JUTARNJA PROGNOZA

Lica:

– VELIJA,

– IVANKA,

– DUŠKO – đaci 6. ili 7. razreda osnovne škole

Pozornica: šetalište u gradskom parku (Velija sjedi na klupi. Školska torba mu je u krilu.Laktovi su mu
na torbi, a šake pod bradom.Zamišljen je, zabrinut.Nekoliko puta pesnicom desne ruke ljutito udari po
torbi, pa opet pesnicuvraća pod bradu).

VELIJA: Sve je to krivo!... Sve je krivo!... Lijepo sam čuo prognozu: naoblačenje s padom

temperature!... A jutros je počelo! Od toga!... Znam da je od toga!

(Ivanka dolazi, nosi svoju školsku torbu,

zastane kod klupe, zatim sjedne

do Velije na klupu).

IVANKA: Nemoj da se žalostiš, Velija!... Događa se to. Svakome se dogodi.

VELIJA: Ivanka, pusti me na miru! Nisam te zvao! Nemoj da mi pristaješ na muku!

IVANKA: Zašto tako govoriš? Šta ti je?

VELIJA: Sve mi je! Od jutros! Od vremenske prognoze!

IVANKA: Ne razumijem te. Kakva te prognoza spopala?

VELIJA: Vremenska prognoza na radiju. Jutrošnja, u sedam sati. Rekli su: naoblačenje s

padom temperature.

IVANKA: Pa, šta onda? (Pogleda uvis). Ne vidim nikakvo naoblačenje. A nije ni hladnije

od juče, sasvim je ugodno.

VELIJA: Tebi nije oblačno! Tebi je ugodno! A meni? Još nisam ni izašao iz stana, a mama

me je izgrdila što nisam oprao zube!

IVANKA: Neka te je izgrdila! Zašto nisi oprao zube?

VELIJA: Zato što sam zaboravio! Zato. Mislio sam na zadaću iz engleskog!

IVANKA: Kako si mislio kad je nisi imao na času?

VELIJA: Zato sam mislio, jer je nisam napisao. A nisam je napisao, jer sam zaboravio!

IVANKA: Kako možeš tako nešto zaboraviti?

VELIJA: Kako mogu? Mogu!... Požurio sam da stignem na vrijeme u autobus, a zaboravio
sam kartu! A onda je došao kontrolor i morao sam platiti! Uzeo mi je sav novac koji

sam čuvao za kino!

IVANKA: To ti je pouka za buduće! Misli malo!

VELIJA: Ne davi! Lako je tebi govoriti: misli, misli! Kad mislim, boli me glava!

(Dolazi Duško. I on nosi školsku torbu.

Jede kiflu i zastane pored klupe).

DUŠKO: Ćao, vas dvoje! Diskutujete, divanite...

VELIJA: (neraspoloženo) Hajde, hajde, Duško, prolazi.

DUŠKO: Izgleda mi, Velija, da si ti jutros jeo bunike! Pun sahan! Prijesne!

IVANKA: Što ti je to bunika?

DUŠKO: To je luda trava. Pojedeš i onda ne znaš ništa. Kao Velija jutros na času

engleskog! (Veliji) Maj dir, det iz pjur an nolidž! Moj dragi, to ti je čisto neznanje!

Mister Velija!

VELIJA: Čuj, Duško! Bježi od mene! Od jutros mi je muka! Od prognoze! Meni je danas

oblačno!

DUŠKO: Oblačno s paučinom u mozgu!

VELIJA: Bježi od mene, kažem ti!

IVANKA: (Dušku) Pusti Veliju, vidiš kakav je!

DUŠKO: Ivanka, kunem se, ne želim da ga ljutim. Muka mi je da ga gledam ovako

utučenog i nikakvog!

VELIJA: Takav sam kakav sam.

DUŠKO: Daj, razvedri se makar malo! Hoćeš li da ti kažem za tvoj doručak?

VELIJA: (udari ljutito pesnicom po svojoj tašni) Eto, zaboravio sam i da doručkujem!

DUŠKO: Ne žalosti se, nije ti propao! Ja sam ti ga spasio.

IVANKA: Bravo, Duško! Ti si pravi Velijin drugar!

DUŠKO: Naravno. Meni je jutrošnja prognoza: vedro i sunčano!

IVANKA: A to znači?

VELIJA: Šta je bilo s mojim doručkom?

DUŠKO: Ne brini se. Kad sam vidio da te nema, ja sam ga lijepo uzeo umjesto tebe! I...

pojeo sam ga. Ogrijalo me je sunce!