IMPULSNA ELEKTRONIKA

Teorijska pitanja
na tredoj godini Odseka za mehatroniku
(Prvi kolokvijum)

I . Vreme porasta i opadanja naponskog impulsnog signala (definicija, nadin merenja).

2. Pravougaoni impuls (usamljeni idealni impuls; trapezasta aproksimacija).
3. Pravougaoni impuls (sa eksponencijalnim ivicama; vreme porasta; vreme smirivanja).
4. Pravougaoni impuls (periodidna povorka; odnos impuls/pauza; faktor ispune).
5. Linearni signal. Varijante periodidnog linearnog signala.
6. Iglidasti impulsi.
7. Idealni prekidad (karakteristike; varijante).
8. Karakteristike i modeloyanje realnog prekidada.
9. Statidka karakteristika poluprovodnidke diode. Temperaturna zavisnost.
10. Statidka karakteristika poluprovodnidke diode. Probojni napon. Cenerova dioda.
1 L ldealna dioda. UproSieni modeli poluprovodnidke diode.
12. Sotkijeva dioda.
13. Prekidadki reZim rada diode.
14. Ulazna i prenosna statidka karakteristika bipolamog tranzistora. Zaito je povoljno
upravljati bipolarnim tranzistorom preko struje? Temperaturna zavisnost. Krada struje.
1 5. Faktor zasi6enja bipolarnog tranzistora. Sta znadi ako je F. veie od jedan, a Sta ako je

manje? Koliki je faktor zasiienja na granici aktivnog reZima i saturacije?

16. Tranzistor kao prekidad (osnovna Sema sa otpomim potro5adem; radne tadke u polju
izlaznih karakteristika tranzistora, za dva sludaja otpornosti potroiada (5k i 20k, pri
naponu napajanja od 100V, akoje strujno pojadanje p = 50). Kolika je minimalna
vrednost struje baze potrebne za ukljudenje?
17. Oblasti sigurnog rada bipolamog tranzistora u ukljudenom i iskljudenom stanju.
18. Dinamika rada bipolarnog tranzistora u prekidadkom reZimu rada. Ilustrovati
vremenskim dijagramima. Uzroci sporosti.
19. Optimalan oblik struje baze bipolamog tranzistora u prekidadkom reZimu rada, u
spoju sa zajednidkim emiterom.
20. Ideje za ubrzanje rada bipolamog tranzistora kao prekidada.
21. Sotkijev tranzistor (osnovna ideja antisaturacionog kola; oznaka Sotkijevog
tranzistora, prednosti i mane).
22. Ekvivalentna kola tranzistora za ustaljena stanja u prekidadkom reZimu rada. Koja je
tipidna vrednost napona zasiienog tranzistora?
23. Uticaj kapacitivnog optereienja na emiteru tranzistora kao prekidada sa uzemljenim
kolektorom (emiterfoloveru).
24. Pu5pul emiterfolover. Prenosna karakteristika sa otpornim optere6enjem, mrtva zona.
Uticaj kapacitivnog optereienja.
25. Uticaj kapacitivnog optereienja na kolektoru tranzistora kao prekidada sa uzemljenim
emiterom.
26. Utical induktivnog optereienja u kolu kolektora tranzistora kao prekidada sa
uzemljenim emiterom. Zamajna dioda.
27. Disipacija snage na prekidadu pri otpornom i induktivnom optere6enju (sa zamajnom
diodom, u kontinualnom reZimu).
28. Mosfet kao prekidad (osnovne prednosti u odnosu na bipolami tranzistor).
29. Mosfet kao prekidad (prenosna karakteristika mosfeta sa ugradenim i indukovanim -
dugadkim i kratkim - kanalom). Zaito se mosfet sa ugradenim kanalom ne koristi kao
prekidad?
30. Mosfet kao prekidad (izlazne karakteristike).
31 . Povedanje strujnih mogu6nosti prekidada paralelnim vezivanjem. Prednost mosfeta u
odnosu na bipolami tranzistor, s obzirom na temperatumu zavisnost pojadanja
(strmine).
32. Mosfet kao prekidad (brzina rada; skica signala na gejtu i drejnu za mosfet pobuilen
impulsom amplitude 5V, preko otpornosti 100 (l), Vr : 1.5V).
33. Mosfet kao prekidad (ZaSto nema nagomilavanja nosilaca u kanalu; idealan oblik
struje gejta).
34. Mosfet kao prekidad (rlodeli).
35. Oblast sigurnog rada mosfeta.
36. Tiristor kao prekidad (statidke karakteristike; problem sa iskljudenjem).
37. Tiristor kao prekidad (primena u DC kolima; zaitita od prenapona potroiada zbog
kvara - proboja - stabilizatora napona; primena u AC kolima).
38. Ostale tiristorske komponente
39. Osnovne karakteristike i primena trijaka i dijaka.
 IMPULSNA ELEKTRONIKA
Teorijska pitanja
na tredoj godini Odseka za mehatroniku
(Drugi kolokvijum)

1. Uoblidavadka kola (uloga i podela).

2. Pasivna linearna uoblidavadka kola (naponski i strujni razdelnik).
3. Pasivna lineama uoblidavadka kola (kapacitivni razdelnik napona; kompenzacija naponskog
raz delnika).
4. Pasivna lineama uoblidavadka kola (Sonda osciloskopa 1 :10).
5. Amplitudska i fazna karakteristika idealnog diferencijatora i kvazidiferencijatora (C-R kola, sa
oznadenim delom karakteristike na kojem je diferenciranje kvalitetno; ukazati na manu kola pri
tome).
6. Amplitudska i fazna karakteristika idealnog integratora i kvazi-integratora (R-C kola, sa
oznadenim delom karakteristike na kojem je integraljenje kvalitetno; ukazati na manu kola pri
tome).
7 . Odziv kvazidiferencijatora (C-R kola) na periodidnu povorku pravougaonih impulsa, za tri

tipidna sludaja (vremenska konstanta jako mala, zatim jako velika u odnosu na periodu signala,
i otprilike jednaka periodi signala).
8. Odziv kvazi-integratora (R-C kola) na periodidnu povorku pravougaonih impulsa, za tri tipidna
sludaja (vremenska konstanta jako mala, zatim jako velika u odnosu na periodu signala, i
otprilike jednaka periodi signala).
9. Borba protiv smetnji koje se prostiru kapacitivnom spregom.
10. Ogranidavadka kola (uloga, prenosna karakteristika kola sa idealnom i realnom diodom).
11. Dvostrani limiter (najvaZnije uloge, prenosna karakteristika i nadin re alizacije' kako se moZe
realizovati uz pomoi jedne diode). Ilustrovati rad odgovarajuiim signalima, koristeii prenosnu
karakteristiku.
12. Dvostrani limiter (najvaZnije uloge, prenosna karakteristika i nadin realizacije uz pomoi
Cenerovih dioda). Ilustrovati rad odgovarajuiim signalima, koristeii prenosnu karakteristiku.
13. Zaitita ulaza logiikih kola.
14. Bipolami tranzistor u prekidadkom spoju sa zajednidkim emiterom kao aktivno nelineamo
uoblidavadko kolo (Sema, prenosna karakteristika za sludajeve da postoji i ne postoji otpornik
paralelno sa emiterskim spojem).
15. Kola sa izlomljeno-lieamom prenosnom karakteristikom . kompresori. Pretvaranje trouglastog
signala u sinusoidalan.
l6- Aktivni limiteri-
17. Komparatorska kola za analogni signal (uloga; karakteristike idealnog komparatora; Sema i
prenosna karakteristika diferencijalnog komparatora).
18. Prenosne karakteristike i nadin realizacije tri tipa idealnog komparatora.
19. Precizni komparator sa histerezisom realizovan uz pomo6 komparatora bez histerezisa i leda.
20. Invertujuii komparator sa histerezisom (uloga u potiskivanju Suma; Sema; prednosti i mane;
pragovi).
21 . Neinvertujuii komparator sa histerezisom sa integrisanim diferencijalnim komparatorom
(uloga u potiskivanju Suma; Sema; prednosti i mane; pragovi).
22. Neinvertujuii komparator sa histerezisom sa logidkim kolima (Sema; prednosti i mane;
pragovi).
23. Smit-triger sa bipolamim tranzistorom (Sema, gornji prag, prenosna karakteristika)
24. Karakteristike idealnih logidkih kola.
25. Osobine koje realna logidka kola moraju posedovati.
26. Logidka stanja logidkih kola.
27. Statidka prenosna karakteristika logidkih kola (za pojedinadna kola i familiju; gabaritne
karakteristike).
28. Margine smetnji logidkih kola.
29. Faktor grananja logidkih kola.
30. Vreme kadnjenja logidkih kola (definicija, ilustracija).
31. PotroSnja logidkih kola; statidki i dinamidki gubici; kapacitivnost disipacije.
32. Proizvod disioaciie i ka3nienia losidkih kola.

34. Diodna logidka kola (Sema I kola, nadin rada).

35. Diodna logidka kola (Sema ILI kola i tranzistorskog NE ko1a, kompatibilnog sa njima).
36. DTL logidka kola (osnovno kolo; kako se moze pove6ati margina smetnji).
37. Osnovna ideja realizacije TTL kola (Sema invertora i NI kola; kako jer postignuta velika
brzina rada).
38. Standardno TTL NE kolo sa totem-pol izlazom (Sema, prag kola; gabaritne karakteristike;
uloga dioda).
39. Standardno TTL NE kolo sa otvorenim kolektorom (Sema; primene).
40. Familije TTL kola.
41. Prednosti CMOS kola u odnosu na TTL.
42. Standardni CMOS invertor (Sema, za5tita ulaza; statidka prenosna karakteristika).
43. Standardni CMOS invertor (Sema, ulazna i izlazne karakteristike; aproksim acija izlazne
karakteristike) .
44. HCMOS kola (osnovne karakteristike u odnosu na standardni CMOS; uproSdena teorema
skaliranja; HCT kola: osnovna ideja uvodenja kola).
45. Baferovanje CMOS kola (svrha baferovanja, mane baferovanih kola; prenosna karakteristika
baferovanog NE kola).
46. Sema nebaferovanog i baferovanog CMOS NI kola sa dva ulaza.
47. Sintezabaferovanog CMOS NILI kola sa dva ulaza (koriSdenjem logidke tabele).
48. Gubici (disipacija snage) u CMOS kolima (vrste disipacije, tipidne vrednosti - izrazi; lta je
kapacitivnost disipacije?).
49. ECL logidka kola (osnovna ideja; kako je postignuta velika brzina rada, mane osnovne verzije
kola).
50. Flip-flop (led) sa kolektorskom spregom bipolamih tranzistora (sa dva pojadavada sa
uzemljenim emitorom), rcalizaclja i karakteristike. Sta je regenerativan proces?
51. Uloga astabilnih i monostabilnih kola. Ilustrovati!
52. Staje retrigerabilan, a Sta resetabilan monostabilan multivibrator. Ilustrovati!
53. Monostabilno kolo sa integrisanim vremenskim kolom (tajmerom NE 555).
54. Monostabilno kolo sa CMOS NI Q'{ILI) kolima.
55. Astabilno kolo sa neinvertujuiim (kvazi)integratorom i invertujuiim komparatorom sa
histerezisom (5ema i nadin rada, sa signalima).
56. Astabilno kolo sa logidkim kolom sa Smit-trigerom na ulazu (ulazima), Sema i nadin rada.
57. Astabilno kolo sa invertujuiim integratorom i neinvertujuiim komparatorom sa histerezisom
(Sema i nadin rada, sa signalima).
58. Astabilno kolo sa integrisanim vremenskim kolom (tajmerom NE 555).
59. Astabilno kolo s kristalom (kvarcni oscilator).
60. Astabilno kolo sa CMOS logidkim kolima.
61. Astabilno kolo sa monostabilnim kolima.
62. Nelineamost lineamih signala, definisati i ilustrovati. Za5to je povoljna defrnicija preko
nagiba signala?
63. Osnovna ideja generisanja linearnog naponskog, odnosno strujnog signala.
64. Generator linearnog napona sa strujnim izvorom. Od dega zavisi nelineamost dobijenog
linearnog napona2 Od dega zavisi maksimalna vrednost lineamog napona?
65. Sema, izraz za izlazni napon i signali Milerovog integratora sa operacionim pojadavadem.
66. Sema i signali butstrep integratora sa operacionim pojadavadem. Od dega zavisi lineamost
signala?
67. Osnovne smetnje u digitalnim kolima i njihovo otklanjanje (ukratko, na primeru TTL kola).