Ivana Jukić Matijević, OŠ Julija Kempfa, Požega

SVETI NIKOLA:

(UMORNO) DOBAR DAN, DOBRA DJECO, KAKO STE MI, UH, UF… (HVATA SE ZA LEĐA)

IMA LI GDJE STOLAC, UH, UF?

TAKO SAM UMORAN, A JOŠ TOLIKO POSLA. NISAM BIO U AFRICI, MALI AMERIKANCI ME
ČEKAJU, NI POŽEGU NISAM SVU OBIŠAO, O EUROPI DA NE PRIČAM.

A TAKO SAM UMORAAAAANNNN.

NADAM SE DA VAS NISAM JAKO RAZOČARAO. ZNAM DA STE OČEKIVALI DA ĆU VAS PITATI
KAKO STE, JESTE BILI DOBRI I PODIJELITI VAM POKLONE, ALI EVO NE MOGU… NE MOGU…
MOLIM VAS MALO VODE.

ANĐELČIĆ: ZABRINUTA SAM ZA NIKOLICU JAKO, JAKO… ŠTO DA RADIM, KAKO DA MU

POMOGNEM? (ŠETA GORE-DOLJE I RAZMIŠLJA)

ZNAM, ZNAM, NIKOLICA JE UVIJEK VOLIO RADOST I SMIJEH. ZNA LI NETKO MOŽDA DOBAR
VIC?

DJECA: ZNAM JA, ZNAM JA… (istovremeno se javlja više učenika)

ANĐELČIĆ: PLJEŠĆE I VIČE JEEEE. VI NAM ISPRIČAJTE VICEVE.

(OBRATI SE PUBLICI) A VI SE ŠTO GLASNIJE SMIJTE I STAROM NIKOLICI SMIJEHOM BATERIJE

NAPUNITE.

DJECA PRIČAJU VICEVE… SA SVAKIM VICEM NIKOLA JE SVE VEDRIJI I USPRAVNIJE SJEDI U
STOLCU.

(VICEVI PO IZBORU UČITELJA ILI UČENIKA)

NIKOLA SKOČI SA STOLCA I KAŽE: MA ŠTO JE TO BILO, ŠTO MI SE DOGODILO, TAKO SAM SE
ODMORIO, A NI OKA NISAM SKLOPIO… NEGO,IDEM, IDEM, DOK SAM ODMORAN TAKO,
HITAM JA POLAKO, (POLAKO ODLAZI... nabraja na prste sam sebi...) TREBA DO AFRIKE STIĆI,
A I EUROPU JOŠ OBIĆI.

PROFIL KLETT