Professional Documents
Culture Documents
ПОПИС ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ
ПОПИС ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ
СТРУКТУРА РАДА
Предговор
Увод
1. Битни чиниоци феномена исељавања Срба и Црногораца: економске, социјалне и
демографске особености Косова 1966–1981.
1.1. Економија: од почетног успона до стагнације
1.2. Аспекти модернизације друштва
1.3. Демографија: Косово као европски преседан
2. Правни основ албанизације: уставни развој Косова 1966–1981.
2.1. Брионски пленум 1966. и последице на Косову
2.2. Косово према уставним амандманима
2.3. Косово према решењима Устава 1974.
2.4. Отпор у Србији
3. Терор над Србима и Црногорцима 1966–1981.
3.1. Идејни носиоци терора: Албанија и Универзитет у Приштини
3.2. Демографски терор: миграције Албанаца на Косово
3.3. Физички терор: страдање Срба и Црногораца
3.4. Духовни терор: страдање Српске Православне Цркве
4. Исељавање Срба и Црногораца 1966–1981.
4.1. Уводне напомене (период 1941–1966.)
4.3. Од Брионског пленума 1966. до Устава 1974.
4.4. Преломне године: од Устава 1974. до демонстрација 1981.
4.5. Срби и Црногорци у новој средини
4.6. Одраз исељавања на преостале Србе и Црногорце
5. Однос Партије према исељавању:
5.1. Савез Комуниста Југославија
5.2. Савез Комуниста Србије
5.3. Савез Комуниста Косова
5.4. Јосип Броз Тито
6. Медијска интерпретација догађаја: штампа 1966–1981 о исељавању:
6.1. Јединство
6.2. Политика
6.3. Нин
6.4. Борба
6.5. Штампа црквене провенијенције
6.6. Рилиндија
Закључак
Списак коришћених извора
Списак коришћене литературе
Биографија
ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ О ИСЕЉАВАЊУ СРБА И ЦРНОГОРАЦА СА КОСОВА
1966-1981. ГОДИНЕ
1
Владимир Гречић, Главна обележја сеоба српског народа, у: Владимир Гречић (ур.), Сеобе Срба некад и
сад, Београд 1990, 24.
периоду миграциона кретања Срба и Црногораца, уз неке посебности, углавном су се
уклапала у опште миграционе токове карактеристичне за шири југословенски простор.2
Српски књижевник Драгомир Брајковић у есеју Сеобе и деобе као српски удес
сликовито издваја значај ове две појаве по српски народ и историју:
Косово и Метохија важе као једно од главних миграционих српских области кроз
историју. Чињеница је, такође, да су од раних османских освајања до данас присутније
сеобе Срба из ових крајева него прилив њихових сународника. Тако српски књижевник
Момчило Јокић у поеми Сеобе готово сваки нови ред симболично почиње речима „носили
су“ које се односе на напуштање косовско-метохијских Срба својих вековних огњишта и
њихову дубоку везаност за иста:
носили су све док се две реке, Сава и Дунав са њима нису среле
2
Ружа Петровић, Миграције Срба у СФР Југославији после II светског рата, у: Владимир Гречић (ур.), Сеобе
Срба некад и сад, Београд 1990, 61, 67.
3
Драгомир Брајковић, Деобе и сеобе као српски удес, 79.
4
Момчило Јокић, Сеобе, 125.
„Ја потанко стање описујем
5
Радојко Јовановић, Шиптарски геноцид над Србима у XX веку : [епске песме], Косовска Митровица 2012,
181.
6
Опширније о односу КПЈ према националном питању: Жарко Шешлија, Косово и Метохија у политичкој
историји Србије : од 1912. до 1999. године, 157–173; Снежана Миливојевић, Комунистички концепт
аутономије Косова и Метохије, Баштина, 20/2006, 161–176.
казни, Србија након рата уобличена са две аутономије различитог статуса - Војводином и
Косовом и Метохијом. Партија је дуго настојала на ширењу степена њихових овлашћења
према матичној Србији, а локални Албанци су природног савезника нашли у матичној
Албанији, те бројној и јакој емиграцији што је опасно хранило њихов сецесинизам и,
уопште, шовинизам према Србима и Црногорцима. Све ово је природно узроковало
поремећене међунационалне односе у Покрајини, а највише миграције ова два народа. 7
Пленум се, даље, оградио опасног „национализма“ Добрице Ћосића и Јована Марјановића
као својеврсних „клевета“ упућених комунистима Космета, а писац је у наредном периоду
био под ударима режима.8
7
Blagoje Nikolić, Antijugoslovenski separatizam u osloncu na „majku Albaniju”, 218–229; Sinan Hasani, Šovinističke
i separatističke organizacije na Kosovu i njihova povezanost sa inostranim centrima, 209–218; Milorad Komatina,
Jugoslovensko-albanski odnosi 1945–1989., 261–271.
8
Добрица Ћосић, Лична историја једног доба : [пишчеви записи], књ. 1, Београд 2009, 299–303. Опширније:
Петар Ристановић, Добрица Ћосић и отварање Косовског питања 1968. године, Баштина 33/2012, 197–230.
(„строго поверљиво“), пак, Павле Јовићевић указује Титу на велики одлив Срба и
Црногораца са Космета.9
Иако је штампа већ увелико ово питање разматрала (нарочито након погубних
албанских демонстрација 1981), све до средине осамдесетих година југословенска
историографија није давала готово никакву важност овој проблематици. Милош Мишовић
је навео:
„Наука још није објаснила због чега је са великим закашњењем почела да проучава
мењање етничког састава и убрзање албанизације Косова. Уколико су се поједини
истраживачи и бавили тим питањем, чинило се то успутно, јер је главна пажња
посвећивана историји НО борбе и социјалистичке револуције на том специфичном делу
југословенског простора.“10
9
Перо Симић, Распето Косово : документа о Косову и Метохији, Београд 2006, 55–56, 142.
10
Miloš Mišović, Kontinuitet albanizacije Kosova, u: Ranko Petković (ur.), Kosovo - prošlost i sadašnjost, 229.
уследиле су сеобе, што је опет често подразумевало несналажење у новој средини и(ли)
њено неразумевање.11
11
Ружа Петровић, Марина Благојевић, Сеобе Срба са Косова и из Метохије : резултати анкете спроведене
1985–1986. године, Београд 1989. Дело је, дакле, публиковано три године након истраживања, а да је
енглеско издање изашло је тек 1992. Ruža Petrović, Marina Blagojević, The Migration of Serbs and the
Montenegrins from Kosovo and Metohija : results of the survey conducted in 1985–1986, Beograd 1992. Поједина
фрагментарна истраживања на енглеском језику су и раније објављивана: Isti, Migrations of Serbs and
Montenegrins from Kosovo and Metohija, u: Gordana Filipović i dr. (ur.), Kosovo : past and present, Belgrade 1989,
259–279; Marina Blagojević, Serbian Migrations From Kosovo From the End Of the 60's : social factors, u: Андреј
Митровић и др. (ур.), Срби и Албанци у XX веку : циклус предавања 7–10. мај 1990. (1991)., Београд 1991,
441–457. Исти истраживачи бавили су се у више наврата овом проблематиком: Ружа Петровић,
Демографске особености развоја Косова и етничке прилике, у: Андреј Митровић и др. (ур.), Срби и
Албанци у XX веку : циклус предавања 7–10. мај 1990. (1991)., Београд 1991, 173–189; ista, Etnički aspekt
migracija u Jugoslaviji, Sociologija : časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju : organ
Jugoslovenskog sociološkog društva i Sociološkog odeljenja Instituta društvenih nauka, br. 32, Beograd 1991, 225–
233; ista, Demographic Characteristics in the Development of Kosovo and Ethnic Circumstances, u: Андреј
Митровић и др. (ур.), Срби и Албанци у XX веку : циклус предавања 7–10. мај 1990. (1991)., Београд 1991,
191–208; Ружа Петровић, Етнички састав становништва САП Косова и његове промене у поратном
раздобљу, у: Атанасије Исаковић (ур.), Косовско-метохијски зборник, књ. 1, Београд 1990, 355–366; Ruža
Petrović, Srbi i Crnogorci s Kosova u novoj sredini, u: Odjek, 15. 11. 1989, 8–9; Марина Благојевић, Српске сеобе
са Косова од краја 60-тих година : друштвени чиниоци, Андреј Митровић и др. (ур.), Срби и Албанци у XX
веку : циклус предавања 7–10. мај 1990. (1991)., Београд 1991, 423–439; Marina Blagojević, Iseljavanje sa
Kosova, Nebojša Popov (pr.), Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamćenju, Beograd 1996, 232-264
12
Milena Davidović, Migracije u Srbiji: rezultati jednog istraživanja, 168, 170.
Слично тумачење дао је и Милија Шћепановић. По његовим бројкама косметски
простор напустило је у периоду 1878–1988 око 600.000 Срба. Оно што је још више
поражавајуће јесте чињеница да нема логичног одговора на пасивност југословенске
државе „зарад мира у кући“.13
13
Milija Šćepanović, Egzodus kosovskih Srba i Crnogoraca 1878–1988, u: Ranko Petković (ur.), Kosovo - prošlost i
sadašnjost, Beograd 1989, 138–148.
14
О историји послератног Космета закључно са 1981: Станоје Аксић и др. (ур.), Косово и Метохија : 1943–
1963, Приштина 1963; Коста Николић, "Нико не сме да вас бије" : Слободан Милошевић у Косову Пољу 24-25.
април 1987 : историја и мит, Београд 2006, 20–36; Момчило Павловић, Предраг Ј. Марковић, Косово и
Метохија : прошлост, памћење, стварност, Нови Сад 2006, 210–290; Момчило Павловић, Косово и
Метохија : век важних догађаја, Београд-Нови Сад 2012, 69–230.
15
Миломир Б. Гаталовић, Југословенска државна политика на Косову и Метохији 1958–1974., докторска
дисертација, Београд 2014, 631–661.
16
Јован Симијановић, Утицај миграција са Косова и Метохије на демографски развој Краљева у периоду
након Другог светског рата, Баштина 30/2011, 117–133.
17
Петар Р. Ристановић, Српска интелектуална елита и Косовско питање 1974–1989, докторска дисертација,
Београд 2018, 449–503. Остали радови аутора од значаја за разумевање теме: Исти, Југословенски програм
мера и активности за заустављање исељавања Срба и Црногораца са Косова (1987), Баштина, 46/2018, 255–
272; Исти, Платформа за Косово - одговор Централног комитета Савеза Комуниста Југославије на
демонстрације Албанаца и покушај побуне 1981. године, Баштина, 367–382.
18
Dušan Breznik, Unutrašnje migracije u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, u: Miroljub Rančić (ur.), Pogledi na
migracije stanovništva Jugoslavije, Beograd 1990, 46, 51.
19
Stanko Žuljić, Narodnosna struktura Jugoslavije i tokovi promjena, u: Miroljub Rančić (ur.), Pogledi na migracije
stanovništva Jugoslavije, Beograd 1990, 129 i dalje.
било чак 19 емиграционих (више се исељава људи) и једва 3 имиграционе општине (више
се усељава људи).20 Бранислав Стојановић је као привлачан центар за косметске
исељенике (Србе и Црногорце) навео београдски регион - према попису 1981. овде је
живело њих 42.000. Подаци су још индикативнији ако узмемо у обзир да је било њих
6.943 из Приштине, Пећи 4.389, Драгаша 3.906, а најмање из Качаника (79) и Глоговца
(98). Дакле, Срби и Црногорци су масовно напуштали покрајину из места са њиховим
знатнијим присуством (Приштина, Пећ), Горанци Драгаш, а најмањи је број исељеника
где је број неалбанаца био изразито низак (Качаник, Глоговац).21
„Велики број породица је напустио Обилић, немоћан да се одупре безнађу које се видело
на хоризонту. Најпре су то били добри мајстори, занатлије и рудари, који су одлазили у
Лазаревац, Обреновац, Костолац, али и друге средине, где су захваљујући свом знању и
умећу могли да се запосле. Ниједан Србин није видео перспективу у суживоту са
Албанцима.“22
20
Radoslav Stevanović, Emigracioni i imigracini prostori Jugoslavije (1971–1981), u: Miroljub Rančić (ur.), Pogledi
na migracije stanovništva Jugoslavije, Beograd 1990, 190.
21
Branislav Stojanović, Doseljavanje u Beograd, ), u: Miroljub Rančić (ur.), Pogledi na migracije stanovništva
Jugoslavije, Beograd 1990, 219. Вид. опширније о демографским вредностима Покрајине следећи зборник:
Dragana Avramov (ur.), Demografski problemi i populaciona politika Kosova i Metohije;
22
Драгослав С. Срећковић, Обилић у 19. и 20. веку, Београд 2013, 289.
23
Томислав Секулић, Сеобе као судбине, Приштина 1994, 26–27.
24
Благоје К. Павловић, Албанизација Косова Метохије.
Бањску, Ибарски Колашин).25 Сведочанства о дешавањима налазимо и код појединих
новинара из Покрајине. Поменућемо новинара Јединства Мирка Чупић26 и његовог колеге
Живорада Игића чији троделни дневник прати дешавања током немирних месеци 1981.27
Такође, фрагментарно је о исељавању и албанизацији Косова и Метохије писао и Лазар
Рогановић, једно време члан среског комитета партије у Ораховцу (родом из Враке у
Албанији, а касније колониста на Косову и Метохији). И наслов његовог дела посве је
симболичан - Истина која боде очи.28
25
Војислав Јевтимијевић, Северно Косово кроз историју до краја XX века : с посебним освртом на Бањску,
Београд 2008, 367–410.
26
Мирко Чупић, Отета земља : Косово и Метохија (злочини, прогони, отпори ...), Београд 2006.
27
Живорад Игић, Косово и Метохија : (1981-1991) : увод у југословенску кризу : дневник, књ. 1–3.
28
Лазар Рогановић, Истина која боде очи, 74–77.
29
Миладин Вилотић, Ко је и зашто скривао истину о Косову и Метохији, Београд 2011, 80–206; Исти,
Сведочења о збивањима на Космету у раздобљу 1959–1968. године, 349–365.
30
Спасоје Ђаковић, Сукоби на Косову, Београд 19862.
31
Славко Зечевић, Сећања и казивања; Vojin Lukić, Brionski plenum : obračun sa Aleksandrom Rankovićem :
sećanja i saznanja, Beograd 1990.
32
Miloš Mišović, Ko je tražio republiku Kosovo 1945–1985.
Српско-црногорске миграције не могу се схватити без констултовања литературе о
различитим методама албанског притиска. Ваља напоменути да је СПЦ учинила битан
напор да се забележе бројни такви случајеви. Напоменућемо, најпре, објављене годишње
извештаје рашко-призренског епископа Павла упућиване Светом Архијерејском Синоду у
Београду о стању у епархиј, а која се хронолошки односи и на овај период. Необична
вредност овог штива је у чињеници да је потоњи патријарх врло ревносно бележио
албанске насртаје према српским црквама, свештеним лицима, гробљима, верницима.
Спорадично су навођени и примери мигрирања словенског живља, а било је речи и о
односу државе према цркви.33
33
Павле, српски патријарх, Извештаји са распетог Косова Светом архијерејском синоду за Свети
архијерејски сабор Српске православне цркве : 1957-1990., Београд 2013.
34
Атанасије Јевтић, Страдање Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990., Приштина 1990, 36–48.
35
Мирјана Литричин (ур.), ШИПТАРСКИ геноцид над Србима у 20. веку : документа Архиве Епархије рашко-
призренске и косовско-метохијске, Београд 2011, 314–647. Документа су, притом, преведена и на енглески
језик упоредо са српским. Исто.
36
Саво Б. Јовић, Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији : сведочанства о страдању
Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године, Нови Сад 2012.
Црногораца у Косову Пољу између 24. и 25. априла 1987. о притисцима којима су
изложени од Албанаца.37
37
Коста Николић, "Нико не сме да вас бије" : Слободан Милошевић у Косову Пољу 24-25. април 1987 :
историја и мит, Београд 2006, 127–242.
38
Miloš Sekulović, Nacionalna ravnopravnost i većinsko odlučivanje, u: Ranko Petković (ur.), Kosovo - prošlost i
sadašnjost, 242–247.f
39
Radošin Rajović, Autonomija Kosova; Isti, Ustavni razvoj od konstituisanja autonomije do reforme 1989. godine,
151-164. Вид. такође: Muhamed Kešetović, Kontrarevolucija na Kosovu; Вуксан Церовић, Косово:
Контрареволуција која тече; Венцеслав Глишић, Прилог истраживању питања албанизације Косова и
Метохије, 219–234; Милован Радовановић, Десрбизација и албанизација косовско-метохијске Старе
Србије, 3-39; Драган Богетић, Регулисање уставно-правног статуса Косова и Метохије у социјалистичкој
Југославији 1946–1990., у: Никола Б. Поповић (ур.), Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878–
2000, 175–202; Слободан Бјелица, „Плава књига“ и њена рецепција 1977. године, Токови историје, 2/2016,
37–64.
40
Milija Šćepanović, Egzodus kosovskih Srba i Crnogoraca 1878–1988, 147.
драстично висок природни прираштај, ниску ефикасност инвестиција (већинске гране са
високим капиталним коефицијентом, лоши међунационални односи и руковођење, спора
градња и уходавање) и продуктивности рада.41
Српској јавности добро познати Ноел Малком у делу у којем говори о миграцијама
Срба и Црногораца дискутује о њиховом броју, а као приближан узима број од око 110.675
људи према попису из 1981. Аутор као главни (не и једини разлог исељавања) наводи
економски мотив (млади људи у потрази за послом, пензионери). Иако свестан главних
41
Kosta Mihailović, Privredni razvoj Kosova, u: Ranko Petković (ur.), Kosovo - prošlost i sadašnjost, 172-178. И
остали аутори, чак и албанске националности, говоре о високом природном прираштају као битном
ограничењу економског развоја. Опширније: Рифат Бљакуј, Неки проблеми демографског развоја и
запослености становништва САП Косова, 211–215; Časlav Ocić, Kosovo and Metohia: Etnodemographic
Changes From the End of World War II to 1991, 441-460; Живојин Кршалић, Промене у националном саставу
становништва САП Косова за последњих двадесет година, 453–465; Снежана Миливојевић, Етничка смена
становништва на Косову и Метохији, Баштина 14/2002, 281–290; Dušan Breznik, Tefik Basha, Demografski
procesi i pojave na Kosovu, 65–72.
42
Silvano Bolčić, Nejednakosti i protivrečnosti u preobražavanju nedovoljno razvijenih područja u Srbiji, u: Mihailo
V. Popović i dr. (ur.), Srbija - krajem osamdesetih: sociološko istraživanje društvenih nejednakosti i neusklađenosti,
201.
43
Петар Р. Ристановић, „Тамо је све почело“ - Косово као темељ постјугословенског дискурса, Баштина,
37/2014, 155–158; 164.
разлога, аутор настоји да минимализује широки албански притисак на Србе и понегде
релативизује научне резултате из наведене анкете 1985–1986.44 Добро познати Миша
Глени писао је како исељавање постоји али из чисто економских мотива и даље да су
приче силовањима, убиствима и застрашивањима без основа. 45 Енглескиња Миранда
Вицкерс кратко је констатовала да је од 1968. започео видљив егзодус Срба и Црногораца
из покрајине, а да је исту запљуснуо талас Албанаца и Муслимана из разних крајева
земље. Аутор подвлачи чињеницу да су преостали Срби и Црногорци постали невелика
оаза у албанској средини, што је изазвало лавину српског национализма. 46 Правник и
универзитетски професор Џули Мертус у својој студији донела је више интервјуа са
Србима који су напустили покрајину. Укупно је сачињено тридесетак интервјуа током
1995. и 1996, дакле у јеку антисрпске хистерије на Западу. 47 Прилично радикалан став
изнео је британски новинар и аналитичар Тим Џуда, тврдећи да је миграције било али да
су разлози чисто економски:
44
Noel Malkolm, Kosovo : a short history, New York 1998, 329–332.
45
Miša Gleni, Balkan : 1804–1999 : nacionalizam, rat i velike sile, knj. 2, Beograd 2001, 324–325.
46
Miranda Vickers, Between Serb and Albanian : a History of Kosovo, London 1998, 170, 212–213.
47
Julie Mertus, Kosovo. How Myths and Truths Started a War, Berkeley 1999, 122–132.
48
Тим Џуда, Срби. Историја, мит и разарање Југославије, Београд 2003, 140.
49
Наведено према: Петар Р. Ристановић, „Тамо је све почело“ - Косово као темељ постјугословенског
дискурса, 164.
Западу.50 Гледиште руске историчарке Јелене Гускове о разлозима и обиму исељавања
махом је слично резултатима српске историографије.51
„У купеу, када бих се задесио са Србима, често су разговарали о питању које их је много
чудило, где Албанци налазе сав тај новац за куповину српских кућа и имања. Цена
земљишта и кућа на Косову, парадоксално, била је двоструко или троструко већа него у
Србији. Чак је било подучја у Србији где су плацеви били десетоструко јефтинији него на
Косову. То је била последица онога о чему сам малопре говорио, да је на Косову постојала
велика породица и да су те породице имале потребу да се шире, а Србија је током
шездесетих и седамдесетих година имала проблем „беле куге“, напуштања села,
ненастањених кућа и необрађене земље. Закон тржишта у Србији је довео дотле да је
понуда била већа од потражње. Косовски Срби су бежали, неки од њих јер су некада
сарађивали са УДБ-ом, неки јер им се није свиђала доминација Албанаца, а већина јер су
продајом имовине на Косову били на добитку. Касније, осамдесетих година, ово
исељавање Срба на север ће бити интерпретирано као организована политичка
стратегија.“52
Још драстичније податке потписује Хивзија Ислами. Сем тезе о броју од 500.000
српско-црногорских имиграната у покрајини од 1945–1966, у једном елаборирању
ситуације није било ни речи о албанском притиску:
„Исељавање Срба са Косова после 1966. године није уследило због притисака Албанаца на
њих, како је истицала српско-југословенска комунистичка власт након 1981. године, него
услед губитка привилегија које су до тада уживали и неспремности да прихвате
равноправност Албанаца, а делом и услед несигурности неких Срба из државног и
50
Alex N. Dragnich, Slavko Todorovich, The Saga of Kosovo : focus on Serbian-Albanian relations, New York 1984,
158–174.
51
Јелена Гускова, Косово и Метохија : рат и услови мира, Косовска Митровица, 18–26.
52
Shkëlzen Maliqi, Kosovo i raspad Jugoslavije, Beograd 2014, 143.
полицијског апарата због неправди и злодела које су починили према Албанцима у
периоду владавине Ранковића, затим, због боље економске ситуације у Србији и огромних
зарада од продаје непокретне имовине на Косову, као и због породичних и личних
разлога, с обзиром на то да је огроман број одсељених био колонизационог порекла (први
и други колонизацини вал) итд. Знатан број одсељених Срба припадао је старешинском
војном саставу. Оцењује се да је, због наведених разлога, од 1966. године до 1981. године
Косово путем непосредних пресељења напустило око 52.000 хиљаде а од 1981. године око
20.000 Срба. [...] Али у читавом овом периоду, мада је миграциони салдо негативан, има и
имиграције Срба на Косово у оквиру женидбених миграција и посебно у оквиру
стимулације поновне колонизације Косова после 1981. године.“53
53
Hivzi Islami, Demografska stvarnost Kosova, u: Dušan Janjić, Škeljzen Malići, Sukob ili dijalog : srpsko-albanski
odnosi i integracija Balkana : zbornik radova, Subotica 1994, 45–46.
54
Jusuf Osmani, Kolonizimi serb i Kosovës, Prishtinë 2010, bez strane.
Званични листови СПЦ Православље и Гласник. Они су тек 1981. почели са
отворенијим извештавањем о проблему исељавања. По речима Радмиле Радић ово
отварање уклапа се у процес повратка СПЦ на јавну сцену са друштене маргине до Титове
смрти.55 Тек након Титове смрти 1980. и благе демократизације медијског живота дошло
је до промена. Текстови су почели да да у мањој или већој мери садрже инсинуације на
проблеме СПЦ и верника на Косову и Метохији, да би следеће године и касније постали
још отворенији. Као главни разлог без „фризирања“ наводила се албанска иредента.56
55
Radmila Radić, Crkve i „srpsko pitanje“, 267.
56
Петар Ристановић, Листови Српске православне цркве и „Косовско питање“ 1980–1982, Баштина,
35/2013, 205–228.
ИНФОРМАЦИЈЕ О СЛИКАЊУ:
1. Zbornik: Jugoslavija na kriznoj prekretnici / ur. Ljiljana Bačević i dr.
Milan Miljević, Nikola Poplašen, Politička kultura i međunacionalni odnosi, 133-167
Dragomir Pantić, Nacionalna distanca građana Jugoslavije, 168-186
2. Noel Malkolm, Kosovo : a short history, 314-315, 329-333
3. Зборник: Срби и Албанци у XX веку : циклус предавања 7-10. мај 1990. / ур. Андреј
Митровић
Ружа Петровић, Демографске особености развоја Косова и етничке прилике, 173-
189
Марина Благојевић, Српске сеобе са Косова од краја 60-тих година: друштвени
чиниоци, 423-439
4. Zbornik: Srbija krajem osamdesetih... / ur. Mihailo V. Popović i dr.
Mihailo V. Popović, Srbija krajem osamdesetih godina, 17-34
Silvano Bolčić, Nejednakosti i protivrečnosti u preobražavanju nedovoljno razvijenih
područja u Srbiji, 193-238
5. Zbornik: Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamćenju / pr. Nebojša Popov
Olga Zirojević, Kosovo u kolektivnom pamćenju, 201-231
Marina Blagojević, Iseljavanje sa Kosova, 232-264
Radmila Radić, Crkva i srpsko pitanje, 267-304
6. Zbornik: Pogledi na migracije stanovništva Jugoslavije / Miroljub Rančić (ur.)
Dušan Breznik, Unutrašnje migracije u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, 33-61
Radoslav Stevanović, Emigracioni i imigracini prostori Jugoslavije (1971-1981), 189-192
Branislav Stojanović, Doseljavanje u Beograd, 215-226
7. Stanko Žuljić, Narodnosna struktura Jugoslavije i tokovi promjena, 31-45, 100-110, 123-
132
8. Radovan Bakić, Neka migraciona obeležja gradskih naselja SAP Kosova, 51-63 (separat)
9. Јелена Срећковић Јеросимић, Принудне миграције са Косова и Метохије у
Централну Србију, 39-60
10. Драгослав С. Срећковић, Обилић у 19. и 20. веку, 289-292
11. Томислав Секулић, Сеобе као судбине, 23-35