îíëàð óçàã äöøäöêëÿðè àäàìëàðû äàùà òåç-òåç õàòûðëàéûð
âÿ ùåéиôñиëÿíèðäèëÿð. Àììà óçàãäà ãàëìûø ñåâèìëè àäàì-
ëàðûí ýöëöøö, õîøáÿõò ýöíëÿð õàòûðëàíñà äà, èíäè íÿ åòäèê-
ëÿðèни, íÿ äöøöíäöêëÿðèíè òÿñÿââöðÿ ýÿòèðìÿê ÷ÿòèí-
ëÿøèðäè. Áèð ñþçëÿ, àäàìëàðûí éàääàøû äÿéèøìÿñÿ äÿ,
òÿñÿââöð åòìÿê èìêàíû àçàëìûøäû. Åïèäåìèéàíûí èêèíúè
ìÿðùÿëÿñèíäÿ èñÿ îíëàðûí éàääàøû äà êîðëàíìàüà
áàøëàìûøäû. Àììà óíóäóëàí ñåâèìëè àäàìëàðûí ñèôÿòè
äåéèë, îíëàðëà òÿìàñ âÿ ìåùðèáàíëûã èäè. Èëê ùÿôòÿëÿð àäàì-
ëàð àéðû äöøäöêëÿðè ìÿùÿááÿòèí óçàã, ýþçÿë áèð êþëýÿéÿ
äþíäöéöíäÿí øèêàéÿòëÿíèðäèëÿðñÿ, ñîíðàëàð ùÿìиí êþë-
ýÿíèí äÿ óçàãëàøûá ðÿíýèíè âÿ ýþçÿëëèéèíè èòèðäèéèíè äóé-
äóëàð. Áó óçóí àéðûëûã ÷àüûíäà éàõûí àäàìûí ìÿùÿááÿòè
âÿ ìÿùрÿìëèéè òÿñÿââöð äàèðÿñèíäÿí äÿ óçàãëàøìàüà
áàøëàìûøäû.
Àäàìëàð таунун ãàéäà-ãàíóíëàðûíà òÿñëèì îëóð âÿ
ýåòäèêúÿ õûðäàëàøûðäûëàð. Àëè ùèññëÿð áèçèì úàìààòäàí
óçàãëàøûðäû. Îíëàðû éåêíÿñÿг äóéüóëàð ÿâÿç åäèðäè.
Ùàìûíûí áèðúÿ ôèêðè âàðäû: “Áó âÿçèééÿò òåç ñîíà ÷àò-
ñûí”. Áÿëè, ùàìû áåëÿ äåéèðäè âÿ ùàìûíûí öìäÿ àðçóñó

165
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

áó áÿëàäàí ãóðòàðìàã èäè. Àììà áó àðçóíóí þçö äÿ


çÿèôëÿìèø, àòÿøñèç, úûëûç áèð ñÿñÿ ÷åâðèëìèøäè. Õÿñòÿëèéèí
èëê ùÿôòÿëÿðèíäÿêè úîøгóíëóã ñöñòëöéÿ ÷åâðèëìèøäè. Áó
ñöñòëöê èñÿ ìöòèëèêäÿí ÷îõ, ìöâÿããÿòè äþçöìÿ îõøà-
éûðäû.
Úàìààòûìûç ÷ûõûø éîëó òàïìàäûüûíà эюря øÿðàèòÿ
уймалы îëìóøäó. Äîüðóäóð, áÿäáÿõòëèê âÿ ÿçàá ùèññè
ùÿëÿ éàøàéûðäû, àììà ÿââÿëêè êèìè ýþéíÿäèúè äåéèëäè.
Áÿçèëÿðè, ìÿñÿëÿí, åëÿ ùÿêèì Ðéþ áóíó äóéóð âÿ ôèêèð-
ëÿøèðäè êè, êþê ñàëìàãäà îëàí öìèäñèçëèê àäÿòè öìèä-
ñèçëèéèí þçöíäÿí äÿ ïèñäèð. Àéðû äöøÿíëÿð èëê âàõòëàð
öìèäëÿ éàøàéûðäûëàð, èíäè áó öìèä èøûüû äà ñþíìÿéÿ áàø-
ëàéûðäû. Îíëàðà êö÷ÿëÿðäÿ, êàôåëÿðäÿ, äîñò åâèíäÿ ðàñò
ýÿëÿíäÿ ýþçëÿðèíäÿêè äàðûõìà àäàìà ñèðàéÿò åäèð âÿ
áó ýþçëÿðèí òÿñèðè èëÿ áöòöí øÿùÿð ýþçëÿìÿ îòàüûíà áÿí-
çÿéèð. Ïåøÿñè îëàíëàð таунун àõûíûíà äöøöá äèíìÿçúÿ
èøëÿðèíè ýþðöðäöëÿð. Èíäè ùàìû òÿâàçþêàð èäè. Àéðû äöø-
ìöøëÿð äàùà þçëÿðèíèí àéðûëûã ÿçàáûíäàí äàíûøìûð, áàø-
ãàëàðû èëÿ áèðýÿ õÿñòÿëèêäÿí þëÿíëÿðèí ýöíäÿëèê ðÿãÿì-
ëÿðèíè èçëÿéèðäèëÿð. ßââÿëëÿð îíëàð þçëÿðèíè ýÿëìÿ ñàéûð âÿ
áó öìóìè áÿëàíû ãÿáóë åòìÿê èñòÿìèðäèëÿð. Èíäè èñÿ
îíëàð éàääàøëàðûíû âÿ öìèäëÿðèíè èòèðèá êå÷ÿí ñààòëàðëà
éàøàéûðäûëàð. Àíúàã èíäèêè çàìàí ìþâúóä èäè. Îíó äà
äåìÿê ëàçûìäûð êè, таун ìÿùÿááÿò âÿ äîñòëóüà äà äöø-
ìÿí êÿñèëìèøäè. Ìÿùÿááÿò ãèñìÿí ýÿëÿúÿéÿ öç òóòàí
áèð ùèññäèð, áèç èñÿ éàøàäûüûìûç àíûí èõòèéàðûíäà èäèê.
Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, áó âÿçèééÿò äÿ ùàìû ö÷öí
åéíè äåéèëäè. Äöçäöð, àéðû äöøìöø ñåâýèëèëÿðèí ùàìûñû
ÿââÿë-àõûð ùÿìиí âÿçèééÿòÿ äöøöðäö, àììà áÿçèñè òåç,
áÿçèñè èñÿ ýåú òÿñëèì îëóðäó. Åëÿ êè âÿçèééÿòÿ òàáå îëóá
ñàêèòëÿøирäèëÿð, ãöññÿëè áèð ýþðêÿì àëûðäûëàð. Ñîíðà тау-
нун òåç ãóðòàðìàñû ö÷öí ÷àðÿëÿð ôèêèðëÿøèðäèëÿð. Áÿçèëÿðè
ãûñãàíúëûã õÿñòÿëèéèíÿ òóòóëóð, áÿçèëÿðè èñÿ éåíè ÿçìêàð-
ëûãëà ôÿàëèééÿòÿ ãîøóëóð, øÿíáÿ àõøàìû âÿ áàçàð ýöíëÿðè
åâäÿ îòóðìóðäóëàð. Àõøàì äöøÿíäÿ èñÿ ìåëàíõîëèê

166
I ÔßÑÈË

áèð ÿùâàë è÷èíäÿ ùèññ åäèðäèëÿð êè, éàääàøëàðû òàìàì


ïîçóëìàéûá, õàòèðÿëÿð ùÿëÿ éàøàéûð. Àõøàì÷àüû äèíäàð-
ëàð ö÷öí âèúäàí èìòàùàíû ÷àüûäûð. Ìÿùáóñëàð âÿ ñöð-
ýöíÿ äöøìöøëÿð ö÷öí èñÿ àõøàìëàð ÿí àüûð èçòèðàá ÷àüû-
äûð. Îíëàð ñÿìàíûí áîøëóüóíäàí áàøãà ùå÷ íÿ ýþðÿ
áèëìèð, áîøëóãäàí àñûëûá ãàëûð, ñîíðà èñÿ vябайа áöðö-
íöá éàòûðäûëàð.
Áåëÿ áèð âÿçèééÿòäÿ ùàìû áàøà äöøìöøäö êè, ôÿðäè
ùÿéàò éàøàìàã èìêàíû éîõà ÷ûõûá. Таунун èëê ýöíëÿ-
ðèíäÿ àíúàã þç õûðäà ìàðàãëàðûíûí ãåéäèíÿ ãàëàíëàð,
áàøãàëàðûíà ìÿùÿë ãîéìàäàí øÿõñè ùÿéàòûíà ñûüûíàíëàð
õåéëè äÿéèøìèøäèëÿð. Èíäè îíëàð áàøãàëàðû êèìè ôèêèðëÿøèð,
úàìààòà ãîøóëóá öìóìèëÿøèð, þç ìÿùÿááÿòëÿðèíèí áåëÿ
ÿââÿëêè ñèôÿòèíè èòèðèðäèëÿð. Таун îíëàðû åëÿ úÿçá åëÿìèøäè
êè, àíúàã éóõóäà öìèä èøûãëàðûíû ñåçÿ áèëèð âÿ áÿçÿí äÿ
“таун ýÿëñÿ, úàíûì ãóðòàðàðäû” ôèêðèíÿ ýÿëèðäèëÿð. Àììà
ÿñëèíäÿ, îíëàð éóõóäà èäèëÿð, áöòöí áó äþâðöí þçö óçóí
éóõóäàí áàøãà áèð øåé äåéèëäè. Øÿùÿð ÿùàëèñè éóõó
è÷èíäÿ äîëàíàí áèð êöòëÿéÿ äþíìöøäö. Àíúàã ýåúÿíèí
èêèãàò éóõóñóíäà ùÿðäÿí ùóøà ýÿëèð, öðÿê éàðàëàðûíûí
àüðûëàðûíû äóéàðàã äèêñèíèá àéûëûð, äÿðäëÿðè òÿçÿëÿíèð, óíó-
äóëìóø ìÿùÿááÿòëÿðèíèí ÷àøгûí ñèôÿòèíè ýþðöðäöëÿð.
Ñÿùÿð à÷ûëàíäà èñÿ éåíèäÿí таунун àüóøóíà úóìóð-
äóëàð.
Ñîðóøà áèëÿðëÿð êè, àéðû äöøìöø ñåâýèëèëÿð êèìÿ áÿí-
çÿéèðäèëÿð? Úàâàá àñàíäûð: äåìÿê îëàð êè, ùå÷ êèìÿ
áÿíçÿìèðäèëÿð. Éàõóä åëÿ äåéÿ äÿ áèëÿðèê êè, ùàìûéà
áÿíçÿéèðäèëÿð, ùå÷ êèìäÿí ôÿðãëÿíìèðäèëÿð. Îíëàð øÿùÿ-
ðèí öìóìè, ÿçàáëû ùÿéàòûíà ãîøóëìóøäóëàð, åòèðàç ùèñ-
ñëÿðè ñîéóããàíëûëûüà ÷åâðèëìèøäè. Áèð äÿ ýþðöðäöí êè, ÿí
àüûëëûëàðû áåëÿ ãÿçåò ñÿùèôÿëÿðèíäÿ, ðàäèî õÿáÿðëÿðèíäÿ
таунун òåç ãóðòàðàúàüû ùàãäà ìÿëóìàò àðàéûð, ùàíñûñà
áèð æóðíàëèñòèí äàðûõìàäàí ÿñíÿéÿ-ÿñíÿéÿ éàçäûüû ñÿòèð-
ëÿðäÿí öìèä, éà äà ãîðõó êþêëÿðè òàïûðäûëàð. Ñîíðà èñÿ
ïèâÿ è÷èð, õÿñòÿëÿðÿ ãóëëóã åäèð, èäàðÿ èøè ýþðöð, âàë îõóäóð,

167
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ùàìû êèìè ýöçÿðàí êå÷èðèðäèëÿð. Áàøãà ñþçëÿ äåñÿê,


îíëàðûí áàøãà ýöçÿðàí ñå÷ìÿê èìêàíû ãàëìàìûøäû.
Таун ùÿéàò òÿðçè ñå÷ìÿê èìêàíûíû aradan qaldырмышды.
Шящяр ящли íÿ ýåéèìèíÿ, íÿ äÿ àëäûüû ÿðçàüûí êåéôèé-
éÿòèíÿ ôèêèð âåðèðäè. Ùàìû ùÿð øåéëÿ ðàçûëàøûðäû.
Sюzцn qысасы, áåëÿ äåìÿê îëàð êè, àéðû äöøìöø ñåâ-
ýèëèëÿð ÿââÿëêè bцtцn öñòöí úÿùÿòëÿðèíè èòèðìèøäèëÿð. Ñåâ-
ýèäÿí yaranan ãöðóð ùèññè äÿ, ìÿùÿááÿòèí äàäû, tamы
да чякилиб эедир, óíóäóëóðäó. Èíäè, ùå÷ îëìàñà, âÿçèé-
éÿò àéäûíëàøìûøäû, ùàìû áèëèðäè êè, áÿëà öìóìè áÿëàäûð.
Èíäè ùàìûìûç áèðýÿ øÿùÿð äàðâàçàëàðûíäàí ýÿëÿí àòÿø
ñÿñëÿðèíÿ ãóëàã àñûð, ùÿéàò öìèäè âåðÿí ìÿëùÿìëÿðÿ
áàõûð, éàíüûíëàðà, þëöëÿðèí ñèéàùûñûíà, âàùèìÿëè òöñòöëÿðÿ
íÿçÿð éåòèðèð, “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíëàðûíûí úàíöçÿí çÿí-
ýèíè åøèäèð, ùàìûìûç áèðýÿ ìÿùáóñ ÷þðÿéè éåéèð, þçö-
ìöç äÿ áèëìÿäÿí åéíè òàëåйèн êÿäÿðëè éåêóíóну ýþçëÿ-
éèðäèê. Ìÿùÿááÿò éîõà ÷ûõìàìûøäû, î, áèçèìëÿ èäè, àììà
èñòèôàäÿñèç ãàëûðäû, àüûð éöêÿ ÷åâðèëèðäè, ãàíûìûçäàúà
ñöñòëÿøèðäè. Ìÿùÿááÿò éåêóíñóç áèð ñÿáиðÿ, öìèäñèç áèð
èíòèçàðà äþíìöøäö. Áóíó àäàìëàðûí ÿðçàã ìàüàçàëàðû
ãàðøûñûíäàêû óçóí âÿ ñÿñ-ñÿìèðñèç íþâáÿëÿðèíäÿí äÿ
äóéìàã îëóðäó. Åëÿ áó äà èòàÿòêàðëûã, ùÿäñèç âÿ ñîíñóç
áèð äþçöì íöìóíÿñè èäè. Àììà àéðûëûã äþçöìö áàøãà-
ëàðûíäàí ìèí äÿôÿ ýöúëöäöð. Àéðûëûüûí éàðàòäûüû àúëûüû
ùå÷ íÿ èëÿ äîéäóðìàã îëìàç.
Àéðû äöøìöø ñåâýèëèëÿðèí øÿùÿðèìèçäÿêè ìÿíÿâè
ýöçÿðàíûíû äöçýöí òÿñÿââöð åäÿ áèëìÿê ö÷öí éàøûëëûã-
ñûç, òîç áàñìûø áó øÿùÿðäÿ àõøàì÷àüû êèøè âÿ ãàäûíëàðûí
êö÷ÿëÿðÿ àõûøìàñûíû ýþç ãàáàüûíà ýÿòèðìÿê ëàçûìäûð.
Øÿùÿðèí éóõàðû ìåéäàí÷àëàðûíà, ìàøûí âÿ ìöùÿððèê ñÿñ-
ëÿðèíäÿí óçàã ýóøÿëÿðÿ àõûøàíëàðûí õûøûëòûëû àéàã ñÿñëÿðè
âÿ áîüóã ïû÷ûëòûëàðû øÿùÿð öçÿðèíäÿ úþâëàí åäÿí áÿëàíûí
âûéûëòûëû ãàíàä ñÿñëÿðèíÿ ãàðûøûá óçàãëàøûð âÿ áó ñÿäà ùÿð
àõøàì òÿêðàð îëóíäóãúà áåéèíëÿðäÿ éóâà ñàëûð, öðÿê-
ëÿðäÿí äèäÿðýèí äöøìöø ìÿùÿááÿòèí éåðèíÿ ÷þêöðäö.

168
IV ÔßÑÈË

IВ ФЯСИЛ

Ñåíòéàáð âÿ îêòéàáð àéëàðûíäà таун øÿùÿðè òàìàì


ÿëäÿí ñàëäû. Éöç ìèíëÿðëÿ àäàì ùÿëÿ ñàü ãàëñà äà,
ñöðöíÿ-ñöðöíÿ éàøàéûð, ãóðòàðìàã áèëìÿéÿí ýöíëÿðèí,
ùÿôòÿëÿðèí ñîíóíó ýþçëÿéèðäè. Ñÿìàíû ýàù äóìàí þðòöð,
ýàù áöðêö îëóð, ýàù äà éàüûø éàüûðäû. Úÿíóáäàí àõàí
áóëóäëàð àñòà-àñòà éàõûíëàøûð, àììà øÿùÿðèí öñòöíäÿí
éàí êå÷èð, ýþéöí äÿðèíëèéèíäÿ äþâðÿ âóðóðäó. Åëÿ áèë,
êåøèø Ïàíåëóíóí òÿñâèð åëÿäèéè áÿëà øÿùÿðèí öñòöíäÿ
úþâëàí åäèð, áóëóäëàðû êÿíàðà ãîâàëàéûðäû. Îêòéàáðûí
ÿââÿëèíäÿ ýöúëö ëåéñàí êö÷ÿëÿðè òÿìèçëÿäè. Ñîíðà áàøãà
áèð éåíèëèê áàø âåðìÿäè.
Ðéþ âÿ äîñòëàðû íåúÿ áÿðê éîðóëäóãëàðûíû äóéìàüà
áàøëàìûøäûëàð. Ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíäÿ ÷àëûøàíëàð ÿëäÿí äöø-
ìöøäöëÿð. Ùÿêèì Ðéþ äîñòëàðûíäà âÿ þçöíäÿ äóéäóüó
áèýàíÿëèê ùèññèíèí àüûð éîðüóíëóãäàí ýÿëäèéèíè áèëèðäè;
ìÿñÿëÿí, ÿââÿëëÿð таунун âÿçèééÿòè ùàãäà ìÿëóìàòëàðû
èçëÿéÿí áó àäàìëàð èíäè áó ìþâçóéà ìàðàã ýþñòÿð-
ìèðäèëÿð. Êàðàíòèí ìöÿññèñÿëÿðèíäÿí áèðèíÿ ìöâÿããÿòè
ðÿùáÿð òÿéèí îëóíìóø Ðàìáåð íÿçàðÿò àëòûíäà îëàí
àäàìëàðûí ñàéûíû ÿçáÿð áèëèðäè. Õÿñòÿëèê ÿëàìÿòè äóéóëàí
àäàìëàðûí ëàçûìи éåðÿ êþ÷öðöëìÿñè ñèñòåìèíè äÿ, ñåðóì
äÿðìàíûíûí õèëàñ åäÿ áèëäèéè àäàìëàðûí ñàéûíû äà ùàôè-
çÿñèíÿ ùÿêê åëÿìèøäè. Àììà èíäè ùÿôòÿ ÿðçèíäÿ таун-
дан þëÿíëÿðèí ñàéû èëÿ, õÿñòÿëèéèí ýöúëÿíмяси, éàхуд
çÿèôëÿìÿñè èëÿ ìàðàãëàíìûðäû. Î, ùÿëÿ äÿ øÿùÿðäÿí ÷ûõà
áèëÿúÿéèíÿ öìèä åäèðäè.
Ýåúÿ-ýöíäöç èøëÿéÿí áàøãàëàðû èñÿ íÿ ãÿçåò îõó-
éóð, íÿ äÿ ðàäèîéà ãóëàã àñûðäûëàð. Ìÿëóìàòû áàøãàñûí-
äàí åøèäÿíäÿ ìàðàãëàíàí àäàì êèìè ãóëàã àññàëàð äà,
åëÿ ëàãåéäëèê ýþñòÿðèðäèëÿð êè, äþéöøëÿðäÿ ÿëäÿí äöø-
ìöø, àíúàã áîðúóíó éåðèíÿ éåòèðÿí, íÿ ãÿëÿáÿéÿ, íÿ
äÿ áàðûøûüà öìèäè îëàí äþéöø÷öëÿðè õàòûðëàäûðäûëàð.
Ãðàí ùÿëÿ äÿ таундан ãûðûëàíëàðûí ñèéàùûñû èëÿ ìÿøüóë

169
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

îëñà äà, ëàçûì ýÿëñÿ, öìóìè íÿòèúÿëÿð ùàãäà áèð ñþç


äåéÿ áèëìÿçäè. Éîðüóíëóüà òàá ýÿòèðÿí Òàðó, Ðàìáåð
âÿ Ðéþäÿí ôÿðãëè îëàðàã îíóí ñÿùùÿòè çÿèô èäè. ×öíêè î
ùÿì þç èäàðÿñèíäÿ ÷àëûøûð, ùÿì Ðéþéÿ êþìÿê åäèð, ùÿì
äÿ õÿëâÿòè ìÿøüóëèééÿòèíè äàâàì åòäèðèðäè. Î, ùÿìèøÿ
éîðüóí ýþðöíñÿ äÿ, öðÿéèíäÿ òóòäóüó èêè-ö÷ àðçóéà
öìèä áÿñëÿéèðäè. ßââÿëъя ôèêèðëÿøèðäè êè, таун ãóðòàðàí-
äàí ñîíðà áèðùÿôòÿëèê äÿ îëñà ìÿçóíèééÿò ýþòöðöá éàõ-
øûúà èñòèðàùÿò åäÿúÿê. Ùÿì äÿ öìèä åäèðäè êè, éàçûñûíû
áàøà âóðóá íàøèðëÿðè ùåéðàí ãîéàúàüû ýöí ÷àòàúàã.
Ùÿðäÿí î, ñÿìèìè ñþùáÿòÿ ýèðèøèð, áÿçÿí ùÿêèì Ðéþ èëÿ
ñþùáÿòèíäÿ îíóí àðâàäû Æàííàíû éàäà ñàëûð, äåéèðäè êè,
éÿãèí, Æàííà ÿðèíè óíóòìóð, îíóí òàëåйèíè ôèêèðëÿøèð. Åëÿ
îíóíëà ñþùáÿòëÿðèí áèðèíäÿ ùÿêèì äóéäó êè, èëê äÿôÿäèð
êþâðÿêëèê åäèá þç àðâàäû ùàããûíäà íèýàðàíëûüûíäàí
äàíûøûð. Àðâàäû òåç-òåç òåëåãðàì ýþíäÿðèá ñÿùùÿòèíèí
éàõøûëàøäûüûíû ñþéëÿñÿ äÿ, ùÿêèì äþçÿ áèëìÿéèá ìöà-
ëèúÿ åâèíèí áàø ùÿêèìèíÿ òåëåãðàì âóðìóø, àðâàäûíûí
ÿùâàëûíû ñîðóøìóøäó. Úàâàáäà èñÿ áèëäèðìèøäèëÿð êè,
àðâàäûíûí ñÿùùÿòè ïèñëÿøèð, àììà âÿçèééÿòèí úèääèëÿø-
ìÿìÿñè ö÷öí ÿëëÿðèíäÿí ýÿëÿíè åäÿúÿêëÿð. Ùÿêèì áó
ñèððè öðÿéèíäÿ ñàõëàìûøäû âÿ äÿðäèíè ãÿôèëäÿí Ãðàíà
à÷ìàñûíû èñÿ éîðüóíëóã ÿëàìÿòè ñàéûðäû. Ãðàí îíó ñîð-
üóéà òóòóá àðâàäûíûí ÿùâàëûíû ñîðóøàíäà ùÿêèì úàâàá
âåðìÿëè îëìóøäó. Ñîíðà èñÿ Ãðàí áåëÿ äåìèøäè: “Áèëèð-
ñèíèçìè, ùÿêèì, èíäè áó õÿñòÿëèê éàõøû ìöàëèúÿ îëóíóð”.
Ðéþ äÿ îíóíëà ðàçûëàøûá ÿëàâÿ åëÿìèøäè êè, àéðûëûã ÷îõ
óçóí ÷ÿêäè, ÿýÿð àðâàäûíûí éàíûíäà îëñà, ìöàëèúÿñèíäÿ
êþìÿê åäÿ áèëÿðäè âÿ àðâàäû, éÿãèí êè, òÿêëèéèí äÿ ÿçà-
áûíû ÷ÿêèð. Ñîíðà ùÿêèì ñóñìàüà ÷àëûøìûø, Ãðàíûí ñóàë-
ëàðûíà þòÿðè úàâàáëàð âåðìèøäè.
Åëÿ áàøãàëàðû äà åéíè âÿçèééÿòäÿ èäè. Òàðó áèðòÿùÿð
äþçöðäöñÿ äÿ, ýöíäÿëèéèíäÿí äóéóëóðäó êè, ãåéäÿ
àëäûüû ÿùâàëàòëàð ÿââÿëêè êèìè äÿðèí òÿùëèë îëóíñà äà,
ìþâçó ýåíèøëèéè àçàëìûøäû. Áöòöí áó äþâð ÿðçèíäÿ îíóí

170
IV ÔßÑÈË

ÿí ÷îõ ìàðàãëàíäûüû àäàì Êîтòàð îëìóøäó. Ìåùìàí-


õàíà êàðàíòèí åâèíÿ ÷åâðèëÿíäÿí ñîíðà Ðéþíöí ìÿíçè-
ëèíÿ êþ÷ìöø Òàðó àõøàìëàð Ãðàíûí, éàõóä Ðéþíöí
ýÿòèðäèéè ñòàòèñòèê ìÿëóìàòëàðëà ëàï àç ìàðàãëàíûðäû. Î,
ñþùáÿòè äÿéèøÿðÿê øÿùÿðäÿ áàø âåðìèø õûðäà ÿùâàëàòëàð
ùàãäà ìÿëóìàò àðàéûðäû.
Êàñòåë äÿ ÿëäÿí äöøìöøäö. Áèð ýöí î, Ðéþéÿ ñåðóì
äÿðìàíûí ùàçûð îëäóüóíó õÿáÿð âåðìÿéÿ ýÿëìèøäè âÿ
îíëàð ãÿðàðà àëìûøäûëàð êè, èëê ïåéâÿíä èéíÿñèíè úÿíàá
Îòîíóí àüûð âÿçèééÿòäÿ õÿñòÿõàíàéà ýÿòèðèëìèø îüëó
öçÿðèíäÿ ñûíàãäàí êå÷èðñèíëÿð. Ùÿêèì Ðéþ êþùíÿ äîñ-
òóíà ñîí ýöíëÿð þëÿíëÿðèí ñàéû ùàãäà ìÿëóìàò âåðäèéè
âàõò ýþðäö êè, êèøè îòóðäóüó êðåñëîäàúà äÿðèí éóõóéà
ýåäèá. Êàñòåëèí, àäÿòÿí, ìöëàéèì âÿ øÿí ýþðöíÿí,
ýÿíúëèê îâãàòû éàüàí ñèôÿòè ãîúà, öçýöí áèð êèøè ñèôÿòèíÿ
÷åâðèëìèøäè. Àðàëû ãàëìûø äîäàãëàðû àðàñûíà òöïöðúÿê
éûüûëìûøäû. Ùÿêèìèí ùÿéÿúàíäàí íÿôÿñè äàðàëäû.
Ðéþ ùèññ åäèðäè êè, éîðüóíëóã îíó äà áåëÿ çÿèôëÿäèá.
Ùèññ åäèðäè êè, ясябляри çÿèôëÿéèð, èøèí âÿ ýöíëÿðèí àüûðëû-
üûíäàí äþçöìö éîõà ÷ûõûð, òÿìêèíè ÷ûëüûíëûьà ÷åâðèëèð.
Òÿìêèíè ãîðóìàã ö÷öí éåýàíÿ ÷ûõûø éîëóíó âÿçèé-
éÿòäÿí éàðàíìûø ñÿðòëèéè öðÿéèíäÿ ñàõëàìàãäà ýþðöðäö,
èøè äàâàì åòäèðÿ áèëìÿê ö÷öí áàøãà ÷àðÿ éîõ èäè. Áàøãà
ùå÷ íÿéÿ öìèä ãàëìàìûøäû, éîðüóíëóã áöòöí öìèäëÿðè
éîõà ÷ûõàðìûøäû. Î áèëèðäè êè, éàðàíìûø âÿçèééÿòäÿ ìöà-
ëèúÿ èëÿ äåéèë, äèàãíîñòèêà èëÿ ìÿøüóë îëóð. Îíóí èøè ýþð-
ìÿê, ìöàéèíÿ åòìÿê, ãåéäÿ àëìàã âÿ ùþêì ÷ûõàð-
ìàãäûð. ßðè õÿñòÿëèéÿ òóòóëìóø ãàäûíëàð ùÿêèìèí ãîëóí-
äàí éàïûøûá ùþíêöðÿ-ùþíêöðÿ äåéèðäèëÿð: “Ùÿêèì, îíó
ùÿéàòà ãàéòàðûí!” Àììà îíóí èøè ùÿéàòà ãàéòàðìàã
äåéèë, õÿñòÿíè èçîëéàòîðà ýþíäÿðìÿêäÿí èáàðÿò èäè. Îíà
äèêèëìèø ýþçëÿðäÿêè êèíèí ñÿáÿáèíè àíëàéà áèëìèðäè. Ùÿëÿ
áèð íÿôÿð áåëÿ äÿ äåìèøäè: “Ñèçèí öðÿéèíèç éîõäóð”.
Õåéð, îíóí öðÿéè âàð. Áó öðÿê éàøàìàã ö÷öí äîüóëìóø
àäàìëàðûí þëöìöíÿ ýöíöí èéèðìè ñààòû ÿðçèíäÿ øàùèä

171
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

îëìàëû èäè. Öðÿéèí áóíäàí àðòûã èìêàíû éîõ èäè, àäàìëàðû


ùÿéàòà ãàéòàðìàüà ýöúö ãàëìûðäû.
Éîõ, ýöí ÿðçèíäÿ îíóí èøè êþìÿê åëÿìÿê äåéèë,
ãåéäÿ àëìàãäàí èáàðÿò îëóðäó. Äîüðóäóð, áóíà êèøè
ïåøÿñè äåìÿê îëìàçäû. Àììà ÿñëèíÿ ãàëñà, ãîðõóéà
äöøìöø, öçöëìöø úàìààò àðàñûíäà äà éàõøû êèøè ïåøÿ-
ñèíÿ õèäìÿò åäÿ áèëÿíëÿð ÷îõ дейилди. Ùÿëÿ éàõøû êè,
éîðüóíëóã ýöú ýÿëìèøäè. ßýÿð Ðéþ áåëÿ éîðüóí îëìà-
ñàéäû, þëöìöí áîëëóüó îíó êþâðÿëäÿðäè. Ýцн ÿðçèíäÿ
úÿìè äþðä ñààò éàòàí àäàì êþâðÿêëèê åäÿ áèëìÿç. Î,
ùÿð øåéè îëäóüó êèìè ýþðöð, ýþðäöéö êèìè ãÿáóë åäèð,
àúû áèð ùÿãèãÿò ñàéûð. Ìÿùêóì îëóíìóø õÿñòÿëÿð äÿ
áóíó äóéóðäóëàð. Таундан ÿââÿë îíëàð ùÿêèìè õèëàñêàð
ñàéûðäëàð. Ùÿêèì ö÷ ùÿá âÿ áèð èéíÿ èëÿ õÿñòÿíè ñàüàëäûð,
òÿøÿêêöðëÿð àëûðäû. Èíäè èñÿ ùÿêèì õÿñòÿ éàíûíà ÿñýÿðëÿðëÿ
ýÿëèðäè âÿ áÿçÿí ãàïûíû à÷äûðìàã ö÷öí ÿñýÿðëÿð òöôÿí-
ýèí ãóíäàüûíû èøÿ ñàëìàëû îëóðäóëàð. Õÿñòÿëÿð èñòÿðäèëÿð
ùÿêèìè äÿ, áöòöí äöíéàíû äà þçëÿðè èëÿ î äöíéàéà àïàð-
ñûíëàð. Áÿëè, äîüðóäóð, èíñàí èíñàíëàðäàí àéðûëìàã èñòÿ-
ìèð, ÿýÿð ùÿð äÿôÿ áóíó äóéàíäà êþâðÿêëèê åòñÿí, þç
âÿçèééÿòèíÿ äÿ êþâðÿëìÿëè îëàðñàí.
Ãóðòàðìàã áèëìÿéÿí ùÿôòÿëÿð ÿðçèíäÿ ùÿêèì àéðûëûã
ÿçàáû ÷ÿêèð, äîñòëàðûíûí öçöíäÿ äÿ ùÿìиí àüðûíû äóéóð-
äó. Àììà ýåòäèêúÿ àðòàí éîðüóíëóüóí ÿí ãîðõóëó
úÿùÿòè áó èäè êè, áÿëàéà ãàðøû ìöáàðèçÿíè äàâàì åòäè-
ðÿíëÿð ÿòðàôäàêû ùàäèñÿëÿðÿ áèýàíÿëèêëÿ éàíàøû, þç-þçëÿ-
ðèíÿ äÿ áèýàíÿëèê åòìÿéÿ áàøëàìûøäûëàð. Éîðüóíëóüóí
òÿñèðèíäÿí áÿçèëÿðè ÷îõ äà âàúèá ñàéûëìàéàí àäÿòëÿðäÿí
âàç êå÷èðäèëÿð. Ñîíðà éàâàø-éàâàø îíëàð òÿðòèá îëóíìóø
ýèýèéåíà ãàéäàëàðûíà äà ëàãåéäëèê ýþñòÿðèð, òÿëÿá îëó-
íàí äåçèíôåêñèéàäàí êå÷ìèð, áÿçÿí éîëóõìà ÿëåéùèíÿ
òÿäáèð ýþðìÿäÿí úèéÿð таунуна òóòóëìóø õÿñòÿëÿðèí
éàíûíà ýÿëèðäèëÿð. Õÿñòÿëèê éàéûëìûø åâëÿðÿ ùàçûðëûãñûç
ýåòìÿëè îëäóãëàðûíû áèëÿíäÿ èäàðÿéÿ ãàéûäûá ëàçûìи гору-
йуъу ëÿâàçèìàòû ýþòöðìÿéÿ ÿðèíèðäèëÿð. Åëÿ ÿí ãîðõóëó

172
IV ÔßÑÈË

úÿùÿò äÿ áó èäè êè, тауна ãàðøû ìцáàðèçÿ àïàðàíëàðûí


þçëÿðè таунун ãóðáàíû îëà áèëÿðäèëÿð. Îíëàð áÿõòëÿðèíÿ
öìèä åäèðäèëÿð, àììà áÿõòÿ äÿ áåë áàüëàìàã îëìóð.
Øÿùÿðäÿ åëÿ áèð àäàì äà âàð иди êè, éîðóëmóð, ðóù-
äàí äöømöðäö, ancaq éàðàíìûø âÿçèééÿòäÿí hямишя
ðàçûëûã åäèðäè. Áó àäàì áèçèì Êîтòàð èäè. Î, òàíûdыьы
адамларла ÿëàãÿëÿðèíè ïîçìàñà äà, þçöíö ùàäèñÿëÿðèí
àõûíûíäàí bir balaca êÿíàðäà ñàõëàéûðäû. Bu dцnyada
yeganя сирдашы Òàðó idi. Илк нювбядя ona ýþðÿ êè, Òàðó
áöòöí ÿùâàëàòëàðäàí õÿáÿðäàð èäè, ñîíðàñû äà êè, Òàðó
îíó цrяк ачыглыьы вя ñÿìèìèééÿòëÿ ãàðøûëàéûðäû. Îíó ÿí
÷îõ òÿÿúúöáëÿíäèðÿí áó èäè êè, Òàðó áöòöí ýöíö èøëÿéèá
ÿëäÿí äöøñÿ äÿ, àäàìëàðà ãàðøû ìåùðèáàíëûã âÿ õåéèð-
õàùëûüûíû èòèðìèðäè. Òàðó èøäÿí òàìàì öçýöí ãàéûäàíäà
äà þçöíö úÿìëÿéÿ áèëèð âÿ åðòÿñè ýöí òÿçÿ ãöââÿ èëÿ èøÿ
áàøëàéûðäû. Áèð ýöí Êîтòàð Ðàìáåðÿ äåìèøäè: “Áóíóíëà
äÿðäëÿøìÿê îëàð, ÷öíêè ÿñë êèøèäèð. Òÿê áèðúÿ ñþçäÿí
àäàìûí ôèêðèíè áàøà äöøöð”.
Åëÿ áó sirdaшлыьына ýþðÿ äÿ Òàðóíóí äÿôòÿðèíäÿ
Êîòтàðûí øÿõñèééÿòè ùàãäà ãåéäëÿð ÷îõàëûá. Òàðó ÷àëûøûá
êè, Êîтòàðûí øÿõñèééÿòèíè îíóí ùÿðÿêÿòëÿðè âÿ ñþùáÿòëÿðè
ÿñàñûíäà òÿñâèð åòñèí. Ýöíäÿëèêäÿêè “Êîтòàð âÿ таун
ìÿñÿëÿñè” áàøëûãëû ãåéäëÿð áèð íå÷ÿ ñÿùèôÿíè òóòóð âÿ áèç
äÿ áó ãåéäëÿð ùàãäà ìÿëóìàò âåðìÿê èñòÿéèðèê. Òàðó-
íóí Êîтòàð ùàãäà öìóìè ôèêðè áåëÿ áèð úöìëÿ èëÿ áàø-
ëàéûð: “Áó àäàì èíêèøàôäà îëàí áèð àäàìäûð. Î, äîüðó-
äàí äà, ýåòäèêúÿ ãûâðàãëàøûð âÿ éàðàíìûø âÿçèééÿòäÿí
øèêàéÿòëÿíìèðäè. Áÿçÿí Òàðó èëÿ ñþùáÿò âàõòû áåëÿ úöì-
ëÿëÿð èøëÿäèðìèø: “Äîüðóäóð, èøëÿð éàõøû äåéèë. Àììà ùå÷
îëìàñà, ùàìûíûí áàøû ãàðûøûá”.
Ñîíðà Òàðó éàçûðäû: “Äîüðóäóð, î äà áàøãàëàðû êèìè
ùÿäÿ àëòûíäàäûð, äàùà äîüðóñó, áàøãàëàðû èëÿ áèðýÿ ùÿäÿ
àëòûíà äöøöá. Àììà ìÿñÿëÿíè úèääè ãÿáóë åëÿìèð, ÿìè-
íÿì êè, î äà таун õÿñòÿëèéèíÿ òóòóëà áèëÿð. Èø áóðàñûíäà-
äûð êè, î, ìàðàãëû áèð ôèêðÿ äöøöá. Äåéèð êè, àüûð õÿñòÿëèéÿ,

173
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

éàõóä úèääè áÿëàéà äöøìöø áèð àäàì áàøãà õÿñòÿëèê âÿ


áÿëàëàðäàí ãîðõìàéà áèëÿð. Áèð äÿôÿ ìÿíÿ áåëÿ äåäè:
“Ùå÷ õÿáÿðèíèç âàðìû êè, èêè õÿñòÿëèê áèð áÿäÿíÿ ñûüìûð?
Òÿñÿââöð åäèí êè, úèääè âÿ ÷àðÿñèç áèð õÿñòÿëèéÿ, õÿð-
÷ÿíý, éàõóä âÿðÿìÿ òóòóëìóñóíóç. Ñèçÿ ùå÷ âàõò таун,
éàõóä éàòàëàã õÿñòÿëèéè éîëóõìàç, áó, ìöìêöí äåéèë.
Ùÿëÿ áóíäàí äà àðòûã äåìÿê îëàð; ùå÷ þìðöíöçäÿ
ýþðìöñöíöç êè, õÿð÷ÿíý õÿñòÿëèéèíÿ òóòóëìóø áèð àäàì
àâòîìîáèë ãÿçàñûíäà þëÿ?” Ùÿð ùàëäà, áó ôèêèðëÿ Êîтòàð
þçöíÿ õîø îâãàò éàðàäûðäû. Îíóí ãîðõäóüó éåýàíÿ
øåé òÿêëèê èäè. Òÿê ìÿùáóñ îëìàãäàíса, úàìààòëà áèðýÿ
þëìÿéè öñòöí òóòàðäû. Таун áàøëàéàíäàí íÿ ýèçëè èñòèí-
òàã, íÿ ãîâëóãëàð, íÿ ýèçëè ýþñòÿðèøëÿð, íÿ äÿ ãÿôиë ùÿáñ
ùàãäà ôèêèðëÿøÿí варäû. Äàùà äîüðóñó, èíäè íÿ ïîëèñ, íÿ
êþùíÿëè-òÿçÿëè úèíàéÿòëÿð, íÿ äÿ ýöíàùêàðëàð âàð. Èíäè
àíúàã òàëåäÿí ìÿðùÿìÿò ýþçëÿéÿí ìÿùêóìëàð âàð, åëÿ
ïîëèñ èø÷èëÿðè äÿ îíëàðûí àðàñûíäàäûðëàð.
Áåëÿëèêëÿ, Òàðóíóí òÿñâèðèíÿ ýþðÿ, Êîтòàð øÿùÿð
úàìààòûíûí èíäè äöøäöéö ñûõûíòûíûí äàäûíû ÷îõäàí áèëÿí
áèð àäàì èìèø âÿ àç ãàëûðìûø úàìààòà áåëÿ äåñèí: “Ùÿ,
÷àðïûøûí, ìÿí áó ñûõûíòûíû ÷îõäàí ýþðìöøÿì”.
Áèð äÿôÿ îíà äåäèì êè, àäàìëàðäàí àéðû äöøìÿìÿê
ö÷öí ÿí äöç éîë äöçýöíëöêäöð. Î èñÿ àúûãëà ìÿíÿ
áàõûá äåäè: “Èø áóíà ãàëñà, ùå÷ êÿñ áèðýÿ îëìàç. Áÿëè,
ìÿí áåëÿ áèëèðÿì. Àäàìëàðû áèðëÿøäèðìÿê ö÷öí îíëàðà
таун õÿñòÿëèéè ýþíäÿðìÿê ëàçûìäûð. ßòðàôûíûçà áàõñàíûç,
áóíó äóéàðñûíûç”. Îíóí íÿ äåìÿê èñòÿäèéèíè äÿ, ìöà-
ñèð øÿðàèòäÿí íåúÿ ðàçû îëäóüóíó äà ëàï éàõøû áàøà
äöøäöì. Î, þçöíäÿ áàø âåðìèø äÿéèøèêëèéè áàøãàëàðûíäà
äà äóéìóøäó: øÿùÿðäÿ àçìûø áèð кимсянин ñóàëûíà
ÿââÿëëÿð ëàãåéä ãàëàíëàð èíäè äàéàíûá éîë ýþñòÿðèð, ìÿñ-
ëÿùÿò âåðèðëÿð; èíäè úàìààò áàùàëû ðåñòîðàíëàðà àõûøûá,
îðàäà ÷îõ ëÿíýèìÿéÿ ÷àëûøûð; êèíîòåàòðëàðûí ãàðøûñûíäà
óçóí íþâáÿëÿð éàðàíûð, òàìàøà çàëëàðû âÿ ðÿãñ ìåéäàí-
÷àëàðû àäàìëà äîëó îëóð; ùàìû èíñàí éàõûíëûüû àðàéûð,

174
IV ÔßÑÈË

÷èéèí-÷èéèíÿ, ãàðûí-ãàðûíà ñûõëàøûðëàð. Êîтòàð áåëÿ éàõûí-


ëûüû ùàìûäàí ÿââÿë àðàìûøäû. Àíúàã ãàäûíëàðëà éàõûí-
ëûüà úàн àòìûðäû, ÷öíêè úöðáÿúöð ôèêèðëÿð ìàíå îëóðäó.
Êþíëöíÿ ãàäûí äöøÿíäÿ äÿ áó ôèêèðäÿí âàç êå÷èðäè êè,
ÿââÿë-àõûð áó ÿìÿëäÿí çÿðÿð ÷ÿêÿ áèëÿð.
Öìóìèééÿòëÿ, î, таундан ðàçû èäè. Òÿêëèéè õîøëàìàñà
äà, ùÿìèøÿ òÿê ãàëìûø áó àäàìû таун úàìààòëà éàõûí-
ëàøäûðìûøäû. ßòðàôûíäàêûëàðà ùÿìäÿì îëìàãäàí ùÿçç
àëûðäû. Áÿëè, î, ùÿäÿ àëòûíäà éàøàéàí àäàìëàðûí ãîðõó-
ñóíà, øöáùÿñèíÿ, íèýàðàíëûüûíà ùÿìäÿì èäè. Áó éàõûí
àäàìëàð ñþç ñàëìàã èñòÿìÿñÿëÿð äÿ, áöòöí ñþùáÿòëÿðèí
àõûðû тауна ýÿëèá ÷ûõûð, þçëÿðè éöíýöë áèð áàøàüðûñû òóòàí
êèìè øöáùÿéÿ äöøöá ãîðõóäàí àüàðûð. Ùÿð øåéäÿí øöá-
ùÿëÿíèð, íèýàðàíëûã ÷ÿêèð, êþéíÿêëÿðèíèí áèð äöéìÿñè
èòÿíäÿ áåëÿ ùÿéÿúàí êå÷èðèðäèëÿð.
Òàðó áÿçè àõøàìëàð Êîтòàðëà ýÿçìÿéÿ ÷ûõûðìûø. Ñîíðà
î, ýöíäÿëèéèíäÿ éàçûðäû êè, àõøàì äöøÿíäÿ, éàõóä ýåúÿ
âàõòû êö÷ÿéÿ ÷ûõûá ðÿíýàðÿíý èíñàí àõûíûíà ãàðûøûð,
àäàìëàðëà ÷èéèí-÷èéèíÿ ýÿçèíèð, таунун ñîéóüóíäàí
ãîðóíìàã ö÷öí ñûüûíàúàã ñàéûëàí ÿéëÿíúÿ éåðëÿðèíÿ
ýåäèðëÿðìèø. Áèð íå÷ÿ àé ÿââÿë Êîтòàðûí òÿê îòóðóá âàõò
êå÷èðäèéè, àììà ðàùàòëûã òàïà áèëìÿäèéè áàùàëû ðåñòîðàí-
ëàðà èíäè áöòöí øÿùÿð àõûøûð, ùàìû áèðýÿ ÿéëÿíèð, âàõò
êå÷èðèðäè. Ùÿð øåé ýöíö-ýöíäÿí áàùàëàøäûüûíà эюря èíäè
äàùà ÷îõ ïóë õÿðúëÿíèðäè, øÿùÿðäÿ ãûòëàøàí ÿðçàüû ðåñ-
òîðàíëàðäà òàïìàã îëóðäó. Ãóìàðõàíàëàðäà îéóíëàðûí
âÿ áиêàð ìöøòÿðèëÿðèí ñàéû äàùà äà àðòìûøäû. Òàðó èëÿ
Êîтòàð ÿââÿëëÿð éàõûíëûãëàðûíû ýèçëÿäÿí âÿ èíäè à÷ûã-àøêàð
áèðýÿ ýÿçÿí ãàäûí-êèøèëÿðÿ äÿ òàìàøà åäèðäèëÿð. Áåëÿ
úöòëÿøÿíëÿð èíäè ùå÷ êèìäÿí ÷ÿêèíìÿäÿí ãîë-áîéóí
îëóá øÿùÿðè äîëàíûð, ìåùðèáàíëûãëàðûíû ýèçëÿòìèðäèëÿð.
Êîòтàð áåëÿëÿðèíÿ ùåéðàí-ùåéðàí áàõûá äåéèðäè: “ßùñÿí,
ãî÷àãëàð!” Î, ãàéíàøàí úàìààòûí àðàñûíäà óúàäàí
äàíûøûð, ÿòðàôäà öðÿêëÿ ïóë õÿðúëÿéÿíëÿðÿ, ÷ÿêèíìÿäÿí
èøðÿòÿ ãîøóланлара ìàðаãла òàìàøà åäèðäè.

175
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Àììà Òàðó ãåéä åäèðäè êè, Êîтòàðûí âÿçèééÿòÿ


ìöíàñèáÿòèíäÿ ãÿääàðëûã ÷îõ äóéóëìóðäó. Îíóí: “Ìÿí
áó ýöíëÿðè áàøãàëàðûíäàí ÿââÿë äÿ ýþðìöøÿì”, —
äåìÿñè ëîâüàëûãäàí ÷îõ áÿäáèíëèéÿ áÿíçÿéèðäè. Òàðó-
íóí äåäèéèíÿ ýþðÿ, Êîтòàð ñÿìà èëÿ øÿùÿð äèâàðëàðû àðà-
ñûíäà ùÿáñÿ àëûíìûø áó úàìààòà ðÿüáÿò áÿñëÿéèðìèø.
Êîтòàð äåéèðìèø êè, èìêàíû îëñà, áó úàìààòà ëàçûìи ìÿñ-
ëÿùÿò äÿ âåðÿ áèëÿðìèø. Áèð äÿôÿ î, Òàðóéà äåéèá: “Ýþðöð-
ñöíöç íÿ äàíûøûðëàð: таунäàí ñîíðà áåëÿ åäÿúÿéÿì,
ôèëàí èøè ýþðÿúÿéÿì... Ñàêèòúÿ îòóðóá ýþçëÿìÿêäÿíñÿ, þç
îâãàòëàðûíû êîðëàéûðëàð. Áàøà äöøìöðëÿð êè, ùÿëÿëèê âÿçèé-
éÿò øöêöðëöäöð. Ùå÷ ìÿí äåéÿ áèëÿðÿììè êè, ùÿáñÿ àëû-
íàíäàí ñîíðà áåëÿ åäÿúÿéÿì, ôèëàí èøè ýþðÿúÿéÿì?
Ùÿáñ èøèí ñîíó äåéèë, ÿââÿëèäèð. Таун èñÿ áàøãà øåéäèð...
Ìÿíèì ôèêðèìè áèëìÿê èñòÿéèðñèíèç? Áó àäàìëàðûí áÿä-
áÿõòëèéè îíäàäûð êè, þçëÿðèíÿ ñÿðáÿñòëèê âåðìèðëÿð. Áÿëè,
ìÿí íÿ äåäèéèìè áèëèðÿì”.
Ñîíðà Òàðó éàçûðäû: “Î, äîüðóäàí äà, íÿ äåäèéèíè
áèëèð. Êîтòàð Îðàí úàìààòûíûí òÿáèÿòèíäÿêè çèääèééÿòëÿðè
ýþðöðäö, áèëèðäè êè, àäàìëàð éàõûíëûã åùòèéàúû äóéñàëàð
äà, áèð-áèðèíäÿí åùòèéàò åäèð, ÷ÿêèíèðëÿð. Ìÿëóì ìÿñÿëÿ-
äèð êè, ùÿð êÿñ þç ãîíøóñóíäàí øöáùÿëÿíèð, úöçè áèð
éàõûíëûüûí éîëóõìà èëÿ íÿòèúÿëÿíÿ áèëÿúÿéèíè ôèêèðëÿøèðäè.
Åëÿ Êîтòàð äà áèð âàõò éàõûíëûã åëÿìÿê èñòÿäèéè ùÿð êÿñ-
äÿí øöáùÿëÿíèðäè êè, îíóí ùàãäà ïîëèñÿ õÿáÿð âåðÿ
áèëÿðляр. Èíäè ùàìû øöáùÿ è÷èíäÿ èäè. Ùàìû áèëèðäè êè, àðõà-
éûíúà éàøàäûüû âàõò éàõàñû таунун ÿëèíÿ êå÷ÿ áèëÿð. Åëÿ
áó áèð ùÿãèãÿò îëäóüóíà ýþðÿ ùàìû ãîðõó è÷èíäÿ èäè.
Êîтòàð èñÿ ÿââÿëëÿð äÿ ãîðõó è÷èíäÿ éàøàäûüûíà эюря
èíäèêè âÿçèééÿòäÿ áàøãàëàðûíäàí ôÿðãëÿíèðäè. Î, таунун
ùÿëÿ ÿëÿ êå÷èðìÿäèéè àäàìëàð àðàñûíäà äîëàíäûãúà ôèêèð-
ëÿøèðäè êè, àçàäëûüû äà, ùÿéàòû äà ùÿð àí ÿëèíäÿí ýåäÿ
áèëÿð. Î, ãîðõó ùèññèíÿ ÷îõäàí áÿëÿä èäè âÿ èíäè ùàìû-
íûí áó ùèññÿ ãàïàíìàñûíäàí ðàçû èäè. Äàùà äîüðóñó,
îíà åëÿ ýÿëèðäè êè, áó ùèññè áàøãàëàðû èëÿ áþëöøöá âÿ éöêö

176
IV ÔßÑÈË

éöíýöëëÿøèá. Åëÿ îíóí ñÿùâè äÿ áóíäà èäè âÿ îíó


àíëàìàã äàùà ÷ÿòèí áèð ìÿñÿëÿéÿ äþíöðäö. ßñëèíäÿ,
åëÿ îíóí ìàðàãëû úÿùÿòè äÿ áó úÿùÿò èäè”.
Äàùà ñîíðà Òàðóíóí ãåéäëÿðè ãÿðèáÿ áèð åïèçîäëà
áàøà âóðóëóá. Ùÿìиí ùèññÿäÿ Êîтòàðûí äà, таун õÿñòÿëè-
éèíÿ òóòóëàíëàðûí äà äöøäöéö âÿçèééÿò äàùà éàõûíäàí
ýþðöíöð. Áó åïèçîäун ùÿìèí äþâðöí àüûð âÿçèééÿòèíÿ
úàíëû áèð íöìóíÿ îëäóüóíу ñèçèí íÿçÿðèíèçÿ ÷àòäûðûðûã.
Êîтòàð Òàðóíó îïåðàéà äÿâÿò åëÿìèøäè âÿ îíëàð
øÿùÿð òåàòðûíäà Ãëöêêöí “Îðôåé” îïåðàñûíà áàõìàüà
ýåòìèøäèëÿð. Îïåðà òðóïïàñû øÿùÿðÿ таун áàøëàìàçäàí
ÿââÿë, éàçäà ýÿëìèøäè. Õÿñòÿëèê éàéûëàíäàí ñîíðà éîë
áàüëàíäûüûíäàí øÿùÿðäÿ ãàëìûøäûëàð. Áèçèì îïåðà òåаòðû
äà îíëàðëà ìöãàâèëÿ áàüëàìûøäû êè, ùÿôòÿäÿ áèð äÿôÿ þç
òàìàøàëàðûíû òÿêðàð åòñèíëÿð. Áåëÿëèêëÿ, íå÷ÿ àé èäè êè,
ùÿôòÿíèí áåøèíúè ýöíëÿðè áèçèì îïåðàäàí Îðôåéèí ìåëî-
äèê èíèëòèëÿðè âÿ Оðèäèñèí çÿèô ñÿäàëàðû åøèäèëèðäè. Àììà
òàìàøà çàëû ùÿð äÿôÿ äîëó îëóðäó âÿ òåàòð éàõøû ýÿëèð ýþòö-
ðöðäö. Êîтòàðëà Òàðó øÿùÿðèí àäëû-ñàíëû àäàìëàðû éûüûøàí
ÿí áàùàëû ïàðòåðäÿ îòóðìóøäóëàð. Áó éåðëÿðÿ êå÷ÿí ùÿð
êÿñÿ õöñóñè äèããÿò éåòèðèðäèëÿð. Ìóñèãè÷èëÿð þç àëÿòëÿðèíè
ñàçëàéûð, ñÿùíÿíèí ãàðøûñûíäàêû ýóð èøûüûí àëòûíäà ïàðòåðÿ
ýÿëÿíëÿð áèð ñûðàäàí î áèðè ñûðàéà êå÷èð, íÿçàêÿòëÿ ñàëàì-
ëàøûðäûëàð. Ìöëàéèì ñþùáÿòëÿðèí óüóëòóñó àëòûíäà àäàì-
ëàð ýöìðàùëàøûð, àëàãàðàíëûã êö÷ÿëÿðäÿ äóéäóãëàðû ãîð-
õóíó óíóäóðäóëàð. Òÿìòÿðàãëû ýåéèìëÿð тауну ãîâóðäó.
Áèðèíúè ïÿðäÿäÿ Îðôåé ÷ÿòèíëèê ÷ÿêìÿäÿí þç ãÿì-
ýèí àðèéàëàðûíû îõóäó, ãÿäèì ýåéèìëè áèð íå÷ÿ ãàäûí
ñÿñ-ñÿñÿ âåðèá îíóí äÿðäè âÿ ìÿùÿááÿòèí ýöúö ùàãäà
íÿüìÿ äåäè. Òàìàøà÷ûëàð áó ùèññÿíè òÿìêèíëè áèð ðàçû-
ëûãëà ãàðøûëàäûëàð. Èêèíúè ïÿðäÿäÿ èñÿ Îðôåé úÿùÿííÿì
ðÿùáÿðèíè èíñàôà ýÿòèðìÿê èñòÿäèéè âàõò áцðóçÿ âåðäèéè
òèòðÿìÿíè äóéàí ÷îõ îëìàìûøäû. Ñîíðàêû ñÿùíÿëÿðäÿ
öçÿ ÷ûõàí àíëàøûëìàç ùÿðÿêÿòëÿð èñÿ ìöüÿííèíèí èôà
òÿðçèíäÿ éåíèëèê êèìè ãÿáóë îëóíäó.

177
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Éàëíûç ö÷öíúö ïÿðäÿäÿ, Îðôåéëÿ Оðèäèñèí ÿñàñ äóåòè


âàõòû (Оðèäèñèí ìÿøóãóíó òÿðê åòäèéè âàõò) çàëäà ùÿéÿ-
úàíëû áèð úàíëàíìà äóéóëäó. Åëÿ áèë, ìöüÿííè äÿ çàëäàêû
áó úàíëàíìàíû ýþçëÿéèðìèø, äàùà äîüðóñó, úàíûíäàêû
íàñàçëûüû áàøãàëàðûíûí äà äóéóá-äóéìàäûüûíû áèëìÿê
èñòÿéèðìèø. Î, àíòèê ýåéèìèí è÷èíäÿ àéàãëàðûíû ýåí ãîéà-
ãîéà, åéáÿúÿð áèð éåðèøëÿ ãàðøûéà òÿðÿô ýÿëäè, ñÿíäÿëÿ-
éÿðÿê éàí äåêîðàñèéàäàí éàïûøìàã èñòÿäè âÿ öçö öñòÿ
éåðÿ ñÿðèëäè. Íå÷ÿ âàõòäàí áÿðè ýþñòÿðèëÿí áó òàìàøàíûí
ÿí äÿùøÿòëè ñÿùíÿñè áåëÿ éàðàíäû. Îðêåñòðèí ñÿñè êÿñèëäè
âÿ ïàðòåðäÿêè úàìààò àéàüà ãàëõûá éàâàø-éàâàø çàëäàí
÷ûõìàüà áàøëàäû. ßââÿë ñàêèòúÿ — êèëñÿäÿí, éàõóä ìÿð-
ùóìëà ñîí ýþðöø îòàüûíäàí ÷ûõàí àäàìëàð êèìè òÿëÿñ-
ìÿäÿí ÷ûõûðäûëàð. Ãàäûíëàð ýåí äîíëàðûíûí ÿòÿéèíè éûüûá
áàøëàðûíû ãàëäûðìàäàí úÿðýÿäÿí ÷ûõûð, êèøèëÿð ãàäûíëàðûíû
èðÿëè áóðàõûð, áàøãàëàðûíà äà ìàíå îëìàìàüà ÷àëûøûð-
äûëàð. Ñîíðà éàâàø-éàâàø òÿëÿñìÿéÿ áàøëàäûëàð, ïû÷ûëòûëàð
ùÿéÿúàíëû ãûøãûðòûëàðà ÷åâðèëäè, àäàìëàð ãàïûéà òÿðÿô
ãà÷äû, ÷àõíàøìà äöøäö. Êîòтàð иля Òàðó àéàüà ãàëõñàëàð
äà, éåðëÿðèíäÿ äàéàíûá ùÿéàòûí éåíè áèð òàìàøàñûíà
áàõûðäûëàð; таун ñÿùíÿéÿ ÷ûõìûøäû, çàëûí òÿìòÿðàüûíäàí
ãàëàí éåýàíÿ íöìóíÿ èñÿ ãûðìûçû þðòöêëö îòóðàúàãëàð
öñòöíäÿ ãàëìûø éåëïèêëÿð âÿ éåðÿ äöøìöø òîõóíìà
éàõàëûãëàð èäè.

***

Ñåíòéàáðûí èëê ýöíëÿðè Ðàìáåð Ðéþíöí äÿñòÿñèíÿ


ãîøóëóá õåéëè èø ýþðìöøäö. Ãîíçàëåñ âÿ íþâáÿ ÷ÿêÿí
èêè ÿñýÿðëÿ ýþðöø òÿéèí åòäèéè èêè ýöí èñÿ Ðéþäÿí èúàçÿ
àëìûøäû.
Ýöíîðòà÷àüû æóðíàëèñòëÿ Ãîíçàëåñ ýÿíú ÿñýÿðëÿðè
ýþçëÿéèðäèëÿð. ßñýÿðëÿð ýöëÿ-ýöëÿ éàõûíëàøûá äåäèëÿð êè,
êå÷ÿí äÿôÿ áÿõòëÿðè ýÿòèðìÿìèøäè âÿ åëÿ þçëÿðè äÿ âÿçèé-
éÿòäÿí øöáùÿëè èäèëÿð. Ñîíðàêû ùÿôòÿíè èñÿ îíëàð íþâáÿ

178
IV ÔßÑÈË

÷ÿêìèðëÿð. Ýÿëÿí ùÿôòÿíè ýþçëÿìÿê ëàçûì èäè. Ðàìáåð


ðàçûëàøäû. Ãîíçàëåñ ýÿëÿí ùÿôòÿíèí áèðèíúè ýöíöíÿ ýþðöø
òÿéèí åëÿдè. Ãÿðàðà àëäûëàð êè, ùÿìиí ýþðöøäÿí ñîíðà
Ðàìáåð Ìàðñåëëÿ Ëóèíèí åâèíäÿ ãàëñûí. Ãîíçàëåñ äåäè:
“Ýÿëÿí ùÿôòÿ ýþðöøöðöê. ßýÿð ìÿí ýÿëìÿñÿì, áèðáàø
ÿñýÿðëÿðèí åâèíÿ ýåäÿðñèíèç. Åâèí ùàðаäà îëäóüóíó ñèçÿ
áàøà ñàëàðûã”. Àììà Ìàðñåëëÿ Ëóè äåäèëÿð êè, åâè åëÿ
èíäè îíà ýþñòÿðñÿëÿð, äàùà éàõøûäûð. Åâäÿ äþðä íÿôÿðÿ
éåìÿê äÿ òàïûëàð. Ùÿì äÿ êè Ðàìáåð ìöâÿããяòè éàøà-
éàúàüû øÿðàèòëÿ òàíûø îëàð. Ãîíçàëåñ áó ôèêðè áÿéÿíäè âÿ
îíëàð ëèìàíà òÿðÿô åíäèëÿð.
Ìàðñåëëÿ Ëóè Ìàðèí ìÿùÿëëÿñèíèí ñîíóíäà, øÿùÿð
äàðâàçàëàðûíäàí áèðèíèí éàõûíëûüûíäà éàøàéûðäûëàð. Åâëÿðè
ãàëûí äèâàðëû áàëàúà áèð èñïàí äàõìàñû èäè. Äàìûí òàõ-
òàëàðû ðÿíýëÿíìèøäè. Îòàãëàð áîø âÿ éàðûãàðàíëûã ýþðö-
íöðäö. ßñýÿðëÿðèí àíàñû öçöíö ãûðûø áàñìûø, ýþçëÿðè
ýöëÿí áèð èñïàí ãàðûñû èäè. Ãàðû ãàáëàðà áèøìèø äöéö
ãîéóðäó. Ãîíçàëåñ äöéöíö ýþðöá òÿÿúúöáëÿíäè, ÷öíêè
øÿùÿðäÿ äöéö òàïûëìûðäû. Ìàðñåë äåäè:
“Äàðâàçàнын éàíûíäà ÷îõ øåé òàïìàã îëóð”. Ðàì-
áåð äèíìÿçúÿ éåéèá-è÷èðäè. Ãîíçàëåñ îíó äîñò êèìè
ãÿëÿìÿ âåðèá òÿðèôëÿäèéè âàõò æóðíàëèñò èðÿëèäÿêè áèð ùÿô-
òÿíè íåúÿ áàøà âóðàúàüû ùàãäà ôèêèðëÿøèðäè.
Àììà î, èêè ùÿôòÿ ýþçëÿìÿëè îëäó. ×öíêè êåøèê äÿñ-
òÿëÿðèíèí ñàéûíû àçàëòìûøäûëàð âÿ ùÿð äÿñòÿ èêè ùÿôòÿ êåøèê
÷ÿêèðäè. Áó èêè ùÿôòÿíè Ðàìáåð ñÿùÿð à÷ûëàíäàí ýåúÿ-
éàðûéà ãÿäÿð âàð ýöúö èëÿ èøëÿäè. Ýåúÿéàðû éåðèíÿ ýèðÿí-
äÿ èñÿ ìþùêÿì éóõóéà ýåäèðäè. Áèðäÿí-áèðÿ ñÿðáÿñò
ùÿéàò òÿðçèíäÿí àüûð èøÿ êå÷ìÿñè îíó åëÿ éîðóðäó êè,
ùå÷ ôèêèðëÿøìÿéÿ äÿ ùàëû îëìóðäó. Ùå÷ ïëàíëàøäûðûëìûø
ãà÷ûøû ùàãäà äà ñþùáÿò åëÿìèðäè.
Àììà ãÿðèáÿ áèð ÿùâàëàò áàø âåðìèøäè: ýþçëÿìÿéÿ
áàøëàäûüû âàõòäàí áèð ùÿôòÿ ñîíðà î, ùÿêèìÿ äåäè êè,
êå÷ÿí ýåúÿ èëê äÿôÿ áÿðê êåôëÿíèáìèø. Ýåúÿ áàðäàí
÷ûõàíäà îíà åëÿ ýÿëèá êè, õàéàëàðû øèøèð âÿ ãîëëàðûíûí àëòû

179
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

àüðûéûð. Ôèêèðëÿøèá êè, тауна éîëóõóá âÿ áó ôèêðÿ èëê ðåàê-


ñèéàñûíû ùÿêèì Ðéþ èëÿ ñþùáÿò âàõòû þçö äÿ ïèñëÿäè.
Äåìÿëè, î, ãîðõóéà äöøÿí êèìè øÿùÿðèí ÿí ùöíäöð éåðèí-
äÿêè ìåéäàí÷àéà ãà÷ûá. Äÿíèç áóðàäàí ýþðöíìÿñÿ äÿ,
î, öçöíö äÿíèçÿ òÿðÿô òóòóá вя øÿùÿð äèâàðëàðûíûí àðõà-
ñûíäà, äÿíèçèí î òàéûíäà ãàëìûø àðâàäûíû ùàраéëàìàüà
áàøëàéûá. Åâÿ ãàéûäàíäàí ñîíðà áÿäÿíèíäÿ таун ÿëà-
ìÿòëÿðè òàïìàéûá âÿ ãîðõàãëûüûíà ýþðÿ þç-þçöíö äàí-
ëàéûá. Ðéþ áó ùÿðÿêÿòèí ÷îõ äà ãåéðè-àäè îëìàäûüûíû áèë-
äèðèá äåäè:
— Êèìèíñÿ àäàìûí êþíëöíÿ äöøìÿñè àäè áèð ùàëäûð.
Ñîíðà Ðàìáåð ÷ûõìàüà ùàçûðëàøàðêÿí î ÿëàâÿ åëÿäè:
— Áó ñÿùÿð úÿíàá Îòîí ñèçèí áàðÿíèçäÿ äàíûøûðäû.
Ìÿíäÿí ñîðóøóðäó êè, ñèçè òàíûéûðàììû. Ñîíðà äåäè ñèçÿ
ìÿñëÿùÿò âåðèì êè, ãà÷àãìàë÷ûëàð ìÿùÿëëÿñèíÿ ÷îõ
ýåòìÿéÿñèíèç. Îðàäà ñèçè ýþðÿíëÿð îëóá.
— Èíäè ìÿí áó ñþçëÿðäÿí íÿ ìÿíà ÷ûõàðûì?
— Áåëÿ ìÿíà ÷ûõàðûí êè, òÿëÿñìÿëèñèíèç.
— Ñàü îëóí, — äåéèá Ðàìáåð Ðéþíöí ÿëèíè ñûõäû.
Ãàïûäàí ÷ûõàíäà Ðàìáåð ãÿôèëäÿí äþíöá ýåðè áàõ-
äû. Ðéþ таун áàøëàéàíäàí èëê äÿôÿ иäè Ðàìáåðèí ýöëöì-
ñÿäèéèíè ýþðöðäö. Ðàìáåð ñîðóøäó:
— Àõû ñèç ìÿíèì ãà÷ìàüûìà ìàíå îëà áèëÿðñèíèç,
íèéÿ ìàíå îëìóðñóíóç?
Ðéþ, àäÿòè öçðÿ, áàøûíû éåëëÿäè âÿ äåäè êè, Ðàìáåð þç
õîøáÿõòëèéèíè öñòöí òóòóðñà, áó, Ðàìáåðèí þç èøèäèð,
îíóí èñÿ áó ôèêðÿ ìàíå îëìàüà ùàããû éîõäóð. Ùÿì äÿ
äóéóð êè, áó èøäÿ íÿéèí éàõøû, íÿéèí ïèñ îëäóüóíó äåìÿê
äÿ ÷ÿòèíäèð.
Ðàìáåð éåíÿ ñóàë âåðäè:
— Éàõøû, îíäà äåéèí ýþðöì, íÿéÿ ýþðÿ òÿëÿñìÿéèìè
ìÿñëÿùÿò ýþðöðñöíöç?
Ðéþ äÿ ýöëöìñÿäè âÿ ñàêèòúÿ úàâàá âåðäè:
— Éÿãèí, ìÿí äÿ õîøáÿõòëèéÿ êþìÿê åëÿìÿê ôèêðèíÿ
äöøìöøÿì.

180
IV ÔßÑÈË

Åðòÿñè ýöí Ðéþ èëÿ Ðàìáåð áèð éåðäÿ èøëÿñÿëÿð äÿ,


áàøãà ñþùáÿò åëÿìÿäèëÿð. Ñîíðàêû ùÿôòÿ èñÿ Ðàìáåð áàëà-
úà èñïàí äàõìàñûíà êþ÷äö. Îòàãäà îíóí ö÷öí ÿëàâÿ
÷àðïàéû ãîéìóøäóëàð. ßñýÿð îüëàíëàð íàùàð ö÷öí åâÿ
ýÿëìèðäèëÿð âÿ Ðàìáåðäÿí õàùèø åòìèøäèëÿð êè, êö÷ÿäÿ
àç ýþðöíñöí. Ðàìáåð åâäÿ òÿê ãàëûð âÿ ãàðû èëÿ ñþùáÿòÿ
ýèðèøèðäè. Ãàðà ýåéèìëè, àüáèð÷ÿê, ãàðàøûí öçöíö ãûðûø
áàñìûø áó ãàðû ÷îõ äèðèáàø ãàäûí иди âÿ ùÿð äÿôÿ Ðàì-
áåðÿ áàõàíäà ýþçëÿðè ýöëöðäö.
Áèð äÿôÿ ãàðû Ðàìáåðäÿí ñîðóøäó êè, áÿñ àðâàäûíà
таун éîëóõäóðìàãäàí ãîðõìóð êè? Ðàìáåð èñÿ ôèêèð-
ëÿøèðäè êè, î, èíäè áÿõòèíè éîõëàéûð: áóðàäà ãàëìàëû îëñà,
àðâàäûíäàí ùÿìèøÿëèê àéðû äöøÿ áèëÿð.
— Àðâàäûí ìåùðèáàíäûðìû? — ãàðû ñîðóøóðäó.
— ×îõ ìåùðèáàíäûð.
— Ýþçÿëäèðìè?
— Ìÿíúÿ, ýþçÿëäèð.
— Ùÿ! Äåìÿëè, áóíà ýþðÿ ÷àëûøûðñàí.
Ðàìáåð ôèêðÿ ýåäèðäè. Ôèêèðëÿøèðäè êè, ÿñëèíäÿ, àðâà-
äûíà ýþðÿ ÷àëûøûð, àììà éÿãèí, áàøãà ñÿáÿáëÿð äÿ âàð.
Î, ãàðûéà äåäè êè, òÿê àðâàäûíà ýþðÿ ÷àëûøìûð, ãàðû
èñÿ îíóí ñþçöíÿ èíàíìàäûüûíû áèëäèðäè.
Ùÿð ñÿùÿð êèëñÿéÿ ýåäÿí ãàðû áèð äÿôÿ îíäàí ñîðóøäó:
— Ñèç Àëëàùà èíàíìûðñûíûç?
Ðàìáåð åòèðàô åëÿäè êè, èíàíìûð. Ãàðû áàøûíû éåëëÿéèá
ùÿð øåéè àíëàäûüûíû áèëäèðäè âÿ äåäè:
— Äöç ôèêèðëÿøìèñèíèç, àðâàäûíûçûí éàíûíà ýåäèí. Ñèçèí
áàøãà êèìèíèç âàð êè?
Ýöíöí ãàëàí âàõòûíû Ðàìáåð îòàãäà, ÷ûëïàã äèâàð-
ëàðûí àðàñûíäà ôûðëàíûð, þçöíÿ ìÿøüóëèééÿò àõòàðûðäû.
Àõøàì äöøÿíäÿ ýÿíú ÿñýÿðëÿð åâÿ ãàéûäûðäûëàð. Îíëàð
÷îõ äàíûøìûðäûëàð. Êÿëìÿ êÿñÿíäÿ èñÿ Ðàìáåð ùÿëÿ
âàõòûí йетишмядийини áèëäèðìÿê ö÷öí äèëÿ ýÿëèðäè. Øàì-
äàí ñîíðà Ìàðñåë ýèòàðà ÷àëûð âÿ áèðýÿ îòóðóá êåéôèé-
éÿòñèç ëèêþð è÷èðäèëÿð. Ðàìáåð ôèêèðëè ýþðöíöðäö.

181
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

×ÿðøÿíáÿ ýöíö Ìàðñåë åâÿ ýèðÿí êèìè äåäè:


— Ñàáàù ýåúÿ ñààò îí èêèäÿ ìÿñÿëÿíè ùÿëë åäèðèê.
Ùàçûð îë.
Îüëàíëàðëà áèðýÿ êåøèê ÷ÿêÿí èêè íÿôÿðäÿí áèðè тауна
òóòóëìóøäó, î áèðè èñÿ éîëäàøû èëÿ áèð åâäÿ éàøàäûüûíà
ýþðÿ ìöàéèíÿäÿí êå÷èðäè. Áåëÿëèêëÿ, Ìàðñåëëÿ Ëóè èêè-ö÷
ýöí òÿê êåøèê ÷ÿêÿúÿêäèëÿð. Ýåúÿ ìÿñëÿùÿòëÿøèá äÿãèã
ãÿðàðà ýÿëìÿëè èäèëÿð. Åðòÿñè ýöí ìÿñÿëÿíè ùÿëë åòìÿê
îëàðäû. Ðàìáåð òÿøÿêêöð åëÿäè. Ãàðû îíäàí ñîðóøäó:
“Ùÿ, ðàçûñûíûçìû?” Ðàìáåð ðàçûëûã åëÿñÿ äÿ, áàøãà áèð
øåé ùàãäà ôèêèðëÿøèðäè.
Åðòÿñè ýöí ùàâà àüûð èäè. Èñòè àäàìû áîüóðäó. Таунун
âÿçèééÿòè ùàãäà äà ïèñ õÿáÿðëÿð àëûíìûøäû. Èñïàíèéàëû
ãàðû ÿùâàëûíû ïîçìàäàí äåäè: “Äöíéàäà ÷îõ èøëÿð ýþðö-
ëöð, åëÿ áåëÿ äÿ îëìàëû èäè”. Ìàðñåëëÿ Ëóè êèìè Ðàìáåð
äÿ åâäÿ êþéíÿêñèç ýÿçèðäè. Àììà êöðÿéèíäÿí âÿ ñèíÿ-
ñèíäÿí ñöçöëÿí òÿð êÿñèëìÿê áèëìèðäè. Áó éàðûãàðàíëûã
îòàãäà õåéëè ýÿçèíäèêäÿí ñîíðà Ðàìáåð êþéíÿéèíè
ÿéíèíÿ ýåéäè âÿ øÿùÿðÿ ÷ûõìàã èñòÿдиéèíè áèëäèðäè. Ìàð-
ñåë äåäè:
— Åùòèéàòëû îëóí, áó ýåúÿ ìÿñÿëÿ ùÿëë îëóíóð.
— Ùÿð øåé þë÷öëöá-áè÷èëèá.
Ðàìáåð ùÿêèìèí åâèíÿ ýåòäè. Ðéþíöí àíàñû äåäè êè,
î, øÿùÿðèí éóõàðû ùèññÿñèíäÿêè õÿñòÿõàíàäàäûð. Õÿñòÿ-
õàíàíûí äàðâàçàñû ãàðøûñûíäà áèð äÿñòÿ àäàì éûüûøìûøäû.
Ýþçëÿðèíèí àëòû òóëóгëàøìûø íþâáÿò÷è ñåðæàíò úàìààòà
äåéèðäè: “×ÿêèëèí áóðаäàí”. Àäàìëàð áèð àç ýåðè ÷ÿêèëèá
éåíÿ èðÿëè ÷ûõûðäûëàð. Êöðÿéè òÿðäÿí èñëàíìûø ñåðæàíò òåç-
òåç òÿêðàð åäèðäè: “Ýþçëÿìÿéèí ìÿíàñû éîõäóð”. Åëÿ
úàìààò äà áèëèðäè êè, ýþçëÿìÿéèí ìÿíàñû éîõäóð, àììà
ãûçìàð ýöíöí àëòûíäà äóðóá ýþçëÿéèðäèëÿð. Ðàìáåð
þçöíöí áóðàõûëûø âÿðÿãèíè ÷ûõàðäû âÿ ñåðæàíò îíà Òàðóíóí
èø îòàüûíûí ñÿìòèíè ýþñòÿðäè. Îòàüûí ãàïûñû åëÿ ùÿéÿòÿ
à÷ûëûðäû. Ðàìáåð ãàïûéà ÷àòàíäà Ïàíåëó îòàãäàí ÷ûõûðäû.
Òàðóíóí èø îòàüû òÿçÿ àüàðäûëìûø, ñÿëèãÿñèç, êè÷èê áèð

182
IV ÔßÑÈË

îòàã èäè. È÷ÿðèäÿí äàâà-äÿðìàí âÿ ðöòóáÿò èéè ýÿëèðäè.


Òàðó ãàðà ðÿíýëè òàõòà ìàñàíûí àðõàñûíäà îòóðìóøäó.
Êþéíÿéèíèí ãîëëàðûíû ÷ырмаламышды, áèëÿéèíÿ ñöçöëÿí òÿðè
ÿëèíäÿêè äÿñìàë èëÿ ñèëèðäè. Ðàìáåðè ýþðÿí êèìè ñîðóøäó:
— Ùÿëÿ áóðаäàñûíûç?
— Ùÿëÿ áóðаäàéàì. Ðéþ èëÿ äàíûøìàã èñòÿéèðÿì.
— È÷ÿðèäÿ, çàëäàäûð. Àììà îíñóç êå÷èíÿ áèëñÿíèç,
äàùà éàõøû îëàð.
— Íÿ ö÷öí?
— ×öíêè èøè ÷îõäóð. Ìÿí äÿ ÷àëûøûðàì êè, îíó èøäÿí
àéûðàí îëìàñûí.
Ðàìáåð Òàðóéà áàõûðäû. Òàðó àðûãëàìûøäû. Éîðüóíëóã-
äàí ýþçëÿðè чухура äöøìöø, öçöíöí ãûðûøû àðòìûøäû. Åíëè
êöðÿéè äÿ, åëÿ áèë, áöêöëìöøäö. Àüçû àü úóíà èëÿ áàü-
ëàíìûø áèð òèáá èø÷èñè ãàïûíû äþéöá è÷ÿðè ýèðäè, ÿëèíäÿêè
âÿðÿãëÿðè ìàñàíûí öñòöíÿ ãîéóá: “Аëòû íÿôÿð”, — äåäè
âÿ ãàéûäûá ÷þëÿ ÷ûõäû. Òàðó æóðíàëèñòÿ áàõûá âÿðÿãëÿðè
ÿëèíäÿ éåëëÿäè.
— Ýþçÿë âÿðÿãëÿðäèр, åëÿìè? ßñëèíäÿ, áÿä âÿðÿã-
ëÿðäèð. Þëöì âÿðÿãëÿðèäèð. Áó ýåúÿ þëÿíëÿð ùàãäà ìÿëó-
ìàòäûð.
Òàðóíóí àëíûíû äà ãûðûø áàñìûøäû. Î, âÿðÿãëÿðè
êÿíàðà ãîéóá äåäè:
— Èíäè áèçèì ùåñàáäàðëûãäàí áàøãà áèð èøèìèç ãàë-
ìàéûá.
Ñîíðà î, ÿëèíè ìàñàéà äàéàéàðàã àéàüà ãàëõäû:
— Ùÿ, íÿ âàõò ýåäèðñèíèç?
— Áó àõøàì, ýåúÿéàðûñû.
Òàðó Ðàìáåðèí áó óüуðóíà ñåâèíäèéèíè áèëäèðäè âÿ
îíà òàïøûðäû êè, þçöíäÿí ìóüàéàò îëñóí. Ðàìáåð îíà
áàõûá ñîðóøäó:
— Ñèç áó ñþçëÿðè ñÿìèìèééÿòëÿ äåéèðñèíèç?
Òàðó ÷èéèíëÿðèíè ÷ÿêäè:
— Ìÿí åëÿ éàøäàéàì êè, àíúàã ñÿìèìè äàíûøìàëû-
éàì. Éàëàí äàíûøìàã àüûð èøäèð.

183
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Æóðíàëèñò äåäè:
— Òàðó, ìÿí ùÿêèìëÿ ýþðöøìÿê èñòÿéèðÿì. Áàüûøëà-
éûí ìÿíè.
— Áèëèðÿì. Î, ìÿíдян ìåùðèáàí àäàìäûð. Éàõøû,
ýåäÿк.
— Ìÿí áóíà ýþðÿ äåìèðÿì, — Ðàìáåð ìûçûëäàäû âÿ
éåðèíäÿ äàéàíäû.
Òàðó îíà áàõäû âÿ ýþçëÿíèëìÿäÿí öçöíÿ òÿáÿññöì
ãîíäó.
Îíëàð äèâàðûíà éàøûë ðÿíý ÷ÿêèëìèø, àü ëàìïàëàð
äöçöëìöø äàðûñãàë áèð äÿùëèçëÿ ýåòäèëÿð. Ãàïûñûíûí ðÿíýëè
øöøÿëÿðè àðõàñûíäà êþëýÿëÿð ýþðöíÿí èðè çàëà ÷àòàíäà Òàðó
éàíäàêû áàøãà áèð ãàïûíû à÷ûá Ðàìáåðè è÷ÿðè áóðàõäû.
Îòàüûí áöòöí äèâàðëàðû øêàôëàðäàí èáàðÿò èäè. Òàðó øêàô-
ëàðäàí áèðèíè à÷ûá è÷ÿðèäÿí èêè ÿëåéùãàç ìàñêàñû ÷ûõàðòäû
âÿ áèðèíè Ðàìáåðÿ óçàòäû. Æóðíàëèñò áó ìàñêàíûí áèð õåéðè
îëóá-îëìàäûüûíû ñîðóøäó âÿ Òàðó úàâàá âåðäè êè, áèð
õåéðè îëìàñà äà, áàøãàëàðûíäà òèááÿ èíàì éàðàäûð.
Ñîíðà îíëàð øöøÿëè ãàïûíû à÷ûá è÷ÿðè êå÷äèëÿð. Áóðà
ýåíèø áèð çàë èäè, ùàâà èñòè îëñà äà, ïÿíúÿðÿëÿð ìþùêÿì
áàüëàíìûøäû. Èêè ñûðà äöçöëìöø áîç ÷àðïàéûëàðûí öñòöíäÿ
сяринкешляр èøëÿéèðäè... Ùÿð òÿðÿôäÿí èíèëòè âÿ çàðûìà ñÿñ-
ëÿðè åøèäèëèðäè. Àü ýåéèìëè àäàìëàð ÷àðïàéûëàð àðàñûíäà
ëÿíý àääûìëàðëà ôûðëàíûðäûëàð. Ðàìáåð ùèññ åòäè êè, è÷ÿðè-
äÿêè èñòèäÿí áîüóëóð, çàëûí éàðûãàðàíëûüûíäà çàðûéàí
õÿñòÿëÿðäÿí áèðè èëÿ ìÿøüóë îëàí Ðéþíö çîðëà òàíûéà
áèëäè. Ùÿêèì õÿñòÿëÿðäÿí áèðèíèí éàðàëàðûíû ÷ÿðòèðäè. Èêè
òèáá èø÷èñè õÿñòÿíèí ãû÷ëàðûíû éàíà ÷ÿêèá ñàõëàìûøäû.
Ùÿêèì àéàüà ãàëõàíäà ÿëèíäÿêè àëÿòëÿðè êè÷èê ìÿúìÿ-
йèéÿ àòäû. Ñîíðà éàðàñû сарынан õÿñòÿéÿ áàõà-áàõà áèð
àíëûã ôèêðÿ ýåòäè. Òàðóíóí éàõûíëàøäûüûíû ýþðöá ñîðóøäó:
— Òÿçÿ íÿ õÿáÿð âàð?
— Ïàíåëó êàðàíòèí åâèíäÿ Ðàìáåðè ÿâÿç åòìÿéÿ
ðàçûëûã âåðäè. Êåøèø, îíñóç äà, ÷îõ èø ýþðöð. Èíäè ãàëûð
òÿçÿ éàðàíàí ö÷öíúö äÿñòÿäÿ Ðàìáåðè ÿâÿç åòìÿê.

184
IV ÔßÑÈË

Ðéþ áàøûíû éåëëÿéèá ðàçûëûüûíû áèëäèðäè âÿ Òàðó ñþçöíÿ


äàâàì åëÿäè:
— Êàñòåë èëê ùàçûðëûã èøëÿðèíè áàøà âóðóá. Èíäè ñûíàã
êå÷èðìÿê èñòÿéèð.
— Ùÿ, áàõ áó, éàõøû õÿáÿðäèð.
— Âÿ íÿùàéÿò, Ðàìáåð ñèçèí éàíûíûçà ýÿëèá.
Ðéþ ýåðè äþíäö. Ìàñêàíûí øöøÿñè àðõàñûíäàí æóðíà-
ëèñòÿ áàõûá ýþçëÿðèíè ãûéäû.
— Ñèç áóðаäà íÿ ýÿçèðñèíèç? Åëÿ áèëèðäèì ýåòìèñèíèç.
Òàðó äåäè êè, Ðàìáåð áó ýåúÿ ýåòìÿëèäèð âÿ Ðàìáåð
ÿëàâÿ åëÿäè:
— Áåëÿ áèð èìêàí âàð.
Îíëàð äàíûøäûãúà ìàñêà àüûç òÿðÿôäÿ áèð àç øèøèð âÿ
íÿìëÿíèðäè. Åëÿ áèë, öç-öçÿ äàéàíìûø ùåéêÿëëÿð äàíû-
øûðäû. Ðàìáåð äåäè:
— Ñèçèíëÿ äàíûøìàã èñòÿéèðäèì.
— ×ûõàíäà äàíûøàðûã. Òàðóíóí îòàüûíäà ýþçëÿéèí.
Àç ñîíðà ÷þëäÿ Òàðó ñöêàí àðõàñûíà êå÷äè. Ðéþ èëÿ
Ðàìáåð àðõàäà îòóðäóëàð. Òàðó äåäè:
— Äàùà áåíçèí éîõäóð. Ñàáàùäàí ïèéàäà ýÿçÿúÿéèê.
Ðàìáåð äèëÿ ýÿëäè:
— Ùÿêèì, ìÿí ýåòìÿê èñòÿìèðÿì. Èñòÿéèðÿì ñèçèíëÿ
ãàëûì.
Òàðó äèíèá-äàíûøìàäàí ìàøûíû ñöðöðäö. Ùÿêèìèí
èñÿ, åëÿ áèë, éîðüóíëóãäàí äàíûøìàüà ùàëû éîõ èäè.
Íÿùàéÿò, î ñîðóøäó:
— Áÿñ àðâàäûíûç?
Ðàìáåð úàâàá âåðäè êè, î, éåíÿ ôèêèðëÿøèá. ßââÿëäÿí
àüëûíà ýÿëìèø áèð ôèêèð îíà ðàùàòëûã âåðìèð, ôèêèðëÿøèð êè,
èíäè ÷ûõûá ýåòñÿ, ñîíðà õÿúàëÿò ÷ÿêÿúÿê.
Áó õÿúàëÿò ùèññè èñÿ ìÿùÿááÿòèíÿ äÿ ìàíå îëàúàã.
Ðéþ äèêÿëèá ãÿòè ñÿñëÿ äåäè êè, àõìàã ôèêèðäèð, õîøáÿõò-
ëèéè öñòöí òóòìàã õÿúàëÿòëè èø äåéèë.
Ðàìáåð äåäè:

185
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Åëÿäèð, àììà áàøãàëàðûíäàí àéðûëûá õîøáÿõòëèéÿ


òÿê ãîâóøìàã äà õÿúàëÿò ýÿòèðÿ áèëÿð.
Áàéàãäàí äèíèá-äàíûøìàéàí Òàðó àðõàéà ÷åâðèëìÿ-
äÿí äåäè êè, ÿýÿð Ðàìáåð áóðàäà úàìààòûí áÿäáÿõò-
ëèéèíÿ шярик îëìàã ãÿðàðûíà ýÿëñÿ, éàõøûäûð. Ðàìáåð äåäè:
— Ìÿñÿëÿ áàøãàäûð. Ìÿí ÿââÿëëÿð ôèêèðëÿøèðäèì êè, áó
øÿùÿðÿ éàä àäàìàì âÿ ñèçÿ ãîøóëìàëû äåéèëÿì. Èíäè
èñÿ ýþðäöéöìö ýþðìöøÿì âÿ áèëèðÿì êè, èñòÿð-èñòÿìÿç
ìÿí äÿ áóðàëû îëìóøàì. Áó áÿëà áèçèì ùàìûìûçà ýÿëèá.
Ùå÷ êèìèí äèíèá-äàíûøìàäûüûíû ýþðÿí Ðàìáåð ÿñÿáè
ñÿñëÿ äàâàì åëÿäè:
— Àõû áóíó ñèç þçöíöç äÿ éàõøû áèëèðñèíèç! Éîõñà
ñèçèí áó õÿñòÿõàíàäà íÿ èøèíèç âàðäû? Ìÿýÿð ñèç þçöíöç
äÿ ôèêèðëÿøèá øÿõñè õîøáÿõòëèéèíèçè ãóðáàí âåðìÿìèñèíèç?
Éåíÿ äÿ Ðéþ èëÿ Òàðóäàí úàâàá ýÿëìÿäè. Ñöêóò
óçóí ÷ÿêäè, ùÿêèìèí åâèíÿ ÷àòàíà ãÿäÿð ñóñäóëàð. Áó
âàõò Ðàìáåð òÿêèäëÿ àõûðûíúû ñóàëûíû âåðäè. Ðéþ îíà
òÿðÿô ÷åâðèëäè. ßëèíè îòóðàúàüà äèðÿéèá àüûð-àüûð äèêÿëèá
äåäè:
— Áàüûøëàéûí ìÿíè, Ðàìáåð, ùå÷ áèëìèðÿì ñèçÿ íÿ
äåéèì. Èíäè êè áèçèìëÿ ãàëìàã èñòÿéèðñèíèç, ãàëûí.
Ìàøûí áÿðê ñèëêÿëÿíäè âÿ îíóí ñþçö éàðûì÷ûã ãàëäû.
Ñîíðà Ðéþ èðÿëè áàõà-áàõà äàâàì åëÿäè:
— Äöíéàäà ùå÷ íÿ àäàìû þç ñåâýèëèñèíäÿí àéðû
äöøìÿéÿ ðàçû сала áèëìÿç. Àììà ìÿí äÿ áó àéðûëûãëà
ðàçûëàøìûøàì. Ùå÷ þçöì äÿ áèëìèðÿì íèéÿ.
Ñîíðà î, þç éåðèíÿ ÷þêäö âÿ éîðüóí ñÿñëÿ äåäè:
— Áó äà áåëÿ áèð ùàëäûð. Îíó íÿçÿðÿ àëûá íÿòèúÿ
÷ûõàðìàã ëàçûìäûð.
— Íåúÿ íÿòèúÿ? — Ðàìáåð ñîðóøäó.
— Áèëìèðÿì, ìÿí ìöàëèúÿ èëÿ ìÿøüóëàì, áàøãà øåé
áèëìèðÿì. Ìöìêöí ãÿäÿð òåç ìöàëèúÿ åòìÿëèéèê. Áó
ñààò ÿí âàúèá ìÿñÿëÿ áóäóð.
Ýåúÿéàðûñû Òàðó èëÿ Ðéþ Ðàìáåðè íÿçàðÿò÷è òÿéèí
îëóíäóüó ìÿùÿëëÿíèí ïëàíû èëÿ òàíûø åòäèêëÿðè âàõò Òàðó

186
IV ÔßÑÈË

ñààòûíà áàõäû. Áàøûíû ãàëäûðàíäà ýþðäö êè, Ðàìáåð äÿ


îíà áàõûð. Òàðó ñîðóøäó:
— Ñèçè ýþçëÿéÿíëÿðè õÿáÿðäàð åëÿìèñèíèç?
Ðàìáåð öçöíö éàíà ÷åâèðèá äåäè:
— Ñèçèí éàíûíûçà ýÿëÿíäÿ îíëàðà êàüûç éàçûá ýþí-
äÿðìèøäèì.

***
Êàñòåëèí ùàçûðëàäûüû ñåðóì âàêñèíè îêòéàáðûí ñîí
ýöíëÿðèíäÿ ñûíàãäàí êå÷èðèëäè. Ðéþ ñîí öìèäèíè áó
äÿðìàíà áàüëàìûøäû. Î ôèêèðëÿøäè êè, ÿýÿð áó ñûíàã äà
áàø òóòìàñà, áöòöí øÿùÿð таунун èõòèéàðûíäà ãàëàúàã.
Åïèäåìèéà éà èñòÿäèéè ãÿäÿð èíñàí ãûðàúàã, éà äà þç-
þçöíÿ êÿñèëÿúÿê.
Êàñòåëèí Ðéþ èëÿ ñþùáÿò åëÿäèéè ýöíäÿн áèð àç ÿââÿë
úÿíàá Îòîíóí îüëó õÿñòÿëÿíìèø, ãàëàí àèëÿ öçâëÿðè èñÿ
êàðàíòèíÿ àëûíìûøäûëàð. Óøàüûí àíàñû êàðàíòèíÿ èêèíúè
äÿôÿ äöøöðäö. Ùÿêèì Îòîí îüëóíäà õÿñòÿëèê ÿëàìÿòëÿ-
ðèíè ýþðÿí êèìè Ðéþíö ÷àüûðòäûðìûøäû. Ùÿêèì ýÿëÿíäÿ
óøàüûí àòà-àíàñû ÷àðïàéûíûí àéàã òÿðÿôèíäÿ äóðóá äèí-
ìÿçúÿ áàõûðäûëàð. Áàëàúà ãûçû îòàüà áóðàõìàìûøäûëàð.
Îüëàíûí þçö èñÿ ìöàéèíÿäÿí ÷ÿêèíìÿäÿí þçöíö ùÿêè-
ìèí èõòèéàðûíà âåðìèøäè. Ðéþ áàøûíû ãàëäûðàíäà ìöñòÿí-
òèãèí ñàêèò áàõûøûíû âÿ îíóí àðõàñûíäà äóðìóø çþâúÿñèíèí
àüàðìûø ñèôÿòèíè ýþðäö. Àüçûíû éàéëûãëà þðòìöø ãàäûí
ýþçëÿðèíè ýåíèø à÷ûá ùÿêèìèí ùÿðÿêÿòëÿðèíè èçëÿéèðäè.
Ìöñòÿíòèã òÿìêèíëÿ ñîðóøäó:
— Ùÿìиí õÿñòÿëèêäèð, åëÿìè?
— Åëÿäèð, — äåéèá ùÿêèì éåíÿ óøàã òÿðÿôÿ ÷åâðèëäè.
Àíàíûí ýþçëÿðè ùÿäÿãÿñèíäÿí ÷ûõñà äà, äèíèá-
äàíûøìûðäû. Îòîí äà ñóñóðäó. Ñîíðà î, àñòàúà äåäè:
— Ùÿ, ùÿêèì, äåìÿëè, ëàçûìè òÿäáèð ýþðìÿëèéèê.
Ùÿêèì ùÿëÿ äÿ éàéëûüûíû àüçûíäàí ÷ÿêìÿìèø ãàäûíà
òÿðÿô áàõà áèëìèðäè. Î, ÷ÿêèíÿ-÷ÿêèíÿ äåäè:

187
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Òÿäáèð ëÿíýèìÿéÿúÿê, èíäè ýåäèá çÿíý åäÿðÿì.


Îòîí ùÿêèìè éîëà ñàëìàã ö÷öí îíà ãîøóëäó, ùÿêèì
èñÿ ÷åâðèëèá ãàäûíà äåäè:
— ×îõ òÿÿññöô åäèðÿì. Óøàã ö÷öí ùàçûðëûã ýþðöí,
þçöíöç áèëèðñèíèç íÿ ëàçûìäûð.
Îòîíóí çþâúÿñè äîíóá-ãàëìûøäû. Î, áàøûíû àøàüû
äèêèá äåäè:
— Éàõøû, èíäè ùàçûðëûã ýþðÿðÿì.
Îòàãäàí ÷ûõàðêÿí ùÿêèì ñûõûëà-ñûõûëà îíëàðäàí ñîðóø-
äó êè, áÿëêÿ, íÿéÿñÿ åùòèéàúëàðû âàð. Ãàäûí äèíìÿçúÿ
îíà áàõûðäû. Ìöñòÿíòèã èñÿ öçöíö éàíà ÷åâèðèá äåäè:
— Áàøãà åùòèéàúûìûç éîõäóð, áèðúÿ óøàüû õèëàñ åäèí.
Êàðàíòèí ãàéäàëàðû ÿââÿëúÿ ÷îõ ñÿòùè èäè. Ñîíðà Ðéþ
èëÿ Ðàìáåð áó ãàéäàëàðû ñÿðòëÿøäèðäèëÿð. Îíëàð òÿêèä
åëÿìèøäèëÿð êè, êàðàíòèíÿ äöøìöø àèëÿ öçâëÿðè äÿ áèð-
áèðèíäÿí àéðû ñàõëàíûëñûíëàð. ßýÿð îíëàðäàí áèðè þçöíäÿí
õÿáÿðñèç õÿñòÿëèéÿ òóòóëìóøäóñà, õÿñòÿëèéè öçÿ ÷ûõûíúà
áàøãàëàðûíà äà éîëóõà áèëÿðäè. Ùÿêèì áó ãàéäà ùàãäà
ìöñòÿíòèãÿ äàíûøàíäà î, áåëÿ òÿäáèðÿ òÿðÿôäàð îëäó-
üóíó áèëäèðäè. Àììà ÿðëÿ àðâàä áèð-áèðèíÿ áàõàíäà
èíäèêè âÿçèééÿòäÿ áó àéðûëûüûí íåúÿ àüûð êå÷ÿúÿéèíè äóé-
ìàã ÷ÿòèí äåéèëäè. Îòîíóí çþâúÿñè èëÿ ãûçû Ðàìáåðèí
áàø÷ûëûã åòäèéè êàðàíòèí åâèíÿ ñàëûíäû. Ìöñòÿíòèãèí þçö-
íÿ éåð ãàëìàäûüûíà эюря îíó øÿùÿð ñòàäèîíóíäà à÷ûë-
ìûø êàðàíòèí ìöÿññèñÿñèíÿ ýþíäÿðìÿëè îëäóëàð. Áóðàäà
ùÿëÿ ðàùàòëûã éîõ èäè, àäàìëàðû ÷àäûðëàðà éûüìûøäûëàð.
Ðéþ íàðàùàòëûã ö÷öí öçðõàùëûã åëÿìÿê èñòÿéÿíäÿ ìöñ-
òÿíòèã áèëäèðäè êè, ãàéäà ùàìû ö÷öíäöð âÿ îíóí áîðúó
ÿìÿë åòìÿêäèð.
Õÿñòÿ óøàüûí þçöíö èñÿ ìÿêòÿá áèíàñûíäà à÷ûëìûø
ÿëàâÿ õÿñòÿõàíàéà àïàðûá îí ÷àðïàéûëûã áèð îòàüà ãîé-
äóëàð. Èéèðìè ñààò êå÷ÿíäÿí ñîíðà ùÿêèì ýþðäö êè, óøà-
üûí âÿçèééÿòè öìèäñèçäèð. Êþðïÿíèí áÿäÿíè ùå÷ áèð ìöãà-
âèìÿò ýþñòÿðìÿäÿí õÿñòÿëèéÿ òÿñëèì îëóðäó. Àüðûëû øèøëÿð
ýåòäèêúÿ àðòûð âÿ óøàüûí úûëûç ãîë-ãàíàäûíû èôëèú åäèðäè.

188
IV ÔßÑÈË

Óøàüûí ñàüàëàúàüûíà öìèä îëìàäûüûíû ýþðÿíäÿí ñîíðà


Ðéþ ãÿðàðà ýÿëìèøäè êè, Êàñòåëèí ñåðóì äÿðìàíûíû îíóí
öзяриíäÿ ñûíàãäàí êå÷èðñèí. Åëÿ ùÿìèí ýöí àõøàìöñòö
óøàüà âàêñèí åäèá õåéëè ýþçëÿäèëÿðñÿ äÿ, áÿäÿíäÿ
ìöãàâèìÿò ÿëàìÿòè ñåçÿ áèëìÿäèëÿð. Åðòÿñè ýöí ñÿùÿð
òåçäÿí ñûíàüûí íÿòèúÿñèíè þéðÿíìÿê ö÷öí ùàìû óøàüûí
ÿòðàôûíà òîïëàøìûøäû.
Ãûçäûðìàäàí éàíàí óøàã éåðèíäÿ ÷àïàëàéûðäû. Ñÿùÿð
ñààò äþðääÿí Êàñòåëëÿ Òàðó óøàüûí áàøû öñòöíäÿ äóðóá
õÿñòÿëèéèí ãàлõûá-åíìÿ ïðîñåñèíè ìöøàùèäÿ åäèðäèëÿð.
×àðïàéûíûí áàø òÿðÿôèíäÿ äàéàíìûø Òàðóíóí, åëÿ áèë, áåëè
áöêöëìöøäö. Àéàã òÿðÿôäÿ èñÿ Ðéþ èëÿ Êàñòåë äàéàí-
ìûøäûëàð. Ðéþ àéàã öñòÿ ãàëñà äà, Êàñòåë îòóðóá ÿëèíäÿêè
êþùíÿ áèð êèòàáû âÿðÿãëÿéèð, þçöíö ñîéóããàíëû ýþñòÿð-
ìÿéÿ ÷àëûøûðäû.
Ñÿùÿð ùàâà èøûãëàíäûãúà êå÷ìèø ñèíèô îòàüûíà áàøãà
àäàìëàð äà ýÿëìÿéÿ áàøëàäû. ßââÿë Ïàíåëó ýÿëäè, ÷àð-
ïàéûíûí î öçöíÿ êå÷дè вя Òàðóíóí éàõûíëûüûíäà äèâàðà
ñþéêÿíèá äàéàíäû. Êåøèøèí öç-ýþçöíäÿí ãöññÿ éàüûðäû,
àüûð ýöíëÿðèí éîðüóíëóüóíäàí àëíûíûí ãûðûøëàðû äàùà äà
äÿðèíëÿøìèøäè. Ñîíðà Æîçåô Ãðàí ýÿëèá ÷ûõäû. Î ýÿëÿíäÿ
ñààò éåääè îëàðäû âÿ òåç-òåç ùû÷ãûðäûüûíà ýþðÿ öçðõàùëûã
åëÿäè. Äåäè êè, áèð àíëûüà âÿçèééÿòäÿí õÿáÿð òóòìàüà
ýÿëèá. Ðéþ áèð ñþç äåìÿäÿí, äèøëÿðèíè ãûúаéûá áàøûíû
ñàüà-ñîëà áóëàéàí, ýþçöéóìóëó, ñèôÿòè äÿéèøìèø óøàüû
ýþñòÿðäè. Îòàã òàìàì èøûãëàíàíäà î áàøäà äèâàðà
âóðóëìóø ãàðà ëþâùÿäÿ âóðìà úÿäâÿëèíèí ðÿãÿìëÿðè
ñåçèëìÿéÿ áàøëàìûøäû. Áó âàõò Ðàìáåð îòàüà ýèðäè. Î,
äèíìÿçúÿ éàõûíëàøûá ÷àðïàéûíûí áàøûíà äèðñÿêëÿíäè âÿ
úèáèíäÿí ñèãàðåò ãóòóñó ÷ûõàðòäû. Ñîíðà óøàüà áàõûá
ãóòóíó úèáèíÿ ãîéäó.
Êàñòåë áàøûíû ãàëäûðäû, åéíÿéèí àðõàñûíäàí Ðéюéÿ
áàõûá ñîðóøäó:
— Óøàüûí àòàñûíäàí áèð õÿáÿð éîõäóð êè?
— Éîõ, îíóí þçö êàðàíòèíÿ ñàëûíûá.

189
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ùÿêèì ÷àðïàéûíûí áàøëûüûíäàí òóòìóøäó âÿ óøàã


èíèëäÿäèêúÿ þçöíäÿí õÿáÿðñèç äÿìèðè ñûõûðäû. Ýþçöíö
óøàãäàí ÷ÿêÿ áèëìèðäè. Óøàüûí áÿäÿíè ãÿôèëäÿí ýÿðèëäè,
äèøëÿðè äàùà áÿðê ãûúàíäû, ãîë-ãû÷ûíû éàíà à÷ûá èíèëäÿäè.
Úûëûç áÿäÿíè þðòìöø ùÿðá÷è éîðüàíûíäàí éóí âÿ òóðøó-
ìóø òÿð èéè ãàëõûðäû. Ñîíðà áÿäÿíèí ýÿðýèíëèéè àçàëäû âÿ
óøàã àðàëû ãàëìûø ãîë-ãû÷ûíû éûüäûñà äà, ýþçöíö à÷ìàäû
âÿ òÿíýíÿôÿñëèê áàøëàäû. Òàðó Ðéþéÿ áàõûðäû, áàõûøëàðû
ðàñòëàøàíäà Òàðó öçöíö éàíà ÷åâèðäè.
Õÿñòÿëèê áþéöê-êè÷èê ãàíìûð âÿ îíëàð ñîí àéëàð íå÷ÿ-
íå÷ÿ êþðïÿíèí úàí âåðìÿñèíè ýþðìöøäöëÿð. Àììà
èíäèéÿ ãÿäÿð ùå÷ áèð õÿñòÿíèí ÿçàáëàðûíû áåëÿ àðäûúûëëûãëà
èçëÿìÿìèøäèëÿð. Äîüðóäóð, åëÿ èíäèéÿ ãÿäÿð äÿ ýöíàù-
ñûç èíñàíëàðûí ÷ÿêäèêëÿðè ÿçàáû ùàãñûçëûã ñàéûðäûëàð.
Àììà áèð ýöíàùñûçûí ÷ÿêäèéè ÿçàáëàðû, úàí âåðìÿñèíè
áåëÿ éàõûíäàí âÿ óçóí-óçàäû ìöøàùèäÿ åëÿìÿìèøäèëÿð.
Óøàã éåíèäÿí ýÿðèëäè âÿ ãàðíûíà áû÷àã ñîõóëìóø
àäàì êèìè ãûâðûëûá èíèëäÿäè. Î, áèð ìöääÿò áåëÿúÿ ãàëûá
òèòðÿòäè. Úûëûç áÿäÿíè åëÿ ÿñèðäè êè, åëÿ áèë, таунун àìàí-
ñûç ãàñûðüàñû îíà ùöúóì ÷ÿêèá ñèëêÿëÿéèð, ùàâàéà ãàëäûð-
ìàã èñòÿéèðäè. Ñîíðà ýÿðèëìÿ êå÷äè, óøàã áèð àç ðàùàò-
ëàøäû, åëÿ áèë, ãûçäûðìà äà ÷ÿêèëèðäè.
Òþâøöê è÷èíäÿ ýÿëÿí áó ðàùàòëûã þëöì ðàùàòëûüûíà
îõøàìàüà áàøëàéûðäû. Ñàíúû âÿ ùÿðàðÿò ö÷öíúö äÿôÿ
ùöúóìà êå÷ÿíäÿ óøàã éåíÿ ãûâðûëäû, îíó éàíäûðàí àëîâ
äèëëÿðèíäÿí ãà÷ûðìûø êèìè ÷àðïàéûíûí áèð êöíúöíÿ ñûüûí-
äû, ñÿðò ùÿðÿêÿòëÿ áàøûíû ñèëêÿëÿéèá éîðüàíû öñòöíäÿí
àòäû. Ñîíðà ùÿðàðÿòäÿí ãûçàðìûø ýþç ãàïàãëàðû àðàñûí-
äàí èðè äàìëàëàð ñöçöëöá éàíàãëàðûíà àõäû. Ñàíúû êå÷ÿí-
äÿ óøàã úûëûç ãû÷ëàðûíû âÿ èêè ýöí ÿðçèíäÿ ÿðèéèá ÷þïÿ
äþíìöø ãîëëàðûíû þçöíÿ éûüûá ãÿðèáÿ áèð âÿçèééÿòäÿ
áöçöøäö.
Òàðó ÿéèëèá ýîнáóë ÿëè èëÿ óøàüûí ñèôÿòèíäÿêè òÿðè âÿ
ýþç éàøëàðûíû ñèëäè. Êàñòåë äÿ áàéàãäàíäûр êèòàáû þðòöá
ýþçëÿðèíè õÿñòÿéÿ çèëëÿìèøäè. Î, àüçûíû à÷ûá äàíûøìàã

190
IV ÔßÑÈË

èñòÿéÿíäÿ þñêöðÿê ñþçöíö éàðûì÷ûã ãîéäó, ñîíðà áîüà-


çûíû àðûòлàéûá äåäè:
— Âÿçèééÿòè ñÿùÿð ùå÷ éöíýöëëÿøìÿäè, åëÿìè, Ðéþ?
Ðéþ úàâàá âåðäè êè, âÿçèééÿò éöíýöëëÿøìÿñÿ äÿ,
óøàã áàøãàëàðûíà íèñáÿòÿí äàùà ÷îõ ìöãàâèìÿò ýþñ-
òÿðèð. Äèâàðà ñþéêÿíèá ãàëìûø Ïàíåëó áîüóã ñÿñëÿ äåäè:
— ßýÿð þëÿúÿêñÿ, ÷îõ ÿçàá ÷ÿêìÿñè éàõøû äåéèë.
Ðéþ àúûãëà îíà òÿðÿô ÷åâðèëäè âÿ íÿ èñÿ äåìÿê èñòÿäè.
Àììà äèíìÿäè, þçöíö ÿëÿ àëûá öçöíö óøàüà òÿðÿô
÷åâèðäè.
Îòàã òàìàì èøûãëàíìûøäû. Áàøãà áåø ÷àðïàéûäà
óçàíìûø õÿñòÿëÿð äÿ èíèëäÿéèðäèëÿð. Îòàüûí î áàøûíäàêû
áèð õÿñòÿ àðàáèð ãûøãûðûðäû äà. Îíóí ãûøãûðûüûíäà àüðûäàí
÷îõ òÿÿúúöá äóéóëóðäó. Åëÿ áèë, õÿñòÿëÿðèí þçëÿðè äÿ
ãîðõóíú áàøëàíüûúû äóéóð, õÿñòÿëèéèí ùþêìö èëÿ барыø-
ìàüà áàøëàéûðäûëàð. Óøàãäàí áàøãà ùå÷ êÿñ ÷àпàëàéûá
ìöãàâèìÿò ýþñòÿðìèðäè. Ðéþ òåç-òåç îíóí íÿáçèíè
éîõëàéûðäû. Þçö äÿ áèëèðäè êè, áó éîõëàìàíûí ùå÷ áèð
ÿùÿìèééÿòè éîõäóð âÿ þç éåðèíäÿí òÿðïÿíìÿê íàìèíÿ
áåëÿ åäèð. Ýþçöíö éóìóá óøàüûí íÿáçèíè éîõëàéàíäà
þç íÿáçèíè äÿ òóòóð âÿ àç ãàëà, ÷àëûøûðäû êè, îíëàðû ãîøà
ñàõëàñûí. Àììà ÷îõ êå÷ìÿìèø óøàüûí íÿáçè èòèð, ùÿêè-
ìèí öìèäè áîøà ÷ûõûðäû. Ùÿêèì óøàüûí áèëÿéèíè áóðàõûá
þç éåðèíÿ ãàéûäûðäû.
Àüàðäûëìûø äèâàðà äöøÿí ãûðìûçû øöàëàð ýöí ãàëõ-
äûãúà ñàðàëûðäû. ×þëäÿ ãûçìàð áèð ñÿùÿð à÷ûëûðäû. Ãðàí
éåíÿ ãàéûäàúàüûíû áèëäèðèá ãàïûäàí ÷ûõäû. Ùàìû äèí-
ìÿçúÿ ýþçëÿéèðäè. Óøàüûí ýþçëÿðè éóìóëó èäè âÿ åëÿ áèë,
áèð àç ñàêèòëÿøìèøäè. Ãóðó ÷þïÿ äþíìöø áàðìàãëàðû èëÿ
÷àðïàéûíûí éàíëàðûíû ãàøûéûðäû. ßëèíèí áèðèíè óçàäûá éîð-
üàíûí öñòöíäÿí äèçèíè ãàøûìàã èñòÿäèéè âàõò äèêñèíèá
ãû÷ëàðûíû éûüäû, äèçëÿðèíè ãàðíûíà ñûõûá äàéàíäû. Äöíÿí-
äÿí éóìóëó ãàëìûø ýþçëÿðèíè èëê äÿôÿ à÷ûá Ðéþíöí öçöíÿ
áàõäû. Ýþéÿðìèø ñèôÿòè äàðòûíäû âÿ óøàüûí àüçûíäàí
óçóí, úèíýèëòèëè áèð íàëÿ ãîïäó. Ñÿñ óçàíäûãúà îòàãäàêû

191
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

áàøãà õÿñòÿëÿðèí èíèëòèëÿðè àüûð áèð äîíãóëòóéà äþíöá ãàðû-


øûã, âàùèìÿëè áèð сÿäà éàðàòäû. Ðéþ äèøëÿðèíè ãûúàäû, Òàðó
öçöíö éàíà ÷åâèðäè. Ðàìáåð ÷àðïàéûéà éàíàøûá Êàñòåëèí
éàíûíäà äóðäó. Êàñòåë äèçèíèí öñòÿ à÷ûã ãàëìûø êèòàáû
þðòäö. Ïàíåëó óøàüûí ÿçàáëû íàëÿ ÷ûõàí, êþïöêëö àüçûíà
áàõûðäû. Î, èðÿëè ÷ûõûá äèçè öñòÿ ÷þêäö, áîüóã ñÿñëÿ äåäè:
“Ей Òàíðû, áó óøàüû õèëàñ åëÿ”. Óøàüûí íàëÿñèíÿ ãàðûøìûø
áó ñþçëÿðè ùàìû åøèòäè âÿ ùå÷ êèì íÿ îíóí ùÿðÿêÿòèíÿ,
íÿ äÿ ñþçëÿðèíÿ òÿÿúúöáëÿíìÿäè.
Óøàüûí ñÿñè êÿñèëìèðäè âÿ ÿòðàôäàêû õÿñòÿëÿð äÿ îíà
ãîøóëìóøäóëàð. Î áàøäà àðàáèð ãûøãûðàí õÿñòÿ èíäè
äàéàíìàäàí íàëÿ ÷ÿêèð, ñÿñèíè óøàüûí ñÿñèíÿ ãîøóðäó.
Áàøãà õÿñòÿëÿð äÿ ÷àпàëàìàéà äöøìöøäöëÿð. Îòàãäàêû
ùþíêöðòö ñÿñëÿðè Ïàíåëóíóí îõóäóüó äóàéà ãàðûøìûøäû.
Éîðüóíëóãäàí âÿ ÿçàáäàí êåéëÿøìèø Ðéþ ÿëè èëÿ ÷àðïà-
éûíûí äÿìèðèíè ñûõûá ýþçëÿðèíè éóìäó.
Ðéþ ýþçëÿðèíè à÷àíäà Òàðó îíóí éàíûíäà èäè. Ùÿêèì
äåäè:
— Ìÿí ýåäèðÿì, äàùà äþçÿ áèëìèðÿì.
Ãÿôиëäÿí õÿñòÿëÿðèí ñÿñè êÿñèëäè. Ùÿêèì ùèññ åòäè êè,
óøàüûí ñÿñè çÿèôëÿéèá. Ñÿñ äàùà äà çÿèôëÿäè âÿ íÿùàéÿò,
êÿñèëäè. Ñÿñ êÿñèëÿíäÿ Êàñòåë ÷àðïàéûíûí éóõàðû áàøûíà
êå÷èá äåäè êè, óøàã êå÷èíäè. ßòðàôäàêû ùÿíèðòèëÿð áàøà ÷àò-
ìûø àüûð áèð äþéöøöí óçàãäàí ýÿëÿí ÿêñ-ñÿäàñûíà áÿí-
çÿéèðäè. Àüçû à÷ûã ãàëìûø êþðïÿ ãàðûøìûø ìÿëÿôÿëÿðèí
àðàñûíäà ñöñòëÿøìèøäè. Éàíàüûíäàêû ýþç éàøëàðû äàì-
úûëàíûá äóðìóø, úûëûç áÿäÿíè, åëÿ áèë, äàùà äà êè÷èëìèøäè.
Êåøèø Ïàíåëó ÷àðïàéûéà éàõûíëàøûá õà÷ ÷åâèðäè. Ñîíðà
ÿáàñûíûí ÿòÿéèíè éûüûá ÷þëÿ ÷ûõäû.
Òàðó Êàñòåëäÿí ñîðóøäó:
— Éåíÿ ñûíàã êå÷èðìÿëè îëàúàüûã?
Ãîúà ùÿêèì áàøûíû éåëëÿéèá êöñêöí áèð òÿáÿññöìëÿ
äåäè:
— Áÿëêÿ äÿ, êå÷èðäèê. Ùÿð ùàëäà, óøàüûí õÿñòÿëèéÿ
ìöãàâèìÿòè õåéëè àðòìûøäû.

192
IV ÔßÑÈË

Ðéþ îòàãäàí ÷ûõàðêÿí ÷îõ ÿñÿáè èäè, òÿëÿñèê àääûì-


ëàðëà êåøèøèí éàíûíäàí êå÷ÿíäÿ êåøèø ÿëèíè óçàäûá îíóí
ãîëóíäàí òóòäó.
— Ñÿáиðëè îëóí, ùÿêèì.
Ùÿêèì ñÿðò ùÿðÿêÿòëÿ îíà òÿðÿô ÷åâðèëèá àúûãëû ñÿñëÿ
äåäè:
— Axы siz bu óøàьыn ýöíàùñûç îëäóüóíó áèëèðñèíèç!
Î, öçöíö ÷åâèðèá èðÿëè êå÷äè, êåøèøäÿí ÿââÿë ãàïûäàí
÷ûõûá ùÿéÿòèí êöíúöíäÿêè ñêàìéàëàðäàí áèðèíäÿ, òîç
áàñìûø õûðäà àüàúëàðûí àëòûíäà îòóðäó. Àëíûíûí òÿðè ýþçö-
íöí ÷þêÿéèíÿ àõûðäû. Úàíûíäà ãÿðèáÿ áèð äàðûõìà âàðäû.
Öðÿéèíäÿêè êÿäÿðèí àúûñûíäàí, àç ãàëà, ãûøãûðìàã èñòÿ-
éèðäè. Áàøûíûí öñòöíäÿêè ÿíúèð éàðïàãëàðûíûí àðàñûíäàí
èñòè ñÿïÿëÿíèðäè, ýöí ãàëõäûãúà ñÿùÿðèí ìàâè ñÿìàñûíà
àüûìòûë áèð äóìàí ãàðûøûð, ùàâàíû àüûðëàøäûðûðäû. Ðéþ
ñêàìéàíûí öñòöíÿ ñÿðÿëÿíèá áóäàãëàðà, ñÿìàéà òàìàøà
åäèð âÿ éàâàø-éàâàø þçöíÿ ýÿëèðäè. Åëÿ áó âàõò àðõàäàí
áèð ñÿñ åøèòäè:
— Íàùàã ìÿíèìëÿ áåëÿ àúûãëà äàíûøûðäûíûç? Áàéàãêû
ìÿíçÿðÿ ìÿíÿ äÿ ÷îõ àüûð ýÿëäè.
Ðéþ ÷åâðèëèá Ïàíåëóéà äåäè:
— Äöç äåéèðñèíèç. Áàüûøëàéûí ìÿíè. Éîðüóíëóã àäà-
ìûí àüëûíû ãà÷ûðûð. Áÿçÿí åëÿ îëóð êè, áó øÿùÿðäÿ ùÿð
øåéÿ åòèðàç åòìÿê èñòÿéèðÿì.
— Áàøà äöøöðÿì, — Ïàíåëó ìûçûëäàäû. — Ãàâðàéà
áèëìÿäèéèìèç ùàäèñÿëÿðÿ åòèðàç åòìÿëè îëóðóã. Áÿëêÿ,
àíëàøûëìàç ìþâúóäëóüó ñåâñÿê, äàùà éàõøûäûð.
Ðéþ ñÿðò ùÿðÿêÿòëÿ äèêÿëèá éåðèíäÿ îòóðäó. Ãÿçÿáëÿ
Ïàíåëóéà áàõûá áàøûíû булады:
— Õåéð, êåøèø àòà. Ñåâýè ùàãäà ìÿíèì ôèêðèì áàøãà-
äûð. Êþðïÿëÿðÿ ÿçàá âåðÿí áèð âàðëûüû ñåâìÿéÿ þëöíúÿ
ðàçû îëìàðàì.
Ïàíåëóíóí ñèôÿòèíÿ ãöññÿëè áèð èôàäÿ ãîíäó:
— Åù, ùÿêèì! Ìÿðùÿìÿòèí íÿ îëäóüóíó ìÿí ùÿëÿ
èíäèúÿ àíëàäûì.

193
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ðéþ éåíèäÿí ñêàìéàéà ñÿðÿëÿíìèøäè. Úàíûíà ÷þê-


ìöø éîðüóíëóã ñÿñèíè áèð àç éóìøàëòäû:
— Þçöì äÿ áèëèðÿì êè, ìÿíäÿ ìÿðùÿìÿò ùèññè éîõ-
äóð. Áó ìþâçóäà ñèçèíëÿ ìöáàùèñÿ åòìÿê èñòÿìèðÿì.
Èíäè áèç áèðýÿ èøëÿéèðèê, äóà âÿ ñèòàéèøëÿðäÿí êÿíàð,
öìóìè áèð ìÿãñÿäÿ õèäìÿò åäèðèê. Áó, ÿí âàúèá øÿðòäèð.
Ïàíåëó Ðéþíöí éàíûíäà ÿéëÿøèá ùÿéÿúàíëû ñÿñëÿ äåäè:
— Åëÿäèð, áÿëè, àõû ñèç äÿ áÿøÿð íàìèíÿ ÷àëûøûðñûíûç.
Ðéþ ýöëöìñÿìÿéÿ ÷àëûøäû:
— “Áÿøÿð íàìèíÿ” èôàäÿñè ìÿíÿ ÷îõ òÿíòÿíÿëè ýþðö-
íöð, ùÿëÿ î ñÿâèééÿéÿ ÷àòìàìûøàì. Ìÿíè èíñàíûí ñàü-
ëàìëûüû ìàðàãëàíäûðûð. ßí âàúèá ìÿñÿëÿ áóäóð.
Ïàíåëó òÿðÿääöäëÿ àüçûíû à÷äû:
— Ùÿêèì...
Ñîíðà äàéàíäû. Îíóí äà àëíûíäàí òÿð àõûðäû. “Ñàëà-
ìàò ãàëûí”, — äåéèá àéàüà ãàëõàíäà, äåéÿñÿí, ýþçëÿðè
äîëìóøäó. Êåøèø óçàãëàøìàã èñòÿéÿíäÿ Ðéþ áèð àç ôèêèð-
ëÿøèá àéàüà ãàëõäû âÿ îíà òÿðÿô èðÿëèëÿéèá äåäè:
— Áàüûøëàéûí ìÿíè. Áèð äÿ áåëÿ ñÿáиðñèçëèê åòìÿðÿì.
Ïàíåëó ÿëèíè îíà óçàäûá êÿäÿðëè ñÿñëÿ äåäè:
— Ùÿð ùàëäà, ñèçè èíàíäûðà áèëìÿäèì.
— Àõû áóíóí íÿ ìÿíàñû âàð? Ñèç þçöíöç äÿ éàõøû
áèëèðñèíèç êè, ìÿí àíúàã þëöì âÿ èíñàí ÿçàáûíà äöøìÿí
êÿñèëìèøÿì. Èíäè ñèç èñòÿäèíèç-èñòÿìÿäèíèç, ùÿìиí þëöì
âÿ ÿçàáëàðà ãàðøû áèðýÿ ìöáàðèçÿ àïàðûð, áèðýÿ äÿ ÿçàá
÷ÿêèðèê.
Ðéþ Ïàíåëóíóí ÿëèíè ùÿëÿ äÿ áóðàõìàìûøäû âÿ
ýþçöíö îíóí öçöíäÿí ÷ÿêèá ÿëàâÿ åëÿäè:
— Èíäè ùå÷ Àëëàù да áèçè áèð-áèðèìèçäÿí àéûðà áèëìÿç.

***
Ñàíèòàð äÿñòÿñèíÿ ãîøóëduьу ýöíäÿí Ïàíåëó õÿñòÿ-
õàíàëàða âÿ таун éàéûëìûø åâëÿðÿ baш чякирди. Î, õèëàñ-
êàðëàðын äÿñòÿñèíäÿ èäè âÿ áóðàäàêû èøèíè þç äèíè âÿçè-

194
IV ÔßÑÈË

ôÿñèíÿ óéüóí ÿí âàúèá õèäìÿò ñàéûðäû. Õÿñòÿëèêäÿí þëÿí-


ëÿðè ýþðìöøäö. Þçöíÿ ïåéâÿíä âóðìóøäóñà äà, þç
þëöìö ùàãäà äà ôèêèðëÿøìÿéÿ áàøëàìûøäû. Çàùèðÿí ùÿìè-
øÿ ñàêèò ýþðöíöðäö. Àììà úàí âåðÿí êþðïÿíèí bitib-
tюkянмяйян ÿçàáûíà òàìàøà åäÿíäÿí ñîíðà õåéëè
äÿéèøìèøäè. Öç-ýþçöíäÿí ýÿðýèíëèê éàüûðäû. Ýöíëÿðèí
áèðèíäÿ ýöëöìñÿéÿðÿê ùÿêèìÿ äåmiшäè êè, “Êåøèø ùÿêè-
ìÿ ìöðàúèÿò åòìÿëèäèðìè?” àäëû ãûñà áèð ìÿðóçÿ öçÿ-
ðèíäÿ èøëÿéèð. Ùÿêèì áàøà äöøäö êè, Ïàíåëó òÿâàçþêàðëûã
åòñÿ äÿ, sюhbятя ÷îõ úèääè áèð ìþâçóäàn baшлайыб. Î,
ÿëéàçìàñûíû îõóìàã èñòÿäèéèíè áèëäèðÿíäÿ êåøèø úàâàá
âåðäè êè, áó éàõûíëàðäà êèëñÿäÿ ибадят âàõòû ìоèçÿ îõó-
éàúàã âÿ þç ôèêèðëÿðèíèí, ùå÷ îëìàñà, áÿçèëÿðèíè ìоèçÿäÿ
ñþéëÿéÿúÿê. Àõûðäà î, ùÿêèìÿ äåäè:
— ×îõ èñòÿðäèì êè, ñèç äÿ ýÿëÿñèíèç, ùÿêèì, ìþâçó
ñèçè ìàðàãëàíäûðàúàã.
Êåøèøèí èêèíúè ìîèçÿñè êöëÿêëè áèð ýöíÿ äöøäö. Ñþçöí
äöçö, áèðèíúè ìоèçÿéÿ íèñáÿòÿí õåéëè àç àäàì éûüûøìûøäû.
Èíäè áèçèì úàìààòû áåëÿ éåíèëèêëÿð ìàðàãëàíäûðìûðäû.
Øÿùÿðäÿ éàðàíìûø âÿçèééÿòÿ ýþðÿ “éåíèëèê“ ñþçöíöí
þçö ìÿíàñûíû èòèðìèøäè. Úàìààòûí ÷îõó äèíÿ èíàìûíû
òàì èòèðìÿìèøäè, àç èíàìû оëàíëàð èñÿ äèíè áÿä ÿìÿëëÿð-
äÿí óçàã ñàõëàìàüà ÷àëûøûðäûëàð. Áÿçèëÿðè àäÿòè ñèòàéèø-
äÿí ÷îõ, äèíè ÿëàìÿòëÿðÿ ðèàéÿò åäèðäèëÿð. Êèëñÿéÿ ýåäèá
ñèòàéèø åòìÿêäÿíñÿ, ýþçìóíúóüó, éàõóä ìöãÿääÿñ
Ðîõуí ùÿìàèëèíè ýÿçäèðèðäèëÿð.
ßââÿëúÿ úàìààò ïåéüÿìáÿðëèêëÿðÿ èíàíìàüà áàøëà-
ìûøäû. Éàçäà, åïèäåìèéàíûí ÿââÿëèíäÿ ùàìû îòóðóá
õÿñòÿëèéèí ãóðòàðàúàüûíû ýþçëÿéèð âÿ ùå÷ êèìèí àüëûíà
ýÿëìèðäè êè, áó õÿñòÿëèê ãóðòàðìàéà äà áèëÿð. Àììà åëÿ
êè ýöíëÿð êå÷äè, úàìààò àíëàìàüà áàøëàäû êè, áó áÿëà
÷îõ óçóí ÷ÿêÿ áèëÿð, ùàìû þç öìèäèíè åïèäåìèéàíûí êÿñè-
ëÿúÿéè ýöíÿ áàüëàäû. Áåëÿëèêëÿ, êàòîëèê êèëñÿñè ìöãÿääÿñ-
ëÿðèíèí âÿ ôàë÷ûëàðûí éàéäûãëàðû ïåéüÿìáÿðëèêëÿð ÿëäÿí-
ÿëÿ, äèëäÿí-äèëÿ êå÷ìÿéÿ áàøëàäû. Íàøèðëÿð áó èøäÿí

195
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

õåéèð ýþòöðÿ áèëÿúÿêëÿðèíè úÿëä ùåñàáëàéûá èøÿ ýèðèøäèëÿð,


ÿëäÿ ýÿçÿí ïåéüÿìáÿðëèê ìÿòíëÿðèíè áþéöê òèðàæëà íÿøð
åäèá éàéäûëàð. Åëÿ êè ýþðäöëÿð úàìààòûí ìàðàüû àðòûð,
þçëÿðè òÿçÿ ìÿòíëÿð àðàìàüà áàøëàäûëàð. Øÿùÿð êèòàá-
õàíàëàðûíäàí òàïäûãëàðû âÿ ìöõòÿëèô àäàìëàðäàí åøèò-
äèêëÿðè õûðäà, ìàðàãëû ìÿòíëÿðè ÷àï åòäèëÿð. Åëÿ êè ìÿòíëÿð
ïåéüÿìáÿðëèêäÿí ÷îõ óçàã îëäó, æóðíàëèñòëÿðÿ ìöðàúèÿò
åòäèëÿð. Æóðíàëèñòëÿð äÿ úÿëä èøÿ ãàðûøûá êå÷ÿí ÿñðëÿðèí æóð-
íàëèñòëÿðè êèìè áó ñàùÿäÿ þç ìÿùàðÿòëÿðèíè ýþñòÿðäèëÿð.
Ïåéüÿìáÿðëèêëÿð âÿ ýÿëÿúÿê ùàãäà ðÿâàéÿòëÿðèí
áÿçèëÿðè ãÿçåòëÿðäÿ ÷àï îëóíäó. Áåëÿ éàçûëàðà ìàðàã
õÿñòÿëèêäÿí ÿââÿë úàìààòûí ñåíòèìåíòàë éàçûëàðà ýþñ-
òÿðäèéè ìàðàãäàí àç îëìàäû. Îíëàðûí áÿçèëÿðèíäÿ ãÿðèáÿ
ùåñàáëàìàëàð âàðäû; èëèí òÿãâèìäÿ éåðè, þëÿíëÿðèí ñàéû,
таун àëòäà êå÷ÿí àéëàðûí ùåñàáû... Áàøãà ïåéüÿìáÿð-
ëèêëÿðäÿ èñÿ òàðèõäÿ áàø âåðìèø таунлар ìöãàéèñÿ îëóíóð,
îíëàðûí îõøàðëûüû (ïåéüÿìáÿðëèêäÿ áóíà àðäûúûëëûã äåéè-
ëèð) öçÿ ÷ûõàðûëûð âÿ ãÿðèáÿ ùåñàáëàìàëàð éîëó èëÿ ùàçûðêû
âÿçèééÿòëÿ ÿëàãÿëÿíäèðèëèðäè. Àììà úàìààòà õîø ýÿëÿí
åëÿ ðÿâàéÿòëÿð âàð êè, îíëàðû ùÿð êÿñ èñòÿäèéè ñÿìòÿ éîçà
áèëèð âÿ òÿñêèíëèê òàïûðäû. Ìöãÿääÿñ Àíà âÿ ìöãÿääÿñ
Îäèë ùàãäà ðÿâàéÿòëÿð ùàìûíûí õîøóíà ýÿëèð âÿ òåç-òåç
éàäà ñàëûíûðäû. Öìóìèééÿòëÿ, ïåéüÿìáÿðëèêëÿðèí áåëÿ
áèð öìóìè úÿùÿòè âàðäû êè, ùàìûñû òÿñêèíëèê âåðèðäè. Òÿñ-
êèíëèê âåðìÿéÿí òÿêúÿ таунун þçö èäè.
Áåëÿúÿ, äèíè ðÿâàéÿò âÿ ïåéüÿìáÿðëèêëÿðèí äèíèí
þçöíö ñûõûøäûðäûüûíà ýþðÿ Ïàíåëóíóí ìîèçÿ îõóäóüó
êèëñÿäÿ àäàì ÷îõ äåéèëäè. Àõøàìöñòö Ðéþ êèëñÿéÿ ýèðÿí-
äÿ êöëÿê àíúàã ãàïûëàðäàí è÷ÿðè äîëóá ñÿðèíëèê ýÿòèðèðäè.
Ùÿêèì ýþðäö êè, áó ñàêèò êèëñÿéÿ éûüûøàíëàðûí ùàìûñû
êèøèäèð. Î, þçöíÿ éåð òàïûá îòóðàíäà êåøèø äÿ ìèíáÿðÿ
ãàëõäû. Êåøèø ÿââÿëêè ìоèçÿñèíÿ íèñáÿòÿí èíäè äàùà
ìöëàéèì ñÿñëÿ äàíûøûð âÿ äàùà äÿðèí ôèêèðëÿð ñþéëÿéèðäè.
Úàìààò ùèññ åëÿäè êè, î, ÷ûõûøûíûí ÿââÿëèíäÿ òÿðÿääöäëÿ,
äèðÿíÿ-äèðÿíÿ äàíûøûð. Ìàðàãëû úÿùÿòëÿðäÿí áèðè äÿ áó

196
IV ÔßÑÈË

èäè êè, úàìààòà ìöðàúèÿò åëÿéÿðêÿí “сèç” éîõ, “бèç” äåéÿ


ìöðàúèÿò åäèðäè.
Ñîíðà éàвàø-éàâàø êåøèøèí ñÿñè ýöúëÿíäè. Î, ñþçöíö
áåëÿ áàøëàìûøäû êè, àéëàðäàí áÿðè таун áèçèì àðàìûç-
äàäûð, èíäè áèç îíà áÿëÿä îëìóøóã, áèëèðèê êè, àðàìûçäà
ôûðëàíûð, ñåâäèéèìèç àäàìëàðû ÿëèìèçäÿí àëûð, áèçè èøäÿ,
åâäÿ ýþçëÿéèð, ùÿìèøÿ áèçÿ íÿ èñÿ äåéèá âÿ ÷îõ ìöì-
êöí êè, áèç îíóí èëê õÿáÿðäàðëûãëàðûíû åøèòìÿìèøèê. Áó
ôèêðè Ïàíåëó êå÷ÿí ìоèçÿñèíäÿ äÿ ñþéëÿìèøäè. Äåéÿñÿí,
ùàãëû ôèêèð èäè. Ùÿð ùàëäà, þçö èíàíûðäû. Áÿëêÿ äÿ, áó ñþç-
ëÿðè äèí íàìèíÿ äåéèë, þç øÿõñè ôèêðè êèìè äåéèðäè. Äåéèëÿí
ùÿð ôèêèðäÿí áèð ìÿíôÿÿò ýþòöðìÿê îëóð. Õðèñòèàíûí ÿí
ãÿääàð ñûíàüû îíóí ìÿíôÿÿòè èëÿ áàüëûäûð. Åëÿ, ÿñëèíäÿ
äÿ, õðèñòèàí þç ìÿíôÿÿòèíè àðàìàëûäûð, îíóí íÿäÿí èáà-
ðÿò îëäóüóíó, ùàðàäà ýèçëÿíäèéèíè áèëìÿëèäèð.
Ùÿìèí âàõò Ðéþ ùèññ åòäè êè, ÿòðàôäàêûëàð ãóðäàëàíûá
éåðëÿðèíè ðàùàòëàéûðëàð. Êöëÿê à÷ûã ãàëìûø ýèðèø ãàïûëàðûí-
äàí áèðèíè ÷ûðïäû. Êèì èñÿ éàõûíëàøûá ãàïûíû ÿëè èëÿ òóòäó.
Áó êè÷èê ÷àõíàøìàäà Ïàíåëóíóí ñÿñè áèð àç çÿèôëÿäè. Î
äåéèðäè êè, таунун éàðàòäûüû âÿçèééÿòè àðàøäûðìàãäàíñà,
таундан äÿðñ àëìàã ëàçûìäûð. Ðéþ áåëÿ áàøà äöøäö êè,
êåøèøèí ôèêðèíúÿ, èçàùà åùòèéàú éîõäóð. Ñîíðàêû ñþçëÿð
Ðéþíö äàùà ÷îõ ìàðàãëàíäûðäû. Êåøèø äåéèðäè ки, áÿçè
èøëÿðè Àëëàùûí àäû èëÿ áàüëàìàã îëàð, áÿçèëÿðèíè èñÿ éîõ.
Äåìÿëè, õåéèðëÿ øÿð ìþâúóääóð âÿ îíëàðû àéûðìàã àñàí
áèð èøäèð. Àììà øÿðèí þçöíäÿ áèð ãàðûøûãëûã âàð. Áåëÿ
÷ûõûð êè, øÿðèí äÿ ýÿðÿêëè âÿ ýÿðÿêñèçè âàð: ìÿñÿëÿí, áèð
âàð êè, Äîí Æóàí úÿùÿííÿìÿ âàñèë îëà, áèð äÿ âàð êè,
ýöíàùñûç áèð óøàã þëÿ; ýöíàùà áàòìûø àäàìûí úÿçà
àëìàñûíà ùàãã ãàçàíäûðìàã îëóð, àììà áèð êþðïÿíèí
ÿçàá ÷ÿêìÿñèíè àíëàìàã îëìóð. Äîüðóäàí äà, äöíéà-
äà åëÿ áèð áÿëà òàïìàã îëìàç êè, óøàã ÿçàáûíäàí àüûð
îëñóí; áó ÿçàáûí éàðàòäûüû äÿùøÿòè ýþðìÿê âÿ ñÿáÿáèíè
àðàìàã ëàçûìäûð. Ãàëàí ùÿð øåéäÿ Òàíðû áèçÿ ãàéüû
ýþñòÿðèðäè, áó éåðÿ ãÿäÿð äèí íÿçÿðÿ ÷àðïìûðäû. Èíäè

197
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

àüçûìûç äèâàðà äèðÿíèá. Èíäè áèç таун äèâàðûíûí äèáèíäÿ


ãàëìûøûã, áó äèâàðûí þëöì ñÿïÿí êþëýÿñèíäÿ èìäàä
àðàìàëûéûã.
Êåøèø Ïàíåëó ùå÷ þçöíö äÿ áó äèâàðû àøà áèëÿí-
ëÿðäÿí ñàéìûðäû. Î äåéÿ áèëÿðäè êè, êþðïÿ ÿçàáыíыí ÿâÿçè
àõèðÿòäÿ ÷ûõàúàã, àììà ÿñëèíäÿ, ùå÷ áóíà äà ÿìèí
äåéèëäè. Êèì êèìè èíàíäûðà áèëÿð êè, èíñàíûí áó äöíéàäà
÷ÿêäèéè ÿçàá î äöíéàäà ñåâèíúëÿ ÿâÿç îëóíàúàã? ßçàб
âÿ öðÿêàüðûñû ýþðìöø áèð õðèñòèàí áóíà ÷ÿòèí èíàíàð.
Êåøèø äèâàðûí äèáèíäÿ, úàìààòëà áèð éåðäÿ, àüðûäàí ãîë-
ëàðûíû à÷ûá õà÷ øÿêëè àëìûø õÿñòÿëÿðèí, ÿçàá ÷ÿêÿí êþðïÿ-
ëÿðèí éàíûíäà ãàëìàüû ãÿðàðà àëìûøäû. Ìоèçÿ âàõòû ùå÷
êèìäÿí ÷ÿêèíìÿäÿí äåäè: “Ãàðäàøëàð, âàõò ýÿëèá ÷àòûá.
Éà ùÿð øåéÿ èíàíìàã, éà äà ùÿð øåéè èíêàð åòìÿê
ëàçûìäûð. Ñèçèí àðàíûçäà ùÿð øåéè èíêàð åòìÿéÿ úÿñàðÿòè
÷àòàí òàïûëàðìû?”
Ðéþ ôèêèðëÿøäè êè, êåøèø éîëóíó àçûá âÿ åëÿ ùÿìиí
àíäàúà ìоèçÿ÷è ñÿñèíè äàùà äà óúàëäûá äåäè êè, áó òÿëÿá
õðèñòèàíûí ìÿíàôåйèíÿ õèäìÿò åäèð âÿ îíó õåéèðõàùëûüà
àïàðûð. Êåøèø áèëèðäè êè, õåéèðõàùëûüûí þçöíäÿ äÿ áèð ñÿðò-
ëèê îëäóüóíó ñþéëÿéÿíäÿ ìöëàéèì, êëàññèê ìоèçÿëÿðÿ
þéðÿøìèø äèíëÿéèúèëÿðèí ÷îõó òÿÿúúöáëÿíÿúÿê. Àììà
таун äþâðöíöí äèíè àäè ýöíëÿðèí äèíèíÿ áÿðàáÿð îëà
áèëìÿç. ßýÿð Òàíðû èíñàíûí õîøáÿõò ýöíöíäÿ ðóùóíà
ðàùàòëûã ýÿòèðèðñÿ, áÿäáÿõò ýöíöíäÿ äÿ ãÿëáèíÿ ñÿðòëèê
âåðèð. Áó ýöí Òàíðû þç áÿíäÿëÿðèíÿ áÿäáÿõòëèê ýþíäÿð-
ìèøäè âÿ èíäè áÿíäÿëÿð ñîéóããàíëû áèð ãÿðàð ãÿáóë
åòìÿëè èäèëÿð — éà ùÿð ØÅÉ, éà äà ùå÷ Íß.
Íå÷ÿ ÿñð ÿââÿë íàäàí áèð ìöÿëëèô éàçûá êè, ýóéà,
êèëñÿíèí ñèððèíè þéðÿíèá âÿ êèëñÿäÿ ýöíàù áàüûøëàíà
áèëìÿç. Î äåìÿê èñòÿéèðäè êè, îðòà ñÿâèééÿ éîõäóð, éàë-
íûç Úÿííÿò âÿ Úÿùÿííÿì ìþâúóääóð, èíñàí þç ÿìÿë-
ëÿðèíÿ ýþðÿ éà ìöêàôàòëàíûð, éà äà úÿçà àëûð. Ïàíåëóíóí
äåäèéèíÿ ýþðÿ, áåëÿ áèð ôèêèð àíúàã áèâåú àäàìûí àüëûíà
ýÿëÿ áèëÿð. ×öíêè êèëñÿäÿ ýöíàùéóìà ýóøÿñè âàð. Îëà

198
IV ÔßÑÈË

áèëñèí êè, ùàíñû äþâðäÿñÿ ùÿìиí ýóøÿéÿ åòèìàä àç îëóá


âÿ áàüûøëàíàí ýöíàù ùàãäà òÿñÿââöð éîõ èìèø. Ýöíà-
ùûí ùÿð áèðè àüûð ýöíàù, äèíÿ ëàãåéäëèê èñÿ úèíàéÿò ñàéû-
ëûðäû. Áèð ñþçëÿ, éà ùÿð øåé, éà äà ùå÷ íÿ.
Ïàíåëó áèð àíëûã ôàñèëÿ âåðäè âÿ Ðéþ ÷þëäÿ ýöúëÿíÿí
êöëÿéèí âûéûëòûñûíû åøèòäè. Êåøèø ñÿñèíè êöëÿéèí ñÿñèíÿ
ãàòûá äåäè êè, îíóí ñþçëÿðèíè êîð-êîðàíÿ ìöòèëèéÿ ÷àüûðûø
êèìè ãÿáóë åëÿìÿñèíëÿð. Ñþç ìöòèëèêäÿí ýåäèðñÿ äÿ,
ôÿðäèí þçöíöí ãÿáóë åäÿ áèëäèéè áèð ìöòèëèê íÿçÿðäÿ
òóòóëóð. Áèð êþðïÿíèí ÿçàá ÷ÿêìÿñèíè ýþðìÿê èíñàíà
ñûõûíòûëû áèð ìöòèëèê ýÿòèðèð. Áó ùèññè êå÷èðìÿê äÿ âàúèáäèð.
Îíó ãÿáóë åòìÿê ëàçûìäûð, ÷öíêè Òàíðû ýþíäÿðèá (ñîíðà
î ÿëàâÿ åëÿäè êè, áó ñþçëÿðè äåìÿê îíóí ö÷öí äÿ àüûð-
äûð). Àíúàã áó éîëëà õðèñòèàí ùå÷ íÿ èòèðìÿäè, áöòöí éîë-
ëàðû áàüëû ýþðöá ÿñàñ éîëà äöøÿúÿê. Ùÿð øåéè èíêàр åòìÿ-
ìÿê íàìèíÿ ùÿð øåéÿ èíàíàúàã. Áÿçè äèíäàð àðâàäëàð
øèøкèí âÿçиëÿðèí äåøèëìÿñè èëÿ õÿñòÿëèéèí áÿäÿíäÿí ÷ûõ-
äûüûíû åøèäÿíäÿí ñîíðà áåëÿ äåéèðëÿð: “Åé Òàíðû, îíóí
âÿçиëÿðèíÿ èìêàí âåð”. Áÿëè, õðèñòèàí èëàùè ãöââÿíè àíëà-
ìàñà äà, þçöíö îíà áàüëàéà áèëÿð. “Áó ìÿñÿëÿíè àíëà-
éûðàì, î áèðèñèíè èñÿ ãÿáóë åòìèðÿì” äåìÿê îëìàç, èíñàí
ýÿðÿê àíëàøûëìàéàíû äà þéðÿíèá ãÿáóë åòìÿéÿ ÷àëûøñûí.
Êþðïÿëÿðèí ÿçàá ÷ÿêìÿñè úàíûìûçà éàíüû ýÿòèðäè, àììà
áó éàíüû îëìàñà, ãÿëáèìèçäÿ áîøëóã éàðàíàðäû”.
Êåøèø áèð àíëûã ôàñèëÿ âåðÿíäÿ éåíÿ úàìààò àðàñûíäà
éöíýöë áèð úàíëàíìà éàðàíäû âÿ î, éåíèäÿí ñÿñèíè ãàë-
äûðûá þç-þçöíÿ ñóàë âåðäè êè, éàðàíìûø âÿçèééÿòäÿ äöç-
ýöí éîë íåúÿ ñå÷èëìÿëèäèð. Î ãîðõóðäó êè, úàìààò “ôàòà-
ëèçì“ ñþçöíö äèëÿ ýÿòèðÿúÿê. ßýÿð áåëÿ îëñà äà, êåøèø
ýåðè ÷ÿêèëìÿê ôèêðèíäÿ äåéèëäè âÿ ùÿìиí ñþçöí ãàðøûñûíà
“ôÿàë” ñþçöíö äÿ ãîøìàüà ÷àëûøàúàãäû. Äåìÿëè, éàääà
ñàõëàìàã ëàçûìäûð êè, ÿââÿë ùàããûíäà äàíûøäûüû Ùÿáÿ-
øèñòàí õðèñòèàíëàðûíûí ÿìÿëëÿðèíè éàìñûëàìàã ëàçûì äåéèë.
Тауна òóòóëìóø ôàðñëàðûí ùÿðÿêÿòëÿðèíè éàäà ñàëìàã äà
ýÿðÿêñèçäèð. Îíëàð èòëÿðèíè à÷ûá õðèñòèàí ñàíèòàðëàðûíûí

199
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

öñòöíÿ áóðàõûð, Àëëàùà éàëâàðûðëàðìûø êè, îíóí ýþíäÿð-


äèéè áÿëàíûí ãàðøûñûíû àëàí áó êàôèðëÿðÿ таун éîëóõäóð-
ñóí. Ãàùèðÿ êåøèøëÿðè èñÿ, ÿêñèíÿ, ÷îõ âàñâàñûëûã åäèáëÿð,
îíëàðû äà éàìñûëàìàã ëàçûì äåéèë. Таун âàõòû áó êåøèø-
ëÿð ìöãÿääÿñ ñóéó úàìààòûí àüçûíà ïèíñåòëÿ äàìûçäû-
ðûðëàðìûø êè, àüûçëàðûíы ãàáûí ãûðàüûíà äèðÿéèá áèð-áèðèíÿ
õÿñòÿëèê éîëóõäóðìàñûíëàð. Ôàðñëàð ö÷öí óøàüûí ÿçàá
÷ÿêìÿñè ùå÷ íÿ èìèø, ãàùèðÿëèëÿð èñÿ õÿñòÿëèéèí ãîðõó-
ñóíäàí äèíè àéèíè äÿ ïîçóáëàð. Ùÿð èêè ùàëäà äöçýöíëöê
îëìàéûá, Òàíðûíûí ýþñòÿðèøèíÿ ÿìÿë åäèëìÿéèá. Ïàíåëó
áàøãà ÿùâàëàòëàðû äà éàäà ñàëìàã èñòÿéèðäè. Ìàðñåëäÿ
áàø âåðìèø äÿùøÿòëè таунун òàðèõ÷ÿñèíè éàçìûø áèð íÿôÿð
ýþñòÿðèá êè, Ìåðñè êèëñÿñèíèí ñÿêñÿí áèð äèí õàäèìèíäÿí
éàëíûç äþðäö ñàü ãàëûá. Áó äþðä íÿôÿðäÿí ö÷ö äÿ øÿùÿð-
äÿí ãà÷ûá. Áó éàçûíû îõóéàðêÿí Ïàíåëóíóí ôèêðè éåòìèø
éåääè éîëäàøûíûí þëöìö âÿ ãàëàí ö÷ íÿôÿðèí ãà÷ìàñûíà
ÿùÿìèééÿò âåðìÿäÿí øÿùÿðäÿ òÿê ãàëìûø êåøèø öçÿ-
ðèíäÿ úÿìëÿíèá. Î, éóìðóüóíó êöðñöéÿ ÷ûðïàðàã äåäè:
“Ãàðäàøëàð, áàõ î òÿê ãàëàí èíñàíäàí íöìóíÿ ýþòöð-
ìÿê ëàçûìäûð!”
Áóðàäà ñþùáÿò òÿðêèäöíéàëûãäàí, øöóðëó úÿìèééÿòèí
õÿñòÿëèéÿ ãàðøû ãîéäóüó ãàéäàëàðà åòèíàñûçëûãäàí ýåò-
ìèð. Ùÿð øåéäÿí ÿë öçöá áÿëàíûí ãàðøûñûíäà äèç ÷þêìÿéè
òÿêëèô åäÿí àäàìëàðà ãóëàã àñìàã ëàçûì äåéèë. Àéàã
à÷ûá èðÿëè ýåòìÿê, àëàãàðàíëûãäà éîë òàïûá ùÿðÿêÿòÿ ýÿë-
ìÿê âÿ ìöìêöí ãÿäÿð ÷îõ õåéèðõàùëûã åòìÿê ëàçûì-
äûð. Áåëÿúÿ éàøàìàã, ãàëàí ùÿð øåéäÿ, ëàï êþðïÿëÿðèí
þëöìöíäÿ äÿ Àëëàùà áåë áàüëàìàã ëàçûìäûð. Ôÿðäè êþìÿê
àðàìàüûí ÿùÿìèééÿòè éîõäóð.
Áó éåðäÿ Ïàíåëó Ìàðñåëäÿêè таун zamanы àä ÷ûõàð-
ìûø êåøèø Áåëçöíñö éàäà ñàëäû. Ñþéëÿäè êè, åïèäåìèéàíûí
àõûðûíà éàõûí áàúàðäûüû ùÿð èøè ýþðìöø ùÿìиí êåøèø
áàøãà áèð ÷àðÿ ãàëìàäûüûíû ýöìàí åäÿðÿê àçóãÿ òîïëà-
éàðàã þç åâèíÿ ÷ÿêèëèá âÿ ãàïûíû êÿðïèúëÿ ùþðöá. Îíó,
àç ãàëà, ïåéüÿìáÿð ñàéàí úàìààò áó ùÿðÿêÿòèíäÿí

200
IV ÔßÑÈË

ùèðñëÿíèá, åâèíèí ÿòðàôûíà ìåéèòëÿð äöçöá, ùÿòòà äàìäàí


åâèíèí è÷èíÿ äÿ úÿñÿäëÿð àòûáëàð êè, õÿñòÿëèéÿ òóòóëóá
þëñöí. Áåëÿúÿ, êåøèø çÿèôëèê ýþñòÿðèá þëöìäÿí ãà÷ìàã
èñòÿäèéè ùàëäà ýþéäÿí áàøûíà þëöëÿð éàüûá. Áèç äÿ áàøà
äöøìÿëèéèê êè, таунäàí ãà÷ûëàñû áèð éåð éîõäóð. Áåëÿ àüûð
áèð âÿçèééÿòäÿ áèç Òàíðûéà êèí áÿñëÿäèéèìèçè, éàõóä îíó
ñåâäèéèìèçè áèëìÿëèéèê. Êèìèí Òàíðûéà êèí áÿñëÿìÿéÿ
úÿñàðÿòè ÷àòàð?
Ïàíåëó ìоèçÿñèíè áàøà âóðäóüóíó áèëäèðÿðÿê äåäè:
“Ãàðäàøëàðûì, Àëëàùà ìÿùÿááÿò ÷ÿòèí áèð ìÿùÿááÿòäèð.
Áó ìÿùÿááÿòèí éîëóíäà èíñàí þç øÿõñèééÿòèíè ãóðáàí
âåðìÿëèäèð. Éàëíûç áó ìÿùÿááÿò êþðïÿëÿðèí ÿçàáû âÿ þëö-
ìöíäÿí ýÿëÿí àüðûíû ñèëÿ áèëÿð, éàëíûç áó ìÿùÿááÿò
þëöìÿ ùàãã ãàçàíäûðà áèëÿð, ÷öíêè þëöìö àíëàìàã ìöì-
êöí äåéèë, îíó ýþçëÿìÿê ëàçûìäûð. Ìÿí áó àüûð èáðÿòè
ñèçèíëÿ áþëöøìÿê èñòÿéèðäèì. Áó ùÿãèãÿò èíñàíëàðà ãÿä-
äàð ýþðöíñÿ äÿ, Àëëàùûí ýþçöíäÿ ùÿãèãÿò îëàðàã ãàëûð,
äåìÿëè, åéíè ýþçëÿ áàõìàüà ÷àëûøìàã ëàçûìäûð. Áó éåð-
äÿ áèç áÿðàáÿðëÿøìÿëèéèê. Áó çèðâÿ áàøûíäà ùÿð øåé ãàðû-
øàúàã âÿ áÿðàáÿðëÿøÿúÿê, çàùèðè ùàãñûçëûãäàí ùÿãèãÿò
äîüàúàã. Áåëÿúÿ, Ôðàíñàíûí úÿíóáóíäàêû êèëñÿëÿðèí ÷îõó-
íóí äþøÿìÿëÿðè àëòûíäà таунäàí þëÿíëÿðèí úÿñÿäëÿðè ÿñð-
ëÿðäÿí áÿðè éàòûð. Êåøèøëÿð îíëàðûí ãÿáðè öñòöíäÿ äóðóá
äàíûøûð âÿ îíëàðû äèëÿ ýÿòèðÿí äóéüóëàð ãÿáèðäÿêèëÿðèí
äóéüóëàðûíäàí éàðàíûð, áó ãÿáèðëÿðäÿ êþðïÿëÿð äÿ âàð”.
Ðéþ ãàïûíû à÷ûá ÷ûõàíäà è÷ÿðè ýöúëö êöëÿê öôöðäö.
Êöëÿéèí ãàíàäûíäà è÷ÿðèéÿ éàüûøûí âÿ íÿì ñÿêèíèí èéè
äîëäó. Äèíäàðëàð ÷þëÿ ÷ûõìàìûøäàí габаг øÿùÿðäÿêè
âÿçèééÿòäÿí õÿáÿðäàð îëäóëàð.
Ðéþäÿí èðÿëèäÿ ãîúà áèð êåøèøëÿ ýÿíú áèð äèí õàäèìè
ýåäèðäè, ÿëëÿðè èëÿ áàø þðòöêëÿðèíè òóòìóøäóëàð êè, êöëÿê
àïàðìàñûí. Éàøëû êåøèø ìоèçÿ ùàãäà äàíûøûðäû. Î, Ïàíå-
ëóíóí íàòèãëèéèíè òÿðèôëÿñÿ äÿ, äàíûøûüûíäàêû úÿñàðÿòëè
ñþçëÿðäÿí íèýàðàí ãàëäûüûíû áèëäèðèðäè. Îíóí ôèêðèíúÿ,
ìоèçÿäÿ áÿäýöìàíëûã äóéóëóðäó âÿ Ïàíåëó éàøäà áèð

201
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

êåøèøèí áÿäýöìàíëûãëà äàíûøìàüà ùàããû éîõäóð. Ýÿíú


äèí õàäèìè þçöíö êöëÿêäÿí ãîðóìàã ö÷öí áàøûíы àøàüû
ÿéèá äåäè êè, î, Ïàíåëó èëÿ òåç-òåç ýþðöøöð, îíäà áàø
âåðÿí äÿéèøèêëèéÿ áÿëÿääèð âÿ ÷îõ ýöìàí êè, áó äÿéè-
øèêëèê äàùà äà ýöúëÿíÿúÿê. Ãîúà êåøèø ñîðóøäó:
— Éàõøû, îíóí ÿñàñ ôèêðè íÿäèð?
Îíëàð êö÷ÿéÿ ÷ûõìûøäûëàð âÿ êöëÿéèí óüóëòóñóíäàí
ùå÷ íÿ åøèòìÿê îëìóðäó. Ýÿíú äèíäàð äàíûøìàüà
èìêàí òàïàíäà äåäè:
— Êåøèøèí ùÿêèì ìÿñëÿùÿòèíÿ ãóëàã àñìàñûíûí þçö
áèð óéüóíñóçëóãäóð.
Ðéþ Òàðóéà Ïàíåëóíóí ìоèçÿñè ùàãäà ìÿëóìàò
âåðÿíäÿ Òàðó äåäè êè, ìöùàðèáÿ âàõòû îíóí òàíûäûüû áèð
êåøèø ýþçëÿðè òþêöëìöø áèð úàâàíûí ñèôÿòèíè ýþðÿíäÿí
ñîíðà äèíÿ èíàìûíû èòèðìèøäè. Ñîíðà î ÿëàâÿ åëÿäè:
— Ïàíåëó äöç äàíûøûá. Ýöíàùñûç àäàìûí ýþçëÿðè
÷ûõàðûëûðñà, õðèñòèàí йа äèíäÿí öç äþíäÿðìÿëèäèð, éà äà
ýþçëÿðèíèí ÷ûõàðûëìàñûíà ðàçû îëìàëûäûð.
Òàðóíóí áó ôèêðè ñîíðàêû áÿäáÿõò ùàäèñÿëÿðèí, éàõóä
Ïàíåëóíóí ÷ûõûøûíûí úàìààòà ãÿðèáÿ ýþðöíìÿñèíèí ñÿáÿ-
áèíè èçàù åäèðìè, ýþðÿñÿí? Ñîíðà áó âÿçèééÿòÿ áàõàðûã.
Ìоèçÿäÿí áèð íå÷ÿ ýöí ñîíðà Ïàíåëó, äîüðóäàí äà,
êþ÷ìÿê ôèêðèíÿ äöøäö. Õÿñòÿëèéèí åëÿ áèð äþâðö èäè êè,
øÿùÿðäÿ áèð éåðäÿí áàøãà éåðÿ êþ÷ÿíëÿðèí ñàéû àðòìûøäû.
Òàðó ìåùìàíõàíàäàí ÷ûõûá Ðéþíöí åâèíÿ êþ÷äöéö
êèìè, Ïàíåëó äà êèëñÿíèí îíà âåðäéè ìÿíçèëè òÿðê åäèá,
êèëñÿéÿ òåç-òåç ýÿëÿí âÿ ùÿëÿëèê õÿñòÿëèéÿ òóòóëìàìûø
áèð ãàðûíûí åâèíÿ êþ÷äö. Ãàðûíûí åâèíÿ éûüûøàðêÿí êåøèø
áÿðê éîðóëìóø âÿ êÿäÿðëÿíìèøäè. Åëÿ áó âÿçèééÿòèíÿ
ýþðÿ äÿ ãàðûíûí ýþçöíäÿí äöøìöøäö. Ãàðû ñåâèíÿ-
ñåâèíÿ ìöãÿääÿñ Îäèëèí ïåéüÿìáÿðëèéèíин äöçýöí
îëäóüóíäàí äàíûøäûüû âàõò êåøèø ãûëûãñûç îëäóüóíà эюря
áèð àç ÿñÿáè úàâàá âåðìèøäè. Ñîíðà êåøèø íÿ ãÿäÿð ÷àëûø-
ñà äà, ãàðûíûí êþíëöíö àëà áèëìÿìèøäè. Ãàðû îíäàí êöñ-
ìöøäö. Ùÿð àõøàì þçöíöí úöðáÿúöð òèêìÿëÿðëÿ áÿçÿ-

202
IV ÔßÑÈË

äèëìèø îòàüûíà êå÷ìÿçäÿí ÿââÿë êåøèø ãàðû èëÿ ñàëà-


ìàòëàøûð, ãàðû èñÿ öçöíö îíà ÷åâèðìÿäÿí: “Эåúÿíèç õåéðÿ
ãàëñûí, êåøèø àòà”, — äåéÿ ìûçûëäàéûðäû. Áåëÿ àõøàìëàð-
äàí áèðèíäÿ éàòìàüà ýåäÿðêÿí êåøèø ùèññ åòäè êè, íå÷ÿ
ýöíäÿí áÿðè äóéäóüó öçýöíëöê ãûçäûðìà âÿ áàøàüð-
ñûíà ÷åâðèëèá.
ßùâàëàòûí ýåðèñèíè ãàðûíûí þçö ñþéëÿéèá. Åðòÿñè ýöí
ñÿùÿð î, àäÿòè öçðÿ, òåç ãàëõûáìûø. Êåøèøèí îòàãäàí ÷ûõ-
ìàäûüûíû ýþðöá òÿÿúúöáëÿíèá, õåéëè òÿðÿääöä åëÿéÿí-
äÿí ñîíðà ãàïûíû äþéöá. Êåøèø ùÿëÿ äÿ éàòàüûíäà èìèø,
ýåúÿíè éàòìàéûáìûø, ýþðêÿìè äÿ õåéëè äÿéèøèáìèø. Ãàðû-
íûí äåäèéèíÿ ýþðÿ, î, ùÿêèì ÷àüûðìàüû ìÿñëÿùÿò ýþðöá,
êåøèø èñÿ àúûãëû ñÿñëÿ åòèðàç åäèá. Ãàðû îòàãäàí ÷ûõìàëû
îëóá. Õåéëè ñîíðà êåøèø ãàðûíû è÷ÿðè ÷àüûðûá, ñÿðò äàíûøû-
üûíà ýþðÿ öçðõàùëûã åäÿíäÿí ñîíðà áèëäèðèá êè, îíóí
õÿñòÿëèéè таун äåéèë, öìóìè éîðüóíëóãäàí áó ýöíÿ
äöøöá, òåçëèêëÿ ñàüàëàúàã. Ãàðû èñÿ úàâàá âåðèá êè, î,
ùÿêèì ÷àüûðìàüû ìÿñëÿùÿò ýþðÿðêÿí таун ãîðõóñóíó
àüëûíà ýÿòèðìÿéèá, ÷öíêè þç òàëåйèíè Òàíðûéà òàïøûðûá,
þçöíö úàâàáäåù ñàéäûüûíà ýþðÿ êåøèøèí ñàüëàìëûüû
ãåéäèíÿ ãàëûáìûø. Êåøèø áàøãà áèð ñþç äåìÿäèéèíÿ ýþðÿ
ãàðû éåíÿ äÿ ùÿêèì ÷àüûðìàã ìÿñëÿùÿòèíè òÿêðàð åäèá.
Êåøèø éåíÿ åòèðàç åäèá, àììà åòèðàçûíû ÿñàñëàíäûðäûüû
ñþçëÿð ãàðûéà àíëàøûëìàç ýþðöíöá. Ãàðû êåøèøèí ãûçäûð-
ìàñûíû ñàëìàã ö÷öí äÿðìàí îòëàðû äÿìëÿéèá.
Áåëÿ áèð âÿçèééÿòäÿ þç âÿçèôÿñèíè äÿãèãëèêëÿ éåðèíÿ
éåòèðìÿê ãÿðàðûíà ýÿëìèø ãàðû ùÿð èêè ñààòäàí áèð êåøèøÿ
áàø ÷ÿêèðìèø. Êåøèøèí úàíûíäàêû äàðûõìà ãàðûíû òÿÿúúöá-
ëÿíäèðèðìèø. Î ýàù éîðüàíû êÿíàðà àòûð, ýàù öñòöíö þðòöð,
òåç-òåç ÿëè èëÿ àëíûíûí òÿðèíè ñèëèð, ýàù äà àçàúûã ãàëõàðàã
áîüóã õûðûëòû èëÿ þñêöðöð, ñèíÿñèíè òÿìèçëÿìÿéÿ ÷àëûøûðäû.
Þñêöðÿíäÿ åëÿ áîüóëóðäó êè, åëÿ áèë, áîüàçûíäà ïàì-
áûã òûõàúëàð âàðäû. Ùÿð äÿôÿ þñêöðÿê àðà âåðÿíäÿ êåøèø
ùàëñûç áèð ùÿðÿêÿòëÿ éåðèíÿ óçàíûð, ñîíðà éåíÿ àçàúûã
äèêÿëèá ýþçëÿðèíè èðÿëèéÿ çèëëÿéèð, åëÿ áèë, ñèíÿñèíèí ñÿñèíÿ

203
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ãóëàã àñûðäû. Ãàðû êåøèøè èíúèäÿúÿéèíäÿí ãîðõóá ùÿêèì


÷àüûðìàã ãÿðàðûíà ýÿëÿ áèëìèðäè. Ôèêèðëÿøèðäè êè, õÿñòÿëèê,
äîüðóäàí äà, àäè áèð ãûçäûðìà îëà áèëÿð.
Àõøàìà òÿðÿô ãàðû êåøèøè äèëÿ òóòóá áèð àç äàíûøäû-
ðàíäàí ñîíðà éåíÿ äÿ ùÿêèì ÷àüûðìàüû ìÿñëÿùÿò áèëäè.
Êåøèø áàøûíû ãàëäûðûá òþâøöéÿ-òþâøöéÿ ãÿòè ñÿñëÿ äåäè
êè, ùÿêèì ÷àüыðûëìàñûíû ëàçûì áèëìèð. Ñîíðà ãàðû ãÿðàðà
àëäû êè, ñàáàù ñÿùÿðÿ ãÿäÿð ýþçëÿéÿð, ÿýÿð âÿçèééÿòè
éàõøûëàøìàñà, þçö ùÿêèì ÷àüûðàð. Ðàíñäîã àýåíòëèéèнин
ðàäèî âàñèòÿñèëÿ ùÿð ýöí äÿôÿëÿðëÿ åëàí åëÿäèéè òåëåôîí
íþìðÿñèíÿ çÿíý åòìÿñè êèôàéÿòäèð. Ãàðû ùÿì äÿ ôèêèð-
ëÿøìèøäè êè, ýåúÿíè êåøèøèí éàíûíäà îòóðóá îíà ãóëëóã
åäÿúÿê. Àììà àõøàì êåøèøÿ äÿðìàí îòó äÿìëÿéèá
âåðÿíäÿí ñîíðà áèð àç óçàíûá äèíúÿëìÿê èñòÿìèø, áÿðê
éóõóéà ýåäèá áèð äÿ ñÿùÿð îéàíìûøäû. Îéàíàí êèìè äÿ
êåøèøèí îòàüûíà ãà÷ìûøäû.
Êåøèø éåðèíäÿ äèíìÿçúÿ óçàíûáìûø. Äöíÿíêè àúû
þñêöðÿêëÿð êÿäÿðëè áèð ñöñòëöêëÿ ÿâÿç îëóíóá, êåøèø ýþç-
ëÿðèíè áàøû öñòöíäÿêè ÷èë÷ûðàüûí ãîòàçëàðûíà çèëëÿéèá ãàëûá-
ìûø. Ãàðû è÷ÿðè ýèðÿíäÿ îíà òÿðÿô ÷åâðèëèá. Ãàðû ùèññ åäèá
êè, êåøèø òàãÿòäÿí äöøöá. Î ùàë-ÿùâàë òóòàíäà êåøèø
äåéèá êè, âÿçèééÿòè éàõøû äåéèë, ùÿêèì ÷àüûðìàãäàíñà,
õÿñòÿõàíàéà çÿíý åòìÿê ëàçûìäûð. Ýÿëèá ãàéäà öçðÿ
îíó àïàðñûíëàð. Ãàðû ãîðõóéà äöøÿðÿê çÿíý åòìÿéÿ
ãà÷ûá.
Ðéþ ýöíîðòà ýÿëèá ÷ûõûá. Ãàðûíûí ñþùáÿòèíÿ ãóëàã
àñàíäàí ñîíðà äåéèá êè, Ïàíåëó äöç ãÿðàðà ýÿëèáìèø,
ùÿêèì ÷àüûðìàüûí ÿùÿìèééÿòè éîõ èìèø. Êåøèø îíó äà
ëàãåéä áèð áàõûøëà ãàðøûëàйûб. Ïàíåëóíó ìöàéèíÿ åäян
Рйю éà âÿçи, éà äà úèéÿð тауну ÿëàìÿòëÿðè òàïà áèëìÿ-
éÿíäÿ òÿÿúúöáëÿíèб. Éàëíûç áîüóëìà âÿ þñêöðÿê øöáùÿ
äîüóðóðäó. Àììà íÿáçè åëÿ çÿèô èäè êè, ñàüàëàúàüûíà
öìèä àçàëûðäû. Ðéþ Ïàíåëóéà äåäè:
— Ñèçäÿ õÿñòÿëèéèí ÿñàñ ÿëàìÿòëÿðè äóéóëìóð. Àììà
áèð àç øöáùÿ âàð, ýÿðÿê ñèçè õÿñòÿõàíàéà àïàðàì.

204
IV ÔßÑÈË

Ïàíåëó öçýöí, íÿçàêÿòëè áèð òÿáÿññöìëÿ îíà áàõäû.


Ùÿêèì ÷ûõûá çÿíý åäÿíäÿí ñîíðà éåíÿ îòàüà ãàéûòäû.
Î, Ïàíåëóéà áàõûá ìöëàéèì ñÿñëÿ äåäè:
— Ìÿí ñèçèí éàíûíûçäà ãàëàúàüàì.
Êåøèø òÿðïÿíèá öçöíö Ðéþéÿ òÿðÿô ÷åâèðäè. Ýþçëÿðèíÿ
ìåùðèáàí áèð èôàäÿ ãîíìóøäó. Дили топуг вура-вура
äàíûøìàüà áàøëàäû.
— Ñàü îëóí. Àììà êåøèøëÿðèí äîñòó îëìóð. Îíëàð
áöòöí ùèññëÿðèíè Òàíðûéà ùÿñð åäèðëÿð.
Êåøèø ÷ÿòèíëèêëÿ äàíûøäûüûíà ýþðÿ ñþçëÿðèíäÿ òÿÿññöô
ùèññè îëóá-îëìàäûüûíû àéûðä åòìÿê ÷ÿòèí èäè.
Ñîíðà î, ÷àðïàéûíûí áàø òÿðÿôèíäÿí àñûëìûø õà÷û
èñòÿäè, õà÷û ÿëèíÿ àëûá äèíìÿçúÿ áàõäû.
Õÿñòÿõàíàäà Ïàíåëó àüçûíû à÷ûá êÿëìÿ êÿñìÿäè.
Ùÿêèìëÿðèí ìöàéèíÿ âÿ äàâà-äÿðìàíûíà äèíìÿçúÿ
èìêàí âåðñÿ äÿ, õà÷û ÿëèíäÿí áóðàõìàäû. Îíóí âÿçèé-
éÿòè äÿéèøèðäè. Ðéþ øöáùÿ è÷èíäÿ ãàëìûøäû. Õÿñòÿëèê тау-
на ùÿì îõøàéûðäû, ùÿì äÿ îõøàìûðäû. Ñîí âàõòëàð, åëÿ
áèë, õÿñòÿëèéèí þçö ÿëàìÿòëÿðèíè äÿéèøìÿéÿ áàøëàìûøäû.
Àììà ñîíðà ìÿëóì îëäó êè, Ïàíåëóíóí âÿçèééÿòèíÿ áó
øöáùÿíèí äÿõëè éîõ èìèø.
Îíóí ãûçäûðìàñû ãàëõäû. Þñêöðÿê ýåòäèêúÿ àüûðëàøûá
áöòöí ýöíö ÿçàá âåðäè. Íÿùàéÿò, àõøàìöñòö êåøèø
þñêöðÿíäÿ áîüàçûíäàêû òûõàú ÷ûõäû. Áó, ãûðìûçû áèð
äöéöнòö èäè. Ãûçäûðìàäàí éàíàí êåøèøèí ýþçëÿðèíäÿ
èôàäÿñèç áèð áîøëóã éàðàíìûøäû. Åðòÿñè ýöí ñÿùÿð îíó
þëìöø ýþðäöëÿð. Áàøû ÷àðïàéûäàí ñàëëàíìûøäû, ýþçëÿðè
äÿ ÿââÿëêè êèìè èôàäÿñèç èäè. Êåøèøèí þëöì âÿðÿãèíÿ áåëÿ
áèð ãåéä ÿëàâÿ åòäèëÿð: “Øöáùÿëè ùàë”.

***
Áóèëêè ïàéûç ÿââÿëêè èëëÿðèíêèíÿ áÿíçÿìÿäè. Ùàâà
øûëòàãëûã åäèðäè. Ñîí èñòèëÿð ãÿôèëäÿí êÿñèëäè âÿ ùàâà
ñÿðèíëÿøäè. ßââÿëêè ïàéûçëàðäà äà êöëÿê ãàëõûðäû, àììà

205
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

áó ïàéûç êöëÿê àðà âåðìèðäè. Èðè áóëóä ïàð÷àëàðû ýþéäÿ


ãà÷ûøûð, åâëÿðèí öñòöíÿ êþëýÿ ñàëûð, áóëóä óçàãëàøàíäà
èñÿ à÷ûã íîéàáð ñÿìàñûíäàí éåðÿ ñîéóã ÷þêöðäö. Áÿçè
àäàìëàð ïëàø ýåéинìÿéÿ áàøëàìûøäûëàð. Àììà ãÿðèáÿ
áèð úÿùÿò äÿ öçÿ ÷ûõìûøäû: ãÿçåòëÿð éàçìûøäû êè, èêè éöç
èë ÿââÿë, Úÿíóáäà таун zamanы ùÿêèìëÿð þçëÿðèíè ãîðó-
ìàã ö÷öí éàüëàíìûø ïàð÷àäàí ïàëòàð ýåéèðëÿðìèø.
Òàúèðëÿð áó ìÿëóìàòäàí èñòèôàäÿ åäèá äÿáäÿí дцшмцш
ùàâà êå÷èðìÿéÿí ñèíòåòèê ýåéèìëÿðè öçÿ ÷ûõàðìûøäûëàð.
Ïàéûçûí ýÿëèøè ùÿð úÿùÿòäÿí äóéóëñà äà, êþùíÿ
ãÿáèðèñòàíëàðäà äóéóëìóðäó. Êå÷ÿí èëëÿð ïàéûçäà õàòèðÿ
ýöíö ãÿáèðèñòàíà ýåäÿí òðàìâàéû õðèçîíòåì èéè áöðö-
éöðäö, ãàäûíëàð ãÿáèðèñòàíà ýåäèð, ÿçèç ìÿðùóìëàðûíûí
ãÿáèðëÿðèíè ýöë-÷è÷ÿéÿ ãÿðã åäèðäèëÿð. Óçóí àéëàð áîéó
éàääàí ÷ûõàí ãÿáèðëÿð õàòèðÿ ýöíö ñåâèíúÿê îëóðäó.
Àììà áó èë ùå÷ êèì þëöëÿðè éàäà ñàëìàã èñòÿìèðäè.
Äàùà äîüðóñó, þëöì âÿ þëöëÿð ùàãäà ôèêèðëÿøìÿêäÿí
áåçìèøäèëÿð. ßââÿëêè êèìè ãÿáèðèñòàíà ýåäèá ãöññÿëè,
ùÿçèí ùèññëÿð êå÷èðìÿéÿ, óíóäóëìóø ìÿðùóìäàí èë
áàøûíäà öçðõàùëûã åòìÿéÿ èìêàí éîõ èäè. Þëöëÿðè óíóò-
ìàüà ÷àëûøûðäûëàð. Áó èë þëöëÿðя õàòèðÿ ýöíö êå÷èðèëìèðäè.
Òàðóíóí ôèêðèíúÿ, ñîí âàõòëàð êèíàéÿ èëÿ äàíûøìàüà áàø-
ëàìûø Êîтòàðûí äåäèéè êèìè, áó èëèí ùÿð ýöíö þëöëÿð ýöíö
ñàéûëûðäû.
Êðåìàòîðèëÿðäÿ таунун àòÿøôÿøàíëûüû ýåòäèêúÿ ýöú-
ëÿíèðäè. Äîüðóäóð, þëÿíëÿðèí ñàéû àðòìûðäû. Àììà àäàìà
åëÿ ýÿëèðäè êè, таун þçöíÿ ìÿñêÿí ñàëûá ðàùàòëàíûá âÿ
ìöâàôèã ïðîãðàì öçðÿ èø ýþðöð. Áàøû ÷ûõàí àäàìëàðûí
äåäèéèíÿ ýþðÿ, åëÿ áóíóí þçö éàõøû úÿùÿò èäè. Þëÿíëÿðèí
ñàéûíûí ýöíö-ýöíäÿí àðòûá ñîíðà ñàáèò áèð âÿçèééÿòÿ
÷àòìàñû ùÿêèì Ðèøàðûí õîøóíà ýÿëèðäè. Î, ñàáèòëèéè ýþñ-
òÿðÿí ðÿãÿìëÿðÿ áàõûá äåéèðäè: “Áàõ, áó éàõøûäûð, ýþçÿë
ðÿãÿìäèð”. Îíóí ôèêðèíúÿ, õÿñòÿëèê þçöíöí éöêñÿê ìÿð-
ùÿëÿñèíÿ ÷àòìûøäûð âÿ áóíäàí ñîíðà àíúàã àøàüû åíÿ
áèëÿð. Î ùÿì äÿ Êàñòåëèí äöçÿëòäèéè éåíè ñåðóì äÿðìàíû-

206
IV ÔßÑÈË

íûí õåéðèíäÿí äàíûøûðäû. ×öíêè ùÿìиí äÿðìàí, äîüðó-


äàí äà, ýþçëÿíèëìÿç óüóðëàð ãàçàíìàüà áàøëàìûøäû.
Ãîúà Êàñòåë áó òÿðèôèí ÿëåéùèíÿ ÷ûõìàñà äà, áèëäèðèðäè
êè, ùÿëÿ äÿãèã áèð ñþç äåìÿê îëìàç, òàðèõè åïèäåìèéàëàð
âàõòû äà áåëÿ ýþçëÿíèëìÿç äÿéèøèêëèêëÿð áàø âåðèá. ×îõ-
äàíäûр ïðåôåêò èäàðÿñè úàìààòà öðÿê-äèðÿê âåðÿ áèëÿúÿê
õÿáÿðëÿð éàéìàã èñòÿñÿ äÿ, таун áóíà èìêàí âåðìèðäè.
Ñîí ýþñòÿðèúèëÿðäÿí öðÿêëÿíìèø ðÿùáÿðëèê èñòÿéèðäè êè,
ùÿêèìëÿðè òîïëàéûá ôèêèðëÿðèíè þéðÿíñèí âÿ âÿçèééÿòèí
éàõøûëàøìàñû ùàãäà ìÿëóìàò éàéñûí. Àììà èø åëÿ ýÿòèð-
äè êè, õÿñòÿëèéèí ñàáèòëÿøäèéè áèð âàõòäà ùÿêèì Ðèøàðûí
þçö õÿñòÿëèéÿ ãóðáàí ýåòäè.
Áó áÿä õÿáÿð ðÿùáÿðëèéèí ñåâèíúèíè àëò-öñò åòäè âÿ
îíëàð ÿââÿëêè áÿäáèíëèéÿ ãàéûòäûëàð. Êàñòåë èñÿ þç äÿðìàíû
öçÿðèíäÿ èøèíè äàéàíäûðìûðäû. Øÿùÿðäÿ åëÿ áèð ìöÿññèñÿ
éîõ èäè êè, õÿñòÿõàíàéà, éàõóä äöøÿðýÿéÿ ÷åâðèëìÿñèí.
Ùÿëÿëèê òÿêúÿ ïðåôåêò èäàðÿñèíÿ òîõóíìàìûøäûëàð, ÷öíêè
éûüûíúàã êå÷èðìÿéÿ áàøãà áèð éåð ãàëìàìûøäû. Ùÿìиí
äþâðäÿ таунун âÿçèééÿòè ìöÿééÿí ãÿäÿð ñàáèòëÿøäèéèíÿ
эюря Ðéþíöí ñàíèòàð äÿñòÿëÿðèíèí èøè äÿ ÿââÿëêè êèìè
ýöíö-ýöíäÿí àüûðëàøìûðäû. Ùÿêèìëÿð âÿ îíëàðûí êþìÿê-
÷èëÿðè àüûð èøëÿðèí äàùà äà àüûðëàøàúàüû ãîðõóñóíäàí
÷ûõìûøäûëàð. Èíäè áó ÿçàáëû èøè ñÿëèãÿ èëÿ äàâàì åòäèðìÿê
ëàçûì èäè. Õÿñòÿëèéèí àüúèéÿð ôîðìàñû åëÿ ñöðÿòëÿ àðòûðäû
êè, åëÿ áèë, úèéÿðëÿðÿ äîëìóø õÿñòÿëèê ãûüûëúûìëàðûíû êöëÿê
öôöðöá êþçÿðäèðäè. Ãàí ãóñàí áó õÿñòÿëÿð ÷îõ éàøàìûð-
äûëàð. Õÿñòÿëèéèí áó ôîðìàñû äàùà òåç éîëóõà áèëÿðäè.
Àììà áó áàðÿäÿ äÿ ìöòÿõÿññèñëÿðèí ôèêðè ìöõòÿëèô èäè.
Ùÿð åùòèìàëà ãàðøû òèáá èø÷èëÿðè ùÿëÿ äÿ ãàç ìàñêàëàðûí-
äàí èñòèôàäÿ åäèðäèëÿð.
Àüúèéÿð ôîðìàñûíûí àðòìàñû áåëÿ òÿñÿââöð éàðàäà
áèëÿðäè êè, õÿñòÿëèéèí þçö äÿ àðòûá. Àììà õÿñòÿëèéèí øèøëè
éàðà ôîðìàñûíûí àçàëìàñû âÿçèééÿòè áÿðàáÿðëÿøäèðèðäè.
ßðçàüûí ýåòäèêúÿ ãûòëàøìàñû äà áþéöê íàðàùàòëûã
éàðàäûðäû. Äöêàíëàðäàí éîõà ÷ûõìûø âàúèá ÿðçàã ìàëëàðûíû

207
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

àëâåð÷èëÿð îä ãèéìÿòèíÿ ñàòûðäûëàð. Êàñûá àèëÿëÿð ÷îõ ïèñ


âÿçèééÿòÿ äöøìöøäöëÿðñÿ äÿ, âàðëûëàð èñòÿäèêëÿðè ÿðçàüû
òàïûá àëà áèëèðäèëÿð. Таун àäàìëàð àðàñûíäà áÿðàáÿðëèéè áÿð-
ïà åòìÿêäÿíñÿ, ùàãñûçëûüû äàùà äà àðòырìûøäû. Äîüðó-
äóð, þëöìäÿ áÿðàáÿðëèê ãàëûðäû, àììà áåëÿ áÿðàáÿðлèéè
ùå÷ êèì àðçó åëÿìèðäè. Àúëûãäàí ÿçàá ÷ÿêÿí êàñûáëàð
àçàäëûã, óúóç ÷þðÿê òàïûëàí êÿíàð øÿùÿð âÿ êÿíäëÿð
ùàãäà äàùà ÷îõ ôèêèðëÿøèðäèëÿð. Îíëàð ùàãñûç äà îëñà
äöøöíöðäöëÿð êè, èíäè êè îíëàðû éåäèðäÿ áèëìèðëÿð, øÿùÿð-
äÿí ÷ûõìàëàðûíà èúàçÿ âåðìÿëèäèðëÿð. Øÿùÿðäÿ áåëÿ áèð
øöàð éàéûëìûøäû: “Éà ÷þðÿê âåðèí, éà äà àçàäëûã”. Áó
øöàðû ýàù äèâàðëàðà éàïûøäûðûð, ýàù äà ïðåôåêò èäàðÿñèíèí
ãàðøûñûíäà ãûøãûðûðäûëàð. Áó ñþç-ñþùáÿò ãàðûøûãëûã éàðàäûá
òåç êÿñèëñÿ äÿ, îíóí úèääè íÿòèúÿëÿð âåðÿ áèëÿúÿéèíè ùàìû
áàøà äöøöðäö.
Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, ãÿçåòëÿð àëäûãëàðû öìèäâåðèúè
õÿáÿðëÿðè éàéìàüà ÷àëûøûðäû. Îíëàðû âÿðÿãëÿéÿíäÿ îõó-
ìàã îëàðäû êè, ÿùàëè “íöìóíÿâè ñàêèòëèê” âÿ òÿìêèí
íöìàéèø åòäèðèð. Ùÿð ñèððè ìÿëóì îëàí ãàïàëû áèð øÿùÿðäÿ
“íöìóíÿâè” äàâðàíûøûí ìþâúóä îëìàñûíà øöáùÿ åäÿí
äÿ éîõ èäè. Áóðàäàêû ñàêèòëèê âÿ òÿìêèíè äàùà éàõûíäàí
äóéìàã ö÷öí ðÿùáÿðëèéèí òÿøêèë åòäèéè êàðàíòèí åâëÿðè âÿ
äöøÿðýÿëÿðäÿí áèðèíÿ áàø ÷ÿêìÿê êèôàéÿò èäè. Áèç þçö-
ìöç ùÿìиí éåðëÿðäÿ îëìàäûüûìûçäàí Òàðóíóí éàçäûã-
ëàðûíà ìöðàúèÿò åäèðèê.
Òàðó þç ýöíäÿëèéèíäÿ äöøÿðýÿéÿ ÷åâðèëìèø øÿùÿð
ñòàäèîíóíà Ðàìáåðëÿ áèðýÿ áàø ÷ÿêìÿñèíè òÿñâèð åäèá.
Ñòàäèîí øÿùÿðèí ãóðòàðàúàüûíäà éåðëÿøèð. Áèð éàíûíäàí
òðàìâàé éîëó êå÷èð. Éàíëàðû ùöíäöð áåòîí áàðûëàðëà áàü-
ëàíûá. Äþðä ýèðèø ãàïûñûíà äöçöëìöø ãàðîâóë÷óëàð áóðà-
äàí ãà÷ìàã èñòÿéÿíëÿðèí éîëóíó êÿñìèøäèëÿð. Ùÿì äÿ
êè áàðûëàð ÷îõ ùöíäöð îëäóüóíдан êàðàíòèíÿ ñàëûíìûø
áÿäáÿõòëÿðèí ýöçÿðàíûíы ÷þëäÿí ùå÷ êÿñ ýþðÿ áèëìÿçäè.
È÷ÿðèäÿêèëÿð èñÿ ñÿùÿð âÿ àõøàì áàðûíûí î öçöíäÿí êå÷ÿí
òðàìâàéëàðûí ñÿñèíÿ ãóëàã àñûð âÿ ôèêèðëÿøèðäèëÿð êè, ìÿù-

208
IV ÔßÑÈË

ðóì îëäóãëàðû ôÿàë ùÿéàò áèð íå÷ÿ àääûìëûãäà, áàðûíûí î


öçöíäÿ äàâàì åäèð, áó ùöíäöð áàðû äà, åëÿ áèë, ìöõòÿëèô
ïëàíåòëÿðäÿ îëàí èêè éàä àëÿìèí àðàñûíà ÷ÿêèëìèøäè.
Òàðó èëÿ Ðàìáåð ñòàäèîíà áàçàð ýöíö ýöíîðòàäàí
ñîíðà ýåòìèøäèëÿð. Ôóòáîë÷ó Ãîíçàëåñ äÿ îíëàðûí éàíûí-
äà èäè. Ðàìáåð îíóíëà ýþðöøöá ñòàäèîíà íþâáÿ èëÿ
ãàðîâóë÷ó èøëÿìÿéÿ ðàçû ñàëìûøäû. Èíäè îíó äöøÿðýÿíèí
ðÿèñèíÿ òÿãäèì åòìÿê èñòÿéèðäè. Ýöíîðòàäàí ñîíðà îíëàð
ýþðöøÿíäÿ Ãîíçàëåñ äåéèá êè, таундан ÿââÿë, àäÿòÿí,
áó âàõòëàð èäìàí ïàëòàðûíû ýåéèá ñòàäèîíäà ôóòáîë îéíà-
éûðìûø. Èíäè ñòàäèîí äöøÿðýÿéÿ ÷åâðèëäèéè цчцн Ãîí-
çàëåñ ÷îõ äàðûõûðìûø. Åëÿ ãàðîâóë÷óëóã åòìÿéÿ ðàçûëàø-
ìàñûíà äà, ÿñàñÿí, áó äàðûõìà ñÿáÿá îëóá. Î ùÿì äÿ
øÿðò ãîéóá êè, àíúàã ùÿôòÿíèí ñîí ýöíëÿðè ãàðîâóë÷óëóã
åäÿúÿê. Ùàâà àëà áóëóäëó îëäóüóíà эюря Ãîíçàëåñ
ýþéÿ áàõûá òÿÿññöôëÿ äåéèá êè, éàõøû ôóòáîë ùàâàñûäûð.
Éîë áîéó ôóòáîë õàòèðÿñèíè éàäà ñàëан Ãîíçàëåñ îéóíà
ùàçûðëûãäàí, ÿëâàí êþéíÿêëÿð ýåéìèø ôóòáîë÷óëàðûí éàøûë
ìåéäàíäà ãà÷ûøìàñûíäàí, ôàñèëÿ âàõòû è÷äèéè ëèìîíàäûí
ñÿðèíëèéèíäÿí äàíûøûðìûø. Î ùÿì äÿ éîëáîéó ðàñò ýÿëäèéè
õûðäà äàøëàðû àéàüû èëÿ âóðóá ó÷óðóðìóø. Ãîíçàëåñ âóð-
äóüó äàøëàðû êàíàëèçàñèéà äÿëèêëÿðèíÿ ñàëìàüà ÷àëûøûð,
äàø äÿëèéÿ äöøÿíäÿ: “Щåñàá áèð-ñûôûð îëäó”, — äåéèðìèø.
Î, àüçûíäàêû ñèãàðåòè äÿ ÷ÿêèá ãóðòàðàíäàí ñîíðà
ùàâàéà àòàðàã àéàüû èëÿ âóðóá. Íÿùàéÿò, îíëàð ñòàäèîíà
éàõûíëàøàíäà êè÷èê ìåéäàíäà ôóòáîë îéíàéàí óøàãëàðûí
òîïó îíëàðà òÿðÿô ýÿëèá, Ãîíçàëåñ äÿãèã çÿðáÿ èëÿ òîïó
óøàãëàðà ãàéòàðûá.
Îíëàð ñòàäèîíà ýèðäèëÿð. Ñòàäèîíóí òðèáóíàëàðû àäàìëà
äîëó èäè. Ìåéäàíäà èñÿ éöçëÿðъÿ ãûðìûçû ðÿíýëè ÷àäûð
äöçöëìöøäö. Àäàìëàð ýöíäöçëÿð èñòèäÿí âÿ éàüûøäàí
ãîðóíìàã ö÷öí òðèáóíàëàðäà îòóðóð, àõøàìëàð èñÿ ÷àäûð-
ëàðà ãàéûäûðдыëàð. Òðèáóíàëàðûí àëòûíäà äóøõàíàëàð èøëÿ-
éèðäè. Îðàäàêû ýåéèì îòàãëàðûíû èñÿ èäàðÿ âÿ òèáá îòàã-
ëàðûíà ÷åâèðìèøäèëÿð. Êàðàíòèíäÿêèëÿðèí ÷îõó òðèáóíàëàðäà

209
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

îòóðìóøäó. Áÿçèëÿðè ñÿêèëÿðäÿ ýÿçèíèð, áÿçèëÿðè èñÿ ÷àäû-


ðûí ãàáàüûíäà îòóðóá íÿéÿ ýÿëäè ìàò-ìàò áàõûðäûëàð.
Òðèáóíàäàêûëàð, åëÿ áèë, îòóðóá íÿ èñÿ ýþçëÿéèðäèëÿð. Òàðó
Ðàìáåðäÿí ñîðóøäó:
— Áóíëàð áöòöí ýöíö íÿ åäèðëÿð?
— Ùå÷ íÿ.
Äîüðóäàí äà, áó ãÿäÿð àäàìûí ùàìûñû áîø-áиêàð
ôûðëàíûðäû. Þçö äÿ áó òöíëöêäÿ ãÿðèáÿ áèð ñöêóò ùþêì
ñöðöðäö. Ðàìáåð äåäè:
— Èëê ýöíëÿð ñþç-ñþùáÿò ÷îõ îëóðäó. Ñîíðàëàð ùàìû
ñóñìàüà àäÿò åëÿéèá.
Òàðó ýöíäÿëèéèíäÿ éàçûðäû êè, áó àäàìëàðûí âÿçèééÿ-
òèíè àíëàìàã ÷ÿòèí äåéèëìèø. Îíëàð áöòöí ýöíö ÷àäûðäà
îòóðóá ìèë÷ÿêëÿðèí âûçûëòûñûíà ãóëàã àñûð, îðà-áóðàëàðûíû
ãàøûéûð, ñþùáÿòÿ ãóëàã àñàí áèð àäàì òàïàíäà èñÿ öðÿê-
ëÿðèíè äåøÿí ãÿçÿá âÿ ãîðõó äîëó úöìëÿëÿðè îíóí öñòöíÿ
éàüäûðûðëàðìûø. Àììà åëÿ êè äöøÿðýÿ àäàìëà äîëóб, ñþù-
áÿòÿ ãóëàã àñàí àçàëûá, щàìû ñóñóð âÿ áèð-áèðèíäÿí
åùòèéàò åäèðìèø. Áîç ñÿìàíûí þçöíäÿí äÿ ãûðìûçû ÷àäûð-
ëàðûí öçÿðèíÿ ãîðõó éàüûðäû.
Åëÿ áèë, áóðàäàêûëàðûí ùàìûñû ãîðõó è÷èíäÿ èäè. Áèð ùàëäà
êè îíëàðû úàìààòäàí àéûðìûøäûëàð, äåìÿëè, íÿ èñÿ áèð ñÿáÿá
âàðäû. Èíäè ùàìû áèð-áèðèíèí öçöíäÿí ùÿìиí ñÿáÿáè àðàéûð.
Òàðó öçöíÿ áàõäûüû ùÿð êÿñèí ýþçöíäÿ àéðûëûüûí ãöññÿñèíè
äóéóá. Áóðàäà áöòöí ôèêèðëÿðèí àõûðû þëöìÿ úàëàíäûüûíà
эюря ùå÷ êèì ôèêèðëÿøìÿê èñòÿìèð. Ùàìû, åëÿ áèë, èñòèðà-
ùÿòäÿ èäè. Òàðó éàçûðäû: “ßí ïèñ úÿùÿò áó èäè êè, àäàìëàð
óíóäóëìóøäóëàð âÿ óíóäóëäóãëàðûíû áèëèðäèëÿð”. Òàíûøëàð
áàøãà ãàéüûëàðûí ÷îõëóüóíäàí óíóòìóøäóëàð. Ñåâÿíëÿð
èñÿ îíëàðû áó âÿçèééÿòäÿí ãóðòàðìàã ö÷öí áöòöí ýöíö
úàíôÿøàíëûã åòäèêëÿðèíÿ ýþðÿ îíëàðûí þçëÿðèíè óíóäóðäóëàð.
Áó äà àäè áèð ùàë èäè. Àììà íÿùàéÿò, áåëÿ ìÿëóì îëóðäó
êè, ùå÷ êèì ùå÷ êÿñ ùàãäà ôèêèðëÿøìÿéÿ ìàúàë òàïìûð âÿ
åëÿ áóíóí þçö äÿ ÿí áþéöê áÿäáÿõòëèê èäè. Áèð àäàì
ùàãäà ôèêèðëÿøÿíäÿ ýÿðÿê îíó ùÿð àí éàä åäÿñÿí: íÿ åâ

210
IV ÔßÑÈË

èøëÿðè, íÿ ìèë÷ÿéèí âûçûëòûñû, íÿ éåìÿê, íÿ ãàøûíìà áó ôèêðÿ


ìàíå îëìàñûí. Àììà ìèë÷ÿê âûçûëòûñû âÿ ãàøûíìà àäàì-
ëàðà àìàí âåðìèð. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ùÿéàò àüûðëàøûð. Áóíó
äöøÿðýÿäÿ îëàíëàð áàøà äöøöðäöëÿð.
Îíëàðû ñòàäèîíäà ãàðøûëàéàí ìöäèð äåäè êè, úÿíàá
Îòîí îíëàðëà ýþðöøìÿê èñòÿéèð. Î, Ãîíçàëåñè þç îòàüûíà
þòöðöá Òàðó èëÿ Ðàìáåðè Îòîíóí éàíûíà àïàðäû. Òðèáó-
íàíûí áèð êöíúöíäÿ îòóðìóø Îòîí îíëàðû ýþðöá àéàüà
ãàëõäû. Î, ùÿìèøÿêè êèìè, ðÿñìè ýåéèìäÿ èäè. Àììà
Òàðóíóí íÿçÿðèíÿ ÷àðïäû êè, ýèúýàùëàðûíäà ñà÷û õåéëè
àüàðûá. Ìöñòÿíòèã éîðüóí ýþðöíöðäö âÿ ñþùáÿò âàõòû
áèð äÿôÿ äÿ îëñун ìöñàùèáëÿðèíèí öçöíÿ áàõìàäû. Î,
áó ýþðöøäÿí ÷îõ ìÿìíóí îëäóüóíó áèëäèðäè âÿ õàùèø
åòäè êè, ùÿêèì Ðéþéÿ îíóí òÿøÿêêöðöíö éåòèðñèíëÿð. Òàðó
èëÿ Ðàìáåð ñóñóðäóëàð. Àç ñîíðà Îòîí äåäè:
— Ýöìàí åäèðÿì êè, Æàê ÷îõ ÿçàá ÷ÿêìÿéèá.
Òàðó áèðèíúè äÿôÿ åøèäèðäè êè, Îòîí îüëóíóí àäûíû
÷ÿêèð. Î ôèêèðëÿøäè êè, Îòîí õåéëè äÿéèøèá. Ãöòáÿ ÷ÿêèëÿí
ýöíÿø áóëóäëàðûí àðõàñûíäàí ãûðìûçûìòûë øöàëàð éàéûðäû
âÿ ùÿìиí øöàëàð òðèáóíàäà îòóðìóø Òàðóýèëèí äÿ ñèôÿòè-
íèí ðÿíýèíè äÿéèøìèøäè. Òàðó úàâàá âåðäè:
— Éîõ, îüëóíóç ÿçàá ÷ÿêìÿäè.
Ñîíðà îíëàð àéàüà ãàëõûá àéðûëàíäà Îòîí ùÿëÿ äÿ
ýöíÿøèí áàòäûüû ñÿìòÿ áàõûðäû.
Òàðó èëÿ Ðàìáåð Ãîíçàëåñëÿ õóäàùàôèзëÿøìÿéÿ ýÿëÿí-
äÿ î, ãàðîâóë÷óëàðûí íþâáÿ úÿäâÿëèíÿ áàõûðäû. Ãîíçàëåñ
îíëàðûí ÿëèíè ñûõàíäàí ñîíðà ýöëöìñÿéÿðÿê äåäè:
— Èíäè ýåéèì îòàüûìûçà áàø ÷ÿêäèì, åëÿ áèð äÿéèøèê-
ëèê éîõäóð.
Àç ñîíðà ìöäèð Òàðó èëÿ Ðàìáåðè éîëà ñàëàíäà òðèáó-
íàëàðäà óúà áèð õûðûëòû åøèäèëäè âÿ ñòàäèîíóí ðàäèîñó èøÿ
äöøäö. ßââÿëëÿð îéóíëàðûí íÿòèúÿñèíè âÿ êîìàíäàëàðûí
òÿðêèáèíè åëàí åäÿí áó ðàäèî èíäè õûðûëòû èëÿ áèëäèðäè êè,
àõøàì éåìÿéè ïàéëàíûð âÿ ùàìû þç ÷àäûðûíà ãàéûòìà-
ëûäûð. Àäàìëàð òðèáóíàëàðäàí äöøöá àéàãëàðûíû ñöðöéÿ-

211
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñöðöéÿ þç ÷àäûðëàðûíà òÿðÿô ýåäèðäèëÿð. Ùàìû ÷àäûðëàðà


éûüûøàíäàí ñîíðà, àäÿòÿí, âàüçàëëàðäà èøëÿäèëÿí èêè åëåê-
òðèê àâòîìîáèëè ÷àäûðëàðûí àðàñû èëÿ ôûðëàíûá éåìÿê ïàéëà-
ìàüà áàøëàäû. Àäàìëàð þç ãàáëàðûíû ÷àäûðäàí ÷þëÿ óçà-
äûð, àâòîìîáèë äàéàíûð, õèäìÿò÷èëÿð ÷þì÷ÿëÿðè èðè ãàçàí-
ëàðà ñàëûá ãàáëàðà õþðÿê òþêöð, ñîíðà èñÿ àâòîìîáèë
ãîíøó ÷àäûðà éàí àëûðäû.
Òàðó ìöäèðÿ äåäè:
— Áóðàäà èøëÿð ìåõàíèêëÿøäèðèëèá.
— Ùÿ, éàõøû òÿøêèë îëóíóá, — ìöäèð îíëàðûí ÿëèíè ñûõûá
õóäàùàôèзëÿøäè.
Àõøàì äöøöðäö. Ìåéäàí÷à àõøàìûí ìöëàéèì èøû-
üûíà áîéàíìûøäû. Ãàøûã âÿ áîøãàáëàðûí ñÿñè ùÿð éàíû
бцрцмцшдц. Éàðàñàëàð ÷àäûðëàðûí öñòöíäÿ ôûðëàíûá óçàã-
ëàøäûëàð. Äèâàðûí î öçöíäÿí êå÷ÿí òðàìâàéûí ñÿñè åøè-
äèëäè. Ãàïûäàí ÷ûõàðêÿí Òàðó ìûçûëäàäû:
— Ìöñòÿíòèãÿ ëàï éàçûüûì ýÿëäè. Ýÿðÿê îíà êþìÿê
åäÿê. Àõû ìöñòÿíòèãÿ íåúÿ êþìÿê åäÿñÿí?

***
Øÿùÿðäÿ áàøãà áèð íå÷ÿ äöøÿðýÿ äÿ âàðäû. Àììà
îíëàðû ýþðÿ áèëìÿäèéèìèçÿ âÿ äÿãèã ìÿëóìàòûìûç
îëìàäûüûíà эюря ãàëàíëàð ùàãäà áèð ñþç äåéÿ áèëìÿðèê.
Òÿêúÿ îíó äåéÿ áèëÿðèê êè, áó äöøÿðýÿëÿðèí ìþâúóä-
ëóüó, áóðàäà ãàëàíëàðûí ÷îõëóüó, äàõèëè ðàäèîëàðûí íÿðèë-
òèñè, ùöíäöð äèâàðëàð âÿ îíëàðûí âàùèìÿñè øÿùÿð úàìà-
àòûíû äàùà ÷îõ ãîðõóéà ñàëûð, öðÿê ñûõûíòûñûíû àðòûðûðäû.
Äöøÿðýÿëÿðèí ðÿùáÿðëèéè èëÿ úàìààò àðàñûíäà ìöíàãèøÿ-
ëÿð ÷îõàëûðäû.
Íîéàáðûí àõûðûíäà ñÿùÿðëÿð ùàâà ñîéóã êå÷èðäè.
Ýöúëö éàüûøëàð ñÿêèëÿðè éóéóá-òÿìèçëÿìèøäè, ñÿìà äà
ùÿð äÿôÿ ñó éöêöíö áîøàëäàíäàí ñîíðà áÿðã âóðóðäó.
Ñÿùÿðëÿð çÿèô ýöíÿø øöàëàðû øÿùÿðè ãûçäûðà áèëìÿñÿ äÿ,
ýþç ãàìàøäûðûð, àõøàìëàð èñÿ ùàâà íèñáÿòÿí èëûãëàøûðäû.

212
IV ÔßÑÈË

Áåëÿ ýöíëÿðèí áèðèíäÿ Òàðó ùÿêèì Ðéþéÿ þçö ùàãäà áèð


àç ìÿëóìàò âåðìÿê èìêàíû òàïäû.
Ùÿìиí ýöí àõøàì ñààò îíà éàõûí, àüûð èø ýöíöíöí
ñîíóíäà Ðéþ àñòìàëû ãîúàéà áàø ÷ÿêìÿéÿ ýåäÿíäÿ
Òàðó äà îíà ãîøóëäó. Êþùíÿ ìÿùÿëëÿ öçÿðèíäÿ ñÿìà
òÿðòÿìèç èäè. Àëàãàðàíëûã êö÷ÿëÿðäÿí ñîíðà åâäÿ àñò-
ìàëû ãîúàíûí ÷ÿíÿ äþéìÿñèíÿ ãóëàã àñìàã ÷ÿòèí èäè.
Ãîúà äåéèðäè êè, éàüëû òèêÿíèí ùÿìèøÿ åéíè àäàìëàðà
äöøìÿñèíäÿí íàðàçû îëàíëàð âàð. “Èíäè “ñó ñÿùÿíýè ñóäà
ñûíàð” ìÿñÿëè äöç ÷ûõàúàã, äèäèøìÿ äöøÿúÿê”, — äåéÿ
î, ÿëëÿðèíè îâõàëàéûðäû. Ùÿêèì îíó ìöàéèíÿ åòäèéè àíäà
äà ãîúà äèë áîüàçà ãîéìóðäó.
Äàìûí öñòöíäÿí àääûì ñÿñëÿðè ýÿëèðäè. Õÿñòÿíèí
ãàðûñû Òàðóíóí áó ñÿñÿ äèããÿò éåòèðäèéèíè ýþðöá èçàù
åëÿäè êè, ãîíøóëàð åâèí öñòöíäÿêè åéâàíäà ýÿçèíìÿéÿ
÷ûõûðëàð. Ãàðû ùÿì äÿ äåäè êè, åéâàíäàí øÿùÿðÿ ýþçÿë
ìÿíçÿðÿ à÷ûëûð, éóõàðûäàêû ãîíøóëàðûí åéâàíëàðû öìóìè
îëäóüóíà эюря åëÿ åéâàíäàíúà áèð-áèðèíèí åâèíÿ êå÷ÿ
áèëèðëÿð. Àõûðäà àñòìàëû ãîúà îíëàðà ìÿñëÿùÿò âåðäè:
— Ãàëõûí éóõàðûäà áèð àç äèíúÿëèí, îðàíûí ùàâàñû
òÿìèçäèð.
Îíëàð éóõàðû ãàëõàíäà åéâàí êèìñÿñèç èäè, àììà
ö÷ ñòóë ãîéóëìóøäó. Áèð òÿðÿôäÿ óçóí åéâàí ãàéàéà
äèðÿíèðäè. Î áèðè òÿðÿôäÿ èñÿ áèð íå÷ÿ êö÷ÿ âÿ ëèìàíûí
ãàðà êþëýÿëÿðè ýþðöíöðäö. Äàùà óçàãäà äÿíèçëÿ ñÿìà-
íûí никащ õÿòòè óçàíûðäû. Èðÿëèäÿêè ãàéàëàðäàí î öçäÿ áèð
èøûã ùåé éàíûá-ñþíöðäö. Áó, õÿáÿðäàðëûã ôÿíÿðè èäè,
éàçäàí áÿðè ôûðëàíûð, éàõûíëàøàí ýÿìèëÿðè áàøãà ëèìàíëàðà
ýþíäÿðèðäè. Êöëÿéèí öôöðöá òÿìèçëÿäèéè ìàâè ñÿìàäà
óëäóçëàð ïàðûëäàéûð âÿ õÿáÿðäàðëûã ôÿíÿðèíèí éåêíÿñÿг
øöàëàðû äà òåç-òåç áó ïàðûëòûéà ãîøóëóðäó. Éöíýöë ìåù
ùàðàäàíñà ÿäâèééàò âÿ äàø-òîðïàã èéè ýÿòèðèðäè. ßòðàôäà
òàì ñàêèòëèê èäè.
Ðéþ ñòóëà îòóðàðàã äåäè:

213
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Áóðаäà ùàâà ýþçÿëäèð. Åëÿ áèë, таун áóðàëàðà ãàëõà


áèëìÿéèá.
Òàðó àðõàñûíû îíà ÷åâèðèá äÿíèçÿ áàõûðäû. Î, áèð àç
ñóñóá úàâàá âåðäè:
— Áÿëè, ùàâà ýþçÿëäèð.
Î ýÿëèá ùÿêèìèí éàíûíäà îòóðäó âÿ äèããÿòëÿ îíà
áàõìàüà áàøëàäû. Óçàãäàêû ôÿíÿð àðàì-àðàì éàíûá-
ñþíöðäö. Àøàüû êö÷ÿäÿí ãàá-ãàøûã úèíýèëòèñè åøèäèëäè âÿ
ãàïûëàðäàí áèðè à÷ûëûá-þðòöëäö. Òàðó ñàêèò ñÿñëÿ ñîðóøäó:
— Ðéþ, ùå÷ ìÿíèì êèì îëäóüóìëà ìàðàãëàíìû-
ñûíûç? Ìÿíè þçöíöçÿ äîñò ñàéûðñûíûç?
— Áÿëè, — ùÿêèì úàâàá âåðäè, — ìÿí ñèçè äîñò ñàéû-
ðàì. Àììà áèð-áèðèìèçëÿ ìàðàãëàíìàüà âàõò ãàëìûð.
— Úàâàáûíûç ìÿíè öðÿêëÿíäèðäè. Èñòÿéèðñèíèçìè áó áèð
ñààòû “äîñòëóã ñààòû” åëàí åëÿéÿê?
Ðéþ úàâàá âåðìÿê ÿâÿçèíÿ îíà áàõûá ýöëöìñÿäè.
— Éàõøû, îíäà ãóëàã àñûí...
Óçàã êö÷ÿëÿðäÿí áèðèíäÿ íÿì éîëäà ñöðöøÿí ìàøû-
íûí óüóëòóñó åøèäèëèðäè. Ìàøûí óçàãëàøàíäàí ñîíðà áàøãà
ãàðûøûã ñÿñëÿð äÿ ñöêóòó ïîçäó. Ñîíðà èñÿ åéâàíäà
îòóðìóø èêè êèøèíèí öçÿðèíÿ ýåúÿíèí óëäóç éöêëö ñöêóòó
÷þêäö. Òàðó àéàüà ãàëõûá åéâàíûí ñöðàùèñèíÿ ñþéêÿíäè
âÿ öçöíö ñòóëäà îòóðìóø Ðéþéÿ òóòäó. Òàðóíóí ñÿìà
ôîíóíäà ãàðà êþëýÿñè ýþðöíöðäö. Î, ÷îõ äàíûøäû âÿ
óçóí ñþùáÿòèíèн éàääàãàëàí ùèññÿëÿðè áóíëàðäûð:
— Ðéþ, ôèêðèìè ñàäÿëÿøäèðèá äåìÿê èñòÿéèðÿì êè, ìÿí
áó øÿùÿðè âÿ áó åïèäåìèéàíû ýþðìÿìèøäÿí ÿââÿë äÿ
таунун ÿçàáûíы ÷ÿêèðäèì. Åëÿ îíó äåìÿê êèôàéÿòäèð êè,
ìÿí äÿ áàøãàëàðû êèìèéÿì. Åëÿ àäàìëàð âàð êè, þç âÿçèé-
éÿòëÿðèíè áàøà äöøìöð âÿ ùÿìиí âÿçèééÿòäÿúÿ àðõàéûí
éàøàéûðëàð. Àììà åëÿëÿðè äÿ âàð êè, þç âÿçèééÿòèíè äóéóð
âÿ îíó äÿéèøìÿéÿ ÷àëûøûðëàð. Ìÿí äÿ ùÿìèøÿ þç âÿçèé-
éÿòèìè äÿéèøìÿéÿ ÷àëûøìûøàì.
Ýÿíú éàøëàðûìäà þç ñàäÿëþâù ôèêèðëÿðèìëÿ éàøàéûð-
äûì, äåìÿëè, ùå÷ áèð úèääè ôèêðèì éîõ èäè. Ùå÷ íÿ àðà-

214
IV ÔßÑÈË

ìûðäûì, íåúÿ ýÿëäè, åëÿ äÿ éàøàéûðäûì. Ùÿð èøèì óüóðëà


áàøëàéûðäû, øöóðóì éàõøû èøëÿéèðäè, ãàäûíëàðëà ìöíàñè-
áÿòèì äÿ éàõøû èäè. Éöíýöë áèð íèýàðàíëûüûì îëñà äà, òåç
÷ÿêèëèá ýåäèðäè. Ýöíëÿðèí áèðèíäÿ ôèêèðëÿøìÿéÿ áàøëàäûì.
Èíäè...
Ýÿðÿê îíó äà äåéèì êè, ìÿí ñèçèí êèìè êàñûá äåéèë-
äèì. Àòàì áàø âÿêèë èäè, þçöíöç áèëèðñèíèç êè, áó äà
áàëàúà âÿçèôÿ äåéèë. Àììà î, âÿçèôÿñèíÿ ýþðÿ ëîâüàëà-
íàí àäàì äåéèëäè, òÿáèÿòÿí õåéèðõàù èäè. Àíàì èñÿ ÷îõ
ñàäÿ âÿ àç íÿçÿðÿ ÷àðïàí áèð ãàäûí èäè, ìÿí îíó ùÿìèøÿ
ñåâìèøÿì, àììà îíóí ùàãäà äàíûøìàñàì éàõøûäûð.
Àòàì ìÿíèìëÿ ìÿøüóë îëóð âÿ çÿííèìúÿ, ôèêèðëÿðèìè
àíëàìàüà ÷àëûøûðäû. Î, êÿíàðäà åøãáàçëûã äà åäèðìèø,
áóíó èíäè äàùà éàõøû àíëàéûðàì. Àììà áó úÿùÿòèíÿ
ýþðÿ îíäàí ãÿòèééÿн èíúèìèðÿì. Î, áåëÿ èøëÿðè åëÿ åùòè-
éàòëà ýþðöðäö êè, ùå÷ êèì èíúèìèðäè. Ñþçöí ãûñàñû, èíäè
î éîõäóð, ðÿùìÿòÿ ýåäèá, éàäûìà ñàëûá ôèêиðëÿøÿíäÿ
àíëàéûðàì êè, ìöãÿääÿñëÿð êèìè òÿìèç éàøàìàñà äà,
ïèñ àäàì äåéèëäè. Îðòà ñÿâèééÿëè àäàì èäè, âÿññаëàì.
Áåëÿëÿðèíÿ ãàðøû àäàìäà ðÿüáÿò ùèññè éàðàíûð.
Àììà îíóí áèð õöñóñèééÿòè äÿ âàðäû: “Øåêñ” àäëû
éîë ìÿëóìàò êèòàáûíû áöòöí êèòàáëàðäàí ÷îõ ñåâèðäè.
Þçö ñÿôÿðÿ ÷ûõàí äåéèëäè, àíúàã ìÿçóíèééÿò âàõòû Áðå-
òàíäàêû êè÷èê ìàëèêàíÿñèíÿ ñÿôÿð åäèðäè. Àììà î, Ïàðèñ
— Áåðëèí ãàòàðûíûí éîëà äöøöá ìÿíçèëÿ ÷àòìà âàõòëàðûíû,
Ëèîíäàí Âàðøàâàéà ýåòìÿê ö÷öí íå÷ÿ íÿãëèééàò äÿéèø-
ìÿê ëàçûì ýÿëäèéèíè, þç øÿùÿðè èëÿ äöíéàíûн ïàéòàõò
øÿùÿðëÿðè àðàñûíäàêû äÿãèã ìÿñàôÿíè ÿçáÿð áèëèðäè. Áðèàí-
ñîíäàí Øàìîíèêñÿ íåúÿ ýåòìÿê ëàçûì îëäóüóíó äåéÿ
áèëÿðñèíèç? Ùå÷ âàüçàë ðÿèñëÿðè äÿ áó ñóàëà úàâàá âåðÿ áèë-
ìÿç. Àòàì èñÿ áåëÿ ñóàëëàðûí úàâàáûíû áèëèðäè. Î, àç ãàëà,
ùÿð àõøàì áó ñàùÿäÿ áèëèéèíè àðòûðûð âÿ þç ìÿøüуëèééÿòè
èëÿ ôÿõð åäèðäè. Àòàìûí áó ìÿøüóëèééÿòè ìÿíè ÷îõ
ÿéëÿíäèðèðäè. Ìÿí îíà ñóàëëàð âåðèð, úàâàáûíûí ìÿëóìàò
êèòàáûíäàêû úàâàáëà åéíè îëäóüóíó ýþðöá ñåâèíèðäèì.

215
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Áåëÿ ìÿøüÿëÿëÿðèìèç áèçè áèð-áèðèìèçÿ éàõûíëàøäûðûð,


àòàì îíà ãîøóëìàüûìäàí ðàçû ãàëûðäû. Ìÿí èñÿ ôèêèðëÿ-
øèðäèì êè, àòàìûí äÿìèð éîëëàðû ñàùÿñèíäÿêè áèëèéè áàøãà
áèëèêëÿðäÿí ýÿðÿêñèç äåéèë.
Ìÿí, äåéÿñÿí, ñþçö óçàäûðàì âÿ ãîðõóðàì êè, áó
êèøè ùàãäà ëàçûì îëäóüóíäàí ÷îõ äàíûøàì. Ñþçöí
ãûñàñû, îíóí òÿê áèð èøè ìÿíèì òàëåйèìÿ òÿñèð ýþñòÿðèá.
Äàùà äîüðóñó, áó òÿсèð ö÷öí î, øÿðàèò éàðàäûá. Îí éåääè
éàøûì îëàíäàí ñîíðà áèð äÿôÿ àòàì ìÿíè äÿâÿò åòäè êè,
ìÿùêÿìÿ èøèíäÿ îíóí ÷ûõûøûíà ãóëàã àñûì. Ùÿìиí ýöí
ìöùöì áèð ìÿùêÿìÿ èøè àïàðûëûðäû âÿ øöáùÿñèç àòàì äà
ùÿìиí ýöíö þçö ö÷öí ìöùöì áèð ýöí ñàíûðìûø. Î ùÿì
äÿ ýöìàí åäèðìèø êè, áåëÿ áèð òÿíòÿíÿëè ìÿùêÿìÿ ïðî-
ñåñèíäÿí ñîíðà ìÿí ùÿâÿñëÿíÿð âÿ àòàìûí ïåøÿñèíè
äàâàì åòäèðìÿê àðçóñóíà äöøÿðÿì. Ìÿí àòàìûí ñþçö-
íö éåðÿ ñàëìàìàã ö÷öí ðàçûëàøäûì. Ùÿì äÿ êè àòàìûí
åâäÿ ýþðäöéöì ÿëàìÿòëÿðèíÿ ÿëàâÿ îëàðàã îíó áàøãà
áèð øÿðàèòäÿ äÿ ýþðöá äèíëÿìÿê èñòÿéèðäèì. Áàøãà ùå÷
áèð ôèêðèì éîõ èäè. Ìÿùêÿìÿ çàëûíäàêû ÿùâàëàòëàð ìÿíÿ
æóðíàëëàðûí он дюрд èéóë éóáèëåé íþìðÿñèíäÿêè éàçûëàð âÿ
éàõóä ìöêàôàò ïàéëàìà ìÿðàñèìëÿðè êèìè òÿáèè ýþðö-
íöðäö. Öìóìèééÿòëÿ, ìÿùêÿìÿ èøè ùàãäà äÿãèã òÿñÿâ-
âöðöì éîõ èäè.
Àììà ùÿìиí ýöí éàääàøûìà òÿê áèðúÿ àäàìûí —
ìÿùêóìóí ñóðÿòè ùÿêê îëóíäó. Íÿäÿ òÿãñèðëÿíäèðèëäè-
éèíè áèëìÿñÿì äÿ, ýöíàùêàð îëäóüóíó äóéìóøäóì.
Îòóçéàøëû, áàëàúà, êöðÿí áèð êèøè èäè. Ýöíàùëàðûíû åëÿ
ñÿìèìèééÿòëÿ åòèðàô åäèð, íåúÿ úÿçà àëàúàüûíû åëÿ ùÿéÿ-
úàíëà ýþçëÿéèðäè êè, ýþçëÿðèìè îíäàí ÷ÿêÿ áèëìèðäèì. Êèøè
ýóð èøûüà äöøöá êàðûõìûø áàéãóøà îõøàéûðäû. Áîéíóí-
äàêû ãàëñòóêó ÿéðè äóðìóøäó. Ñàü ÿëèнè òåç-òåç àüçûíà
àïàðûð, äûðíàüûíû ýÿìèðèðäè. Õöëàñÿ, î, ùÿëÿëèê ñàü èäè.
Àììà ãÿôèëäÿí äóéìóøäóì êè, ìÿí áó àäàìà
þëöéÿ áàõàí êèìè áàõûðäûì. Åëÿ áèëìÿéèí êè, îðàäà àòàìû
éàääàí ÷ûõàðìûøäûì. Àììà þëöì ùþêìöíö ýþçëÿéÿí

216
IV ÔßÑÈË

áó àäàìà áàõäûãúà êå÷èðäèéèì ùÿéÿúàí áöòöí ôèêðèìè


áèð íþãòÿéÿ úÿìëÿìèøäè. Äàíûøûãëàðû åøèäÿ áèëìèð, áèðúÿ
îíó äóéóðäóì êè, áó àäàìû þëäöðìÿê èñòÿéèðëÿð âÿ
õÿéàëÿí, êîð-êîðàíÿ áèð ãÿòèééÿòëÿ îíóí òÿðÿôèíÿ êå÷-
ìèøäèì. Éàëíûç àòàì ÿñàñ ÷ûõûøûíà áàøëàéàíäà õÿéàëäàí
àéðûëà áèëäèì.
Ãûðìûçû õàëàò ýåéèá äÿéèøìèø, õåéèðõàù ýþðêÿìèíè
èòèðìèø áó êèøè àðà âåðìÿäÿí äàíûøûð, àüçûíäàí òÿíòÿ-
íÿëè úöìëÿëÿðÿ áöêöëìöø çÿùÿð éàüäûðûðäû. Ìÿí áàøà
äöøäöì êè, î, úÿìèééÿòèí àäûíäàí ýöíàùêàðà þëöì
úÿçàñû òÿëÿá åäèð, ùÿòòà îíóí áîéíóíóí âóðóëìàñûíû
èñòÿéèðäè. Äîüðóäóð, î, “áó áàø éåðÿ äöøìÿëèäèð” èôàäÿ-
ñèíè èøëÿòìèøäè, àììà ôÿðã áþéöê äåéèëäè, àõûðäà èñòÿéè-
íÿ íàèë îëäó, ùÿìиí áàøûí àõûðûíà ÷ûõäû. Ìÿëóì ìÿñÿ-
ëÿäèð êè, èúðà÷û áàøãà àäàì îëàúàãäû. Ñîíðàêû äàíûøûãëàðû
äà àõûðà ãÿäÿð äèíëÿäèì âÿ àõûðäà äà ùèññ åòäèì êè,
ìöùàêèìÿ åäèëÿí áÿäáÿõòÿ ðÿüáÿòèì àòàìà ðÿüáÿ-
òèìäÿí ýöúëöäöð. Àäÿòÿ ýþðÿ, ñîí àíà ãÿäÿð мöòòÿ-
ùèì çàëäà îëìàëû èäè âÿ ìÿíÿ åëÿ ýÿëèð êè, áó àäÿòèí
þçö äÿ àüûð áèð úÿçàäûð.
Ùÿìиí ýöíäÿí ñîíðà àòàìûí ìÿëóìàò êèòàáûíà äà
íèôðÿò åäèðäèì. Ùÿìиí ýöíäÿí ñîíðà ÿäëèééÿ èøèíÿ äÿ,
þëöì ùþêìöíÿ äÿ, ùþêìöí èúðàñûíà äà íèôðÿò åäèð âÿ
áèëèðäèì êè, àòàì áåëÿ ùþêìëÿðèí ÷ûõàðûëìàñûíäà òåç-òåç
èøòèðàê åäèð, þçö äÿ ùÿìиí ýöíëÿð éóõóäàí åðêÿí îéà-
íûðäû. Ìÿí áó áàðÿäÿ àíàìëà äàíûøìàñàì äà, ñîíðà
îíó äàùà äèããÿòëÿ ìöøàùèäÿ åäèð âÿ äóéóðäóì êè, âàëè-
äåéíëÿðèìèí ãàðøûëûãëû éàõûíëûüû éîõäóð, àíàì þç òàëå-
йèíÿ òÿñëèì îëóá. Ùÿìиí âàõò îíóí ñóñìàñûíû áàüûø-
ëàìûøäûì. Ñîíðàëàð èñÿ àíëàäûì êè, àíàìûí áàüûøëàíìàëû
áèð ýöíàùû äà éîõ èìèø. ×öíêè åâëÿíÿíÿ ãÿäÿð êàñûá
àèëÿäÿ áþéöìöø âÿ êàñûáëûãäàí ìöòèëèê äÿðñè àëìûøäû.
Éÿãèí, åëÿ ýöìàí åäèðñèíèç êè, ìÿí åëÿ ùÿìиí âàõò-
äàí åâèìèçäÿí ÷ûõìûøàì. Õåéð, áèð íå÷ÿ àé, áèð èëÿ
éàõûí åâäÿ ãàëäûì. Àììà öðÿéèì éàðàëû èäè. Áèð àõøàì

217
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

àòàì òàïøûðäû êè, îíó òåç îéàòñûíëàð. Ùÿìиí ýåúÿíè éàòà


áèëìÿäèì. Åðòÿñè ýöí àòàì ãàéûäûíúà åâäÿí ÷ûõäûì.
Àòàì ìÿíè àõòàðòäûðûá òàïäû âÿ îíà ñàêèòúÿ èçàù åòäèì
êè, ìÿíè åâÿ ãàéûòìàüà ìÿúáóð åòñÿ, þçöìö þëäö-
ðÿúÿéÿì. Àòàì àõûðäà ðàçûëàøìàëû îëäó, ÷öíêè òÿáèÿòÿí
ìöëàéèì àäàì èäè. Àììà ñÿðáÿñò ùÿéàòûí (î, ìÿíèì
ùÿðÿêÿòèìè áó úöð ãèéìÿòëÿíäèðèðäè âÿ ìÿí åòèðàç åòìèð-
äèì) ÷ÿòèíëèêëÿðè ùàãäà õåéëè äàíûøäû. Ñîíðà úöðáÿúöð
ìÿñëÿùÿòëÿð âåðäè, êþâðÿëäè âÿ ñÿìèìè ýþç éàøû òþêäö.
Ñîíðàëàð àíàìû ýþðìÿê ö÷öí åâÿ áàø ÷ÿêÿíäÿ îíóíëà
äà ðàñòëàøûðäûì. Çÿííèìúÿ, áåëÿ òÿñàäöôè ýþðöøëÿð äÿ
îíà êèôàéÿò åäèðäè. Îíóí ö÷öí äàðûõìàñàì äà, éàäûìà
äöøÿíäÿ ãöññÿëÿíèðäèì. Àòàì þëÿíäÿ àíàìû þç åâèìÿ
ýÿòèðäèì. Àíàìäàí àéðû éàøàìàã ôèêðèì éîõ èäè, àììà
î äà âÿôàò åтäè.
Ñþùáÿòèí áàøëàíüûúûíû îíà ýþðÿ áåëÿ óçàòäûì êè, áó
äþâð ìÿíèì ö÷öí ùÿð øåéèí áàøëàíüûúû èäè. Èíäè äàùà
ãûñà äàíûøàúàüàì. Åëÿ îí ñÿêêèç éàøûìäà ùÿéàòà áàøëà-
äûüûì ýöíëÿðäÿí êàñûáëûüûí öçöíö ýþðäöì. ×þðÿéèìè
ãàçàíìàã ö÷öí úöðáÿúöð ïåøÿëÿðÿ ãóëëóã åòäèì. Èøëÿ-
ðèì ãàéäàñûíà äöøäö. Àììà éåíÿ äÿ þëöì ùþêìö-
íöí ôèêðè ìÿíè ùÿð øåéäÿí ÷îõ ìÿøüóë åäèðäè. Áàéãóøà
îõøàéàí êöðÿí êèøè ýþçëÿðèì þíöíäÿí ÷ÿêèëìèðäè. Ñèéàñè
ùÿéàòà ãîøóëäóì. Äàùà äîüðóñó, таунлу õÿñòÿ êèìè
àúèç ãàëìàã èñòÿìèðäèì. Ìÿíÿ åëÿ ýÿëèðäè êè, éàøàäûüûì
úÿìèééÿòèí þçöëö þëöì úÿçàñû öçÿðèíäÿ ãîéóëóá âÿ áó
úÿìèééÿòÿ ãàëèá ýÿëìÿêëÿ èíñàí ãÿòëèíè àðàäàí ýþòöð-
ìÿê îëàð. Áó ôèêèðëÿðè áàøãàëàðûíäàí åøèäèá îíëàðà èíàí-
ìûøäûì, åëÿ, ÿñëèíäÿ äÿ, ÿêñÿðèééÿòè ùàãëû ôèêèðëÿð èäè.
Áåëÿëèêëÿ, ñåâäèéèì àäàìëàðà ãîøóëìóøäóì, îíëàðû åëÿ
èíäè äÿ ñåâèðÿì. Óçóí ìöääÿò áó ôèêèðëÿðëÿ éàøàäûì âÿ
Àâðîïàíûí åëÿ áèð þëêÿñè éîõäóð êè, îðàäàêû ñèéàñè ìöáà-
ðèçÿëÿðÿ ãîøóëìàìûø îëàì. Õöëàñÿ, ýåðèñèíè äàíûøûðàì.
Áÿëè, ùÿðäÿí ùèññ åäèðäèì êè, åëÿ áèç þçöìöç äÿ
ùÿðäÿí þëöì ùþêìö âåðìÿëè îëóðóã. Àììà ìÿíÿ åëÿ

218
IV ÔßÑÈË

èçàù åäèðäèëÿð êè, ùå÷ êèìèí þëäöðöëÿúÿéè áèð äöíéà ãóð-


ìàã ö÷öí áèð íå÷ÿ àäàìûí þëäöðöëìÿñè âàúèáäèð. Áó
ôèêèð áèð úÿùÿòúÿ ùÿãèãÿò îëñà äà, ìÿí áó úöð ùÿãèãÿòëÿðè
ÿñàñ ýþòöðÿ áèëìèðäèì. Òÿðÿääöä åäèðäèì. Àììà ìÿí
éåíÿ äÿ áàéãóøà îõøàéàí êèøè ùàãäà ôèêèðëÿøèð, ðàùàòëûã
òàïà áèëìèðäèì. Áèð þëöì ùþêìöíöí èúðàñûíû ýþðäöéöì
ýöíÿ ãÿäÿð (Ìàúàðûñòàíäà) ýÿíúëèê èëëÿðèìèí õöëéàëàðû
è÷èíäÿ éàøàäûì.
Ùå÷ þìðöíöçäÿ áèð àäàìûí ýöëëÿëÿíìÿñèíÿ òàìàøà
åòìèñèíèç? ßëáÿòòÿ êè éîõ, àäÿòÿí, áåëÿ òàìàøàëàðà
àíúàã ëàçûìè àäàìëàð äÿâÿò îëóíóð. Ñèç àíúàã êèòàáëàð-
äàêû òÿñâèðëÿðè îõóìóø îëàðñûíûç. Äèðÿéÿ ñþéêÿíìèø ýþçö-
áàüëû áèð àäàì âÿ õåéëè àðàëûäà áèð íå÷ÿ ÿñýÿð. Õåéð,
áåëÿ äåéèë! Ùå÷ õÿáÿðèíèç âàðìû êè, ÿñýÿðëÿð äÿñòÿñè
ìÿùêóìóí ãàðøûñûíäà, éàðûì метрлик áèð ìÿñàôÿäÿ
äöçöëöðëÿð? Áèëèðñèíèç êè, ÿýÿð ìÿùêóì èêèúÿ àääûì èðÿëè
÷ûõñà, òöôÿíýëÿð ñèíÿñèíÿ äèðÿíÿð? Áèëèðñèíèçìè, áó ãûñà
ìÿñàôÿäÿí áöòöí òöôÿíýëÿð ìÿùêóìóí äöç öðÿéèíÿ
òóøëàíûð âÿ àòÿøäÿí ñîíðà ùÿìиí ñèíÿäÿ éóìðóã êå÷ÿ
áèëÿí áèð äÿëèê à÷ûëûð? Õåéð, ñèç áóíëàðû áèëìèðñèíèç, ÷öíêè
áåëÿ õûðäà òÿôñèëàòëàðû ùàìûéà äàíûøìûðëàð. Éóõóñóç àäà-
ìûí éóõó àðçóñó таунлунун ùÿéàò àðçóñóíäàí ýöúëö
îëóð. Èíñàíëàðûí éóõóñóíà ìàíå îëìàã лазым äåéèë.
Éóõóñóçëóã àüûçà àúû òàì ýÿòèðèð âÿ ôÿàëèééÿòè êöòëÿø-
äèðèð. Ùÿìиí âàõòäàí áÿðè éàõøû éàòà áèëìèðÿì. Àüçûì-
äà àúûëûã äóéñàì äà, êöòëÿøìÿìèøÿì, éÿíè äöøöíÿ
áèëèðÿì.
Íÿùàéÿò, ìÿí àíëàäûì êè, áó óçóí èëëÿð áîéó ãÿë-
áÿí тауна ãàðøû âóðóøìóøàìñà äà, þçöì таунлу õÿñòÿ
îëàðàã ãàëìûøàì. Àíëàäûì êè, þç ùÿðÿêÿòëÿðèìëÿ ìèí-
ëÿðëÿ àäàìûí þëöì ùþêìöíäÿ èøòèðàê åòìèøÿì, þëöìÿ
èìêàí éàðàäàí ùÿðÿêÿò âÿ ïðèíñèïëÿðÿ òÿðÿôäàð ÷ûõàðàã
þëöìÿ éîë à÷ìûøàì. Áàøãà éîëäàøëàðûìû áó úÿùÿò íàðà-
ùàò åòìèð, îíëàð áó ìþâçóäà ñþùáÿò ñàëìûðäûëàð. Ìÿí èñÿ
÷îõ ùÿéÿúàí êå÷èðèðäèì. Îíëàðëà áèð îëñàì äà, þçöìö

219
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

òÿíùà ñàíûðäûì. Éîëäàøëàðûìà þç íèýàðàíëûüûìäàí ñþç


à÷àíäà îíëàð ÿñàñ ìÿãñÿä ùàãäà ôèêèðëÿøìÿкдя òÿêèä
åäèð, ñàнáàëëû ÿñàñëàðëà ìÿíè ñàêèòëÿøäèðìÿéÿ ÷àëûøûðäûëàð.
Îíëàðà úàâàá âåðèðäèì êè, ÿýÿð áåëÿéÿ ãàëñà, ãûðìûçû
õàëàò ýåéинÿí ðöòáÿëè таунлуларын щþêìëÿðèíÿ äÿ ùàãã
ãàçàíäûðìàã îëàð. Áèð ùàëäà êè ðöòáÿñèç таунлуларын ðöò-
áÿëè таунлулара ãàðøû ÿìÿëëÿðèíè ìöäàôèÿ åäèðèê, ðöòáÿëè-
ëÿðè äÿ ìöäàôèÿñèç ãîéìàã îëìàç. Îíëàð áàøà ñàëìàüà
÷àëûøûðäûëàð ки, ãûðìûçû õàëàòëûëàðûí ïåøÿñè úÿçà òÿòáèã
åòìÿêäèð. Ìÿí èñÿ ôèêèðëÿøèðäèì êè, ÿýÿð ýöçÿøò åäèëèðñÿ,
ýÿðÿê ùàìûéà ýöçÿøò åäèëñèí.
Çÿííèìúÿ, òàðèõ ìÿíèì ôèêðèìÿ ùàãã ãàçàíäûðûá,
èíäè ùÿð èêè òÿðÿô äàùà ÷îõ ðÿãèá þëäöðìÿéÿ ÷àëûøûð, ùàìû-
ñû ÷ûõûø éîëóíó àäàì þëäöðìÿêäÿ ýþðöð.
Ùÿð ùàëäà, ìÿíèì ÿñàñ ìÿãñÿäèì ùàããà ÷àòìàã
äåéèëäè. Ìÿíè íàðàùàò åäÿí áàéãóøà îõøàéàí êöðÿí êèøè
âÿ îíóí þëöìöíö òÿëÿá åäÿí, áó çÿíúèðëè àäàìûí
þëöìö ö÷öí ÷àëûøàí таун íÿôÿñëè àäàìëàð èäè. Ìÿíè íàðà-
ùàò åäÿí ñèíÿäÿ à÷ûëàí äÿëèê èäè. Þçëöéöìäÿ ãÿòè
ãÿðàðà àëìûøäûì ки, þìðöì áîéó ùå÷ âàõò èíñàí þëö-
ìöíÿ ñÿáÿá îëàúàã ùå÷ áèð ÿìÿëÿ éîë âåðìÿéèì. Áÿëè,
êîð-êîðàíÿ äÿ îëñà, áåëÿ áèð ãÿðàð ãÿáóë åëÿìèøäèì.
Î âàõòäàí áÿðè ùå÷ äÿéèøìÿìèøÿì. Àììà ÷îõ-
äàíдыр õÿúàëÿò ÷ÿêèðÿì. Õÿúàëÿò ÷ÿêèðÿì êè, íÿ âàõòñà
ìÿí äÿ èñòÿð-èñòÿìÿç êèìèíñÿ þëöìöíÿ áàèñ îëìóøàì.
Çàìàí êå÷äèêúÿ àíëàéûðäûì êè, ÿí éàõøû àäàìëàð áåëÿ
þëöìÿ áàèñ îëóð, éàõóä þëöìÿ øÿðàèò éàðàäûð, ÷öíêè îíëà-
ðûí ùÿéàò ãàíóíó áåëÿäèð. Áèçèì ùÿð áèð ùÿðÿêÿòèìèç
êèìèíñÿ þëöìöíÿ ñÿáÿá îëà áèëÿð. Áÿëè, áóíà ýþðÿ ùÿìèøÿ
õÿúàëÿò ÷ÿêìèøÿì, àíëàìûøàì êè, áèçèì ùàìûìûç таун-
лу õÿñòÿëÿðèê. Áó ôèêèð ìÿíÿ ðàùàòëûã âåðìÿéèá. Ìÿí ùÿëÿ
äÿ àõòàðûøäàéàì, ùàìûíû àíëàìàüà ÷àëûøûðàì, ùå÷ êèìÿ
äöøìÿí êÿñèëìÿê èñòÿìèðÿì. Áèðúÿ îíó áèëèðÿì êè, ùÿð
âàñèòÿ èëÿ ÷àëûøûá таунлу õàñèééÿòèìèçè äÿéèøìÿëèéèê, àíúàã
áó éîëëà ðàùàòëûã òàïàðûã. Éàëíûç áó éîëëà èíñàí õèëàñ îëàð,

220
IV ÔßÑÈË

àç éàìàíëûã åäÿð, áÿëêÿ, öñòÿëèê, éàõøûëûã åòìÿéÿ äÿ


èìêàí òàïàð. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ãÿðàðà àëìûøàì êè, èñòÿð
ùàãëû, èñòÿð ùàãñûç þëöìÿ, ùÿì äÿ þëöìÿ ùàãã ãàçàí-
äûðàí ùÿð úöð ÿìÿëÿ ãàðøû ìöáàðèçÿ àïàðûì.
Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ áó таун åïèäåìèéàñûíû òÿçÿ áèð
øåé ñàéìûðàì, áèð îíó áèëèðÿì êè, ñèçèíëÿ ÿë-ÿëÿ âåðèá
îíà ãàðøû ìöáàðèçÿ àïàðìàëûéàì. Äÿãèã áèëèðÿì êè
(áÿëè, Ðéþ, ìÿí ùÿéàòû éàõøû þéðÿíìèøÿì, áóíó þçöíöç
ýþðöðñöíöç), áåëÿ áèð õÿñòÿëèê ùÿð êÿñèí úàíûíäà âàð,
ùå÷ êÿñ þçöíö èñòèñíà ñàéà áèëìÿç. Ýÿðÿê ùàìû åùòèéàòëû
îëñóí êè, íÿôÿñèíè áàøãàëàðûíûí íÿôÿñèíÿ ãàòûá îíëàðà
õÿñòÿëèê éîëóõäóðìàñûí. ßí òÿáèè øåé ìèêðîáäóð. Ãàëàí
ùÿð øåé — ñàüëàìëûã, äöçýöíëöê, ñàôëûã èíñàí òÿáèÿòèíèí
ìÿùñóëóäóð âÿ îíëàð äàèì éàøàìàëûäûð. ßí àç åùòèéàò-
ñûçëûã åäÿí, ùå÷ êÿñÿ õÿñòÿëèê éîëóõäóðìàéàí àäàìà
íàìóñëó äåìÿê îëàð. Åùòèéàòëû îëìàã ö÷öí èðàäÿ âÿ ýÿð-
ýèíëèê ýÿðÿêäèð! Áÿëè, Ðéþ, таунлу õÿñòÿ êèìè éàøàìàã
÷ÿòèí èøäèð. Àììà áó õÿñòÿëèêäÿí ãîðóíìàã äàùà äà
÷ÿòèíäèð. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ùàìû ÷ÿòèíëèê è÷èíäÿäèð, ÷öíêè
ùÿð êÿñäÿ áèð àç таун éîëóõìàñû âàð. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ
áó ÷ÿòèíëèêäÿí áåçèêÿí áÿçè àäàìëàð îíóí àíúàã áèð
öçöíö òàíûéà áèëèð âÿ þëöì îíëàðûí õèëàñ éîëóíà ÷åâðèëèð.
Èíäè áèëèðÿì êè, ìÿíèì áó äöíéà ö÷öí ùå÷ áèð ÿùÿ-
ìèééÿòèì éîõäóð âÿ þëöìÿ ãàðøû ÷ûõäûüûì ýöíäÿí
þçöìö þìöðëöê ñöðýöíÿ ìÿùêóì åòìèøÿì. Òàðèõè áàø-
ãàëàðû éàðàäàúàã. Ùÿì äÿ áèëèðÿì êè, áàøãàëàðûíû ýöíàù-
ëàíäûðìàüà äà ùàããûì éîõäóð. Þëöìÿ àäè áèð ùàë êèìè
áàõìàüû áàúàðìûðàì. Áó, öñòöí áèð úÿùÿò äåéèë. Àììà
èíäè þç òÿáèÿòèìëÿ áàðûøìûøàì, òÿâàçþêàðëûüà àäÿò åòìè-
øÿì. Áèð îíó áèëèðÿì êè, éåð öçöíäÿ áÿëàëàð âÿ áÿëàëàðûí
ãóðáàíëàðû âàð âÿ ìöìêöí ãÿäÿð ÷àëûøìàã ëàçûìäûð êè,
áÿëàíûí êþìÿê÷èñèíÿ äþíìÿéÿñÿí. Áÿëêÿ äÿ, áó ôèêèð
ñèçÿ ñàäÿ ýþðöíöð, îíóí ñàäÿ îëóá-îëìàäûüûíû áèëìÿ-
ñÿì äÿ, ùÿãèãÿò îëäóüóíà ÿìèíÿì. Èíäèéÿ ãÿäÿð åøèò-
äèéèì ìöõòÿëèô ôèêèðëÿð ìÿíè áèð àç ÷àøäûðñà äà, áàøûìû

221
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

÷åâèðÿ áèëìÿéèá, àììà ùÿìиí ôèêèðëÿð áàøãàëàðûíûí áàøûíû


÷åâèðèá âÿ îíëàðû úàíèëèéÿ ñöðöêëÿéèá. Èíñàíëàðûí ÿí áþéöê
áÿëàñû îíäàäûð êè, àéäûí äàíûøìûðëàð. Ìÿí àéäûí äàíûøûüû
âÿ ùÿðÿêÿòè äöçýöí éîë êèìè ñå÷ìèøÿì. Ìÿí дåéèðÿì
êè, áÿëà âÿ áÿëàíûí ãóðáàíëàðû ìþâúóääóð. ßýÿð áåëÿ
äåìÿêëÿ þçöì äÿ áÿëà éàðàäûðàìñà, áó, ìÿíèì ýöíà-
ùûì äåéèë. Áóíà ýþðÿ òÿãñèðêàð ñàéûëñàì äà, ýöíàùñûç
îëàúàüàì. Þçöíöç ýþðöðñöíöç êè, áó äà áèð ÷ûõûø éîëó
äåéèë.
Èíäè ö÷öíúö áèð òèï àäàìëàð ýÿðÿêäèð. ßñë ùÿêèìëÿð
êèìè àäàìëàð, àììà áåëÿëÿðè àç ðàñò ýÿëèíèð âÿ éÿãèí êè,
áåëÿ àäàì îëìàã ÷ÿòèí èøäèð. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ìÿí
þçöìö ãуðáàíëàðûí àðàñûíà ñàëäûì âÿ áÿëàíû çÿèôëÿòìÿ-
éÿ ÷àëûøûðàì. Ãóðáàíëàðûí àðàñûíäà îëàíäà àç ðàñò ýÿëÿí
ÿñë èíñàíëàðûí óúàëûüà, ðóùè ÿìèí-àìàíëûüà ýåäÿí éîëó-
íó äàùà àéäûí ýþðìÿê îëóð.
Ñþçöíö áàøà âóðàíäà Òàðó îòóðäóüó éåðäÿ àéàüûíû
éåëëÿéèá àñòà-àñòà åéâàíûí äþøÿìÿñèíÿ âóðóðäó. Ùÿêèì
áèð àç ñóñàíäàí ñîíðà àçàúûã ãàëõûá Òàðóäàí ðóùè ÿìèí-
àìàíëûüûí éîëóíó íÿäÿ ýþðäöéöíö ñîðóøäó.
— Ðÿüáÿò ùèññèíäÿ ýþðöðÿì, — Òàðó úàâàá âåðäè.
Óçàãäàí “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíûíûí ñÿñè åøèäèëäè. Éàí
öçäÿêè ãàéàíûí àðõàñûíäàí ãàðûøûã ñÿñëÿð ýÿëäè. Õåéëè
àðàëûäà ïàðòëàéûø ñÿñèíÿ áÿíçÿð áèð ýóðóëòó äà åøèäèëäè.
Ñîíðà ñàêèòëèê ÷þêäö. Ðéþ ñàêèòúÿ îòóðóá õÿáÿðäàðëûã
ôÿíÿðèíèí éàíûá-ñþíìÿñèíè ñàéûðäû. Äÿíèçäÿí ýÿëÿí ìåù
áèð àç ýöúëÿíäè âÿ þçö èëÿ äóç èéè ýÿòèðäè. Äèããÿòëÿ ãóëàã
àñàíäà óçàãäà äàëüàëàðûí ãàéàëàðà ÷ûðïûлìàñûíû åøèòìÿê
îëóðäó. Òàðó ñàêèò ñÿñëÿ äåäè:
— Ìÿíè áèð ìÿñÿëÿ ìàðàãëàíäûðûð: ýþðÿñÿí, èíñàíëàð
íåúÿ ìöãÿääÿñëÿøèðëÿð?
— Ñèç êè Àëëàùà èíàíìûðñûíûç.
— Åëÿäèð. Àììà áó ýöí òàíûäûüûì ÿí ÷ÿòèí ìÿñÿëÿ
áóäóð êè, ýþðÿñÿí, Àëëàùà èíàíìàäàí ìöãÿääÿñ îëìàã
ìöìêöíäöðìö?

222
IV ÔßÑÈË

Àç ÿââÿë ñÿñ-êöé ýÿëÿí ñÿìòäÿ ýóð áèð èøûã ïàðëàäû,


àç ñîíðà èñÿ êöò áèð ïàðòëàéûø åøèäèëäè. Èøûã éîõà ÷ûõäû âÿ
îíóí éåðèíäÿ ãûðìûçû èøàðòû ãàëäû. Êöëÿê åéâàíà ãûøãûðûã
ñÿñëÿðè, ýöëëÿ âûéûëòûñû, ñîíðà èñÿ ãàðìàãàðûøûã ùÿíèðòèëÿð
ýÿòèðäè. Òàðó ãóëàã àñûðäû. Àç ñîíðà ñÿñ-ñÿìèð êÿñèëäè.
— Éåíÿ øÿùÿð äàðâàçàñûíäà àòûøìà îëäó.
— Äàùà ñàêèòëÿøäèëÿð, — Ðéþ úàâàá âåðäè.
Òàðó äåäè êè, àäàìëàð ùå÷ âàõò ñàêèòëÿøìÿéÿúÿê,
ùÿëàê îëàíëàð àðòàúàã, ãàéäà áåëÿäèð.
Ùÿêèì úàâàá âåðäè:
— Deyim ki, þçöìö ìöãÿääÿñëÿðlя йох, ìÿüëóá-
ëàðëà ùÿìðÿé ñàéûðàì. qÿùðÿìàíëûüà âÿ ìöãÿääÿñëèéÿ
ìàðàüûì éîõäóð. Kясяси, iíñàí îëìàã èñòÿéèðÿì.
— Áÿëè, ìÿãñÿäèìèç åéíè olsa da, ìÿíèì èìêàíûì
äàùà àçäûð.
Ðéþ Tarunun zarafat etdiyini dцшцндц. Àncaq ãàðàí-
ëûãäà îía tяряф áàõàíäà äóéäó êè, ñèôÿòè úèääè âÿ ãöñ-
ñÿëèäèð. Òàðó ñîðóøäó:
— Áèëèðñèíèçìè, áèç äîñòëóã íàìèíÿ íÿ åòìÿëèéèê?
— Íÿ etmялийик?
— Ýåäèá äÿíèçäÿ ÷èììÿëèéèê. Ëàï ìöãÿääÿñëèéÿ
ùàçûðëàøàíëàð äà áåëÿ áèð èñòèðàùÿòäÿí çÿðÿð ÷ÿêìÿçëÿð.
Ðéþ ýöëöìñÿéèðäè. Òàðó äåäè:
— Áóðàõûëûø âÿðÿãëÿðèìèçëÿ ñàùèëÿ ÷ûõà áèëÿðèê. Ñþçöí
äöçö, таунун iчindя éàøàìàã àäàìû áåçdirir. Äîüðó-
äóð, èíäè ÿñàñ øÿðò àäàìëàðûí õèëàñû óüðóíäà ìöáàðèçÿ-
äèð. Àììà ãàëàí ùÿð øåéÿ ìàðàüûíû èòèðìèø àäàìûí
ìöáàðèçÿñè äÿ ùå÷ íÿéÿ äÿéìÿç.
— Åëÿäèð, ýåäÿê, — Ðéþ úàâàá âåðäè.
Àç ñîíðà îíëàð ìàøûíû ñàùèëÿ éàõûí äÿìèð ÷ÿð÷èâÿíèí
ãàðøûñûíäà ñàõëàäûëàð. Àé ÷ûõìûøäû. ßòðàôà ìöëàéèì áèð
èøûã ñÿïÿëÿíìèøäè. Øÿùÿð эеридя ãàëìûøäû âÿ àðõàäàí
ÿñÿí èñòè âÿ öôóíÿòëè áèð ìåù îíëàðû äÿíèçÿ òÿðÿô èòÿëÿ-
éèðäè. Îíëàð áóðàõûëûø âÿðÿãëÿðèíè gюzятчилярдян áèðèíÿ
ýþñòÿðäèëÿð, mцhafizячи âÿðÿãëÿðè óçóí-óçàäû éîõëàäû.

223
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ñîíðà ãàïûäàí êå÷èá ñÿêèéÿ äöçöëìöø, øÿðàá âÿ áàëûã


èéè âåðÿí ÷ÿëëÿêëÿðèí àðàñû èëÿ èðÿëèëÿäèëÿð, áóðóëóá ãàéà-
ëûüà òÿðÿô ýåòäèëÿð. Ãàéàëûüà ÷àòìàìûø áóðóíëàðûíà éîä
âÿ éîñóí èéè âóðäó, ñîíðà èñÿ ëÿïÿëÿðèí ñÿñè åøèäèëäè.
Ëÿïÿëÿð ãàéàëàðûí ÿòÿéèíÿ èëèøèá àñòàúà øûðûëäàøûðäû.
Òàðó èëÿ Ðéþ ëÿïÿäþéÿí õûðäà ãàéàëàðûí öñòö èëÿ èðÿëèëÿ-
äèêúÿ îíëàðà åëÿ ýÿëèðäè êè, ìöëàéèì, éóìøàã äÿíèç
ùåéâàíëàðûíûí öñòö èëÿ ýåäèðëÿð. Àõûðäà ýÿëèá èðè áèð ãàéà
ïàð÷àñûíûí öñòöíÿ ÷ûõäûëàð. Àéàãëàðû àëòûíäà ñó ùÿçèí-
ùÿçèí ãàëõûá-åíèðäè. Äÿíèç áåëÿúÿ íÿôÿñ àëäûãúà ëÿïÿ-
ëÿðèí öçÿðèíäÿ õûðäà ïàðûëòûëàð ÿìÿëÿ ýÿëèðäè. Èðÿëèäÿ ýåúÿ-
íèн ùöäóäñóç ãàðàíëûüû äóéóëóðäó. Ãàéàíûí èëûã íÿìè
àéàãëàðûíà ùîïäóãúà Ðéþíöí úàíûíà õîø îâãàò éàéû-
ëûðäû. ×åâðèëèá äîñòóíóí ñàêèò âÿ ìÿðä ñèôÿòèíÿ áàõàíäà
Ðéþ äóéäó êè, ÿââÿëêè ùèññëÿðè óíóòìàñà äà, îíóí äà
îâãàòû éàõøûëàøûá.
Îíëàð ñîéóíäóëàð. Ðéþ ñóéà áèðèíúè úóìäó. Ñóéà
áàø âóðàíäà áèð àç öøöñÿ äÿ, öçÿ ÷ûõàíäà äóéäó êè, ñó
èëûãäûð. Ðéþ öçýö âóðà-âóðà ôèêèðëÿøèðäè êè, ñóéóí èëûãëûüûíà
ñÿáÿá òîðïàüûí ùÿëÿ ñîéóìàìûø ùÿðàðÿòèäèð. Áöòöí éàé
áîéó èñòèëèê éûüìûø òîðïàã ïàéûçûí áó âàõòûíäà ùÿëÿ äÿ
ùÿðàðÿòèíè èòèðìÿéèá. Î, òÿëÿñìÿäÿí öçöð, ñóéó ãîëëàðû
èëÿ ýåðèéÿ èòÿëÿéèá àéàãëàðû èëÿ шаппылдадыр, êþïöêëÿíäè-
ðèðäè. Àðõàäàí åøèäèëÿí áîüóã ýóïïóëòóäàí áèëäè êè,
Òàðó äà ñóéà úóìäó. Ðéþ ñóéóí öñòöíäÿ àðõàñû öñòÿ
óçàíûá ìöâàçèíÿòèíè ñàõëàäû, ìàâè ñÿìàéà, àéà, óëäóç-
ëàðà òàìàøà åòìÿéÿ áàøëàäû. Äÿðèíäÿí íÿôÿñ àëäû. Ýåúÿ-
íèí ñöêóòóíäà åøèäèëÿí øàïïûëòû éàâàø-éàâàø éàõûíëàøäû.
Òàðóíóí òþâøöéö äÿ åøèäèëèðäè. Òàðó ÷àòàíäà Ðéþ ÷åâðèëèá
îíóíëà áÿðàáÿð öçìÿéÿ áàøëàäû. Òàðó äàùà áÿðê öçäö-
éöíÿ эюря î äà ñöðÿòè àðòûðìàëû îëäó.
Áèð ìöääÿò áåëÿ àðõàéûí, áÿðàáÿð, øÿùÿðäÿí âÿ таун-
äàí óçàüà öçäöëÿð. Ðéþ äàéàíäû âÿ îíëàðûí èêèñè äÿ éàâàø-
éàâàø ýåðèéÿ öçìÿéÿ áàøëàäûëàð. Àç ñîíðà ñîéóã áèð
àõûíà äöøäöëÿð. Äÿíèçèí áó øûëòàãëûüûíà òÿÿúúöáëÿíñÿëÿð

224
IV ÔßÑÈË

äÿ, ùå÷ íÿ äåìÿäÿí èêèñè äÿ ùÿðÿêÿòëÿðèíè éåéèíëÿøäèðèá


ñàùèëÿ òÿëÿñäè.
Äèíèá-äàíûøìàäàí ïàëòàðëàðûíû ýåéèíèá éîëà äöø-
äöëÿð. Äàíûøìàñàëàð äà, ùÿð èêèñè áó ìöëàéèì ýåúÿíèí
õîø õàòèðÿñèíè éàääàøëàðûíà ùÿêê åäèðäè. Èðÿëèäÿêè íÿçàðÿò
ïîñòóíà, таунун ãàðîâóë÷óëàðûíà ÷àòàíäà Ðéþ, Òàðóíóí
íÿ ôèêèðëÿøäèéèíè äóéóðäó. Áèëèðäè êè, î äà Ðéþíöí þçö
êèìè áèð ìöääÿò õÿñòÿëèêäÿí àðàëû äöøäöéöíÿ ñåâèíèð âÿ
èíäè éåíèäÿí èøÿ áàøëàìàüûí âàúèáëèéèíè äöøöíöðäö.

***
Áÿëè, éåíèäÿí èøÿ áàøëàìàã ëàçûì èäè âÿ таун ùå÷
êÿñè óçóí ìöääÿò óíóäà áèëìÿçäè. Äåêàáð àéûíäà таун
øÿùÿð úàìààòûíûí ñèíÿñèíè éàíäûðäû, ìåéèтéàíäûðàí ñîáàíû
àëîâëàíäûðäû, êàðàíòèí äöøÿðýÿëÿðèíè àäàìëà äîëäóðäó,
áèð ñþçëÿ, þç àðõàéûí éöðöøöíö çÿèôëÿòìÿäè. Øÿùÿð ðÿù-
áÿðëèéè ýöìàí åäèðäè êè, ñîéóãëàðûí äöøìÿñè èëÿ åïèäå-
ìèéàíûí éàéûëìàñû äà àçàëàúàã, àììà õÿñòÿëèê ïàéûçûí
ÿââÿëèíäÿêè ñöðÿòèíè àçàëòìàã áèëìèðäè. Ùÿëÿ ýþçëÿìÿê
ëàçûì èäè. Àììà úàìààòûí ýþçëÿìÿéÿ àìàíû éîõ èäè âÿ
ùàìû öìèäèíè èòèðèðäè.
Ùÿêèìÿ ýÿëäèêäÿ èñÿ îíóí èñòèðàùÿòè åëÿ ùÿìиí äîñò-
ëóã âÿ èñòèðàùÿò ýåúÿñè èëÿ áàøà ÷àòäû. Øÿùÿðäÿ òÿçÿ áèð
õÿñòÿõàíà äà à÷ûëìûøäû âÿ Ðéþ õÿñòÿëÿðäÿí áàøãà ùå÷
áèð êÿñëÿ ñþùáÿò åòìÿéÿ âàõò òàïìûðäû. Àììà ùÿêèì
ùèññ åäèðäè êè, õÿñòÿëèéèí àüúèéÿð ôîðìàñûíûí ýåòäèêúÿ
àðòäûüû áåëÿ áèð äþâðäÿ õÿñòÿëÿðèí þçëÿðè ùÿêèìÿ, áèð
íþâ, êþìÿê åòìÿéÿ áàøëàìûøäûëàð. Åïèäåìèéàíûí èëê
äþâðöíäÿ õÿñòÿëÿð ãîðõóäàí áàøëàðûíû èòèðèð, ùÿêèìëÿðÿ
ìàíå îëóðäóëàðñà, èíäè þçëÿðè âÿçèééÿòè äöçýöí áàøà
äöøöð, ìöàëèúÿéÿ êþìÿê åòìÿéÿ ÷àëûøûðäûëàð. Õÿñòÿëÿð
àðäû-àðàñû êÿñèëìÿäÿí ñó è÷èð âÿ éàòàãëàðûíûí èñòè îëìà-
ñûíû èñòÿéèðäèëÿð. Ùÿêèì ÷îõ éîðóëñà äà, áåëÿ õÿñòÿëÿðëÿ
ýþðöøÿíäÿ þçöíö òÿíùà ñàéìûðäû.

225
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Äåêàáðûí àõûðûíà éàõûí ùÿêèì ìöñòÿíòèã Îòîíäàí


áèð ìÿêòóá àëäû. Îòîí ùÿëÿ äÿ êàðàíòèí äöøÿðýÿñèíäÿ
èäè âÿ éàçûðäû êè, êàðàíòèí âàõòû êå÷ìèø îëñà äà, îíó ñÿù-
âÿí äöøÿðýÿäÿ ñàõëàéûð âÿ áóðàõìûðëàð. Îíóí àðâàäû
áèð íå÷ÿ ýöí ÿââÿë êàðàíòèíäÿí ÷ûõûá ÿðèíèí ýåú áóðàõûë-
ìàñûíäàí øèêàéÿòëÿíìÿê ö÷öí ïðåôåêò èäàðÿñèíÿ ýåäèá,
àììà îíà êîáóäëóãëà úàâàá âåðèáëÿð êè, ùå÷ áèð ñÿùâÿ
éîë âåðèëìÿéèá.
Ðéþ Ðàìáåðäÿí õàùèø åòäè êè, áó èøè àðàøäûðñûí âÿ
áèð íå÷ÿ ýöí ñîíðà úÿíàá Îòîí äöøÿðýÿäÿí áóðàõûëûá
Ðéþíöí éàíûíà ýÿëäè. Äîüðóäàí äà, äöøÿðýÿ ðÿùáÿðëèéè
ñÿùâ åäèáìèø âÿ Ðéþ áó ñÿùâÿ ýþðÿ ïÿðò îëäó. Äöøÿð-
ýÿäÿ õåéëè àðûãëàìûø úÿíàá Îòîí èñÿ òÿìêèíëè ñÿñëÿ
Ðéþíö ñàêèòëÿøäèðìÿéÿ ÷àëûøàðàã äåéèá êè, åéáè éîõäóð,
ùàìû ñÿùâ åäÿ áèëÿð. Îíóí áåëÿ ìöíàñèáÿòèíè ýþðÿíäÿ
ùÿêèì ôèêèðëÿøäè êè, ìöñòÿíòèã õåéëè äÿéèøèá. Ðéþ ìöñ-
òÿíòèãäÿí ñîðóøäó:
— Èíäè íÿ åòìÿê ôèêðèíäÿñèíèç, úÿíàá ìöñòÿíòèã?
Éÿãèí, èøäÿ ãîâëóãëàðûíûç ñèçè ýþçëÿéèð.
— Õåéð, èøÿ ãàéûòìàã èñòÿìèðÿì, ìÿçóíèééÿò ýþòö-
ðÿúÿéÿì.
— Áÿëè, èñòèðàùÿò åòìÿê ëàçûìäûð.
— Õåéð, èñòèðàùÿò ö÷öí äåìèðÿì, äöøÿðýÿéÿ ãàéûò-
ìàã èñòÿéèðÿì.
— Àõû ñèç åëÿ äöøÿðýÿäÿí ýÿëèðñèíèç?
— Ôèêðèìè éàõøû èçàù åäÿ áèëìÿäèì. Åøèòìèøÿì êè, áó
äöøÿðýÿäÿ êþíöëëöëÿð äÿ èøëÿéèðëÿð.
Ìöñòÿíòèã ýþçëÿðèíè îéíàäàðàã ñþçöíÿ äàâàì åëÿäè:
— Èñòÿéèðÿì áèð èøëÿ ìÿøüóë îëóì. Ùÿì äÿ êè ñÿôåù
ñþçÿ îõøàñà äà, äåìÿëèéÿì, îüëóì ö÷öí ÷îõ ÿçàá
÷ÿêèðÿì, èñòÿéèðÿì áàøûì ãàðûøñûí.
Ðéþ îíà áàõûðäû. Ôèêèðëÿøèðäè êè, áó àäàìûí ñÿðò áàõûø-
ëàðûíà ìöëàéèìëèê ãîíìàñûíà èíàíìàã îëìóð. Àììà
åëÿ áèë, ìöñòÿíòèãèí ýþçëÿðè äóìàíëàíìûøäû, ÿââÿëêè
ñÿðò ïàðûëòûñûíû èòèðìèøäè. Ðéþ äèëëÿíäè:

226
IV ÔßÑÈË

— Áÿëè, ÷îõ éаõøû. Èíäè êè áåëÿ áèð àðçóíóç âàð, ÷àëû-


øàðàì êþìÿê åäèì.
Ùÿêèì ìöñòÿíòèãèí äöøÿðýÿäÿ èøÿ áàøëàìàñûíà
êþìÿê åëÿäè. Éåíè èë áàéðàìûíà ãÿäÿð таунлу øÿùÿðäÿ
úèääè áèð äÿéèøèêëèê îëìàäû. Òàðó ùÿìèøÿêè òÿìêèíè èëÿ þç
èøèíè ýþðöðäö. Ðàìáåð èñÿ ùÿêèìÿ áèëäèðäè êè, òàíûø úàâàí
ýþçÿò÷èëÿðèí âàñèòÿñèëÿ àðâàäû èëÿ ýèçëè ìÿêòóáëàøìàüà
áàøëàéûá. Ùÿðäÿíáèð àðâàäûíäàí ìÿêòóá àëà áèëèð. Ùÿêè-
ìÿ ìÿñëÿùÿò ýþðäö êè, áåëÿ áèð èìêàíäàí î äà èñòèôàäÿ
åëÿñèí, ùÿêèì ðàçûëàøäû âÿ íå÷ÿ àéäàí áÿðè ìÿêòóáëàø-
ìàäûüû àðâàäûíà ìÿêòóá éàçäû. Àììà î, ìÿêòóáó
éàçàíäà ÷ÿòèíëèê ÷ÿêèðäè, åëÿ áèë, ãÿëÿìè êöòëÿøìèøäè. Ìÿê-
òóáó éîëà ñàëñà äà, õåéëè âàõò úàâàá ýþçëÿìÿëè îëäó.
Êîтòàð ùÿìèøÿêè êèìè ìþùòÿêèðëèê åäèð âÿ éàâàø-éàâàø
âàðëàíûðäû. Ãðàíà ýÿëäèêäÿ èñÿ, áàéðàì ÿðÿôÿñèíäÿ îíóí
èøëÿðè éàõøû ýåòìèðäè.
Áóèëêè Éåíè èë áàéðàìû õîøáÿõòëèê áàéðàìûíäàí ÷îõ,
áÿäáÿõòëèê áàéðàìûíà áÿíçÿéèðäè. Äöêàíëàð áîø âÿ
ãàðàíëûã èäè, âèòðèíëÿðäÿ êþùíÿ øîêîëàä, éàõóä áîø
ãóòóëàðäàí áàøãà ùå÷ íÿ ýþðöíìöðäö. Òðàìâàéëàðäàêû
ãàøãàáàãëû àäàìëàðûí ýþðêÿìèíäÿ äÿ áàéðàì îâãàòû
äóéóëìóðäó.
ßââÿëêè áàéðàì ýöíëÿðèíäÿ âàðëû, êàñûá — ùàìû áèð
éåðÿ òîïëàøûð, ÿéëÿíèðäè. Èíäè èñÿ ñûíûã-ñþêöê éåìÿê-
õàíàëàðäà îä ãèéìÿòèíÿ éåìÿê âÿ è÷кè ìÿúëèñè ãóðàí-
ëàð äà ñûõûíòû è÷èíäÿ èäèëÿð. Êèëñÿëÿðäÿí èáàäÿò ÿâÿçèíÿ
íàëÿ ñÿñëÿðè åøèäèëèðäè. Ñîéóã âÿ êèìñÿñèç êö÷ÿëÿðäÿ
ãà÷ûøàí óøàãëàð èñÿ áàøëàðûíûí öñòöíö àëìûø ùÿäÿäÿí
õÿáÿðñèç èäèëÿð. Ùå÷ êèì îíëàðà êå÷ìèøäÿí, ÷àíòàñû
ùÿäèééÿëè Øàõòà áàáàäàí, èíñàí êÿäÿðè êèìè ãÿäèì âÿ
åéíè çàìàíäà éåíèéåòìÿ àðçóñó êèìè òÿçÿ ÿíÿíÿëÿð-
äÿí äàíûøìàüà úÿñàðÿò åëÿìèðäè. Àäàìëàðûí ãÿëáèíäÿ
ãàëìûø öìèä èøàðòûñû åëÿ êþùíÿ, åëÿ ñîëüóí èäè êè, þëöì-
äÿí ãîðóíìàã ö÷öí âàúèá îëàí úöçè úÿùäëÿðÿ áèðòÿùÿð
áÿñ åäèðäè.

227
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Àç ÿââÿë Ãðàí íþâáÿòè ýþðöøÿ ýÿëìÿìèøäè. Ðéþ


íèýàðàí ãàëûá åðòÿñè ýöí ñÿùÿð îíà áàø ÷ÿêìÿê èñòÿäè,
àììà åâäÿ òàïà áèëìÿäè. Áöòöí òàíûøëàðà õÿáÿð ýþí-
äÿðèëäè. Ñààò îí áèðÿ éàõûí Ðàìáåð õÿñòÿõàíàéà ýÿëèá
ùÿêèìÿ äàíûøäû êè, éîë êå÷ÿðêÿí Ãðàíû óçàãäàí ýþðöá,
î, áîø-áиêàð ýÿçèíèðìèø âÿ ýþðêÿìè äÿ éàõøû äåéèëìèø.
Ñîíðà îíó ýþçäÿí ãà÷ûðûá âÿ òàïà áèëìÿéèá. Ùÿêèìëÿ
Òàðó ìàøûíà ìèíèá Ãðàíû àõòàðìàüà ýåòäèëÿð.
Ñààò îí èêèäÿ ùàâà ùÿëÿ ñîéóã èäè. Ðéþ Ãðàíû ýþðöá
ìàøûíäàí äöøäö. Ãðàí àüàúäàí éîíóëìà îéóíúàãëàð
äöçöëìöø áèð âèòðèíèí ãàðøûñûíäà äóðóá òàìàøà åäèðäè.
Ãîúà ìÿìóðóí ñèôÿòè ýþç éàøûíäàí èñëàíìûøäû. Ðéþ
îíóí áó âÿçèééÿòèíè ýþðÿíäÿ ÷îõ ãöññÿëÿíäè, ÷öíêè î,
ýþç éàøëàðûíûí ñÿáÿáèíè áèëèð âÿ Ãðàíûí öðÿê ñûõûíòûñûíû
þç öðÿéèíäÿ äÿ äóéóðäó.
Î, Ãðàíûí ñþùáÿòèíè óíóòìàìûøäû âÿ áèëèðäè êè, áèð
âàõòëàð Éåíè èë ÿðÿôÿñèíäÿ áåëÿúÿ áèð âèòðèíèí ãàðøûñûíäà
Æàííà Ãðàíà ñûõûëûá îíà þç ðàçûëûüûíû áèëäèðìèøäè âÿ îíëàð
íèøàíëàíìûøäûëàð. Ðéþ äóéóðäó êè, èíäè óçàã êå÷ìèøäÿí
Ãðàíûí ãóëàüûíà Æàííàíûí ñÿñè ýÿëèð. Áó ýþçöéàøëû ãîúà-
íûí èíäè íÿ ôèêèðëÿøäèéèíè Ðéþ äÿãèã áèëèðäè. Îíóí þçö äÿ
ôèêèðëÿøèðäè êè, äîüðóäàí äà, ìÿùÿááÿòñèç áèð ùÿéàò þëö
ùÿéàòà áÿíçÿéèð âÿ áåëÿ þìðöí åëÿ áèð àíû ÷àòûð êè, èíñàí
ùÿáñõàíàëàðäàí, èøäÿí, ùÿð øåéäÿí áåçèð, íÿ âàõòñà ñåâ-
äèéè áèð øÿõñè àðçóëàìàüà áàøëàéûð, öðÿéè ìåùðèáàíëûã ùÿñ-
ðÿòè èëÿ éàíûð.
Ãðàí àðõàäàí ýÿëÿí ùÿêèìèí ÿêñèíè øöøÿäÿ ýþðäö.
Ýþç éàøëàðûíû ñèëìÿäяí ýåðè ÷åâðèëäè, âèòðèíèí øöøÿñèíÿ
ñþéêÿíèá éàõûíëàøàí ùÿêèìÿ áàõäû âÿ èíèëäÿäè:
— Àù, ùÿêèì! Àù, ùÿêèì!
Ùÿêèì äàíûøà áèëìÿñÿ äÿ, áàøûíû éåëëÿéèá îíó àíëà-
äûüûíû áèëäèðäè. Ðéþ äÿ ÿçàá ÷ÿêèðäè âÿ ùÿìиí àíäà îíóí
ãÿëáèíäÿ ñîíñóç èíñàí ÿçàáûíà ãàðøû áèð ùèääÿò áàø
ãàëäûðìûøäû. Íÿùàéÿò, î äèëÿ ýÿëäè:
— Ùÿ, Ãðàí...

228
IV ÔßÑÈË

— Âàõòûì ÷àòñà, îíà áèð ìÿêòóá éàçàðäûì. Ãîé


Æàííà áèëñèí... ãîé ÿçàá ÷ÿêìÿñèí, õîøáÿõò éàøàñûí...
Ðéþ Ãðàíûí ãîëóíäàí òóòóá ÷ÿêÿ-÷ÿêÿ àïàðäû. Ãðàí
îíà ãîøóëóá ýåòñÿ äÿ, àðà âåðìÿäÿí àíëàøûëìàç, àëà-
éàðûì÷ûã ôèêèðëÿð ñþéëÿéèðäè:
— ×îõäàíäûð ùÿéàò áåëÿúÿ äàâàì åäèð. Àäàì
èñòÿð-èñòÿìÿç áó àõûíà äöøöð. Åù! Ùÿêèì! Ìÿíèì áåëÿ
ñàêèò ýþðöíìÿéèìÿ áàõìàéûí. Ùÿìèøÿ úàíôÿøàíëûã
åëÿìèøÿì êè, àäè èíñàí ýþðêÿìèíäÿ îëóì. Äàùà ýöúöì
÷àòìûð...
Î, ãÿôèëäÿí äàéàíäû, áöòöí áÿäÿíè òèòðÿéèðäè, ýþç-
ëÿðè ùÿäÿãÿñèíäÿí ÷ûõûðäû. Ðéþ îíóí ÿëèíäÿí òóòäó.
Ãðàíûí ÿëè ùÿðàðÿòäÿí éàíûðäû. Ðéþ äåäè:
— Ýåäÿê åâÿ.
Ãðàí îíóí ÿëèíäÿí ÷ûõûá ãà÷äû, áèð íå÷ÿ àääûìäàí
ñîíðà ãîëëàðûíû éàíà à÷ûá äàéàíäû, èðÿëè-ýåðè ñÿíäÿëÿ-
ìÿéÿ áàøëàäû. Éåðèíäÿ ôûðëàíûá ñîéóã ñÿêèéÿ ñÿðèëäè,
öçöíÿ ñûçàí ýþç éàøëàðû òîçà áóëàíûá ëåùìÿëÿíäè. Éîë
êå÷ÿíëÿð äàéàíûá êÿíàðäàí òàìàøà åäèðäèëÿð. Ðéþ Ãðàíû
ãóúàüûíà ýþòöðìÿëè îëäó.
Åâèíäÿ ÷àðïàéûäà óçàäûëìûø Ãðàí áîüóëóðäó, таун
îíóí úèéÿðëÿðèíè îéíàäûðäû. Ðéþ ôèêðÿ ýåòìèøäè. Ôèêèðëÿ-
øèðäè êè, Ãðàíûí àèëÿñè éîõäóð, îíó õÿñòÿõàíàéà àïàð-
ìàüûíà äÿéìÿç. Åâäÿ òÿê ãàëàð вя Òàðó äà îíà ãóëëóã
åäÿð...
Ãðàíûí ñèôÿòè ýþéÿðìèø, áàõûøû ñîëüóíëàøìûøäû. Ýþçö-
íö ñîáàäàêû çÿèô àëîâ äèëëÿðèíÿ çèëëÿìèøäè. Òàðó ñîáàéà
òàõòà ãûðûãëàðû òþêöá îòàüû ãûçäûðìàã èñòÿéèðäè. Ãðàí
ìûçûëäàäû: “Èøëÿð éàõøû äåéèë”. Î äàíûøäûãúà úèéÿðëÿðèí-
äÿí ãÿðèáÿ áèð õûøûëòû ãîïóðäó. Ðéþ îíà ìÿñëÿùÿò ýþðäö
êè, äàíûøìàñûí, ñîíðà òåçëèêëÿ ãàéûäàúàüûíû áèëäèðèá îòàã-
äàí ÷ûõìàüà ùàçûðëàøäû. Õÿñòÿ ýöëöìñÿäè âÿ ñèôÿòèíÿ
ìåùðèáàí áèð èôàäÿ ãîíäó. Î, ùÿêèìÿ ýþç âóðóá äåäè ки,
яýÿð ñàü ãàëñà, ùÿêèì äÿ òÿçèì åòìÿëè îëàúàã. Àììà
àç ñîíðà îíóí âÿçèééÿòè ïèñëÿøäè.

229
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Áèð íå÷ÿ ñààò ñîíðà Ðéþ èëÿ Òàðó ýþðäöëÿð êè, Ãðàí
áàøàëòûнà äèðñÿêëÿíèá îòóðìàã èñòÿéèð. Ðéþ îíóí ùÿðà-
ðÿòäÿí éàíäûüûíû âÿ õÿñòÿëèéèí ýöúëÿíäèéèíè ýþðöá ãîð-
õóéà äöøäö. Àììà åëÿ áèë, Ãðàíûí øöóðó þçöíÿ ãàéûò-
ìûøäû. Î õàùèø åëÿäè êè, ñèéèðìÿäÿêè ÿëéàçìàñûíû âåð-
ñèíëÿð. Òàðó âÿðÿãëÿðè ýÿòèðäè. Ãðàí âÿðÿãëÿðè ñèíÿñèíÿ
ñûõäû, ñîíðà îíëàðû Ðéþéÿ âåðèá èøàðÿ åëÿäè êè, îõóñóí.
ßëéàçìàñû áþéöê äåéèëäè. ßëëè ñÿùèôÿ àíúàã îëàðäû.
Ùÿêèì îíó âÿðÿãëÿéèá ýþðäö êè, áó ñÿùèôÿëÿðäÿêè éàçû
äÿôÿëÿðëÿ äÿéèøäèðèëèá ùàëäàí-ùàëà ñàëûíìûø, äþíÿ-äþíÿ
êþ÷öðöëìöø ÿñàñ áèð úöìëÿäÿí èáàðÿòäèð. Ùÿð âÿðÿãäÿ
ìàé àéû, “àìàçîí ãûçû”, “ìåøÿíèí õèéàáàíëàðû” êèìè
èôàäÿëÿð ðàñòëàøûð, äÿéèøäèðèëèð, ìöõòÿëèô âàðèàíòëàðäà òÿê-
ðàð îëóíóðäó. Âÿðÿãëÿðäÿ óçóí-óçàäû èçàùëàð âÿ ãàðøû-
ëûãëû âàðèàíòëàðа äà ðàñò ýÿëèðäè. Àõûðûíúû ñÿùèôÿíèí ñîíóí-
äà ñÿëèãÿëè õÿòëÿ éàçûëìûø òÿçÿ áèð úöìëÿ âàðäû: “×îõ
ñåâèìëè Æàííàì, áó ýöí Éåíè èë áàéðàìûäûð...” Äàùà
àøàüûäà èñÿ äÿôÿëÿðëÿ äÿéèøäèðèëìèø úöìëÿíèí ñîíóíúó
âàðèàíòû õöñóñè ñÿëèãÿ èëÿ êþ÷öðöëìöøäö. Ãðàí: “Оõó-
éóí”, — äåéÿðÿê òÿêèä åäèðäè. Ðéþ îõóìàëû îëäó:
— Ýþçÿë áèð ìàé ñÿùÿðè, øóõ ãàìÿòëè áèð Àìàçîí
ãûçû éàðàøûãëû Àìàçîí àòûíà ìèíèá мåøÿíèí ýöë-÷è÷ÿéÿ
ãÿðã îëìóø õèéàáàíëàðû èëÿ ýÿçèíèðäè...
— Ùÿ, íåúÿ ÷ûõûá? — Ãðàí ùÿðàðÿò è÷èíäÿ ñîðóøäó.
Ðéþ áàøûíû ãàëäûðìàäû. Ãðàí ùÿéÿúàíëà äåäè:
— Åù! Áèëèðÿì. Áèëèðÿì êè, “ýþçÿë” ñþçö äöç ñå÷èë-
ìÿéèá.
Ðéþ ÿëèíè îíóí ÿëèíèí öñòöíÿ ãîéäó. Ãðàí äåéèíäè:
— Ýåúäèð, ùÿêèì, äöçÿëèøÿ âàõòûì ÷àòìàéàúàã...
Ãðàí ÷ÿòèíëèêëÿ íÿôÿñ àëûðäû âÿ ãÿôèëäÿí ãûøãûðäû:
— Éàíäûðûí îíó!
Ðéþ bilmirdi nя етсин. Ãðàí èñÿ þç ÿìðèíè åëÿ ùÿéÿ-
úàíëы âÿ åëÿ ucadan òÿêðàð åëÿäè êè, Ðéþ âÿðÿãëÿðè àçàúûã
êþçÿðÿí ñîáàéà àòìàëû îëäó. Îòàüà èøûã âÿ úöçè áèð
èñòèëèê éàéûëäû. Ùÿêèì Ãðàíà òÿðÿô ãàéûäàíäà î, öçöíö

230
IV ÔßÑÈË

÷åâèðèá ñóñìóøäó. Òàðó ëàãåéä àäàìëàð êèìè ïÿíúÿðÿ


ãàðøûñûíäà äóðóá ÷þëÿ áàõûðäû. Ðéþ Ãðàíà ñåðóì èéíÿñè
âóðàíäàí ñîíðà äîñòóíун qulaьына ïû÷ûëäàäû êè, iши бит-
миш кимидир, Ãðàí ñÿùÿðÿ ÷ûõìàç. Òàðó õÿñòÿíèí éàíûíäà
ãàëìàã èñòÿäèéèíè áèëäèðäè, Ðéþ dярщал ðàçûëàøäû.
Ryю böòöí ýåúÿíè Ãðàíûí þëÿ áèëÿúÿéè ùàãäà ôèêèð-
ëÿøèðäè. Àììà åðòÿñè ýöí ñÿùÿð aчыланда ýþðäö êè, Ãðàí
÷àðïàéûäà îòóðóá Òàðó èëÿ ñþùáÿò åëÿéèð. Ãûçäûðìàñû
dцшмцшдц. Öìóìè çÿèôëèê ÿëàìÿòëÿðèíäÿí áàøãà ùå÷ íÿ
äóéóëìóðäó. Î, ùÿêèìÿ äåäè:
— Åù, ùÿêèì, äöíÿí íàùàã èø ýþðäöì. Àììà éåíÿ
éàçàúàüàì. Ùàìûñû éàäûìäà ãàëûá.
Ðéþ Òàðóéà àñòàúà äåäè:
— Ýþçëÿéÿê, ýþðÿê íÿ îëóð.
Ýöíîðòàéà kimi áèð äÿéèøèêëèê baш вермяди. Àõøàì
äöøÿí kimi Ãðàíûí õèëàñ îëäóüóíà èíàíìàüà áàøëàäûëàð.
Ðéþ áó ñàüàëìàíûí ñÿáÿáèíè àíëàéà áèëìèðäè.
Åëÿ ùÿìèí ýöíëÿð Ðéþíöí ãÿáóëóíà áàøãà áèð õÿñòÿ
äÿ ýÿòèðìèøäèëÿð. Ðéþ ùÿìиí õÿñòÿíèí âÿçèééÿòèíèí
öìèäñèç îëäóüóíó ýþðöá îíó èçîëéàòîðà ãîéìóøäó.
Õÿñòÿ ãûç ãûçäûðìà è÷èíäÿ éàíûðäû âÿ àüъèéÿð таунуна
òóòóëäóüóíà øöáùÿ ãàëìàìûøäû. Åðòÿñè ýöí ñÿùÿð îíóí
äà ãûçäûðìàñû äöøìöøäö âÿ ùÿêèì áó ùàëû äà þëöì-
ãàáàüû ìöâÿããÿòè äèð÷ÿëìÿ ùåñàá åëÿìèøäè. Ýöíîð-
òàéàúàí ãûçûí âÿçèééÿòè äÿéèøìÿìèøäè. Àõøàì ãûçäûðìà
àçàúûã ãàëõñà äà, åðòÿñè ýöí ñÿùÿð ãûçäûðìàäàí ÿñÿð-
ÿëàìÿò éîõ èäè. Õÿñòÿ ãûç çÿèôëÿmiшди, анъаг ñakit íÿôÿñ
àëûðäû. Ðéþ Òàðóéà äåìèøäè êè, áó ãûçûí ñàüàëìàüû таун
åïèäåìèéàñûíäà ãÿðèáÿ áèð èñòèñíàäûð. Àììà åëÿ ùÿìиí
ùÿôòÿ ÿðçèíäÿ Ðéþíöí õÿñòÿõàíàñûíäà äþðä íÿôÿðèí dя
бу шякилдя ñàüàëäûüû ìöøàùèäÿ îëóíäó.

Ùÿìиí ùÿôòÿíèí ñîíóíäà Ðéþ èëÿ Òàðó ñèíÿýèð ãîúà-


éà áàø ÷ÿêìÿéÿ ýåòìèøäèëÿð. Ãîúà îíëàðû ýþðÿí êèìè
ùÿéÿúàíëà ùöдöëÿìÿéÿ áàøëàäû:

231
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Ùÿ, ýþðöðñöíöç, éåíÿ ãà÷ûøìàüà áàøëàéûáëàð.


— Êèì àõû?
— Ñè÷îâóëëàð!
Àïðåë àéûíäàí áÿðè øÿùÿðäÿ áèð äÿôÿ äÿ îëñà ñè÷îâóë
ýþðöíìÿìèøäè.
— Éÿíè òÿçÿäÿí áàøëàéàúàã, ýþðÿñÿí? — Òàðó öçöíö
Ðéþéÿ ÷åâèðäè.
Ãîúà ÿëëÿðèíè îâóøäóðà-îâóøäóðà äåäè:
— Åù, îíëàðûí íåúÿ ãà÷ûøäûüûíû ýþðìÿê ýÿðÿêäèð!
Àäàìà ëÿççÿò âåðèð!
Ãîúàíûí þçö êö÷ÿ ãàïûñûíäàí ùÿéÿòÿ èêè ñè÷îâóë
ýÿëäèéèíè ýþðìöøäö. Ãîíøóëàð äà ùÿéÿòëÿðèíäÿ ñè÷îâóë
ýþðìöøäöëÿð. Àéëàðäàí áÿðè áîø ãàëìûø äàìëàðäà éåíÿ
ñè÷îâóëëàðûí ãà÷ûøìàñû åøèäèëèðäè. Ñîíðàëàð ùÿôòÿíèí ÿââÿ-
ëèíäÿ ÷àï îëóíìóø ñòàòèñòèê ìÿëóìàòà áàõàíäà Ðéþ
ýþðäö êè, þëÿíëÿðèí ñàéû àçàëûá.

В ФЯСИЛ

Õÿñòÿëèéèí ãÿôèëäÿí áåëÿ éóìøàëìàñû ýþçëÿíèëìÿç


îëäóüóíà эюря úàìààò ùÿëÿ ñåâèíìÿéÿ òÿëÿñìèðäè.
Êå÷ÿí àéëàð îíëàð àçàäëûã àðçóñó èëÿ éàíà-éàíà ñÿáèðëè
îëìàüû äà þéðÿíìèøäèëÿð âÿ õÿñòÿëèéèí éàõûí âàõòäà
êÿñèëÿúÿéèíÿ öìèäëÿðè àç èäè. Àììà ùÿð ùàëäà, áó éåíè
õÿáÿð àüûçäàí-àüûçà êå÷èá àäàìëàðûí ãÿëáèíäÿ öìèä
èøûüû éàíäûðìàüà áàøëàìûøäû. Ãàëàí áöòöí èøëÿð èêèíúè
ïëàíà êå÷ìèøäè. Õÿñòÿëèéèí òÿçÿ ãóðáàíëàðûíà ÷îõ ÿùÿ-
ìèééÿò âåðèëìèðäè; ÿñàñ ìÿñÿëÿ áó èäè êè, þëÿíëÿðèí
öìóìè ñàéû àçàëûðäû. Ñàüàëìà äþâðöíöí éàõûíëàøäûüûíà
öìèäèí àðòäûüû ùÿì äÿ îíäàí áèëèíèðäè êè, àäàìëàð þç
àðàëàðûíäà äàíûøàíäà ñþçàðàñû åøèòäèðìÿéÿ áàøëàìûøäûëàð
êè, таунäàí ñîíðà øÿùÿðäÿ âÿçèééÿò ÿââÿëêè ãàéäàñûíà
äöøÿ áèëÿð.
Àììà ùàìû áåëÿ áèð ôèêèðëÿ ðàçû èäè êè, ÿââÿëêè ðàùàò-
ëûãëàð áèðäÿí-áèðÿ áÿðïà îëóíìàéàúàã, ÷öíêè ãóðóá-

232
V ÔßÑÈË

éàðàòìàã âóðóá-äàüûòìàãäàí ÷ÿòèíäèð. Ùÿð ùàëäà,


öìèä åäèðäèëÿð êè, ÿðçàã ìÿñÿëÿñè áèð àç éàõøûëàøà áèëÿð
âÿ úàìààò ÿí àüûð ïðîáëåìäÿí éàõà ãóðòàðàð. Öìèä
èøûüûíûí àðòäûüû âàõòäà áåëÿ àäàìëàð àðõàéûíëàøà áèëìèð,
þë÷öá-áè÷èð âÿ äåéèðäèëÿð êè, õèëàñà öìèä âàðñà äà, ùÿëÿ
ñàáàùêû ýöíö õèëàñ ýöíö ñàéìàã îëìàç.
Åëÿ, äîüðóäàí äà, таун áèð ýöí ñîíðà éîõà ÷ûõìàäû,
àììà õÿñòÿëèéèí àçàëìàñû úàìààòûí ýþçëÿäèéèíäÿí äÿ
àðòûã íÿçÿðÿ ÷àðïûðäû. Éàíâàðûí èëê ýöíëÿðèíäÿí åëÿ áÿðê
ñîéóã äöøäö êè, åëÿ áèë, øÿùÿðèí öçÿðèíäÿ ùàâà äîíóá
äóðìóøäó. Ñÿìà ùå÷ âàõò áåëÿ ìàâè ýþðöíìÿìèøäè.
Ýöíëÿð áîéó ñÿìàäà êè÷èúèê äÿ îëñà áèð ëÿêÿ ýþðöí-
ìöðäö. Ùàâàíûí áåëÿ òÿìèç áèð âàõòûíäà таун ö÷úÿ ùÿô-
òÿéÿ çÿèôëÿéèá öçöëäö, ñàéû ýöíäÿí-ýöíÿ àçàëàí òàáóò-
ëàðà ñûüûíäû. Áèð íå÷ÿ àéäàí áÿðè òîïëàäûüû ãöââÿíè таун
áèð íå÷ÿ ýöíäÿ èòèðäè. Î, Ðéþíöí õÿñòÿëÿðèíäÿí Ãðàí
âÿ ýÿíú ãûçû ÿôâ åòäèéè êèìè, áàøãàëàðûíà äà ýöçÿøòÿ
ýåòäè, áÿçè ìÿùÿëëÿëÿðäÿí òàìàì ÷ÿêèëäè. Ùÿôòÿíèí èëê
ýöíö õÿñòÿëÿíÿíëÿðäÿí ùàìûñû ùÿëàê îëñà äà, èêè ýöí
ñîíðà õÿñòÿëÿíÿíëÿðèí, àç ãàëà, ùàìûñû ñàüàëìûøäû. Õÿñ-
òÿëèéèí áåëÿúÿ ýåðèëÿäèéèíè ýþðÿíäÿ àäàì ôèêèðëÿøèðäè êè,
î éîðóëóá ÿëäÿí äöøöá, òàãÿòè êÿñèëèá, ðèéàçè ùåñàáëàìà
öçðÿ èíêèøàô åäÿí ÿââÿëêè ñöðÿòèíè èòèðèá. Êàñòåëèí ñåðóì
èéíÿñè èíäèéÿ ãÿäÿð áèð õåéèð âåðìÿìèøäèñÿ äÿ, ùÿìиí
ýöíëÿð ìþúöçÿ ýþñòÿðèðäè. Áàøãà ùÿêèìëÿðèí äÿ ÿââÿë-
ëÿð íÿòèúÿ âåðìÿéÿí ñûíàãëàðû èíäè óüóðëàð ãàçаíûðäû. Åëÿ
áèë, õÿñòÿëèéèí þçö èíäè õÿñòÿëèéÿ òóòóëóá çÿèôëÿìèø,
ÿââÿëëÿð äÿô åòäèéè ùöúóìëàðûí ãàðøûñûíäà àúèçëÿøìèøäè.
Àììà î, ùÿðäÿí þçöíÿ ýÿëèð, ñàüàëàúàüûíà öìèäè îëàí
ö÷-äþðä õÿñòÿíè áèðäÿí ùÿëàê åäèðäè. Ñîí êîð-êîðàíÿ
ùöúóìëàðûí ãóðáàíëàðû áÿõòè ýÿòèðìÿéÿíëÿð èäè. Ìöñòÿí-
òèã Îòîí äà áåëÿëÿðèíèí ñûðàñûíà äöøäö. Îíó êàðàíòèí
äöøÿðýÿñèíäÿí ÷ûõàðàðêÿí Ãðàí äåäè êè, áó êèøèíèí áÿõòè
ýÿòèðìÿéèá, àììà àíëàìàã îëìóðäó êè, Ãðàí ìöñòÿí-
òèãèí þëöìöíÿ, éàõóä ùÿéàòûíà ùåéиôñèëÿíèðäè.

233
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Öìóìèééÿòëÿ ýþòöðÿíäÿ åïèäåìèéàíûí çÿèôëèéè


à÷ûãúà äóéóëóðäó. Øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè èëê ýöíëÿð ãÿëÿáÿ
òÿáèëèíè ÷àëìàüà úÿñàðÿò åòìÿñÿ äÿ, àç ñîíðà àðõàéûí-
ëàøûá ìÿëóìàò éàйäû êè, õÿñòÿëèê öçÿðèíäÿ ãÿëÿáÿ ÷àëûíûá
âÿ åïèäåìèéà þç ìþâãåéèíè èòèðèð. ßñëèíÿ ãàëñà, áèëìÿê
îëìóðäó ãÿëÿáÿ ñþçöíö èøëÿòìÿéèíÿ äÿéÿð, éîõñà éîõ.
Áèðúÿ øåé ìÿëóì èäè êè, õÿñòÿëèê ýÿëäèéè êèìè äÿ ÷ÿêèëèá
ýåäèðäè. Õÿñòÿëèéÿ ãàðøû àïàðûëàí ìöáàðèçÿäÿ ùå÷ íÿ
äÿéèøìÿìèøäè. ßââÿëëÿð áèð íÿòèúÿ âåðìÿéÿí áó ìöáà-
ðèçÿ áó ýöí óüóðëó ñàéûëûðäû. Áåëÿ áèð òÿñÿââöð éàðàíûðäû
êè, õÿñòÿëèéèí þçö éîðóëóá, éàõóä ìÿãñÿäèíÿ íàèë îëàí-
äàí ñîíðà ýåðè ÷ÿêèëèðäè. Áèð ñþçëÿ, î, þç èøèíè ýþðìöøäö.
Àäàìà åëÿ ýÿëèðäè êè, øÿùÿðäÿ ùå÷ íÿ äÿéèøìÿéèá.
ßââÿëêè êèìè ñàêèò ýþðöíÿí êö÷ÿëÿðÿ àõøàì äöøÿíäÿ
åëÿ ÿââÿëêè àäàìëàð àõûøûðäûëàð. Êèíîòåàòðëàð âÿ êàôåëÿð äÿ
åëÿ ÿââÿëêè êèìè èøëÿéèðäè. Àäàìëàðà éàõûíäàí áàõàíäà
äóéìàã îëàðäû êè, ñèôÿòëÿðäÿêè ýÿðýèíëèê íèñáÿòÿí àçàëûá
âÿ ùÿðäÿí ýöëöìñÿéÿíëÿð äÿ ðàñò ýÿëèð. Áåëÿëÿðèíè
ýþðÿíäÿ éàäà äöøöðäö êè, ÿââÿëëÿð ýöëöìñÿéÿí àäàì
ýþðìÿê ÷ÿòèí ìÿñÿëÿ èäè. Áåëÿ òÿñÿââöð éàðàíûðäû êè,
àéëàðäàí áÿðè øÿùÿðèí öçÿðèíÿ ñàëûíìûø ãàëûí þðòöêäÿ
äÿëèê à÷ûëûá âÿ ùÿð ùÿôòÿíèí ÿââÿëèíäÿ ðàäèî âàñèòÿñèëÿ
âåðèëÿí ñòàòèñòèê ìÿëóìàòëàð ñöáóò åäèðäè êè, ùÿìиí äÿëèê
ýåòäèêúÿ ýåíèøëÿíèð, ðàùàò íÿôÿñ àëìàã èìêàíû éàðàíûð.
Åëÿ áóíóí þçö äÿ áèð éöíýöëëöê èäè. ßââÿëëÿð øÿùÿðäÿí
ãàòàð ÷ûõìàñû, ëèìàíà ýÿìè ýÿëìÿñè, éàõóä àâòîìîáèë-
ëÿðèí èøëÿìÿñèíÿ èúàçÿ âåðèëÿúÿéè õÿáÿðëÿðè øöáùÿ èëÿ ãàð-
øûëàíûðäû. Èíäè èñÿ éàíâàðûí îðòàñûíäà éàéûëàí áó éåíè
õÿáÿðëÿð ùå÷ êèìäÿ úèääè òÿÿúúöá äîüóðìóðäó. Ùÿëÿ áó
äà àç èäè. Àììà áó úÿùÿòëÿðèí ùàìûñû áèð éåðäÿ áþéöê
öìèä èøûüûíà äþíìÿéÿ áàøëàìûøäû. Таунун ùþêìðàí-
ëûüûíà ñîí ãîéóëóðäó.
Áöòöí áó äÿéèøèêëèéÿ áàõìàéàðàã, éàíâàð àéûíäà
ÿùàëèíèí ùÿðÿêÿòëÿðèíäÿ ãÿðèáÿ óéüóíñóçëóãëàð äóéó-
ëóðäó. Úîøгóíëóãëà äöøêöíëöéöí ãàðûøûã äöøäöéö áèð

234
V ÔßÑÈË

äþâð éàðàíìûøäû. Õÿñòÿëèéèí àçàëäûüû ùàãäà õîø õÿáÿð-


ëÿð éàéûëäûüû âàõò áåëÿ øÿùÿðäÿí ãà÷ìàüà ÷àëûøàíëàð
âàðäû. Áó ÿùâàëàò øÿùÿð ðÿùáÿðëяðèíè äÿ, êåøèê õèäìÿò-
÷èëÿðèíè äÿ ìàò ãîéìóøäó, ÷öíêè ãà÷ìàã úÿùäëÿðèíèí
÷îõó óüóðëà áàøà ÷àòûðäû. Àììà ÿñëèíäÿ, áåëÿ áèð âàõòäà
ãà÷ìàüà ÷àëûøàíëàð òÿáèè ùèññëÿðèí òÿñèðè àëòûíäà ùÿðÿêÿò
åäèðäèëÿð. Áÿçèëÿðè таун äþâðöíäÿ éàðàíìûø öìèäñèçëèéèí
êþëýÿñèíäÿí ÷ûõà áèëìèðäè. Ùÿëÿ îíëàðûí öçÿðèíÿ öìèä
èøûüû äöøìÿìèøäè. Таун äþâðö ãóðòàðñà äà, îíëàð ùÿìиí
äþâðöí ãàíóíëàðû èëÿ éàøàéûðäûëàð, äÿéèøèêëèéèí ñöðÿòè èëÿ
àéàãëàøà áèëìèðäèëÿð. Áàøãàëàðû èñÿ ÿêñèíÿ, ñåâèíúäÿí åëÿ
úîøìóøäóëàð êè, þçëÿðèíè ÿëÿ àëà áèëìèðäèëÿð. Áåëÿëÿðè ýöíöí
÷îõ ùèññÿñèíè åâäÿ êå÷èðèð, óçóí ìöääÿò àéðû äöøäöêëÿðè
ÿçèçëÿðè èëÿ ýþðöø öìèäè éàðàíäûüû áèð âàõòäà таунун ñîí
ãóðáàíûíà äþíìÿêäÿí, àüûð úÿôàíûí ñÿôàñûíäàí ìÿù-
рóì îëìàãäàí ÷ÿêèíèðäèëÿð. Àéëàð áîéó àéðûëûã âÿ öìèä-
ñèçëèê è÷èíäÿ éàøàìûø áó àäàìëàðûí òÿìêèíèíè þëöì ùÿäÿ-
ñè ïîçà áèëìÿìèøäèñÿ äÿ, ÷ûëüûí áèð öìèä èøûüû îíëàðû
тамам ÷àøáàø ñàëìûøäû. Áåëÿëÿðè êîð-êîðàíÿ òÿëÿñèð,
ñàüàëìàьûí òÿáèè äàâàìûíäàí áèð àääûì èðÿëè äöøìÿê
èñòÿéèðäèëÿð.
Àììà åéíè âàõòäà õîø ÿëàìÿòëÿð äÿ íÿçÿðÿ ÷àðï-
ìàüà áàøëàìûøäû. Ãèéìÿòëÿðèí ãÿôèëäÿí àøàüû äöøìÿñè
õîø ÿëàìÿò èäè. Èãòèñàäè ìÿíàäà áó ÿëàìÿòè èçàù åòìÿê
÷ÿòèí èäè. ×öíêè ÿââÿëêè ÷ÿòèíëèêëÿð ùÿëÿ äÿéèøìÿìèøäè,
øÿùÿðèí ÷ûõûø éîëëàðûíäà êàðàíòèí ãàéäàëàðû äàâàì åäèð,
ýÿòèðèëÿí ÿðçàüûí äà ìèãäàðû àðòìàìûøäû. ßñàñ ìÿñÿëÿ
ìÿíÿâè ðàùàòëûüûí áÿðïàñûíäà èäè. Таун ýåðè ÷ÿêèëäèêúÿ
ðàùàòëûã àðòûðäû. ßââÿëëÿð äÿñòÿ ùàëûíäà éàøàìûø, õÿñòÿ-
ëèéÿ ýþðÿ àéðûëìûø úÿìèééÿòëÿð äÿ úàíëàíìàüà áàøëà-
ìûøäû. Øÿùÿðäÿêè èêè äèíè ìÿêòÿá ôÿàëèééÿòÿ áàøëàìàüà
ùàçûðëàøûðäû. Ùÿðá÷èëÿð äÿ áîø ãàëìûø кàçàðìàëàðûíà òîï-
ëàíìàüà, àäÿòè ãàðíèçîí ùÿéàòûíà êå÷ìÿéÿ áàøëàìûø-
äûëàð. Áóíëàð õûðäà ÿëàìÿò ñàéûëñà äà, áþéöê ÿùÿìèééÿò
êÿñá åäèðäè.

235
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Éàíâàðûí 25-íÿ êèìè ÿùàëè ýèçëè ñåâèíú è÷èíäÿ éàøàäû.


Åëÿ ùÿìиí ùÿôòÿ þëÿíëÿðèí ñàéû åëÿ àçàëäû êè, ïðåôåêò èäà-
ðÿñè åïèäåìèéàíûí êÿñèëìÿñè ùàãäà ðÿñìè ìÿëóìàò
âåðäè. Ìÿëóìàòäà åéíè âàõòäà áèëäèðèëèðäè êè, øÿùÿð äàð-
âàçàëàðû ùÿëÿ èêè ùÿôòÿ áàüëû ãàëàúàã âÿ ïðîôèëàêòèê òÿä-
áèðëÿð áèð àé äàâàì åòäèðèëÿúÿê. Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè,
áåëÿ åùòèéàò òÿäáèðëÿðè ùå÷ êèìè íàðàçû ñàëìàçäû. Áåëÿ
áèð øÿðò äÿ èðÿëè ñöðöëìöøäö êè, ÿýÿð ùÿìиí äþâðäÿ þëÿí-
ëÿðèí ñàéû àðòñà, ÿââÿëêè ãàíóíëàð þç ãöââÿñèíäÿ ãàëà-
úàã. Àììà ùàìû ÿìèí èäè êè, âÿçèééÿò ýåòäèêúÿ éàõøû-
ëàøûð âÿ éàíâàðûí 25-äÿ àõøàìöñòö øÿùÿðè áàéðàì
îâãàòû áöðöäö. Øÿùÿðäÿêè øÿíëèêëÿ ùÿìðÿé îëäóüóíó
áèëäèðìÿê ö÷öí ïðåôåêò èäàðÿñè êö÷ÿ èøûãëàðûíûí õÿñòÿ-
ëèêäÿí ÿââÿëêè êèìè ýóð éàíäûðûëìàñû ùàãäà ýþсòÿðèø
âåðäè. Áöòöí øÿùÿðäÿ ÷èë÷ûðàãëàð éàíäû, úàìààòûí ÷îõó
õîø îâãàòëà ñÿðèí ãûø àõøàìûíäà ýÿçèíòèéÿ ÷ûõäû.
Àììà ñÿñ-êöéëö êö÷ÿëÿðäÿ ãàïû-ïÿíúÿðÿñèíè áàü-
ëàéûá éàñ ñàõëàéàíëàð äà àç äåéèëäè. Ùÿð ùàëäà, éàñ ñàõ-
ëàéàíëàðûí þçëÿðè äÿ ãàëàí ãîùóìëàðûíûí âÿ þçëÿðèíèí
þëöì ùÿäÿñèíäÿí óçàãëàøäûãëàðûíû ùèññ åäèá àðõàéûí
íÿôÿñ àëìàüà áàøëàìûøäûëàð. Áó øÿíëèêëÿðÿ òàìàì áèýà-
íÿ ãàëàíëàð èñÿ ùÿëÿ õÿñòÿõàíàäà àüûð õÿñòÿñè îëàíëàð âÿ
êàðàíòèí åâèíäÿ ùÿéÿúàíëû ýöíëÿðè ñàéàíëàð èäè. Îíëàðûí
äà ãÿëáèíäÿ àçàúûã öìèä îéàíìûøäû, àììà áó, ùÿëÿ
ùÿéàò öìèäè äåéèëäè âÿ øÿùÿðäÿ úàíëàíàí ùÿéàò åøãè
îíëàðûí èçòèðàáûíû äàùà äà àðòûðûðäû.
Áèð íå÷ÿ àäàìûí èçòèðàáû ãàëàíëàðûí öìèä èøûüûíû
ñþíäöðÿ áèëìÿçäè, таун ùÿëÿ òÿñëèì îëìàìûøäû âÿ îíóí
ãóðòàðìàñûíà ñöáóò ýÿðÿê èäè. Àììà ÿñàñ êöòëÿ áèð
íå÷ÿ ùÿôòÿ ÿââÿëäÿí ãàòàðëàðûí ôèò ÷àëàðàã øÿùÿðäÿí
óçàã éîëëàðà öç òóòìàñûíû, ýÿìèëÿðèí ñóëàðû éàðà-éàðà
ëèìàíà éàõûíëàøìàñûíû òÿñÿââöð åòìÿéÿ áàøëàìûøäû.
Áÿëêÿ äÿ, áèð ýöí ñîíðà åùòèðàñëàð ñîéóéàúàã âÿ øöáùÿ-
ëÿð àðòàúàãäû. Àììà ùÿìиí ýöí úàìààò ñàêèò âÿ íèñýèëëè
ìÿíçèëëÿðèíäÿí ÷ûõûá êö÷ÿëÿðÿ éàéûëûð, ñàü ãàëìàëàðûíû

236
V ÔßÑÈË

áàéðàì åäèðäèëÿð. Ùÿìиí àõøàì Òàðó, Ðéþ, Ðàìáåð âÿ


áàøãàëàðû äà ýÿçèíтийя ÷ûõìûøäûëàð âÿ áàøãàëàðûíäàí àç
ñåâèíìèðäèëÿð. Òàðó èëÿ Ðéþ áóëâàðäàí ãàéûäàíäàí õåéëè
ñîíðà äà êö÷ÿëÿðäÿ øÿíëÿíÿíëÿðèí ñÿñèíè åøèäèð, åéíè
çàìàíäà áàüëû ïÿíúÿðÿëÿð àðõàñûíäà ìàòÿì ñàõëàéàí-
ëàðûí äà ÿçàáûíû äóéóðäóëàð. Øÿùÿð ùÿì ýöëöð, ùÿì äÿ
àüëàéûðäû.
Êö÷ÿëÿðäÿí áèðèíäÿ, øÿíëèéèí ýóð éåðèíäÿ Òàðó äàéàí-
äû. Öçáÿöçäÿêè ãàðàíëûã ñÿêèäÿ êè÷èê áèð êþëýÿ ãà÷ûðäû. Áó
ãà÷àí ïèøèê èäè, éàçäàí áÿðè îíëàð èëê äÿôÿ èäè øÿùÿðäÿ ïèøèê
ýþðöðäöëÿð. Ïèøèê áèð àíëûã äàéàíûá åùòèéàòëà èðÿëè áàõäû,
ïÿíúÿñèíè éàëàäû âÿ ñàü ãóëàüûíûí äèáèíè ãàøûäû, ñîíðà èñÿ
ñÿññèçúÿ ãà÷ûá ãàðàíëûãäà éîõ îëäó. Òàðó ýöëöìÿñäè.
Ïèøèêëÿðäÿí þòðö äàðûõìûø ãîúà äà, éÿãèí, ñåâèíÿúÿêäè.
Таунун éàâàø-éàâàø ÷ÿêèëèá þç ýèçëè éóâàñûíà ãàéûò-
äûüû áèð âàõòäà éàðàíìûø øÿðàèòäÿí íàðàçû îëàí äà òàïû-
ëûðäû. Òàðóíóí ýöíäÿëèéèíäÿêè ãåéäÿ ýþðÿ, âÿçèééÿòäÿí
íàðàùàò îëàí àäàì Êîтòàð èäè.
Äöçöíÿ ãàëñà, þëöìöí ñàéû àçàëìàüà áàøëàäûüû
ýöíëÿðäÿí Òàðóíóí ýöíäÿëèéèíäÿ äÿ àíëàøûëìàç гейд-
ляр вар иди. Áÿëêÿ äÿ, éîðóëìóøäó, ÷öíêè ùÿì õÿòòè ïèñ
îõóíóðäó, ùÿì äÿ áèð ìþâçóíó òàìàìëàìàìûø áàøãà
ìþâçóéà êå÷èðäè. Áèð éàíäàí äà èëê äÿôÿ èäè îíóí ãåéä-
ëÿðèíäÿ ãåéðè-äÿãèãëèê âÿ øÿõñè ìöëàùèçÿéÿ öñòöíëöê
âåðèëìÿñè äóéóëóðäó. Êîтòàðà ùÿñð åëÿäèéè óçóí áèð ãåéäè
áàøà âóðìàìûø ïèøèêëÿðëÿ îéíàéàí ãîúà ùàãäà éàç-
ìàüà áàøëàìûøäû. Òàðóíóí éàçäûüûíà ýþðÿ, îíóí ãîúà-
éà îëàí ìàðàüûíà таун õÿëÿë ýÿòèðìÿìèøäè, õÿñòÿëèêäÿí
ÿââÿëêè êèìè èíäè äÿ îíóíëà ìàðàãëàíûð, àììà èíäèêè
ìàðàüû þç øÿõñè èñòÿéèíÿ äàùà ÷îõ õèäìÿò åäèðäè. Î,
ãîúàíû ýþðìÿéÿ ÷àëûøìûøäû. Éàíâàðûí 25-äÿí áèð íå÷ÿ
ýöí ñîíðà êö÷ÿíèí òèíèíäÿ äóðóá îíóí ейваныны èçëÿ-
ìèøäè. Ïèøèêëÿð ÿââÿëêè êèìè êö÷ÿäÿ þçëÿðèíè ýöíÿ âåðèð-
äèëÿð, åëÿ áèë, ýþðöøÿ ýÿëìèøäèëÿð. Àììà ùÿìèøÿêè âàõòäà
ãîúàíûí ейванынын ãàïûñû à÷ûëìàäû. Ñîíðàêû ýöíëÿð äÿ

237
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ãàïû áàüëû èäè. Òàðó ôèêèðëÿøìèøäè êè, ãîúà éà ðóùäàí


äöøöá, éà äà þëöá. Рóùäàí äöøöáñÿ, äåìÿëè, таун îíà
äà çÿðÿð âóðóá, ÿýÿð þëöáñÿ, áó áàðÿäÿ äÿ ôèêèðëÿøìÿê
ëàçûìäûð, áÿëêÿ, î äà àñòìàëû ãîúà êèìè ýÿëÿúÿéè ýþðÿí
ìöãÿääÿñëÿðäÿí èìèø. Òàðó áó ôèêèðäÿ äåéèëäè, àììà
ýöìàí åäèðäè êè, áó ãîúàíûí ÿùâàëàòûíäà áèð “ãÿðèáÿëèê”
âàðìûø. Ýöíäÿëèêäÿ áåëÿ áèð ãåéä âàðäû: “Áÿëêÿ äÿ,
ùÿìиí ÿùâàëàòäà ýÿëÿúÿéÿ åéùàì âóðàí áèð ÿëàìÿò
âàðìûø. ßýÿð åëÿ èñÿ, áóíó àíúàã ñàäÿ âÿ ýöíàùñûç áèð
øåéòàí ÿìÿëè àäëàíäûðìàã îëàð”.
Ýöíäÿëèêäÿ Êîтòàðà ùÿñð îëóíìóø ñÿòèðëÿðÿ ãàðûøìûø
áàøãà ãåéäëÿð — ýàù таунäàí ñîíðà ùå÷ íÿ îëìàéûáìûø
êèìè þç èøèíÿ ãóðøàíìûø Ãðàí ùàãäà, ýàù äà ùÿêèì
Ðéþíöí àíàñû ùàãäà éàçûëàð âàðäû. Ðéþíöí åâèíäÿ éàøà-
äûüû âàõò îíóí àíàñû èëÿ ãûñà ñþùáÿòëÿð, ãàðûíûí àäÿòëÿðè,
òÿáÿññöìö, таун ùàãäà ôèêèðëÿðè äÿãèãëèêëÿ ãåéäÿ àëûí-
ìûøäû. Òàðó, ÿñàñÿí, ìàäàì Ðéþíöí ñöêóòó, àäè úöì-
ëÿëÿðëÿ ýåíèø ôèêèð ñþéëÿéÿ áèëìÿñè, ñàêèò êö÷ÿéÿ à÷ûëàí
ïÿíúÿðÿ ãàðøûñûíäà äèíìÿçúÿ ñààòëàðëà îòóðìàñû, ùàâà
ãàðàëàíäà ïÿíúÿðÿ ãàðøûñûíäà àçàúûã ñåçèëÿí ìöëàéèì
áèð êþëýÿéÿ äþíìÿñèíè òÿñâèð åäèðäè. Òàðó éàçûðäû êè, áó
ãàðû áèð îòàãäàí áàøãàñûíà êå÷ÿðêÿí àéàüûныí ñÿñè åøè-
äèëìèð, áцðóçÿ âåðìÿéÿ ÷àëûøìàäûüû òÿáèè õåéèðõàùëûüû
ýþçëÿðèíäÿ äÿ, ñþçëÿðèíäÿ дя äàèì äóéóëóð, ÿí àüûð
ñóàëà áåëÿ ÷îõ ôèêèðëÿøìÿäÿí àüûëëû úàâàá âåðèð âÿ íÿùà-
éÿò, äèíìÿç áèð êþëýÿéÿ áÿíçÿéÿí áó ãàðû ùÿð úöð èøûã-
äàí íóðëó, vяbanыn þçöíäÿí äÿ ýöúëö áèð ìÿõëóã èäè.
Òÿñâèðèí áó éåðèíäÿ Òàðóíóí õÿòòè òàìàì êîðëàíìûø,
ñÿòèðëÿð ÿéèëìèøäè. ×ÿòèí îõóíàí áó ùèññÿíèí àõûðûíúû
ñþçëÿðè îíóí þç øÿõñè ùèññëÿðèíèí áàøëàíüûúû èäè: “Ìÿí
àíàìû äà áåëÿúÿ ñàêèò òÿáèÿòèíÿ ýþðÿ ñåâèðäèì âÿ ùÿìè-
øÿ îíó ýþðìÿéÿ ÷àëûøûðäûì. Þëöìöíäÿí ñÿêêèç èë êå÷ñÿ
äÿ, ùÿëÿ þëäöéöíÿ èíàíà áèëìèðÿì. Î, ñàäÿúÿ, ÿââÿë-
êèíäÿí äÿ ýþðöíìÿç îëóá. Áèð äÿôÿ ýþðöøöíÿ ýÿëÿíäÿ
ýþðäöì êè, éîõ îëóá, âÿññаëàì”.

238
V ÔßÑÈË

Èíäè äÿ Êîтòàð ùàãäà ãåéäëÿðÿ íÿçÿð ñàëàã. Þëÿí-


ëÿðèí ñàéû àçàëìàüà áàøëàéàíäàí î, ìöõòÿëèô áÿùàíÿ-
ëÿðëÿ òåç-òåç Ðéþíöí éàíûíà ýÿëèðìèø. Àììà ÿñëèíäÿ,
ùÿð äÿôÿ åïèäåìèéàíûí âÿçèééÿòè ùàãäà ñóàë âåðèðìèø:
“Ñèçúÿ, õÿñòÿëèê åëÿ-áåëÿ, ãÿôèëäÿí êÿñèëÿ áèëÿð?” Þçö
õÿñòÿëèéèí áåëÿ òåçëèêëÿ ãóðòàðàúàüûíà щеч èíàíìûðìûø.
Àììà ýöíö-ýöíäÿí èíàìñûçëûã àçàëûðìûø. Éàíâàðûí
îðòàëàðûíäà Ðéþ Êîтòàðûí íþâáÿòè ñóàëûíà îïòèìèñò úàâàá
âåðèá. Ùÿð äÿôÿ áåëÿ úàâàáëàð àëàíäà Êîтòàð ñåâèíìÿê-
äÿíñÿ, ìöõòÿëèô ùàëëàðà äöøöð, îâãàòû ýåòäèêúÿ äàùà äà
êîðëàíûðìûø. Áèð ýöí ùÿêèì ñþéëÿéèá êè, âÿçèééÿò éàõøû-
ëàøñà äà, ùÿëÿ ñåâèíèá àðõàéûíëàøìàüà äÿéìÿç. Îíäà
Êîтòàð ñîðóøóá:
— Éÿíè äåìÿê èñòÿéèðñèíèç êè, õÿñòÿëèê éåíèäÿí ýöú-
ëÿíÿ áèëÿð?
— Áÿëè, åëÿ äÿ îëà áèëÿð, ÿêñèíÿ, ñàüàëìà ïðîñåñè äÿ
ýöúëÿíÿ áèëÿð.
Ùàìûíû íàðàùàò åäÿí áó èíàìñûçëûã Êîтòàðû, åëÿ áèë,
ñåâèíäèðìèøäè. Î, Òàðóíóí ýþçö ãàáàüûíäàúà ìÿùÿëëÿ
òàúèðëÿðè èëÿ ñþùáÿòÿ ýèðèøèá Ðéþíöí ñþçëÿðèíäÿêè èíàì-
ñûçëûüû òÿáëèü åòìÿéÿ áàøëàéûá. Áó ìþâçóäà òÿáëèüàò
àïàðìàã ÷ÿòèí èø äåéèëäè. ×öíêè èëê ñåâèíú ýöíëÿðèíäÿí
ñîíðà ÷îõëàðûíûí ãÿëáèíÿ íèýàðàíëûã ÷þêìöøäö âÿ øÿùÿð
ðÿùáÿðëèéèíèí òÿéèí åòäèéè õèëàñ ýöíöíÿ ãÿäÿð ñàü ãàëà-
úàüûíà øöáùÿ åäèðäèëÿð. Åëÿ áó íèýàðàíëûã äà Êîтòàðà
àðõàéûíëûã âåðèðäè. Áÿçÿí î, ðóùäàí äöøöá Òàðóéà äåéèð-
äè: “Áÿëè, ÿââÿë-àõûð äàðâàçàëàð à÷ûëàúàã. Îíäà áöòöí
òàíûøëàð ìÿíäÿí öç äþíäÿðÿúÿêëÿð!”
Éàíâàðûí 25-íÿ êèìè îíóí õàñèééÿòèíäÿêè äÿéèøèêëèê-
ëÿðè ùàìû äóéìóøäó. Ýöíëÿðëÿ ÷àëûøûá ìÿùÿëëÿ úàìààòû
èëÿ éàðàòäûüû ìöíàñèáÿò âÿ ÿëàãÿëÿðè êÿñìèøäè. Î, éàâàø-
éàâàø þç åâèíÿ ÷ÿêèëèð, úàìààòëà ýþðöøìÿìÿéÿ чàëûøûðäû.
Èíäè íÿ ðåñòîðàíà, íÿ òåàòðà, íÿ äÿ õîøëàäûüû êàôåëÿðÿ
ýåäèðäè. Éåíèäÿí òÿíùàëûüà úóìñà äà, åïèäåìèéàäàí
ÿââÿëêè ùÿéàò òÿðçèíè òàïà áèëìèðäè. Åâäÿí ÷þëÿ ÷ûõìûð,

239
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

éåìÿéèíè äÿ éàõûíëûãäàêû ðåñòîðàíäàí åâÿ ýÿòèçäèðèðäè.


Áÿçÿí àõøàìëàð åâäÿí ÷ûõûð, õûðäà áàçàðëûã åäèð, äöêàí-
äàí ÷ûõàíäà äà êèìñÿñèç êö÷ÿëÿðÿ áóðóëóðäó. Áåëÿ âàõò-
ëàðäà Òàðó èëÿ ðàñòëàøàíäà äà éàðûì÷ûã áèð-èêè êÿëìÿ
êÿñèá àðàëàíûðäû. Áÿçÿí èñÿ ÿùâàëû äÿéèøèð, àäàìëàðëà
ýþðöøöð, таун ùàãäà óçóí ñþùáÿòÿ ýèðèøèð, úàìààòûí ôèê-
ðèíè þéðÿíìÿéÿ ÷àëûøûð, áöòöí àõøàìû àäàìëàð àðàñûíäà
êå÷èðèðäè.
Øÿùÿð ðÿùáÿðëÿðèíèí ðÿñìè åëàíûíäàí ñîíðà Êîтòàð
òàìàì éîõà ÷ûõûá. Èêè ýöí ñîíðà Òàðó îíó êö÷ÿëÿðäÿ
âåéëëÿíÿí ýþðöá. Òàðóäàí õàùèø åäèá êè, îíóíëà áèð àç
ýÿçèíñèí. Èøäÿí éîðüóí ãàéûäàí Òàðó áèð àç òÿðÿääöä
åäèá. Àììà Êîтòàð ÿë ÷ÿêìÿéèá. Êîòтàð ÷îõ ùÿéÿúàíëû
èìèø, ÿëëÿðèíè îéíàäà-îéíàäà òÿëÿñèê âÿ óúàäàí äàíûøûð-
ìûø. Òàðóäàí ñîðóøóá êè, øÿùÿð ðÿùáÿðëèéèíèí åëàíûíà
ýþðÿ, õÿñòÿëèéèí ãóðòàðìàñû õÿáÿðèíÿ èíàíûð, éà éîõ.
Òàðó äà úàâàá âåðèá êè, ðÿùáÿðëèéèí åëàíû áÿëàíûí ãóðòàð-
ìàñû ö÷öí òàì çÿìàíÿò âåðÿ áèëìÿç, àììà ÿýÿð ýþç-
ëÿíèëìÿç áèð ùàäèñÿ áàø âåðìÿñÿ, õÿñòÿëèê ãóðòàðìàã
öçðÿäèð. Êîтòàð äåéèá:
— Áÿëè, ýþçëÿíèëìÿç ùàäèñÿ áàø âåðìÿñÿ... Ýþçëÿ-
íèëìÿç ùàäèñÿ èñÿ ùÿìèøÿ áàø âåðèð.
Òàðó áèëäèðèá êè, åëÿ ðÿùáÿðëèê äÿ åëàí âåðÿíäÿ ýþç-
ëÿíèëìÿç ùàäèñÿëÿðè íÿçÿðäÿ òóòäóüóíà эюря øÿùÿð äàð-
âàçàëàðûíûí à÷ûëìàñûíû èêè ùÿôòÿ ëÿíýèäèá. Êîтòàð èñÿ áåëÿ
úàâàá âåðèá.
— Åëÿ éàõøû êè áåëÿ åäèáëÿð. Èøëÿð êè áåëÿ ýåäèð, îíëàðûí
ñþçö áîø âÿäÿ ÷åâðèëÿ áèëÿð.
Òàðó îíóíëà ðàçûëàøûá, àììà áèëäèðèá êè, øÿùÿð äàð-
âàçàëàðûíûí âàõòûíäà à÷ûëàúàüûíà âÿ íîðìàë ùÿéàòûí áàø-
ëàéàúàüûíà öìèä åäèð.
— Éàõøû, ñèç íîðìàë ùÿéàòà ãàéûòìàüû íÿäÿ ýþðöðñö-
íöç? — Êîтòàð ñîðóøóá.
— Êèíîòåàòðà òÿçÿ ôèëìëÿðèí ýÿëìÿñèíäÿ, — Òàðó
ýöëöìñÿéÿðÿê úàâàá âåðèá.

240
V ÔßÑÈË

Êîтòàð èñÿ ýöëöìñÿìèðäè. Î áèëìÿê èñòÿéèðäè êè,


ýþðÿñÿí, øÿùÿðäÿ áèð äÿéèøèêëèê éàðàíàúàã, éîõñà ùÿð
øåé ÿââÿëêè êèìè, éÿíè ùå÷ íÿ îëìàéûáìûø êèìè äàâàì
åäÿúÿê. Òàðóíóí ôèêðèíúÿ, таун øÿùÿðäÿ äÿéèøèêëèê åäÿ-
úÿêäè äÿ, åòìÿéÿúÿêäè äÿ. Ìÿëóì ìÿñÿëÿäèð êè, øÿùÿð
ÿùàëèñèíèí ÿí áþéöê àðçóñó ùå÷ íÿ îëìàéûáìûø êèìè
ÿââÿëêè ùÿéàòà ãàéûòìàãäûð. Áèð ìÿíàäà, äîüðóäàí äà,
äÿéèøèêëèê îëìàéàúàã, áàøãà áèð ìÿíàäà èñÿ àäàìëàð
äÿéèøèêëèê èñòÿìÿñÿëÿð äÿ, îíó äóéàúàãëàð, ùÿð øåéè
óíóòìàã îëìóð, таунун èçëÿðè ãàëàúàã, öçäÿ ãàëìàñà
äà, öðÿêëÿðäÿ ãàëàúàã. Êîтòàð èñÿ úàâàá âåðäè êè, îíó
öðÿêëÿð ìàðàãëàíäûðìûð âÿ áóíà ëàï àç ÿùÿìèééÿò âåðèð.
Îíó ìàðàãëàíäûðàí áóäóð êè, ýþðÿñÿí, èäàðÿëÿðäÿ áèð
äÿéèøèêëèê îëàúàã, éîõñà åëÿ ÿââÿëêè êèìè èøëÿéÿúÿêëÿð.
Òàðó úàâàá âåðäè êè, áó áàðÿäÿ áèð øåé áèëìèð. Àììà
ýöìàí åäèð êè, åïèäåìèéà âàõòû ïîçóëìóø èäàðÿ èøëÿðè
ãàéäàéà äöøяня гядяр õåéëè âàõò êå÷ÿúÿê, ùÿì äÿ
òÿçÿ ïðîáëåìëÿð øÿðàèò éàðàäàúàã êè, èäàðÿëÿð þç èøëÿ-
ðèíäÿ äÿéèøèêëèê àïàðñûí.
— Ùÿ, äîüðóäóð, ýÿðÿê ùàìû þç èøèíäÿ äÿéèøèêëèê
àïàðñûí, — Êîтòàð úàâàá âåðäè.
Îíëàð ýÿçèíÿ-ýÿçèíÿ ýÿëèá Êîтòàðûí åâèíèí ãàðøûñûíà
÷ûõäûëàð. Êîтòàð åëÿ ÿââÿëêè êèìè ùÿéÿúàíëû èäè, àììà
îïòèìèñò ýþðöíìÿéÿ ÷àëûøûðäû. Øÿùÿðèí úàíëàíìàñûна âÿ
ùÿéàòûí éåíè ãàéäàëàð öçðÿ ãóðóëàúàüûíà öìèä åäèðäè.
Òàðó äåäè:
— Éàõøû, ýöìàí åäèðÿì êè, ñèçèí äÿ èøèíèç éàõøû ãóð-
òàðàð. Àõû ÿñëèíäÿ, èíäè éåíè áèð ùÿéàò áàøëàìàëûäûð.
Îíëàð õóäàùàôèзëÿøìÿê ö÷öí áèð-áèðèíèí ÿëèíè ñûõäûëàð.
Êîтòàð ùÿéÿúàíëà äåäè:
— Äîüðó äåéèðñèíèç, ùÿð øåéèí éåíèäÿí ãóðóëìàñû
éàõøû îëàðäû.
Åëÿ áó âàõò ãàðàíëûã òèíäÿí èêè íÿôÿð ÷ûõûá îíëàðà
òÿðÿô ýÿëèðäè. Êîтòàð íèýàðàíëûãëà áó àäàìëàðûí êèì îëäó-
üóíó áèëìÿê èñòÿäèéè âàõò îíëàð éàõûíëàøûá Êîтòàðäàí

241
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

àäûíûí “Êîтòàð” îëóá-îëìàäûüûíû ñîðóøäóëàð. Êîтòàð äèê-


ñèíèá è÷èíè ÷ÿêäè âÿ ýåðè ÷ÿêèëèá áèðúÿ àí è÷èíäÿ ãàðàíëûã
êö÷ÿäÿ ýþçäÿí èòäè. Òÿÿúúöáäÿí êàðûõìûø Òàðó àç
ñîíðà þçöíÿ ýÿëèá îíëàðûí Êîтòàðû íÿ ö÷öí àõòàðäûãëàðûíû
ñîðóøäó. Éöíýöë ýåéèíñÿëÿð äÿ, ðÿñìè ýþðêÿìè îëàí áó
àäàìëàð òÿìêèíëÿ úàâàá âåðäèëÿð êè, îíäàí áèð ñþç
ñîðóøìàëû èäèëÿð. Ñîíðà èñÿ òÿëÿñìÿäÿí Êîтòàðûí ãà÷äûüû
ñÿìòÿ ýåòäèëÿð.
Åâÿ ãàéûäàí êèìè Òàðó ùÿìиí ÿùâàëàòû ýöíäÿëèéèíÿ
êþ÷öðöá âÿ àõûðäà äà þç éîðüóíëóüó ùàãäà éàçûá (éîð-
üóíëóüó åëÿ õÿòòèíäÿí äÿ äóéóëóðäó). Î ùÿì äÿ ãåéä
åäèá êè, ùÿëÿ ýþðöëÿñè èøè ÷îõäóð, àììà ùÿð ùàëäà, ùàçûð
îëìàüû äà âàúèáäèð âÿ þçöíöí ùàçûð îëóá-îëìàäûüûíû
ýþòöð-ãîé åäèðäè. Ñîíðà î, þçöíÿ áåëÿ úàâàá âåðèðäè:
èíñàí þìðöíöí ýåúÿ âÿ ýöíäöçöíäÿ åëÿ áèð àí âàð êè,
àäàìû ãîðõóéà ñàëûð âÿ èíñàí àíúàã ùÿìиí о àíäàí
ãîðõóð.
Áóíëàð Òàðóíóí ýöíäÿëèéèíèí ñîí ñþçëÿðè èäè.

***
Èêè ýöí ñîíðà, øÿùÿð äàðâàçàëàðûíûí à÷ûëìàñûíà áèð
íå÷ÿ ýöí ãàëìûø, ýöíîðòà÷àüû åâÿ ãàéûäàðêÿí ùÿêèì
Ðéþ þç-þçöíäÿí ñîðóøóðäó êè, ýþðÿñÿí, ÷îõäàí ýþç-
ëÿäèéè òåëåãðàìû áó ýöí àëàúàãìû? Ñîí ýöíëÿð èøè åïè-
äåìèéà ýöíëÿðèíäÿí àç îëìàñà äà, ýåòäèêúÿ ýöúëÿíÿí
àçàäëûã öìèäè úàíûíäàêû éîðüóíëóüó éîõà ÷ûõàðìûøäû.
Èíäè î, öìèäëÿ éàøàéûð, ôèêèðëÿøèð âÿ ñåâèíèðäè. Èíñàí äàèì
þç àðçóëàðûíû áîüóá ýÿðýèí ùÿéàò ñöðÿ áèëìÿç. ßýÿð
Ðéþíöí ýþçëÿäèéè òåëåãðàìäà äà øàä õÿáÿð ýÿëñÿ, î,
éåíè ùÿéàòà áàøëàéà áèëÿðäè. Ðéþ ôèêèðëÿøèðäè êè, ùàìû éåíè
áèð ùÿéàòà áàøëàìàëûäûð.
Î, õèäìÿò÷è îòàüûíûí ãàðøûñûíäàí êå÷èðäè. Éåíè åâ
õèäìÿò÷èñè ÷ÿð÷èâÿéÿ ñþéêÿíèá äóðìóøäó âÿ Ðéþíö
ýþðÿíäÿ ýöëöìñöíäö. Ïèëëÿêÿíè ãàëõàíäà ùÿêèì ýöç-

242
V ÔßÑÈË

ýöäÿ þçöíÿ áàõäû. Éîðüóíëóã âÿ ðàùàòñûçëûãäàí ðÿíýè


ãà÷ìûøäû.
Áÿëè, áó àíëàøûëìàçëûã ãóðòàðàí êèìè î, éåíè ùÿéàòà
áàøëàéàúàã, ùÿì äÿ áèð àç áÿõòè ýÿòèðñÿ... Î, ãàïûíû
à÷àí êèìè àíàñû ãàðøûñûíà ÷ûõûá áèëäèðäè êè, Òàðó õÿñòÿ-
ëÿíèá. Î, ñÿùÿð ãàëõûá, èøÿ ýåòìÿéÿ ùàëû îëìàéûá, ãàéû-
äûá éåðèíÿ ýèðèá. Ìàäàì Ðéþ íèýàðàí èäè. Îüëó äåäè:
— Áÿëêÿ äÿ, úèääè áèð øåé éîõäóð.
Òàðó ÷àðïàéûñûíäà óçàíìûøäû. Îíóí èðè áàøû éàñòûüà
дцшмцш, ÿçÿëÿëè ñèíÿñè éîðüàíûí àëòûíäà òåç-òåç ãàëõûá-
åíèðäè. Ãûçäûðìàñû âàðäû âÿ áàøû áÿðê àüðûéûðäû. Òàðó
Ðéþéÿ äåäè êè, ÿëàìÿòëÿð таун ÿëàìÿòëÿðèíÿ îõøàéûð.
Ùÿêèì îíó ìöàéèíÿ åäèá äåäè:
— Éîõ, ùÿëÿëèê ïèñ ôèêðÿ äöøìÿéèíÿ äÿéìÿç.
Òàðó ñóñóçëóãäàí éàíûðäû. Äÿùëèçäÿ ùÿêèì àíàñûíà
äåäè êè, Òàðóíóí õÿñòÿëèéè тауна áÿíçÿéèð. Ãàðû àù ÷ÿêäè:
— Àù, îëà áèëìÿç, àõû ýÿðÿê èíäè áåëÿ îëìàéàéäû!
Ñîíðà î ÿëàâÿ åëÿäè:
— Îíó åâдÿ ñàõëàéàã, Áåðíàð.
Ðéþ áèð àç ôèêèðëÿøèá äåäè:
— Èõòèéàðûì éîõäóð. Àììà éàõûí âàõòäà äàðâàçàëàð
à÷ûëàúàã. Ñÿíè éàäà ñàëñàì, þçöì èëê äÿôÿ ãàíóíó
ïîçóá îíó åâäÿ ñàõëàйаðäûì.
— Åëÿ èêèìèçè äÿ åâäÿ ñàõëà, Áåðíàð, — ãàðû èñðàð
åëÿäè. — Àõû ìÿíÿ òÿçÿúÿ âàêñèí èéíÿñè âóðóáëàð.
Ùÿêèì äåäè êè, åëÿ Òàðóéà äà èéíÿ âóðìóøäóëàð.
Áÿëêÿ äÿ, éîðüóíëóãäàí àõûðûíúû èéíÿíè âóðäóðìàéûá,
éàõóä áàøãà áèð åùòèéàòñûçëûã åäèá.
Ðéþ êàáèíåòèíÿ êå÷äè. Ýåðè ãàéûäàíäà ÿëèíäÿ ñåðóì
èéíÿñèíèí èðè àìïóëаëàðû âàðäû. Òàðó îíëàðû ýþðöá äåäè:
— Ùÿ! Äåìÿëè, ìÿñÿëÿ ìÿëóìäóð.
— Éîõ, ùÿð åùòèìàëà ãàðøû âóðàúàüàì.
Òàðó äèíìÿçúÿ ãîëóíó èðÿëè óçàòäû âÿ àäÿòÿí, þçö-
íöí áàøãàëàðûíà âóðäóüó òàíûø äÿðìàíûí äàìàðûíà
àõûäûëûá ãóðòàðìàñûíû ýþçëÿäè.

243
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ðéþ Òàðóíóí öçöíÿ áàõà-áàõà äåäè:


— Ýюðÿê áó àõøàì âÿçèééÿò íåúÿ îëóð.
— Áÿñ èçîëéàñèéà îëóíìà ìÿñÿëÿñè íåúÿ, Ðéþ?
— Õÿñòÿëèéèíèçèí таун îëäóüóíó деìÿéÿ ÿñàñ éîõäóð.
Òàðó ýöëöìñÿìÿéÿ ÷àëûøäû:
— Èëê äÿôÿ ýþðöðÿì êè, õÿñòÿéÿ ñåðóì èéíÿñè âóðóë-
ñóí âÿ îíó èçîëéàòîðà ýþíäÿðìÿñèíëÿð.
Ðéþ öçöíö éàíà ÷åâèðèá äåäè:
— Àíàìëà èêèìèç ñèçÿ ãóëëóã åäÿúÿéèê. Áóðаäà ðàùàò
îëàðñûíûç.
Ðéþ ñóñäó âÿ àìïóëаëàðû éûüûøäûðìàüà áàøëàäû.
Íÿùàéÿò, î, ÷àðïàéûéà éàõûíëàøäû. Õÿñòÿ îíà áàõûðäû,
ýþðêÿìè éîðüóí îëñà äà, ãîíóð ýþçëÿðè ìöëàéèì èäè.
Ðéþ ýöëöìñÿéèá äåäè:
— Áàúàðñàíûç éóõóëàéûí. Ìÿí òåç ãàéûäаúаüàì.
Ãàïûéà ÷àòàíäà Ðéþ Òàðóíóí ñÿñèíè åøèäèá ýåðè
äþíäö.
Òàðó öðÿéèíäÿêè ñþçëÿðè íåúÿ ñþéëÿìÿëè îëäóüóíó
þë÷öá-áè÷äèéèíдÿн áèð àç ëÿíýèäè âÿ íÿùàéÿò, äèëÿ ýÿëäè:
— Ðéþ, ýÿðÿê ùÿð øåéè à÷ûã äåéÿñÿí, áåëÿ ëàçûìäûð.
— Ñþç âåðèðÿì.
Òàðóíóí åíëè ñèôÿòèíäÿ òÿáÿññöì îéàíäû:
— Ñàü îë. Þëìÿê ôèêðèì éîõäóð, ìöáàðèçÿ апараъа-
ьам. Àììà äþéöøö óäóçñàì, þëìÿëè îëñàì, éàõøû
þëìÿê èñòÿéèðÿì.
Ðéþ ÷àðïàéûéà òÿðÿô ÿéèëèá îíóí ÷èéèíëÿðèíäÿí òóòäó:
— Éîõ, ÿçèçèì. Ìöãÿääÿñ èíñàíà ÷åâðèëìÿê ö÷öí
éàøàìàã ëàçûìäûð. Ùÿéàò ö÷öí ÷àðïûøûí.
Ýöí ÿðçèíäÿ ùàâàíûí ñîéóüó áèð àç éóìøàëñà äà,
ýöíîðòàäàí ñîíðà êöëÿêëè éàüûø âÿ äîëó éàüäû. Ùàâà
ãàðàëàíäà èñÿ ñÿìà à÷ûëäû âÿ øàõòà ýöúëÿíäè. Ðéþ åâÿ
àõøàì ãàéûòäû. Ïàëòîñóíó ñîéóíìàìûø äîñòóíóí îòà-
üûíà êå÷äè. Àíàñû íÿ èñÿ òîõóéóðäó. Òàðó èñÿ, åëÿ áèë,
ùå÷ éåðèíäÿí òÿðïÿíìÿìèøäè, àììà ùÿðàðÿòäÿí àüàð-
ìûø äîäàãëàðûíäàí äóéóëóðäó êè, ýÿðýèí чалышырды.

244
V ÔßÑÈË

Ùÿêèì ñîðóøäó:
— Ùÿ, íåúÿäèð?
Òàðó åíëè ÷èéèíëÿðèíè àçàúûã òÿðïÿäèá äåäè:
— Áåëÿäèð êè, ìÿí óäóçóðàì.
Ùÿêèì ÿéèëèá îíó ìöàéèíÿ åòäè. Äÿðèñèíèí àëòûíäà
äöéöíëÿð ÿìÿëÿ ýÿëìèøäè. Ñèíÿñè åëÿ õûøûëäàéûðäû êè, åëÿ
áèë, äÿìèð÷è êöðÿñè èøëÿéèðäè. Òàðóäà таунун ùÿð èêè ÿëà-
ìÿòè áèðäÿí äóéóëóðäó. Ðéþ ãàëõàðàã äåäè êè, ñåðóì
èéíÿñè ùÿëÿ þç òÿñèðèíè ýþñòÿðìÿéèá. Òàðó äà íÿ èñÿ
äåìÿê èñòÿäè, àììà ãûçäûðìà îíóí ñÿñèíè áîüäó.
Íàùàðäàí ñîíðà Ðéþ èëÿ àíàñû ýÿëèá õÿñòÿíèí éàíûíäà
îòóðäóëàð. Ýåúÿ ìöáàðèçÿ è÷èíäÿ êå÷ÿúÿêäè âÿ Ðéþ
áèëèðäè êè, Òàðóíóí таун èëàùÿñè èëÿ äþéöøö àüûð áèð äþéöø
îëàúàã. Áó äþéöøäÿ Òàðóíóí êþìÿéèíÿ ýÿëÿí îíóí
ýöúëö ÷èéèíëÿðè âÿ åíëè êöðÿéè äåéèë, Ðéþíöí òÿäáèðëÿðè
âÿ õÿñòÿíèí þç ãÿëáè îëàúàãäû. Î, õÿñòÿíèí éàðàëàðûíû
äåøèá ãàíûíû чыхармышды âÿ áèð íå÷ÿ àéûí òÿúðöáÿñèíäÿí
áèëèðäè êè, éàðàëàðûí à÷ûã ãàëìàñû, ýöúâåðèúè èéíÿëÿð áèð àç
êþìÿê åäèð. ßñëèíäÿ, ùÿêèìèí éåýàíÿ ÷àðÿñè ÷îõ àç áàø
âåðÿí áèð òÿñàäöôÿ öìèä áàüëàìàã èäè. Èíäè î, таунун
ÿí ìóðäàð ñèôÿòèíè ýþðöðäö. Таун áèð äàùà ñöáóò åäèðäè
êè, îíà ãàðøû ãóðóëìóø ñÿäëÿðè èñòÿäèéè âàõò àøûð, ýþçëÿ-
íèëìÿç éåðëÿðäÿ ïåéäà îëóð, áÿçÿí äÿ ùàðàäàñà èøèíè
éàðûì÷ûã ãîéóð. Áÿëè, таун éåíÿ äÿ òÿÿúúöá äîüóðóðäó.
Òàðóйа эялдикдя ися о, äèíìÿçúÿ ìöáàðèçÿ àïàðûðäû.
Áöòöí ýåúÿíè áèð äÿôÿ äÿ îëñóí õÿñòÿëèéèí ñÿðò ùöúóì-
ëàðûíà ñÿðò ùÿðÿêÿòëÿ úàâàá âåðмяäè, îíóí ìöáàðèçÿñè
äþçöì âÿ ñöêóòäàí éàðàíìûøäû. Цстялик, áöòöí ýåúÿíè
áèðъя äÿôÿ äÿ îëñóí äàíûøìàäû, йяни áóíóíëà äà äåìÿê
èñòÿéèðäè êè, äàíûøìàüûí даща щеч бир мянасы галмайыб.
Ùÿêèì äîñòóнóí âÿçèééÿòèíè îíóí ýþçëÿðèíäÿí îõó-
ìàüà ÷àëûøûðäû. Òàðó ýàù ýþçëÿðèíè éóìóð, ýàù äà à÷ûá
ÿòðàôà, ùÿêèìÿ âÿ îíóí àíàñûíà диггятля áàõûðäû. Áàõûø-
ëàðû ùÿêèìèí ýþçëÿðèíÿ ñàòàøàíäà ùÿð äÿôÿ áþéöê ñÿé
ýþñòÿðèá ýöëöìñÿìÿéÿ ÷àëûøûðäû.

245
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Ýåúÿíèí áèð âàõòынäà êö÷ÿäÿ òÿëÿñкян àääûì ñÿñëÿðè


åøèäèëäè. Àäàìëàð óçàãäàí åøèäèëÿí ýþé ýóðóëòóñóíóí
õÿáÿðäàðëûüûíà ýþðÿ òÿëÿñèðäèëÿð. Ýóðóëòóëàð éàâàø-éàâàø
éàõûíëàøäû âÿ íÿùàéÿò, éàüûø áàøëàäû. Àç ñîíðà èñÿ éàüûø
äîëóéà äþíäö âÿ äîëó äÿíÿëÿðè ñÿêèëÿðè äþéÿúëÿäè. Ïÿí-
úÿðÿ êþëýÿëèêëÿðè äÿ òÿáèë êèìè ÷àëìàüà áàøëàäû. Îòàüûí
àëàãàðàíëûüûíäà Ðéþ áèð ìöääÿò éàüûøûí ñÿñèíÿ ãóëàã
àñàíäàí ñîíðà éåíÿ Òàðóéà áàõûðäû. Ùÿêèìèí àíàñû èñÿ
éåíÿ òîõóéóð âÿ ùÿðäÿí áàøûíû ãàëäûðûá õÿñòÿéÿ áàõûðäû.
Ùÿêèì áöòöí òÿäáèðëÿðè ýþðÿíäÿí ñîíðà îòóðóá ýþç-
ëÿéèðäè.
Éàüûøûí ñÿñè êÿñèëÿíäÿí áÿðè îòàüà ãÿðèáÿ áèð ñöêóò
÷þêìöøäö âÿ áó ñöêóòóí è÷èíäÿ ýþçÿýþðöíìÿç áèð
äþéöøöí ëàë ùÿíèðòèëÿðè äóéóëóðäó. Éóõóñóçëóãäàí öçöë-
ìöø ùÿêèìÿ åëÿ ýÿëèðäè êè, áöòöí åïèäåìèéà ÿðçèíäÿ
ãóëàüûíäà ñÿñëÿíÿí âûéûëòûíû éåíÿ åøèäèð. Î, àíàñûíà
èøàðÿ åòäè êè, ýåäèá éàòñûí. Àíàñû áàøûíû éåëëÿéèá ãàëìàã
èñòÿäèéèíè áèëäèðäè, ñîíðà èñÿ ñÿùâ äöøìöø áèð èëìÿíè
äöçÿëòìÿéÿ ÷àëûøäû. Ðéþ ãàëõûá õÿñòÿéÿ ñó âåðäè âÿ
ãàéûäûá éåðèíäÿ îòóðäó.
Éàüûø àðà âåðäèéè цчцн êö÷ÿäÿ éåíÿ àéàã ñÿñëÿðè
åøèäèëäè. Ñÿñëÿð éàõûíëàøûð, åâèí ãàðøûñûíäàí êå÷èá óçàã-
ëàøûðäû. Ùÿêèì ôèêèðëÿøäè êè, ýåúÿ éàðûäàí êå÷ÿíäÿí
ñîíðà äà àäàìëàðûí ýÿçèíäèéè, “òÿúèëè éàðäûì” ìàøûíëà-
ðûíûí ñÿñè åøèäèëìÿéÿí áó ýåúÿ åïèäåìèéàäàí ÿââÿëêè
ýåúÿëÿðÿ îõøàéûð. ×þëäÿ таунсуз áèð ýåúÿ êå÷èðäè.
Àäàìà åëÿ ýÿëèðäè êè, ñîéóüóí, èøûüûí âÿ àäàìëàðûí
ãîâóá øÿùÿðäÿí ÷ûõàðìàã èñòÿäèéè õÿñòÿëèê êö÷ÿëÿðèí
ãàðàíëûüûíäàí ãà÷ûá áó èñòè îòàüà ñûüûíìûø âÿ Òàðóíóí
ñöñòëÿøìèø áÿäÿíèíäÿ éåðèíè áÿðêèтмишäè. Áÿëà èíäè
øÿùÿðèí áàøû öçÿðèíäÿ äåéèë, áó îòàüûí è÷èíäÿ âûéûëäà-
éûðäû. Åëÿ áèл, íå÷ÿ ñààòäàí áÿðè Ðéþíöí ãóëàüûíà ýÿëÿí
ñÿñ äÿ îíóí ñÿñè èäè. Ýþçëÿìÿê ëàçûì èäè êè, ùÿìиí ñÿñ
áóðàäà äà êÿñèëñèí, таун áóðàäà äà òÿñëèì îëñóí.
Ñÿùÿðÿ àç ãàëìûø Ðéþ ÿéèëèá àíàñûíà äåäè:

246
V ÔßÑÈË

— Бèð àç éàò êè, ñÿùÿð ñààò ñÿêêèçäÿ ìÿíè ÿâÿç åäÿ


áèëÿñÿí. Éàòìàçäàí ÿââÿë äàìúû äÿðìàíû ãÿáóë åëÿ.
Ìàäàì Ðéþ àéàüà ãàëõäû. ßëèíäÿêèëÿðè áèð éàíà
ãîéóá ÷àðïàéûéà éàõûíëàøäû. Òàðó õåéëè âàõòäûр ýþçëÿðèíè
à÷ìûðäû. Ñà÷ëàðû àëíûíûí òÿðèíÿ éàïûøìûøäû. Ìàäàì Ðéþ
êþêñöíö þòöðäö âÿ Òàðó ýþçëÿðèíè à÷äû. Î, ãàðûíûí ìöëà-
éèì ñèôÿòèíèí îíà òÿðÿô ÿéèëäèéèíè ýþðöá ãûçäûðìà è÷èíäÿ
ýöëöìñÿäè âÿ ýþçëÿðèíè éåíèäÿí éóìäó. Ðéþ êå÷èá
àíàñûíûí êðåñëîñóíäà îòóðäó. Èíäè êö÷ÿäÿ äÿ, îòàãäà
äà òàì ñàêèòëèê èäè. Ñÿùÿðèí ñîéóüó îòàãäà äà äóéóë-
ìàüà áàøëàìûøäû.
Ùÿêèì áèð àç éóõóëàäû âÿ êö÷ÿäÿí êå÷ÿí áèð àðàáà-
íûí ñÿñèíÿ îéàíäû. Î, ùÿéÿúàíëà Òàðóéà áàõäû âÿ ýþðäö
êè, Òàðó äà éóõóëàéà áèëèá. Óçàãëàøìàãäà îëàí àðàáàíûí
äÿìèð öçëöêëö àüàú òÿêÿðëÿðèíèí ñÿñè ùÿëÿ åøèäèëèðäè.
×þëäÿ ùÿëÿ ùàâà èøûãëàøìàìûøäû. Ùÿêèì ÷àðïàéûéà
éàõûíëàøàíäà ýþðäö êè, Òàðó îíà áàõûð. Àììà ýþçëÿ-
ðèíäÿ åëÿ áèð áîøëóã âàðäû êè, åëÿ áèë, ùÿëÿ éóõóäàí
àéûëìàéûá. Ùÿêèì ñîðóøäó:
— Éóõóëàìûøäûíûç, åëÿìè?
— Åëÿäèð.
— Íÿôÿñèíèç áèð àç àñàíëàøûáìû?
— Áèð àç àñàíëàøûá. Éÿíè áóíóí áèð ìÿíàñû âàð?
Ùÿêèì áèð àç ñóñóá äåäè:
— Éîõ, Òàðó, áóíóí áèð ìÿíàñû éîõäóð. Ñèç äÿ
ìÿíèì êèìè áèëèðñèíèç êè, ñÿùÿðëÿð ìöâÿããÿòè éöíýöëëöê
îëóð.
Òàðó îíóí ñþçöíö òÿñäèãëÿéèá äåäè:
— Ñàü îëóí. Ìÿíèìëÿ ùÿìèøÿ áåëÿ äÿãèã äàíûøûí.
Ðéþ ÷àðïàéûñûíûí àéàã òÿðÿôèíäÿ îòóðäó. Òàðóíóí
êþòöê êèìè ñÿðòëÿøìèø ãû÷ëàðû îíà òîõóíóðäó. Õÿñòÿíèí
òþâøöéö ýöúëÿíèðäè. Î, áîüóëà-áîüóëà ñîðóøäó:
— Èíäè ãûçäûðìàì ãàëõàúàã, åëÿìè Ðéþ?
— Åëÿäèð, àììà ýöíîðòà÷àüû âÿçèééÿòè éîõëàйаðûã.
Òàðó ýöú òîïëàìàã èñòÿéèðìèø êèìè ýþçëÿðèíè éóìäó.

247
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

Öçöíäÿí éîðüóíëóã éàüûðäû. È÷èíäÿ ãàéíàéàí ãûçäûð-


ìàíûí áÿäÿíèíÿ éàéûëìàñûíû ýþçëÿéèðäè. Áàõûøû ñþíöê
èäè. Ðéþíöí îíà òÿðÿô ÿéèëäèéèíè ýþðÿíäÿ ýþçëÿðè èøûã-
ëàíäû. Ðéþ ñóãàáûíû èðÿëè óçàäûá äåäè:
— È÷èí.
Òàðó ñóéó è÷èá áàøûíû éàñòûüà ãîéäó âÿ äåäè:
— Éàìàí óçóí ÷ÿêèð.
Ðéþ îíóí íÿáçèíè éîõëàäû, àììà Òàðó öçöíö éàíà
÷åâèðìèøäè âÿ ùàëû ïèñ èäè. Ãûçäûðìàñû ãÿôèëäÿí ãàëõ-
ìûøäû, åëÿ áèë, è÷ÿðèñèíäÿêè áèð ñÿääè éàðûá áöòöí áÿäÿ-
íèíÿ éàéûëìûøäû. Òàðó öçöíö ÷åâèðèá Ðéþéÿ áàõàíäà
ùÿêèì áàõûøëàðû èëÿ îíà öðÿê-äèðÿê âåðäè. Òàðó ýöëöì-
ñÿìÿê èñòÿäè, àììà ýÿðèëìèø, ÿðïëÿ áÿðêèìèø äîäàãëàðû
òÿáÿññöì äîüóðà áèëìÿäè. Ýþçëÿðè èñÿ èøûãëû èäè, òÿñëèì
îëìàéàí èðàäÿ âÿ úÿñàðÿòè ýþçëÿðèíèí èøûüûíäàí äóéó-
ëóðäó.
Ñààò éåääèäÿ ìàäàì Ðéþ îòàüà ýèðäè. Ùÿêèì þç
îòàüûíà êå÷äè êè, çÿíý åäèá õÿñòÿõàíàéà ýÿëÿ áèëìÿéÿ-
úÿéèíè äåñèí. Î ùÿì äÿ ãÿðàðà àëìûøäû êè, ìÿñëÿùÿò-
õàíàäàêû ãÿáóëóíó äà òÿõèðÿ ñàëñûí. Áèð àíëûã äèâàíäà
óçàíäû, àììà òåç àéàüà ãàëõûá îòàüà ãàéûòäû. Òàðó öçöíö
÷åâèðèá ìàäàì Ðéþéÿ áàõûðäû. Î, áöòöí ôèêðèíè úÿìëÿéèá
éàõûíëûãäà, ÿëëÿðèíè äèçëÿðèíÿ ãîéóá ñÿññèç êþëýÿ êèìè
îòóðìóø ãàðûéà áàõûðäû. Îíóí áåëÿ äèããÿòëÿ áàõäûüûíû
ýþðÿí ãàðû áàðìàüûíû äîäàãëàðû öñòöíÿ ãîéóá îíóí
ñóñìàñûíà èøàðÿ åëÿäè âÿ äóðóá õÿñòÿíèí áàøû öñòöíäÿêè
ëàìïàíû äà ñþíäöðäö êè, éóõóéà ýåòñèí. Àììà ïÿðäÿ-
ëÿðèí àðàñûíäàí äà èøûã àõìàüà áàøëàìûøäû. ×îõ êå÷ìÿ-
ìèø îòàã èøûãëàíäû âÿ ãàðû Òàðóíóí ñèôÿòèíè ñåçìÿéÿ
áàøëàéàíäà ýþðäö êè, ùÿëÿ îíà áàõûð. Ìàäàì Ðéþ îíà
òÿðÿô ÿéèëäè, éàñòûüûíû äöçÿëòäè âÿ ÿëèíè áèð àíëûã îíóí
òÿðäÿí èñëàíìûø, ïûðòëàøûã ñà÷ëàðûíäà ñàõëàäû. Ùÿìиí
àíäà ãóëàüûíà Òàðóíóí áîüóã, çÿèô ñÿñè ýÿëäè: î, ãàðûéà
“ñàü îë” äåéèð, èíäè âÿçèééÿòèíèí éàõøûëàøäûüûíû ñþéëÿ-
éèðäè. Ãàðû éåðèíäÿ îòóðàíäà Òàðó ýþçëÿðèíè éóììóøäó,

248
V ÔßÑÈË

äîäàãëàðû áèð-áèðèíÿ éàïûøñà äà, öçýöí ñèôÿòèíäÿ òÿáÿñ-


ñöì äóéóëóðäó.
Ýöíîðòà÷àüû ãûçäûðìà ÿí éöêñÿê ùÿääÿ ÷àòìûøäû.
Õûøûëòûëû þñêöðÿê õÿñòÿíèí áöòöí áÿäÿíèíè ëÿðçÿéÿ ýÿòè-
ðèðäè âÿ ÷îõ êå÷ìÿìèø î, ãàí òöïöðìÿéÿ áàøëàäû. Éàðà-
ëàðû äàùà äîëóá øèøìèðäè, è÷ÿðèäÿ áÿðêèéèá äöéöíëÿø-
ìèøäè. Ðéþ ùèññ åòäè êè, ùÿìèí øèøëÿðè äÿëèá áîøàëòìàã
ìöìêöí îëìàéàúàã. Ùÿðäÿí ãûçäûðìà âÿ þñêöðÿê àðà
âåðÿíäÿ Òàðó ýþçëÿðèíè à÷ûá äîñòëàðûíà áàõûðäû. Äàùà
ñîíðà èñÿ î, ýþçëÿðèíè ýåú-ýåú à÷ûð âÿ éàíûíäàêûëàðà
áàõàíäà ñàðàëìûø ñèôÿòèíÿ ÿââÿëêè ñåâèíú èøûüû ýÿëìèðäè.
Áÿäÿíèíäÿí, åëÿ áèë, òóôàíëàð êå÷èðäè âÿ Òàðó ýåòäèêúÿ
çÿèôëÿéèá ñöñòëÿøèðäè. Ðéþ äîñòóíóí ñèôÿòèíÿ áàõäûãúà
ýþðöðäö êè, áó ñèôÿò òÿáÿññöì âÿ ùÿð úöð èôàäÿíè èòèðìèø
áèð ìàñêàéà äþíöð. Îíóí ýþçëÿðè ãàðøûñûíäàúà ñåâäèéè
áèð èíñàíû çàâàë ãàì÷ûëàéûá öçöð, àìàíñûç õÿñòÿëèê
äèäèá-ïàð÷àëàéûðäû. Ùÿêèì òÿñÿââöðöíÿ ýÿòèðèðäè êè, äîñ-
òóíó таун ñåëè þç àüóøóíà àëûá àïàðûð, î èñÿ ÿëè ãîé-
íóíäà òàìàøà åäèð, ùå÷ íÿ åäÿ áèëìèð, öðÿéè ïàð÷àëàíà-
ïàð÷àëàíà áÿëàíûí ýöúöíÿ òÿñëèì îëóðäó. Îíóí ýþçëÿðè
äîëìóøäó âÿ ãÿôèëäÿí Òàðóíóí äèâàðà òÿðÿô ÷åâðèëäèéèíè,
ùÿéàò èëìÿñè ãûðûëûáìûø êèìè äÿðèíäÿí êþêñ þòöðöá
ñöñòëÿøäèéèíè ýþç éàøëàðû àðàñûíäàí ñåçäè.
Ñîíðàêû ýåúÿ ñöêóò ýåúÿñè èäè. Äöíéàäàí òÿúðèä
îëóíìóø áó îòàãäà, ýåéèíäèðèëèá äÿôíÿ ùàçûðëàíìûø
ìåéèтèí ÿòðàôûíäà ãÿðèáÿ áèð ñöêóò éàðàíìûøäû. Áåëÿ
ñöêóòó Ðéþ íå÷ÿ ýöí ÿââÿë таунун ùöúóì åäèá ãàëèá
ýÿëäèéè åâëÿðäÿ äÿ äóéìóøäó. Åëÿ ùÿìиí ýåúÿëÿð äÿ
ùÿêèì áó ñöêóòà òÿÿúúöá åäèðäè. Áó, àüûð ìöáàðèçÿäÿí
ñîíðà éàðàíàí áèð áîøëóã, ìÿüëóáèééÿò ñöêóòó èäè.
Àììà èíäè äîñòóíóí úÿñÿäèíè áöðöéÿí ñöêóò таунäàí
éàõà ãóðòàðìûø êö÷ÿëÿðèí àðõàéûíëûã ñöêóòó èëÿ óéüóí-
ëàøûðäû. Ùÿì äÿ áó óéüóíëóã åëÿ äÿðèí èäè êè, ùÿêèì тау-
нун áèðäÿôÿëèê ìÿüëóá îëäóüóíà èíàíìàüà áàøëàìûøäû.
Ùÿìиí ìÿüëóáèééÿòäÿí éàðàíìûø ÿìèí-àìàíëûüûí

249
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

þçöíäÿ èñÿ ñàüàëìàç áèð àüðû äóéóëóðäó. Ðéþ ôèêèðëÿøèðäè


êè, ýþðÿñÿí, Òàðó þç þëöìö èëÿ ðàùàòëûã òàïà áèëèáìè?
Àììà áèð øåéè дягиг áèëèðäè êè, þçö þìðö áîéó ðàùàòëûã
ãàçàíà áèëìÿéÿúÿê. Îüëó þëäöðöëìöø àíàíûí áàðûøìàç
îëäóüó êèìè, î äà þç äîñòóíóí ãàòèëèíè áàüûøëàéà áèë-
ìÿéÿúÿêäè.
×þëäÿ ÿââÿëêè ýåúÿëÿð êèìè ùàâà ñîéóã, ñÿìà èñÿ
èøûãëû âÿ äîíóã óëäóçëàðëà äîëó èäè. Éàðûãàðàíëûã îòàãäà
ùàâàíûí ñîéóãëóüó, ýåúÿíèí ñîéóã íÿôÿñè äóéóëóðäó.
Ìàäàì Ðéþ ÷àðïàéûíûí éàíûíäà, ìàñàöñòö ëàìïàíûí
èøûüûíäà ùÿìèøÿêè êèìè ñàêèòúÿ îòóðìóøäó. Ðéþ èñÿ
îòàüûí îðòàñûíäà, èøûãäàí óçàãäà êðåñëîéà ÷þêìöøäö.
Î ôèêèðëÿøäèêúÿ òåç-òåç àðâàäû éàäûíà äöøöð âÿ áó ôèêðè
áàøûíäàí ãîâìàüà ÷àëûøûðäû. Ýåúÿ òÿçÿ äöøìöøäö âÿ
êö÷ÿäÿí êå÷ÿíëÿðèí àéàã ñÿñëÿðè ñîéóã êö÷ÿäÿ àéäûíúà
åøèäèëèðäè. Ìàäàì Ðéþ îüëóíäàí ñîðóøäó:
— Ýþðöëÿñè áèð èøèí ãàëìàéûá êè?
— Éîõ, çÿíý âóðóá äàíûøìûøàì.
Ñîíðà îíëàð äèíìÿçúÿ êåøèê ÷ÿêìÿéÿ áàøëàäûëàð.
Ùÿðäÿí ìàäàì Ðéþ îüëóíà áàõûðäû. Ùÿêèì àíàñûíûí
õÿëâÿòè áàõûøëàðûíû ýþðÿíäÿ îíà ýöëöìñÿéèðäè. Êö÷ÿäÿí
òàíûø ñÿñëÿð åøèäèëèðäè. Àâòîìîáèë ùÿðÿêÿòèíÿ ðÿñìè èúàçÿ
îëìàñà äà, áÿçèëÿðè ìàøûíëà êö÷ÿëÿðÿ ÷ûõìàüà áàøëà-
ìûøäû. Ìàøûíëàð øöòöéöá êå÷èð, éîõ îëóð, ñîíðà éåíÿ
ñÿñëÿðè åøèäèëèðäè. Ýàù àääûì ñÿñè, ýàù äàíûøûã, ýàù äà
àò íàëûíûí úèíýèëòèñè ýÿëèðäè îòàüà. Òèíè áóðóëàí èêè òðàì-
âàéûí ãàðûøûã óüóëòóñóíäàí ñîíðà è÷ÿðèéÿ éåíÿ ñîéóã
áèð ñöêóò ÷þêäö. Ìàäàì Ðéþ äèëÿ ýÿëäè:
— Áåðíàð.
— Áÿëè.
— Éîðóëìàìûñàí?
— Õåéð.
Î, àíàñûíûí îíó ñåâäèéèíè äÿ, íÿëÿð ôèêèðëÿøäèéèíè äÿ
äóéóðäó. Ðéþ ùÿì äÿ áèëèðäè êè, éàõûí áèð èíñàíû ñåâìÿê
àäè áèð ùàëäûð âÿ ìÿùÿááÿòèí äàíûøûã äèëè ùÿìèøÿ çÿèô

250
V ÔßÑÈË

îëóð. Àíàñû èëÿ î, áèð-áèðèíè ùÿìèøÿ áåëÿúÿ ñöêóò è÷èíäÿ


ñåâÿúÿêëÿð. Ýöíëÿðèí áèðèíäÿ éà àíàñû, éà äà îíóí þçö
äöíéàäàí êþ÷ÿúÿê âÿ îíëàð ùå÷ âàõò áèð-áèðèíè ñåâäèê-
ëÿðèíè äèëÿ ýÿòèðÿ áèëìÿéÿúÿêëÿð. Åëÿ Òàðó èëÿ äÿ áåëÿúÿ
îëäó: áèðýÿ ÷àëûøäûëàð, áèð-áèðèíÿ áàüëàíäûëàð, àììà ÿñë
äîñòëóã åòìÿéÿ èìêàí òàïìàìûø àéðûëäûëàð. Áÿëè, Òàðó-
íóí þç èôàäÿñè èëÿ äåñÿê, î óäóçäó. Éàõøû, áÿñ Ðéþíöí
ãàçàíúû íÿ èäè? Îíóí ãàçàíúû áó èäè êè, таунун öçöíö
ýþðöá éàäûíäà ñàõëàìûøäû, äîñòëóüà áÿëÿä îëóá îíó
õàòèðÿñèíÿ ùÿêê åëÿìèøäè, àíà ìåùðèáàíëûüûíû äóéìóøäó
âÿ î äà õàòèðÿéÿ ÷åâðèëÿúÿêäè. Áó таунла þëöì-äèðèì îéó-
íóíäà èíñàíûí éåýàíÿ ãàçàíúû òàíûøëûã âÿ õàòèðÿ îëóð.
Áÿëêÿ, åëÿ Òàðó áóíëàðû óäóá-óäóçìàãäàí äàíûøûðìûø!
Éåíÿ êö÷ÿäÿí ìàøûí êå÷äè âÿ ìàäàì Ðéþ éåðèíäÿ
ãóðäàëàíäû. Ðéþ îíà áàõûá ýöëöìñÿäè. Àíàñû äåäè êè,
ãÿòèééÿí éîðüóí äåéèë âÿ òåçúÿ ÿëàâÿ åòäè:
— Ýÿðÿê ñÿí ñîíðà ýåäèá äàüäà èñòèðàùÿò åäÿñÿí.
— ßëáÿòòÿ, ýåäÿúÿéÿì, àíà.
Áÿëè, ýåäèá äàüäàêû èñòèðàùÿò åâèíäÿ äèíúÿëìÿê
ëàçûì èäè. Àõû íèéÿ äÿ ýåòìÿñèí? Åëÿ îðàäà äà éåíè áèð
õàòèðÿ ãàçàíàðäû. Àììà àäàì àíúàã þç áèëäèêëÿðè âÿ
õàòèðÿëÿðè èëÿ éàøàéûð âÿ îíëàðû ãàçàíú ñàéûðñà, àðçóëàðäàí
òÿúðèä îëóíóðñà, áó, ÷ÿòèí áèð ùÿéàò îëìàëûäûð. Òàðóíóí
ùÿéàòû ìÿùç áåëÿ èäè âÿ î, òÿìÿííàñûç áèð þìðöí ñàô
úÿùÿòëÿðèíÿ áÿëÿä èäè. Òàðó èíñàíûí èíñàí òÿðÿôèíäÿí
ìÿùêóì îëóíìàñûíà ãàðøû ÷ûõûðäû. Àììà îíó äà éàõøû
áèëèðäè êè, èñòÿð-èñòÿìÿç ùÿð êÿñ êèìè èñÿ ìÿùêóì åäèð âÿ
áÿçÿí ìÿçëóìëàðûí þçëÿðè úÿëëàäà ÷åâðèëèðëÿð. Åëÿ áóíà
ýþðÿ äÿ Òàðó þìðöнц øöáùÿ âÿ äàõèëè ùÿðú-ìÿðúëèê
è÷èíäÿ êå÷ирìèø, öìèäñèç éàøàìûøäû. Áÿëêÿ, åëÿ áó
ñÿáÿáÿ ýþðÿ Òàðó ìöãÿääÿñëÿð êèìè éàøàìàüà ÷àëûø-
ìûø, þçöíö èíñàíëàðà õèäìÿòÿ ùÿñð åëÿìèøäè? ßñëèíäÿ,
Ðéþ áó áàðÿäÿ ùå÷ íÿ áèëìèðäè. Онун йаддашында Тару-
нун йалныз мцяййян образы галаъаг — йа ону истядийи
йеря апармаьа щазыр олан, машынын сцканындан икиялли

251
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

тутан Тару, йа да юлцм йатаьында щярякятсиз узанмыш


бу бюйцк, аьыр бядян. Ùÿéàò ãàéíàðëûüû âÿ þëöì ñöêóòó
— áó äà áèð äÿðñ èäè.
Áÿëêÿ äÿ, åëÿ áó ôèêèðëÿðÿ ýþðÿ ñÿùÿð ùÿêèì àðâàäûíûí
þëöì õÿáÿðèíè äÿ ñàêèòúÿ ãàðøûëàäû. Î, þç êàáèíåòèíäÿ
îòóðìóøäó. Àíàñû òÿëÿñèê îòàüà ýèðèá òåëåãðàìû îíà âåðäè
âÿ ïî÷òàëéîíà õÿðúëèê âåðìÿê ö÷öí ýåðè ãàéûòäû. Ãàðû
îüëóíóí éàíûíà ãàéûäàíäà ýþðäö êè, òåëåãðàì ÿëèíäÿ
à÷ûã ãàëûá, þçö èñÿ ïÿíúÿðÿäÿí ÷þëÿ, à÷ûëàí ñÿùÿðèí
ýþçÿëëèéèíÿ òàìàøà åäèð. Ìàäàì Ðéþ àñòàúà äèëëÿíäè:
— Áåðíàð...
Ùÿêèì ôèêèðëè-ôèêèðëè îíà áàõàíäà ãàðû ñîðóøäó:
— Òåëåãðàìäà áÿä õÿáÿð âàð?
— Åëÿäèð, — ùÿêèì úàâàá âåðäè. — Ñÿêêèç ýöí ÿââÿë...
Ìàäàì Ðéþ öçöíö ïÿíúÿðÿéÿ òÿðÿô ÷åâèðäè. Ùÿêèì
ñóñóá äóðìóøäó. Ñîíðà î, àíàñûíäàí õàùèø åëÿäè êè,
àüëàìàñûí, äåäè êè, áåëÿ ãóðòàðàúàüûíû áèëèðäè, àììà ùÿð
ùàëäà, àüûð õÿáÿðäèð. Åëÿ áó ñþçëÿðè äåéÿíäÿ äÿ ùÿêèì
äóéóðäó êè, ÿçàáà àäÿò åäèá. Àéëàðäàí áÿðè, ÿëÿëõöñóñ
да ñîí èêè ýöíäÿ ÿçàá îíóí ãàíûíà ÷þêìöøäö.

***
Íÿùàéÿò, øÿùÿð äàðâàçàëàðû à÷ûëäû. Ôåâðàëûí ýöíÿøëè
áèð ñÿùÿðè ùàìû — ÿùàëè, ãÿçåòëÿð, ðàäèî, øÿùÿð ðÿùáÿðëèéè áó
øàä õÿáÿðè àëÿìÿ éàéäû. Äàðâàçàëàðûí à÷ûëìàñû ìöíà-
ñèáÿòèëÿ éàðàíìûø øÿíëèêëÿðäÿ òàì èøòèðàê åäÿ áèëìÿñÿê
äÿ, îíóí òÿñâèðèíè âåðìÿéèìèç âàúèáäèð.
Ùÿì ýöíäöç, ùÿì äÿ ýåúÿ ö÷öí ÿéëÿíúÿëÿð òÿøêèë
îëóíìóøäó. Åéíè çàìàíäà âàüçàëäà ãàòàðëàð ùÿðÿêÿòÿ
ýÿëèð, ýÿìèëÿð ëèìàíà éàõûíëàøûá ëþâáÿð ñàëûð âÿ õÿáÿð
âåðèðäèëÿð êè, àéðûëûã ÿçàáû ÷ÿêÿíëÿðèí ãîâóøìà ýöíö áàø-
ëàéûá.
Àéðûëûã ÿçàáûíûí áèçèì øÿùÿð úàìààòûíäà íåúÿ ùèñ-
ñëÿð äîüóðäóüóíó òÿñÿââöð åòìÿê ÷ÿòèí äåéèë. Ýöí

252
V ÔßÑÈË

ÿðçèíäÿ ùÿì øÿùÿðÿ ýÿëÿí, ùÿì äÿ øÿùÿðäÿí ÷ûõàí


ãàòàðëàð àäàìëà äîëó èäè. Àéðûëûã éàíüûñû êå÷èðìèøëÿð èêè
ùÿôòÿ ÿââÿëäÿí ùÿìиí èëê ýöíÿ áèëåò ñèôàðèø åëÿìèø âÿ
àðàäàêû ýþçëÿìÿ ýöíëÿðèíäÿ ãÿðàðûí äÿéèøÿ áèëÿúÿéèíè
ôèêèðëÿøèá ÿçàá ÷ÿêìèøäèëÿð. Øÿùÿðÿ éàõûíëàøàí ñÿðíèøèí-
ëÿðèí áÿçèëÿðè ùÿñðÿòèíè ÷ÿêäèклярè àäàìûí âÿçèééÿòèíäÿí
õÿáÿðäàð îëñàëàð äà, ÿòðàôäàêûëàð øÿùÿðèí âÿçèééÿòèíäÿí
õÿáÿðñèç âÿ áèð àç íèýàðàí идиляр. Àéðûëûã âàõòû åùòèðàñ-
äàí éàíàíëàð èñÿ àíúàã ýþðöøÿ òÿëÿñèð, áàøãà ùå÷ íÿéÿ
ÿùÿìèééÿò âåðìèðäèëÿð.
Ялбяття, ýþðöøÿ беля ÷îõ òÿëÿñÿíëÿðè, она гача-гача
эедянляри àíúàã ýþðöøцн юзц ìàðàãëàíäûðûðäû. Îíëàð йал-
ныз áèð äÿéèøèêëèê äóéóðäóëàð: àéëàð кечдикъя àéðûëûã мцд-
дятинин ýþäÿëиб-азалмасыны сямими-гялбдян àðçóëàñàëàð
äà, èíäè øÿùÿðÿ ÷àòäûãëàðû, ãàòàðûí äàéàíдыьы àíûí óçàí-
ìàñûíû èñòÿéèðäèëÿð. Áèð íå÷ÿ àéäà èòèðäèêëÿðè ñåâýè ляззя-
тинин ÿâÿçèíè ÷ûõìàã ö÷öí шадйаналыг äÿãèãÿëÿðèíèí
юмрцнцн óçàíìàñûíû àðçóëàéûðäûëàð. Âàüçàë ñÿêèñèíäÿ,
éàõóä åâäÿ îòóðóá ÿçèçèíè арзулайанлар да áåëÿúÿ кядяр-
ли ôèêèðëÿð è÷èíäÿ ýþçëÿéèðäèëÿð. Ðàìáåð äÿ áåëÿëÿðèíäÿí èäè,
íå÷ÿ ùÿôòÿ ÿââÿë õàíûìûíà õÿáÿð ýþíäÿðìèøäè. Èíäè
õàíûìû ýÿëèðäè âÿ þçö ùÿéÿúàí è÷èíäÿ ýþçëÿéèðäè. Таунлу
àéëàð îíóí àëîâëó ìÿùÿááÿòèíè ìöúÿððÿä áèð ùèññÿ äþí-
äÿðìèøäè, ãîðõóðäó êè, ÿââÿëêè äóéüóëàðûíû òàïà áèëìÿéÿ.
Ðàìáåð èñòÿéèðäè êè, åïèäåìèéàíûí èëê ýöíëÿðèíäÿ
äóéäóüó éàíüûíû, îíó øÿùÿðäÿí ÷ûõûá ñåâýèëèñèíÿ òÿðÿô
ãà÷ìàüà òÿùðèê åäÿí ýöúëö ùèññè ýåðè ãàéòàðñûí. Àììà
þçö éàõøû áèëèðäè êè, áó ìöìêöí äåéèë. Î äÿéèøìèøäè,
таун îíóí ôèêèðëÿðèíè ãàðûøäûðìûøäû, íÿ ãÿäÿð ÷àëûøñà äà,
ÿââÿëêè éàíüûíû äóéà áèëìèðäè. Ùÿðäÿí îíà åëÿ ýÿëèðäè
êè, таун ëàï ãÿôèëäÿí ãóðòàðûá âÿ î, ôèêðèíè úÿìëÿìÿéÿ
èìêàí òàïìàéûá. Õîøáÿõòëèê áþéöê ñöðÿòëÿ éàõûíëàøûðäû
âÿ îíó ãàðøûëàìàüà ùàçûðëûã éîõ èäè. Ðàìáåð äóéóðäó
êè, áöòöí àðçóëàðû áèðýÿ âÿ ýþçëÿíèëìÿäÿí ùÿéàòà êå÷èð.
Ñÿí äåìÿ, ñåâèíúèí þçö äÿ éàíüû âåðèðìèø.

253
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ßñëèíÿ ãàëñà, éîë ýþçëÿéÿíëÿðèí, àç ãàëà, ùàìûñû


Ðàìáåðèí ýöíöíäÿ èäè. Âàüçàë ñÿêèñèíäÿ øÿõñè ùÿéàòà
ùàçûðëàøàí áó àäàìëàð ùÿëÿ äÿ þçëÿðèíè öìóìèëèêäÿí
àéûðà áèëìèð, áèð-áèðè иëÿ ñàëàìëàøûð, ýöëöìñöíöðäöëÿð.
Àììà åëÿ êè ãàòàðûí òöñòöñö ýþðöíäö, îíëàðûí ãÿëáèí-
äÿêè ìÿùáóñ íèñýèëèíè ùÿéÿúàíëû ñåâèíú äàëüàëàðû äàðìà-
äàüûí åëÿäè. Ãàòàð äàéàíàíäà úàíöçÿí àéðûëûüà ñîí
ãîéóëäó. Àäàìëàð ãóúàãëàøûá ÿçèçëÿðèíèí éàäëàøìûø ñèíÿ-
ëÿðèíè ñèíÿëÿðèíÿ ñûõäûãäà ÿââÿëëÿð àéðûëûã éåðè îëìóø áó
âàüçàë ñÿêèñè áèðúÿ àí è÷èíäÿúÿ ÿí àüðûëû àéðûëûãëàðà ñîí
ãîéäó. Ðàìáåð ùå÷ èìêàí òàïìàìûøäû êè, îíà òÿðÿô
ãà÷ûá ñèíÿñèíÿ ñûõûëàí ãàäûíûí öçöíö ýþðÿ áèëñèí. Î,
ãàäûíû áàüðûíà áàñûá öçöíö îíóí òàíûø ñà÷ëàðûíà äàéà-
äûüû âàõò ýþçëÿðè éàøàðäû. Ùå÷ þçö äÿ áèëìèðäè ñåâèíú-
äÿí àüëàéûð, éîõñà ãÿëáèíäÿ äöéöí ñàëìûø êå÷ìèø ãöñ-
ñÿäÿí; ùÿëÿëèê ýþç éàøëàðû èìêàí âåðìèðäè êè, ñèíÿñèíÿ
ñûõûëìûø ãàäûíûí þç ñåâýèëèñè, éàõóä éàä áèð ãàäûí îëäó-
üóíó àéûðä åëÿñèí. Î, þç øöáùÿñèíè ñîíðà айдынлашдыра-
ъагды. Àììà èíäè, áöòöí ÿòðàôäàêûëàð êèìè î äà èíàí-
ìàã èñòÿéèðäè êè, таун ýÿëäè-ýåäÿðäèр âÿ î, èíñàí ãÿëáèíè
äÿéèøÿ áèëìÿç.
Ýþðöøÿíëÿð áèð-áèðèíÿ ñûüûíûá åâÿ ãàéûäàðêÿí ýþçëÿðè
ùå÷ íÿéè ýþðìöðäö, тауна ìåéäàí îõóéóðäóëàð, ñÿêèäÿ
òÿíùà ãàëàíëàðû äà ñåçÿ áèëìèðäèëÿð. Åéíè ãàòàðëà ýÿëèá
ñÿêèäÿ òÿíùà ãàëàíëàð èñÿ õÿáÿðñèçëèêäÿí öðÿêëÿðèíÿ
äàììûø øöáùÿíèí ùÿãèãÿòÿ ÷åâðèëäèéèíè äóéìàüà áàø-
ëàìûøäûëàð. Áó çàâàëëûëàðûí èíäè éåýàíÿ éîë éîëäàøû òÿçÿ-
ëÿíìèø ãÿì-ãöññÿ èäè, îíëàð àéðûëûüûí ÿí àúû íþãòÿñèíÿ
÷àòìûøäûëàð. ßçèçëÿðè ãóéóéà àòûëìûø, éàõóä ñîáàäà
éàíäûðûëìûø áó àíàëàð, ÿðëÿð, ìÿøóãÿëÿð ö÷öí таун ùÿëÿ
äàâàì åäèðäè.
Òÿíùàëûüà äöøìöøëÿðèí ùàëûíà êèì éàíàúàãäû àõû?
Ñÿùÿðäÿí ñÿðèí ùàâàéà ùîïàí ýöíÿø øöàëàðû èíäè,
ýöíîðòà÷àüû øÿùÿðè äàùà äà úàíëàíäûðìûøäû. Òÿïÿëÿðÿ
äöçöëìöø ãàëà òîïëàðû àüûçëàðûíû ýþéÿ òóòóá ýóðëàéûð,

254
V ÔßÑÈË

àòÿøôÿøàíëûã åäèðäè. Øÿùÿð úàìààòû êö÷ÿëÿðÿ ñÿïяляниб


ÿçàáëà õîøáÿõòëèê àðàñûíäàêû äÿãèãÿëÿðè áàéðàì åäèðäè.
Áöòöí ìåéäàí÷àëàðäà úàìààò ðÿãñ åäèðäè. Áèð íå÷ÿ
ýöí ÿðçèíäÿ øÿùÿðäÿ ìàøûíëàðûí ñàéû õåéëè àðòìûøäû âÿ
àäàìëà äîëó êö÷ÿëÿðäÿ ùÿðÿêÿò ÷ÿòèíëÿøìèøäè. Áöòöí
àõøàìû àðàìñûç ÷àëûíàí êèëñÿ çÿíýëÿðèíèí òèòðÿê ñÿñè
àëÿìÿ éàéûëûðäû. Êèëñÿëÿðäÿ äèíè ìÿðàñèìëÿð êå÷èðèëèðäè.
Åéíè çàìàíäà ÿéëÿíúÿ éåðëÿðè äÿ àäàìëà äîëó èäè, êàôå
ñàùèáëÿðè ñàáàùû ôèêèðëÿøìÿäÿí îëóá-ãàëàí ñïèðòëè è÷кèëÿðè
ìöøòÿðèëÿðÿ ïàéëàéûðäû. Ìöøòÿðèëÿðèí äÿ ùàìûñû øÿí âÿ
ùÿéÿúàíëû èäè, úöòëÿøìèø ãàäûí âÿ êèøèëÿð ùå÷ êèìäÿí
÷ÿêèíìèð, èñòÿäèêëÿðè êèìè ÿéëÿíèðäèëÿð. Ùàìû ãûøãûðûð,
ýöëöøöðäö. Àüûð àéëàð ÿðçèíäÿ ãÿëáëÿðèí êöíúöíäÿ ýèçëÿ-
äèëìèø ùÿéàò åøãèíè öçÿ ÷ûõàðûá ñÿäÿãÿ ïóëó êèìè ÿòðàôà
ñÿïÿëÿéèðäèëÿð. Åðòÿñè ýöí èñÿ ñÿëèãÿëè, åùòèéàòëû ùÿéàò
òÿðçèíÿ áàøëàéàúàãäûëàð. Ùÿëÿëèê ÿí ìöõòÿëèô ìÿíøÿëè
àäàìëàð ÷èéèí-÷èéèíÿ âåðèð, ãàðäàøëàøûðäûëàð. Þëöìöí áÿðà-
áÿðëÿøäèðÿ áèëìÿäèéè àäàìëàðû ùÿéàò ñåâèíúè áèð íå÷ÿ
ñààòëûã äà îëñà áÿðàáÿðëÿøäèðìèøäè.
Àììà áó çàùèðè ýþðêÿìèí þçö äÿ áöòöí âÿçèééÿòè
ÿêñ åòäèðÿ áèëìÿçäè. Ðàìáåð êèìè ýöíîðòàäàí ñîíðà
øÿùÿðè äîëàíàí àäàìëàð àðàñûíäà õîøáÿõòëèéè ñÿëèãÿ èëÿ
äàäàíëàð äà âàðäû. Áÿçè àèëÿëÿð âÿ úöòëÿøìèø ìÿøóãëàð
øÿùÿðè àäè ýÿçèíòèéÿ ÷ûõìûø àäàìëàð êèìè äîëàíûðäûëàð.
Áÿçèëÿðè, äîüðóäàí äà, åëÿ áèë, îíëàðà ÿçàá âåðìèø ýóøÿ-
ëÿðè çèéàðÿòÿ ÷ûõìûøäûëàð. Îíëàð òÿçÿ ýÿëÿíëÿðÿ таунун
äÿùøÿòëÿðè ùàãäà ìÿëóìàò âåðèð, ëàçûìè éåðëÿðè ýþñòÿðèð,
âàùèìÿ äîüóðìàäàí ãîðõóëó ùàäèñÿíèí òàðèõ÷ÿñèíè
äàíûøìàüà ÷àëûøûðäûëàð. Àììà åëÿëÿðè äÿ âàðäû êè, þç
ýèçëè ùèññëÿðèíèí èçè èëÿ ýÿçèð, áÿçÿí äÿ ìÿøóãÿñèíÿ ñûüû-
íûá äåéèðäè: “Áàõ, ôèëàí âàõò áó éåðäÿ ñÿíèí ö÷öí éàíûð-
äûì, àììà ÿëèì ñÿíÿ ÷àòìûðäû”. Áåëÿëÿðèíè áàøãàëà-
ðûíäàí ôÿðãëÿíäèðÿí úÿùÿò áó èäè êè, îíëàð áþéöê èíñàí
àõûíûíäà àéàã ñàõëàéûá åùòèðàñëà ïû÷ûëäàøûðäûëàð. ßñë
ñåâèíúè ìåéäàíëàðäàêû îðêåñòðëÿðèí ñÿñèíäÿí ÷îõ, îíëàðûí

255
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ïû÷ûëòûëàðû áöðóçÿ âåðèðäè. Úöòëÿøìèø ñåâýèëèëÿð úàìààò


àðàñûíäà ãÿëÿáÿ ðÿìçè êèìè äîëàíûð, þç ñÿðáÿñòëèêëÿðè èëÿ
àëÿìÿ úàð ÷ÿêèðäèëÿð êè, таун ãóðòàðûá, ãîðõóëó ýöíëÿð
ýåðèäÿ ãàëûá. Îíëàð êå÷ìèøÿ ìåéäàí îõóéóð, èíñàí þëö-
ìöíöí ìèë÷ÿê þëöìöíÿ òàé îëäóüó ýöíëÿðè, ãÿðÿçëè
âÿùøèëèê âÿ ùåñàáëàíìûø ÿçàá àíëàðûíû, ùàìûíû ùÿð øåé-
äÿí ìÿùðóì åäÿí ìÿùáóñëóã ÷àüëàðûíû, ñàü ãàëàíëàðû
äÿùøÿòÿ ýÿòèðÿí þëöì èéèíè òàíûìàã èñòÿìèðäèëÿð. Îíëàð
åòèðàô åëÿìÿê èñòÿìèðäèëÿð êè, áèð ùèññÿñè ãàëàã-ãàëàã
ñîáàëàðäà éàíäûðûëûá éàüëû òöñòöéÿ äþíÿí, ãàëàí ùèññÿñè
èñÿ ÿñÿ-ÿñÿ þç íþâáÿñèíè ýþçëÿéÿí õàëã áèç èäèê.
Àõøàì÷àüû øÿùÿðÿ ÷ûõûá êèëñÿ çÿíýè, òîï àòÿøè,
ìóñèãè ñÿäàсû âÿ øÿí ãûøãûðûãëàð àëòûíäà êö÷ÿëÿðè òÿíùà
êå÷äèéè âàõò ùÿêèì Ðéþ ùÿìиí ÿëàìÿòëÿðè ýþðöðäö. Î,
þç ïåøÿñèíè äàâàì åòäèðìÿëè èäè, ÷öíêè õÿñòÿëÿðèí ìÿçó-
íèééÿòè îëìóð. Øÿùÿðÿ åíÿí èøûãëû êö÷ÿíè ÿââÿëëÿðäÿêè
êèìè ãûçàðäûëìûø ÿò âÿ ðàçéàíàëû àðàã èéè ýþòöðìöøäö.
ßòðàôäà úàìààò ñåâèíúäÿí ãîâðóëóðäó. Áèð-áèðèíÿ ñàðìà-
øàí êèøè âÿ ãàäûíëàðûí öçëÿðè ùÿéÿúàí âÿ åùòèðàñäàí îä
òóòóá éàíûðäû. Áÿëè, таун âÿ ãîðõó ùèññè ýåðèäÿ ãàëìûøды,
èíäè áèð-áèðèíäÿí äîéìàéàí ñåâýèëèëÿðèí ýþðöøö ñöáóòà
éåòèðèðäè êè, таун ùÿì äÿ ñöðýöí âÿ àéðûëûã äåìÿê èìèø.
Ðéþéÿ åëÿ ýÿëèðäè êè, àéëàðäàí áÿðè àäàìëàðûí àðàäûüû
ÿñàñ ìÿãñÿäèí íÿ îëäóüóíó ùÿëÿ èíäè àíëàéûá. Áóíóí
ö÷öí ÿòðàôäàêûëàðà íÿçÿð ñàëìàã êèôàéÿò åäèðäè. Àüûð
ÿçàá âÿ ìÿùðóìèééÿòëÿðäÿí ñîíðà тауну éîëà ñàëìûø
áó àäàìëàð óçóí âàõòäàí áÿðè îéíàäûãëàðû ðîëóí ñÿùíÿ
ïàëòàðûíû ùÿëÿ èíäè ýåéìèøäèëÿð. Áóíëàð éàäåëëèëÿð èäè,
ÿââÿëки òÿêи ñèôÿòëÿðèíäÿ ãÿðèáëèê äóéóëóðäó. Èíäè èñÿ
áöòöí ýþðêÿìëÿðèíäÿí óçàã âÿòÿíèí ñîðàüûíû àëìàã
îëàðäû. Таун øÿùÿð äàðâàçàëàðûíû áàüëàäûüû ýöíäÿí îíëà-
ðûí ùÿìäÿìè àéðûëûã îëóá, éàõûí èíñàí ùÿðàðÿòèíäÿí, ùÿð
äÿðäè óíóòäóðàí áèð ùÿðàðÿòäÿí óçàã äöøöáëÿð. Øÿùÿðèí
ìöõòÿëèô ýöøÿëÿðèíäÿ èëèøèá ãàëìûø áó êèøè âÿ ãàäûíëàðûí
ùÿð áèðè êèìÿñÿ äîüðó úàí àòûð, àéðûëûüûí îäóíäàí ìöõ-

256
V ÔßÑÈË

òÿëèô äÿðÿúÿëè éàíûгëàð àëûðäûëàð. ßêñÿðèééÿòè èëê ýöíëÿðäÿí


ÿçàá ÷ÿêèð, àéðû äöøìöø ñåâýèëèíèí áÿäÿí ùÿðàðÿòèíè,
ìåùðèáàíëûã, éàõóä èòèðèëìèø âÿðäèøëÿðè àðàéûðäû. Áÿçèëÿðè
èñÿ äîñòëàðûíäàí àéðû äöøäöéöíÿ, ìÿêòóáëàøìàã èìêà-
íûíû èòèðäèéèíÿ эюря ÿçàá ÷ÿêèðäè. Òàðóéà áÿíçÿéÿí áèð
íå÷ÿñè äÿ àéðûëûã ÿçàáû ÷ÿêèðäè, àììà íÿäÿí àéðû äöø-
äöêëÿðèíè þçëÿðè äÿ ãÿòè äåéÿ áèëìèðäèëÿð. Äÿðäëÿðèíÿ
áàøãà àä òàïà áèëìир, áÿçÿí äàõèëè ÿìèí-àìàíëûã ùÿñðÿ-
òèíäÿ îëäóãëàðûíû ñþéëÿéèðäèëÿð.
Ðéþ èðÿëèëÿäèêúÿ ÿòðàôäàêû èíñàí àõûíû ñûõëàøûð, ñÿñ-
êöé àðòûðäû âÿ îíà åëÿ ýÿëèðäè êè, ÷àòìàã èñòÿäèéè ìÿùÿë-
ëÿíèí éîëó õåéëè óçàíûá. Ñÿñ-êöéëö êöòëÿéÿ ãàðûøäûãúà
ùÿêèì îíëàðûí õîøáÿõò ãûøãûðòûëàðûíû äàùà éàõøû àíëà-
ìàüà áàøëàéûð âÿ áÿçÿí äÿ ôèêèðëÿøèðäè êè, áó ñÿñëÿð åëÿ
îíóí þç ñèíÿñèíäÿí ãîïóð. Áÿëè, ùàìû ôèçèêè âÿ ìÿíÿâè
ÿçàáû áèðýÿ ÷ÿêìèøäè. Þëöì õÿáÿðëÿðè, “òÿúèëè éàðäûì”
çÿíýëÿðè, ÿçàá-ÿçèééÿòëÿð îíëàðû ÿñë âÿòÿíÿ ãàéûòìàüà
ñÿñëÿìèøäè. Îíëàðûí ùàìûñûíûí ÿñë âÿòÿíè áó áîüóëàí
øÿùÿðèí äèâàðëàðûíûí î áèðè öçöíäÿ ãàëìûøäû, ÿñë âÿòÿí
äèâàðëàðäàí ÷þëäÿêè òÿïÿíèí éàøûëëûüû, äÿíèç ñàùèëè, àçàä
þëêÿëÿð âÿ ñåâýèëè ùÿñðÿòè äåìÿê èäè. Èíäè îíëàð ùÿìиí
âÿòÿíÿ, õîøáÿõòëèéÿ ãàéûòìàã, ãàëàí ùÿð øåéäÿí öç
äþíäÿðìÿê èñòÿéèðäèëÿð.
Àéðûëûã ÿçàáû âÿ áèðëèê ùÿñðÿòèíèí ìÿíàñûíû àðàìàã
èñòÿäèêäÿ Ðéþ äóéäó êè, áó áàðÿäÿ áèð øåé áèëìèðìèø.
Àäàìëà äîëó, ãàðìàãàðûøûã êö÷ÿëÿðè êå÷èá íèñáÿòÿí
ñåéðÿêëèéÿ ÷àòàíäà Ðéþ ôèêèðëÿøäè êè, ùÿð øåéèí áèð ìÿíà
äàøûéûá-äàøûìàìàñû âàúèá äåéèë, èíñàíûí àðçóñóíà ÿìÿë
îëóíóá-îëóíìàäûüûíû þéðÿíìÿê ýÿðÿêäèð.
Èíäè î, àðçóëàðà íåúÿ ÿìÿë îëунäóüóíó áèëèðäè âÿ
ÿòðàôäàêû áîø êö÷ÿëÿðÿ ÷àòàíäà áóíó äàùà éàõøû äóéóð-
äó. Éåýàíÿ àðçóñó þç ìÿùÿááÿò îúàüûíà ãîâóøìàã
îëàíëàðûí áÿçèëÿðè àðçóëàðûíà ÷àòìûøäûëàð. Îíëàðûí áÿçèëÿðè
èñÿ ýþçëÿäèêëÿðè àäàìëàðû èòèðèá øÿùÿðè òÿíùà äîëàíûðäû-
ëàð. Åëÿëÿðè äÿ âàð иди êè, òàëå îíëàðû èêèãàò àéðûëûãäàí

257
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ãóðòàðìûøäû. Áåëÿëÿðè èëëÿð áîéó éàõûíëûã åòñÿëÿð äÿ,


ìÿùÿááÿòèí ýóð îúàüûíû ãàëàìàüà èìêàí òàïìàéàíëàð
èäè. Îíëàð, åëÿ Ðéþíöí þçö äÿ, ýÿëÿúÿéÿ öìèä áÿñëÿéèð-
äèëÿð, èíäè èñÿ ÿáÿäè àéðûëûüà ãîâóøìóøäóëàð. Ðàìáåð
êèìèëÿð èñÿ þç èòêèëÿðèíè òàïûá òÿðÿääöäñöç ãÿáóë åëÿìèø-
äèëÿð. Åëÿ ùÿìиí ýöí ñÿùÿð Ðéþ Ðàìáåðëÿ ýþðöøöá àéðû-
ëàðêÿí äåìèøäè: “Ìÿòèí îëóí, èíäè ñÿùâ åòìÿê îëìàç”.
Áÿëè, îíëàð áèð ìöääÿò äÿ îëñà õîøáÿõò éàøàéàúàãäûëàð.
Èíäè àíëàìûøäûëàð êè, èíñàíûí ùÿìèøÿ àðçóëàäûüû âÿ ùÿð-
äÿí äÿ ãîâóøà áèëäèéè ÿí øèðèí àðçó èíñàí ìåùðèáàíëû-
üûäûð.
Èíñàíû áèð éàíà ãîéóá áàøãà ìöúÿððÿä àðçóëàðëà
éàøàéàíëàðûí ñîðüóñó èñÿ úàâàáñûç ãàëìûøäû. Òàðó, ùàã-
ãûíäà äàíûøäûüû ÷ÿòèí, äàõèëè ÿìèí-àìàíëûüà ãîâóø-
ìóøäó, äåéÿñÿí, àììà î, ìÿãñÿäèíÿ þëöìëÿ ãîâóø-
ìóøäó âÿ ãàçàíúûíûí õåéðèíи ýþðÿ áèëìÿìèøäè. Ðéþíöí
ðàñò ýÿëäèéè áàøãàëàðû äà, àõøàì÷àüû êö÷ÿëÿðäÿ ÿéëÿíèá
êåô ÷ÿêÿíëÿð äÿ þç àðçóëàðûíà ÷àòìûøäûëàð, ÷öíêè îíëàð
èúðàñû þçëÿðèíäÿí àñûëû îëàí ñàäÿ àðçóëàðû ñå÷ìèøäèëÿð.
Ãðàíëà Êîтòàðûí éàøàäûüû êö÷ÿéÿ áóðóëäóüó âàõò Ðéþ
ôèêèðëÿøèðäè êè, èíñàí âÿ îíóí ñàäÿ, ýöúëö ìÿùÿááÿòè
ùàãäà ôèêèðëÿøÿíëÿðÿ ùÿðäÿíáèð äÿ îëñà ñåâèíú áÿõø
îëóíìàñû éàõøû úÿùÿòäèð.

***
Áó ÿùâàëàòûí íÿãëè ñîíà ÷àòûð. Èíäè ùÿêèì Áåðíàð Ðéþ
åòèðàô åäÿ áèëÿð êè, ìöÿëëèô îíóí þçöäöð. Àììà éàçûíû
áàøà âóðìàçäàí ÿââÿë î, ùå÷ îëìàñà, þçöíÿ ùàãã
ãàçàíäûðìàã âÿ ùàäèñÿëÿðè äîüðó ñþçëö áèð øàùèä êèìè
øÿðù åòäèéèíè áèëäèðìÿê èñòÿéèð. Таун äþâðöíäÿ ïåøÿñè
îíà èìêàí âåðìèøäè êè, øÿùÿð ÿùàëèñèíèí ÿêñÿðèééÿòè èëÿ
ýþðöøöá îíëàðûí ùèññëÿðèíÿ áÿëÿä îëñóí. Áèð ñþçëÿ, îíóí
÷îõ ýþðöá ÷îõ åøèòìÿê èìêàíû âàðäû. Ùÿì äÿ ÷àëûøûá
êè, ýþðäöêëÿðèíÿ ÿëàâÿëÿð åòìÿñèí âÿ таунлу ýöíëÿðè

258
V ÔßÑÈË

éàøàìûø úàìààòûí ôèêðèíè ãàðûøäûðìàñûí. Åëÿ áóíà ýþðÿ


äÿ òÿñàäöôÿí, éàõóä áÿäáÿõò ùàäèñÿëÿð íÿòèúÿñèíäÿ
ÿëèíÿ äöøìöø ìÿòíëÿðäÿí èñòèôàäÿ åäèá.
Úèíàéÿò èøè öçðÿ èôàäÿ âåðÿíëÿð åùòèéàòëû îëìàüà
÷àëûøäûгларû êèìè, ìöÿëëèô äÿ åùòèéàòëû îëìàüà ÷àëûøûá. Åéíè
çàìàíäà, ùàãñåâÿð áèð èíñàíûí äàõèëè òÿëÿáèíÿ óéüóí
îëàðàã î, çÿðÿð÷ÿêÿíèí òÿðÿôèíè ñàõëàéûá, øÿùÿð ÿùàëèñè
èëÿ áèðëÿøèá îíëàðûí ñåâýèñèíÿ, ÿçàáûíà, ñöðýöí ùÿéàòûíà
ùÿìäÿì îëóá. ßùàëèíèí ùÿð äÿðäè, äöøäöéö àüûð âÿçèé-
éÿò ùÿì äÿ îíóí þçöíöíêö èäè.
Äöçýöí øàùèäëèê åòìÿê ö÷öí î, ÿñàñÿí, ùàäèñÿëÿð,
ñÿíÿäëÿð âÿ äàíûøûëàíëàðû íöìóíÿ ýÿòèðìÿëè, þç øÿõñè
ôèêðè, ùÿñðÿòè âÿ ùÿéÿúàíëàðû ùàãäà èñÿ ñóñìàëû èäè. Áó
öñóëó ñå÷ìÿêäÿ éåýàíÿ ìÿãñÿäè èñÿ ùÿìøÿùÿðлиëÿðèíèí
âÿçèééÿòèíè àíëàòìàã, ùÿì äÿ îíëàðûí þçëÿðèíèí ÷îõ
âàõò éàõøû àíëàéà áèëìÿäèéè àíëàðû äÿãèãëèêëÿ øÿðù åòìÿê
èäè. Áó ìÿãñÿäÿ íàèë îëìàã ÷ÿòèí ìÿñÿëÿ äåéèëäè. Ìöÿé-
éÿí òÿñâèðëÿð çàìàíû ùèññ åäÿíäÿ êè, þç ôèêèðëÿðèíè äÿ
ùÿìиí òÿñâèðÿ ãîøìàã èñòÿéèð, î, áó èøäÿí éàí êå÷èð,
ôèêèðëÿøèðäè êè, áó øÿùÿðäÿ ùàìûíûí äÿðäè åéíèäèð. Äöí-
éàäà ÷îõ âàõò èíñàíëàð ÿçàáû òÿíùà ÷ÿêèðëÿð, áóðàäà èñÿ
âÿçèééÿò áàøãà èäè. Åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ ìöÿëëèô ùàìûíûí
àäûíäàí äàíûøìàëû èäè.
Àììà øÿùÿðèí åëÿ áèð ñàêèíè äÿ âàðäû êè, ùÿêèì Ðéþ
îíóí àäûíäàí äàíûøà áèëìÿçäè. Ùÿìèí øÿõñ Òàðó èäè âÿ
ýöíëÿðèí áèðèíäÿ î, Ðéþéÿ áåëÿ äåìèøäè: “Îíóí ÿí
áþéöê ýöíàùû áóíäàäûð êè, óøàãëàðà âÿ êèøèëÿðÿ þëöì
ýÿòèðÿí âàðëûüà äàõèëÿí ùàãã ãàçàíäûðûð. Áàøãà úÿùÿòëÿðè
áàøà äöøöðÿì, àììà èø áóðàñûíäàäûð êè, áó ýöíàùû äà
áàüûøëàìàüà ìÿúáóðàì”. Áó ñþçëÿðè ñþéëÿéÿí Òàðóíóí
þçö ãÿëáÿí òÿíùà èäè.
Ðéþ ãàðûøûã êö÷ÿëÿðè áèðòÿùÿð êå÷èá Ãðàíëà Êîтòàðûí
éàøàäûãëàðû êö÷ÿéÿ äþíÿíäÿ ýþðäö êè, ïîëèñëÿð éîëó
êÿñèáëÿð. Ãÿðèáÿ ùàë èäè, éàõûíëûãäàêû áàéðàì ñÿäàëàðû
èëÿ ìöãàéèñÿäÿ áó êö÷ÿ êèìñÿñèç âÿ ëàë áèð ýóøÿéÿ

259
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

äþíìöøäö. Ùÿêèì áóðàõûëûø âÿðÿãèíè ýþñòÿðäè. Ïîëèñ


èø÷èñè äåäè:
— Áóðàõà áèëìÿðÿì, ùÿêèì. Êö÷ÿäÿ áèð äÿëè âàð,
úàìààòà àòÿø à÷ûð. Àììà áóðаäà ãàëñàíûç éàõøûäûð,
áÿëêÿ, ñèçÿ åùòèéàú îëäó.
Åëÿ áó âàõò Ðéþ ýþðäö êè, Ãðàí îíà òÿðÿô ýÿëèð. Ãðàí
äà ÿùâàëàòäàí õÿáÿðñèç èäè. Îíó äà êö÷ÿéÿ áóðàõìà-
ìûøäûëàð âÿ þéðÿíÿ áèëìèøäè êè, ýöëëÿ îíóí éàøàäûüû
áèíàäàí àòûëûð. Áèíàíûí êö÷ÿ тяряфи ýöíÿøèí ñîí øöàëàðûíà
ãÿðã îëìóøäó. Ãàðøûäàêû áþéöê áèð ÿðàçè èñÿ áîìáîø
èäè. Êö÷ÿíèí îðòàñûíäà áèð ïàïàã âÿ áóëàøûã ÿñэè ýþðö-
íöðäö. Ðéþ èëÿ Ãðàí êö÷ÿíèí î áèðè áàøûíû äà ýþðöðäöëÿð,
îðàäà äà ïîëèñ éîëó êÿñìèøäè. Éàëíûç éàõûíäà éàøàéàíëàð
òÿëÿñèê àääûìëàðëà áèíàëàðà ýèðèá-÷ûõà áèëèðäèëÿð. Öçáÿöç-
äÿêè áèíàíûí ãàïû-ïÿíúÿðÿëÿðè áàüëàíìûø, ãàðøûäà èñÿ
ÿëè ðåâîëâåðëè áèð íå÷ÿ ïîëèñ èø÷èñè äóðìóøäó. Êö÷ÿäÿ òàì
ñàêèòëèê èäè, ìÿðêÿç òÿðÿôäÿí èñÿ ìóñèãè ñÿäàëàðû åøèäèëèðäè.
Èêèíúè ìÿðòÿáÿäÿêè ïÿíúÿðÿëÿðäÿí áèðè éàðûà÷ûã èäè.
Гяфилдян гаршыдакы áèíàäàí èêè дяфя àòûø à÷ûëäû âÿ
éàðûà÷ûã ïÿíúÿðÿíèí øöøÿëÿðè ÷èëèê-чилик олду. Сîíðà éåíÿ
ñöêóò ÷þêäö. Øÿùÿðäÿêè ùàé-êöéäÿí ñîíðà áó êö÷ÿíèí
ñöêóòó Ðéþéÿ чох ãÿðèáÿ ýþðöíöðäö. Áèðäÿí Ãðàí
äèëëÿíäè:
— Áó êè Êîтòàðûí ïÿíúÿðÿñèäèð, þçö äÿ Êîтòàð éîõà
÷ûõûá àõû!
Ðéþ ïîëèñ èø÷èñèíäÿí ñîðóøäó:
— Áÿñ ïîëèñ èíäè íèéÿ ýöëëÿ àòûð?
— Îíóí áàøûíû ãàðûøäûðìàã èñòÿéèð. Èíäè ëàçûìè àâà-
äàíëûüû îëàí ìàøûí ýÿëìÿëèäèð. Î, áèíàéà ýèðìÿê èñòÿ-
éÿíëÿðÿ àòÿø à÷ûð, áèð ïîëèñ èø÷èñè äÿ éàðàëàíûá.
— Î, íèéÿ àòÿø à÷ûð àõû?
— Áèëèíìèð. Úàìààò êö÷ÿäÿ ÿéëÿíäèéè âàõò àòìàüà
áàøëàéûá. Áèðèíúè àòÿøäÿí ùå÷ íÿ àíëàéà áèëìÿéèáëÿð.
Èêèíúè ýöëëÿäÿí éàðàëàíàí îëóá âÿ úàìààò ãûøãûðà-ãûø-
ãûðà ãà÷ûá äàüûëûøûá. Éÿãèí, äÿëèäèð!

260
V ÔßÑÈË

Гяфил чюкян ñöêóòóí è÷èíäÿ äÿãèãÿëÿð ÷îõ àüûð


êå÷èðäè. Ãÿôèëäÿí êö÷ÿíèí î áàøûíäà áèð èò ýþðöíäö.
×îõäàí иди øÿùÿðäÿ èò ýþðöíìöðäö. Áó äà, éÿãèí, åâäÿ
ýèçëÿäèëìèøëÿðäÿí èäè. Èò ñÿêè èëÿ ýÿëèá åâèí ãàðøûñûíäà
äàéàíäû. Òÿðÿääöäëÿ éàí-éþðÿéÿ áàõûá éåðÿ øþíýöäö,
ñîíðà ãàíðûëûá äèøëÿðè èëÿ áþéðöíö ãàøûäû. Ïîëèñ èø÷èëÿðè ôèò
÷àëûá èòè ÷àüûðäûëàð. Î, áàøûíû ãàëäûðûá áàõäû, ñîíðà äèêÿëèá
ëÿíý àääûìëàðëà êö÷ÿíèí îðòàñûíà ýÿëäè êè, îðàäà ãàëìûø
ïàïàüû èéëÿñèí. Åëя ùÿìиí àíäàúà èêèíúè ìÿðòÿáÿäÿí
àòÿø à÷ûëäû. Èò èêèãàò îëóá éûõûëäû, ïÿíúÿëÿðèíè ùàâàäà
îéíàòäû, ñîíðà áþéðö öñòÿ äöøöá úàí âåðìÿéÿ áàøëàäû.
Àòÿøÿ úàâàá îëàðàã áåø-àëòû ýöëëÿ áèðäÿí à÷ûëäû âÿ ïÿí-
úÿðÿíèí ÷ÿð÷èâÿëÿðè ÷èëèêëÿíäè. Ñîíðà éåíÿ ñöêóò ÷þêäö.
Ýöíÿø éàâàø-éàâàø åíèð, ãàðøûäàêû åâèí êþëýÿñè Êîтòàðûí
ïÿíúÿðÿñèíÿ ÷àòûðäû. Ùÿêèìäÿí àðõàäà àâòîìîáèë ÿéëÿ-
úèíèí ñÿñè åøèäèëäè. Ïîëèñ èø÷èñè äèëëÿíäè:
— Áax, ýÿëäèëÿð.
Ïîëèñлярин ÿëëÿðèíäÿ êÿíäèðëÿð, áèð íÿðäèâàí âÿ éàüëû
ÿñэèéÿ áöêöëìöø èêè áàüëàìà âàðäû. Îíëàð éàíäàêû êö÷ÿ
èëÿ ôûðëàíûá гаршыдакы áèíàéà йетишдиляр. Áèíàíûí ãàïû âÿ
ïÿíúÿðÿëÿðèíäÿ азаъыг úàíëàíìà äóéóëäó. Ñîíðà ýþçëÿ-
ìÿéÿ áàøëàäûëàð. Èò èñÿ äàùà òÿðïÿíìèðäè, àììà èíäè
òöíäðÿíýëè áèð ýþлìÿ÷ÿíèí è÷èíäÿ èäè.
Ïîëèñлярин ýèçëÿíäèéè åâëÿðäÿí ãÿôèë ïóëåìéîò àòÿøè
áàøëàäû. Íèøàíа эютцрцлян ïÿíúÿðÿíèí ÷ÿð÷èâÿëÿðè ãûðûëûá
òþêöëäöêäÿ äÿ à÷ûã ãàëìûø ïÿíúÿðÿ éåðèíäÿí è÷ÿðèíè
ýþðìÿê ìöìêöí äåéèëäè. Ëàï ãûñà áèð ôàñèëÿäÿí ñîíðà
öçáÿöçäÿêè áàøãà áèð åâäÿí èêèíúè áèð ïóëåìéîò шаг-
гылдайыб ïÿíúÿðÿíèí î áèðè êöíúöíö íèøàí àëäû âÿ äèâàð-
ëàðäàí ãÿëïÿëÿð тюкцлдц. Åëÿ ùÿìиí àíäàúà ö÷ ïîëèñ èø÷èñè
ãà÷à-ãà÷à êö÷ÿíè êå÷èá ýèðèø ãàïûñûíдàí è÷ÿðè ñîõóëäó.
Îíëàðûí àðõàñûíúà ö÷ ïîëèñ èø÷èñè äÿ è÷ÿðè êå÷ÿíäÿí ñîíðà
ïóëåìéîòóí ñÿñè êÿñèëäè. Éåíÿ ýþçëÿìÿéÿ áàøëàäûëàð.
Ñîíðà áèíàíûí è÷èíäÿí èêè ïàðòëàéûø åøèäèëäè. ×îõ êå÷ìÿ-
ìèø ïîëèñ èø÷èëÿðè åâèí ãàïûñûíäàí ÷þëÿ, àç ãàëà, ñöðöéÿ-

261
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

ñöðöéÿ áèð àäàì ÷ûõàðòäûëàð. Ãûñàãîë êþéíÿê ýåéìèø áó


àäàì àíëàøûëìàç ñþçëÿð ãûøãûðûðäû. Áèðúÿ àíûí è÷èíäÿúÿ
áöòöí áàüëû ïÿíúÿðÿëÿð à÷ûëäû âÿ åâëÿðäÿêè àäàìëàð
êö÷ÿéÿ áîéëàíûá òàìàøà åòìÿéÿ áàøëàäûëàð. Áÿçèëÿðè èñÿ
ãà÷ûá êö÷ÿéÿ ÷ûõìûøäûëàð. Òóòóëìóø ñûñãà êèøèíè êö÷ÿäÿ
àéàã öñòÿ ãîéäóëàð âÿ áèð àíëûã îíó ýþðìÿê èìêàíû
éàðàíäû. Ïîëèñ èø÷èëÿðè îíóí ãîëëàðûíû àðõàéà áóðìóøäó-
ëàð. Êèøè ãûøãûðûðäû. Áèð íÿôÿð ïîëèñ íÿôÿðè éàõûíëàøûá îíà
èêè ñÿððàñò éóìðóã èëèøäèðäè.
Ãðàí ìûçûëäàäû:
— Áó Êîтòàðäûð, ùàâàëàíûá.
Êîòтàð éåðÿ ñÿðèëìèøäè. Ïîëèñ íÿôÿðè îíóí ùàëñûç úÿñÿ-
äèíÿ áèð-èêè òÿïèê äÿ èëèøäèðäè. Ñîíðà èñÿ òàìàøàéà éûüûë-
ìûø äÿñòÿ àðàëàíûá Ðéþ èëÿ äîñòó Ãðàíûí äóðäóüó ñÿìòÿ
àõûøäû. Ïîëèñ èø÷èñè ýþñòÿðèø âåðäè:
— Àïàðûí îíó!
Äÿñòÿ ãàðøûäàí êå÷ÿíäÿ Ðéþ öçöíö éàíà òóòäó.
Ðéþ èëÿ Ãðàí àéðûëàíäà ùàâà ãàðàëûðäû. Áèð ìöääÿò
ñöñòëÿøìèø êö÷ÿ éåíèäÿí éàâàø-éàâàø úàíà ýÿëèðäè. Åâèí
òèíèíÿ ÷àòàíäà Ãðàí ùÿêèìëÿ õóäàùàôèзëÿøäè. Î, åâÿ
ãàëõûá èøëÿìÿê èñòÿéèðäè. Áèð-èêè àääûì àðàëàíàíäàí
ñîíðà ÷åâðèëèá ùÿêèìÿ äåäè êè, íÿùàéÿò, Æàííàéà ìÿêòóá
éàçûá âÿ èíäè ðàùàò éàøàéûð. Ùÿì äÿ ÿëàâÿ åòäè êè, ìÿø-
ùóð úöìëÿñèíè éåíèäÿí éàçìàüà áàøëàéûá âÿ úöìëÿäÿêè
àðòûã ñþçëÿðè èõòèñàð åäèá.
Ñîíðà î, áèú áèð òÿáÿññöìëÿ øëéàïàñûíû ãàëäûðûá ðÿñìè
òÿçèì åòäè. Àììà Ðéþ, Êîтòàðûí ÷ÿíÿñèíÿ èëèøäèðèëìèø
éóìðóãëàðû óíóäà áèëìèðäè âÿ ñèíÿýèð ãîúàíûí åâèíÿ
÷àòûíúà Êîтòàð ýþçëÿðè ãàðøûñûíäàí ÷ÿêèëìÿäè. Ýöíàùêàð
àäàìûí ôèêðè þëìöø àäàìûí ôèêðèíäÿí ÷îõ ÿçàá âåðèð,
äåéÿñÿí.
Ðéþ ãîúà õÿñòÿíèí ìÿíçèëèíÿ ÷àòàíäà ùàâà ãàðàë-
ìûøäû. Øÿùÿðäÿêè øÿíëèéèí ñÿäàëàðû îòàüà äà äîëóðäó.
Ãîúà èñÿ åëÿ ÿââÿëêè êèìè þç íîõóäëàðûíû ñàéûðäû. Î äåäè:
— Éàõøû åäèðëÿð. Úàìààòûí ÿéëÿíìÿéÿ ùàããû âàð.

262
V ÔßÑÈË

Ýÿðÿê ùÿéàòûí ùÿð öçöíö ýþðÿñÿí. Áÿñ ñèçèí ùÿìêàðûíûç


ùàðаäàäûð, ùÿêèì?
×þëäÿí ïàðòëàéûø ñÿñëÿðè åøèäèëèðäè, àììà áóíëàð ñàäÿ
ïàðòëàéûøëàð èäè, óøàãëàð ôèøÿíý àòûðäûëàð. Ùÿêèì ãîúàíûí
õûðûëòûëû ñèíÿñèíè ìöàéèíÿ åäÿ-åäÿ úàâàá âåðäè:
— Ùÿìêàðûì þëöá!
— Áàù! — ãîúà áèð àç òóòóëäó.
— Таунäàí þëäö.
Ãîúà áèð àç ñóñóá äåäè:
— Áÿëè, éàõøû àäàìëàð þëöðëÿð. Ùÿéàò áåëÿäèð. Ùÿð
ùàëäà, î êèøè íÿ àðàäûüûíû áèëèðäè.
Ùÿêèì åøèòìÿ àïàðàòûíû ãàáûíà ãîéóá ñîðóøäó:
— Íèéÿ áåëÿ äåéèðñèíèç?
— Ùå÷, åëÿ-áåëÿ. Î, áîø ñþç äàíûøàí àäàì äåéèëäè.
Ùÿð ùàëäà, ìÿíèì õîøóìà ýÿëèðäè. Åëÿ-áåëÿúÿ õîøóìà
ýÿëèðäè. Áàøãàëàðû äåéèð: “Таун ýÿëèá, таун áÿäáÿõòëèê
ýÿòèðèá. Áåëÿ ýåòñÿ, áÿçèëÿðè ùÿëÿ ìöêàôàò äà èñòÿðäè. Àõû
таун íÿ äåìÿêäèð? Таун äà åëÿ ùÿéàòûí áèð ùèññÿñèäèð”.
— Èíùàëéàñèéà åòìÿéè óíóòìàéûí.
— Åù, ùÿêèì, íàðàùàò îëìàéûí. Ìÿí ùÿëÿ ÷îõ éàøà-
éàúàüàì, ÷îõëàðûíûí þëöìöíö ýþðÿúÿéÿì. Ìÿí éàøà-
ìàüû áàúàðûðàì.
×þëäÿí øÿí ñÿñëÿð åøèäèëèðäè. Ùÿêèì îòàüûí îðòàñûíäà
äóðóá ãóëàã àñûðäû. Î ñîðóøäó:
— Èúàçÿ âåðÿðñèíèçìè, ñèçèí éóõàðû åéâàíà ÷ûõûì?
— ßëáÿòòÿ. Úàìààòà éóõàðûäàí áàõìàã èñòÿéèðñèíèç,
åëÿìè? Áóéóðун. Àììà àäàìëàð åëÿ ùÿìиí àäàì-
ëàðäûð.
Ùÿêèì ïèëëÿêÿíÿ òÿðÿô ýåòäèéè âàõò ãîúà ñîðóøäó:
— Ùÿêèì, äîüðóäàíìû, таундан ùÿëàê îëàíëàðà
àáèäÿ ãîéìàã èñòÿéèðëÿð?
— Áÿëè, ãÿçåò áåëÿ éàçûð. Éà àáèäÿ ãîéóëàúàã, éà äà
èðè áèð ëþâùÿ.
— Ùÿ, äåìÿëè, ùÿëÿ ìöáàùèñÿ äÿ åäÿúÿêëÿð.
Ãîúà õûðûëòûëû ñÿñëÿ ýöëöðäö:

263
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÒÀÓÍ

— Áèëèðÿì íåúÿ äàíûøàúàãëàð. “Áèçèì ìÿðùóìëàð...”


äåéÿ ãûøãûðàúàã, ñîíðà äà ýåäÿúÿêëÿð éåéèá-è÷ìÿéÿ.
Ùÿêèì ïèëëÿêÿíè ãàëõûðäû. Åâëÿðèí öñòöíäÿ ñÿìà
ñîéóã âÿ ãàðàíëûã èäè, óëäóçëàð äà ñÿðò âÿ ñîéóã ýþðö-
íöðäö. Áó ýåúÿ, áèð âàõò Òàðó èëÿ îíóí тауну óíóòìàã
ö÷öí áóðàéà ãàëõäûãëàðû ýåúÿäÿí ÷îõ äà ôÿðãëÿíìèðäè.
Àììà èíäè ãàéàëàðà ÷ûðïûлàí äàëüàëàð äàùà ýöúëö èäè.
Ùàâà èñÿ ñàêèò âÿ ìöëàéèì èäè, éöíýöë ìåù äÿíèçèí
äóçëó íÿôÿñèíè ÿòðàôà éàéûðäû. Øÿùÿðäÿêè ñÿñëÿð äÿ áóðàéà
äàëüà-äàëüà àõûðäû. Áÿëè, áó ýåúÿíèí ùÿíèðòèñèíäÿí øèêà-
éÿò äåéèë, ðàùàòëûã äóéóëóðäó. Óçàãäàí áóëâàðûí ãàðà
çîëàüû âÿ ìåéäàí÷àëàðûí ÷èë÷ûðàüû ýþðöíöðäö. Áó àçàä
ýåúÿíèí àðçóëàðû éöéÿíñèç èäè âÿ Ðéþíöí ãóëàüûíà ýÿëÿí
ñÿñëÿð äÿ ùÿìиí àðçóëàðûí ñÿäàëàðû èäè.
Ãàðàíëûã ëèìàí òÿðÿôäÿí èëê ôèøÿíýëÿð ãàëõäû âÿ ðÿñ-
ìè àòÿøôÿøàíëûã áàøëàнäû. Áöòöí øÿùÿðäÿí øÿí íèäàëàð
óúàëäû. Òàðó, Êîтòàð, Ðéþíöí ñåâäèéè âÿ èòèðäèéè áöòöí
êèøè âÿ ãàäûíëàð, áöòöí þëöëÿð âÿ ýöíàùêàðëàð óíóäóë-
ìóøäó. Ñèíÿýèð ãîúà äîüðó äåéèðäè êè, àäàìëàð åëÿ
ùÿìиí àäàìëàðäûð. Àììà åëÿ áó úÿùÿò äÿ èíñàíëàðûí
ýöúö âÿ òÿìèçëèéèíÿ áèð ñöáóòäóð, åëÿ áóíà ýþðÿ äÿ Ðéþ
èíäè äÿðä-ãÿìè áèð éàíà ãîéóá àäàìëàðà ãîøóëóðäó.
Ðÿíýàðÿíý ôèøÿíýëÿð ñÿìàéà ãàëõûá ÷èëèêëÿíäèêúÿ, øÿí
ãûøãûðûãëàð äàëüà-äàëüà åøèäèëäèêúÿ ùÿêèì Ðéþ éóìøàëûð
âÿ áóðàäà ñîíà ÷àòàí ÿùâàëàòû ãÿëÿìÿ àëìàüû ãÿðàð-
ëàøäûðûðäû. Ñóñàíëàðûí ñûðàñûíäà ãàëìàìàã, таун ÿçàáû
ýþðìöøëÿðèí òÿðÿôèíè ñàõëàìàã, îíëàðà ãèñìÿò îëìóø
ùàãñûçëûã âÿ çöëìöí õàòèðÿñèíè éàøàòìàã ö÷öí éàçìàã
ãÿðàðûíà ýÿëìèøäè. Î, таунäàí þéðÿíäèéè áèð äÿðñè áàø-
ãàëàðûíà äà ÷àòäûðûá äåìÿê èñòÿéèðäè êè, èíñàíûí ýþçÿëëèéè
åéáÿúÿðëèéèíäÿí чохдур.
Àììà ùÿêèì éàõøû áèëèðäè êè, îíóí éàçäûüû òàðèõ÷ÿ
ñîí ãÿëÿáÿ òàðèõ÷ÿñè ñàéûëà áèëìÿç. Áó éàçû èíñàí ãûðüûíû
âÿ îíóí àìàíñûç âàñèòÿñèíÿ ãàðøû ýþðöëìöø âÿ ýþðöëÿ
áèëìÿìèø òÿäáèðëÿð ùàãäà ìÿëóìàò, åéíè çàìàíäà

264
V ÔßÑÈË

áÿëàíû òàíûìàã èñòÿìÿéÿí, ìöãÿääÿñëèéÿ ÷àòìàñàëàð


äà, ùÿêèìëèê åòìÿéÿ ÷àëûøûá ÿçàá ÷ÿêìèø àäàìëàðûí
ôÿäàêàðëûüûíà øàùèäëèê ñàéûëàúàã.
Øÿùÿðäÿí ãàëõàí øÿí ñÿäàëàðû äèíëÿäèêúÿ ùÿêèì Ðéþ
ôèêèðëÿøèðäè êè, áó øÿíëèê éåíÿ äÿ éàñà ÷åâðèëÿ áèëÿð. Î
áèëèðäè êè, ñåâèíúäÿí ãûøãûðûøàí áó ÿùàëè ÷îõ øåéäÿí
õÿáÿðñèçäèð. Îíëàð áèëìèðëÿð êè, таун ìèêðîáó íÿ þëöð,
íÿ äÿ éîõà ÷ûõûð. Áó ìèêðîáëàð îí èëëÿð áîéó åâ äþøÿ-
íÿúÿéè âÿ ìèòèë àðàñûíäà éóõóëàéûá éàòà áèëÿð, îòàãäà,
çèðçÿìèäÿ, áàüëàìàäà, éàéëûãäà, êàüûç öñòöíäÿ ýèç-
ëÿíèá ñÿáиðëÿ ýþçëÿéÿð âÿ îëà áèëñèí êè, ýöíëÿðèí áèðèíäÿ
èíñàíëàðà áÿëà âÿ äÿðñ âåðìÿê ö÷öí îéàíàð, õîøáÿõò
áèð øÿùÿðèí ñè÷îâóëëàðûíû ãûðìàüà áàøëàйаð.

265
×ÞÊÖØ
(ðîìàí)
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

×ÞÊÖØ

Цмид едирям ки, сизя кюмяк ялими узатсам, буну


сыртыглыг щесаб етмязсиниз. Горхурам ки, якс щалда, бу
иш йериня эюз гойан, ону идаря еляйян горилла иля дил
тапа билмяйясиниз. Яслиня галанда, о, щолланд дилиндян
башга бир дил билмир. Мяня цмуми марагларымызы мцда-
фия етмяк имканы вермяйинъя сизин ъин ичмяк истяйинизи
анламайаъагдыр. Бахын, цмид едирям ки, мяни баша
дцшдц; башынын бу шякилдя салланышы мяним эятирдийим
сцбутларла разылашдыьыны билдирир. Доьрудан да, чеврилди
вя тез галхыб араг шцшясинин далынъа эетди, аста-уста
тярпянмякля. Сизинки эятириб: ъынгыры да чыхмады. Сифари-
ши рядд едяндя биръя нярилтиси бясдир — щеч кяс хащишини
икинъи дяфя тякрарламаьа ъцрят етмяз. Кефинин гулу
олмаг эцълц щейванлары фяргляндирян юзялликдир. Амма
мян эедирям; иъазя верин, сизя дярин миннятдарлыьымы
билдирим. Сизя тяшяккцр едирям; щачанса, щансы бяд бир
мягамдаса ъансыхыъы сюз ишлятдимся, баьышлайын. Сиз-
дян йахшысыны тапа билмяздим. Буна эюря дя иъазя
верин, гядящими сизинкинин бюйрцня йапышдырым.
Щаглысыныз, онун сусгунлуьу сарсыдыъыдыр. Балта дяй-
мямиш мешялярин сяссизлийидир бу — аьзына гядяр долу
топун сачдыьы горху щисси гядяр горхунъ бир сусгун-
луг. Эетдикъя тяяъъцблянирям ки, бизим сусгун досту-
муз сивил дцнйанын дилляриня етина етмир. Ахы онун сяня-
ти одур ки, юзцнцн дя няйя эюряся “Мехико-сити” адлан-
дырдыьы бу Амстердам сащилиндя бцтцн миллятлярдян
олан дянизчиляри гябул етсин. Тясяввцр един ки, эцнлярин
бир эцнц ибтидаи инсан Бабил гцллясиня эялиб чыхыр вя ора-
да йашамалы олур. Ян азы, вятян щясряти иля чцрцйярди
бурада. Анъаг бу щеч дя беля дейилдир, бизим бу мей-

268
×ÞÊÖØ

ханачы гцрбят аъысы дадмайыб, юз йолу иля эедир; щеч


няйи веъиня алмыр. Онун дилиндян ешитдийим надир ъцм-
лялярдян бири беля иди: “Хошундур, эютцр, йох, хошун
дейился, рядд ол эет бурадан”. Эюрясян, киминля разы-
лашмаг лазым иди, ким рядд олмалы иди?! Шцбщязис ки,
достумуз юзцнц нязярдя тутурду. Онунла разылашмаг
лазым эялирди. Бойнума алым ки, еля бу ачыгцрякли, сюзц
цзя дейян адамлар мяни йаманъа чякир. Пешямдян
иряли эялян вязифя боръумдан долайы инсан щаггында
чох дцшцндцйцмцз заман меймунлара гысганмаьым
эялир. Онларын, ян азы, эизли ниййятляри олмур.
Дцзцнц сюйлясяк, бизим сащибин, ня гядяр эизлят-
мяйя чалышса да, билирик ки, мцяййян эизли ниййятляри вар.
Беш аддымлыьында сюйлянилянляри анламайа-анлама-
йа характериндя бир инамсызлыг ямяля эялди. Буна эюря
дя кядяргарышыг ъидди эюркям алды, еля бил, нящайят,
инсан ъямиййятиндя бцтцн ишлярин йахшы эетмядийиндян
шцбщялянди. Овгатынын беля бир мягамында онунла
сяняти вя пешясиндян кянар сющбятляря кюрпц салмаг
мяшяггятдир. Инди ися арха дивара нязяр салын — эюрцрсц-
нцзмц, бирбаша сащибин башы цзяриндя дивар каьызларынын
цзяриндя рянэи бир азъа солмуш дцзбуъаглы шякли вар, еля
бил, яввялляр бурада щансыса шякил асылыбмыш. Щягигятян
дя, орада табло асылыбмыш, юзц дя явязсиз, шедевр... Бизим
мейхана сащиби ону сатын алыб, бир ан сонра сатдыгда
мян, доьрудан да, орада идим. Щяр ики щалда ейни инам-
сызлыг щиссини нцмайиш етдирмишди; бир нечя щяфтя бу алыш-
вериш щаггында дцшцндц. Бу мянада инсан ъямиййятин-
дя щяйат, етираф етмяк лазымдыр ки, тябиятиндяки илкин
садялийини бир балаъа итирмишдир.
Йадда сахлайын ки, бу адамла бир ишим йохдур, ону
щеч нядя эцнащландырмырам. Онун там олараг ясас-
ландырылмыш инамсызлыьына щагг газандырмаьа щазырам,
бу щисси бюйцк мямнунлугла бюлцшярдим, яэяр цнсий-
йятъил тябиятим буна йол вермиш олсайды. Ня пис ки,

269
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

бошбоьазын бирийям вя чох асан шякилдя инсанлара баь-


ланырам. Юзцмля онларын арасында лазым олан мясафяни
эюзляйя билсям дя, мяним цчцн танышлыьа апаран бцтцн
сябябляр эюзялдир. Франсада йашадыьым заман щачан ки
аьыллы бир адамла растлашырдым, бу, ола билмязди ки, онун-
ла цнсиййятсиз кечсин. Эюрцрям ки, онун дябдян дцш-
мцш ифадяси сизи йаман тяяъъцбляндирди. Етираф едим ки,
мяндя бу кими ифадяляря бир мцтилик вар: ешитдимми,
дайана билмярям. Зяифлик! Бунун цстцндя юзцмц ня
гядяр данламышам. Юзцм дя йахшы билирям ки, инсанын
назик мяляфяйя мейли онун айагларыны йумаг вярдишинин
олмасына дялалят етмир. Дцздцр, зяриф цслуб еля, яслиндя,
дяри хястялийинин цстцня юртцлян ипяк парчадыр ки вар.
Юзцмц сакитляшдирмяк цчцн дейирям ки, пялтяк бошбо-
ьазлар бизим бу гардашымыздан тямиз дейилляр. Ялбяття
ки, икинъи стякандан ваз кечмярям.
Амстердамда чохму галаъагсыныз? Эюзял шящяр-
дир, дейилми? Узун иллярдян бяри, бяли, Парисдян айрылды-
ьым чаьлардан бяри илк дяфя эюрдцйцм сифят. Цряйин
йаддашы даща мющкямдир вя мян дя бу эюзял пайтах-
тымызы унутмамышам, Сенанын сащиллярини щеч унутмаг
олар? Парис халис фантасмагорийадыр, цзяриндя дюрд милйон
марионетканын эязишдийи эюзял декорасийадыр. Ахырынъы
сийащыйаалмайа эюря, бялкя дя, артыг беш милйон. Онлар
бир уъдан тюряйиб-артыр. Бурада тяяъъцблц ня вар ки?
Мяня щямишя беля эялиб ки, щямвятянляримиз ики ясас
ещтирасын гулудурлар: дцшцнмяк вя яхлагсызлыг етмяк.
Неъя дейярляр, ахырыны дцшцнмядян. Анъаг эялин онла-
ры бунун цстцндя тягсирляндирмяйяк; йолундан азан
тякъя онлар дейил ки, бцтцн Авропа яхлагсызлыьын ичин-
дядир. Дцшцнцрям ки, эяляъяк тарихчи щаггымызда ня
йазаъаг? Мцасир инсаны сяъиййяляндирмяк истядикдя бу
садя ъцмля карына эяляъяк: “Яхлагсызлыг едир вя гязет
охуйурду”. Ъясарятля дейя билярям ки, бу кичик ъцмля
иля мясяля там ящатя едиляъяк.

270
×ÞÊÖØ

Щолландлар. Йох, онлар щеч дя мцасир дейилляр. Онла-


рын эяляъяйи щяля габагдадыр. Бир онлара диггятля бахын!
Эюрцн ня иля мяшьулдурлар. Бцтцн бу кишиляр арвадларын
щесабына баш эирляйирляр. Бир сюзля, бцтцн бунлар — киши-
ляр вя гадынлар ифрат буржуалашыблар вя индийя кими онлар
щаггында йараныб формалашмыш яфсаняляря щюрмят яла-
мяти кими, йахуд садяъя, сяфещликдян буралара баш
чякирляр. Йа тяхяййцлляри дашдандыр, йа да эеризякалыдыр-
лар. Вахташыры олараг баштутан оьрашлар бурада бычагла-
шырлар, йахуд бир-бириня атяш ачырлар, анъаг дцшцнмяйин
ки, вящши вя гяддардырлар. Буну рол тяляб едир, мясяля
бу гядяр садядир; сонунъу эцлляни бошалданда горху-
дан юлцрляр. Анъаг онлары мян аиля мясяляляри цстцндя
инсанлары тянэя эятириб чярлядянлярля мцгайисядя даща
сивил (сивилля зибил арасында фяргя бахын!) щесаб едирям.
Эюрцрсцнцзмц, мцасир ъямиййят беля бир гятл цчцн чох
идеал шякилдя гурулуб. Сиз, йягин ки, Бразилийа сащиллярин-
дя цзян балаъа балыглар щаггында ешитмисиниз; бирдян бу
балыглардан мини щансыса балыгчынын цстцня ъумур, бир
нечя санийянин ичиндя ону йейиб гуртарыр, эюзцнц йум,
ач: эюряъяксян ки, йердя сцр-сцмцк галыб. “Истяйирси-
низми ки, шяхси щяйатыныз олсун? Бцтцн инсанлар кими”.
Йягин ки, суала “щя” ъавабы верярдиниз. Буна неъя “йох”
дейясян! Разысынызмы? Инди сизи эямирирляр: будур, ишиниз-
эцъцнцз, аиляниз, цстялик, асудя вахтыныз. Будур, ити диш-
ляр бядянинизя батыр, сцмцкляринизя илишир. Анъаг ядалятли
дейилям. Бурада йыртыъы щейванлардан бящс едилмямя-
лидир. Биздя бцтцн ишляр беля гурулуб: ким кими щарада
тутду...
Будур, ъининизи эятирдиляр. Сизин саьлыьыныза! Бир бахын,
горилла аьзыны ачды вя мяни доктор адландырды. Бу юлкя-
дя щамы доктор, йахуд профессордур. Бурада инсанлара
хейирхащ вя йа ъидди олдугларына эюря щюрмятля йанаш-
маг дябдядир. Щолландларда кинлилик милли хцсусиййятя
чеврилмяйиб. Мян ися, йери эялмишкян дейим ки, доктор-

271
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

филан дейилям. Беля демяк оларса, бура вякил кими эялиб


чыхмышам. Инди тювбя щакимийям.
Иъазя верин, юзцмц тягдим едим: бяндяниз Жан-
Батист Кламанс. Шадам сизинля танышлыьыма. Сящв елями-
рямся, коммерсийа иля мяшьулсунуз. Неъя дейярляр,
йери дцшяндя! Яла ъавабдыр! Дягиг вя дцздцр. Биз щяр
шейля бу шякилдя уьрашырыг: мцяййян дяряъядя! Анъаг
иъазя верин, бир балаъа хяфиййялик едим. Щарадаса, мяним-
ля йашыдсыныз. Бахышларыныз дейир ки, дцнйаны дишиня вуруб
эялмиш гырхйашлы, яйин-башында щеч бир кям-кясир олма-
йан бир адамсыныз; биздя, Франсада эейим тярзи сизинки
кимидир, бу хцсусиййятляр ялляринизя баханда да билинир.
Йяни, бир нюв, буржуасыныз. Анъаг цтцлянмиш буржуа. Кеч-
миш заманын битмямиш формасында чашырсыныз, сюзцн
доьрусу, бу, икигат мядяниййятя малик олдуьунузу
сцбут едир, чцнки щяр шейдян габаг сиз буну билир вя
ешидян кими щирслянирсиниз. Нящайят, цзр истяйирям ки, бир
беля вахтынызы алырам, буну ися мян бялаьятсиз дейяъя-
йям: дцнйаэюрцшцнцз, щяйата бахышыныз чох эениш вя
тягдирялайигдир. Демяк, сиз... анъаг бу, бир еля ваъиб
дейил. Мяни инсанын пешясиндян чох, ягидяси мара-
гландырыр. Иъазя верин, сизя ики суал верим, анъаг эялин
шярти шумда кясяк, ъидди щесаб елямясяниз, ъаваб вер-
мяйин! Варлысынызмы? Беля дя? Йахшы. Касыбларла вар-дюв-
лятинизи бюлцшдцнцзмц? Йох? Демяк, сиз фяргли дцшцнцр-
сцнцз. Демяк, сиз Ящди-ъядиддя йазыланлара риайят етмир-
синиз, анъаг юзцнцз билян йахшыдыр, щяр щалда, беля етмяк-
ля о гядяр дя габаьа эетмямисиниз. Бу щярякятиниз сизя
щансы дивидентляри эятириб? Ящди-ъядиди щеч охудунуз-
му? Сиз, доьрудан, мараглы адамсыныз.
Мяня эялдикдя ися... Ня дейим, нятиъяни юзцнцз
чыхарын. Бой-бухун, чийинлярин енлилийи вя дейиляня эюря,
гяддарлыг йаьан сифятимля даща чох регби ойунчусуна
бянзяйирям, беля бир шейи сиз дя щисс етдинизми? Анъаг
данышыг тярзиня баханда, демяк олар ки, нязакятлийям.

272
×ÞÊÖØ

Йунундан яйнимя палто бичилян дявя, эюрцнцр, хора


хястялийиндян язиййят чякирмиш вя хора йазыьын бядяни-
ня еля кечиб ки, тамам кечялляшиб, явязиндя мяним
зяриф дырнагларым вар. Мян дя еля сизин кими тяърцбяли-
йям, анъаг ещтийатланмадан щяр шейи сизя, цзцнцздя-
ки ифадяляря етибар едирям. Бир сюзля, йахшы давранышыма
вя мядяни данышыг тярзимя ряьмян, бу лимандакы мат-
рос барынын даими мцштярисийям. Бясдир даща, дайанын,
узаьа эетмяйин. Бир инсан кими ики пешянин сащибийям,
бцтцн тарихчя бундан ибарятдир. Артыг буну сизя деми-
шям ки, тювбя щакимийям. Мяня аид олан тарихчядя йал-
ныз биръя шей садядир: щеч няйин сащиби дейилям. Бяли,
вахтиля бюйцк вар-дювлятим олуб, анъаг йахынларыма
гяпийими дя гыймадым. Бу, няйи сцбут едир ки? Ону
сцбут едир ки, мян бир Саддукейям. Пащо! Лиманы башы-
на алан сиренанын сясини ешидирсинизми? Бу, о демякдир
ки, Зейдер-Зедя эеъя думан олаъаг!
Артыг эедирсиниз? Баьышлайын ки, сизи йолунуздан еля-
дим. Сиз Аллащ, баьышлайын. Йох, йох, иъазя верин, бу дяфя
мян юдяйим. Бу эцн Мехиъо-сити-дя мяним гонаьым-
сыныз, инанын, сизи эюрмяйимя чох шад олдум. Ялбяття,
сабащ да бура эяляъяйям, щямишя ахшамлар эялдийим
кими вя сизин дявятинизи мямнуниййятля гябул едяъя-
йям. Йолуму сорушурсунуз? Йахшы... йерсиз щесаб еля-
мясяниз, ян мцнасиби о оларды ки, сизи лимана гядяр
мцшайият едяйдим. Орадан йящуди мящяллясиня сары
эетмякля сиз щеч бир чятинлик чякмядян инди чичяклярля
вя эумбулдайан оркестрлярля долу олан трамвай вагон-
ларынын шцтцдцйц проспектя чыхаъагсыныз. Сизин щотели-
низ бу проспектлярдян бириндя йерляшир, ады Дамракдыр.
Лцтфян, биринъи сиз кечин. Мян ися йящуди мящяллясиндя
йашайырам — щяр щалда, индийя гядяр ону беля адлан-
дырырдылар, щитлерчиляр эялиб ону кюкцндян гашыдылар. Газ-
маг кими... Юзц дя неъя гашыдылар! Йетмиш беш мин
йящудини конслаэеря эюндярдиляр, йахуд юлдцрдцляр. Бир

273
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

анын ичиндя сцпцрцб тямизлядиляр. Беля бир сяйдян, беля


бир сялигя-сащмандан неъя мямнун олмайасан? Инса-
нын характери йохдурса, юзцндя, щеч олмаса, сялигя-
сащман щиссини тярбийя етмялидир. Бурада, шцбщясиз ки,
мюъцзядян сющбят эедир, мян дя тарихдя мисли-бяра-
бяри олмайан ъинайятлярин тюрядилдийи йердя йашайырам.
Ола биляр ки, бунун юзц мяня горилланы вя онун ети-
мадсызлыьыны анламаьа кюмяк етсин. Бу шякилдя мяни
гаршысыалынмаз шякилдя инсанлара доьру чякян фитри мей-
лимля боьуша билярям. Инди, йени бир сифят эюрдцйцм
заман кимся башым цстцндя щяйяъан тябили чалыр: “Сакит
олун! Гаршыда тящлцкя вар!” Кимяся щядсиз-щцдудсуз
ряьбятим олса беля, сайыглыьымы ялдян вермирям.
Билирсинизми, мяним вятянимдя, балаъа бир кянддя,
ора алманларын ъяза дястяляри долушанда бир забит гоъа
анайа чох бюйцк нязакятля эиров кими ики оьлундан
щансыны эцллялямяк лазым олдуьуну сорушубмуш. Сечим
етмяк! Тясяввцр едирсинизми? Буну ким аьлына эятиря
биляр? Бах буну, мящз бу вязиййяти? Эюзцн эюря-эюря
сечилян шяхси эютцрцб апарырлар. Бир аз да дяриня эетсяк,
няляр ола биляр, бир Аллащ билир. Анъаг ъянаб, сизи инанды-
рырам ки, дцнйада щяр шей мцмкцндцр. Бир няфяр таны-
йырдым, бцтцн гялби иля вяфасызлыьы гябул етмирди. Пасифист
иди, там, сярщядсиз азадлыьын тяряфдары иди, дцнйадакы
бцтцн инсанлары вя щейванлары сонсуз мящяббятля севир-
ди. Мисилсиз бир инсан! Цряйи гызыл кими иди! Буна шцбщя-
низ олмасын. Билирсинизми, Авропада сон дини мцщарибя-
лярдя кяндиня сыьынды. Евинин кандарындан бир йазы да
асмышды: “Тяряддцд етмядян ичяри кечин. Юз евиниз
билин. Хош эялибсиниз!” Сизъя, беля бир црякачыглыьына
биринъи кимляр реаксийа вермишди? Фашистляр! Онлар бу
мярд кишинин евиня дахил олдулар, ону юз евляри билдиляр,
бир ан ичиндя кишинин баьырсагларыны чюля тюкдцляр. Баьыш-
лайын, ханым. О, щяля дя бир шей баша дцшмяйиб. Ятраф-
да бир эюр ня гядяр адам вар, артыг эеъ олса да, йаьыш

274
×ÞÊÖØ

нечя эцндцр кясмяк билмир. Хошбяхтликдян, ъин вар, бу


зцлмят гаранлыьын ичиндя йеэаня ишарты. Онун ичимиздя
галадыьы аловун гызылы шюлялярини щисс етмямиш олмазсы-
ныз. Эеъяляр шящярин кцчяляриндя эязмяйи вя ъинин ичи-
ми йаваш-йаваш неъя гыздырдыьыны хошлайырам. Бцтцн
эеъяни эязирям, няйинся хяйалыны гурур, юз-юзцмля
сющбят едирям. Дцнян эеъя олдуьу кими. Горхурам
ки, сизи бир балаъа щейрятляндириб юзцнцздян чыхарым.
Йох? Тяшяккцр едирям, чох нязакятлисиниз. Анъаг щяги-
гят будур ки, цряйим лябяляб долудур, аьзымы ачдыммы
— сюзляр сел кими тюкцлцр. Цстялик, юлкянин юзц мяни
илщамландырыр. Бу халгы севирям, инсан кцтляси кичик бир
мяканда евлярля су арасында “цзян”, цстцндян бухар
галхан думан, сойуг торпаг вя дянизля ящатялянян
сякилярдя гайнашыр. Бу халгы севирям; щолландларын нату-
расында икили бир шей вар: бу ан, бу дягигя бурада сянин-
ля олсалар да, щям дя чох узагдадырлар.
Бяли, елядир ки вар! Дашла дюшянмиш йолда аьыр аддым
сясляриня гулаг кясилин, гызылы рянэдя сийяняклярин вя
хязял олмуш йарпаглардан дцзялдилян рянэбярянэ даш-
гашларын ашыб-дашдыьы дцканларын арасындан неъя аьыр-
аьыр эетдиклярини сейр един. Шцбщясиз ки, сиз онларын эцнцн
бу вахтында, еля дцнян ахшамдан бурада ня елядикля-
ри барядя дцшцнцрсцнцз. Щамы кими сиз дя сящв едирси-
низ, бу шяряфли инсанлары вякил вя таъир гисми иля гарышдырыр-
сыныз, беля щесаб едирсиниз ки, эцнцн бу вядясиндя
эялирлярини вя ябяди щяйат шансларыны щесаблайырлар, анъ-
аг хислятляриндяки лириканы щеч щесаба алмырсыныз, бу
ъящят чох надир щалларда, башларына енли шлйапа гойуб
анатомийа мцщазиряляриня гулаг асдыглары заман пей-
да олур. Сиз неъя дя сящв едирсиниз!
Дцздцр, лап йанымыздан ютцб-кечирляр, анъаг няфя-
синизи дяриб сахлайын вя онлара бахын: башларыны эюрцр-
сцнцзмц? Ъин вя наняли ликюрц реклам едян неон люв-
щяляриндян ахыб тюкцлян гырмызы вя йа йашыл ишыг сачан

275
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

думанда. Ъянаб, билмирсинизся, дейим, Щолландийа бир


йухудур, думанлы вя гызылы рянэдя бир йуху — эцндцзляр
даща думанлы, эеъялярся даща гызылы, анъаг эеъябя-
эцндцз бу йуху Леонгринлярля ашыб-дашыр. Мясялян,
бах, щцндцр сцканлы, дяфн мярасиминин башында эедян
матям гушуна бянзяйян гара велосипедлярини фикирли-
фикирли сцрян бу эянъляр кими дайанмадан юлкяни айаг-
дан салыр, дянизлярин вя эюллярин башына доланырлар. Инсан-
ларса бу зяиф думанын ичиндя хяйала далыр, ейни йердя
дювря вурур, думанын гызыл щаляси ичиндя дуа едирляр —
биздян о гядяр узагдырлар ки... Хяйал ичиндя минлярля
километр узаглара эедиб чыхыблар, узаг Йава адасына.
Онлар бцтцн витринлярини бязяйян вя бу ан башымыз
цстцндя учан, сонра маьаза лювщяляринин архасында
тропик гуршагда йашайан меймунлар кими айагларындан
тяляйя дцшян Индонезийа танрыларына дуа едирляр. Бах бу
ъящятляри иля онлар неъя дя дярд чякян колонийа сакин-
ляриня охшайырлар, йяни Щолландийа тякъя Авропанын тиъа-
рят йувасы дейил, щям дя инсанларын дялиликдян вя хош-
бяхтликдян гыййа чякиб юлдцкляри Сипанго вя адалара
эедиб чыхан дянизлярдир.
Анъаг тяяссцф ки, чыхыб эедирям, щесаб един ки,
мящкямядя сонунъу нитгими сюйляйирям. Баьышлайын!
Ъянаб, баьышла, ня дейирямся, бир нюв, адяткярдяйям,
дилим юйряшиб. Йеэаня истяйим будур ки, бу шящяри вя
онун мащиййятини дцзэцн анлайасыныз. Биз о мащиййя-
тин лещмяси ичиндяйик. Эюрцрсцнцзмц, Амстердамын
дюврялямя чайлары неъя дя ъящяннямин доланбаъларына
бянзяйир. Шцбщясиз ки, мякрли ниййятлярля долу буржуа
ъящянняминя. Башга бир мякандан бура тяшриф эятирдик-
дя бу даирялярдян неъя кечдийиндян асылы олараг щяйат,
демяк, щям дя онун ичиндяки ъинайятляр бир аз да
тцндляшир, бир аз да гатылашыр. Бурада биз сонунъу даиря-
нин цстцндяйик. Еля бир даиря ки... Бяйям сиз ону билирси-
низ? Лянят шейтана, сизин ким олдуьунузу мцяййян-

276
×ÞÊÖØ

ляшдирмяк эетдикъя даща да чятинляшир. Демяк, сиз буну


ня цчцн дедийими анлайырсыныз: дцнйанын мяркязи мящз
бу нюгтядя йерляшир, щалбуки Щолландийа материкин кяна-
рында гярар тутуб. Щиссиййатлы адам бунун ня демяк
олдуьуну баша дцшяр. Истянилян щалда, ялиндян гязет
дцшмяйян инсанлар вя авара-сярэярданлар цчцн бу,
материкин сон нюгтясидир. Онлар Авропанын щяр бир нюг-
тясиндян бура тяшриф эятирир, дяниз ятрафында, бозумтул
гумларын цстцндя мяскунлашырлар. Сирена сясини ешитди-
лярми, гаты думан ичиндя эями силуетлярини ахтарыр, сонра
кюрпцйля каналларын цстцндян кечир вя йаьыш алтында
евляриня гайыдырлар. Сойугдан донмуш щалда Мехиъо-
сити-дя, аз гала, бцтцн диллярдя ъин сорушурлар! Онлары еля
бурада эюзляйирям.
Беляликля, язиз елоьлу, сабаща гядяр! Йох, йох, сян
инди йолу асанъа тапаъагсан. Эял кюрпцнцн цстцндя
айрылаг — билирсинизми, эеъяляр кюрпц цстцндя эязмяйи
щеч хошламырам. Она эюря ки, тювбялийям. Тясяввцр
един ки, кимся эюзляринизин габаьында юзцнц чайа атыр.
Икисиндян бири: сиз йа бу бядбяхт адамы судан чыхар-
маг цчцн юзцнцз ора тулланмалысыныз —щава сойуг
олдуьундан юлмяк тящлцкяси кифайят дяряъядя реалдыр
— йахуд щеч ня етмирсиниз, о адамын гуртулмаг нами-
ня ъящд едиб яллярини шаппылдатмасы заман кечдикъя
ъанынызда аьрыйа чевриляъяк вя сцмцкляринизи беля эюй-
нядяъякдир. Эеъяниз хейря галсын! Неъя, доьрудан да,
витриндяки гадынларын ким олдугларыны билмирсиниз? Ъянаб,
эюзцмцн ишыьы, бунлар арзунун, хяйалын юзцдцр ки вар!
Мцнасиб гиймятя Щиндистана сяфяр етмяк. Эюрмцр-
сцнцзмц, цст-башларындан гярибя ятир гохусу эялир? Ичя-
ри эирян кими онлар пярдяляри чякир вя эями сяфяри башла-
ныр. Танрылар беля эюйдян йеря енир, океанда дальаларын
гойнунда щара эялди эедирсиниз. Ъящд един.
Билирсинизми тювбя щакими ня демякдир? Демяк, бу
суалы вермякля сизи марагландыра билмишям. Инанын ки,

277
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

бу сюзц еля-беля демишям, аьлыма эялди бирдян-биря.


Инанын, неъясини изащ едя билярям. Мялум мянада бу,
еля мяним миссийама дахилдир. Анъаг яввялъя сизи бязи
фактлардан аэащ етмялийям, онлар мяни йахшы баша
дцшмякдя йардымчыныз ола биляр.
Бир нечя ил ярзиндя Парисдя вякил ишлядим вя сюзцн
дцзц, кифайят гядяр хятир-щюрмят дя газандым. Ащ,
байагдан эап етсяк дя, сизя ясл адымы беля демями-
шям. Няъиб ишляр цзря ихтисаслашмышдым. Дул гадынлары
вя йетимлярин щаггыны мцдафия едирдим. Бу гисмин
щцгугларынын мцдафиясиня ня цчцн “няъиб иш” адынын
верилмясинин сябябини мян дя билмирям — бу дцнйада
щеч няйя щаггы чатмайан дуллар вя йыртыъы йетимляр ня
гядяр десян! Анъаг мцттящимдян, неъя дейярляр, бир
чимдик беля гурбанлыг гохусунун эялмяси кифайят едир-
ди, онда мантийамын енли голлары щавада учурду. Юзц
дя неъя! Туфан онун йанында тойа эетмяли олурду. Бир
сюзля, цряйим мантийамын голлары цстцндя чырпынырды.
Дцздцр, дцшцнмяк оларды ки, щяр эеъя ядалят илащяси иля
йатыб-дурурдум. Яминям ки, мцдафия тяриги чыхышлары-
мын йандырыъы тону, щяйяъанымын сямимилийи, яминлик вя
бу кими диэяр щаллары эюрдцкдя сарсылардыныз. Риггятя
эялиб аьлайардыныз. Тябиятимдяки няъиблик сифятимя чюк-
мцшдц, неъя дейярляр, хейирхащлыьым цзцмдян оху-
нурду. Бундан башга, ики сямими щисс мянимля гоша
аддымлайырды. Щагг-ядалят уьрунда мцбаризя апарма-
ьын доьурдуьу мямнунлуг вя цмумян щакимляря
эцзяшт йери гоймайан нифрятим. Анъаг бурасы да вар ки,
бу нифрят, яслиндя, бир еля амансыз да дейилди. Инди анла-
йырам ки, буна эюря мцяййян ясаслар олса да, кянар-
дан яъаиб бир ещтираса бянзяйирди. Инкар етмяк олмаз
ки, ян азы, щазыркы дурумда щакимлярин сайы бир еля чох
дейилди, еля дейилми? Анъаг буну баша дцшмцрям ки,
бу адам бир беля аьыр ющдяликлярин алтына эириб, неъя олур
ки, юзцнц биабыр елямир. Бунунла беля, щакимлярля чох

278
×ÞÊÖØ

растлашдыьымдан онлары ращатъа гябул елядим, неъя ки


ъыръырама эюряндя тяяъъцблянмирям. Бурада бир йеэа-
ня фярг вар ки, дцзганадлыларын щцъуму мяня бир гара
гяпик газандырмаса да, бир тикя чюряйими нифрят етдийим
инсанларла бящсляшмя сайясиндя ялдя едирдим.
Беляликля, мювге етибариля ядалят дцшярэясиндя
идим вя бу, мяним кюнцл ращатлыьым цчцн кифайятлян-
дириъи бир фактор иди. Щаглы олмаьын, рягиб цзяриндя гяля-
бянин доьурдуьу мямнунлуг вя юз мяниня щюрмят —
бцтцн бунлар, ъаным-ъийярим, мцбаризядя дуруш эятир-
мяк вя щятта ирялийя эетмяк цчцн тяканвериъи аддым-
лар сайылмалы иди. Инсанлары бу щиссдян мящрум елясяниз,
онлары гудуз итя дюндярярсиниз. Дцнйада йцзляръя, мин-
ляръя ъинайят йалныз она эюря баш вериб ки, тягсиркар бир
эцн фаш олаъаьы фикриня таб эятирмяйиб. Щачанса бир
сянайечи таныйырдым. Арвады фцсункар бир гадын иди,
бахан дяли олурду, анъаг бу гадына о, бир эцн хяйанят
еляди вя сюзцн щярфи мянасында гадынын гаршысында тяг-
сирли олмасыны синиря билмирди, дяли олуб ъинлянирди, гадын-
са сусурду. Арвадынын эюзяллийи, дахили бцтювлцйц цзя
чыхдыгъа о даща да ъинлянирди. Бцтцн бунларын сонунда
эцнащ щиссинин дярк едилмяси онун цчцн дюзцлмяз
щяддя чатды. Сизъя, о заман о, ня еляди? Хяйанятин
дашыны атдымы? Юлдцрдц ону. Мцнасибятляримиз дя бун-
дан сонра йаранды.
Она баханда мяним вязиййятим щясяд апарыласы
иди. Ъаниляр дцшярэясиня дцшмяк риским сыфыра бярабяр
иди (йери эялмишкян, арвадымы гятля йетиря билмяздим,
чцнки субай идим), цстялик, вящши щейванлар кими ясл ъани
олдугларына эюря онлары мцдафия едирдим. Мцдафияни
апармаг манерам мяним цчцн щядсиз мямнунлуг
мянбяйиня чеврилмишди. Пешя фяалиййятим гцсурсуз-
филансыз иди. Рцшвят алмырдым, юз-юзцня айдындыр ки, беля
олдуьу цчцн щеч бир щийля, фырылдаг ишлятмирдим. Бу да
надир щалларда баш верир, щеч заман щеч бир журналистя,

279
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

йахуд вязифя мювгейи мяним цчцн файда эятиряси щеч


бир мямура йалан сюйлямирдим ки, о да явязиндя
барямдя илтифатлы сюзляр десин. Ики-цч дяфя шяраит йаранды
ки, “Фяхри леэион” ордениня тягдим едилим, анъаг мян
ъидди эюркям алыб бундан имтина етдим — вязифями виъ-
данла йериня йетирмяйим явязиндя хош сюзляр ешитмяйин
юзц мяним цчцн еля мцкафат сайылырды. Нящайят, йяни
буну да дейим ки, унутмайасыныз йохсул вя имкансыз
адамлардан эюрдцйцм ишин щаггыны алмыр вя бу барядя
аьзымы Аллащ йолуна гойуб данышмырдым. Анъаг дцшцн-
мяйин ки, бцтцн бунлары сизя ловьалыгдан дейирям.
Мяним бурада бир еля хидмятим-филаным йох иди: бизим
ъямиййятимиздя шющрятин йерини тутан тамащкарлыг мян-
дя щямишя иронийа ойадыб. Йухарыда садалананлары нязяр-
дя тутурам; тезликля эюряъяксиниз ки, дедийим сюзлярдя
зярря гядяр дя йалан йохдур.
Сиз дейин, мяня бундан артыг ня лазым иди? Мян юз
варлыьымла гцррялянирдим, анъаг щамыйа мялум иди ки,
бу, бюйцк бир хошбяхтликдир, щалбуки хатиръямлик нами-
ня бязян юзцмцзц еля эюстяририк ки, юзцнявурьунлуг
ады вермякля бу щисси атяшляря йахырыг. Неъя истяйирсиниз,
еля дя баша дцшцн, мян шяхсян дул гадын вя йетимля-
рин налясини ешидяндя дяли олурам вя биэаня гала билми-
рям. Бу щисс эцнбяэцн, илбяил бюйцйяряк бцтцн варлыьы-
ма щаким кясилди. Мясялян, йолу кечяндя корларын ялин-
дян тутуб кюмяк едирям. Башга ъцр ола да билмяз!
Сякинин бир кцнъцндя титряйян ялаьаъы эюзцмя саташды-
мы, ъялд юзцмц ора атырам, бцтцн хейирхащ инсанлары
габаглайыб корун титряк голундан ещмалъа йапышыб
кцчянин о бири тяряфиня кечирир, ону манеялярин олмады-
ьы ращат бир мякана чякирям, еля бурадаъа гаршылыглы илти-
фат ичиндя айрылырыг. Ейни шякилдя шящяр ичиндя лазыми
цнваны тапмайыб азанлара вахт итирмядян кюмякчи олу-
рам: киминся сигаретини йандырырам, кимяся аьыр йцклц
арабаны сцрмякдя ял тутурам, кюрпцдя мцщяррики гяфил-

280
×ÞÊÖØ

дян сюнмцш автомобили итяляйирям, Хиласкар Ордунун


цзвцнцн сатдыьы гязетдян, эцл дцканында гоъа гары-
нын сатдыьы эцлдян, шцбщясиз ки, бюйцк мямнунлугла
алырам — биля-биля ки, гары бу эцлляри Монпарнас мязар-
лыьындан оьурлайыр. Мян сядягя вермяйи дя хошлайырам
— ян чятини бу барядя данышмагдыр. Достларымдан бири —
ъомярд христиан етираф едирди ки, касыб вя итиб-батмыш
инсанын онун евиня йахынлашдыьыны эюряндя илкин кечир-
дийи щисс наразылыгдыр. Мяндя мясяля яксиняйди: мян
севинирдим! Анъаг эялин бундан бящс етмяйяк.
Эялин, ян йахшысы, щансы мярифят сащиби олдуьумдан
данышаг. Бу ъящятим габарыг вя шцбщя доьурмайан бир
шей иди. Бу, мяня сонсуз севинъ эятирирди. Башга бир
тясадцфдя, сящярляр ишим раст эятирсяйди, йяни автобус-
да, йахуд метрода киминчцнся айаьа дура билсяйдим
(щям дя буна лайиг олан бирисиня), чох щюрмятли бир
ханымын ялиндян дцшянляри галдырыб чох бюйцк лцтфкарлыгла
она тягдим едя билсяйдим, йахуд садяъя, такси нюв-
бями щараса тялясян башга бирисиня баьышлайа билсяйдим,
бу уьур бцтцн эцнцмя бяс едярди. Етираф етмяк лазым-
дыр ки, иътимаи няглиййатда тятил оланда севинирдим, чцнки
бу эцнлярдя автобус дайанаъагларындан кечяндя щирси
боьазына дирянмиш, щирсиндян евинин йолуну унутмуш
щямвятянляримдян бирини автомобилимя эютцря биляр-
дим. Ики севян эянъин йанашы отурмасына наил олмаг
цчцн театрда йерими эцзяшт етмяйим, дямирйол ваго-
нунда эянъ бир гызын гуллуьунда дурмаьым, онун
чамаданыны нязакятля ялиндян алыб бойу чатмадыьы ряфя
гоймаьым — диэяр инсанларла мцгайисядя бу ъцр гящ-
ряманлыглары тез-тез едирдим, чцнки онлардан фяргли ола-
раг мян мящз бу кими щалларын вя тясадцфлярин марыьы-
на йатырдым вя бунлар, сюзцн ачыьы, мяня ращатлыг эяти-
рирди.
Алиъянаб адам кими танынырдым вя яслиндя, еля
беляйдим. Бу хцсусиййятими щям иътимаи, щям дя шяхси

281
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

фяалиййят сфераларында бцрузя верирдим. Ялимдян верди-


йим щяр щансы шей, йахуд юдядийим пула эюря гятиййян
тяяссцф етмирдим; яксиня, бу кими хейриййячиликдян
щязз алырдым вя щярдян аьлыма беля бир фикир эялирди ки,
вердийим щядиййяляр щеч няйя йарамыр; анъаг бир дяфя
дя олсун бу щядиййяляри вердийим шяхслярин нашцкцрлцйц
щаггында дцшцнмядим. Доьрудан, кимяся няся щядий-
йя вермяйи чох хошлайырдым, анъаг кимся мяни буна
мяъбур елясяйди, ганым ит ганына дюнярди. Цзяриндя
дягиг рягямляр йазылан абуня каьызлары мяни юзцмдян
чыхарырды. Бир сюзля, ялиачыглыьымын да сащиби еля юзцм
олмаг истярдим.
Бцтцн бунлар хырым-хырда шейлярдир, анъаг бунлар
сизя щяйатда ня гядяр севинъ тапдыьымы анлада биляр,
хцсусян дя юз пешямдя. Будур, мясялян, йалныз яда-
лят наминя, йахуд садяъя, цряйин йандыьындан, йяни
пулсуз-парасыз мцдафия етдийин тягсирляндирилян шяхсин
арвады сяни мящкямя палатасынын дящлизиндя сахлайыр,
бу гадынын неъя кякялядийинин шащиди олурсан, дейир ки,
бцтцн аилямиз сяня борълудур, билмирям боръунуздан
неъя чыхаъаьыг, сянся ъавабында дейирсян ки, бизим
цчцн бу, ади шейдир, вязифя боръумуздур, йеримдя ким
олсайды, еля беля едярди; щятта пул йардымы етмяк кечир
цряйиндян, гой гаршыдан эялян чох аьыр эцнляри мадди
чятинлик ичиндя кечирмясинляр, сонра ися цряйиндян эялян
хейирхащлыг селинин гаршысыны алмаг ниййяти иля бядбяхт
гадынын ялини юпцр вя бунунла да сющбятя нюгтя гойур-
сан. Инанын, язизим, ики эюзцм, бу, вулгар шющрятпяряст-
лийя сыьмайан эюзял бир мямнунлуг щиссидир. Бу заман
сян юзцнц хейирхащлыьын еля бир зирвясиндя щисс едирсян
ки, щеч бир явяз эцдмцрсян.
Еля бу уъалыгда галаг. Инди “уъалыьа ъан атмаг” ифа-
дяси иля, шцбщясиз ки, ня демяк истядийими анлайырсыныз.
Мян бураны ябяс йеря “кулминасийа нюгтяси”, башга
сюзля, “няъиблик зирвяси” адландырмадым, йалныз бурада

282
×ÞÊÖØ

гярар тута вя йашайа билярям. Бяли, йалныз зирвяйя ъан


атдыгда юзцмц сярбяст щисс едирдим. Щятта щяйатын хыр-
далыгларында беля щямишя диэяр инсанлардан уъада дур-
маьа чалышмышам. Троллейбусу метро вагонларындан
цстцн тутмушам, автобусу автомобилин, террасы антре-
солун айаьына вермямишям. Идман тяййаряляринин юлц-
сцйям: бах башын цстцня, ачыг сяма юзцня чякир сяни,
пароходларда ися щямишя эязинти наминя йухары эюйяр-
тяни сечирям. Даьларда дярялярдян гачыр, ашырымлара,
йайлалара дырмашырам; йалныз йцксяк даьлыг яразилярдя-
ки дцзянликляри сечирям, мяним цчцн башга бир алтерна-
тив мювъуд ола билмяз. Яэяр талейин щюкмц иля юзцмя
щяр щансы пешяни сечиб, мясялян, харрат, йахуд тахта-
пуш устасы олсам, ращат олун, йалныз дамы сечярдим вя
щеч бир башэиъяллянмясиндян горхуб-елямяздим. Щябс-
ханалар, гябир, йерин алты, маьаралар, учурумлар... мян-
дя дящшят щисси ойадыр. Мяним щятта гязетлярдя илк
сцтуну зябт етмяк кими сыртыглыьа эедян спелеологлар-
дан да зяндейи-зящлям эедир вя бу тядгигатчыларын
щцняри икращ доьурур. Сылдырымдан дяниз сявиййясиндян
сяккиз йцз метр ашаьы атылыб гайаларда парча-парча
олмаг рискиня эедян инсанлара щямишя шцбщя иля йанаш-
мышам. Фикримъя, беля бир рискя йалныз хястя вя дящшят-
ли дяряъядя зядяли комплексляри оланлар эедя биляр.
Бурада няся ийрянълик вар!
Анъаг дяниз сявиййясиндян беш, йахуд алты йцз
метр йцксякликдя гярар тутан тябии террас, щансыны ки
эюря билярсян, щансы ки эцн ишыьына бцрцнцб — бах бура-
да мяним цчцн няфяс алмаг сон дяряъя асандыр вя
цряйимъядир, хцсусян бурада мяндян башга щеш кяс
йохдурса вя инсан гялябялийиндян бир дцнйа гядяр уза-
ьамса. Няйя эюря ишыглы моизялярин, ъцрятли идейаларын,
одун мюъцзясинин зирвялярдя баш вердийини эюзял анла-
йырдым. Беля дцшцнцрям ки, бу дцнйада щеч кяс йер
алтында вя йа щябсхана камераларында истядийи кими

283
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

дцшцнъяляря дала билмяз (яэяр бунлар эениш панорамын


ачылдыьы бир гцлля цстцндя йерляшмяйибся) — бурада
дцшцнмяк йох, лап киф басмаг олар. Яввялъя ращиблийя
эедиб, сонра рцтбяси ялиндян алынан инсанлары эюзял баша
дцшцрям, мясяля садядир: щцърянин пянъяряси ишыглы
дцнйайа дейил, лал дивара ачылырмыш. Инанын ки, мяни киф
басмырды. Щяр эцн вя щяр саат юзцмля тяк галанда,
йахуд инсанларын ичиндя йцксяклийя “дырмашыр”, бурада
тонгал галайыр, олдуьум йердян ашаьынын эюз ишлямя-
йян дибиня гядяр эедиб чатан сясля шагганаг чякир-
дим. Беляъя, щяйатдан вя дцнйада мювъудлуьумдан
щязз алырдым.
Хошбяхтликдян, вякил пешяси мяним йцксяклийя ъан
атмаг ещтирасыма там уйьун эялирди. О, мяни, онсуз
да, щеч нядя борълу олмадыьым, анъаг даим гуллу-
ьунда дайандыьым йахынларыма гаршы инъиклик щиссиндян
хилас едирди. Бу пешя мяни мцттящимлярдян йухары тут-
дуьум щакимликля арамда мясафя сахламаьа мяъбур
едирди, мцттящимляр ися мяня миннятдар олмалыйдылар.
Ъянаблар, бу вязиййятя бахын вя юзцнцз гиймят верин:
етдикляримин ъязасыны чякмядян йашайырдым. Щеч бир
мящкямя гярары мяня шамил едилмирди, щеч вядя три-
бунал сящнясиндя отурмурдум. Яксиня, онлардан йуха-
рыда, щарадаса, антик театрдакы аллащлар кими декорасийа
тирляринин цзяриндя гярар тутмушдум, бу тирляр заман
кечдикъя щансыса гурьунун кюмяйи иля ашаьы ендирилир
ки, щярякят дайанмасын. Бцтцн щалларда йердя галан
инсанлардан уъалыгда йашамаг бизим цчцн щамы тяря-
финдян эюрцнмяк шансы йарадырды, кцтля буну эюрцб гыш-
гырырды.
Мцдафия етдийим шяхслярдян бири — йери эялмишкян
дейим ки, мящз бу мотивлярля гятл тюрятмишди — гязет-
лярдяки ъинайят хроникасы, щяйатын хырдалыгларындан безик-
мя вя юзц щаггында йцксяк фикри, шцбщясиз ки, ону щяд-
дян зийадя вяъдя эятирмишди. Бир чох инсанлар кими

284
×ÞÊÖØ

онлар да мювъуд вязиййятляри иля разылашмыр вя тезликля


шющрятлянмяк азары онлары уьурсузлуг вяд едян щяря-
кятляря сювг едя билярди. Ахы танынмаг цчцн йашадыьын
евдя гапычыны гятля йетирмяк кифайят иди. Бядбяхтлик-
дян, бу типли шющрят кечиъидир, чцнки дцнйада бюйрцн-
дян бычагланан вя буна, доьрудан да, лайиг олан
гапычыларын сайы-щесабы йохдур. Мящкямядя ъинайят
щямишя юн сящнядядир, ъинайяткар ися сящнядя чох аз
эюзя дяйир, бязян ону башга фигурлар явяз едир. Бир сюз-
ля, бир нечя дягигялик тянтяня мцгабилиндя о, еля шей-
ляр юдяйир ки... Бахын, биз вякилляр бу шющрят ясири инсан-
лары мцдафия едяркян онларла ейни заманда вя бир сыра-
да ъцзи сяй мцгабилиндя шющрятляня билярик. Мящз бу
ъящят мяни беля сяйляри йериня йетирмяйя сцрцкляйя
билярди, бахмайараг ки мцдафия етдийим шяхсляр мяня
чох ъцзи щагг юдяйирдиляр. Ахы тюрятдикляри ямяллярин
ъязасыны чякмякля щям дя мяним имиъимин артмасына
хидмят едирдиляр. Онларын йолунда сярф етдийим енержи,
натиглик истедады, щяйяъан еля онлар гаршысында бцтцн
боръуму ахыраъан юдямяйя шяраит йарадырды. Мящкя-
мя ъяза верирди ки, мцттящим эцнащыны тямизлясин, мян
ися боръ щиссиндян там азад шякилдя, мящкямядян вя
ъязадан горхуб-елямядян щаваларда учурдум. Язи-
зим, ахы гайьысыз бир варлыьы неъя дя ъяннят сакини
адландырмайасан? Беляъя, щяйатдан кам алырдым. Щеч
заман неъя йашамаьы юйрянмямишям. Бу мянада
мяня анаданэялмя уста демяк оларды. Диэяр инсанлар
цчцн ян мцщцм вязифя зярбядян йайынмаг, башга бири-
ляри цчцнся щцъум едян шяхсля дил тапмагдыр. Мяня
эялинъя, бу мясялялярдя мащирям. Шяраит тяляб еляйян-
дя цзцкцляйя ня гядяр десян, дайанмышам, йол эет-
мишям, башга бир шяраитдя бир юмцр сусмушам; бир сюз-
ля, эащ щеч няйи веъимя алмамыш, эащ да ъидди эюр-
кямдя эязиб-доланмышам. Тяяъъцблц дейил ки, бу
хцсусиййятлярля олмазын уьурлар газанмыш, неъя вар

285
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

танынмышам, газандыьым гялябялярин сайыны ися, садяъя,


йаддан чыхармышам. Няйя десяниз гадирям — ъямиййят-
дя йорулмаз ряггас вя ъидди ерудит ады газанмышам,
гадынлары да еля ядалят мящкямяси кими севмишям (бу
ики елементи бир арайа эятирмяк о гядяр дя асан иш
дейил), бундан башга, идманчыйам, инъясянятдян вя
ядябиййатдан бир балаъа башым чыхыр — бах бурада бир
балаъа дайаныб няфяс дярмяк эярякдир, якс щалда мяни
юзцнявурьунлугда тягсирляндиря билярсиниз. Бунунла
беля, юмрцнцн чичяклянян дюврцнц йашайан, аьлы вя
саьламлыьы йериндя олан, истедадлы, физики тямринлярин иъра-
сында щамыны архада гойан, ня касыб, ня дя зянэин,
йухусузлугдан язаб чякмяйян, юзцндян, талейиндян
разы, анъаг бу хцсусиййяти йалныз цнсиййятин надир вя
сон дяряъя хош мягамларында изщар едян бир шяхси
тясяввцрцнцзя эятирин. Разылашын ки, беля бир хошбяхт
адамын щяйаты аьыр олмамалыйды.
Бяли, бир чохлары мяним эюстяриъиляримя щясяд апа-
ра билярди. Щеч заман юзцмя зцлм едиб башымы щансы-
са мцшкцл цстцндя сындырмамышам, щяйаты неъя вар еля
— башдан-айаьа, шярбяти вя зящяри иля бирликдя олдуьу
кими гябул етмишям. Хцсуси олараг няфс, материйа — бир
сюзля, дцнйада ашиг олан, йахуд тянщалыгда юмцр чцрц-
дян инсанлары дярдя мящкум едян вя ящядини кясян
бцтцн ъисмани шейляр йел олуб йанымдан кечя билмя-
йиб, яксиня, севинъ бяхш едиб мяня. Мян, яслиндя, ъис-
мя йийялянмяк мягсяди иля дцнйайа эялмишям. Мян-
дя бу йцксяк дюзцмлцлцк вя сойугганлылыг еля бура-
дан иряли эялир; инсанларын щисс етдикляри вя цстялик, онла-
рын йашамаг цмидини артыран рущумдакы бу щармонийа
да орадандыр. Мяни онларын язизи едян кейфиййят бун-
дан башга бир шей дейилдир.
Бязян йени таныш олдуьум инсанлара еля эялирди ки,
артыг щачанса, щарадаса мянимля эюрцшцбляр, анъаг
хатырлайа билмирляр. Йашадыглары драмларла бирэя щяйат вя

286
×ÞÊÖØ

инсанлар мяним бцтцн арзуларымын чин олмасына йардым


едирдиляр; мяня ещтирам бясляйян инсанларын щейранлы-
ьыны мямнуниййятля гябул едирдим. Йери эялмишкян, аз
гала, юзцмц фювгялинсан сайдыьым дяряъядя там саь-
лам щяйат тярзи кечирирдим.
Садя (атам забит иди), анъаг йахшы бир аилядян чых-
мышдым, амма бир сящяр — инди буну сямими-гялбдян
етираф едя билярям — юзцмц шащзадя щисс етдим. Бура-
да сющбят, йахшы йадда сахлайын ки, юзцмц дцнйада ян
аьыллы адам саймаьымдан эетмир, ясла! Беля бир юзц-
няэцвянмя щеч няйя йарамаса да, онунла щяля дя
мязялянян йцзляръя сяфещ вар. Йох, йеня дя йох...
щяйат мяни бир аз яркюйцн бюйцтмцшдц, инди утанъаг-
лыгла олса да, етираф едим ки, юзцм щаггында йцксяк
фикирдя идим, санырдым ки, сечилмишлярдяням. Еля бир адам
ки, гисмяти йалныз уьур газанмаг олмалы иди! Мяним
тявазюкарлыьымын ясл мащиййяти бундан ибарят иди. Бу
уьуру йалныз малик олдуьум мязиййятляримин айаьына
йазмагдан имтина етдим вя инана билмирдим ки, бу
кими мцхтялиф мязиййятлярин йалныз бир шяхсдя бирляшмяси
тясадцфидир. Буна эюря дя асудя хошбяхтлик ичиндя йаша-
йараг щисс едирдим ки, бу тале пайы мяня щансыса али
гцввяляр тяряфиндян верилиб. Яэяр инди гайыдыб сизя
десям ки, Аллаща-филана инанмырам, сиз беля бир яминли-
йин тясадцфи олмадыьындан щяйяъан кечиря билярсиниз.
Ади, йахуд гейри-ади, бцтцн бу шейляр узун мцддят
мяни адилийин фювгцндя сахлады, мящз онун сайясиндя
нечя илляр ярзиндя о зирвядян бир гарыш да ашаьы енмя-
дим, анъаг эцнлярин бир эцнц, даща доьрусу, эеъялярин
бириндя... Йох, бу, тамам башга мясялядир, йахшысы ону
унутмагдыр. Ола биляр ки, мясяляни бир аз шиширдирям.
Йашамаг еля эюзял иди, йени-йени севинълярдян дойам-
мырдым. Бир сюзля, байрамдан-байрама адлайырдым. Еля
олурду, эеъяляри дайанмадан рягс едирдим, инсанлары вя
щяйаты севирдим, бу севэи щяр эцн бир дамъы бюйцйцрдц.

287
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Бязян, беля дяли-диваня эеъялярин бириндя, эеъядян


хейли кечмиш рягсляр, йцнэцл сярхошлуг, язэинлик, алды-
ьым щяззин цмуми вя шиддятли атяши мяни екстаз вязий-
йятиня салыр, йорулуб ялдян дцшмцш щалда, йорьунлуьун
сярщядиндя дайанараг еля билирдим, дцнйанын вя инсан-
ларын сиррини ача билярям. Анъаг сящяри йорьунлуг чяки-
либ эедир, бунунла да сирлярин “ачары” итмиш олурду вя бир
аз сонра кеф овчусуна чеврилирдим. Щямишя далларынъа
гашдыьымдан онлары тез тапырдым, юзцмц билмярря дой-
муш щесаб етмирдим, щарада неъя дайанаъаьымы бил-
мирдим вя щямин эеъя, йяни дцнян эеъя мусигинин
гяфилдян кясилдийи, ишыгларын кечдийи ана гядяр еля беля-
ъя давам етди. Бу гядяр хошбяхт олдуьум байрам...
Анъаг иъазя верин, достумузу ряндялянмямиш адам
адландыраг. Башынызла она тяшяккцр един, ян ясасы —
мянимля ичмякдя давам един, мянимчцн бунун
бюйцк ящямиййяти вар.
Эюрцрям ки, беля бир бяйанат сизи тяяъъцбляндирир.
Юмрцнцздя бир дяфя дя олса, беля бир цряйийананлыьа,
цнсиййятя вя достлуьа мющтаъ олдуьунуз анлар олма-
йыб? Шцбщясиз ки, олуб. Анъаг мян шяфгятля кифайятлян-
мяйя юйрянъялийям. Ону тапмаг чятин дейил, ахы бу
щисс сизин чийинляринизя ялавя йцк гоймур. “Инанын, сизя
доьрудан цряйим йаныр”, — щямсющбятим дейир, анъаг
дцшцнцр ки, бах инди ися башга ишлярля мяшьул ол. “Дярин
шяфгят щиссини баш назир дя дилиня эятирир, гязайа дцшмцш
адама бу сюзляри демяйя ня вар ки. Достлуг садя бир
щисс дейилдир. Бязян бу, вязифяйя чеврилир, буна наил
олмаг чятиндир, анъаг сянинля киминся арасында беля бир
баь варса, ъящд ет эюрцм, ондан неъя гуртулурсан.
Истясян дя баъармазсан, дюзмяк лазымдыр. Ясасы будур
ки, достларынызын щяр эеъя сизя телефон ачыб бу эцн
юзцнцзя гясд едяъяйинизи, йахуд щансыса мяълисдя ишти-
рак едяъяйинизи вя йа щараса эетмяк ниййятиндя олду-
ьунузу юйрянмяк цчцн няся сорушаъаьына цмид бяс-

288
×ÞÊÖØ

лямяйин. Йох, сакит олун, щям дя тянща олмадыьыныз


эеъя вя тале цзцнцзя эцляндя зянэ елясяляр... Дарыхма-
йын, онлар юзляри сизи интищара сцрцкляйяъякляр, щесаб еля-
йяряк ки, бу, сизин гаршынызда боръларыдыр. Шяхсиниз щаг-
гында достларынызын беля йцксяк фикирляриндян Аллащ юзц
сизи горусун. Бизи севяси инсанлара эялинъя — мян доь-
малары вя силащдашлары (ифадяйя бир бах!) нязярдя туту-
рам — бу, тамам башга мащныдыр. Онлар, ялбяття, сизя
ня дейяъяклярини билирляр: мящз инсаны цряйиндян йара-
лайан сюзляри: еля бир эюркямдя телефон нюмрялярини
йыьырлар ки, еля бил, узагдан тцфянэля гашларынызын ортасы-
ны нишан алырлар. Дягиг дя атырлар. Ащ, бу снайперляр!
Ня? Щямин эеъя щаггында данышмаг?! Бу мяся-
ляйя дя тохунаъаьам, бир аз сябриниз олсун. Бяли, йери
эялмишкян, артыг достлар вя силащдашлардан бящс едяр-
кян щямин мювзуйа чатмышам. Тясяввцр един ки, мяня
дейяндя ки зинданда, аьзыбирдя йатан достуна цряйи
йанан бир шяхс щяр эеъя дюшяк цзяриндя йох, бирбаша
дюшямядя йатырмыш, беляликля, достунун мящрум олду-
ьу комфортдан кюнцллц имтина етмишди. Язиз достум,
бяс бизим йеримизя дюшямядя кимся йатаъагмы?
Мяним юзцм бу шякилдя ращатлыгдан имтина едярдим-
ми? Шцбщясиз ки, нязяри бахымдан щяр шейин беля олма-
сыны вя мящз бу щярякяти мян дя етмяк истярдим. Инан-
маг истярдим ки, эцнлярин бир эцнц биз бунларын ющдя-
синдян эяляъяйик вя бу, бизим хиласымыз олаъаг. Анъаг
чятини бу мягама йцксялмякдир, чцнки достлуг гейри-
мцяййян бир ифадядир, йахуд ян азындан, ял атдыгда
тутуласы бир шей дейилдир. Истяйирсян, амма едя билмир-
сян. Ола биляр ки, бцтцн гялбимизля истямирик; йахуд
щяйаты о гядяр дя дяриндян севмирик. Эюрдцнцзмц,
анъаг юлцм киф басмыш щиссляримизи ойада билир. Юлцмцн
ялимиздян гопардыьы достлары неъя бюйцк мящяббятля
севирик! Дцздцрмц? Артыг бизимля кялмя кяся билмя-
йян мцяллимляримизи неъя вяъдля анырыг, чцнки аьызларына

289
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

торпаг долуб. Щюрмят-иззят юз-юзцня доьур, анъаг ола


биляр ки, юляня гядяр щяр эцн биздян бир тярифли сюз ешит-
мяк щясрятиндя олублар. Дцнйадан кючян адамлара
мцнасибятя, билирсинизми, нийя беля щюрмят вя ядалятля
йанашырыг? Сябяб чох садядир. Онлара мцнасибятдя
реал, эерчяк шяраит иштирак етмир. Инди азадлыгдакы йери-
мизи дар елямирляр, вахта гянаят елямядян коктейл
ичдийимиз заман, йахуд эюзял бир мяшугя иля эюрцш
заманы вяъдимизи истядийимиз шякилдя щавайа сяпя биля-
рик. Онларын бизи мяъбур елядикляри бир шей варса, о да
йаддашдыр, онлар щаггында хатирялярдир, анъаг бу анды-
ра галмыш йаддаш тез-тез юлцб-дирилир, гысагапанмалар
баш верир. Йох, биз анъаг достларымызын юлцмц иля баьлы
тязя хатиряляри севирик, тязя дярди, гцссяни — йяни щям
дя юзцмцзц!
Бир достум варды, щямишя ондан гачардым: дарых-
дырыъы бириси олдуьуна эюря. Хястяляниб юлцм йатаьына
дцшяндя — бяс ня билмисиниз, о ан башынын цстцнц алдым.
Бир эцн дя йалгыз гоймадым ону. Ялими сыхды, бу дцн-
йадан мяндян разы эетди. Тез-тез, юзц дя инадла мяни
юз евиня чаьыран зящлятюкян мяшугялярим арасында еля-
си вар иди ки, эянъ йашында юлмяйя мярифяти чатды. Юлян
кими, билсяниз, цряйимдя щансы йери тутду! Тясяввцр един
ки, сющбят ади юлцмдян йох, интищардан эедир. Аман
Аллащ! Неъя ял-айаьа дцшдцм. Телефон зянэляри, цряк-
ляр долуб-бошалыр, дцз цряйин башындан вуран кядярли
ъцмляляр вя щятта юз цнванына иттищамлар.
Инсан белядир, язиз достум, ики сифяти вар онун:
юзцнц севмяся, щеч кяси севя билмир. Гоншуларыныза
бахын, диггятля бахын, бирдян кимся щяйатдан эедяр.
Щяр шей юз ахары иля эедирди вя бирдян, мясялян, гапы-
чы йыхылыб юлцр. Биръя дягигянин ичиндя щамы ойаныр, ятраф
чахнашыр, хябяр алями эязиб-долашыр, щамы гцссяйя
батыр. Рящмятлик “юз йерини тутур”, нящайят, тамаша баш-
ланыр. Инсанлар фаъия аъыдырлар, бу, онларын анаданэялмя

290
×ÞÊÖØ

шювгцдцр, онлар цчцн, бир нюв, аперитивдир. Йери эялмиш-


кян, гапычынын адыны тясадцфи чякмядим. Бизим бинада
чалышан гапычы ейбяъярин бири иди. Щям дя шейтан кими
кинли иди, цст-башындан фялакят йаьырды, ян мцлайим
характерли инсаны да тябдян чыхарарды. Ня гядяр ки саь
иди, онунла кялмя кясмяздим. Тякъя варлыьы иля щяйа-
тымы алт-цст едирди. Юлян кими дяфниня эетдим. Инди сору-
шун: нийя?
Дяфн мярасиминдян габаг ики эцн ярзиндя чох
мараглы щадисяляр баш верди. Рящмятлийин арвады хястя
иди, йатагдан галха билмирди, гапычы цчцн айрылан йеэаня
отагда йатырды, табуту онунла йанашы узатдылар. Сакинляр
гапычынын почтуну бу эцндян беля юзляри эютцрмяйя
башладылар. Гапыны ачыр вя дейирдиляр: “Салам, ханым”, —
яринин цнванына рящмят охуйур, сонра гязет вя мяк-
тублары эютцрцб эедирдиляр. Бунда йахшы ня вар ки? Вя
бир эцн сакинляр тянтяня иля ичяри кечдиляр, щяр тяряф фенол
гохуйурду. Щеч кяс юз йериня хидмятчисини эюндяр-
мяди, мящз юзляри тамашадан фейз алмаг гярарына
эялдиляр. Сонра хидмятчиляри дя эялди, анъаг ялавя, бир
нюв, йер долдуран няфяр кими. Дяфн эцнц мялум олду
ки, табут гапыдан кечмяйяъяк. “Ащ, язизим, — йатаг-
дакы дул гадын кядярля зарылдайырды, — сян неъя бюйцк-
мцшсян”. “Наращат олмайын, ханым, — дяфн тяшкилатчысы
ъаваб верди, — биз ону йана яйиб чыхарарыг”. Табуту бу
гайда иля апардылар, сонра катафалка гойдулар. Йалныз
мян (билдийимя эюря, рящмятликля щяр эеъя перно эил-
лядян кабаре досту иля бирликдя) мярщуму гябиристанлы-
ьа гядяр мцшайият етдим, бярбязяйи иля эюзлярими
гамашдыран табутун цстцня эцл дястяси гойдум. Сонра
дул гадына баш чякдим, онун кядяргарышыг тяшяккцрна-
мясини ешитмяли олдум. Сиз дейин, бцтцн бунларын сябя-
би нядир? Щеч ня — йалныз аперетив...
Кющнядян таныдыьым вякил достуму да дяфн етми-
шям. Растлашанда щямишя ялини сыхдыьым ади бир мямур

291
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

иди. Йери эялмишкян, иш йериндя щамынын ялини сыхырдым,


щятта еля олурду ки, эцндя ики дяфя. Неъя дейярляр, беля
уъуз васитя иля щамынын хятир-щюрмятини газанмышдым —
бу, садяъя, цряйимин ращатлыьына бяс едирди. Гоъанын
дяфниндя вякилляр бцросунун сядрини наращат елямядик.
Бура эялмяйи юзцмя боръ билдим, анъаг ертяси эцн
сяфяря чыхдым вя буну сонрадан нязяримя чатдырдылар.
Билирдим ки, иштиракым нязяря чарпаъаг вя сонрадан шярщ-
ляр олаъаг. Башга ъцр неъя ола билярди. Башгаларыны
йолундан едян фасилясиз гар ейнимя эялмяди.
Неъя? Сиз щеч наращат олмайын, мювзудан йайын-
марам. Анъаг яввялъя иъазя верин гейд едим ки, неъя
дейим, эцмцш дястякли, палыд аьаъындан щазырланан
табутун цстцндя юзцнц чармыха чякян вя беляликля,
башына эялян мцсибятин, дярдин чякилмязлийини ифадя
едян гапычымызын дул гадыны, демяк олар ки, бир айдан
сонра эюзял сяси олан модабазын бириня гошулду. Киши
ону дюйцрдц, даландарын отаьындан инилти сясляри эялир-
ди, анъаг бядян ъязасы гуртарар-гуртармаз пянъярини
ачар вя севимли романсыны вар сяси иля баьырарды: “Гадын-
лар, сиз неъя дя эюзялсиниз!” Анъаг неъя олмаса да,
гоншулар гцссялянирдиляр. “Бу, ня демякдир, нийя ащ
чякирсиниз?” — сорушсайдыныз, эюрясян, ня ъаваб веряр-
диляр? Бир сюзля, ятраф мцщит бу баритонун ялейщиня иди.
Елядирми? Еля дул гадынын да. Ким сцбут еляйя билярди ки,
онлар бир-бирини севмирдиляр? Вя ким сцбут еляйя билярди
ки, бу гадын рящмятлик ярини севмямишди? Йери эялмиш-
кян, модабаз сяси вя йорьун ялляри иля бирликдя бухар-
ландыгдан сонра гадын, щям дя сядагятли гадын рящ-
мятлийи тярифлямяйя башлады. Сюзцн кясяси, бир чох
тясадцфляри билирям ки, ятраф мцщит тясялли тапмайан дул
киши вя гадынларын хейриня ишляйир, яслиндя ися онлар бу
даландарын дул гадынындан даща сямими вя сядагятли
дейилдиляр. Бир адам таныйырдым ки, юмрцнцн, аз гала,
ийирми илини бир йцнэцлхасиййят гадына вермишди, демяк

292
×ÞÊÖØ

олар, щяр шейини онун йолунда гурбан вермишди: достла-


рыны, карйерасыны, ляйагятини — вя эцнлярин эюзял бир
эцнцндя анлады ки, щеч заман ону севмяйиб. Бирдян
йалгузаг кими дарыхды. Бу эцндян сонра юзцня бцтцн
мцряккяб щяйяъанлардан вя ъанцзцъц драмлардан
арынмыш сцни бир щяйат гурду. Щачанса ня ися баш вер-
мялидир — бах инсан конфликтляринин яксяриййятинин изащы
белядир. Эцнлярин бир эцнц лазымдыр ки, гейри-ади няся
баш версин, гой лап кюлялик олсун, севэили далынъа
сцрцнян кюля щяйаты, йахуд мцщарибя, йахуд юлцм.
Йашасын дяфнляр!
Бяли, мяним дя ялимдя беля бир бящаня йох иди.
Дарыхмаг нядир, аллащлыг едирдим. Щеч заман олмады-
ьы кими бир балаъа дарыхдыьым щямин эеъя “гейри-ади
няйинся баш веряъяйинин” щясрятиндя дейилдим, ясла!
Анъаг... Язизим, тясяввцр един, бяли, Сена чайынын цзя-
риня йайлыг кими сярин пайыз эеъясинин неъя дцшдцйцнц
эюзцнцзцн юнцня эятирин: бир аз исти олса да, артыг сойу-
муш, ням, рцтубятли... Гаш гаралыр, гярбдя сяма щяля
ки гызылы рянэя чалыр, анъаг бир аздан гаралаъаг, фянярляр
тутгун ишыг сачаъаг. Сащилбойу сол тяряфля Сянят
кюрпцсцня доьру эедирдим. Баьлы букинист дцканларынын
арасындан чайын ишылтысы эюзя дяйирди. Сащилдя адам аз
иди. Парислиляр артыг шам йемяйиня яйляшмишдиляр. Щяля
дя йайы хатырладан сары вя тозлу йарпагларын арасыйла
аддымлайырдым. Сямада тяк-тцк улдузлар парлайырды, бир
аз о тяряфя кечян кими онлары ачыг-айдын сейр едя биляр-
дин. Сяссизлийин ичиндя цзцрдцм, сярин ахшам вя инсан-
ларын олмамасы мяня ляззят верирди. Артыг кечмякдя
олан эцнцм пис олмамышды: кор бир кишийя йолу кеч-
мякдя кюмяк етдим, мцдафия етдийим шяхсин щюкмц-
нцн йцнэцлляшдирилмясиня цряйиндя бир цмид ишыьы йан-
ды, щярарятля ялими сыхды; хырым-хырда ишлярдя сяхавят
кисясинин аьзыны эениня-болуна ачдым, нащардан сонра
достларымын мяълисиндя бядащятян еля бир нитг ирад

293
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

елядим ки, бунунла щаким синиф вя елитанын икицзлцлцйцня


сон гойдум.
Эцнцн бу саатында бомбош олан Сянят кюрпцсцн-
дян гясдян кечирдим; айаг сахладым, мящяъъяря сюй-
кяндим: эетдикъя галынлашан торанлыгда чайа тамаша
етмякдян доймурдум. Гоъа арвадбазын (ЫВ Щенрихин
айамаларындан бири) щейкяли иля цзбяцз дайандым, ада
айагларымын алтында иди. Бир анлыьа юзцмц чох эцълц щисс
етдим вя неъя дейярляр, дцнйанын бцтцн эцъц, санки,
цряйимя долурду. Гяддими дцзялтдим, мямнунлуг
мягамларында олдуьу кими, сигарет чякмяк кечди кюн-
лцмдян, бирдян кцряйимин архасында кимся мющкям
эцлдц. Тяяъъцбля эери чеврилдим — кимсяни эюрмядим.
Эями йан алан щиссяйя йахынлашдым, бурада ня барж, ня
дя гайыг эюзя дяйирди. Яввялки йеримя — адайа гайыт-
дым, бир даща кцряйимин архасындан эцлцш сясляри уъал-
ды, анъаг яввялкиндян бир аз эеридя, еля бил, бир балаъа
ашаьы, чайа тяряф енмишди. Йеримдя донуб-галдым.
Эцлцш сясляри азалса да, ону щяля дя архамда щисс едир-
дим. Щарадан эялмишди? Щеч йердян. Судан башга
щарадан эяля билярди. Цряйимин партлайаъаьыны щисс едир-
дим. Бу эцлцш сясиндя сирли-сещрли щеч ня йох иди, о
гядяр айдын вя тябии иди ки, еля бил, щяр шейи йербяйер еля-
йян бир дост гынаьы иди. Йери эялмишкян, бир аздан кяс-
ди, бир даща ешитмядим. Сащилбойу аддымладым, Дофина
кцчясиня бурулдум, лазым олмадыьы щалда сигарет алдым.
Ахшам достума зянэ елядим, евдя йох иди. Щараса
эетмяк истяйирдим, бирдян пянъярянин алтындан эцлцш сяс-
ляри галхды. Пянъяряни ачдым. Доьрудан да, сякидя ким-
ся эцлцрдц: танымадыьым эянъляр шагганаг чякирдиляр, ял
вериб айрылыр вя бяркдян эцлцрдцляр. Чийинлярими чякиб
пянъяряни баьладым, ичиндя материаллар олан говлуг мяни
эюзляйирди, бир аз ишлямялийдим. Ваннайа эирдим, бир стя-
кан су ичдим. Эцзэцдя цзцмя бахдым: эцлцр, анъаг
нядянся, мяня сахта эцлцш тясири баьышлады.

294
×ÞÊÖØ

Неъя? Цзр истяйирям, башга шейляр щаггында фикир-


ляширдим. Шцбщясиз ки, сабащ эюрцшяъяйик. Ян йахшысы
одур ки, сабащ. Йох, йох, бу эцн гала билмярям. Щям
дя бу эцн яйрипянъя айы мяни мяслящятя чаьырыр. Демяк
олар ки, абырлы адамдыр, анъаг полис адят етдийи мянфур
вярдишлярдян долайы онунла юъяшмяйи хошлайыр. Физионо-
мийасы иля гатиля охшайырмы? Бядяни пешясиня уйьун-
дур. Доьрудан да, гарятчидир вя десям ки ряссамлыг-
дан ямялли-башлы башы чыхыр вя рясм ясярляринин сатышы иля
мяшьулдур, онда эяряк тяяъъцблянмяйясиниз. Щоллан-
дийада бцтцн инсанларын ряссамлыгдан вя занбагдан
башы чыхыр. Ъидди эюркяминя бахмайараг, бу адам ян
дящшятли гарятлярин бириня имза атыб. Рясм ясярини оьур-
лайыб. Щансыны? Инди дейяъяйям. Буну да билдийимя
тяяъъцб етмяйин. Щаким олмаьыма бахмайын, мяним
дя мараг даирям вар: бу ъясур адамлара щцгуги хид-
мятляр эюстярирям. Узун илляр юлкянин ганунларыны юйрян-
дим вя бу мящяллядя юз мцштярилярим вар — онларла рас-
тлашанда диплому эюзя сохмаг лазым дейил. Яввялляр
ишим бир еля асан дейилди, ахы инсанлара инам ашыламаг
чятиндир. Эцляндя еля тямиз вя црякдян эцлцрям ки,
адамларын яллярини еля щярарятля сыхырам ки: билсяниз бун-
лар ня бюйцк цстцнлцк демякдир! Бундан башга, онла-
ра бир сыра долашыг ишлярдя йардым етдим, бунлары тякъя
газанъ мягсяди иля йох, щям дя пешя севэисиня эюря
елядим. Баштутанлар вя оьрулар щяр йердя вя щяр заман
ъидди ъязалара мяруз галарларса, онда, неъя дейярляр,
йердя галан тямиз инсанлар юзлярини, язизим, эцнащсыз щисс
едярляр. Бир аз сябринизи басын, мясялянин мащиййятиня аз
галыр, анъаг чатдыьымыз йердяъя гачмаг лазымдыр. Якс
щалда щяр шей ня гядяр эцлцнъ эюрцнярди.

Доьрудан да, язиз щямйерлим, эюстярдийиниз мараг-


дан долайы сизя чох миннятдарам. Анъаг мяним щяйат
тарихчямдя бир еля гейри-ади хроника йохдур. Анъаг сизи

295
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

марагландырырса, йадда сахлайын ки, бу эцлцшц чох гыса


мцддят ярзиндя бейнимдя доландырсам да, сонра
унутдум.
Арабир эцлцш сясинин щараданса сыздыьыны щисс едир-
дим. Анъаг неъя олурдуса, диггятим башга шейлярин
цзяриндя ъямляширди.
Лакин буну етираф етмялийям ки, дяниз кянарына бир
даща айаг басмадым. Тясадцфян орадан такси, йахуд
автобусла кечяндя эюзцмдя бир анлыьа щяр шей донур-
ду. Анъаг кюрпцдян сакитъя кечирдик, щеч ня баш вер-
мирди, буна эюря ращат няфяс алырдым. Сюз вахтына чякяр,
о вядя сящщятимдя проблемляр варды. Ъидди бир шей йох
иди, йягин ки, садяъя, ичимдя язэинлик щисс едирдим, эцъ-
ля, ня гядяр сяй эюстярсям дя, ящвалым йериня эялмир-
ди. Щякимляря цз тутдум, бахыб-бахыб бязи мющкям-
ляндириъи дярманлар йаздылар. Бир аз дцзялирсян, сонра
йеня дя йорулурсан. Щяйат тамыны итирмишди: щачанса
щансы хястялик бядяниня йол тапса, цряк гцссядян
цзцлцр. Артыг щеч заман баъармадыьым бир шейи юйряня
билдим — йашамаьын чямини тапмышдым. Щяр шей еля
бундан башланды.
Билирсинизми, бу эцн ахшам формада дейилдим. Няся
демяк истяйяндя дилими тярпятмяйя ъан чякирдим.
Йягин ки, эцнащкар щава иди. Няфяс алмаг олмурду,
щава о гядяр аьыр иди ки, синям сыхылдыгъа сыхылырды. Язиз
щямйерлим, эялсяня эязинтийя чыхаг, шящяри бир балаъа
эязиб-долашаг? Етираз етмирсян ки? Саь ол!
Яввялляр каналлар неъя эюзял эюрцнцрдц, йадында-
дырмы? Кцляк бу сакит суларын цстц иля шцтцйяндя, билсян,
цряйим неъя ачыларды! Арабир канала дцшян йарпаглар вя
эцл-чичякля бязядилмиш кичик моторлу гайыглар щярякят
етдикъя дяфн гохусу ятрафа йайыларды. Йох, башга ъцр
анламайын, мяним бу гохулара гаршы севэимдя хястя
бир шей ахтармайын. Садяъя, шцурлу шякилдя буна юзцмц
юйряшдирмяйя чалышырам. Доьрусуну десяк, юзцмц

296
×ÞÊÖØ

Амстердам каналларындан щязз алмаьа алышдырмаг


зорундайам. Анъаг бу дцнйада щяр шейдян чох Сиъи-
лийа адаларыны севирям: Етнанын зирвясиндян баханда,
билсяниз, неъя эюзял эюрцнцр, там ишыьа бяляниб; бцтцн
аданы вя дянизи эюз долусу эюря билирсян. Щава да йах-
шыдыр, анъаг пассат кцлякляри ясяндя. Бяли, эянълийимдя
ораларда олмушам. Цмумян адалары севирям. Орада
щяр шей эюзялдир.
Бахын, неъя эюзял евдир. Бах, орада эюрдцйцнцз ики
абидя зянъи гулларын башыдыр. Лювщя. Ев гул алверчисинин-
дир. Билирсинизми, о заманлар ойунлар ачыг ойнаныларды.
Ишбазлар ъясур идиляр. Утаныб-елямядян дейирдиниз: “Бу,
мяним евимдир, варлыйам, гул алверчисийям, гара бядян
сатырам”. Билмирям тясяввцр едя билярсинизми ки, бу эцн
кимся щамынын гаршысында десин ки, бу ишля мяшьулдур?!
Алям даьыларды! Парисдя щямкарларымын ня едя биляъяк-
лярини, аз да олса, тясяввцр едя билирям. Бу мясяляляр-
дя онлары сусдурмаг мцмкцнсцздцр, дярщал ики-цч
манифест имзалайыб алями башларына топламышдылар. Бир аз
дцшцндцкдян сонра еля юзцм дя ону имзалайардым.
Гулдарлыг? Кюлялик? Йох, йеня дя йох! Ялейщиняйик! Бу
кими ишлярля дя гцррялянмяк олар? Ясл биабырчылыгдыр!
Баша дцшцрям ки, аьа вя гул зцмряси олмадан да
кечинмяк мцмкцн дейил. Кюля щяр бир инсана щава вя су
кими лазымдыр. Чцнки няфяс алмаг гядяр еля ямр вер-
мяк дя ящямиййятлидир. Мянимля разысынызмы? Иш еля эяти-
рир ки, мязлумун бириня дя гышгырмалы олурсан. Сосиал ийе-
рархийанын ахырынъы пиллясиндя гярар тутан инсанын ялиндя
аиля вя йа валидейнлик щакимиййяти олур. Субайдырса, ян
азы, итиня ямрляр веря биляр. Цмумиййятля, ясас одур ки,
гязяблянирсян, бунун мцгабилиндя щеч кяс сяня ъаваб
веря билмир. “Атанын цзцня гайытма”. Бу тялябдян
хябяриниз вармы? Щяр щалда, гярибя тялябдир. Севдикля-
римиз истисна олмагла бу дцнйада кимя ъаваб гайтара
билярик? Анъаг мялум контекстдя бу, доьру гайдадыр.

297
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Бцтцн щалларда сон сюзц кимся демялидир. Кимя бир сюз


дейирсян, икисини гайтарыр, мцбащися битмир ки, битмир.
Щакимиййят еля шейдир ки, истянилян юъяшмяни кюкцндян
кясир. Бу кими шейляри, бир аз вахт апарса да, нящайят,
анлайа билдик; мясялян, юзцнцз дя ямин олдунуз — бу
гоъа Авропа да лазым олан шякилдя фикир йцрцтмяйи
юйрянди. Щяля яввялки садялювщ заманлары демирик:
“Бах мян беля дцшцнцрям, еля йох, мящз беля. Етира-
зыныз вармы?” Бир аз, дейясян, айылмышыг. Диалогу цнсий-
йятля явяз етмишик: “Щягигят будур. Онунла разылаш-
майа да билярсиниз, бу, мяни щеч марагландырмыр. Анъаг
бир нечя илдян сонра ишя полис мцдахиля едяъяк вя
мяним щаглы олдуьуму эюряъяксиниз”.
Ащ, язиз планетим! Бурада инди щяр шей эцн ишыьы кими
айдындыр. Биз бир-биримизи таныйырыг, щяр кясин няйя гадир
олдуьуну анламышыг. Истяйирсян, юзцмц мисал эятирим
(йалныз мювзуну дяйишмямякля). Щямишя цряйимдян
кечиб ки, цзцмя эцлцмсясинляр. Ев гуллугчусунун эюрц-
нцшцндя бир балаъа кядяр олубса, мяним дя овгатым
тялх олуб. Шцбщясиз ки, о да инсандыр, кядярлянмяк щалал
щаггыдыр, анъаг мянъя, бу гадын аьлайа-аьлайа дейил,
эцлцмсяйяряк хидмят эюстярмялидир. Щалбуки бунун
мащиййятъя онун юзцня дейил, мяня файдасы тохунарды.
Анъаг ловьалыьы кянара гойуб демялийям ки, бу йюндя
дцшцнъялярим сяфещлик дейилди. Даща бир мисал — щямишя
Чин ресторанларында нащар елямякдян имтина етмишям.
Нийя? Аь асийалыларын щцзурунда — билирсянми, онлар сус-
дугда чох шцбщяли эюркям алырлар. Бялкя дя, стол арха-
сында бизя гуллуг етдикляри заман да щямин шцбщяли эюр-
кямлярини сахлайырлар. Юзцнцз дейин, беля бир йердя ъцъя
йемякми олар, ян ясасы ися йемяк йейя-йейя сарыдярили-
лярдян йцксяк олдуьун щаггында дцшцнясян?
Бир сюзля, юз арамызда галсын, кюлялик, юзц дя эцлцм-
сяйян кюлялик зярури бир шейдир. Анъаг биз ону эизлят-
мялийик. Гулларсыз кечиня билмирикся, онлары азад инсан

298
×ÞÊÖØ

адландырмаг даща йахшы олмаздымы? Яввяла, принсип


етибариля, икинъиси, онлары аъыгландырмамаг цчцн. Ахы
неъя, щансы йолласа онлары компенсасийа етмялийик, еля
дейилми? Беля оларса, щямишя цзцмцзя эцляъякляр, цря-
йимиз ращат олаъаг. Якс щалда ишимиз аьыр олаъаг: ичи-
миз-ичимизи йейяъяк, аьыр фикирляр башымызы хараб едяъяк.
Билдириш-филана ещтийаъ йохдур. Цстцндя зянъи башынын
тясвири олан щяйасыз лювщя, садяъя, биабырчылыгдыр. Цму-
миййятля, йери эялмишкян, щяр кяс ачыг данышмаг гяра-
рына эялярся, ясл пешясини вя шяхсиййятини ачыгъа билди-
рярся, хяъалятдян алям батар. Тясяввцр еляйин цзяриндя
ашаьыдакы сюзлярин йазылдыьы визит картыны: “Дцпон, фило-
соф вя горхаг”, йахуд “тамащкар вя христиан” вя йа
“щуманист вя зинакар”. Сечим чохдур. Анъаг белядя
ясл ъящяннями эюрярдик. Бяли, ъящяннямдя еля беля дя
олмалыдыр: кцчялярдя лювщяляр асылыб, бурада щеч бир иза-
ща ещтийаъ йохдур. Синяндяки йарлыг ябядилик асылыб. Сиз-
ся, язиз щямйерлим, дцшцнцн ки, сизин йарлыьыныз неъя
олсун. Сусурсунуз? Ейби йохдур, сонра ъаваб верярси-
низ. Анъаг ня эизлядим, юз йарлыьымы билирям: “Икицзлц.
Рийакар”. Йухарыдан беля бир шцар эедир: “Она инанма-
йын”. Визит картында ися бу сюзляр йазылаъаг: “Жан-Батист
Кламанс, щоггабаз”. Байаг щаггында данышдыьым о
эеъядян сонра мяним давранышымда няся йени шейляр
пейда олду. Сякинин кянарында кор адамдан айрылдыг-
дан сонра — она йолу кечмякдя кюмяк етмишдим —
шлйапамы чыхарыб кора тязим етдим. Шцбщясиз ки, тязим
кор цчцн едилмямишди, ахы о, мяни эюря билмязди. Бяс
кимин цчцн? Ъамаат цчцн. Рол ойнанылыр, актйор тязим
едир. Пис дейил, елями? Гяза заманы йардым эюстярдийи-
мя эюря мяня тяшяккцр едян автомобилин сащибиня
дедим ки, кимся мяним гядяр язиййят чякя билмязди.
Ъцмлянин мянасы бу иди ки, кимся мян еляйяни еля-
мязди. Беля бир кясиф ъцмля цряйими сыхды. Ахы цмуми
гянаятя эюря, мян чохларындан фярглянирдим.

299
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Ясл щягигятдя ися, етираф едим ки, язиз щямйерлим,


шющрятпярястлик цряйими даьыдырды. “Мян, мян, йеня дя
мян!” — щяйатымын лейтмотиви бундан ибарят иди. Ловьа-
лыг етмядян кечиня билмирдим, анъаг цзцмя ъиддилик
ифадяси вериб ня гядяр десян ловьалана билярдим, чцнки
сянятимин ады бу иди. Дцздцр, щямишя фираван йашамы-
шам, щямишя дя эцъцмц щисс етмишям. Анъаг бирдян-
биря диэяр инсанлар гаршысында юзцмц азад, ющдялик
дашымайан кими щисс етмяйя башладым; сябяб чох садя
иди, юзцмц еля яввялъядян щамыдан аьыллы сайыр, щям
дя щесаб едирдим ки, щиссиййатым диэяр инсанларла мцга-
йисядя даща эцълцдцр; мясялян, яла атыъы идим, авто-
мобили гцсурсуз идаря едирдим, мцкяммял мяшуг
идим. Щятта диэяр шяхслярдян ачыг-ашкар эери галдыьым
мцяййян сащялярдя, мясялян, теннис кортунда бир ан
олсун беля фикримдян чыхара билмирдим ки, мяшгя бир аз
вахт айырсам, бу сащядя щазыркы чемпиону мялядя биля-
рям. Юзцмдя йалныз мцкяммял кейфиййятляри эюрцр-
дцмся, демяк, юзцндянразылыьы вя мцкяммял гялб
сакитлийими мящз бунунла изащ едя билярдим. Йахынлары-
ма диггят айырмалы олдуьум щалда да бу йалныз илтифат
хятриня едилирди, щяр щансы мяъбуриййятдян сюз эедя
билмязди вя буна эюря дя даща чох тярифя щагг газа-
нырдым вя юзцмя мящяббятдя даща йцксяк зирвяляр
фятщ едя билярдим.
Бцтцн бу щягигятляр вя диэярляри аз вя йа чох дяря-
ъядя артыг сизя данышдыьым щямин унудулмаз ахшам-
дан сонра юзцнц эюстярмяйя башлады. Щеч дя бирдян-
биря йох вя яввялъя щеч дя габарыг шякилдя олмады.
Яввялъя лазым иди йаддашым юзцмя гайытсын. Яввялляр
тяяъъцблц дяряъядя щяр шейи унуда билмяйим щяйатымы
сакит ахара гоша билирди. Щяр шейи, лап ирялиъядян юз
гярарларымы йаддан чыхарырдым. Мцщарибяляр, интищарлар,
мящяббят фаъияляри, инсанларын сяфалят ичиндя чапалама-
ьы — бцтцн бунлар о дягигя йаддашымдан чыхырды. Шцб-

300
×ÞÊÖØ

щясиз, щярдян кимся бунлары йадыма салмаг истяйяндя


илтифат хятриня цздян эедяси олурдум. Эцндялик щяйаты-
ма йад олан, онунла щеч бир илэиси олмайан шейляри щяр-
дян цряйимя салырдым. Анъаг эцнлярин бир эцнц мащий-
йятъя она лагейдляширдим, амма азадлыьымын кцнъя
сыхышдырылдыьы мцяййян щаллары истисна етмякля. Буна ня
ад верясян? Щяр шей сцрцшцб эедирди. Бяли, щяр шей цря-
йимин цстцйля сцрцшцб эедирди.
Ядалятли олаг: еля олурду ки, унутганлыьым тярифя
лайиг эюрцлцрдц. Билирсинизми, еля инсанлар вар ки, аид
олдуглары динин тялябляриня эюря щяр кясин эцнащындан
кечмялидирляр вя доьрудан да, инъиклийин цстцндян кечир-
ляр, анъаг буну билмярря унутмурлар. Мян ися щеч дя
кимися баьышламаьа мейилли дейилдим, анъаг щяр шейи
тез унудурдум. Щачанса мяни тящгир еляйян шяхс, бял-
кя, юзлцйцндя дцшцнцр ки, растлашанда ону эюрмязлийя
вурурам, анъаг эцнлярин бир эцнц тяяъъцбдян боьула
биляр; беля ки, гаршысына чыхыб ялини сыхар вя ону баьрыма
баса билярям. Беля олдугда, характериндян асылы олараг,
синямдя ня бойда цряк дашыдыьымы дцшцнцб севиняр,
йахуд ян пис щалда горхаглыьыма нифрят едяр, йадына да
дцшмяз ки, бунун чох садя бир сябяби вар: адыны беля
унутмушам онун. Цряк эенишлийим беля бир анаданэ-
ялмя гцсурла изащ едиля билярди ки, бу, мяни инсанлара
мцнасибятдя нанкор вя лагейд елямишди.
Беляликля, эцнляр кечир, бу лянятя эялмиш “мян” щеч
ъцр аьлымдан чыхмырды. Овладыьым гадынларын сырасы сых-
лашырды, эцнляр кечирди, газанъым бу олурду: хейирхащ
чыхышлар вя яхлаг позьунлуьу, бир сюзля, ит кими йашайыр-
дым. Анъаг щяр эцн юзцмя мцнасибятдя мящяббя-
тим бир аз да шиддятлянирди вя неъя дейярляр, айагларым
цстцндя мющкям дайанырдым. Щяйат беляъя кечирди,
неъя дейим, цздян щеч ня эерчяк дейилди, щяр шей сюз-
дя иди. Ня гядяр китаб олса да, биръяъийини дя вярягля-
мямишдим, ня гядяр достларым олса да, цряйимин биръя

301
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

зярряъийини дя онлара гыймамышдым, ня гядяр гадын


олса да, ани вя ютяри иди щамысы. Дарыхдыьымдан ня
гядяр яйлянъяляр дцшцнцб тапырдым. Гадынлар, ъанлы
инсанлар ардымъа эялирдиляр, биртящяр мяндян йапышмаг
истяйирдиляр, анъаг щеч ня едя билмирдиляр. Онлары тез
унудурдум. Йадымда галан йалныз юзцм идим.
Йаваш-йаваш йаддашым юзцмя гайыдырды. Йох, мян
юзцм она сары дюндцм, чохдан йолуму эюзляйян хати-
ряляр дирилди. Анъаг бу барядя данышмаздан габаг, иъа-
зя вер, язиз щямйерлим, бир нечя мисал эятирим (инаны-
рам ки, сизин цчцн файдалы олаъаг) — ахтарышларым зама-
ны растлашдыьым щадисялярдир бунларын щамысы.
Эцнлярин бир эцнц машын сцрцрдцм вя ани олараг
стартери бир аз эеъ басдым, йашыл ишыг йананда бизим
тяляскян щямвятянляримиз эурулту салдылар, гара-гышгы-
рыг гопардылар вя бу дямдя еля бу ъцр шяраитдя башыма
эялян щадися йадыма дцшдц. Ейнякдя вя голф шалварын-
да арыг вя ъылыз бир оьланын идаря етдийи мотосиклет мяни
ютцб-кечирди. Кечмяйи бир тяряфя, сонра гаршыма кечди,
гырмызы ишыгда сцрцб эетди. Мотосиклетчи мцщяррики
сюндцрдц, йандырмаг истядикдя алынмады, вар эцъц иля
ону йенидян ишя салмаг истяди. Йашыл ишыг йанды. Юзцмя
хас нязакят вя инъяликля мотосиклетчидян хащиш едирдим:
“Машынынызы бир аз йана чякин, зящмят олмаса, гойун
кечим”. Бу балаъабойлу адам ися щирслянди, няфясини ичи-
ня чякян мцщяррики тяпиклямяйя башлады. Вя Парисдя
отурушмуш бцтцн нязакят гайдаларына уйьун шякилдя
ъавабымы вериб, бурадан итилиб эетмяйими тяляб едирди.
Мян йеня дя нязакятля исрар етдим, анъаг бу дяфя
сясимдя наразылыг чаларларыны да эюрмямяк олмазды.
Ъавабында ня ешитсям йахшыдыр: “Сяни йахшыъа кютякля-
мяк лазымдыр”. Архамдан ися сябирсиз уьулту эялирди.
Беля олдугда мотосиклетчидян юзцнц йахшы апармаьы
тяляб етдим вя кцчя щярякятиня мане олдуьуну нязя-
риня чатдырдым. Щирсляниб юзцнц итирмиш адам мцщярри-

302
×ÞÊÖØ

кин гымылданмамасындан кцкряйяряк деди ки, шилля-


шапалаг истясям, о, буну мямнуниййятля едя биляр.
Беля бир синизм мяни гязябляндирди, автомобилдян дцш-
дцм: бу кобуд адамын гулаьыны дартаъагдым. Юзцмц
горхаг-филан щесаб елямирдим, рягибимдян бир баш
щцндцр идим, дямир кими язялялярим щямишя сюзцмя
бахмышды. Инди дя дцшцнцрям ки, бу ахмаг эядя йох,
мящз мян щювсялясизлийя йол вердим. Кцчянин дюшян-
миш щиссясиня чыханда ятрафымы инсанлар бцрцмцшдц, ара-
ларындан щансыса тип чыхыб баьырды ки, мян сонунъу яъла-
фам вя мотосиклетиндян дцшя билмяйян вя буна эюря
дя далашмаг цчцн намцнасиб вязиййятдя олан адамы
вурмаьа гяти йол вермяз. Бу мушкетйора сары чеврил-
дим, анъаг доьрусуну демяли олсам, ня гядяр чалыш-
сам да, цзцнц эюря билмядим. Башымы азъа дюндяр-
мишдим ки, мотосиклет бцтцн эцъц иля шаггылдады, мото-
сиклетчи бцтцн эцъцнц топлайыб гулаьымын дибиня бир
йумруг илишдирди. Ня баш вердийини анламаьа чалышырдым,
о ися чохдан чапыб эетмишди. Юзцмц итирмиш щалда гей-
ри-иради щямин о д’Артанйана сары чеврилдим. Бурада бир
консерт башлады ки, эял эюрясян — архамъа автомобил
гатары дцзцлмцшдц. Йеня йашыл ишыг йанды, байаг цстц-
мя шешялянян щямин сяфещин гулагларыны чякмяк явя-
зиня пярт шякилдя автомобилимя миндим вя чыхыб эет-
дим, бу ан о адам дилини динъ сахламады: “Ня олду,
йедин?” — цстцндян илляр кечся дя, бу тящгири йадым-
дан чыхара билмирям.
Дейя билярсиниз ки, бу, мянасыз бир ишдир. Бялкя дя,
белядир. Ящямиййятли олан будур ки, унуда билмирям.
Доьрудур, бу щадися иля баьлы нязяримдя йцнэцлляшди-
риъи щаллар да варды. Мяни, сюзцн ачыьы, дюймцшдцляр,
мянся борълу галмышдым, анъаг кимся мяни горхаг-
лыгда тягсирляндиря билмяз. Бирдян йахаланмышдым, дюрд
тяряфдян цстцмя ъуммушдулар, башымда щяр шей бир-
бириня гарышмышды, сигналлар дцшцнмяйя аман вермирди.

303
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Юзцмц еля бядбяхт щисс еляйирдим ки, еля бил, щачанса


шяряфсиз щярякятя йол вермишдим. Щяр шей йадымда иди
— щеч бир тящгиря ъаваб вермядян автомобиля минмя-
йим, алчалдылмаьымдан илщама эялян ятрафдакы щяръайи
инсанларын тякяббцрлц бахышлары алтындан кечирям, юзц дя
ачыг-боз костйум, дейясян, щеч мяни тутмурду. Щяр
шейи ешидирдим: “Йедин, щя?” — ня дейим, вязиййятля
баьлы чох дцзэцн мювге иди бу. Эцлцнъ вязиййятя
дцшдцм, горхудан эери чякилдим. Сюзцн ачыьы, шяраит
беля иди. Инди щандан-щана о дямдя ня етмяк лазым
олмасы ятрафында мин ъцр вариант гурурдум. Хяйалымда
гыса боксчу зярбяси иля д’Артанйаны вуруб язишдирирям,
автомобиля сары ъумурам, гулаьымын дибиня зярбя
вуран о кцчцйцн далынъа гачырам, йахасындан йапышыр,
мотосиклетини сякийя туллайырам, бу щяйасыз адамы кяна-
ра чякирям вя лайиг олдуьу пайы верирям. Бу гысамет-
ражлы филми дяфялярля хяйалымда чевирирям. Анъаг гатар
кечиб-эетди, артыг эеъдир. Бир нечя эцн ганым ит ганына
дюнмцшдц.
Йеня йаьыш йаьыр. Кцчя гапысынын алтында дайанаг.
Яла. Щарада галмышдыг? Щя, ляйагятин мцдафиясиндя.
Бяли, башыма эялян щадисяни хатырлайаркян онун ясл
мащиййятини анладым. Арзуларым ися эерчяклийин гаршы-
сында давам эятирмяди, даьылыб эетди. Индийя гядяр
щесаб еляйирдим ки, ямялли-башлы адамам, йери эяляндя
публиканы щям инсан, щям дя пешякар кими юзцмя щюр-
мятя мяъбур едя билярям. Сердан вя Голл кими. Гыса-
сы, щарада олсам, баш олмаг кечярди кюнлцмдян. Буна
эюря дя вар эцъцмля юзцмц бяйяндирмяйя чалышыр,
даща чох физики зиряклик нцмайиш етдирирдим. Анъаг
щамынын эюзц гаршысында гулаьымын дибини гызарданда
вя мян онлара ъаваб веря билмяйяндян сонра юзцм
щаггында яввялки фикирляри йаддан чыхарырдым. Яэяр,
доьрудан да, щягигят вя аьлын хидмятиндя олсайдым,
бу мянасыз щадися щейсиййятимя тохуна билярдими?!

304
×ÞÊÖØ

Беля хырым-хырда мясялядян ютрц пярт олмушдум,


гязяб атыны миниб кюндялян чапырдым вя сябирсизлийимин
нятиъяляри иля щагг-щесабы чцрцдя билмирдим. Явязиндя
ися тящгир едян адамдан гисас алмаьа, онунла дюйц-
шцб айаьымын алтына салмаьа мейиллянирдим. Айдындыр
ки, мян йер цзцндя ян аьыллы вя ян хейирхащ варлыг олмаг
иддиасында дейилдим, йалныз биръя буну истяйирдим: бу
йолда ян примитив цсулларын гуйруьундан йапышасы олсам
да, бу дцнйада ян эцълц олмаг истяйирдим. Ахы щяги-
гятдя дя, щяр бир интеллиэент гангстер олмаьы арзулайыр
(буну сиз йахшы билирсиниз), щям дя даща иряли эедяряк
ъямиййят цзяриндя щюкм-фярма олмаьы диляйир — онун
цчцн бу йолда мцмкцн васитя зордур. Анъаг бу,
тясяввцр едилдийиндян дяфялярля чятиндир, бязи роман-
ларда бизим дедийимиз хяйалпярястляр сийасятя атылыр вя
чалышырлар ки, ян мцбариз партийанын сыраларында олсунлар.
Бу цсулла дцнйаны чянэиня кечиря билсян дя, мяняви
дцшкцнлцйцн гейдиня галмаьын щеч йери дейил. Белялик-
ля, цряйимдя бир мцстябидя йол ачмаьа башладым.
Юзцм цчцн гяти шякилдя йягинляшдирдим ки, щеч ким
йох — еля мцстябидям, ъинайяткарларын, мцттящимлярин
тяряфиндяйям, чцнки онларын тюрятдийи ъинайятлярин мяня
исти-сойуьу йох иди. Онларын тягсири синямдяки бцтцн
ганадлы сюзляря рущ верди, она эюря ки, онларын гурбаны
дейилдим. Яэяр эцнлярин бир эцнц мяним цчцн тящлцкя
тюрятсяйдиляр, тякъя онларын щакими олмагла кифайятлян-
мяз, ейни заманда ян гяддар башкясян олардым,
няйин бащасына олса да, онлары ганунданкянар елан
едярдим, няляр елямяздим: ъяза веряр, инъидяр, бцтцн
щяйатларыны дармадаьын едярдим, бир сюзля, диз цстя
чюкдцрярдим. Язизим, беля бир шяраитдя ядалят йолунда
хидмят едяъяйин цчцн ичдийин анда ямял елямяк щеч
дя асан иш дейил.
Эетдикъя йаьыш эцълянир, демяк, кифайят гядяр вах-
тымыз вар, йаддашымда ешяляняркян бу дцшцнъялярдян

305
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

сонра етдийим йени кяшф щаггында сизя данышмаг цчцн,


билсяниз, неъя тялясирям. Иъазя верирсинизми талварын
алтындакы скамйада отураг? Артыг нечя йцз илдир щол-
ландлар трубка чякяряк ейни мянзяряйя бахырлар: йаьышын
неъя канала сцзцлдцйцня тамаша едирляр. Сизя бир аз
мцряккяб щадисяни нягл етмяк истярдим. Бу дяфя сющ-
бят бир гадындан эедяъяк. Яввяла, билмялисиниз ки,
гадын мясялясиндя щямишя галиб олмушам, щятта еля
щаллар олуб ки, юзцм еля бюйцк сяй эюстярмямишям.
Демирям ки, онлары хошбяхт елямишям, йахуд яксиня,
гадынлар башыма таъ гойублар. Садяъя, бу сащядя уьур
газанмышам. Щачан гадын арзуламышам, щеч бир чятин-
ликсиз истяйимя наил олмушам. Тясяввцр един, гадынлар
мяндян ютрц ъан верирдиляр, мяни ъазибядар сайырдылар.
Ъазибянин ня демяк олдуьуну билирсинизми? Бу, еля бир
дуйьудур ки, щеч ня сорушмадыьын щалда сяня дейиля-
ъяк “щя”ни габагъадан билирсян. О заман вязиййят еля
беля иди. Йягин ки, бу, сизи тяяъъцбляндирир. Доьрудан-
мы? Инкар етмяйин. Сир-сифятимин индики вязиййятиндя
тяяъъцбцнцз там йериня дцшцр. Бяли, йаш ютдцкъя щяр
бир инсан мящз лайиг олдуьу эюрцнцшц алыр. Мяним сир-
сифятим... фярги йохдур, факт фактлыьында галыр: вахтында
мян ъазибяли идим вя буна эюря уьур газанырдым.
Мян щеч бир стратежи план гурмурдум, цряйимдян
неъя кечирдися, еля щярякят едирдим. Гадынлара мцна-
сибятим там тябии вя сямими иди; неъя дейим, гейри-ира-
ди. Щеч бир биълик ишлятмирдим. Цмуми гябул едилян ифа-
дя иля сюйлямяли олсам, онлары севирдим, ачыгламасы
будур ки, щеч бирини севмирдим. Индийя гядяр таныдыьым
бцтцн гадынлары вулгар вя сяфещ щесаб едирдим. Сюздя
ися онлары юзцмдян йцксякляря галдырырдым, анъаг
нядянся, щямишя онларын хидмятиндян истифадя едирдим,
ял-голуму щеч няйя булашдырмадан.
Шцбщясиз ки, щягиги мящяббят истиснадыр, йцз илдя
ики-цч дяфя олур. Яксяр щалларда ися мящяббят еля шющ-

306
×ÞÊÖØ

рят дцшкцнлцйцнцн вя йа цряк сыхынтысынын бир тязащцр


формасыдыр. Мяня эялинъя, истянилян щалда “Португал
ращибяси”нин гящряманы дейилям. Цряйим дашдан да
дейил, яксиня, о гядяр инъядир ки, истянилян заман аьла-
йа билярям. Анъаг мяним цряк чырпынтыларым вя мцтяяс-
сирлийим еля юзцмя гаршы истигамятлянир. Анъаг демяк
дя олмаз ки, щеч заман севмямишям. Йох, юмрцмдя
ъями биръя дяфя дящшятли севэийя дцчар олдум — юзцм-
юзцмц севдим, юзц дя дялиъясиня. Яэяр бу нюгтядян
йанашсаг, ъаван йашларында тябии вя гачылмаз олан
чятинликлярдян сонра мясялянин мащиййятини дярщал анла-
дым: мяним севэи щяйатымда щяр шейи щиссиййат, анъаг
щиссиййат щялл едирмиш. Ахтардыьым анъаг щязз иди. Йери
эялмишкян, ичимдяки комплексляр дя бу ишдя йардым-
чым олурду. Бунунла о гядяр гцррялянмишдим ки, инди
артыг щансына эюря — щяззя, йахуд етибара эюря севин-
мишдим? Сиз, йягин ки, бу вязиййятдя дейярдиниз ки,
йеня ловьалыьым тутду. Ады гой ловьалыг олсун, гцрря-
лянмяйя щеч ня йохдур, чцнки щяр шей щягигятин
юзцдцр.
Истянилян щалда щиссиййатым о гядяр эцълц иди ки, он
дягигялик кефя эюря ата-анамын сюзцня бахмаздым,
сонра ися аъы-аъы аьлайа билярдим. Эюр бир няляр данышы-
рам! Ясас олан бу он дягигялик ейш-ишрятдир, сонрасы ня
ола-ола. Шцбщясиз ки, мяним дя яхлаги принсиплярим вар-
ды, мясялян, бу гябилдян: достун арвады намусдур.
Садяъя, мян там сямими вя садялювщ шякилдя щялледи-
ъи щадися баш вермяздян бир нечя эцн габаг алдадыл-
мыш ярля достлуьу позмалы олдум. Щиссиййат. Бялкя,
ону сящв адландырырыг. Юз-юзлцйцндя бу сюздя ийрянъ
щеч ня йохдур. Бир аз мярщямятли олаг, мящяббятдя
мялум актдан гейри бир шей эюрмямяйи, садяъя, ейбя-
ъярлик адландыраг. Малик олдуьум габилиййятля бирляш-
дикдя бу, азадлыьыма гол-ганад верирди. Бундан баш-
га, адамайовушмазлыг вя мцбащисяли мцстягиллик кими

307
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ифадяляри хатырлатмагла бу, мяня йени гялябя шансы йара-


дырды. Романтиклийимля фярглянмясям дя, бир чох
романларын гящряманы идим, дцздцр, бизим ашиглярдя
Бонапартла щансыса цмуми ъящятляр вар: онлар щямишя
щамынын удуздуьу мягамларда гялябя чалмаьы дцшц-
нцрляр.
Гадынларла мцнасибятляря, бурасы да вар ки, мян
тякъя щиссляримин тяминат йери кими бахмырдым, мяним
цчцн бу, ади бир ойун иди. Гадынлара юзцнямяхсус ойу-
нун тяряфи кими бахырдым. Еля бир ойун ки, бурада, сан-
ки, исмятлярини горумалы идиляр. Эюрцрсцнцзмц, тянща-
лыгдан зяндейи-зящлям эедир, щяйатда ися йалныз яйлян-
ъяни дяйярляндирирям. Ян мараглы топлум да тез бир
заманда эюзцмдян дцшцр, мяни тянэя эятирир, анъаг
хошум эялян гадынларла щеч заман дарыхмырам. Демя-
йи, диля эятирилмяйи бир аз айыб олса да, эюзял статистля илк
эюрцшцмц Ейнштейнля он сющбятя дяйишмяздим. Дцз-
дцр, онунъу сющбятдя, олсун ки, Ейнштейнин гцссясини
чякмяйя башлайар, йахуд эюзял бир китабы охумаг истяр-
дим. Цмумиййятля, ваъиб проблемляр беля мяни мящяб-
бят маъяралары арасындакы няфяс дярмяляримдя мара-
гландыра билярди. Нечя дяфя олуб ки, сякидя достларымла
дайандыгда бирдян мцзакирянин гызьын йериндя сющбя-
тин мабядини унутмушам, тякъя она эюря ки, бу дям
йолдан аьлымы башдан апаран бир дилбяр кечиб.
Беляликля, ойун ойнайырдым. Баша дцшцрдцм ки,
мягсядя сцрятля ирялилядикдя гадынлар буну хошламыр.
Яввялъя щяр шей сюздя олмалы иди, онларын юзляринин тяс-
битлядийи кими, инъялик бу сюз ойунунда бцтцн эюзяллийи
иля ифадя олунмалы иди. Мяня эялинъя, вякил олдуьумдан
сющбятляшмядя проблем ола билмязди, сирайятедиъи
бахышлара эялинъя, бу сащядя дя тяърцбям йох дейилди,
щярби хидмятдя драм дярняйинин тядбирляриндя иштирак
етмишдим. Ролларымы тез-тез дяйиширдим, пйес ися дяйиш-
мирди. Мяня шащ нюмряси дцшмцшдц: аьласыьмаз

308
×ÞÊÖØ

яйлянъяляр, няся думанлы шейляр, сябябсиз, гаршысыалын-


маз, щалбуки сонсуза гядяр мящяббятдян безмишдим
вя саир вя илахыр — бцтцн бунлар репертуарымда гядим-
дян гядим рол иди, анъаг нядянся, щямишя йени тяяс-
сцратлар доьурурду. Башга бир нюмря дя варды: индийя
гядяр щеч бир гадындан ала билмядийим сирли щязз мян-
бяйи; ола биляр ки, хошбяхтлик аны чох гыса чяксин (юзцнц
дя горумалысан), анъаг щям дя мцгайисяйяэялмяз
бир шей иди. Ян ясасы ися гейдсиз-шяртсиз бюйцк мям-
нунлугла динлянилян лаконик бир шеир парчасы щазырламыш-
дым. Сизя десям, сизин дя хошунуза эяляъяк. Бу цчъя
мисранын мащиййяти бош вя мянасыз бир адам олмаьым
щаггында аъы етирафдан ибарят иди, о шякилдя ки, щеч бир
гадын мярщямятиня лайиг дейилям, юмрцм бойу биръя
дяфя дя олсун садя, щийлясиз хошбяхтлийя раст эялмями-
шям, ола биляр ки, раст эялсяйдим, дцнйада ону щеч
няйя дяйишмяздим, анъаг инди эеъдир, гатар ютцб-кеч-
ди. Юзцнц сирр ичиндя эизлятмяйин йолуну билярякдян
артыг йолуна гойулмасы мцмкцнсцз олан бу эеъикмя-
нин сябябляри щаггында сусурдум. Щансы мянадаса
дейилянляр дя баша эялмишди — рола юйряшмишдим.
Тяяъъцблц дейил ки, тяряф-мцгабиллярим дя сящняйя чых-
маьа тялясирдиляр. Ряфигяляримдян ян щяссас оланлары
“мяни анламаьа” ъан атырдылар, буна эюря гарышыг щис-
сиййатын тясири иля щалдан-щала дцшцрдцляр. Диэярляри ися
ойун гайдаларына ямял етмяйимдян, ян ясасы — зярбя-
йя гядяр нязакятля тяряф-мцгабил олмаг баъарыьымдан
мямнун олараг щярдян юзляри дя щцъума кечирдиляр.
Мяним цчцн бу, икигат удуш демяк иди: бу тясадцфдя
тякъя шящвят щиссими дойуздурмурдум, щям дя щяр
дяфя щакимиййятимин эцъцндян мямнун олараг цря-
йимдя йенилмяз олдуьуму бир даща тясдигляйирдим.
Беля дя олурду ки, тяряф-мцгабилляримдян бязиляри
мяня йалныз мцяййян дяряъядя, мцяййян тясадцф-
лярдян асылы олараг щязз верирдиляр, онларла бу мягам

309
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

йетишяндя эюрцш тяйин едирдим — бирдян, еля бил, цряйи-


мин дяринлийиндян щясрят долу арзу эюйярир, йадыма
дцшян няся айрылыг эюйняртисини еля дяринляшдирир ки, буна
дярщал ъаваб вермяк мяъбуриййятиндя галырам; инан-
маг истяйирям ки, онунла мцнасибятим сона чатмайыб,
буна гяти нюгтя гойулмайыб: арзуламаг кифайятдир ки,
ялагяляр тязялянсин. Щярдян беля дя олурду ки, йатды-
ьым гадынларын дилиндян ящд-пейман алырдым ки, мян-
дян юзэя бир кимся иля йатмасынлар — юзцмц беляъя
сакитляшдирирдим. Анъаг бу ойунда ня цряйим, ня дя
тяхяййцлцм иштирак едирди. Цряйимдя дяриндян кюк
салан юзцндянразылыг реаллыьа бахмайараг, инди йалныз
мяня мяхсус олан, голларымын арасында йатан гадынын
башга бирисиня аид олмасына йол вермирди. Бунунла беля,
гадынлардан тяляб етдийим анд йалныз онлары ял-голуну
баьлайырды, мяня ися азадлыг бяхш едирди. Йолда, неъя
дейярляр, голумдан салдыьым гадын даща щеч кяся
мяхсус дейил, демяк, кюрпцляри йандырмаьын мяга-
мыдыр; гярибядир, бир аз яввял бу барядя истясяйдим дя,
дцшцня билмяздим. Гадынлара эялинъя, атцстц йохла-
магла онларын цзяримдяки щакимиййятинин мющкямлийи-
ни вя узунюмцрлцлцйцнц тясдиг едя билярдин. Мараглы-
дыр, дейилми? Язиз щямйерлим, индиъя дедийим ади щяги-
гятдир. Бязиси гышгырыр: “сев мяни!”, башга бириси: “севмя
мяни!” Анъаг еля йарамаз инсан нювц дя вар ки, “мяни
севмя, анъаг мяня садиг ол” тялябини иряли сцрцр.
Анъаг бурада бир мясяля вар: йохлама щеч заман
сон сюз олмур, вахты йетишяндя щяр бир йени мяшугя иля
ону тязялямяк лазым эялир. Тякрар етдикъя вярдиш йара-
ныр. Тез бир заманда дцшцнмядян няйися дилиня эяти-
рирсян, алтдан-алтдан рефлекс юз ишини эюрцр, юз-юзцня
гурулур, эцнлярин эюзял бир эцнцндя сакит црякля она
сащиблянирсян. Инанын ки, бязи инсанлар цчцн арзу еля-
мядикляри бир шейя эюря бундан имтина дцнйада ян зор
ишлярдян биридир.

310
×ÞÊÖØ

Эцнлярин бир эцнцндя башыма беля бир ахмаг щади-


ся эялди; демяк артыгдыр ки, гадын мяни бир еля щяйя-
ъанландырмырды, анъаг защири эюрцнцшц хошума эялирди,
сифятиндя няся гярибя бир динълик вя сусмуш ещтирас оху-
нурду. Ачыьыны десяк, щязз эюзлянилдийи кими, бирбаша
дейилди. Анъаг юмрцмдя биръя дяфя дя олса, щеч бир
комплексдян язиййят чякмирдим вя бу ханымы да тез-
ликля унутдум, гярара эялдик ки, бир даща эюрцшмяйяк.
Дцшцндцм ки, гадын щеч няйи сезмяди, аьлыма да
эялмяди ки, бу мясяля иля баьлы онун да юз щесабы ола
биляр: ахы еля ъидди иди, диэяр гадынлара зярря гядяр дя
охшамырды. Анъаг бир аз кечяндян сонра ешитдим ки,
кимляряся ъясарят сарыдан корлуг чякдийимдян данышыб.
Бу щагсызлыг цряйимя нештяр кими батды, еля бил, щансы-
са йаланын гурбаны олмушдум: билдийим кими, о бир еля
пассив дейилди вя бу кими мясялялярдян башы чыхырды.
Анъаг чийинлярими чякдим вя рийакаръасына эцлцмся-
дим. Йалан дедим, эцлцш црякдян эялирди, сямими идим,
бу щадисянин бир еля ящямиййяти йох иди. Ъиддилийин гай-
да щесаб едиляъяйи мцщит варса, бу мящз бцтцн эюзля-
нилмязликляри иля бир йердя ъинси щяйатдыр ки вар. Дейилми?
Йох, йох, дцнйада щяр кяс, щятта фикирляри иля баш-баша
галдыгда беля юзцнц йох, башга бирисини тянбещ едир.
Анъаг чийинлярими чякмяйимя бахмайараг, билирсиниз-
ми юзцмц неъя апардым? Бир аз кечяндян сонра бу
гадынла цз-цзя эялдим, ону юзцмя бянд етмяк цчцн
ялимдян эяляни етдим. Бу чох да чятин дейилди: гадын-
лар да мяйуслуьу севмирляр. Вя о вахтдан бяри истяни-
лян васитя иля ону инъитмяйя фцрсят эязирдим. Атдым
ону, сонра бир даща юзцмя бянд елядим, щеч дя мцна-
сиб олмайан мягамларда мянимля йатмаьа мяъбур
етдим, бцтцн тясадцфлярдя онунла еля кобуд ряфтар едир-
дим ки, дустагхана эюзятчисинин мящбуса баьландыьы
кими юзцм она бянд олдум. Беляъя, ялагяляримиз о
вахта гядяр сцрдц ки, эцнлярин бир эцнц ичиндян эялян

311
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

щайгырты иля ону гул щалына салан инсанын шяниня ешидил-


мямиш мядщляр сюйляди. Щямин эцн ондан айрылдым.
Сонра бир даща хатырламадым.
Нязакятля сусмаьыныза бахмайараг, сизинля разы-
йам ки, бу мящяббят маъярасында мяним ролум бир
еля парлаг олмайыб. Язиз щямйерлим, тявяггем будур
ки, шяхси щяйатыныздан муьайат оласыныз. Бир аз йадда-
шынызы гурдалайын, ола билсин, онларын ичиндя буна бянзяр
щадисяляр растыныза чыхсын, беля олдугда йадда сахлайын
ки, сонра мяня данышасыныз. Мяня эялинъя, бу щадися
йадыма дцшяндя щямишя эцлцрдцм. Анъаг бир аз баш-
га шякилдя, дягигини десям, Сянят кюрпцсцндя гяфил-
дян гулаьыма чатан эцлцшля. Мящкямядя бошбоьазлы-
ьыма вя ирад етдийим нитгляря дя эцлцрдцм. Гадынлар-
ла наггаллыьымдан чох, мящкямядяки чыхышларыма.
Онлары мян надир щалларда алдатмышдым. Бцтцн бунлар-
дан о нятиъя щасил олур ки, инстинктля щярякят едирдим;
мясялян, гадынла йатмаг артыг етирафдыр. Бурада щям
ачыг егоизм, щям шющрят дцшкцнлцйц, башга бир тяса-
дцфдя ися ъомярдлик вар. Диэяр романларымла мцгайи-
сядя бу аъынаъаглы тарихчядя йухарыда садалананларын
пайы бир аз артыгдыр. Она мцнасибятдя сямими идим, йяни
ачыгъа эюстярирдим ки, буйам мян. Щятта юзцмц байаг
нягл етдийим кими эюстярдикдя, бяли, мящз бу шякилдя
эюстярдикдя — беляйям, беля дя йашайырам. Йяни шяхси
щяйатымда тягсирсизлик вя ядалят мящкямяси щаггында
ирад етдийим йцксяк ядалы мящкямя чыхышларымдан даща
чох дяйяр вар иди. Ян азы, гадынларла юзцмц неъя апар-
маьымы йада салмагла, яслиндя, ким олдуьуму да
унутмурдум. Инсан бу кими ишляриндя — мямнунлуг вя
щязз мягамларында икицзлц олмур — бу фикри щарадаса
охумушам, йахуд бейнимдя щазыр оланда еля билмишям
ки, кимся дейиб буну. Дцзмц дейилиб, язиз щямйерлим?
Щансы ъящянням язабы сайясиндя гадынларла мяни,
ейни заманда бир нечя шяхсля баьлайан ялагяляри бир-

312
×ÞÊÖØ

дяфялик кясмяйим йадыма дцшяндя гярибя щиссляр кечи-


рирям — йери эялмишкян, бу факты щеч дя цряйимин инъя-
лийинин айаьына йазмырам. Мяни идаря еляйян щеч дя бу
дейилди, ещтирасларымызын Аустерлисини эюзлямякдян бели
гырылан мяшугяляримдян бири дюзмцр, арадан чыхырды. Бу
анда дярщал ону аьушума алыр, гуъаглайыр, ялимдян
эялян эцзяштляри едирдим, шяниня бцтцн тярифляри йаьды-
рырдым. Еля едирдим ки, ъисминдяки инъялик адына ня вар-
дыса, риггятля цзя чыхсын, юзцм бу щисси йалныз цздян
кечирирдим, гадын истиганлылыьынын бирдян партламасындан
вя йох олуб эетмясиндян дяли кими горхурдум. Доь-
рудур, бязян язаб чякдийимин дя фяргиндяйдим. Щамы-
ны истиснасыз олараг дярщал унуда билдийим цчцн бу
гийамчы гадынын мяндян араланмасына ещтийаъ йох иди
вя пешман олуб эери гайыданда яввялки щадисялярдян
биръяъийини дя хатырламырдым. Йох, мяни гараняфяс гован
ня мящяббят, ня дя цряк эенишлийи иди, щярдян ади инсан
кими бцтцн щцъейряляримля атылмаг, тяклийя гысылмаг
тящдиди иля цзбяцз галырдым, мяни бу йолда йанбызыма
гамчы вуруб гован, яслиндя, севилмяк арзум вя алма-
лы олдуьум щяззи дамарларыма щопдурмаг истяйи иди.
Йери эялмишкян, йадда сахлайын ки, бир даща фятщ еди-
лян мящяббят мяни цзцрдц. Овгатымын тялх вахтларын-
да юзцмя дедим ки, мяни гадынлара чякян шейдян бир-
йоллуг гуртулмаьын йолу, олса-олса юлцм ола биляр.
Яввяла, арамыздакы ипляри юлцм бир нюгтядя мющкямъя
дцйя билярди, икинъиси ися, ону щяр щансы мяъбуриййят-
дян хилас едярди. Анъаг щамыйа юлцм арзуламаг вя
нятиъя етибариля башга ъцр аьласыьмаз гейри-мящдуд
азадлыгдан камыны ала билмяк цчцн планетимизин бцтцн
фярдлярини гятля йетирмяк олмаз. Щяссаслыьым вя инсан-
лара мящяббятим бу методун гаршысына сипяр чякирди.
Бцтцн бу мящяббят маъяраларында мяруз галдыьым
йеэаня дярин щисс шцкранлыг иди, шцбщясиз ки, яэяр ишляр
йахшы эедирдися, мяни сакит бурахсайдылар вя яэяр мяня

313
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

там щярякят азадлыьы верилсяйди. Эюрсяниз, гадынларла


неъя илтифатлы давранырдым, онлардан щяр щансы иля йатасы
олсайдым, бу шцкранлыг щиссимдян щамыйа пай дцшяр-
ди. Щисслярим ня гядяр гармагарышыг олса да, онларын
мащиййяти дяйишилмяз галырды: бцтцн мяшугя вя ряфигя-
лярими ещтийатда сахлайырдым ки, эцнлярин бир эцнц цря-
йим чякяндя онларла ола билим. Юзцм етираф етмишдим
ки, анъаг о шяртляр дахилиндя хошбяхт йашайа билярям ки,
бцтцн йер цзцндяки инсанларын, ян азы ися кифайят гядяр
чох инсанын эюзц цстцмдя олсун, башга бир шяхсля баь-
лылыьа малик олмасынлар, щеч мцстягил дя олмасынлар,
истядийим ан тцкцмц йандырдыммы — йаныма гачсынлар,
та ялдян-айагдан дцшяня гядяр, еля бир вязиййятя
эялсинляр ки, онлары юз ишыьымын шяфягляри иля язизляйим.
Цмумиййятля, хошбяхт йашамаг цчцн сечдикляримин,
ялими цстцня гойдуьум шяхслярин йашамамасы лазым
эялирди. Вя вахты йетишяндя, юзц дя мяним мярщямя-
тимдян асылы олараг щяйатын мискин пайына сащиб дура
билсинляр.
Ащ, инанын, бцтцн бунлары сизя данышанда щеч бир
мямнунлуг щисси кечирмирям. Инди юмрцмцн о дям-
лярини — еля бир заман чяряйини ки, щяр шей тяляб елядийи-
мя ряьмян, юзцм бир гара гяпик дя юдяйяси олмур-
дум — йадыма саланда, йяни баъардыгъа чох инсаны юзц-
мя хидмятя мяъбур едяндя, щям дя, еля бил ки, онла-
ры да эюзцмдян узаг гоймурдум, аз гала, сойуду-
ъуда сахлайырдым ки, цряйим истяйяндя сачларыны тумар-
лайа билим, йяни, ялимин алтында олсунлар, инди сизя даныш-
дыьым бу щисси юзцм дя билмирям неъя адландырым. Бял-
кя, онун ады щяйадыр? Сян, язиз щямйерлим, сян де,
щяйа олсайды, цряйим, щеч олмаса, бир балаъа сыхыларды.
Еля дейилми? Демяк, еля белядир, йа щяйадыр, йа да виъ-
данла ялагяли олан ъяфянэ щисслярдян биридир. Истянилян
щалда, фикримъя, бу щисс башыма эялян, о эцндян бяри
йаддашыма мисмарланан щадисянин баш вердийи эцндян

314
×ÞÊÖØ

цряйими тярк етмяйиб. Артыг онун щаггында данышмалы-


йам, мятляби бир дамъы беля узатмаг истямирям, даща
щеч бир щашийя чыхмаг кечмир цряйимдян, илляр бойу о
щадисяни тяхяййцлцмдя о гядяр язизлямиш, она еля инъя
чаларлар ялавя етмишям ки, фикримъя, ямяйими, азъа да
олса, гиймятляндирярсиниз.
Бах, йаьыш да кясди. Евя гядяр мяни ютцрсяйдин,
ня йахшы оларды. Йорулмушам. Гярибя ишдир, она эюря
йорулмамышдым ки, щяддян артыг зявзяклик елямишдим,
даща чох она эюря ки, ящвалатын данышылмайан щиссяси
эюзцмя дурурду. Щя, башладыг. Бир нечя сюзля кяшфими-
зин ясас гайясини ифадя етмяйя чалышаг. Кяся данышаъа-
ьам. Бу барядя нийя чох данышаг ки? Бяли, чатдыг. Эцн-
лярин бир эцнцндя, сойуг нойабр эеъяляринин бириндя,
кцряйимин архасында киминся дуруб мяня ришхяндля
эцлдцйц эюзцмя эюрцндцйц вахтдан ики-цч ил сонра,
Сенанын сол сащили иля евя гайыдырдым. Йолу Крал кюрпцсц
тяряфя кясдим. Эеъя саат бир оларды. Чискинляйирди. Нарын
йаьыш йаьырды. Кцчядян адда-будда кечянляри перик сал-
мышды. Мяшугямэилдян гайыдырдым, инди, йягин ки, о да
йатмышды. Кефим йериндяйди, йцнэцлъя йорьунлуг щисс
едирдим, дамарларымла сяссиз-кцйсцз ахан ган бах бу
пайыз йаьышы кими бядяними исидирди. Кюрпцдя кимся
дайанмышды, мящяъъярдян саллана галмышды, еля бил,
чайын тамашасына дурмушду. Бир аз йахына эялиб эюр-
дцм ки, бу, эянъ, арыг бир гадындыр, башдан-айаьа гара
палтар эейиниб. Гара сачлары иля палтосунун йахалыьы ара-
сында йаьыш дамъыларынын нямляндирдийи аьаппаг бой-
ну эюрцнцрдц. Бир балаъа щяйяъанландым. Бир анлыьа
айаг сахладым. Гадын буну щисс едиб иряли аддымлады.
Кюрпцдян дяниз кянарына еняряк щазырда йашадыьым
Сен-Мишел булвары тяряфя аддымладым. Ялли аддым эет-
мишдим ки, архадан сяс-кцй ешитдим, эеъянин сакитли-
йиндя гулагбатырыъы бир сяс — шаппылты иля суйа дцшцб сяс
чыхаран инсан бядяни. Йеримдя донуб-галдым, анъаг о

315
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

тяряфя чеврилмядим. Дящшятли гышгырыг ешидилди. Юзц дя


бир нечя дяфя, еля бил, суйун ахары бойу ашаьыйа йайылыр,
анъаг бирдян кясилиб гейб олурду. Тели дя титрямяйян
зил гаранлыгда щямин сясдян сонра йаранан сцкут ябя-
ди тясир баьышлайыр. Еля бил, щеч ня олмамышды. Сойугдан
вя щяйяъандан титряйирдим. Юз-юзцмя дейирдим: “Тез,
тез няся елямяк лазымдыр”, — вя щисс едирдим ки, бцтцн
вцъудуму саран зяифлик ял-голуму буховлайырды. Онда
ня дцшцндцйцмц инди хатырламаг чятиндир: “Чох эеъдир,
чох эеъдир”, — йахуд буна бянзяр фикирляр кечирди аьлым-
дан. Йеримдя донуб-галмышдым, гулагларым шякдя иди.
Сонра йавашъа иряли аддымладым вя щеч кяся щеч ня
демядим.
Эялиб чатдым, бу да евим, сыьынаъаьым. Сабащ?
Йахшы, неъя истяйирсиниз. Сизи мямнуниййятля Маркен
адаларына апарарам. Зайдерзя тамаша едярсиниз. Сящяр
саат он бирдя “Мехико-сити”дя эюрцшяк. Неъя? Щямин
гадын? Виъдан щаггы билмирям. Ертяси эцн вя цму-
миййятля, бир нечя эцн ярзиндя гязет охумадым.
Эялинъикляр инди — еля дейилми — неъя дя эюзялдир?
Анъаг сизи бурайа тякъя онун эюзяллийиня эюря эятир-
мямишям. Сизя бу надир лячякляри, кянд башмагларыны
вя балыгчыларын бардаш гуруб яла тцтцн чякдийи мин бир
нахышлы еви щяр кяс эюстяря билярди. Йох, мян о надир
адамлардан бирийям ки, сизя мящз, доьрудан да, бах-
маьа дяйяъяк бир шейи эюстяря билярям.
Сизинля мян бяндя йахынлашырыг. Эетмяк, бу йара-
шыглы евляри архада бурахыб кифайят гядяр узаглара
аддымламаг лазымдыр. Инди бир аз няфясимизи дяряк. Щя,
фикриниз нядир, неъядир? Кядярли мянзярялярдян ян кядяр-
лиси. Бахын: сол ялдя бураларда тяпя адландырылан кцл топа-
лары эюзя дяйир, саь тяряфдя бозумтул бянд, айаьымызын
алтында аьымтыл гумлу сащил, юнцмцздя дяниз, бир бала-
ъа лилин буландыьы тякнядяки су рянэиндя дяниз вя бу
сольун суларын цстцндя эениш сяма. Неъя дя сцст бир

316
×ÞÊÖØ

алям, ъящяннямя охшайыр. Хятлярин щамысы цфцгидир,


биръя дяня дя ачыг-айдын изя раст эялмязсян, рянэсиз
мякан, юлц щяйат. Индийя гядяр ня вардыса позулуб, юз
ичиндя боьулуб, бир сюзля, эюзцн юнцндя ясл ъящян-
ням. Ян ясасы ися — бурада инс-ъинс йохдур. Сиздян вя
мяндян башга бир бяни-адям йохдур — гаршымызда сон-
суза гядяр узанан дцнйа. Сяма, эюрясян, щяля саь-
дырмы? Щя, язиз достум, щаглысан сян. Бирдян булудлар
сых-сых топалашыр, сонра бирдян, еля бил, дярин йарьанлар
мейдана эялир, булудларын гапысы гяфилдян ачылыр, сяма
нярдиванынын пилляляри эюрцнцр. Бах, орада эюйярчин
балалары учур. Бялкя, сезмямисиниз, Щолландийада сяма
милйон эюйярчинля бирдян долур, эюзя эюрцнмяйян
эюйярчинлярля; неъя щцндцрдян учурлар; ганадларыны чыр-
пыр, щамысы бир йердя вя ейни заманда сямайа милляниб
ашаьы енир, сяма мяканыны эцмцшц ляляклярля долдурур,
кцлякся онлары бир йердян башга йеря сцпцрцр. Эюйяр-
чинляр бцтцн илбойу орада — сямада йашайырлар. Йерин
цстцндя дювря вурурлар, йеря бахыр, бялкя, ашаьы енмяк
истяйирляр. Амма йердя щеч ня йохдур — эюзя дяйян
дяниз вя каналлардыр, дамлар, онларын цзяриндяки лювщя-
ляр, башга щеч ня йохдур.
Билмядиниз ня демяк истядийими? Етираф едим ки,
йорулдум. Ипин уъуну итирирям, сюзляри чашбаш салырам,
достларымын саатларла тярифлядикляри кейфиййятими — фикир вя
ифадя айдынлыьыны итирмишям. Йери эялмишкян, “достларым”
сюзцнц еля-беля, принсип етибариля ишлядирям. Достларым
йохдур, садяъя, йолдашларым вар. Цстялик, онларын сайы
да артыб — бцтцн бяшяриййят, сиз онларын арасында биринъи-
синиз. Орада олан щяр кяс еля биринъидир. Щарадан билдим
ки, достларым йохдур? Чох садя: бу садя щягигяти эцн-
лярин бир эцнц, йяни онларла ойун ойнамаг, щям дя
онлары ъязаландырмаг гясди иля бейнимдя ойун гурду-
ьум заман. Анъаг кими ъязаландырасан? Ола билсин ки,
кимся щейрятлянярди, башга щеч ня, щеч кяс юзцнц

317
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ъязаланмыш адам йериня гоймазды. Онда анладым ки,


достум йох имиш. Ах, каш ки олайды вя яэяр мяним дя
достларым олсайды... щя, ня олсун ки? Яэяр юзцмц юлдц-
ря билсяйдим, щям дя бундан сонра сифятляринин ифадяси-
ни эюря билсяйдим, бах онда бу, мяним цчцн дцнйала-
ра дяйярди. Анъаг йер цзц гаранлыгдыр, табут тахталары
галындыр, кяфяни йыртмаг олмаз. Анъаг щеч олмаса, цря-
йин эюзц иля ани бахыб тамаша елямяк мцмкцн олсай-
ды!.. Анъаг рущ дедикляри мювъуддурму, онун, цстя-
лик, эюзляри дя вармы? Йох, буна гяти инанмаг мцмкцн
дейил, олмайыб, олмайаъаг да. Якс щалда вязиййятдян
биртящяр чыхыш йолу тапардым, онда инсанлары сяня ъидди
йанашмаьа мяъбур едя билярдим. Ахы онлары доьрулу-
ьуна, сямимиййятиня, язаб долу щяйяъанларына инан-
дырмаг анъаг юлцмля мцмкцн оларды. Ня гядяр ки саь-
сан, демяк, шцбщяли епизод щесаб едилмялисян, йалныз
юзцня шцбщяли мцнасибятя щаггын чатар. Ах, яэяр юзъя
юлцмцнцн тамашасына дуруб ляззят апараъаьына гяти
инам олсайды, бу адамлара билмярря инанмадыглары шей-
ляри сцбут едя билярдин вя онлары йериндян ойнадыб тяяъ-
ъцбляндирярдин. Йахшы, сонра? Юзцня гясд едиб юлдц-
рцрсян, беля олдугда киминся сяня инаныб-инанмама-
сынын ня ящямиййяти олаъаг ки? Артыг мювъуд дейилсян
сян, кимин щейрятляндийини, кимин кядярляндийини (ялбят-
тя, гыса мцддят ярзиндя) эюрмцрсян, бир сюзля, щяр
кясин хяйал етдийи тярздя дяфниндя иштирак етмирсян.
Шцбщя йери гоймамаг цчцн, садяъя, дцшцб юлмяк
лазымдыр.
Ола биляр ки, бялкя, дедийим шейляри вя бу тамашаны
эюрмямяйин юзц даща йахшыдыр? Онларын лагейдлийи цря-
йимизи даьламаздымы? “Буна эюря ъаваб веряъяксян”,
— она щансыса йелбейин оьлана яря эетмяйя имкан вер-
мяйян атасына гыз беляъя демишди. Демиш вя интищар
етмишди. Анъаг атасы бунун зярря гядяр дя язабыны чяк-
мяди. Спиннингля балыг овунун юлцсц иди. Цч щяфтядян

318
×ÞÊÖØ

сонра артыг ова чыхырды: юзц дедийи кими, “гям-кядяри


унутмаг цчцн”. Ата щяр шейи дягиг щесабламышды —
рящмятлик гызыны унутду. Доьрусуну демяли олсаг, якс
щадисяляр баш версяйди, тяяъъцблянмяйин йери варды.
Бах будур, инсан арвадыны ъязаландырмаг цчцн юзцнц
юлдцрцр, яслиндя, она олмазын азадлыг шансы верир. Йяни
бцтцн бунлары эюрмямяк даща йахшы оларды. Щяля бир
интищары щансы сюзлярля изащ едяъяклярини ешитмяк рискиня
дя гатлашмаг истяйирсян? Мяня эялинъя, щяр шейи
яввялъядян билирям: “Бир беля дярди чякя билмядийи
цчцн юзцнц юлдцрдц...” Ащ, язизим, инсанлар неъя дя фящ-
мсиздирляр, тясяввцр вя тяхяййцлляри неъя дя касыбдыр?
Щямишя дцшцнцрляр ки, инсан юзцнц йалныз биръя сябяб
цстцндя юлдцря биляр... анъаг ахы интищар кими щадися
цчцн, ян азы, ики сябяб дя ола биляр. Йох, ня данышырсан,
бу, онларын аьлына беля эялмяз. Демяк, щяйатла щагг-
щесабы чцрцтмяк цчцн юзцнц кюнцллц гурбан верирсян
вя бунунла юз щаггында мцяййян ряй формалашдырырсан.
Юляъяксян, онларса фцрсятдян истифадя едиб сянин юлцм-
цнля баьлы сяфещ вя аьласыьмаз сябябляр ахтарыб тапа-
ъаглар. Язиз дост, язабкешляр унудулмагла, юлцмляри-
нин иронийа щядяфиня чеврилмякля, йахуд бундан Аллащ
билир щансы мягсядля истифадя арасында сечим етмялидир-
ляр. Олсун ки, бир эцн онлары кимся анлады. Щеч заман,
щеч вахт!
Эялин бирбаша щядяфя доьру эедяк. Щяйаты севирям
— мяним зяиф йерим будур. Щяйаты еля севирям ки,
ондан кянарда олан шейляри тясяввцр беля етмирям.
Щяйата беля дяриндян, лячяръясиня баьланмагда бир аз
плебейлик дя вар, дейилми? Задяэанлыг цзцнц сяня вя
щяйатына доьру чевириб. Лазым эялярся, ясилзадя юля
биляр, яйилмякдянся гырылар. Мянся яйилирям, чцнки щяр
шейдян чох юзцмц севирям. Бах индиъя ешитдикляриниздян
сонра, неъя билирсиниз, неъя олмалыйдым? Юзцмдян
ийрянмялийдимми? Зярря гядяр дя! Башга адамлара

319
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

нифрят едя билярдим, щятта онлардан ийряня дя билярдим.


Дцздцр, юз эцнащларымы билирям вя зяиф ъящятляримя
тяяссцф едирям, анъаг щяр щалда, тярифялайиг инадкарлыгла
онлары тез унуда билирям. Башга инсанлар цзяриндя гур-
дуьум мящкямя цряйимдя щяр эцн, щяр саат давам
едирди. Бцтцн бунлар сизи мцтяяссир едирми? Бялкя,
дцшцнцрсцнцз ки, бцтцн бунлар мянтиги дейил? Анъаг
мясяля щеч дя мянтигдя дейилдир. Мясяля ондадыр ки,
няйин бащасына олурса олсун, сивишиб арадан чыхмаг
лазымдыр, ян ясасы ися — мящкямядян гачмаг! Мян
демирям ки, ъязадан бойун гачыраг. Ъязаны мящкя-
мясиз дя вермяк олар. Бизим тягсирсизлийимизя зяманят
верян ады вар онун — бядбяхтлик. Йох, мясяля ондадыр
ки, мящкямядян, мин ъцр бящаня ахтаран мящкямя
истинтагындан гачмаг лазымдыр, ону еля йериндян кясиб
балталамаг лазымдыр ки, щюкм билмярря охунмасын!
Анъаг мящкямядян йаха гуртармаг еля дя асан
дейилдир. Бу эцн биз щям мцщакимя, щям дя яхлаг-
сызлыг етмяйя щазырыг. Бир йеэаня фяргля ки, биринъи щал-
да уьурсузлугдан горхмаг кими щалымыз олмур. Шцб-
щяниз варса, язиййят чякян щямвятянляримизин тянща-
лыгдан мцалиъя олунмаг мягсяди иля айаг ачдыглары
истиращят йерляриндя август айынын горабиширян вахтында
стол архасында дейилянляри фцрсят дцшяндя йахшыъа дин-
ляйин. Бу щалда да щансыса гяти нятиъя чыхара билмяся-
низ, бизим мяшщур гялям сащибляринин ясярлярини оху-
йун, йахуд эюзляринизи бир аз эениш ачыб ятрафынызда
нялярин баш вердийини мцшащидя еляйин. Удузмазсыныз,
явязиндя хейли тяърцбя топламыш оларсыныз. Достум, бизи
мцщакимя етмяляриня ъцзи дя олса щяр щансы бящаня
вермяк лазым дейилдир. Ялляриня кечсяк, дяримизя саман
тяпярляр, бизи эямириб тикя-парча едярляр. Бизя вящши
щейванларын тялимчиляри кими ещтийатлы олмаг лазымдыр. Бир
эцн, йыртыъы щейванын гяфясиня эирмяздян юнъя, бяд-
бяхтликдян, йахуд тясадцфдян цлэцъля юзцнц кясся,

320
×ÞÊÖØ

онлар цчцн дадлы тикядян башга бир шей олмаз. О гядяр


дя валещедиъи варлыг олмадыьыма цряйимдя шцбщя ъцъя-
рян эцн дярщал бу тящлцкяни щисс етдим. О андан ети-
барян юзцмя етибарымы итирмяйя башладым. Щювсялясиз-
ликдянми, нядянся, биръя дамла ганым йеря сычраса,
билирсинизми ня олар — адамы дириэюзлц йейярляр.
Мцасирлярля мцнасибятлярим защирян яввялки кими
галмышды, анъаг бир балаъа рянэ-руйу дяйишмишди. Дост-
ларым да дяйишмямишди. Йери дцшдцкъя онлар мяним
йанымда олдуглары заман щисс етдикляри кюнцл ращатлыьы
вя сакитлийин шяниня йеня тярифляр йаьдырырдылар. Анъаг
тякъя юзцм цряйимдя нялярин баш вердийинин фяргиндяй-
дим, бир аз диссонанс вар иди, бир аз гармагарышыг щалят
йаранмышды, юзцмц бир аз сынмыш, еля бил, иътимаи ряйя
тящвил верилмиш адам кими щисс едирдим. Артыг инсанлара
баханда онлара динляйиъилярин нцфузлу аудиторийасы эюзц
иля баха билмирдим. Мяркязиндя юзцм дайандыьым даи-
ря позулмушду вя онлар артыг щакимлярля мящкямя иъла-
сы кими ард-арда дцзцлмцшдц. О дягигядян сонра цря-
йимдя беля бир шцбщя баш галдырды ки, бязи шейляря эюря,
дейясян, мяни дя мцщакимя едя билярляр, бах бу анда
онларын неъя олур-олсун, кимися мцщакимя етмяк ниййят-
ляринин гаршысыалынмаз олдуьуну дярк етдим. Бах инди
гаршымдадырлар, яввялляр олдуьу кими, анъаг бу дяфя
эцлцрляр. Доьрусу, юзцм уйдурурам ки, гаршыма чыхан
щяр кяс мяня ришхяндля бахыр. О ана гядяр щятта дцшц-
нцрдцм ки, щярдян мяня бадалаг эялмяк дя аьылларына
эяля биляр. Щятта еля щаллар олурду ки, щансыса иътимаи
мякана эирдикдя щеч бир сябяб олмадан сюзцн щярфи
мянасында сяндяляйирдим, дилим топуг чалырды. Бир дяфя
кандарын цстцня сяряляндим. Бир картезиан кими о саат
юзцмц яля алдым вя бу епизоду гязавц-гядярин айа-
ьына йаздым, йяни тясадцф иди, битди-гуртарды.
Щадисяляри даща диггятля излядикдя кяшф етдим ки, аща,
дейясян, дцшмянлярим дя вар имиш. Яввяла, мящкямя

321
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

даиряляриндя, икинъиси ися щяйатда. Биръя шей ганымы


гаралдырды ки, онлар, мящз онлар мяня мцяййян дяря-
ъядя борълу идиляр, буна эюря дя даим гуллуьумда дур-
малы идиляр. Бязиляри щесаб едирди ки, онлара хидмят етмяк
боръумдур. Бцтцн бунлар, неъя дейярляр, оласы шейляр иди
вя бу кими йени фактлар ганымы гаралда билмирди. Ян чяти-
ни вя кядярлиси о иди ки, эуйа, эцъля таныдыьым инсанлар,
йа да щеч танымадыьым кясляр арасында да дцшмянлярим
вармыш. Ялбяття, индийя гядяр щисс едя билдийиниз садя-
диллийимя эюря таныш олмайан инсанлар да бир балаъа йахын-
лашан кими мяни щюкмян севяъякдиляр. Анъаг тясяввцр
еляйин ки, бу, беля олмады. Юзцмя гаршы ян дящшятли
дцшмянчилийи даща чох о адамлардан эюрдцм ки, онлар-
ла йалныз узагдан-узаьа саламлашмышдым. Онлар, йягин,
шцбщялянирдиляр ки, юз кефимин гулуйам, истядийим шей-
ляри бир эюз гырпымында ялдя едя билирям вя буну мяня
баьышламырдылар. Хошбяхт, бяхти эятирян инсанын сифятин-
дя бцтцн бу ъизэилярля бярабяр, юзцндянразылыг ифадяси
дя пейда оларса, шцбщясиз ки, бу, щяр кяси, еля Аллащын
ешшяйини дя ъинляндириб юзцндян чыхара билярди. Бундан
башга, щяйатым, йашам тярзим еля иди ки, бир чох инсан-
ларын мяня йанашмасынын гаршысыны алмаьа вахтым щара-
дайды! Еля бу сябябдян бу барядя щямин анда йадыма
щеч ня дцшмцрдц. Анъаг юз щяйатларыны там олараг
йашайа билмяйян инсанлар дягигябашы мяня йахынлаш-
маьа чалышырдылар: биля-биля ки, дярщал рядд едяъяйям.
Беляликля (биръя нцмуня бясдир), щяр щалда, гадынлар
йанымда чох дяйярли варлыглар иди. Онлара сярф етдийим
заманы кишиляря хяръляйя билмяздим, онлар буну мяня
щяр дейяндя баьышламырдылар. Ялдя етдийин хошбяхтлийи
вя уьурлары сяня о заман баьышлайырлар ки, онлары цряка-
чыглыьы иля башгалары иля бюлцшмяйя щазыр оласан. Анъаг
сюзцн ясл мянасында хошбяхт олмаг истяйирсянся, баш-
галарынын гайьысына бир еля гала билмязсян. Мясяля
бурадаъа битир, мясяля бу гядяр садя вя примитивдир.

322
×ÞÊÖØ

Мяня мцнасибятдя инсанлар чох ядалятсиз идиляр: мяни


кечмишдя хошбяхт олмаьымдан долайы мцщакимя едир-
диляр. Узун мцддят архайынчылыг иллцзийасында йашадым,
беля ки, дюрд тяряфдян щяр шейдян хябярсиз щалда ятра-
фа эиъ-эиъ эцлцмсяйян инсанын цстцндя ону, яслиндя,
севмяйян кяслярин бцтцн истещза охлары бирдян учмаьа
башлады. Щяйяъан сигналыны ешитдийим эцн эюзлярим ачыл-
ды, цряйимя санъылан охларын вя вурулан йараларын дярин-
лийини бирдян щисс етдим вя эцъдян дцшдцм. Бцтцн дцнйа
мяня эцлцрдц.
Бу аьырлыгда ришхянди щеч кяс чякя билмязди (мцд-
риклярдян, йяни щяля йашамайан инсанлардан башга).
Йеэаня сечим гяряз вя щирс ола билярди. Бир эцн инсан-
лар сяни мцщакимя етмяйя тюкцлцшяндя щям дя юзля-
ринин мцщакимя едилмямяси наминя бирляширляр. Бу
мягамларда инсанын цряйинин щансыса эушясиндян ахыб
эялян ян тябии вя ян садядил идейа о ола биляр ки, сян
щеч дя эцнащкар дейилсян. Бу бахымдан, бизим щамы-
мыз Бущенвалдда онун да адыны мящбусларын сийащысы-
на дахил едян мирзядян кярратла шикайят етмяк истяйян
франсыз оьланын эцнцндяйик. Шикайятми? Мирзя вя онун
достлары уьунуб эетмишдиляр: “Файдасы йохдур, оьлан.
Бурада шикайятя бахан кимдир?” “Эюрярсиниз, ъянаб, —
франсыз оьлан ъаваб вермишди, — сющбят ади щалдан эет-
мир. Мяним щеч бир эцнащым йохдур!”
Бизим щамымызын башына эялян ади щадисяляр дейил.
Щяр биримиз щансыса сябябля ялагядар шикайят вермяк
истярдик. Щяр бир кяс няйин бащасына олурса олсун, тягсир-
кар олмадыьынын бяйаныны тяляб едир, щятта бунун цчцн
бцтцн бяшяриййяти тягсирли щесаб етмяк лазым эялся беля.
Сиз щяр щансы инсана онун аьыллы вя хейирхащ олмасыны
тясдигляйян щярякятляриня эюря комплимент сюйляйян-
дя симиълик едирсиниз. Анъаг цзц бу тярифлярдян еля
эцлцр, гырышлары еля ачылыр ки, еля бил, бура онун тябии цряк
эенишлийиня сяъдя етмяйя тяшриф эятирибсиниз. Яксиня,

323
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ъанийя десяниз ки, тюрятдийи ъинайятин характери иля бир еля


баьлылыьы йохдур, бу, садяъя, мянфур ъямиййятдяки
мцяййян вязиййятдян тюряйиб, билсяниз неъя миннятдар
оларды сизя? Бизим мцдафия чыхышымызда сиз мящз бу
мягамлардан бящс етдикдя, еля бил, ону эюзляйирмиш
кими, мцттящим щюкмян аьламалыдыр. Ахы анаданэялмя,
йяни фитри доьрулугда, йахуд аьыллы олмагда бир ашыры
мязиййят-филан йохдур. Ъинайят, тутаг ки, шяраит, вязиййят
вя бу кими факторлардан дейил, даща чох, ону тюрядян
инсанын мянфур тябиятиндян эцъ алараг баш верибся, она
эюря мясулиййят, шцбщясиз ки, артыб-азалмыр. Анъаг бу
фырылдагчылар яфв, йяни мясулиййятдян азад олунма тяляб
едирляр вя бу щяйасыз ниййятин эерчякляшмясиндян йана
эащ юз тябиятляриня, эащ да йцнэцлляшдириъи щалларын олма-
сына истинад едирляр. Ясас одур ки, бу адамлары эцнащсыз
елан етсинляр, анаданэялмя хейирхащлыгларынын цстцня
кюлэя дцшмясин, ялляриндян чыхан дящшятли хятаны ися
гязавц-гядярин, ня билим, тясадцфи бядбяхт щадисялярин
айаьына йазсынлар, тяки мящкямя залындан чыхыб азад-
лыьа говушсунлар. Мащиййят етибариля юзцнц инсанлара
севдирмяк вя тябиятиндя елядийин ямяля эюря дайаг
нюгтясини тапмаг билдийиниз гядяр дя асан дейилдир.
Нийя? Щеч бу барядя дцшцндцнцзмц? Вар-дювлят щаки-
миййят демякдир, доьрудурму? Анъаг бурада мяся-
лянин башга бир йюнц мараг доьурур: вар-дювлят сизи мящ-
кямя залындан чюля чыхарыр, метро гатарларыны эюзляйян
гара ъамаатдан айырыр, никели пар-пар йанан автомобил
баьышлайыр, сизи чох эениш, диггятля горунан паркларда,
йатаглы вагонларда вя пароходларын лцкс кайутларында
щамыдан тяърид едир. Вар-дювлят, язиз дост, щяля ъанинин
бяраяти дейилдир, анъаг шярти ъяза кясмя, йахуд иъласын
тяхиря салынмасы имканлары да вар вя бу щеч дя пис дейил.
Ян ясасы одур ки, сиздян: “Эялин там ачыг данышаг”,
— дейя хащиш еляйян, анд ичиб-аман диляйян достларыны-
за инанмайын. Онлар, садяъя, она архайындырлар ки, ня

324
×ÞÊÖØ

елясяниз дя, щеч ня эизлядя билмязсиниз. Мяэяр тякъя


сямимиййятми достлуьун мейарыдыр? Няйин бащасына
олурса олсун, щягигяти бярпа етмяк ъящди щеч няйи
баьышламайан вя щеч няйин гаршысында дуруш эятиря бил-
мядийи ещтирасдыр. Буна щятта гцсур да демяк олар, чох
надир щалларда бу дяряъядя ифрат щягигятсевярлик мей-
дана эялир, бялкя дя, даща чох, егоизмдир. Демяк,
беля, дедийим вязиййятя дцшсяниз, о гядяр дя фикирляш-
мяйин: доьру данышаъаьыныза анд ичин вя утанмадан,
виъдан язабы чякмядян йалан данышын. Белядя достла-
рынызын арзусуну йериня йетирмиш вя бир даща онлара
сядагятинизи сцбут етмиш оларсыныз.
Бу, мцбащисясиз бир щягигятдир ки, адятян, биздян
йахшы олан инсанлара инанмырыг. Даща доьрусу, онларын
эязиб-долашдыглары даирядян гачырыг. Даща чох о адам-
ларын ятяйиндя намаз гылмаьа гачырыг ки, там бизя охша-
йырлар вя даща чох зяиф ъящятляри иля. Ня олур-олсун, ислащ
едилмирик, юзцмцзля баьлы щеч заман тянгиди гейдляря
ачыг олмуруг: бунун цчцн бир няфяр лазымдыр ки, иряли
чыхыб бцтцн гцсурларымызы цзцмцзя чырпсын. Истяйимиз
одур ки, щяр кяс бизя мярщямятля йанашсын вя белялик-
ля, бизя рущ версин. Цмумиййятля, ейни заманда щям
мцгяссир олмаг истямирик, щям дя гцсурлардан арын-
маьа ъящд эюстярмирик. Ачын бахын цряйимизя. Эюрцн
ня гядяр синизм зоьлары эюйяриб галхыр. Анъаг орада
ня хейирин, ня дя шярин эцъц вар. Дантени охумусу-
нузму? Елями? Аман Аллащ, юзцн сахла! Демяк, бу
мясялялярин Дантедя неъя гойулдуьундан хябяриниз
вар. Онун мцлащизяляриня эюря, мялякляр Аллащла Шей-
тан арасындакы ядавятдя нейтрал мювге тутублар. Буна
эюря дя онларын йерини юз ъящянняминин гапы кандарын-
да, йяни вестибцлдя салыр. Достум, сянинля мян еля ора-
дайыг — вестибцлдя.
Дюзцммц? Ялбяття, дцз дейирсиниз. Тямкинли олуб
дюзмяк вя мящшяр эцнцнц эюзлямяк лазымдыр. Анъаг

325
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

бядбяхтликдян, вахтымыз йохдур, тялясирик. Еля тялясирик


ки, эцнлярин бир эцнц тювбя щакими олдум. Анъаг щяр
шейдян юнъя мян цстцнц ачдыьым фактлары ардыъыл шякил-
дя шярщ етмяли вя мцасирляримин ришхянди иля баьлы
мясяляни йолуна гоймалы идим. Анъаг щямин ахшам, о
заман ки мяни ъаваб вермяйя чаьырдылар, доьрудан да,
ъаваб вермяли идим, ян азы, ону ахтарыб тапмаьа ъящд
етмялийдим. Бу щеч дя асан олмады. Узун мцддят
дцшцнмядян нялярся елядим. Анъаг бу кясилмяйян
кишнярти — инсанларын истещзалы эцлцш сясляри мяни мяъ-
бур еляди ки, ичими сандыг кими чюля тюкцм вя ямин олум
ки, щеч сян дейян садя адам дейилмишям. Сиз эцл-
мцрсцнцз, додаьыныз гачмыр, демяк, щягигят бизим
билдийимиз примитив шейляр дейил. О щягигятляри елемен-
тар, йяни примитив сайырлар ки, инсан онлары ян сонунъу
эюрцр вя кяшф едир.
Анъаг щяр щалда, юз-юзцмц узун мцддят арайыб-
юйряндикдян сонра инсан тябиятиндяки чох дяринляря
ишляйян икицзлцлцйцн шащиди олдум. Йаддашымын бир гатына
кцлцнэ вурмагла анладым ки, ъиддилик мяня сечилмякдя,
садялик гялябя чалмагда, хейирхащлыгса инсанлары ясарят-
дя сахламагда йардым едиб; мясялян, щеч заман ад
эцнц мцнасибятиля мяни тябрик етмядикляриндян шика-
йятчи олмамышам, бюйцк дярддир, кимся бу бюйцк вя
зырылты тарихи унудуб. Таныш-билиш бу ъиддилийимдян тяяъ-
ъцблянмиш вя щейран галмышлар. Анъаг онун ясл сябя-
би еля онун юз ичиндя эизлядилибмиш: истярдим ки, щяр ики-
синин йадындан чыхым. Истярдим ки, юзцмц инъидилмиш
адам йериня гойум. Ялбяття, йахшы хатырладыьым о мяш-
щур, йахуд бяднам тарихя бир нечя эцн галмыш артыг
ещтийатымы тутмушдум, еля едирдим, даща доьрусу,
етмирдим ки, кянар адамлар бу тарихля баьлы нядянся шцб-
щялянсин, анъаг инанырдым ки, о, кимсянин йадына дцшмя-
йяъяк. Бунунла юзцмя тянщалыьымы сцбут едир вя юзцмц
аъылы-ширинли гцссянин дальалары арасына атырдым.

326
×ÞÊÖØ

Бир сюзля, алтындан хятт чякилян мязиййятлярим, сюзцн


ачыьы, о гядяр дя ъялбедиъи дейилди. Доьрусу, мялум
контекстдя мяним гцсурларым бязян еля мязиййятляри-
мя чеврилирди. Бязян щяйатымын гаранлыг тяряфлярини эиз-
лядирдим, анъаг бу эизлилик мяня сакит эюрцнцш бяхш
едирди; кянар адамларын эюзцндя бу, хейирхащ бир инса-
нын гцруру кими эюрцнцрдц, лагейдлийим сайясиндя цря-
йимдя юзцм цчцн мящяббят тонгалы йандырырдым вя
щамынын “хейирхащ” адландырдыьы щярякятляримдя, даща
чох, егоизмим рол ойнайырды. Еля бунун цзяриндя дайа-
нырам — щяддян артыг бюйцк симметрийа инандырыъылыьа
хялял эятирир. Ислащедилмяз шящвятпярястя чеврилмишдим
вя буна эюря дя артыг ня биръя стякан шярабдан, ня дя
аьлымы башымдан алан гадынлардан имтина едя билирдим.
Йарадыъы вя енержили бир адам кими танынсам да, ясас
мязиййятим йалан иди — ешг йаланлары. Вар сясимля яда-
лятли олмаьымы алямя ъар чякирдим, анъаг факт будур ки,
кими севирдимся, сону хяйанятля битирди. Шцбщясиз ки,
ешг аляминдяки йалан-палан, ян ясасы ися ялимдян чыхан
хяйанятляр пешя щяйатыма, пешя боръуму йериня йетир-
мяйя мане олмурду. Ящликеф олсам да, эеъя-эцндцз
чалышырдым: щеч заман йахынларымдан йардым ялими чяк-
мирдим, чцнки бунда тясялли тапырдым. Анъаг бу ачыг-
айдын щягигятляри юзцм цчцн ня гядяр тякрар етсям
дя, бунлар мяня гисмян, юзц дя йаланчы тясялли верирди.
Щачанса сящярляр эцзэцнцн габаьына кечир, юзцмц
виъданын тялябкар вя ъидди мцщакимясиня тяслим едир-
дим вя беля бир гянаятя эялирдим ки, эцнащымын йекя-
си инсанлара нифрятимдядир. Даща чох йад адамлара ял
узадан инсанлара нифрят едирдим. Нязакят вя инъяликля,
цряйимин йандыьыны щяйяъанлы давраныш вя ясябиляш-
мякля ифадя едяряк мащиййятъя щяр эцн тясадцфян раст-
лашдыьым шяхслярин цзцня тцпцрцрдцм.
Бяс эюрясян, бунун еля бир бяраяти вармы? Ачыьыны
десяк, вар, анъаг о гядяр мянасыздыр ки, истинад етмяк

327
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ар эялир мяня. Анъаг ня олурса олсун, факт кими мювъуд-


дур. Щеч заман сонадяк инанмамышам ки, инсан щяйа-
тыны долдуран иш-эцъ няся ъидди бир шей олсун. Бу “ъид-
ди” дейилян шейин, яслиндя, ня олдуьуну билмирдим, анъ-
аг бюйцр-башымда ъяряйан едян щадисяляря дя, олса-
олса, ойун кими бахырдым — бязян мараглы, бязян ъан-
сыхыъы, бязян дя еля-беля... мянасыз. Дцздцр, бязи ъящд
вя бахышлары индийя гядяр анлайа билмямишям; мяся-
лян, пул-парайа эюря щяйатына гясд едян гярибя инсан-
лара щямишя тяяъъцб, щятта шцбщя иля бахмышам; фикир
верин, яввялки вязиййятдян ясяр-яламят галмадыьына
эюря эюзляри щядягядян чыхмыш, йахуд аиляляринин рифа-
щы наминя чох ъидди эюркям алараг юзлярини фяда етмиш-
ляр. Мяним цчцн бир балаъа анлашыглы олан ися бир дяфя
сигарети тярэитмяк гярарына эялян вя бунун цчцн дя
цряйиндя тяпяри олан достумун ниййяти иди. Бир дяфя
сящярчаьы гязетлярдян бирини чевирди, щидроэен бомба-
сынын илк дяфя партладылмасындан бящс едян йазыны гача-
раг охуду, бу партлайышын щансы нятиъяляр доьураъаьыны
юйряниб айаьыны гачараг тутду, сигарет кюшкцня гачды.
Ялбяття, бязян юзцмц еля эюстярирдим ки, эуйа,
щяйата ъидди йанашырам. Анъаг тезликля юзцм цчцн
айдынлашдырдым ки, бу ъиддиликдя бир еля мяна йохдур.
Беляликля, юз ролуму ойнамагда давам етдим, эцъцм
чатдыгъа юзцмц йарадыъы, вятяндашлыг боръуна ъидди
йанашан, зящмяткеш, бир сюзля, нцмуняви шяхс кими
эюстярмяйя чалышдым... Бурада дайанырам. Артыг, йягин,
баша дцшдцнцз ки, щолландлара бянзяйирдим: мянимля
йанашы дурсалар да, еля бил, щеч йохдурлар, йахуд йох
кимидирляр, еля мяним кими — мящз щяйатда кифайят
гядяр бюйцк йер тутдуьум мягамларда йоха чыхма-
ьым варды. Йалныз идманла мяшьул оланда вя щярби хид-
мят илляриндя — йалныз юз кефимизин хятриня алайда щан-
сыса пйеси сящняйя гойдуьумуз заман там сямими
ола билирдим. Бу вя диэяр щалларда ойун вардыса, гайда-

328
×ÞÊÖØ

лары да варды, бу гайдалар ъидди олмаса да, еля яйлянъя


хятриня онлары мяъбури щесаб едирдик. Индинин юзцндя
дя базар эцнц матчы кечирилян аьзына гядяр долмуш,
адамдан партлайан мейданча вя црякдян севдийим
театр дцнйада йеэаня йерлярдир ки, орада юзцмц гяти
эцнащкар щисс елямирям.
Анъаг сющбят мящяббятдян, юлцмдян, касыб инсан-
ларын мяваъибиндян эедяндя беля бир мювгейи ким
гануни щесаб едя биляр ки? Бяс мян ня елямяли идим?
Изолданын мящяббятини яввялляр йалныз романларда,
йахуд сящнядя тясяввцр едя билярдим. Бу йолда юлцб-
эедянляря рола эирмиш актйор кими бахырдым. Касыб мцш-
тяриляримин репликалары, еля бил ки, ейни ссенаридян гайнаг-
ланырды. Будур, инсанлар арасында йашайараг онларын
марагларыны бюлцшмядян бойнума дцшян ющдяликлярин
ъиддилийиня юзцмц инандыра билмирдим. Нязакят хятриня
пешямдян иряли эялян, гощумлуг вя вятяндашлыг бор-
ъумла баьлы тялябляря ямял етмяйя чалышырдым, анъаг
буну еля даьыныг вя системсиз едирдим ки, сонда щяр
шей мящв олду. Икицзлцлцк ишаряси алтында йашайырдым вя
мяним ян ящямиййятли щярякятлярим чох вахт дцшц-
нцлмямиш аддымлар иди. Бялкя, еля буна эюря бир даща
бцтцн сяфещликлярими юзцмя баьышлайа билмирдим, щал-
буки бцтцн амансызлыьымла щяр бир щцъейрямля щисс
етдийим вя щяр ан мяни чыхыш йолу тапмаьа итяляйян
виъданымын вя ятрафымын мящкямясиня гаршыйдым.
Мцяййян заман ярзиндя юмрцм еля яввялки рит-
мийля, щеч ня баш вермямиш кими ахырды; еля ейни релс-
ляр цзяриндя сцрцшмяйиндя иди. Еля бил, гясдян ятрафым-
да сяслянян мядщиййялярин кцйц эетдикъя артырды. Бяд-
бяхтлик дя еля бурадан эялирди. Йадыныздадырмы? “Щяр
кяс сизи тярифляйяндя билин ки, башыныз дярддядир”. Гызыл
кими сюзлярдир, дейилми? Башыма дярд эялди. Мцщяррик
бирдян шылтаглыг еляди, щансы сябябдянся автомобил
дайанды, “юлдцр, эетмярям” деди, санки.

329
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Еля бу дям ади, су кими ахыб эедян щяйатыма юлцм


дуйьусу тяшриф эятирди. Сонума ня гядяр галдыьыны
щесаблайырдым. Мян йашда дцнйасыны дяйишян инсанлары
хатырламаьа чалышдым. Бойнума дцшян ющдялийи йериня
йетиря билмяйяъяйим щаггында фикир мяни инъитмяйя
башлады. Щансы вязифяни? Юзцм дя билмирдим. Ачыьыны
десям, индийя гядяр йериня йетирдиклярими давам етдир-
мяйя дяйярдими? Анъаг мясяля щеч бунда да дейил-
ди. Щягигятдя гярибя бир горху йахамдан йапышыб ял
чякмирди: бяс онда бцтцн йалан вя ъяфянэ щярякятляри-
ми етираф етмямиш юлсям, неъя? Йох, эцнц-эцня сат-
мамыш етираф етмяк лазымдыр, шцбщясиз ки, Аллаща вя
онун хидмятчиляринин бириня дейил. Билирсиниз ки, инсан
кими бу фикирлярдян йцксякдя дайанырдым. Йох, садяъя,
инсанлара, мясялян, достларымын бириня, йахуд севдийим
гадына етирафда булунмаг эяряк иди. Азындан йаланлар-
дан бирини эизлятмиш олсам, инсанын юлцмцйля о, ябяди
эизлиндя галаъагды. Щеч кяс щеч заман щягигяти бил-
мяйяъякди, чцнки ону билян тяк бир инсан артыг юлцб,
ябяди йухуйа эедиб, сиррини дя юзцйля апарыб. Щягигя-
тин бу шякилдя, йяни эерийя дюнцшсцз мящв олмасы фикри-
ми гарышдырарды. Яввялляр щягигятин бу шякилдя юлмяси,
бялкя дя, цряйими ачар, мяня ляззят верярди. Бцтцн
дцнйанын баш сындырыб юйрянмяк истядийи шейи биръя
мяним билмяйим билсяниз мяни неъя севиндирир, чцнки
цч юлкянин полисинин эеъябяэцндцз ахтардыьы шей ичим-
дя эизляниб. Анъаг о заманлар цряк ращатлыьынын ресеп-
тини билмирдим вя сюзцн дцзц, язаб чякирдим.
Шцбщясиз ки, бу дямлярдя юзцмц щяр шейдян гору-
йурдум. Башыма хейир — бир инсанын дедийи йалан вя бир
чох инсан няслинин тарихи вя ясрлярин океанында дамла
кими итмиш щансыса йаланын цзяриня щягигят ишыьы салмаг!
Юз-юзцмя дейирдим ки, бцтцн йюн вя тяряфлярдян дцшцн-
мяли олсаг, шащидинин йалныз мян олдуьум физики юлцм
артыг бцтцн эцнащларын баьышланмасыны тямин едян кифа-

330
×ÞÊÖØ

йят гядяр аьыр ъязадыр ки вар! Инсан юлцмгабаьы щисс


етдийи язабларын бащасына хилас олур (йяни гяти йох олмаг
щаггыны газаныр). Анъаг аьыр, эетдикъя мцряккябляшян
вя тялх олан ящвалым дцзялмирди, юлцм фикри мяни аддым-
бааддым изляйирди: онунла йухуйа эедир, онунла ойа-
нырдым вя ятрафдакы инсанларын мядщиййяси мяним цчцн
эетдикъя даща дюзцлмяз олурду. Мяня еля эялирди ки,
онларла бярабяр щачанса дедийим йалан да бюйцйцр,
яндазясиз щала эялир вя артыг онунла баъара билмирям.
Еля бир эцн эялди ки, буна даща дюзмяк мцмкцн
олмады. Илк реаксийам гатма-гарышыг иди. Йаланчыйамса,
буну ачыб щамынын эюзц гаршысында эюстярмялийям,
икицзлцлцк маскасыны ъырыб бцтцн сяфещлярин сифятиня чырп-
малыйам. Онлар буну сезмямиш маска сифятляриндя
ойнамалыдыр. Демяк, беля, щягигят мяни тякбятяк
дюйцшя чаьырырса, дюйцшя щазыр олмалыйам. Ришхяндлярин
сырасыны бичиб-доьрамаг цчцн цмуми маскарад ичиндя
юзцм-юзцмц биабыр етмялийям. Бир сюзля, мящкямяни
кясмяк лазымдыр. Ришхянд еляйянляри юз тяряфимя чяк-
мяли, йахуд ня гядяр эеъ дейил, юзцм онларын ъярэя-
синя гошулмалыйдым; мясялян, беля бир план тюкцрдцм
ки, бцтцн корлары итяляйиб кцчяляря саласан, дцшцнцрдцм
ки, бу ан щисс етдийим боьуг вя там эюзлянилмяз
севинъ, яслиндя, онлара щансы дяряъядя нифрят етдийим-
дян йана иди; аьлымдан кечирди ки, о кичик вя йарашыглы
автомобилин тякярини дешясян, йахуд бянна вя суваг-
чыларын чалышдыьы йердя дуруб вар сясинля чыьырасан: “Сиз,
ей лцтляр!”, сонра метро вагонларында балаъа ушагларын
гулагларынын дибини гызардасан. Бцтцн бу кими сарсаг
ишляр барядя дцшцнсям дя, яслиндя, онларын щеч бирини
етмирдим, няся буна бянзяр щярякят едирдимся дя,
тезъя унудурдум. Истянилян щалда “ядалят мящкямяси”
сюзцнцн юзц мяни гейзляндирир, юзцмдян чыхарырды. Бу
сюзц яввялляр олдуьу кими, мцдафия чыхышларымда сювг-
тябии ишлядирдим. Анъаг юзцмя ъяза олараг щамынын

331
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

эюзц гаршысында щуманизми йаманлайырдым; бяйан


едирдим ки, йахынларда манифестим чыхаъаг, бурада язи-
лян синфин маскасыны йыртыб атаъаг вя сцбут едяъяйям
ки, мящз онлар абырлы адамлара зцлм едирляр. Анъаг бир
эцн ресторанын террасында лангуст йедийим заман бир
дилянчи мяни юзцмдян чыхарды, сащиби чаьырдым, дедим
ки, бу йарамазы говун вя бюйцк мямнуниййятля бу
ишэянъя иърачысынын нитгини динлядим. “Яълафлар, щамынын
йерини дар едирсиниз, имкан вермирсиниз йашайаг, бир анлы-
ьа юзцнцзц абырлы инсанларын йериня гойун”, — рязил дилян-
чинин цстцня эцлля кими йаьан щядйан беля тамамлан-
ды. Бундан сонра растыма чыхан щяр кяся дейирдим ки,
тяяссцф, юз характери иля мяни щейран едян щеч бир рус
мцлкядарына гаршы артыг бу давранышы эюстярмяк мцм-
кцн дейил: фикир верин, файтончуйа ямр едир ки, айаьына
йыхылыб йалваран бцтцн тящкимлилярини гамчыласын вя
щамыны ядябсизликляриня эюря ъязаландырсын.
Йери эялмишкян, бундан да дящшятли яхлагсызлыглары
хатырлайырдым: яввялъя “Полися мядщиййя”ни вя “Эилйотин
пофеозу”ну йазмаьа башладым. Ян ясасы ися юзцмц
бизим мяшщур щуманистлярин йыьышдыьы кафейя эетмяйя
мяъбур едирдим. Шющрятимин щесабына онлар, шцбщясиз
ки, мяни эцлярцзля гаршылайырдылар. Вя бир эцн бу адам-
ларын ичиндя, бир нюв, гадаьан едилмиш сюзц тяляффцз
етдим: “Аллаща шцкцр”, — дедим, йахуд садяъя, гышгыр-
дым. Бир билсяниз бизим ресторан атеистляри ня щала дцш-
дцляр, неъя гызарыб-пюртдцляр. Беля дящшятли вя намц-
насиб сюзц ешитъяк бир анлыьа силкяляндиляр, сакитъя бир-
бирини сцздцляр, сонра сяс-кцйлц, изтираблы щяйяъан
йашанды: кимся башыны эютцрцб ресторандан гачды, ким-
ся щиддятля аьзыны ачыб башыны тутду; бу мяълисдя йерин-
дя гыврылмайан йох иди, еля бил, цзляриня сойуг су чиля-
мишдиляр.
Бу чыхышымы тярбийясиз ушаг щярякятими щесаб еля-
йирсиниз? Анъаг бир дцшцнцн, бу зарафатда чох ъидди бир

332
×ÞÊÖØ

чалар да варды. Мягсядим онларын ойунларыны позмаг


иди, бундан да мцщцмц артыг мяни ъана дойдуран шан-
шющрятли, бящ-бящли имиъими беш гяпиклик етмяк иди.
“Сизин кими бир зат...” — мяня еля беляъя дейирдиляр,
мянся гязябдян сапсары олмушдум. Дяйсин тяпяляри-
ня, онларын щюрмяти дя лазым дейилди мяня, чцнки бу
щюрмят щиссиндя щягиги щеч ня йох иди вя неъя ола
билярди ки, мян юзцм она инанмыр, бел баьламырдым.
Демяк, щяр шейин — инсан мцщакимясинин вя “абырлы
ъямиййятин” илтифат етдийи щюрмятин цстцнц ъяфянэлик вя
эцлцшля юртмяк лазым иди. Мяни дюрдялли боьан бир щис-
син дышары чыхмасына йол гоймалыйдым. Бцтцн чыхышла-
рымда либас кими яйин-башымда олан о эюзял манекени
тикя-тикя доьрайыб ичиндяки рязаляти ятрафдакылара нцма-
йиш етдирмяк истяйирдим; мясялян, вякил олмаг истяйян,
тяърцбя кечмяйя эялян эянъ шяхслярля сющбяти хатырла-
йырам. Мяни аудиторийайа тягдим едян “вякилляр зцмря-
синин” башчысынын аьласыьмаз тярифляриндян юзцмц итир-
миш щалда бирдян партладым. Мяндян эюзлянилян вя щеч
бир чятинликсиз сифаришля цйцдцб-тюкдцйцм сюзляри щамы-
йа сирайят едян бир щяйяъанла тяляффцз етмяйя башла-
дым. Сонра мян бу эцнцн яййашынын мцдафия цсулу гис-
миндя няйися тювсийя етдим. Шцбщясиз ки, бу эцн бизим
инквизисийа диванханамызда тятбиг едилян тякмилляшдир-
мя методу иля дейил; бу мягамда билирсиниз дя ня едир-
ляр: мцттящимляр кцрсцсцня оьруйла ляйагятли адамы
ейни сырада отуздурурлар ки, биринъинин ъинайятини икинъи-
нин бойнуна атсынлар. Йох, сющбят ондан эедирди ки,
бурада оьруну ляйагятли адамын, конкрет нцмунядя
вякилин ъинайятинин гиймяти бащасына мцдафия едирляр.
Фикрими там айдын ифадя етмишдим.
“Тясяввцр едяк ки, мян гысганълыг зямининдя гятл
тюрядян чох щяссас бир инсаны мцдафия етмялийям. Щюр-
мятли вякилляр, юзцнцз фикирляшин, бу адамын цстцня гыш-
гырмаг, ясябиляшмяк эцнащдыр, юзцнцз эюрцрсцнцз ки,

333
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

хислятиндяки хейирхащлыг ъинси ещтирас мцгабилиндя няйя


чеврилди. Бурада мцщцм олан будур ки, бу саат мян
мцттящимляр кцрсцсцндя дейил, мяним цчцн айрылан
йердя отурмушам, щалбуки мян юмрцмдя щийляэяр
хяйанятин гурбаны олмагла ня хейирхащлыгда, ня дя
башга ъящятлярдян ондан даща ляйагятли олмамышам.
Азадлыгдайам, сизин чох ъидди вя гынайыъы бахышларыныз
алтында ярийиб-эедян мян дейилям. Ахы мян кимям?
Гцруру эцняш кими йанан бир вятяндаш, щям дя ейни
заманда шящвят ясири бир йарамаз, щирси даьлары йыхан
фирон, биринъидяряъяли авара. Щеч кяси юлдцрмямишям?
Шцбщясиз ки, йох, индийя кими йох! Анъаг олсун ки, чох
ляйагятли гадынлар мяним уъбатымдан мящв олуб
чцрцдцляр. Чох бюйцк ещтималла. Бу ишлярдян ял чякмя-
мишям ки? Билмярря! Анъаг бир она бахын — мцттящим-
ляр кцрсцсцндя отуран мцгяссир тюрятдийи ямяли бир
даща тякрарламайаъаг. Индинин юзцндя дя хатырламыр ки,
нийя беля етди, неъя гыйды...” Бу нитг мяним эянъ
щямкарларымы бир балаъа щяйяъанландырды. Анъаг бир аз
сонра юзляриня эялиб гящгящя иля эцлмяйя башладылар.
Сонра щамы сакитляшди, нитгимин нятиъя щиссясиня йети-
шяндя щамыны бялаьятля инсан ляйагятини вя онун ана
сцдц кими щалал щцгугларыны горумаьа чаьырдым. Вярдиш
мяндян эцълц чыхды.
Бцтцн бу ядябсиз чыхышларымла анъаг она наил ола бил-
дим ки, щаггымда формалашан фикриндя бир нечя адам
тяряддцд етмяйя башлады. Пярястишкарлары тярк-силащ
етмяк, ян ясасы ися юзцмцн силащы йеря гоймаьым...
алынмады. Адятян, мяня гулаг кясилян шяхслярин эюзцн-
дя эюрдцйцм тяяъъцб, онларын сцкут ичиндян бой атан,
инди — бах етираз-филан истямирям — сизин ъаныныздан тит-
рятмя кечян шейя бянзяйян пяртлийи мяня зярря гядяр
дя олса, севинъ эятирмяди. Эюрцрсцнцзмц, тягсирсиз
олмаг цчцн тякъя юзцнц дара чякмяк щяля кифайят
етмир, якс щалда халис гузу олардым. Юзцнц, билирсиниз-

334
×ÞÊÖØ

ми, хцсуси тярздя эцнащландырмаг лазымдыр, бу гайданы


ишляйиб-щазырламаьа мяня чохлу вахт лазым олду, она
йалныз онда йийяляндим ки, артыг щамы мяндян икращ
едирди. Анъаг бу вахта гядяр ятрафымда щамынын цзцндя
гярибя эцлцшляр эюрцнцб-итирди вя мяним бцтцн хаотик
ъящдлярим ону хейирхащ, демяк олар, шяфгятли нцансдан
мящрум едя билмяди — баханда цряйим сыхылыр.
Дянизин суйуна бахын. Индиъя пароход эяляъяк. Эцн
битир. Эюйярчинляря бахын, ян щцндцрдя учурлар. Бир-бири-
ня еля сых гысылыблар ки, йериндян азъа тярпяня билмяз-
сян. Эялин сусаг, беля бир гцруб, кифайят гядяр гямэин
мягамда юзцмцзя далаг. Йох? Сизи даща чох башыма
эялянлярми марагландырыр? Чох лцтфкарсыныз. Йери эялмиш-
кян, сизи, сюзцн ясл мянасында, марагландыра билярям.
Тювбя щакиминин ня демяк олдуьуну айдынлашдырмаг
цчцн сизя мян позьунлуг вя даш долу кисялярдян бящс
едярям.
Язизим, сиз сящв едирсиниз, пароход сцрятля эедир.
Анъаг Зайдерзейя эялинъя — демяк олар, юлцдцр, юлц
дяниздир. Сащил тяряф дайаздыр, думана гярг олуб, дяни-
зин щарада башлайыб, щарада сона чатдыьыны биля билмяз-
сян. Биръя нишан аьаъы да йохдур ки, щярякятин сцрятини
щисс едя билясян. Пароход цзцр, цздцкъя дя бюйцр-
башында щеч ня эюзя дяймир. Бу, бялкя, бир йухудур?
Йунан архипелагында оланда там якс дуйьулар
кечирмишдим. Цфцг хяттиндя йени-йени адалар пейда
олурду. Бу чылпаг вя дашлы адалар ятрафдакы сыра даьларла
сяманын сярщядини ъызыр, гайалы сащилляр дянизин фонунда
апайдын эюрцнцрдц. Беля йердя азмазсан: илащи, ишыг ня
гядяр бол олармыш, щамысы да нишан аьаъы мисалы. Мян-
дя еля бир тяяссцрат ойанды ки, санки, эеъя-эцндцз бил-
мядян сойуг дальаларын бириндян диэяринин аьушуна
атылырам, беляъя, бир ададан диэяриня кечирям, цстялик,
пароходумуз зяиф ирялиляся дя, щисс едирдим ки, щансы-
са гцввя ону архадан итяляйир вя бу дям дальаларын

335
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

кюпцйц вя эцлцш сясляри эюйяртяйя тюкцлцрдц. О заман-


дан бяри Йунаныстанын юзц дя ичимдя цзцр, йаддашымын
бцтцн кцнъ-буъаьы ойандыгъа-ойаныр. Будур бах, мян
дя тутулдум лиризмин дальаларына. Бялкя, ялимдян тутуб
мяни дайандырасан, достум?!
Йери эялмишкян, Йунаныстаны таныйырсынызмы? Танымыр-
сыныз? Лап йахшы! Йунаныстанда ня итимиз азыб. Ора
тямизцрякли инсанлар лазымдыр. Тясяввцр един, орада
достлар ял-яля тутуб эязирляр. Бяли, гадынлар евдя отуруб,
кишилярся — йеткин йашда, эюркямли, быьлы-саггаллы инсан-
лар — сякиляр бойу ял-гол юлчцрляр, бармагларыны достунун
бармагларына кечиряряк. Эюрясян, Шяргдя дя белядир?
Ола биляр. Анъаг бир дейин эюрцм, Парисин кцчяляриндя
ял-яля тутардыгмы? Йахшы, зарафат едирям. Биз ахы юзц-
мцзц топарлайа билирик, биз чиркин шцбщялярдян юмцр-бил-
лащ горхуруг. Йунан адаларына йан алмаздан габаг
узун мцддят йуйунмалы олдуг. Орада щава еля тямиз-
дир, орада дяниз вя инсан севинъи еля ишыглыдыр ки... Бизся...
Эял бу шезлонгларын цстцндя отураг. Думана бах,
думана! Йанылмырамса, сизя даш долу кисялярдян даны-
шаъагдым? Бяли, сябринизи басын, индиъя бунларын ня
демяк олдуьуну сизя пычылдайаъаьам. Узун мцддят
башымы-эюзцмц шилля-йумругдан горудум, ябяс йеря
цзцмя мяьрур инсан эюрцнцшц, мясумлуг ифадяси вер-
дим, анъаг эцъ гуртаранда, бцтцн ъящдляримин ябяс
олдуьуна инандыгдан сонра инсан ъямиййятиндян гур-
тулмаг гярарына эялдим. Йох, щеч бир инсан йашамайан
ада ахтарышына чыхмадым: белясини инди ахтарсан да, тапа
билмязсян. Садяъя, гадынлара сыьындым. Демяк артыг-
дыр, билирсиниз ки, онлар ичимиздяки зяиф ъящятляри мцщаки-
мя етмирляр, садяъя, эцъцмцзц азалтмаьа ъящд эюс-
тярирляр, бизи тярк-силащ етмяк истяйирляр. Гадын фатещин
дейил, ъанинин мцкафатыдыр. Онун цчцн гадын кюрпцдцр,
сакит лимандыр; ъани йатагда йахаланыр гадынлар тяряфин-
дян. Гадын! Йер цзцнцн ъяннятиндян пайымыза бундан

336
×ÞÊÖØ

башга щеч ня дцшмцр, дейилми? Юзцмц там итирмиш щал-


да бу кюрпцйя йетишдим. Анъаг инди дилим лал, башым
ашаьы, кялмя кясмирям. Дцздцр, бир балаъа рол ойна-
дым, нейляйим, адяткярдяйям, анъаг яввялки сянят-
карлыьым галмайыб. Етираф етмякдян чякинсям дя (белядя,
Аллащ сахласын, натиглийин тутаъаг!), сящв елямирямся,
мящз щямин мягамда ясл мящяббят аъысы чякдим.
Щяйасызлыгдыр, дейилми? Истянилян щалда гцсся мяни
йыхаъаг; цряйимдян гярибя щиссляр кечир, юзцмдян асылы
олмайараг кюврялирям, билмирям, бялкя, щеч юзцмдян
асылы олмадан цзяримя ющдяликляр эютцрцрям. Севмяк,
севилмяк ещтийаъы йаранды, буна эюря дя тяхяййцлцмдя
ъанландырдым ки, эуйа, артыг кимся мяни дялиъясиня
севир. Башга сюзля, сяфещ олуб эетмишдим.
Ня гядяр тяърцбяли олсам да, индийя гядяр дя
щямишя гачдыьым суал вериляндя чох надир щалларда
юзцмц итирмирдим: “Севирсянми мяни?” Шцбщясиз, билир-
синиз ки, бу кими вязиййятлярдя инсан щансы ъавабы веря
биляр. “Бяс сян?” Десям ки “севирям”, демяк, ясл щисс-
лярими алдатмыш олурам. Йох, яэяр ъясарят едиб “йох”
десям, агибятин неъя олаъаьындан Аллащ сахласын, цзцмя
нифрятля бахыб чыхыб эедяр, мянся дярддян цзцлярям.
Цряйими сакитляшдирмяк истядийим дуйьу ня гядяр чох
тящлцкя иля тящдид едилирдися, тяряф-мцгабилимдян бу
щисси щамынын аъыьына даща чох алыб гопартмаг истяйир-
дим. Эетдикъя там айдын, икили йозума йер галмайан
мягама йетишир вя цряйимдян даща дярин щиссляри сярэи-
лямяйи тяляб едирдим. Беля олдугда цздян дящшятли
дяряъядя ъазибядар сарсаг бир гызын ешгиндя йаланчы
ещтирасла алышыб-йанмаьа башладым. Бу гыз еротик няшр-
ляри вярягляйир, юзцня баб мяслящятлярин далынъа ъумур,
синифсиз ъямиййятин зирвясиндя гярар тутан интеллектуалын
мящяббятиндян гяти инамла данышырды. Сиз ушаг дейилси-
низ, бу ъцр инамын щарадан ъцъярдийини билмямиш олмаз-
сыныз. Мян дя мящяббят щаггында данышмаьа ъящд

337
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

етдим вя нящайят, илк олараг юзцмц инандыра билдим ки,


эуйа, кимися дялиъясиня севирям. Сюзцн ачыьы, беля бир
инамла о вахта гядяр йашадым ки, бах о сяфещ гыз эялиб
чыхды гаршыма. Йягинляшдирдим ки, гялб мясяляляриндя
ихтисаслашан мцяллифляр она севэидян сюз ачмаг габилий-
йятини ашылайыблар, анъаг тяърцбя... демяк олар ки, йох-
дур. Бах беля бир тяглидчи иля севишмяли олдум, йатан-
да... иланла бир йастыьа баш гоймалы олдум. Белядя
китабларда щаггында боллуъа данышылан, щяйатым бойу
биръя дяфя дя растлашмадыьым севэини башга гадынларда
ахтармалы олдум.
Анъаг хцсуси ещтирассыз-филансыз ахтарырдым. Ахы отуз
илдян чох иди юзцмдян башга щеч кяси севмямишдим.
Артыг дяринляря кюк салан бир щиссдян айрылмаг асандыр?
Мян дя кющня бир киши кими ондан айрылмадым, бязи
тясадцфи щалларда ещтираслы мящяббяти щисс етмяк ъящ-
диндя дя булундум. Вердийим вядлярин сырасыны сыхлаш-
дырдым, ейни заманда бир нечясиня вурулдум, ары кими
чичякдян-чичяйя гондум; олурду ки, ейни заманда бир
нечяси иля вядяляширдим. Бу тясадцфдя, гайьысыз, лагейд
олдуьум вахтларла мцгайисядя ня гядяр дярд-сярим
варды, гадынларын цстцня йцкляйирдим. Бир тясяввцр един,
мяним сяфещ тутугушум цмидсиз вязиййятиндя аълыгла
щяйатына сон гоймаг фикриня дцшдц. Хошбяхтликдян, бу
ъяфакеш гыза юзцмц вахтында йетиря билдим вя о вахта
гядяр она цряк-диряк вердим ки, севиб-язизлядийи щяф-
тялик журналдан сораьыны алдыьы мцщяндис Бали адаларыны
эязиб-долашдыгдан сонра эери гайытды. Истянилян щалда,
неъя дейярляр, севинъдян эюйцн йеддинъи гатына галх-
мадым, щеч эцнащларым да баьышланмады, яксиня,
эцнащ йцкц даща да аьырлашды. Бундан сонра мящяббят
дейилян шейя гаршы цряйимдя еля дярин нифрят баш гал-
дырды ки, узун мцддят дишлярими гыъыртмадан “Гызылэцл-
ляр арасында кечян юмцр”, йахуд “Мящяббят вя Изолда-
нын юлцмц”нц динляйя билмирдим. Эцъцм чатдыгъа

338
×ÞÊÖØ

гадынлардан гачмаьа башладым. Гярара эялдим ки,


тямиз щяйат йашайым. Онларла достлуьум мяня юмрцн
сонуна гядяр чякмяйя дярд вермишди, бясдир даща,
йорулдум. Ойунлардан да ял чякмяли олдум. Анъаг
црякдяки мин ъцр мейлин вя шювгцн дя дашыны атанда
эюрдцм ки, щяйатым ъящяннямя чеврилир, дарыхмагдан
чярляйирям; бяли, йягин ки, онлар да мянимля оланда
дарыхырмышлар. Ня бюйцк ойунлар олду, ня дя театр —
цздя олан чылпаг щягигятдян башга щеч ня эюзя дяй-
мяди. Ким дейибся, доьру дейиб, бу — юлцмдян бетяр
тянщалыгдыр.
Мящяббят вя мяняви тямизликдян ъана дойараг,
нящайят, гярара алдым ки, ещтийатда яхлагсызлыг дурур —
бу, яслиндя, мцкяммял шякилдя мящяббяти явяз едир;
башладынмы, инсанларын иронийалы эцлцшцня сон гойулур,
щяр йеря сцкут щаким кясилир, ян ясасы ися юлцмсцзлцк
бяхш едир. Бир аз сярхош олдунму, йяни думанлы олса
да, аьлын башындадырса, эеъяляр ики фащишянин арасында
узаныбсан, цряйиндяки щясрят вя мющнятин там ахырына
чыхыбсан вя ян дящшятлиси будур ки, бу гящятлик дя сяни
инъитмир, билирсинизми, артыг бу эцндян бяри, еля бялкя,
сабащ да бцтцн щяйатын сопсойуг мцщакимяляр ичиндя
кечяъяк вя бунунла да бцтцн язаб-язиййятин кечмишдя
дашлашаъаг. Мялум мянада о заман ешшяк кими поз-
ьунлуг ичиндя батмыш, анъаг биръя эцн дя олса, юлцм-
сцзлцкдян ял чякмямишдим. Бцтцн бунлар мяним хис-
лятимдя иди вя щям дя юзцмя бюйцк мящяббятимдян
иряли эялирди, бу барядя артыг сизя бящс етмишям. Бяли,
эцн кими билирдим ки, юлцмсцзлцк щясряти мяни йанды-
рыб-йахыр. Юзцмцн дялисиня чеврилмишдим вя эюрцнцр,
бу диванялийин лял-ъаващири олан мящяббятин ябяди йаша-
масыны истяйирдим. Анъаг бир балаъа айыг вязиййятдя
юзцнц ийнянин уъу бойда таныдыьындан юлцмсцзлцйцн
щансыса чиркин вя шящвят юлцсц бир меймуна верилмясиня
зярря гядяр дя ясас эюрмцрсян вя буна уйьун олараг

339
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

сян артыг юлцмсцзлцйцн суррогатыны ахтарыб тапмалысан.


Буна эюря дя мян ябяди щяйатын щясрятини чякирдим,
фащишялярля йатырдым вя эеъяляр ичдикъя ичирдим. Сящяр-
ляр аьзымда аъы бир дад оларды, бцтцн юляри варлыгларда
беля олур. Анъаг узун мцддят эюйлярдя сцздцм. Артыг
няйи етираф едяъяйими дя билмирдим, щяля дя бязи эеъя-
ляри риггятля хатырлайырам: щансыса шцбщяли мейханайа
айаг ачдыгда, орада додаьындакы тябяссцмдян мяня
пай верян ряггасяни эюзляйяндя, хатиримдядир, бир дяфя
онун цстцндя щансыса ловьа кцчцйцн бири иля дя далаш-
мышдым. Щяр эеъя барын пиштахтасы юнцндя, гызылы-гыр-
мызы ишыгларла бязядилмиш цстц кцл долу бу зярбафталы йер-
дя бошбоьазлыг едирдим, йармаркадакы диш щякими кими
эопа басырдым, ичдикъя ичирдим. Эцнцн доьмасыны эюз-
ляйяряк шащзадямин йатаьына узанырдым, о, дярщал юпцш-
лярдян бищуш олур вя анидян йатырды. Беляъя, шющрятин
шяфягляриндян йапышыб эюйляря учурдум.
Алкогол вя гадынлар, етираф едирям ки, неъя дейяр-
ляр, адыма лайиг тяскинлик эятирирди. Язиз достум, бу сир-
ри сяня ачырам, анъаг ондан истифадя етмяк истяйяндя
горхма. Онда юзцн инанаъагсан ки, ясл позьунлуг
халис хиласкардыр, чцнки сянин цзяриня щеч бир ющдялик
гоймур. Еля бир вязиййят йараныр ки, юз щаггында чох
шейи юйрянирсян, еля буна эюря дя йалныз юзцня аловлу
ешгля ашиг оланлар даща чох позьунлуг едирляр. Позьун-
луг эяляъяйи вя кечмиши олмайан ъянэялликдир, ян
цмдяси ися вядсиз вя ъязасызлыг мяканы. Онун цчцн
тяйин едилян йер дцнйадан эюрцнмяз бир хятля айрылыб.
Бура дахил оланда горхуну вя цмиди бир йана ат эетсин.
Орада данышмаг бир еля юням кясб етмир, няйя эюря
эялдийини ися сюз демядян дя ала билярсян, бязян ися
лап пулсуз да. Ащ, иъазя верин, адсыз вя унудулмуш
гадынларын шяряфиня бир-ики кялмя дейим. Инди йаддашымы
гурдалайанда о гадынларын адына цряйимдя дярин щюр-
мят ъцъярир.

340
×ÞÊÖØ

Щяр щалда, гцссядян гуртулмаьын бу кими васитя-


ляриндян дайанмадан, дурмадан истифадя едирдим.
Мяни щятта бир эцн хцсуси, неъя дейярляр, зинакарлар
цчцн нязярдя тутулан мещманханада эюрян олмушду,
бурада мян бир аз йашлы фащишя вя адлы-санлы ъямиййят-
дян чыхан эянъ гызла йашайырдым. Биринъи иля садиг ъян-
эавяр ролуну ойнайырдым, икинъисиня ися реал эерчяклийин
бязи сирлярини етибар едирдим. Бядбяхтликдян, фащишя хис-
ляти етибариля ифрат лцтфкар иди: даща сонра о, сящифяляриндя
мцасир ъямиййятин проблемлярини галдыран щансыса кился
журналы цчцн хатирялярини йазмаьы бойун олду. Эянъ гыз
ися йцйянсиз ещтирасларыны рам етмяк вя гцсурсуз
мязиййятляринин ачылмасы цчцн юзцня йер тапмаг арзу-
су иля яря эетди. Синямя дюйцб юзцмц тярифляйя биля-
рям, бу заман цстцня тез-тез ифтира атылан щансыса киши
корпорасийасы мяни бярабярщцгуглу цзв кими гябул
етди. Бу барядя факты еля-беля, йери дцшмцшкян нязяри-
низя чатдырмаг истядим. Сизин дя билдийиниз кими, щятта
ян аьыллы инсанлар да гоншусундан бир шцшя артыг араг
ичмяйи иля гцррялянирляр. Эюрцнцр, беля бир мцнасиб вя
хош мяълислярдя кюнцл ращатлыьы тапа билмиш, ян ясасы ися
язаблардан бирйоллуг гуртулмушдум. Буна ким янэял
ола билярди ки, ялбяття, юзцмдян башга. Гяфилдян гара-
ъийяримдян аьры гопду, цстялик, йорьунлуг цстцмя
чюкдц, гяфил йыхылан бина кими; индинин юзцндя дя ъаным-
дан чыхмыр ки чыхмыр. Бах бир, “юлцмсцзлцк ойунуну”
ойнайырсан вя бир нечя щяфтядян сонра эцъля айаг цстя
дайана билирсян вя сабаща гядяр йашайыб-йашамайаъа-
ьыны щеч кясдиря билмирсян.
Эеъя шцъаятляримдян имтина етдикдя щяйат нисбятян
аз язабвериъи олду вя бу тяърцбянин йеэаня файдасы еля
бунда иди. Ъисмими юля-юля ардынъа сцрцйян йорьунлуг
цряйими нештяр кими дялиб кечян бир чох ийнянин уъуну
коршалтды. Ифрат олан щяр шей щяйат ешгини азалдыр, йяни
юз нювбясиндя, чякдийин язабын йцкцнц дя азалдыр.

341
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Ачыг-айдын биабырчылыьы бир тяряфя гойсаг, позьунлуг-


да, яслиндя, азьын бир шей йохдур. Бу, садяъя, узун бир
йухудур. Бялкя дя, билирсиниз, гысганълыгдан язиййят
чякян инсанлар цчцн, артыг бир дяфя хяйанят етмиш гадын-
ларла йатмагдыр. Эюрцнцр, онлар бир дяфя дя щямин лялин
мящз онлара аид олдуьуна ямин олмаг истяйирляр. Яслин-
дя, щясрят чякдикляри сащиблик дуйьусудур ки, бир дяфя
йатыб-дурдугдан сонра о да зяифляйир. Ъисим вя бядян-
ля баьлы гысганълыг, садяъя, тяхяййцлцн вя инсанын юзц
щаггында эялдийи нятиъянин мящсулудур. Рягибин айа-
ьына мящз еля мурдар дцшцнъяляри йазырлар ки, охшар
вязиййятдя юзляри беля дцшцнярдиляр. Хошбяхтликдян,
ляззятин артыглыьындан тяхяййцл дя еля онун юзц барядя
ряйи гядяр тяняззцля уьрайыр. Гысганълыг язаблары ъяса-
рятля бирликдя сюнцр вя еля онун гядяр узун мцддят
йухуйа эедир. Еля ейни сябябляря эюря эянъляр илк ешг
мяшгляриндян сонра метафизик щяйяъанлардан гуртулса-
лар да, хцсуси олараг гануни чярчивяйя салынмыш никащ
да ъясарят вя ихтирачылыг истедадынын мязарына дюнцр.
Бяли, язиз дост, буржуа никащы бизим юлкяйя чякяляклярля
эялди вя тезликля ону юлцм диварына диряйяъякдир.
Мясяляни шиширтмирям ки? Яксиня, мясялядян узаг-
лашырам, дейясян. Садяъя, бир нечя айлыг позьунлуг
ойунларындан неъя файдаландыьымы диля эятирмяк истя-
йирдим. Санки, думан ичиндя йашайырдым, бурада ардым-
ъа чапараг эялян эцлцш еля кцт сяслянирди ки, ахырда щеч
сяси эялмяди, хырп кясилди. Гялбимдя бир еля йер тутан
лагейдлийин гаршысында артыг щеч бир манея йох иди, скле-
розса эетдикъя дяринляширди. Щяйяъанлара сон! Ящвалым
нормал, гайдасында иди, даща доьрусу, онун юзцндян
ясяр-яламят йох иди. Вахтиля вярямя тутулан аьъийярля-
рим щярдян гуруйурду вя йаваш-йаваш онларын хошбяхт
сащиби тянэняфясликдян юлцрдц. Беляликля, тапдыьым шяфа-
дан сакитъя юлцрдцм. Щяля дя вякилликля доланырдым,
щалбуки мцхтялиф тясадцфлярдя етдийим сющбятлярдя

342
×ÞÊÖØ

мейдана чыхан ядябсиз чыхышларымла имиъими айаглар


алтына атмышдым, анъаг даьыныг щяйат тярзи мцнтязям
щакимлик тяърцбяси иля мяшьул олмаьыма манечилик
тюрядирди. Йери эялмишкян, мараглыдыр ки, эеъя сярэц-
зяштляриндян чох, мяни бу адда-будда чыхышларыма эюря
тягсирляндирирдиляр. Мящкямя чыхышларымдакы Аллащ-таа-
ланын адына едилян халис натиг истинадлары мцштяриляримдя
мяня гаршы етимадсызлыг йарадырды. Эюрцнцр, эюйлярин
онларын марагларыны ъинайят вя мцлки мяъялляни беш бар-
маьы кими билян мащир вякил гядяр мцкяммял мцда-
фия едяъяйиня инанмырдылар. Демяк, црякляриндя там
ямин идиляр ки, Аллаща мцраъият йалныз ъащиллийимдян иря-
ли эялир. Буна эюря дя онларын сайы эетдикъя азалырды.
Щяля дя тясадцфдян-тясадцфя мящкямялярдя чыхышлар
едирдим. Артыг юз дедикляримя юзцмцн дя инанмады-
ьымы унудараг бир дяфя неъя олдуса, йахшы нитг ирад еля-
дим. Сясимдяки ъазибя мяни далынъа дартыб апарырды;
щалбуки яввялляр олдуьу кими, щяля илщам пяриси эюйляр-
дя ганад чалмырды, анъаг дейясян, айагларым йердян
цзцлмцшдц, неъя дейярляр, алчагдан учурдум. Ишля
баьлы танышларымдан башга, демяк олар, щеч бир ким-
сяйля эюрцшмцрдцм, няфясим ики-цч няфярля ялагя йарат-
маьа эцъля кифайят едирди. Щятта еля олурду ки, ахшам-
лар вахтымы щеч бир шейтани арзунун булашмадыьы халис
дост мяълисиндя кечирирдим; башымы ашаьы салыб тяряф-
мцгабили динляйир, бир кялмя дя кясмирдим; анъаг дин-
ляйирдим. Бир балаъа кюкялмишдим дя вя артыг инанмаьа
башладым ки, бющран кечиб-эетди. Бурадан йол бирбаша
гоъалыьа эедирди.
Анъаг бир дяфя, ряфигями дя дявят етдийим дяниз
сяйащятиндя — дцздцр, она саьалмаьымы гейд етмяк
ниййятимдян щеч ня демямишдим — океан пароходу-
нун бортунда, йухары эюйяртядя дайанмышдым; биз
ачыг дяниздя цзцрдцк, бирдян узагда, эюйцмтцл-боз
дальаларын фонунда гара бир нюгтяни сездим. Дярщал

343
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

эюзлярими гападым, цряйим сцрятля дюйцнмяйя башла-


ды. О тяряфя бир дя бахмаг истядикдя гара нюгтя щараса
гейб олмушду. Анъаг ону бир дя эюрдцм, аз галды гыш-
гырыб инсанлары кюмяйя чаьырым. Лакин сян демя бу,
пароходларын дянизя тулладыьы йешик гырынтылары имиш. Анъаг
щяр щалда, онлары эюрмякдя сябирсизлянир, щяля дя зянн
едирдим ки, бу, суда боьулмуш адам да ола биляр. Дящ-
шятли бир хябярдян сонра йаранан сакитликдя бунун щяги-
гят олдуьуна зярря гядяр дя щяйяъанланмадан анла-
дым ки, бир нечя ил юнъя Сена чайындан эялян, сонралар
кцряйимин архасында дайаныб мяни аддымбааддым
тягиб еляйян гышгырыг кясилмяйибмиш; чай ону Ла-Ман-
шын суларына дартыб-апармыш, инди артыг океанын сащилсиз
вя дибсиз янэинлийиндя бцтцн дцнйаны эязиб-долашыр; бу
эцня гядяр сябир едиб мяни эюзлямишди. Ону да анла-
дым ки, бундан сонра да дцнйанын бцтцн дяниз вя чай-
ларында, бир сюзля, хач суйуна чякилдийим аъы суларын
олдуьу щяр йердя мяни эюзляйяъяк. Бурада да еля
суйун ичиндяйик, дейилми? Нящянэ дальалары торпаьы
юпмякдян йорулмайан щамар вя сащилсиз бир мякан-
да. Анъаг адамын инанмаьы эялмир ки, тезликля Амстер-
дамда олаъаьыг. Йох, бу купенин ичиндян юмцр-биллащ
чыха билмяйяъяйик. Гулаг асын. Мяэяр гаьайыларын гыш-
гыртысыны ешитмирсиниз? Бизи чаьырырлар. Няйя, нийя чаьырыр-
лар, эюрясян?
Сян демя, бунлар щяля ки саьалмадыьымы, яввялляр
олдуьу кими, чыхмаза диряниб нядянся язаб чякдийими
вя няся елямяли олдуьуму айдын шякилдя анладыьым
щямин эцн Атлантик океанында мяни чаьыран гаьайы-
лармыш. Парлаг карйерайа сон гойулду, бунунла ичимдя-
ки щиддятя вя ъошгун ещтираслара да дцйцн вурулду.
Табе олмаг вя эцнащларыны етираф етмяк мягамы чатды.
Аьыр отуруб батман эялмялисян, кисянин ичиндян байы-
ра чыхмамалысан. Анъаг “кися” сюзцнц щарадан биляси-
низ?! Орта ясрлярдя йерин алтындакы газаматы беля адлан-

344
×ÞÊÖØ

дырырдылар. Щябс едилян шяхси бир юмцр бойу ора атырдылар.


Бу газамат диэяр камералардан дягиг шякилдя, ян яса-
сы ися мяхсуси юлчцляри иля фярглянирди. О гядяр щцндцр
дейилди ки, белини шах тута билясян, о гядяр узун да
дейилди ки, узана билясян. Ялаъын тякъя она галырды ки,
диагонал бойу яйилиб узанасан, йуху айаьындан дартыб
апарыр, ойандыгда ися мяъбурсан чюмбялмя отурасан.
Достум, эюрцрсянми неъя дащийаня кяшф имиш бу. Садя
олдуьу гядяр дя дащийаня! Фасилясиз вя мяъбури щяря-
кятсизлик, бунун нятиъясиндя бядян тамамиля кейляшир,
эеъ-тез эцнащкар олдуьунла разылашырсан, тягсирсизликся
сяня ениня-бойуна эязишмяк имканы вя щцгугу верир.
Даим щцндцрлцкдя йашамаьа адят етмиш инсаны беля бир
дарысгал кисянин ичиндя тясяввцр едирсинизми? Ня? Мяэяр
беля газаматда йашайыб да эцнащсыз олмаг мцм-
кцндцрмц? Инанмырам, гяти инанмырам. Якс щалда
эяряк мянтигя инанмайасан. Эцнащсыз адамын няйин
бащасына олурса олсун, орада йашайыб гозбеля дюнмя-
синя биртящяр инансаг да, йох, беля бир эцманы бир дяги-
гялийя дя йахына бурахмарам. Йери эялмишкян, щеч кяси
тягсирсиз елан етмяйя дяймяз, йери дя дейил щеч бунун,
анъаг щамынын эцнащкар олдуьуну тясдиглямяйя
дяйяр вя лазымдыр. Щяр бир инсан диэяр инсанларын тюрят-
дийи ъинайятин шащидидир — мяним ягидям вя инамым
бундан ибарятдир.
Инанын, мянявиййат ещкамларыны ишляйиб-щазырлайанда,
бизляря яхлаг дярси кечиб эур-эур эурулдайанда... дин-
ляр дяриндян-дяриня йанылыр. Киминся бойнуна аьыр
эцнащ шяляси гойуб, ону ъязаландырмаг цчцн Аллаща
ещтийаъ йохдур. Бунун цчцн кифайят сайда щямъинсля-
римиз вар, онлара еля юзцмцз ял тутуруг. Бах сиз гийа-
мят эцнцндян данышдыныз. Иъазя верин, чох бюйцк ещти-
рамла буна эцлцм. Мян ону бир юмцр сусараг эюзля-
йирям: тяърцбямдя дящшятли шейляри аз эюрмямишям:
инсанлар арасындакы гийамят, сизъя, аз дящшятлидирми?

345
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Беля бир йердя щеч бир йцнэцлляшдириъи щал йохдур, щят-


та ян хейирхащ ниййят беля ъинайят сайылыр, ону эцнащ
дярйасына итяляйир. Сиз щеч тцпцръяк тяъридханасы щаг-
гында няся ешидибсинизми? Щансыса халг бу йахынларда
йер цзцндя ян бюйцк вя ян гядим халг олдуьуну
сцбут етмяк цчцн буну кяшф едиб. Мящбусун бойабой
дайандыьы бу даш гутунун ичиндя щярякят елямяк
мцмкцнсцздцр. Ону семент ичиня пярчимляйян зин-
дан гапы чянясиня дирянир. Демяк, эюрцнян йалныз мящ-
бусун цзцдцр, щяр бир эюзятчи орадан кечяндя ломба-
сыйла онун цзцня тцпцрцр; гутуйа пярчим едилмиш мящ-
бус цзцнц силя билмир, анъаг эюзцнц йума биляр. Бах
будур инсан аьлынын кяшф елядийи нясня. Беля бир кичик
шедевр цчцн онун, йягин ки, Аллащын кюмяйиня ещтийа-
ъы олмайыб.
Ня демяк истяйирям? Аллащдан эялян йеэаня хейир
о ола билярди ки, о, эцнащсызлыьа зяманят веряйди вя
мян диня йекя бир палтарйуйан газан кими бахардым —
яслиндя, щачанса, анъаг чох гыса мцддятдя, сящв еля-
мирямся, ъями цч ил еля беля дя олуб — вя о заман ады-
на дин дейилмирди. О вахтдан сабун кифайят етмир, цз-
эюзцмцз щисин ичиндядир вя ялаъ кими бир-биримизин бур-
нунун цстцндяки лякяни силмякля мяшьулуг. Бцтцн дилян-
чилярин, бцтцн ъязаландырылмыш шяхслярин цзцня тцпцрцб
даш гутуйа гуйлайаг! Эюряк ким даща чох тцпцряъяк,
эюряк биринъи кимин цзцня тцпцряъяйик, вяссалам. Инди,
язиз дост, сяня чох бюйцк бир сирр ачаъаьам. Гийамят
эцнцнц эюзлямяйин. Щяр эцн баш верир о.
Йох, наращат олмайын, бир аз цшцдцм, ясмяйим
ондандыр. Рцтубят няфяс кясир. Аз гала, цзцрцк. Анъаг
тез чыхыб эетмяйин, бир аз йанымда галын. Фикрими дейиб
гуртармамышам. Давам етмяк лазымдыр. Ян чятини дя
еля давам елямякдир. Дайанын, билирсинизми, ону — индиъя,
бялкя дя, фикриниздя олан шяхси — няйин цстцндя чармы-
ха чякдиляр? Йахшы, дейяк ки, бунун цчцн чохлу сябяб

346
×ÞÊÖØ

вармыш. Инсаны юлдцрмяк цчцн сябяб истянилян заман


тапылар вя яксиня, яфви ясасландырмаг щеч дя щямишя
мцмкцн олмур. Еля буна эюря дя ъинайят щямишя
вякилляри тапыр, эцнащсызлыг ися тяк-тянща галыр. Ики мин ил
ярзиндя башымыза дюйя-дюйя бизя тялгин едилян сябяб-
лярдян башга, беля бир дящшятли гятлин чох мцщцм бир
сябяби дя варды, анъаг билмирям няйя эюря ону беля
ъидд-ъящдля эизлядирляр. Щягиги сябяб ондайды ки, онун
юзц дя там эцнащсыз олмадыьындан хябярдар иди. Чийин-
ляриндя цстцня атылан иттищамларын аьыр йцкц олмасайды,
щятта йухусунда беля эюрмядийи башга эцнащлар ишля-
дярди. Онлардан хябярсиз идими? Истянилян щалда о, щади-
сялярин мяркязиндя дурурду; эцнащсыз инсанларын гятля
йетирилмяси щаггында, шцбщясиз ки, ешитмишди. Иуданын
кюрпялярини гырыб-чатанда валидейнляри ону хата-бяладан
узаг бир йеря апармышдылар. Она эюря дейилдися, уша-
глары ня цчцн гятля йетирирдиляр? Йягин ки, буну арзула-
мазды. Цст-башы гана булашмыш ясэярляр, ортадан ики
бюлцнмцш кюрпяляр... бцтцн бунлар горху, дящшят йара-
дырды. Вя бцтцн бу ямяллярдя сезилян гям- гцсся эеъя
дцшяндя билаихтийар гулагларыны дялян саьалмаз наля
дейилдими; бу эеъялярдя о, кюрпя ушаглары цстцндя наля
чякян вя юзцнц бцтцнлцкля дярдин айаглары алтына атан
Рашелин сясини ешидирди. Дящшятли инилтиляр эеъя гаранлыьы-
ны йарыб кечир, Рашел мящз она эюря гятля йетирилян уша-
гларыны сясляйирди, о ися саь иди!
О, бцтцн эизли шейлярдян, инсан гялбиня цз веря биля-
ъяк щяр шейдян хябярдар иди — анъаг... Ащ! Ким инана
билярди ки, ъинайят, сян демя, бу гядяр инсаны гятля
йетирмяк йох, бунлара шащид олуб юлмямякдир... — щяр
эеъя юзцнцн мясум ъинайяти иля цз-цзя эяляндя айаг
цстя дурмаг онун цчцн ня гядяр чятин иди. Демяк,
беля, эеъя-эцндцз билмядян юзцнцн мясум ъинайяти
щаггында дцшцнцрдц вя беля олдуьуна эюря айаглары-
ны мющкямъя йеря басыб йашамаг онун цчцн зцлм иди.

347
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Ян йахшысы щяр шейя тцпцрцб юзцнц бурахмаг, мцда-


фия олунмамаг, тякъя юзцнцн саламат галдыьыны эюр-
мямяк, бурадан рядд олуб, бялкя дя, щансыса мцлащи-
зяляря эюря мцдафия олунаъаьы башга йеря кюч етмя-
мяк наминя юлмяк даща йахшы оларды. Ону щеч кяс
мцдафия етмяди, буна етиразыны билдирди вя беля олдуг-
да она ъяримя кясдиляр. Бяли, мянъя, йеванэелист Лука
онун шикайятли щарайыны мятндян чыхармышды: “Мяни нийя
тяк гойдун?” — амма бахын, бу, еля-беля йох, цсйанчы
чаьырышдыр, еля дейилми? Ъялд ол, гайчыны бяри вер! Анъаг
Лука щеч няйи позуб-гараламасайды, чармыха чякилмиш
адамын шикайятини, бялкя дя, кимся сезярди; истянилян
щалда бу, бир еля юнямли йер тута билмязди. Анъаг сен-
зорун гадаьасы щямин чаьырышы, бялкя дя, гышгыртыйа
чевирярди. Дцнйада щяр шей чох гярибя бир дцзцмя
табедир.
Анъаг ня олурса олсун, сензурайа туш эялян кяс
даща давам еляйя билмяз. Язизим, мян ня дедийими
билирям. Еля дямляр олурду ки, щяр ан еля бу дягигя юля-
ъяйими зянн едирдим. Бяли, бу дцнйада мцщарибяляр
апармаг, ядабазлыг етмяк, мящяббят ойуну чыхара-
раг ян йахын адамыны инъитмяк, юзцнц гязет сящифяля-
риня сяриб нцмайиш етдирмяк, йахуд садяъя, ъораб
тохуйан йердяъя гоншунун далынъа гейбят етмяк...
щяр шей мцмкцндцр. Анъаг мцяййян вязиййятляр вар
ки, йер цзяриндяки варлыьыны давам етдирмяк, садяъя,
давам етдирмяк цчцн суперинсан олмалысан. О ися, ина-
нын ки, щеч дя суперинсан дейилди. О, чякдийи язаблардан
шикайятлянирди, еля бил, аьыр йцк алтында ъаны чыхырды. Билир-
сянми, дост, мян бцтцн дцнйанын дярди алтында галыб
хынъым-хынъым олмуш бу адамы севирям.
Фаъия одур ки, эедишийля дцнйа бошалды, бизи тяк гой-
ду вя щятта даш кисяйя салындыгда онун кечирдиклярини
тяърцбя етмяк наминя бу сарсаг дцнйада йашамаьы
давам етдирсяк дя, онун елядиклярини еляйя, щеч онун

348
×ÞÊÖØ

кими юля дя билмядик. Шцбщясиз ки, онун юлцмцндян дя


файдаланмаьа чалышдыг. Бизя демяк ки: “Сиз язабкеш
дейилсиниз. Бу бир фактдыр. Анъаг эялин деталлара варма-
йаг. Анъаг чармыха чякилян кими бцтцн эцнащларыныз
баьышланылар”, — дащийаня епизоддур. Инди мцсибятя туш
эялмиш ня гядяр инсан чармыха дырмашыр — билирсиниз
нийя? Узагдан онлары эюрсцнляр, щятта артыг чохдан чар-
мыха чякилмиш башга бир адамы айаьы алтында язмяк
бащасына олса беля. Хислятъя ъомярд олмайан ня гядяр
инсан мярщямятли олмаг арзусундадыр. Ащ, билсян
онунла неъя ядалятсиз даврандылар! Цряйим синямдя
йыртылмаса йахшыдыр.
Анъаг бахын — бир аз да иряли эедяк, шикайятлярим
щяля гуртармайыб. Баьышлайын, буну демяйя ялимдя
ясас вар, инди мцдафия нитгини щазырлайырам. Цмид еди-
рям няйя эюря бу тонда данышдыьымы анлайарсыныз; билир-
синизми, бура йахын бир йердя “Танры бизи биздян гору-
йур” адлы музей вар. Кечмишдя щолландлар юз ката-
комбаларыны чардагдаъа ращламышдылар. Ня едясян, йер
алтындакы маьаралары щямишя су басырды. Анъаг бу эцн
ямин олун ки, Танрыны ня чардагда, ня дя газмаларда
тапмаг олар. Онлар Танрыны артыг мящкямя диварына,
црякляринин сирриня гядяр эятириб чыхармышлар, щяр аддымы
онун адындан атыр, ян ясасы ися онун адындан мцщакимя
едир, асыб-кясирляр. Онун адындан! О ися азьын адама,
садяъя, бу сюзляри демишди: “Мян дя сяни мцщакимя
етмирям”. Анъаг онлар цчцн бунун бир гара гяпиклик
дяйяри йохдур; беля ки, мцщакимя едир, инсанлары асыб-
кясир вя щеч кясин эцнащыны баьышламырлар. “Аллащын адый-
ла ал эялди, шилля гулаьынын дибиня!” Аллащын адыйламы?
Аллащ беля бир гейряти щеч кясдян эюзлямир вя бу иши
щеч кяся щяваля етмир. Йалныз буну истяйирди ки, ону
севсинляр. Башга щеч ня! Шцбщясиз ки, щятта христианлар
ичиндя дя ону севянляр вар. Анъаг сайлары ня гядярдир,
билирсинизми? Бармагларын сайы гядяр. Анъаг о, буну

349
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

юнъядян билирди, санки, цряйиня даммышды, щям дя


йумор щисси вар иди. Мялум олдуьу кими, апостол Пйер
горхуб чякилди вя ондан цз дюндярди: “Бу инсаны мян
танымырам... Сянин ня демяк истядийини анламырам вя
саир вя илахыр...” Дящшятли дяряъядя горхмушду. Мцял-
лимся она инъя шякилдя ирад тутмушду: “Килсями бах бу
дашын цстцндя тикяъяйям”. Иронийайа бах! Бундан о
йанасы йохдур. Сизъя, еля дейил? Анъаг ня олсун, онлар
йеня ахырынъы эцлян олдулар: “Эюрдцнцз ки, юзц беля
сюйляди”. О, иши щяртяряфли билдийи цчцн еля беля демишди.
Сонра онлара инсанлары кясиб-доьрамаг, мцщакимя
етмяк фцрсяти вермякля ябядилик эетмишди. Дилдя баьыш-
лама, црякдяся дящшятли щюкм.
Инди, язиз дост, дейя билярикми ки, эуйа, дцнйада,
танрыларын олдуглары йердя артыг язаб-язиййят галмайыб?
Бу барядя данышанда дил-боьаза гоймуруг... садяъя,
инди артыг щеч кяся бяраят верилмир. Эцнащсызлыг юлцб-
эетди, щакимлярся щяля дя гарышга кими гайнашырлар; истя-
дийин щакимя раст эяля билярсян — щям Мясищин, щям
дя Дяъъалын ясэярляри олан щакимляр; йери эялмишкян,
бу, еля бир гябилядир ки, даш йешийи кяшф едяндя эизлинъя
бир-бирийля ял вериб барышмышдылар. Щяр шейи христианларын
цстцня йцклямяк олмаз. Диэярляри дя дуруб тамаша
елямир. Билирсинизми вахтиля Декартын йашадыьы еви бу
шящярдя няйя чевирибляр? Дялиханайа! Бяли, елядир ки, щяр
йердя дялилик вя тягиб изляридир. Эюрцнцр, биз дя истядик-
истямядик, бу ойунда иштирак едирик. Артыг эюря билдиниз
ки, щеч няйи эизлятмирям. Фикримъя, беля дцнйа дцзянини
сиз дя еля мяним гядяр мязяммят едирсиниз. Анъаг
мадам ки щамымыз вякилик, демяк, щамымыз бир-бири-
мизин гаршысында эцнащкарыг, щамымыз — щяря юз эцнащ
ладында бир Исадыр, щамымызы ард-арда чармыха чякирляр,
анъаг ъялладларын юзляри буну эюрмцрляр. Яэяр йаран-
мыш вязиййятдян чыхыш йолу тапмасайдым, башга сюзля,
щягигятин йолуну танымасайдым, мянимля дя ейни шей

350
×ÞÊÖØ

баш верярди, йяни бяндяниз Кламансын да башына бунлар


артыг эялмишди...
Йох, язиз дост, сиз горхмайын, щеч горхмайын.
Щарада галмышдыг? Индиъя саьоллашыб айрылаъаьыг. Бу да
мяним евим. Тянща галдынмы, йорьун-арьын вязиййят-
дя, аз гала, юзцнц пейьямбяр щесаб еляйясян — баш-
га чарянми вар? Анъаг яввял-ахыр мян дя сящралыгда
эизлянмиш, дашдан, думан вя ахмаз судан йаранмыш
бир пейьямбяря чеврилдим, анъаг диним — бошбоьазлы-
ьымдыр, чцнки зяманямиз алчаглыьын щаким олдуьу
замандыр вя мяни Мясищин эюндярмядийи, бах бу
йапышган гапыйа сюйкяняряк бармаьыны бу алчаг эюй-
ляря тушлайыб бцтцн бу ганунсузлуглара лянят охуйан,
гыздырма вя ъиндян башыны итирмиш Илйас адландыра биляр-
синиз. Бяли, язиз дост, онлар щеч бир мцщакимяйя давам
эятирмяк ъцрятиня малик дейилляр, буна дюзя билмирляр —
мясялянин кюкц дя бурададыр. Гануна ямял едянляр
ганундан горхмаз, ян азы она эюря ки, бу, ганунун
юз характериндян иряли эялир. Анъаг инсан цчцн дюзцл-
мяз язаб гануну тяпик алтына саланларын гурдуьу мящ-
кямяйя чаьырылмагдыр. Бязян онлара да дюзмяли олу-
руг. Затян анаданэялмя яйляъсиз доьулан бу ганун
йарадыъылары — гязябли, щиккяли щакимляр щяр эцн йени-
йени гурбанлары дивана чякирляр. Бу вязиййятдя биз ня
етмялийик? Бизи эюзцмчыхдыйа саланлары мцяййянляшдир-
мялийик. Щяръ-мярълик дя еля бу анда йараныр. Пейьям-
бярлярин вя шяфавериъилярин сайы дурмадан артыр, онлар,
щяля ки Йер кцрясиндя бяни-адям йашайыр, вурщай эюзял
ганунларын вя гцсурсуз иътимаи гурулушун далынъа
йцйцрцрляр. Сизя тяшриф эятирдийимя эюря мяня миннят-
дар олмалысыныз. Чцнки мян — ейни заманда щям баш-
ланьыъ, щям дя сонам, гануну да мян мцяййянляш-
дирирям. Бир сюзля, мян щакимям.
Бя-ли. Сабащ олсун, сизя бу эюзял ющдяликляринизин
мащиййятинин ня олдуьуну изащ едяъяйям. Сабащ йох,

351
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

бириэцн сиз чыхыб эетмялисиниз, бир аз тялясмяк лазымдыр.


Гапымы дюймяйи унутмайын, хащиш едирям. Зянэи,
унутмайын, цч дяфя чалмалысыныз. Парисями гайыдырсыныз?
Парис узагдыр, Парис эюзялдир, ону щяля дя унутмамы-
шам. Бах бу пайыз щавасында онун Парис торанлыьыны
йада салырам. Эеъя тцстцдян эюйцмтраг рянэя чалан
дамларын цстцня чюкцр, гуруъа ъаны галмыш шящяр сакит-
ъя фит верир, чайса, еля бил, якс истигамятдя ахыр. О вахт
ишим-эцъцм кцчяляри вейл-вейл эязмяк иди. Мяним
кимиляр инди дя орада кцчялярдя авараланырлар. Билирям.
Авара-авара эязиб юзлярини еля эюстярирляр ки, эуйа, йор-
ьун-арьын арвадларыны эюрмяйя эедирляр... Язиз достум,
тянща бир адамын бюйцк бир шящярин кцчяляриндя эяз-
мяйинин ня демяк олдуьуну анлайырсынызмы?
Йорьан-дюшякдя узанмыш щалда сизи гябул етмяк
юзцмя дя ляззят елямир. Йох, ъидди бир шей йохдур, бир
аз гыздырырам: юзцмц ъиня тутмушам ки, бялкя, саьал-
дым. Бу тутмалар ади шейлярдир. Малйарийа. Ещтимал ки,
Рома папасы оланда тутулмушдум. Анъаг бу дедикля-
римин мцяййян щиссяси зарафат ола биляр. Аьлыныздан ня
кечдийини дя билирям: “Онун щекайятляриндя щягигятля
уйдурманы айырмаг мцмкцн дейилдир”. Етираф едирям
ки, чятиндир. Еля юзцмя дя... Эюрцрсцнцзмц, танышла-
рымдан бири инсанлары цч щиссяйя бюлцрдц: йалан даныш-
мамаг наминя щеч няйи эизлятмямяйя юням верян-
ляр, иши-эцъц йалан данышмаг олса да, щеч заман няйи-
ся эизлямякдян дя имтина етмяйянляр, цчцнъцлярся
щям йалан данышмаьы, щям дя эизли сахламаьы севян-
ляр. Сечими ющдянизя бурахырам, мяни бу цч ъябщянин
щансына аид едярдиниз?
Ахы бцтцн бунлара ня щаъят? Дейилмиш йаланын йолу
яввял-ахыр щягигятя дирянир. Эюрясян, мяним щягиги,
йахуд уйдурма щекайятляримин мягсяди вя мянасы
ейни дейилми? Щяр икисинин — ким олдуьуму вя инди няйя
чеврилдийими тяфсилаты иля эюстярян щяр ики щалда бу щека-

352
×ÞÊÖØ

йятлярин щягиги вя йа йалан олмасынын инди ня ящямий-


йяти вар ки? Башга бир тясадцф олсайды, щягигяти дейян-
ля мцгайисядя йалан данышан адамы даща тез вя ъялд
таныйа билярдин. Щягигят эур ишыг кими адамын эюзцнц
чыхарыр. Йаланса, яксиня, щяр бир яшйанын контурларыны
айдын эюстярян торанлыгдыр. Анъаг ня дцшцнцрсцнцз-
дцшцнцн, щябс дцшярэясиндя мяни папа тяйин етмиш-
диляр...
Зящмят олмаса, отурун. Хащиш едирям. Отаьым сизя
мараглы эюрцнцр, дейилми? Диварлар чылпагдыр, анъаг
йердя галан щяр шей сялигялидир. Вермерин рясмляринин
охшарлары асылыб, анъаг щеч бир шкаф вя газан эюзя дяй-
мир. Китаблар да илим-илим итиб, еля бил, китаб охумаьын
дашыны чохдан атмышам. Щачанса евимдяки китаб шка-
фында йарыйа гядяр охундуьу йердян гатланан хейли
китаб варды. Бир аз газын гараъийяриндян щазырланмыш
паштетдян гопарыб йердя галаныны щара эялди толазлайан
васвасы адамларын шылтаьы гядяр бу да нифрят доьуран
бир хасиййятдир. Йери эялмишкян, инди мян анъаг ачыг
етирафлары севирям, анъаг бу етирафларын мцяллифляри ясас
етибариля щеч нядя етирафда булунмамаг вя онлара
мялум олан шейляр щаггында бир кялмя дя олса, кяс-
мямяк мягсяди иля йазырлар. Ня вахт ки, эуйа, етираф
етмяк истяйирляр, бах о заман онлара гяти инанмайын:
инди онлар юлмцш адамын ъясядини бязямяйя башлайа-
ъаглар. Инанын ки, бу косметикадан мяним дя башым
чыхыр. Мян мясяляни гяти гойдум вя балтаны кюкцндян
вурдум. Рядд олсун китаблар, бцтцн артыг шейляря ялви-
да — евдя йалныз лазыми шейляр галмалыдыр, щяр йер тямиз
вя табут кими парылтылы олсун. Бир ъящяти дя гейд едяк ки,
бу щолланд йатаглары даш кими бяркдир, бу лякясиз аьлар
ися гохусу иля йцздя-йцз кяфяня бянзяйир.
Мяни папа кцрсцсцня эятирян маъяраларымла таныш
олмаг сизя мараглы эялир, еля дейилми? Билирсинизми, бун-
лар ян эцлмяли щадисяляр сайыла биляр. Анъаг билмирям

353
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

онлары сизя наьыл етмяйя эцъцм чатаъагмы? Щя, гыз-


дырма да йаваш-йаваш чыхыб эедир иш-эцъцнцн далынъа.
Щадисяляр, о дедийим щадисяляр чох габаглар баш вер-
мишди. Онлар Африкада баш вериб, о йердя ки, ъянаб Ром-
мелин сайясиндя мцщарибя алову тутушмушду. Йох,
наращат олмайын, мян бу мцщарибяйя гатылмадым. Щеч
Авропада эедян мцщарибяйля дя ишим олмады. Ялбят-
тя, мяни сяфярбяр елядиляр, анъаг юзцмц дярщал мцща-
рибя оъаьынын йандырылдыьы йердя эюрмядим вя олсун ки,
буна тяяссцфлянмяк оларды. Бялкя, щяйатымда чох шейи
дяйишдиря билярди. Франсыз ордусу ъябщя хяттиндя мяня
ещтийаъ дуймады. Йалныз орду эери чякиляндя лазым олур-
дум. Ня башынызы аьрыдым, Париси вя алманлары бир даща
эюрмяли олдум. Мцгавимят щярякаты щаггында фикир
мяни ращат бурахмырды — бу барядя мящз юзцмдя
вятянпярвярлик щиссини кяшф етдийим заман данышмаьа
башладылар. Эцлцрсцнцзмц? Ябяс йеря. Бу кяшфи “Шатле”
стансийасында метро дящлизляриндя етмишдим. Бир ит
кечидлярин лабиринтиндя азыб галмышды. Тцкц габа, бир
гулаьы дик дуран, о бири саллаг, эюзляри парылдайан кюк
бир ит иди. Кцчцк релслярин цстц иля щоппанырды, ютцб-
кечян инсанларын будларыны ийляйирди. Итляри севирям, онла-
ра сядагятимдя кям-кясир олмайыб щеч заман. Ону
сяслядим, айаглары бир-бириня долашды, анъаг олсун ки,
мяня эцвяндийи цчцн; гуйруьуну ещтийатла булайараг
мяндян бир нечя метр габагда гачды. Бирдян ити
аддымларла эедян алман ясэяри мяни ютцб-кечди. Итя
чатдыгда яйилиб башыны сыьаллады. Ится щеч ня олмамыш
кими онунла йанашы аддымламаьа башлады, севинъля гуй-
руьуну булайараг бу алманла эюздян итди. Бу дягигя
тякъя овгатым тялх олмады, бу алман ясэяриня гаршы
цряйимдя кцкрядим дя; еля о заман анладым ки, вятян-
пярвярлик юз ишини эюрцб. Яэяр бу ит щансыса франсыза
гошулуб эетсяйди, онда щансы щиссляри кечирярдим, ону
бах дейя билмярям. Анъаг фикирляшяндя ки бу йарашыглы

354
×ÞÊÖØ

ит алман алайынын севимлисиня чевриляъяк, аз галырдым щир-


симдян партлайым. Сынаг инандырыъы иди.
Мцгавимят щярякаты щаггында сящищ мялуматлар
ялдя етмяк ниййяти иля эизлинъя ъянуб ъябщясиня нцфуз
етдим. Анъаг бура чатыб мялумат алдыгдан сонра
тяряддцд етмяйя башладым. Щярякат мяня бир аз, неъя
дейярляр, романтик вя байаьы тясир баьышлады. Ян ясасы
ися мяня еля эялирди ки, эизли фяалиййят мяним темпера-
ментимя вя йцксяклик ешгимя уйьун эялмирди. Мяня
еля эялирди ки, мяндян щарадаса, халча тохумаг тяляб
едилирди, щям дя ону эеъябяэцндцз тохумалыйдым вя
бир эцн кцт вя йарамазын бири эялиб мяни бурада эюрян-
дя яввялъя бцтцн ял ишлярими доьрам-доьрам едяъяк,
сонра айагларымдан сцрцйцб башга бир зирзямийя сала-
ъаг вя бурада мяни юлдцряъяк. Беля бир йералты юлцмя
туш эялян инсанлара пярястиш елясям дя, онларын йолуну
эетмяк мянлик дейилди.
Беля олдугда Шимали Африкайа эялиб чыхдым вя бура-
да Лондона кючмякля баьлы гармагарышыг хяйаллара
далдым. Анъаг Африкада вязиййят гейри-мцяййян иди,
щяр ики дцшмян групу, мяня еля эялирди ки, щаглыдыр.
Мян битяряф галдым. Цзцнцздян охуйурам ки, бу ящя-
миййятсиз тяфяррцатлары шярщ елямяйимя еля-беля, сятщи
йанашырсыныз. Анъаг нейлямяк олар. Яэяр сизи дцзэцн
гиймятляндирмишямся, мящз мяним тяляскянлийим сизи
онлара диггят вермяйя мяъбур едяр. Нящайят, Тунися
эялиб чыхдым. Бурада чох эюзял бир гадын гуллуьумда
дайанмышды. О, чох мядяни гадын иди вя кинода чалы-
шырды. Онун далынъа Тунися тяшриф эятирдим вя йалныз
мцттяфиглярин Ялъязаиря чыхмасындан сонра — алманларын
бу гадыны щябс етдикляри эцн ясл пешясинин нядян иба-
рят олдуьуну юйряндим. Щяр щалда, онунла бярабяр
мяни дя эютцрдцляр. Сонра башына ня эялди, дейя бил-
мярям. Мяня эцлдян аьыр сюз демядиляр вя дящшятли
щяйяъан сясиндян сонра анладым ки, мяни, садяъя, тящ-

355
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

лцкясизлик мягсяди иля щябс едибляр. Мяни Триполи алтын-


да йерляшян бир конслаэеря эюндярдиляр; бурада мящ-
буслар мцстябид давранышдан чох, сусузлуг вя палтар
йохлуьундан язиййят чякирдиляр. Конслаэердя кечирди-
йимиз щяйаты тясвир етмяйяъяйям. Биз — ийирминъи ясрин
орталарынын ушаглары эюзляримизин юнцндя беля бир йери
ъанландыра билмяк цчцн щеч бир рясмя ещтийаъ дуйму-
руг. Йцз ялли ил габаг инсанлар эюл вя мешяляря бахыб
риггятя эялирдиляр. Инди ися йалныз мящбус зинданлары
ъанымызда лирик щяйяъан ойадыр. Беляликля, сизин тяхяй-
йцлцнцзя инанырам, анъаг бир нечя штрихи ялавя етмяли-
йям: бцркц, эцняшин шагули шцалары, сусузлуг.
Мянимля бир камерада диня инанан эянъ бир франсыз
йатырды. Бяли, лап наьылларда олдуьу кими. Характери ети-
бариля халис ъянэавяр Дугекслен иди. Алманларла дюйцш-
мяк цчцн Франсадан Испанийайа йолланмышды. Католик
эенерал ону тярк-силащ етмишди вя Франко лаэерляриндя
мящбуслар цчцн мяръимяк шорбасынын алындыьыны эюрян-
дя, неъя дейим, Рома папасынын хейир-дуасы иля дярин
цмидсизлийя гапылды. Ня Африканын бцркцлц эеъяляри, ня
дя конслаэердя цзляшдийи мяъбури асудя вахт ону дар-
тыб бу цмидсизликдян чыхара билди. Яксиня, даим фикир-
хяйал ичиндя олмасы вя дюзцлмяз истидян характериндя
анормал щаллар юзцнц бцрузя вермяйя башлады. Бир дяфя,
еля бил, яридилмиш гурьушун сцзцлян эцнлцйцн алтында
отурмушдуг, тягрибян ийирми няфяр олардыг, ий вериб ийля-
нирдик, ял-голумуз даим щярякятдя иди, йяни милчякляри
говмаьа чалышырдыг. Дугекслен щямишя олдуьу кими,
ромалы адландырдыьы Рома папасыны ифша етмяйя башлады.
Бир нечя эцн цлэцъ дяймяйян саггалыны тярпядяряк
чашгын нязярлярля бизи сцзцрдц, чылпаг вя арыг эювдясини
тяр басмышды, сцмцкляри чыхмыш бармаглары габырьалары
цзяриндя, санки, тябил чалырды. Бизя деди ки, бядбяхт
адамлар ичиндя бюйцмцш башга бир папа сечмяк лазым-
дыр, онун тахтда отуруб дуа етмясиня ещтийаъымыз йох-

356
×ÞÊÖØ

дур. Дялийя дюнмцш эюзлярини цзцмцзя зилляйяряк башы-


ны булайыб тякрар етди: “Ня гядяр тез олса, о гядяр йах-
шы олар”, — вя бирдян сакитляшяряк кядярли сясля ялавя етди
ки, чох узаьа эетмяйя лцзум йохдур, бизлярдян бирини
дя сечмяк олар, еля бир адамы ки, мязиййятляри иля йана-
шы, гцсурлардан да хали олмасын вя биръя йеэаня шярт
гоймагла она анд ичдирмяк лазымдыр: гой о, юзцндя
вя диэяр инсанларда бизим язабларда цзя чыхан цмуми
ъящятимизи мцдафия етсин. “Бизим щансымызда даща чох
зяифлик вар”, — сорушду. Зарафат хятриня ялими галдырдым
— башга щеч кяс буна реаксийа вермяди. “Йахшы, Жан-
Батист йарайар”. Йох, бу сюзц о, еля-беля демямишди —
чцнки о заман башга адла танынырдым. Истянилян щалда
елан етди ки, юз намизядлийими иряли сцрмякля мян гей-
ри-ади ъясарят нцмайиш етдирмишям вя мяни сечмяйи
тяклиф етди. Йердя галанлар бу комедийаны ляззятля
давам етдиряряк разылашдылар. Доьрусуну демяли олсам,
Дугекслен биздя дярин тяяссцрат ойатды. Щятта мян
беля эцлмядим. Яввяла, щесаб едирдим ки, эянъ пейь-
ямбярим щаглыдыр, цстялик, гызмар эцняшин йандырыъы
шцалары, су цстцндя апарылан мцбаризя — бир сюзля, биз
бир аз юзцмцздя дейилдик. Щяр щалда, бир нечя щяфтя
ярзиндя Рома папасынын ющдялийини гябул етдим вя
щям дя бцтцн мясулиййяти иля.
Бяс бу ющдяликляр нядян ибарят иди? Доьрусу, мян
щарадаса, груп башчысы, йахуд щансыса юзяк тяшкилатын
катиби кими идим. Йердя галанлар, щятта Аллаща инанма-
йанлар беля мяня итаят едирдиляр. Дугекслен язаб чякир-
ди, мянся онун язабларыны йцнэцлляшдирирдим. О заман
сездим ки, папа олмаг еля дя асан дейилмиш вя бцтцн
бунлары дцнян щакимлярин цнванына йюнляндирдийим ифша-
едиъи чыхышымдан сонра йадыма салдым. Лаэердя ян
мцщцм мясяля суйун бюлцшдцрцлмяси иди. Биздян баш-
га диэяр груплар да йарадылмышды, инсанлар сийаси бахыш-
лары, йахуд ягидя ясасында бирляшмишдиляр; бяли, щяр бир

357
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

груп юз-юзцнц щимайя едирди. Бир нечя дяфя еля олду ки,
мян дя груп цзвляриня щимайядар чыхмалы, йяни азъа
виъдан ялейщиня эетмяли олдум. Анъаг щятта юз гру-
пумда беля там бярабярлик йарада билмядим. Йолдаш-
ларымын саьламлыг дурумларындан, йахуд онларын иъра
етдикляри ишин аьырлыьындан асылы олараг, бязян бириня,
бязян дя диэяриня цстцнлцк вермяли олурдум. Бу кими
фяргляндирмяляр ися, инанын ки, щеч дя йахшы шейлярля бит-
мир. Йох, щягигятян дя, йорулмушам, о дюврцн щади-
сялярини инди, доьрудан да, анмаг истямяздим. Анъаг
буну дейя билярям ки, артыг щцдуду кечмяк цзряйдим
— бир дяфя юлмцш йолдашымын су пайыны ичдим. Йох, йох,
Дугексленин йох, бу щадисяйя гядяр о артыг дцнйасыны
дяйишмишди — башгаларынын хятриня олмазын язаблар чяк-
мишди. Яэяр о заман саь олсайды, мяня еля эялир, мящз
она олан мящяббятимя эюря узун мцддят сусузлугла
мцбаризя апармалы олаъагдым — ахы ону гялбян севир-
дим, щятта ифрат дяряъядя чох севирдим. Анъаг бу дяфя
суйу ичдим, ичя-ичя юзцмц инандырмаьа чалышырдым ки,
бах ял-голуну саллайыб ъаныны тапшыран адамдан чох,
йолдашларыма мян лазымам вя онларын хятриня щяйаты-
мы горумалыйам. Будур, язизим, юлцм эцняшинин алтын-
да империйалар вя килсяляр уъалыр. Вя дцнян ирад етдийим
фикирляримин ора-бурасыны редактя етмяк цчцн сизя бей-
нимдя бцтцн бу щадисяляри нягл едяркян гяфилдян йара-
нан чох дащийаня бир идейаны ачмаг истярдим (инди
дягигляшдиря билмирям, о щадисяляри доьруданмы йаша-
мышам, йохса йухуда эюрмцшям). Дащийаня фикримся
бундан ибарят иди: папаны баьышламаг лазымдыр. Яввя-
ла, о, башгаларындан фяргли олараг даща чох баьышлан-
майа мющтаъдыр. Икинъиси, бу, ондан йухарыда дайан-
маьын йеэаня дцзэцн йолудур...
Баьышлайын, гапыны йахшыъа юртдцнцзмц? Еля? Бир дя
йохлайын, зящмят олмаса. Хащиш едирям, мяни баьышла-
йасыныз — мяндя бу, бир нюв, комплексдир. Ахшам

358
×ÞÊÖØ

йорьан-дюшяйимя узанырам, артыг йухуламаьыма аз


галыр ки, бирдян бейним ойаныр: гапыны баьламышаммы?
Йадымда дейил! Щяр эеъя беляъя галхыб йохламалы олу-
рам. Щеч няйя гяти ямин ола билмирям — артыг буну сизя
бир дяфя демишям. Анъаг еля дцшцнмяйин ки, бу, гор-
худан-филандан иряли эялир, йох, садяъя, горхмуш бир
инсанын гапы сцрэцсц щаггында дцшцнъяляридир.
Яввялляр ня евими, ня дя автомобилими ачарла баь-
лайардым. Пулуму сейфдя сахламаздым, мяня мяхсус
олан шейляри неъя эялди атардым. Яслиндя, бязян еля
олурду ки, эцндялик сющбятляримдя, йахуд чыхышларымда
гятиййятля чыьырырдым: “Ъянаблар, ямлак сизин дцшмяни-
низ вя гатилиниздир”. Малик олдуьум вар-дювляти буна
даща чох щаггы чатан щансыса касыбын вя бядбяхтин бири
иля бюлцшмяйя ъясарятим чатмайараг, дцнйадакы яда-
лятсизлийи тясадцфляр щесабына йолуна гоймаьа цмид
бясляйиб, онлары потенсиал оьруларын йолунун цстцня
сяпирдим. Бу эцн ялимдя щеч ня йохдур. Юз тящлцкя-
сизлийимдян гайьыланмырам, ясас гайьым юзцм вя йер
цзцндяки мювъудлуьумдур. Шащ, папа вя щаким олду-
ьум кичик дцнйанын гапысыны да бярк-бярк баьлайырам.
Лцтфян, бу дивар шкафынын гапысыны ачмаг истярдиниз-
ми? Бах бу таблойа диггятля бахын. Ону танымырсыныз-
мы? Ады “Намуслу щакимляр”дир. Мат-мяяттял галмыш-
дынызмы? Демяк, савадынызда ахсайан йерляр вар. Яэяр
бу эцн гязет-журнал охуйурсунузса, 1934-ъц илдя
Щентдя, Санкт-Баво килсясиндя Ван Ейкин “Мистик гузу”
адлы таблосунун оьурланмасыны хатырлайа билярсиниз. Ону
“Намуслу щакимляр” адландырырдылар. Рясм ат тяркиндя
мцгяддяс щейвана сяъдя едян щакимляри якс етдирир-
ди. Ону чыхарыб йериня чох мцкяммял бир сурятини
асмышдылар, чцнки орижинал тапылмырды. Вя бу да о. Йох,
бура хцсуси ниййятля эялмямишям. Садяъя, “Мехико-
сити”-нин щямишяки сейрчисийям, мяни сиз кечян эеъя
эюрдцнцз, сярхош олдуьум эеъялярин бириндя ону бир

359
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

шцшяйя дяйишдим. Демяк, достумузла ону эюркямли


бир йердян асмаг барядя мяслящятляшдим: ону орада о
гядяр сахламаг лазымдыр ки, бцтцн дцнйаны яляк-вяляк
елясинляр; бизим мюмин щакимляр “Мехико-сити”дя сяр-
хош вя баштутанларын башы цстцндян асылы галдылар. Сонра
щямин о горилла, мяним хащишимля ону бурадакы анбар-
да эизлятди. Яввялъя буна бир еля мящял гоймады,
сонра щадисяни данышдыгда горхду. О вахтдан бяри бу
щюрмятли щакимляр мяним йеэаня гулаг йолдашларым-
дыр. Бурада, пиштахтанын цстцндя, эюрдцнцз дя, щамы-
йа алтдан-йухары неъя бахырлар.
Таблону щансы сябябдян килсяйя гайтармадым? Ащ!
Ащ! Сизин лап полис кими ийбилмя габилиййятиниз вармыш.
Ящсян! Йахшы, буну сизя истинтаг щакиминя изащ едирмиш
кими ачаъаьам, бир шяртля ки, кимся бу таблонун мяним
отаьымдан асылмасындан шцбщялянмясин. Яввяла, она
эюря ки, бу табло мяним дейил, “Мехико-сити” сащиби-
ниндир вя бу адамын щямин таблойа Ган йепископун-
дан даща чох щаггы чатыр. Икинъиси, она эюря ки, “Мистик
гузу”нун юнцндя нювбяйя дцзцлянляр арасында щеч
кяс суряти орижиналындан айыра билмир вя бунунла щеч кяся
щеч бир зийан дяймир. Цчцнъцсц, она эюря ки, бу гай-
да иля мян ъащиллярин йанында цстцн мювге газанырам.
Цмуми тамаша вя щейранлыг мягсяди иля ясярин сахта
варианты нцмайиш етдирилир, орижинал ися мяним евимдя
эизлядилиб... Дюрдцнъцсц, она эюря ки, беляъя щябсха-
найа дцшмяк шансы вар — бу фикир щансы дяряъядяся шир-
никляндириъидир. Бешинъиси, она эюря ки, бу щакимляр
гузуйа ситайишя эедирляр, щалбуки артыг ня гузу вар, ня
дя тямизлик вя нятиъя етибариля таблону чырпышдыран фяра-
сятли оьру габаьында етираз едя билмядийин чох мцям-
малы ядалят мящкямясинин ялиндя адиъя алят олуб.
Нящайят, она эюря ки, гайданы биз мящз бу йолла йара-
дырдыг вя бир щалда ки ядалят мящкямяси тягсирсизликдян
гяти шякилдя айрылыб, демяк, сонунъусу хачын цстцндя

360
×ÞÊÖØ

чармыха чякилиб, биринъиси ися дивар шкафында эизлядилиб —


ял-голум ачылыб вя мян ягидямя уйьун сярбяст щяря-
кят едя билярям. Бу гядяр хошаэялмязликлярдян вя зид-
диййятлярдян сонра юзцм цчцн мцяййянляшдирдийим ян
чятин пешя олан тювбя щакимлийини виъданла иъра едирям
вя артыг вахтдыр, чцнки артыг эедирсиниз, мян дя сизя ня
варды данышдым.
Иъазя верин, яввялъя дяриндян няфяс ала билмяк цчцн
галхым, боьанаг ящядими кясяъяк. Билсян, неъя йорул-
мушам. Мяним бу намуслу щакимлярими отаьа салыб
архадан гапыны гыфыллайын. Саь олун. Будур, бу да тюв-
бя щакими — еля мяним ихтисасымдыр. Бир гайда олараг
“Мехико-сити”дя чалышырам. Анъаг инсанын щявяс эюс-
тярдийи иш... иш йери иля мящдудлашмыр ки. Хястя йатаьым-
да олдугда беля гыздырма ичиндя олсам да, чалышырам.
Анъаг бу, тякъя пешя дейилдир, щям дя сянятдир, онун-
ла илщам алырам, няфясим онунла эедиб-эялир, еля фикир-
ляшмяйин ки, беш эцн ярзиндя йалныз шяхси мямнунлу-
ьум цчцн бир беля узун чыхышлар етмишям. Йох, юз
заманында вахтымы бош лаггыртыларда чох кечирмишям.
Инди чыхышларымын архасында конкрет мягсяд дурур.
Мяня еля эялир ки, архамдан сяслянян иронийалы эцлцшляр
артыг кясилиб, юз арзумла гачыб бура эялмишям, щалбуки
бунун цчцн бир еля имкан-филан да йаранмамышды. Бизя
ян чох диванханадан гачмаг мане олур, бунунла
биринъи юзцмцз юзцмцзя щюкм кясирик. Билирсинизми, бял-
кя, ондан башламаг лазымдыр ки, мящкямяни щеч бир
фярг гоймадан щамыйа шамил етмяк лазымдыр вя щям
дя ону бир балаъа садяляшдирмяйя дя ещтийаъ дуйулур.
Бу мясяля иля баьлы ашаьыдакы принсипя ясасланырам:
щеч кясдян щеч заман цзр дилямямяк. Бцтцн хейир-
хащ ниййятляри, цзрлц сябябляри, йаланчы аддымлары вя
шцбщясиз ки, йцнэцлляшдириъи шяраити рядд едирям. Кимин-
ся цзцня эцлсян, чыхыб тяпяндя отураъаг. Садяъя,
щесабламаг лазымдыр — топлама вя нятиъя: “Ъями бу

361
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

гядяр. Сиз позьунсунуз, яхлагсызсыныз, ушагбазсыныз,


фырылдагчысыныз... нясиниз, нясиниз...” Бах беля. Гуру бир
щесаб ямяли. Фялсяфядя, сийасятдя олдуьу кими, практи-
када ъани кими давранылдыьына эюря инсаны эцнащсыз сай-
маьы рядд едян истянилян нязяриййянин тяряфдарыйам.
Язиз дост, мян кюлялийин мющкям тяряфдарыйам.
Доьрусуну демяли олсаг, кюлялик олмазса, чятин
вязиййятлярдян чыхыш йолу да олмаз. Буну чох тез баша
дцшдцм. Яввялляр “Азадлыг” дейяндя дилим-аьзым
гуруйурду. Сящярляр ону йаь-чюряйин цстцня йахыр,
бцтцн эцнц аьзымда саггыз кими чейняйирдим, еля
няфясим дя азадлыьын гярибя тамыйла долмушду. Бу ила-
щи сюзля мяня гаршы дуран истянилян шяхсин белини гырар-
дым. Бу сюзц индиъя йухуйа эедяъяк севэилимин гулаг-
ларына пычылдадым; мящз бу сюз мяня ону атмагда
олмазын кюмяк еляди. Ону шеир кими пычылдайырдым.
Даща бясдир, якс тягдирдя щяйяъанланыр вя юлчц щиссини
итирирям. Бунунла беля, азадлыгдан тямяннасыз истифадя
едирдим вя щятта тясяввцр един, о гядяр садялювщ идим
ки, эцндя ики-цч дяфя онун мцдафиясиня галхыб чыхышлар
едирдим; дцздцр, азадлыг наминя юлмядим, анъаг щяр
щалда, бязи чятинликлярля цзляшмяли олдум. Бу садя-
лювщлцйц мяня баьышламаг олар, ня етдийими юзцм дя
билмирдим. Анламырдым ки, азадлыьы мцкафата вя йа фярг-
лянмя нишанына бярабяр тутмаг олмаз, онун шяряфиня
шампан галдырмаг олмаз. Бу, чох дадлы бир щядиййядир,
лап бир гуту конфет кими. Йох, йеня дя йох! Там якси-
нядир, щарадаса, бу мцкялляфиййятдир, эцъцн чатдыгъа
цзцъц гачыш, юзц дя тякбашына. Ня шампан шярабы, ня
дя сяни нязакятля сцзцб гядящ галдыран достлар вар.
Йарыгаранлыг залда тяксян, щакимлярин гаршысында тяк
отурмусан — мцттящимляр кцрсцсцндя вя юзцн юз
суалларына ня олур-олсун, ъаваб вермялисян. Бцтцн азад-
лыгларын сонунда бизи ъяза эюзляйир; она эюря дя азад-
лыг чох аьыр йцкдцр, щяля ону дашыйан инсан гыздырма

362
×ÞÊÖØ

ичиндя йаныб-говрулур, йахуд цряйи аьрыдан од тутуб


йаныр вя щеч кяси севмир.
Ащ, язиз дост, ким ки тянщадыр, онун ня Аллащы, ня
дя башынын аьасы олар, эцнляр эяляр, амма чятин кечяр.
Она эюря юзцня бир аьа тапмалысан, инди Аллащ дябдя
дейил. Щям дя бу сюз мянасыны итирдийиня эюря ону щеч
ишлятмяйя дяймяз, щям дя ябяс йеря инсанлары гыъыг-
ландырмаьын ады йохдур. Бизим яхлаг мцтяхяссисляриня
бахмайын — бунлар о гядяр ъидди затдырлар ки, доьма-
ларыны еля бюйцк шювгля севирляр ки! Сиз дейин, онларын хри-
стианлардан ня фярги вар? Анъаг онунла фярглянирляр ки,
килсялярдя моизя охумурлар. Сизъя, Аллаща цз тутмаг-
да онлара ня мане олур? Ахыр ки, тапдыныз: утанъаглыг,
щяйа-абыр, юзц дя йаланчы абыр, инсан мящкямясиндян
горхараг. Онлар араны гатмаг истямирляр вя щисслярини
неъя вар еля, щеч кяся ачмадан щифз етмяк ниййятин-
дядирляр. Мян бир атеист йазычы таныйырдым, щяр эеъя Алла-
ща дуа едиб йалварырды. Анъаг бу, она юз китабларында
Аллащла ъянэ-ъидайа чыхмагда мане олмурду. Кимся
демишди, анъаг инди хатырламырам ким демишди, эуйа,
Аллаща дцзялишляр едирмиш. Щансыса иътимаи хадим, бу
йазычы щаггында данышдыьым азадфикирли инсанлардан бири
ялини йелляди (юзц дя аъыгсыз-филансыз). “Бяли, мянимчцн
бу, тязя хябяр дейил, — щямин апостол дяриндян няфяс
алды, — онларын топасы беля дцшцнцр!” Онун сюзляриня
эюря, йазычыларымызын сяксян фаизи бир шяртля юз китабла-
рында Танрынын адыны мямнуниййятля шяряфляндирярди ки,
онлары щеч имзаламасын. Анъаг онлар бу китаблара имза-
ларыны гойурлар, танышым беля дцшцнцр ки, юзлярини мющ-
кямъя севдикляриня эюря щеч кяся бу шяряфдян пай вер-
мяк истямирляр, чцнки инсанлары эюрян эюзляри йохдур.
Анъаг ня олса да, онлар йазы адамлары щаггында дцшцн-
ъялярдян имтина етмирляр, яхлаг мясяляляри цстцндя, аз
гала, баш сындырырлар. Цмумиййятля, онлар ъомярдлийи шей-
тани шякилдя севирляр. Чох гярибя замандыр! Тяяъъцблц

363
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

дейил ки, аьыллар гарышыр, мяним ягидяъя атеист олан дост-


ларымдан бири христиан олана гядяр щяйат йолдашына сон
дяряъя садиг иди, анъаг сонда эцнаща батды. Юзц дя
неъя!
Ащ, бу кичик сирр вермяйян инсанлар! Щоггабазлар,
икицзлцляр — онлар, йери эялмишкян, чох щяссасдырлар. Ина-
нын, ифрат дяряъядя щяссасдырлар, щятта эюй цзцнц ода-
алова бцрцдцкдя беля. Атеист, йахуд диндар, Москва,
йахуд Бостон сакини олмаларындан асылы олмайараг,
онларын щамысы христиандыр, щяр шей онларда атадан оьу-
ла кечир. Анъаг ата щакимиййятдя дейилдирся, демяк,
гайда-ганун да йохдур! Инсанлар азаддыр, анъаг цзля-
рини щара тутсалар да, мящз азадлыгдан вя буна эюря
онлары эюзляйян ъязадан горхурлар, йалварыб-йахарырлар
ки, бармагларыны дюйяълясинляр, бирдян чох дящшятли тяли-
мат вя гайдалар иъад едирляр, тялям-тялясик тонгаллар
чатырлар ки, килсяляри йандырсынлар. Халис Савонатолдур.
Анъаг онлар йалныз эцнаща инанырлар вя щеч заман
щяйат немятляриня пянащ эятирмирляр. Амма бунун
щаггында, шцбщясиз ки, дцшцнцрляр. Онлар мярщямят,
щамынын бир аьыздан дедийи “щя”, рифащ щаггында дцшц-
нцр, той-дцйцн мяълислярини хяйалларына эятирирляр (эялин
— чох ъаван, яр — бой-бухунлу йарашыглы оьлан, нишан
мяълисиндя мусиги чалыныр). Мянся, билдийиниз кими, сен-
тиментал дейилям, билирсинизми ня щаггында хяйал едир-
дим? Эеъя-эцндцз бцтцн ъисмин вя рущунла севясян,
севэилини гуъаглайыб бир даща аьушундан айырмайасан,
щямишя ляззят ичиндя — екстаз вязиййятиндя оласан —
беш ил гой беля кечсин, сонра юлцм эялся дя, эялмяся
дя, ня фярги.
Анъаг мадам ки тямиз яхлаг вя дцзцнягулу
мящяббят гящятя чыхыб, никащ гой бцтцн кобудлуьу
иля нцмайиш едилсин. Ясас одур ки, щяр шей садяляшсин,
еля бил, ушаглар цчцн нязярдя тутулуб, гой щяр бир щяря-
кят гейдя алынсын, хейир вя шяр кюнцллц шякилдя мцяййян-

364
×ÞÊÖØ

ляшдирилсин, анъаг щамынын эюзц гаршысында. Мян буна


бешялли разыйам, бцтцн тяряддцдляримя ряьмян, чашыб
мяни христиан силкиня аид едярсиниз, ясла. Анъаг Парис
кюрпцсцнцн цстцндя баша дцшдцм ки, мян дя азад-
лыгдан горхурмушам. Кимлийиндян асылы олмайараг,
щюкмдара ешг олсун, эюйлярин ганунлары ня олур-олсун,
ондан гейри щеч кяс явяз елямясин. “Мцвяггяти йер
цзцндя эязян атамыз... Сиз, ей бизим башчыларымыз, щей-
ранедиъи сявиййядя забитяли аьаларымыз, залым башчылары-
мыз...” Бир сюзля, эюрдцйцнцз кими, ясас одур ки, азад
олмайасан вя тювбя едяндя еля адамын гаршысында яйи-
лясян ки, сяндян тядбирли олсун. Бир дя яэяр щамымыз
эцнащкарыгса — демяк, демократийа еля будур. Щям
дя, язиз дост, йадда сахла ки, бир эцн тянща юляъяйимизин
интигамыны алмаг лазымдыр. Бяли, тяк-тянща юлцрцк, анъ-
аг башгалары бизимля ейни заманда гул вязиййятиня салы-
ныр — мцщцм олан будур. Ахырда щамы бирляшяъяк, диз
цстя чюкяряк вя башларыны ашаьы дикяряк.
Беля чыхыр ки, юзэя щяйатында ращат шякилдя ъямий-
йятля ейниляшмяк мцмкцндцр, анъаг ола билмязди ки,
бунун цчцн ъямиййят бир аз мяня уйьунлашайды,
йахуд охшайайды. Тящдидляр, биабырчылыг, полис — бах бу
охшарлыьын вя йа ейниййятин мцгяддяс ясаслары бундан
ибарятдир. Мадам ки мяндян шцбщялянирляр, тягиб едир-
ляр, няйяся гысыр, йахуд мяъбур едирлярся, демяк, мян
дя дахилимдя ня вар ачыб-тюкмяк, ичими нцмайиш етдир-
мяк щаггына маликям. Бах, язиз дост, еля буна эюря
дя азадлыьы беля тянтяня иля мядщ елямякля эизлинъя
гярара эялдим ки, ону тяъили сурятдя кимяся тящвил вер-
мяк лазымдыр. Бунун ющдясиндян эялдийим анда “Мехи-
ко-сити”дя килсяйя эедиб вяз охуйаъаьам, хейирхащ
инсанлары итаят етмяйя вя ялбяття, адына халис азадлыг
демякля мцнасиб кюлялийя наил олмаьа чаьыраъаьам.
Анъаг щяля ки аьлымы итирмямишям вя йахшы анлайы-
рам ки, бу, кюлялик демякля эцнц сабащ гурулаъаг бир

365
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

иш дейил. Бу, инсанлара илтифатла ял тутмагла оласы бир ишдир,


нящайятдя, йягин ки, бизя хошбяхтлик цз веряр. Анъаг
щяля ки щазыркы дурума юйряшмяли вя ян азындан, мцвяг-
гяти чыхыш йолу арамалыйам. Вя эцнлярин бир эцнц, мяним
юзцмцн чийинляримя дцшян йцкц бир азъа йцнэцлляшдир-
мяк наминя бу иттищамы мцмкцн гядяр чох инсана
шамил етмяк лазымдыр. Цсулуну тапдым. Зящмят олма-
са, пянъяряни ачын, ичяридя ъансыхыъы бир бцркц вар. Ний-
йятим чох садя вя мараглыдыр. Ня етмяк лазымдыр ки,
щамы бирдян юзцнц суйа атсын, сянся бу дям эцняшин
алтында йанмаг щцгугундан ляззятля истифадя едясян?
Бир чох мяшщур мцасирлярим кими вяз охуйанын кцрсц-
сцня чыхмаг, бурадан бцтцн бяшяриййятин цзцня тцпцр-
мяк лазымдырмы? Йох, хаталы зарафатдыр. Эцнлярин эюзял
бир эцнцндя, йахуд эеъясиндя гяфилдян гящгящя сяс-
ляри уъалыр. Башгаларына охудуьумуз щюкм яввял-ахыр
йолуну “азыр”, эялдийи йеря гайыдыр, бирбаша цзцмцзя
чырпылыр вя орада силинмяз из гойур. “Ня олсун инди?” —
дейя суал веря билярсиниз. Бах бу да сизя дащийаня вари-
ант. Баша дцшдцм ки, щяля ки щакимляр эялиб чыхмайыб
вя чубуг ъязасы кясмяйибляр, Коперник кими биз дя
гялябя чалмаг наминя тярсиня мцщакимя йцрцтмяли-
йик. Юзцнц Мящшяр айаьына чякмядян башгаларыны мцща-
кимя етмямяк цчцн яввялъя юзцнц иттищам етмялисян
ки, башгаларыны мцщакимя етмяк щаггы газана билясян.
Мадам ки щяр бир щакимин башы, нящайят, тювбяйя яйи-
лир, демяк, индидян мцщакимяйя нюгтя гоймаг лазым-
дыр. Мяним фикирлярим сизя айдындырмы? Даща айдын баша
дцшмяк цчцн инди неъя чалышмаьымын сиррини сизя ача-
ъаьам.
Щяр шейдян яввял вякиллик конторуму баьладым,
Париси тярк етдим, башга йерляря мейлими салдым, сяфяря
чыхдым, башга бир шящярдя там башга адла йашамаг
истядим. Дцнйада бу ъцр шящярляр аз дейил, анъаг
вязиййят, ишин дцз эятирмяйи, иронийа вя виъдан язабы

366
×ÞÊÖØ

чякмяк ещтийаъы мяни мяъбур етди ки, мцхтялиф канал-


ларла “доьранмыш”, бюйцр-башында евляр тикилмиш, дцнйа-
нын щяр тяряфиндян инсанларын ахышдыьы бу суларын вя
думанын дцз ортасыны сечим. Конторуму матрослар йаша-
йан бир районун барында йаратдым. Лиманларда мцштяри-
ляр сон дяряъя гармагарышыг вя чохчешидлидир. Касыблар
бярли-бязякли ресторанлара эюзляринин уъуйла да бахмыр-
лар, зянэинлярин ися, билдийиниз кими, щяйатларында, щеч
олмаса, бир дяфя бизя ишляри дцшцр. Ишимин ады нядир, дур-
дуьум йердян эялиб-эедяни пусурам, аздыьыны билян
кими гаршысына чыхыр, бцтцн бялаьятими ишя салырам. Бир
виртуоз кими онун ъанындан ян инъя мелодийалары чыха-
рырам.
Бяли, юзцмцн чох лазымлы сянятими бир мцддятдир
“Мехико-сити”дя иъра едирям. Ишимин мащиййяти щяр шей-
дян юнъя ондан ибарятдир ки, кцтляви тювбя иля мям-
нунлугла мяшьул олурам — сизи буна инандырмаьа ещти-
йаъ йохдур, юзцнцз билирсиниз. Юзцмц аьына-бозуна
бахмадан иттищам едирям. Буну етмяк сян дейян
чятин дейил, адыны тутан кими хатиряляр ойанды. Анъаг
йадда сахлайын ки, щеч бир кобуд цсула ял атмаг олмаз:
пешман олурам, тювбя едирям, амма йумругла синя-
ми дюйяълямирям. Мян, унутмайын ки, эцълц маневр
габилиййятиня маликям, щям дя динляйиъийя асанъа
уйьунлаша билирям вя беля олдугда онун юзц бцркцнц
говур. Мяня эялинъя, башгаларына аид олан мясяляйя
ъялд йанаша билирям. Бир чохлары цчцн ортаг олан ъящят-
ляри, щамынын цзляшдийи щяйат тяърцбясини, диэяр шяхсляр-
ля бюлцшдцйцм зяифликляри, ядябли данышыг тонуну, мяня
вя диэяр инсанлара диктя едилян мцасир йашам тялябляри-
ни усталыгла сечиб-айырырам. Бцтцн бунлара ясасланыб
цмумиляшдирилмиш вя симасыз бир портрет йарадырам.
Неъя дейим, карнавал маскасына, даща доьрусу, адда-
будда тясвирляря бянзяйян цзлцйц щяр кяс эюрся дейяр-
ди: “Дайан, бу типи щарадаса эюрмцшям ахы...” Портрет

367
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

баша чатдыгда, бах бу эцн ахшам ону щамыйа эюстя-


рир вя аъы-аъы щайгырырам: “Бах, буйам мян!” Иттищам
щюкмцнцн сону. Анъаг мцасирляримя эюстярдийим
портрет дярщал эцзэцйя чеврилир.
Башыма кцл тюкцр, тцклярими сакитъя дартыб чыхарырам
вя дырнагларымла цзцмц ъырараг, анъаг бахышларымын
кяскинлийини сахлайараг бцтцн бяшяр ящли гаршысында дайа-
нырам, бцтцн биабырчы ямяллярими битдя-битдя садалайы-
рам, бу дям онларын цзяриндя бурахдыьым тясири бир ан
да олсун нязярдян гачырмыр вя дейирям: “Мян ахырынъы
яълаф олмушам!” Сонра нитгимдя гяфилдян “мян”дян
“биз”я адлайырам. Ня десям йахшыдыр: “Эюрцн ки неъя-
синиз!” — иш битиб, артыг онларын эюзляри гаршысында щяги-
гяти ачыглайа билярям. Шцбщясиз ки, мян дя онларын тайы-
йам, щамымыз ейни газандайыг. Анъаг мяним биръя
цстцнлцйцм вар, бу да мяня данышмаг щаггы верир. О
цстцнлцйц, яминям ки, эюрцрсцнцз. Ня гядяр юзцмц
иттищам едирямся, бир о гядяр дя сизи иттищам етмяк
щаггы газанырам. Ян йахшысы ися сизи мян мцщакимя
етмяйя щявясляндирирям, билсяниз бундан ня гядяр
ращат олурам! Ащ, язиз дост. Биз неъя дя гярибя вя мис-
кин мяхлугларыг! Биръя дяфя йашадыьымыз юмря бахмаг
кифайятдир ки, юзцмцзя тяяъъцблянмяк вя ямялляримизя
эюря утаныб йеря эирмяк цчцн кифайят гядяр сябяб
тапарыг. Цряйинизи буз кими сахлайын, етирафларынызы цряк-
дян эялян ряьбятля динляйирям.
Ришхянд етмяйин! Бяли, сиз чятин мцштярисиниз, буну
дярщал анладым. Анъаг бир эцн тювбя едяъяксиниз.
Гачылмаздыр. Башгалары аьыллы олмагдан чох, щиссиййат-
лыдыр, онлары чашдырмаьа ня вар ки! Аьыллы инсанларла сющ-
бятдя тямкинли олмаг лазымдыр. Онлара юз методуну
ачыгламалысан. Буну унутмаз вя узун-узады дцшцняр-
ляр. Эеъ, йа тез, йа зарафат хятриня, бялкя дя, црякляри
изтираб ичиндя говруланда щяр шейи дилляриня эятирярляр.
Сиз тякъя аьыллы дейилсиниз, эюрцндцйц кими, щям дя

368
×ÞÊÖØ

тяърцбялисиниз. Бойнунуза алын ки, бу эцн беш эцн яввял


олдуьу кими юзцнцздян о гядяр дя разы дейилсиниз.
Бундан сонра мяктубунузу, йахуд эялиб чыхмаьынызы
эюзляйяъяйям. Яминям ки, эяляъяксиниз. Эюряъяксиниз
ки, зярря гядяр дя дяйишмямишям. Нийя дяйишим ки,
хошбяхтлик демирдин, хошбяхтям. Дяли олуб чюлляря дцш-
мякдянся, эерчякликля там барышдым. Юзцмя йол ачыб
дцз аьушуна эирдим вя щесаб едирям ки, бу, бцтцн
щяйатым бойу ахтардыьым ян мцнасиб шяраитдир ки вар.
Мащиййятъя, йягин, бир дяфя сизя демишям ки, ян ваъиби
иттищамдан гачмагдыр. Йох, ян ваъиби юзцня щяр шейин
иъазясини вермякдир, биръя шейи унутмамагла: вахташы-
ры олараг елядийин яълафлыглары щайгырмалысан. Инди дя аьлы-
ма ня эялди еляйирям, анъаг кцряйимдя щеч бир гящ-
гящя ешитмирям. Щяйат тярзими дяйишмямишям, юзцмц
севмякля вя башгаларындан истифадя етмякля мяшьу-
лам. Анъаг эцнащларымы етираф едирям вя бунун сайя-
синдя щяр шейи тязядян башламаг вя икигат ляззят апар-
маг сярф еляйир — яввяла, юз характеримдян, икинъиси,
тювбянин эюзяллийиндян.
О вахтдан бяри юзцм цчцн чыхыш йолу тапдым,
цстцмдян бцтцн аьыр шейляри тулладым эетди: гадынлары,
гцруру, дярди, гцссяни, кин-кцдуряти вя щятта гыздыр-
маны, щансы ки бу дягигялярдя севинъ щисси иля бцтцн
варлыьымла щисс едирям ки, эетдикъя шиддятлянир. Мяним
дя шащлыьым йетишди — бу дяфя ябядилик. Щя, еля бир зир-
вя тапмышам ки, ора анъаг юзцм галха вя щамыны о
уъалыгдан иттищам едя билярям. Бязян, узагдан-узаьа
олса да, эеъя, доьрудан да, эюзял оланда архамдан
эцлцш сяси ешидир, йеня шцбщяйя дцшцрям. Тез юзцмя
эялир бцтцн ъанлылара вя бцтцн дцнйайа цзцмц тутуб
ичимдяки чиркинликляри онларын цзцня чырпырам вя бир даща
ъаванлашырам.
Беляликля, сизинля “Мехико-сити”дя мараглы эюрцшц-
мцзц сябирсизликля эюзляйирям. Инди ися цстцмдяки

369
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

йорьаны чякин, боьулурам. Доьрудан, эяляъяксиниз?


Сизя мцнасибятимин сямимилийини эюстярмяк наминя
техникамын бязи тяфяррцатларыны ачыглайырам. Эюрдцйц-
нцз кими, бцтцн эеъяни щямсющбятляримя яълаф олдуг-
ларыны сцбут етмяйя чалышдым. Йери эялмишкян, бу ахшам
йарымчыг ишими давам етдиряъяйям. Бунсуз кечиня бил-
мирям, онлардан биринин алкоголун йардымы иля тювбя-
нин аьырлыьы алтында чюкцб йумруьу иля синясиня дюйяъ-
лядийи анлары бурахмаг истямяздим. Бах о заман, язи-
зим, йухарылара йцксялир, сярбяст няфяс алырам, даьа
чыхыр, айагларым алтында узанан дцзянэаща бахырам.
Юзцнц Аллащ кими зирвядя эюрмяк вя сяфещ юмрцндян
вя яхлаг позьунлуьундан алдыьын ляззяти ятрафла бюлцш-
мяк неъя дя сакитляшдириъидир. Щолландийа сямасында
зирвядя эябярмиш мяляклярин арасында щюкмранлыг едир,
суйун вя думанын ичиндян сыйрылараг Мящшяр эцнцня
тяшриф эятирян леэионун мяня неъя йахынлашдыьыны сейр
едирям. Онлар йавашъа галхырлар; будур, биринъиси йахын-
лашыр. Сифяти тутулуб, йарысыны яли иля юртцб вя орада, онун
цзцндян чох гцссяли ифадяляри охуйурам. Мян ися —
тяяссцф едирям, анъаг эцнащындан кечмирям, анласам
да, баьышламырам, ян ясасы ися, ащ... щисс едирям ки, гар-
шымда сяъдя едирляр.
Ялбяття, шцбщясиз ки, щяйяъанланырам, неъя ращат
узана билярям ки? Сиздян йухары галхмалыйам, фикирля-
рим чякиб апарыр мяни. О эеъялярдя, даща дягиги, айдын
эеъялярдя йавашъа дан йери сюкцлцр; мян кцчяйя атылыр
вя ъялд аддымларла канал бойу эедирям. Эеъянин соль-
ун сямасында лялякляр лай-лай топланыр, эюйярчинляр бир
аз да йухары галхыр, дамларын цстцндя чящрайы ишыг йаныб-
сюнцр, йени эцн башланыр. Дамракда рцтубятли щавада
илк трамвайын Авропанын гуртараъаьында щяйаты ойадан
зянэи ъинэилдяйир, еля бу заман мяним тябяялярим олан
милйонларла инсан аьызларында аъылыг щисс едяряк чятин-
ликля ойаныр ки, ъансыхыъы иш йериня йоллансын. Бу заман

370
×ÞÊÖØ

мянся щюкмцм алтында олан бцтцн гитянин талейини


дцшцнцрям, йени доьулан эцнцн абсент кими буланыг
ишыьыны су кими башыма чякирям, икибашлы, тяняли сюзля-
римдян сярхош олурам: хошбяхтям, мян хошбяхтям —
юз-юзцмя дейирям, ей, сизя дя мяним хошбяхт олма-
ьыма инанмамаьы гадаьан едирям, юлцмцня хош-
бяхтям.
Баьышлайын, йеня йалан данышдым. Ай сяни, йеня щяйя-
ъанланыб юзцмдян чыхмышам. Анъаг йахшы ки, аьламы-
рам. Бязян олур ки, юзцмц там итирирям, бах. Инди бура-
да олдуьума дяриндян шцбщя едирям вя эюрдцйцнцз
кими хошбяхт олмаьын сиррини ачырам. Мяним тапдыьым
чыхыш йолуну, шцбщясиз ки, идеал саймаг олмаз. Анъаг
юз щяйатындан эцнлярин бир эцнц ийряняндя онда биляр-
сян ки, башга ъцр йашамаг лазым имиш, анъаг сечим
йохдур. Неъя еляйясян ки, башга ъцр оласан? Мцмкцнц
йохдур. Юз “мян”индян гопуб араланмалы, щеч олма-
са, бир дяфя киминся хятриня юзцнц унутмалысан. Неъя-
дир, сынайагмы? Мяни, чох хащиш едирям, бир еля сыхышдыр-
майын. Ъындырындан ъин цркян бир дилянчийям, бах, щяля
дя яллярими бурахмайыб, кафенин террасында юзцнц йети-
риб мяндян сядягя алыб. “Ясябиляшмяйин, — дейир бир
уъдан, — бу вязиййятя она эюря дцшмямисян ки, пис
адамсан, эюзцндяки эцняш сюнцр”. Бяли, эюзляримиз-
дяки ишыг созалыб, дцнйада йеэаня мясумлуг мцъяс-
сямяси олан сящяр шяфягляри юлдц артыг.
Бахын, гар йаьыр. Эязсям, йахшы оларды. Амстердам
бяйаз эеъялярин гойнунда мышыл-мышыл йатыр, гара бялян-
миш кюрпцлярин алтында каналларын инсаны еймяндирян
гаралыьы, бош кцчяляр, сакит аддымларым... Бцтцн бу ани
тямизлик чох йахшыдыр — ахы сабащ щяр йер чиркя бяляня-
ъяк. Эюрцрсцнцзмц, пянъярялярин архасы гар топалары иля
юртцлцб. Бунлар, шцбщясиз ки, эюйярчинлярдир. Бу зяриф
варлыглар, нящайят, енмяйи гярара алдылар. Суйун да, еля
дамларын да цстц зяриф ляляклярля юртцлцб, онлардан бир

371
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

нечяси пянъяряляря илишиб галыб. Цмид едяк ки, онлар бизя


хош хябярляр эятиряъякляр. Тякъя сечилмишляр йох, щамы,
бяли, щамы хилас олаъаг, ямяк йцкц вя онун бящряси
щамы арасында бюлцняъяк вя бу эцндян етибарян щяр
эеъя мяним хятримя дюшямянин цстцндя йатаъагсы-
ныз. Там щармонийа! Етираф един ки, бурадан мяни
эютцрцб апармаг цчцн эюйдян араба енся, йахуд гар
дурдуьу йердя бирдян алышыб-йанса, тяяъъцбляняъякси-
низ. Мюъцзяйя инанмырсынызмы? Мян дя. Анъаг ня
олурса олсун, чыхыб эетмялийям.
Йахшы, йахшы, сакитъя узанаъаьам, наращат олмайын.
Сиз ки мяним щяйяъанларыма, мярщямятимя вя сайыг-
ламайа бянзяйян чыхышларыма бир еля етибар етмирсиниз.
Онлар мягсядлидир. Сябринизи басын, инди мяня юзцнцз
щаггында данышын, онда биляъяйям ки, щеч олмаса,
мягсядляримдян биръяъийиня чатмышам, йохса йох...
Щяля дя цмид едирям ки, щачанса тяряф-мцгабилим полис
няфяри олаъаг вя мяни “Намуслу щакимляр” ясярини
оьурладыьыма эюря щябс едяъяк. Башга щеч няйя эюря
мяни щябс етмяк мцмкцн дейилдир, йох? Анъаг бу
оьурлуг ганун маддяси иля ъязаландырылыр вя чох чалыш-
дым ки, мяни ъинайят ортаьы щесаб елясинляр: евимдя
чох гиймятли рясм ясярини эизлядир вя ону илк гаршыма
чыхан адама эюстярирям. Бяли, бах буна эюря щябс еди-
ля билярям вя бу да йахшы бир башланьыъ ола биляр. Ким
билир, бялкя, сонра башга ямялляримля мараглана билярляр,
бялкя, бунлара эюря бир эцн башымы бядянимдян айы-
рарлар, беляъя, мян дя юлцм горхусундан гуртулар,
хилас оларам. Щяля ганы даман башымы — танысынлар дейя
— топлашан инсанларын цстцндя эяздирярсиниз вя бир даща
ясл ъани кими щамыдан йухарыйа дырмашмалы оларам.
Шцбщясиз ки, бцтцн бунларын щамысы олаъаг, мян дя сящ-
рада гышгыран вя орадан гяти айрылмаг истямяйян йалан-
чы пейьямбяр кими чыхдыьым йолун сонуна чатаъаьам.
Анъаг сящв елямирямся, сиз полис дейилсиниз — беля

372
×ÞÊÖØ

олсайды, ня варды ки? Ня данышырсыныз! Вякилсиниз? Билирси-


низми, беля дя дцшцнцрдцм, цряйимя даммышды. Сизя
гаршы щисс етдийим ряьбятин, демя, ясасы вармыш. Парис-
дя эюзял иш йериниз вар. Еля дя билирдим, сизинля ейни
мязщябя гуллуг едирик. Ахы щям дя щамымыз бир-бири-
мизя бянзяйирик, мащиййятъя щеч кимя фикир вермясяк
дя, щямишя ейни суалларла цзляширик, щалбуки онларын
ъавабларыны да габагъадан билирик. Хащиш едирям, эеъя-
лярин бириндя Сена чайынын сащилиндя эязишдийиниз заман
башыныза эяляни мяня данышын вя неъя олду ки, щяйаты-
нызы рискя атмадыныз. Хащиш едирям, артыг неъя иллярдир
гулагларымда сяслянян вя инди, нящайят, сизин аьзыныз-
ла тяляффцз едяъяйим сюзляри дейин. “Ащ, йазыг гызъыьаз!
Ня олар, бир дяфя дя юзцнц суйа ат, еля еля ки, сяни дя,
юзцмц дя халис етмяк шансым олсун!” Икинъи дяфями?
Беля дя башысойуглуг олар? Язиз дост, бирдян кимся бизи
дилимиздян тутду? Онда неъя? Вядинизи йериня йетирин!
Ащ, су неъя дя сойугдур! Йох, наращат олмаьа дяймяз.
Артыг эеъдир, щямишя дя эеъ олаъаг. Хошбяхтликдян!

373
ÉÀÁÀÍ×Û
(ðîìàí)
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ÉÀÁÀÍ×Û

Ы ЩИССЯ

Бу эцн анам юлцб. Бялкя, дцнян олуб бу, хябярим


йохдур? Гоъалар евиндян телеграм эялмишди: “Анан
вяфат етди. Дяфн сабащдыр. Дярин щцзнля башсаьлыьы вери-
рик”. Билмяк олмаз, бялкя, дейирям, дцнян юлцб? Гоъа-
лар еви Ялъязаирдян сяксян километр аралыда, Маренгода
йерляшир. Саат икидя йола дцшян автобуса минсям, щяля
щава гаралмамыш орада ола билярям. Эеъяни табутун
башында кечириб, сящяри эцн ахшам гайыда билярям. Шеф-
дян икиэцнлцк мязуниййят истядим, о, садяъя, етираз
едя билмяди, чцнки сябяби юлцмдцр. Анъаг айдын иди ки,
иъазяни ъандярди верирди. Бу сюзляри дя ялавя етмяйи
унутмадым: “Эцнащ мяндя дейил ки...” Щеч ня демя-
ди. Дцшцндцм ки, беля демяйяйдим эяряк. Цмумийй-
ятля, няйя эюря цзр истямялийдим ки?! Яксиня, о, цзрхащ-
лыг етмялийди. Анъаг сонра, гайыданбаш мяни йас ичиндя
эюряндя, йягин ки, башсаьлыьы веряъякди. Анъаг инди ким
дейя биляр ки, анам юлцб? Йалныз дяфндян сонра щяр шей
айдынлашаъаг, неъя дейярляр, йягинлик либасы эейиняъяк.
Саат икидя йола дцшян автобуса яйляшдим. Чох исти
иди. Сящяр йемяйини, щямишя олдуьу кими, Селестин рес-
торанында йедим. Бурада бцтцн танышларым хябяри еши-
дяндя гцссяляндиляр, Селест ися деди: “Аналар тякдир,
биръя дянядир”. Айаьа галханда гапыйа гядяр ютцрдц-
ляр. Бирдян йадыма дцшдц ки, Еммануелэиля галхмаг,
ондан гара галстук вя гара гол сарьысыны эютцрмяк
лазымдыр. Цч ай олар ки, ямисини дяфн едиб.

376
I ÙÈÑÑß

Аз галмышды автобуса эеъиким, сонда йцйцрмяли


олдум. Тювшцйя-тювшцйя эялиб чатдым, отуран кими
автобус лянэяр вурду, бурнума бензин гохусу эялди,
сяма вя йол эюзлярими йорду, йухуйа тяслим олдум.
Бялкя, Маренгойа гядяр йатдым. Ойанан кими башымы
бир ясэярин чийниндя эюрдцм, эцлцмсяди вя щарадан
эялдийими сорушду. “Бяли”, — дедим, данышмаг истямя-
дийими билдирдим. Кянддян гоъалар евиня гядяр ики кило-
метрдир. Айагла эетдим. Чатан кими анамы эюрмяк
истядим. Анъаг гапычы деди ки, яввялъя директорла эюрцш-
мяк лазымдыр. О ися мяшьул иди, бир аз эюзлямяли
олдум. Бу мцддятдя гапычы суалы суал далынъа йаьдырды.
Нящайят, директорла эюрцшя билдим: мяни кабинетиндя
гябул етди. Бу, “Фяхри леэион” орденли бир гоъа иди. Дцз
эюзляримин ичиня бахды. Сонра ялими сыхды вя бурахмады,
билмядим ялими ялиндян неъя чяким. Эюзуъу щансыса
говлуьа бахды вя деди:
— Ханым Мерсо цч ил биздя йашады. Сиз онун йеэаня
цмид йери идиниз.
Мяня еля эялди ки, няйя эюряся мяни гынайыр, истя-
дим изащ едям ки... Анъаг сюзцмц кясди:
— Юзцнц щеч йорма, достум. Ананызын сянядлярини
диггятля нязярдян кечирмишям. Сиз ону сахлайа билмяз-
диниз. Онун гайьыйа, хястя бахыъысына ещтийаъы варды.
Газанъыныз бир еля чох дейил. Щяр шейи нязяря алсаг,
дейя билярям ки, бурада эцнц хош кечди.
Дедим:
— Дцздцр, ъянаб директор.
Ялавя етди:
— Баша дцшцрсцнцзмц, бурада бюйцр-башында дост-
лары, йашыдлары иди. Цмуми мараглары варды онунла, индики
нясил бу шейлярдян щеч ня анламаз, садяъя, гулагардына
вурар. Сиз ъавансыныз, о, шцбщясиз ки, сизинля дарыхарды.
Доьру дейирди. Мянимля йашайанда щямишя сусар-
ды, анъаг эюзлярини бир ан олсун мяндян чякмязди.

377
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Гоъалар евиндя илк эцнляри эюз йашларына гярг олуб.


Анъаг бу, олса-олса, тязя йеря юйряшмякля баьлы олуб.
Бир нечя айдан сонра бурадан башга йеря апарсайдылар,
доьрудан, аьлайарды. Щяр шей вярдишя баьлыдыр. Гисмян
бу сябябдян ахырынъы ил бура, демяк олар, баш чякмя-
мишдим. Щям дя она эюря ки, истиращят эцнцм ялдян
чыхаъагды, мян щяля дайанаъаьа гядяр эялмяйи, билет
алыб ики саат автобусда эетмяйин язабыны демирям.
Директор йеня няся деди. Мян щеч ня ешитмирдим.
Нящайят, деди:
— Шцбщясиз ки, ананызы эюрмяк истярдиниз.
Щеч ня демядян галхдым, мяни гапыйа гядяр
ютцрдц. Пиллякянлярдя изащ етмяйя башлады:
— Юзцмцзцн юлцханамыз вар, рящмятлик орададыр.
Башгаларыны наращат етмямякчцн. Щяр дяфя гоъалар
евиндя кимся рящмятя эедяндя йердя галанлар цч-
дюрд эцн ярзиндя юзлярини итирирляр. Беля оланда онлара
бахмаг мяшяггятя чеврилир.
Йанларындан кечяндя хырп кясдиляр. Бир аз кечян
кими кялмялярин лячяк кими щавада учушдуьунун шащи-
ди олдум. Эялиб чатанда директор худащафизляшди.
— Ъянаб Мерсо, мян эедирям. Щямишя гуллуьу-
нуздайам, бир ишиниз олса, кабинетимдяйям. Дяфн сящяр
она тяйин едилиб. Щесаб едирдик ки, эеъяни рящмятлийин
йанында кечирярсиниз. Бир мясяля дя вар: дейиляня эюря,
сющбятляриндя щямишя дейярмиш ки, ону дини гайда иля
йола салсынлар. Лазыми эюстяришляри вермишям, сизя дя
чатдырмаьы лазым билдим.
Тяшяккцр етдим. Анам динсиз олмаса да, динля щеч
заман марагланмазды.
Гапыны ачыб эирдим. Ичяри ишыглы иди, дивара ящянэ чякил-
мишди, таван шцшяли иди. Орада стуллардан башга, узун
тахта скамйа да гойулмушду. Цстц гапаглы табут орта-
да, скамйанын цстцндя иди. Табут гящвяйи рянэдяйди.
Гапаьын цстцндя ахыра кими бурулмамыш винтляр эюзя

378
I ÙÈÑÑß

дяйирди. Табутун юнцндя аь юртцклц, ялван йайлыглы


зянъи хидмятчи отурмушду.
Бу анда гулаьымын дцз дибиндя даландарын сясини
ешитдим. Синяси кюрцклянирди:
— Табут баьлыдыр. Инди гапаьы галдыраъаьам ки, мяр-
щуму эюрясиниз.
О, табута тяряф аддымлады, мян ону сахламалы
олдум.
— Истямирсиниз? — сорушду.
— Йох, — дедим.
Эери чякилди, бир азъа пешман олдум: бойун гачыр-
дыьыма эюря. Сонра эюзлярини цзцмдян айырмадан деди:
— Нийя?
Бу суалда тяня йох, дярин бир мараг варды.
— Билмирям, — дедим.
Чаллашмыш быьларыны сыьаллады, бу дяфя цзцмя бах-
мадан:
— Айдындыр, — деди.
Гяшянэ, мави эюзляри варды, сифяти эцняшдян йан-
мышды, алтыма стул чякди, бир аз архада отурду. Хидмят-
чи галхыб гапыйа доьру аддымлады. Даландар пычылтыйа
кечди:
— Шанкара тутулуб.
Щеч ня анламадым, хидмятчинин сарьылы цзцня бах-
дым. Бурнунун цстцндя сарьы йастыланмышды. О, чюля
чыханда даландар деди:
— Сизи тяк бурахырам.
Анъаг билмядим ня дцшцндцся, чыхыб эетмяди;
бялкя, цзцмдян няся охуду, йа бялкя, щансыса ани щяря-
кятими сезди, амма чыхыб эетмяди, архамда дайанды,
бу да мяним цряйими сыхды. Отаг гцруб эцняшинин ишы-
ьына бялянмишди. Пянъяря шцшясиндя ики ешшякарысы чыр-
пынырды. Йуху ящядими кясирди. Эери чеврилмядян далан-
дардан сорушдум.
— Чохдан бурада ишляйирсиниз?

379
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

О, еля бил, суалыма бянд имиш, ялбяял:


— Беш ил олар, — деди. Сонра аьыз дейяни гулаг ешит-
мяди. Эуйа, аьлына эялмязмиш ки, юмрцнцн сонуну
Маренгода ащыллар евиндя кечиряъяк. Онун артыг 64
йашы варды, яслян парислиймиш.
Бу мягамда онун сюзцнц кясдим:
— Демяли, башга йердянсиниз?
Сонра хатырладым ки, мяни директорун йанына ютцр-
мяздян юнъя анам щаггында данышырды. Дейирди ки,
мярщумяни тез дяфн етмяк эярякдир, йаддан чыхарма-
йын ки, бура Ялъязаирдир, дцзян йердир, исти иля зарафат
етмяк олмаз. Еля о мягамда демишди ки, яввялляр
Парисдя йашайырмыш. Инди ораны бир лящзя унуда билмир.
Парисдя цч эцн цч эеъя мярщуму тяк бурахмырдылар.
Бурада беля бир имкан йох иди; инанын, бу дцнйадан
эетмясиня щеч алышмамыш араба далынъа ъуммалысан.
Бу йердя арвады онун сюзцнц аьзында гойду. “Бясдир,
бунлары ешитмяк ъаван оьланы бездиряр”. Гоъа гызарды
вя цзр истяди.
Онда мян сющбятя гарышыб: “Ейиб етмяз”, — дедим.
Беля дцшцнцрдцм ки, дедикляри битдя-битдя доьру вя
мараглы иди. Сонра мейитханада мяня изащ еляди ки,
бура, ащыллар евиня йохсуллуг цзцндян дцшцб, бахма-
йараг ки ъаны щяля дя сулудур; бах еля буна эюря далан-
дар ишлямяйя разы олуб. Сорушдум ки, беля чыхыр, о да
гоъалар евинин цзвцдцр, йох, гяти етираз еляди сон фикри-
мя — цзвц йох, ишчисидир, — нюгтяни гойду. Щяля бир ан
юнъя йолдашларындан сюз ачанда “онлар”, “гоъалар”
демяси мяни тяяъъцбляндирмишди. Инди анладым ки, о,
гоъалар евинин бир няфяри олмаьы юзцня йарашдырмыр, ахы
неъя олса, гапычы ишляйир, йяни, бир нюв, ряис.
Бу заман хидмятчи тяшриф эятирди. Гяфилдян ахшам
дцшдц. Шцшя таванын цстцня торанлыг чюкдц. Даландар
ишыьы йандырды. Эур ишыг эюзляримя дцшцб гамашдырды.
Мяня шам елямяйи тяклиф етди. Йемяк истямирдим. Мяня

380
I ÙÈÑÑß

сцдлц гящвя эятиря биляъяйини деди. Разылашдым, чцнки


билмяйянляр дя билсин, сцдлц гящвядян ютрц синов эеди-
рям. Бир дягигядян сонра даландар ялиндя мяъмяйи
гайытды. Гящвяни ичдим. Папирос чякмяк истядим. Яввял
тяряддцд еляйирдим. Билмирдим, мярщумянин йанында
чякмяк олар, йа йох. Сонда аьлыма эялди ки, бунун
мярщумя цчцн артыг бир ящямиййяти йохдур. Даландара
да тяклиф етдим, бирликдя сцмцрмяйя башладыг. Бир аз
кечди, о деди:
— Билирсиниз, ананызын достлары да онунла видалашмаьа
эяляъякляр. Гайда белядир. Эедим бир нечя стул вя гара
гящвя эятирим.
Лампаларын, щеч олмаса, бирини сюндцрмяйи хащиш
етдим: Гардашым, ишыг адамын эюзцнц дешир. Даландар
гярибя бир шей деди: “Ишыг системи еля гурулуб ки, йа
щамысы йанмалыдыр, йа да щеч бири”. Бундан сонра она
мящял гоймадым. Чыхды, бир аз сонра гайытды. Стуллары
йербяйер еляди, биринин цстцня гящвядан гойду, финъан-
лары да онун бюйрцня галаглады. Эялиб табутун йанында,
мянимля цзбяцз отурду. Хидмятчи байагдан табутун
башында сяссизъя яйляшмишди. Архасы бизя тяряф иди. Ня
елядийини эюрмяк имкансыз иди. Йалныз дирсякляринин ани
щярякятиндян анлайа билярдин ки, дейясян, няся тоху-
йур. Сакитлик иди, гящвяни ичиб бир балаъа гызындым, ачыг
гапыдан эеъянин вя чичяклярин ятри эялирди. Йуху апар-
мышды мяни. Бирдян щяниртидян айылмыш кими олдум. Эур
ишыг вя диварларын аьлыьы эюзлярими апарды. Щеч бир кюлэя
йох иди, яшйалар, отаьын бцтцн кцнъ-буъаглары еля айдын
сечилирди ки, аз галырды адамын эюзцня эирсин. Анамын
достлары отаьа дахил олмаьа башладылар. Он-он ики няфяр
оларды. Эюзгамашдыран ишыг селини йарыб кечдиляр. Яйляш-
диляр. Биръя стул да ъырылдамады. Щяля щеч вахт щеч кяси
цзцнцн ян кичик гырышларына, либасларынын ян кичик бцкцшля-
риня гядяр беля айдын эюрмямишдим. Анъаг онлардан
сяс-сямир чыхмырды, инанмаг олмурду ки, ъанлыдырлар.

381
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Гадынларын щамысы юнлцк тахмыш, беллярини гайтанламышды,


буна эюря дя гарынлары габарыг нязяря чарпырды. Яввял-
ляр гадынларын гарынларынын беля бюйцк олдуьуна диггят
йетирмямишдим. Кишилярин, демяк олар, щамысы арыг иди.
Ялаьаъылара сюйкяли дурмушдулар. Мяни даща чох щейря-
тя салан о иди ки, чалышсам да, онларын эюзлярини сечя бил-
мирдим. Тор кими гырышлар ичиндя няйинся ишылдадыьыны сезя
билярдин, буна эюз демяк олардымы, билмирям. Отур-
дугдан сонра бир няфяр кими мяня бахдылар, йюндямсиз
щярякятля башларыны буладылар. Щамысынын диши тюкцлмцш,
аьзы бцзцшмцшдц. Сечя билмядим — мянимля саламла-
шырлар, йа гоъалыгдан башлары ясир. Йягин ки, мянимля
саламлашырдылар, башсаьлыьы верирляр. Анъаг гоъалыьын дик-
тя елядийи щярякятлярин ритми еляйди ки, санки, бура мяни
мцщакимя етмяйя йыьышмышдылар.
Бир аз сонра гадынларын бири аьлады. О, икинъи сырадакы
гадынларын арасында отурмушду. Юзцнц йох, сясини эюрцр-
дцм. Монотон шякилдя аьлайыр, щярдян сяси гысылыр вя
гяфилдян щычгырырды. Адама еля эялирди ки, бу сяс, бу
аьларты бир даща кясмяйяъяк. О бириляр, еля бил, саьыр
олмушдулар. Бцзцшцб отурмушдулар. Щяряси гырыш ичиндя
олан эюзцнц бир йеря — кимиси табута, кимиси ялаьаъына
зилляйиб фикря эетмишди. Щямин арвадса аьлайырды, кяс-
мяк билмирди. Мяни лап бездирмишди, истяйирдим дейям
ки, сясини кяссин, анъаг ъясарятим чатмырды. Даландар
яйилиб гулаьына няся пычылдады, о ися башыны булады, дяр-
ди йадына дцшцбмцш кими щычгырмаьа башлады. Далан-
дар йериндян галхды, эялиб йанымда бардаш гурду. Бир
мцддят данышмады, сонра юз-юзцня алчаг сясля деди:
— О, сизин ананызын ян йахын ряфигяси иди. Йеэаня
щямдями ананыз иди, инди тяк галды.
Узун мцддят беляъя отурдуг. Аьлайан арвад инди
ащ чякир, щярдянбир щычгырырды. Сясини бирдян кясди. Еля
бил, эцъц тцкянмишди. Йухум эялмяся дя, йорулуб
ялдян дцшмцшдцм. Инди онларын ъынгыр чыхармамалары

382
I ÙÈÑÑß

ясябляримя тохунурду. Щярдянбир гярибя сясляр ешиди-


лирди. Чалышсам да, сясин щарадан эялдийини айырд едя бил-
мирдим. Сонра анладым ки, гоъалар овурдларыны сому-
ранда дишсиз аьызларындан гярибя бир марчылты гопур.
Йягин ки, юзляри буну щисс етмирдиляр. Хяйала далмышдылар,
заман нюгтядя онлар цчцн донмушду. Гоъалыг, бялкя,
еля заманын донмасыдыр. Щярдян мяня еля эялирди ки,
бура анамы йад етмяк цчцн йох, няся башга бир иш
цчцн топлашыблар.
Даландар финъанлара гящвя сцздц. Ичмяйя башладыг.
Сонра ня олду, йадымда галмайыб. Эеъянин бир яййамын-
да ойаныб эюрдцм ки, гоъаларын щамысы йумаг кими
бцзцшцб йатыб, анъаг онларын бири щяля дя ойагдыр. Чяня-
сини чялийиня сюйкяйиб мяня бахыр. Еля бил, ойанмаьымы
эюзляйирмиш. Сонра йеня мцрэцлядим. Белимдян гопан
дящшятли аьры мяни айылтды. Шцшяли таван сящярля эцлцм-
сяйирди. Аз сонра гоъаларын бири ойанды вя узун-узады
юскцрдц. О юскцрцр, бир ялиндя тутдуьу дясмалына тцпц-
рцрдц, щяр дяфя дя, еля бил, ичиндян няся айрылырды. Даща
доьрусу, зцлмля айрылырды. Юскцрдц, о бириляринин дя йуху-
суна щарам гатды. Даландар деди ки, эетмяк вахтыдыр.
Щамы галхды. Цзцъц эеъя щамыны ялдян салмышды. Буну
онларын сифятиндян охумаг оларды. Гярибядир, эедяркян
щамы ялими сыхды. Эеъяни бир кялмя дя кясмядик, анъаг
сян демя, кялмясиз дя дост олмаг олармыш.
Йорулмушдум. Даландар мяни башга бир отаьа
апарды, орада цст-башымы сялигяйя салдым. Бир стякан
сцдлц гящвя ичдим. Дадлыйды, чох дадлы. Чюля чыханда
артыг ишыглашмышды. Маренгону дяниздян айыран йамаъ-
ларын цстцндя сяма гызармышды, орадан, бу йамаъларын
архасындан ясян кцлякляр шор дадырды. Щава ачылаъагды.
Чохдан иди шящярдян кянара аддым атмамышдым. Ана-
мын вагияси олмасайды, айаг ачыб ня эязярдим.
Щяйятдя, чинарын алтында дуруб эюзляйирдим. Тор-
паьын ятрини ъийярляримя чякир, чякдикъя дя айылырдым.

383
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Иш йолдашларымы хатырладым. Бу саатда онлар йатагдан гал-


хыб ишя эетмяк барядя дцшцнцрляр. Мяним цчцн ян чяти-
ни еля бу иди. Узун-узады бу барядя дцшцндцм, кился
зянэи дцшцнъяляримя сон гойду. Ичяридян аддым сяс-
ляри эялмяйя башлады. Сонра йеня сцкут. Даландар эялди,
директор мяни эюзляйирмиш.
Эетдим.
Бир нечя сяняди имзаладым. Гара узун пенъяк вя
мил-мил шалвар эейинмишди. Дястяйи галдырды, эюзлярини
мяня зилляди:
— Дяфн бцросундан адамлар эялиб, индиъя табутун
гапаьыны баьлайаъаглар. Сон дяфя ананыза бахмаг
истярдинизми?
— Йох, — дедим. Сясини гысды, телефонда эюстяришляр
верди.
Сонра деди ки, юзц дя дяфндя иштирак едяъяк, тяшяк-
кцрцмц билдирдим... Йазы столунун архасына кечиб эюдяк
айагларыны бир-биринин цстцня ашырды.
— Икимиздян башга кимся олмайаъаг, анъаг бизимля
орада хидмятчи дя олаъаг. Гоъалар евинин сакинляриня
дяфндя иштирак етмяйя иъазя верилмир. Онлар йалныз эеъя-
ни мярщумун йанында кечиря билярляр.
Анъаг бу дяфя о, шяхси мцлащизяляря эюря, гоъа-
лардан бириня дяфня гатылмаг иъазяси вериб.
— Тома Перез ананызын кющня достудур. — Директор
эцлцмсяди. — Бялкя, бу, йцнэцллцкдцр, анъаг демяли-
йям ки, ананызла чох йахын иди. Сакинляр онлара ширин-ширин
саташыр, Перезя щярдян “адахлы” дейирдиляр. — О эцлдц.
— Бу, щяр икисинин хошуна эялирди, билин вя аэащ олун,
ханым Мерсонун юлцмц она чох аьыр зярбядир. Эеъяни
ананызын йанында кечирмяйи гадаьан елясям дя, дяфня
гатылмаьы гадаьан еляйя билмядим, цряйим эялмяди.
Щяким деди ки, бу кишийя бир беля гцссялянмяк олмаз.
Щяр икимиз сусдуг, хейли мцддят данышмадыг.
Директор айаьа галхды, пянъярядян бойланды.

384
I ÙÈÑÑß

— Аща, будур, будур, кешиш дя эялди... — Сонра бир


даща хатырлатды ки, кился Маренго кяндиндядир, бурадан
ора бирсаатлыг йолдур. Кабинетдян чыхдыг. Евин гяншя-
риндя кешиш вя ики ушаг дайанмышды. Ушаглардан биринин
ялиндя бухардан варды, кешиш ися яйилдикъя эцмцшц зян-
ъири дартырды. Биз йахынлашанда о дикялди. Кешиш мяня дил-
аьыз еляди. Сонра мейитханайа тяряф аддымлады, мян дя
онун далынъа.
Ичяри эирян кими винтлярин ахыра кими бурулдуьуну, бир
дя гара эейимли дюрд адамы эюрдцм. Директор катафал-
кын щазыр олдуьуну деди. Еля щямин дягигя кешиш дуа-
сына башлады. Ишляр юз ахары иля эедирди. Гара эейимли
адамлар ялляриндя юртцкля табута йахынлашырдылар. Кешиш,
ушаглар, директор вя мян юлцханадан чыхдыг. Гапынын
аьзында танымадыьым гоъа бир гадын дайанмышды.
— Ъянаб Мерсо, — директор мяни она тягдим еляди.
Гадынын адыны ешитмядим, анъаг анладым ки, бура-
да чалышыр. Тябяссцмсцз-филансыз баш яйди, арыг вя узун-
сифят бир гадын иди. Щамымыз кянара чякилдик, хярякдашы-
йанлара йол ачдыг. Табуту галдырыб йола дцзялдиляр. Онла-
рын далынъа дарвазадан чыхдыг. Дарвазанын о тайында
цстц лакланмыш катафалк варды. Бир аз аралыда алчагбойлу,
нимдаш эейимли бир гоъа дайанмышды, сыхылмаьы ачыг-
ашкар щисс едилирди. Перез бу имиш, сян демя. Башына
йумшаг мащуд шлйапа гоймушду. Табуту эятиряндя
шлйапасыны чыхармышды. Кюйняйинин аь, енли йахалыьына
чох кичик гара бир бант вурулмушду. Бурну сызанаглы иди,
додаглары ясирди. Сейряк сачларынын алтында чох яъаиб,
бичимсиз гулаглары тцнд-гырмызы рянэя чалырды. Гулагла-
рынын рянэи мяни тяяъъцбляндирмишди, чцнки онун сифяти
кими, гулаглары да сапсарыйды. Хялфя бизя щяр шейи, бцтцн
гайдалары изащ еляди. Лап юндя кешиш, онун архасынъа
катафалк йола дцшдц. Катафалкын дюврясиндя дюрд гара
эейимли адам варды. Архада директорла мян, биздян
сонра ися дайя иля Перез. Анамын адахлысы.

385
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Сяма гызмар ишыгла долдугъа долурду. Эцн артыг


башымыза дюйцрдц. Бцркц эетдикъя дюзцлмяз олурду.
Билмядим, нядянся, узун мцддят йеримиздян тярпя-
ня билмядик. Мащуд костйумда истидян биширдим. Гоъа
Перез шлйапасыны башына гойду, анъаг ня дцшцндцся,
йеня чыхарды. Ятрафа нязяр салдым. Дурна гатары мисалы
сярвляр цфцгдя йамаълара доьру узаныр, онларын арасын-
дан эащ йашыл, эащ да боз торпаг эюрцнцр, тяк-тцк евляр
айдынъа сезилирди вя щямин анда мян анамы чох йахшы
анлайырдым. Бу йерлярин, хцсусян, ахшамы, йягин ки,
гянирсиз вя чох эюзялдир. Анъаг бу дямдя, гызмар
эцняшин щяр йери лярзяйя эятирдийи мягамда мяня ъан-
сыхыъы вя дюзцлмяз тясир баьышлайырды.
Йола дцзялдик, гяфил Перезин аьладыьыны эюрдцм. Чарх-
лар эетдикъя даща сцрятля фырланыр, гоъа биздян аралы
дцшцрдц. Щямин дюрд няфярдян бири арабаны иряли бура-
хыб мянимля йанашы аддымламаьа башлады. Цзцмдян
тяр дамла-дамла сцзцлцрдц. Шлйапа гоймадыьымдан
ъиб йайлыьымла цзцмц сяринлятмяйя ъящд едирдим. Бу,
дяфн бцросунун ишчиси иди, няся деди мяня, анъаг еши-
дя билмядим.
— Ня дединиз?
Сяманы эюстяриб бир дя тякрарлады:
— Ъыздаьымыз чыхды ки!
— Йандырыр, — дедим, — залым йаман йандырыр!
Бир аздан йеня сорушду:
— Мярщумун оьлусунуз?
— Елядир.
— Гоъайдымы?
— Бяли, гоъайды. Анъаг нечя йашы олдуьуну дягиг
билмирдим.
Даща щеч ня сорушмады. Эери ганрыланда эюрдцм
ки, гоъа Перез биздян, аз гала, ялли метр архададыр. Бир
ялиндя шлйапасы, о бири ялини йеллядя-йеллядя эцъц чатан
гядяр бизя чатмаьа чалышыр. Директора бахдым. Биръя

386
I ÙÈÑÑß

артыг щярякятя дя йол вермядян тямкинля аддымлайырды.


Алнында тяр пучурлайырды, анъаг тярини беля силмирди.
Адамлар йавашъа аддымларыны беъид атмаьа башла-
мышдылар. Дюрд бир йан бцркцдян говрулур, узандыгъа
узанан йекнясяг дцзянлик эцняшин истисиндя боьулурду,
эюйя бахмаг олмурду, эюзцн дешилирди. Бир мцддят
йолун тязяъя тямир олунмуш щиссяси иля аддымладыг.
Эцняшин эцъцня бах, йеридикъя дабанларымызы чятинлик-
ля галдырырдыг, асфалт яримиш кимийди, дабанларымызын гал-
хан йериндя, еля бил, йара ачылырды. Катафалкы идаря едян
сцрцъцнцн мцшямбяли силиндри дя, санки, бу гара гат-
рандан йоьрулмушду.
Эцняш, дяри вя катафалкдан эялян пейин ийи, лакын вя
бухурун кяскин гохусу, йухусуз эеъянин йорьунлу-
ьу... эюзлярим гаралыр, фикирлярим дя аддымларым кими бир-
бириня долашырды. Йеня эери ганрылдым — Перез узагда,
гызмар бцркц селиндя эцъля сезилирди, сонра тамам эюз-
дян итди. Еля бил, узун илляр киминся дярдиндян юлмцсян,
онун бу дцнйада гярар тутдуьу нюгтяйя чатанда
юлдцйцнц ешитмисян. Бир дя эери дюндцкдя онун йол-
дан чыхыб чюля тяряф аддымладыьыны эюрдцм. Анладым ки,
бу йерляря бяляд олан Перез йолу кяся эетмяйи гярара
алыб. Севдийинин дяфниня анъаг йетишян адам йолу беляъя
кяся билмяздими? Дюнэядя бизя гошулду. Сонра йеня
эюздян итди. Тутгун щаванын гаранлыьы кими иди. Чюля
кечиб йолу кяся эетмяси бир нечя дяфя тякрар едилди.
Сонра щадисяляр юз-юзцня о гядяр сцрятля вя сащ-
манла баша чатды ки, йадымда щеч ня галмады. Эцняшин
истиси, аз гала, йаддашымы позурду. Йазы йазылдыгъа позу-
лурду... Биръя ону хатырлайырам ки, кяндя дахил оланда
хидмятчи гадын йахынлашды, мяня няся деди. Гейри-ади
сяси вармыш, сян демя. Титряк, эюзял, азъа гцссяли, сифя-
тиня бахсайдын, сясин башга йердян эялдийиня инанардын.
— Аста йеримяк олмаз, эцн вура биляр. Тяляссян,
ган-тяря батыб килсядя сойуглайа билярсян.

387
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Щямин эцнцн башга бир мараглы деталы — Перезин


ъанфяшанлыгла етдийи маневрлярдян сонра, нящайят, сон-
да бизя чатдыьы андакы сифяти — эюзляримдян чякилмир.
Йорьунлуг вя язабдан йанаглары бойу эюз йашлары
сцзцлцрдц, цзцндяки дярин гырышлар бу дамлаларын ашаьы
ахмасына манечилик едирди. Эюз йашы йолда эюлмячядя
дуран су кимийди. Йадымда бир дя кился, сякиляр вя гяби-
ристандакы кянд сакинляри, мязар башларындакы ятиршащлар,
щушуну итириб йеря сярилмиш Перез, бир дя анамын гябриня
тюкцлян — дибиндян бичилмиш биткилярин аь зоьуна гарыш-
мыш торпаг, ган кими гырмызы торпаг галыб. Адамлар,
гярибя сясляр, кянд, кафенин юнцндя дайанаъагдакы
гцсся вя интизар, мцщяррикин арамсыз уьултусу, автобу-
сун Ялъязаирин ишыглы кцчяляриндян кечдийи ан гяфил
севинъли дуйьу: ахыр ки, гуртарды, ращат йатмаг олар инди...

ЫЫ

Ойананда анладым ки, икиэцнлцк мязуниййят хащиш


едяндя шеф нядян беля наразы имиш. Бу эцн шянбя
эцнцдцр. Буну, аз гала, унутмушдум, йалныз йерим-
дян галханда хатырладым. Йягин, шеф фикирляшиб ки, истира-
щят эцнляри иля бирликдя мян дюрд эцн ишдя олмайаъа-
ьам. Бу да ону ачмайыб. Инди эцнащкарам ки, анамы
бу эцн йох, дцнян дяфн еляйибляр. О ки галды шянбя вя
базара, бу эцнляр, онсуз да, щеч кяс ишлямир.
Йеримдян эеъ галхдым. Йорьунлуг щяля дя ъаным-
дан там чыхмамышды. Цзцмц гырха-гырха вахтымы неъя
кечиряъяйими эютцр-гой едирдим. Чимсям, йахшы олар.
Трамвайа отуруб дцз лиманын йанындакы щовуза эял-
дим. Суйа баш вурдум. Чоху эянъляр иди. Щовузда
Мари Кардонла растлашдым. Бир заманлар о, бизим кон-
торда макиначы ишлямишди. О заман хошума эялмишди
вя дейясян, о да мяня биэаня дейилди. Анъаг севда-
мыз баш тутмады. Чцнки Мари башга йердя ишя дцзялди.

388
I ÙÈÑÑß

Узун айрылыгдан сонра илк дяфяйди цз-цзя эялирдик.


Цфцрцлмцш дюшяйин цстцня чыхмасына кюмяк етдим,
бирдян дюшляриня тохундум. Мян щяля суда идим, о ися
дюшяйин цстцндя узанмышды. Мяня бахды. Сачлары цзцня
тюкцлмцшдц, цзц эцлцрдц. Галхыб онунла йанашы узан-
дым. Кефим кюк иди. Зарафат едирмиш кими башымы астаъа
гарнына дайадым. Гымылданмады вя бир нечя дягигя
беляъя галдыг. Сонсуз мави вя гызылы сямайа бахыр,
щарада олдуьуму, аз гала, унудурдум. Мари няфяс
аларкян гарнынын неъя галхыб-ендийини щисс едирдим.
Эцняш шылтаглыьыны артыранда Мари суйа атылды, мян дя
фцрсяти ялдян вермяйиб суйа баш вурдум. Чатыб белини
гуъагладым. Бирэя цзмяйя башладыг. Щей эцлцрдц.
Кюрпцдя гурулананда деди:
— Юзцнцзя дя бахын, мяня дя, ким чох гаралыб?
Ахшам кинойа эетмяк истяйиб-истямядийини соруш-
дум. Мари эцлдц вя деди ки, Фернанделин ойнадыьы филм
олса, эедярди.
Эейиндик. Мяни гара галстукда эюряндя тяяъ-
ъцблянди. “Анам юлцб”, — дедим. Нядянся, бир аддым
эери чякилди, сусду. Сифятинин ифадяси тамам дяйишди.
Истядим дейям ки, эцнащым нядир, демядим, чцнки бу
сюзляри нечя дяфя нечя няфяря демишдим. Анъаг ня фяр-
ги вар, ня елясян дя, эцнащкарсан ки, эцнащкар...
Ахшам Мари щяр шейи унутду. Филмя бахдыг. Яйлян-
ъяли олса да, сяфещ бир филм иди. Айаьыны айаьыма сыхмыш-
ды, астаъа дюшлярини сыьаллайырдым... Филмин сону йахынла-
шанда ону юпдцм. Сонра бизя эетдик.
Ойананда Марини эюрмядим. Эетмишди. Яввялъядян
халасына баш чякяъяйини демишди. Базар эцнцйдц, йады-
ма дцшдцкъя кефим корланды. Базар эцнц мянлик дейил,
ондан зяндейи-зящлям эедир. Тязядян йатмаьа чалыш-
дым, балынъдан Маринин сачларынын ятри эялирди. Дцз саат
она кими йатдым. Ойансам да, йеримдян галхмаьа
тялясмядим. Йеримдяъя сигарет чякдим. Аъсам да,

389
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

адятимя хилаф чыхараг Селестин ресторанына эетмяк истя-


мирдим. Эетсяйдим, сорьу-суал башланаъагды, хошум
эялмяйян дя еля будур. Гайьанаг биширдим, еля тава-
данъа щязми-рабедян кечирдим. Евдя чюряк гуртар-
мышды, эедиб алмаьа тянбяллик едирдим.
Отаьымын пянъяряси шящяр ятрафынын ян эедишли,
эялишли кцчясиня ачылыр. Щава хош олса да, эедиб-эялян
аз иди, нядянся, щамы тялясирди. Бязиляри эязинтийя аиля-
ликъя чыхмышды. Лап габагда дянизчи кюйняйи вя гыса шал-
вар эейинмиш ики оьлан ушаьы вя ири, чящрайы бантлы гыз
аддымлайырды. Далларынъа гящвяйи ипяк дон эейинмиш
эонбул гадын вя балаъабой сысга бир киши эедирди.
Сонра кцчя йаваш-йаваш бошалды, эцман ки, щамы
филмя тялясирмиш, инди сеанслар башламыш олмалы иди. Кцчя-
дя анъаг дцкан сащибляри, бир дя пишикляр галды. Евлярин
ятрафында уъалан фикус аьаъларынын цзяриндян сяма айдын
эюрцнцрдц. Йолун о бири тяряфиндяки сигарет дцканынын
сащиби стулуну гапынын аьзында, сякийя гойду, стулу ат
кими миниб сюйкяняъяйя дирсяклянди. Бир аз яввял аьзына
гядяр долу трамвайлар, демяк олар, бош эедирди. Сига-
рет дцканынын йанындакы “Пйеро” кафеси дя бомбош иди.
Дцканчы кими мян дя стулуму фырладыб тярсиня отур-
дум. Неъя ращатмыш беля отурмаг. Ики сигарет чякдим,
сонра отаьыма гайытдым. Бир аз шоколад гырдым. Пян-
ъяря аьзында чейнямяйя башладым. Щава тутулду. Инди-
ъя йай туфаны башлайаъагды. Анъаг булуд илхысы кечдик-
дян сонра да кцчя гаранлыг иди. Йаьыш инди йаьар, бир
аздан йаьар.
Саат 5-дя трамвайларын сяси алями башына эютцрдц. Бу
дяфя ъамаат стадиондан эялирди, адамлар салхым-салхым
трамвайларын бюйцр-башындан саллана галмышды. Нювбя-
ти вагонлар ойунчулары эятирирди, онлары кичик чамаданла-
рындан таныдым. Баьырдыгъа баьырыр, мяьлубедилмяз
командаларынын шяниня мащнылар охуйурдулар. Бир нечя-
си щятта мяня ял дя еляди. Кимся гышгырды да:

390
I ÙÈÑÑß

— Аталарыны йандырдыг.
Ъаваб олараг башымы тярпятдим.
Щава бир аз да гаралды. Евлярин цстцндя сяма гызар-
маьа башлады вя ахшамын дцшмяси иля кцчяляр ъанланды.

ЫЫЫ

Бу эцн офисдя хейли иш йыьылыб галмышды. Шеф мяни


олдугъа мцлайим гаршылады... “Чохму йорулмусан?”,
— сюзарасы сорушмаьы унутмады, сонра анамын йашы иля
марагланды. Сящв елямямяк цчцн дедим ки, йетмишин
ичиндяйди. Ращат няфяс алды санки. Йягин ки, сющбяти артыг
битмиш щесаб едирди.
Столун цстцня галагланмыш сянядляри гайдайа сал-
маг лазым иди. Сящяр йемяйиня эетмяздян габаг ялля-
рими йудум. Сящярляр йахшыдыр, дярд ахшамын дярдидир:
ялцзйуйанын йанындан асылмыш дясмалла офисин бцтцн
ишчиляри ялини силир, эцн ярзиндя еля исланыр ки, ялини сцртмя-
йя ийрянирсян. Эцнлярин бир эцнц буну шефин диггятиня
чатдырсам да, ъавабы ня олса йахшыдыр, разыйам сянинля,
анъаг бу чох хырда мясялядир. Нащара щямишякиндян
бир аз эеъ, бирин йарысында Еммануелля бирликдя эетдик.
О, эюндяришлярля мяшьул олан конторда чалышыр. Конто-
румуз дянизя ачылыр, бир балаъа эеъикяси олдуг — эцняшя
гярг олмуш кюрфязин тиъарят эямиляриня баха-баха
эедирдик. Бу дямдя бир йцк эямиси эюрцндц. Узагдан
тцстц веря-веря эялирди. Еммануел деди:
— Эетдик.
Бу сюзя бянд идим санки, йеримдян эютцрцлдцм.
Машын артыг биздян араланмышды, фактик олараг онун
ардынъа гачырдыг. Эурулту бейнимин ичиня долмушду,
щяр йаны тоз-думан бцрцмцшдц. Ня эюрцр, ня дя щисс
едирдим. Гурьу вя машынларын гарасынъа неъя эялди
гачырдыг. Кюрпцнцн йанындакы хырда эямилярин дор аьаъ-
лары йырьаланыб ъырылдайырды. Биринъи мян чатдым, бортдан

391
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

тутуб кузова галхдым. Сонра Еммануеля кюмяк еля-


дим. Эцъля няфяс алырдыг. Йцк машыны кяля-кютцр сащил
кцчяси иля эцняш вя тозун ичиндя атыла-атыла эедирди.
Еммануел уьунуб эетмишди.
Беляъя, ган-тяр ичиндя юзцмцзц Селестин рестораны-
на салдыг. Гойуб эетдийимиз кимийди — йекягарын, чал-
быьлы, аь юнлцкдя.
— Неъясян, саламатсанмы? — мяндян сорушду.
“Щя”, — дедим, бир дя ялавя етдим ки, йемяк истяйи-
рям. Эятирдиклярини бир эюз гырпымында йедим, цстцндян
гящвя ичдим. Евя эялдим, бир аз йатдым, чцнки сящяр
ифрата вармышдым, щямишякиндян артыг спиртли ички гябул
етмишдим. Ойананда папирос чякмяк истядим. Анъаг
ишя эеъикмякдян горхуб трамвай дайанаъаьына гач-
дым. Ахшамаъан ишлядим. Конторда ит йийясини танымырды,
боьанаг иди, щамы гарышмышды бир-бириня. Ахшам ляззятля,
тялясмядян сащил кцчясийля пийада евя гайытдым. Сяма
йашыл рянэя чалырды, щалым йахшы, кефим йериндяйди. Неъя
олдуса, бирбаша евя эетдим, кюнлцмя картоф гызартмасы
дцшмцшдц.
Алагаранлыг пиллякянлярля галхаркян гоъа Саламано
иля цз-цзя эялдим. О, мяним гапыбир гоншум сайылырды.
Итини эязинтийя апарырды. Дцз сяккиз ил иди икиси, ъанбир
гялбдя давасыз-филан йашайырдылар. Бу гящвяйи рянэли ит,
зяннимъя, готура тутулуб, тцкц эетдикъя тюкцлцр, юзц
дя ит эцнцндядир: бядянинин хора басмайан йери гал-
майыб. Гоъа Саламано ити иля дарысгал бир отагда эцн
кечирирди, вярдишдяндир, нядяндир, узун мцддят бир йер-
дя йашадыгларындан бир-бириня охшайырдылар. Цзцнц
йумазды, йумадыьы цчцн гартмаг баьламышды, сачлары
тюкцлцб, дяриси эюрцнцр. Бу ишылдайан дяридя биръя готур
чатышмыр. Ит сащибиня бахыр — тез-тез белини бцкцр, бой-
нуну итаятля габаьа узадыр, башыны ашаьы салыр. Бир ъан-
да ики цряк эетдикъя бир-бириня нифрят етмяйя башлады.
Эцндя ики дяфя — сящяр 11-дя вя ахшам 6-да ити эязин-

392
I ÙÈÑÑß

тийя чыхарыр. Бу сяккиз илин ичиндя чашыб маршрутдан кяна-


ра чыхдыьы вахт олмайыб. Будур е, Лион кцчяси иля эялир-
ляр, ит халтасыны дартыр, гоъа Саламано ися юзцнц бцдря-
йиб йыхылмагдан горуйур. Эярэин вязиййятдя олдуьун-
дан ити сюйцр, лап кцчя сюйцшляри иля. Ит бу нифряти ъанын-
да щисс едирмиш кими тысыр, гысылыб йумаьа дюнцр. Айа-
гларыны йеря диряйир — бяли, бу мягамда яйляъ басылыр. Ит
дейир, юлдцрсян дя, эетмярям. Гоъа гарт гязяби иля ити
далынъа сцрцйцр. Щяр шейин бир сону вар — ит безикиб айа-
гларыны йердян аралайыр, итаятля йерийир. Гоъанын щирси
сойумур, дцз гапыйа гядяр ону сюйцр, сюйцшцн бири
беш гяпийя. Гярибя бир дурум йараныр, — еля бил, бу
дцнйада щамы чякилиб, йалныз икиси галыб — бирдян бир-бири-
ня бахырлар, бири горхур, о бири сюйцр. Щяр эцн ейни сящ-
ня тякрарланыр, ит айаьыны галдырдымы, гоъа ящядини кясир,
халтасындан дартыр, архайа бахан олса, мясяляни ялбяял
анлайар: дальавари хятт цзря хырдаъа дамлалар... Селестин
фикринъя, Саламано дцнйанын сон яълафыдыр. Кимин неъя
олдуьуну бир олан Аллащ билир, Саламоно да еляъя.
Биз пиллякянлярдя растлашдыгда ити йаманлайырды, она
“яълаф” дейирди.
Ит зинэилдяйирди.
Дедим:
— Ахшамын хейир.
Кимя дейирсян, гоъа рол язбярляйирмиш кими сюй-
мякдяйди.
— Ит сизя беля нейляйиб ки, — дюзмяйиб сорушдум.
Гоъа сусду... Биръя сюз дилиндян дцшмцрдц:
— Алчаг! Йарамаз!
Гаранлыгда, эцъля дя олса, сездим ки, итин цстцня
яйилиб. Халтасыны ялляшдирирди. Сорушдуьуму бир дя уъа-
дан сорушдум. Эерийя бахмадан гязябля деди:
— Юлсяйди, ъаным динъялярди, йохса мян юляъяйям.
Буну дейяр-демяз ити ардынъа дартмаьа башлады. Ит
зинэилдяйир, пянъялярини йеря даща мющкям диряйирди.

393
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Бу анда башга бир гоншум чыхды. Мящяллядя ону


баштутан кими таныйырдылар. Анъаг ня ишля мяшьул олду-
ьуну сорушанда дейир ки, анбардардыр. Олур ки, щярдян
растлашанда бир-ики кялмя кясмяли олуруг, бязян гапымы
дюйцр, астаъа, эцъля ешидилян шякилдя. Билир ки, ня деся,
ъан-башла динляйяъяйям. Фикримъя, няглетмя тярзи пис
дейил. Онунла щагг-салам кясмямяйя щеч бир сябя-
бим йохдур. Ады Раймон Синтесдир. Балаъабойлу, енли-
кцряк, бурну боксчу бурну кими. Мянимля Саламано-
нун гейбятини еляди:
— Эюр ня яълафдыр!
Сорушду ки, доьруданмы, бцтцн бунлардан ийрянми-
рям? “Йох” дедим.
Пиллякянляри галхмаьа башладыг, гапыны ачыб ичяри
кечмяк истяйирдим ки, деди:
— Евдя шяраб вя ган колбасасы вар. Эялсяня бизя.
Дцшцндцм ки, бир дя евя эет, юзцня шам йемяйи
щазырла, дярщал разылашдым. Саламанонун евиндя олдуьу
кими, Раймонун да отаьында биръя чарпайы варды. Бир дя
гаранлыг хяфя мятбях. Чарпайынын йухарысында аь-нарынъы
рянэдя мяляк гойулуб, эипсдян щазырланыб, дярщал били-
нир. Сонра чемпионларын фотолары, ики, йа цч шякил оларды,
журналлардан кясилмишди. Бир дя чылпаг гадын шякилляри.
Отаг йаман эцндяйди, чарпайы йыьышдырылмамышды.
Отаьа эирян кими Раймон керосин лампаны йандырды,
сонра ъибиндян бинт чыхарды, саь голуну сарымаьа баш-
лады, дейясян, бинт дя кирин ичиндяйди. Голуна ня олду-
ьуну сорушдум. Изащ елямяйя башлады: “Бир типля сюз-
ляшдик, сонра далашмалы олдуг”.
— Билирсинизми, ъянаб Мерсо, мян бядхащ дейилям,
анъаг дедийимин цстцндя дурмаьы баъарырам. Щямин
тип, билсян, ня дейирди мяня: “Кишисянся, трамвайдан
дцш, данышаг”. Дедим: “Йахшы, ял чяк мяндян...” О,
мяня: “Еля билирдим, кишисян, ня эцндясян...” Нящайят,
вагондан чыхдыг. Дедим: “ял чяк мяндян, йохса...” О

394
I ÙÈÑÑß

ися: “Горхдум сяндян, йаман горхдум. Хохан эялиб


мяни йейяъяк. Бу ан бычаьы чыхарыб голуна чякдим. Йеря
йыхылды. Галдырмаг истядим. Узандыьы йердя мяни тяпик-
лямяйя башлады. Дизимля гарнына вя цзцня илишдирдим.
Гана бялянди. Сорушдум: “Бясиндир?” Деди: “Кифайятдир”.
Даныша-даныша голуну сарыйырды. Синтесин чарпайысы-
на отурдум. Данышырды:
— Баша дцшцрсян, мяним щеч кясля ишим йохдур.
Щеч кяся бянд олмурам. Биринъи о, мяни тящгир еляди.
Нягл етдийи щадисядян эюрцндцйц кими, бу, беля иди
ки вар. Дейясян, мягамыйды, деди ки, бах еля бу кими
инъя мясялялярля баьлы фикрими сорушмаг истяйирмиш.
Мяня эяняшмясинин мягсяди анъаг бу иди, бир дя деди
ки, мяни цряк досту кими эюрцр. Сусдум. Бир дя сорушду
ки, онунла дост олараммы? Дедим ки, фярги йохдур,
буну ешидяндя кейфи хейли кюкялди. Колбасаны чыхартды,
доьрайыб тавада гызартды, столун цстцня нимчя вя
гядящляри дцздц, щараданса бычаг вя чянэял-гашыг
тапыб эятирди вя ики шцшя чахыр. Щяр шей сцкута далмышды.
Сонра столун архасына кечдик. Стол архасында мяня ишля-
риндян данышды. Яввял бир аз тяряддцд еляди:
— Бир гадынла таныш олдум.
Мялум олду ки, далашдыьы киши мяшугясинин гарда-
шыймыш. Раймон гадыны сахладыьыны иддиа едирди. Сус-
дум, реаксийа вермядим, анъаг дярщал ялавя етди ки,
мящяллядя щаггында щансы шайиялярин эяздийиндян
хябяри вар. Анъаг виъданы тямиздир, ади анбардар вязи-
фясиндя чалышыр.
— Эцнлярин бир эцнц айылыб эюрдцм ки, йерин алтына
эирмишям. Мяни щеч кяс сайыб-елямир.
Мяшугясинин йолунда ъаныны гойду, ня лазымса
тямин еляди. Онун цчцн айрыъа ев тутду, эцндя йемяк-
ичмяйиня ийирмиъя франк верирди.
— Евя эюря отуз франк, алтмыш франк йемякпулу,
бязян ъорабдан-филандан алыр вя беляъя мин франк ярийиб

395
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

эедирди. Ханым ишлямирди. Анъаг няфяс алыб-вердикъя


демякдян усанмырды ки, вердийим пуллар она чатмыр.
Она дейяндя ки, щеч олмаса, эцнцн йарысыны бир йердя
ишля, хырда-хуруш хярълярдян ъанымы гуртар. Бу ай сяня
костйум алмышам, эцндя ийирми франкы сайыб овъуна
гойурам, йашадыьын евин парасыны юдяйирям, сянся
эцнцн эцнортачаьы ряфигяляринля кафедя яййашлыг едир-
сян. Онлары шякярли гящвяйя гонаг едирсян. Мяним
щесабыма. Мян сяня йахшылыг едирям, сян эюр ня едир-
сян. Йахшылыьа йаманлыг? Анъаг о ишлямирди, ялиндян-
башындан эялян буйду ки, десин: вердийин пуллар щеч
дярдимя чатмыр, онда анладым ки, мяни щярифляйирляр.
Раймон данышды ки, мяшугясинин чантасында лоте-
рейа билети тапыбмыш, гыз буну щансы пула алдыьыны щеч
ъцр узащ еляйя билмяди. Бир аз кечяндян сонра гярибя
бир гябз пейда олду, сян демя, ики голбаьыны ломбар-
да гойубмуш. Голбаьы олдуьундан щеч шцбщялянмир-
ди дя.
— Бах бу мягамда ону дишимя вуруб сынадым.
Айрылмаьа гярар вердим. Щеч няйи эизлятмядян щаг-
гында дцшцндцйцмц дилимя эятирдим. “Сян, — дедим,
— йатаьында киминля эялди ойнаглаша билярсян”. Ъянаб
Мерсо, баша дцшцрсцнцзмц, она еля беля дя дедим,
дедим ки, сяни лайиг олмадыьын хошбяхтлийя говушдур-
дум, щамы сяня щясядля бахырды, сянся кор олдун, щяр
шейи гулагардына вурдун. Баша дцшяндя эеъ олаъаг.
Ганына гялтан елямишди ону. Яввялляр она ял гал-
дырмаьы аьлындан беля кечирмязди.
— Язиб суйуну чыхартдым, анъаг севя-севя, охша-
йа-охшайа. Аьламсынса да, цзцмц йана чевирирям. Иш
бу дяфя ъиддиляшди, она еля бир дярс вердим ки, унуда
билмясин.
Дуруб-дуруб дейирди ки, мяним мяслящятимя чох
ещтийаъы вар. Бирдян ара верди, ялими узадыб лампанын
фитилини дцзялтдим, лампа щис верирди. Сусурдум. Ян йах-

396
I ÙÈÑÑß

шысы динлямяк иди. Аз гала, бир литр чахыр ичдим, башымда


эурулту варды, ара вермирди. Ял атыб Раймонун сигарет-
ляриндян чякдим, гутум бошалмышды. Ахырынъы трамвай-
лар ютцб-кечирди, эцндцзцн артыг кирийян сяс-кцйцнц дя
юзцйля апарырды. Раймон данышырды. Кядярли олан будур
ки, о, щяля дя бу фащишяни гялбиндян чыхарыб ата билмя-
йиб. Ня едирдися, цряйи сойумурду. Анъаг ялбят, бир
эцн дярсини ямяллиъя веряъяк. Арада истяди ки, ону
мещманханайа апарсын, дярщал да полися зянэ елясин.
Щай-кцй галхсын вя она сары билет версинляр. Сонра
достларына цз тутду — бу алямдя йолдашлары истядийин
гядярдир. Дцзэцн бир шей мяслящят едя билмядиляр. Инди
мяня цз тутуб: бцтцн бу олуб-кечянляр барядя фикрим
нядир? Дедим ки, щеч ня фикирляшмирям, анъаг мараглы-
дыр. Бяс мяним фикримъя, гыз она кяляк эялибми? Елядир,
олуб бу иш. Анъаг беляйдися, онун дярсини вермяк няйя
йарайаъагдыр? Мян неъя едярдим? Демяк чятиндир,
анъаг етираф едим ки, ону да анлайырам, цряйи йаныр,
беля олдугда инсан ян кяскин щярякятляря ял атыр.
Сонра йеня шярабдан ичдим. Раймон сигарет йан-
дырды вя юз планыны дцрцстъя анлатды мяня: мяктуб
йазыб кюнлцнц алаъаг. Гыз йанына эялдикдя онунла йата-
ьа узанаъаг вя мясялянин “гялиз йериндя” цзцня тцпц-
рцб евиндян говаъаг. Разылашдым. Белядя гызы, доьру-
дан да, ъязаландырмыш олаъаг. Анъаг Раймон деди ки,
бу мяктубу йаза билмяз, аьлындан кечир ки, мяня
эяняшсин, бялкя, онун явязиндя бу иши мян эюрцм?
Ъаваб вермядим. Цзцмя баха-баха ялавя етди ки, бял-
кя, бу ишя инди башлайаг, неъя дейярляр, йолчу йолда
эяряк. Етираз елямядим. Бир стякан шяраб ичиб айаьа
галхды. Габ-гаъаьы ялийля бир кянара итяляди. Столун
мцшямбя юртцйцнц силди. Сийирмядян бир вяряг дама-
дама каьыз, сары рянэли конверт, гырмызы тахта гялям вя
дюрдкцнъ бянювшяйи мцряккябгабыны чыхарды. Гадынын
адыны чякяндя билдим ки, яряб мяншялидир. Башымы вярягин

397
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

цстцндян галдырыб йаздыьымы уъадан охудум. Папиро-


са эцъ верир, диггятля мяни динляйирди. Бир дя охума-
ьымы хащиш еляди. “Билирдим ки, бунун ющдясиндян эял-
сян, сян эялярсян”, — ахырда беля деди.
Мяня “сян” дейя мцраъият етмясини дярщал тутма-
дым. “Инди билдим ки, мяним ясл достумсан” дейяндя
мяни тяяъъцб бцрцдц. Бу сюзцнц бир дя тякрар еляди.
Дедим ки, мянимчцн фярг елямяз, дост дейирсян, дост
олдуг. Мяктубу гатлайыб зярфин ичиня гойду. Чахыры сон
дамласына гядяр ичдик. Сонра щеч ня демядян сигарет
сцмцрдцк. Кцчя там бошалды, инс-ъинс кясилди, сонунъу
автомобил дя беляъя кечди, кцляйин говдуьу йарпаг
мисалы.
— Эеъдир, — дедим.
Раймон да башыйла тясдигляди. Вахт неъя дя сцрят-
ля ахыб кечир. Мяни йуху басырды, ня иллащ елясям дя,
йеримдян галха билмирдим. Раймонун бахышларыны думан
ичиндян эюрцрмцш кими сезирдим, сонра мяня цзрхащлыг
еляди, цряйини сыхма, деди. Нийя? Изащ еляди ки, анамы
итирдийимдян хябяри вар. Эеъ-тез щамымыз юляъяйик. Бири
юлцр, беши доьулурса, бу, дцз дейил, щамы юлмцр, щяря
юз нювбясини эюзляйир. Анъаг разылашдым. “Щя, елядир, —
дедим, — щамы юлцр”.
Галхдым, нящайят. Раймон ялими бярк-бярк сыхыб
деди ки, ясл кишиляр бир-бирини илк бахышдан анлайарлар... Чых-
дым, гапыны юртдцм вя бир мцддят гаранлыг мейдан-
чада дурдум. Бина йуху ичиндя цзян эямийя бянзя-
йирди. Щярякятсиз дайанмышдым, щеч ня ешитмирдим,
гулагларым сяся дцшмцш кими бир уъдан уьулдайырды.
Гоъа Саламанонун отаьындан итин боьуг зинэилтиси еши-
дилирди. Дцнйа дцзялмир ки, дцзялмир.

398
I ÙÈÑÑß

ЫВ

Бцтцн щяфтяни вар эцъцмля чалышдым. Эцнлярин бир


эцнц Раймон эялиб мяктубу эюндярдийини сюйляди. Ики
дяфя Еммануел иля кинойа эетдим. Чох заман екран-
да ня баш вердийини анламыр, мяни йанынъа апарырды ки,
ону екрандакы щадисялярдян аэащ едим. Дцнян, шянбя
эцнц, вядяляшдийимиз кими, Мари эялди. Аь вя гырмызы
золаглы эюзял дон вя дяри сяндял эеймишди, бярк дюшляри
донун алтында дик дурмушду, эцняшдян йанмыш ясмяр
цзц чичяк кими ачмышды. Биз автобуса яйляшиб Ялъязаирин
бир нечя километрлийиндя — гайалыгла сащил гамышлыьынын
ортасындакы кичик чимярлийя эетдик. Саат дюрддя эцняш
ялинин архасыны йеря гойса да, исти о саат чякилиб эетмир.
Дяниз мцрэц ичиндя чалхаланырды. Маринин юйрятдийи
кими, дальаларын цзцндяки аь кюпцйц соруб эюйя цфц-
рцрдцк. Дамъылар нарын-нарын щавайа сяпялянир, йа да
исти йаьыша дюнцб эерийя — цзцмцзя сяпялянирди. Анъаг
тезликля шор-аъы су аьзымы эюйнятмяйя башлады. Мари
суйун алтында мяня гысылды. Додаьыны додаьыма йапыш-
дырыб, дилини додагларыма сцртдц. Аьзымын эюйняртиси
дайанды вя биз бир гядяр дальаларда йелляндик.
Сонра гумлуьа чыхыб эейиндик. Маринин эюзляринин
ичиндяки алов цзцмя вурду, дюзмяйиб ону синямя сых-
дым. Сонра йейин-йейин евя сары аддымладыг, бирбаша бизя
эялиб йатаьа ъумдуг. Пянъяряни тайбатай ачмышдым.
Йай эеъясинин щялимлийи мялщям кими бядянимизя сарыл-
мышды, эеъянин пычылтысы ъанымыза щопдугъа щопурду...
Сящяр Мари мянимля галды.
Кцчяйя чыхдым ки, йемяйя няся алым. Гайыданбаш
Раймонун отаьындан гадын сяси ешитдим. Бир аз сонра
гоъа Саламанонун итля мцщарибяси башланды, ня башлады.
Тахта пиллякянлярдя айаггабыларын таппылтысы, ъырмаг сяс-
ляри вя таныш сюзляр ешидилди:

399
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

— Яълаф! Алчаг!
Онлар кцчяйя чыхдылар. Мян Марийя гоъа барядя
мялумат вердим. Эцлцрдц. Яйниндя мяним пижамам
варды, голларыны азъа гатламышды. Мари еля эцлцрдц ки,
ону тязядян истяйирдим. Бир гядяр сонра сорушду:
— Севирсянми мяни?
Ъаваб вердим ки, бу, бош, ъяфянэ сюзляри щарадан
тапыр. Севирям, ялбяття, севирям. Цзцнц гцсся юртдц.
Йемяк щазырлайанда йеня щеч нядян еля эцлдц ки, юзц-
мц сахлайа билмядим, белиндян тутуб гуъагладым. Еля
бу анда Раймонун отаьында щай-кцй гопду. Яввялъя
гадын гышгырыьы, сонра Раймонун сяси ешидилди.
— Сян мяня хяйанят етмисян, мяни бир гара гяпи-
йя сатмысан, бяли, алдатмысан, буну сяня чай гашыьын-
да сон дамласына гядяр ичирдяъяйям, йаддан чыхарма.
Кцт зярбя сясляри ешидилди, гадын анидян еля баьырды
ки, гоншулар буна бянд имишляр кими чюля тюкцлцшдцляр.
Биз дя Мари иля чыхдыг. Гадын вар сясийля чыьырырды. Рай-
мон ися зярбяляри ендирирди. Мари деди: «Бу, дящшятдир».
Сусдум. О хащиш етди ки, полис чаьырым. Дедим, полис-
дян хошум эялмир. Анъаг тезликля полис эялди. Гапыны
дюйдц. Сяс хырп кясилди. Полис гапыны даща бярк дюйдц.
Бу заман гадын аьлады вя Раймон гапыны ачды. Сифя-
тиндя сахта бир тябяссцм варды, дишляри арасында сигарет
тутмушду. Гадын гапыйа тяряф атылды вя гышгырыб полися
деди ки, Раймон ону дюйцб.
— Сойадын? — полис сорушду.
Раймон ъаваб верди.
Полис деди:
— Сигарети аьзындан чыхар вя ядябли ол.
Раймон дурухду, дюнцб мяня бахды, анъаг сига-
рети чыхармады. Полис голуну щярляйиб она йаьлы бир шапа-
лаг тутуздурду. Сигарет аьзындан чыхыб бир нечя метр
кянара дцшдц. Раймонун рянэи бозарды, анъаг щеч ня
демяди, аз сонра юзцня эялибмиш кими, фаьыр-фаьыр

400
I ÙÈÑÑß

сорушду ки, сигаретин кютцйцнц эютцрмяк олармы? Полис


иъазя верди вя ялавя еляди:
— Эялян дяфя полисля данышанда тярбийяли ол, аьзынын
гатыьыны даьыдарам.
Бцтцн бу мцддятдя гадын аьлайа-аьлайа тякрар
едирди:
— О, мяни язишдирди. О, еркяк пишикдир!
Раймон деди:
— Ъянаб полис, ганун адамы пишик адландырмаьа
иъазя верирми?
Анъаг полис она тярс-тярс бахды, йяни мумла. Онда
Раймон дюнцб гадына деди:
— Щеч ейби йохдур, эюрцшярик, ялбят.
Полис деди ки, гой гадын эетсин, о ися евдян чюля
чыхмасын, бир аздан ону полис мянтягясиня чаьыраъаг-
лар. Сонра ялавя еляди ки, Раймонун виъданы олса, юз
ямялиня эюря хяъалят чякяр, эюр ня гядяр ичиб ки, бцтцн
бядяни ясир.
Раймон:
— Мян сярхош дейилям, ъянаб полис, — деди. — Сиз-
дян горхдуьум цчцн мяни ясмяъя тутуб.
О, отаьа кечиб гапыны юртдц, щамы даьылышды. Биз
Мари иля йенидян йемяк щазырламаьа башладыг. Анъаг
онун иштащасы кцсмцшдц, йемяйин, демяк олар, щамы-
сыны юзцм йедим. Бир саатдан сонра Мари чыхыб эетди,
мян ися бир гядяр йатдым.
Саат 3-дя гапы дюйцлдц. Эялян Раймон иди. Мян
щяля узанмышдым. О, чарпайынын кянарында яйляшди.
Отуруб сусурду. Сорушдум мясяля неъя олмушду?
Данышды ки, щяр шейи дедийи кими еляйиб, анъаг гадын она
бир шилля вуруб. О да мяшугясини о ки вар язишдириб,
сонрасыны да юз эюзляримля эюрмцшям. Дедим:
— Даща онун дярсини вермисян, ращат ола билярсян.
Раймон да ейни фикирдя иди, деди ки, инди полис ня
истяйир елясин, дяхли йохдур. Гадын юз пайыны алыб, артыг

401
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

щеч кяс бунун цстцндян гялям чякя билмяз. Ялавя


еляди ки, полис ишчилярини о, йахшы таныйыр, онларын дилини
йахшы билир. Сонра сорушду ки, йягин, эюзляйирмишям ки,
о, полис няфярини вураъаг, щя? Дедим, доьрусу, щеч ня
эюзлямирдим вя цмумиййятля, полис ишчилярини хошламы-
рам. Раймон, эюрцнцр, разы галмышды. Сорушду, бялкя,
эязмяйя чыхаг? Мян галхыб сачларымы дцзялтдим. Бу
йердя о деди ки, мяни юзцня шащид апармаг истяйир.
Мяним цчцн фярги йох иди, анъаг орада ня дейяъяйими
билмирдим. Раймон мяня баша салды ки, фащишянин ону
алдатдыьыны тясдиг елясям, кифайятдир. Разы олдум.
Биз евдян чыханда Раймон адама бир гядящ кон-
йак ичмяк тяклиф етди. Бундан сонра онун кюнлцня билйард
ойнамаг дцшдц, орада удуздум. Сонра борделя дявят
еляди. Анъаг эетмядим, дедим, йох, беля шейлярдян
хошум эялмир. Онда тялясмядян эери гайытдыг.
Щяля узагдан евимизин габаьында гоъа Салама-
нону эюрдцм. О, щяйяъанлы эюрцнцрдц. Биз йахынла-
шанда эюрдцк ки, ит йанында йохдур. О, дюрд тяряфя
бахыр, фырфыра кими фырланыр, гаранлыг дящлизя нязяр салыб
няся донгулданырды. Раймон сорушду ки, она ня олуб,
гоъа ъаваб вермяди. О, щяля дя вурнухур, щярдянбир
додаглары алтында донгулданырды:
— Яълаф! Алчаг!
Сорушдум ки, ит щаны?
— Гачды, — гоъа дейинмяйини кясиб адам кими
данышмаьа башлады. — Щямишяки кими, мейдана эетмиш-
дик. Орада йармарка ачылыб, ойунбазларын йанында чох-
лу адам вар иди. Авара-крала бахмаг цчцн айаг сахла-
дым. Сонра йолума давам елямяк истяйяндя эюрдцм,
итин щеч изи-тозу да галмайыб, эцнащ мяндядир, эяряк
халтасыны чохдан даралдайдым, анъаг щеч аьлыма эял-
мирди ки, бу яълаф бах беляъя якиля биляр.
Раймон ону сакитляшдирмяк цчцн деди ки, йягин, ит,
садяъя, азыб, бир аздан юзц гайыдыб эяляъяк. О, бу

402
I ÙÈÑÑß

барядя чохлу мисал эятирди: олур ки, ит он километрлярля


узаьа эедир, анъаг ахырда, эюрцрсян, йеня сащибинин
йанына гайыдыр. Анъаг гоъа щеч ъцр сакит ола билмирди.
— Баша дцшцн ки, ону юлдцря билярляр. Бары бири она
йийя дурайды. Йох яши, готурдур, ону ким эютцряр, щамы
ондан ийрянир, йягин ки, дярисойанларын ялиня кечиб.
Саламанойа мяслящят эюрдцм ки, дяри сойулан йеря
эетсин, ъяримя версин, онда ити гайтарарлар. Сорушду ки,
ъяримя бюйцкдцрмц? Буну билмирдим. Бу вахт о гызыш-
ды:
— Беля леш цчцн щяля пул да вермялийям?! Гой
эябярсин кюпяйоьлу.
Йеня дя сюйцш йаьдырмаьа башлады. Раймон эцлцб
ичяри кечди. Мян дя онун далынъа эетдим. Мейданча-
да айрылдыг. Аз кечмиш гоъанын аддым сясляри ешидилди.
Сонра гапы дюйцлдц. Ачдым, мяни эюрян кими деди:
— Баьышлайын... Цзр истяйирям.
Мян ону отаьа дявят елядим, анъаг о эирмяди.
Башыны ашаьы дикиб дайанмышды. Гартмаглы ялляри ясирди.
Нязярлярини йердян айырмадан сорушду:
— Дейин, ъянаб Мерсо, ону мяндян алмазлар ки?
Гайтарарлармы ону мяня?
Дедим, саллагханада ити, ян азы, цч эцн сахлайырлар
ки, сащиби истяся, эялиб апара билсин, йалныз бундан сонра
онунла лазыми ряфтар еляйирляр. О диниб-данышмадан бир
хейли цзцмя бахды. Сонра деди:
— Эеъяниз хейря галсын.
Вя чякилиб юз отаьына эетди, мян онун отагда неъя
вар-эял елядийини ешидирдим. Сонра чарпайы ъырылдамаьа
башлады. Диварын о тайындан гярибя, боьуг сясляр эялир-
ди вя мян анладым ки, гоъа аьлайыр. Юзцм дя билми-
рям, няйяся эюря, анам йадыма дцшдц.

403
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Раймон офися зянэ еляди. Мяня деди ки, достларын-


дан бири (она мяним барямдя данышыбмыш) базар
эцнцнц чимярлийин йахынлыьында йерляшян евиндя бирэя
кечирмяйя дявят едиб. Бу истиращят еви Ялъязаирин йахын-
лыьында йерляшир. Ъаваб вердим ки, чох истярдим эцнцмц
онларла бирэя кечирим, анъаг бу эцн цчцн башга бир
достумла артыг вядяляшмишям. Раймон о дягигя бяйан
етди ки, достуму да дявят едя билярям. Достунун арва-
ды бир сцрц кишинин арасында тяк олмайаъаьына эюря щяд-
сиз севиняъяк.
Телефонун дястяйини о саат асмаг истядим, чцнки
шефимиз шящярдян бура зянэ едиляндя биртящяр олур.
Анъаг Раймон бир аз эюзлямяйи хащиш етди вя мяня
деди ки, бу тяклифи мяня ахшамцстц дя чатдыра билярди,
анъаг ниййяти башга бир шейи хатырламагдыр. Бцтцн эцн
ярзиндя бир груп яряб ону дабан-дабана тягиб едиб вя
онларын арасында кечмиш мяшугясинин гардашыны да
эюрцб. “Евя дюняркян бу ахшам ону евин йахынлыьында
эюрсян, мяня дейярсян”. “Баш цстя”, — дедим.
Бир нечя дягигя кечдикдян сонра шеф мяни чаьырт-
дырды, хябяри ешидян кими дилхор олдум, чцнки фикирляш-
дим ки, йеня артыг мин кяря дедийи сюзляри цзцмя чыр-
паъаг: аз данышын, чох ишляйин. Анъаг беля олмады, гятий-
йян беля олмады. Ичяри эирян кими бир аз гярибя интона-
сийа иля бяйан етди ки, инди мяня щяля контурларыны там
ъыза билмядийи бир лайищядян бящс едяъяк. Садяъя, бу
цсулла баьлы фикрими юйрянмяк истяйир. Бейниня батмышды
ки, Парисдя офисимизин еля бир филиалыны йаратсын ки, ишлярими-
зи орада йериндяъя щяйата кечиря билсин вя дярщал соруш-
ду ки, ора эетмяк истярдимми? Бу, мяня Парисдя йаша-
маг шансы веряъякди. “Эянъсиниз вя мянъя, орада кечи-
ряъяйиниз щяйат там цряйинизъя олаъаг”. Дедим ки, дцз

404
I ÙÈÑÑß

дейирсиниз, анъаг цряйимин дяринлийиндя бунун мяним


цчцн бир еля исти-сойуьу йох иди. Ахырда тябяссцмля
сорушду ки, щяйатымда дяйишиклик етмяк цряйимъя дейил?!
Ъаваб вердим ки, щяйат, онсуз да, щеч заман дяйиш-
мир, истянилян щалда щяр шейин конкрет дяйяри вар вя
бурадакы щяйатымдан да наразы дейилям. Цзцнц туршут-
ду, наразы эюркям алды, деди ки, щямишя солахай ъаваб-
лар верирям, щеч бир амбисийам йохдур вя бу, бизнесдя
щеч дя йарарлы бир шей дейилдир. Сюзцнц битиряр-битирмяз
чеврилиб отаьыма гапандым. Чох истярдим ки, мяндян
бядэцман олмасын, анъаг щяйатымын ахарыны дяйишдир-
мяйя дя ясаслы бир сябяб эюрмцрдцм. Бу барядя
дцшцнмяк, етираф едим ки, мяня бир азъа гол-ганад
верди. Тялябя олдуьум иллярдя чох амбисийалы идим, еля
билирдим, дцнйаны алт-цст едярям. Анъаг тящсилими баша
вурдугдан чох аз сонра анладым ки, бцтцн бунлар,
яслиндя, ъяфянэ вя мянасыз шейлярдир.
Ахшамцстц Мари йаныма эялди вя онунла евлянмяк
истяйиб-истямядийими сорушду. Дедим ки, бу, мяним
цчцн хцсуси бир проблем дейил, яэяр о истяйирся, проб-
лем йохдур. Сонра ону севиб-севмядийими сорушду.
Артыг бир дяфя дедийим ъавабы вердим, йяни мяним
цчцн бу, хцсуси ящямиййят дашымыр, анъаг дцзцня гал-
са, севмирям. “Елядирся, мянимля нийя евлянмяк истя-
йирсян?” — сорушду. Изащ етдим ки, евлянмяк ня бюйцк
проблемдир ки... Щяр шей онун истяйиндян асылыдыр, истя-
йирся, евляня билярик. Бир дя ахы бу суалы о верирди вя мян
дя она “разыйам, сян дедийин кими олсун” ъавабыны
верирдим. Бурада ня вар ки?! Деди ки, никащ зарафат дейил,
ъидди мясялядир. “Йох, — дедим, — мян беля дцшцн-
мцрям”. Сусду вя диггятля мяни сцздц. Сонра даныш-
маьа башлады. Садяъя, билмяк истяйирди, бу тяклиф башга
бир адамдан, йяни кянардан эялсяйди, о гадына да ейни
ъавабы верярдимми? “Шцбщясиз”. Деди ки, мяни севир вя
мян буну анлайа билмярям. Йеня сцкут чюкдц, юз-

405
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

юзцня пычылдады ки, ня гярибя адамсан, бялкя, еля бу


гярибялийиня эюря сяни севирям, анъаг ким дейя биляр
ки, эцнлярин бир эцнц еля бу гярибялик мяни тянэя эятир-
мяйяъяк? Сусурдум, дедикляриня реаксийа вермирдим,
бирдян эцлцмсяйяряк ялимдян тутду вя мяним гады-
ным олмаг истядийини бяйан етди. Ъаваб вердим ки, истя-
дийин анда буну щяйата кечиря билярик. Сонра она шефин
тяклифини хырдаладым, Мари Парисдя йашамаг истядийини
сюйляди. Изащ етдим ки, вахтиля орада йашамышам, мян-
дян неъялийини сорушду. Дедим: “Мурдар бир йердир,
дюрд йаны эюйярчинля долудур, щяйятляр зирзибилликдир.
Инсанларын дяриси ися аьдыр”.
Сонра биз евдян чыхыб эениш кцчяляр бойу обаш-
бубаша аддымламаьа башладыг. Гадынлар щяддян зийа-
дя эюзял идиляр. Маридян буну сезиб-сезмядийини соруш-
дум. “Бяли”, — деди, ялавя еляди ки, мяни йахшы анлайыр.
Бир мцддят сусуб галдыг. Анъаг чох истярдим ки, бу
эцн мянимля галсын, дедим ки, Селестин йанында чюряк
йейя билярик. Ъаваб верди ки, бюйцк мямнуниййятля.
Анъаг бир аз ишляри вар. Дцз евимин йанына эялиб чатмыш-
дыг, онунла саьоллашдым. Мяня бахды: “Билмяк истямир-
сян, ня ишим вар?” Ялбяття, билмяк истярдим, анъаг бу
барядя дцшцнмямишдим, бахышларында гынайыъы тяняляр
варды. Чашгынлыьымы эюрцб эцлдц вя бирдян бцтцн бядя-
ни иля мяня сыьынараг додагларымдан юпдц.
Селестин ресторанында йемяк йедим. Тязяъя йемя-
йя башламышдым ки, балаъабойлу, гярибя эюркямли бир
гадын йахынлашды, “Сизинля бир столда отура билярямми” —
сорушду. “Ялбяття, отурун”. Щярякятляри гярибя иди, еля
бил, бура щоппана-щоппана эялиб чыхмышды, эюзляри пар-
пар йаныр, йанаглары алмайа бянзяйирди. Ъялд жакетини
сойунду, отурду вя диггятля менйуну нязярдян кечир-
мяйя башлады. Селести сясляди вя сюзляри аьзында шил-кцт
едя-едя бцтцн йемякляри бирняфяся сифариш верди. Гялйа-
налтыны эюзляйя-эюзляйя чантасыны ачды, карандаш вя бир

406
I ÙÈÑÑß

дама-дама дяфтяр вяряги чыхартды, йемяйин хяръини


щесабламаьа башлады. Сонра пул кисясини чыхартды, чай-
пулуну да, дягиг щаггыны столун цстцня гойду. Бу
заман она гялйаналты эятирдиляр, ону неъя эялди, щярис-
ликля щязми-рабедян кечирди. Нювбяти йемяйи эюзля-
йяркян чантасындан эюй карандаш вя щяфтялик радио вери-
лишляринин програмы олан журнал чыхартды. Ъидд-ъящдля,
демяк олар, бцтцн верилишлярин гаршысына ишаря гойду.
Журнал, тяхминян, он сящифядян ибарят иди, нащар елядийи
бцтцн мцддят ярзиндя бу ишдян ял чякмяди. Мян йейиб
гуртармышдым, анъаг о, щяля дя верилишлярин гаршысына иша-
ряляр гойурду. Сонра айаьа галхды, ейни жестля жакетини
чийининя атды, бир эюз гырпымында яйниня эейинди вя
чыхыб эетди. Аьласыьмаз гятиййят вя сцрятля, щеч йеря
бойланмадан йолу чапыб эедирди, архайа бахмадан.
Нящайят, эюздян итди. Чох гярибя гадындыр, анъаг бир
нечя дягигядян сонра мян ону артыг унутмушдум.
Гоъа Саламано гапымын кандарында дурмушду,
гапыны ачыб ону ичяри бурахдым, деди ки, итини тапа билмир,
щяля цстялик, саллагханайа да баш чякиб, орадан да
цмидсиз гайыдыб. Ишчиляр беля бир эцманы да диля эяти-
рибляр ки, бялкя, щансыса автомобилин алтында галыб. Полис-
дян дя щеч ня юйряня билмяйиб. Она дейибляр ки, щяр
эцн йцзляръя беля щадися баш верир вя онларын статистикасы
апарылмыр. Гоъа Саламанойа дедим ки, башга бир ит
алсын, анъаг о да щаглы иди, цз-эюзц бу итя юйряшмишди.
Чарпайымын цстцндя бардаш гуруб отурмушдум, Сала-
моно мяним гаршымда, столун архасында яйляшмишди,
цз-эюзц мяйуслуьа бялянмишди. Дизляри цстцня гойду-
ьу ялляри ашкар титряйирди. Нимдаш шлйапасыны башындан
чыхармамышды. Саралмыш быьлары алтында няся дейирди,
анъаг гырыг-гырыг ъцмлялярдян щеч ня анламаг олмур-
ду. Бир балаъа безсям дя, башга ялаъ йох иди. Бир йан-
дан да йухум тюкцлцрдц. Няся демялийдим, ъандярди
ити иля баьлы бир нечя мянасыз суал вердим. Дедийиня

407
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

эюря, арвады вяфат етдикдян сонра бу итя исинишибмиш.


Аиля гуранда артыг хейли йашлашмышды. Ъаванлыгда актйор
олмаг, театрда чалышмаг арзусуйла алышыб-йанырмыш, щят-
та ясэярликдя беля щярби водевиллярдя ойнайырды. Анъаг
бу йаньы ахырда онунла нятиъяляниб ки, эцнлярин бир эцнц
эюзцнц ачыб юзцнц дямирйол стансийасында эюрцб, анъаг
ня олсун, щяйатдыр да, щеч буна да тяяссцф етмир, чцнки
неъя олса ъцзи тягацд алыр. Арвады иля онунку эятирмя-
мишди, анъаг цмумян эютцрдцкдя, бир йердя йашайыб
няфяс алмаьа юйряшмишди. Арвады юляндя юзцнц дящ-
шятли дяряъядя тянща щисс етди. Емалатхана йолдашларын-
дан бириня цз тутду, саь олсун, хащишини йеря салмады.
Лап кичик олдуьундан киши ити ямзикля йедиздирмяли олду.
Анъаг ит юмрц инсан юмрцндян эюдяк олдуьундан,
демяк олар, ейни эцндя гоъалдылар. “Хасиййяти ит хасийй-
яти иди, — Саламано мяня деди. — Бязян, бялкя дя, тез-
тез арамызда инъиклик йаранырды, анъаг бяд дейилди, йаша-
йырдыг, кцсцшсяк дя, сонра барышырдыг”. “Нящайят, — ялавя
етди, — сиз ону хястялянмямишдян юнъя эюряйдиниз.
Тцкц ипяк кими иди, бахырдын — цряйин ачылырды”. Хястялик
дя бу эюзял, цряк овлайан йердян йапышды, аьыр дяри
хястялийиня дцчар олду; о эцндян башлайараг щяр эцн,
щяр эеъя гоъа онун дярисиня мялщям сцртярди. Анъаг
Саламононун фикринъя, хястялийин биръя ады варды: гоъа-
лыг! Бу дцнйада ондан ким гуртулуб ки. Бу, хястялик
олсайды, эеъ-тез саьаларды.
Сющбятин бу мягамында яснядим, гоъа буна бянд
имиш кими чыхыб эетмяк истяди. Дедим ки, бир аз да отура
биляр, итинин башына беля бир ишин эялмяйи, щягигятян,
мяни мцтяяссир етмишди. Мяня тяшяккцр еляди. Деди ки,
мяним анам да бу ити йаман севирмиш. Анамдан даны-
шанда онун адыны “йазыг гадын” дейя чякирди. Сонра
ялавя еляди ки, йягин, ананыз вяфат едяндян сонра
юзцнцзц чох бядбяхт вя тянща щисс едирсиниз, щеч ня
демядим. Деди ки, мящяллядя анамы гоъалар евиня

408
I ÙÈÑÑß

гойдуьума эюря мяня мцнасибят о гядяр дя хоша-


эялян дейил, анъаг Аллаща шцкцр, о, мяни йахшы таныйыр
вя билир ки, анамы чох севирям. Дедим ки, — анъаг нийя
беля дедийимин сябябини инди дя билмирям, — мящялля-
дя мяня бу ъцр мцнасибятин олдуьундан, щягигятян,
хябярсизям, анъаг гоъалар евиня ня олуб ки, ону цря-
йим истядийи кими сахламаг цчцн ъибимдя пулум йох
иди. Сонра ялавя елядим ки, анамла мяним арамда
данышыласы бир мювзу да йох иди вя буна эюря щяр ики-
миз дарыхырдыг. “Елядир, — о ъаваб верди, — гоъалар евин-
дя инсан, ян азы, юзцня йар-йолдаш тапыр”. Сонра цзрхащ-
лыг етди. Йатмаг истядийини деди. Анидян щяйаты дяйишиб
вя бундан сонра башына нялярин эяля биляъяйиндян
хябярсиздир. Ону таныдыьымдан илк дяфя иди сирли тябясс-
цмля ялими сыхды, дярисиндяки халлары щисс етдим. Бир аз
эцлцмсяди, чыхыб эетмяздян габаг деди: “Цмид еди-
рям ки, бу ахшам итлярин сяси эялмяйяъяк. Бурада биръя
улайан варды, о да мяним итим иди”.

ВЫ

Базар эцнц, щямишя олдуьу кими, йухудан ойана


билмирдим, Мари имдадыма йетишди, чийнимдян тутуб сил-
кяляди. Щеч ня йемядик, чцнки яввялъя сящяр тездян
чиммяк истяйирдик. Юзцмц чох язэин щисс едирдим, бир
аз да башым аьрыйырды. Дамаьымда сигарет аъы дад
верирди. Мари цзцмя бахыб ришхяндля эцлдц, деди ки, еля
бил, кимися бу саат дяфн едиб эялмишям. Мари аь кятан
палтар эейинмишди, эур сачларыны ачыб чийниня тюкмцшдц.
“Эюзялсян”, — дедим, о ися уьунуб эетди, бу сюз цря-
йиня йаь кими йайылмышды.
Пилляляри еняркян Раймонун гапысыны таггылдатдыг.
Гышгырды ки, индиъя дцшяъяк. Кцчядя, йорьун вя щяля дя
мцрэцлц олдуьума эюря, цстялик, пянъяря пярдялярини
ачыг гоймадыьымыз цчцн эцняшин истиси цзцмя шилля кими

409
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

дяймишди, йери щяля дя аьрыйырды. Мари севинъиндян аты-


лыб-дцшцрдц вя тякрар едирди ки, ня йахшы щава беля
эюзялдир. Юзцмц артыг йахшы щисс едирдим вя бир аз да
аъ идим. Буну Марийя дедим, ъавабында брезент чан-
тасыны мяня эюстярди, тярлик вя дясмалларымыз онун ичин-
дя иди. Йаваш-йаваш сябрим тцкянирди вя Раймонун
гапыны неъя баьладыьыны ешитдик. Эюй шалвар вя аь гол-
суз кюйняк эейинмишди. Башына щясир шлйапа гоймуш-
ду. Буну эюрян кими Марини эцлмяк тутду, Раймонун
гара-гывыръыг тцклярля юртцлц голу дирсяйиня гядяр аьап-
паг иди. Ачыьы, бу, мяни ийряндирирди. Дцшя-дцшя фит чалыр-
ды, кефи кюк иди. Чатан кими мяня деди: “Салам, дос-
тум”. Марийя бахыб: “Неъясян, мадмазел?” — деди.
Йахынларда онунла эцзарымыз полис идарясиня дцш-
мцшдц вя мян ифадямдя эюстярмишдим ки, ады кечян
гыз Раймону, доьрудан да, “алдадыб”. Она хябярдар-
лыг едиб сярбяст бурахдылар. Щеч мяним ифадями йохла-
мадылар да. Кцчя гапысынын аьзында бу барядя Рай-
монла данышдыг, сонра гярара эялдик ки, автобуса
миняк. Чимярлик о гядяр дя узаг дейилди, анъаг авто-
бусла ора даща тез йетишмяк оларды. Раймон дцшцнцрдц
ки, ора ня гядяр тез чатсаг, бир о гядяр йахшы оларды,
чцнки буна щяр шейдян юнъя досту севинярди. Биз бир
азъа араланмышдыг, Раймон бирдян мяня эюз-гашла иша-
ря етди ки, гаршы тяряфя бахым. Ня эюрсям йахшыдыр: бир
груп яряб тянбяки дцканынын витрининя сюйкянмишди. Бир
няфяр кими бизя бахырдылар, анъаг еля бил, кцчяйя атылан
даш парчасына, йахуд гурумуш аьаъ кютцйцня бахырды-
лар. Раймон сакитъя изащ етди ки, солдан икинъиси щямин
о дедийи типдир, бу адамын ичи дахилдян гайнайыб-дашыр-
ды. Ялавя еляди ки, бцтцн бунлара бахмайараг, мясяля
артыг битиб. Мари щеч ня баша дцшмцрдц вя биздян
мясялянин мяьзини сорушду, изащ елядим ки, бах, о
эюрдцйцн яряб гардашлар Раймондан йаныглыдырлар.
Буну ешидян кими о, аддымларыны сцрятляндирди. Раймон

410
I ÙÈÑÑß

гяддини дцзялти, шах эюрцнмяйя чалышды, эцляряк ялавя


етди ки, Мари щаглыдыр, бурадан ня гядяр тез узаглаш-
саг, бир о гядяр йахшы олар.
Бир аз аралыда йерляшян автобус дайанаъаьына доь-
ру эетдик вя Раймон гятиййятля деди ки, артыг ярябляр
онлары тягиб етмирляр. Эери бойландым. Онлар дурдугла-
ры йердяъя донмушдулар вя байаг бизим дурдуьумуз,
онларын нишан алдыглары йеря ейни лагейдликля бахырдылар.
Абтобуса миндик. Бирдян-биря аьыр йцкцн алтындан чыхыб
йцнэцлляшян Раймон, нядянся, Марини эцлдцрмяйя
ъящд едирди, лятифяни лятифя далынъа цйцдцб-тюкцрдц.
Анладым ки, яслиндя, Мари онун хошуна эялир. Анъаг гыз
она ъаваб вермирди. Садяъя, щярдянбир башыны галдырыб
эцлцмсяйирди.
Артыг шящярдян узаглашырдыг. Чимярлик автобус
дайанаъаьындан чох да узагда йерляшмир. Анъаг дяни-
зин цстцйля узанан вя чимярлийин айагларына дюшянян
кичик бир йайланы ашмаг лазым эялир. Айаьымызын алтында
сары дашлар хырчылдайыр, мави сяманын чятири алтында
занбаглар аьарырды. Мари брезент чантасыны занбаглара
тохундурдугъа онларын лячякляри бир уъдан йеря тюкц-
лцрдц вя бу, Марини чох яйляндирирди. Аь, йашыл щасарла-
ра алынмыш шящярятрафы баьларын арасы иля эедирдик. Евлярин
бязиляри шцшябяндляри иля бирликдя йульун колларынын ара-
сында итиб-батмыш, бязиляри ися гайаларын арасында тамам
чылпаг дайанмышды. Щяля йайланын гуртараъаьына чат-
мамыш дяниз эюрцндц. Айдын щавада моторларын зяиф
уьултусу ешидилирди. Лап узагларда кичик балыгчы эямиси-
ни эюрдцк; о, парлаг дянизин цстцйля щисс едилмядян
шцтцйцрдц. Сащилин мцхтялиф йерляриндя чямянляр эюрц-
нцрдц.
Раймонун досту чимярлийин лап гуртараъаьында
кичик бир комада йашайырды. Адына ев дейилян бу дахма,
сюзцн ясл мянасында, гайалара сюйкянмишди, юн щисся-
дян ону тахта дирякляр сахлайырды, ятрафында ъывыл-ъывыл

411
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

ляпяляр ойнашырды. Раймон бизи она тягдим етди. Досту-


нун ады Масон иди. Узунбойлу, долубядянли вя енликц-
ряк, арвады ися алчагбойлу, тосгун вя эцлярцз бир гадын
иди. Парис лящъясиндя данышырды. Деди ки, щеч наращат
олмайын, еля билин, юз евиниздясиниз, сябринизи басын, бу
саат сизи сящяр тездян тутдуьум балыьа гонаг едяъя-
йям. Евинин ня гядяр эюзял олдуьуну щейранлыгла тяриф-
лядим. Деди ки, шянбя, базар вя диэяр байрам эцнляри-
ни бурада кечирмяйя артыг вярдиш еляйиб. “Арвадла бир-
биримизи йахшы баша дцшцрцк”, — сюзцнц битирди. Арвады
ися Мари иля ня барядяся данышыб-эцлцрдцляр. Щяйатым-
да, бялкя, биринъи дяфя иди фикирляшдим ки, евлянмялийям.
Масон чиммяк истяся дя, арвады вя Раймон эет-
мяк истямирдиляр. Цчцмцз евдян чыхдыг, чимярлийя
чатан кими Мари суйа баш вурду. Масонла мян бир аз
эюзлядик. Масон арамла данышырды вя сездим ки, бцтцн
ъцмлялярин башына “демяк истяйирям ки” кялмясини
гошурду, анъаг яслиня галанда, бу ифадя онун арам нит-
гиня щеч бир мяна ялавя етмирди. Сюз Маринин цстцня
эялдикдя ня деся йахшыдыр: “Зяриф, мян дейярдим эюзял
гадындыр”. Бир аз кечди, инди даща онун нитгиндяки гяри-
бялик дозасы азалмышды, тякъя онун фяргиндяйдим ки,
эцняш мяня кюрпя ушаг кими лайла чалыр. Айагларымызын
алтында гум гызмаьа башлайырды. Дяниз мяни йаваш-
йаваш юзцня чякирди, бирдян цзцмц Масона тутдум:
“Эетдик”. Суйа атылдым. О ися чох бюйцк ещтийатла суйа
эирирди, о гядяр эетди ки, айаглары йердян цзцлдц. Брасс
цсулу иля, юзц дя чох пис цзцрдц, ня ися, илдырым сцряти иля
йанындан кечиб юзцмц Марийя чатдырдым. Су кифайят
гядяр сойуг иди вя цзмякдян ляззят алырдым. Марийля
икимиз сцрятля узаглашдыг. Сойуг суйун ичиндя хошбяхт-
лийи даща да йахынлашдырмаг цчцн гол-бойун олмушдуг.
Узаьа эетдикъя архасы цстя чеврилдик; эцняш цзцмдя
доьмушду, санки, цзцмдяки вя додагларымдакы дам-
лалар бир анда гейбя чякилди. Гумлуьа тяряф бахдым,

412
I ÙÈÑÑß

Масон судан чыхыб гызмар гумлугда узанмышды.


Узагдан нящянэ эюрцнцрдц. Мари мянимля бирэя
цзмяк истяди. Архадан белини гуъагладым. О, вар эцъц
иля ял-гол атыр, мян ися айагларымла суйу итяляйир вя беля-
ликля, она кюмяк едирдим. Су шаппылтысы гулагларыма о
гядяр долду ки, бирдян бярк йорулдуьуму щисс етдим.
Маридян айрылдым вя йаваш-йаваш, ращат няфяс алыб веря-
ряк сащиля тяряф цздцм. Гумлугда цзц цстя Масонун
йанында юзцмц гумун цстцня йыхдым. “Чох йахшы
олду”, — она дедим, башыны тярпятди ки, о да бу фикирдя-
дир. Бир аз сонра Мари дя бизя тяряф цзмяйя башлады.
Дюнцб онун неъя сащиля чыхмаьына тамаша елядим.
Бядяниндян ашаьы сцзцлян шор дамлалар эцн алтында
парылдайырды. Сачларыны архайа атмышды. Мянимля бюйцр-
бюйцря узанды. Бядянинин истиси вя гызмар эцняш рущу-
ма сыьал чякирмиш кими щачан мцрэцлядийими билмядим.
Мари чийнимдян астаъа дцмсцкляйиб деди ки, Масон
евляриня эетди вя артыг йемяк вахтыдыр. Дярщал галхдым,
чцнки сящярдян дилимя щеч ня дяймямишди, анъаг бир-
дян Мари ня деся йахшыдыр: бу сящяр ону гуъаглама-
мышам. Доьру дейирди, цстялик, ичимдяки ещтирас эет-
дикъя эцълянирди. Гачыб кичик дальаларын гойнуна атыл-
дыг. Бир аз ял-гол атандан сонра бойнуму гуъаглады.
Гычлары гычларыма долашды, бир дамла су кими ону ичимя
щопдурмаг истядим.
Евя йахынлашанда эюрдцк ки, Масон гапыда дайаныб
бизи сяслямяк истяйир. Чюряк дадлы иди, бир эюз гырпымында
юз балыг пайымы йедим. Сонра ятля гарышыг картоф гызарт-
масы эялди. Диниб-данышмадан йейирдик. Масон шярабы
гуртум-гуртум ичир, мяня ися гядящ-гядящ сцзцрдц.
Ортайа гящвя эяляндя башым артыг аьырлашмышды.
Бирдян Масон деди:
— Щеч билирсинизми саат нечядир? Он икинин йарысы.
Щамымыз тяяъъцбляндик. Амма Масон деди ки, бу
ъцр еркян йемяйин щеч бир горхусу йохдур, ня вахт

413
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

аъдын, онда да эяряк йейясян. Билмирям нийя, анъаг


бу сюз Марини эцлдцрдц. Йягин ки, бир аз чох ичмишди.
Масон чимярлийя эязмяйя эетмяйи тяклиф етди.
— Арвадым йемякдян сонра щямишя истиращят еля-
йир. Мян йох, гяти хошламарам. Мяня ляззят еляйян
эязинтидир. Ня гядяр демяк олар ки, йемякдян сонра
эязинти ъана файдалыдыр. Анъаг юз кефинин аьасыдр, неъя
истяйир, еля дя елясин.
Мари эетмяк истямядийини билдирди, галыб габ-гаъа-
ьы йумагда ханым Масона кюмяк едяъяк.
Эцняшин йандырыъы шцалары алтында, санки дянизин орта-
сында тонгал галанмышды. Чимярлик бомбош иди. Айаьы-
мызы гызмыш дашлара тохундуранда аз галырды няфясимиз
кясилсин. Раймонла Масонун башы гызьын сющбятя гарыш-
мышды, онлар еля шейлярдян данышырдылар ки, бир аз аралы
дайанмаьы цстцн тутдум. Бу, о демякдир ки, бир-бирини
чохдан таныйырлар, дейиляня эюря, вахтиля бир отагда
йашайыблар. Биз гумлуьун лап гыраьы иля — ляпядюйянля
аддымлайырдыг. Щярдянбир ляпя бярк эяляндя парусин
туфлиляримизи исладырды. Мян щеч ня барядя дцшцнмцр-
дцм, эцняш тяпямя вурдугъа щайыл-майыл олурдум,
мяни йуху басырды.
Бу дям Раймон Масона няся пычылдады, анъаг
тябии ки, ешитмядим, ишя бах, еля щямин ан бир аз габаг-
да — чимярлийин лап гуртараъаг йериндя мави палтарлы ики
яряби эюрдцм, онлар бизя тяряф эялирдиляр. Мян Раймо-
на бахдым, Раймон деди: “Бу, щямин яряблярдир”.
Аддымларымызы йавашытмадыг, ейни темпля йолумуза
давам етдик. Масон сорушду ки, бура гядяр бизи неъя
тягиб едя билибляр. Дцшцндцм ки, автобуса миняндя
голтуьумузда чимярлик чантасы олуб, ондан билибляр,
анъаг дцшцндцйцмц дилимя эятирмядим.
Ярябляр йахынлашырдылар. Артыг бир аздан цз-цзя эяля-
сийдик. Йеришимизин темпини дяйишмядик. Раймон деди:
“Далашма-филан олса, Масон, сян икинъисинин цстцня

414
I ÙÈÑÑß

эедярсян. Мян юз адамымын цстцня эедяъяйям. Мер-


со, сян ися цчцнъцсц пейда олса, диггятли ол”. “Олду”,
— дедим. Масон яллярини ъибиня салды. Гум эюзцмдя
гырмызыйа чалырды. Демяк олар, ейни сцрятля ярябляря
йахынлашырдыг. Арамыздакы мясафя эетдикъя азалырды. Бир
нечя аддымлыг мясафя галдыгда ярябляр дайандылар.
Масонла мян аддымларымызы йейинлятдик. Раймон бир-
баша юз адамынын цстцня эетди. Она ня дедийини,
демяк олар ки, ешитмядим, анъаг о тип истяди Раймона
кялля атсын. Раймон зярбядян йайыныб она бир йумруг
илишдирди вя Масону сясляди. Масон о бири ярябин цстцня
эетди, йумруьуну дцйцб она ики дяфя далбадал зярбя
ендирди. Яряб суйа чырпылды, бир нечя дягигя беляъя
цзцгойлу суда галды, башынын ятрафындан судан габар-
ъыглар чыхмаьа башлады. Бу дям Раймон да сакит
дайанмырды, яряби йумруглайырды, бир аздан ярябин сифя-
ти гана бялянди. Раймон мяня тяряф эялди вя деди:
“Инди эюряъяксян, сифятини неъя бязяйяъяйям”. Гышгыр-
дым: “Диггятли ол, ялиндя бычаг вар”. Анъаг артыг яряб
бычагла онун дирсяйини вя додагларынын кянарыны чапа
билмишди. Масон иряли атылды. Бу дям икинъи яряб дя быча-
ьыны чыхарыб достунун архасында дайанмышды. Йеримизя
мыхландыг. Тярпянмяйя ъясарят етмядик. Онлар йаваш-
ъа архайа сяндялядиляр, анъаг бир ан олса да, эюзлярини
биздян айырмадылар. Ялляриндя бычаьы неъя тутмушдулар-
са, еля о вязиййятдя далы-далы эетдиляр. Кифайят гядяр
мейдан газандыгларыны эюрдцкдя ъялд гачмаьа цз
гойдулар, биз ися йандырыъы эцнцн алтында донуб-гал-
мышдыг. Раймон дирсяйинин йарасыны яли иля тутмушду,
бармаглары арасындан ган сызырды.
Масон дярщал деди ки, истиращят эцнцнц бурада
кечирян бир щяким вар, эедяк она эюстяряк. Раймон
онунла разылашды. Анъаг щяр дяфя данышмаг истядикдя
йарасынын ганы аьзындан шораланырды. Онун голуна эир-
дик, нящайят, евя эялиб чатдыг. Бурада Раймон деди ки,

415
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

йарасы бир еля дярин дейил, юзц щякимя эедя биляр. О,


Масонла чыхыб эетди, мян ися арвадлара ня баш вердийини
анлатмаг мягсяди иля галдым. Ханым Масон аьлайырды,
Маринин ися рянэи гачмыш, додаглары титряйирди. Бцтцн
бунлары онлара чярянлямяк мяня аьыр эялирди, ъаным чых-
ды. Сонра сусдум вя пянъярянин гаршына эялиб бир сига-
рет йандырдым.
Саат йарымдан сонра Раймон Масонла гайытды. Дир-
сяйи сарынмышды, додаьынын кянарларына лейкопластыр
йапышдырылмышды. Щяким демишди ки, горхмасын, ади бир
йарадыр. Анъаг Раймонун рянэи чох гаралмышды. Масон
щей ялляширди ки, достуну эцлдцрсцн. О ися данышмырды.
Дейяндя ки, чимярлийя дцшяъяк, ондан щара, щансы
сямтя эедяъяйини сорушдум. Масонла мян дедик ки,
сяни мцшайият едяк. О ясябиляшди вя бизи йцнэцлвари
сюйдц. Мян ял чякмядим, онун далынъа ъумдум.
Чимярликдя хейли эязиб-долашдыг, эцняш йандырыб-
йахырды, шцаларын биширя-биширя, йандыра-йандыра эятирдийи
кцтля йеря чатачатда щиссяляря айрылыр, гумун вя суйун
цстцня кюз кими басылырды. Адамын ъыздаьы чыхырды. Анъаг
щисс едирдим ки, Раймон щара эетдийини дягиг билир.
Чимярлийин лап гуртараъаьында, нящайят, кичик бир була-
ьын цстцня чыхдыг, бах о гайаларын алтыйла ахараг гум-
ларын арасындан ясл мюъцзя кими дикялмишди. Ярябляр
гумда узанмышдылар. Чох сакит эюрцнцшляри варды. Бизим
эялишимизя эюзлярини беля гырпмадылар. Раймону бычаг-
лайан оьлан бизя бахырды. О бириси гамыш тцтяк чалырды вя
бизя баха-баха ейни цч ноту усанмадан тякрар едирди.
Бцтцн бу анларда эцняшдян вя сцкутдан башга щеч
ня йох иди, бир дя, шцбщясиз ки, булаьын зцмзцмяси вя
щямин цч нот. Бирдян Раймон ялини шалварынын арха ъибиня
апарды, анъаг рягиби ейниня дя алмады буну, лагейд-
ликля бахмаьында иди. Бирдян эюрдцм тцтяк чаланын
айаг бармаглары чох узундур. Эюзцнц рягибиндян айыр-
мадан Раймон деди: “Битирим ишини?” Дцшцндцм ки,

416
I ÙÈÑÑß

яэяр “Йох” десям, цряйиндя ня тутубса, дярщал йериня


йетиряъяк. Анъаг бу шякилдя кимися вурмаг ахмаглыг
оларды. Сцкутун вя гызмар истинин гялбиндяки зцмзцмя
вя тцтяк сяси бир аз да ешидилди. Раймон деди: “Инди ону
тящгир едяъяйям, ъаваб верся, атаъаьам”.
Дедим ки, юзцн билярсян. Анъаг бычаьыны чыхармаса,
атма. Раймон щирслянди. Икинъиси зцмзцмяни давам
етдирирди вя щяр икиси Раймону диггятля сцзцрдц. “Йох,
— Раймона дедим, — онунла тякбятяк чых, тапанчаны
ися вер мяня. Икинъиси гарышса, цстцня бычаг чякся,
юзцм она атарам”.
Раймон тапанчасыны узадыб мяня веряндя метал
эцняш шцасы алтында бярг вурду. Анъаг йеримиздян бир
аддым да иряли эетмямишдик, еля бил, щяр шей щярляниб-
фырланыб Йер кцрясинин мящз бу нюгтясиндя донмуш, ял-
айаьымыз баьланмышды. Дайаныб бир-биримизин дцз эюз-
ляримизин ичиня бахырдыг, дяниз, эцняш, булаьын шырылтысы
вя тцтяк сяси — щяр шей тапанчанын металында бярг вуран
парылтыдан асылы галмышды. Фикирляширдим ки, бу мягамда
атмаг да олар, атмамаг да. Анъаг бирдян ярябляр йер-
ляриндян эютцрцлцб гайалыьын архасына чякилдиляр. Беля
олдугда эери дюндцк. Раймонун кюпц йатана охша-
йырды. Деди: “Автобусла гайытсаг, йахшыдыр”.
Ону Масонун дахмасына гядяр мцшайият етдим,
тахта пиллякянлярля йухары чыхды, мян ися биринъи пиллядя
щейсиз галмышдым, йухары чыхмаьа эцъцм галмамыш-
ды. Исти башыма еля дюйяълямишди ки, цряйим буланыр,
башым эурулдайырды. Анъаг исти еляйди ки, бурада да гала
билмяздим, чцнки эцняшин адамы кор едян шцаларына
дюзмяк дя мцмкцн дейилди. Бу инсафсыз исти селин гуъа-
ьында юлмяк оларды. Эцняш ялиня кечяни йандырыб-йахыр-
ды. Цз тутдум чимярлийя сары.
Гырмызы сел бурада мяни аьушуна алды. Гумун
цстцня гача-гача эялян дальалар бирдян тянэняфяс олур
вя юз ичиндя боьулуб галырды. Эюзцмцн габаьында

417
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

дяниз боьулуб ъан верирди. Аьыр-аьыр гайалыьа доьру


аддымладым, бирдян мяня еля эялди ки, эцняшин тясири
алтында, дейясян, башым шишиб. Исти юзцнц цстцмя йыхыр-
ды, араланмаг истядикдя дивар кими гаршымы кясирди. Щяр
дяфя сифятимдя онун аьыр фынхыртысыны щисс едирдим, диш-
лярими бир-бириня сыхырдым, шалварымын ъибляриндя йумруг-
ларымы сыхыр, бядяним ихтийарсыз еля эярилирди ки, санки, сон
дюйцшцмдцр, индиъя эцняшин цстцня шыьыйаъаьам; анъ-
аг башым еля эиъяллянирди ки, юзцмц йыхылмагдан зорла
сахлайырдым. Эцняшин йандырыъы шцалары алтында гум дяня-
ляри, балыггулаьылар вя шцшя гырынтылары еля бярг вурурду
ки, санки, минлярля низя бир йердян учуб мяня доьру
эялирди. Беляъя бир хейли аддымламалы олдум.
Узагдан эюз дешян ишыг щаляляри вя шащя галхан
дальаларын эюйя учурдуьу кюпцклярин алтында тутгун
гайалыглар эюзя дяйирди. Бу дям фикрими йалныз биръя шей
— гайаларын архасында ахан буз кими сярин булаг мяшьул
едирди. Суйун шырылдадыьы йери тапмаг, эцняшдян, гадын-
ларын ащ-наляси вя эюз йашларындан эизлянмяк, кюлэя вя
нящайят, ращатлыг арзусунда идим. Булаьын лап йахынлы-
ьына чатмышдым ки, Раймонун дцшмяни олан щямин
ярябин гайытдыьыны эюрдцм.
Тяк иди. Яллярини башынын архасында дараглайыб архасы
цстя арын-архайын узанмышды. Цзц гайаларын кюлэясиндя,
бядяни ися гумун алтында иди. Комбинезон формалы эюй
рянэли палтары истидя гызыб бухарланырды. Бир аз тяяъъцб-
ляндим. Бу мясяляни артыг олуб-битмиш щесаб едирдим,
анъаг бирдян-биря дцз онун цстцня эялиб чыхасы олдум.
Иландан гача-гача гуйруьуну тапдаламалы олдум.
Мяни эюрян кими гяддини дикялтди вя ялини тез ъибиня
сохду. Мян ися, тябии ки, ялими пенъяйимин ъибиндя Рай-
монун тапанчасынын цстцня сыхдым. Бу заман яряб
юзцня тохтаглыг верирмиш кими архасы цстя узанды, анъаг
ялини ъибиндян чыхармады. Мянимля онун арасында, тяг-
рибян, онметрлик мясафя варды. Йарыачыг эюз гапаглары

418
I ÙÈÑÑß

арасындан щярдян щансы щиссляр кечирдийини дуймуш кими


олурдум. Анъаг щярдян дя сифяти эюзлярим гаршысында
од тутуб алышмагда олан щаванын ичиндя ойнайырды.
Эцнортайа нисбятян ляпяляр сащиля инди даща сцст, даща
тянбял чырпылырды. Йеня щямин эцняш, узандыгъа узанан
щямин гумлар цстцня дцшян ейни шяфягляр. Артыг ики саат
иди эцн йериндя сайырды, дцз ики саат иди бу ярийиб гай-
найан метал океаны ичиндя лювбяр атмышды. Эюзцм
цфцгдя кичик бир пароходун кечдийини алды, буну эюзля-
римин уъунда чох тутгун бир нюгтядян анладым, чцнки
бцтцн бу заман ичиндя онлары ярябдян бир ан олсун беля
чякмямишдим.
Фикирляшдим ки, йарымъа аддым эери атыб дюнцб эет-
сям, щяр шей битиб эедяр. Анъаг эюзлярим юнцндя
эцняшин тясири иля фырфыра кими фырланан чимярлик мяни арха-
дан иряли итяляйирди. Бир нечя аддым булаьа сары атдым.
Яряб гымылданмады. Щяр шейя ряьмян, о, мяндян щяля
дя кифайят гядяр узаг иди. Бялкя, цзцня дцшян кюлэя-
нин тясирийди, няйди, мяня еля эялди, цзцмя ришхяндля
бахыр. Эюзлядим. Эцн йанагларымы йандырырды вя тяр
дамъыларынын гашларымын цстцйля ахдыьыны щисс етдим. Бу,
анамын дяфн едилдийи эцн йандырыб-йахан эцняш иди, бу
эцн дя оэцнкц кими эиъэащларым санъырды, чатлайырды,
алнымын бцтцн дамарлары дяримин алтында чырпынырды.
Бцтцн бунлар о щяддя эялиб дирянди ки, даща дюзя бил-
мядим, бир аддым иряли атдым. Билирдим ки, бу, ахмаг-
лыгдыр, бир аддым иряли-эери эетмякля бу залым эцняш-
дян гуртула билмяйяъяйям. Анъаг бир аддым да иряли
эетдим, ъями биръя аддым. Бу дяфя яряб гяддини дикялт-
мядян бычаьыны чыхарды, эцняш шцаларынын алтында щярля-
диб, аз гала, эюзцмя сохду. Полад бычаг бярг вурду,
ити шцалары узун низяйя дюнцб алныма батаъагды. Бу ан
гашларымын цстцня йыьылмыш тяр дамъылары эюз гапагла-
рымдан сцзцлцб кирпикляримин цстцня галын йаш пярдя чяк-
ди. Бу эюз йашындан бичилян галын пярдянин архасындан

419
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

щеч ня эюрмцрдцм, еля бил, эюзлярим кор олмушду, йал-


ныз эцняш гавал кими алнымы дюйяъляйир, полад тийяли
одлу гылынъ гаршымда щярлянирди. Бу гызмыш тийя кирпик-
лярими йаралайыб йорьун эюзляримин ичиня санъылырды. Щяр
шей бундан башлады — дцнйа эюзлярим юнцндя кялля-
майаллаг олду. Дянизин синяси цзяриндя гайнар, аьыр
щава кцтляси дальаланырды. Мяня еля эялди ки, ичиндяки
одлу йаьышы йеря яндярмяк цчцн эюй цзц йарылды, ачыл-
ды. Бцтцн бядяним эярилди, бармагларым тапанчаны сых-
ды. Тятик сыхылды, тапанчанын дястяйини ещмалъа сыьалла-
дым вя щяр шей бу гуру, анъаг гулагбатырыъы эурултуй-
ла башлады. Тяри вя эцняши бу ани щярякятля цстцмдян
атдым. Анладым ки, эцнцн ащянэини, бир гядяр яввял
хошбяхт дягигялярими йашадыьым гумлу чимярлийин
сакитлийини даьытдым. Тярпянмяз йеря сярилмиш бядяня
даща дюрд эцлля сыхдым, эцлляляр из бурахмадан ярябин
бядяниня ишляди вя мян, санки, бу дюрд гыса атяшля фяла-
кятин гапысыны дюймцшдцм.

420
ЫЫ ЩИССЯ

Щябс едилян эцн мяни далбадал бир нечя дяфя дин-


дирдиляр. Анъаг бу даща чох кимлийими тясбит етмяк
мягсяди иля апарылан сорьу-суал характерли иди вя тез
баша чатырды. Полис мянтягясиня эятирилдийим илк эцн сан-
ки, бу иш щеч кяси марагландырмырды. Цстцндян дцз сяк-
киз эцн кечяндян сонра мящкямя мцстянтиги мяним-
ля марагланмаьа башлады. Анъаг башланьыъ цчцн о,
мяндян сойадымы, цнванымы, щансы пешянин сащиби
олдуьуму, доьум тарихими вя йерини сорушурду. Сонра
вякил тутуб-тутмамаьымла марагланды. “Йох” дедим
вя бунун ня дяряъядя ваъиб олмасы барядя она суал
вердим. “Неъя йяни?” — мяндян щейрятля сорушду.
Ъаваб вердим ки, мяним ишим бир еля гялиз дейил. Эцля-
эцля деди ки, бу, юз йериндя. Анъаг ганун да вар. Вякил
сечмясяниз, сизин йеринизя биз вякил сечмяли олаъаьыг.
Дцшцндцм ки, ня йахшы, ядалят мцщакимясиндя щяр хыр-
да детал да нязяря алыныр. О, мянимля разы олдуьуну
билдирди вя ялавя етди ки, ганунлар, доьрудан да, йахшы
ишляниб.
Яввял-яввял ону ъиддийя алмырдым. О, мяни пярдя-
ляри салынмыш кабинетиндя гябул етди, йазы столунун
цстцндя ишыьы кцрсцнцн цстцня дцшян биръя лампа вар-
ды, мяня отурмаьы ямр етди, юзц отаьын гаранлыг щис-
сясиндя айаг цстя галды. Мяня еля эялди ки, щачанса
охудуьум китаблардакы ящвалатларын ичиня дцшмцшям
вя щяр шей мяня ойун тясири баьышлайырды. Сющбятя баш-
лайан кими цзцня нязяр йетирдим, эюрдцм ки, цзцндя-
ки ъизэиляр инъядир, тцнд-эюй эюзляри, уъа бойу, узун чал
быьлары вя аьармаьа башлайан узун сачлары вардыр. Чох

421
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

аьыллы вя цмумиййятля, йахшы адам тясири баьышлайырды.


Айрыланда, аз гала, ялими она узадаъагдым, вахтында
йадыма дцшдц ки, гатилям вя она ял вермяйя щеч бир
щаггым йохдур.
Ертяси эцн щябсханайа вякилля эялди. Вякил нисбятян
эянъ, ортабой вя йупйумру иди, сачлары сяйля архайа
даранмышды. Истийя бахмайараг, тцнд костйум, крах-
малланмыш йахалыг эеймиш, аь вя гара золаглы чох гяри-
бя, енли бир галстук баьламышды. Портфелини чарпайымдан
асыб, юзцнц мяня тягдим едиб билдирди ки, иши чох диг-
гятля юйряниб. Ящвалат чох долашыгдыр, анъаг она
кюмяк етсям, ишин уьурлу гуртараъаьына шцбщя елямир.
Няфясини дяриб дайанды, она тяшяккцр елядим.
— Инди мятлябя кечяк, — деди.
Чарпайыда отуруб изащ еляди ки, артыг щяйатымла баь-
лы лазым олан ясас деталлары юйряниб. Юйряниб ки, анам
йахынларда гоъалар евиндя аллащын рящмятиня говушуб.
Йери эялмишкян, бязи епизодлары юйрянмяк мягсяди иля
Маренгойа эедиб. Мцфяттишляр дейиб ки, анамын дяфн
эцнц юзцмц гяддар вя щиссиз бир адам кими апарыбмы-
шам. “Баша дцшцрсцнцзмц, — вякилим деди, — бу баря-
дя сизя сула вермяк мяня аьыр эялир. Анъаг неъя олса
да, бу, ваъибдир. Тутарлы бир дялил тапмасам, иттищамчылар
бу фактлардан сизин ялейщинизя истифадя едяъякляр”.
Щямин эцн, йяни анамы дяфн едяндя цряйим аьрыдымы,
гцсся мяни цзцб гуртардымы? Бу суал мяни чох тяяъ-
ъцбляндирди, онун йериня мян олсайдым, кимяся беля
бир суал вермяйя цряйим эялмязди. Артыг чохдан иди,
юз-юзцмля щясб-щалы йадырьамышам вя она бу барядя
няся демякдя чятинлик чякирям. Шцбщясиз ки, анамы
севирдим, анъаг бу щяля щеч ня демяк дейил. Бцтцн
Аллащ бяндяляри щачанса севдикляри инсанлара юлцм арзу-
лайыблар. Бу мягамда вякил сюзцмц кясди, нядянся,
хейли щяйяъанланмышды. Истяди сюз верим ки, бу сюзляри
мящкямядя, хцсусян дя мящкямя мцстянтигинин

422
II ÙÈÑÑß

йанында дилимя эятирмяйим. Бунунла беля, она изащ


етдим ки, тябиятим етибариля физики ещтийаъларым щиссля-
римля тярс мцтянасибдир. Анам дяфн едилян эцн чох
йорьун идим, айаг цстя мцрэцляйирдим. О эцн ня баш
вермяси бейнимя батмырды. Бир шейи гяти дейя билярям:
ян чох истядийим о иди ки, анам юлмясин. Анъаг вяки-
лим, дейясян, разы галмады. “Бу кифайят етмир”.
Бир аз дцшцндц. Сонра сорушду ки, мящкямядя
щямин эцн юзцмц яля алыб тябии щисслярими боьдуьуму
дейя билярямми? Она дедим ки, йох, чцнки бу дцз
дейил. Мяня гярибя тярздя бахды, еля бил, ийрянирди. Аз
гала, аъыгла сюйляди ки, истянилян щалда гоъалар евинин
директору вя ишчиляри шащид гисминдя диндириляъякляр вя
“бу, мяним цчцн чох пис нятиъяляня биляр”. Онун
нязяриня чатдырдым ки, бу ящвалатын мяним ишимля бир
еля ялагяси йохдур, анъаг о, мяня йалныз буну деди ки,
бу типли ишлярдян хябярсиз олдуьум цчцн беля данышы-
рам.
Наразы вя аъыглы щалда эетди. Ону сахламаг, изащ
елямяк истядим ки, мянимля хош ряфтар етсяйди, севи-
нярдим, тякъя она эюря йох ки ишими мцдафия етсин, йох,
садяъя, бизи бу ъинайят вахтында раст эятириб. Эюрцрдцм
ки, мяня эюря дящшят хяъалят щисси кечирир. Мяни анла-
йа билмирди вя мяндян сямими олмаьымы тяляб едирди.
Она демяк истяйирдим ки, мян дя щамы кимийям,
мяним онлардан ясаслы бир фяргим йохдур, йох! Анъаг
бцтцн бунларын зярря гядяр дя файдасы йох иди. Демя-
дим, тянбяллийим цстцн эялди.
Бир аз кечяндян сонра йеня мящкямя мцстянтиги-
нин йанына апарылдым. Эцнорта саат ики иди, бу дяфя каби-
нети тцл пярдялярин арасындан сызан ишыьа гярг олмушду.
Чох исти иди. Мяня йер эюстярди вя чох бюйцк нязакят-
ля цзцнц мяня тутуб бяйан етди ки, вякилим “эеъикдийи-
ня эюря эяля билмяйиб”. Анъаг онун суалларына ъаваб
вермямяк вя юз вякилими эюзлямяк щцгугум вардыр.

423
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Дедим ки, тякбашына ъаваб веря билярям. Бармаьыны


столун цстцндяки дцймяйя басды. Ъаван бир мящкямя
катиби эялди, дцз архамда яйляшди.
Мян вя мцстянтиг цзбяцз креслоларда йерляримизи
ращатладыг. Истинтаг башланды. Яввялъя мяндян соруш-
ду ки, цмуми ряйя эюря, азданышан вя гапалы адамам,
бяс юзцм бу барядя ня дейя билярям. Ъаваб вердим
ки, бу, ондан иряли эялир ки, демяйя чох заман сюзцм
олмур вя сусмаьа цстцнлцк верирям. Илк дяфя эцлцм-
сяйиб деди ки, бундан мянтигли ъаваб ола билмязди вя
ялавя етди: “Анъаг бунун бир еля ящямиййяти йохдур”.
Сусду, мяня бахды, ня дцшцндцся, тез айаьа галхды:
“Мяни, яслиндя, сиздян башга щеч ня марагландырмыр”.
Бунунла ня демяк истядийини, дцзц, анламадым вя
сусдум. “Еля шейляр вар ки, — ялавя етди, — щамынын
эюзцндян йайына биляр. Яминям ки, онлары баша дцш-
мякдя мяня йардымчы ола билярсиниз”. Ъаваб вердим
ки, щяр шей садядир. Щяр бир кялмяси иля мяни о мяшум
эцнц ятрафлы тясвир етмяйя сювг едирди. Артыг нечя дяфя
данышдыьым ящвалаты бир дя данышдым. Раймон, чимяр-
лик, чиммяйимиз, мцбащисяляр, йеня чимярлик, балаъа
чешмя вя тапанчадан беш атяш. Щяр ъцмлябашы дейир-
ди: “Йахшы, чох йахшы, бах беля”. Йеря сярилмиш ъясядин
цзяриня эялдикдя йухарыдакы сюзц хцсуси вурьу иля
тяляффцз еляди. Ейни ящвалаты данышмагдан безмишдим,
юмрцмдя бу гядяр чярянчи олмамышдым, бу гядяр
данышмамышдым.
Арайа ани сцкут чюкдц, бир нечя санийядян сонра
айаьа галхды вя мяня деди ки, яслиндя, йардымчым
олмаг истяйир, мян онда мараг доьурурам вя Аллащын
кюмяйи иля мяним цчцн няся едяъяк. Анъаг яввялъя
мяня бир нечя суал вермяк истяйир. Мцгяддимясиз-
филансыз сорушду: “Ананызы севирдинизми?” Дедим ки,
шцбщясиз, еля бцтцн оьуллар, бцтцн инсанлар кими, бу
ъцмляйя гядяр макинада арамсыз дюйяъляйян катиб

424
I ÙÈÑÑß

ися, дейясян, клавиши сящв салды, чцнки гяфил суалдан о


да юзцнц итирмишди, буна эюря эери гайыдыб сящвини
дцзялтмяйя мяъбур олду. Йеня дя ачыг-ашкар мянтиг-
сиз суал верди: доьруданмы, беш атяши она дайанмадан
сыхмышам? Фикирляшдим вя дягигляшдирдим ки, яввялъя
бир эцлля сыхдым, бир нечя санийядян сонра далбадал
дюрд дяфя. “Ня цчцн биринъи атяшля икинъи арасында эюз-
лядиниз?” Бир даща щямин эцнц эцняшин йандырыб-йах-
дыьы гырмызы чимярлийи хяйалымда доландырдым вя о саат
алнымда эцняшин аьры долу няфясини щисс етдим. Анъаг
бу дяфя сусдум, щеч ня ъаваб вермядим. Сцкутун
щюкм сцрдцйц бу гыса, анъаг аьыр фасилядя мящкямя
мцстянтигинин щяйяъанландыьы ашкар эюрцнцрдц. Отурду,
сачларыны гарышдырды, дирсяклярини столун цстцня гойду,
бир балаъа мяня тяряф яйилди вя гярибя тярздя сорушду:
“Юлмцш адама бир даща нийя атяш ачдыныз?” Бу суала
ъаваб веря билмядим. Ялини алнына апарды, овушдурду,
сясинин тонуну дяйишяряк суалыны бир даща тякрар етди:
“Ня цчцн? Буну мяня изащ етмямиш щеч йеря эедя
билмязсиниз. Нийя?” Сусмагдан башга чарям йох иди.
Гяфилдян галхды, аьыр аддымларла кабинетин бу башын-
дан о башына эетди, картотеканын йешийини ачды. Орадан
эцмцш бир хач чыхарыб ялиндя йелляйя-йелляйя юзцнц
мяня чатдырды. Сяси бцсбцтцн дяйишмишди, бир азъа тит-
ряйиди. Гышгырды: “Буну неъя, таныйырсынызмы?” “Ялбяття,
таныйырам”, — дедим. Сонра синясиндяки булаьын чеш-
мяси ачылды, йцксяк пафосла деди ки, Танрыйа инаныр, онун
садиг гулларындандыр, бу дцнйада еля бир эцнащкар, еля
бир эцнащ тапылмаз ки, гадир Аллащ ону баьышламасын,
анъаг буна гядяр эцнащкар дярин пешманчылыг чяк-
мяли, о щяддя эялмялидир ки, ушаг кими садядил, тямиз
вя саф олсун. Бунлары дейяркян бядяни мяня тяряф мак-
симум яйилмишди, хачы башымын цстцндя дайанмадан
щярляйирди. Доьрусуну десям, ня демяк истядийини, бир
сюзля, мянтигини анламырдым, щяр шейдян юнъя она

425
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

эюря ки, щава чох исти иди вя кабинетиндя йекя-йекя


милчякляр учушурду, онлар диггятими йайындырыр, мяня
аман вермирдиляр, ян ясасы ися мцстянтиг тящяр-тющцрц
иля мяни горхудурду. Анъаг сонра мяни эцлмяк тутур-
ду, нийя бу фикря эялдийими кясдиря билмирдим, ахы гатил
о йох, мяням. Анъаг аман вермирди, данышырды. Биръя
шейи эцъля анлайырдым ки, дейясян, мяним ямялимдя
онун цчцн биръя гаранлыг мягам галмышды: икинъи атяш.
Йердя галанлары чох йахшы баша дцшцрдц, анъаг бу
мягамы анламырды ки, анламырды. Демяк истяйирдим ки,
инад елямясин, бу сонунъу мягамын бир еля ящямиййяти
йохдур. Анъаг кимя дейирсян, сюзцмц кясди вя яйил-
дийи йердян дикяляряк, еля бил, вар эцъцнц топлайараг
сорушду: “Аллаща инанырсынызмы?” Дедим ки, йох, инан-
мырам. Гейзлянди вя отурду. Деди ки, неъя йяни,
юмрцндя ола билмяз, дцнйада бцтцн бяни-инсан Аллаща
инаныр, щачанса цзцнц ондан чевирян нанкор бяндяляр
беля. Бу, онун дярин етигадыдыр вя щеч заман буна
шцбщя йаранмайыб. Бунсуз щяйатын бир мянасы ола бил-
мяз. “Ня данышырсыныз, — бирдян гыййа чякди, — инсан
щяйаты, инсан юмрц мянасыз ола билярми?” Артыг бу, мян-
лик бир мясяля дейил вя фикрими она ачыг дедим. Анъаг о,
гяфил щярякятля столун цстцндяки хачы ялиня алды, еля бил,
— эюзляримин ичиня сохаъагды, — дялийя дюнмцшдц.
“Мян бир христианам. Сянин эцнащларына эюря Ондан
яфв диляйирям. Сяня эюря язаб чякдийи щалда Она неъя
инанмайа билярсян?” Сездим ки, артыг мяня “сян” дейя
мцраъият едир. Исти эетдикъя дюзцлмяз олурду. Адяти
цзря, кимдянся йахамы гуртармаьа чалышдыьым щалларда
олдуьу кими, инди дя юзцмц еля апардым ки, эуйа, онун
дедикляри иля там разыйам. Буну сезян кими сифяти ачылды,
севинди. “Эюрцрсянми, — дейирди, севинъдян гышгырырды. —
Инанырсан, Онун рящминя сыьынаъагсан, елями?” Шцбщя-
сиз ки, йеня “йох” дедим. Пешман-пешман креслосуна
чюкдц.

426
I ÙÈÑÑß

Рянэи авазымыш, йорулмушду. Сясини кясиб дайанды,


амма бу мцддятдя макина щяля дя бизим диалогу
дюйяълямякдя иди. Йягин ки, сон ъцмляляри йазырды.
Сонра диггятля цзцмя бахды, чющрясиндян гцсся йаьыр-
ды. Демяк олар ки, пычылты иля сюйляди: “Бу йаша чатмы-
шам, амма сизин гядяр дашцрякли инсан эюрмямишям.
Бах бу отагда ня гядяр ъинайяткары диндирмишям, онла-
рын щамысы бу язабкеш сурятин юнцндя диз чюкцб гузу
кими мяляйибляр”. Демяк истяйирдим ки, бу, тябиидир, ахы
сющбят ъинайяткардан эедир. Анъаг йадыма дцшдц ки,
мян дя онлардан бирийям. Ня едим ки, бу фикря юзцмц
щеч ъцр алышдыра билмирдим. Мцстянтиг, нящайят, галхды,
бу, о демяк иди ки, истинтаг битди. Сонда бир аз мярщя-
мят гарышыг алчаг тонла ямялимя эюря пешманчылыг чяк-
дийими сорушду. Бир аз дцшцндцм вя дедим ки, пешман-
чылыг бир йана, бу щадися бцтцн щяйатымы алт-цст етди.
Бахдым, еля бил, ня дедийими анламырды. Анъаг щямин
эцн онунла сющбятимиз гуртарды.
Сонралар бу мцстянтиги тез-тез эюрмяли олурдум.
Щяр дяфя чаьыранда вякилимля эедирдим. Йалныз яввялки
ифадяляримдяки мцяййян епизодлары дягигляшдирмякля
кифайятлянирди. Йахуд мцстянтиг вякилимля тутулаъаг
хяръин мябляьини мцзакиря едирди. Щягигятдя онлар
артыг мянимля мяшьул олмурдулар. Анъаг эцнлярин бир
эцнц истинтагын эедишаты там шякилдя дяйишди. Беля
чыхырды ки, вякилим артыг мянимля марагланмырды, иш
мцяййян дяряъядя щялл едилмишди. Даща яввялки кими
мяня Аллащдан бящс етмирди вя илк эцнцн щяйяъан вя
эярэинлийинин бир даща шащиди олмадым. Нятиъя беля олду
ки, сющбятляримиз бир аз шяхси мцстявийя кечди, арамыз-
да кющня танышлыг мящрямлийи мейдана эялди. Олурду
ки, щярдян бир нечя суал верир, сонра вякилимля сющбятя
эириширди, сорьу-суал бирдяфялик битмишди. Иш юз гайда-
сынъа эедирди, щятта вякилим дя бу фикирдя иди. Бир нечя
дяфя, сющбятин цмуми ахарла эетдийи бир мягамда,

427
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

мянимля достъасына давранырды. Сюзцн щягиги мяна-


сында, няфяс алмаьа башладым. Щяр шей о гядяр тябии, о
гядяр низамлы гурулмушду вя еля юлчцлц-бичили апарылырды
ки, щярдян бу аилянин бир цзвц олдуьуму дцшцнцрдцм
вя бу, мяндя эцлцш ойадырды. Истинтагын давам етдийи
он бир ай ярзиндя дейя билярям ки, бу надир мягамлары
йашамагдан щязз алмаг дяряъясиня эялиб чатмышдым,
щяр дяфя мцстянтиг мяни гапыйа гядяр ютцрцр, ялийля
чийнимя вурур вя дейирди: “Бу эцнлцк бясдир, ъянаб
антихрист!”

ЫЫ

Дцнйада еля шейляр вар ки, онлар барясиндя даныш-


маьы севмирям. Щябсханайа дцшдцйцм заман бир
нечя эцндян сонра анладым ки, щяйатымын бу дюврц
щаггында данышмаьы хошламайаъаьам.
Вахт кечди, баша дцшдцм ки, беля бир нифрятин дя
мянасы йохдур. Щягигятдя илк эцнляр дустаг сайылмаз-
дым: гейри-мцяййян тярздя няляринся баш веряъяйини
эюзляйирдим. Щяр шей Маринин мянимля йеэаня вя
сонунъу эюрцшцндян сонра башланды. Мяктубуну алды-
ьым эцн (дейирди ки, щяля арвадым олмадыьы цчцн она
эюрцш иъазяси вермирдиляр) щисс етдим ки, бундан сонра
йашайаъаьым йер бу камера олаъаг вя юмрцм бурада
баша чатаъаг. Щябс едилдийим эцн мяни бир нечя дуста-
ьын сахландыьы камерайа апардылар, чоху да яряб иди.
Мяни эюрян кими эцлдцляр. Сонра бура щансы ишя эюря
дцшдцйцмц сорушдулар. Дедим ки, бир яряби гятля йетир-
мишям, еля бил, гурбаьа эюлцня даш атдылар. Ахшам
дцшдц. Йерими ращатламаьы, щясирдян неъя истифадя едя-
ъяйими юйрятдиляр. Щясирин бир уъундан тутуб лцляля-
мякля балыш дцзялтмяк олармыш. Бцтцн эеъяни тахтаби-
тиляр цстцмдян йол салдылар. Бир нечя эцндян сонра мяни
бир щцъряйя гападылар, бурада аьаъдан гатланан йата-

428
I ÙÈÑÑß

ьын цстцндя йатырдым. Тахта ведря вя ял-цз йумаг


цчцн тянякя-ляйяндян башга бир шей эюзя дяймирди.
Щябсхана шящярин ян уъа йериндя тикилмишди, дар бир
пянъяря варды ки, Аллаща шцкцр, дянизи эюря билирдим.
Эцнлярин бир эцнц бармаглыглардан йапышыб ишыьа доьру
дырмашмаг вя дянизи эюрмяк истядийим анда гапы ачыл-
ды, нязарятчи зийарятчим олдуьуну деди. Аьлыма биринъи
эялян Мари олду. Доьрудан да, о иди эялян.
Эюрцш отаьына узун бир дящлизля эетдик, сонра пилля-
кянлярля галхдыг, бурадан башга бир узун дящлизля
аддымладыг. Эениш бир отаьа дахил олдум. Отаг ики
бюйцк шябякяли аракясмя иля цч щиссяйя айрылмышды. Бар-
маглыглар арасындакы сяккиз-онметрлик йер зийарятчиляри
мящбуслардан айырырды. Марини гаршымда эюрдцм,
золаглы дон эейинмишди, цзц эцняшдян йанмышды. Мян
дурдуьум йердя она йахын мящбус дайанмышды, якся-
ри яряб иди. Марини чыхмагла, дейясян, диэяр зийарятчиляр
дя яряб гадынлар идиляр. Мари ики зийарятчинин арасында
дайанмышды: саьда гара эейимли, балаъабойлу, назик
додаглы, солда ися ял-гол атараг данышан шишман бир
гадын. Мящбусларла зийарятчиляр арасында гяфяс олдуьу
цчцн онлар чох уъадан данышмалы олурдулар. Мян дахил
оланда отаьын чылпаг диварларына дяйиб якс-сяда верян
сяслярдян, сямадан пянъяря шцшяляриня дцшцб орадан
ичяри адлайан ишыгдан гулагларым, аз гала, тутулаъагды.
Сахландыьым камера чох сакит вя хяфя иди. Бир нечя
дягигяйя юйряшдим. Цстялик, щяр бир сифяти, орадакы щяр
бир айрыъа ъизэини ачыглыгла эюрдцм. Эюрдцм ки, няза-
рятчилярдян бири ики гяфяс арасында дящлизин сонунда
отуруб. Яряб мящбусларын чоху, еляъя дя онларын аиля-
ляри цз-цзя дайанмышдылар. Онлар гышгырмырдылар. Бу
гядяр сяс-кцйцн ичиндя чох сакит данышмагла бир-бирини
ешидиб анлайа билирдиляр. Онларын батыг пычылтылары башлары
цзяриндя ары кими вызылдайан гара-гышгырыьын йанында
айрыъа мямлякятя бянзяйирди. Марийя сары эедяркян

429
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

бцтцн бунлары ешидя билирдим. Артыг бармаглыьа сюйкян-


миш вязиййятдя бцтцн чющряси эцлцрдц. Ня гядяр эюзял
олдуьуну инди сездим, анъаг юзцня дейя билмядим.
— Щя, неъясян, — уъа сясля сорушду.
Эялиб чатдыг.
— Йахшысанмы, цряйин бир шей истяйирми?
— Йахшыйам, щеч ня лазым дейил.
Сусдуг. Мари еля щей эцлцмсяйирди. Шишман гадын
гоншумун цстцня гышгырырды, шцбщясиз, яри иди, кцтба-
хышлы, йекяпяр, уъабойлу. Сющбятя мян эялмямишдян
габаг башламышдылар.
“Жанна ону эютцрмяк истямяди”, — гадын вар эцъц
иля гышгырды. “Йахшы, олсун”, — киши деди.
— Она дедим ки, бурадан гуртулан кими ону эери
алаъагсан, анъаг етираз етди, сюзцмя мящял гоймады.
Мари дя, юз нювбясиндя, гышгырды ки, Раймон салам
эюндяриб, “саь олсун” дедим. Анъаг сясим гоншумун
сяси иля ишьал едилди, байаг щаггында сющбят эедян ада-
мы сорушурду: “Йахшыдырмы?” Арвады бу дяфя эцля-эцля
гышгырырды: “Щеч заман индики кими йахшы олмайыб”. Сол-
дакы гоншум — балаъабойлу, арыг голлары олан эянъ киши
данышмырды. Эюрдцм ки, зийарятчиси балаъабойлу йашлы
гадындыр, сусараг бир-бириня бахырлар. Онлары узун
мцддят мцшащидя едя билмядим, чцнки арада Мари гыш-
гырды: “Дарыхма, щяр шей йахшы олаъаг, щяр гаранлыг
эеъянин бир ишыглы эцндцзц вар”. “Шцбщясиз”, — дедим.
Ейни заманда она бахыр вя чийинляриндян тутуб баьрыма
басмаг истяйирдим. Бу зяриф бядян цряйими одлайырды вя
ондан башга бу дцнйада даща ня арзуламаг оларды ки?!
Йягин ки, Мари дя ейни шейляри арзулайырды, чцнки байаг-
дан бяри анъаг эцлцмсяйирди. Эюзцмя инъя дишляринин
парылтысындан вя эюзляринин алтындакы зяриф бцкцшлярдян
башга щеч ня эюрцнмцрдц.
Йеня гышгырды: “Бурадан чыхаъагсан вя биз евляня-
ъяйик”. Дедим: “Инанырсанмы?” Йягин, няся демяк

430
I ÙÈÑÑß

лазым иди, мян дя онун сюзляринин мцгабилиндя беля


дедим. Сонра о, баъардыьы гядяр уъадан вя сцрятля
деди ки, сян, ялбяття, бурадан чыхаъагсан вя биз бир йер-
дя олаъаьыг. Анъаг йанындакы гадын гулаьынын дибиндя
сясини башына атмышды, дейирди ки, сябяти мящкямя няза-
рятчисиня вериб; вя сябятин ичиндякиляри чыьыра-чыьыра
садалайырды. Щяр шейи дягигляшдирмяк лазым иди, чцнки
бу шейляря бир алям пул хярълямишди. Мяним о бири гон-
шум вя онун анасы ися бир-бирляриня бахырдылар. Ярябля-
рин пычылтылары кясилмирди. Кцчянин парлаг ишыьы, санки, даш-
даныб ичярийя сохулаъагды, ишыг сели партламыш мейвя
ширяси кими адамларын цзцашаьы ахырды.
Бирдян юзцмц пис щисс етдим. Чыхмаг истядим. Сяс-
кцй мяня пис тясир едирди. Анъаг диэяр тяряфдян Мари-
дян айрылмаг истямирдим. Ня гядяр вахтын кечдийини
билмядим. Мари инди дя юз ишиндян данышыр вя еля щей
эцлцмсяйирди. Бу отагда пычылтылар, гышгырыг вя даны-
шыглар бир-бириня гарышмышды. Биръя ъаван оьланла гоъа
гары данышмыр, эюзлярини бир-бириня дикиб дурмушдулар.
Ярябляри нювбя иля апардылар. Биринъиси чыхан кими, демяк
олар, щамы сусду. Балаъабой арыг гадын бармаглыьа
йахынлашан кими нязарятчи ъаван оьлана “вахтдыр” иша-
рясини верди. О деди: “Щялялик, ана”. Гадын ися ялини ики
бармаглыьын арасындан кечирди вя узун-узады онун арха-
сынъа йелляди.
О чыхан кими бир ъаван оьлан шлйапасы ялиндя эялиб
бу йери тутду. Мящбусу эятирдиляр, онлар щяйяъанла,
анъаг гышгырмадан данышмаьа башладылар, чцнки отагда
артыг щамы алчаг тонла сющбят едирди. Саь тяряфимдяки
гоншумун архасынъа эялдиляр, онун арвады бура йыьы-
ланлары ейниня алмадан гышгырды: “Юзцндян муьайат
ол”. Сонра нювбя мяня чатды. Мари яли иля юпцш эюн-
дярди. Гапыйа чатанда щяр икимиз эери дюнцб бахышдыг.
Йериндя донуб-галмышды, цзцнц мящяъъяря сюйкямиш-
ди, цзцндяки тябяссцм сайрышырды.

431
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Бундан бир мцддят сонра мяня йазды вя мящз бу


андан етибарян еля шейляр олду ки, инди онлардан бящс
етмяйи хошламырам. Щяр щалда, дцшцнцрям ки, щеч няйи
шиширтмяк лазым дейил, башгаларына баханда мяним цчцн
йахшы кечирди. Щябсханайа дцшдцйцм илк эцнляр ян
чятин вахтларым иди, анъаг бу заман да азад инсан кими
дцшцнцрдцм; мясялян, хяйал мяни чимярлийя апарырды
вя бирдян сойунуб дяниздя чиммяк истяйирдим. Айаг-
ларымын алтында илк дальаларын мещрини, бядянимин суйа
эирдийи аны тясяввцр етдикъя бир анлыг хошбяхт олурдум,
анъаг еля о дягигя щябсхана диварлары цстцмя эялирди.
Бу олай бир нечя ай давам еляди. Сонра ади мящбус
дцшцнъяси щяр шейи говуб дидярэин салды. Щябсхана
щяйятиндя щярэцнкц эязишмяни, бир дя вякилимин зийа-
рятини эюзляйирдим. Йердя галан вахтымы да пис кечир-
мирдим. Щябсхана щяйаты инсана щяр шейи юйрядир;
дцшцнцрдцм ки, эцнлярин бир эцнц мяни щятта бир аьаъ
ойуьунда йашамаьа мяъбур етсяйдиляр, она да юйря-
шярдим. Щяр эеъя щясрятля эюзляйирдим ки, сящяр ня
вахт ачылаъаг. Сящяр олан кими башымын цстц иля дястя-
дястя учан гушлара, бир-бириня гошулуб эедян булуд
карванына тамаша едир вя дцшцнцрдцм ки, шцбщясиз,
щямин о аьаъ ойуьунда дарыхмаздым; ишя бах ки, саа-
тын бу вахтында вякилими эюзляйир, онун бу эцн щансы
яъаиб галстук баьлайаъаьы барядя вариантлар гурашдыры-
рам вя бцтцн бу мянасыз фикирляр мяня тяскинлик верир.
Нязяря алсаг ки, щямин о аьаъ ойуьунда йох, адам-
ларын арасында йашайырам, демяли, щяля дцнйанын сону
дейил, щяйатымдан шикайятлянмяйя щеч бир ясас ола бил-
мяз. Бу дцнйада мяндян гат-гат бядбяхт инсанлар
вар. Бир вахтлар анам дейярди ки, инсан ювлады няйя
десян, юйряшя вя алыша биляр. Инсан няйя десян, таб эяти-
ря биляр.
Щамы неъя, мян дя еля. Илк айлар, доьрудан, ъящян-
ням язабы иди. Анъаг мящз цряйимин тяпяри бцтцн бу

432
I ÙÈÑÑß

язаблы анларын кечмясиня тякан верди; мясялян, бир киши


кими гадынла олмаг истяйим мяни цзцрдц. Ъаван олду-
ьум цчцн бу, тябии иди. Хцсуси олараг Марини нязярдя
тутмурдум. Цмумиййятля, гадын, индийя гядяр таныйыб
эюрцшдцйцм гадынлар, онларла севишдийим шяраит щаг-
гында дцшцнцрдцм вя сахландыьым камера бу гадын-
ларын чющрясиндян ашыб-дашырды. Истяклярим мящбяси топа
тутуб даьыдаъагды. Щансыса мянада бу, мяним мцва-
зинятими позурду. Анъаг диэяр тяряфдян вахты юлдцр-
мяйин бундан эюзял васитясини тапа билмяздим. Ахыр-
да баш нязарятчи эцнцмя аьламалы олду. Неъя олдуса,
онун ряьбятини газана билдим. Щяр дяфя бир ъаван
оьлан, йяни гарсон мяня йемяк эятиряндя баш няза-
рятчи онунла бирэя эялярди. Эцнлярин бириндя мянимля
гадынлардан данышды вя гайьыкешликля ялавя етди ки,
мящбуслар бу ъящятдян йаман язаб чякирляр. Мян дя
онунла ейни фикирдя олдуьуму дедим, юзц дя неъя:
“Ъянаб, мящбуслара гаршы бу ясл ядалятсизликдир”.
“Анъаг, — о деди, — сизи еля буна эюря азадлыгдан мящ-
рум едирляр. Бяли, бяли, азадлыг еля будур да, ялиниздян,
илк нювбядя, буну алырлар ки, дцшцнясиниз”. Доьрусу, бу
барядя щеч заман дцшцнмямишдим. Дедим ки, ишя бах,
йохса бу ня щябсхана оларды ки? “Елядир, сиз щяр шейи
дцзэцн гиймятляндирирсиниз. Башгалары ися йох. Ахырда
онларын юзляриня тяскинлик вермякдян башга ялаълары гал-
мыр”. Нязарятчи чыхыб эетди.
Икинъи чятинлик сигаретля баьлы иди. Камерайа салынды-
ьым эцн кямярими, айаггабыларымын баьларыны, галсту-
куму вя ъибимдяки диэяр хырым-хырда яшйалары, илк нюв-
бядя ися сигаретими эютцрдцляр. Бир дяфя тяляб етдим ки,
онлары мяня гайтарсынлар. Ъаваб эялди ки, гадаьандыр.
Илк эцнляр, доьрудан, аьыр кечди. Мяни ян чох инъидян
еля бу иди. Тахта чарпайымдан гопардыьым парчалары
сорурдум. Дайанмадан цряйим буланырды. Башгаларына
дяхли олмайан, онларын ишиня янэял тюрятмяйян шейлярин

433
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

мяндян няйя эюря эютцрцлдцйцнц баша дцшмцрдцм.


Сонра анладым ки, бунлар да ъязанын бир щиссясидир. Анъ-
аг бу заман артыг сигарети тярэитмишдим вя онунла баь-
лы язаб да артыг йох иди.
Бцтцн бу дилхорлуглары нязяря алмасаг, демялийям
ки, щябсханада эцнцм пис кечмирди. Бир даща тякрар
едирям: ясас проблем вахты юлдцрмякля баьлы иди. Ишляр
еля эятирди ки, бу мясяля дя юз-юзцня дцзялди, ялбяття,
олуб-кечянляри хатырладыгъа. Бязян отаьым барядя дцшц-
нцрдцм, ону тясяввцрцмдя ъанландырырдым, камеранын
бир кцнъцня чякилир, бейнимдя отаьымын бах бу кцн-
ъцндя нялярин йерляшдийини бярпа едирдим. Башланьыъда
бунун ющдясиндян асанлыгла эялирдим. Анъаг сонралар
иш дцйцня дцшдц, башлайан кими чашырдым. Бу да мяня
вахты узатмаьа, даща чох дцшцнцб, даща чох вахт
юлдцрмяйя йардымчы олду. Дейяк ки, масанын щарада
йерляшдийини, щяр йешикдя няляр олдуьуну, щяр ъцзи шейи
бцтцн ъизэиляри, онларын кяля-кютцрлцйц, чат вериб-вер-
мямяси, рянэи, яля неъя эялмяси иля хатырлайырдым. Ейни
заманда отаьымдакы щяр шейи тясяввцрцмдя нювбя иля
эятириб, щеч няйи унутмамаьа чалышырдым. Бир нечя щяф-
тядян сонра эюрдцм ки, тякъя ев яшйаларынын сийащысынын
тутулмасына саатларла вахт эедир. Ня гядяр чох йада
салырдым, бир о гядяр хатиримдя фяргли, илк бахышда диг-
гятя лайиг олмайан хырда шейляр ъанланырды. Бах еля о
заман баша дцшдцм ки, яэяр инсан лап биръя эцн йаша-
йыбса, сонралар о, йцз ил щябсханада ращатъа отуруб кефи
истяйян гядяр хатырлайа биляр вя бу бир эцнцн сайсыз-
щесабсыз хатиряляри ону дарыхмаьа гоймаз.
Йуху мясялясини дя унутмаг олмаз. Башланьыъда
эеъяляр пис йатырдым, йухум яршя чякилирди, эцндцзляр
ися мцрэцлц вязиййятдя олсам да, йата билмирдим.
Йаваш-йаваш эеъя вя эцндцз истядийим гядяр йатмаьа
юйряшдим. Дейя билярям ки, сон айлар эцндя он алты-он
сяккиз саат йатырдым. Ъями алты саатым галырды, буну да

434
I ÙÈÑÑß

сящяр вя шам йемякляриня, диэяр тябии ещтийаъларыма,


олуб-кечянляри хатырламаьа вя Чехословакийа ящвалаты-
на сярф едирдим.
Бир эцн чарпайынын дямир тору иля дюшяк арасында
кющня гязет парчасы ялимя кечди. Саралыб овхаланырды.
Бурада ян мцхтялиф шейлярдян бящс едился дя, ачыгъа
эюрцнцрдц ки, яввяли ъырылыб, анъаг анламаг олурду ки,
Чехословакийада баш верян щансыса ящвалатла баьлыдыр.
Чехословакийа кяндляринин бириндя бир ъаван оьлан вар-
дювлят газанмаьа эедир. Ийирми беш илдян сонра эери
дюнцр: варланыб, йанында арвады вя ушаьы вар. Анасы вя
баъысы доьма кяндляриндя щотел идаря едирдиляр. Онлары
тяяъъцбляндирмяк цчцн арвадыны вя ушаьыны башга бир
мяканда йерляшдирир, кянди тярк етдийиндян бяри эюр-
мядийи анасынын зийарятиня эедир. Зарафат цчцн орада бир
отаг кирялямяк фикриня дцшцр. Пулуну эюстярир. Эеъя
дцшяндя анасы иля баъысы гарят мягсяди иля чякиъля ону
юлдцрцр, ъясядини чайа атырлар. Сящяри арвады эялир, щяр
шей ачылыр. Ана юзцнц асыр. Гыз юзцнц гуйуйа атыр. Бу
ящвалаты, азы, мин дяфя охумушдум. Илк бахышда ада-
мын инанмаьы эялмирди. Диэяр тяряфдян ися, тябии, щяр
кясин башына эяляси щадися иди. Анъаг истянилян щалда
оьул буна бир аз лайиг иди вя еля шейляр вар ки, онларла
ойнамаг олмаз.
Бу минвалла саатларла йатыр, дюня-дюня хатиряляря
далырдым; щцърям эащ ишыгланыр, эащ гаранлыглашыр — вахт
ися ютцрдц. Чеврилиб башга бир адам олмушдум. Эцнляр
йекнясяг, адсыз-цнвансыз олмушду. Йалныз дцнян вя
сабащ сюзляри щяля юз мянасыны итирмямишди. Бир дяфя
нязарятчи деди ки, мян артыг беш айдыр щябсханадайам
— инандым, анъаг дярк едя билмядим. Мянимчцн
камерада ейни бир эцн нящайятсиз дяряъядя узаныр, щеч
ъцр гуртармаг билмирди. Сонра йаваш-йаваш ахшам
дцшцрдц. Щябсхананын бцтцн мяртябяляриндян галхан
сяс-кцй дальа-дальа ятрафа йайылыр, юз ичиндяъя боьулур

435
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

вя аз кечмиш аьыр-аьыр йатыр, дюрд бир тяряфя дюзцлмяз


сцкут чюкцрдц. Эцнлярин бириндя бу лал сцкутун ичиндя
юз сясими ешитдим. Демя, ня вахтдан бяри гулагларым-
да уьулдайан, бейнимя ишляйян сяс бу имиш, йалныз инди
анладым ки, бу гядяр заман ичиндя тякадамлыг каме-
рада отуруб юз-юзцмля щагг-щесаб чякирмишям. Ана-
мын дяфниндя хидмятчинин дедиклярини хатырладым. Щя,
елядир ки вар, щеч бир ялаъ йохдур вя щеч ким тясяввцр
едя билмяз ки, щябсхана ахшамлары ня демякдир.

ЫЫЫ

Яслиня галса, бу йайын неъя кечдийинин, о биринин


неъя эялдийинин фяргиндя олмадым. Щисс етмишдим ки,
истилярин дцшмяси иля щяйатымда йени шейляр баш веряъяк.
Ишимя андлылар мящкямясинин сон сессийасында баха-
ъагдылар, йяни ийун айында. Ишя бахыш башлананда эцняш
йандырыб-йахырды. Вякилим мяни ямин едирди ки, ики-цч
эцндян чох чякмяз. “Фикримъя, — ялавя етмишди, —
мящкямя сизин иши чох тез щялл етмяйя чалышаъаг, чцнки
бу сессийада о ян ваъиб иш дейил, бундан дярщал сонра
бир ата гатили вар, онун ишиня бахылаъаг”.
Сящяр саат сяккизин йарысында мяним далымъа эялди-
ляр, щябсхана машыны иля мящкямя бинасына апардылар.
Ики жандарм мяни кичик бир отаьа салды. Архасындан
мцхтялиф сяслярин, мцраъият, стол-стул таггылтысынын эялди-
йи гапынын бюйрцндя отурмушдум, адамда еля тяяс-
сцрат йаранырды, еля бил, щансыса консертдян сонра залы
бошалдырдылар ки, ортада рягс елямяк мцмкцн олсун.
Жандармлар дедиляр ки, бир аз эюзлямяк тяляб олунур,
онлардан бири мяня сигарет тяклиф еляди, анъаг истямя-
дим. Сонра горхуб-горхмадыьымы сорушдулар. Ъаваб
вердим ки, горхмурам. Щятта ачыьыны десям, мящкя-
мя просесини эюрмяк мяндя мараг ойатмышды. Щяйа-
тымда индийя кими беля бир тясадцф олмамышды. “Елядир,

436
I ÙÈÑÑß

— икинъи жандарм тясдигляди, — анъаг ахыры йорулмагдыр”.


Бир аз кечяндян сонра залда зянэ чалынды. Гандал-
ларымы ачдылар. Гапы ачылды вя мяни мцттящимляр кцрсц-
сцндя яйляшдирдиляр. Ийня атсан, йеря дцшмязди. Пярдя-
лярин салынмасына бахмайараг, эцняш шцалары йол тапыб
ичяри кечирди вя бцркцдян няфяс алмаг олмурду. Щяр йер
баьлы иди. Отурдум, жандармлар бюйцр-башымда дайан-
дылар. Бу заман бир ъярэядя инсанларын сифяти эюзлярим
юнцня эялди. Щамы мяня бахырды. Баша дцшдцм ки,
бунлар андлылардыр. Анъаг онлары няйин бир-бириндян фярг-
ляндирдийини дейя билмярям. Мяня еля эялди ки, индиъя
щансыса трамвайа минмишям, гаршыдакы отураъагда
танымадыьым сярнишинляр эюзлярини мяня еля зилляйибляр
ки, цзцмдя бир ейиб тапыб шагганаг чяксинляр. Анладым
ки, бейнимя эялян фикир ъяфянэийатдыр, чцнки онлар
мяним цзцмдя, шцбщясиз, комик бир яламят ахтармыр-
дылар. Онлар ъанийя бахырдылар. Анъаг мянъя, фярг о
гядяр дя бюйцк олмазды.
Бу башдан-айаьа гапалы отагда бир беля адам
эюряндя карыхдым, гулагларым тутулду. Мящкямя залы-
на бахдым, анъаг щеч кясин сифятини сечя билмядим. Ина-
нырам ки, яввялъя щамынын мяни эюрмяк истямясини
нязяря алмамышдым. Яввялляр инсанлар мяня бир еля
мараг эюстярмяздиляр. Аьлыма эялди ки, щеч кясин диг-
гят йетирмядийи о шяхс эюр ня бойда чахнашма йара-
дыб. Жандарма дедим: “Ня чох адам вар!” Ъаваб вер-
ди ки, бу, гязетчилярин ишидир, ялинин ишаряси иля бир груп
инсаны эюстярди, онлар андлыларын столу ятрафында дайан-
мышдылар. “Бах, онлардыр”. Сорушдим: “Кими дейирсиниз?”
Тякрар етди: “Гязетчиляри”. Онлардан бири, дейясян, жан-
дармын танышы иди, ону эюрдц вя бизя тяряф аддымлама-
ьа башлады. Бу артыг йашлашмыш, хош эюрцнцшлц, сифяти
азъа гырышлашмыш бир киши иди. О, ещтирамла жандармын яли-
ни сыхды. Бу заман сездим ки, клуба щансыса тядбиря
йыьышыбмыш кими щамы бир-бири иля данышыр, мцбащися едир;

437
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

ейни дцнйанын адамларынын бир йеря йыьышмасы, беля исти


сющбятляря эиришмяси ня бюйцк хошбяхтликдир. Бурада
юзцмц, ачыьыны дейим, бир аз наращат щисс едирдим,
бурада йад адам биръя мян идим. Анъаг бирдян жур-
налист цзцнц мяня тяряф чевирди вя эцлцмсяди. Деди ки,
дарыхмайым, щяр шей мяним хейримя гуртараъаг. Она
тяшяккцр елядим; ялавя етди ки: “Билирсинизми, сизин ишиниз
ятрафында бир аз щай-кцй галдырдыг. Йай журналистляр цчцн
юлц бир мювсцмдцр, сизин ишиниз эюйдяндцшмя олду, бири
дя вар, ата гатили, бу, сизин ишиниздян дя мараглы олаъаг”.
Сонра бир аз сусдугдан сонра яли иля журналистлярин ара-
сында дайанмыш, азъа сцнбцлгырана охшайан кишини эюс-
тярди, деди ки, Парис гязетляриндян биринин хцсуси мцхби-
ридир. Гара шцшяли йекя ейняк тахмышды. “Бура хцсуси
олараг сизя эюря эялмяйиб, она ата гатили щаггында йаз-
маьы тапшырыблар, анъаг кимся ондан хащиш едиб ки, сиз-
дян дя йазсын”. Тяшяккцр елямяк истядим, анъаг дяр-
щал фикримдян дашындым, чцнки бу бир аз эцлмяли чыхар-
ды. Яли иля мяня “саь ол” деди вя айрылыб эетди. Бир нечя
дягигя дя эюзлядик.
Вякилим эялди. Бир нечя щямкары иля бирликдя, щамысы
рясми эейимдя. Ъялд журналистляря тяряф аддымлады, бир-
бир яллярини сыхды. Зарафатлашдылар, эцлдцляр, щяр шей гай-
дасынъа эедирди, юзлярини, неъя дейярляр, евдяки кими
щисс едирдиляр, анъаг бирдян зянэ чалынды. Щамы юз йери-
ни тутду. Вякилим мяня йахынлашды, ялими сыхыб сахлады,
вериляъяк суаллара гыса ъавб вермяйими, ъуша эялиб чыхыш
етмямяйи тювсийя етди. Деди ки, она архайын олум, щяр
шей йахшы олаъаг.
Сол тяряфимдя стулу кобуд щярякятля итялядиляр, гыр-
мызы мантийалы, мантийанын ятяклярини сялигя иля тутуб
юзцня тяряф чякян уъабойлу, арыг бир киши онун архасына
кечди. Бу, прокурор иди. Мящкямя иърачысы щакимин эял-
дийини елан етди. Бу вахт ики бюйцк вентилйатор фырланма-
ьа башлады. Икиси гара, цчцнъцсц гырмызы мантийада цч

438
I ÙÈÑÑß

щаким ялляриндя досйеляр залын башындакы трибунада йер-


лярини тутду. Гырмызы мантийалы щаким ортадакы кцрсцдя
яйляшди, дясмалыны чыхарыб дазыны ещмал-ещмал силди вя
иъласы ачыг елан етди.
Журналистляр ялляриндя гялям вя дяфтяр щазыр дур-
мушдулар. Сифятляриндя лагейд, бир аз да истещзалы ифадя
варды. Йалныз боз фланел костйумлу, мави галстуклу
ъаван журналист гаршысындакы столдан автомат гялямини
эютцрмяйиб щяля дя цзцмя бахырды. Цзцндяки гейри-
мцтянасиблик мяндя гярибя тяяссцрат ойатды. Мян
онун йалныз эюзлярини эюрцрдцм, бу эюзлярдяки ифадяни
охуйа билмирдим ки, билмирдим. Ян гярибяси будур ки,
бир ара мяня еля эялди юзцм юзцмя бахырам. Тясадц-
фя бах! Шцбщясиз, мящкямя гайдаларыны о гядяр дя бил-
мирдим вя бязи ишлярдян бихябяр олдуьума эюря няляр
баш вердийини анламагда чятинлик чякирдим. Пцшк атылды,
нювбяти андлылыьа намизядляр сечилди, сядр вякилдян,
прокурор вя андлыдан ня ися сорушду. Нящайят, итти-
щамнамя охунду. Таныдыьым адамларын вя йерлярин
адлары эялди гулаьыма. Вякилим айаьа галхыб суаллара
ъаваб верирди.
Сядрин эюстяриши иля шащидляр чаьырылды. Мящкямя
иърачысы онларын адларыны уъадан охуду. Адлар таныш иди.
Бязилярини танымырдым. Бу вахта гядяр дяфн мярасиминя
йыьышыб эялмиш инсан топасы ичиндя гоъалар евинин дирек-
торуну, даландары, гоъа Перези, Раймону, Масону вя
Саламанону эюрдцм. Бу да Мари. Бир-бир гапынын
аьзында дайандылар. Мари щяйяъанлы иди, башы иля салам-
лашды. Тяяъъцбляндим ки, нийя онлары мящз инди эюрдцм.
Селест айаьа галхды. Онун йанында бир гадын варды,
Селестин ресторанында таныш олмушдум бир вахтлар, гяри-
бя истякляри варды. Дик цзцмя бахырды. Ня дейим, вал-
лащ, бура мяни дяфн етмяйя эялибляр? Щеч ня аьлыма
батмады, сядр бир уъдан данышырды. “Мящкямя ишя баш-
лайыр, ъамаат, сакит олун”. Сядрин дедийиндян анлашылан

439
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

бу иди ки, о, йяни сядр ишя гярязсиз вя ядалятля бахма-


ьы тямин етмялидир, андлы иъласчылар ядалятли щюкм чыхар-
малыдырлар, ким шулуг салса, дярщал мящкямя салонун-
дан байыра атылаъаг, митили иля бярабяр!
Исти дюзцлмяз олурду. Сядр башы иля иърачыйа ишаря
етди. Иърачы цч щясир йелпик эятирди, щакимляр о дягигя
“ишя башладылар”. Ишя старт верилди. Сядр тямкинини позма-
дан арам-арам суаллар верирди: бир даща адымы, сойады-
мы, йашымы вя бир пара диэяр мясяляляри сорушдулар.
Сорьу-суалдан бир гядяр безсям дя, бунун гачылмаз
рясмиййят олдуьуну йадыма салдым вя сакитляшдим,
рясмиййят белядир — бурада мящз онлара лазым олан
адам мцщакимя едилмялидир, башгасы йох! Сонда сядр
дедиклярини бир дя гыса шякилдя садалады вя щяр дяфя
мяндян сорушурду: “Елядирми?” Мян дя щяр суала
вякилимин тювсийя етдийи гайдада ъаваб верирдим: “Еля-
дир, ъянаб сядр”.
Фабула чох узун чякди, беля ки, сядр олайларын щамы-
сыны битдя-битдя садалады. Журналистлярин гялямляри гырыъы
тяййаряляря бянзяйирди. Йаздыгъа цзцмя бахмаьы да
унутмурдулар, хцсусян дя о автомат гадын. “Трам-
вайдакы” бцтцн сярнишинляр сядря бахырды. Сядр юскцрдц
вя гаршысындакы вярягляри ешяляди. Щясир йелпийи эютцрдц,
саьа-сола щярякят етдирди вя эюзлярини цзцмя дикди. Инди
бу ишля бирбаша ялагяси олмаса да, яслиндя, мащиййятъя
мцщцм ящямиййят кясб едян инъя бир мягама тоху-
наъаг. Эялиб чатдыг. Цряйим йериндян гопду, индиъя
анам барядя данышаъаг. Сорушду: “Анамы гоъалар еви-
ня эюндярмяк гярарыны вермяк сянинчцн чятин идими?”
Ъавабымда дедим ки, анам да, мян дя артыг тякликдя
йашамаьа юйряшмишдик вя биз айры йашамаг тярзини сеч-
дик. Сядр мяним ъавабымдан сонра мясяляни нюгтяля-
ди, еля беля дя деди: “Бу мясялянин дяринлийиня баш вур-
маьа ещтийаъ дуймурам, — сонра цзцнц прокурора
туду, — Сизин суалыныз вармы?”

440
I ÙÈÑÑß

Прокурур мяня йох, сядря бахараг сорушду: “Гайа-


лыьын архасындакы булаьа яряби гятля йетирмяк цчцнмц
эетмишдин?” “Йох”, — дедим. “Беля олан щалда сиз нийя
силащлы идиниз вя ора ня цчцн бир дя гайытдыныз?” Ъава-
бым беля олду ки, бу, сырф тясадцфдцр. Прокурор няся юз-
юзцня пычылдады вя деди: “Щялялик кифайятдир”.
Сяс-кцй, еля бил, бир балаъа чохалмышды. Йа бялкя,
гулаьым эурулдайырды. Аз сонра сядр фасиля елан етди.
Дедийиня эюря, шащидляр ахшам иъласында диндириля-
ъякляр.
Цзцлцрдцм. Залдан чыхарыб мяни мящбус машынына
миндирдиляр. Щябсханайа эятирдиляр. Нащар елядим.
Йорулмушдум, башым щярлянирди. Далымъа эялдиляр, ейни
машына миндириб мящкямяйя апардылар. Щяр шей йени-
дян башланды. Ейни цзляр, ейни эюзляр. Артыг безмишдим.
Бцркц цряйими сыхырды. Щясир йелпиклярин дя сайы артмыш-
ды, бура щансыса овсунчу эириб нялярся елямишди.
Эянъ журналист вя балаъа гадын яввялки йерляриндя
отурмушдулар, эюзлярини мяндян айырмырдылар.
Алнымын тярини силдим, щарада олдуьуму, башыма ня
эялдийини думанлы шякилдя дярк едирдим. Бирдян ешитдим
ки, гоъалар евинин директору шащидлийя чаьырылыр. Ондан
сорушулду: “Анасы мящбусдан шикайятлийдими?” “Бяли,
— деди, — анъаг бу, ади бир ишдир, гоъалар евиня дцшян
щяр кяс, бир гайда олараг, гощумларындан шикайятлянир”.
Сядр ондан мясяляни дягигляшдирмяйи хащиш етди, йяни
конкрет олараг анасы мящбусдан чохму наразы иди?
“Ялбяття”, — деди. Деди вя сусду. Сонра башга бир суалы
ъавабландыраркян деди ки, дяфн эцнц мящбусун сойуг-
ганлылыьы щамыны тяяъъцбляндириб. Ондан сорушулду:
“Сойугганлылыг дейяндя ня нязярдя тутулур?” Директор
мцтяяссир олду, башыны ашаьы дикди: “Билирсинизми, анасы-
нын ъяназясиня бахмады, бир дамъы эюз йашы ахытмады,
дяфндян сонра щамыйа гошулуб эери гайытды вя дярщал
автобуса миниб евиня дюндц”. Ян мараглысы бу иди ки,

441
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

дяфн бцросунун ишчиси мящбусдан анасынын йашыны сору-


шанда мящбус билмядийини дейиб. Щамы сусду, санки,
гурбаьа эюлцня даш атдылар. Сядр директордан сорушду:
“Бу дедикляриниз мящбусамы аиддир?” Директор суалы
анламады. Сядр суалына айдынлыг эятирди: “Буну соруш-
маьы ганун тяляб едир”. Сонра прокурордан шащидя
суалы олуб-олмадыьыны сорушду. Прокурор уъадан деди:
— Йох, кифайятдир. Щяр шей айдындыр.
О, буну еля щярарятля, еля ъошгунлугла деди, мяня
еля тянтяня иля бахды ки, бирдян-биря бцтцн залдакыларын
мяня неъя нифрятля бахдыьыны щисс етдим. Эюзцм сон
дяфя ня заман нямляниб, щеч билирямми? Узун иллярдян
бяри илк дяфя бу эцн щеч кясдян утанмадан зар-зар
аьламаг истядим.
Даландары чаьырдылар. Деди ки, анасынын ъяназясиня
бахмаг истямяди, табутун йанында ядябсизлик еляди,
сигарети сигаретя ъалады, йатды, сцдлц гящвя ичди. (“Бир
сюзля, мин ойундан чыхды”). Бу заман эюрдцм ки,
салонда щяйяъан артыр, эцнащкар олдуьуму дяриндян-
дяриня щисс етдим вя юлмяк истядим. Даландар сцдлц
гящвя вя сигарет ящвалатыны бир дя наьыллады, бир дя, бир
дя... Прокурор истещза иля мяни сцзцрдц, еля бил, дцшмян
баласына бахырды. Бу вязиййятдя вякил даландардан
сорушду ки, о да мянимля сигарет чякирдими? Прокурор
дюзя билмяди, вар сяси иля баьырды:
— Бурада мцттящим кимдир, бу ня мцдафия цсулу-
дур? Мцдафиячи иттищамчынын шащидляриня гара йахыр,
мцттящим цчцн уъуз хилас йолу арайыр.
Буна бахмайараг, сядр даландарын сяслянян суала
ъаваб вермясини истяди. Гоъа сусду, билмяди ня десин.
— Дцз буйурурсунуз, мян дя сигарет чякдим, анъ-
аг сизи инандырырам ки, мяни мцттящим тящрик етди буна.
Неъя олмаса да, етираз етмяк йахшы чыхмазды.
Ахырда мяним дя нювбям эялди: “Бир шей ялавя
етмяк истярдимми?”

442
I ÙÈÑÑß

— Йох, — дедим — шащид дцз дейир... Доьрудан да,


сигарети мян она тяклиф етмишдим.
Даландар явяз-явяз олсун дейя деди ки, гящвяни о
юзц мяня тяклиф еляди. Вякилин цзц эцлдц вя сюйляди ки,
андлы иъласчылар буну нязяря алмалыдырлар. Анъаг бу йер-
дя прокурор гязябля сяслянди:
— Бяли, мющтярям андлылар буну нязяря алмалыдырлар,
анъаг мясяля ондадыр ки, йад бир адам сяня гящвя
тяклиф едирся, сяни дцнйайа эятириб эюзцнцн нуру иля
бюйцдян ананын ъяназяси юнцндя сян ондан имтина
етмялийдин.
Даландар юз йериня гайытды.
Нювбя гоъа Перезя чатды. Бу заман иърачы онун
голундан тутуб кцрсцнцн йанына гядяр эятирди. Перез
анамдан данышды, деди ки, гоъалар евиндя даща чох
анамла цнсиййят сахлайырмыш, мяни ъями биръя дяфя
эюрцб, дяфн эцнцндя. Сорушдулар: “Щямин эцн мящ-
бус нейляйирди?” Деди ки, билирсиниз, мян юз дярдимя
йанырдым, юлц кимийдим. Эюзцмя щеч ня эюрцнмцрдц.
Онун бу дцнйадан кючмяси синями даьлады. Чалын-
чарпаз. Мяним байылдыьымы эюрянляр дя олуб. Бу вязий-
йятдя ъянаб Мерсону эюря билмяздим. Прокурор соруш-
ду ки, щяр щалда, йягин, мяним аьладыьымы эюрцб. Перез
ъаваб верди ки, эюрмяйиб. Буну тясдиг едя билмяз. Про-
курор, юз нювбясиндя, деди:
— Мющтярям андлы иъласчылар буну нязяря алмалы-
дырлар.
Амма бу йердя вякилим юзцндян чыхды вя зян-
нимъя, щяддиндян артыг гейзля Перездян сорушду ки,
о, мяним аьламадыьымы эюрцбмц? Перез деди:
— Эюрмядим.
Залда эцлцшмя гопду. Вякил мантийасынын голуну
кянара атараг уъадан деди:
— Беля дя просес олар, щя шей астар цзцня чеврилиб,
бу, ня мясялядир?

443
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Прокурор ъидди нязярлярля зала бахды вя ялиндяки


гялямля столу дюйяъляди.
Бешдягигялик фасиля елан олунду. Вякилим маъал
тапыб мяня билдирди ки, щяр шей юз ахарыйла эедир. Бун-
дан сонра ися вякил дявят елядийи шащидляри чаьырдылар.
Селест тяшриф эятирди. О, базар эцнляри ъыдыр йарышларына
эетдийимиз заман эейиндийи костйумунда иди. Селест-
дян сорушдулар: “Мян онун йанында нащар едирдимми.
О деди: “Бяли, анъаг бундан ялавя, о, мяним достум-
дур. Сорушдулар: “О, мяним барямдя ня фикирдядир.
Ъаваб верди ки, мян инсанам. Бяс буну неъя баша
дцшмяли? Селест деди: “Щамы билир ки, бу, ня демякдир”.
Бяс о сезибми ки, мян гарадинмяз вя адамайовуш-
мазам? Селест ъавабында йалныз буну деди ки, мян
сарсаг вя бошбоьаз дейилям. Прокурор: “Йемяк пулу-
ну вахтында юдяйирдими?” — сорушду.
Селест эцлдц:
— Бош шейдир, бизим арамызда беля проблемляр
йашанмазды, онунла дил тапырдыг.
Селестдян сорушдулар: “Бу ъинайят ямяли барядя
ня дцшцнцр?” О, щяр ики ялийля аракясмяйя сюйкянди,
щисс олунурду ки, бу суалын ъавабыны яввялъядян щазыр-
лайыбмыш.
О деди:
— Дцшцнцрям ки, бу бир бядбяхт щадисядир. Щамыйа
мялумдур ки, бядбяхтлик эяляндя сорушмур “щазырсы-
нызмы?”. Талейин еля ойунлары вар ки, инсан щеч ня едя
билмяз. Бяли, мяним фикримъя, бу, сырф бядбяхт щадися-
дир. — О давам елямяк истяди, лакин сядр деди: “Чох
йахшы, эедя билярсиниз”. Селест бир аз карыхды, ня едяъя-
йини билмяди. Анъаг ня дцшцндцся, билдирди ки, демяйя
сюзц вар. Ондан гыса данышмаьы хащиш елядиляр. Бир даща
тякрар еляди ки, мяня бядбяхтлик цз вериб. Сядр деди:
“Айдындыр. Бура еля она эюря йыьышмышыг ки, бу нюв бяд-
бяхт щадисяляри мцщакимя еляйяк, тяшяккцр едирям”.

444
I ÙÈÑÑß

Селест, санки, даща ня демяк лазым олдуьуну вя


даща неъя кюмяк едяъяйини билмядийи цчцн дюнцб
мяня тяряф бахды. Мяня еля эялди ки, онун эюзляри
нямлянди, додаглары ясди. Аз галырды мяндян сорушсун
ки, даща ня етмяк олар. Мян, шцбщясиз ки, щеч ня демя-
дим, она эюз-гаш елямядим, ишаря вермядим вя щяйа-
тымда илк дяфя олараг киши хейлаьыны гуъагламаг истя-
дим. Сядр она ашаьы дцшмяйи тяклиф етди, Селест эедиб
йериндя отурду. Дцз иъласын ахырына кими габаьа яйилиб
дирсякляри дизиндя, панамасы ялиндя диггятля гулаг
асды.
Бу да Мари. Шлйапа гоймушду. Эюзял иди. Анъаг
сачларыны йыьмышды, мян ону бу щалда — сачлары чийниня
тюкцлц даща чох хошлайырам. Бурадан, отурдуьум йер-
дян кичик, йумру дюшляринин титрядийини щисс едирдим.
Щяйяъанландымы, алт додаьы бир аз шишмиш эюрсянярди.
Дейясян, Мари щяйяъанлыйды. Дярщал мяни ня вахтдан
танымасы иля баьлы сорушдулар: “Мяни чохданмы таныйыр?”
Деди ки, онларын офисиндя чалышдыьы вахтлардан. Сядр ара-
мыздакы мцнасибятляр барядя суал верди. “Йахыныг” —
деди. Башга бир суала ъаваб веряркян тясдигляди ки,
евлянмяйя щазырлашырдыг. Щансыса иши вярягляйян про-
курор бирдян башыны галдырды, бизим мцнасибятлярин тари-
хи барядя суал верди. О, тарихи ачыглады. Прокурор лагейд-
ликля деди ки, бу, мящбусун анасынын Аллащын рящмятиня
говушдуьу эцнцн сящяриси имиш. Сонра иронийа иля яла-
вя еляди ки, Маринин инди хяъалят чякмясинин сябябини
анлайыр, анъаг (бу мягамда сяси сяртляшди) онун боръу
бу ъцр байаьы шейлярдян йцксякдя дурмагдыр. Тяляб
етди ки, Мари растлашдыьымыз эцнц тясвир етсин. Мари
яввялъя сусду, щисс едилирди ки, данышмаг истямир, амма
прокурорун сярт тякидиндян, бялкя дя, тяпкисиндян
сонра неъя чимдийимизи, кинойа, сонра ися бизя эетмя-
йимизи йерли-йатаглы тясвир еляди. Прокурор гейд етди ки,
Мари истинтага ифадя вердикдян сонра о, щямин эцн

445
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

програмда олан филмлярля марагланыб. Ялавя еляди ки,


буну Маринин юзцндян ешитмяк даща йахшы оларды. Мари,
аз гала, пычылты иля Фернанделин филминя бахдыьымызы сюй-
ляди. Мящкямя залына сцкут чюкдц, юлцм сцкуту. Бу
мягамда прокурор галхды, цзц чох ъидди иди, сясиндя
щягиги бир щяйяъан дуйулурду — бармаьыйла мяни
эюстяриб аьыр-аьыр деди:
— Мющтярям иъласчылар, анасы юлдцйц эцнцн сящяри
бу адам дянизя чиммяйя эедир вя сонра мяшугясийля
кинокомедийайа бахараг яйлянир. Бундан артыг сизя
дейиляси сюзцм йохдур.
О яйляшди, салона яввялки кими сцкут чюкмцшдц вя
бирдян Мари бяркдян щычгырды вя данышмаьа башлады ки,
бцтцн бунлар йаландыр, ящвалат тамам башга ъцр олуб
вя ону айры шейляр сюйлямяйя мяъбур едибляр. О, мяни
йахшы таныйыр вя мян щеч бир налайиг иш эюрмямишям.
Лакин сядр иърачыйа ишаря еляди: Марини апардылар, иълас
давам еляди.
Бундан сонра Масон дейяндя ки мян намуслу вя
цстялик, ляйагятли адамам, яслиндя, артыг щеч ким она
гулаг асмырды.
Гоъа Саламано данышмаьа башлайанда ки, — бяс
мян онун ити иля неъя мещрибан идим, щеч ким она фикир
вермяди. О, анамла мцнасибятимиз неъяйди суалына
ъаваб вериб дейяндя ки, артыг анамла данышыласы щеч бир
сющбятимиз йох иди вя буна эюря дя мян ону ащыллар
евиня вермишдим — йеня онун сюзцня мящял гойан
олмады.
— Ону да баша дцшмяк лазымдыр, — Саламано тякрар
еляди, — баша дцшмяк лазымдыр.
Лакин эюрцнцр, щеч кяс мяни баша дцшмяк истямир-
ди. Ону апардылар.
Сонра сонунъу шащид — Раймонун нювбяси эялди.
О, башыйла мяня ишаря едиб щямин саат билдирди ки, мян
эцнащсызам. Лакин сядр деди: “Шащиддян щюкм йох,

446
I ÙÈÑÑß

фактлар тяляб олунур, онун иши суаллара ъаваб вермякдир.


О, юлдцрцлмцш ярябля щансы мцнасибятдя иди?” Раймон
суалдан истифадя едиб деди ки, юлдцрцлянин дцшмяни
мящз одур — чцнки баъысыны язишдирмишди. “Буна эюря
гардашынын она нифрят елямяйя ясасы вардымы?” Раймон
деди ки, мян чимярлийя тясадцфян дцшмцшям, бу, халис
тясадцфдцр. Онда прокурор сорушду: “Бяс неъя олуб ки,
бцтцн фаъияйя сябяб олан мяктубу мян йазмышам”.
Раймон деди: “Бу да тясадцфдцр”. Прокурор етираз еля-
ди: “Нядянся, бу ящвалатда тясадцфи ясас эцнащкар
чыхыр. Чох мараглыдыр, Раймон юз мяшугясини язишди-
ряндя мян ишя гарышмамышам — бу да тясадцфдцр?”
Полис идарясиня эялиб шащидлик елямишям, бу да тясадцф-
дцр? Ян ахырда сорушду ки, Раймон щансы вясаитля йаша-
йыр? О ъаваб верди: “Анбардарам”, онда прокурор анд-
лылара билдирди ки, бу шащидин йалныз бир мяшьулиййяти вар
ки, о да ара дцзялтмякдир. Мян ися онунла ялбир вя дос-
там — беляликля, биз ян алчаг цсулларла ойнанылмыш фаъия-
ли бир фарсын шащиди олуруг вя мящкямя гаршысында ади
ъинайяткар дейил, виъдансыз вя щяйасыз бир рязил дурур.
Раймон юзцня щагг газандырмаг истяди, вякилим дя
етираз еляди, лакин онлара прокурор данышыб гуртарана
кими сусмаг тяклиф едилди. Прокурор деди:
— Мян, демяк олар ки, данышыб гуртардым, — сонра
Раймондан сорушду: — Мцттящим сизин достунуз идими?
— Бяли, — Раймон деди. — О, мяним достумдур.
Прокурор ейни суалы мяня дя верди. Мян Раймона
бахдым, эюзлярини йайындырмады. Дедим:
— Бяли.
Беля олдугда прокурор андлы иъласчылара тяряф дюнцб
елан етди:
— Будур, бахын! Сиз гаршынызда доьма анасынын юлц-
мцнцн сящяриси ийрянъ бир яхлагсызлыьа гуршанмыш вя юз
позьунлуьуну юрт-басдыр етмяк мягсядиля гятл тюрят-
миш бир адамы эюрцрсцнцз.

447
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Прокурор буну дейиб отурду. Лакин вякилимин сябир


касасы дашды, яллярини чыльынлыгла эюйя галдырды. Мантийа-
нын эениш голу ашаьы сцрцшдцйцндян крахмаллы кюйня-
йинин тикишляри эюрцндц. О гышгырды:
— Баша дцшмцрям, ону нядя иттищам едирляр: адам
юлдцрдцйцня эюря, йа анасыны басдырдыьына эюря?
Залда эцлцшмя гопду. Анъаг прокурор йеня дикял-
ди, мантийасына бцрцнцб деди:
— Щюрмятли мцдафиячи ня гядяр садялювщ олмалыдыр
ки, бу ики айры-айры факт арасындакы дярин, сарсыдыъы, гырыл-
маз ялагяни эюрмясин. Бяли, — о, чыльынъасына гышгырды. —
Мян бу адамы онда иттищам едирям ки, о, анасынын дяф-
ниндя икян артыг мянян ъани имиш!
Онун сюзляри, эюрцнцр, адамлара бюйцк тясир баьыш-
лады. Вякил чийинлярини чякиб алнынын тярини силди. Эюрцнцр,
о юзц дя чашыб-галмышды вя баша дцшцрдц ки, иш мяним-
чцн чох пис шякил алыр.
Бундан сонра щяр шей чох тез йолуна дцшдц. Иълас
баьланды. Мяни залдан чыхарыб щябсхана машынына отур-
данда бир дягигялийя ахшам щавасыйла кюксдолусу
няфяс алдым, онун ятрини вя бойаларыны щисс етдим. Сонра
тякярли гаранлыг камера йола дцшдц. Мян йорьунлуг
ичиндя шящяр щяйатынын щямишя хошладыьым таныш сяс-
кцйцнц ешидирдим. Эцндцзцн сяс-кцйц йаваш-йаваш
йатырды, гязетсатанларын гышгырыьы, баьларда йухулу гуш-
ларын эетдикъя зяифляйян ъинэилтиси, алверчилярин щай-щара-
йы, сярт дюнэялярдя трамвайларын щязин инилтиси вя кюрфя-
зя ахшам чюкмямишдян, санки, эюйдян йаьан мцб-
щям уьулту — бцтцн бунлар азадлыгда олдуьум вахт
дяфялярля кечиб-эетдийим йолу эюзцбаьлы танымаьа
имкан верирди.
Бяли, щямин бу саатларда мян щямишя кефикюк вя
ращат олардым. Онда ямин идим ки, ирялидя мяни щяйя-
ъансыз вя рюйасыз йухулар эюзляйир. Лакин инди ня ися
дяйишмяди — ирялидя мяни тякъя сабащкы эцнцн ляззяти

448
I ÙÈÑÑß

дейил, ейни заманда тякадамлыг камера эюзляйирди.


Баша дцшмцшдцм ки, йай сямасына ъызылмыш таныш йол
тякъя динъ йухулара дейил, щябсхана бармаглыглары арха-
сына да апара билярмиш.

ЫВ

Щятта мцттящимляр кцрсцсцндя отурдугда да инсан


юзц щаггында данышыланлары марагла гаршылайыр. Щям итти-
щамчы прокурор, щям дя вякилим мяним щаггымда
мцхтялиф вя фяргли фикирляр сюйляйирдиляр, инди дейя билирям
ки, о залда тюрядилян ъинайят ямялиндян вя мяндян
данышдылар. Вякил яллярини эюйя галдырыб щяйяъанлы сяси иля
дейирди ки, мян мярщямятя лайигям. Иттищамчы проку-
рор да яллярини ейни тярздя Танрыйа тяряф тутуб гейзля гыш-
гырырды ки, мян аьыр ъинайят тюрятмишям вя мярщямятя
лайиг дейилям. Анъаг бир шей мяни инъидирди вя чашды-
ьыма эюря анлайа билмирдим. Цряйимдя бу дейилянляри
бош вя мянасыз щесаб едирдим, бу гятиййятля айаьа
галхыб няся демяк истяйирдим, анъаг вякил мяни сакит-
ляшдирир вя яли иля отурмаьымы хащиш едирди. “Суссаныз,
даща йахшы олар”. Еля бир вязиййят йаранмышды ки, бу иши,
дейясян, мянсиз щялл етмякдя гярарлы идиляр. Бир гапа-
лы даиря йаратмышдылар, мяни ора бурахмырдылар. Талейим
мянсиз щялл едилирди. Вахташыры олараг щамынын сюзцнц
аьзында гойуб демяк истяйирдим: “Онда дейин эюрцм,
кимдир мцгяссир? Мцгяссирин мцяййянляшдирилмяси ясас
мясялядир. Мяним дя сюзцм вар, иъазя верин, дейим”.
Буну анъаг фикирляширдим, щеч ня дейя билмирдим. Бир
шей вар ки, адамларын сянин шяхсиййятинля марагланмасы
ня гядяр ъязбедиъи олса да, бир о гядяр безикдириъидир;
мясялян, иттищамчыны динлямяк юлмякдян бетяр иди.
Ону, демяк олар ки, анламырдым. Нитгиндяки бязи сюз-
ляри эцъля баша дцшцрдцм. Бязян щансыса чыльын ифадя-
си, ойнаг жести мяни щейрятляндирир, йахуд диггятими

449
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

ъялб едирди. Фикримъя, онун мянтиги беля иди ки, эуйа


мян яввялъядян дцшцнцб-дашыныб бу гятли тюрятмишям.
Бцтцн ъидд-ъящдляри бу идейаны отуранларын бейниня
йеритмяк иди. “Мющтярям андлы иъласчылар, бу фикрими ики
цсулла сцбута йетиря билярям: биринъиси одур ки, ортада
тякзибедилмяз фактлар вар — зцлмяти корлар да эюрцр (ишыг-
дакы зцлмят). Икинъиси, гаранлыьын ишыьы, йяни бу ъинайяткар
рущун психолоэийасы”. Сонра о, мювъуд фактлары анамын
рящмятя эетмясиндян сонра ардыъыллыгла шярщ етмяйя
башлады. Бир хейли нанкорлуьум, наданлыьым щаггында
данышды, сонра сящяри эцнц чимярлийя эетмяйими, сонра
бир гадынла комедийайа тамаша етмяйимизи диггятя
чатдырды. Фернандел. Сонра Мари иля евдя кечирдийимиз
шян саатлар. Кеф-дамаг. Нящайят, няйися анладым, тез-
тез “мяшугяси” сюзцнц тякрарлайырды, йягин ки, Марини
нязярдя тутурду.
Бурада мян ону о саат баша дцшмядим, чцнки о
еля щей мяшугя дейирди, мяндян ютрц ися о, Мари иди.
Сонра прокурор Раймонла баьлы ящвалата кечди. Онун
бцтцн дедикляри щягигятяуйьун сяслянирди. Мян онун
мяшугясини алдадыб тяляйя салмаг вя бу яхлагсыз суб-
йектин чянэиня вермяк цчцн Раймонла ялбир мяктуб
йазмышам. Раймону йаралайыблар. Мян тапанчаны ондан
алмышам вя силащы ишя салмаг цчцн эери гайытмышам. Илк
атяшдян сонра эюзлямишям. Сонра ися иши виъданла баша
вурдуьума ямин олмаг цчцн тялясмядян, инамла,
габагъадан дцшцнцлмцш план ясасында она даща дюрд
эцлля атмышам.
— Мясяля мящз бу ъцр олуб, ъянаблар, — прокурор
сюзцня давам еляди, — мян бу адамы, дцшцнцлмцш,
сойугганлы гятля эятириб чыхаран щадисялярин инкишафыны
бярпа едиб сизя тясвир етдим. Тякидля тякрар едирям: бу
ъинайят гярязля едилиб вя аффект, щиддят нятиъясиндя
тюрядилян ади гятлляря гятиййян бянзямир ки, мцттящи-
мя эцзяшт олунсун. Сизин гаршынызда, ъянаблар, тама-

450
I ÙÈÑÑß

миля шцурлу бир адам дурур. Сиз ону артыг динлямисиниз,


еля дейилми? Эюрдцйцнцз кими, онун аьлы башындадыр,
суаллара ъаваб вермяйи баъарыр, щяр бир сюзцнцн дяйяр-
гиймятини билир вя щеч ъцр демяк олмаз ки, о ня еляди-
йини билмядян щярякят етмишдир.
Беляликля, мяни шцурлу адам сайырдылар. Лакин мян
баша дцшя билмирдим ки, ня цчцн ади адамларда тягдир
олунан бир шей мцттящимя гаршы амансыз бир дялиля чев-
рилмялидир. Бу, мяни щейрятя салдыьындан хейли мцддят
прокурора гулас аса билмядим. Щандан-щана онун бу
сюзляри гулаьыма дяйди:
— Щеч олмаса, о, пешманчылыг чякирми? Зярряъя дя
йох. Бцтцн истинтаг мцддятиндя бу адам рязил ъинайя-
тиня эюря мяйус олдуьуну биръя дяфя дя демяйиб.
О дюнцб бармаьыйла мяни эюстярди вя йенидян итти-
щам етмяйя башлады. Ялбяття, о, мцяййян дяряъядя
щаглы иди, чцнки мян юз щярякятим цчцн чох да пешман
дейилдим. Анъаг онун бу ъцр гязяб вя нифрятля мяни
иттищам етмяйи чох гярибя иди. Яэяр мяня имкан верил-
сяйди, щявясля, хейирхащъасына, достъасына она изащ
етмяйя чалышардым ки, мян щеч заман бир шей барядя
тяяссцф елямяйи баъармамышам. Мяни щямишя ирялидя
олан шейляр — бу эцнцн вя сабащын ишляри мяшьул едир.
Лакин айдындыр ки, сяни мцттящимляр кцрсцсцндя отур-
данда артыг щеч кимля бу тярздя даныша билмязсян.
Мяним даща адамларла дост кими данышмаьа, юз арзу-
му билдирмяйя ихтийарым йох иди. Йеня диггятля гулаг
асмаьа чалышдым, чцнки прокурор мяним гялбим баря-
дя мцщакимя йцрцдцрдц.
О дейирди гялбимя дяриндян, диггятля нязяр салыб вя
гятиййян бир шей тапа билмяйиб, мяним, цмумиййятля,
гялбим йохдур, инсанлыьа хас олан, инсан гялбини эцнащ-
лара сипяр едян мяняви принсипляр мяня тамам йаддыр.
— Шцбщясиз ки, — прокурор ялавя еляди, — буну эцнащ
кими онун айаьына йазмаг олмаз. Ону, садяъя олараг,

451
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

газана билмядийи кейфиййятлярин йохлуьуна эюря дан-


ламаг да олмаз. Лакин бурада, мящкямядя хейирхащ-
лыг вя мярщямят даща чятин, даща али бир инсани кей-
фиййятля, мящз ядалят щисси иля явяз олунмалыдыр. Чцнки
бу адамын гялбиндяки гуру сящранын, учурума чеврилиб
ъямиййятимизин цзяриндя йцксялдийи бцтцн шейляри удмаг
тящлцкяси вар.
Бу йердя о, анама мцнасибятим барядя данышма-
ьа башлады. О, яввял дедиклярини тякрар еляди. Лакин инди
мяним ъинайятим барядя данышдыьындан да чох узун-
чулуг едирди. О гядяр данышды ки, ахырда мян даща исти-
дян савайы щеч ня щисс етмядим. Щяр щалда, прокурор
дайаныб данышыьына азъа ара вердийи дягигяйя гядяр
беля олду, сонра о чох астадан вя црякдян деди:
— Ъянаблар, сабащ бу мящкямядя чох ийрянъ бир
ъинайятя — доьма атасыны гятля йетирян бир ъанинин иши-
ня бахылаъаг. Бу ъцр ъинайяти тясяввцр етмяк беля
чятиндир. О, цмид бяслямяйя ъясарят едир ки, али инсан-
лыг мящкямяси ъинайяткары чох сярт ъязаландыраъаг.
Лакин чякинмядян дейир ки, щятта щямин дящшятли ъина-
йят беля мяни бунун гяддарлыьындан даща чох ващи-
мяйя салмыр. Чцнки онун фикринъя, дашцряклилийи иля доь-
ма анасыны юлдцрян адам валидейниня ял галдыран шяхс
кими юзцнц инсанлыгдан щямишялик тяърид етмиш олур.
Мян яминям ки, ъянаблар, — прокурор сясини уъалтды,
— инди мцттящимляр кцрсцсцндя отуран бу адамын
сабащ мцщакимя едяъяйиниз гятлдя дя эцнащы вардыр
десям, сюзлярими мцбалиья щесаб етмяйяъяксиниз — о,
бу эцнащына уйьун ъяза алмалыдыр!
Прокурор тярдян парылдайан цзцнц силди, деди ки,
онун иши язиййятлидир, лакин бу вязифяни мятанятля йериня
йетиряъякдир. О билирди ки, ян мцщцм тяляблярини гябул
етмядийим бир ъямиййятдя мяня йер йохдур, бир щалда
ки, инсан гялбинин ян ади щиссляри мяня йаддыр, о заман
мярщямят эюзлямяйя дя щаггым йохдур.

452
I ÙÈÑÑß

— Мян сиздян ъинайяткарын башыны тяляб едирям, —


деди, — юзц дя тямиз виъданла тяляб едирям. Мян узун
иллярдир бу сащядя чалышырам вя юлцм щюкмц тяляб етди-
йим биринъи дяфя дейил. Лакин щяля щеч вахт боръумун
аьырлыьындан хилас олдуьуму индики гядяр айдын щисс
етмямишям. Бу аьырлыг цзцнцн ъизэиляриндя щеч бир
инсани ляйагят тапа билмядийим бир яъаиби эюряркян
кечирдийим дящшят щиссинин вя мцгяддяс бир зярурятин
чох айдын дярк едилмяси иля йцнэцлляшиб...
Прокурор йериндя отурандан сонра ортайа узун бир
сцкут чюкдц. Мяня эялдикдя ися истидян вя щейрятдян
башым эиъяллянирди. Сядр юскцрцб чох сакитъя сорушду
ки, бир шей ялавя елямяк истямирям. Мян галхдым —
данышмаг истяйирдим, бир аз рабитясиз олса да, дедим ки,
ясла яряби юлдцрмяк фикрим йох иди. Сядр ъаваб верди ки,
бу, дялилсиз сюзлярдир, индийя гядяр о, вякилимин няйя
ясасландыьыны чох да айдын баша дцшмяйиб, вякилими
динлямяздян яввял мяним щансы ниййятля щярякят еля-
дийими юз дилимдян ешитсяйди, чох шад оларды. Мянасыз
сясляндийини билсям дя, мян тялям-тялясик, щям дя чох
долашыг изащ елямяйя башладым ки, щяр шей эцняшин
уъбатындан баш вермишдир. Залда эцлцшмя гопду, вяки-
лим чийинлярини чякди вя щямин саат сюзц она вердиляр.
Лакин о билдирди ки, артыг эеъдир, онун чыхышы цчцн ися бир
саат азлыг едир, хащиш етди ки, нитги ахшам иъласына кечи-
рилсин. Мящкямя разылыг верди.
Фасилядян сонра нящянэ вентилйаторлар еляъя яввялки
кими мящкямя залындакы боьуг щаваны гарышдырыр, андлы
иъласчыларын кичик, рянэбярянэ йелпикляри йеня яввялки
кими арамла йеллянирди. Мяня еля эялди ки, вякилин нитги-
нин сону олмайаъаг. Буна бахмайараг, арада бир нечя
анлыьа она гулаг асмалы олдум, вякилим дейирди:
— Бяли, доьрудур, мян юлдцрмцшям.
Сющбят мяндян эедирди, о ися щяр дяфя, нядянся,
«мян» дейирди. Бу, мяни чох щейрятляндирирди. Жандарма

453
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

тяряф яйилиб сорушдум ки, вякил нийя беля едир. О, мяня


сусмаьы буйурду вя бир дягигя сонра ялавя еляди:
— Вякилляр щямишя беля дейир.
Фикирляшдим ки, бунунла мяним юзцмц мясялядян
узаглашдырыб щечя дюндярир, мцяййян мянада мяни
явяз едирляр. Лакин мян артыг залда баш верян щадися-
лярдян чох-чох узаг идим. Вякил дя мяня чох эцлмя-
ли эялирди. О дейирди ки, мяни товлайыб бу иши эюрмяйя
мяъбур етмишляр; сонра да мяним шяхсиййятим, инсан-
лыьым барядя мцщакимя йцрцтмяйя башлады. Анъаг
зяннимъя, прокурор даща йахшы данышырды.
Вякил деди:
— Мян дя бу адамын цряйиня нязяр салмышам, лакин
мющтярям прокурорлуг нцмайяндясиндян фяргли олараг,
орада бязи шейляр тапмышам вя дейя билярям ки, бу цря-
йи ачыг китаб кими охуйа билмишям.
Демя, о, гялбими охуйуб эюрцб ки, мян намуслу,
хидмят етдийим фирманын мянафейиня садиг, чалышган,
дост-танышларымын севимлиси, хейирхащ бир адамам. Мян
сон имкана гядяр анамын дайаьы олмушам, ащыллар еви-
ня ися она эюря гоймушам ки, юз ъцзи эялиримля йара-
да билмядийим динълик вя ращатлыьы орада тапсын.
Вякил йалныз дяфн барядя бир сюз демяди вя мян
щисс етдим ки, нитгинин бу йерини биля-биля бош бурахыб.
Анъаг бу узун ибарялярдян, гялбимин мащиййяти щаг-
гында битиб-тцкянмяйян мцщакимялярдян башым щяр-
лянирди.
Йалныз о йадымдадыр ки, вякилин нитгинин лап ахырында
гяфилдян гулаьыма шейпур сяси дяйди — бу, кцчя иля ара-
басыны сцрцб эедян дондурмасатан иди.
Бир заманлар, аз да олса, мяня щягиги севинъ бяхш
едян йайын ятри, хошладыьым кцчяляр, ахшам сямасынын
рянэляри, Маринин эцлцшц, онун эейими... Чюлдян дальа-
дальа ахыб эялян бу хатиряляр артыг мяня нясиб олма-
йаъаг бир щяйатын нишаняляри иди.

454
I ÙÈÑÑß

Бурада, залда бош, мянасыз отурмагдан цряйим


сыхылды, биръя шей истяйирдим: тезликля бцтцн бунлара сон
гойулсун, камерайа гайыдыб йатым. Вякилимин нитгинин
ахырында уъадан дедийи «йягин ки, андлы иъласчылар ани ягли
чашгынлыг уъбатындан бядбяхт олмуш намуслу бир зящ-
мяткеши юлцмя эюндярмяк истямязляр» сюзлярини эцълц
ешитдим.
— Гой андлылар, — о, сюзцня давам етди, — бцтцн
йцнэцлляшдириъи амилляри нязяря алсынлар, ахы мянимчцн
ян бюйцк ъяза ябяди виъдан язабы олаъаг!
Мящкямя мцшавиряйя чякилди, вякил ися щейсиз щал-
да стула дцшдц. Анъаг бу йердя щямкарлары ону дюв-
ряйя алыб ялини сыхмаьа башладылар.
— Яла, язизим, — дейирдиляр она. Бириси щятта мяни
шащидлийя чаьырды. — Неъя данышды? — сорушду.
Тясдиг елядим ки, нитг яла иди, анъаг буну о гядяр
дя сямими демядим, чцнки бярк йорулмушдум.
Байырда йаваш-йаваш гаш гаралырды, залдакы бцркц дя
азалмышды. Кцчядян эялян бязи сяслярдян щисс етдим ки,
ора хош, сярин ахшам дцшцр. Щамымыз отуруб эюзляйир-
дик. Лакин щамымызын бирликдя эюзлядийимиз шей тякъя
мяня аид иди. Йенидян зала бахдым. Щамы биринъи эцн
неъяйдися, щямин вязиййятдя иди — щеч ня дяйишмя-
мишди. Мян бозпенъякли репортйорун вя автомат-гады-
нын бахышларыйла гаршылашдым. Бирдян аьлыма эялди ки,
бцтцн просес ярзиндя биръя дяфя дя Мари тяряфя бах-
мамышам. Ону унутмамышам, йох, садяъя олараг,
башым бярк гарышыг иди. Бахыб эюрдцм ки, Мари Рай-
монла Селестин арасында отуруб. О, башыйла мяня ишаря
еляди, еля бил, дейирди — ахыр ки... вя эцлцмсяди, щярчянд
ки щяйяъан кечирдийи щисс олунурду. Лакин дахилимдя щяр
шей даша дюнмцшдц, щятта ъаваб олараг эцлцмсяйя дя
билмядим.
Щакимляр гайытдылар. Андлы иъласчылара бир сыра суаллар
охунду. Щярдян гулаьыма “гятлдя мцгяссирдир”, “тящрик

455
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

етмяк”, “йцнэцлляшдириъи ъящятляр” кими сюзляр дяйирди.


Сонра мяни кичик бир отаьа апардылар. Вякил дя ора эялди.
О, ара вермядян чярянляйир, мянимля олдугъа сямими
вя мещрибан данышырды. Дейирди ки, щяр шей йахшы гурта-
раъаг, мяня бир нечя ил щябс вя йа каторга кясиляъяк.
Сорушдум ки, мясяля башга ъцр олса, йенидян бахыл-
масына цмид вармы? Деди: “Йох”. Сонра изащ еляди ки,
бу ъцр ишин щюкмцня бир ясас олмадан йенидян бахыла
билмяз. Вякилин сюзляри мяня чох инандырыъы эюрцндц.
Яэяр дяриндян дцшцнсяк, эюрярик ки, тязядян бу гядяр
эяряксиз йазы-позуйа баш гошмаьын мянасы йохдур.
Биз хейли вахт, йягин ки, 45 дягигяйя гядяр эюзля-
дик. Сонра зянэ чалынды. Вякил гапыйа тяряф йюнялди.
Эедяркян мяня деди:
— Инди андлы иъласчылар сядри суалларын ъавабыны оху-
йаъаг, сизи йалныз щюкм охунанда эятиряъякляр.
Щарадаса пиллякянля гачдылар. Сонра залда боьуг бир
сяс ешидилди, ня ися охунурду. Йенидян зянэ чалынды,
мяни мцттящимляр кцрсцсцня апардылар. Салонда мяни
гярибя, эюрцнмямиш бир сцкут гаршылады, бу, бир йана,
эянъ репортйор эюзлярини мяндян йайындырмаьа чалы-
шырды. Мари тяряфя бахмадым. Имкан тапмадым, чцнки
сядр тямтяраглы ибарялярля деди ки, франсыз халгынын адын-
дан мейданда, адамларын эюзцнцн габаьында мяним
бойнум вурулаъаг. Мяня еля эялди ки, щамынын цзцн-
дян бир ифадя охунур. Щя, елядир ки вар, инди щамы мяня
ещтирамла бахырды. Жандармлар чох мещрибан олмушду-
лар. Вякил ялимдян тутду. Мян даща щеч ня барядя
дцшцнмцрдцм. Мящкямянин сядри сорушду ки, мян
даща бир шей ялавя елямяк истямирям?
Бир аз фикирляшдим вя дедим:
— Йох.
Беля олдугда мяни салондан апардылар.

456
I ÙÈÑÑß

Артыг цчцнъц дяфяйди щябсхана кешишини гябул


етмякдян имтина едирдим. Она ня дейяъякдим ки, бир
дя ки онунла данышмаьа щалыммы варды? Яввял-ахыр
онунла цз-цзя эяляъяйям. Инди ися мяним фикрими анъ-
аг биръя шей мяшьул едирди: бу машынын чянэиндян гур-
тармаг олмазмы, гачылмазлыьын цстцндян атланмаг
олмазмы? Мяни башга бир камерайа кючцрдцляр. Бура-
да, узандынмы сяма эюрцнцр — интящасыз сямадан баш-
га щеч ня. Бцтцн эцнц узаныб бахырам, эюзлярими айыр-
мадан бахырам, будур, ахшам олду, рянэляр гарышды,
эеъя эялди. Узаныб яллярими башымын алтына дараглайырам
вя эюзляйирям. Билмирям нечянъи дяфя юзцмдян сору-
шурам ки, щеч олубму юлцм ъязасына мящкум едилян
шяхс инсафсыз гурьунун алтындан гачсын, едама гядяр
арадан чыха билсин, мцщафизя зянъирлярини гырсын. Ябяс
йеря яввялляр едам щаггында ящвалатлара диггят йетир-
мямишям. Бу кими шейлярля марагланмаг лазымдыр. Ахы
ня билирсян, башына ня вахт ня эялдийини. Щамы кими
гязетляри охуйурдум. Анъаг эюрцнцр, еля хцсуси ясяр-
ляр дя вар ки, щеч заман онлара, эюзуъу олса да, нязяр
йетирмяйи аьлымдан кечирмямишям. Ола билсин ки, ора-
да едамдан гачыш щаггында нялярся вар. Ола билсин,
едам тякяринин, щеч олмаса, биръя дяфя дуруб дайан-
дыьыны юйряня билярдим, щеч олмаса, биръя дяфя щадися-
ляр ъызылан хятт цзря эетмясин. Щеч олмаса, биръя дяфя!
Дцшцнцрям ки, щансыса мянада бу, мяня кифайят едяр-
ди. Цряк йердя галаныны юзц дцзцб-гошарды. Гязетлярдя
тез-тез йазырлар: ъямиййят ъанидян щесаб тяляб едир вя
бу щагг-щесабы юдямяк лазымдыр. Анъаг бу щяля щеч
ня демяк дейилдир. Ваъиб олан башга ъящятдир — аман-
сыз талейин ялиндян сивишиб чыхмаг, сянин цчцн сонсуз
цмидляр ачан мянтигсиз гачыш. Яслиндя, тякъя она цмид
елямяк галырды ки, сяни йолайрыъында йахалайаъаглар, йа

457
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

юлцмцня дюйяъяк, йа да гачдыьын йолда эцлляйля вуруб


йеря сяряъякляр. Анъаг айыг башла дцшцнмяли олсаг,
дейя билярям ки, мяндя о бяхт щарадайды, щяр шей ялей-
щимя ишляйир, бу рящмсиз машындан гача билмяйяъяйям.
Анъаг ня олур-олсун, беля бир щяйасыз щягигятля
разылаша билмирдим. Она эюря ки, бу щягигятя эцъ верян,
ону шяртляндирян щюкмля, щюкмцн елан едилдийи андан
сцрятля сяня доьру йахынлашан юлцм арасында мянасыз
бир учурум варды. Щюкмц ахшам сяккиздя охуйаъаглар,
анъаг бешдя дя охуйа билярляр, бялкя, онун цчцн йох,
башга бириси цчцн. Эялиб ону камерадан апардылар, бу
адамлар ади Аллащ бяндяляри иди, еля щюкмц чыхаранлар
да. Щюкмц гейри-мцяййян, йяни мцъярряд олараг фран-
сыз халгынын адындан охудулар (нийя бяс Чин, йахуд
алман халгынын адындан йох?) — бцтцн бунлар щямин
щюкмц, йахуд гярары мянаъа там ъяфянэ бир шейя чеви-
рир. Анъаг етираф етмялийям ки, гярар гябул едилдийи
андан инди бцтцн бядянимля сыьындыьым бу дивар кими
онун гцввяси эетдикъя даща йахындан щисс едилирди вя
шяксиз бир шейя чеврилирди.
Бу анлар бир заманлар анамын атам щаггында сюй-
лядийи бир ящвалаты хатырладым. Атамы эюрмямишдим.
Онун щаггында билдийим йеэаня шей анамын данышдыьы
ящвалат иди: эцнлярин бир эцнц гатиллярин неъя едам едил-
мясиня бахмаьа эедиб. Щятта ора эетмяк щаггында
дцшцнмяк она аьыр эялирди. Анъаг ясяблярини сыхыб эедиб,
евя гайыдандан сонра ися сящяря гядяр юйцйцб. Инди
ону анлайырам, ня гядяр тябии бир щисс. Неъя олуб ки,
яввялляр билмямишям — бу дцнйада едамдан даща
ящямиййятли бир шей йохмуш, йяни мцяййян мянада
йалныз бу щадися диггят едилясидир. Щачанса тцрмядян
чыха билсям, щямишя эялиб бахаъаьам ки, инсанлары неъя
едам едирляр. Анъаг бу барядя щядяр дцшцндцм.
Дцшцндцмся, бурада анъаг бир ниййят ола билярди —
тясяввцр един ки, сящяр тездян ойанырсан, юзцнц мцща-

458
I ÙÈÑÑß

физя зянъиринин о тайында эюрцрсян, сян, садяъя, тама-


шачысан, йяни эялир, бахыр, сонра ону тярс цзцня беля
чевиря билярсян. Буну дцшцняр-дцшцнмяз цряйим севинъ-
ля долду. Йох, ъаным, сянин аьлын башында дейил. Юзцмя
эяляр-эялмяз мяни сойуг тяр бцрцдц, бцзцшцб йорь-
анын алтына эирдим. Дишлярими гыъайыр, щеч ъцр юзцмя
эяля билмирдим.
Айдындыр, щямишя, щяр ан, щяр дягигя аьыллы олмаг
мцмкцн дейил. Щярдянбир йени ганунлар дцшцнцб
тапырдым. Йени ъяза системини фикирляширдим. Фикримъя,
мящкум едилмиш шяхсляря, щеч олмаса, биръя цмид йери
сахламаг лазымдыр. Гой миндян бири эятирсин — бялкя,
кифайят едяъяк она? Бялкя, еля бир дярман кяшф елямяк
олар ки, пасийенти дярщал юлдцрсцн (юзцмц еля щансыса
пасийентин йериня гойурдум). Биръя шяртля: гой паси-
йент дя буну билсин. Она эюря ки, аьыллы башла дцшцн-
дцкдя, щяр шейи сойуг мянтигля чяк-чевир етдикдя анла-
дым ки, бунлар эилйотиндян йахшыдыр. О щеч бир цмид йери
гоймур, щяр шейи анидян кясиб доьрайыр. Пасийентин
юлцмц илк дягигядян гяти олараг щялл едилиб. Эери гайы-
дышдан сюз эедя билмяз. Цстялик, там ъяфянэийат! Цзцня
щюкм охунан инсан юзц машынын дайанмадан ишлямя-
сини арзулайыр, башга щеч ня едя билмир. Дедим ки, бу,
гцсурдур. Бу, щансы анламдаса, доьрудан да, белядир.
Анъаг башга тяряфдян етираф етмямяк олмаз ки, мцкям-
мял дцзцлцб-гошулан ишин бцтцн сирри еля бурададыр.
Мящкум едилмиш шяхс сювг-тябии ону едам едяъяк
инсанларла щямряй олур. Щяр шейин тез вя илдырым сцряти
иля баш вермяси ону гане едир.
Цстялик, буну да етираф етмялийям ки, яввялляр бцтцн
бу мясяляляр щаггында тясяввцрцм неъя дя йанлыш
олуб. Билдийимя эюря, эилйотин ешафот цзяриндя йерляшир
вя ора пиллякянля галхмалысан. Эюрцнцр, бунун щими
1789-ъу ил ингилабы иля гойулуб, — орта мяктябдя мяня
беля юйрятмишдиляр, шякиллярдя дя ейнян беляъя тясвир

459
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

едилмишди. Амма эцнлярин бир эцнц едам щаггында


гязетлярин бириндя дяръ едилян йазы йадыма дцшдц. Эил-
йотин дайаглар цзяриндя дейил, йердяъя гурулмушду.
Шякилдяки механизм юз мцкяммяллийи иля адамы щей-
рятя салыр, тцклярин биз-биз олур. Адятдир, инсан билмяди-
йи шейи шиширдяр, индися эюзляримля эюрцрям ки, щяр шей
ня гядяр садя имиш: гурьу она доьру аддымлайан
инсанла бир бойда гурулур. Она кцчядя растлашдыьын таны-
шын кими йахынлашырсан. Ялбяття, щарадаса бу байаьылыг
сяни дилхор етмяйя билмяз, чцнки ешафота галхыб тама-
шачылары айаьынын алтында эюрмяк щара, бу щара? Бу щал-
да ися сырф механика сяни юлцмъцлъясиня рущдан салыр,
сяни хынъым-хынъым язир, анъаг неъя, утана-утана, бир
аз васвасылыгла, бир аз ифрата чалан сялигя иля. Бирдян бой-
нун бцкцшцня дяйяр.
Чарпайыда узаныб эюзцмц эюйя зиллямишдим, фикри-
ми ъямляшдирмяйя чалышырдым. Артыг ахшам дцшцр, шяр
гарышырды. Чалышырдым тамам айры мясяляляр щаггында
фикирляшим. Йахшы фцрсят иди — цряйимин дюйцнтцсцнц дин-
ляйирдим. Аман Аллащ, щямишя щисс етдийим, инди ися
санийябясанийя динлядийим бу дюйцнтц бир эцн хырп
кясиляъяк. Щямин ан бу дюйцнтц сон дяфя эиъэащла-
рымда чарпаъаг. Ня гядяр чалышсам да, юлцм фикрини
юзцмдян узаглашдыра билмядим. Гярара эялдим ки, ял-
голуму йана салыб бу дцшцнъяляря тяслим олум.
Онлар сцбщ тездян эяляъякляр, буну билирдим, юз
адым кими. Эеъяляри сябирсизликля эюзляйирдим, кирпик
гырпмырдым. Хошламырам ки, мяни гяфил йахаласынлар. Баш
веряъяк щадисяляря юзцмц щазырламаг истяйирдим. Она
эюря эцндцзляр йатыр, эеъяляр ися сяманын гызылы рянэя
бойанмасыны эюзляйирдим. Ян чятини дя бу иди — онларын
ишя башладыглары мцбщям аны щяр шейдян дягиг билирдим.
Щеч аьлыма эялмязди ки, сакитликдя бу гядяр мцхтялиф
сясляр олармыш. Гулагларым ян ешидилмяз сясин хышылтысы-
ны беля дуйурду, бяхтим эятирмишди, эцн ярзиндя мяни

460
I ÙÈÑÑß

дящшятя эятиряъяк аддым сяслярини ешитмядим. Анам


щямишя дейярди ки, инсан там бядбяхт олмур. Камера-
да узандыьым вязиййятдя эюряндя ки сяма гырмызыйа
бойаныр вя цстцмя сцбщ шяфягляри чилянмяйя башлайыр,
анамын щаглы олдуьуну анлайырдым. Щямин дягигяляр-
дя биръя аддым сяси цряйими партлада билярди. Ади хышыл-
ты ешидяндя беля юзцмц гапыйа сары атыр, цзцмц гапы-
нын тахтасына сюйкяйиб дон вурмуш адам кими эюзля-
йирдим. Ахырда, бялкя, цряйимин дяринликляриндян эялян
сяся — боьулан кюпяйин хырылтылы няфяси кими юз сясимя
ойанырдым вя Аллаща шцкцр едирдим ки, даща 24 саат
газандым.
Бцтцн эцнц яфв яризяси щаггында дцшцнцрдцм. Бу
мясялядя мяним хейримя ня вардыса, эютцр-гой еля-
мишдим. Ади, илк бахышдан ящямиййятсиз эюрцнян шей-
ляри дя нязярдян гачырмамышдым, щяр шейи дцшцнмцш-
дцм. Яввял-яввял ян бяд, ян амансыз ещтималлардан
башлайырдым. Дейяк ки, яризя йаздын, амма рядд етди-
ляр. Демяли, юлцм лабцддцр. Шцбщясиз ки, башга инсан-
лардан бир гядяр тез. Ня йазыг ки, отуз йашында юлмякля
йетмиш йашында эетмяк арасында ясаслы бир фярг йохдур.
Ня гядяр, неъя йашайырсан йаша, сяндян сонра да киши-
ляр вя гадынлар йашайаъаг вя онлара щясяд апармаг
мянасызлыгдыр. Щяр шей ня гядяр садя вя дящшятлидир.
Инди, йахуд ийирми илдян сонра — юлмяк юлмякдир. Анъаг
бир шей варды ки, мяни йаман хофландырырды: еля ки дцшц-
нцрдцм ки, даща ийирми ил юмцр сцрмяк олар, гялбими
щядсиз щяйяъан бцрцйцрдц. Ялаъ бу щисси боьмаьа иди.
Юзцмц инандырмалыйам ки, онсуз да, ийирми илдян сонра
бу мяшяггяти йашамалы олаъаьам. Эцн кими айдындыр
ки, юлцмя чаря йохдур, она эюря дя ня заман вя щарада
юлмяйин фярги йохдур. Йяни, гардаш, яфв хащишинин рядд
едилмяси иля бяри башдан барышмалысан.
Анъаг бурада, мящз бу мягамда, неъя дейим,
щансы дяряъядяся хяйалымда башга бир версийайа йол,

461
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

ъыьыр ачылды: мяни яфв едяъякляр! Анъаг адама аьыр эялир


ки, ъанында вя ганында шиддятля дювр едян гязябин,
адамын аьлыны башындан алан севинъин гаршысыны алдын. Бу
дахили кцкряйишин аьзыны, неъя дейярляр, сойуг аьлынла
гапамалы идин. Беля бир имкан, йахуд версийайа да, бир
нюв, алышмалысан, ону юзцн цчцн щягигятя чевирмяли-
сян. О дяряъядя ки онун гаршысында бойнун асанъа
бцкцлсцн. Инсан талейиня бойун яймяли. Буну юзцмя
ашылайа билдикдя, нящайят, ъаным сакитляшди.
Мящз еля бу мягамда щябсхана кешишини гябул
етмякдян бир даща имтина етдим. Чарпайыда узаныб эюй
цзцнцн неъя гаралдыьыны мцшащидя едирдим. Еля индиъя
яфв яризямдян ваз кечдим вя дамарларымда ганын
неъя сакит ахдыьыны бцтцн варлыьымла щисс етдим. Кешиши
нийя эюрмяли идим ки? Илк дяфя, бяли, цстцндян бу гядяр
вахт кечдикдян сонра илк дяфя иди ки, Мари щаггында
дцшцндцм. Артыг чохдан иди мяня йазмырды. Щямин
ахшам, дцшцндцм ки, бялкя, юлцм щюкмц кясилмиш бир
адамын севэилиси олмагдан безмишди. Башга вагияляр
дя баш веря билярди — хястяляниб вя юлцб. Ола биляр. Ня
баш вердийини щарадан биля билярдим, инди севэили дейи-
лик, айрылмышыг, артыг бизи щеч ня бир-биримизя баьламыр.
Амма Мари юлмцш олсайды, хатирясини сакитъя анырдым
инди. Юлсяйди, гяти йадыма дцшмязди. Бу, сон дяряъя
тябиидир, чцнки вахт эяляъяк, юлян эцнц мяни дя уну-
даъаглар. Щеч кясин йадына дцшмяйяъяйям. Дцнйада
еля бир фикир йохдур ки, инсан яввял-ахыр она юйряшмясин.
Еля бу вахт кешиш ичяри эирди. Ону эюрдцйцм анда
бядянимдян ани эизилти кечди. О, буну сезди вя мяня
деди ки, горхуб-елямяйим. Дедим ки, адятян, индилярдя
йох, эцнцн башга саатында эялмяли иди. Ъавабында деди
ки, бу, достъасына эялишдир, мяним яфв яризямля гяти
ялагяси йохдур. Чарпайымын цстцндя бир аз отурду вя
мяни йанына чаьырды. Имтина етдим. Анъаг сифятиндя
хейирхащлыгдан юзэя бир нишаня йох иди.

462
I ÙÈÑÑß

Бир мцддят отурдуьу йердя, яллярини дизляриня сюйкя-


миш щалда галды. Башыны ашаьы салыб ялляриня бахырды. Онлар
арыг вя язяляли иди, мяня ики гудуз щейваны хатырладырды.
Яллярини сакитъя бир-бириня сцртцрдц. Бир мцддят динмяз-
сюйлямяз, башыашаьы вязиййятдя галды, ани сцкут о гядяр
узанды ки, онун бурадакы варлыьыны беля унутдум.
Анъаг гяфилдян башыны димдик галдырды вя дцз
цзцмя бахды: “Мянимля эюрцшдян нийя имтина едирди-
низ?” — сорушду. Дедим ки, Аллаща инанмырам. Буна ня
гядяр ямин олдуьуму сорушду, дедим ки, юзцмдян
буну щеч заман сорушмамышам, мяним цчцн бу, ящя-
миййятсиз суалдыр. Бирдян архайа чеврилди, дивара сюй-
кянди. Юз-юзцня сюйлянди ки, бязян инсанлара еля эялир
няйяся яминдирляр, анъаг щягигятдя мясяля башга
ъцрдцр. Сусдум. Цзцмя бахыб сорушду:
— Сиз ня дцшцнцрсцнцз?
Дедим, щяр шей ола биляр. Ола биляр ки, инди няйин дяр-
дини чякдийими щеч юзцм дя билмирям. Анъаг няйин мяни
щеч марагландырмадыьыны, ялбяття, дягиг билирям. Бах ня
дейир десин, мяни зярря гядяр дя марагландырмыр.
Эюзлярини цзцмдян чякди, дурушуну дяйишмядян
сорушду ки, эюрцнцр, дярд эцъ эялдийиндяндир беля даны-
шырам. Изащ етдим ки, ейнимя дя дейил. Горхмаьына
горхурам, бу ися там тябиидир.
— Танры йардымчыныз олсун, — деди. — Сизин вязиййя-
тиниздя растыма чыхан бцтцн инсанлар Танрыйа пянащ
апарыб.
Дедим ки, ня олар, бу, онларын щалал щаггыдыр. Бун-
дан башга, бунун цчцн боллуъа вахтлары олуб. Анъаг
мян истямирям ки, кимся ялимдян тутуб мяня йардым
етсин, марагсыз шейляря вахтымы итирмяк истямяздим.
Бу анда ялляри азъа ясян кими олду, анъаг тез юзцнц
яля алды вя ъцббясинин гатларыны дцзялтмяйя башлады.
Сонра дили йеня ачылды, мяня “достум” дейя сяслян-
мяйя башлады. О, дедийиня эюря, мянимля бу тярздя

463
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

юлцм щюкмцня мящкум едилмяйимя эюря давранмыр-


ды — ахы мащиййятъя биз щамымыз юлцмя мящкумуг.
Сюзцнц аьзында гойдум: “Сиз бунлары бир-бириня гарыш-
дырырсыныз, еля дейил, сизин дедийиниз адамы сакитляшдир-
мяйя кифайят етмир! О мянада ки, бу гупгуру сюзляр
йалныз инсаны сакитляшдирмяк мягсяди эцдцр, башга щеч
няйя йарамыр!” “Ялбяття”, — о разылашды. Бу эцн юлмя-
сяниз, эеъ юляъяксиниз. Вахты эяляндя щямин ялащязрят
суал йеня гаршынызда дураъаг. Бу дящшятли имтащана
неъя бахырсыныз?” Ъаваб вердим ки, инди неъя бахырам-
са, онда да еля бахаъаьам.
Бу сюзц ешидян кими галхды, дцз эюзляримин ичиня
бахды. Бу, мяним йахшы бяляд олдуьум бир ойун иди.
Бязян Еммануел, йахуд Селестля мязялянир вя бир гай-
да олараг, эюзлярини мяндян йайындырырдылар. Кешиш дя
бу ойунун устасы иди, буну о саат анладым. Бахышлары тит-
рямирди. Бу сюзляри мяня дейяндя дя сяси зярря гядяр
титрямяди: “Демяк, щеч бир цмидиниз йохдур вя юлдцк-
дян сонра итиб-батаъаьыныза яминсиниз?”
— Бяли, — дедим.
Башыны ашаьы салды вя отурду. “Тяяссцф” — деди, щесаб
едирди ки, мяним кими бир инсана дюзмяк чятин мясялядир.
Мян ися щисс едирдим ки, дарыхырам, бу адам мяни
бездирир. Мян дя архамы она чевирдим вя пянъяряйя
сары аддымладым. Чийними дивара сюйкядим. Архам она
сары олса да, щисс едирдим ки, мяни сорьу-суала башлайыр.
Беъид вя наращат тярздя данышырды. Щяйяъанландыьыны
щисс етдим. Инди щяр кялмясини айдын ешидирдим.
Дейирди: “Цряйимя дамыб ки, сизин яфв яризянизи
гябул едяъякляр, анъаг чийнимдя еля бу дягигя хилас
олмалы олдуьум аьыр йцк вар — эцнащ”. Онун фикринъя,
инсанларын ядаляти щеч ня, Танрынын ядаляти щяр шейдир.
Мяни мцщакимя едян биринъи адам олдуьуну анладым.
Суалымы цзцмдян охуду, ъаваб верди ки, йох, яксиня,
сяни эцнащлардан тямизляйирям. Она дедим ки, ахы эцна-

464
I ÙÈÑÑß

щын ня демяк олдуьуну беля билмирям. Мяня, садя-


ъя, юйрядибляр ки, бцтцн щалларда эцнащкарам. Эцнащ-
кар олдуьум цчцн ъязамы чякирям, мяндян киминся
няся сорушмаьа щаггы йохдур. Бу анда йенидян айаьа
галхды, дцшцндцм ки, бу щцъря о гядяр дардыр, щирсляниб
вар-эял едя билмязсян. Анъаг отуруб-дура билярсян.
Эюзлярими йеря дикдим. Мяня доьру бир аддым атды
вя дайанды, еля бил, иряли эетмяйя ъцрят елямирди. Бар-
маглыгларын арасындан эюрцнян эюй цзцня бахырды.
“Сящв едирсиниз, ювладым, — деди, — сиздян сорушмалы
чох шей вар, олсун ки, буну сиздян сорушсунлар”.
— Няйи сорушаъаглар?
— Бахыб эюрмяйи.
— Кими?
Кешиш йан-йюрясиня диггятля бахды вя чох йорьун
бир сясля мяним суалыма ъаваб верди: “Бцтцн бу дашлар
дярддян йоьрулуб, буну дягиг билирям. Щеч олмайыб
ки, онлара бахдыгда цряйими гцсся сыхмасын. Анъаг
цряйимин дяринлийиндян эялян сяс дейир ки, сизин араныз-
да ян бядбяхт инсан эцнлярин бир эцнц бу дярдли дива-
рын гялбиндян илащи симанын вя нурун бойландыьыны
эюрцб. Сизя бу чющряни эюряъяйинизи сюйлядим”.
Бир аз ъанландым. Дедим ки, эюзлярими бу дашлара
дикдийим вахтдан эюр нечя ай кечиб. Бу дашлары, бу
дивары еля юйряндим ки, дцнйада щеч няйи, щеч кяси беля
йахындан танымаг шансым олмады. Ола биляр ки, лап узун
заманлардан бяри орада бир нурлу чющря ахтармышдым.
Анъаг бу чющрядя эцняшин рянэи вя ещтирасларын алову
варды: Маринин чющряси. Ону нащаг зящмят чякиб ахтар-
мышдым вя истянилян щалда бу дашлардан сцзцлян ганлы
хатирялярин ичиндя щеч ня эюря билмядим.
Кешиш гцссяли бахышлары иля мяни сцздц. Белими дива-
ра сюйкямишдим вя эцняш алнымдан сцзцлцрдц. Няся
деди, анъаг ешидя билмядим вя тялясик сорушду ки, мяни
гуъаглайа билярми? “Йох”, — дедим. Дюндц, дивара сары

465
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

аддымлады, яли иля дивары йохлады. “Бу дцнйаны йяни бу


гядяр чох севирсиниз?” Щеч ня демядим.
Узун мцддят архасы мяня сары дайанды. Варлыьы
мяни язирди. Чыхыб эетмяйини, мяни дярдимля баш-баша
бурахмаьыны хащиш едяъякдим ки, ъялд дюндц, вар сяси
иля гышгырды: “Сизя инанмырам. Яминям ки, цряйиниздян
башга бир щяйат хцлйасы кечмямиш дейилдир”. Ъаваб вер-
дим ки, бу, тябиидир, анъаг бу даща зянэин олмаг, даща
сцрятля цзмяк вя инъя аьыза малик олмаьы арзуламаг-
дан даща ваъиб дейил. Ейни шейдир. Анъаг данышмаьа
имкан вермяди, ъялд сорушду ки, щямин о башга щяйаты
неъя тясяввцр едирям? Инди мян гышгырдым: “Бурада
оланлары хатырлайа биляъяйим бир дцнйа — вя тез ялавя
етдим — Бу щяйатдан безмишям”. Мяня йеня Танры-
дан данышмаг истяди, ъялд иряли шыьыдым, изащ елямяйя
чалышдым ки, ял чяк, вахтым аз галыб. Буну Танрыйа сярф
елямяк истямяздим. Сющбятин мювзусуну дяйишмяйя
ъящд эюстяряряк сорушду ки, ня цчцн она “ата” дейил,
“ъянаб” дейя мцраъият едирям. Бу сюз мяни ясябиляш-
дирди вя чцнки “атам дейилсиниз” дедим.
“Йох, ювладым, — ялини чийнимя гойараг деди. — Мян
сизинляйям. Анъаг сиз буну биля билмязсиниз, чцнки цря-
йиниз кордур. Сизин цчцн дуа едяъяйям”.
Билмирям ня баш верирди, анъаг ичимдян няйинся
йаваш-йаваш гайнадыьыны щисс едирдим. Вар сясимля
баьырмаьа башладым, ону сюйдцм вя мяним цчцн дуа
етмяйи гадаьан етдим. Ъцббясинин йахасындан йапыш-
дым. Цряйимдя гязябля севинъ бир-бириня еля гарышмыш-
ды ки, ня дедийими беля билмирдим, цряйимин дяринлийиня
ачылан йолдан эялян щяр ня вардыса онун цстцня даш-
данырды. Бах эюр, неъя дя тямкинлидир. Анъаг онун бу
тямкини биръя гадын телиня дяймязди. Щятта щяйатда
олдуьуну, йашадыьыны беля щисс едя билмязди, чцнки бу
юмрц ъанлы мейит кими йашайырды. Ялляримин бомбош
олдуьуну щисс едирдим. Анъаг юзцмя инанырдым, ону

466
I ÙÈÑÑß

эюрцрдцм, щяр бир ъизэисини айдынъа щисс едирдим, йаша-


дыьым щяйаты билирдим вя ян ясасы — мяня доьру аддым-
лайан юлцмцн айаг сяслярини ешидирдим. Мяня тякъя бу
галмышды, щяр шей ялимдян гяфил сцрцшцб чыхмышды. Анъ-
аг мяним ялимдя эцвяняъяйим биръя бу галмышды.
Мян щаглы идим, щямишя олдуьу кими. Дцнйайа эялдим,
бу юмрц беля йашадым, истясяйдим, башга ъцр йашайар-
дым. Буну эютцрдцм, ону гойдум, буну етдим, ону
етмядим, бяс сонра, ня олсун? Демяк, яслиндя, щями-
шя еля бу аны эюзлямишям.
Дцнйада щеч няйин ящямиййяти йохдур вя мян били-
рям ня цчцн. О да билир. Бир аздан юлцм тяшриф эятиряъяк
вя мяним щягигятим сона йетяъяк. Юзэяляринин юлцм-
цндян, ана мящяббятиндян, онун Танрысындан мяня
ня? Бах бурада — мяним алнымда биръя тале йазылыб вя
инди ондан, онун кими юзлярини мяним гардашым адлан-
дыран милйардларла инсандан мяня ня? Бцтцн бунлары
билирми, эюрясян?
Яслиндя, Йер кцрясиндя йашайан бцтцн инсанлар сечил-
мишлярдир. Башгалары мювъуд дейилляр. Эеъ-тез бу кян-
дир щамынын бойнуна салынаъаг. Онун юзцнцн дя.
Дцнян гятлдя иттищам едилян адам бу эцн анасынын
дяфниндя эюз йашы тюкмядийи цчцн едам олунур. Мяэяр
бунун еля бир фярги вармы? Гоъа Саламанонун кюпяйи-
нин дяйяри арвадындан ня аз, ня чохдур. Бамбалаъа
робот гадынын эцнащы Мерсонун алмаг истядийи Мари-
нин тягсириня тяндир. Ай Аллащ, фярги вармы ки, тякся Селест
йох, ондан гат-гат мурдар олан Раймон да достум
иди. Мари бу эцн гюнчя додагларыны башга бир Мерсойа
узатмыш олса, бунун, сиз дейин, бир еля фярги олаъагмы?
О мящкум анлайырмы ки, эяляъяйимин дяринликляриндян...
Мян бцтцн бунлары гышгырараг дедим, нифрят вя севинъин
гарышыг дальалары мяня артыг бой вермирди. Нязарятчиляр
кешиши зорла ялимдян алдылар. Сонра мяни щядялядиляр.
Кешиш йеня дя тямкинини позмадан онлары сакитляшдирирди.

467
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ. ÉÀÁÀÍ×Û

Биръя дягигя лал-динмяз мяня бахды. Эюзляриндян йаш


сцзцлдц. Сонра чеврилиб ъялд эетди.
Гапыдан чыхан кими сакитляшдим, еля бил, щеч ня
олмамышды. Анъаг бирдян цзцлдцйцмц щисс етдим вя
тиртап чарпайынын цстцня сярилдим. Эюрцнцр, дярин йуху-
йа эетмишдим, чцнки ойандыгда цзцмдя улдузларын
щялим ишыьыны щисс етдим. Чюлдян эялян сясляри айдынъа
ешидирдим. Сярин эеъянин, торпаьын вя дянизин мещи
эиъэащларымы охшайырды. Мцрэцлц йайын мюъцзяли сакит-
лийи ахын кими ичимя долурду. Бирдян эеъянин зцлмятин-
дя, зцлмятля айдынлыьын щяр эцн эюрцшдцйц йердя фит
сясляри ешидилди. Бу сясляр инди мяним эюзцмдя мяна-
сыны тамамиля итирмиш бир дцнйайа йола дцшмяйин сим-
волу иди. Узун илляр бойунъа илк дяфя анамы хатырладым.
Инди анладым ки, ня цчцн йашадыьы юмрцн лап гуртара-
ъаьында юзцня бир нишанлы тапмышды, нийя юмря тязядян
башламаг ойунуну ойнайырмыш. Орада — бяли дибиня
гядяр йанмыш шам кими сюнян юмцрлярин кечдийи гоъа-
лар евиндя эеъянин дцшмяси няфяс алыб-вермяйя, щара-
даса, бялкя дя, фасиляйя, мющлятя бянзяйирди. Яэяр
юлцмцн дцз гоншулуьунда анам юзцнц азад щисс едир-
дися вя йенидян йашамаг истяйирдися, демяк... Демяк,
щеч кясин онун цстцндя аьламаг щаггы йохдур. Инди
мян дя щяр шейи тязядян башламаг истядим. Еля бил ки,
гаршысыалынмаз гязяб ъанымы аьры-аъыдан хилас етди,
цмидлярим су кими ахыб эетди, эюй цзцнцн бир беля сещрли
яламят вя улдузлардан ашыб-дашдыьы бу эеъядя йахамы
дцнйанын лагейдлийиня ачдым. Неъя дя мяня охшайыр-
ды, еля бил, гардашым иди вя беля олдуьу цчцн щисс едир-
дим ки, хошбяхт олмушам, еля инди дя хошбяхтям. Щяр
шейин баша чатмасы цчцн, тянщалыгдан зярря гядяр дя
язаб чякмямяк наминя анъаг буну арзуламаг галыр:
гой едам едиляъяйим эцн тамашачы чох олсун, ийня
атсан, йеря дцшмясин вя гой щамы мяни дишлярини гыъыр-
дараг сонсуз гязябля гаршыласын.

468
ÃÎÍÀÃ
(щекайя)

Мцяллим байагдан мяктябя сары эялян ики няфяри


изляйирди. Бири атлы, о бириси пийада иди. Онлар щяля дик, сыл-
дырым йола чатмамышдылар. Бу йол тяпянин бюйрцндя
уъалан мяктябя сары узанырды. Онлар уъу-буъаьы эюрцн-
мяйян кимсясиз йайланын дашлы йолунда гара бата-бата,
мин бир язиййятя гатлашыб цзц мяктябя эялмякдяйдиляр.
Атын щярдянбир сяндялямяси дя ачыг-айдын сезилирди.
Бурадан баханда онун бурнундан галхан буь ачыгъа
эюрцнцрдц. Атлынын бу йолларын ъикиня-бикиня бяляд олма-
сына щеч бир шцбщя йери галмырды. Бязян эцнлярля йаьан
гарын алтында галан ъыьыры тапыр вя ирялиляйирдиляр. Мцялли-
мин щесабына эюря, саатйарымлыг йол гят етмишдиляр.
Щава чох сойуг иди. О, синфя кечиб тохунма кюйняйини
эейинмяйя тялясди.
Синиф отаьы бош вя чох сойуг иди. Цч эцн яввял рянэ-
ли табаширлярля йазы тахтасына чякилмиш РОНА, ГАРОН,
ЛУАРА вя СЕНА чайлары мянсябляриня доьру ахырды. Гар
гяфилдян, октйабрын орталарында йаьмышды. Сяккиз ай
чякян гураглыгдан сонра... Онсуз да, яввялки эцълц
йаьышлар бянд-бяряни баьламыш, йамаъа сяпялянмиш
кяндлярдяки ийирмийя йахын ушаьын мяктяб йолуну бир-
дяфялик кясмишди. Ялаъ щаванын ачылмаьына галырды...
Дарц йалныз дярс отаьына битишик, гапысы эцндоьана ачы-
лан отагда оъаг галайырды. Бу отаьын да пянъяряси
ъянуба бахырды. Дцнйанын эюзял вахты — щавалар хош
кечяндя бурадан эюрцнян даьларын синясини башдан-
баша бцрцйян бянювшя топалары эюз охшайырды.

469
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Бир аз гызындыгдан сонра пянъяряйя бойланды.


Щямин ики няфяр эюрцнмцрдц, демяк, йолун сылдырым
щиссясини артыг щагламыш олардылар. Эюйцн цзц азъа, ийня
уъу бойда ачылмышды. Гар еля эеъядян кясян иди. Эцнор-
та саат икидя адама еля эялирди ки, сящяр индиъя ачылыб.
Амма щяр щалда, бу, цч эцн ара вермядян йаьан гар-
дан даща йахшы иди вя бир йандан да зящримара галмыш
кцляк. Дялилийи тутубмуш кими щярдян еля ясирди ки, син-
фин гапылары тайбатай ачылырды. Бичаря Дарц ися саатларла
отаьына гапаныб галыр, ъаныны дишиня тутуб биртящяр
дюзцрдц. Арабир тойугларын вя кюмцр ещтийатларынын сах-
ландыьы чардаьа баш чякирди.
Ня йахшы ки, йахын кянддя йашайан Табжид бу мцси-
бятдян икиъя эцн яввял бир араба азугя эятирмишди. О
арабанын бир дя бу йерляря дюнмяйи ики эцн, ики эеъя
сонранын сющбяти иди.
Амма (буна щеч бир шцбщя ола билмязди) тябиятин
бу амансыз шылтаглыьына таб эятиря биляъякдиляр. Синиф
отаьына цст-цстя галанмыш тахыл кисяляри аиляляри гураглы-
ьын гурбаны олмуш ушагларын йеэаня цмид пайы иди. Ясли-
ня галса, щамы бир кюкдя иди: аъ-йалаваъ вя бядбяхт.
Дарц цст-башларындан йохсуллуг йаьан бу ушаглара щяр
эцн тахыл пайлайырды. Бу мискин пай цмидсиз эцнлярин
йеэаня цмиди иди. Ня билмяк олар, бялкя, еля бу ахшам
киминся атасы, йа да бюйцк гардашы гара, туфана бах-
майыб эяляъяк. Ахы щамынын эюзц кечян илин мящсулу-
на дикилиб: пис-йахшы щамыны тямин етмяк лазымдыр.
Амма щяр щалда, ян дящшятли эцнляр архада галмышды.
Инди, щеч олмаса, щярдян Франсадан эялян тахыл эями-
ляри бура йан алырды. Йох, щеч ола билмяз ки, кечянилки
сяфалят йаддан чыха. Ил цстцня ил эяляъяк, тяпядян-дыр-
наьа ъыр-ъындыр ичярисиндя оланларын кечирдийи цмидсиз
эцнляр — торпаьын ъадар-ъадар олуб, сонра да бцсбцтцн
говрулараг кцля чеврилмяси дюня-дюня хатырланаъагды.
Айаглар алтында галмаьыйла язилиб тоза дюнян дашлар да,

470
ÃÎÍÀÃ

минлярля гойунун бир эцнцн эцдазына эетмяси дя уну-


дулмайаъагды.
Эюздян-гулагдан узаг мяктябдя о, бир нюв, ращиб
кими йашайыр, эцндялик су вя чюряк пайына гане олур,
юзцнц диварлары суваглы отаьын аьасы щесаб еляйирди. Вя...
Йаьышлар кясмямиш гяфил йаьан гар... Нейлямяк оларды,
бураларда амансыз щяйат ганунлары щюкм сцрцрдц.
Амма Дарц бурада доьулмуш, бурада да юлмялийди.
Юзэя йердя юзцнц сцрэцндяки кими щисс едяр, бир эцн
дя дуруш эятиря билмязди.
Отаьындан чыхыб мяктябин габаьындакы кичик мей-
данчайа дцшдц. Инди байагкы о ики няфяр йамаъы енмяк-
дя иди. Атлыны таныды: кющня жандарм ишчиси Балдцкси иди.
Балдцксинин ялиндяки кяндирин о бири уъуна баьланмыш
адам башыны салыб атын архасынъа ирялиляйирди.
Жандарм башыйла мцяллимя салам верди. Дарцнцнся
фикри-зикри сяндялли айаьына кобуд ипликдян тохунмуш
ъораб эеймиш, башына енсиз вя гыса шярфдян чалма баь-
ламыш ярябдя иди. Онлар йахынлашырдылар.
Бир аз да габаьа эялиб Балдцкси гышгырды: “Ял-Ями-
ря бурадан бирсаатлыг йол галыр”. Дарцнцнся, еля бил, щеч
ейниня дейилди. Цнванына дейилян сюзляря мящял гой-
майыб сакитъя онлара бахмаьында иди. Яряб эюзлярини
неъя йеря дикмишдися, еляъя дя дурмушду. Бирдян
Дарцнцн, еля бил, дили ачылды:
— Салам, эялин бир аз гызынын, — деди.
Кяндири ялиндян бурахмайан Балдцкси чятинликля
йеря дцшдц. Биз-биз дуран быьларынын алтындан Дарцйя
бахыб эцлцмсяди. Эцндян йанмыш алнынын алтындакы
чухура дцшмцш эюзляри вя гырышларла дюврялянмиш аьзы
она щяр шейя диггят йетирян айыг-сайыг адам эюркями
верирди. Дарц атын ъиловундан йапышыб чардаьын алтына
апарды вя тез дя эери дюндц. Онлары юз отаьынадяк
мцшайият едиб деди: «Синфи дя гыздырсам, пис олмаз. Ора-
да ращатлана билярсиниз». Отаьа гайыданда Балдцксини

471
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

дивана йайханан эюрдц. Кяндири юз ялиндян ачмышды.


Ярябся ялляри баьлы щалда собанын габаьында чюмбял-
мя отурмушду. Пянъярядян узаглара бахырды. Чалмасы
азъа архайа сцрцшмцшдц. Дарц ону башдан-айаьадяк
сцздц; галын, щябяши додаглары неъя дя ятли иди. Одлу
эюзляринин алты гапгара иди. Чалмасы архайа сцрцшдцйцн-
дян йаныб-гаралмыш, бир аз шахтанын сольунлашдырдыьы
габарыг алны нязяря чарпырды. Яряб башыны галдырыб Дарц-
нцн дцз эюзляринин ичиня баханда цзцндяки гязяб
мцяллимя гярибя эялди. Мцяллим она:
— Бир аз аралы дур, — деди, — наняли чай гойаъаьам.
— Чох саь ол, — Балдцкси сюзя башлады. — Эцнцмц
эюрцрсян дя... Йахшы ки, тягацдя чыхмаьыма лап аз галыр.
Сонра цзцнц ярябя чевирди: “Бир аз йахын отур” — деди.
Дарц чайла бярабяр стул да эятирмишди. Балдцкси артыг
габаг партада йерини тутмушду. Яряб йеня дя йазы сто-
луйла пянъяря арасында, собанын габаьында чюмбялмя
отурмушду. Дустаьа чай долу стяканы узаданда баьлы
яллярини эюрцб карыхды.
— Бялкя, ачаг?
— Олар, инди ачмаг олар, — Балдцкси мызылданды. — Бу
анъаг йол цчцн иди.
О, юзцнц еля эюстярди ки, эуйа, галхмаг истяйир.
Дарц ися стяканы йеря гойуб ярябин гяншяриндя дизини
гатлады. Яряб аьзына су алыб дурур, гызармыш эюзлярини
ондан айырмаг истямирди. Сонра ялляринин ачыг олмасы,
еля бил, бирдян йадына дцшцбмцш кими сойугдан гызар-
мыш биляклярини овушдурмаьа башлады. Стяканы ещмалъа
овуълары арасына алды, гайнар чайы щортулдада-щортулда-
да ичмяйя башлады.
— Йахшы, бяс демядиниз, щарадан эялиб, щара эедир-
синиз?
Балдцкси быьларыны чайдан айырды.
— Мян ял-Ямиря гайытмалыйам. Сянся бу ъянабы
Тингитя чатдырмалысан. Орада сизи эюзляйяъякляр.

472
ÃÎÍÀÃ

Балдцкси гымыша-гымыша Дарцйя бахырды.


— Ня данышырсан, дейясян, мяни ахмаг йериня
гойурсан, щя?
— Йох, яши, мясяля айры ъцрдцр. Бу, ямрдир!
— Отурмушуг эюряк, ня ямр-филан?
Дарц ани тяряддцд кечирди. Гоъа корсикалыны пярт
елямяйин йери дейилди. Неъя дя олса, йашлыйды ахы.
— Йох, бунун мяня щеч дяхли йохдур.
— Бяс онда кимин ишидир? Мцщарибя эедяндя щяр иши
баъармаг эярякдир.
— Сюзцндян беля чыхыр ки, отуруб эюзляйим, щачан
мцщарибя елан едиляъяк, елями?
Балдцкси онун сюзлярини башынын щярякятийля тясдиг-
ляди.
— Чох шцкцр, ахыр ки, баша дцшдцн. Ъамаат бу саат
тяшвиш ичиндядир. Сющбят, билирсян дя, кечяндяфяки
гийамдан эедир. Бир дя ня тез унутдун, икимиз дя ахы
бир мягсядин гулуйуг.
Дарц ися инадындан дюнмцрдц ки, дюнмцрдц.
— Оьул, гулаг ас, — Балдцкси деди, — билирсян дя, сяни
неъя севирям. Мясяля белядир, ял-Ямирдяки дястямизин
он ики цзвцйля бирликдя кичик бир яразини нязарятдя сах-
лайырыг. Инди мян вахты итирмядян эери гайытмалыйам.
Разылашмышыг ки, бу типи сяня тапшырандан сонра ъялд ора
дюнцм. Щяйяъана эялян кянд ары пятяйи кими гайнашыр.
Юзцмля апарсам, орада яля кечя биляр. Еля эцнц сабащ
сян ону дедийим йеря чатдырмалысан. Пащо, ийирми кило-
метр эюзцня чох эюрцнцр? Сянин еля йаланчы пящля-
ванлыьын вармыш.
Диварын о бири цзцндян ат фынхыртысы вя тяпик сясляри
ешидилмяйя башлады. Бу ан Дарц фикирли-фикирли пянъярядян
аьаппаг чюлляря бахырды. “Щя, демяк, бу шахтанын да
шахы сынармыш...” — фикирляшди.
Гызылы шцалар бямбяйаз гарын цзяриня дцшцб бярг
вурурду. “Эцн эяляр, эцняш эцлцмсяр чющрясийля бизим

473
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

эюйлярин йеэаня щакими олар, дашлы-чынгыллы торпаьы бир


дя йандырыб-йахар... Вя онда о эцняш юз ишыьыны дашы,
торпаьы, оту, аьаъыйла анъаг тянщалыгдан хябяр верян
йайладан да ясирэямяз”.
Дарц цзцнц Балдцксийя тутуб онун ня етдийини
сорушду.
Балдцкси ъаваб вермяйя маъал тапмамышды ки, о,
бир дя сорушду:
— Бяс демядин ахы, ня эцнащын сащибидир, нейляйиб?
Франсызъа даныша билирми?
— Щеч бир сюз дя билмир. Бир ай ахтарышдан сонра яли-
мизя кечиб. Эизлятмишдиляр ону. Юз йахын гощумуну —
ямиси оьлуну юлдцрцб.
— Бялкя, бизим дя ялейщимизядир?
— Мянъя, йох. Бир дя... Ня билмяк олар? Бялкя дя...
— Юлянин эцнащы бяс няймиш?
— Зяннимъя, аиля мясяляси цстцндя олуб. Дейиляня
эюря, бири о бириня тохум борълуймуш. Анъаг айдын
дейил ким кимя? Сюзцн гысасы, ямиси оьлуну дящряйля
гятля йетириб. Тясяввцр еля ки, гойун башына зярбя енди-
рирсян вя... вяссалам!
Балдцкси сюзля дедиклярини эюстярмяк цчцн бармаг-
ларыны цлэцъ кими боьазына йапышдырды. Ярябся кцркцня
биря дцшцбмцш кими йериндя гярар тута билмирди. Дарцнц
фикир эютцрдц. Бу саат онун цряйиндя дявя тяки кинли
инсанлара, онлары ъинайятя сцрцкляйян ийрянъ, гери-инсани
щярякятляря гаршы сонсуз гязяб гювр едирди.
Гящвяданын зцмзцмяси ешидилмяйя башлады.
Яввялъя Балдцксинин стяканыны долдурду, сонра карыхыб-
мыш кими ял сахлады, ярябин дя стяканына чай сцздц. О,
чайы байагкы щярисликля башына чякди. Стяканы додаглары-
на сары апаранда арыг синяси эюрцндц.
— Чайа эюря чох саь ол, — Балдцкси деди, — индися
изин вер, мцряххяс олум.
Галхыб ярябя йахынлашды вя ъибиндяки гайтаны чыхартды.

474
ÃÎÍÀÃ

— Ня етмяк истяйирсян? — Дарц сорушду.


Балдцкси ялиндя тутдуьу гайтаны она эюстярди.
— Мянъя, бунсуз да кечинярик.
— Юзцн билян йахшыдыр. Йери эялмишкян, цстцндя силащ
вармы?
— Оланым биръя ов тцфянэидир.
— Щаны?
— Чамаданда.
— Сян ону щямишя чарпайынын йанында сахламалысан.
— Нийя ки? Щеч нядян горхум йохдур!
— Бяс аьлын йериндядирми? Яэяр гийам башласа,
щамымыз батдыг.
— Онларын эялдийини эюрцб мцдафия олунарам.
Балдцкси гящгящя чякиб эцляндя йашынын бу вах-
тында да саламат галан дишляри аьарырды.
— Бирдян маъал тапмадын, онда неъя, щя? Мяним
демяк истядийим дя еля будур. Сяни еля дялиганлылыьына
эюря севирям. Мяним оьлум да сяня охшайырды.
Бу сюзляри дейя-дейя ъибиндяки тапанчаны чыхарыб
столун цстцня гойду.
— Эютцр, лазымын олар. Ики силащ эяздирмякдян ъаным
гуртарсын.
Жандарм она бир аз да йахынлашанда цст-башына щоп-
муш ат ийи ону вурду.
— Гулаг ас, Балдцкси, — Дарц бу дяфя эцлля кими ачыл-
ды, — артыг ъана доймушам. Щяр шейдян безмишям. Еля
эятирдийин бу ъянабдан да! Амма мян ону щеч йана
бурахасы дейилям. Лазым эялся, дюйцшярям дя. Эютцр,
эютцр силащыны, юзцня лазым олар.
Бу сюзлярдян сонра гоъа жандарм тярс-тярс Дарцнцн
цзцня бахды.
— Ахмаглыг еляйирсян. Мялумун олсун ки, мяним
беля щярякятлярдян зящлям эедир.
— Ону щеч йана бурахасы дейилям, — Дарц бир дя
тякрар етди.

475
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

— Баша дцш, оьул, ахы бу, ямрдир.


— Бяс беля! Дедиклярими йахшы-йахшы сахла йадында,
чатдырарсан онлара. О, бурадан щеч йана эедяси дейил!
Ачыг-ашкар эюрцнцрдц ки, Балдцксинин ясябляри тары-
ма чякилиб, фикриндя няйися эютцр-гой едя-едя эащ Дарц-
йя, эащ да ярябя бахырды. Нящайят, ахыр сюзцнц деди:
— Йох! Бу сюзляри сахла юзцнчцн. Мян онлара щеч
ня демяйяъяйям. Яэяр биздян айрылмаг истяйирсянся,
юз ишиндир. Мян сяни сатан дейилям. Мянимки ону бура-
ъан эятирмякдир. Истяйирсян йазым, имза ат.
— Лазым дейил, мян ки буну данмырам.
— Бясдир чяня-боьаз олдуг. Билирям ки, дилиня йалан
эялмяз. Йахшы таныйырам сяни. Амма щяр щалда, гайда
белядир, имза атмалысан.
Дарц шкафдан гялям-дяфтяри вя мцряккябгабыны
чыхартды. Дярщал Балдцксинин йаздыьыны имзалады. Жан-
дарм каьызы ики гатлайыб портфелиня гойду, аьыр аддым-
ларла гапыйа йюнялди.
— Гой ютцрцм сяни, — Дарц деди.
— Зящмят чякмя, лазым дейил. Хяъалят вердийин
йетяр, эет отур йериндя.
Сонра дюнцб ярябя бахды. Дустаг яввялки йериндя
отурмушду, гямли цзцнцн ифадяси дяйишмямишди.
— Саламат гал, — Балдцкси она деди вя гапыны арха-
сынъа чырпыб эетди.
Пянъярядян Балдцксинин кцряйинин эюрцнмясийля
йоха чыхмасы бир олду.
Галын гарда аддым сясляри ешидилмяз олду. Аракяс-
мянин о бири цзцндя баьланмыш ат, сащибини эюръяк
щярякятя эялди; тойуглар цркдцляр. Бир дягигя кечмя-
миш жандарм ялийля атын ъиловундан тутмуш щалда пян-
ъяря юнцндян кечди. О, архайа бахмадан йолу тутуб
эедирди. Яввял Балдцкси, сонра ат эюрцнмяз олду. Дарц
ярябя сары чеврилди. О, юз йериндя отурмушду, эюзляри-
ни бир ан беля Дарцдян айырмырды.

476
ÃÎÍÀÃ

— Бир аз эюзля, — мцяллим ярябъя сюзя башлады вя


отаьына сары эетди. Кандардан кечян кими ъялд ялини йазы
столунун сийирмясиня апарды, тапанчаны эютцрцб ъибиня
сохду. Сонра дивана йайханды, эюзцнц йаваш-йаваш
гаралмагда олан сямайа дикиб узун мцддят беляъя
щярякятсиз галды. Сцкутла баш-баша кечирдийи эцнляр чох
олмушду щяйатында.
Ъябщядян гайытдыьы илк эцнляр йеэаня щямдями
олан тянщалыг сыхмышды ону. Хащиш елямишди ки, ону йай-
ла иля даь силсилясинин арасына сыьынан о кичиъик шящярдя
ишля тямин етсинляр. Ону шимал тяряфя эюндярдиляр. Бу
дашлы вя барсыз торпагда ачдыьы илк сящярляр сцкутдан аз
галмышды дяли ола... Бязян дярин шырымлары эюряндя аьлы-
на эятирирди ки, торпаьы якмяйя башлайаъаглар. Амма
йох, торпаьы газмагда мягсяд тикинти цчцн мисилсиз
ящямиййяти олан дашлары цзя чыхармаг иди. Сюзцн гыса-
сы, бу йерлярдя дашын ял-айаьа илишмядийи йер йох иди.
Дашларын, аз гала, эюзя сохулдуьу бу дийарда шящяр-
ляр тикилир, таныныб мяшщурлашыр, сонра гуйунун дибиня аты-
лан даш кими йер цзцндян силинирди. Дцнйайа инсанлар
эялир, севиб-севилир, нифрят едир, йа боьазындан асылыр, йа
да еля-беляъя, сяссиз-сямирсиз дцнйадан кючцрдцляр.
Бу чюл-бийабанда ня о, ня дя онун гонаьы щеч ня иди-
ляр. Бир гара гяпиклик гиймятляри дя йох иди. Анъаг бир
шей дя вар ки, айагларыны биръя аддым бурадан кянара
гойсайдылар, йашамаг эюзляриндян дцшяр, хиффятдян
юлцб-эедярдиляр. Дарц буну чох эюзял билирди.
Дивандан галханда синиф отаьындан сяс-сямир эялмир-
ди. Бу гярибя гонаьын эялиши йоруъу, чюзяляндикъя чюзя-
лянян фикир-хяйаллара сон гоймушду. Дустаг собайла йазы
столунун арасына лал-динмяз узаныб эюзлярини тавана зил-
лямишди. Адама еля эялирди ки, илляръя бах еля бу вязийй-
ятдя, гымылданмадан узаныбмыш. Галын щябяши додагла-
рындакы ифадяйя бир бах! Еля бил, дярйада эямиляри батыб.
— Дур бяри эял, — Дарц деди.

477
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Яряб галхыб онун архасынъа эетди. Мцяллим ону


пянъяряйя йахын йердя, собанын йанында отуртду. Яряб
гям-гцссяйля долу эюзлярини Дарцйя дикди.
— Аълыьын вармы?
— Щя...
Дарц икиадамлыг сцфря ачды. Ун вя азъа йаь эютцрцб
нимчядя йоьурду, сонра кичик газ пилятясини одлады.
Чардаьа эедиб хурма, пендир, йумурта вя сцд эятирди.
Галет бишяндян сонра нимчяни пянъяря аьзына гойду
ки, сойусун. Сцдя су гатыб гыздырды, ян хырда йумурта-
лары чалды. Арада имкан тапыб саь ъибини шиширдян тапан-
чаны чыхартды, эцлляляри бошалтды. Синиф отаьына кечиб,
тапанчаны йазы столунун цстцня толазлады. Отаьына гайы-
данда щава тутулмушду. Ишыьы йандырды.
— Башла, — ярябя деди.
Яряб галетдян бир дишдям эютцрцб щярисликля, аьзы
сулана-сулана йемяйя башлады.
— Бяс сян? — сорушду.
— Сян ишиндя ол, мян сонра йейяъяйям.
Ярябин галын додаглары азъа араланды. Ани фикирдян
сонра тязядян йемяйя эиришди. Йейиб гуртарандан сонра
йеня эюзлярини мцяллимя дикди.
— Щаким сянсянми? — йазыг-йазыг сорушду.
— Йох. Мян сяни сабащаъан сахлайаъаьам.
— Бяс нийя мянимля бир сцфрядя отурдун?
— Чцнки аъ идим.
Дарц сусуб дайанды. Сонра отаьы тярк еляди. Чардаг-
дан ачылыб-йыьылан чарпайыны эятириб собанын йанына гой-
ду. Кцнъдяки йекя чамадандан ики адйал чыхартды. Бир-
дян сцстлцк щисс едиб чарпайынын цстцня чюкдц. Эюзляри-
ни ярябин цзцндя эяздиря-эяздиря онун тюрятдиклярини
тяфяррцаты иля хяйалында ъанландырмаг истядися дя, бир шей
алынмады. Щямин адам одлу гара эюзлярийля, будур, гар-
шысында дурмушду. Бирдян: “Нийя ону юлдцрдцн?” — гыш-
гырды. Яряби, еля бил, илдырым вурду. Юзцня эяляндя деди:

478
ÃÎÍÀÃ

— О гачды, мян дя архасынъа... — вя эюзлярини тязя-


дян Дарцйя зилляди. Бу гямли эюзлярдян суал суал
далынъа йаьырды. Бядбяхт, щцгугсуз бир адамын ъаваб-
сыз суаллары...
— Инди мяня нейляйяъякляр?
— Горхурсан?
Яряб эюзлярини йеря дикди, йериндя бцрцшя-бцрцшя
балаъалашды.
— Щеч етдийиня пешмансан?
Яряб аьзыны ачыб мцяллимя лал-динмяз бахырды.
Ачыг-ашкар, бейниня щеч ня батмырды. Дарцнц ися гязяб
чульамышды.
Сонра сябирсиз щалда:
— Узан йат, бу йери сянинчцн ачмышам, — деди.
Яряб йериндян тярпянмяйиб Дарцйя бахды:
— Мяня ъаваб вер, сонра.
Мцяллим эялиб онунла цз-цзя дайанды.
— Жандарм сабащмы эяляъяк?
— Билмирям.
— Сян дя бизимлями эедяъяксян?
— Мян? Нийя ки?
Мящбус галхды, айагларыны пянъяряйя сары узадыб
чарпайыйа сярялянди. Ишыг дцз онун эюзляриня дцшцрдц.
Байагдан чарпайынын йанында дайанан Дарц ейни суалы
вериб дурмушду. Яряб эюзлярини дешян ишыьа мящял
гоймайыб кирпиклярини гырпмадан Дарцйя бахды:
— Сян дя бизимля эет, — деди.
Эеъя кечир, лакин Дарц йата билмирди. Фикрини даьыдыб
ону бир чимир йухуйа щясрят гойан ня иди? Чарпайыйа
сойунуб узанмышды. Чылпаг йатмаг адяти иди. Амма
бу дяфя няся сыхылырды. Дуруб эейинмяк фикриня дцшдц.
Чийинлярини чякиб: “Ахы ня олсун ки, биринъи дяфя дейил ки?”
— фикирляшди. Лазым эялся, рягибини дишлярийля парча-парча
едяр. Бурадан о, эцълц ишыьа давамлы эюзлярини гапа-
мыш, архасы цстя узанмыш гонаьыны йахшыъа эюрцрдц.

479
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Дуруб ишыьы кечирди, отаг дярщал зцлмятя говушду.


Йаваш-йаваш эюзляри гаранлыьа юйряширди. Пянъяряйя сары
чеврилди. Улдузсуз сяманын бир парчасы эюрцнцрдц. Сонра
йаваш-йаваш гаршысындакы чарпайыда узанмыш адамын
бядяни дя сечилди. Яряб еля эюзцачыг йатмышды. Щисс
олунурду ки, чюлдя ясян кцляк мяктяби дюрд доланыр.
Щя, сящяряйахын булудлар да даьылар, эцн чыхар...
Эеъядян хейли кечмиш кцляк эцълянди. Тойугларын
сяси ешидилди.
Илляр бойу бу отагда тяк йатмышды. Йалгызлыьа, бир
нюв, адят етмишди, горхусу йох иди ондан. Инди отагда
икинъи бир адамын варлыьы ону язирди вя бир дя она эюря
наращат иди ки, эеъянин бу вядясиндя башындан гярибя
фикирляр кечирди. Ахы неъя олса, икиси дя инсан иди. Башга
бир вахт бу фикри щяндявяриня дя бурахмазды. Йахшы билир-
ди ки, бир отаьын щавасыны уданлар — истяр мящбус, йа да
ясэяр олсун — эюрцнмяз теллярля бирляширляр. Эеъя дцшян
кими палтарлары иля бирэя йараг-йасагларыны да бир кянара
туллайыб йухунун вя йорьунлуьун гядим, чох гядим
аляминдя бир-бирини тапыр, инсан олдуглары йадларына
дцшцрдц. Дарц бу йоруъу фикирлярдян гачыб гуртармаг,
йатмаг истяйирди вя юзцнц гясдян инандырырды ки, бцтцн
бунлар она йаддыр, йатса, йухусуна да эирмяз. Бир аз
сонра яряб гейри-иради олараг гуръаланды, йарыйухулу
щалда голларыны дайаг вериб дикялмяйя башлады. Сонра
чарпайынын цстцндя отуруб Дарцйя тяряф чеврилмядян
айаьа галхды. Няфясини гысдыьындан сяси эялмирди. Дарц
буна мящял гоймады. Йадына дцшдц ки, тапанчаны о бири
отагда гойуб. Дярщал щярякят етмяк, щяр щалда, даща
йахшы оларды. Сонра гулагларыны шякляйиб эюзляди. Яряб
айагларыны йавашъа йеря басыб дикялди. Дарц няся соруш-
маг истядися дя, сусду. Яряб цсуллуъа, бармагларынын
уъунда йеримяйя башлады. О, чардаьа ачылан гапыйа
йахынлашды. Ещтийатла гапынын сцрэцсцнц чякиб архасынъа
юртмядян чюля чыхды. Дарц фикирляширди: «Йягин, гачмаг

480
ÃÎÍÀÃ

истяйир. Биръя еля бу чатмырды». Дуруб йериндя отурду.


Яряб орта мяктябин габаьындакы мейданчада дайан-
мышды. Сонра зяиф су шырылтысы ешидилди. Амма баша дцш-
мяди, нийя яряб о саат гайыдыб гапыны бярк-бярк баьла-
ды, сяс салмадан йериня эирди. Дарц архасыны ярябя чеви-
риб йухуйа эетди. Йухуда эюрцрдц ки, мяктябин ятра-
фында кимлярся долашыр, аддым сясляри эялир.
Ойананда эюйцн цзц ачылмышды. Пянъярянин чярчи-
вясиня йахшы отурмамыш шцшясиндян отаьа саф вя сойуг
щава долурду. Яряб адйала бярк-бярк бцрцнцб аьзыачыг
йатмышды. Бу ан о, дцнйадан хябярсиз иди. Амма Дарц
ону силкяляйяндя дящшятя эялян адамлар кими йериндян
дик атылды, ган басмыш эюзлярини мцяллимя дикди. Эюзля-
риндян горху вя дящшят йаьырды. Дарц бир аддым эери
чякилмяли олду.
— Горхма, мяням, дур, сящяр йемяйинин вахтыдыр.
Яряб башы иля «щя» деди. Цзцнцн байагкы горхулу ифа-
дяси чякилиб эетмиш, йерини щямишяки гцссяйя вермишди.
Гящвяни бишириб стяканлара сцздц. Щяря галетдян бир диш-
дяк эютцрцб йемяйя башлады. Сонра Дарц яряби чарда-
ьын алтына апарыб су краныны эюстярди ки, йуйунсун. Отаьа
гайыдыб адйаллары вя ярябин чарпайысыны йыьышдырды. Отаьа
да бир аз ял эяздирди. Чюля чыхыб мейданчада дайанды.
Эцняш чыхмышды. Бомбош сящрайа шяфяг сели йаьыр-
ды. Сылдырым йолдакы гар яридикъя ири дашлар торпагдан баш
галдырырды. Мцяллим црйан чюлляря бахырды. Инди онун фикри-
ни мяшьул едян анъаг Балдцкси иди. «Эедяндя хятриня
дяйдим онун» Гулагларына Балдцксинин инъик тонла
дедийи «саламат гал» сюзляри эялди вя юзц дя билмяди
нийя бядяни сусталмаьа башлады. Ясир юскцрцрдц. Била-
ихтийар гулагларыны шякляди, сонра гязябляниб йердян
эютцрдцйц дашы щавайа толазлады. Эуйа о даш бир дя
йеря гайытмайаъагды. Йадына ярябин етдийи ахмаг ъина-
йят дцшдц, дилхор олду. «Дящшят вар, дящшят дя вар...»
Цряйиндя щям ярябя, щям дя ону бура эятирянляря

481
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

лянят охуду. «Нийя ахы гачыб ъаныны гуртармады...» Дарц


эери дюнцб мяктябя сары цз тутду.
Яряб сементлянмиш йердя дуруб бармаьыйла дишля-
рини йуйурду. Она бахыб «эял» деди. Юзц ися бирбаша
отаьа дюндц. Ов эюдякъясини тохунма кюйняйинин
цстцня атды, йол айаггабыларыны эейинди. Яряб дя чал-
масыны дцзялдирди. Щяр икиси эейиниб-кеъиняндян сонра
мцяллим она чыхышы эюстярди.
— Инди эет, — деди.
Яряб, еля бил, йеря мыхланмышды.
— Мян дя эялирям, эет. — Дарц сябирсизликля диллян-
ди. Яряб чыхды. Дарц отаьа гайыдыб сухары, хурма вя
гянд олан баьламаны эютцрдц. Йазы столуна йахынлашыб
сийирмяйя бахды, ани тяряддцддян сонра кандары адла-
йыб гапыны чырпды. Ярябля йанашы йерийирдиляр. Мяктяб-
дян азъа араланмышдылар ки, гулагларына сяс эялди. Эялди-
йи йолла эери дюнцб ятрафа эюз эяздирди; щеч кяс йох иди.
Ярябся щяля дя бир шей анламырды.
— Щя, эетдик, — Дарц диллянди.
Бир саатдан сонра сиври, йекя бир дашын йанында няфяс
дярмяк цчцн айаг сахладылар.
Няфяслярини дяриб йола дцзялдиляр. Тякъя дону ачыл-
магда олан гарын хыртылтысы ешидилирди. Бир саат эедяндян
сонра эцндоьана сары цз тутдулар. Нящайят, эялиб чат-
дылар. Бу да йасты тяпя. Бурадан баханда дцзянликдяки
цч-дюрд чылпаг аьаъ эюзя дяйирди. Шималдакы бомбоз
гайалар тябиятя гцссяли эюрцнцш верирди. Дарц щяр ики тяря-
фи диггятля динляди. Инс-ъинс эюзя дяймирди. Байагдан бир
шей анламайан ярябя сары чеврилди. Баьламаны она уза-
дыб: “Эютцр, — деди. — Ичиндя чюряк, гянд вя бир аз да
хурма вар. Ики эцня бяс едяр. Ди эютцр, бу да мин франк
пулдур”. Яряб баьламаны вя пулу алыб долу яллярини азъа
йухары галдырды. Ахы бунлар онун няйиня эярякмиш?!
— Инди мяня диггятля гулаг ас. Тинэитя эедян йол
бах будур. Полис идаряси дя орада йерляшир.

482
ÃÎÍÀÃ

Дарц онун ялляриндян йапышыб бир аз габаьа итяляди.


Мцяллимин эюстярдийи йол тяпянин бу щцндцр йериндян
эцъля сечилирди.
— Дцз бир эцн йол эедяъяксян. Орада сяни ганун
тяляб едян кими мцщакимя едяъякляр.
Яряб цзцнц мцяллимя чевирди, данышмаг истяйирди,
цряйи сюзля долу иди.
— Йох, лазым дейил, сус, — мцяллим деди. — Индися
сяни тярк едирям.
Архасыны ярябя чевириб иряли ики аддым атды вя дайан-
ды. Чеврилиб наразылыгла ярябя бахды вя йеня дя йолуна
давам етди. Артыг о анъаг юз аддым сяслярини ешидирди.
Архайа бахмадан эедирди. Амма йох, беля олмаз.
Дюнцб эери бахды. Яряб байаг дайандыглары йердя иди.
Мцяллим ясябиликля яллярини йелляди, сцрятля мяктябя сары
цз гойду. Бир дя айаг сахлайанда байагкы йердя щеч
кяс эюзя дяймирди. Ани тяряддцддян сонра эялдийи йол-
ла йцйцряряк эери гайытды. Бцтцн бядянини тяр басмышды.
Йасты тяпяйя чатды. Тяпянин щцндцр йериня галхыб тянэ-
няфяс щалда дайанды. Эюзлярини гыйыб ъянуба, ачыг
сяманын фонунда нязяря чарпан црйан гайалара бахды.
Гярб тяряфдя гары яримиш торпагдан буь галхырды. Сей-
ряк думан ичярисиндян щябсханайа эедян яряб эцъля
сечилирди. Дарцнцн цряйи сыхылмаьа башлады.
Бир аз сонра о, синфин йеэаня пянъяряси юнцндя
дайаныб фикря эетмишди. Хябяри йох иди ки, гызмар эцняш
йайланын гарыны тамам яридиб. Архада, гара лювщянин
цзяриня яйри-цйрц франсызъа, санки, титряк ушаг ялинин йаз-
дыьы сюзляр нязяря чарпырды: “Сян бизим гардашымызы
дцшмян ялиня вериб сатдын. Буна эюря ъаваб веряъяк-
сян...” Вя тябии ки, Дарцнцн бундан хябяри йох иди. Дин-
мяз-сюйлямяз сямайа, орадан да о йана — дцз дяни-
зя гядяр узанан чюлляря бахырды.
Нейлясин ки, ъанындан чох истядийи бу эениш дийарда,
уъсуз-буъагсыз бу юлкядя тяк-тянща иди.

483
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

ÑÈÇÈÔ ÙÀÃÃÛÍÄÀ ÌÈÔ


(åññå)

Аллащлар Сизифя ири бир дашы даьын зирвясиня галдырмаг


ъязасыны кясдиляр; дашса ора чатар-чатмаз тязядян цзц-
ашаьы йуварланырды. Онларын фикринъя, файдасыз вя мяна-
сыз ямякдян аьыр вя дящшятли ъяза йохдур.
Щомеря инансаг, Сизиф фани варлыгларын ян мцдрики вя
тядбирлиси иди. Доьрудур, башга бир мянбядя дейилянля-
ря эюря, Сизиф щям дя ади бир гарятчиймиш. Анъаг бурада
мян щеч бир зиддиййят эюрмцрям. Онун неъя ъящян-
ням фящлясиня чеврилмяси иля баьлы чохлу фярзиййя вар.
Ону щяр шейдян юнъя аллащлара йцнэцлмязаъ мцнаси-
бятдя мязяммят едирдиляр. Бир дя: онларын сирлярини ачыб-
аьардырмыш. Йупитер Асонун гызы Еэипаны оьурламышды.
Атасы тяяъъцблянир вя дярдини Сизифя данышыр. Сизиф бу фак-
ты биля-биля Асона бир шяртля кюмяк ялини узатмаьа разы-
лашыр ки, явязиндя Коринф галасына су чяксин.
Сизиф эюйлярин гязябли илдырымларынданса, Йер цзцндя-
ки суларын хейир-дуасыны цстцн тутду. Ъязасы ъящянням
язабы олду. Щомер буну да сюйляйир ки, Сизиф Юлцмцн
ял-голуну гандаллайыр. Плутон ъящянням сцкуту чюкян
сялтянятиня баханда цряйи парчаланыб тикя-тикя олурмуш.
Белядя мцщарибя аллащыны эюндярир ки, Юлцмц онун
чянэиндян хилас елясин.
Нягл едирляр ки, юляня йахын Сизиф арвадынын сядагя-
тини сынаьа чякмяк фикриня дцшцр вя она ямр едир ки,
юляндя ъясядини дяфн етмясин, бирбаша мейданын орта-
сына тулласынлар. Сизифин ъящяннямя эцзары беляъя дцшцб-
мцш. Инсана йад олан бир беля итаят вя нанкорлугдан
гязяблянмиш Сизиф арвадыны ъязаландырмаг цчцн Плутон-

484
ÑÈÇÈÔ ÙÀÃÃÛÍÄÀ ÌÈÔ

дан иъазя алыр ки, бир дя Йер цзцня гайытсын. Анъаг Йер
цзцня гайыдыб суларындан ичдикъя, эцняшин, дянизин,
даьын, дашын няфясини щисс етдикъя кюлэяляр дцнйасына
гайытмаг фикриндян дашыныр. Аллащлар ня гядяр хябяр-
дарлыг едирлярся, ня гядяр щядя-горху эялирлярся, она
тясири олмур. Узун илляр ярзиндя дянизин кцкрядийи, тор-
паьын цзя эцлдцйц кюрфязин сащилиндя йашайыр. Ишя аллащ-
лар гарышмалы олур. Меркури эялиб Сизифин пейсяриндян
йапышыр, дарта-дарта ону ъящяннямя салыр — онун гис-
мятиня дцшян даш бурадаъа ону эюзляйирди.
Дейилянляр сцбут еляйир ки, Сизиф, яслиндя, абсурд гящ-
рямандыр. Ещтирас вя ъящдляриндя, язаб вя изтирабларында
да еля белядир. Аллащлара етинасызлыьы, юлцмя нифряти вя
йашамаг ешги она олмазын ишэянъяляря баша эялди, мяъ-
бур олду ки, ъанындакы бцтцн эцъцнц бош йеря сярф етсин.
Фани ещтирасларын явязи бу имиш. Сизифин ъящяннямдя чяк-
дийи язаблары йерли-йатаглы билмирик. Мифляр бизим башымызы
гатмаг цчцндцр. Биз йалныз зорба бир даша эцъ вериб
ону йамаъа галдырмаг истяйян, сонра онунла бирэя ени-
шя йумбаланан эярилмиш бядяни хатырлайырыг; йанаьыны
дашын сойуг цзцня дирямиш инсанын аьрыдан гыъ олмуш
чющрясини, цстц эилля юртцлц даша дайаг вердийи чийнини,
бцдряйян айаьыны вя щяр дяфя дашы йенидян, бир даща
йериндян тярпятмяйя ъящд едян, овуълары торпаьа эир-
миш ялляри хяйалымызда ъанландыра билирик. Узун вя юлчцлц-
бичили ъящдлярин сонуъунда сямасыз бир мяканда яввяли
вя сону олмайан заман ичиндя мягсядя чатылыр. Сизиф
бахыб эюрцр ки, бир нечя ан ичиндя даш даьын ятяйиндя
йумбаланыб дайаныр, бурадан бир даща эцъ вериб ону
даьын кяллясиня галдырмаг лазымдыр. Йеня дийирлянир. Сизиф
мяни даща чох мящз бу ани фасилялярля марагландырыр.
Цзэцн сифяти дашдан щеч сечилмир. Мян аьыр-аьыр, анъаг
юлчцлц-бичили ащянэдарлыгла язаба доьру даим ирялиляйян
бу инсаны эюрцрям! Няфяс алыб-веринъя бядбяхтлийи кими
лабцд олан аьлы башына эялир вя щяр дяфя даьын кяллясиндян

485
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

аллащларын мяскяниня ендикдя талейиндян йцксяйя гал-


хыр. Галдырмаг истядийи дашдан даща мющкямдир.
Бу миф фаъия мисалыдыр, чцнки онун гящряманы аьыл
сащибидир вя яэяр щяр аддымында гялбиндяки цмид ону
уьура сясляйирдися, бу щалда щансы ъязадан сющбят
эедя билярди? Бу эцнцн инсаны да бу щяйаты йашайыр,
онун талейи дя еля бу гядяр фаъиялярля долудур. Анъаг
о мящз о заман фаъия гящряманына чеврилир ки, аьлы
башына эялир. Аллащларын гара фящляси олан эцъсцз вя
цсйанкар Сизиф гисмятиня дцшян дярдин сонсузлуьундан
хябярдардыр; бу барядя о, дцзянэаща ендикъя дцшцнцр.
Чякдийи язаб гядяриндя бясиряти гялябясиня чеврилир.
Нифрятин рам елямядийи тале йохдур.
Ениш бязян изтираб эятирир, анъаг бязян бу, севинъ
дя доьура биляр. Бу сюз неъя дя йериня дцшцр. Бир аз
яввял даьын ятяйиндяки дашына сары аддымлайан Сизифи
йадыма салырам. Яввялъя язаб олуб. Йаддаш бцсбцтцн
йерцстц образларла лябяляб долуб, хошбяхт олмаг истя-
йи инсана бу гядяр ялчатмаз эюрцндцкдя кядяр инсан
гялбиндя шырымлар ачыр: бу артыг дашын гялябясидир, бу
артыг дашын юзцдцр: цряйимдян даш асылыб! Бу гядяр
дярд йцкцнц чякмяк олмур. Щефисман баьындакы эеъя-
ляримиз дя беля кечир. Анъаг бизи ясир-йесир еляйян щяги-
гят, дярк едилян анда гейбя чякилир. Беля ки, Едип дя юз
талейиндян бихябяр щалда гисмятиня дцшян пайла барыш-
мышды. Фаъия дярк анындан башланыр. Анъаг ейни заман-
да Едип чашгын щалда дярк еляйир ки, дцнйа иля йеэаня
баьы зяриф гыз ялляри имиш. Бундан аэащ олдугда дейир:
“Бцтцн уьурсузлуглара бахмайараг, ащыллыьым вя гял-
бимин бюйцклцйц дейир ки, щяр шей йахшы олаъаг”. Досто-
йевскинин Кириллову неъядирся, Софоклун Едипи дя елядир:
щяр икиси бизя абсурд гялябя дцстуруну верир. Антик
мцдриклик мцасир гящряманлыгла гайнайыб-говушур.
Инсан фанилийи кяшф елямяздян габаг истяр ки, хош-
бяхтлик дярслийи кими бир китаб баьласын. “Бялкя, бу сон

486
ÑÈÇÈÔ ÙÀÃÃÛÍÄÀ ÌÈÔ

дяряъя дар йолу тутуб эедясян?” Анъаг дцнйа бир


дянядир, хошбяхтлик вя абсурд еля бу йеэаня дцнйанын
шякилдяйишмяляридир. Бир алманын ики цзц кими. Онлар ъан-
бир гялбдядирляр. Хошбяхтлийин эуйа даим абсурдун кяш-
финдян сонра йарандыьыны дцшцнмяк сящв оларды. Еля дя
ола биляр ки, абсурд дуйьусу хошбяхтликдян доьсун.
“Мянъя, щяр шей йахшыдыр”, — Едип дейирди. Бунлар
мцгяддяс сюзлярдир. Онлар залым вя сонсуз дцнйада
инсанын гулаьынын дибиндя сяслянир. Онлар демяк истяйир
ки, щяля щеч ня баша чатмайыб, щяр шей щяля габагда-
дыр. Бу сюзляр бу дцнйайа битиб-тцкянмяйян изтираблар
эятирян аллащлары говмаг ниййятиндядир. Онлар талейи
инсанын юз ялляриня тапшырыр, онлары талейин сащиби едир.
Сизифин цздян охунмайан эизли севинъинин сирри мящз
бурададыр. Талейи юз ялиндядир. Даш гисмятидир. Абсурд
инсан чякдийи язаблара бахыб бцтляри сындырмаьа башла-
йыр. Гяфилдян сцкута бялянян дцнйада йерин алтындан
галхан минляръя валещедиъи сяс ешидилир. Бу, фани дцнйа-
дакы бцтцн образларын шцурсуз вя эизли чаьырышыдыр — щади-
сялярин юзяйи вя гялябянин дяйяри еля будур. Эцняш
кюлэясиз олмаз, эеъяни дя нязяря алмаг эяряк. Абсурд
инсан “щя” дейир вя бундан сонра сонсуза гядяр ъящд
эюстяря биляр. Яэяр шяхси тале варса да, бу щеч дя эюй-
лярдя йазылан бир шей дейилдир, узагбашы бу, инсанын юз
гисмяти щаггында яввялъядян дцшцнцб эялдийи бир
гянаятдир: бу, алын йазысыдыр вя нифрятялайигдир. Йердя
галан шейлярдя о, юзцнц ютцб-кечян эцнлярин аьасы
щесаб еляйир. Бир анлыьа йашанмыш юмцр-эцнцня бойла-
нанда артыг йамаъдакы дашына чатан Сизиф онун юмрцня
чеврилян ямяллярин ащянэсиз дцзцмцнц сейр едир. Юз
талейини юзц, юз ялляри иля йарадыб, йаддаша чеврилиб вя
юлцмля мющцрляниб. Бцтцн бяшярин майасында бяни-
инсаны эюрян, зцлмят эеъялярин битиб-тцкянмяйяъяйини
билян кор йеня дя йолуна давам еляйир вя даш бир даща
йумбаланыр.

487
ÀËÁÅÐ ÊÀÌÖ

Сизифи даьын ятяйиндя гойуб эедирям! Чякмяйя


дярд дя, йцк дя щямишя тапылар. Анъаг Сизиф аллащлары
инкар едян вя дашы йериндян ойнадан даща али инам ашы-
лайыр. Щяр бир даш зярряси, эеъяйарысы щяр бир филиз парчасы
онун цчцн бцтюв бир дцнйадыр. Зирвя ешгиня биръя гяля-
бя бяс едир ки, цряйи севинъля долсун. Сизифи бяхтийар сай-
мамаг цчцн ялимиздя щеч бир ясас йохдур.

488
À.ÊÀÌÖÍÖÍ ÍÎÁÅË ÍÈÒÃÈ

Сизин азад академийанын мяни лайиг эюрдцйц мцка-


фаты гябул едяркян гялбими бцрцйян миннятдарлыг щисси
еля дярин иди ки, бир анлыьа бу тялтифин шяхси мязиййятля-
римдян чох-чох йцксякдя дайандыьыны дцшцндцм. Щяр
бир инсан, хцсусян дя щяр бир сяняткар, шцбщясиз ки,
танынмаг, мяшщурлашмаг истяйир. Мян дя истисна дейи-
лям. Анъаг ону мяним реал мязиййятляримля тутуш-
дуруб мцгайися етмядян бу гярары дярк едиб анлама-
ьым чятин олду. Неъя ола биляр ки, эянъ, йеэаня вар-
дювляти башындакы шцбщяляр олан, йазаъагларыны эцн ишы-
ьына чыхармамыш, иш-эцъ вя достлар арасындакы тянщалы-
ьына цзц-эюзц юйряшмиш бир адам бирдян-биря беля
гярары ешитсин вя щювллянмясин; илляр бойу юз ичиня гысыл-
мыш бу адам бирдян-биря эур ишыг щалясиня дцшяндя ня
едяр, сизъя? Авропада ян бюйцк сяняткарларын сусду-
рулдуьу бир мягамда, щятта айаг басдыьы доьма тор-
паьы арды-арасы кясилмяйян фялакятляря дцчар олдуьу бир
заманда щансы намярд бу мцкафаты ялини цряйинин
цстцня гойуб сакитъя гябул едя биляр?
Мяни щяйяъан вя тялаш бцрцдц. Юзцмя эялмяк цчцн
бу бядхяръ дяряъядя сяхавятли тале иля, бир нюв, щагг-
щесаб чцрцтмяли идим. Юзцмц она йалныз шяхси мязий-
йятляримя эюря лайиг щесаб етмядийимя эюря щяйатым
бойу туш эялдийим мцхтялиф вязиййятлярдя бунун бярая-
ти кими мяня арха дурасы башга шейляр ахтардым, биръя
шейдя ялим боша чыхмады: бу, мяним сянят вя йазычынын
ролу щаггында тясяввцрцм олду. Иъазя верин, миннят-
дарлыг вя разылыг щисси иля сизя еля бу щагда данышым.
Сянятимдян айры неъя йашайаъаьымы тясяввцрцмя
эятиря билмирям. Анъаг бир шейи габагъадан бяйан

489
едим: бу сяняти щеч заман щяр шейин фювгцндя тутма-
мышам.
Яксиня, бу сянят мяня мящз она эюря лазымдыр ки,
инсанлардан айрылмайым вя юзцм кими олум. Ятрафдакы
адамлар кими ади бир юмцр йашайым. Мяним тясяввц-
рцмдя йарадыъылыг тянща сяняткарын сыхылыб галдыьы бир
кцнъ дейилдир. Бу, мцмкцн дяряъядя инсанларын дуйьу-
ларыны ойандырмаг, онлара эцндялик кядяр вя севинъин
фярди вя шцбщясиз йцксяк образыны тягдим етмяк
цчцндцр. Еля буна эюря о, сяняткарын ющдясиня йахасы-
ны кянара чякмямяк йцкцнц гойур вя ону ян сяфещ вя
ади щягигятлярля сынаьа чякир. Еля олур ки, инсан сяняткар
гисмятини сечир вя буну она эюря едир ки, эуйа, “сечил-
мишлярдяндир”, анъаг чох тезликля юзц дя ямин олур ки, бу
сечимин йеэаня вя ян бюйцк гайнаьы еля яртаф мцщит-
ля ейниликдядир. Сяняткар бцтцн щяйаты бойу юзц иля мцщит
арасында вар-эяллярдя, ъаны билдийи эюзялликля гопуб айры-
ла билмядийи инсан ъямиййятинин арасында йетишир. Бах еля
буна эюря дя щягиги сяняткара ловьа нотасийалар йад-
дыр: онун вязифяси анламагдыр, мцщакимя етмяк дейил-
дир. Бу дцнйада киминся тяряфини тутмаг лазым эялярся,
о йалныз ъямиййятин йанында олмалыдыр; еля бир йердя ки,
бюйцк Нитсшенин кяламына эюря, орада щакимин йох,
зящмяткеш, йахуд зийалы олмасына ряьмян сяняткарын
сюзц кечир. Бу сябябдян йазычынын ролу инсанын аьыр
ющдяликляриндян айры дейилдир. О, мялум мцлащизяйя
эюря, бу эцн тарих йараданларын кюляси ола билмяз, якси-
ня, бу эцн о, бцтцн бунлара дюзцб дуруш эятирянлярин
хидмятиндядир. Якс щалда гисмяти тянщалыг вя инъяся-
нятдян узаг-лашмаг олаъагдыр. Вя онда дцнйанын
бцтцн щури-мялякляри, истибдадын милйонларъа дюйцшчцсц
дя йыьылыб эялся, ону бу тянщалыьын эирдабындан чякиб
чыхара билмяз, щятта онун юзц бу гцввялярин айаьына
эется беля. Анъаг дцнйанын башга бир кцнъцндя алчал-
дылыб тящгир едилмиш вя ишэянъя верилмиш щансыса бир

490
À.ÊÀÌÖÍÖÍ ÍÎÁÅË ÍÈÒÃÈ

мящбусун сцкуту йазы-чыны йалгузаг тяклийин ялиндян


гуртара биляр вя ян азы, щяр дяфя юзцнц азадлыьын бяхш
етдийи имтийазлар арасында щисс етдикдя бу сцкуту хатыр-
лайа вя ону юз сянятинин бир васитясиня чевиря биляр.
Бизим щеч биримиз беля бир истедада малик дейилик.
Анъаг щяйатын истянилян вязиййятиндя намялум, йахуд
кечиъи шющрятя малик олан, тиранлыьын гандаллары арасында
язаб чякян, йахуд щяля ки азъа сюз азадлыьыны дадмыш
йазычы онун мювъудлуьуна щагг газандыран инсанлар-
ла ъанлы щямряйлик щиссиня йийяляня биляр, анъаг беля бир
йеэаня вя мяъбури шяртля ки, эцъц чатдыьы дяряъядя
цстцня онун аьыр сянятинин бцтцн рущуну якс етдирян ики
йцк эютцрсцн: щягигятя вя азадлыьа хидмят етмяк.
Сяняткарын ролу мцмкцн гядяр чох сайда инсаны бир-
ляшдирмяк олдуьундан о, йалан вя кюлялик цзяриндя бяр-
гярар ола билмяз. Щарада ки бу икиси эязиб-доланыр, ора-
лар тянщалыгдан ашыб-дашыр. Йазычынын зяифлийи ня олурса
олсун, бизим пешянин няъиблийи ябяди олараг ики чох
чятин, дящшятли дяряъядя чятин вязифяйя ясасланыр — бил-
дийин шей щаггында йалан демякдян имтина етмяк вя
истибдада мцгавимят эюстярмяк.
Сярсям тарихин ийирми-ийирми беш или ярзиндя, цмидсиз
щалда заманын гудуз эирдабына атылмыш бцтцн мцасир-
лярим кими мян дя юзцмя йалныз беля бир мцбщям шей-
ля цряк-диряк верирдим ки, бу эцн йазычылыг пешяси шяряф-
лидир, чцнки бу сянят тякъя йазы-позудан ибарят дейил-
дир. Йери эялмишкян, бу сянят мяни бу лянятя эялмиш
гязиййяни (тарихи) йашамаьа мящкум едилмиш диэяр
инсанларла чийин-чийиня эцъцм вя габилиййятим мцгаби-
линдя юз арамызда бюлцшдцйцмцз щяр шейин симэяси
сайылан талесизлийин язабыны вя цмидин мяшялини дашыма-
ьа тящрик етди. Биринъи Дцнйа мцщарибясинин сонунда
дцнйайа эялмиш, ийирми йашларыны мящз Щитлерин щаки-
миййятя эялдийи дюнямдя вя ейни заманда илк ингила-
би просесляр дюврцндя гейд едян, Испанийа вя Икинъи

491
“Дцнйа мцщарибясинин дящшятляри ичиндя, адына “Кон-
сентрасийа дцшярэяляри” дейилян ъящяннямдя бяркийян,
Авропа мящбясляриндя ишэянъяляря синя эярян инсанлар
бу эцн башынын цстцнц нцвя фялакяти кясдирмиш бир дцн-
йада ювладларыны тярбийя етмяли вя йени, даща фяргли дяйяр
йаратмалыдырлар. Буна эюря дя, фикримъя, щеч кяс онлар-
дан оптимист олмаьы тяляб едя билмяз. Беля бир фикри
мян дя дястякляйирям ки, цмидсизлийин аьрысына давам
эятирмяйиб шяряфсизлийин ялиня су тюкян, “бир юмцрдя
шяряфсизлик дя етмяк олар” кими дцшцнянляр, бунунла да
мцасир нищилизмин кцнъ-буъаьында ярийиб йох олан инсан-
лар сящвя йол вердиляр, нящайят, буну анламалы вя онун-
ла мцбаризядян ял чякмямялийик. Анъаг факт фактлыьын-
да галыр: бизим чохумуз, мяним вятянимдя олдуьу
кими Авропада да бу нищилизми рядд етдик вя щяйатын
йени мяналарынын ахтарышына гошулдуг. Онлар цмум-
дцнйа фялакятинин нятиъяси кими заманда мювъудлуг
сянятини мянимсямяли идиляр ки, йенидян ъанланмагла
бизим зяманянин башынын цстцнц кясдирмиш юлцм инс-
тинктиня1 гаршы эцзяштсиз мцбаризяйя башлайа билсинляр.
Щяр бир нясил яминдир ки, дцнйаны мящз о дцзялдяъяк-
дир. Мяним няслимся буну дягиг билир: онун чийинлярин-
дя беля бир йцк йохдур! Анъаг олсун ки, онун вязифяси
бундан даща бюйцкдцр. Биз голларымыз цстцндя ъан
верян дцнйаны юлмякдян хилас етмялийик. Башэиъяллян-
дириъи ингилабларын, ян мцасир техника, юлмцш аллащларын
вя ъан верян идеолоэийаларын гатышыьындан ибарят ейбя-
ъяр щала салынмыш тарихя сащиб чыхмыш, аьлын зцлмя, истиб-
дада хидмят етдийи бир ортамда щеч бир инандырма эцъц
олмайан щюкмдарларын зяманясиндя щяр шейин бир анда

1 Þëöì èíñòèíêòè — Ç.Ôðåéäèí àíëàéûøûäûð, èíñàíëàðûí áöòöí àãðåññèâ âÿ

äàüûäûúû ÿìÿëëÿðè èëÿ øÿðòëÿíÿí äåñòðóêòèâëèéÿ ìåéëè èôàäÿ åäèð. 50-úè


èëëÿðèí ñîíóíäà Êàìöíöí éàðàäûúûëûüûíäà “Þëöì èíñòèíêòè” àíëàéûøûíà
úèíàéÿòëÿðèí, ìîòèâñèç ãÿòëëÿðèí ñÿáÿáè êèìè èñòèíàä åäèëèðäè (ìÿñÿëÿí,
îíóí “Ýèëéîòèí ùàããûíäà äöøöíúÿëÿð” ÿñÿðèíäÿ).

492
À.ÊÀÌÖÍÖÍ ÍÎÁÅË ÍÈÒÃÈ

даьыла биляъяйини эюзляри иля эюрян бу нясил, йалныз юзц-


ня эцвяняряк юзцндя вя ятрафындакы инсанларын гялбин-
дя ъцзи дя олса еля бир цмид ишыьы йандырмалыдыр ки,
инсанлар йашамаг вя юлмяк ляйагятини анлайа билсинляр.
Даьылыб йох олмаг тящлцкяси цзцня вуран, бизим бюйцк
инквизиторларын ябяди юлцм сялтянятиня чевиря биляъякля-
ри бу дцнйа иля цз-цзя дайанан бу нясил саат ягрябляри-
нин яксиня дяли кими йцрцйяряк миллятляр арасында сцлщц
бяргярар етмяк вязифясини ющдяляриня эютцрцр. Онлар бу
иши кюля асылылыьы ясасында дейил, ямякля мядяниййяти
говушдуруб бцтцн бяшяр ящлинин щямряйлик ичиндя йаша-
масына инанараг щяйата кечирирляр. Онун бу нящянэ
вязифяни сона гядяр щялл едяъяйиня инанмасам да,
цмидварам ки, артыг бцтцн дцнйада ики шейя — щягигят
вя азадлыьа юням верир вя эцнлярин бир эцнц, аьлына щеч
ня эятирмядян бцтцн щяйатыны бунларын йолунда фяда едя
биляр. Бу нясил истянилян йердя, хцсусян щяйатыны гурбан
вердийи йерлярдя щяр ъцр тярифя вя мцкафата лайигдир. Вя
истянилян щалда бу нясил бу эцн сизин щцзурунузда мящз
мяним бу сюзляри демяйими истяди. Йазычы сянятини лайиг
олдуьу дяряъядя сяъиййяляндирдикдян сонра бир нечя
кялмя дя онун мцасир ъямиййятдяки йери щагда демяк
истярдим, чцнки онун мцбаризя йолдашлары иля бюлцшдцр-
дцкляриндян башга щеч бир дяйяри йохдур: бу инсанлар
кюмяксиз олсалар да, мющкямдирляр, ядалятсиз олсалар
да, ядалятя севэи иля йанашырлар, йаздыгларыны ортайа утан-
мадан, щям дя ловьаланмадан гойурлар, бцтцн инсан-
ларын эюзц гаршысында язабла эюзяллийин йолайрыъында
долашыр, санки, ики йеря айрылмыш гялбин дяринликляриндян
чыхардыглары бу образлар тарихин гасырьасы юнцндя йарпаг
кими ясир...
Бундан сонра ким ондан щазыр гярарлар вя идеал
яхлаг тяляб едя биляр? Щягигят сирлидир, о, щямишя туту-
лан анда ялдян сцрцшцб чыхыр, щяр дяфя она йийялянмяк
лазым эялир. Азадлыг тящлцкялидир, она сащиблянмяк чятин

493
олдуьу гядяр дя ширникляндириъидир. Биз, чятин олса да,
гятиййятля иряли ъумараг вя бу доланбаъ йолларда бизи
щансы язабларын эюзлядийини габагъадан биляряк бу ики
мягсядя доьру эетмялийик. Бцтцн бунлары сойуг аьыл-
ла дярк едян щансы йазычы ятраф инсанларын юнцня алиъя-
наблыг тяблиьчиси кими чыхмаьа ъцрят едяр? Мяня
эялдикдя, бир даща тякрар етмялийям ки, мян щеч дя
беля дейилям. Юмрцмдя биръя дяфя доьулдуьум дцн-
йанын ишыьындан, йашайышын севинъиндян имтина етмями-
шям. Анъаг бу носталэийа мяним бир чох сящвлярими
изащ еляся дя, о, мяня, шцбщясиз ки, пешямин мащий-
йятини дцзэцн анламагда кюмяк едиб. О, мяня щяля
дя йалныз гыса вя епизодик хошбяхт эцнлярини хатырлат-
магла бу дцнйада онлар цчцн щазырланан щяйата дюзян
бцтцн лал инсанлары дястяклямякдя йардым едиб.
Беляликля, яслиндя ким олдуьуму, щарадан башлайыб
щарада гуртардыьымы, боръуму, етигадымы мцяййянляш-
дирмякля инди, нятиъя щиссясиндя сизин мяня вердийиниз
мцкафатын, фяргли нишанын мяним цчцн ня гядяр гиймят
кясб етдийини ифадя етмяк истярдим; инди мяним цчцн
демяк асандыр ки, бу мцкафаты цмуми мцбаризянин
аьырлыьыны мянимля бюлцшян, няинки щяр щансы цстцнлцйя
лайиг эюрцлмяйян, яксиня, зцлм чякян, тягиб едилян
бцтцн инсанларын арайа-ярсяйя эятирдикляри дяйяр кими
гябул етмяк истярдим. Мяня тякъя бу галыр ки, сизя
бцтцн гялбимля тяшяккцр едим вя сизин гаршынызда анд
ичим... неъя ки щяр бир виъданлы сяняткар эцндялик ишя
башламаздан габаг цряйиндя сюзбясюз тякрарлайыр.

494
ÌÖÍÄßÐÈÚÀÒ

Àëáåð Êàìö — àòûëìûø èíñàíûí ïÿíàùû . . . . . . 5

ROMANЛАР

Òàóí . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
×þêöø . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Éàáàí÷û . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376

ЩЕКАЙЯ ВЯ ЕССЕ

Ãîíàã . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469
Ñèçèô ùàããûíäà ìèô . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 484

À.Êàìöíöí Íîáåë íèòãè . . . . . . . . . . . . . . .489


ALBER..
KAM
СЕЧИЛМИШ ЯСЯРЛЯРИ

“Øÿðã-Ãÿðá” Íÿøðèééàò Åâèíèí ìÿùñóëóäóð.

www.eastwest.az
www.fb.com/eastwest.az

Buraxûlûøa mÿsul Ñåâèë Èñìàéûëîâà


Äèçàéíåðëÿð Íÿðgèç ßëèéåâà
Åëøÿí Ãóðáàíîâ
Òåõíèêè ðåäàêòîð Göëòÿêèí Úÿôÿðîâà
Òåõíèêè äèðåêòîð Àëëàùâåðäè Êÿðèìîâ
Nÿøriyyat direktoru Ràñèì Ìöçÿôôÿðëè

×àïà èìçàëàíìûøäûð: __.11.2013. Ôîðìàò 54õ84 1/16. Îôñåò ÷àïû.


Ôèçèêè ÷àï âÿðÿãè 31. Ñèôàðèø 13337. Òèðàæ 7000

“Øÿðã-Ãÿðá” Íÿøðèééàò Åâèíèí ìÿòáÿÿñèíäÿ ÷àï îëóíìóøäóð.


ÀÇ1123, Áàêû, Àøûã ßëÿñýÿð êö÷ÿñè, 17
Òåë.: (+99412) 374 83 43, Ôàêñ: (+99412) 370 18 49

You might also like