Diskretna Zbirka PDF

VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA
SUBOTICA
mr. István Boros

Gizella Csikós Pajor
7×(15+15+15)
ZBIRKA PRIMERA I ZADATAKA
IZ DISKRETNE MATEMATIKE
2. izdanje
n
z →
e2 p1
M2 α2
90 o →
p2
P2
→
r2
O
⎯ M2
M
y
→
1
→ →
p
x r1 1
M1 α1
→
o
p2
90
P1
e1
SUBOTICA 2006
Opinio magistri probabilis tantum.
Nihil probat qui nimium probat.¾
_________________
PREDGOVOR
»Zbirka primera i zadataka iz Diskretne Matematike

7×(15+15+15)« je namenjena studentima prve godine Više
tehničke škole u Subotici. Pre ove zbirke je napisan priručnik
sa naslovom Diskretna Matematika, koji služi za pripremanje
ispita istog naziva i koji se po Planu i Programu Škole izučava
u toku prvog semestra školovanja. Prilikom spremanja ove
zbirke autori su se rukovodili idejom, da je čitalac savladao
teorijske sadržaje koji su u programu predmeta i obrađeni su
u priručniku. U ovoj Zbirci su većinom primeri, koji se rade na
auditornim vežbama, zatim primeri, koji su bili na pismenim
ispitima i kolokvijumima u proteklih nekoliko godina. Rešenja
su data kod nekih primera sa obimnim teorijskim
objašnjenjem, a kod većine samo je prosto "urađen" zadatak.
Grafičko predstavljanje je svedeno na minimum,
jer na auditornim vežbama se to opširno nadoknadimo.
Smatramo ovu zbirku sastavnim delom priručnika, te nije
snabdevena spiskom korišćene literature, zato što se ona
poklapa sa literaturom koja je navedena u priručniku.
Postavke zadataka su delom iz tih izvora, delom su
modifikacije tih zadataka, a delom su originalni prilozi autora.
Zbirka sadrži sedam poglavlja.
Svako poglavlje se sastoji od dva dela:
0. PRIMERI ZADATAKA ZA VEŽBE
(Izbor zadataka i rešenja G. Csikós Pajor),
1. PRIMERI ISPITNIH ZADATAKA
(Izbor zadataka i rešenja Mr I.Boros)
U delu rešenih ispitnih zadataka posle svakog zadatka je
naveden i jedan zadatak bez rešenja (za samostalni rad).
Celokupnu zbirku treba posmatrati u duhu motoa koji se
nalazi u desnom gornjem uglu ove stranice. Molimo korisnike
ove zbirke da svoje primedbe dostave lično autorima ili na
e-mail adrese: iboros@vts.su.ac.yu ili cspelli@vts.su.ac.yu
Subotica, septembar 2005. godine
¾
Učiteljevo mišljenje je samo verovatno.
Ništa ne dokazuje ko suviše dokazuje
______7×(15+15+15)
SADRŽAJ
7 poglavlja sa po
15 primera za vežbe
15 primera ispitnih zadataka i
15 zadataka za samostalni rad:
1. Polinomi 1
1.0. Primeri zadataka za vežbe 1
1.1. Primeri ispitnih zadataka 11
2. Kompleksni brojevi 23
3. Vektorska algebra 43
4. Elementi analitičke geometrije u R3 61
5. Matrice i determinante 85
6. Sistemi linearnih algebarskih jednačina 109
7. Vektorski prostori 141
_________________1.
POLINOMI
1.0. PRIMERI ZADATAKA ZA VEŽBE
1.0.1. Primer:
Naći količnik polinoma P( x ) = 2 x 4 − 3x 3 + 4 x 2 − 5 x + 6 i Q( x ) = x 2 − 3x + 1 .
Rešenje:
(2 x 4
)( )
− 3x 3 + 4 x 2 − 5 x + 6 : x 2 − 3x + 1 = 2 x 2 + 3 x + 11
± 2x m 6x ± 2x
4 3 2
3x 3 + 2 x 2 − 5 x + 6
± 3x 3 m 9 x 2 ± 3x
11x 2 − 8 x + 6
m 11x 2 m 33x ± 11
25 x − 5
Prema tome količnik ovih polinoma možemo napisati kao
P4 ( x ) 25 x − 5
= 2 x 2 + 3x + 11 + 2 .
Q2 ( x ) x − 3x + 1
1.0.2. Primer:
Naći količnik polinoma P( x ) = x 3 − 3x 2 − x − 1 i Q( x ) = 3x 2 − 2 x + 1 .
Rešenje:
(x 3
)(
− 3x 2 − x − 1 : 3x 2 − 2 x + 1 = ) x 7
−
3 9
2x2 x
± x3 m ±
3 3
7 4
− x2 − x −1
3 3
7 2 14 7
m x ± xm
3 9 9
26 2
− x−
9 9
__________________________________________________________________
1
Zbirka zadataka Diskretna matematika
Prema tome količnik ovih polinoma možemo napisati kao

26 2
− x−
P3 ( x ) x 7
= − + 29 9 .
Q2 x( ) 3 9 3x − 2 x + 1
1.0.3. Primer:
Napisati polinom trećeg stepena za koji je

P (0) = 2, P (−1) = −2, P(−2) = 1, P(1) = 3 .
Rešenje:
Polinom trećeg reda sa opštim koeficijentima može da se napiše u obliku

P3 ( x ) = ax 3 + bx 2 + cx + d . Uvrstimo redom date vrednosti promenljive x u ovaj
polinom. Tada dobijamo da je:
P3 (0 ) = d
P3 (− 1) = −a + b − c + d
P3 (1) = a + b + c + d
P3 (− 2 ) = −8a + 4b − 2c + d
Odavde se dobija sistem jednačina :
d = 2
− a + b − c + d = −2
a + b + c + d = 3
− 8a + 4b − 2c + d = 1
− a + b − c = −4
a + b + c = 1
− 8a + 4b − 2c = −1
3
Sabiranjem prve i druge jednačine dobijamo da je 2b = −3 ⇒ b=− .
2
5
a+c = 2a + 2c = 5
Posle toga sledi da je 2 , tada je , a odavde je
− 8a − 2c = 5
− 8a − 2c = 5
5 25
− 6a = 10 . Koeficijent a je znači − tada je c = .
3 6
5 3 25
Traženi polinom glasi : P3 ( x ) = − x 3 − x 2 + x + 2.
3 2 6
1.0.4. Primer:
Odrediti koeficijente a, b, c u polinomu P( x ) = x 3 + ax 2 + bx + c tako da

P(x) bude deljiv binomima x − 1 i x + 2 , a da podeljen sa x − 4 daje ostatak 18 .
__________________________________________________________________
2
Polinomi___________ Zbirka zadataka
Rešenje:
Na osnovu Bezuove teoreme slede sledeće činjenice:
(x − 1) P(x ) ⇒ P(1) = 0 ⇒ 1 + a + b + c = 0
(x + 2) P(x ) ⇒ P(− 2) = 0 ⇒ − 8 + 4a − 2b + c = 0
P(4) = 18 ⇒ 64 + 16a + 4b + c = 18
Odavde se dobija i rešava sistem jednačina:
a + b + c = −1 ⇒ c = −1 − a − b
4a − 2b + c = 8
16a + 4b + c = − 46
4a − 2b − 1 − a − b = 8
16a + 4b − 1 − a − b = −46
3a − 3b = 9
15a + 3b = −45
a−b = 3
5a + b = −15
6a = −12 ⇒ a = −2 ⇒ b = −5 ⇒ c = 6
Traženi polinom je : P( x ) = x 3 − 2 x 2 − 5 x + 6 .
1.0.5. Primer:
Odrediti koeficijente p, q, r , s u polinomu P4 ( x ) = x 4 + px 3 + qx 2 + rx + s tako
da bude deljiv sa binomima x + 2, x + 4, x − 3 a da podeljen sa x + 1 daje ostatak 24 .
Rešenje:
Na osnovu Bezuove teoreme dobijamo da je:

(x + 2) P(x ) ⇒ P(− 2) = s − 2r + 4q − 8 p + 16 = 0
(x + 4) P(x ) ⇒ P(− 4) = s − 4r + 16q − 64 p + 256 = 0
(x − 3) P(x ) ⇒ P(3) = s + +3r + 9q + 27 p + 8 = 0
P(− 1) = s − r + q − p + 1 = 24 ⇒ s = 23 + p − q + r
Uvrštavajući s u ostale jednačine dobija se sistem jednačina:
− 7 p + 3q − r = − 39 ⇒ r = 39 − 7 p
− 63 p + 15q − 3r = − 279
28 p + 8q + 4r = − 104
− 63 p + 15q − 117 + 21 p − 9q = −279
28 p + 8q + 156 − 28 p + 12q = −104
− 42 p + 6q = − 162
20q = − 260 ⇒ q = −13
⇒ p = 2 ⇒ r = −14 ⇒ s = 24 .
Znači da je traženi polinom P( x ) jednak: P(x ) = x 4 + 2 x 3 − 13 x 2 − 14 x + 24 .
__________________________________________________________________
3
1.0.6. Primer:
Naći sve korene polinoma P( x ) = x 6 − 6 x 4 − 4 x 3 + 9 x 2 + 12 x + 4 i faktorisati ga

na skupu realnih brojeva.
Rešenje:
Polinom P(x ) je šestog stepena, što znači da ima ukupno 6 korena, od kojih neki
mogu biti eventualno i višestruki koreni. Ako među njima ima racionalnih i to celih, oni
treba da budu delioci slobodnog člana 4 , što znači da ih tražimo među brojevima
± 1, ± 2, ± 4 . Hornerovom šemom lako i brzo proveravamo koji su od ovih brojeva
koreni:
1 0 -6 -4 9 12 4
1 1 1 -5 -9 0 12 16 ⇒ 1 nije koren
1 0 -6 -4 9 12 4
-1 1 -1 -5 1 8 4 0 ⇒ -1 je jednostruki koren
1 -1 -5 1 8 4
-1 1 -2 -3 4 4 0 ⇒ -1 je dvostruki koren
1 -2 -3 4 4
-1 1 -3 0 4 0 ⇒ -1 je trostruki koren
1 -3 0 4
-1 1 -4 4 0 ⇒ -1 je četvorostruki koren
Posle ovih računanja polinom P(x ) možemo napisati u obliku

(
P ( x ) = ( x + 1) x 2 − 4 x + 4
4
)
odakle se lako uviđa da je nad skupom R faktorizacija datog polinoma
P (x ) = (x + 1) (x − 2 ) .
4 2
1.0.7. Primer:
Naći racionalne korene polinoma P( x ) = x 6 − 6 x 5 + 11x 4 − x 3 − 18 x 2 + 20 x − 8 .
Rešenje:
Polinom šestog stepena ima ukupno 6 korena od kojih ne moraju svi biti realni, a
od realnih ne moraju svi biti racionalni. Cele i razlomljene korene (znači racionalne)
možemo tražiti Hornerovom šemom slično kao u prethodnom zadatku:
__________________________________________________________________
4
1 -6 11 -1 -18 20 -8
1 1 -5 6 5 -13 7 -1 ⇒ 1 nije koren
1 -6 11 -1 -18 20 -8
-1 1 -7 18 -19 1 19 -27 ⇒ -1 nije koren
1 -6 11 -1 -18 20 -8
2 1 -4 3 5 -8 4 0 ⇒ 2 je jednostruki koren
Nalaženjem prvog korena x1 = 2 dati polinom možemo napisati u obliku

( )
P( x ) = ( x − 2) x 5 − 4 x 4 + 3 x 3 + 5 x 2 − 8 x + 4 . Dalje tražimo korene dobijenog polinoma
petog reda. Pošto 2 može biti i višestruki koren, proveravamo ga još jednom:
1 -4 3 5 -8 4
2 1 -2 -1 3 -2 0 ⇒ 2 je dvostruki koren
pa se polinom dalje piše u obliku P ( x ) = ( x − 2 ) (x 4 − 2 x 3 − x 2 + 3 x − 2 ) . Sada tražimo

2
korene polinoma četvrtog reda, s tim da postoji mogućnost da 2 bude trostruki koren.
1 -2 -1 3 -2
2 1 0 -1 1 0 ⇒ 2 je trostruki koren
Sada faktorizacija glasi P ( x ) = (x − 2 ) (x 3 − x + 1) .

3
Dalje tražimo korene polinoma x 3 − x + 1 . On ima tri korena, od kojih ili su sva
tri realna, ili je jedan realan i dva kompleksna. Znači da bar jedan realan koren još uvek
postoji. On može biti ili racionalan ili iracionalan. Ako bi bio racionalan onda bi to
morao da bude ili 1 ili − 1 , koje smo brojeve već na početku proverili i isključili kao
korene. Ostaje da je taj realni koren iracionalan, a s tim je zadatak i završen, jer se u
njemu traže samo racionalni koreni datog polinoma. Racionalni koren je znači:
x1 = x2 = x3 = 2 , a poslednja faktorizacija koju možemo odrediti je
(
P(x ) = (x − 2) x 3 − x + 1 .
3
)
1.0.8. Primer:
U polinomu P4 ( x ) = x 4 − 6 x 3 + 14 x 2 − 14 x + a odrediti parametar a tako da da

jedan koren polinoma bude x1 = 2 + i . Zatim ga faktorisati nad poljem realnih brojeva.
Rešenje:
Ako je jedan koren x1 = 2 + i ⇒ x2 = 2 − i , pa se može napisati:

P4 ( x ) = ( x − x1 )(x − x2 ) P2 ( x )
P4 ( x ) = ( x − 2 − i )( x − 2 + i ) P2 ( x )
( ) (
P4 ( x ) = x 2 − 4 x + 5 P2 ( x ) ⇒ P2 ( x ) = P4 ( x ) : x 2 − 4 x + 5 )
__________________________________________________________________
5
(x 4
)( )
− 6 x 3 + 14 x 2 − 14 x + a : x 2 − 4 x + 5 = x 2 − 2 x + 1
± x m 4 x ± 5x
4 3 2
− 2 x 3 + 9 x 2 − 14 x + a
m 2 x 3 ± 8 x 2 m 10 x
x2 − 4x + a
± x2 m 4x ± 5
a −5
( )
Polinom P4 ( x ) je deljiv sa polinomom x 2 − 4 x + 5 bez ostatka, pa mora biti
a − 5 = 0 , odakle sledi da vrednost parametra a treba da bude a = 5 . Faktorizacija
( )(
polinoma glasi: P4 ( x ) = x 2 − 4 x + 5 x 2 − 2 x + 1 , odnosno: )
( )
P4 ( x ) = x − 4 x + 5 (x − 1) .
2 2
1.0.9. Primer:
Ostaci pri deljenju polinoma P( x ) sa x − 1, x − 2 i x + 1 su redom 2, 3 i 6 .

Odrediti ostatak pri deljenju polinoma P( x ) sa njihovim proizvodom
(x − 1)(x − 2)(x + 1) .
Rešenje:
Delioc (x − 1)( x − 2)( x + 1) je polinom trećeg reda, što znači da ostatak pri
deljenju sa ( x − 1)( x − 2)( x + 1) može biti polinom najviše drugog reda. Neka je to
R( x ) = ax 2 + bx + c . Tada se može napisati da je:
P( x ) = ( x − 1)( x − 2)( x + 1)Q( x ) + R( x ) , odnosno da je

P( x ) = ( x − 1)( x − 2)( x + 1)Q( x ) + ax 2 + bx + c .
Primetimo da je ovde P(1) = 0 ⋅ Q( x ) + a + b + c = a + b + c

P(2) = 0 ⋅ Q( x ) + 4a + 2b + c = 4a + 2b + c
P(− 1) = 0 ⋅ Q( x ) + a − b + c = a − b + c .
S druge strane po uslovima zadatka i na osnovu Bezuove teoreme možemo

pisati i da je P(1) = 2, P(2) = 3, P(− 1) = 6 . Ostaje da se reši sistem jednačina:
a + b + c = 2
4a + 2b + c = 3 ⇒
a − b + c = 6
⇒ 2 a + 2c = 8 ⇒ a + c = 4 ⇒ c = 4 − a
a + b + 4 − a = 2 ⇒ b = −2 ⇒ a = 1 ⇒ c=3
znači ostatak pri deljenju polinoma P( x ) sa ( x − 1)( x − 2)( x + 1) je R(x ) = x 2 − 2 x + 3 .
__________________________________________________________________
6
1.0.10. Primer:
U jednačini x 3 − 7 x + λ = 0 odrediti parametar λ tako da jedan koren bude

dvostruka vrednost drugog korena.
Rešenje:
Koristićemo Vijetove formule koje daju vezu između korena:
a2 a1 a0
x1 + x 2 + x3 = − , x1 x 2 + x1 x3 + x 2 x3 = , x1 x 2 x3 = −
a3 a3 a3
Naš polinom je P3 ( x ) = x 3 − 7 x + λ = a3 x 3 + a2 x 2 + a1 x + a0 , znači da je u ovom

slučaju a3 = 1, a2 = 0, a1 = −7, a0 = λ , i zna se još da je x1 = 2x2 . Uvrštavajući sve to
u Vijetove formule dobijamo sistem nelinearnih jednačina:
x1 + x2 + x3 = 3x2 + x3 = 0 ⇒ x3 = −3x2
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 = 2 x22 + 3 x2 x3 = −7
x1 x2 x3 = 2 x22 x3 = −λ
2 x22 − 9 x22 = −7 ⇒ − 7 x22 = −7 ⇒ x22 = 1 ⇒ x2 = ±1
2 x22 (− 3x2 ) = −λ ⇒ − 6 x23 = −λ ⇒ 6 x23 = λ
Za x2 = 1 ⇒ λ = 6 , polinom je P(x ) = x 3 − 7 x + 6 i x1 = 2, x2 = 1, x3 = −3 .
Za x2 = −1 ⇒ λ = −6 , P(x ) = x 3 − 7 x + 6 i x1 = −2, x2 = −1, x3 = 3 .
1.0.11. Primer:
Dokazati da je polinom P2 n ( x ) = ( x − 1) − x 2 n + 2 x − 1 za svako x deljiv sa

2n
polinomom Q( x ) = 2 x 3 − 3x 2 + x .
Rešenje:
Dovoljno je pokazati da je svaki koren polinoma Q( x ) istovremeno koren i

polinoma P2 n ( x ) . Koreni polinoma Q( x ) su:
Q( x ) = 0
2 x3 − 3x 2 + x = 0
( )
x 2 x 2 − 3x + 1 = 0 ⇒ x1 = 0, x2 3 =
3± 9−8
4
⇒ x2 = 1, x3 =
1
2
.
1
Pokažimo sada da su brojevi 0, 1, koreni i polinoma P2 n ( x ) .
2
__________________________________________________________________
7
P2 n (0) = (− 1) − 0 + 0 − 1 = 1 − 1 = 0
2n
P2 n (1) = (1 − 1) − 12 n + 2 ⋅1 − 1 = 0 − 1 + 2 + 1 = 0
2n
2n 2n 2n 2n
⎛1⎞ ⎛1 ⎞ ⎛1⎞ 1 ⎛ 1⎞ ⎛1⎞ 1 1
P2 n ⎜ ⎟ = ⎜ − 1⎟ − ⎜ ⎟ + 2 ⋅ − 1 = ⎜ − ⎟ − ⎜ ⎟ + 1 − 1 = 2 n − 2 n = 0
⎝2⎠ ⎝2 ⎠ ⎝2⎠ 2 ⎝ 2⎠ ⎝2⎠ 2 2
Time smo pokazali da su svi koreni polinoma Q( x ) istovremeno i koreni

polinoma P2 n ( x ) , a to znači da je polinom P2 n ( x ) deljiv polinomom Q( x ) .
1.0.12. Primer:
5x − 2
Racionalnu razlomljenu funkciju f ( x ) = rastaviti na zbir parcijalnih
x + x−2
2
razlomaka.
Rešenje:
Imenilac x 2 + x − 2 ima realne korene x1 = 1, x2 = −2 , pa možemo pisati:

5x − 2 A B
f (x ) = = + /⋅ ( x − 1)( x + 2 )
(x − 1)(x + 2) x − 1 x + 2
5 x − 2 = A( x + 2) + B( x − 1)
5 x − 2 = Ax + 2 A + Bx − B
5 x − 2 = x( A + B ) + 2 A − B
Izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata u polinomima na levoj i desnoj
strani dobijamo sistem jednačina:
A+ B = 5
2 A − B = −2
3A = 3 ⇒ A = 1 ∧ B = 4
5x − 2 1 4
pa je traženi oblik f ( x ) = 2 = + .
x + x − 2 x −1 x + 2
1.0.13. Primer:
2x − 3
Racionalnu razlomljenu funkciju f (x ) = rastaviti na zbir parcijalnih
x − 4x + 4
2
razlomaka.
Rešenje:
Imenilac x 2 − 4 x + 4 je kvadrat binoma (x − 2) , sledi da je:

2x − 3 2x − 3 A B
f (x ) = 2 /⋅ ( x − 2 )
2
= = +
x − 4 x + 4 (x − 2) 2
x − 2 (x − 2) 2
2 x − 3 = A(x − 2) + B
2 x − 3 = Ax − 2 A + B
__________________________________________________________________
8
odavde sledi sistem jednačina:

A=2
− 2 A + B = −3 ⇒ B = 1
2x − 3 2 1
pa je traženi oblik f ( x ) = = + .
x − 4 x + 4 x − 2 ( x − 2 )2
2
1.0.14. Primer:
5x2 + 7 x + 6
Racionalnu razlomljenu funkciju f ( x ) = rastaviti na zbir
x3 + 3x 2 − 4
parcijalnih razlomaka.
Rešenje:
Hornerovom šemom lako se dobijaju koreni polinoma x 3 + 3 x 2 − 4 u imeniocu:

x1 = 1, x2 = x3 = −2 .
1 3 0 -4
1 1 4 4 0 ⇒ x1 = 1
( )
x 3 + 3x 2 − 4 = ( x − 1) x 2 + 4 x + 4 = ( x − 1)( x + 2)
2
⇒ x2 3 = −2 .
Rastavljanje na zbir parcijalnih sabiraka će biti:

5x2 + 7 x + 6 5x2 + 7 x + 6 A B C
f (x ) = 3 = = + +
x + 3x − 4 ( x − 1)( x + 2)
2 2
x − 1 x + 2 ( x + 2 )2
5 x 2 + 7 x + 6 = A ( x + 2 ) + B ( x − 1)( x + 2 ) + C ( x − 1)
2
x = 1 ⇒ 18 = 9 A ⇒ A=2
x = −2 ⇒ 12 = −3C ⇒ C = −4
x = 0 ⇒ 6 = 4 A − 2 B − C = 8 − 2 B + 4 = 12 − 2 B ⇒ B = 3
5x 2 + 7 x + 6 2 3 4
pa je traženi oblik f (x ) = = + − .
x + 3x − 4 x − 1 x + 2 (x + 2)2
3 2
1.0.15. Primer:
2x2 + 2x + 3
Racionalnu razlomljenu funkciju f ( x ) = rastaviti na zbir
x 4 + 2 x3 + 4 x 2 + 3x + 2
Rešenje:
Imenilac je polinom četvrtog stepena koji nema realne korene (proveriti
Hornerovom šemom), već dva para konjugovano kompleksna korena, zato se imenilac
rastavlja na proizvod dva polinoma drugog reda.
__________________________________________________________________
9
( )(
x 4 + 2 x 3 + 4 x 2 + 3 x + 2 = x 2 + ax + 2 x 2 + bx + 1 )
x 4 + 2 x 3 + 4 x 2 + 3 x + 2 = x 4 + ax 3 + 2 x 2 + bx 3 + abx 2 + ax + x 2 + 2bx + 2
a+b = 2 ⇒ a = 2−b
3 + ab = 4
a + 2b = 3 ⇒ 2 − b + 2b = 3 ⇒ b = 1 ⇒ a = 1
( )(
sledi da je x 4 + 2 x 3 + 4 x 2 + 3x + 2 = x 2 + x + 2 x 2 + x + 1 . )
Prema tome
2x2 + 2x + 3 2x2 + 2x + 3 Ax + B Cx + D
f (x ) = = = 2 + 2
4 3 2 2
( 2
)( )
x + 2 x + 4 x + 3x + 2 x + x + 2 x + x + 1 x + x + 2 x + x + 1
( ) (
2 x 2 + 2 x + 3 = ( Ax + B ) x 2 + x + 1 + (Cx + D ) x 2 + x + 2 )
2 x 2 + 2 x + 3 = Ax 3 + Ax 2 + Ax + Bx 2 + Bx + B + Cx 3 + Cx 2 + 2Cx + Dx 2 + Dx + 2 D
2 x 2 + 2 x + 3 = ( A + C ) x 3 + ( A + B + C + D) x 2 + ( A + B + 2C + D) x + B + 2 D
Odavde sledi sistem jednačina:
A + C = 0 ⇒ C = −A
A+ B +C + D = 2
A + B + 2C + D = 2
B + 2D = 3 ⇒ B = 3 − 2D
A + 3 − 2D − A + D = 2
A + 3 − 2 D + 2(− A) + D = 2
− D = −1 ⇒ D = 1 ⇒ B =1
− A − D = −1 ⇒ − A − 1 = −1 ⇒ A=0 ⇒ C =0
Traženi oblik je znači:
2x2 + 2x + 3 1 1
f (x ) = = 2 + 2 .
x + 2 x + 4 x + 3x + 2 x + x + 2 x + x + 1
4 3 2
__________________________________________________________________
10
1.1. PRIMERI ISPITNIH ZADATAKA
1.1.1._______________
Primer
Rastaviti na proizvod nesvodljivih činilaca na polju realnih brojeva polinom:

P( x) = x 5 − 2 x 4 − 4 x 3 + 4 x 2 − 5 x + 6 ,
________
Rešenje:
Na osnovu poznavanja činjenice da racionalni koreni moraju biti činioci

slobodnog člana, zato racionalne korene tražimo među brojevima ±1, ±2, ±3, ±6.
Upotrebom Hornerove šeme uočavamo da su racionalni koreni: +1, –2 i +3, pa realna
faktorizacija je sledeća:
P(x) = (x – 1)(x + 2)(x – 3)(x2 + 1).
________
Zadatak
Polinom f ( x) = x 6 − 6 x 4 − 4 x 3 + 9 x 2 + 12 x + 4 rastaviti na faktore na polju
realnih brojeva, ako se zna da taj polinom ima višestruke realne nule.
1.1.2._______________
Primer
Rastaviti na proizvod nesvodljivih činilaca na polju realnih brojeva polinom:

P( x ) = x 5 − 5 x 4 + 11x 3 − 13x 2 + 8 x − 2 ,
________
Rešenje:
Na osnovu poznavanja činjenice da racionalni koreni moraju biti činioci

slobodnog člana, zato racionalne korene tražimo među brojevima ±1, ±2.. Upotrebom
Hornerove šeme uočavamo da je jedini racionalni koren: +1 (i to čak trostruki koren!),
pa realna faktorizacija je sledeća:
P(x) = (x – 1)3 (x2 –2x + 2).

________
Zadatak
Faktorisati polinom p( x) = x 5 − 2 x 4 + 2 x 3 − 4 x 2 + 9 x − 18 na polju
kompleksnih brojeva.
__________________________________________________________________
11
1.1.3._______________
Primer
Odrediti normalizovani polinom petog stepena, ako se zna da ima kompleksni

koren z 1= 2+2i, zatim, da je broj 2 jednostruka nula, a broj 1 je dvostruka nula tog
polinoma.
________
Rešenje:
Pošto je z1 = 2+2i, zato je z2 = 2–2i, pa je polinom deljiv sa
(z – z1)( z – z1) = z2 – 4z + 8.
i pošto je broj 2 jednostruka nula polinoma, zato je polinom deljiv sa (z – 2). Konačno,
pošto je broj 1 dvostruki koren polinoma, zato plinom sadrži i činilac (z – 1)2. Prema
tome traženi polinom ima sledeći oblik:
P5(z)=( z2 – 4z + 8) (z – 2) (z – 1)2 = z5 – 8z4 + 29z3 – 54z2 +48z – 16.
________
Zadatak
Odrediti sve nule polinoma P ( x ) , četvrtog stepena sa realnim koeficijentima,
ako je vodeći koeficijent jednak jedinici, i ako je P ( x ) deljiv sa x 2 + 1 , i ako je
P(1 + i ) = −4 + 7i .
1.1.4._______________
Primer
a) Sastaviti normalizovan polinom sa realnim koeficijentima četvrtog stepena

P(x), čiji su koreni x1=2, x2 = 3, x3 = 2+3i. (Da li su ovde navedeni svi koreni tog
polinoma?)
b) Rastaviti na elementarne parcijalne razlomke racionalnu razlomljenu funkciju
Q(x)/P(x), gde je Q(x) = 8x3 – 46x2 + 125x – 157.
________
Rešenje:
a) Pored datih korena mora biti i broj x4 = 2 – 3i koren tog polinoma. Pa će biti:
P(x) = (x – 2)(x – 3)(x2 – 4x + 13) = x4 – 9x3 + 39x2 – 89x + 78.
Q( x ) 8 x 3 − 46 x 2 + 125 x − 157
= =
P( x) x 4 − 9 x 3 + 39 x 2 − 89 x + 78
b)
8 x 3 − 46 x 2 + 125 x − 157 A B Cx + D
= = + + 2 .
( x − 2)( x − 3)( x − 4 x + 13) x − 2 x − 3 x − 4 x + 13
2
Odavde sledi: A=3, B=2, C=3 i D=2.
__________________________________________________________________
12
Rešenje zadatka je:
8 x 3 − 46 x 2 + 125 x − 157 3 2 3x + 2
R( x) = = + + 2 .
x − 9 x + 39 x − 89 x + 78 x − 2 x − 3 x − 4 x + 13
4 3 2
________
Zadatak
4x3 − 2x 2 + 2x
Racionalnu funkciju f ( x) = rastaviti na zbir
x 4 − 2x3 + 2x 2 − 2x + 1
elementarnih parcijalnih sabiraka.
1.1.5._______________
Primer
Dokazati: polinom P2 n = ( x 2 + x − 1) 2 n + ( x 2 − x + 1) 2 n − 2 deljiv polinomom

Q( x) = x 2 − x .
________
Rešenje:
Za dokaz dovoljno je pokazati, da je svaki koren polinoma Q(x) istovremeno

koren i polinoma P2n (x). Koreni polinoma Q ( x) = x 2 − x = x (x – 1) su: x1 = 0 i x1 = 1.
Neposredno se može proveriti, da je P2n (0) = (02 + 0 – 1)2n + (02 – 0 – 1)2n –2 = 0.
Isto tako proveramo: je P2n (1) = (12 + 1 – 1)2n + (12 – 1 – 1)2n –2 = 1+1–2 = 0.
________
Zadatak
Pokazati da je polinom P ( x) = x ( x n −1 − n a n −1 ) + a n (n − 1) deljiv sa (x – a)2, gde je

a proizvoljan realan broj, dok n pripada skupu prirodnih brojeva.
1.1.6._______________
Primer
U jednačini 2x3 – x2 – 7 x + l = 0 zbir dva korena je jednak 1. Naći l i rešiti

jednačinu.
________
Rešenje:
a 1
Po Vijetovim pravilima je x1 + x 2 + x 3 = − 2 = , a po uslovu zadatka je
a3 2
1
x1 + x 2 = 1 . Iz toga proizilazi: x 3 = − .
2
__________________________________________________________________
13
Primenimo li Hornerovu šemu na koren x3, dobijamo ostatak, koji mora biti 0:
l + 3 = 0, to jest l = –3.
Dati polinom se može napisati u faktorizovanom obliku:
⎛
2x3 – x2 – 7 x + l = 2x3 – x2 – 7 x – 3 = ⎜ x + (
1⎞ 2
)
⎟ 2x − 2x − 6 .
2⎠
⎝
Korene x1 i x2 dobijamo iz jednačine
2 ± 4 + 48 1 13
2x2 – 2x – 6 = 0: x 1 = = ± .
2 4 2 2
________
Zadatak
Rešiti sistem jednačina po nepoznatim kompleksnim brojevima z1 i z2:

z 6+ 6
z1 + z 2 = 1 + 2i, 2 + i z1 + 2 = 0 , ako je Im( z 2 ) = − .
i 2
1.1.7._______________
Primer
Racionalnu razlomljenu funkciju f(x) razložiti na parcijalne sabirke:

x
f ( x) = 4
x − 2x 2 + 1
________
Rešenje:
Pošto je x4 – 2x + 1 = (x2 – 1)2 = (x – 1)2 (x + 1)2, sledi razlaganje:

x A B C D
= + + + .
x − 2 x + 1 x − 1 ( x − 1)
4 2 2
x + 1 ( x + 1) 2
Nakon množenja sa zajedničkim imeniocem x4 – 2x + 1 imamo:
x = A (x – 1) (x + 1)2 + B (x + 1)2 + C (x – 1)2 (x + 1) + D (x – 1)2.
1 1
Nije teško uočiti, da za x = 1 dobijamo B = , dok za x = –1 dobijamo D = .
4 4
Zamenom još bilo koje dve vrednosti za x (naprimer za x = 0 i x = 2) dobijamo dve
jednačine sa nepoznatima A i C:
__________________________________________________________________
14
1⎫
A−C =
2⎪ ⇒ A = 1 , C = − 5 .
1⎬ 12 12
3A + C = − ⎪
6⎭
Konačno razlaganje je:
x 1 ⎛ 1 3 5 3 ⎞
= ⎜⎜ + − + ⎟⎟ .
x − 2 x + 1 12 ⎝ x − 1 ( x − 1)
4 2 2
x + 1 ( x + 1) 2 ⎠
________
Zadatak
4x
Racionalnu funkciju f ( x) = rastaviti na zbir
x − 4 x + 8 x 2 − 16 x + 16
4 3
1.1.8._______________
Primer
Odrediti koeficijente polinoma P(x) = x4 + a x3 + b x2 + c x + d, ako se zna, da

P(x) pri deljenju sa (x + 1) daje ostatak 38, sa (x – 2 ) ostatak je 5, da je zbir njegovih
korena 4, a proizvod istih korena 13.
________
Rešenje:
Na osnovu Bezuove teoreme možemo pisati:
P(–1) = 1 – a + b – c + d = 38, i
P(2) = 16 + 8a + 4b + 2c + d = 5.
Primenimo li Vijetovo pravilo za zbir korenaneposredno dobijamo a = –4,

dok po osnovu proizvoda korena imamo d = 13.
Prema tome imamo svega dve jednačine sa dve nepoznate:
b – c = 20 i 2b + c = 4.
Rešenja ovog sistema su: b = 8 i c = –12.
Traženi polinom je: P(x) = x4 – 4 x3 + 8 x2 – 12 x + 13.
__________________________________________________________________
15
________
Zadatak
Dat je polinom P( x) = x 4 + 4 x 3 + 5 x 2 + 4 x + a .
a) Odrediti parametar a ako je jedan koren polinoma x1 = −i .
b) Faktorisati dobijeni polinom nad skupom R.
c) Faktorisati polinom nad skupom C.
1.1.9._______________
Primer
P ( x)
Rastaviti racionalni izraz R( x) = na elementarne parcijalne
x − 3x 2 + 2 x − 6
3
razlomke, ako je P(x) polinom iz prethodnog (1.1.8.) primera.

________
Rešenje:
Podelimo li P(x) sa polinomom Q(x) = x3 – 3x2 + 2x – 6 (koristimo Euklidov

postupak), dobijemo količnik (celi deo): x – 1, i ostatak 3x2 –4x + 7.
Rastavimo još na faktore i polinom Q(x). Pored više mogućnosti koristimo
sledeću: Q(x) = x3 – 3x2 + 2x – 6 = x2 (x – 3) + 2 (x – 3) = (x – 3)(x2 + 2).
U poslednjoj fazi zadatka treba odrediti koeficijente A, B i C:
P( x) 3x 2 − 4 x + 7
R ( x) = = x −1+ 3 =
Q( x) x − 3x 2 + 2 x − 6
3x 2 − 4 x + 7 A Bx + C
= x −1+ = x +1+ + 2 .
( x − 3)( x + 2)
2
x−3 x +2
Primenimo metod neodređenih koeficijenata. Izdvajamo samo razlomljeni deo:
3x 2 − 4 x + 7 A Bx + C
= + 2 ⇒
( x − 3)( x + 2) x − 3 x + 2
2
⇒ 3x2 –4x + 7 = x2 (A + B) + x(C – 3B) + (2A – 3C).
Izjednačavanjem koeficijenata uz iste stepene promenljive x dobijemo sistem

jednačina:
A + B = 3, C – 3B = – 4, 2A – 3C =7.
Rešenja tog sistema su: A = 2, B = 1 i C = –1.
__________________________________________________________________
16
Iz toga proizilazi kompletno razlaganje racionalne razlomljene funkcije R(x):

2 x −1
R ( x) = x + 1 + + 2 .
x−3 x +2
________
Zadatak
2x 2 + x + 2
Racionalnu funkciju Q ( x ) = rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka.
x3 − 8
1.1.10._______________
Primer
Dat je polinom P4 ( x) = x 4 + ax 3 + bx 2 + cx + 2 .
a) Odrediti koeficijente a, b i c tako da polinom bude deljiv sa (x + 1) i sa

(x – 1), dok prilikom deljenja sa (x – 2) daje ostatak 18.
b) Rastaviti dobijeni polinom na faktore nad R.
________
Rešenje:
Iz deljivosti sa (x + 1) sledi P4(–1) = (–1)4 + a (–1)3 + b (–1)2 + c (–1) + 2 = 0.

To daje prvu jednačinu: – a + b – c + 3 = 0.
Na isti način, iz deljivosti sa (x – 1) sledi P4(1) = 0, to jest a + b + c + 3 = 0.
Treća jednačina se dobija na osnovu Bezuovog stava: P4(2) = 18, to jest

8 a + 4 b + 2 c + 18 = 18.
Rešenja ovog sistema jednačina su: a = 2, b = –3, c = –2:
P4 ( x) = x 4 + ax 3 + bx 2 + cx + 2 = P4 ( x ) = x 4 + 2 x 3 − 3x 2 + −2 x + 2 .
Deobom polinoma sa (x + 1), zatim sa (x – 1) imamo

P4 ( x ) = ( x − 1)( x + 1)( x 2 + 2 x − 2) .
− 2 ± 12
Preostala dva korena tog polinoma su x 3 = = −1 ± 3 .
4 2
Potpuna faktorizacija polinoma je:
P4 ( x ) = ( x − 1)( x + 1)( x + 1 − 3 )( x + 1 + 3 ) .
__________________________________________________________________
17
________
Zadatak
Ostaci pri deljenju polinoma P(x) sa (x–1), (x–2) i (x+1) su redom: 2, 3 i 6.

Odrediti ostatak pri deljenju polinoma P(x) sa (x–1)(x–2)(x+1).
1.1.11._______________
Primer
Polinom P(x) podeljen sa (x+1) daje ostatak 4, podeljen sa (x–1) daje ostatak 6,
dok prilikom deljenja sa (x–2) daje ostatak 13. Odrediti ostatak prilikom deljenja
polinoma P(x) sa polinomom (x+1) (x–1) (x–2).
________
Rešenje:
Ostatak prilikom deljenja polinoma sa polinomom je uvek bar za 1 nižeg

stepena od delioca. To znači, ako delimo bilo kakav polinom P(x) sa polinomom trećeg
stepena (x+1) (x–1) (x–2), tada je ostatak najviše drugog stepena.
Neka je taj ostatak R(x) = ax2 + bx + c, to jest:
P(x) = (x+1) (x–1) (x–2)Q(x) + R(x). (*)
Po Bezout-ovoj teoremi ostatak prilikom deljenja polinoma P(x) sa binomom

oblika (x–α) jeste vrednost polinoma P(α) za x=α. Prema tome zaključujemo:
P(–1) = 4, P(1) = 6 i P(2) = 13.
Na osnovu jednakosti (*) to znači:
R(–1) = 4, R(1) = 6 i R(2) = 13.

Iz ovih tvrđenja sledi sistem jednačina po nepoznatim koeficijentima ostatka:
a – b+c=4
a +b+c= 6
4a + 2b + c = 13
Rešenja tog sistema su: a = 2, b = 1, c = 3, odnosno ostatak, koji se traži u
ovom zadatku je: R(x) = 2 x2 + x + 3.
__________________________________________________________________
18
________
Zadatak
Odrediti nepoznate koeficijente polinoma P(x) = x4 + a x3 + b x2 + c x + 24, ako

je taj polinom deljiv sa (x–1) i sa (x+2), dok podeljen sa (x+1) daje ostatak 24.
1.1.12._______________
Primer
Naći NZD (najveći zajednički delilac) polinoma P(x) i Q(x) ako su polinomi
dati: P(x) = x4 +2x3+3x2 +3x+1 i Q(x) = x3+2x2 +2x+1.
________
Rešenje:
Primenićemo Euklidov algoritam za određivanje NZD:
( x4 +2x3+3x2 +3x+1 ) : ( x3+2x2 +2x+1) = x

– (x4 + 2x3 +2x2+ x )
x2 +2x+1
(x4 +2x3+3x2 +3x+1) = ( x3+2x2 +2x+1 ) ⋅ x + ( x2 +2x+1 )
( x3+2x2 +2x+1) : (x2 +2x+1) = x + 1

– ( x3+2x2 + x )
x+1
(x3+2x2 +2x+1) = (x2 +2x+1 ) ⋅ (x +1) + ( x+1 )
( x2 +2x+1) : (x+1) = x + 1
– ( x2 +2x+1)
0 (x2 +2x+1) = (x +1) ⋅ ( x+1 ) + 0 ⇒ NZD : (x +1)
________
Zadatak
Polinom f ( x) = x 6 − 6 x 4 − 4 x 3 + 9 x 2 + 12 x + 4 rastaviti na faktore na polju

realnih brojeva, ako se zna da ima višestruke realne nule.
__________________________________________________________________
19
1.1.13._______________
Primer
Odrediti realne parametre m i n tako da polinom P(x) bude deljiv sa polinomom

Q(x),a zatim orediti njihov količnik:
P( x) = 2 x 4 + 5 x 3 − 17 x 2 + mx + n , Q( x) = 2 x 2 − x − 6 .
________
Rešenje:
Rešenje je moguće odrediti na više načina. Jedna mogućnost je, da se izvrši

deljenje upotrebom Euklidovog algoritma (vidi primer 1.0.1.) i postavimo uslov da
ostatak bude identički 0. Pošto je taj ostatak polinom prvog stepena (jer je delilac 2.
stepena!), to imamo koeficijente koji moraju biti identički jednaki nuli. Imaćemo i uz
prvi stepen promenljive x jedan izraz po m i n, ali ćemo imati i slobodan član u kojem
se javljaju m i n. To će biti dve jednačine po tim parametrima. Prepušta se čitaocu da
sam isproba ovu mogućnost.
Ovde prikazujemo jedan drugačiji put do rešenja:

⎛ 3⎞
Rastavimo Q(x) na činioce: Q ( x) = 2 x 2 − x − 6 = 2(z − 2 ) ⋅ ⎜ x + ⎟ .
⎝ 2⎠
Uočavamo korene polinoma Q(x). Ti koreni, usled deljivosti moraju biti koreni
⎛ 3⎞
i samog polinoma P(x). To znači: mora biti P ( 2) = 0 i P⎜ − ⎟ = 0 . Iz tih tvrđenja
⎝ 2⎠
slede jednačine po m i n:
2m + n = –4
3m – 2n = –90.
Rešenja ovog sistema su m = –14 i n = 24, odnosno, traženi polinom je:
P ( x) = 2 x 4 + 5 x 3 − 17 x 2 − 14 x + 24 .
________
Zadatak
a) Odrediti parametre a tako da x = −1 bude barem dvostruki koren polinoma

P( x) = x 5 − ax 2 − ax + 1 .
b) Dobijeni polinom P( x ) podeliti sa polinomom x − 2 .
__________________________________________________________________
20
1.1.14._______________
Primer
Odrediti parametre a i b tako, da polinom p( x) = x 5 + 4 x 4 − 18 x 3 + ax 2 + bx + 6

ima dvostruki koren x=1.
________
Rešenje:
Poznato je, da je k-tostruki koren polinoma jeste (k–1)-struki koren izvoda

datog polinoma. (Izvod na višoj školi još nismo izučavali, ali poznat nam je iz srednje
škole, isto tako definiciju izvoda polinoma u praktične svrhe zadali smo i u skripti
Diskretna matematika).
Prema tome, p(1) = 0, to jest p (1) = 1 + 4 − 18 + a + b + 6 = 0 .

Ali je i p'(1) = 0. Pošto je izvodni polinom sledeći:
p' ( x) = 5 x 4 + 16 x 3 − 54 x 2 + 2ax + b ,
zato je p ' (1) = 5 + 16 − 54 + 2a + b = 0 .
Iz tih činjenica slede dve jednačine po a i b:
a+b=7
2a + b = 33,
dok rešenja su a = 26 i b = –19.
Traženi polinom je:

p( x) = x 5 + 4 x 4 − 18 x 3 + 26 x 2 − 19 x + 6
________
Zadatak
Naći normirani polinom petog stepena sa realnim koeficijentima, ako se zna, da

je 1 dvostruka nula polinoma, kompleksan broj i je jednostruka nula, a ostatak prilikom
deljenja sa (x+1) je 8.
__________________________________________________________________
21
1.1.15._______________
Primer
U polinomu P ( x ) = x 5 − 5 x 4 + 3x 3 + mx 2 − 6 x + n odrediti parametre m i n tako

da zajednička nula polinoma
S ( x ) = x 3 − 2 x 2 − 2 x − 3 i T ( x ) = x 4 − 6 x 3 + 10 x 2 − 6 x + 9
bude dvostruka nula polinoma P ( x ) , (m, n ∈ R ) .
________
Rešenje:
Euklidovim algoritmom (traženjem najvećeg zajedničkog delioca) ili traženjem

racionalnih korena za ova zadnja dva polinoma može se konstatovati, da im je
zajednički koren broj: x = 3. Zamenimo to u polinom P(x) zatim u polinom P '(x), pri
čemu koristimo izvod P ' ( x) = 5 x 4 − 20 x 3 + 9 x 2 + 2mx − 6 , tada dobijamo jednačine:
9m + n = 99, 6m – 60 = 0. Rešenja su: m=10, n=9
Drugi način izbegava korišćenje izvoda. Podelimo polinom P(x) sa binomom

(x – 3) i izjednačimo ostatak sa 0 (to je prva jednačina). Podelimo sada količnik iz
prethodnog koraka sa binomom (x – 3), i izjednačimo sa 0 i ovaj ostatak (druga
jednačina). Ova dva načina rešavanja problema su ekvivalentna.
________
Zadatak
Naći sve nule polinoma trećeg stepena sa realnim koeficijentima p (x ) , ako je:
p ( −i ) = −3 − 3 i i p (1 − i ) = −2 − 4 i .
__________________________________________________________________
22
_________________2.
KOMPLEKSNI BROJEVI
2.0.1. Primer:
Izračunati A = − 36 − − 16 − − 64 + − 49 .
Rešenje:
A = − 1 ⋅ 36 − − 1 ⋅ 16 − − 1 ⋅ 64 + − 1 ⋅ 49 = 6i − 4i − 8i + 7i = i .
2.0.2. Primer:
z1
Neka je z1 = 4 + 3i , z 2 = −5 + 2i . Izračunati z1 + z 2 , z1 − z 2 , z1 ⋅ z 2 , .
z2
Rešenje:
z1 + z 2 = (4 + 3i ) + (− 5 + 2i ) = 4 − 5 + 3i + 2i = −1 + 5i ,
z1 − z 2 = (4 + 3i ) − (− 5 + 2i ) = 4 + 5 + 3i − 2i = 9 + i ,
z1 ⋅ z 2 = (4 + 3i ) ⋅ (− 5 + 2i ) = −20 + 8i − 15i + 6i 2 = −20 − 6 − 7i = −26 − 7i ,
z1 4 + 3i 4 + 3i − 5 − 2i − 20 − 8i − 15i − 6i 2 − 20 + 6 − 22i 14 22
= = ⋅ = = =− − i
z 2 − 5 + 2i − 5 + 2i − 5 − 2i 25 − 4i 2
25 + 4 29 29
2.0.3. Primer:
Izračunati i 7 , i 60 , i 53 .
Rešenje:
i 7 = i 4+3 = i 4 ⋅ i 3 = 1 ⋅ (− i ) = −i
( ) =1 =1
i 60 = i 4⋅15 = i 4
15 15
= (i ) ⋅ i = (1)
4 13 13
i 53 = i 4⋅13+1 ⋅i = i
__________________________________________________________________
23
2.0.4. Primer:
2 + i 2 − i 24 33 47
Izračunati + +i +i +i .
2−i 2+i
Rešenje:
2 + i 2 − i 24 33 47 (2 + i ) + (2 − i )
2 2
+ +i +i +i = + i 4⋅15 + i 4⋅8+1 + i 4⋅11+3 =
2−i 2+i (2 − i ) ⋅ (2 + i )
4 + 4i + i 2 + 4 − 4i + i 2
=
4−i 2
+ i4( ) + (i )
15 4 8
( )
⋅i + i4
11
⋅ i3 =
6
5
+ 1 + i + (− i ) = 2
1
5
2.0.5. Primer:
z−z
Ako je z = 1 + i , izračunati .
1+ z ⋅ z
Rešenje:
Ako je z = 1 + i tada je z = 1 − i .
z−z 1 + i − (1 − i ) 1+ i −1+ i 2i 2i
Sledi da je = = = = = −2i .
(
1 + z ⋅ z 1 − (1 + i ) ⋅ (1 − i ) 1 − 1 − i 2
)
1− 2 −1
2.0.6. Primer:
Ako je z1 = 2 − 3i odrediti kompleksan broj z u algebarskom obliku tako da je

⎛z⎞ 1
Re( zz1 ) = 18 ∧ Im⎜⎜ ⎟⎟ = .
⎝ z1 ⎠ 13
Rešenje:
Neka je traženi kompleksan broj z = x + iy .

zz1 = ( x + iy ) ⋅ (2 − 3i ) = 2 x − 3ix + 2iy − 3i 2 y = 2 x + 3 y + i (2 y − 3 x )
Re( zz1 ) = 2 x + 3 y
z x − iy 2 + 3i 2 x − 2iy + 3ix − 3i 2 y 2 x + 3 y + i (3x − 2 y )

= ⋅ = =
z1 2 − 3i 2 + 3i 4 − 9i 2 13
⎛ z ⎞ 3x − 2 y
Im⎜⎜ ⎟⎟ =
⎝ z1 ⎠ 13
__________________________________________________________________
24
Kompleksni brojevi_ Zbirka zadataka
3x − 2 y 1
Znači da je po uslovu zadatka: 2 x + 3 y = 18 ∧ = , odnosno da je
13 13
2 x + 3 y = 18 ∧ 3 x − 2 y = 1 . Rešavanjem ovog sistema jednačina dobija se da je
x = 3 ∧ y = 4 . Traženi kompleksan broj je znači z = 3 + 4i .
2.0.7. Primer:
4 4
⎛1+ i 7 ⎞ ⎛1− i 7 ⎞
Dokazati da je ⎜⎜ ⎟ +⎜ ⎟
⎟ ⎜ 2 ⎟ = 1.
⎝ 2 ⎠ ⎝ ⎠
Rešenje:
2 2
4
⎛1+ i 7 ⎞ ⎛1− i 7 ⎞
4
⎛⎛1 + i 7 ⎞2 ⎞ ⎛⎛1 − i 7 ⎞2 ⎞
⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜⎜ ⎟ ⎟ ⎜⎜ ⎟ ⎟
⎜ 2 ⎟ + ⎜ 2 ⎟ = ⎜⎜ 2 ⎟ ⎟ + ⎜⎜ 2 ⎟ ⎟ =
⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎠
2 2 2 2
⎛ 1 + 2i 7 + 7i 2 ⎞ ⎛ 1 − 2i 7 + 7i 2 ⎞ ⎛ 2i 7 − 6 ⎞ ⎛ − 2i 7 − 6 ⎞
= ⎜⎜ ⎟ +⎜
⎟ ⎜
⎟ =⎜
⎟ ⎜
⎟ +⎜
⎟ ⎜
⎟ =
⎟
⎝ 4 ⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ 4 ⎠
2 2
⎛ i 7 − 3⎞ ⎛ − i 7 − 3⎞ 7i 2 − 6i 7 + 9 7i 2 + 6i 7 + 9
= ⎜⎜ ⎟ +⎜
⎟ ⎜
⎟ =
⎟ + =
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠ 4 4
2 − 6i 7 2 + 6i 7 2 − 6i 7 + 2 + 6i 7 4
= + = = = 1.
4 4 4 4
2.0.8. Primer:
Odrediti kompleksan broj z u algebarskom oliku ako važi da je z + z = 2 + i .
Rešenje:
Ako je kompleksan broj z dat u algebarskom obiku z = x + iy , tada je moduo
od istog broja z definisan kao z = x 2 + y 2 .
Data jedačina se može znači napisati u sledećem obliku:
x 2 + y 2 + x + iy = 2 + i
( )
x 2 + y 2 + x + iy = 2 + i
Dva kompleksna broja su jednaka, ako je realni deo jednak realnom, a

kompleksni deo jednak komleksnom delu u dva broja. Dobija se znači sistem jednačina:
x2 + y2 + x = 2 ∧ y = 1.
Uvrštavanjem y = 1 u prvu jednačinu dobija se da je
__________________________________________________________________
25
3
x2 +1 + x = 2 ⇒ x 2 + 1 = 2 − x ⇒ x 2 + 1 = 4 − 4x + x 2 ⇒ 4x = 3 ⇒ x = .
4
3
Traženi kompleksan broj je znači z = +i.
4
2.0.9. Primer:
Ako je z ∈ C rešiti kvadratnu jednačinu z 2 + 4 z − 4 − 6i = 0 .
Rešenje:
− 4 ± 16 − 4(− 4 − 6i )
z1 =
2 2
− 4 ± 16 + 16 + 24i
z1 =
2 2
− 4 ± 32 + 24i
z1 =
2 2
32 + 24i se može izračunati u algebarsom obliku na sledeći način:
32 + 24i = a + bi ⇒ 32 + 24i = a 2 + 2abi + b 2 i 2 = a 2 − b 2 + 2abi
(a 2
)
⎛ 12 ⎞
− b 2 = 32 ∧ 2ab = 24 ⇒ ⎜ a 2 − b 2 = 32 ∧ b = ⎟
⎝ a⎠
144
a2 − = 32
a2
a 4 − 32 a 2 − 144 = 0
32 ± 1024 + 576 32 ± 40
a 2 12 = =
2 2
a 2 = −4 ∨ a 2 = 36
a1 = 6, a 2 = −6 ⇒ b1 = 2, b2 = −2
32 + 24i = ± (6 + 2i )
− 4 ± (6 + 2i )
Sada možemo nastaviti dalje računanje korena z 1 =
2 2
− 4 + 6 + 2i 2 + 2i
z1 = = = 1+ i ,
2 2
− 4 − 6 − 2i − 10 − 2i
z2 = = = −5 − i .
2 2
__________________________________________________________________
26
2.0.10. Primer:
Za razne vrednosti prirodnog broja n ∈ N izračunati

(1 + i )n .
(1 − i )n −2
Rešenje:
(1 + i )n =
(1 + i )n−2 ⋅ (1 + i )2 ⎛1+ i ⎞
=⎜
n−2
⋅ (1 + i )
2 ⎛1+ i 1+ i ⎞
=⎜ ⋅
n−2
( )
⋅ 1 + 2i + i 2 =
⎟ ⎟
(1 − i )n−2 (1 − i )n−2 ⎝1− i ⎠ ⎝1− i 1+ i ⎠
n−2 n−2
⎛ 1 + 2i + i 2 ⎞ ⎛ 2i ⎞
= ⎜⎜ ⎟⎟ ⋅ (2i ) = ⎜ ⎟ ⋅ 2i = i n − 2 ⋅ 2i = 2i n −1 =
⎝ 1− i
2
⎠ ⎝2⎠
⎧ 2 za n − 1 = 4k ⇒ n = 4k + 1
⎪ 2i za n − 1 = 4k + 1 ⇒ n = 4k + 2
⎪
⎨ .
⎪−2 za n − 1 = 4k + 2 ⇒ n = 4k + 3
⎪⎩− 2i za n − 1 = 4k + 3 ⇒ n = 4k
2.0.11. Primer:
Sledeće kompleksne brojeve predstaviti u kompleksnoj ravni i napisati u

trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku:
z1 = 3, z 2 = 2i, z 3 = −4, z 4 = −i,
z 5 = 1 + i, z 6 = −1 + i, z 7 = −1 − i, z8 = 1 − i,
z9 = 3 + i, z10 = − 3 + i, z11 = − 3 − i, z12 = 3 − i,
z13 = 1 + i 3, z14 = −1 + i 3, z15 = −1 − i 3, z16 = −1 + i 3 .
Rešenje:
z1 = 3 ⇒ ρ1 = 3 ∧ ϕ1 = 0 o = 0 z 3 = −4 ⇒ ρ 3 = 4 ∧ ϕ 3 = 180 o = π
z1 = 3 = 3 (cos 0 + i sin 0 ) = 3 e i 0 z 3 = −4 = 4 (cos π + i sin π ) = 4 e iπ

π 3π
z 2 = 2i ⇒ ρ 2 = 2 ∧ ϕ 2 = 90 o = z 4 = −i ⇒ ρ 3 = 1 ∧ ϕ 3 = 270 o =
2 2
π 3π
⎛ π π⎞ i ⎛ 3π 3π ⎞ i
z 2 = 2i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 e 2 z4 = −i = ⎜ cos + i sin ⎟ = e 2
⎝ 2 2⎠ ⎝ 2 2 ⎠
__________________________________________________________________
27
Im
• z2 = 2i
Re
• • • • • • • •
z3 = − 4 O z1= 3
• z4 = − i
Kompleksni brojevi z1, z2, z3 i z4.
π
z5 = 1 + i ⇒ ρ 5 = 2 ∧ ϕ 5 = 45o =
4
π
⎛ π π⎞ i
z 5 = 1 + i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 e 4
⎝ 4 4⎠
3π
z 6 = −1 + i ⇒ ρ 6 = 2 ∧ ϕ 6 = 135 o =
4
3π
⎛ 3π 3π ⎞ i
z 6 = −1 + i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 4
⎝ 4 4 ⎠
5π
z 7 = −1 − i ⇒ ρ 7 = 2 ∧ ϕ 7 = 225o =
4
5π
⎛ 5π 5π ⎞ i
z 7 = −1 − i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 4
⎝ 4 4 ⎠
7π
z8 = 1 − i ⇒ ρ 8 = 2 ∧ ϕ8 = 315o =
4
7π
⎛ 7π 7π ⎞ i
z8 = 1 − i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 4
⎝ 4 4 ⎠
Im
z6 = − 1 + i z5 = 1+ i
• •i •
• • •
−1 O 1 Re
• •− i •
z7 = − 1 − i z8 = 1 − i
__________________________________________________________________
28
π
z 9 = 3 + i ⇒ ρ 9 = 2 ∧ ϕ 9 = 30 o =
6
π
⎛ π π⎞ i
z 9 = 3 + i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 e 6
⎝ 6 6⎠
5π
z10 = − 3 + i ⇒ ρ10 = 2 ∧ ϕ10 = 150 o =
6
5π
⎛ 5π 5π ⎞ i
z10 = − 3 + i = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 6
⎝ 6 6 ⎠
7π
z11 = − 3 − i ⇒ ρ11 = 2 ∧ ϕ11 = 210 o =
6
7 π
z11 = − 3 − i ⇒ ρ11 = 2 ∧ ϕ11 = 210 o =
6
11π
z12 = 3 − i ⇒ ρ12 = 2 ∧ ϕ12 = 330 o =
6
11π
z12 = 3 − i ⇒ ρ1 = 2 ∧ ϕ1 = 330 o =
6
Im
z10 = − 3 + i z9 = 1+ i 3
• • •
i
− 3 3
• • •
−1
• • • •
−2 O 1 2 Re
• • •
−i z12 = 1− i 3
z11 = − 3 − i
π
z13 = 1 + i 3 ⇒ ρ13 = 2 ∧ ϕ13 = 60o =
3
π
⎛ π π⎞ i
z13 = 1 + i 3 = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 e 3
⎝ 3 3⎠
2π
z14 = −1 + i 3 ⇒ ρ14 = 2 ∧ ϕ14 = 120o =
3
2π
⎛ 2π 2π ⎞ i
z14 = −1 + i 3 = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 3
⎝ 3 3 ⎠
4π
z15 = −1 − i 3 ⇒ ρ15 = 2 ∧ ϕ1 = 240o =
3
4π
⎛ 4π 4π ⎞ i
z15 = −1 − i 3 = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 3
⎝ 3 3 ⎠
__________________________________________________________________
29
5π
z16 = 1 − i 3 ⇒ ρ16 = 2 ∧ ϕ16 = 300o =
3
5π
⎛ 5π 5π ⎞ i
z16 = 1 − i 3 = 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2e 3
⎝ 3 3 ⎠
Im
• 2i
z14 = −1+ i 3 z13 = 1+ i 3
• • •
i 3
•
i
• • •
−1 O 1 Re
•− i
•
−i 3
• •
z15 = −1 − i 3 z16 = 1 − i 3
• − 2i
2.0.12. Primer:
Rešiti jednačinu z 3 − 125 = 0 .
Rešenje:
Izrazimo z iz date jednačine: z 3 = 125 ⇒ z = 3 125 .

Predstavimo 125 u kompleksnoj ravni i napišimo ga u trigonometrijskom
obliku:
⎛ 0 + 2kπ 0 + 2kπ ⎞
125 = 125 (cos 0 + i sin 0 ) ⇒ 3 125 = 3 125 ⎜ cos + i sin ⎟
⎝ 3 3 ⎠
k = 0 ⇒ z 0 = 5 (cos 0 + i sin 0) = 5 (1 + i 0 ) = 5 ,
⎛ 2π 2π ⎞ ⎛ 1 3⎞
k = 1 ⇒ z1 = 5 ⎜ cos + i sin ⎟ = 5 ⎜⎜ − + i ⎟,
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ 2 2 ⎟⎠
⎛ 4π 4π ⎞ ⎛ 1 3⎞
k = 2 ⇒ z 2 = 5 ⎜ cos + i sin ⎟ = 5 ⎜⎜ − − i ⎟.
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ 2 2 ⎟⎠
__________________________________________________________________
30
⎧⎪ ⎛ 1 3⎞ ⎛ 1 3 ⎞⎪⎫
Koreni date jednačine čine skup R = ⎨5, 5 ⎜⎜ − + i ⎟, 5 ⎜ − − i
⎟ ⎜ 2
⎟⎬
⎟⎪
⎪⎩ ⎝ 2 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎭
2.0.13. Primer:
Izračunati 5
2 + 2i 3 .
Rešenje:
Predstavimo broj z = 2 + 2i 3 u trigonometrijskom obliku:
ρ = 22 + 2 3( ) 2 2 3
= 4 + 12 = 4 i ϕ = arctg
2
π
= arctg 3 = 60 o = .
3
⎛ π π⎞
Sledi da je traženi trigonometrijski oblik z = 2 + 2i 3 = 4 ⎜ cos + i sin ⎟ .
⎝ 3 3⎠
+ 2kπ ⎛ π + 2kπ ⎟ π ⎞
Po Moavrovoj formuli je: 5 2 + 2i 3 = 5 4 ⎜ cos 3 + i sin 3 .
⎜ ⎜ 5⎟ 5 ⎟
⎝ ⎠
π
⎛ π π ⎞ i
k = 0 ⇒ z 0 = 4 ⎜ cos + i sin ⎟ = 5 4 e 15 ,
5
⎝ 15 15 ⎠
⎛ π + 2π π + 2π ⎞ 7π
⎜ 3 3 ⎟ ⎛ 7π 7π ⎞ 5
⎟ = 4 e 15 ,
i
k =1 ⇒ z 1 = 4 ⎜ cos
5 + i sin = 4 ⎜ cos
5 + i sin
⎜ 15 15 ⎟⎟ ⎝ 15 15 ⎠
⎝ ⎠
⎛ π + 4π π + 4π ⎞ 13π
k =2 ⇒ z 2 = 5 4 ⎜⎜ cos 3 + i sin 3 ⎟ = 5 4 ⎛ cos 13π + i sin 13π ⎞ = 5 4 e i 15 ,

⎜ ⎟
⎜ 15 15 ⎟⎟ ⎝ 15 15 ⎠
⎝ ⎠
⎛ π + 6π π + 6π ⎞ 19π
k =3 ⇒ z 3 = 5 4 ⎜⎜ cos 3 + i sin 3 ⎟ = 5 4 ⎛ cos 19π + i sin 19π ⎞ = 5 4 e i 15 ,
⎜ ⎟
⎜ 15 15 ⎟⎟ ⎝ 15 15 ⎠
⎝ ⎠
⎛ π + 8π π + 8π ⎞ 25π
k =4 ⇒ ⎜
z 4 = 4 ⎜ cos 3 + i sin 3 ⎟ = 5 4 ⎛ cos 25π + i sin 25π ⎞ = 5 4 e i 15 .
5
⎜ ⎟
⎜ 15 15 ⎟⎟ ⎝ 15 15 ⎠
⎝ ⎠
2.0.14. Primer:
2000
⎛ 6 −i 2 ⎞
Naći realni i imaginarni deo kompleksnog broja z = ⎜⎜ ⎟
⎟ .
⎝ 2 − 2i ⎠
Rešenje:
2000 2000 2000 2000
⎛ 6 −i 2 ⎞ ⎛ 2 3 −i⎞ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 3 −i⎞
z = ⎜⎜ ⎟
⎟ = ⎜⎜ ⋅ ⎟
⎟ =⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎜ 1− i ⎟ =
⎝ 2 − 2i ⎠ ⎝ 2 1− i ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ ⎠
__________________________________________________________________
31
2000
⎛ ⎛ 11π 11π ⎞ ⎞
1000 ⎜ 2 ⎜ cos + i sin ⎟⎟ 1000 2000 2000
⎛ ⎞ ⎜ ⎝
1 6 6 ⎠⎟ ⎛1⎞ ⎛ 2 ⎞ ⎛ π π ⎞
=⎜ ⎟ =⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ cos + i sin ⎟ =
⎝ 2 ⎠ ⎜ 2 ⎛ cos 7π + i sin 7π ⎞ ⎟ ⎝2⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 12 12 ⎠
⎜ ⎜ ⎟⎟
⎝ ⎝ 4 4 ⎠⎠
500π 500π ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞
= cos + i sin = cos⎜166π + ⎟ + i sin ⎜166π + ⎟=
3 3 ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠
2π 2π 1 3 1 3
= cos + i sin = − +i ⇒ Re( z ) = − , Im( z ) = .
3 3 2 2 2 2
2.0.15. Primer:
Dat je kompleksan broj z1 = 1 + i . Naći kompleksne brojeve z 2 , z 3 , z 4 tako, da

oni zajedno sa z1 čine temena jednog kvadrata, čiji centar leži u kordinatnom početku.
Rešenje:
π
Teme z 2 se dobija rotacijom temena z1 za ugao ϕ = 90 o = , teme z3 se dobija
2
π
rotacijom temena z 2 za ugao ϕ = 90 o = , a teme z 4 se dobija rotacijom temena z3 za
2
π
ugao ϕ = 90 o = . Pri tom odstojanje svakog temena od kordinatnog početka ostaje
2
π
isti, i jednak je sa ρ = 2 . Rotaciju za ugao od ϕ = 90 o = postižemo tako da
2
π
i π π
odgovarajući kompleksan broj množimo sa e 2
= cos + i sin = 0 + i ⋅1 = i .
2 2
Tako je:
π
= (1 + i ) ⋅ i = i + i 2 = −1 + i
i
z 2 = z1 ⋅ e 2
je drugo teme traženog kvadrata,
π
= (− 1 + i ) ⋅ i = −i + i 2 = −1 − i
i
z3 = z 2 ⋅ e 2
je treće teme traženog kvadrata,
π
= (− 1 − i ) ⋅ i = −i − i 2 = 1 − i
i
z 4 = z3 ⋅ e 2
je četvrto teme traženog kvadrata.
__________________________________________________________________
32
2.1.1._______________
Primer
Odrediti korene polinoma P5(x)= z5 – 8z4 + 29z3 – 54z2 +48z – 16. Ako su z 1 i z 2
z
kompleksni koreni tog polinoma, odrediti 1 .
z2
________
Rešenje:
Ne predstavlja veću teškoću uočiti, da je broj 1 dvostruki, a broj 2 jednostruki

realan koren polinoma. Faktorizacijom se dobija P5(z)=( z2 – 4z + 8) (z – 2) (z – 1)2.
Računanjem kompleksnih korena dobijamo: z1 = 2+2i i z2 = 2–2i. Traženi količnik je:
z1 2 + 2i ( 2 + 2i ) 2 8i
= = = =1.
z2 2 − 2i (2 − 2i )( 2 + 2i ) 8
________
Zadatak
Faktorizovati (rastaviti na nesvodljive činioce) nad poljem realnih brojeva

polinom P(x) . Odrediti i parametar a u polinomu P( x) = x 4 − 6 x 3 + 14 x 2 − 14 x + a , ako
se zna da je jedan koren 2+i.
2.1.2._______________
Primer
Rešiti jednačinu x4 – a = 0 za a = –8–8i.
________
Rešenje
7
Pošto je |a|= 64 + 64 = 2 2 , dok arg(a)=arctg(1)=5π/4, rešenja predstavljaju
⎛ 5π ⎞
4 7 i⎜ + 2 kπ ⎟
kompleksni brojevi x = 4 a = 2 2 e ⎝ 4 ⎠
za k=0, 1, 2, 3:
7 i
5π
⎛ 7 5π 5π ⎞ 7 i
13π
7 ⎛ 13π 13π ⎞
x0 = 2 e = 2 ⎜ cos
8 16 8
+ i sin ⎟, x1 = 2 e 16 = 2 8 ⎜ cos
8
+ i sin ⎟,
⎝ 16 16 ⎠ ⎝ 16 16 ⎠
7 i
21π
7 ⎛ 21π 21π ⎞ 7 i
29 π
7 ⎛ 29π 29π ⎞
x 2 = 2 8 e 16 = 2 8 ⎜ cos + i sin ⎟ , x3 = 2 8 e 16 = 2 8 ⎜ cos + i sin ⎟.
⎝ 16 16 ⎠ ⎝ 16 16 ⎠
__________________________________________________________________
33
________
Zadatak
a) Naći korene polinoma P(x) = x3 + a2 x + 10a3 ako je jedan koren x1 = a(1+2i).

b) Izračunati x110+x210 ako su x1 i x2 kompleksni koreni tog polinoma za a = 5 .
2.1.3._______________
Primer
a) Rešiti jednačinu x4 – a = 0 za a = –8–8 3 i.
b) Nacrtati rešenja jednačine u kompleksnoj ravni.
________
Rešenje
a) Pošto je |a|= 64 + 3 ⋅ 64 = 16 , dok arg(a)=arctg 3 =4π/3 Rešenja
⎛ 4π ⎞
4 i⎜ + 2 kπ ⎟
predstavljaju kompleksni brojevi x = a = 16e 4 ⎝ 3 ⎠
za k = 0, 1, 2, 3:
π
i ⎛ π π ⎞ ⎛1 3⎞
x 0 = 2e = 2⎜ cos + i sin ⎟ = 2⎜⎜ + i
3 ⎟ = 1+ i 3
⎝ 3 3⎠ ⎝2 2 ⎟⎠
5π
i ⎛ 5π 5π ⎞ ⎛ 3 1⎞
x1 = 2e 6 = 2⎜ cos + i sin ⎟ = 2⎜⎜ − + i ⎟⎟ = − 3 + i
⎝ 6 6 ⎠ ⎝ 2 2⎠
4π
i ⎛ 4π 4π ⎞ ⎛ 1 3⎞
x 2 = 2e 3 = 2⎜ cos + i sin ⎟ = 2⎜⎜ − − i ⎟ = −1 − i 3
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ 2 2 ⎟⎠
b) Grafičko predstavljena rešenja:

Im
i 3 x0
x1
i
Re
- 3 -1 1 3
-i
x3
x2 -i 3
________
Zadatak
3
⎛1 + i 3 ⎞
3
Rešiti jednačinu z − ⎜⎜ ⎟ = 0 , i rešenja predstaviti u kompleksnoj ravni.
⎟
⎝ 1 − i 3 ⎠
__________________________________________________________________
34
2.1.4._______________
Primer
3 −i
Dat je kompleksan broj z = .
2 (1 − i )
Izračunati algebarski oblik broja z2006.
________
Rešenje
Prelazimo na eksponencijalni oblik kompleksnih brojeva:

π
− i
π
− i
π
− i 3 −i 2e 6 π
i
3 − i = 2e 6
i 1 − i = 2e 4
. Zato je z = = π
= e 12
.
2 (1 − i ) ⎛ − i ⎞
2 ⎜ 2e ⎟ 4
⎝ ⎠
2006 ⎛ 7π ⎞ 7π
⎛ πi⎞ 2006π
i ⎜ 166π + ⎟i i 7π 7π 3 1
Sledi: z 2006
= ⎜⎜ e 12 ⎟⎟ =e 12
=e ⎝ 6 ⎠
=e 6
= cos + i sin =− − i.
⎝ ⎠ 6 6 2 2
________
Zadatak
2 2
Ako je z 3 = − +i , koliko je z1998 ?
2 2
2.1.5._______________
Primer
2 + 2i
Dat je kompleksan broj z = .
2 −i 6
Izračunati algebarski oblik broja z2005.
________
Rešenje:
Prelazimo na eksponencijalni oblik kompleksnih brojeva:

π
i
π
i
π
− i 2 + 2i 2 2e 4 7π
i
2 + 2i = 2 2e 4
i 2 − i 6 = 2 2e 3
. Zato je z = = π = e 12
.
2 −i 6 2 2e
− i
3
2006 ⎛ 2π ⎞ π
⎛ 7π i ⎞ 14042π
i ⎜ 1170π + ⎟i i π π 3 1
Sledi: z 2005
= ⎜⎜ e 12 ⎟⎟ =e 12
=e ⎝ 12 ⎠
= e 6 = cos + i sin = + i.
⎝ ⎠ 6 6 2 2
________
Zadatak
k k
Dat je niz brojeva ⎛ i +1⎞ ⎛ i −1⎞ . Naći 2004-ti i 2006-ti član tog niza.
xk = ⎜ ⎟ +⎜ ⎟
⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠
__________________________________________________________________
35
2.1.6._______________
Primer
Izračunati kompleksne brojeve:

2004 2004
⎛i 2 − 2 ⎞ ⎛ i 3 −1⎞
a) ⎜ ⎟ = b) ⎜ ⎟ =
⎜ i 3 −1 ⎟ ⎜ 3 +i ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
________
Rešenje:
3π 2004
2004 ⎛ i ⎞ π 2004
a) ⎛i 2 − 2 ⎞ ⎜2 e ⎟ ⎛ ⎞
.
4 i
⎜ ⎟
⎜ i 3 −1 ⎟ =⎜ 2π ⎟ = ⎜⎜ e 12 ⎟
⎟ = e iπ ⋅167
= e iπ
= −1
⎝ ⎠ ⎜2 e i
3 ⎟ ⎝ ⎠
⎝ ⎠
2π 2004
2004 ⎛ i ⎞ 3π 2004
b) ⎛ i 3 −1⎞ ⎜2 e 3 ⎟ ⎛ i ⎞
⎜
⎜ 3+i ⎟
⎟ =⎜ π ⎟ = ⎜⎜ e 6 ⎟
⎟ = e iπ ⋅1002
= e 0
=1
⎝ ⎠ ⎜2 e i
6 ⎟ ⎝ ⎠
⎝ ⎠
________
Zadatak
Izračunati komplekne brojeve:
2004 2004
⎛i− 3⎞ ⎛i 2 − 2 ⎞
a) ⎜ ⎟ = b) ⎜ ⎟ =
⎜i + 3⎟ ⎜ 1+ i 3 ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
2.1.7._______________
Primer
Izračunati kompleksne brojeve:
a) w = 3 i = b) u = 4 − 1 + i 3 = c) b = 6 729 =
________
Rešenje:
π π
+ 2kπ + 2kπ
⎛ ⎛π ⎞ ⎛π ⎞⎞ 2 2
a) 3
i =3 1⎜⎜ cos⎜ + 2kπ ⎟ + i sin ⎜ + 2kπ ⎟ ⎟⎟ = cos + i sin .
⎝ ⎝2 ⎠ ⎝2 ⎠⎠ 3 3
⎛ π π⎞ 3 1 5π 5π 3 1
w0 = ⎜ cos + i sin ⎟ = + i. w1 = cos + i sin =− + i.
⎝ 6 6⎠ 2 2 6 6 2 2
3π 3π
w2 = cos + i sin = −i.
2 2
b) ⎛ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞⎞
4
− 1 + i 3 = 4 2 ⎜⎜ cos⎜ + 2kπ ⎟ + i sin ⎜ + 2kπ ⎟ ⎟⎟ =
⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠
⎛ 2π 2π ⎞
⎜ + 2kπ + 2kπ ⎟
= 2 ⎜ cos
4 3 + i sin 3 ⎟.
⎜ 4 4 ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
__________________________________________________________________
36
⎛ π π⎞ ⎛ 3 1 ⎞ ⎛ 7π 7π ⎞ 4⎛ 3 1 ⎞
u0 = 4 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 4 2 ⎜⎜ + i ⎟⎟. u 2 = 4 2 ⎜ cos + i sin 2 ⎜⎜ −
⎟= − i ⎟⎟.
⎝ 6 6⎠ ⎝ 2 2 ⎠ ⎝ 6 6 ⎠ ⎝ 2 2 ⎠
⎛ 2π 2π ⎞ 4 ⎛ 1 3 ⎞ ⎛ 5π 5π ⎞ 4 ⎛ 1 3 ⎞
u1 = 4 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 ⎜⎜ − + i ⎟⎟. u3 = 4 2 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 ⎜⎜ − i ⎟⎟.
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ 2 2 ⎠ ⎝ 3 3 ⎠ ⎝2 2 ⎠
⎛ 2kπ 2kπ ⎞
c) 6
729 = 6 729 (cos 2kπ + i sin 2kπ ) = 3⎜ cos + i sin ⎟.
⎝ 6 6 ⎠
b0 = 3 (cos 0 + i sin 0 ) = 3. b3 = 3 (cos π + i sin π ) = −3.
⎛ π π⎞ 3 3 3 ⎛ 4π 4π ⎞ 3 3 3
b1 = 3⎜ cos + i sin ⎟ = + i. b4 = 3⎜ cos + i sin ⎟=− − i.
⎝ 3 3⎠ 2 2 ⎝ 3 3 ⎠ 2 2
⎛ 2π 2π ⎞ 3 3 3 ⎛ 5π 5π ⎞ 3 3 3
b2 = 3⎜ cos + i sin ⎟=− + i. b5 = 3⎜ cos + i sin ⎟= − i.
⎝ 3 3 ⎠ 2 2 ⎝ 3 3 ⎠ 2 2
________
Zadatak
Izračunati komplekne brojeve:

a) z = 3 −i = b) v = 4 −1− i 3 = c) a = 6 − 64 =
2.1.8._______________
Primer
z2 −1 1
Naći kompleksne brojeve za koje je : i 2i z = ( z − 2 )i .
0 z 0
________
Rešenje:
Nakon izračunavanja determinante dobija se jednačina –z4 + z i = ( z – 2)i.

Rešenje se dobija iz z4 = 2i, to jest, potrebno je izvršiti korenovanje:
⎛ ⎛π ⎞ ⎛π ⎞⎞
z = 4 2i = 4 2⎜⎜ cos⎜ + 2kπ ⎟ + i sin ⎜ + 2kπ ⎟ ⎟⎟ .
⎝ ⎝2 ⎠ ⎝2 ⎠⎠
⎛ ⎛ π kπ ⎞ ⎛ π kπ ⎞⎞
Rešenja su: z k = 4 2 ⎜⎜ cos⎜ + ⎟ + i sin ⎜ + ⎟ ⎟⎟ za k = 0, 1, 2 i 3.
⎝ ⎝8 2 ⎠ ⎝8 2 ⎠⎠
________
Zadatak
−16
⎛ 1+ i ⎞
Izračunati realni i imaginarni deo kompleksnog broja z = ⎜ ⎟ .
⎝ 3 −i ⎠
__________________________________________________________________
37
2.1.9._______________
Primer
z z
Naći z iz uslova =1 ∧ = i.
z +1 z
________
Rešenje:
z
Koristimo oznaku z = x + iy. Iz = i zaključujemo sledeće:
z
z = iz ⇒ x + iy = i ( x − iy ) ⇒ x + iy = y + ix ⇒ x = y ,
to jest z = x + ix = x (1 + i ).
Zatim imamo:
z x + xi ( x + ix ) ( x + 1 − ix ) ( 2 x 2 + x ) + ix
=1 ⇒ = = =1.
z +1 ( x + 1) + ix ( x + 1) 2 + x 2 2x 2 + 2x + 1
Kvadriranjem ove jednačine dobijamo (2 x 2 + x ) 2 + x 2 = (2 x 2 + 2 x + 1) 2 , odnosno:

4 x 3 + 6 x 2 + 4 x + 1 = 0 ⇒ (2 x + 1)(2 x 2 + 2 x + 1) = 0 .
1
Jedini realan koren ove jednačine je: x = − , pa je traženi kompleksni broj
2
1
z = − (1 + i ).
2
________
Zadatak
Odrediti kompleksni broj z za koji je z − i = Im(z ) , Re(z ) = − Im(z ) . Za tako

3
dobijeni kompleksni broj odrediti z.
2.1.10._______________
Primer
Odrediti Re( z ) i Im( z ) ako je i z 2 − 2 (3 + 2 i ) z + 14 − 5 i = 0 .
________
Rešenje:
Rešimo datu jednačinu kao "običnu" kvadratnu jednačinu po z. Obeležimo sa D

diskriminantu te jednačine: D = b 2 − 4ac = 4 (3 + 2i ) 2 − 4 i (14 − 5i ) = − 8i .
Potražimo kompleksan broj u = x + i y = − 8i . Nakon kvadriranja dobija se
sistem jednačina:
x2 – y2 = 0, i 2xy = –8.
Pošto su x i y realni brojevi, dobijamo rešenja: x1 = 2, y1 = –2 i x2 = –2, y2 = 2.
__________________________________________________________________
38
To znači: − 8i = ± (2 – 2i).
2(3 + 2i ) ± (2 − 2i )
Rešenja polazne jednačine su: z 1 = .
2 2i
Otuda je z1 = 1 – 4i, z2 = 3 – 2i.
________
Zadatak
Rešiti kvadratnu jednačinu : x 2 − (3 − 2i )x + (5 − 5i ) = 0 .
2.1.11._______________
Primer
16
⎛ 1− 5 3 i ⎞
Izračunati z = ⎜⎜ 2 − ⎟ . Rezultat napisati u algebarskom obliku.
⎟
⎝ 3 ⎠
________
Rešenje:
16 16
⎛ 1− 5 3 i ⎞ ⎛ 5 3i ⎞
( )
16
⎟ = ⎜5 + ⎟ = ⎛⎜ ⎞⎟ 1 + i 3 .
5 16
z = ⎜⎜ 2 − ⎟ ⎜3
⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎟⎠ ⎝ 3⎠
Pretvorimo kompleksni broj u drugoj zagradi u trigonometrijski oblik. Pošto je
π
modul tog broja z = 1 + 3 = 2 , a argument je ugao ϕ = arctg 3 = , sledi:
3
( )
16
16 ⎛ π π⎞ ⎛ 16π 16π ⎞
1 + i 3 = 2 16 ⎜ cos + i sin ⎟ = 2 16 ⎜ cos + i sin ⎟.
⎝ 3 3⎠ ⎝ 3 3 ⎠
Nakon "odbacivanja" punih obrtaja od po 2π dobijamo:
( )16 ⎛
1 + i 3 = 2 16 ⎜ cos
4π
3
+ i sin
4π ⎞
3 ⎠
16
⎛ 1
⎟ = 2 ⎜⎜ − − i
2 2
3⎞
⎟ ⇒
⎟
⎝ ⎝ ⎠
( )
16
⎛5⎞ ⎛ 1⎞
⇒ z = ⎜ ⎟ 2 16 ⎜ − ⎟1+ i 3 .
⎝ 3⎠ ⎝ 2⎠
________
Zadatak
16
⎛ 3 1+ i ⎞
Izračunati ⎜ + ⎟ .
⎝1+ i 2i ⎠
2.1.12._______________
Primer
Dati su kompleksni brojevi z1 = 3 + 2i i z2 = 2 + i. Odrediti kompleksan broj

⎛ z ⎞ 3
z, ako je Re( z ⋅ z1 ) = −1 i Im⎜⎜ ⎟⎟ = .
⎝ z2 ⎠ 5
__________________________________________________________________
39
________
Rešenje:
Neka je z = x + iy. Tada imamo:

z ⋅ z = ( x + iy )(3 − 2i ) = (3 x + 2 y ) + i (3 y − 2 x ) .
Prema uslovu zadatka je Re( z ⋅ z1 ) = −1 = 3x + 2y.
z x + iy x + iy 2 − i (2 x + y ) + i (2 y − x)
Pošto je = = ⋅ = .
z2 2+i 2+i 2−i 4 +1
⎛ z ⎞ 3 2y − x
Po uslovu zadatka je Im⎜⎜ ⎟⎟ = = .
⎝ z2 ⎠ 5 5
3 x + 2 y = −1
Neposredno sledi sistem jednačina: .
− x + 2y = 3
Rešenje tog sistema jednačina je: x = –1, y = 1.
Rešenje zadatka je z = –1 + i.
________
Zadatak
7−z
Ako je f ( z ) = dokazati da je z = 2 f ( z ) za z = 1+2i.
1− z2
2.1.13._______________
Primer
Izračunati algebarski oblik kompleksnog broja u, ako je u2 = 3 – 4i.

________
Rešenje:
Neka je u = x + iy. Tada je u2 = (x + iy)2 = x2 + 2xyi – y2 = 3 – 4i. Odavde sledi

(po osnovu jednakosti kompleksnih brojeva) sistem jednačina:
x2 – y2 = 3,
2xy = – 4.
2
Izrazimo li iz druge jednačine bilo koju nepoznatu, imamo: x = − .
y
Ako to zamenimo u prvou jednačinu, dobijemo:
4
2
− y 2 = 3 ⇒ y 4 + 3 y 2 − 4 = 0.
y
Prihvatamo realna rešenja te bikvadratne jednačine: y12 2 = 1 , a odbacimo y 32 4 = −4.
Sledi: y = ±1, odnosno x = ∓ 2.
Prema tome traženi kompleksan broj je u1 2 = ± (2 – i).
__________________________________________________________________
40
________
Zadatak
Rešiti kvadratnu jednačinu (2 + i ) x 2 − (5 − i ) x + 2 − 2i = 0 .
2.1.14._______________
Primer:
Dat je kompleksan broj z 1 = − 3 + i . Naći još pet kompleksnih brojeva z2, z3,
z4, z5 i z6 u algebarskom obliku tako da oni zajedno sa z1 čine temena pravilnog
šestougla čiji centar leži u kordinatnom početku.
________
Rešenje:
π
Temena se dobijaju uzastopnim rotacijama za po 60o, to jest za ugao
. Takvu
3
rotaciju možemo realizovati množenjem sa jediničnim kompleksnim brojem čiji je
π
argument upravo ugao :
3
u 0 = cos
π
3
+ i sin
π
3
=
1
2
+i
3 1
(
= 1+ i 3 .
3 2
)
Uzastopnim množenjima dobijamo temena traženog šestougla:
( 1
) (
z 2 = z1 ⋅ u 0 = − 3 + i ⋅ 1 + i 3 = − 3 − i ,
2
)
(
z3 = z2 ⋅ u0 = − 3 − i ⋅ ) 12 (1 + i 3 ) = −2i ,
= −2i ⋅ (1 + i 3 ) = 3 − i ,
1
z4 = z3 ⋅ u0
2
= ( 3 − i ) ⋅ (1 + i 3 ) = 3 + i ,
1
z5 = z 4 ⋅ u0
2
= ( 3 + i ) ⋅ (1 + i 3 ) = 2i .
1
z6 = z5 ⋅ u0
2
________
Zadatak
Dat je kompleksan broj z1 = 1 + i . Naći kompleksne brojeve z 2 i z 3 u

algebarskom obliku tako da oni zajedno sa z1 čine temena jednakostraničnog trougla,
čiji centar leži u kordinatnom početku.
2.1.15._______________
Primer
π 3π 5π 7π 9π
Izračunati vrednost izraza: cos + cos + cos + cos + cos .
11 11 11 11 11
__________________________________________________________________
41
________
Rešenje:
π π
Potrebno je uvesti kompleksan broj z = cos + i sin i izračunati zbir Z:
11 11
3
Z=z+z +z +z +z5 7 9 −1
= z
(z )
.
2 5
z −1 2
Ovaj zbir je izračunat po osnovu činjenice, da se radi o prvih pet članova

geometrijske progresije sa količnikom z2. Potrebno je uočiti i činjenicu:
π π
z 11 = cos 11 + i sin 11 = cos π + i sin π = −1 .
11 11
Daljim "doterivanjem" izračunatog zbira geometrijske progresije, i korišćenjem
upravo konstatovane činjenice o stepenu kompleksnog broja z imamo:
Z= z
(z )2 5
− 1 z 11 − z
= 2 =
−1− z
=
1
.
z −1
2
z − 1 ( z − 1)( z + 1) 1 − z
Proširimo dobijeni rezultat sa 1 − z .
π
Zbog (1 − z )(1 − z ) = 1 − z − z + z ⋅ z = 2 − 2 cos (pošto je proizvod kompleks-
11
nog broja i njegovog konjugovanog para jeste kvadrat modula z, a modul broja z je 1,
isto tako: zbir kompleksnog broja i njegovog konjugovanog para je dvostruki zajednički
realan deo) imamo:
π π π
1 − cos + i sin sin
1 1 1− z 11 11 = 1 + i 11 .
Z= = ⋅ =−
1− z 1− z 1− z ⎛ π⎞ 2 ⎛ π⎞
2⎜1 − cos ⎟ 2⎜1 − cos ⎟
⎝ 11 ⎠ ⎝ 11 ⎠
"Pokupimo" sada posebno realne i posebno imaginarne delove sabiraka u zbiru Z:
⎛ π 3π 5π 7π 9π ⎞
Re(Z) = ⎜ cos + cos + cos + cos + cos ⎟,
⎝ 11 11 11 11 11 ⎠
⎛ π 3π 5π 7π 9π ⎞
Im(Z) = ⎜ sin + sin + sin + sin + sin ⎟.
⎝ 11 11 11 11 11 ⎠
Neposredno se nameće zaključak na osnovu istovetnosti realnog dela iz dva izvođenja:
⎛ π 3π 5π 7π 9π ⎞ 1
⎜ cos + cos + cos + cos + cos ⎟= .
⎝ 11 11 11 11 11 ⎠ 2
Pored ove identičnosti "usput" smo dokazali još jednu identičnost (imaginarni delovi):
π
sin
⎛ π 3π 5π 7π 9π ⎞ 11
⎜ sin + sin + sin + sin + sin ⎟= .
⎝ 11 11 11 11 11 ⎠ 2 1 − cos π ⎞
⎛
⎜ ⎟
⎝ 11 ⎠
________
Zadatak
2π 4π 6π 8π 10π 1
Dokazati identičnost: cos + cos + cos + cos + cos =− .
11 11 11 11 11 2
__________________________________________________________________
42
_____________________3.
VEKTORSKA ALGEBRA
3.0.1. Primer:
r r r r r
Dati su vektori a = 2i − 3 j + 5k i b = (3,3,−4 ) . Odrediti vektore
r 3r r r r r r r
2a , − b , a + b , 3a − 2b i intenzitete a , b .
2
Rešenje:
r r r r r r r r
a = 2i − 3 j + 5k , b = (3,3,−4 ) = 3i + 3 j − 4k ,
( )
r r r r r r r
2 a = 2 2 i − 3 j + 5 k = 4 i − 6 j + 10 k = (4 , − 6 ,10 ) ,
3r
2
3 r
2
( r r
)
9r 9 r r ⎛ 9
− b = − 3i + 3 j − 4k = − i − j + 6k = ⎜ − , − , 6 ⎟ ,
2 2
9 ⎞
⎝ 2 2 ⎠
r r
( ) ( )
r r r r r r r r
a + b = 2i − 3 j + 5k + 3i + 3 j − 4k = 5i + k = (5,0,1) ,
( ) ( )
r r r r r r r r
3a − 2b = 3 2i − 3 j + 5k − 2 3i + 3 j − 4k =
r r r r r r r r
= 6i − 9 j + 15k − 6i − 6 j + 8k = −15 j + 23k ,
r
a = 2 2 + (− 3) + 52 = 4 + 9 + 25 = 38 ,
2
r
b = 9 + 9 + 16 = 34 .
3.0.2. Primer:
r r
Odrediti skalarni proizvod vektora a = (4,−3,1) i b = (5,−2,−3) .
Rešenje:
r r
a o b = xa xb + ya yb + za zb = 4 ⋅ 5 + (− 3) ⋅ (− 2) + 1⋅ (− 3) = 20 + 6 − 3 = 23 .
__________________________________________________________________
43
3.0.3. Primer:
r r r r r r r r r r r r
Dati su vektori a = i + 3 j − k , b = −2i − 4 j + 3k i c = 4i − 2 j − 3k .
(
r r r
Odrediti a + b × c . )
Rešenje:
r r r r r
a + b = −i − j + 2k = (− 1,−1,2) ,
r r r r
c = 4i − 2 j − 3k = (4, –2, –3),
r r r
i j k
(r r r
) r r r
a + b × c = − 1 − 1 2 = 7i + 5 j + 6k = (7, 5, 6 ) .
4 −2 −3
3.0.4. Primer:
r r
Odrediti ugao između vektora a = (− 2,2,−1) i vektora b = (− 6,3,6 ) .
Rešenje:
r r
r r r r a ob
a o b = a ⋅ b ⋅ cos α ⇒ cos α = r r ,
a ⋅b
r r
a o b = 12 + 6 − 6 = 12 ,
r
a = 4 + 4 +1 = 9 = 3 ,
r
b = 36 + 9 + 36 = 81 = 9 ,
12 4 4
cos α = = ⇒ α = arccos ≈ 63o36′44′′ .
3⋅ 9 9 9
3.0.5. Primer:
r r
Odrediti dužinu projekcije vektora a = (5,2,5) na vektor b = (2,−1,2 ) .
Rešenje:
r
pr abr
cos α = r
( ) r r r r
r
r r pr abr r ( )
r
⇒ a o b = a ⋅ b ⋅ cos α = a ⋅ b ⋅ r = b ⋅ pr abr ( )
a a
r r
a o b 10 − 2 + 10 18
( )
r
pr abr = r = = = 6.
b 4 +1+ 4 3
__________________________________________________________________
44
Vektorska algebra___ Zbirka zadataka
3.0.6. Primer:
r r r r r r
Odrediti skalarni proizvod vektora a = p + 2q i b = p − q ,
r r r r
ako je p = 3, q = 2 i ∠( p, q ) = 45o .
Rešenje:
r r r r r r r r r r r r r r
a o b = ( p + 2q ) o ( p − q ) = p o p − p o q + 2q o p − 2q o q =
r r r r r r
= p o p + q o p − 2q o q =
r2 r r r2
= p ⋅ cos 0 o + p ⋅ q ⋅ cos 45 o − 2 q ⋅ cos 0 o =
2
= 9 ⋅1 + 3 2 − 2 ⋅ 2 ⋅ 1 = 12 − 4 = 8.
2
3.0.7. Primer:
r r r r r r r π
Odrediti dužinu vektora a = p − 2q ako je p = 2, q = 3, ∠( p, q ) = .
3
Rešenje:
r r r
a = aoa = ( pr − 2qr ) o ( pr − 2qr ) = r r r r r r
p o p − 4p o q + 4q o q =
r2 r r π r2 1
= p − 4 p q cos + 4 q = 4 − 4 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅ + 4 ⋅ 9 = 4 − 12 + 36 = 28 = 2 7 .
3 2
3.0.8. Primer:
Neka su tačke A(2,4,5), B(− 3,2,2 ), C (− 1,0,3) temena trougla.

Dokazati da je trougao ABC pravougli.
Rešenje:
Treba dokazati da je jedan od unutrašnjih uglova trougla veličine 90o .

Posmatrajmo vektore stranica CA = (3,4,2) i CB = (− 2,2,−1) .
CA o CB
Ugao kojeg zaklapaju ovi vektori računa se po formuli cos γ = .
CA ⋅ CB
−6+8−2
cos γ = = 0 ⇒ γ = arccos 0 = 90o ,
9 + 16 + 4 ⋅ 4 + 4 + 1
a to znači da je trougao pravougli, prav ugao je kod temena C .
__________________________________________________________________
45
3.0.9. Primer:
Izračunati zapreminu tetraedra čija su temena data kordinatama:

A(2,3,1), B(4,1,−2), C (6,3,7 ), D(− 5,−4,8) i visinu koja odgovara osnovi ABC .
Rešenje:
Zapremina se računa kao šestina zapremine prizme razapete nad tri vektora koja
polaze iz istog temena. Neka su to vektori AB, AC , AD .
AB = (2,−2,−3) ,
AC = (4,0,6 ) ,
AD = (− 7,−7,7 ) .
2 −2 −3
1
6
( )
V = ⋅ AB × AC o AD = ⋅ 4
1
6
0
1
6 = ⋅ (84 + 84 + 56 + 84) =
6
308 154
6
=
3
.
−7 −7 7
Visinu možemo izračunati iz formule za zapreminu:
1 3V
V = B ⋅ H ABC ⇒ H ABC = .
3 B
AB × AC
Baza je trougao ABC čiju površinu računamo formulom: B = PABC = .
2
r r r
i j k
r r r
AB × AC = 2 − 2 − 3 = −12i − 24 j + 8k ,
4 0 6
AB × AC = 144 + 576 + 64 = 784 = 28 ,

28 3V 154
B= = 14 ⇒ H ABC = = = 11 .
2 B 14
3.0.10. Primer:
Odrediti ugao kojeg zaklapaju dijagonale paralelograma konstruisanog nad

r r r r r r r r
vektorima a = 5m + 2n i b = m − 3n , ako je m = 2 2 , n = 3
r r π
i ∠(m, n ) = .
4
Rešenje:
r r
Jedna dijagonala je zbir, a druga je razlika vektora stranica a i b .
r r r r r r r r r
d 1 = a + b = 5m + 2 n + m − 3n = 6 m − n ,
r r r r r r r r r
d 2 = a − b = 5m + 2 n − m + 3n = 4 m + 5 n ,
__________________________________________________________________
46
r r
d1 o d 2
cos α = r r ,
d1 ⋅ d 2
d 1 o d 2 = (6m − n ) o (4m + 5n ) = 24m o m + 26m o n − 5n o n =
r2 r r π r2 2
= 24 m + 26 m n cos − 5 n = 24 ⋅ 8 + 26 ⋅ 2 2 ⋅ 3 ⋅ − 5⋅9 =
4 2
= 192 + 156 − 45 = 303,
r r r
d1 = d1 o d1 = (6mr − nr ) o (6mr − nr ) = r r r r r r
36m o m − 12m o n + n o n =
2
= 36 ⋅ 8 − 12 ⋅ 2 2 ⋅ 3 ⋅ + 9 = 288 − 72 + 9 = 225 = 15,
2
r r r
d2 = d2 o d2 = (4mr + 5nr ) o (4mr + 5nr ) = r r r r r r
16m o m + 40m o n + 25n o n =
2
= 16 ⋅ 8 + 40 ⋅ 2 2 ⋅ 3 ⋅ + 25 ⋅ 9 = 128 + 240 + 225 = 593 ,
2
r r
d1 o d 2 303 303
cos α = r r = ≈ 0,8295 ⇒ α = arccos ≈ 33o57′4′′ .
d1 ⋅ d 2 15 593 15 593
3.0.11. Primer:
r r r r
Izračunati dužinu normalne projekcije vektora a = 12 n − 3m − 4 p na
r r r r r r r r r
vektor b = (m − 2n ) × (m + 3n − 4 p ) , gde su m, n , p uzajamno ortogonalni
jedinični ortovi koji u datom redosledu čine desno orijentisani trijedar.
Rešenje:
Po uslovu zadatka je znači:

r r r r r r r r r
m = n = p = 1 ∧ ∠(m, n ) = ∠(m, p ) = ∠(n, p ) = 90o .
r
Jednostavniji oblik vektora b dobićemo ako sredimo dati izraz.
r r r r r r r r r r r r r r r r r r
b = (m − 2n ) × (m + 3n − 4 p ) = m × m + 3m × n − 4m × p − 2n × m − 6n × n + 8n × p ,
r r r r r r r r r r r r r r r
b = 0 + 3m × n − 4m × p + 2m × n + 0 + 8n × p = 5m × n − 4m × p + 8n × p =
r r r r r r
= 5 p − 4(− n ) + 8m = 8m + 4n + 5 p.
__________________________________________________________________
47
r r a o b (12n − 3m − 4 p ) o (8m + 4n + 5 p ) 48n o n − 24m o m − 20 p o p
( )
pr ab = r = r r
8m + 4n + 5 p
r = ,
b 64 + 16 + 25
u brojiocu ostaju samo ovi sabirci, u ostalima se skalarno množe ortogonalni

vektori, i ti su proizvodi jednaki sa nulom.
r
( )
pr abr =
48 ⋅1 − 24 ⋅1 − 20 ⋅1
=
4
.
105 105
3.0.12. Primer:
r r r
Vektori a = (1,2α ,1) , b = (2, α , α ) i c = (3α ,2,−α ) su ivice tetraedra.
a) Odrediti u funkciji α zapreminu tog tetraedra.
r r r
b) Odrediti vrednost parametra α tako da vektori a , b , c budu
komplanarni. r
r r
c) U tom slučaju razložiti vektor a preko vektora b i c .
Rešenje:
a) V piramide =
6
(
1 r r r
a ×b o c , )
1 2α 1
(ar × br )o cr = 2 α α = 6α 3 − 2α + 4 ,
3α 2 −α
1
6α 3 − 2α + 4 .
V piramide =
6
r r r
b) Ako su vektori a , b , c komplanarni ⇒ V prizme = 0 , odnosno
6α 3 − 2α + 4 = 0 .
-1 6 0 -2 4
6 -6 4 0 ⇒ α1 = −1
( )
6α 3 − 2α + 4 = (α + 1) 6α 2 − 6α + 4 = 0 ⇒ α 2 3 =
6 ± 36 − 96
12
∉R,
znači da je jedini realni koren α1 = −1 , a to znači da su dati vektori komplanarni

za α1 = −1 .
r r r
c) a = xb + yc ,
(1,−2,1) = x (2,−1,−1) + y (− 3,2,1) ,
(1,−2,1) = (2 x,− x,− x ) + (− 3 y,2 y, y ) ,
(1,−2,1) = (2 x − 3 y,− x + 2 y,− x + y ) .
__________________________________________________________________
48
Izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata dobijamo sistem jednačina:
2x − 3 y = 1
− x + 2 y = −2
− x+ y =1 ⇒ y = x +1
− x + 2 x + 2 = −2 ⇒ x = − 4 ⇒ y = −3
r r r
Traženo razlaganje je znači: a = −4b − 3c .
3.0.13. Primer:
r r r
Dokazati da su vektori a = (− 1,3,2 ), b = (− 2,−3,4 ), c = (− 3,12,6 ) komplanarni i
zatim odrediti njihovu linearnu zavisnost.
Rešenje:
Vektori su komplanarni ako je njihov mešoviti proizvod jednak nuli.

Proverimo to.
−1 3 2
(
r r r
)
a × b o c = − 2 − 3 4 = 18 − 36 − 48 − 18 + 24 + 36 = 0 ,
− 3 12 6
znači da su oni komplanarni.
r r r
Njihovu linearnu zavisnost određujemo iz linearne jednačine: xa + yb + zc = 0 .
x(− 1,3,2) + y(− 2,−3,4) + z (− 3,12,6) = (0,0,0)
− x − 2 y − 3 z = 0 ⇒ x = −2 y − 3 z
3x − 3 y + 12 z = 0
2x + 4 y + 6z = 0
− x − 2 y − 3z = 0
x − y + 4z = 0
− 3y + z = 0 ⇒ z = 3y ⇒ x = −11 y
za y = 1 dobija se z = 3, x = −11 ,
odnosno sledi da je tražena linearna zavisnost:
r r r r r r
− 11a + b + 3c = 0 ⇒ b = 11a − 3c .
__________________________________________________________________
49
3.0.14. Primer:
r r r
Dati su vektori a = (ln( p − 2),−2,6) , b = ( p,−2,5) , c = (0,−1,3) . Odrediti realan
parametar p tako da dati vektori budu komplanarni.
Rešenje:
Tri vektora su komplanarna ako je njihov mešoviti proizvod jednak nuli.

ln( p − 2) − 2 6
(r r r
)
a×b oc = p − 2 5 = −6 ln( p − 2 ) − 6 p + 5 ln( p − 2 ) + 6 p =
0 −1 3
= − ln( p − 2) = 0
ln( p − 2) = 0 ⇒ p − 2 = 1 ⇒ p = 3 .
3.0.15. Primer:
r r r r
Dati su vektori a = (0,2 p, p ), b = (2,2,1), c = (− 1,−2,−1), d = (− 3 p,−2 p,− p ) .
r r r r
a) Dokazati da su vektori a − d i b − c komplanarni.
b) ( )
r r r r r
Odrediti realan parametar p tako da je a − b o c = a o c + p .
Rešenje:
r r
a) Dva vektora su kolinearna ako je npr. v1 = kv2 .
r r
a − d = (3 p,4 p,2 p )
r r
b − c = (3,4,2 )
r r r r
( )
Lako se uviđa da je a − d = p b − c a to znači da su posmatrani vektori
kolinearni.
b) (ar − br )o cr = ar o cr + p ,
(− 2,2 p − 2, p − 1) o (− 1,−2,−1) = (0,2 p, p ) o (− 1,−2,−1) + p ,
2 − 4 p + 4 − p + 1 = −4 p − p + p ,
− 5 p + 7 = −4 p ,
p = 7.
__________________________________________________________________
50
3.1.1._______________
Primer
r r
Izračunati kosinuse unutrašnjih uglova trougla ABC, ako je: AB = 2m − 6n ,
r r r r
BC = m + 7n , a m, n je par uzajamno normalnih jediničnih vektora.
________
Rešenje:
BA ⋅ BC 40 2
cos β = = = jer je:
BA ⋅ BC 40 50 5
r r r r
BA ⋅ BC = (6n − 2m)(m + 7n ) = 42 − 2 = 40 ,
r r r r
BA = (6n − 2m)(6n − 2m) = 36 + 4 = 40 , i slično će biti BC = 50 .
r r
pošto je treća stranica AC = AB + BC = 3m + n , sledi AB ⋅ AC = 0 ⇒ cos α = 0 , to
4 1
jest trougao je pravougli. Zato je cos γ = sin β = 1 − cos 2 β = 1 − = .
5 5
________
Zadatak
Izračunati kosinuse unutrašnjih uglova, kao i kosinus oštrog ugla između

r r r r r r
dijagonala paralelograma ABCD, ako je AB = 2m − 6n , BC = m + 7n , a m, n je par
uzajamno normalnih jediničnih vektora.
3.1.2._______________
Primer
r r r
Dati su vektori a = (1, 2, 3), b = (3, 2, 1), c = (1, 1, 1).
r r r r v r
Pokazati, da je vektor d = ( a × b ) × c koplanaran sa vektorima a i b . Razložiti
r v r
vektor d na komponente u pravcima vektora a i b .
________
Rešenje:
Kraća varijanta: koristeći teoremu o dvostrukom vektorskom proizvodu

dobijamo da je:
r r r
(
r r r r r r
)
r r
( a × b ) × c ) = (a o c ) ⋅ b − b o c ⋅ a = 6b − 6a .
Ovim je pokazana komplanarnost koja se tvrdi u zadatku, a izvršeno je i
r v r
razlaganje vektora d na komponente u pravcima vektora a i b .
__________________________________________________________________
51
Duža varijanta: izračunava se

r r r
i j k r r r
i j k
r r r
a ×b = 1 2 3 = (–4, 8, –4), zatim ( ar × b ) × cr = − 4 8 − 4 = (12, 0 –12), i
3 2 1 1 1 1
r r
rešava se vektorska jednačina α a + β b = (12, 0 –12). Dobijaju se rešenja:
r v r
α = –6 i β = 6, to jest d = –6 a + 6 b .
________
Zadatak
Date su tačke A(1, 1, 1), B(1, 2, 3), C(2, –3, –1) i D(1, –2, –1).
r
Naći jedinični vektor a 0 koji je normalan na vektore AB i CD .
3.1.3._______________
Primer
v r
Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima a i b , za
r r r r r r r r π
a = p − 2q , b = q − 2 p , ako su p, q jedinični vektori, koji zaklapaju ugao od .
6
________
Rešenje:
Iz definicije vektorskog proizvoda dva vektora sledi, da je dužina vektorskog

proizvoda brojno jednaka površini paralelograma razapetog nad datim vektorima. Prema
tome:
P = a × b = ( p − 2q ) × ( q − 2 p ) = p × q − 2 p × p − 2q × q + 4q × p .
Na osnovu svojstava vektorskog proizvoda (vektorski proizvod istih ili

paralelnih vektora je 0, odnosno zamena mesta činilaca dovodi do promene znaka)
imamo:
r r r v r r r r r r π 3
P = p × q − 4 p × q = 3 p × q = 3 p ⋅ q sin(∠p, q ) = 3 ⋅ 1 ⋅ 1 ⋅ sin = .
6 2
________
Zadatak
Izračunati ugao između dijagonala paralelograma konstruisanog nad vekorima

r r r r r r r r r r
a = 5m + 2n i b = m − 3n , ako je m = 2 2 , n = 3 i ∠ (m, n ) = π .
4
__________________________________________________________________
52
3.1.4._______________
Primer
r r r
Neka su dati vektori a = ( k ,1, 4), b = (1, − 2, 0), c = (3, − 3, 4k ) .
a) Izračunati zapreminu V paralelepipeda konstruisanog nad tim vektorima.
b) Za koju vrednost skalara k su vektori komplanarni?
________
Rešenje:
Zapremina paralelepipeda je apsolutna vrednost mešovitog proizvoda ta tri

vektora. Taj mešoviti proizvod je –8 k2 – 4 k + 12. Anuliranje te zapremine znači
komplanarnost vektora. To će se desiti za k1 = 1 i za k2 = –3/2.
________
Zadatak
r
Odrediti parametar m tako, da vektor a = ( m − 3, 1, m) zaklapa jednake uglove sa
r r
vektorima b = (1, 2, 3) i c = ( 2,1,11) , zatim odrediti zapreminu piramide određene
r r r
vektorima a , b i c .
3.1.5._______________
Primer
Dati su vektori: r
r r r r r r r r r r r
a = 2 p + q , b = p − q , c = − p + 2 r ; p = 1, q = 2, r = 3;
r r π r r π r r π .
∠( p , q ) = , ∠( p , r ) = , ∠(q , r ) = .
4 2 2
Odrediti zapreminu paralelepipeda kojeg ti vektori određuju.
________
Rešenje:
Tražena zapremina je apsolutna vrednost mešovitog proizvoda data tri vektora:

(r r r
) r r r r r r r r r
V = a × b o c = ((2 p + q ) × ( p − q )) o (− p + 2r ) = 6( p × q ) o r .
Ova poslednja vrednost dobijena je tako, da smo usput koristili poznate činjenice o
svojstvima vektorskog proizvoda dva vektora, odnosno o mešovitom proizvodu:
r r r r r r r
p × p = 0, q × q = 0, ( p × q ) o p = 0.
Konačno, tražena zapremina je:

V = 6 ( p × q ) o r = 6 p × q ⋅ r ⋅ cos 0 = 6 ( p ⋅ q sin(∠p, q ) ) r = 18 2 .
__________________________________________________________________
53
________
Zadatak
Vektori stranica trougla ABC su: AB = 2a − 6b, BC = a + 7b i CA = −3a − b ,

gde su a i b uzajamno normalni jedinični vektori. Naći uglove trougla.
3.1.6._______________
Primer
r r r r
Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima a = 2i + 2 j − k
r r r
i b = i + j , i visinu ha koja odgovara stranici a.
________
Rešenje:
Površina paralelograma konstruisanog na dva vektora je brojno jednaka

intenzitetu (dužini) vektorskog proizvoda ta dva vektora:
r r
( r
) (
r r r r
p = a × b = 2i + 2 j − k × i + j . )
Imajući u vidu "tablicu vektoskog množenja" jediničnih vektora dobijamo:
r r
( ) ( )
r r r r r r
p = a ×b = i − j = i − j o i − j = 2.
r
Do te površine možemo doći i preko proizvoda osnovice a (dužina vektora a ) i
visine ha: Pošto je:
r r
(r r
)(r r r
)
a = a = 2i + 2 j − k o 2i + 2 j − k = 4 + 4 + 1 = 3 .
p 2
Iz a⋅ ha = p, sledi: ha = = .
a 3
________
Zadatak
r r r
Dati su vektori a =(4, 3, 1), b =(5, 0, 2) i c =(3, –4, 5). Naći simetričan vektor
r r r
vektoru c u odnosu na ravan vektora ( a , b ).
3.1.7._______________
Primer
Date su tačke A( 2,0,0), B (0,3,0), C (0,0,6), D ( 2,3,8) .

a) Izračunati zapreminu trostrane prizme čija su četiri susedna temena date
tačke. (Krajnje tačke ivica koje ishode iz tačke A.)
b) Izračunati kordinate petog i šestog temena prizme, ako one pripadaju ravni
ABC i ADC. (Trougaone strane prizme su ABD i CEF).
__________________________________________________________________
54
________
Rešenje:
a) Zapreminu računamo kao polovinu apsolutne vrednosti mešovitog proizvoda

vektora ivica koje ishode iz jednog temena. Posmatramo vektore koji ishode iz tačke A.
To su vektori:
AB = OB − OA = (−2, 3, 0) , AC = OC − OA = (−2, 0, 6) i AD = (0, 3, 8) .
( )
Njihov mešoviti proizvod je AB × AC o AD = 54 , pa je zapremina V=27.
b) Neka je četvrto teme u ravni ABC obeleženo sa E. Pošto su AB i AC ivice,

zato AE mora biti dijagonala te strane.
Prema tome vektor položaja tražene tačke je:
( )
OE = OA + AB + AC = (2, 0, 0) + (–2, 3, 0) + (–2, 0, 6) = (–2, 3, 6) ⇒ E(–2, 3, 6).
Slično se dobija vektor položaja šeste tačke F u ravni ADC:

( )
OF = OA + AD + AC = (2, 0, 0) + (0, 3, 8) + (–2, 0, 6) = (0, 3, 14) ⇒ F(0, 3, 14).
________
Zadatak
Date su tačke A( 4, 1, 2), B( 1, 4, 2), C(1, 4, 5) i D ( 7, 4, 5), temena tetraedra

ABCD. T1 je težište strane ABD, T2 je težište strane ACD, T3 je težište strane BCD, i
T4 je težište strane ABC.
Naći zapremine i odnos zapremina tetraedara ABCD i T1T2T3T4.
3.1.8._______________
Primer
r r r r r r r r r
Dati su vektori a = 2m + n , b = 3n + p, c = 2m + 3 p . Za komponente tih
vektora važe sledeći odnosi:
r r r r r r r r r
m = n = 1, p = 2, ∠(n , p ) = 60 o , ∠(m, n ) = ∠(m, p ) = 90 o .
r r
Odrediti dužinu vektora d , gde je d jedna dijagonala paralelopipeda nad
r r r
vektorima a , b , c .
________
Rešenje:
Jedna od dijagonala je:
__________________________________________________________________
55
r r r r r r r r r r r r r
d = a + b + c = ( 2m + n ) + (3n + p ) + ( 2m + 3 p ) = 4m + 4n + 4 p ,
r r r r r r r r r
pa je njena dužina d = d o d = 16(m + n + p) o (m + n + p) = 1 + 1 + 4 + 2 = 8 2 ,
r r r r r r
jer je usled normalnosti vektora m o n = m o p = 0 , dok je n o p = 1 ⋅ 2 ⋅ 12 = 1 usled
kosinusa zahvaćenog ugla.
Slično se izračunavaju dužine i ostalih dijagonala.

________
Zadatak
Ispitati dali su vektori a = 6i + j + k , b = 3 j − k i c = −2i + 3 j + 5k
r r r
komplanarni. Odrediti λ tako da vektor a +λ b bude normalan na vektor c .
3.1.9._______________
Primer
r r
Dati su vektori a = (1,−1,1) i b = (2,0,2 ) , i tačke A(1,2,3) i C (4,1, z ) .
Naći površinu paralelograma ABCD, ako su stranice paralelograma paralelne
r r
vektorima a i b .
________
Rešenje:
Usled paralelnosti stranica sa datim vektorima sledi:

r r
AC = ka + lb =(k, –k, k) + (2l, 0, 2l), za neke brojeve k i l.
S obzirom da na vektore položaja posmatranih tačaka: OC = OA + AC , pomoću
koordinata ta jednačina ima oblik: (1, 2, 2) + ( k + 2l , − k , k + 2l ) = ( 4,1, z ) . Izjednačimo
odgovarajuće koordinate i dobijamo: k = 1, l = 1, z = 3.
Ovi brojevi znače:
r r r
i j k
r r
AB = a , AD = b . Pošto je AB × AD = 1 − 1 1 = ( −2, 0, 2) ,
2 0 2
a površina paralelograma je brojno jednaka dužini tog vektora, sledi:

r r
a × b = 4 + 0 + 4 = 8 = 2 2.
________
Zadatak
r r r r r
Koji ugao zaklapaju jedinični vektori m i n ako su vektori a = m + 2n i
r r r
b = 5m − 4n uzajamno ortogonalni?
__________________________________________________________________
56
3.1.10._______________
Primer
r r r r
Izračunati normalnu projekciju vektora a = 3m − 12 n + 4 p na pravac vektora
r r r r r r r v r
b = ( m − 2n ) × (m + 3n − 4 p ) , gde su m, n i p uzajamno normalni jedinični vektori
desne orijentacije u datom redosledu. (Obratiti pažnju na primer 3.0.11.)
________
Rešenje:
Usled uzajamne normalnosti jediničnih vektora iz desnog sistema, možemo ih

r r r
m n p
r r r r
tretirati kao kordinate, pa će biti b = 1 − 2 0 = 8m + 4n + 5 p .
1 3 −4
r r
r a ob 24 − 48 + 20 −4
Imamo činjenicu: prb a = r =
r = .
b 64 + 16 + 25 105
________
Zadatak
r r r
Dati su vektori a =(2, –1, 3), b =(1, –4, 2) i c =(3, 2, –1). Odrediti ugao
r r r r
između ravni vektora ( a , b ) i ravni vektora ( b , c ).
3.1.11._______________
Primer
r
Odrediti parametar m tako, da vektor a = ( m − 3, 1, m) zaklapa jednake uglove
r r
sa vektorima b = (1, 2, 3) i c = ( 2,1,11)
________
Rešenje:
Uglovi su jednaki, ako su kosinusi uglova jednaki. Izračunajmo skalarne

proizvode i izjednačimo kosinuse uglova:
r r r r
a o b = a ⋅ b cos ϕ = ( m − 3) 2 + 1 + m 2 ⋅ 14 cos ϕ = (m − 3) + 2 + 3m ,
r r r r
a o c = a ⋅ c cosϕ = (m − 3) 2 + 1 + m2 ⋅ 126 cosϕ = 2(m − 3) + 1 + 11m .
Nakon deobe te dve jednakosti u slučaju 9 = +3 sledi: m = 8, dok slučaj

9 = −3 odbacujemo, jer tada su kosinusi suprotnog znaka, iste apsolutne
vrednosti, a to znači da su uglovi suplementni a ne jednaki!
__________________________________________________________________
57
________
Zadatak
Odrediti parametar k tako, da vektor a = (1, k + 2, 3 ) zaklapa jednake uglove
sa vektorima b = (3, 4, 0 ) i c = (9, 0, 12 ) , zatim izračunati zapreminu paralelepipeda
razapetog nad tim vektorima.
3.1.12._______________
Primer
r r r
Dati su vektori a = (1, 2, 3), b = (3, 2, 1), c = (1, − 2, 1). Ako je jedno teme
r r r
piramide u kordinatnom početku, a ivice koje ishode iz tog temena su a , b , c , naći
r r r
visinu tog tela, koja je spuštena iz vrha vektora c na ravan vektora a , b .
________
Rešenje:
1 2 3
1 r r r 1
Zapremina te piramide je: V = (a × b ) o c = 3 2 1 = 4 . Podelimo li
6 6
1 −2 1
ovu zapreminu sa pripadnom osnovom, dobijemo traženu visinu. Osnova je polovina
1 r r
apsolutne vrednosti vektorskog proizvoda vektora koji čine bazu: B = a × b = 2 6 .
2
3V 12
Visina je: H = = = 6 ≈ 2,45.
B 2 6
________
Zadatak
Data je kocka ABCDA1B1C1D1 ivice a = 4. Tačka M je sredina gornje osnove

A1B1C1D1, a tačka N je sredina strane BCC1B1. Naći dužinu vektora AM i AN i ugao
između njih.
3.1.13._______________
Primer
r r r
Izračunati zapreminu paralelepipeda konstruisanog nad vektorima a , b , c :
a = m + n + p , b = m + n − p , c = m − n + p;
r v r
ako vektori m, n , p čine desni sistem u navedenom redosledu, i ako zapremina
paralelepipeda konstruisanog nad njima iznosi ¼.
__________________________________________________________________
58
________
Rešenje:
r r r
Izračunajmo mešoviti proizvod vektora a , b , c :
r r r
( )
r r r r r r r r r
a × b o c = ((m + n + p ) × (m + n − p )) o (m − n + p ) .
Računanje nastavljamo množenjem vektora član po član i koristeći činjenicu o

anuliranju vektorskog proizvoda paralelnih vektora, o promeni znaka u slučaju promene
redosleda komponenti u vektorskom proizvodu, o anuliranju mešovitog proizvoda
komplanarnih vektora i o istovetnosti mešovitog proizvoda u slučaju "cikličke" izmene
pozicija komponenti u proizvodu:
(ar ×rb )orcr =r(mr ×rnr −rmr ×rpr + nrr × mrr − nrr × prr+ prr× mr r+ pr ×r nr ) or (mr r− nr +r pr )r=
r
r
= (m × n ) o p + (m × p ) o n + (n × m ) o p − (n × p ) o m − ( p × m ) o n + ( p × n ) o m =
r r r r r r r r r r r r r r r r r r
= (m × n ) o p − (m × n ) o p − (m × n ) o p − (m × n ) o p − (m × n ) o p − (m × n ) o p =
r r r
= −4(m × n ) o p
r r r
Zapremina paralelepipeda konstruisanog nad vektorima a , b , c je apsolutna
vrednost upravo dobijenog mešovitog proizvoda:
r r r
( )
r r r 1
V = a × b o c = 4 (m × n ) o p = 4 ⋅ = 1 ,
4
r v r
jer apsolutna vrednost mešovitog proizvoda vektora m, n , p jeste zapremina
paralelepipeda razapetog nad tim vektorima, a to je dato u zadatku: ¼.
________
Zadatak
Ispitati dali su vektori a = 6i + j + k , b = 3 j − k i c = −2i + 3 j + 5k
r r r
komplanarni. Odrediti λ tako da vektor a +λ b bude normalan na vektor c .
3.1.14._______________
Primer
r r r
Ako je a = (1,−2,4) i b = (4,3,−5) naći vektor x koji je normalan na osu Oy i
r r r r
zadovoljava uslove: x o a = −3 i x o b = 8 .
________
Rešenje:
r
Neka je x = ( p, q, r ). Skalarni proizvodi dati u tekstu zadatka znače sledeće
jednačine: p – 2q + 4r = –3 i 4p + 3q – 5r = 8. Pošto imamo tri nepoznate kordinate,
r
potrebna nam je i treća jednačina, koju dobijemo iz uslova da je vektor x normalan
r
na osu Oy, to jest skalarni proizvod sa "vektorom pravca" te ose (to je i ), jednak je
r r r
nuli. Pošto je i = (1, 0, 0), odnosno x o i = 0 , neposredno dobijamo: p = 0.
__________________________________________________________________
59
Preostale su nam dve jednačine:

– 2q + 4r = –3
3q – 5r = 8
Po osnovu rešenja ovog sistema jednačina dobijemo rešenje zadatka:
r ⎛ 17 7 ⎞
x = ⎜ 0, , ⎟ .
⎝ 2 2⎠
________
Zadatak
r r r r r r r π
Naći intenzitet vektora a = p − 2q ako je p = 2 , q = 3 , ∠( p, q ) = .
6
3.1.15._______________
Primer
r r r r r r r r r r π
Dati su vektori a = 2 p + q i b = p − 3q , gde je p = 2, q = 3, ∠( p, q ) = .
3
r r
a) Odrediti skalarni proizvod a o b =
r r
b) Odrediti dužinu veće dijagonale paralelograme konstruisanog nad vektorima a , b .
________
Rešenje:
r r r r r r r r r r
a o b = (2 p + q ) o ( p − 3q ) = 2 p
2 2
a) − 5p o q − 3 q =
π
= 2 ⋅ 2 2 − 5 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅ cos − 3 ⋅ 3 2 = 8 − 15 − 27 = −34.
3
r r r r r r
b) Dijagonale paralelograma su d 1 = a + b i d 2 = a − b . Dužine se računaju na
sledeći način:
( )( )
r r r r r r r r 2 r r r 2
d = d o d = a ± b o a ± b = a ± 2a o b + b ,
r 2 r r r r r 2 r r r 2
a = (2 p + q ) o (2 p + q ) = 4 p + 4 p o q + q = 16 + 12 + 9 = 37 ,
r 2 r r r r r 2 r r r 2
b = ( p − 3q ) o ( p − 3q ) = p − 6 p o q + 9 q = 4 − 18 + 81 = 67 .
r r r r r
Pošto je skalarni proizvod a o b = –34, duža dijagonala je d 2 = a − b , jer je
(ar − b )o (ar − b ) =
r r r r r r 2 r r r 2
d2 = d2 o d2 = a − 2a o b + b = 37 + 68 + 67 = 172 .
Kraća dijagonala bi imala dužinu:
( )( )
r r r r r r r r 2 r r r 2
d 1 = d 1 o d 1 = a + b o a + b = a + 2a o b + b = 37 − 68 + 67 = 36 = 6 .
________
Zadatak
Tačke A (–3, 2, k ), B (3, –3, 1) i C (5, k, 2) su tri uzastopna temena

paralelograma ABCD. Naći k ≠ 0 tako da bude AD = 14 .
__________________________________________________________________
60
_____________________4.
ELEMENTI ANALITIČKE GEOMETRIJE
4.0.1. Primer:
Data je ravan α sa svojom jednačinom α : 5 x − 3 y + 4 z − 20 = 0 . Ispitati koje od

tačaka A(5,−1,−2), B(7,0,−6), C (− 2,6,12) pripadaju ravni α .
Rešenje:
Tačka pripada ravni ako njene kordinate zadovoljavaju jednačinu ravni.

A : 5 ⋅ 5 − 3 ⋅ (− 1) + 4 ⋅ (− 2) − 20 = 25 + 3 − 8 − 20 = 0 ⇒ A ∈ α ,
B : 5 ⋅ 7 − 3 ⋅ 0 + 4 ⋅ (− 6) − 20 = 35 − 0 − 24 − 20 ≠ 0 ⇒ B ∉ α ,
C : 5 ⋅ (− 2) − 3 ⋅ 6 + 4 ⋅12 − 20 = −10 − 18 + 48 − 20 = 0 ⇒ C ∈ α .
4.0.2. Primer:
r r
Dati su vektori a = (3,2,0) i b = (5,4,2 ) . Sastaviti jednačinu ravni α koja sadrži
oba vektora i prolazi kroz tačku M (− 4,0,5) .
Rešenje:
Jednačinu ravni α tražimo u obliku α : Ax + By + Cz + D = 0 , gde je

r
nα = ( A, B, C ) vektor normale tražene ravni, a konstantu D određujemo iz uslova da
tačka M pripada ravni α .
Vektor normale nalazi se kao vektorski proizvod datih vektora:

r r r
i j k
r r r r
nα = 3 2 0 = 4i − 6 j + 2k = (4,−6,2) = ( A, B, C )
5 4 2
α : 4x − 6 y + 2z + D = 0
M ∈ α : 4 ⋅ (− 4 ) − 6 ⋅ 0 + 2 ⋅ 5 + D = 0
⇒ − 16 + 10 + D = 0 ⇒ D=6
znači da je jednačina tražene ravni α : 4 x − 6 y + 2 z + 6 = 0 .
__________________________________________________________________
61
4.0.3. Primer:
Date su tačke P(1,−5,3), Q(5,−6,0), R(11,−3,2) . Sastaviti jednačinu ravni α

koja sadrži date tačke.
Rešenje:
Vektor normale tražene ravni α nalazimo kao vektorski proizvod dva vektora iz
tražene ravni, to mogu biti npr. vektori PQ i PR .
PQ = (5,−6,0 ) − (1,−5,3) = (4,−1,−3)
PR = (11,−3,2 ) − (1,−5,3) = (10,2,−1)
r r r
i j k
r r r r
nα = 4 − 1 − 3 = 7i − 26 j + 18k = (7,−26,18)
10 2 −1
pa jednačinu ravni α možemo pisati u obliku α : 7 x − 26 y + 18 z + D = 0 , a konstantu
D određujemo iz uslova da je npr. tačka Q u posmatranoj ravni.
Q ∈ α : 7 ⋅ 5 − 26 ⋅ (− 6 ) + 18 ⋅ 0 + D = 0
⇒ 35 + 156 + D = 0 ⇒ D = −191
znači da je jednačina ravni α koja se traži α : 7 x − 26 y + 18 z − 191 = 0 .
4.0.4. Primer:
Ispitati komplanarnost tačaka P(6,0,4), Q(− 2,1,5), R(− 3,−1,2), M (− 2,1,5) .

Zadatak rešiti pomoću jednačine ravni.
Rešenje:
Kroz bilo koje tri tačke npr. P, Q, R postavljamo jednačinu ravni, i proveravamo
da li tačka M pripada toj ravni ili ne. Jednačinu ravni α kroz tačke P, Q, R sastavljamo
na isti način kao u prethodnom primeru.
PQ = (− 2,1,5) − (6,0,4 ) = (− 8,1,1)

PR = (− 3,−1,2 ) − (6,0,4 ) = (− 9,−1,−2 )
r r r
i j k
r r r r
nα = − 8 1 1 = −i − 25 j + 17k = (− 1,−25,17 )
− 9 −1 − 2
α : − x − 25 y + 17 z + D = 0
__________________________________________________________________
62
Elementi analitičke geometrije______ Zbirka zadataka
P ∈ α : − 1 ⋅ 6 + 25 ⋅ 0 + 17 ⋅ 4 + D = 0
⇒ − 6 + 68 + D = 0 ⇒ D = −62
α : − x − 25 y + 17 z − 62 = 0 .
Sada treba još proveriti da li četvrta tačka, tačka M pripada dobijenoj ravni α .
M ∈ α : − 1⋅ (− 2) − 25 ⋅1 + 17 ⋅ 5 − 62 = 2 − 25 + 85 − 62 = 0 ⇒ M ∈ α , znači da su
date tačke komplanarne, one sve pripadaju ravni čija je jednačina
α : − x − 25 y + 17 z − 62 = 0 .
4.0.5. Primer:
Data je ravan α : 5 x − 4 y + 3 z − 7 = 0 i tačka M (2,−3,−1) . Sastaviti jednačinu

ravni β koja je paralelna sa ravni α i prolazi kroz tačku M .
Rešenje:
Ako ravni α i β treba da budu paralelne, tada imaju isti vektor normale, koji se
r r
iz jednačine ravni α može pročitati: nβ = nα = (5,−4,3) . Jednačina ravni β glasi:
β : 5 x − 4 y + 3z + D = 0 ,
a konstantu D određujemo iz uslova da tačka M pripada ravni β .
M ∈ β : 5 ⋅ 2 − 4 ⋅ (− 3) + 3 ⋅ (− 1) + D = 0
⇒ 10 + 12 − 3 + D = 0 ⇒ D = −19
Jednačina tražene ravni β glasi β : 5 x − 4 y + 3 z − 19 = 0 .
4.0.6. Primer:
x −1 y − z +1 x+6 y−4 z
Date su prave a : = = i b: = = .
3 2 0 −6 −4 0
a) Ispitati međusobni položaj pravih i .
a b
b) Napisati jednačinu ravni α koja sadrži prave a i b .
Rešenje:
r
a) Vektor pravca prave a je a = (3,2,0) , a vektor pravca prave b je
r r r
b = (− 6,−4,0 ) . Lako se uviđa da je b = −2a , što znači da su vektori pravca kolinearni, a
to znači da su prave a i b paralelne.
b) Vektor normale ravni α nalazi se kao vektorski proizvod dva

r r
nekolinearna vektora iz ravni α , znači to ne mogu biti vektori a i b . Jedan od njih se
može koristiti , ali umesto drugog moramo naći neki vektor, koji nije paralelan sa
prethodnim ali pripada ravni α . Iz jednačina pravih a i b mogu se pročitati kordinate
po jedne tačke sa tih pravih.
__________________________________________________________________
63
x − x0 y − y0 z − z0
Prava l : = = sigurno prolazi kroz tačku L(x0 , y0 , z 0 ) , znači
lx ly lz
prava a sadrži tačku A(1,2,−1) , a prava b sadrži tačku B(− 6,4,0) .
r r
Vektor nekolinearan sa vektorima a i b mogao bi da bude AB = (− 7,2,1) . Tada
r
vektor normale tražene ravni možemo da računamo kao vektorski proizvod vektora a i
vektora AB :
r r r
i j k
r r r r r
nα = a × AB = 3 2 0 = 2i − 3 j + 20k = (2,−3,20 )
−7 2 1
α : 2 x − 3 y + 20 z + D = 0
A ∈ α : 2 ⋅ 1 − 3 ⋅ 2 + 20 ⋅ (− 1) + D = 0
⇒ 2 − 6 − 20 + D = 0 ⇒ D = 24
pa je jednačina tražene ravni α data sa: α : 2 x − 3 y + 20 z + 24 = 0 .
4.0.7. Primer:
x −1 y − 2 z − 3 x−2 y −5 z −6
Date su prave a : = = i b: = = .
2 3 1 −1 0 2
a) Ispitati međusobni položaj pravih a i b .
b) Napisati jednačinu ravni α koja sadrži prave a i b .
Rešenje:
r r
a) Vektori pravca pravih a i b su a = (2,3,1), b = (− 1,0,2 ) . Oni nisu
r
( r
)
kolinearni a ≠ kb , znači da prave nisu paralelne. One mogu imati presek ili mogu biti
r r
mimoilazne. Ako imaju presek, tada je mešoviti proizvod vektora pravaca a i b i
vektora AB (koji spaja tačku A sa prave a sa tačkom B sa prave b ) nula, jer su tada
ovi vektori komplanarni. Ako su mimoilazne tada taj mešoviti proizvod nije nula.
Zadajmo prvo tačke A i B . Njihove kordinate čitamo iz jednačina pravih a i

b . To su tačke sa kordinatama A(1,2,3) i B(2,5,6) . Tada je vektor AB dat sa
kordinatama AB = (2,5,6) − (1,2,3) = (1,3,3) .
Ispitajmo sada spominjani mešoviti proizvod:
2 3 1
(
r r
)
a × b o AB = − 1 0 2 = 0 + 6 − 3 − 0 − 12 + 9 = 0
1 3 3
to znači da su vektori komplanarni, odnosno da date prave pripadaju istoj ravni. Tada
one moraju imati presek (jer nisu paralelne).
__________________________________________________________________
64
b) Utvrdili smo da prave a i b pripadaju istoj ravni. Vektor normale

tražene ravni α dobija se kao vektorski proizvod dva nekolinearna vektora iz
r r
posmatrane ravni, to mogu biti vektori a i b . Izračunajmo ovaj proizvod:
r r r
i j k
r r r r r r
nα = a × b = 2 3 1 = 6i − 5 j + 3k = (6,−5,3)
−1 0 2
α : 6 x − 5 y + 3z + D = 0
A ∈ α : 6 ⋅1 − 5 ⋅ 2 + 3 ⋅ 3 + D = 0
⇒ 6 − 10 + 9 + D = 0 ⇒ D = −5
Jednačina ravni α koja sadrži date prave a i b glasi α : 6 x − 5 y + 3 z − 5 = 0 .
4.0.8. Primer:
Date su tačke A(2,1,1), B(0,1,−3) i C (2,1,−5) .

a) Sastaviti jednačinu ravni α koja sadrži date tačke.
b) Napisati jednačinu prave d koja je ortogonalna na ravan α i prolazi kroz
zadatu tačku D(5,1,3) .
Rešenje:
a) Odredimo prvo vektor normale tražene ravni:

r r r
i j k
r r
nα = AB × AC = − 2 0 − 4 = −12 j = (0,−12,0) ,
0 0 −6
tada je α : − 12 y + D = 0 ,
pošto je A ∈ α : − 12 ⋅ 1 + D = 0 ⇒ D = 12 ,
sledi da je α : − 12 y + 12 = 0 / : (− 12)
pa je najjednostavniji oblik jednačine tražene ravni α : y − 1 = 0 .
r
b) Ako je prava d ortogonalna na ravni α , tada je vektor pravca prave d
r
paralelan sa vektorom normale nα ravni α , odnosno možemo uzeti da je
r r
d = nα = (0,−12,0) . Pošto dužina i orijentacija vektora pravca nije bitna (samo smer)
r r
vektor d možemo uzeti i u obliku d = (0,1,0 ) . Tražena prava d treba da prolazi i
kroz unapred zadatu tačku D(5,1,3) , pa njene jednačine možemo
x − 5 y −1 z − 3
pisati u obliku d : = = .
0 1 0
__________________________________________________________________
65
4.0.9. Primer:
r
Date su tačke A(2,1,1), B(0,2,3) i vektor v = (2,1,−1) .
r
a) Napisati jednačine pravih a i b koje su paralelne sa vektorom v i
redom prolaze kroz tačke A i B .
b) Napisati jednačinu one ravni α , koja sadrži ovako dobijene prave a i b .
Rešenje:
a) Jednačine traženih prava a i b su:
x − 2 y −1 z −1 x y −2 z −3
a: = = i b: = = .
2 1 −1 2 1 −1
b) Vektor normale ravni α je:
r r r
i j k
r r r r r
nα = AB × v = − 2 1 2 = −3i + 2 j − 4k = (− 3,2,−4) ,
2 1 −1
α : − 3x + 2 y − 4 z + D = 0 ,
A ∈ α : − 3 ⋅ 2 + 2 ⋅1 − 4 ⋅1 + D = 0
⇒ −6+2−4+ D = 0 ⇒ D = 8,
pa je jednačina tražene ravni data sa α : − 3 x + 2 y − 4 z + 8 = 0 .
4.0.10. Primer:
Date su tačke M (1,1,0), N (− 1,2,4) i P(2,−1,3) . Naći tačku Q(2,2, k ) tako da ona
bude u ravni koja je određena tačkama M , N , P .
Rešenje:
Prvo ćemo naći jednačinu ravni α koja sadrži tačke M , N , P , a zatim ćemo
odrediti parametar k tako da tačka Q pripada toj ravni α .
r r r
MN = (− 2,1,4) = −2i + j + 4k
r r r
MP = (1,−,2,3) = i − 2 j + 3k
r r r
i j k
r r r r
nα = MN × MP = − 2 1 4 = 11i + 10 j + 3k = (11,10,3)
1 −2 3
α : 11x + 10 y + 3 z + D = 0
M ∈ α : 11 ⋅ 1 + 10 ⋅ 1 + 3 ⋅ 0 + D = 0 ⇒ D = −21
α : 11x + 10 y + 3 z − 21 = 0 je jednačina tražene ravni α .
__________________________________________________________________
66
Ako tačka Q pripada ravni α , onda mora da je

11 ⋅ 2 + 10 ⋅ 2 + 3 ⋅ k − 21 = 0 ⇒ 3k = −21 ,
odnosno sledi da je vrednost traženog parametra k = −7 , a tačka Q ima kordinate
Q(2,2,−7 ) .
4.0.11. Primer:
Data su tri para paralelnih ravni. Izračunati zapreminu paralelepipeda čije strane
leže u ovim ravnima:
⎧α1 : 2 x − y = 0 ⎧ β1 : z − 3 y = 1 ⎧γ 1 : x − y = 0
⎨ , ⎨ , ⎨ .
⎩α 2 : 2 x − y = 3 ⎩β 2 : z − 3 y = 4 ⎩γ 2 : x − z = 2
Rešenje:
Za izračunavanje zapremine paralelepipeda potrebno je poznavati tri vektora,

koji polaze iz jednog temena i čine ivice tela. Neka su krajnje tačke ovih vektora koji
polaze iz istog temena označene sa A, B, C , D , a vektori će biti: AB, AC , AD .

Kordinate ovih temena dobijamo kao presek tri ravni, koje čine odgovarajuće strane
paralelepipeda. Tako će redom biti:
{A} = α1 ∩ β1 ∩ γ 1 {B} = α1 ∩ β1 ∩ γ 2
{C} = α1 ∩ β 2 ∩ γ 1 {D} = α 2 ∩ β1 ∩ γ 1
A : y = 2x
⇒ 2 x − 3x = 1 ⇒ x = −1 ⇒ A(− 1,−2,−1) ,
z=x
B : y = 2x
⇒ − 3x + 6 = 1 ⇒ x=5 ⇒ B(5,10,3) ,
z = x−2
C : y = 2x
⇒ 2 x − 3x = 4 ⇒ x = −4 ⇒ C (− 4,−8,−4) ,
z=x
D : y = 2x − 3
⇒ 2 x − 3 − 3x = 1 ⇒ x = −4 ⇒ D(− 4,−11,−4) .
z=x
Sada možemo odrediti vektore koje polaze iz temena A , to su:
AB = (6,12,4) AC = (− 3,−6,−3) AD = (− 3,−9,−3) .
__________________________________________________________________
67
Zapremina paralelepipeda računa se kao apsolutna vrednost mešovitog

proizvoda tih vektora:
6 12 4
( )
V = AB × AC o AD = − 3 − 6 − 3 = − 18 = 18 .
−3 −9 −3
Tražena zapremina je znači V = 18.
4.0.12. Primer:
Pravilan tetraedar OABC sa ivicama jedinične dužine nalazi se u prvom oktantu,

stranom OAB oslonjen na ravan Oxy , pri čemu tačka A pripada osi Ox .
a) Odrediti kordinate vektora ivica OA, OB, OC .
b) Upotrebom vektora ivica izračunati površinu tetraedra.
c) Napisati jednačinu ravni koju određuju tačke ABC .
Rešenje:
a) Koristeći osobine pravilnog tetraedra mogu se izvesti kordinate temena :

⎛1 3 ⎞ ⎛1 3 6 ⎞
O(0,0,0) ; A(1,0,0) ; B⎜⎜ , ,0 ⎟⎟ ; C ⎜⎜ , , ⎟.
⎟
⎝ 2 2 ⎠ ⎝ 2 6 3 ⎠
Tri vektora ivica, koja polaze iz temena O su:
⎛1 3 ⎞ ⎛1 3 6 ⎞
OA = (1,0,0) , OB = ⎜⎜ , ,0 ⎟⎟ , OC = ⎜⎜ , , ⎟.
⎟
⎝ 2 2 ⎠ ⎝ 2 6 3 ⎠
b) Površina tetraedra sastoji se iz površine četiri jednakostranična trougla.
OA × OB
PtetraedraOABC = 4 ⋅ P∆OAB = 4 ⋅ = 2 OA × OB ,
2
r r r
i j k
3 r ⎛ 3⎞
OA × OB = 1 0 0 = k = ⎜⎜ 0,0, ⎟,
1 3 2 ⎝ 2 ⎟⎠
0
2 2
3 r 3
sledi da je tražena površina: PtetraedraOABC = 2 k = 2⋅ = 3.
2 2
__________________________________________________________________
68
c) α = α ( A, B, C )
r r r
i j k
r 1 3 2r 6 r 3 r ⎛ 2 6 3⎞
nα = AB × AC = − 0 = i+ j+ k = ⎜⎜ , , ⎟,
⎟
2 2 2 6 6 ⎝ 2 6 6 ⎠
1 3 6
−
2 6 3
2 6 3
α: x+ y+ z + D = 0,
2 6 6
2 2
A ∈α : +D=0 ⇒ D=− ,
2 2
2 6 3 2
α: x+ y+ z− = 0 /⋅ 6
2 6 6 2
pa je jednačina ravni koja sadrži stranu ABC , α : 3 2 x + 6 y + 3 z − 3 2 = 0 .
4.0.13. Primer:
Date su tačke A(1,6,5), C (11,15,−11), D1 (1,1,1) , koja su temena prave prizme

ABCDA1 B1C1 D1 . Data je i jednačina ravni osnove ABCD , α : 3 x + 2 y + 3 z − 30 = 0 .
(Proveriti: A ∈ α , C ∈ α ).
a) Odrediti kordinate temena D .
b) Naći zapreminu prizme.
c) Pokazati da je reč o kvadru.
Rešenje:
a) Proverimo prvo da li je A ∈ α , C ∈ α ?
A ∈ α : 3 ⋅ 1 + 2 ⋅ 6 + 3 ⋅ 5 − 30 = 0 ⇒ 0=0 ⇒ A ∈α ,
C ∈ α : 3 ⋅ 11 + 2 ⋅ 1 − 3 ⋅ 11 − 30 = 0 ⇒ 0=0 ⇒ C ∈α ,
r r r
p(D, D1 ) ⊥ α ⇒ p = nα ⇒ p = (3,2,3) .
Tačku D dobijamo kao prodor prave p kroz ravan α . Za to treba odrediti

jednačine prave p u parametarskom obliku. Ako kanonski oblik jednačina prave p
izjednačimo sa nekim parametrom (npr. t ), i izrazimo redom promenljive x, y , z ,
dobijamo parametarske jednačine prave p :
__________________________________________________________________
69
⎧ x = 3t + 1
x −1 y −1 z −1 ⎪
p: = = =t ⇒ ⎨ y = 2t + 1
3 2 3 ⎪ z = 3t + 1
⎩
p ∩ α : 3 (3t + 1) + 2 (2t + 1) + 3 (3t + 1) − 30 = 0
9t + 3 + 4t + 2 + 9t + 3 − 30 = 0
22t − 22 = 0
t =1
pa je traženo teme prizme: D(4,3,4) .
−3 3 1
b) ( )
V = DA × DC o DD1 = 7 12 − 15 = 418
−3 −2 −3
c) Prizma ABCDA1 B1C1 D1 je kvadar ako je osnovica pravougaonik,
odnosno ako je DA ⊥ DC . Tada oni zaklapaju ugao od 90o , pa treba da je njihov

skalarni proizvod 0.
DA o DC = (− 3,3,1) o (7,12,−15) = −21 + 36 − 15 = 0
⇒ DA ⊥ DC ⇒ prizma ABCDA1 B1C1 D1 je kvadar.
4.0.14. Primer:
x −1 y + 2 z + 3 ⎧x − 4 y + z + 2 = 0
Pokazati da prave l1 : = = i l2 : ⎨ pripadaju
2 1 2 ⎩ 2y − z + 2 = 0
istoj ravni. Napisati jednačinu te ravni.
Rešenje:
Jednačine prave l2 su date kao presek dve ravni. Odredimo njene jednačine u
kanonskom obliku. To znači da treba naći rešenje sistema:
α : x − 4y + z + 2 = 0
.
β: 2y − z + 2 = 0
Sabiranjem sledi :
x − 2y + 4 = 0 ⇒ x = 2y − 4 ,
a iz druge jednačine sledi da je z = 2 y + 2 . Pošto imamo dve jednačine i tri nepoznate,
jednu nepoznatu biramo slobodno. Neka je npr. y = 0 , tada je x = −4 i z = 2 , pa su
kordinate jedne tačke sa prave l2 date sa L2 (− 4,0,2) . Kordinate tačke L1 sa prave l1 se
__________________________________________________________________
70
čitaju iz njenih jednačina, to je tačka L1 (1,−2,−3) . Vektor pravca prave l2 dobija se kao
vektorski proizvod vektora normala datih ravni:
r r r
i j k
r r r r r r
l 2 = nα × nβ = 1 − 4 1 = 2i + j + 2k = (2,1,2) .
0 2 −1
x+4 y z−2
Jednačine prave l2 u kanonskom obliku glase: l2 : = = .
2 1 2
r r
Vektor pravca ove prave je l2 = (2,1,2 ) , a vektor pravca prave l1 glasi l1 = (2,1,2 ) .
r r
Pošto su vektori pravca tih pravih jednaki, l2 = l1 sledi da su date prave l1 i
l2 paralelne. Ako su prave paralelne sigurno pripadaju istoj ravni, neka je to ravan π .
Jednačinu te ravni dobijamo na sledeći način:
r r r
i j k
r r r r r
nπ = l1 × L1 L2 = 2 1 2 = i − 20 j + 9 k = (1,−20 ,9 ) ,
−5 2 5
π : x − 20 y + 9 z + D = 0 ,
L1 ∈ π : 1 − 20 ⋅ (− 2) + 9 ⋅ (− 3) + D = 0
⇒ 1 + 40 − 27 + D = 0 ⇒ D = −14,
pa je jednačina ravni, koja sadrži prave l1 i l2 data sa π : x − 20 y + 9 z − 14 = 0 .
4.0.15. Primer:
x + 4 y − 6 z +1 x +1 y −1 z
Dokazati da se prave l1 : = = i l2 : = = seku pod
3 −5 1 1 2 7
pravim uglom, zatim napisati jednačinu ravni koja sadrži date prave. Napisati i
jednačine prave kroz tačku preseka, ortogonalnu na obe date prave.
Rešenje:
Dokažimo prvo da se date prave seku, odnosno da leže u istoj ravni:
r
l1 = (3,−5,1) L1 (− 4,6,−1)
r
l2 = (1,2,7 ) L2 (− 1,1,0 )
⇒ L1 L2 = (3,−5,1)
3 −5 1
(
r r
)
pa je mešoviti proizvod l1 × l2 o L1 L2 = 1 2 7 = 0 ,
3 −5 1
što znači da ove prave pripadaju istoj ravni, odnosno da se seku (jer nisu paralelne).
Prave se seku pod pravim uglom ako su im vektori pravca ortogonalni. Ispitajmo
zato skalarni proizvod vektora pravaca:
__________________________________________________________________
71
r r
l1 o l2 = (3,−5,1) o (1,2,7 ) = 3 − 10 + 7 = 0 ,
što znači da su ovi vektori (a istovremeno i prave) ortogonalni (pa se seku pod pravim
uglom).
Jednačinu njihove zajedničke ravni sastavljamo na sledeći način:

r r r
i j k
r r r r r r
α (l1 , l2 ) : nα = l1 × l2 = 3 − 5 1 = −37i − 20 j + 11k = (− 37,−20,11)
1 2 7
α : − 37 x − 20 y + 11z + D = 0 ,
L2 ∈ α : − 37 ⋅ (− 1) − 20 ⋅1 + 11⋅ 0 + D = 0 ⇒ 37 − 20 + D = 0 ⇒ D = −17 ,
α : − 37 x − 20 y + 11z − 17 = 0 /⋅ (− 1)
pa je jednačina tražene ravni α : 37 x + 20 y − 11z + 17 = 0 .
Tačku preseka nalazimo izjednačavanjem parametarskih jednačina datih pravih:

⎧ x = 3t − 4
x + 4 y − 6 z +1 ⎪
l1 : = = =t ⇒ l1 : ⎨ y = −5t + 6 ,
3 −5 1 ⎪ z = t −1
⎩
⎧ x = s −1
x +1 y −1 z ⎪
l2 : = = =s ⇒ l2 : ⎨ y = 2 s + 1 ,
1 2 7 ⎪ z = 7s
⎩
pa je za tačku preseka:
3t − 4 = s − 1 t = 7s + 1
− 5t + 6 = 2s + 1 ⇒ 3(7 s + 1) − 4 = s − 1 ⇒ s = 0.
t − 1 = 7s 20s = 0
Tačka preseka znači ima kordinate P(− 1,1,0) . Prava p koja prolazi kroz ovu
tačku i ortogonalna je na obe prave ima vektor pravca jednak vektoru normale ravni α ,
r r
p = nα = (37,20,−11) .
x +1 y −1 z
Jednačine tražene prave glase: p: = = .
37 20 − 11
__________________________________________________________________
72
4.1.1._______________
Primer
r r r
Dati su vektori a = (1, 2, 3), b = (3, 2, 1), c = (1, 1, 1).
r
Napisati jednačinu ravni koja sadrži tačku čiji je vektor položaja vektor c , a
v r
paralelna je vektorima a i b .
________
Rešenje:
r r r
i j k
r r
Vektor normale ravni biće paralelan vektoru a × b = 1 2 3 = (–4, 8, –4).
3 2 1
r
Postavimo ravan kroz tačku, čiji je vektor položaja c , a to je tačka C(1, 1, 1),
r r r
dok za vektor normale uzimamo n = ( 1, − 2,1 ) (Vektor je paralelan sa a × b ).
Tražena jednačina ravni je:
(x–1) –2 (y–1) + (z–1) = 0 ⇒ x – 2y + z =0.
________
Zadatak
Data je jednačina ravni α : x + 2 y − 3 z − 4 = 0 :

a) Od tačaka A(2,1,0) , B(1,0,−1) i C (5,−1,6) koje pripadaju ravni α ?
b) Naći presek P pravih p i q ako su njihove jednačine:
x − 2 y −1 z x −1 y z +1
p: = = i q: = =
2 −1 0 3 0 1
c) Ako presečna tačka P pripada ravni α napisati jednačinu prave n , koja
je ortogonalna na ravan α i prolazi kroz tu tačku.
4.1.2._______________
Primer
Tačke A (–3, 2, k ), B (3, –3, 1) i C (5, k, 2) su tri uzastopna temena paralelo-

grama ABCD. Naći k ≠ 0 tako da bude AD = 14 . Za dobijenu vrednost k odrediti
kordinate tačke D. Napisati i jednačinu ravni (ABCD).
__________________________________________________________________
73
________
Rešenje:
U paralelogramu ABCD važi: AD = BC . To znači
AD = BC = (5 − 3) 2 + ( k + 3) 2 + ( 2 − 1) 2 = 14 ⇒ k2 + 6k = 0,
pošto je k ≠ 0 ⇒ k = –6. Vektor položaja tačke D je OD = OA + AD = OA + BC =

=(–3, 2, k ) + (2, k+3, 1)= (–1, k+5, k+1)
U slučaju k = –6 kordinate tačke D su: (–1, –1, –5)
Vektor normale ravni paralelograma ABCD je :

r r r
i j k
r
n = AB × AD = 6 − 5 7 = (16, 8, –8).
2 −3 1
Uzimamo vektor koji je paralelan ovom vektoru: (2, 1, –1). Postavimo ravan sa
ovim vektorom normale kroz tačku D:
2 (x + 1) + (y +1)–(z +5) = 0 ⇒ 2 x + y – z –2 = 0.
________
Zadatak
Data su tri uzastopna temena paralelograma ABCD: A(1,0,4); B(4,1,0) i

C(3,-3,2). Naći kordinate četvrtog temena D i ugao između dijagonala paralelograma.
4.1.3._______________
Primer
Tačke A(1, 4, –2), B(7, –3, –1) i C(0, 12, –9) određuju jednu ravan.
a) Napisati jednačinu te ravni α.
b) Napisati jednačinu prave p kroz tačku O, koja je normalna na ravan α.
c) Odrediti kordinate prodora prave p na ravni α.
________
Rešenje:
a) Jednačina ravni kroz tri date tačke, A(x1, y1, z1 ), B(x2, y2, z2 ), C(x3, y3, z3 ) je:
x − x1 y − y1 z − z1 x −1 y − 4 z + 2
x 2 − x1 y 2 − y1 z 2 − z1 = 0 , odnosno: 6 −7 1 = 0.
x3 − x1 y 3 − y1 z 3 − z1 −1 8 −7
Odavde sledi jednačina tražene ravni α: x + y + z – 3 = 0.
__________________________________________________________________
74
b) Normala te ravni ima vektor pravca koji je paralelan vektoru normale te ravni:
r
n = (1, 1, 1) . Ako postavimo još i zahtev da prolazi kroz tačku O(0, 0, 0), imamo jednači-
nu prave p:
x−0 y−0 z−0
p: = = , odnosno: x = y = z.
1 1 1
c) Prodor prave p kroz ravan α dobija se prostom smenom parametra t = x=y=z

u jednačini ravni α, pa imamo: 3t – 3 = 0, to jest t = 1.
Tačka prodora je P(1, 1, 1).
________
Zadatak
Date su tačke M (1, 1, 0), N (–1, 2, 4) i P (2, –1, 3). Naći tačku Q (2, 2, k) tako,
da ona bude u ravni koja je određena tačkama M, N i P. Napisati i jednačinu ravni koja
sadrži sve tačke.
4.1.4._______________
Primer
a) Date su tačke A (k +1, –1, –2), B (k, 2, k), C (2, k+2, k–1) i D (5, 0, –6).
Odrediti k tako, da tačke pripadaju istoj ravni.
b) Odrediti površinu četvorougla ABCD za k sa najmanjom apsolutnom
vrednošću.
________
Rešenje:
a) Date tačke su komplanarne, ako su vektori AB, AC , AD komplanarni, to jest

njihov mešoviti proizvod se anulira. Pošto je
AB =(–1, 3, k + 2), AC = (1–k, k+3, k+1), AD =(4–k, 1, –4),
−1 3 k +2
( AB × AC ) AD = 1 − k k + 3 k + 1 = k3 – 3k2 – 13k + 15 = (k – 1)(k + 3)(k –5) = 0.
4−k 1 −4
Iz toga sledi, da su tačke komplanarne, ako je k1 = –3, k2 = 1 ili k3 = 5.
b) Najmanja apsolutna vrednost za k je k2 = 1, za tu vrednost tačke imaju sledeće

kordinate: A(2, –1, –2), B(1, 2, 1), C(2, 3, 0) i D(5, 0, –6), a jednačina ravni kojoj
pripadaju je (uzeti bilo koje tri tačke i postaviti ravan kroz njih!).
3x – y + 2z – 3 = 0.
__________________________________________________________________
75
________
Zadatak
Date su tačke A, B, C i D: A(1,1,1); B(2,2k+1,2), C(3,k+1,k+1.), D(3k+1,3,1–k).
Odrediti k tako da tačke leže u istoj ravni. Napisati i jednačinu te ravni.
4.1.5._______________
Primer
Tačka K(4, 1, 4) je središte, a tačke A(3, 1, 5) i B(3, 2, 4) su dva susedna temena
pravilnog šestougla.
a) Naći kordinate preostala četiri temena tog šestougla.
b) Napisati jednačinu ravni u kojoj se nalazi taj šestougao. Napisati i
jednačinu prave, koja prolazi kroz tačku K i normalna je na ravan tog šestougla.
________
Rešenje:
a) Neka je šestougao obeležen sa ABCDEF. Ako je tačka K središte šestougla,
tada je ona sredina dijagonala AD i BE, pa će biti: D(5 1, 3) i E(5, 0, 4). Pošto je
četvorougao DEFK paralelogram, imamo DE = KF = (0, − 1, 1). Za vektor položaja tačke
F važi: OF = OK + KF = (4, 0, 5) . To su ujedno i kordinate tačke E. Tačka C je drugi
kraj dijagonale EC čija je sredina takođe tačka K, pa će biti C(4, 2, 3).
b) Postavimo ravan kroz tačke ABK:
x − 3 y −1 z − 5
0 1 −1 = 0 ⇒ x + y + z – 9 = 0
−1 0 −1
Primećujemo, da je vektor normale (koji je ujedno i vektor pravca prave koja je
r
normalna na tu ravan) je n = (1, 1, 1) , zato jednačina prave koja prolazi kroz K, a
normalna je na ravan šestougla glasi:
x − 4 y −1 z − 4
= = .
1 1 1
________
Zadatak
Date su prave p i q:
x +1 y − 2 z +1 x − 5 y − 6 z −1
p: = = , q: = = .
−3 2 −4 3 6 −2
a) Pokazati da te dve prave pripadaju istoj ravni.
b) Naći kordinate tačke njihovog preseka.
c) Napisati jednačinu ravni koja sadrži te dve prave.
4.1.6._______________
Primer
Kordinatni početak je jedno teme paralelepipeda, tri susedna temena tom
temenu su tačke A, B i C: A(3,6,–4), B(–4, 7, 0), C(9, 1, –3).
__________________________________________________________________
76
a) Naći kordinate preostala četiri temena tog paralelepipeda.

b) Napisati jednačinu ravni koja seče telo i sadrži temena A, B i C.
________
Rešenje:
a) Kordinate datih tačaka su ujedno i kordinate vektora položaja tih tačaka.
Svaki par vektora određuje po jednu stranu paralelepipeda, a četvrto teme tih strana su
zbirovi tih parova vektora: (–1, 13, –4), (12, 7, –7) i (5, 8, –3). Na kraju: i telesna
dijagonala "pokazuje" u jedno teme tela, to je četvrta tražena tačka: (8, 14, –7).
b) Postavimo ravan kroz tačke ABC:
x−3 y−6 z+4
−7 1 4 = 0 ⇒ 21x +17y – 41z – 329 = 0.
6 −5 1
________
Zadatak
Date su tačke A(1,2,3), B(2,3,4), C(–1,0,2) i D(5,6,–7). Da li te tačke pripadaju

jednoj ravni? Ako je odgovor potvrdan, odrediti jednačinu te ravni.
4.1.7._______________
Primer
⎧ x + 2 y − 3z − 5 = 0
a) Naći normalnu projekciju p' prave p: ⎨ na ravan Oxy.
⎩ 2x − y + z + 2 = 0
b) Odrediti i kosinus ugla između prave p i njene projekcije p'.
________
Rešenje:
a) Nađimo kordinate dveju tačaka na pravoj p: Neka je z = 0

⎧x + 2y − 5 = 0 ⎛ 1 12 ⎞
⎨ ⇒ P⎜ , , 0 ⎟ .
⎩2 x − y + 2 = 0 ⎝5 5 ⎠
Ova tačka ujedno pripada i projekciji!
⎧2 y − 3 z − 5 = 0
Neka je x = 0: ⎨ ⇒ Q (0, 1, − 1) . Projekcija te tačke je Q'(0, 1, 0).
⎩− y + z + 2 = 0
Prava p' spaja tačke P i Q ' . Odredimo vektor pravca prave p' i postavimo pravu
⎛ 1 7 ⎞ 1
kroz tačku Q' sa nađenim vektorom PQ ' = OQ ' − OP = ⎜ − , − , 0 ⎟ = − (1, 7, 0) .
⎝ 5 5 ⎠ 5
x y −1 z ⎧7 x − y + 1 = 0
Dobijamo jednačine: = = ili ⎨ .
1 7 0 ⎩ z=0
__________________________________________________________________
77
b) Pošto je vektor pravca prave p:

r r r
i j k
r
p= 1 2 − 3 = (5, − 7, − 5) ,
2 −1 1
a vektor pravca projekcije se dobija iz PQ ' : p' = (1, 7,0) sledi:

r
p ⋅ PQ ' − 44 2 22
cos ϕ = v = =− .
p ⋅ PQ ' 99 50 15
________
Zadatak
Kolika je najmanja međusobna udaljenost mimoilaznih pravih l1 i l2?

⎧x = 2 + t ⎧ x = 2 + 2t
⎪ ⎪
l1 : ⎨ y = 1 − t , l1 : ⎨ y = t .
⎪z = 3 + t ⎪ z = −1 + t
⎩ ⎩
4.1.8._______________
Primer
Date su tačke A(1, 2, 3), B(4, 0, 5), C(2, 3, 1) i D(5, 1, 3).

a) Napisati jednačine prave p: (AB).
b) Napisati jednačine prave q: (CD).
c) Ispitati međusobni položaj pravih p i q.
d) Napisati jednačinu ravni (ukoliko postoji) koja sadrži te prave.
________
Rešenje:
x −1 y − 2 z − 3 x − 2 y − 3 z −1
a) p: (AB): = = , b) q: (CD): = = .
3 −2 2 3 −2 2
c) Očevidno je, da su ove dve prave paralelne, jer imaju isti vektor pravca.
d) To znači postoji ravan koja ih sadrži. Ta će ravan sadržati bilo koju od te
četiri tačke, i ima vektor normale koji je normalan na vektore AB i AC . To je
njihov vektorski proizvod: AB × AC =(2, 8, 5).
Tražena ravan je:
2 (x – 1) + 8 (y – 2) + 5 (z – 3) = 0, ili 2 x + 8 y + 5 z – 33 = 0.
________
Zadatak
Date su tačke A(1, 1, 1), B(1, 2, 3), C(2, –3, –1) i D(1, –2, –1). Naći jedinični
r
vektor a 0 koji je normalan na vektore AB i CD .
__________________________________________________________________
78
4.1.9._______________
Primer
x −1 y + 2 z + 3 ⎧x − 4 y + z + 2 = 0
Pokazati da prave l1 : = = i l2 : ⎨ pripadaju
2 1 2 ⎩ 2y − z + 2 = 0
istoj ravni. Napisati jednačinu te ravni.
________
Rešenje:
Nađimo prvo vektor pravca prave l2. To je vektorski proizvod normalnih vektora
r r
ravni koje određuju tu pravu: n1 = (1, –4, 1) i n 2 = (0, 2, –1):
r r r
i j k
r r r
l 2 = n1 × n 2 = 1 − 4 1 =(2, 1, 2),
0 2 −1
što je jednak vektoru pravca prve prave, a to znači da su prave paralelne, odnosno, da se
nalaze u istoj ravni.
Pronađimo jednu tačku na l2, recimo onu, za koju je z = 0. To je tačka L2 ( –6, –1, 0).
Tačku prave l1 možemo neposredno pročitati iz jednačine prave: L1 ( 1, –2, –3).
Zajednička ravan tih dveju pravih će imati vektor normale:
r r r
i j k
r r
n = l × L1 L2 = 2 1 2 = (1, –20, 9).
−7 1 3
Koriščenjem jednačine ravni sa datim vektorom normale kroz datu tačku:

A (x – x0 ) + B (x – y0 ) + C (x – z0 ) = 0
za (A, B, C) = (1, –20, 9), i (x0, y0, z0) = ( 1, –2, –3) dobijemo jednačinu ravni:
x – 20 y + 9 z – 14 = 0.
________
Zadatak
Odrediti n u jednačini prave l1 da bi se sekla sa pravom l2 :
x −1 y − 2 z −1 x−2 y −3 z −4
l1 : = = , l2 : = = ,
1 −1 n 1 2 3
zatim naći tu presečnu tačku.
4.1.10._______________
Primer
x +1 y − 2 z +1 x−5 y −6 z
Date su prave p : = = , q: = =
−3 2 −4 3 6 −2
a) Pokazati da te dve prave ne pripadaju istoj ravni.
b) Naći njihovo najkraće rastojanje.
c) Napisati jednačinu ravni koja sadrži pravu p a paralelna je sa q.
__________________________________________________________________
79
________
Rešenje:
Neka su fiksne tačke datih pravih P(–1, 2, –1) i Q(5, 6, 0), a vektori pravca su
r r
p = ( −3, 2, − 4), q = (3, 6, − 2) .
Vektor koji spaja tačke P i Q je PQ = OQ − OP = (6, 4, 1) .
r r
a) Za te vektore je: ( p × q ) o PQ = 24 .Taj broj je različit od nule, znači
prave su mimoilazne, pa računamo najkraće rastojanje po sledećem:
d=
( pr × qr ) o PQ .
r r
p×q
r r r r
b) Prvo određujemo p × q = ( 20, − 18, − 24) i p × q = 1300 .
24
Sledi: najkraće rastojanje je d = ≈ 0,666 .
1300
r r
c) Tražena ravan ima vektor normale p × q = ( 20, − 18, − 24) i sadrži tačku
P: 20 (x +1) – 18 (y – 2) – 24 (z + 1) = 0 ⇒ 10 x – 9 y – 12 z + 16 = 0.
________
Zadatak
Napisati jednačinu ravni α, koja prolazi kroz tačku M(1, –2, 1) i normalna je na
⎧x + y −z + 2 = 0
pravoj l: ⎨ .
⎩ 2x − y − 1 = 0
4.1.11._______________
Primer
Dokazati da prave:
x + 2 y + 1 z + 10 x − 1 y − 14 z − 6 x y−2 z+4
l1 : = = , l2 : = = i l3 : = =
2 3 6 1 −9 −4 3 −6 2
pripadaju istoj ravni i da se njihovi preseci poklapaju sa temenima jednog pravouglog
trougla. Gde je prav ugao?
________
Rešenje:
Jednačina ravni kroz fiksne tačke T1 (−2, − 1, − 10), T2 (1,14, 6), T3 (0, 2, − 4) datih
pravih je:
x + 2 y + 1 z + 10
α: 3 15 16 = ( x + 2)(90 − 48) − ( y + 1)18 − 32) + ( z + 10)(9 − 30) = 0 .
2 3 6
__________________________________________________________________
80
Sređena i skraćena, ta jednačina ima oblik:

6x + 2y – 3z –16 = 0.
r
Vektor normale te ravni je n = (6, 2, − 3) . Ovaj vektor je normalan na sva tri
vektora pravca datih pravih:
r r r
p1 = (2,3, 6), p2 = (1, − 9, − 4), p3 = (3, − 6, 2) ,
r r r r r r
jer je n o p1 = n o p2 = n o p3 = 0 . Znači, prave su "paralelne" sa ravni, a imaju po jednu
tačku u toj ravni. To može da znači, da sve tri prave cele se nalaze u toj ravni.
r r
Sa druge strane je p1 o p3 = 0 , a to znači, da se prva i treća prava seku pod
pravim uglom.
________
Zadatak
Naći jednačine prave, koja prolazi kroz tačku P (1,0,7) , paralelna je ravni
x −1 y − 3 z
3 x − y + 2 z − 15 = 0 i seče pravu = = .
4 2 1
4.1.12._______________
Primer
Date su tačke A, B i C: A(1,1,1); B(4,3,7), C(7,4,3.). Naći kordinate tačke D,

koja se nalazi na simetrali ugla –BAC na rastojanju 170 od tačke A.
________
Rešenje:
Vektor koji pokazuje u pravcu simetrale jeste zbir jediničnih (ili jednakih)
vektora u pravcima AC = OC − OA = (6, 3, 2), AB = OB − OA = (3, 2, 6) . Lako se
uočava, da su ti vektori jednake dužine, pa će vektor položaja tačke D biti:
OD = OA + k ( AB + AC ) .
Nakon svođenja te jednačine imamo: AD = k 81 + 25 + 64 = 170 . Iz čega
proizilazi: k = 1.
Kordinate tačke D (ili vektora položaja tačke D) su: D(10, 6, 9).
________
Zadatak
Napisati jednačine prave kroz tačku M(3, –1, 2) koja seče osu Ox i normalna je
na pravu x = y = z.
4.1.13._______________
Primer
Date su tačke A, B, C i D: A(2,3,1); B(4,1,–2); C(6,3,7); D(–5,–4,8).
a) Izračunati visinu trostrane piramide ABCD koja pripada strani ABC.
b) Napisati jednačine mimoilaznih pravih, zatim naći najkraće rastojenje
između tih pravih određenih tačkama (AB) i (CD).
__________________________________________________________________
81
________
Rešenje:
a) Tražena visina trostrane piramide je jednaka visini paralelepipeda koji

je razapet nad vektorima AB, AC , AD , a zapremina piramide je jedna šestina
zapremine upravo spomenutog paralelepipeda.
Prema tome računamo visinu piramide na sledeći način:
V paralelepiped
H piramida = H paralelepiped = .
B paralelepiped
2 −2 −3
( )
V paralelepioed = AB × AC o AD = 4 0 6 = 308.
−7 −7 7
r r r
i j k
B paralelepiped = AC × AD = 2 − 2 − 3 = (− 12, − 24, 8) 144 + 576 + 64 = 28 .
4 0 6
308
H piramida = H paralelepiped =
= 11.
28
Kordinate vektora AB, AC , AD su izračunate kao razlike vektora položaja
datih tačaka A, B, C i D.
b) Jednačine pravih (AB) i (CD) su:

x − 2 y − 3 z −1 x−6 y −3 z −7
( AB ) : = = , (CD ) : = = .
2 −2 −3 11 7 −1
Računamo njihovo najkraće rastojanje:
d=
(AB × DC )o AC , (AB × DC )o AC = 112 −2 −3
7 − 1 = 308,
AB × DC 4 0 6
r r r
i j k
AB × DC = 2 − 2 − 3 = (23, − 31, 36) = 2786 ≈ 52,78...
11 7 −1
308
Sledi odgovor: d = ≈ 5,83...
2786
________
Zadatak
Date su ravni α: ax – 3y+4z=4; β: x + by + cz = 0; γ: 2x – y + z = d. Odrediti

parametre a, b, c i d tako, da sve tri ravni se seku u tački T(1, 0, 1) i da bude β⊥γ.
__________________________________________________________________
82
4.1.14._______________
Primer
Napisati jednačine dve uzajamno normalne ravni α i β koje prolaze kroz presek
ravni x = y i z = 0, ako α prolazi kroz tačku A(0, 4, 2).
________
Rešenje:
Pramen ravni određen dvema ravnima ima jednačinu:
A1 x+ B1 y + C1 z + D1 + λ ( A2 x+ B2 y + C2 z + D2) = 0 za proizvoljno λ∈R.
U slučaju ovog zadatka jednačina tog pramena svodi se na: x – y + λ z = 0. Tražene
ravni α i β su članice tog pramena. Pošto A∈ α, sledi da je to zadovoljeno za λ = 2.
r
Znači jednačina ravni α je: x – y + 2 z = 0. Vektor normale je nα = (1, –1, 2). Ravan
r
β pripada istom pramenu pa vektor normale joj je: n β = (1, –1, λ). Pošto su ravni
α i β normalne, zato su i vektori normala uzajamno normalni, to jest njihov skalarni
r r
proizvod jednak nuli: nα ° n β = 1 + 1 + 2λ = 2(1 + λ) = 0. Sledi: ravan β dobijamo za
λ = –1. Jednačina ravni β je: x – y – z = 0
________
Zadatak
Napisati jednačinu ravni koja prolazi kroz tačke M(2, 2, –1) i N(3, –1, 2), kao i
kroz presek ravni 5x + 3y + 2z – 3 = 0, 2x – 4y + 3z + 7 = 0 i 3x + y – 2z + 3 = 0.
4.1.15._______________
Primer
Date su jednačine dve mimoilazne prave p i q :
x − 2 y +5 z −8 x−4 y−6 z+9
p: = = , q: = = ,
1 −2 2 1 1 −4
a) Napisati jednačine dve paralelne ravni, od kojih svaka sadrži po jednu od
datih pravih p, odnosno q.
b) Napisti jednačine zajedničke normalne prave n.
c) Naći kordinate tačaka A i B, (A = p∩ n i B = q∩ n) krajnje tačke duži
koju date prave odsecaju na zajedničkoj normali (to je par najbližih
tačaka te dve prave).
________
Rešenje:
Pre svega nađimo vektor pravca zajedničke normalne prave n za prave p i q:
r r r r r
n = p × q , gde su p i q vektori pravca pravih p i q. Te vektore pravaca čitamo iz datih
jednačina, i pišemo:
r r r
i j k
r r r r r r
n = p×q = 1 − 2 2 = 6i + 6 j + 3k .
1 1 −4
r r
Prihvatićemo za n jedan kraći (paralelni i jednostavniji vektor): n = ( 2, 2, 1 ) .
__________________________________________________________________
83
a) Ravni koje sadrže date prave i međusobno su paralelne imaju upravo nađeni
vektor normale.
Neka je ravan α postavljena kroz pravu p, ujedno i kroz datu tačku te prave, a
to je tačka, čije se kordinate čitaju iz jednačine prave: P(2, –5, 8).
α: 2 (x – 2 ) + 2 ( y + 5 ) + 1 ( z – 8 ) = 0 ⇒ 2 x + 2 y + z – 2 = 0.
Neka je ravan β postavljena kroz pravu q, ujedno i kroz datu tačku te prave, a
to je tačka, čije se kordinate čitaju iz jednačine prave: Q(4, 6, –9).
β: 2 (x – 4 ) + 2 ( y – 6 ) + 1 ( z + 9 ) = 0 ⇒ 2 x + 2 y + z – 11 = 0.
b) Postavljamo ravan γ, koja sadrži pravu p i n ( to znači: ima vektor
r r r
i j k
r r r r
normale koji je paralelan vektoru p × n . Pošto je p × n = 1 − 2 2 = (−6, 3, 6 ) ,
2 2 1
r r r r
uzećemo "kraći" vektor, koji zadovoljava uslov paralelnosti: n1 || p × n , n1 = (−2, 1, 2) .
Ravan γ, sa ovim vektorom normale, koja sadrži tačku P(2, –5, 8), sadržaće i čitavu
pravu p:
γ: –2 (x – 2 ) + 1 ( y + 5 ) + 2 ( z – 8 ) = 0 ⇒ –2 x + y + 2z – 7 = 0.
Ako pronađemo presek ravni γ sa pravom q, pronašli smo kordinate jedne od
tačaka koje se traže u tački c). U tu svrhu napišimo parametarske jednačine prave q :
q: x = t + 4, y = t + 6, z = –4t – 9.
Uvrstimo to u jednačunu ravni γ, i dobijemo rešenje: t = –3, što daje tačku B(1, 3, 3).
r
Zajednička normala pravih p i q je prava n sa vektorom pravca n = ( 2, 2, 1 )
x −1 y − 3 z − 3
kroz tačku B n : = = .
2 2 1
c) Krajnje tačke zajedničke najkraće duži su A i B. Kordinate tačke B već
imamo, dok tačku A dobijamo kao prodor prave n kroz ravan, koja sadrži pravu p.
Zato sada pravu n pišemo u parametarskom obliku:
n: x =2 t + 1, y =2 t + 3, z = t + 3.
Nakon uvrštavanja u jednačinu ravni α dobija se t =–1, iz čega proizilazi A(–1, 1, 2).
Tačku B(1, 3, 3) smo već našli u prethodnom koraku. Ovim je zadatak rešen.
________
Zadatak
x −8 y −2 z
a) Na pravoj = = naći kordinate tačaka čije rastojanje od
8 −6 0
tačke A(8, 2, 0) iznosi 10.
b) Napisati jednačine dve normalne ravni na datu pravu i kroz nađene
tačke.
__________________________________________________________________
84
_____________5.
MATRICE I DETERMINANTE
5.0.1. Primer:
Rešiti matričnu jednačinu A + 2 X = 3B , ako su date matrice:

⎡1 1 0⎤ ⎡1 3 0 ⎤
A = ⎢⎢3 3 − 1⎥ i B = ⎢⎢1 3 − 1⎥⎥ .
⎥
⎢⎣4 1 2 ⎥⎦ ⎢⎣2 1 0 ⎥⎦
Rešenje:
Izrazimo prvo nepoznatu matricu X iz date matrične jednačine:
1
2 X = 3B − A ⇒ X = (3B − A) .
2
Izračunajmo matricu X iz dobijene jednačine:
⎛ ⎡ 1 3 0 ⎤ ⎡1 1 0 ⎤ ⎞
1 1⎜ ⎢ ⎟
X = (3B − A) = ⎜ 3⎢1 3 − 1⎥⎥ − ⎢⎢3 3 − 1⎥⎥ ⎟ =
2 2⎜ ⎟
⎝ ⎢⎣2 1 0 ⎥⎦ ⎢⎣4 1 2 ⎥⎦ ⎠
⎛ ⎡3 9 0 ⎤ ⎡1 1 0 ⎤ ⎞ ⎡ 2 8 0 ⎤ ⎡1 4 0 ⎤
1 ⎜⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎟ 1⎢
= ⎜ ⎢3 9 − 3⎥ − ⎢3 3 − 1⎥ ⎟ = ⎢0 6 − 2⎥⎥ = ⎢⎢0 3 − 1⎥⎥ .
2⎜ ⎟ 2 ⎢2 2 − 2⎥ ⎢1 1 − 1⎥
⎝ ⎢⎣6 3 0 ⎥⎦ ⎢⎣4 1 2 ⎥⎦ ⎠ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦
5.0.2. Primer:
Izračunati A ⋅ B i B ⋅ A ako je moguće za date matrice:

⎡ 2 2 5⎤
⎢ 4 3 0⎥
⎡ 2 1 1 0⎤ ⎢ ⎥.
A=⎢ ⎥ i B =
⎣ 3 4 5 6 ⎦ ⎢ − 1 5 1 ⎥
⎢ ⎥
⎣ 0 0 2⎦
Rešenje:
Matrica Am×n može da se izmnoži samo sa matricama tipa Bn× p , a rezultat će biti
matrica tipa Cm× p . Prema tome data matrica A2×4 može da se množi sa matricom B4×3 i
rezultat će biti matrica formata C2×4 , ali množenje u obrnutom redosledu ne može da se
__________________________________________________________________
85
izvede, jer u tom slučaju bismo množili matricu B4×3 sa matricom A2×4 , gde unutrašnje
dimenzije nisu iste. Za jednostavnije množenje matrica koristimo jednu tablicu u
sledećem obliku:
2 2 5
4 3 0
A⋅ B −1 5 1
0 0 2
2 1 1 0 7 12 11
3 4 5 6 17 43 32
⎡ 7 12 11⎤
Znači da je traženi proizvod A ⋅ B = ⎢ ⎥.
⎣17 43 32⎦
5.0.3. Primer:
⎡5 ⎤
Izračunati A ⋅ B i B ⋅ A ako je moguće za date matrice A = [2 − 1 3] i B = ⎢⎢2⎥⎥ .
⎢⎣3⎥⎦
Rešenje:
Matrice A1×3 i B3×1 mogu da se množe i u redosledu A1×3 ⋅ B3×1 = C1×1 i u obrnutom
redosledu B3×1 ⋅ A1×3 = D3×3 . Nađimo te matrice:
5
2
A⋅ B
3
A⋅ B 2 −1 3
2 −1 3 17 5 10 − 5 15
2 4 −2 6
3 6 −3 9
⎡10 − 5 15⎤
Znači da su tražene matrice A1×3 ⋅ B3×1 = [17] i B3×1 ⋅ A1×3 = ⎢⎢ 4 − 2 6 ⎥⎥ .
⎢⎣ 6 − 3 9 ⎥⎦
5.0.4. Primer:
Dati su polinomi P( x ) = x 2 − 3x + 2 i Q( x ) = x 2 − 2 x − 5 . Izračunati P( A) i

⎡− 1 1⎤
Q( A) ako je A = ⎢ ⎥.
⎣ 1 1⎦
__________________________________________________________________
86
Matrice i determinante Zbirka zadataka
Rešenje:
Matrične polinome P( A) i Q( A) računamo uvrštavajući matricu A u polinome
P( x ) i Q( x ) umesto promenljive x , s tim da se podrazumeva da je 2 = 2 x 0 = 2 A0 = 2 E
i − 5 = −5 x 0 = −5 A0 = −5E , gde je E jedinična matrica. Zato je:
⎡2 0⎤ ⎡− 1 1⎤ ⎡1 0⎤ ⎡ 7 − 3⎤
P ( A) = A 2 − 3 A + 2 E = ⎢ −3 + 2⎢ = ,
⎣0 2⎥⎦ ⎢⎣ 1 ⎥
1⎦ ⎣0 1⎥⎦ ⎢⎣− 3 1 ⎥⎦
⎡2 0 ⎤ ⎡− 1 1⎤ ⎡1 0⎤ ⎡ − 1 − 2 ⎤
Q ( A) = A 2 − 2 A − 5 E = ⎢ −2 −5 = .
⎣0 2⎥⎦ ⎢⎣ 1 1⎥⎦ ⎢⎣0 1⎥⎦ ⎢⎣− 2 − 5⎥⎦
5.0.5. Primer:
Izračunati An , B n i C n za ∀n ∈ N , za matrice:
⎡2 1 1 ⎤
⎡2 − 1 ⎤ ⎢ ⎥ ⎡λ 1 ⎤
A=⎢ ⎥ , B = ⎢ − 4 − 2 − 2⎥ i C=⎢ ⎥.
⎣ 3 − 2 ⎦ ⎢⎣ 0 0 0 ⎥⎦ ⎣0 λ⎦
Rešenje:
An , B n i C n računaćemo tako da ćemo redom izračunati kvadrat, treći stepen,

četvrti stepen ... ovih matrica, sve dok nećemo moći uopštiti tražene n-te stepene.
⎡ 2 − 1 ⎤ ⎡ 2 − 1 ⎤ ⎡1 0⎤
A2 = A ⋅ A = ⎢ ⎥⋅⎢ ⎥=⎢ =E,
⎣ 3 − 2⎦ ⎣ 3 − 2⎦ ⎣0 1⎥⎦
A3 = A 2 ⋅ A = E ⋅ A = A ,
A 4 = A3 ⋅ A = A ⋅ A = E ,
A5 = A4 ⋅ A = E ⋅ A = A ,
⎧ A za n = 2k + 1
pa se lako uviđa da je An = ⎨ za ∀k ∈ N .
⎩ E za n = 2k
⎡2 1 1⎤ ⎡2 1 1 ⎤ ⎡0 0 0 ⎤
B 2 = B ⋅ B = ⎢⎢− 4 − 2 − 2⎥⎥ ⋅ ⎢⎢− 4 − 2 − 2⎥⎥ = ⎢⎢0 0 0⎥⎥ = 0 ,
⎢⎣ 0 0 0 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0 ⎥⎦ ⎢⎣0 0 0⎥⎦
B3 = B2 ⋅ B = 0 ⋅ B = 0 ,
pa se lako uviđa da je B n = 0 za ∀n ∈ N ∧ n > 1 .
⎡λ 1 ⎤ ⎡λ 1 ⎤ ⎡λ2 2λ ⎤
C2 = C ⋅C = ⎢ ⎥⋅⎢ ⎥=⎢ ⎥,
⎣0 λ ⎦ ⎣0 λ ⎦ ⎣ 0 λ2 ⎦
⎡λ2 2λ ⎤ ⎡λ 1 ⎤ ⎡λ3 3λ2 ⎤

C3 = C2 ⋅C = ⎢ ⎥⋅⎢ ⎥=⎢ ⎥,
⎣0 λ2 ⎦ ⎣ 0 λ ⎦ ⎣ 0 λ3 ⎦
__________________________________________________________________
87
⎡λ3 3λ2 ⎤ ⎡λ 1 ⎤ ⎡λ4 4λ3 ⎤

C = C ⋅C = ⎢
4 3
⋅
3 ⎥ ⎢ ⎥=⎢ 4 ⎥
,
⎣ 0 λ ⎦ ⎣0 λ ⎦ ⎣ 0 λ ⎦
⎡λn nλn−1 ⎤
pa se lako uviđa da je C n = ⎢ ⎥ za ∀n ∈ N .
⎣0 λn ⎦
5.0.6. Primer:
Izračunati vrednosti sledećih determinanti:
5 1 1 1 1
6 0 −3 4
5 −2 1 1 5 1 1 1
3 4, , 1 8 − 12 5 , .
D2 = D3 = 0 6 7 D4 =
−6 2 D5 = 1 1 5 1 1
−3 8 1 2
3 2 −4 1 1 1 5 1
4 12 − 3 5
1 1 1 1 5
Rešenje:
Vrednost determinante drugog reda računa se tako da od proizvoda elemenata na

glavnoj dijagonali oduzimamo proizvod elemenata na sporednoj dijagonali:
3 4
D2 = = 6 + 24 = 30 .
−6 2
Vrednost determinante trećeg reda može da se računa sa Sarusovim-pravilom:
5 −2 1 5 −2
D3 = 0 6 7 0 6 =
3 2 −43 2
= 5 ⋅ 6 ⋅ (− 4) + (− 2) ⋅ 7 ⋅ 3 + 1 ⋅ 0 ⋅ 2 − 1 ⋅ 6 ⋅ 3 − 5 ⋅ 7 ⋅ 2 − (− 2 ) ⋅ 0 ⋅ (− 4) =
= −120 − 42 + 0 − 18 − 70 − 0 = −250.
ili razvijanjem determinante po elementima jedne vrste ili kolone:
5 −2 1
6 7 −2 1 −2 1
D3 = 0 6 7 = 5⋅ − 0⋅ + 3⋅ =
2 −4 2 −4 6 7
3 2 −4
= 5 ⋅ (− 38) + 3 ⋅ (− 20) = −190 − 60 = −250.
Vrednosti detreminante četvrtog i petog reda možemo računati isključivo

metodom razvijanja po elementima neke vrste ili kolone (Sarusovo pravilo važi samo za
determinante trećeg reda). Pre nego što pristupimo razvijanju, u izabranoj vrsti ili koloni
elementarnim transformacijama treba napraviti što više nula elemenata:
6 0 −3 4 0 − 48 69 − 26
− 48 69 − 26
1 8 − 12 5 1 8 − 12 5
D4 = = = −1 ⋅ 32 − 35 17 =
−3 8 1 2 0 32 − 35 17
− 20 45 − 15
4 12 −3 5 0 − 20 45 − 15
− 48 69 − 26 − 22 − 9 − 26 − 22 − 9 40
= −1 ⋅ (− 5) 32 − 35 17 = 5 ⋅ 15 16 17 = 5 ⋅ 15 16 − 28 =
4 −9 3 1 0 3 1 0 0
−9 40
= 5 ⋅1⋅ = 5 ⋅ (252 − 640 ) = 5 ⋅ (− 388) = −1940 .
16 − 28
__________________________________________________________________
88
Na sličan način rešavamo zadatak kada je reč o determinanti petog reda:

5 1 1 1 1 0 0 0 0 1
−4 4 0 0
1 5 1 1 1 −4 4 0 0 1
−4 0 4 0
D5 = 1 1 5 1 1 = −4 0 4 0 1 = 1⋅ =
−4 0 0 4
1 1 1 5 1 −4 0 0 4 1
− 24 − 4 − 4 − 4
1 1 1 1 5 − 24 − 4 − 4 − 4 5
−4 0 0 0
−4 4 0 −4 0 0
−4 −4 4 0
= = −4 ⋅ − 4 0 4 = −4 ⋅ − 4 −4 4 =
−4 −4 0 4
− 28 − 4 − 4 − 28 − 32 − 4
− 24 − 28 − 4 − 4
−4 4
= −4 ⋅ (− 4) ⋅ = 16 ⋅ (16 + 128) = 16 ⋅ 144 = 2304.
− 32 − 4
5.0.7. Primer:
a 2a 3a 4a
2a a 2a 3a
Izračunati determinantu D = .
2a 2a a 2a
2a 2a 2a a
Rešenje:
a 2a 3a 4a 1 2 3 4 1 2 3 4
2a a 2a 3a 2 1 2 3 0 −3 −4 −5
D= = a4 ⋅ = a4 ⋅ =
2a 2a a 2 a 2 2 1 2 0 −2 −5 −6
2 a 2a 2a a 2 2 2 1 0 −2 −4 −7
−3 −4 −5 3 4 5 1 0 −2 1 0 −2
= a ⋅ − 2 − 5 − 6 = −a ⋅ 2 5 6 = −a ⋅ 0 1
4 4 4
− 1 = −a ⋅ 0 1
4
−1 =
−2 −4 −7 2 4 7 2 4 7 0 4 11
1 −1
= −a 4 ⋅ = − a 4 ⋅ (11 + 4) = −15a 4 .
4 11
5.0.8. Primer:
1 x +1 x +1
Rešiti jednačinu x + 1 x + 1 x + 1 = 2 .
x +1 x +1 x
Rešenje:
Leva strana jednačine je zadata u obliku determinante, koju treba razviti da

bismo dobili klasičnu jednačinu.
__________________________________________________________________
89
1 x +1 x +1 1 x x
x x
x + 1 x + 1 x + 1 = x + 1 0 0 = −( x + 1) ⋅ = −( x + 1) ⋅ (− x ) = 2
0 −1
x +1 x +1 x x +1 0 −1
x2 + x = 2
x2 + x − 2 = 0
−1± 1+ 8 −1± 3 x1 = 1
x1 2 = = ⇒ ,
2 2 x2 = −2
znači da je rešenje date jednačine skup {− 2,1} .
5.0.9. Primer:
Odrediti rang sledećih matrica:
⎡1 1 2 1⎤ ⎡2 1 − 1 1 1⎤ ⎡1 0 1 0⎤
⎢− 2 − 3 ⎥ ⎡2 − 1 3 − 2 4⎤ ⎢ ⎥ ⎢0
3 2 ⎥, , 3 −2 2 −3 2 ⎥, 1 0 1⎥⎥ .
A=⎢ B = ⎢⎢4 − 2 5 1 7 ⎥⎥ C = ⎢ D=⎢
⎢1 2 5 − 1⎥ ⎢5 1 − 1 2 − 1⎥ ⎢1 0 0 1⎥
⎢ ⎥ ⎣⎢2 − 1 1 8 2⎦⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ −1 − 3 2 4⎦ ⎣2 − 1 1 − 3 4 ⎦ ⎣0 1 1 0⎦
Rešenje:
Rang matrice jednak je maksimalnom broju linearno nezavisnih vrsta u matrici.

Praktično se određuje tako, da u matrici elementarnim transformacijama nad vrstama
anuliramo sve linearno zavisne vrste, nenula vrste daju linearno nezavisne vrste, njihov
broj daje rang matrice.
⎡1 1 2 1⎤ ⎡1 1 2 1 ⎤ ⎡1 1 2 1⎤ ⎡1 1 2 1 ⎤
⎢− 2 − 3 3 2 ⎥⎥ ⎢0 − 1 7 4 ⎥⎥ ⎢0 − 1 7 4 ⎥⎥ ⎢0 − 1 7 4 ⎥
A=⎢ ~ ⎢ ~ ⎢ ~ ⎢ ⎥,
⎢1 2 5 − 1⎥ ⎢0 1 3 − 2⎥ ⎢0 0 10 2⎥ ⎢0 0 10 2 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ −1 − 3 2 4⎦ ⎣0 − 2 4 5⎦ ⎣0 0 − 10 − 3⎦ ⎣0 0 0 − 1⎦
pa je rang ( A) = 4 .
⎡ 2 − 1 3 − 2 4⎤ ⎡ 2 − 1 3 − 2 4 ⎤ ⎡2 − 1 3 − 2 4 ⎤
B = ⎢4 − 2 5 1 7⎥⎥ ~ ⎢⎢0 0 − 1 5 − 1 ⎥⎥ ~ ⎢0 0 − 1 5 − 1⎥ ,
⎢ ⎢ ⎥
⎢⎣2 − 1 1 8 2⎥⎦ ⎢⎣0 0 − 2 10 − 2⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0 0 ⎥⎦
pa je rang (B ) = 2 .
⎡2 1 − 1 1 1⎤ ⎡2 1 − 1 1 1⎤
⎢ 3 − 2 2 − 3 2 ⎥ ⎢ − 1 − 4 4 − 5 0⎥
C=⎢ ⎥~⎢ ⎥~
⎢5 1 − 1 2 − 1⎥ ⎢ 7 2 − 2 3 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 2 − 1 1 − 3 4 ⎦ ⎣ − 6 − 5 5 − 7 0⎦
⎡2 1 −1 1 1⎤ ⎡ 2 1 −1 1 1⎤
⎡2 1 −1 1 1⎤ ⎢ ⎥ ⎢− 1 − 4 4
⎢− 1 − 4 − 1 − 4 4 − 5 0 − 5 0⎥⎥
⎢ 4 − 5 0⎥⎥ ⎢ 16 ⎥ ⎢ 16 ,
~ ⎢ 0 −1 1 − 0⎥ ~ ⎢ 0 − 1 1 − 0⎥
⎢ 0 − 26 26 − 32 0⎥ ⎢ 13 ⎥ ⎢ 13 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 23 ⎥ ⎢ 5 ⎥
⎣ 0 19 − 19 23 0 ⎦ ⎢0 1 −1 0⎥ ⎢ 0 0 0 − 0⎥
⎣ 19 ⎦ ⎣ 247 ⎦
pa je rang (C ) = 4 .
__________________________________________________________________
90
⎡1 0 1 0⎤ ⎡1 0 1 0⎤ ⎡1 0 1 0 ⎤ ⎡1 0 0⎤ ⎡1
1 0 1 0⎤
⎢0 1 0 1⎥⎥ ⎢0 1 0 1⎥⎥ ⎢⎢0 1 0 1 ⎥⎥ ⎢⎢0 1 0 1⎥⎥ ⎢⎢0 1 1 0⎥⎥ ,
D=⎢ ~ ⎢ ~ ~ ~
⎢1 0 0 1⎥ ⎢0 0 − 1 1 ⎥ ⎢0 0 − 1 1 ⎥ ⎢0 0 − 1 1 ⎥ ⎢0 0 − 1 1⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣0 1 1 0⎦ ⎣0 1 1 0 ⎦ ⎣0 0 1 − 1⎦ ⎣0 0 0 0 ⎦ ⎣0 0 0 0⎦
pa je rang (D ) = 3 .
5.0.10. Primer:
⎡1 3 1 ⎤
⎢
Diskutovati rang matrice A = ⎢− 2 t − 7 − 3 ⎥⎥ u zavisnosti od realnog
⎢⎣ − 1 t − 4 t 2 − 3t ⎥⎦
parametra t .
Rešenje:
Ako je det A ≠ 0 tada je rang matrice A jednako sa 3 .
Ako je det A = 0 tada je rang matrice A manji od 3 .
1 3 1 1 3 1
t −1 −1
det A = − 2 t − 7 − 3 = 0 t −1 −1 = =
t − 1 t 2 − 3t + 1
− 1 t − 4 t − 3t 0 t − 1 t − 3t + 1
2 2
t −1 −1
=
0 t − 3t + 2
2
( )
= (t − 1) t 2 − 3t + 2 = 0
3 ± 9 − 8 ⎧t 2 = 2
t −1 = 0 ∨ t 2 − 3t + 2 = 0 ⇒ t1 = 1, t 2 3 = =⎨ .
2 ⎩ t3 = 1
Diskusija:
1) Za (∀t ∈ R )(t ≠ 1 ∧ t ≠ 2 ) ⇒ rang ( A) = 3 .
⎡1 3 1 ⎤ ⎡1 3 1 ⎤
2) Za t = 1 ⇒ rang ( A) = 2 jer je tada A = ⎢− 2 − 6 − 3⎥⎥ ~ ⎢⎢0 0 0 ⎥⎥ ,
⎢
⎢⎣ − 1 − 3 − 2⎥⎦ ⎢⎣0 0 − 1⎥⎦
i da ima dve linearno nezavisne vrste.
3) Za t = 2 ⇒ rang ( A) = 2 jer je tada

⎡1 3 1 ⎤ ⎡1 3 1 ⎤ ⎡1 3 1 ⎤
A = ⎢⎢− 2 − 5 − 3⎥⎥ ~ ⎢⎢0 1 − 1⎥⎥ ~ ⎢0 1 − 1⎥ ,
⎢ ⎥
⎢⎣ − 1 − 2 − 2⎥⎦ ⎢⎣0 1 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 ⎥⎦
i u ovoj matrici imamo dve linearno nezavisne vrste.
5.0.11. Primer:
⎡2 1 1⎤
Naći inverznu matricu matrice A = ⎢⎢1 2 1⎥⎥ .
⎢⎣1 4 1⎥⎦
__________________________________________________________________
91
Rešenje:
Ako je matrica A regularna ( detA ≠ 0 ), tada postoji njena inverzna matrica,

1
koja se računa po formuli A−1 = ⋅ adjA . Odredimo prvo detA , zatim adjA .
detA
2 1 1 2 1 1
−1 1
detA = 1 2 1 = − 1 1 0 = = −3 + 1 = −2 .
−1 3
1 4 1 −1 3 0
T
⎡ A11 A12 A13 ⎤
adjA = ⎢⎢ A21 A22 A23 ⎥⎥ , gde su Aij kofaktori odgovarajućih elemenata aij .
⎢⎣ A31 A32 A33 ⎥⎦
2 1 1 1 1 2
A11 = = −2 A12 = − =0 A13 = =2
4 1 1 1 1 4
1 1 2 1 2 1
A21 = − =3 A22 = =1 A23 = − = −7
4 1 1 1 1 4
1 1 2 1 2 1
A31 = = −1 A32 = − = −1 A33 = =3
2 1 1 1 1 2
Pomoću ovih kofaktora sastavljamo adjungovanu matricu:
⎡− 2 0 ⎡− 2 3 − 1⎤
T
2⎤
⎢
adjA = ⎢ 3 1 − 7⎥ = ⎢⎢ 0
⎥ 1 − 1⎥⎥ .
⎢⎣ − 1 − 1 3 ⎥⎦ ⎢⎣ 2 − 7 3 ⎥⎦
⎡ 3 1 ⎤
⎢ 1 −
⎡− 2 3 − 1⎤ ⎢ 2 2 ⎥
1 1 ⎢0 1 1 ⎥
Inverzna matrica je: A−1 = ⋅ adjA = 1 − 1⎥⎥ = ⎢ 0 − ⎥.
−2⎢ 2 2 ⎥
⎢⎣ 2 − 7 3 ⎥⎦ ⎢⎢
detA
7 3
−1 − ⎥
⎢⎣ 2 2 ⎥⎦
Tačnost inverzne matrice možemo uvek proveriti iz uslova da je A−1 ⋅ A = E .
⎡2 1 1⎤
⎢1 2 1⎥⎥
A −1 ⋅ A ⎢
⎢⎣1 4 1⎥⎦
⎡− 2 3 − 1⎤ ⎡− 2 0 0 ⎤
1 ⎢ 1 ⎢
− ⋅⎢ 0 1 − 1⎥⎥ − ⎢ 0 − 2 0 ⎥⎥ =E
2 2
⎢⎣ 2 − 7 3 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 − 2⎥⎦
__________________________________________________________________
92
5.0.12. Primer:
Rešiti matričnu jednačinu AX = B po nepoznatoj matrici X , za date matrice

⎡2 1 1⎤ ⎡ 4⎤
A = ⎢⎢1 2 1⎥ i B = ⎢⎢3⎥⎥ .
⎥
⎢⎣1 4 1⎥⎦ ⎢⎣4⎥⎦
Rešenje:
Izrazimo prvo iz date matrične jednačine nepoznatu matricu X :

A −1 ⋅ \ AX = B
A AX = A−1 B
−1
EX = A−1 B
X = A−1 B
Inverznu matricu matrice A odredili smo u prethodnom zadatku. Računamo
dalje matricu X = A−1 B .
⎡ 4⎤
⎢ 3⎥
X = A −1 B ⎢ ⎥
⎢⎣4⎥⎦
⎡− 2 3 − 1⎤ ⎡− 3⎤
1 ⎢ 1 ⎢ ⎥
− ⋅⎢ 0 1 − 1⎥⎥ − ⋅ ⎢ − 1⎥
2 2
⎢⎣ 2 − 7 3 ⎥⎦ ⎢⎣ − 1⎥⎦
⎡3 ⎤
⎢ 2⎥
znači da je rešenje date jednačine matrica X = ⎢ 1 ⎥ .
⎢ 12⎥
⎣⎢ 2 ⎦⎥
5.0.13. Primer:
Rešiti matričnu jednačinu XA = B po nepoznatoj matrici X , za date matrice
⎡1 3 0 ⎤ ⎡ 2 7 1⎤
A = ⎢⎢2 1 2⎥⎥ i B = ⎢⎢6 9 5⎥⎥ .
⎢⎣1 4 1⎥⎦ ⎢⎣3 5 3⎥⎦
Rešenje:
XA = B /⋅ A−1
XAA−1 = BA−1
X = BA−1
Prvo znači treba da nađemo inverznu matricu A−1 .
__________________________________________________________________
93
1 3 0 1 0 0
−5 2
detA = 2 1 2 = 2 − 5 2 = = −7 ,
1 1
1 4 1 1 1 1
⎡− 7 0 ⎡− 7 − 3 6 ⎤
T
7⎤ ⎡− 7 −3 6 ⎤
⎥
adjA = ⎢ − 3 1 − 1⎥ = ⎢⎢ 0
⎢ 1 − 2⎥⎥ 1⎢
⇒ A =−−1
0 1 − 2 ⎥⎥ .
7⎢
⎢⎣ 6 − 2 − 5⎥⎦ ⎢⎣ 7 − 1 − 5⎥⎦ ⎢⎣ 7 − 1 − 5 ⎥⎦
⎡− 7 − 3 6⎤
1 ⎢
X = BA−1 − ⎢0 1 − 2⎥⎥
7
⎢⎣ 7 − 1 − 5⎥⎦
⎡ 2 7 1⎤ ⎡− 7 0 − 7⎤
⎢6 9 5⎥ 1 ⎢
⎢ ⎥ − ⎢− 7 − 14 − 7 ⎥⎥
7
⎢⎣3 5 3⎥⎦ ⎢⎣ 0 −7 − 7 ⎥⎦
⎡1 0 1⎤
Pa je rešenje tražene jednačine matrica X = ⎢⎢1 2 1⎥⎥ .
⎢⎣0 1 1⎥⎦
5.0.14. Primer:
Rešiti matričnu jednačinu AX = B po nepoznatoj matrici X , za date matrice

⎡2 0 − 1⎤ ⎡− 5 − 4 − 3⎤
A = ⎢0 − 2 1 ⎥ i B = ⎢⎢ − 1 − 2 − 3⎥⎥ .
⎢ ⎥
⎢⎣2 − 1 1 ⎥⎦ ⎢⎣ 5 7 9 ⎥⎦
Rešenje:

A −1 ⋅ \ AX = B
A AX = A−1 B
−1
EX = A−1 B
X = A−1 B
Prvo znači treba da nađemo inverznu matricu A−1 .
2 0 −1
detA = 0 − 2 1 = −4 − 4 + 2 = −6 ,
2 −1 1
⎡ −1 2 ⎡ − 1 1 − 2⎤
T
4⎤ ⎡ − 1 1 − 2⎤
1⎢
⎢
adjA = ⎢ 1 4 2 ⎥ = ⎢⎢ 2 4 − 2⎥⎥
⎥ ⇒ A = − ⎢ 2 4 − 2⎥⎥ ,
−1
6
⎢⎣− 2 − 2 − 4⎥⎦ ⎢⎣ 4 2 − 4⎥⎦ ⎢⎣ 4 2 − 4⎥⎦
__________________________________________________________________
94
pa je tražena matrica X jednaka sa:

⎡− 5 − 4 − 3⎤
⎢ − 1 − 2 − 3⎥
X = A −1 B ⎢ ⎥
⎢⎣ 5 7 9 ⎥⎦
⎡ − 1 1 − 2⎤ ⎡ − 6 − 12 − 18 ⎤
1 ⎢ ⎥ 1⎢
− ⎢ 2 4 − 2⎥ − ⎢− 24 − 30 − 36⎥⎥
6 6
⎢⎣ 4 2 − 4⎥⎦ ⎢⎣− 42 − 48 − 54⎥⎦
⎡ 1 2 3⎤
odnosno: X = ⎢⎢4 5 6⎥⎥ .
⎢⎣7 8 9⎥⎦
5.0.15. Primer:
AX = BA
Rešiti sistem matričnih jednačina: ako su date matrice
YA = BA
⎡ 2 −1 5 ⎤ ⎡3 5 2⎤
⎢
A=⎢ 3 0 2 ⎥ i B = ⎢⎢ 1 7 − 4⎥⎥ .
⎥
⎢⎣− 4 2 − 5⎥⎦ ⎢⎣− 6 2 0 ⎥⎦
Rešenje:
Izrazimo iz datih jednačina nepoznate X i Y :
AX = BA ⇒ A−1 AX = A−1 BA ⇒ X = A−1 BA

YA = BA ⇒ YAA−1 = BAA−1 ⇒ Y = BE = B
⎡3 5 2⎤
Jednu smo nepoznatu odmah dobili, to je Y = B = ⎢⎢ 1 7 − 4⎥⎥ .
⎣⎢− 6 2 0 ⎥⎦
Za određivanje nepoznate X = A BA potrebno je naći inverznu matricu A−1 .
−1
2 −1 5
detA = 3 0 2 = 30 + 8 − 8 − 15 = 15 .
−4 2 −5
⎡ − 4 7 6⎤ ⎡ − 4 5 − 2⎤
T
⎡ − 4 5 − 2⎤
⎢ ⎥ 1 ⎢
adjA = ⎢ 5 10 0⎥ = ⎢⎢ 7 10 11 ⎥⎥ ⇒ A = ⎢ 7 10 11 ⎥⎥ .
−1
15
⎢⎣− 2 11 3⎥⎦ ⎢⎣ 6 0 3 ⎥⎦ ⎢⎣ 6 0 3 ⎥⎦
Traženu matricu X = A−1BA računamo iz dva koraka. Prvi korak:
__________________________________________________________________
95
⎡2 −1 5⎤
⎢3 0 2 ⎥⎥
B⋅ A ⎢
⎢⎣− 4 2 − 5⎥⎦
⎡3 5 2⎤ ⎡ 13 1 15 ⎤
⎢ 1 7 − 4⎥ ⎢ 39 − 9 39 ⎥⎥
⎢ ⎥ ⎢
⎢⎣− 6 2 0 ⎥⎦ ⎢⎣− 6 6 − 26⎥⎦
i na kraju, drugi korak::
⎡ 13 1 15 ⎤
−1 ⎢ 39 − 9 39 ⎥
X = A B⋅ A ⎢ ⎥
⎢⎣− 6 6 − 26⎥⎦
⎡− 4 5 − 2⎤ ⎡155 − 61 187 ⎤
1 ⎢ 1 ⎢
⎢ 7 10 11 ⎥⎥ ⎢ 415 − 17 209⎥⎥
15 15
⎢⎣ 6 0 3 ⎥⎦ ⎢⎣ 60 24 12 ⎥⎦
pa je drugo rešenje datog sistema jednako sa :
⎡155 − 61 187 ⎤
⎢ 15 15 15 ⎥
X = ⎢415 − 17 209 ⎥ ,
⎢ 60 15 15
17
15⎥
⎢⎣ 15 24
15 15 ⎥⎦
ili posle skraćivanja

⎡31 − 61 187 ⎤
⎢ 3 15 15 ⎥
X = ⎢83 − 17 209 ⎥ .
⎢ 3 8
15 15
17 ⎥⎥
⎢⎣ 4 5 15 ⎦
__________________________________________________________________
96
5.1.1_______________
Primer
1 4 −2 3
−2 −7 3 5
Izračunati vrednost determinante: D = .
−3 4 2 0
4 −1 − 3 − 8
________
Rešenje:
1 4 −2 3 1 4 −2 3 1 4 −2 3 1 4 −2 3
−2 −7 3 5 = 0 1 −1 11 = 0 1 − 1 11 = 0 1 −1 11 .
D=
−3 4 2 0 0 16 − 4 9 0 0 12 − 167 0 0 12 − 167
4 −1 − 3 − 8 0 − 17 5 − 20 0 0 − 12 167 0 0 0 0
Vrednost determinante je 0, jer imamo nula-vrstu!
________
Zadatak
Izračunati vrednost determinanata:
1 −3 −2 3 ⎡ 2 − 4x + 2 5 − 1⎤
3 −8 7 2 ⎢2 −8 3 4 ⎥⎥
a) D = , b) D = ⎢ .
−5 4 3 0 ⎢− 1 − 2 x − 6 3 3⎥
⎢ ⎥
1 −7 −8 −5 ⎣1 x−4 0 2⎦
5.1.2._______________
Primer
Rešiti matričnu jednačinu XA + E = A + 2B po nepoznatoj matrici X, ako su

date matrice:
⎡ 0 1 1⎤ ⎡ 1 − 1 1⎤
A = ⎢ 1 0 1⎥ , B = ⎢⎢ 1 1 − 1⎥⎥ .
⎢ ⎥
⎢⎣ 1 1 0⎥⎦ ⎢⎣ − 1 1 1 ⎥⎦
________
Rešenje:
Prvo odredimo "teorijsko" rešenje:
XA + E = A + 2B ⇒ XA = A + 2B – E ⇒ X = (A + 2B – E )⋅A–1.
__________________________________________________________________
97
Za konkretno rešenje je potrebno prvo izračunati A–1 (u slučaju nepostojanja

zadatak nema rešenja),
⎡ −1 1 1⎤ ⎡ 1 − 1 3⎤
1⎢
–1
det(A) = 2, A = 1 − 1 1 , zatim A + 2B – E = ⎢ 3
⎥ 1 − 1⎥ .
2 ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 1 1 − 1⎥⎦ ⎢⎣ − 1 3 1⎥⎦
Na kraju se vrši množenje sa matricom A–1 sa desne strane!
⎡ 1 5 − 3⎤
1⎢
X = (A + 2B – E )⋅A–1
= −3 1 5⎥ .
2 ⎢ ⎥
⎢⎣ 5 − 3 1 ⎥⎦
________
Zadatak
Rešiti matričnu jednačinu

⎡1 2 1 ⎤ ⎡1 1 1 ⎤
XA = BA B , ako je A = ⎢1 1 0 ⎥ i B = ⎢⎢0 0 0⎥⎥ .
−1 ⎢ ⎥
⎢⎣2 0 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0⎥⎦
5.1.3._______________
Primer
Rešiti matričnu jednačinu AX – E = A + B po nepoznatoj matrici X, ako su date
matrice:
⎡ 1 − 1 1⎤ ⎡ 4 −1 0⎤
⎢
A =⎢ 1 0 1⎥ , B = ⎢⎢ 2 0 − 3⎥⎥ .
⎥
⎢⎣ − 1 1 0⎥⎦ ⎢⎣ 0 4 − 1⎥⎦
________
Rešenje:
Videti tekst objašnjenja za prethodni primer! (Obratiti pažnju na činjenicu, da

je u ovom slučaju – zbog nekomutatitvosti množenja matrica – množenje sa A–1 vršeno
sa leve strane!)
AX – E = A + B ⇒ AX = A + B + E⇒ X = A–1( A + B + E ).
Pošto je det(A) = 1, sledi:
⎡ 6 −2 1⎤ ⎡ −1 1 − 1⎤ ⎡ − 2 − 2 − 3⎤
A+B+E= ⎢ 3 1 − 2⎥ , A–1 = ⎢ −1 1 0 , X =⎢ −3
⎥ 3 − 3⎥ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ − 1 5 0 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 1⎥⎦ ⎢⎣ 5 3 1 ⎥⎦
__________________________________________________________________
98
________
Zadatak
Rešiti matričnu jednačinu
⎡1 2 1 ⎤ ⎡1 1 1 ⎤
AX = BA B , ako je A = ⎢1 1 0 ⎥ i B = ⎢⎢0 0 0⎥⎥ .
−1 ⎢ ⎥
⎢⎣2 0 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0⎥⎦
5.1.4._______________
Primer
⎡ −1 2 1⎤
Data je matrica A= 1 − 1 2⎥ i polinom P(x) = x2 + 5x + 7.
⎢
⎢ ⎥
⎢⎣ 2 1 − 1⎥⎦
Izračunati P(A).
________
Rešenje:
P(A)= A2 + 5 A + 7 E =
⎡ 5 −3 2 ⎤ ⎡ − 5 10 5 ⎤ ⎡ 7 0 0⎤ ⎡ 7 7 7 ⎤
⎢
= 2 5 − 3 + 5 − 5 10⎥ + ⎢ 0 7 0⎥ = ⎢ 7 7 7⎥ .
⎥ ⎢
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢ − 3 2 5 ⎦⎥ ⎢⎣ 10 5 − 5⎦⎥ ⎣⎢ 0 0 7⎦⎥ ⎢⎣ 7 7 7⎦⎥
________
Zadatak
Dat je polinom P(x) i matrica A. Naći P(A).

⎡− 2 − 3 1 ⎤
a) P ( x) = 5 x 2 − 4 x + 3 , A = ⎢⎢ 0 − 1 2 ⎥⎥ .
⎢⎣ 2 − 3 − 1⎥⎦
⎡−2 5 0⎤
b) 2
P(x) =–4x +5x+3, ⎢
A =⎢ 0 −2 5 ⎥⎥ .
⎢⎣ 5 0 2⎥⎦
5.1.5._______________
Primer
1 1 1 1 1
1 1− x 1 1 1
Rešiti jednačinu 1 1 2−x 1 1 = 0.
1 1 1 3− x 1
1 1 1 1 4− x
__________________________________________________________________
99
________
Rešenje:
Prvi korak – oduzeti prvu vrstu od svih ostalih vrsta:
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1− x 1 1 1 0 −x 0 0 0
1 1 2− x 1 1 = 0 0 1− x 0 0 =.
1 1 1 3− x 1 0 0 0 2− x 0
1 1 1 1 4− x 0 0 0 0 3− x
Drugi korak radimo primenom Laplasove teoreme razvoja po prvoj koloni:
−x 0 0 0
0 1− x 0 0
=
0 0 2− x 0
0 0 0 3− x
Pošto je dobijena determinanta dijagonalna, polazno postavljena jednačina se

svodi na: –x (1 – x) (2 – x) (3 – x) = 0.
Slede rešenja: x1 = 0, x2 = 1, x3 = 2, x4 = 3.
________
Zadatak
Rešiti jednačine:
2x x +1 3x x − 6 x −1 x + 3
a) 2 x + 3 x 3x − 1 = 0 , b) x + 1 x + 3 x − 5 = −108 .
− 2 x − x − 1 − 3x + 2 x x−4 x
5.1.6._______________
Primer
Rešiti sistem matričnih jednačina po nepoznatim matricama X i Y:
AX + Y = 0;
X + BY = E,
⎡1 0⎤ ⎡3 1⎤ ⎡1 0⎤
za A = ⎢ ⎥ , B=⎢ ⎥ , E=⎢ ⎥.
⎣1 2⎦ ⎣0 1⎦ ⎣0 1 ⎦
__________________________________________________________________
100
________
Rešenje:
Koristimo metod zamene:

Iz prve jednačine je Y = – AX. Zamenimo to u drugu jednačinu, X –BAX = E i
izvučemo X "iza" zagrade:
( E – BA)X = E.
Neka je C = E – BA. Sledi rešenje: X = C–1 i Y = – A C–1.
Preostalo je samo da se pronađe inverzna matrica matrice C, i da se izvrše

odgovarajuća množenja:
⎡ − 3 − 2⎤ ⎡− 1 2 ⎤ ⎡ 1 − 2⎤
C = E − BA = ⎢ , C −1 = ⎢ = X , Y = − AX = ⎢ .
⎥
⎣ − 1 − 1⎦
⎥
⎣ 1 − 3⎦ ⎣ −1 4 ⎥⎦
________
Zadatak
Rešiti matričnu jednačinu ABX=C, gde je X nepoznata matrica, dok je dato:

⎡1 1 1⎤ ⎡6⎤
A=⎢ ⎥ , B = AT , C = ⎢ ⎥.
⎣2 1 3⎦ ⎣ 2⎦
5.1.7._______________
Primer
Dat je trinom q( x) = 2 + x − x 2 . Dokazati, da za proizvoljne kvadratne matrice A

i B istog reda važi: B-1 q(A) B =q( B-1A B).
U slučaju neuspelog dokaza izvršiti samo proveru na matricama

⎡1 2⎤ ⎡1 0⎤
A= ⎢ ⎥ , B= ⎢ ⎥.
⎣1 4⎦ ⎣1 1⎦
________
Rešenje:
q( B-1A B) = 2E + ( B-1A B) – ( B-1A B) ( B-1A B) =
= 2E + ( B-1A B) – B-1A (B B-1 )A B =
= 2E + ( B-1A B) – B-1A2 B.
B-1 q(A) B = B-1 (2E + A – A2 ) B =

= 2B-1 B + B–1 A B –B–1 A2 B =
= 2E + ( B-1A B) – B-1A2 B.
Sledi: q( B-1A B) = B-1 q(A) B, što je i trebalo dokazati.
(U slučaju konkretnih matrica datih u zadatku prosto treba izvršiti proveru!)
__________________________________________________________________
101
________
Zadatak
⎡1 0 0 ⎤
Neka je data matrica A = ⎢⎢1 0 1⎥⎥ . Dokazati da za sve prirodne brojeve n>2
⎢⎣0 1 0⎥⎦
važi A n = A n − 2 + A 2 − E , gde je E jedinična matrica.
5.1.8._______________
Primer
a a + b a + 2b a + 3b
−a a 0 0
Izračunati determinantu .
0 −a a 0
0 0 −a a
________
Rešenje:
Dodajmo elemente druge kolone odgovarajućim elementima prve kolone, zatim

elemente treće kolone dodajemo elementima prve kolone, i konačno elemente četvrte
kolone dodajemo odgovarajućim elementima prve kolone i dobijemo:
a a + b a + 2b a + 3b 4a + 6b a + b a + 2b a + 3b
a 0 0
−a a 0 0 0 a 0 0
= (4a + 6b) − a a 0
.
=
0 −a a 0 0 −a a 0
0 −a a
0 0 −a a 0 0 −a a
Pošto je determinanta na kraju "trougaona", zato njena vrednost je jednaka

proizvodu dijagonalnih elemenata.
Prema tome, tražena determinanta je ∆ =2a3(2a + 3b).
________
Zadatak
⎡1 1 0 ⎤ ⎡1 2 ⎤
Date su matrice A = ⎢2 1 0⎥ i B = ⎢⎢3 0⎥⎥ .
⎢ ⎥
⎢⎣1 2 3⎥⎦ ⎢⎣2 5⎥⎦
a) Odrediti A −1 . b) Izračunati C = A −1 ⋅ B .
5.1.9._______________
Primer
Rešiti matričnu jednačinu AX + B = CX +D po nepoznatoj matrici X ako su date

⎡1 3⎤ ⎡3 1⎤ ⎡1 1⎤ ⎡7 3⎤
matrice: A = ⎢ ⎥ , B = ⎢1 3⎥ , C = ⎢1 1⎥ , D = ⎢11 11⎥ .
⎣3 5⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦
__________________________________________________________________
102
________
Rešenje:
AX + B = CX +D ⇒ (A – C ) X =D – B odnosno MX = N odakle sledi

–-1
X=M N, gde je:
⎡1 3⎤ ⎡1 1⎤ ⎡0 2⎤
M =A – C = ⎢ ⎥ – ⎢ ⎥ = ⎢ ⎥,
⎣3 5⎦ ⎣1 1⎦ ⎣2 4⎦
⎡ 7 3 ⎤ ⎡3 1⎤ ⎡ 4 2⎤
N =D – B = ⎢ ⎥ – ⎢ ⎥ =⎢ ⎥.
⎣11 11⎦ ⎣1 3⎦ ⎣10 8 ⎦
–-1 1 ⎡ 4 − 2⎤ ⎡ 1 2⎤
Pošto je det(M) = –1/4 i M =− , sledi X = ⎢ 2 1⎥ .
4 ⎢⎣ − 2 0 ⎥⎦ ⎣ ⎦
________
Zadatak
Rešiti matričnu jednačinu YP + Q = YR +S po nepoznatoj matrici Y ako su date

matrice: P = ⎡2 3⎤ , Q = ⎡3 1⎤ , R = ⎡1 1⎤ , S = ⎡8 13⎤ .
⎢ 3 5⎥ ⎢1 3⎥ ⎢1 0⎥ ⎢5 12⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦
5.1.10._______________
Primer
⎡1 3 7 ⎤
a) Diskutovati rang matrice A(t ) = − 2 t − 7
⎢ − 3 ⎥ u zavisnosti od t.
⎢ − 1 t − 4 t 2 − 3t ⎥
⎣ ⎦
b) Rešiti matričnu jednačinu 8(X+3E)–1=A(3).
________
Rešenje:
⎡1 3 7 ⎤ ⎡ 1 3 7 ⎤ ⎡ 1 3 7 ⎤
a) A(t ) = − 2 t − 7
⎢ ⎥ ⎢
− 3 ~ 0 t −1 11 ⎥ ⎢
~ 0 t −1 11 ⎥ .
⎢ − 1 t − 4 t 2 − 3t ⎥ ⎢ 0 t − 1 t 2 − 3t + 7⎥ ⎢ 0 0 t 2 − 3t − 4⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦
(U prvom koraku prva vrsta je pomnožena sa 2 dodata je drugoj vrsti, odnosno prva
vrsta samo je dodata trećoj vrsti. U drugom koraku druga vrsta je oduzeta od treće
vrste.)
Očevidno, za t 2 –3t –4 = 0, to jest za t1 = –1 ili za t2 = 4 rang matrice je 2 jer

imamo 0 vrstu.
Za sve ostale vrednosti parametra t (za t ≠ –1 i za t ≠ 4) rang matrice je 3.
b) Obeležimo A(3)=B. Pristupamo rešavanju matrične jednačine:
__________________________________________________________________
103
( X + 3E )–1 = B/8 ⇒ 8E =B ( X + 3E ) ⇒ 8E =B X + 3B ⇒
⇒ B X = 8E – 3B ⇒ X =B–1(8E – 3B ) = 8B–1 – 3E.
⎡ 1 3 7⎤ ⎡5 − 9 − 21⎤
Pošto je B = − 2 − 4 − 3 , 8E − 3B = ⎢6 20
⎢ ⎥ 9 ⎥ , det(B)= –8,
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ − 1 − 1 0 ⎥⎦ ⎢⎣3 3 8 ⎥⎦
⎡ 3 7 − 19⎤ ⎡ 0 7 − 19⎤
1⎢
B = −3 −7
−1
11 ⎥ , zato će biti X =8B–1–3E = ⎢ − 3 − 10 11 ⎥ .
8⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 2 2 − 2 ⎥⎦ ⎢⎣ 2 2 − 5 ⎥⎦
________
Zadatak
⎡a 2 − 3a 3a 3 ⎤
⎢ ⎥
U zavisnosti od parametra a naći rang matrice A = ⎢ a 3a − 3a ⎥ .
⎢a − 3a 2 3 ⎥⎦
⎣
5.1.11._______________
Primer
1+ x ⎡ 1 2⎤
Izračunati ϕ(A) ako je ϕ(x)= i A=⎢ ⎥.
1− x ⎣ 2 1⎦
________
Rešenje:
Matrični oblik tog polinoma je: ϕ (A) = (E +A) (E – A)–1,
⎡ 2 2⎤ ⎡ 0 − 2⎤
E + A= ⎢ ⎥ , E − A = ⎢−2 ,
⎣ 2 2⎦ ⎣ 0 ⎥⎦
1 ⎡ 0 2⎤ ⎡ − 1 − 1⎤
E − A = −4, (E − A) = − ⎢
−1
⎥ ⇒ ϕ ( A) = ⎢ ⎥.
4 ⎣ 2 0⎦ ⎣ − 1 − 1⎦
________
Zadatak
1− x ⎡ 2 1⎤
a) Izračunati ϕ(A) ako je ϕ(x)= i A= ⎢ ⎥.
1+ x ⎣ 1 2⎦
b) Rešiti matričnu jednačinu u opštem slučaju po nepoznatoj matrici X, ako su
A i B neke poznate matrice: ( X + B ) ( A-1 X B + B )-1 = A.
__________________________________________________________________
104
5.1.12._______________
Primer
⎡3 1 − 1⎤
Data je matrica A = ⎢0 2 0 ⎥ . Dokazati da je An = n 2n −1 A − (n − 1) 2n E , gde
⎢ ⎥
⎢⎣1 1 1 ⎥⎦
je E jedinična matrica, za n∈N. Pomoću prethodnog saznanja naći A−1 bez algoritma za
inverziju matrica.
________
Rešenje:
⎡ 8 4 − 4⎤ ⎡ 20 12 − 12⎤
2 3 ⎢
Izračunajmo prvo A i A : A 2 = ⎢ 0 4 ⎥
0 ⎥ i A 3 = ⎢⎢ 0 8 0 ⎥⎥ .
⎢⎣ 4 4 0 ⎥⎦ ⎢⎣ 12 12 − 4 ⎥⎦
Proverimo li datu formulu za n = 2 imamo da je A2 = 4(A – E ). I za n = 3
dobijemo potvrdan odgovor: A3 = 4(3A – 4E ), itd.
Celoviti dokaz se vrši matematičkom indukcijom, što sada izostavljamo.
Prihvatamo, da je tvrđenje istinito za svaki prirodan broj n.
Nalaženje inverzne matrice bez "redovnog" postupka možemo izvršiti tako,
da jednakost A2 = 4(A – E ) = 4A – 4E pomnožimo sa A–1 i dobijamo jednakost:
⎡ 1 4 − 1 4 1 4⎤
1
A = 4E – 4 A–1. Odavde sledi: A–1 = E − A = ⎢⎢ 0 1 2 0 ⎥⎥ .
4
⎢⎣ − 1 4 − 1 4 3 4⎥⎦
________
Zadatak
Neka je matrica A nilpotentna kvadratna matrica, to jest postoji prirodan broj k
za koji je Ak = 0. Dokazati da je (E – A)–1 = E + A + A2 + A3 + …+Ak–1. gde je E
jedinična matrica.
5.1.13._______________
Primer
Naći realne brojeve za koje se anulira determinanta matrice A:
⎡ a2 −1 a −1 2 1 ⎤
⎢ 2 ⎥
a − 1 2a − 2 2 a + 1⎥
A=⎢ 2 .
⎢a −1 a −1 a2 +a+3 2 ⎥
⎢ 2 ⎥
⎢⎣ a −1 a −1 2 2 ⎥⎦
__________________________________________________________________
105
________
Rešenje:
a2 −1 a −1 2 1
a 2 − 1 2a − 2 2 a +1
det ( A) = =
a2 −1 a −1 a2 + a + 3 2
a2 −1 a −1 2 2
1 1 2 1
1 2 2 a +1
= (a 2 − 1)(a − 1) .
1 1 a2 +a+3 2
1 1 2 2
Korak učinjen "izvlačenjem" faktora ispred determinante iz prve i druge kolone.
1 1 2 1
0 1 0
det(A)= (a 2 − 1)(a − 1) = (a 2 − 1)(a − 1) (a 2 + a + 1).
a
0 0 a2 + a +1 1
0 0 0 1
Korak učinjen "oduzimanjem prve vrste" od svih ostalih. Dobijena je dijago-
nalna determinanta, a vrednost dijagonalne determinante je proizvod dijagonalnih
elemenata.
Očevidno je, det(A) = 0 samo za (a+1)=0 i za (a–1)=0, to jest, za a = ±1 (realni
brojevi). Treći faktor nije jednak nuli ni za koji realan broj.
________
Zadatak
Diskutovati rang date matrice A, zatim za a = 1 rešiti matričnu jednačinu AX=B.

Matrice A i B su sledeće:
⎡ 1 a −1 a+2 ⎤ ⎡4⎤
A = ⎢⎢ a a2 a 2 + 2a ⎥⎥, B = ⎢⎢ 6 ⎥⎥.
⎢⎣a − 2 a 2 − 3a + 2 a 2 + a − 3⎥⎦ ⎢⎣− 2⎥⎦
5.1.14._______________
Primer
Rešiti matričnu jednačinu ABX = 4X – 2C po nepoznatoj matrici X, ako je dato:

⎡ 1 1⎤ ⎡ 1⎤
⎢ ⎥ ⎡1 0 3⎤
A = ⎢ 0 2⎥ , B = ⎢ ⎥ , C = ⎢⎢ 0⎥⎥ .
⎢⎣ 3 1 ⎥⎦ ⎣1 2 1⎦ ⎢⎣ − 1⎥⎦
__________________________________________________________________
106
________
Rešenje:
Potrebno je uočiti, da je proizvod matrica A i B (u ovom redosledu!) matrica

tipa 3×3. Uredimo jednačinu na sledeći način:
4EX – ABX = 2C, odnosno (4E – AB)X = 2C.

U ovoj transformaciji se pojavila jedinična matrica E, takođe tipa 3×3.
Obeležimo matricu u zagradi sa D. Polazna jednačina se svodi na DX = 2C.
⎡ 4 0 0 ⎤ ⎡ 2 2 4 ⎤ ⎡ 2 − 2 − 4⎤
D = 4 E − AB = ⎢⎢ 0 4 0 ⎥⎥ − ⎢⎢ 2 4 2 ⎥⎥ = ⎢⎢ − 2 0 − 2⎥⎥ .
⎢⎣ 0 0 4 ⎥⎦ ⎢⎣ 4 2 10⎥⎦ ⎢⎣ − 4 − 2 − 6⎥⎦
(Proizvod AB smo prethodno izračunali!)
Rešenje date matrične jednačine je X = 2 D–1 C (ako postoji D–1). Neposredno se

izračunava det(D) = – 16, prema tome imamo rešenje. Nađimo D–1.
⎡− 4 − 4 4⎤ ⎡ 1 1 − 1⎤
1 ⎢ ⎥ 1⎢
D −1 = − ⎢− 4 − 28 12 ⎥ = ⎢ 1 7 − 3⎥⎥ ,
16 4
⎢⎣ 4 12 − 4⎥⎦ ⎢⎣ − 1 − 3 1 ⎥⎦
⎡ 1 1 − 1⎤ ⎡ 1 ⎤ ⎡ 1 ⎤
1⎢
sledi: −1
X = 2D C = ⎢ 1 7 − 3⎥⎥ ⋅ ⎢⎢ 0 ⎥⎥ = ⎢⎢ 2⎥⎥ .
2
⎢⎣ − 1 − 3 1 ⎥⎦ ⎢⎣ − 1 ⎥⎦ ⎢⎣ − 1⎥⎦
________
Zadatak
Naći sve kvadratne matrice drugog reda sa ne-nula elementima, čiji je kvadrat
jednak nula matrici. Navesti i jedan primer!
5.1.15._______________
Primer
Odrediti determinantu matrice A:
⎡0 1 1 .... 1 ⎤
⎢1 0 1 .... 1 ⎥⎥
⎢
A= ⎢1 1 0 .... 1 ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ ... ... ... .... ...⎥
⎢⎣ 1 1 1 .... 0 ⎥⎦
__________________________________________________________________
107
________
Rešenje:
Primenimo Laplasovu teoremu razvoja na elemente prve kolone. Dobićemo n
sabiraka, od kojih je prvi 0, a svaki sledeći sabirak je proizvod broja (–1)i+1 (gde je i
broj vrste u kojoj se nalazimo, i = 2, 3, ... , n) i jedne determinante n–1-vog reda, koja
nastaje iz originalne determinante izostavljanjem prve kolone. Posledica: u minoru koji
ostaje uvek je cela prva vrsta sastavljena od samih jedinica, i i-te vrste, posledica: u i–1-
voj koloni minora su takođe same jedinice. Osmotrimo situaciju sa minorom (n–1)-vog
reda, koji se dobija za elemenat u drugoj vrsti, i za elemenat u trećoj vrsti:
1 1 1 .... 1 1 1 1 .... 1
1 0 1 .... 1 0 −1 0 .... 0
(− 1)2+1 1 1 0 .... 1 = (− 1)
2 +1
0 0 −1 .... 0 =
... ... ... .... ... ... ... ... .... ...
1 1 1 .... 0 0 0 0 .... − 1
= (− 1) ⋅ (− 1) = (− 1)
2 +1 n−2 n +1
.
1 1 1 .... 1 1 1 1 .... 1
0 1 1 .... 1 −1 0 0 .... 0
(− 1)3+1 1 1 0 .... 1 = (− 1)
3+1
0 0 −1 .... 0
... ... ... .... ... ... ... ... .... ...
1 1 1 .... 0 0 0 0 .... − 1
Ova poslednja determinanta zamenom prve i druge kolone svodi se na determi-
nantu u prethodnom koraku ali sa promenjenim znakom, pa će vrednost biti:
= (− 1) ⋅ (− 1) ⋅ (− 1) = (− 1) = (− 1)
3+1 n−2 n +3 n +1
.
Zaključujemo, da svi minori imaju istu vrednost, bilo da se nalaze u vrsti sa

parnim ili sa neparnim indeksom. Pošto ovakvih sabiraka ima (n–1) zato je:
det(A)= (− 1) ⋅ (n − 1) .
n +1
________
Zadatak
Ako proverimo zaključak iz prethodnog primera na konkretnim slučajevima,

imali bi za determinantu 6-tog reda broj –5, za determinantu 7-og reda +6, za determi-
nantu 8-og reda –7, itd. Izvršimo te provere!
__________________________________________________________________
108
__________________________6.
SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA
6.0.1. Primer:
Rešiti dati sistem jednačina pomoću inverzne matrice:

x − y + z = 0
2x + y + z = 1 .
x − 6 y + 3z = − 1
Rešenje:
Dati sistem jednačina može se napisati u obliku matrične jednačine:

⎡1 − 1 1⎤ ⎡ x ⎤ ⎡ 0 ⎤
⎢2 1 1⎥ ⋅ ⎢ y ⎥ = ⎢ 1 ⎥ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣1 − 6 3⎥⎦ ⎢⎣ z ⎥⎦ ⎢⎣− 1⎥⎦
Ako ove matrice redom označimo sa A, X , B , matrična jednačina glasi
AX = B , iz koje je X = A−1B . Ostaje znači određivanje inverzne matrice A−1 .
U tu svrhu odredimo prvo detA , a zatim adjA .
1 −1 1
detA = 2 1 1 = 3 + (− 1) + (− 12 ) − 1 − (− 6 ) − (− 6 ) = 1 ,
1 −6 3
−2 − 13 ⎤ −3 − 2⎤
T
⎡ 9 ⎡ 9
adjA = ⎢⎢ − 3 2 5 ⎥⎥ = ⎢⎢ − 2 2 1 ⎥⎥ ,
⎢⎣ − 2 1 3 ⎥⎦ ⎢⎣ − 13 5 3 ⎥⎦
pa je tražena inverzna matrica
⎡ 9 − 3 − 2⎤
A = ⎢⎢ − 2 2
−1
1 ⎥⎥ ,
⎢⎣− 13 5 3 ⎦⎥
a matrica X je:
⎡ 9 − 3 − 2⎤ ⎡ 0 ⎤ ⎡− 1⎤
X = A B = ⎢⎢ − 2 2
−1
1 ⎥⎥ ⋅ ⎢⎢ 1 ⎥⎥ = ⎢⎢ 1 ⎥⎥ ,
⎢⎣− 13 5 3 ⎥⎦ ⎢⎣− 1⎥⎦ ⎢⎣ 2 ⎥⎦
što znači da je rešenje datog sistema uređena trojka (x, y, z ) = (− 1,1,2 ) .
__________________________________________________________________
109
6.0.2. Primer:
Rešiti dati sistem jednačina pomoću inverzne matrice:

2x + z = a
− 7 y + 3z = b .
x − y + z = c
Rešenje:
Dati sistem jednačina može se napisati u obliku matrične jednačine:

⎡ 2 0 1⎤ ⎡ x ⎤ ⎡ a ⎤
⎢0 − 7 3⎥ ⋅ ⎢ y ⎥ = ⎢b ⎥ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣1 − 1 1⎥⎦ ⎢⎣ z ⎥⎦ ⎢⎣ c ⎥⎦
Ako ove matrice redom označimo sa A, X , B , matrična jednačina glasi
AX = B , iz koje je X = A−1B . Ostaje znači određivanje inverzne matrice A−1 .

U tu svrhu odredimo prvo detA , a zatim adjA .
2 0 1
detA = 0 − 7 3 = −14 + 7 + 6 = −1 ,
1 −1 1
⎡− 4 3 ⎡− 4 − 1 7 ⎤
T
7 ⎤
⎢
adjA = ⎢ − 1 1 ⎥
2 ⎥ = ⎢⎢ 3 1 − 6 ⎥⎥ ,
⎢⎣ 7 − 6 − 14⎥⎦ ⎢⎣ 7 2 − 14⎥⎦
pa je tražena inverzna matrica

⎡4 1 − 7⎤
A = ⎢ − 3 − 1 6 ⎥⎥ ,
⎢−1
⎢⎣− 7 − 2 14 ⎥⎦
a matrica X je:
⎡4 1 − 7 ⎤ ⎡ a ⎤ ⎡ 4a + b − 7 c ⎤
X = A B = ⎢ − 3 − 1 6 ⎥⎥ ⋅ ⎢⎢b ⎥⎥ = ⎢⎢ − 3a − b + 6c ⎥⎥ ,
−1 ⎢
⎢⎣− 7 − 2 14 ⎥⎦ ⎢⎣ c ⎥⎦ ⎢⎣− 7 a − 2b + 14c ⎥⎦
što znači da je rešenje datog sistema jednačina uređena trojka

x = 4a + b − 7c, y = −3a − b + 6c , z = −7 a − 2b + 14c .
(x, y, z) =(4a + b – 7c, –3a – b +6c, –7a – 2b + 14c).
__________________________________________________________________
110
Sistemi linearnih jednačina Zbirka zadataka
6.0.3. Primer:
Pomoću Kramerovog pravila (determinanti) rešiti sledeći sistem jednačina:

x + y + z = 4
2x − y − 2z = 1 .
− 3x + y − z = − 6
Rešenje:
Kod rešavanja sistema jednačina Kramerovim pravilom računamo determinante

Dx Dy
D, Dx, Dy, Dz , a posle pomoću njih promenljive x, y, z iz formula x = , y= ,
D D
Dz
z= . Determinanta D je determinanta sistema, i ona je jednaka sa
D
1 1 1
D = 2 − 1 − 2 = 1 + 6 + 2 − 3 + 2 + 2 = 10 ,
−3 1 −1
dok determinante Dx, Dy, Dz su determinante promenljivih x, y, z , i dobijaju se iz
determinante D tako da kolone koje se odnose na odgovarajuće promenljive zamenimo
sa kolonom slobodnih članova. Tako su redom ove determinante
4 1 1
Dx = 1 − 1 − 2 = 4 + 12 + 1 − 6 + 8 + 1 = 20 ,
− 6 1 −1
1 4 1
Dy = 2 1 − 2 = −1 + 24 − 12 + 3 − 12 + 8 = 10 ,
−3 −6 −1
1 1 4
Dz = 2 −1 1 = 6 − 3 + 8 − 12 − 1 + 12 = 10 .
−3 1 −6
Koristeći gore spomenute formule dobijamo rešenje sistema:
20 10 10
x= = 2, y = = 1, z = = 1 , odnosno (x, y, z ) = (2,1,1) .
10 10 10
6.0.4. Primer:
Pomoću Kramerovog pravila rešiti sledeći sistem jednačina:

x + 4 y + 3z − 4t = 13
2 x + 2 y + 5 z + t = 12
.
3x + 4 y + z + 2t = 7
x + 2 y + 5z + t = 13
__________________________________________________________________
111
Rešenje:
Izračunajmo redom sve determinante koje su potrebne:

1 4 3 −4 1 0 0 0
−6 −1 9
2 2 5 1 2 −6 −1 9
D= = = − 8 − 8 14 = 108 ,
3 4 1 2 3 − 8 − 8 14
−2 2 5
1 2 5 1 1 −2 2 5
13 4 3 − 4 65 12 23 0
65 12 23
12 2 5 1 −1 0 0 0
Dx = = = − 1 0 0 = −108 ,
7 4 1 2 − 19 0 − 9 0
− 19 0 − 9
13 2 5 1 13 2 5 1
1 13 3 − 4 1 0 0 0
− 14 − 1 9
2 12 5 1 2 − 14 − 1 9
Dy = = = − 32 − 8 14 = 216 ,
3 7 1 2 3 − 32 − 8 14
0 2 5
1 13 5 1 1 0 2 5
1 4 13 − 4 1 0 0 0
− 6 − 14 9
2 2 12 1 2 − 6 − 14 9
Dz = = = − 8 − 32 14 = 216 ,
3 4 7 2 3 − 8 − 32 14
−2 0 5
1 2 13 1 1 −2 0 5
1 4 3 13 1 0 0 0
− 6 − 1 − 14
2 2 5 12 2 − 6 − 1 − 14
Dt = = = − 8 − 8 − 32 = 0 ,
3 4 1 7 3 − 8 − 8 − 32
−2 2 0
1 2 5 13 1 − 2 2 0
sledi da su vrednosti nepoznatih x, y, z , t redom jednaki sa:

Dx − 108 Dy 216
x= = = −1 , y= = = 2,
D 108 D 108
Dz 216 Dt 0
z= = = 2, t= = = 0,
D 108 t 108
pa je rešenje uređena četvorka
(x, y, z, t ) = (− 1,2,2,0) .
__________________________________________________________________
112
6.0.5. Primer:
Gausovom metodom eliminacije rešiti sistem jednačina:

x + y − z − t = 0
2 x + 3 y + 4 z − 3t = 6
.
3x − 2 y − 2 z + 3t = 2
− 2 x + 4 y + z + 2t = 5
Rešenje:
Zbog kraćeg pisanja elementarne transformacije umesto na celom sistemu

vršićemo na proširenoj matrici sistema:
⎡1 1 − 1 − 1 0⎤ ⎡1 1 − 1 − 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢2 3 4 − 3 6 ⎥ ⎢0 1 6 − 1 6⎥
~ ~
⎢ 3 − 2 − 2 3 2 ⎥ ⎢0 − 5 1 6 2⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢− 2 4 1 2 5⎦⎥ ⎣⎢0 6 − 1 0 5⎦⎥
⎡1 1 −1 −1 0 ⎤ ⎡1 1 −1 −1 0 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
0 1 6 −1 6 ⎥ ⎢0 1 6 −1 6 ⎥
~⎢ ~ ⇒
⎢0 0 31 1 32 ⎥ ⎢0 0 31 1 32 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢0 0 − 37 6 − 31⎦⎥ ⎣⎢0 0 − 223 0 − 223⎦⎥
x +1−1−1 = 0 x =1
y + 6 −1 = 6 y =1
⇒ ⇒
31 + t = 32 t =1
− 223z = −223 z =1
pa je rešenje uređena četvorka

(x, y, z, t ) = ( 1,1,1,1 ) .
6.0.6. Primer:
Gausovom metodom eliminacije rešiti sistem jednačina:
x + 2y − 3z + t = 1
2x − 3y + 2 z + 2t = 3
.
− 3x + 2y + z + 3t = 3
−x − y + z − 2t = −3
Rešenje:
Uradimo elementarne transformacije na proširenoj matrici sistema:
__________________________________________________________________
113
⎡1 2 −3 1 1⎤ ⎡1 2 − 3 1 1 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 2 −3 2 2 3⎥
~ ⎢0 − 7 8 0 1 ⎥
~
⎢− 3 2 1 3 3⎥ ⎢0 8 − 8 6 6⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ − 1 − 1 1 − 2 − 3⎥⎦ ⎢⎣0 1 − 2 − 1 − 2⎥⎦
⎡1 2 − 3 1 1 ⎤ ⎡1 2 −3 1 1 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢0 1 − 2 − 1 − 2⎥
~ ⎢0 1 − 2 −1 −2⎥
~
⎢0 8 − 8 6 6 ⎥ ⎢0 0 8 14 22 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢0 − 7 8 0 1 ⎦⎥ ⎣⎢0 0 −6 −7 − 13⎦⎥
⎡1 2 −3 1 1 ⎤ ⎡1 2 −3 1 1 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢0 1 −2 −1 −2⎥ ⎢0 1 − 2 −1 − 2⎥
~ ⇒
⎢0 0 4 7 11 ⎥ ⎢0 0 4 7 11 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢0 0 −6 −7 − 13⎦⎥ ⎣⎢0 0 −2 0 − 2⎦⎥
x + 2 − 3 +1 = 1 x =1
y − 2 − 1 = −2 y =1
⇒ ⇒
4 + 7t = 11 t =1
− 2 z = −2 z =1
pa je rešenje opet uređena četvorka
(x, y, z, t ) = ( 1,1,1,1 ) .
6.0.7. Primer:
Gausovom metodom eliminacije rešiti sitem jednačina:

x − y + 2z = 2
3x − 2 y + z = 5 .
5 x − y − 10 z = 9
Rešenje:
Izvršimo elementarne transformacije nad proširenom matricom datog sistema:
⎡1 − 1 2 2⎤ ⎡1 − 1 2 2⎤ ⎡1 − 1 2 2⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 − 2 1 5⎥ ≠ 3 ~ ⎢0 1 −5 − 1⎥ ~ ⎢0 1 − 5 − 1⎥
⎢⎣5 − 1 − 10 9 ⎥⎦ ⎢⎣0 4 − 20 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 3 ⎥⎦ ⇒ 0 ≠ 3.
pa je dati sistem jednačina protivrečan, odnosno nema rešenja.
__________________________________________________________________
114
6.0.8. Primer:
Gausovom metodom eliminacije rešiti sitem jednačina:

x − y + 2z = 2
3x + y + z = 5 .
5x − y + 5z = 9
Rešenje:
Izvršimo elementarne transformacije nad proširenom matricom datog sistema:
⎡1 − 1 2 2⎤ ⎡1 − 1 2 2 ⎤ ⎡1 − 1 2 2⎤ x − y + 2z = 2
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 1 1 5 ⎥ ~ ⎢0 4 − 5 − 1⎥ ~ ⎢0 4 − 5 − 1⎥ ⇒ 4 y − 5 z = −1
⎢⎣5 − 1 5 9 ⎥⎦ ⎢⎣0 4 − 5 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0 ⎥⎦ 0=0
poslednja jednačina je identitet, ali ne daje nikakvu informaciju u vezi rešenja sistema.
Prema tome za određivanje tri nepoznate ostale su nam dve jednačine, što znači da
umesto jedne nepoznate (svejedno je umesto koje) uvodimo parametar. Neka je u ovom
5 p −1
slučaju z = p , tada je iz druge jednačine 4 y − 5 p = −1 nepoznata y = , a iz prve
4
5 p −1 7 − 3p
jednačine x − + 2 p = 2 nepoznata x = . To znači da je ovaj sistem
4 4
jednačina jednostruko neodređen (stepen slobode je jedan), rešenje se izražava kao
uređena trojka (x, z , y ) = ⎛⎜ 7 − 3 p , 5 p − 1 , p ⎞⎟ gde je p ∈ R .
⎝ 4 4 ⎠
6.0.9. Primer:
Rešiti sledeći sistem linearnih jednačina:

2x + 7 y − 6z + t = −1
3x + 5 z − 4 y + 2t = − 1 .
9x + 4z − 2 y + 7t = − 2
Rešenje:
Ovaj sistem linearnih jednačina sadrži četiri nepoznate i samo tri jednačine,
znači ne može biti određen, on je ili neodređen ili protivrečan. Matrica sistema je
formata 3 × 4 , pa ona nema ni determinantu ni inverznu matricu. Sledi da ovakvi
sistemi ne mogu da se reše ni pomoću inverzne matrice, ni pomoću determinanti,
ostaje isključivo metoda Gausove eliminacije.
__________________________________________________________________
115
⎡2 7 − 6 1 − 1⎤ ⎡2 7 −6 1 − 1⎤ ⎡2 7 −6 1 − 1⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 5 − 4 2 − 1⎥ ~ ⎢−1 − 9 8 0 1⎥~ ⎢− 1 − 9 8 0 1 ⎥.
⎢⎣9 4 − 2 7 − 2⎥⎦ ⎢⎣− 5 − 45 40 0 5 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0 0 0 ⎥⎦
Poslednja nula-vrsta znači da u sistemu treća jednačina linerano zavisi od prve

dve, znači da su nam ostale samo dve linearno nezavisne jednačine i četiri nepoznate,
što povlači uvođenje dva parametra. Neka su to naprimer x = α , y = β . Tada iz druge
vrste dobijamo da je − α − 9β + 8 z = 1 , odakle sledi treća nepoznata z = 1 + α + 9 β , a iz
8
1 + α + 9β
prve jednačine imamo da je 2α + 7 β − 6 ⋅ + t = −1 , odnosno da je četvrta
8
1 + 5α + β
promenljiva t = − . Rešenje ovog sistema možemo zadati u obliku uređene
4
četvorke (x, y, z , t ) = ⎛⎜ α , β , 1 + α + 9β ,− 1 + 5α + β ⎞⎟ , gde su α , β ∈ R .
⎝ 8 4 ⎠
6.0.10. Primer:
Rešiti sistem lineranih homogenih jednačina:

x + y + z = 0
x + 2z + 2 y = 0 .
2 x + 4 y + 3z = 0
Rešenje:
Sistem jednačina se zove homogen, ako su u njemu svi slobodni članovi jednaki
sa nulom. Ako se ona rešava pomoću determinanti, jasno je da su sve determinante
promenljivih jednaki sa nulom, jer svaka od njih sadrži jednu nula-kolonu, sledi da je
Dx 0 Dy 0 Dz 0
Dx = Dy = Dz = 0 . Pošto važe formule x = = , y= = , z= = , vidi
D D D D D D
se da su x, y, z definisani samo ako je D ≠ 0 , i tada je x = y = z = 0 . Takvo rešenje
(x, y, z ) = (0,0,0) zove se trivijalno rešenje. Ako je pak i D = 0 , tada deljenje nije
definisano, a jednačine D ⋅ x = Dx, D ⋅ y = Dy, D ⋅ z = Dz primaju oblik : 0 ⋅ x = 0,
0 ⋅ y = 0, 0 ⋅ z = 0 , odakle sledi da je x ∈ R, y ∈ R, z ∈ R , odnosno da je sistem
jednačina neodređen. U tom slučaju oblik rešenja možemo dobiti samo pomoću
Gausove metode eliminacije. Kod ovog sistema je:
1 1 1 1 1 1
1 1
D= 1 2 2 = 0 1 1= = 1 − 2 = −1 ,
2 1
2 4 3 0 2 1
__________________________________________________________________
116
pa je sistem određen i ima samo trivijalno rešenje, jer je
0 0 0
x= = 0, y = = 0, z = = 0 , ili (x, y, z ) = (0, 0, 0 ) .
−1 −1 −1
6.0.11. Primer:
Rešiti sistem linearnih homogenih jednačina:

x + 2y + z + t = 0
2 x + y + z + 2t = 0
.
x + 2 y + 2z + t = 0
x + y + z + t = 0
Rešenje:
Ispitajmo prvo determinantu sistema, jer od nje zavisi da li je sistem određen ili
je neodređen:
1 2 1 1 1 1 0 0
2 1 1 2 2 −1 −1 0
D= = = 0,
1 2 2 1 1 1 1 0
1 1 1 1 1 0 0 0
što znači da je sistem neodređen, pa oblik rešenja tražimo pomoću Gausove metode
eliminacije. Zapišimo onda proširenu matricu sistema i izvršimo odgovarajuće
elementarne transformacije:
⎡ 1 2 1 1 0⎤ ⎡1 2 1 1 0⎤ ⎡1 2 1 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 2 1 1 2 0⎥ ~ ⎢ 0 − 3 − 1 0 0⎥ ~ ⎢ 0 − 1 0 0 0 ⎥ ~
⎢ 1 2 2 1 0⎥ ⎢ 0 0 1 0 0⎥ ⎢ 0 0 1 0 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢1 1 1 1 0⎦⎥ ⎣⎢0 − 1 0 0 0⎦⎥ ⎣⎢0 − 3 − 1 0 0⎦⎥
⎡1 2 1 1 0⎤ ⎡1 2 1 1 0⎤ ⎡1 2 1 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
~⎢
0 −1 0 0 0 ⎥ ⎢0 − 1 0
~
0 0⎥
~ ⎢0 − 1 0 0 0⎥
.
⎢0 0 1 0 0 ⎥ ⎢0 0 1 0 0⎥ ⎢0 0 1 0 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣0 0 − 1 0 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 − 1 0 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0 0⎥⎦
Iz poslednje vrste ništa ne možemo izračunati, iz treće vrste sledi jednačina

1 ⋅ z = 0 odnosno z = 0 , iz druge vrste sledi jednačina − 1⋅ y = 0 odnosno y = 0 , a iz
prve vrste dobija se jednačina x + 2 y + z + t = 0 . Ako u nju uvrstimo do sada izračunate
nepoznate y = 0 i z = 0 , ostaje jednačina x + t = 0 , u kojoj imamo dve nepoznate. Ako
jednu biramo za parametar, npr. x = p , tada je druga t = − p , pa se rešenje jednačine
može zapisati u obliku uređene četvorke kao (x, y, z , t ) = ( p,0,0,− p ) gde je p ∈ R .
__________________________________________________________________
117
6.0.12. Primer:
U zavisnosti od realnog parametra a diskutovati rešenja datog sistema linearnih

jednačina:
(a + 1)x − 3 y + z = − 1
ax + y + z = 6 .
3x + y − 2z = −1
Rešenje:
Dx
Iz Kramerove metode, gde se x, y, z računaju iz količnika x = , itd.
D
zaključujemo da problem nastaje samo u onim slučajevima kada to deljenje nije
definisano, odnosno kada je D = 0 . Ispitajmo zato uvek prvo determinantu sistema:
a +1 − 3 1
D= a 1 1 = −2a − 2 − 9 + a − 3 − a − 1 − 6a = −8a − 15 .
3 1 −2
Ispitajmo sada za koje će vrednosti parametra a determinanta biti nula:

15
D = 0 ⇔ − 8a − 15 = 0 ⇔ a = − ,
8
15
znači da deljenje nije definisano za a = − .
8
Diskusija:
⎛ 15 ⎞
1) (∀a ∈ R )⎜ a ≠ − ⎟ ⇒ D ≠ 0 ⇒ sistem je određen.
⎝ 8⎠
15
2) Za a = − ⇒ sistem je protivrečan.
8
⎡−7 8 −3 1 − 1⎤ ⎡− 7 8 − 3 1 − 1⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢− 15 8 1 1 6 ⎥ ~ ⎢ −1 4 0 7 ⎥~
⎢⎣ 3 1 − 2 − 1⎥⎦ ⎢⎣ 5 4 − 5 0 − 3⎥⎦
⎡− 7 8 − 3 1 −1 ⎤ ⎡− 7 8 − 3 1 − 1⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
~ ⎢ −1 4 0 7 ⎥~ ⎢ −1 4 0 7⎥
⎢⎣ 5 − 20 0 − 12⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0 23 ⎥⎦ ⇒ 0 ≠ 23.
__________________________________________________________________
118
6.0.13. Primer:
Diskutovati rešenja u zavisnosti od realnog parametra a , i rešiti dati sistem

linearnih jednačina:
x − y + 2z = 2
3x + ay + z = 5 .
5 x − y + 5az = 9
Rešenje:
Ispitajmo prvo determinantu sistema:
1 −1 2
D= 3 a ( )
1 = 5a 2 − 5 − 6 − 10a + 1 + 15a = 5a 2 + 5a − 10 = 5 a 2 + a − 2 .
5 − 1 5a
Ispitajmo sada za koje će vrednosti parametra a determinanta biti nula:
D=0 ⇔ a2 + a − 2 = 0 ⇔ (a − 1)(a + 2) = 0 ⇔ a1 = 1 , a2 = −2 .
Diskusija:
1) Za (∀a ∈ R )(a ≠ 1 ∧ a ≠ −2) ⇒ D ≠ 0 ⇒ pa je sistem određen.

To određeno rešenje možemo da nađemo ili pomoću determinanti, ili pomoću Gausove
metode eliminacije. Kod velikog sistema obično izbegavamo determinante, ali u ovom
slučaju mogu da se primene:
D = 5(a − 1)(a + 2 ) ,
2 −1 2
Dx = 5 a 1 = 10a 2 − 9 − 10 − 18a + 2 + 25a =
9 − 1 5a
⎛ 17 ⎞
= 10a 2 + 7 a − 17 = 10 (a − 1)⎜ a + ⎟ = (a − 1)(10a + 17 ),
⎝ 10 ⎠
1 2 2
Dy = 3 5 1 = 25a + 10 + 54 − 50 − 9 − 30a = 5 − 5a = −5 (a − 1) ,
5 9 5a
1 −1 2
Dz = 3 a 5 = 9a − 25 − 6 − 10a + 5 + 27 = 1 − a ,
5 −1 9
pa je redom:
__________________________________________________________________
119
Dx (a − 1)(10a + 17 ) 10a + 17
x= = = ,
D 5(a − 1)(a + 2 ) 5(a + 2)
Dy − 5(a − 1) −1
y= = = ,
D 5(a − 1)(a + 2 ) a + 2
Dz 1− a −1
z= = = ,
D 5(a − 1)(a + 2 ) 5(a + 2)
odnosno rešenje je uređena trojka
(x, y, z ) = ⎛⎜⎜ 10a + 17 , − 1 , − 1 ⎞⎟⎟ gde je a ∈ R \ {− 2,1} .

⎝ 5(a + 2 ) a + 2 5(a + 2) ⎠
2) Za a = 1 ⇒ sistem je jednostruko neodređen.
⎡1 − 1 2 2⎤ ⎡1 − 1 2 2 ⎤ ⎡1 − 1 2 2⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 1 1 5⎥ ~ ⎢0 4 − 5 − 1⎥ ~ ⎢0 4 − 5 − 1⎥ ,
⎢⎣5 − 1 5 9 ⎥⎦ ⎢⎣0 4 − 5 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0 ⎥⎦
iz druge vrste sledi jednačina 4 y − 5 z = −1 u kojoj birajmo npr. da je z = p , tada je iz
5 p −1
iste jednačine y = . Iz prve vrste sledi jednačina x − y + 2 z = 2 , odakle je
4
5 p −1 8 + 5 p −1− 8 p 7 − 3 p
x = 2+ −2p = = ,
4 4 4
odnosno rešenje je u ovom slučaju uređena trojka
(x, y, z ) = ⎛⎜ 7 − 3 p , 5 p − 1 , p ⎞⎟ gde je p ∈ R .
⎝ 4 4 ⎠
3) Za a = −2 ⇒ sistem je protivrečan.
⎡1 − 1 2 2⎤ ⎡1 − 1 2 2⎤ ⎡1 − 1 2 2⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 − 2 1 5⎥ ~ ⎢0 1 −5 − 1⎥ ~ ⎢0 1 − 5 − 1⎥
⎢⎣5 − 1 − 10 9 ⎥⎦ ⎢⎣0 4 − 20 − 1⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 3 ⎥⎦ ⇒ 0 ≠ 3.
6.0.14. Primer:
U zavisnosti od realnog parametra m diskutovati rešenja sistema linearnih
jednačina:
(m − 1)x + z = 0
(m + 1)x − my − z = − 1 .
y + mz = 1
Rešenje:
Ispitajmo prvo za koje je vrednosti parametra m determinanta sistema jednaka

sa nulom:
__________________________________________________________________
120
m −1 0 1 m −1 0 1
m −1 1
D = m + 1 − m − 1 = m + 1 0 m − 1 = −1⋅
2
=
m +1 m −1
2
0 1 m 0 1 m
( ) (
= (m + 1) − (m − 1) m 2 − 1 = (m + 1) − (m − 1) (m + 1) = (m + 1) 1 − (m − 1) =
2 2
)
= (m + 1)(2m − m ) = m (m + 1)(2 − m ) = 0
2
⇔ m1 = 0, m2 = −1, m3 = 2 .
Diskusija:
1) (∀m ∈ R )(m1 ≠ 0 ∧ m2 ≠ −1 ∧ m3 ≠ 2) ⇒ sistem je određen.
2) Za m = 0 ⇒ sistem je protivrečan.
⎡− 1 0 1 0 ⎤ ⎡− 1 0 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 0 −1 − 1⎥ ≈ ⎢ 0 0 0 − 1⎥ ⇒ 0 ≠ −1 .
⎢⎣ 0 1 0 1 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 1 0 1 ⎥⎦
3) Za m = −1 ⇒ sistem je protivrečan.
⎡− 2 0 1 0 ⎤ ⎡− 2 0 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 1 −1 − 1⎥ ≈ ⎢ 0 1 − 1 − 1⎥
⎢⎣ 0 1 − 1 1 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0 2 ⎥⎦ ⇒ 0 ≠ 2.
4) Za m = 2 ⇒ sistem je protivrečan.
⎡1 0 1 0 ⎤ ⎡1 0 1 0 ⎤ ⎡1 0 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 − 2 − 1 − 1⎥ ≈ ⎢0 − 2 − 4 − 1⎥ ≈ ⎢0 0 0 1⎥ ⇒ 0 ≠ 1.
⎢⎣0 1 2 1 ⎥⎦ ⎢⎣0 1 2 1 ⎥⎦ ⎢⎣0 1 2 1⎥⎦
6.0.15. Primer:
Diskutovati rešenja sistema linearnih jednačina po realnom parametru m , i u

slučaju neodređenosti rešiti sistem:
mx + y + z + t = 0
x + my + z + t = 0
.
x + y + mz + t = 0
x + y + z + mt = 0
Rešenje:
Ispitajmo determinantu sistema:

m 1 1 1 m 1 1 1
1 − m m −1 0
1 m 1 1 1− m m −1 0 0
D= = = −1 1 − m 0 m −1 =
1 1 m 1 1− m 0 m −1 0
1− m 1− m 1− m
2
1 1 1 m 1 − m2 1 − m 1 − m 0
__________________________________________________________________
121
1− m 0 0
1− m m −1
= −1 1 − m 1− m m − 1 = −1(1 − m ) =
2 − m − m 1− m
2
1 − m2 2 − m − m 1− m
2
1− m 0
= (m − 1) = (m − 1)(1 − m ) (3 − 2m − m 2 ) =
2 − m − m2 3− 2 −
m m 2
2
( )
= (m − 1) m 2 + 2 m − 3 = (m − 1) (m + 3 )(m − 1) = (m − 1) (m + 3 ) ,
2 3
D=0 ⇔ (m − 1)3 (m + 3) = 0 ⇔ m1 = 1, m2 = −3 .
Diskusija:
1) (∀m ∈ R )(m ≠ 1 ∧ m ≠ −3 ) ⇒ sistem je određen.
2) Za m = 1 ⇒ sistem je trostruko neodređen (sa stepenom slobode 3).

⎡1 1 0⎤ ⎡1 1 1 1 0⎤
1 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢1 1 0 ⎥ ⎢0 0 0 0 0 ⎥
1 1
~
⎢1 1 0 ⎥ ⎢0 0 0 0 0 ⎥
1 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣1 1 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0 0⎥⎦
1 1
Tri nepoznate se biraju, neka su to parametri x = α , y = β , z = γ . Tada je iz
prve jednačine x + y + z + t = 0 četvrta nepoznata jednaka sa t = −α − β − γ , pa je
rešenje uređena četvorka:
(x, z, y, t ) = (α , β , γ ,−α − β − γ ) gde je α , β , γ ∈ R .

3) Za m = −3 ⇒ sistem je jednostruko neodređen (stepen slobode 1).
⎡− 3 1 1 1 0⎤ ⎡− 3 1 1 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 −3 1 1 0⎥
~ ⎢ 4 −4 0 0 0⎥
~
⎢1 1 −3 1 0⎥ ⎢4 0 −4 0 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢ 1 1 1 −3 0⎦⎥ ⎣⎢− 8 4 4 0 0⎦⎥
⎡− 3 1 1 1 0⎤ ⎡− 3 1 1 1 0⎤ ⇒ − 3x + y + z + t = 0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 4 0 −4 0 0⎥ ⎢4 0 −4 0 0⎥ ⇒ x−z =0
~
⎢ 4 −4 0 0 0⎥ ⎢ 4 −4 0 0 0⎥ ⇒ x− y =0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢− 4 4 0 0 0⎦⎥ ⎣⎢ 0 0 0 0 0⎦⎥ ⇒ 0=0
Neka je x = p , tada je iz druge i treće jednačine y = z = p , a iz prve jednačine

imamo da je t = p , odnosno rešenje je uređena četvorka:
(x, y, z, t ) = ( p, p, p, p ) gde je p∈R.
__________________________________________________________________
122
6.1.1._______________
Primer
Ispitati rešivost sistema linearnih jednačina primenom Gausove metode elimi-

nacije. U slučaju neodređenosti naći opšte rešenje, u slučaju određenosti odrediti to
rešenje, u slučaju protivrečnog sistema pokazati, zašto je sistem nemoguć.
x + y + z + u = 6
2x + y + 3z + u = 9
x + 2y + z + 3u = 12
3x + 2 y + 4z + 2u = 15
3x + 3 y + 4z + 4u = 21
________
Rešenje:
Polazimo od proširene matrice sistema i u prvom krugu koraka "poništavamo"
sve elemente u prvoj koloni pomoću jedinice u prvoj vrsti: to činimo tako, da prvu vrstu
pomnožiimo sa –2 i "dodamo" je drugoj vrsti, zatim nakon množenja prve vrste sa –1
dodamo je trećoj vrsti i po množenju prve vrste sa –3 odgovarajuće elemente dodamo i
četvrtoj i petoj vrsti.
⎡ 1 1 1 1 6⎤ ⎡ 1 1 1 1 6⎤
⎢
⎢ 2 1 3 1 9 ⎥⎥ ⎢⎢ 0 − 1 1 − 1 − 3⎥⎥
⎢ 1 2 1 3 12 ⎥ ~ ⎢ 0 1 0 2 6⎥ ~
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 3 2 4 2 15⎥ ⎢ 0 − 1 1 − 1 − 3⎥
⎢⎣ 3 3 4 4 21⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 1 1 3 ⎥⎦
U drugom ciklusu prvo pomnožimo drugu vrstu sa –1, i tako je dodamo četvrtoj
vrsti, dok još nije pomnožen ni sa kakvim brojem tako je dodamo trećoj vrsti. Tako smo
"poništili" elemente ispod dijagonale u drugoj koloni:
⎡ 1 1 1 1 6⎤ ⎡ 1 1 1 1 6⎤
⎢ 0 1 −1 1 3⎥⎥ ⎢⎢ 0 1 − 1 1 3⎥⎥ ⎡1 1 1 1 6⎤
⎢
~⎢ 0 0 1 1 3⎥ ~ ⎢ 0 0 1 1 3⎥ ~ ⎢⎢0 1 − 1 1 3⎥⎥ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 0 0 0 0⎥ ⎢ 0 0 0 0 0⎥ ⎢⎣0 0 1 1 3⎥⎦
⎢⎣ 0 0 1 1 3⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0 0 0⎥⎦
__________________________________________________________________
123
Očevidno je, treća vrsta zbog istovetnosti "poništava" petu vrstu, te dobijemo
dve nula-vrste, koje se mogu i izostaviti, jer ne utiču na rang matrice. Preostaju nam tri
vrste, koje u suštini predstavljaju tri nezavisne jednačine. To znači:sistem je rešiv, jer je
rang proširene matrice, a i same matrice sistema 3. Sa druge strane zbog postojanja 4
nepoznate sistem je neodređen sa 1.s.s. Ako se vratimo iz matričnog oblika na sistem
jednačina, koji je ekvivalentan sa polaznim sistemom jednačina, imamo:
x + y + z + u = 6
y − z + u = 3
z + u = 3
Ako se nepoznata u uzima kao slobodni parametar, tade se dobijaju vrednosti

ostalih nepoznatih: z = 3 – u,
y = 3 + z – u = 3 + 3 – u – u = 6 – 2u,
x = 6 – y – z – u = –3 + 2u.
Opšte rešenje zapisano u obliku uređene četvorke (ili linearne kombinacije

uređenih četvorki) je:
( x, y, z, u ) = (–3 + 2u, 6–2u, 3–u, u ) =
= (–3, 6, 3, 0) + u (2, –2, –1, 1).
________
Zadatak

x + y + z + u = 6
2x + y + 3z + u = 12
x + 2y + z + 3u = 9
2x + 3y + 2z + 4u = 15
3x + 2 y + 4 z + 2u = 18
6.1.2._______________
Primer

__________________________________________________________________
124
x + y + z + u = 6
2x + y + 3z + u = 9
x + 2y + z + 3u = 12 .
2x + y + 2z + u = 8
3x + 3 y + 4 z + 4u = 21
________
Rešenje:
Nakon izvršenih elementarnih transformacija na proširenoj matrici sistema

(i izostavljanja nula-vrste) dobija se sledeća matrica:
⎡ 1 1 1 1 6⎤
⎢ ⎡1 1 1 1 6⎤
2 1 3 1 9 ⎥⎥ ⎢
⎢ 0 1 − 1 1 3⎥⎥
⎢ 1 2 1 3 12 ⎥ ~ ⎢ .
⎢ ⎥ ⎢0 0 1 1 3⎥
⎢ 3 3 4 4 21⎥ ⎢ ⎥
⎣0 0 0 1 2⎦
⎢⎣ 2 1 2 1 8 ⎥⎦
Očevidno je: rang proširene matrice sistema i same matrice sitema je isti: 4.
To znači sistem je rešiv. Ako još imamo u vidu, da je i broj nepoznatih 4, to znači
nemamo "slobodu", to jest sistem je određen.
Rešenje se dobija (slično, kao u prvom primeru: iz poslednje jednačine u = 2, pa

zamenom te vrednosti u treću jednačinu dobijamo z = 1, iz druge jednačine je y = 2, i
konačno i prve sledi: x = 1. Rešenje u obliku uređene četvorke je:
(1, 2, 1, 2 ).
________
Zadatak

x + y + z + u = 6
2 x + y + 3z + u = 12
x + 2y + z + 3u = 9.
3x + 2 y + 4 z + 2u = 18
2 x + y + 2 z + u = 10
__________________________________________________________________
125
6.1.3._______________
Primer

x + y + z + u = 6
2x + y + 3z + 4u = 16
x + 2y + z + 3u = 11
2x + 3y + 2z + 4u = 16
3x + 2y + 4z + 5u = 22
________
Rešenje:
Nakon izvršenih elementarnih transformacija na proširenoj matrici sistema

(i izostavljanja nula-vrste) dobija se sledeća matrica:
⎡ 1 1 1 1 6⎤
⎢ ⎡ 1 1 1 1 6⎤
2 1 3 4 16 ⎥⎥ ⎢
⎢ 0 1 − 1 − 1 − 4⎥⎥
⎢ 1 2 1 3 11 ⎥ ~ ⎢ .
⎢ ⎥ ⎢ 0 1 0 2 5⎥
⎢ 2 3 2 4 16 ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 0 0 0 0 − 1⎦
⎢⎣ 3 2 4 5 22⎥⎦
U procesu rešavanja smo primenili istu tehnologiju, kao u prethodnim primerima

to jest: korišćene su samo elementarne transformacije matrica. Kao posledica, jedna
vrsta je "poništena", dok je poslednja vrsta samo "delimično" anulirana. Upravo ova
pojava znači nerešivost sistema (vratimo se u oblik sistema jednačina, ta poslednja vrsta
znači " 0 = –1 ", što je, naravno, besmislica). Matematički to formulišemo na sledeći
način: Rang proširene matrice je 4, dok je rang matrice sistema 3, pa po teoremi
Kroneker–Kapelija sistem nema rešenja.
________
Zadatak
x + y + z + u = 6
2x + y + 3z + u = 12
x + 2y + z + 3u = 9.
x + 2y + 3z + 5u = 10
2x + 3y + 2z + 4u = 15
__________________________________________________________________
126
6.1.4._______________
Primer
Naći rešenje sistema jednačina primenom Gausove metode eliminacije.

x1 – 2 x2 + x3 + x4 = 1
x1 – 2 x2 + x3 – x4 = –1
x1 – 2 x2 + x3 +5 x4 = 5
________
Rešenje:
Polazimo od datog sistema: jednostrukim oduzimanjem prve jednačine od svih

ostalih jednačina dobija se:
x1 – 2 x2 + x3 + x4 = 1
– 2 x4 = –2
4 x4 = 4.
Očevidno je, da se druga i treća jednačina svodi na jednu: x4 = 1. Zamenimo

li to u prvu jednačinu imamo: x1 – 2 x2 + x3 = 0. To znači dva stepena slobode. Bilo
koje dve od ove tri nepoznate slobodno biramo, a treća se izračunava pomoću njih. Na
primer: x2 = α, x3 = β, tada je x1 = 2 α – β.
Prema tome opšte rešenje je: (2 α – β, α, β, 1) ili

α (2, 1, 0, 0) + β (–1, 0, 1, 0) + (0, 0, 0, 1).
________
Zadatak
Ispititati rešivost i naći eventualno rešenje datog sistema jednačina primenom

Gausove metode eliminacije.
2 x1 – 2 x2 – 2 x3 – 3 x4 = 1
3 x1 – 2 x2 + 5 x3 + 5 x4 = –1
5 x1 – 4 x2 + 3 x3 + 2 x4 = 2
6.1.5._______________
Primer
Diskutovati sistem jednačina za različite vrednosti parametra a:

3x + 2y – z = 4
2x + ay + 4z = 5
5x + y – 3az = 9.
__________________________________________________________________
127
________
Rešenje:
3 2 −1
Determinanta sistema je D = 2 a 4 = –9a2 +17a+26.
5 1 − 3a
26
Ova determinanta se anulira za a1 = –1 i za a 2 = .
9
a) Sistem je određen za sve realne vredosti osim ove dve!
b) Ispitati sistem u slučaju kada je a1 = –1, (primetiti, da je zbir prve i druge

vrste jednak trećoj vrsti – kao posledica "poništavamo" treću vrstu):
⎡ 3 2 − 1 4⎤ ⎡ 3 2 − 1 4⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢2 − 1 4 5⎥ ~ ⎢2 − 1 4 5⎥ .
⎢⎣5 1 3 9⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦
Sledi: rang matrice sistema i proširene matrice sistema je isti: 2, prema tome
imamo 1 stepen neodređenosti. Potražimo opšte rešenje (prvo oduzimamo drugu vrstu
od prve, zatim pomoću jedinice u prvoj vrsti stvaramo nulu u drugoj):
⎡1 3 − 5 − 1⎤ ⎡1 3 − 5 − 1⎤ ⎡1 3 − 5 − 1⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
~ ⎢2 − 1 4 5⎥ ~ ⎢0 − 7 14 7⎥ ~ ⎢0 1 − 2 − 1⎥ .
⎢⎣0 0 0 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦
Uzećemo kao "slobodno odabranu promenljivu" z. Iz druge jednačine imamo

y = 2 z – 1, a iz prve jednačine sledi x = –3y + 5z – 1 = 2 – z.
Opšte rešenje je:
( x, y, z ) = (2 – z, 2 z – 1, z ) = ( 2, –1, 0) + z (–1, 2, 1).
26
c) Ispitati sistem u slučaju kada je a 2 = .
9
U tom slučaju rang matrice sistema i proširene matrice su različiti brojevi:
⎡3 2 −1 4⎤ ⎡ 3 2 −1 4 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢2 26 / 9 4 5⎥ ~ ⎢18 26 36 45⎥ ~
⎢⎣5 1 − 26 / 3 9⎥⎦ ⎢⎣15 3 − 26 27⎥⎦
⎡3 2 − 1 4 ⎤ ⎡3 2 − 1 4⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
~ ⎢0 1 3 3 / 2 ⎥ ~ ⎢0 1 3 1⎥ .
⎢⎣0 1 3 1 ⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 1 ⎥⎦
Prema tome sistem je protivrečan, to jest nema rešenja.
__________________________________________________________________
128
________
Zadatak
Diskutovati sistem jednačina u zavisnosti od parametra a :

x + ay –a z – (a–1) u = 1
(a–1)x + ay +(a–1) z –u=2
(a–1)x + ay – z – (a–1)u = 1.
6.1.6._______________
Primer
Diskutovati sistem jednačina u zavisnosti od parametra a:

2x –y –az= 1
4x – (a+1) y – 2 z = 2a
(3a–1)x –y – z = a.
________
Rešenje:
Izračunaćemo determinantu sistema:
2 −1 −a
D= 4 − ( a + 1) − 2 = −3a 3 − 2a 2 + 13a − 8 .
(3a − 1) −1 −1
Traženjem racionalnih nula tog polinoma uočava se da je D(1)=0, to omogućava
faktorizaciju:
⎛ 8⎞
− 3a 3 − 2a 2 + 13a − 8 = ( a − 1) ( −3a 2 − 5a + 8) = −3( a − 1) 2 ⎜ a + ⎟.
⎝ 3⎠
8
D = 0 ⇔ a = 1 ∨ a= − .
3
Prvo konstatujemo da je sistem određen, i ima jedinstveno rešenje za sve
vrednosti parametra a za koje je determinanta različita od 0. Ispitajmo one slučajeve,
kada je D = 0.
a) Za a = 1 imamo sistem koji je dvostruko neodređen, jer je:
⎡ 2 − 1 − 1 1⎤
⎢ 4 − 2 − 2 2⎥ ~ [ 2 − 1 − 1 1].
⎢ ⎥
⎢⎣ 2 − 1 − 1 1⎥⎦
Primenom Gausovog algoritma eliminacije anulirane su dve vrste. Sistem
__________________________________________________________________
129
jednačina se svodi na jednu jednačinu 2x – y – z = 1. Nađimo opšte rešenje tog

"sistema" jednačina. Neka su x i y slobodno odabrane veličine, tada je z = 2x – y –1,
pa je ( x, y, z ) = ( x, y, 2x – y –1) = x (1, 0, 2) + y (0, 1, –1) + (0, 0, –1).
8
b) Za a = − imamo nemoguć sistem jer je rang proširene matrice veći od
3
ranga matrice sistema:
⎡ 8 ⎤
⎢ 2 −1 3 1⎥
⎢ ⎡ 3 − 18 37 7⎤
16 ⎥ ⎢
⎢ 4 −2 −2 − ⎥~ 0 1 − 2 − 2⎥ .
⎢ 3⎥ ⎢ ⎥
⎢ 2 −1 −1 − 8 ⎥ ⎣ ⎢ 0 0 0 1 ⎥⎦
⎢⎣ 3 ⎥⎦
________
Zadatak
Diskutovati sistem linearnih jednačina S za razne vrednosti parametra k.

3k x + (3k – 7) y + (k – 5) z = k – 1
S: 4k x + (5k – 7) y + (2k – 5) z = k – 1
(2k – 1) x + (4k – 1) y + 2k z = k +1
6.1.7._______________
Primer
ax+ y + z =1
x+ay+ z =a
x + y + a z = a2.
________
Rešenje:
Determinanta sistema je : D =(a – 1)2(a + 2).
a) Za a ≠ 1 i a ≠ –2 sistem ima jednoznačno određeno rešenje:
x=−
a +1
, y=
1
, z=
(a + 1)2 .
a+2 a+2 a+2
b) Za a = –2 sistem nema rešenje, sistem je kontradiktoran.
c) Za a = 1 sistem ima neodređeno rešenje sa dva stepena slobode. Videti

sistem, ako se stavi da je a = 1. Tada imamo tri iste jednačine: x + y + z = 1.
(Videti kako je nađeno opšte rešenje u prethodnom primeru!)
__________________________________________________________________
130
________
Zadatak
Diskutovati sistem jednačina u zavisnosti od parametara a i c:

ax + y + z = 4
x + cy + z = 3
x + 2cy + z = 4.
6.1.8._______________
Primer
Diskutovati sistem jednačina u zavisnosti od parametra a i rešiti ga u slučaju

neodređenosti.
ax + y + z = 4
2x + y + 2az = 6
–x – y – az =–4
________
Rešenje:
a 1 1
D= 2 1 2a = a2 – 1 = (a – 1)(a + 1).
−1 −1 −a
Za a = 1 imamo neodređeno rešenje sa jednim stepenom slobode: (2–λ, 2, λ).
Za a = –1 sistem je protivrečan.
________
Zadatak
Diskutovati sledeći sistem linearnih jednačina i naći eventualna rešenja.

x + 2 y − 3z = a
x + 3 y − 3z = 2
2 x + by − 6 z = 1
6.1.9._______________
Primer
Diskutovati sistem jednačina u zavisnosti od parametra a:

2ax – 3y = 3–a
3x – 2y = –1
4x – ay = –2.
__________________________________________________________________
131
________
Rešenje:
Prvo konstatujemo, da je to sistem sa dve nepoznate i tri jednačine. Moguće je

izračunati determinantu proširene matrice sistema:
2a −3 3−a
3 −2 − 1 = a 2 − 9a + 18 .
1 2−a −1
Ako je ta determinanta različita od nule, tada je sistem nemoguć, jer je rang

proširene matrice 3, a rang matrice sistema ne može biti veći od 2. Determinanta
sistema je 0 za a =3 i za a =6.
Neposrednim rešavanjem dobijamo da je sistem određen u oba slučaja:
Za a =3 imamo rešenja x = 1 i y = 1, to jest (1, 1).
Za a =6 imamo rešenja x = –1/5 i y = 1/5, to jest (–1/5, 1/5).
Za a ≠3 i a ≠6 sistem je nemoguć.
________
Zadatak
Diskutovati rešenja sistema jednačina u zavisnosti od parametra k:

(4k–1)x + 2ky + (2k–1)z = k+1
(5k–7)x + (2k–5)y + 4kz = 0
(3k–7)x + (k–5)y + 3kz = k–1.
6.1.10._______________
Primer
Sledi grupa tipskih rešenih zadataka sa istom namenom:

Izvršiti diskusiju rešivosti sistema linearnih jednačina
u zavisnosti od parametara a i b.
Odgovori o postojanju ili nepostojanju rešenja su data neposredno uz sistem.

Proveriti odgovore, naći eventualna opšta ili određena rešenja!
__________________________________________________________________
132
________________________________
Sistem jednačina Rešenje:
∆ = 5a − 10, ⇒ ∆ = 0 ⇔ a = 2.
3 x + ay + z = 11
a = 2 ∧ b = 4 ⇒ sistem je neodredjen,
A. x − y + 2 z = 7
a = 2 ∧ b ≠ 4 ⇒ sistem nema rešenja,
2x + 3y − z = b
a ≠ 2 ⇒ sistem je odredjen za svako b.
∆ = 7a − 21, ⇒ ∆ = 0 ⇔ a = 3.
2x + 3y z = b−
B. x + y + 2 z = 9
ax + 4 y + z = 13
∆ = −9a − 18, ⇒ ∆ = 0 ⇔ a = −2.
4x +
y + az = 3
a = −2 ∧ b = 6 ⇒ sistem je neodredjen,
C. − x + 2 y + z = 3
a = −2 ∧ b ≠ 6 ⇒ sistem nema rešenja,
3x + 3 y − z = b
a ≠ −2 ⇒ sistem je odredjen za svako b.
∆ = 5a − 15, ⇒ ∆ = 0 ⇔ a = 3.
2x + ay + z = 11
D. − x + y + 2z = 7
3x + 2y − z = b
∆ = −5a + 5, ⇒ ∆ = 0 ⇔ a = 1.
3x + 2 y − z = 4
E. ax + y + 2z = 9
4x + 3y + z = b
∆ = −9a − 9, ⇒ ∆ = 0 ⇔ a = −1.
x + 4 y − 2z = 3
a = −1 ∧ b = 3 ⇒ sistem je neodredjen,
F. 2 x − y + z = b
a = −1 ∧ b ≠ 3 ⇒ sistem nema rešenja,
3 x + 3 y + az = 6
a ≠ −1 ⇒ sistem je odredjen za svako b.
________
Zadatak
Izvršiti diskusiju rešivosti sistema linearnih jednačina u zavisnosti od

parametara a i b.
ax + y − 4 z = 2 2 x + 2 y + 3z = b
A. x + y + z = 6 B. x + 3 y − 3 z = 0
4 x + 2 y − 3z = b x − y + az = 14
__________________________________________________________________
133
6.1.11._______________
Primer
Diskutovati sistem linearnih jednačina S u zavisnosti od parametra k.

(1 + k ) x +y +z +u =1
x + (1 + k ) y +z +u =k
S:
x +y + (1 + k ) z +u =k2
x +y +z + (1 + k )u = k 3
________
Rešenje:
Determinanta sistema je ∆ = k3 (4 + k). Očevidno je, za k ≠ 0 i za k ≠ –4 sistem je
potpuno određen i ima jedinstveno rešenje.
Ispitajmo slučaj k = 0. Ne predstavlja teškoću uočiti, da tada imamo samo jednu

jednačinu: x + y + z + u = 1, što znači neodređenost sa 3 stepena slobode. Opšte
rešenje je (uz slobodno odabrano y, z i u): (1–y–z–u, y, z, u).
Sledi ispitivanje slučaja k = –4. Posmatrajmo proširenu matricu sistema:
⎡−3 1 1 1 1⎤ ⎡−3 1 1 1 1⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 −3 1 1 − 3⎥ ⎢ 1 −3 1 1 − 3⎥
⎢ 1
~ ⎢ 1
.
1 −3 1 9⎥ 1 −3 1 9⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 1 1 1 − 3 − 27 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0 0 − 20 ⎥⎦
Korak je "učinjem" prostim dodavanjem svih vrsta četvrtoj vrsti. Sledi očevidna
protivrečnost u četvrtoj jednačini, prema tome sistem u ovom slučaju nema rešenja.
________
Zadatak
Diskutovati sistem linearnih jednačina za razne vrednosti parametara p i q.
px +qy + z =1
x + pq y + z = q
x + qy + pz = 1
6.1.12._______________
Primer
Diskutovati rešenja sistema jednačina po parametru p.
( p − 3)x + y − z = 0
− 2 x + (2 p − 4 ) y − 2 z = 0
( p − 2 )x + 2y = 0
__________________________________________________________________
134
________
Rešenje:
Determinanta sistema je D =2( p –1)( p – 2).

Sistem je potpuno određen za sve p ≠ 1 i p ≠ 2.
U slučaju p = 1 imamo matricu sistema:
⎡−2 1 − 1⎤ ⎡ 1 − 2 0⎤
⎢ − 2 − 2 − 2⎥ ~ ⎢ 0 − 6 − 2 ⎥ ~ ⎡ 1 − 2 0⎤ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢0 3 1⎥⎦
⎢⎣ − 1 2 0 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 − 3 − 1 ⎥⎦ ⎣
Očevidan je 1 st.slobode. Za slobodno odabrano y = k će biti x = 2k i z = –3k.

Opšte rešenje je: ( 2k, k, –3k ) = k(2, 1, –3).
U slučaju p = 2 imamo matricu sistema:
⎡ − 1 1 − 1 ⎤ ⎡ 1 − 1 1⎤
⎢ − 2 0 − 2⎥ ~ ⎢ 0 − 2 0⎥ ~ ⎡ 1 − 1 1 ⎤ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ 0 1 0⎥
⎢⎣ 0 2 0 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 2 0⎥⎦ ⎣ ⎦
Takođe je 1 st.slobode. Mora biti y = 0, ako biram x = k, tada je z = –k, pa je

opšte rešenje: ( k, 0, –k ) = k (1, 0, –1).
________
Zadatak
Odrediti parametar k tako, da sistem jednačina bude saglasan. Diskutovati!
kx + (k − 5) y = 5, 4 x + (k + 4) y = k + 8, (4 − k ) x − 3 y = k + 3 .
6.1.13._______________
Primer
Diskutovati sledeći sistem linearnih jednačina i naći rešenje za slučaj
neodređenosti.
x + 2y − 3z =a
x + 3y − 3z =2
2x + by − 6z =1
________
Rešenje:
Determinanta sistema je jednaka 0 nezavisno od parametra b (prva i treća kolona
determinante su proporcionalne). Prema tome sistem nikad nije određen.
__________________________________________________________________
135
Osmotrimo proširenu matricu sistema:

⎡ 1 2 − 3 a⎤ ⎡1 2 −3 a ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 3 − 3 2⎥ ~ ⎢ 0 1 0 2−a⎥ .
⎢⎣ 2 b − 6 1 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 b − 4 0 1 − 2a ⎥⎦
Druga matrica je dobijena oduzimanjem prve vrste od druge, odnosno dvostruke

prve vrste od treće vrste (u suštini, to su operacije sa odgovarajućim jednačinama).
Odmah se uočava: da bi se izbegla protivrečnost, rešenje iz druge jednačine:
y = 2 – a mora da zadovoljava i treću jednačinu, drugim rečima, mora biti zadovoljen
uslov:
(b – 4)(2 – a) = 1 – 2a.
Ovaj uslov je ekvivalentan zahtevu (nakon eksplicitnog izražavanja a, ili b)
obuhvaćenim sledećim jednakostima:
9 − 2b 9 − 6a
a= ili b =
6−b 2−a
1. Osmotrimo prvo slučaj, da je traženi uslov zadovoljen. Tada treće jednačine

"nema", (odnosno možemo je eliminisati), a iz prve dve jednačine imamo:
x + 2y – 3z = a i y = 2 – a,
što znači sistem je neodređen sa jednim stepenom slobode. Neka je proizvoljno
odabrano z, tada dobijamo x = 3a + 3z – 4. U ovom slučaju postoji opšte rešenje:
(3a + 3z – 4, 2 – a, z ).
2. Ukoliko uslov nije zadovoljen, to jest za (b – 4)(2 – a) ≠ 1 – 2a dati sistem

jednačina je protivrečan (nema rešenja).
________
Zadatak

2x+3y–4z=1
ax+2y+2z=5
3 x + 5ay – 2 z = 6.
__________________________________________________________________
136
6.1.14._______________
Primer
Da li sistem jednačina ima rešenja? Ako ima, odrediti to rešenje!

x1 + 2x2 + 3x3 – x4 = 1
3x1 + 2x2 + x3 – x4 = 1
2x1 + 3x2 + x3 + x4 = 1
2x1 + 2x2 + 2x3 – x4 = 1
5x1 + 5x2 + 2x3 =2
________
Rešenje:
Na proširenoj matrici sistema primenjujemo Gausov metod eliminacije:
⎡1 2 3 −1 1⎤ ⎡ 1 2 3 −1 1 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 2 1 −1 1⎥ ⎢ 0 − 4 − 8 2 − 2⎥
⎢2 3 1 1 1⎥ ~ ⎢ 0 − 1 − 5 3 − 1⎥ ~
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢2 2 2 − 1 1⎥ ⎢ 0 − 2 − 4 1 − 1⎥
⎢5
⎣ 5 2 0 2⎥⎦ ⎢⎣ 0 − 5 − 13 5 − 3⎥⎦
⎡1 2 3 −1 1⎤
⎢ ⎥ ⎡1 2 3 1⎤
−1
⎢0 1 5 −3 1⎥ ⎢ ⎥
0 1 5 − 3 1⎥
~⎢0 2 4 −1 1⎥ ~ ⎢
⎢ ⎥ ⎢0 0 −6 5 − 1⎥
⎢0 2 4 −1 1⎥ ⎢ ⎥
⎢0 0 − 12 10 − 2⎥⎦
⎢0
⎣ 5 13 − 5 3⎥⎦ ⎣
Očevidno je, da je nakon izostavljanja vrsta koje se poništavaju (precrtane),

rang matrice i proširene matrice isti: 3. To znači 1 stepen slobode, jer imamo 4
nepoznate.
Odaberimo x4 = k. Iz ovog izbora i poslednje matrice sledi sistem jednačina:
x1 + 2x2 + 3 x3 = 1 – k
x2 + 5 x3 = 1 + 3k
6 x3 = 1 + 5k.
Odavde ne predstavlja teškoću odrediti opšte rešenje datog sistema jednačina:
⎛ 1 + 5k 1 − 7k 1 + 5k ⎞ 1
( x1 , x2 , x3 , x4 ) = ⎜ , , , k ⎟ = ((1, 1, 1, 0) + k (5, –7, 5, 1)).
⎝ 6 6 6 ⎠ 6
__________________________________________________________________
137
________
Zadatak
x+2y+3z =6
2x+ay–2z =1
3 x + 3 y + a z = 7.
6.1.15._______________
Primer
Diskutovati i rešiti sistem jednačina za različite vrednosti parametra a, b i c.

x + ay + a 2 z = a 3
x + by + b 2 z = b 3
x + cy + c 2 z = c 3
________
Rešenje:
Pretpostavimo, da su a, b i c brojevi, koji zadovoljavaju uslove:
a ≠ b , a≠ c , b≠ c i a⋅ b⋅ c ≠ 0.
Ove uslove je "lako izmisliti" jer vidimo istovetnost dveju jednačina u slučaju
jednakosti dva parametra (bilo a = b , bilo a = c , bilo b = c). Isto tako, anuliranje bilo
kojeg parametra znači veoma značajno skraćenje dotične jednačine.
Zato pristupamo rešavanju sistema primenom Kramerovih pravila, imajući u

vidu istaknute uslove.
Izračunamo prvo determinantu sistema:
1 a a2 1 a a2
∆ = 1 b b2 = 0 b − a b2 − a2 =
1 c c2 0 c − a c2 − a2
1 b+a
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ = (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ (c − b ).
1 c+a
Na redu je računanje determinante ∆x:
__________________________________________________________________
138
a3 a a2 a2 1 a
∆ x = b3 b b2 = a ⋅ b ⋅ c ⋅ b2 1 b = a ⋅ b ⋅ c ⋅ ∆ .
c3 c c2 c2 1 c
Zaključak sledi na osnovu činjenice, da determinanta nakon izvlačenja brojeva

a, b i c ispred determinante i nakon dve izmene položaja kolona svodi se na ∆.
Sledi izračunavanje ∆y:

1 a3 a2 1 a3 a2
∆ y = 1 b3 b 2 = 0 b3 − a 3 b2 − a2 =
1 c3 c2 0 c3 − a3 c2 − a2
b 2 + ab + a 2 b+a
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ 2 .
c + ac + a 2 c+a
Ako pomnožimo drugu kolonu sa a i oduzmemo je od prve kolone, zatim prvu

vrstu oduzmemo od druge vrste, dobijamo:
b2 b+a
∆ y = (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ =
c2 c+a
b2 b+a
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ =
c 2 − b2 c−b
b2 b+a
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ (c − b ) ⋅ =
c+b 1
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ (c − b ) ⋅ (− ac − ab − bc ).
Na kraju odredimo i ∆z:

1 a a3 1 a a3
∆ z = 1 b b3 = 0 b − a b3 − a 3 =
1 c c3 0 c − a c3 − a3
1 b 2 + ab + a 2
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ =
1 c 2 + ac + a 2
__________________________________________________________________
139
1 b 2 + ab + a 2
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ =
0 c 2 + ac − b 2 − ab
= (b − a ) ⋅ (c − a ) ⋅ (c − b ) ⋅ (a + b + c ).
Iz svih prethodnih računanja slede rešenja (naravno, ukoliko su prvobitni uslovi

u vezi parametara a, b i c zadovoljeni:
∆x ∆y ∆z
x= =a ⋅b⋅c y= = − (ac + ab + bc ) z= =a + b + c .
∆ ∆ ∆
Na osnovu ovog rešenja nije teško razmotriti situaciju, kada je tačno jedan od
parametara jednak nuli, a ostala dva nisu 0, niti su međusobno jednaka. Primera radi,
neka je: a ≠ b , a≠ 0 , b≠ 0 i c = 0. Tada imamo rešenja x = 0, y = – ab, z = a + b.
Neka čitalac razmotri "simetrične" situacije kada je i a = 0 ili je b = 0.
Takođe se lako uočava istovetnost dve jednačine (to znači jedna od njih je
"suvišna") ako su samo dva parametara međusobno jednaka, a treći je različit od njih.
To znači neodređen sistem sa jednim stepenom slobode, dok u slučaju međusobne
jednakosti sva tri parametra imamo "samo" jednu jednačinu, odnosno neodređenost sa
dva stepena slobode.
________
Zadatak
Diskutovati i rešiti sistem jednačina za različite vrednosti parametra α, m, n i p.

αx + y + z = m
x + αy + z = n
x + y + αz = p
__________________________________________________________________
140
_____________________7.
VEKTORSKI PROSTORI
7.0.1. Primer:
r r r
Dati su vektori a = (2,3,5), b = (− 4,5,0), c = (− 2,8,−3) iz vektorskog prostora
R 3 . Sastaviti njihovu linearnu kombinaciju.
Rešenje:
r r r
Linearna kombinacija datih vektora je izraz λ1a + λ2b + λ3c dge su λi ∈ R,
r
(i = 1,2,3) , ili može da se zada i u obliku xar + yb + zcr gde su x, y, z ∈ R . Linearna
kombinacija datih vektora glasi:
⎡2⎤ ⎡− 4⎤ ⎡− 2⎤
r
λ1a + λ2b + λ3c = λ1 ⎢3⎥ + λ2 ⎢ 5 ⎥ + λ3 ⎢⎢ 8 ⎥⎥ .
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
r r
⎢⎣5⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦ ⎢⎣ − 3⎥⎦
7.0.2. Primer: r
r r
Ispitati linearnu zavisnost vektora a = (2,3,5), b = (− 4,5,0 ), c = (− 2,8,−3) ,
(vektori iz prethodnog zadatka).
Rešenje:
Linearna zavisnost ovih vektora se ispituje pomoću njihove linearne

r r r r
kombinacije. Ako vektorska jednačina λ1a + λ2b + λ3c = 0 ima samo trivijalno rešenje
r r r
λ1 = λ2 = λ3 = 0 tada su vektori a , b , c linearno nezavisni, a ako sem trivijalnog postoji
i neko drugo rešenje, tada su vektori linearno zavisni. Da bismo to ispitali treba rešiti
sistem homogenih jednačina koji sledi iz ove vektorske jednačine.
r r r r
λ1a + λ2b + λ3c = 0 ,
⎡2⎤ ⎡− 4⎤ ⎡ − 2 ⎤ ⎡0 ⎤
λ1 ⎢3⎥ + λ2 ⎢ 5 ⎥ + λ3 ⎢⎢ 8 ⎥⎥ = ⎢⎢0⎥⎥ ,
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣5⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦ ⎢⎣ − 3⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
__________________________________________________________________
141
⎡2λ1 ⎤ ⎡− 4λ2 ⎤ ⎡− 2λ3 ⎤ ⎡0⎤

⎢3λ ⎥ + ⎢ 5λ ⎥ + ⎢ 8λ ⎥ = ⎢0⎥ ,
⎢ 1⎥ ⎢ 2 ⎥ ⎢ 3 ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣5λ1 ⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦ ⎢⎣ − 3λ3 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
⎡2λ1 − 4λ2 − 2λ3 ⎤ ⎡0⎤
⎢ 3λ + 5λ + 8λ ⎥ = ⎢0⎥ ,
⎢ 1 2 3⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 5λ1 − 3λ3 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
2λ1 − 4λ2 − 2λ3 = 0
3λ1 + 5λ2 + 8λ3 = 0.
5λ1 − 3λ3 = 0
Ispitajmo determinantu ovog sistema:

2 −4 −2 2 0 0
D= 3 5 8 = 3 11 11 = 2(22 − 110 ) ≠ 0 ,
5 0 − 3 5 10 2
to znači da ovaj sistem linearnih jednačina ima samo trivijalno rešenje λ1 = λ2 = λ3 = 0 ,

a iz toga sledi da su dati vektori linearno nezavisni.
7.0.3. Primer:
r r r
Ispitati linearnu zavisnost vektora a = (2,3,5), b = (− 4,5,0), c = (− 2,8,5) .
Rešenje:
Postupimo na isti način kao u dva prethodna zadatka, linearnu kombinaciju datih
vektora izjednačimo sa nula-vektorom, zapišimo odgovarajući sistem homogenih
linearnih jednačina, i rešimo je.
r r r r
λ1a + λ2b + λ3c = 0 ,
⎡ 2⎤ ⎡ − 4⎤ ⎡ − 2⎤ ⎡ 0⎤
λ1 ⎢3⎥ + λ2 ⎢ 5 ⎥ + λ3 ⎢⎢ 8 ⎥⎥ = ⎢⎢0⎥⎥ ,
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣5⎥⎦ ⎢⎣ 0 ⎥⎦ ⎢⎣ 5 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
2λ1 − 4λ2 − 2λ3 = 0
3λ1 + 5λ2 + 8λ3 = 0,
5λ1 + 5λ3 = 0
2 −4 −2 2 0 0
D= 3 5 8 = 3 11 11 = 0 ,
5 0 5 5 10 10
jer determinanta ima dve iste kolone.
Ako je detereminanta homogenog sistema jednačina jednaka nuli, tada sistem
ima i netrivijalnih rešenja, a to znači da su dati vektori linearno zavisni.
__________________________________________________________________
142
Vektorski prostori Zbirka zadataka
7.0.4. Primer:
r r r
Naći linearnu zavisnost vektora a = (2,3,5), b = (− 4,5,0 ), c = (− 2,8,5) , (vektori
iz prethodnog zadatka).
Rešenje:
Linearna zavisnost ovih vektora je utvrđena u prethodnom zadatku. Ako želimo
da nađemo tu linearnu zavisnot onda treba da nađemo neodređeno rešenje datog
sistema. Ta rešenja se mogu dobiti samo metodom Gausove eliminacije. Zapišimo onda
proširenu matricu sistema.
⎡2 − 4 − 2 0⎤ ⎡− 1 − 9 − 10 0⎤ ⎡− 1 − 9 − 10 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢3 5 8 0⎥ ~ ⎢ 3 5 8 0⎥ ~ ⎢ 0 − 22 − 22 0⎥ ~
⎢⎣5 0 5 0⎥⎦ ⎢⎣ 5 0 5 0⎥⎦ ⎢⎣ 0 − 45 − 45 0⎥⎦
⎡− 1 − 9 − 10 0⎤ ⎡1 9 10 0⎤ ⇒ λ1 + 9λ 2 + 10λ3 =0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢0 1 1 0 ⎥ ~ ⎢0 1 1 0 ⎥ ⇒ λ 2 + λ3 = 0 ⇒ λ 2 = −λ3
⎢⎣ 0 1 1 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦ ⇒ 0=0
λ1 − 9λ3 + 10λ3 = 0 ⇒ λ1 = 9λ3 − 10λ3 = −λ3
Neodređeno rešenje je znači uređena trojka (λ1 , λ2 , λ3 ) = (− λ3 ,−λ3 , λ3 ) , gde je
r r r
λ3 ∈ R . Naprimer za λ3 = −1 dobija se linearna zavisnost a + b − c = 0 , što znači da se
r r r r r r
vektor c može izraziti pomoću vektora a i b kao c = a + b .
7.0.5. Primer:
Odrediti dimenziju i sve moguće baze vektorskog prostora V kojeg generišu
{
r r r
vektori skupa A = a = (2,3,5), b = (− 4,5,0 ), c = (− 2,8,−3) . }
Rešenje:
U drugom primeru smo utvrdili da su ovi vektori linearno nezavisni. To znači
da imamo tri linearno nezavisna vektora, pa je dim(V ) = 3 . Sva tri vektora ulaze u bazu
r r r
vektorskog prostora kojeg oni generišu, pa imamo samo jednu bazu, to je B = a , b , c . { }
7.0.6. Primer:
Odrediti dimenziju i sve moguće baze vektorskog prostora V kojeg generišu

{
r r r
vektori skupa A = a = (2,3,5), b = (− 4,5,0 ), c = (− 2,8,5) . }
Rešenje:
U četvrtom primeru smo utvrdili da su ovi vektori linearno zavisni. Proširenu
⎡1 9 10 0⎤
matricu smo sveli na oblik ⎢0 1 1
⎥
0⎥ . U njoj imamo jednu nula-vrstu, pa je stepen
⎢
⎢⎣0 0 0 0⎥⎦
slobode jedan, a to pokazuje da su dva vektora linearno nezavisna.Tada je dimenzija
__________________________________________________________________
143
prostora kojeg generišu ovi vektori jednako sa dim(V ) = 2 . U bilo koju bazu ovog
vektorskog prostora ulaze dva linearno nezavisna vektora, a to u ovom slučaju mogu
{ }
r r r r
{ }
r r
biti sledeći parovi B1 = a , b , B2 = { a , c }, B3 = b , c .
7.0.7. Primer:
Dokazati da su vektori r r
r r
a = (3,3,8,−2 ), b = (2,1,3,0), c = (0,−1,0,1), d = (− 1,−2,2,1)
r r r r
linearno zavisni, a zatim izraziti vektor a preko vektora b , c i d.
Rešenje:
Linearnu zavisnost dokazujemo rešavajući jednačinu:
r r r r r
λ1a + λ2b + λ3c + λ4 d = 0 ,
⎡3⎤ ⎡ 2⎤ ⎡0⎤ ⎡ − 1⎤
⎢3⎥ ⎢1 ⎥ ⎢− 1⎥ ⎢ − 2⎥ r
λ1 ⎢ ⎥ + λ2 ⎢ ⎥ +λ ⎢ ⎥ + λ4 ⎢ ⎥ = 0 ,
⎢8 ⎥ ⎢ 3⎥ 3 ⎢ 0 ⎥ ⎢2⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ − 2⎦ ⎣0⎦ ⎣1⎦ ⎣1 ⎦
3λ1 + 2λ2 − λ4 = 0
3λ1 + 1λ2 − λ3 − 2λ4 = 0
,
8λ1 + 3λ2 + 2λ4 = 0
− 2λ1 + + λ3 + λ4 = 0
3 2 0 −1 0 0 0 −1
− 3 − 3 −1
3 1 −1 − 2 − 3 − 3 −1 − 2
D= = = 14 7 0 =
8 3 0 2 14 7 0 2
1 2 1
−2 0 1 1 1 2 1 1
− 3 − 3 −1
= 14 7 0 = −1(− 14 + 14 ) = 0 .
−2 −1 0
Zbog kolone slobodnih članova važe jednačine Dλ1 = Dλ2 = Dλ3 = Dλ4 = 0 , pa
iz Kramerovog pravila imamo da je:
D ⋅ λ1 = Dλ1 ⇒ 0 ⋅ λ1 = 0 ⇒ λ1 ∈ R ,
D ⋅ λ2 = Dλ2 ⇒ 0 ⋅ λ2 = 0 ⇒ λ2 ∈ R ,
D ⋅ λ3 = Dλ3 ⇒ 0 ⋅ λ3 = 0 ⇒ λ3 ∈ R ,
D ⋅ λ4 = Dλ4 ⇒ 0 ⋅ λ4 = 0 ⇒ λ4 ∈ R .
Sistem je znači neodređen, sem trivijalnog, postoji još beskonačno puno rešenja
gde je λ1 ≠ 0 ∨ λ2 ≠ 0 ∨ λ3 ≠ 0 ∨ λ4 ≠ 0 , što dokazuje da su dati vektori linearno
r r r r
zavisni pa je moguće vektor a izraziti preko vektora b , c i d .
__________________________________________________________________
144
r
Da bismo došli do te zavisnosti zapišimo vektor a kao linearnu kombinaciju
r r r
vektora b , c i d , i rešimo tako dobijeni sistem jednačina:
r r v r
a = xb + yc + zd ,
⎡3⎤ ⎡ 2⎤ ⎡ 0 ⎤ ⎡ − 1⎤
⎢3⎥ ⎢ ⎥ ⎢− 1⎥ ⎢− 2⎥
⎢ ⎥ = x ⎢1 ⎥ + y⎢ ⎥ + z⎢ ⎥ ,
⎢8 ⎥ ⎢ 3⎥ ⎢0⎥ ⎢ 2 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ − 2⎦ ⎣0 ⎦ ⎣1⎦ ⎣ 1 ⎦
2x − z = 3
x − y − 2z = 3
,
3x + 2z = 8
y + z = −2
⎡2 0 − 1 3⎤ ⎡2 0 −1 3⎤ ⎡2 0 −1 3⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢1 − 1 − 2 3⎥
~ ⎢− 3 − 1 0 − 3⎥
~ ⎢− 3 − 1 0 − 3⎥
~
⎢3 0 2 8 ⎥ ⎢7 0 0 14 ⎥ ⎢1 0 0 2⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣0 1 1 − 2⎦⎥ ⎣⎢ 2 1 0 1 ⎦⎥ ⎣⎢ − 1 0 0 − 2⎦⎥
⎡2 0 −1 3⎤⇒ 2x − z = 3 ⇒ z = 1
⎢ ⎥
− 3 −1 0 ⇒ − 3x − y = −3 ⇒ y = −3
− 3⎥
~⎢ .
⎢1 0 0 2⎥⇒ x=2
⎢ ⎥
⎣⎢ 0 0 0 ⇒
0 ⎦⎥ 0=0
r r r r
Tako je tražena zavisnost između vektora a i b , c , d data sa vektorskom
r r v r
jednačinom: a = 2b − 3c + d .
7.0.8. Primer:
{ r v r r
}
Skup vektora A = a = (1,2,−1,3), b = (4,1,0,1), c = (6,5,−3,2 ), d = (10,−1,2,−3)
generiše vektorski prostor V . Naći dimenziju tog prostora kao i sve moguće baze iz A .
Rešenje:
dim (V ) = rang ( A) = broj linearno nezavisnih vektorta iz A .

r r r r
λ1a + λ2b + λ3c + λ4 d = 0 ,
⎡1⎤ ⎡ 4⎤ ⎡6⎤ ⎡ 10 ⎤ ⎡0⎤

⎢2⎥ ⎢1 ⎥ ⎢5⎥ ⎢ − 1⎥ ⎢0⎥
λ1 ⎢ ⎥ + λ2 ⎢ ⎥ + λ3 ⎢ ⎥ + λ4 ⎢ ⎥ = ⎢ ⎥ ,
⎢− 1⎥ ⎢0 ⎥ ⎢− 3⎥ ⎢ 2 ⎥ ⎢0 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣3⎦ ⎣1 ⎦ ⎣2⎦ ⎣− 3⎦ ⎣0⎦
__________________________________________________________________
145
λ1 + 4λ2 + 6λ3 + 10λ4 = 0

2λ1 + λ2 + 5λ3 − λ4 = 0
.
− λ1 − 3λ3 + 2λ4 = 0
3λ1 + λ2 + 2λ3 − 3λ4 = 0
Pošto je to sistem homogenih jednačina, ispitajmo determinantu:

1 4 6 10 1 4 6 10
−7 −7 − 21
2 1 5 −1 0 −7 −7 − 21
D= = = 4 3 12 =
−1 0 − 3 2 0 4 3 12
− 11 − 16 − 33
3 1 2 −3 0 − 11 − 16 − 33
1 1 3 1 0 0
= −7 4 3 12 = −7 4 −1 0 = 0 ⇒
− 11 − 16 − 33 − 11 − 5 0
sistem ima i netrivijalnih rešenja, znači da je skup vektora linearno zavisan. Koliko
vektora su linearno nezavisna, ispitujemo rešavajući dati sistem metodom Gausove
eliminacije:
⎡1 4 60⎤ ⎡1 10 4 6 10 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢2 1 50⎥ ⎢0 −1 −7 −7 − 21 0⎥
~ ~
⎢− 1 0 −3 2 0⎥ ⎢0 4 3 12 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 3 1 2 − 3 0⎥⎦ ⎢⎣0 − 11 − 16 − 33 0⎥⎦
⎡1 4 6 10 0⎤ ⎡1 4 6 10 0⎤ ⎡1 4 6 10 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
0 1 1 3 0⎥ ⎢0 1 1 3 0⎥ ⎢0 1 1 3 0⎥ .
~⎢ ~ ~
⎢0 4 3 12 0⎥ ⎢0 0 − 1 0 0⎥ ⎢0 0 1 0 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢0 11 16 33 0⎦⎥ ⎣⎢0 0 5 0 0⎦⎥ ⎣⎢0 0 0 0 0⎦⎥
U poslednjoj proširenoj matrici imamo jednu nula-vrstu i tri nenula-vrste, to

znači da među vektorima ima tri linearno nezavisna, istovremeno znači i da je
rang ( A) = 3 odnosno da je dim (V ) = 3 .
Da bismo odredili moguće baze, nađimo linearnu zavisnost među vektorima:
λ1 + 4λ2 + 6λ3 + 10λ4 = 0 ⇒ λ1 = 2λ4
λ2 + λ3 + 3λ4 = 0 ⇒ λ2 = −3λ4
⇒ (λ1 , λ2 , λ3 , λ4 ) = (2λ4 ,−3λ4 ,0, λ4 ) .
λ3 = 0 ⇒ λ3 = 0
0=0
r r r r
Jednačinu λ1a + λ2b + λ3c + λ4 d = 0 možemo znači zapisati i u obliku:
r r r r r r r
( )
2λ4 a − 3λ4b + 0c + λ4 d = 0 ⇒ λ4 2a − 3b + d = 0 ⇒ 2a − 3b + d = 0 .
r r r
( )
r r r
Dobijeni rezultat znači da su vektori a , b , d linearno zavisni, samim tim ne mogu
r
zajedno biti ni u jednoj bazi. Vektor c linearno ne zavisi ni od jednog drugog vektora,
to znači da ulazi u svaku bazu posmatranog vektorskog prostora. Pošto je dimenzija 3 ,
u svakoj bazi mora biti tri linearno nezavisna vektora, pa to mogu biti:
{
r r r
}
r r r
{ }
r r r
B1 = a , b , c , B2 = a , c , d , B3 = b , c , d . { }
__________________________________________________________________
146
7.0.9. Primer:
⎡ 3 0 0⎤
Naći karakterističnu matricu i karakteristični polinom matrice A = ⎢⎢0 0 1⎥⎥ .
⎢⎣0 4 0⎥⎦
Rešenje:
Karakteristična matrica neke matrice A je matrica A − λE , a karakteristični

polinom je polinom koji se dobija razvojem determinante A − λE . Karakteristična
matrica je znači matrica:
⎡ 3 0 0⎤ ⎡1 0 0⎤ ⎡3 − λ 0 0 ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢
A − λ E = ⎢0 0 1 ⎥ − λ ⎢0 1 0 ⎥ = ⎢ 0 − λ 1 ⎥⎥ .
⎣⎢0 4 0⎥⎦ ⎣⎢0 0 1⎦⎥ ⎣⎢ 0 4 − λ ⎦⎥
Karakteristični polinom je polinom:
3−λ 0 0
−λ 1
A − λE = 0 − λ 1 = (3 − λ ) = (3 − λ )(λ2 − 4 ) .
4 −λ
0 4 −λ
7.0.10. Primer:
⎡ 3 0 0⎤
Naći karakteristične korene (ili karakteristične vrednosti) matrice A = ⎢⎢0 0 1⎥⎥ .
⎢⎣0 4 0⎥⎦
Rešenje:
Karakteristični koreni matrice A su koreni (nule) njenog karakterističnog
polinoma. Oni se dobijaju rešavanjem takozvane karakteristične jednačine matrice A ,
koja se dobija tako da se karakteristični polinom izjednači sa nulom. Nađimo te
karakteristične korene:
A − λE = 0 ,
(3 − λ )(λ2 − 4) = 0 ,
(3 − λ )(λ − 2)(λ + 2) = 0 ,
3− λ = 0 ∨ λ − 2 = 0 ∨ λ + 2 = 0 ,
Odavde se dobijaju karakteristični koreni λ1 = 3, λ2 = 2, λ3 = −2 .
7.0.11. Primer:
⎡ 3 0 0⎤
Naći karakteristične vektore (invarijantne pravce) matrice A = ⎢⎢0 0 1⎥⎥ .
⎢⎣0 4 0⎥⎦
Rešenje:
Svakom karakterističnom korenu pripada jedan karakteristični vektor. Oni se

r r
dobijaju iz jednačina Axi = λi xi .
__________________________________________________________________
147
r r r r r
λ1 = 3 ⇒ Ax1 = 3x1 ⇒ Ax1 − 3x1 = 0 ⇒ ( A − 3E )x1 = 0 ⇒
⎡0 0 0 ⎤ ⎡α1 ⎤ ⎡0⎤ ⎡0 0 0 0⎤ 0=0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⇒ ⎢0 − 3 1 ⎥ ⎢ β1 ⎥ = ⎢0⎥ ⇒ ⎢0 − 3 1 0⎥ ⇒ − 3β1 + γ 1 == 0
⎢⎣0 4 − 3⎥⎦ ⎢⎣ γ 1 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦ ⎢⎣0 − 5 0 0⎥⎦ − 5β1 = 0
α1 ∈ R
r
⇒ γ 1 = 0 ⇒ x1 = (α1 ,0,0 ) = α1 (1,0,0 ) , α1 ∈ R
β1 = 0
r
za α1 = 1 sledi x1 = (1,0,0 ) .
r r r r r
λ2 = 2 ⇒ Ax2 = 2x2 ⇒ Ax2 − 2 x2 = 0 ⇒ ( A − 2 E )x2 = 0 ⇒
⎡1 0 0 ⎤ ⎡α 2 ⎤ ⎡0⎤ ⎡1 0 0 0 ⎤ α2 = 0
⎢ ⎥
⇒ ⎢⎢0 − 2 1 ⎥⎥ ⎢⎢ β 2 ⎥⎥ = ⎢⎢0⎥⎥ ⇒ ⎢0 − 2 1 0⎥ ⇒ − 2 β 2 + γ 2 = 0
⎢⎣0 4 − 2⎥⎦ ⎢⎣ γ 2 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦ 0=0
α2 = 0
r
⇒ γ 2 = 2 β 2 ⇒ x2 = (0, β 2 ,2 β 2 ) = β 2 (0,1,2 ) , β 2 ∈ R
0=0
r
za β 2 = 1 sledi x2 = (0,1,2) .
r r r r r
λ3 = −2 ⇒ Ax3 = −2 x3 ⇒ Ax3 + 2 x3 = 0 ⇒ ( A + 2 E )x3 = 0 ⇒
⎡5 0 0⎤ ⎡α 3 ⎤ ⎡0⎤ ⎡5 0 0 0⎤ 5α 3 = 0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⇒ 0 2 1 ⎢ β 3 ⎥ = ⎢0 ⎥ ⇒ ⎢ 0 2 1 0 ⎥ ⇒ 2 β 3 + γ 3 = 0
⎢ ⎥
⎢⎣0 4 2⎥⎦ ⎢⎣ γ 3 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦ 0=0
α3 = 0
r
⇒ γ 3 = −2 β 3 ⇒ x3 = (0, β 3 ,−2 β 3 ) = β 3 (0,1,−2 ) , β 3 ∈ R
0=0
r
za β 3 = 1 sledi x3 = (0,1,−2) .
7.0.12. Primer:
Naći karakteristični polinom i karakteristične korene matrice

⎡− 26 − 18 − 27 ⎤
A = ⎢⎢ 21 15 21 ⎥⎥ .
⎢⎣ 12 8 13 ⎥⎦
Rešenje:
− 26 − λ − 18 − 27 1− λ − 18 − 27
A − λE = 21 15 − λ 21 = 0 15 − λ 21 =
12 8 13 − λ λ − 1 8 13 − λ
__________________________________________________________________
148
1− λ − 18 − 27 1− λ − 18 − 27
15 − λ 21
0 15 − λ 21 = 0 15 − λ 21 = (1 − λ ) =
− 10 − 14 − λ
λ −1 8 13 − λ 0 − 10 − 14 − λ
(
= (1 − λ ) ((15 − λ )(− 14 − λ ) + 210 ) = (1 − λ ) − 210 − 15λ + 14λ + λ2 + 210 = )
( )
= (1 − λ ) λ2 − λ = λ (1 − λ )(λ − 1) = −λ (λ − 1) ⇒ P(λ ) = λ (λ − 1) .
2 2
Karakteristične korene dobijamo rešavanjem karakteristične jednačine:

− λ (λ − 1) = 0 ⇔ λ = 0 ∨ (λ − 1) = 0 ⇔ λ1 = 0 ∨ λ2 3 = 1 .
2 2
Matrica A ima znači dva karakteristična korena, λ1 = 0 i λ2 = 1 .
7.0.13. Primer:
Naći karakteristične vektore matrice
⎡− 26 − 18 − 27 ⎤
A = ⎢⎢ 21 15 21 ⎥⎥ .
⎢⎣ 12 8 13 ⎥⎦
Rešenje:
r r
Karakteristične vektore dobijamo rešavanjem jednačina Axi = λi xi , i = 1,2 .
⎡− 26 − 18 − 27 ⎤ ⎡α1 ⎤ ⎡0⎤
λ1 = 0 ⇒ Ax1 = 0 x1 ⇒ Ax1 = 0 ⇒ ⎢⎢ 21 15 21 ⎥⎥ ⎢⎢ β1 ⎥⎥ = ⎢⎢0⎥⎥ .
r r r
⎢⎣ 12 8 13 ⎥⎦ ⎢⎣ γ 1 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
⎡− 26 − 18 − 27 0⎤ ⎡ − 2 − 2 − 1 0⎤ ⎡2 2 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 21 15 21 0⎥ ~ ⎢ 21 15 21 0⎥ ~ ⎢7 5 7 0⎥ ~
⎢⎣ 12 8 13 0⎥⎦ ⎢⎣ 12 8 13 0⎥⎦ ⎢⎣12 8 13 0⎥⎦
⎡ 2 2 1 0⎤ ⎡ 2 2 1 0⎤ 2α1 + 2 β1 + γ 1 = 0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
~ ⎢ − 7 − 9 0 0⎥ ~ ⎢7 9 0 0⎥ ⇒ 7α1 + 9 β1 = 0 ⇒
⎢⎣− 14 − 18 0 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦ 0=0
14α1 4α
γ 1 = −2α1 + =− 1
9 9
7α1 r ⎛ 7α 4α ⎞ − α1
⇒ β1 = − ⇒ x1 = ⎜ α1 ,− 1 ,− 1 ⎟ = (− 9,7,4) ,
9 ⎝ 9 9 ⎠ 9
r
α1 ∈ R , a za α1 = −9 sledi x1 = (− 9,7,4) .
__________________________________________________________________
149
r r r r r
λ2 = λ3 = 1 ⇒ Ax2 = 1x2 ⇒ A x − 1 x 1 = 0 ⇒ ( A − E )x2 = 0 ⇒
⎡− 27 − 18 − 27⎤ ⎡α 2 ⎤ ⎡0⎤
⇒ ⎢ 21 14 21 ⎥⎥ ⎢⎢ β 2 ⎥⎥ = ⎢⎢0⎥⎥ ⇒
⎢
⎢⎣ 12 8 12 ⎥⎦ ⎢⎣ γ 2 ⎥⎦ ⎢⎣0⎥⎦
⎡− 27 − 18 − 27 0⎤ ⎡3 2 3 0⎤ ⎡3 2 3 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 21 14 21 0⎥ ~ ⎢3 2 3 0 ⎥ ~ ⎢0 0 0 0⎥ ⇒
⎢⎣ 12 8 12 0⎥⎦ ⎢⎣3 2 3 0⎥⎦ ⎢⎣0 0 0 0⎥⎦
2β 2
3α 2 + 2β 2 + 3γ 2 = 0 γ 2 = −α 2 −
3 r ⎛ 2β ⎞
⇒ 0=0 ⇒ 0=0 ⇒ x2 = ⎜ α 2 ,β 2,−α 2 − 2 ⎟ ,
⎝ 3 ⎠
0=0 0=0
r ⎛ 2⎞
α 2 , β 2 ∈ R , sledi x2 = α 2 (1,0,−1) + β 2 ⎜ 0,1,− ⎟ .
⎝ 3⎠
7.0.14. Primer:
⎡− 26 − 18 − 27⎤
Naći minimalni polinom matrice A = ⎢⎢ 21 15 21 ⎥⎥ .
⎢⎣ 12 8 13 ⎥⎦
Rešenje:
Minimalni polinom matrice je polinom koji se dobija iz karakterističnog
polinoma izostavljajući višestruke faktore (korene). Tako je minimalni polinom ove
matrice A : Pmin (λ ) = λ (λ − 1) .
7.0.15. Primer:
Koristeći minimalni polinom matrice, izračunati matricu A2005 za matricu
⎡− 26 − 18 − 27⎤
A = ⎢⎢ 21 15 21 ⎥⎥ .
⎢⎣ 12 8 13 ⎥⎦
Rešenje:
Po teoremi Kejli-Hamiltona (Cayley-Hamilton) svaka matrica zadovoljava svoj

karakteristični polinom , pa i svoj minimalni polinom.
P(λ ) = λ (λ − 1) ⇒ P( A) = 0 ,
2
Pmin (λ ) = λ (λ − 1) ⇒ Pmin ( A) = 0 ⇒ A( A − E ) = 0 ⇒ A2 − A = 0 ⇒
A2 = A ,
A3 = A2 A = A ⋅ A = A2 = A ,
A4 = A3 A = A ⋅ A = A2 = A ,
.
.
.
An = A ⇒ A2005 = A .
__________________________________________________________________
150
7.1.1._______________
Primer
⎡ 1 i 1 + i⎤
Data je matrica A = ⎢ − i 2 1 ⎥ sa kompleksnim elementima. Odrediti
⎢ ⎥
⎣⎢ 1 − i 1 3 ⎥⎦
karakteristični polinom i karakteristične korene te matrice.
________
Rešenje:
Karakteristična jednačina je det(A – λE) = 0. Prema tome potrebno je naći

korene sledeće jednačine:
1− λ i 1+ i
det(A – λE) = −i 2−λ 1 = –λ3 + 6λ2 – 7λ = 0.
1− i 1 3−λ
Traženi brojevi su: λ1 = 0 i λ2/3 = 3± 2 .
________
Zadatak
Naći karakteristične vrednosti linearnog preslikavanja zadatog matricom A:

⎡1 − 3 4⎤
A = ⎢⎢4 − 7 8 ⎥⎥.
⎢⎣6 − 7 7 ⎥⎦
7.1.2._______________
Primer
Neka je skup vektora { a, b, c } baza vektorskog prostora V. Ispitati, da li skup

vektora { a+b, a+c, b+c } može biti baza tog vektorskog prostora.
________
Rešenje:
Potrebno je ispitati linearnu nezavisnost ovog sistema vektora. Ako su nezavisni,

tada mogu biti baza vektorskog sistema V. Da li može biti jednaka 0 linearna kombina-
cija tih vektora za netrivijalne vrednosti brojeva α, β i γ ?
__________________________________________________________________
151
α (a+b) + β (a+c) + γ (b+c) = 0 ⇔ (α + β) a + (α + γ ) b + ( β + γ ) c = 0.
Odgovor je u rešenju homogenog sistema jednačina:
α + β = 0, α + γ = 0, β + γ + 0,
jer su vektori { a, b, c } baza, pa su linearno nezavisni, to jest njihova linearna

kombinacija je jednaka nuli ako i samo ako su pomnoženi sa nulom!
1 1 0
Determinanta ovog sistema je: 1 0 1 = −2 ≠ 0 .
0 1 1
To znači da je i sistem vektora { a+b, a+c, b+c } linearno nezavisan, prema tome
može biti baza prostora V.
________
Zadatak
Naći uslov pod kojim vektori u sledećem skupu čine bazu prostora R4:
⎧⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎛ 1⎞⎫
⎨ ⎜1 + , 1, 1, 1⎟, ⎜1, 1 + , 1, 1⎟, ⎜1, 1, 1 + , 1⎟, ⎜1, 1, 1, 1 + ⎟ ⎬ .
⎩⎝ a ⎠ ⎝ b ⎠ ⎝ c ⎠⎝ d⎠⎭
7.1.3._______________
Primer
Dat je skup vektora

W = { a = (2, 1, 3, 1), b = (1, 2, 0, 1), c = (–1, 1, –3, 0), d = (1, 5, –3, 2) }.
a) Naći dimenziju vektorskog prostora kojeg generišu vektori tog skupa.
b) Naći linearne veze izmedju tih vektora.
c) Naći sve moguće baze generisanog vektorskog prostora.
________
Rešenje:
Polazimo od veze α a + β b + γ c + δ d = 0. (Primetimo, da je na desnoj strani
jednakosti "nula vektor": 0 = (0, 0, 0, 0)). Ispišemo li ovaj zahtev upotrebom kordinata i
preuredimo, tada dobijemo jednakost:
((2α+β–γ+δ),(α+2β+γ+5δ),(3α –2γ–3δ),(α+β+2δ)) = 0 = (0, 0, 0, 0).
__________________________________________________________________
152
Pošto su dva vektora jednaka samo ako su im odgovarajuće kordinate jednake,

sledi homegeni sistem linearnih algebarskih jednačina:
2α + β – γ + δ = 0
α +2β + γ + 5δ = 0
3α –2γ – 3δ = 0
α+ β + 2δ = 0.
Primetimo i to, da su kolone matrice sistema upravo kordinate datih vektora.

Rešavajući taj sistem imamo:
⎡2 1 −1 1 ⎤
⎢1 5⎥
⎢
2 1
⎥~ ⎡1 2 1 5⎤
⎢3 0 − 3 − 3⎥ ⎢0 1 1 3⎥ .
⎣ ⎦
⎢ ⎥
⎣1 1 0 2⎦
a) Pošto je rang matrice 2, to dim(V) = 2, što znači, imamo svega 2 međusobno

nezavisna vektora. Sa druge strane to znači, da preostala dva vektora su suvišna jer
imamo dve linearne veze među njima (Broj veza=broj vektora u sistemu minus broj
linearno nezavisnih vektora). U preostalom sistemu jednačina (čitamo sistem iz matrice
koja nam je preostala nakon Gausovog postupka eliminacije) biramo slobodno γ i δ:
α + 2β + γ + 5δ = 0
β + γ + 3δ = 0,
dobijamo β = – γ – 3δ i α = –2β – γ – 5δ = 2γ + 6δ – γ – 5δ = γ + δ.
b) Iskoristićemo rešenja sistema jednačina iz prethodne tačke. Zamenimo ih u
linearnu kombinaciju vektora α a + β b + γ c + δ d = 0, tada imamo:
(γ + δ) a + (– γ – 3δ) b + γ c + δ d = 0.
Preuredimo to po slobodnim parametrima γ i δ:
γ ( a – b + c) + δ (a – 3 b + d) = 0 iz čega sledi
a – b + c = 0 i a – 3 b + d = 0.
(Ovaj zaključak izvodimo na osnovu činjenice, da je prethodna jednakost istinita za

bilo koji izbor brojeva γ i δ, a to je moguće samo tako da se ostvaruje naš zaključak.) To
su tražene dve veze između datih vektora!
c) Pronađene dve veze su dovoljne, da "izbacimo" bilo koja dva vektora pomoću
preostala dva vektora. Naprimer: možemo uzeti, da je baza {a, b}, jer se vektori c i d
__________________________________________________________________
153
mogu izraziti kao c = b – a i d = 3 b – a. Prema tome, baza može biti bilo koji par
vektora iz datog skupa: {a , b}, {a , c}, {a, d}, {b , c}, {b , d}, {c , d}.
________
Zadatak
Pokazati da vektori e1 = (1,1,1), e 2 = (1,1,3), e 3 = (1,2,3) obrazuju jednu bazu
vektorskog prostora R3 i naći kordinate vektora a = (6,9,14) u toj bazi.
7.1.4._______________
Primer
Dat je skup vektora

V = { p = (2, 1, 3, –1), q = (–1, 1, –3, 1), r = (4, 5, 3, –1), s = (1, 5, –3, 1) }.
________
Rešenje:
Primenimo tehniku rešavanja iz prethodnog zadatka, bez dužeg objašnjavanja:
Polazimo od veze α p + β q + γ r + δ s = 0, što se svodi na homogeni sistem

linearnih algebarskih jednačina. Kolone matrice sistema su kordinate datih vektora.
Rešavajući taj sistem imamo:
⎡ 2 −1 4 1⎤
⎢ 1 5⎥
⎢
1 5
⎥~ ⎡1 1 5 5⎤
⎢ 3 −3 3 − 3⎥ ⎢0 1 2 3⎥ .
⎣ ⎦
⎢ ⎥
⎣ −1 1 −1 1⎦
a) Pošto je rang 2, to dim(V)=2 i imamo sledeće rešenje. Birajmo slobodno γ i δ

i nađimo α i β: β = – 2γ – 3δ i α = –β – 5γ – 5δ = 2γ + 3δ – 5γ – 5δ = –3γ – 2δ.
b) Koristimo rešenja iz prethodne tačke:

(–3γ – 2δ) p + (– 2γ – 3δ) q + γ r + δ s = γ (–3 p –2 q + r) + δ (–2 p – 3 q + s) = 0,
iz čega slede dve veze: –3 p –2 q + r = 0 i –2 p – 3 q + s = 0.
c) Baza može biti bilo koji par vektora iz datog skupa:

{p , q}, {p , r}, {p, s}, {q , r}, {q , s}, {r , s}.
__________________________________________________________________
154
________
Zadatak
Dati su vektori: a =(1, –2, 2, 4), b =(2, –4, 6, 0), c =(–4, 8, –10, –8),
d =(3, –6, 9, 0) i e =(–3, 2, –10, 5). Odrediti dimenziju prostora V generisanog datim
skupom vektora i naći sve baze V iz datog skupa.
7.1.5._______________
Primer
Skup vektora A generiše vektorski prostor V. Naći dimenziju tog prostora kao i
sve moguće baze iz A.
A = { a= (1, 2, –1, 3), b = (4, 1, 0, 1), c = (6, 5, –3, 2), d = (10, –1, 2, –3)}.
________
Rešenje:
Ispitujemo linearnu zavisnost datog sistema vektora: αa + βb + γc + δd = 0. Ova

vektorska jednačina se svodi na sistem homogenih linearnih jednačina. Ima li taj sistem
netrivijalno rešenje? Ispitujemo matricu sistema:
⎡ 1 4 6 10⎤ ⎡ 1 4 6 10 ⎤
⎢ 2 1 5 − 1 ⎥⎥ ⎢⎢ 0 − 7 − 7 − 21⎥⎥
⎢ ~ ~
⎢ −1 0 −3 2⎥ ⎢ 0 4 3 12 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 3 1 2 − 3⎦ ⎣ 0 − 11 − 16 − 33⎦
⎡ 1 4 6 10⎤
⎢ ⎡1 4 6 10⎤
0 1 −7 3⎥⎥ ⎢
~⎢ ~ ⎢ 0 1 − 7 3⎥⎥ .
⎢ 0 0 31 0 ⎥
⎢ ⎥ ⎢0 0 1 0 ⎥⎦
⎣ 0 0 − 93 0⎦ ⎣
Uočava se: mora biti γ = 0 (to znači potpunu nezavisnost vektora c od svih
ostalih), dok kod preostalih koeficijenata imamo 1 stepen slobode. Ako se proizvoljno
odabere δ, tada će biti α = 2δ i β = –3δ. Konstatujemo dimenziju vektorskog prostora:
dim(V) = 3, jer izmedju datih vektora postoji veza:
αa + βb + γc + δd =2δa –3δ b + 0 c + δd = δ(a–3b+d)=0.
Pošto biramo δ≠0 sledi: a–3b+d = 0, znači ova tri vektora ne mogu biti baza.
Baza ima tri vektora, među kojima mora biti prisutan vektor c (kao nezavisan od svih).
Trojke vektora koje su moguće baze: {a, b, c}, {a, c, d}, {b, c, d}.
__________________________________________________________________
155
________
Zadatak
Naći dimenziju i sve baze prostora iz datog skupa vektora: a1 = (1, 0, 0, –1),
a2 = (2, 1, 1, 0), a3 = (1, 1, 1, 1), a4 = (1, 2, 3, 4), a5 = (0, 1, 2, 3).
7.1.6._______________
Primer
Naći karakteristične brojeve i karakteristične vektore za matricu A:
⎡3 1 − 1⎤
A = ⎢⎢0 2 0 ⎥⎥ .
⎢⎣1 1 1 ⎥⎦
________
Rešenje:
Jedina svojstvena vrednost matrice je x = 2, jer imamo:
3− x 1 −1
0 = −( x − 2 ) .
3
det( A − xE ) = 0 2− x
1 1 1− x
⎡ 1 1 −1 ⎤
Za x=2 imamo matricu ⎢⎢ 0 0 0 ⎥⎥ ~ [1, 1, –1], iz koje slede svojstveni vektori.
⎢⎣ 1 1 − 1 ⎥⎦
Zbog dva stepena slobode odaberemo za slobodne nepoznate x1= α, i x2 = β, i
izračunamo nepoznatu x3 : x3 = x1 + x2 = α + β.
Invarijantni vektori su: (x1, x2, x3) = ( α, β, α + β) = α (1, 0, 1) + β (0, 1, 1).
________
Zadatak
Naći karakteristične vektore linearne transformacije date sa matricom A:
⎡ 3 1 0 ⎤
⎢
A = ⎢− 4 − 1 0 ⎥⎥ .
⎢⎣ 4 − 8 − 2⎥⎦
7.1.7._______________
Primer
Za datu matricu A odrediti karakteristični polinom, karakteristične korene i
invarijantne pravce linearne transformacije:
⎡ 1 0 0 0⎤
⎢ 0 0 1 0⎥
A=⎢ ⎥.
⎢ 0 1 0 0⎥
⎢ ⎥
⎣ 0 0 0 1⎦
__________________________________________________________________
156
________
Rešenje:
1− λ 0 0 0
0 −λ 1 0
Karakteristični polinom je det(A–λE ) = = (λ–1)3(λ+1).
0 1 −λ 0
0 0 0 1− λ
Karakteristične vrednosti se neposredno čitaju: λ1 =1 i λ2 = –1.
Za λ1 =1 imamo 3 stepena slobode, jer se matrica A–λ1 E svodi na jednu vrstu:

[0 –1 1 0], što znači jednu jedinu jednačinu: 0x1 – x2 + x3 +0x4 = 0. Neposredno se
uočava da nepoznate x1 i x4 mogu biti proizvoljne, dok je x2 = x3. Iz toga proizilazi opšte
rešenje i invarijantni pravci (potprostor generisan tim vektorima je invarijantan):
(x1 , x2 , x3 , x4) =(x1 , x2 , x2 , x4) = x1 (1, 0, 0, 0) + x2 (0, 1, 1, 0) + x4 (0, 0, 0, 1).
Za λ2 = –1 imamo 1 stepen slobode, jer se matrica A–λ2 E svodi na:

⎡ 1 0 0 0⎤
⎢ 0 1 1 0⎥ .
⎢ ⎥
⎢⎣ 0 0 0 1⎥⎦
Očevidno to je matrica homogenog sistema jednačina u kojem mora biti

x1 = x4 = 0, dok x2 = –x3 . Iz toga proizilazi opšte rešenje i invarijantni pravac:
(x1 , x2 , x3 , x4) =(0, x2 , –x2, 0) = x2 (0, 1, –1, 0).
________
Zadatak
Naći realne karakteristične vrednosti i karakteristične vektore koji pripadaju tim
karakterističnim vrednostima kod matrice B:
⎡ 0 2 1⎤
B = ⎢⎢− 2 0 3⎥⎥ .
⎢⎣ − 1 − 3 0⎥⎦
7.1.8._______________
Primer
Za datu matricu A odrediti karakteristični polinom, karakteristične vrednosti i
invarijantne pravce (invarijantne potprostore) linearne transformacije:
⎡0 0 0 1⎤
⎢0 1 0 0⎥⎥
A=⎢ .
⎢0 0 1 0⎥
⎢ ⎥
⎣1 0 0 0⎦
__________________________________________________________________
157
________
Rešenje:
−λ 0 0 1
0 1− λ 0 0
Karakteristični polinom je det(A–λE ) = = (λ–1)3(λ+1).
0 0 1− λ 0
1 0 0 −λ
Karakteristične vrednosti se neposredno čitaju: λ1 =1 i λ2 = –1.
Za λ1 =1 imamo 3 stepena slobode, jer se matrica A–λ1 E svodi na jednu vrstu:
[–1 0 0 1], što znači jednu jedinu jednačinu: –1x1 + 0 x2 +0 x3 +1x4 = 0. Neposredno
se uočava da su nepoznate x2 i x3 mogu biti proizvoljne, dok je x1 = x4. Iz toga proizilazi
opšte rešenje i invarijantni pravci (potprostor generisan tim vektorima je invarijantan):
(x1 , x2 , x3 , x4) =(x1 , x2 , x3 , x1) = x1 (1, 0, 0, 1) + x2 (0, 1, 0, 0) + x3 (0, 0, 1, 0).
Za λ2 = –1 imamo 1 stepen slobode, jer se matrica A–λ2 E svodi na:

⎡ 1 0 0 1⎤
⎢ 0 1 0 0⎥ .
⎢ ⎥
⎢⎣ 0 0 1 0⎥⎦
Očevidno to je matrica homogenog sistema jednačina u kojem mora biti:

x2 = x3 = 0, dok je x1 = –x4 . Iz toga proizilazi opšte rešenje i invarijantni pravac:
(x1 , x2 , x3 , x4) =(x1 , 0 , 0 , –x1) = x1 (1, 0, 0, –1).

________
Zadatak
a) Dat je skup vektora ’ = {v1 v2 v3}, gde je v1 =(30, 12, 0), v2 =(30, 0, 20),
v3=(0, 12, 20). Odrediti dimenziju prostora kojeg generišu ti vektori, i naći moguće
baze tog prostora iz skupa ’.
b) Dat je skup vektora ‘ = {u1 u2 u3}, gde je u1 =(10, 3, 0), u2 =(10, 0, 7),
u3=(0, 3, 7). Odrediti dimenziju prostora kojeg generišu ti vektori, i naći moguće baze
tog prostora iz skupa ‘.
7.1.9._______________
Primer
Odrediti karakteristične korene i karakteristične vektore matrice A:

⎡ 0 1 0⎤
A = ⎢⎢ 1 0 0 ⎥⎥ .
⎢⎣ 0 0 1 ⎥⎦
__________________________________________________________________
158
________
Rešenje:
−λ 1 0
Karakteristični polinom je: A − λE = 1 −λ 0 = –(λ–1)2 ( λ+1).
0 0 1− λ
Karakteristični koreni su: λ1 = 1 i λ2 = –1.
⎡ −1 1 0⎤
a) Za λ1 = 1 imamo matricu sistema: ⎢ 1 −1 0 ⎥ ∼ [ − 1 1 0] , iz toga
⎢ ⎥
⎣⎢ 0 0 0 ⎦⎥
sledi karakteristični vektor v1 = (α, α, β) = α (1, 1, 0) + β (0, 0, 1).
⎡ 1 1 0⎤
⎡ 1 1 0⎤
b) Za λ1 = –1 imamo matricu sistema: ⎢ 1 1 0 ⎥∼⎢ , iz toga
⎢ ⎥ ⎣ 0 0 2⎥⎦
⎣⎢ 0 0 2 ⎦⎥
sledi karakteristični vektor v2 = (α, –α, 0) = α (1, –1 0).
________
Zadatak
(I) Dat je skup vektora ’ = {a b c d}:

a = (7, 9, –5), b = (–2, 1, 3), c = (3, 11, 1) i d = (9, 8, –8).
a) Odrediti dimenziju prostora kojeg generišu ti vektori.
b) Odrediti linearne veze koje postoje izmedju tih vektora.
c) Naći sve moguće baze tog prostora iz skupa ’.
(II) Dat je skup vektora ‘ = {u v w z}:

u = (9, –5, 7), v = (1, 3, –2), w = (11, 1, 3) i z = (7, –11, 11).
a) Odrediti dimenziju prostora kojeg generišu ti vektori.
b) Odrediti linearne veze koje postoje izmedju tih vektora.
c) Naći sve moguće baze tog prostora iz skupa ‘.
7.1.10._______________
Primer
Odrediti dimenziju vektorskog prostora V, generisanog skupom vektora
A = {a, b, c, d, e}, ako su poznate sledeće veze među vektorima:
a – 2b + c – d + 4e = 0, a – 3b + 3c + d + 5e = 0,
–a + 2b + 2d – 2e = 0, 2a – 4b + 2c – d + 8e = 0.
__________________________________________________________________
159
________
Rešenje:
Dimenzija vektorskog prostora generisanog datim skupom vektora je broj
linearno nezavisnih vektora u njemu. Očevidno, ovaj sistem vektora nije linearno
nezavisan, jer postoji ("naizgled") čak četiri različite netrivijalne linearne kombinacije
koje su jednake 0.
Centralno pitanje je: koliko ima stvarno tu veza? Ukoliko su sve te veze
međusobno nezavisne, tada jedan jedini vektor "stvara" sve ostale. On je slobodan,
nezavisan, a svi ostali zavise od njega, pa je dimenzija prostora 1. Makar i jedna veza od
datih suvišna, već su dva vektora slobodna (nezavisna) i generišu sve ostale vektore.
Prema tome, potrebno je odrediti rang matrice datog sistema veza. Dimenzija
prostora će biti broj: dim(V) = 5 – rang(M) (5 je broj datih vektora), gde je
⎡ 1 −2 1 −1 4⎤
⎢ 1 −3 3 1 5 ⎥⎥
M =⎢ .
⎢ −1 2 0 2 −2⎥
⎢ ⎥
⎣ 2 −4 2 −1 8 ⎦
Primenom elementarnih transformacija matrice odredimo rang(M). Nakon
"poništavanja" elemenata u prvoj koloni dobijemo ekvivalentnu matricu:
⎡ 1 −2 1 −1 4⎤
⎢ 0 −1 2 2 4 ⎥⎥
M~ ⎢ .
⎢ 0 0 1 1 2⎥
⎢ ⎥
⎣ 0 0 0 1 0⎦
Odmah se uočava, da i nemamo pet vektora, već samo 4, jer iz četvrte veze sledi
da je d = 0. Ako još oduzmemo dvostruku treću vrstu od druge vrste:
⎡ 1 −2 1 −1 4⎤
⎢ 0 −1 0 0 0 ⎥⎥
M~ ⎢ ,
⎢ 0 0 1 1 2⎥
⎢ ⎥
⎣ 0 0 0 1 0⎦
otkriva se činjenica, da je i b = 0. Pogledajmo, kakve to posledice povlači na zadati

sistem vektora, koji se svodi na : A = {a, c, e}, a linearne veze između njih svode se na:
a + c + 4e = 0, c + 2e = 0.
Usled "nepostojanja" vektora b i d nestaje druga i četvrta veza, a iz prve i treće pak
izostanu vektori b i d. Iz preostale druge veze je c = –2e. Uvrstimo to u prvu vezu:
a + c + 4e = 0 ⇒ a –2e + 4e = 0 ⇒ a = –2e.
__________________________________________________________________
160
Pokazali smo, da u suštini imamo samo jedan vektor: e ! Sledi: dim(V) = 1.
Isti zaključak imamo i ovako: dim(V) = 5 – rang(M) = 5 – 4 = 1, jer očevidno je

rang(M) = 4.
Primedba: U rešavanju ovog primera je pokazano, kao da je jedini preostali
nezavisan i ne-nula vektor e, pa je to baza. Međutim, možemo pokazati, da u svojstvu
baze može da se pojavi vektor a – tada se vektori c i e izražavaju pomoću a. Isto tako, u
svojstvu baze može da se pojavi i vektor c – tada se vektori a i e izražavaju pomoću c.
________
Zadatak
Neka je V vektorski prostor generisan skupom vektora A = { a, b, c, d, e }, gde je:
a = (2, 0, 4, 6 ), b = (1, 9, 8, 9 ), c = (3, 0, 6, 9 ), d = (–1,–3,–8,–9 ) i e = (–1, 3, 4, 3 ).
Naći dimenziju prostora V i sve podskupove A koji su baze prostora V.
7.1.11._______________
Primer
{ }
Da li skup vektora v 1 = x + 2, v 2 = 2 x 2 − 3x, v 3 = 2 x 2 + 7 može biti baza
vektorskog prostora polinoma do drugog stepena? Ako je to baza, izraziti vektor
v = 2 x 2 − 6 x − 9 kao linearnu kombinaciju vektora baze.
________
Rešenje:
Baza vektorskog prostora može biti samo skup linearno nezavisnih vektora.
Formirajmo linearnu kombinaciju datih vektora i tražimo netrivijalnu mogućnost
anuliranja te kombinacije:
α v1 + β v2 + γ v3 =
= α ( x + 2 ) + β (2x2 – 3x ) + γ (2x2 + 7) =
= x2 (2β + 2γ ) + x (α – 3β ) + ( 2α + 7γ ) = 0.
Polinom može biti identički jednak nuli samo ako su koeficijenti redom nule:
2β + 2γ = 0, α – 3β = 0, 2α + 7γ = 0.
To je sistem homogenih jednačina, koji ima netrivijalno rešenje samo u slučaju,
kada je determinanta sistema jednaka nuli. Međutim, determinanta ovog sistema je:
__________________________________________________________________
161
0 2 2
1 −3 0 = 12 − 14 = −2 ≠ 0 ,
2 0 7
što znači, imamo samo trivijalno rešenje (0, 0, 0) – to jest dati skup vektora je linearno
nezavisan, odnosno: može biti baza skupa svih polinoma do drugog stepena.
Pronađimo sada dekompoziciju vektora v po komponentama baze (v1, v2, v3):
v = ϕ v1 + λ v2 + µ v3 = x2 (2λ + 2µ ) + x (ϕ – 3λ ) + ( 2ϕ + 7µ ) = 2x2 –6x – 9.
Odavde sledi sistem nehomogenih algebarskih jednačina:
2λ + 2µ = 2, ϕ – 3λ = –6, 2ϕ + 7µ = –9.
Nije teško uočiti, da je determinanta sistema ona, koju smo već izračunali.
Ostale determinante po nepoznatima ϕ , λ i µ su: ∆ϕ = –12, ∆λ = –8 i ∆µ = 6.
Sledi: ϕ = 6, λ = 4 i µ = –3, odnosno v = 6 v1 + 4 v2 – 3 v3 .
________
Zadatak
Vektor v = x 2 + 5 x + 9 prikazati kao linearnu kombinaciju vektora v 1 = x 2 − 3 ,

v 2 = 2 x + 5 i v 3 = x 2 + x. Da li je { v1, v2, v3 } baza prostora polinoma drugog stepena?
7.1.12._______________
Primer
Naći linearnu transformaciju koja bazu B1=(e1 , e2 , e3 , e4) prevodi u bazu

B2=(i1 , i2 , i3 , i4), ako su dati vektori:
e1 = (–3, 2, –1, 0) , e2 = (1, –1, 1, 1), e3 = (–1, 2, 1, 1), e4 = (–1, –1, 0, 1) , i
i1 =(2, 1, 0, 1), i2 = (0, 1, 2, 2), i3 = (–2, 1, 1, 2), i4 = (1, 3, 1, 2).
________
Rešenje:
Poznato je, da linearnu transformaciju "realizuje" njena matrica. Uzmimo u

obzir i sledeće činjenice:
(i) Regularna linearna transformacija ima regularnu matricu (matricu čija je

determinanta različita od 0.)
__________________________________________________________________
162
(ii) Regularna linearna transformacija preslikava skup od n linearno nezavisnih

vektora u skup takođe n linearno nezavisnih vektora. Ako je polazni skup vektora bio
baza prostora, tada i skup slika može biti izabrana za bazu.
(iii) Ako imamo dve baze (dva skupa linearno nezavisnih vektora sa istim
brojem elemenata), tada postoji regularna transformacija koja preslikava vektore jedne
baze u vektore nove baze.
Obeležimo matricu transformacije sa M, i neka je M(B1) = B2. Ako se još
podsetimo, da horizontalno obeležavanje uređenih n-torki u obliku ( x1, x2, x3,..., xn)
zamenjuje matricu-kolonu, tada jednakost M(B1) = B2 možemo zapisti u obliku:
⎡ − 3 1 −1 −1⎤ ⎡ 2 0 −2 1⎤
⎢ 2 −1 2 −1⎥ ⎢ 1 1 1 3⎥⎥
M ⋅⎢ ⎥=⎢ .
⎢ −1 1 1 0⎥ ⎢0 2 1 1⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 0 1 1 1⎦ ⎣1 2 2 2⎦
Primetimo, da je matrica B1 na levoj strani jednakosti formirana od vektor-
kolona stare baze B1, a matrica B2 na desnoj strani sačinjena je od vektor kolona nove
baze B2. Matrica M je (zasad) nepoznata matrica transformacije. Da bi smo odredili M,
potrebno je samo rešiti matričnu jednačinu M ⋅ B1 = B2. To činimo tako, što pomnožimo
jednačinu sa desne strane sa inverznom matricom matrice B1.
Tehniku određivanja inverzne matrice ne prikazujemo, dajemo samo rezultate.
Na čitaocu je da proveri ova tvrđenja!
⎡ 3 2 −6 5⎤ ⎡ 7 4 − 15 12 ⎤
⎢ 5 3 −9 8⎥⎥ ⎢ −3 −2 4 − 2⎥⎥
B1 = −1, B1−1 = ⎢ −1
, M = B2 ⋅ B1 = − ⎢ .
⎢ − 2 −1 4 − 3⎥ ⎢ 5 3 −9 9⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ −3 −2 5 − 4⎦ ⎣ 3 2 −6 7⎦
________
Zadatak
Odrediti dimenziju i jednu bazu vektorskog prostora kojeg generišu vektori:
e1 = (2,1,3,1), e2 = (1,2,0,1), e3 = (–1,1,–3,0).
7.1.13._______________
Primer
Dati su vektori:
b1 = a1 + 3a2 + 2a3 , b2 = 2a1 + 2a2 – a3 i b3 = –3a1 – 4a2,
gde su skupovi vektora B1= { a1 , a2 , a3 } i B2= { b1 , b2 , b3 } dve baze istog
vektorskog prostora V. Zadate su kordinate vektora x u odnosu na bazu B1:
x(1) = (1, 1, 1). Naći kordinate vektora u odnosu na bazu B2.
__________________________________________________________________
163
________
Rešenje:
U prethodnom primeru smo imali zadatak: pronaći matricu, koja "prevodi"
vektore jedne baze u vektore druge baze. U uvom slučaju tu matricu imamo već zadatu,
jer vektore a1 , a2 i a3 smatramo zadatima u "prvoj" bazi korišćenjem njih samih na
sledeći način: a1 = (1, 0, 0), a2 = (0, 1, 0), a3 = (0, 0, 1), dok su vektori b1 , b2 , b3
izraženi na sledeći način: b1 = (1, 3, 2), b2 = (2, 2, –1), b3 = (–3, –4, 0). Prema tome,
možemo napisati matricu M, koja prevodi prvu bazu u drugu, i na osnovu ovih
razmatranja izračunati i matricu M–1, jer, kao posledica, ona je matrica transformacije,
koja prevodi vektore druge baze u vektore prve baze:
⎡1 2 − 3⎤ ⎡−4 3 − 2⎤
M = ⎢ 3 2 − 4⎥⎥
⎢ ⇒ M −1
= ⎢⎢ − 8 6 − 5⎥⎥
⎢⎣ 2 − 1 0 ⎥⎦ ⎢⎣ − 7 5 − 4⎥⎦
Iz inverzne matrice čimamo sledeće činjenice (kordinate vektora a1 , a2 i a3 u

odnosu na bazu b1 , b2 , b3 su kolone matrice M–1):
a1 = –4b1 – 8b2 – 7b3 , a2 = 3b1 + 6b2 + 5b3 i a3 = –2b1 – 5b2 – 4b3.
Naravno, u novoj bazi sami vektori b1 , b2 , b3 se izražavaju (pomoću njih samih) kao:
b1 = (1, 0, 0), b2 = (0, 1, 0), b3 = (0, 0, 1),
dok vektori a1 , a2 , a3 kao:
a1 = (–4, –8, –7), a2 = (3, 6, 5), a3 = (–2, –5, –4).
Pošto su kordinate vektora x zadate u odnosu na prvu bazu, to jest:
x(1) = (1, 1, 1) = a1 + a2 + a3,
kordinate tog istog vektora u odnosu na drugu bazu dobijamo prostom zamenom
kordinata vektora a1 , a2 i a3 u odnosu na drugu bazu:
x(2) = a1 + a2 + a3 = (–4b1 – 8b2 – 7b3) + (3b1 + 6b2 + 5b3) + (–2b1 – 5b2 – 4b3),
x(2) = –3b1 – 7b2 – 6b3 = (–3, –7, –6).
Primedba o drugom načinu rešavanja:
Obeležimo kordinate vektora x u odnosu na drugu bazu sa (ξ1, ξ2, ξ3), što znači
x(2) = (ξ1, ξ2, ξ3) = ξ1b1 + ξ2b2 + ξ3b3.
Iskoristimo linearne kombinacije iz formulacije zadatka koje izražavaju vektore

druge baze b1 , b2 , b3 pomoću vektora prvobitne baze a1 , a2 , a3:
__________________________________________________________________
164
ξ1b1 + ξ2b2 + ξ3b3 = ξ1(a1 + 3a2 + 2a3) + ξ2(2a1 + 2a2 – a3) + ξ3(–3a1 – 4a2).
Preuredimo ovu jednakost, kao linearnu kombinaciju vektora a1 , a2 , a3:
ξ1b1 + ξ2b2 + ξ3b3 = (ξ1 + 2ξ2 –3ξ3) a1 + (3ξ1 + 2ξ2 – 4ξ3) a2 + (2ξ1 –ξ2) a3.
Primećujemo, da iz ove poslednje jednakosti sledi sistem linearnih jednačina, jer

vektor x pomoću vektora a1 , a2 , a3 se izražava na jedinstven način kao a1 + a2 + a3,
prema tome mora biti:
ξ1 + 2ξ2 –3ξ3 = 1, 3ξ1 + 2ξ2 – 4ξ3 = 1, 2ξ1 –ξ2 = 1.
Rešavajući ovaj sitem jednačina (uočiti da je matrica sistema M ) dobijamo isto

rešenje, koje smo dobili i u prvom postupku: x(2) = (ξ1, ξ2, ξ3) = (–3, –7, –6).
________
Zadatak
Dat je skup vektora V = {a1, a2, a3, a4 }, a vektori su dati svojim kordinatama:
a1 = (1, 2, 3, 4), a2 = (2, 3, 4, 5), a3 = (3, 4, 5, 6), a4 = (4, 5, 6, 7 ). Odrediti dimen-
ziju vektorskog prostora generisanog vektorima iz datog skupa. Naći veze među vekto-
rima. Koji vektori mogu da čine bazu generisanog prostora?
7.1.14._______________
Primer
Skup vektora A = { a, b, c, d, e } generiše vektorski prostor V. Naći dimenziju

tog prostora kao i sve moguće baze iz A ako su date kordinate tih vektora:
a = (1, − 2, − 3, 4 ) , b = (3, − 3, − 4, 6 ) , c = (1, 1, 2, − 2 ) ,
d = ( −2, 1, 1, − 2) , e = ( −1, 1, − 1, 2) .
________
Rešenje:
Evetualno postojeće veze između datih vektora pronalaze se transformacijama

matrice čije su kolone kordinate tih vektora:
⎡ 1 3 1 − 2 −1 ⎤ ⎡ 1 3 1 − 2 −1 ⎤ ⎡ 1 3 1 − 2 −1⎤
⎢−2 −3 1 1 ⎥
1⎥ ⎢0 ⎢ 3 3 − 3 − 1 ⎥⎥ ⎢⎢ 0 1 1 − 1 − 1 ⎥⎥
⎢ ~ ~ .
⎢ −3 −4 2 1 −1 ⎥ ⎢ 0 5 5 −5 −4⎥ ⎢0 0 0 0 1⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 4 6 −2 −2 2⎦ ⎣0 −6 −6 6 6 ⎦ ⎣0 0 0 0 0⎦
__________________________________________________________________
165
Konstatujemo: rang matrice sistema, ujedno i dimenzija generisanog prostora je

3. Ukoliko koristimo i grčka slova α, β, γ,δ i ε za koeficijente u linearnoj kombinaciji,
tada vidimo, da sistem homogenih jednačina po tim koeficijentima ima 2 stepena
slobode (uočiti: 5 nepoznatih, a rang matrice sistema je 3). Očevidno, ako koristimo te
oznake u datom redosledu, tada sledi, da mora biti ε = 0 (to već znači, da vektor e je
nezavisan od svih ostalih, pa mora biti prisutan u svakoj bazi!). Od preostalih
koeficijenata birajmo slobodno γ i δ, pa sledi β = δ – γ i α = 2γ – δ. Sledi linearna
kombinacija između datih vektora:
αa + βb + γc + δd + εe =
=(2γ – δ)a + (δ – γ)b + γc + δd + 0e =
= (2a – b + c) γ+ (–a + b + d)δ = 0.
Slede dve veze između elemenata skupa vektora:
2a – b + c = 0 i –a + b + d = 0.
Moguće baze su troelementni skupovi nezavisnih vektora, među kojima je
obavezno prisutan vektor e. Osmotrimo, ima li ograničenja (na osnovu pronađenih veza)
za izbor preostala dva elementa moguće baze. Pošto zavisnost između dva vektora nije
pokazana, već samo zavisnost između 3 vektora ( i to između upravo ona tri vektora koji
su prisutni u pronađenim vezama), zato na preostala dva mesta moguće baze možemo
staviti bilo koja dva vektora iz skupa a, b, c, d. Kombinatorikom određujemo broj
mogućnosti: 2 elementa od 4 je broj kombinacija druge klase od 4 elementa, a to je 6.
Zaključujemo, moguće baze iz datog skupa vektora su:
{ a, b, e }, { a, c, e }, { a, d, e }, { b, c, e }, { b, d, e }, { c, d, e }.
________
Zadatak
Dati su vektori: a = (1, –2, 2, 4), b = (2, –4, 6, 0), c = (–4, 8, –10, –8), d = (3, –
6, 9, 0), e = (–3, 2, –10, 5). Odrediti dimenziju prostora V generisanog datim skupom
vektora i naći sve baze V iz datog skupa.
7.1.15._______________
Primer
Linearna transformacija A prevodi vektore baze B1 = { e1, e2, e3, e4 } u vektore

b1 = (1, 1, 0, 1), b2 = (2, 1, 3, 1), b3 = (1, 1, 0, 0), b4 = (0, 1, –1, –1). Da li ovi vektori
mogu biti baza? Naći matricu linearne tranfsormacije kao i sliku vektora z =(3, 3, 1, 1)
u toj transformaciji.
__________________________________________________________________
166
________
Rešenje:
Na isti način, kao i u primeru 7.1.13. formiramo matricu, čije su kolone vektori
koji bi trebali da budu nova baza. Ako su oni međusobno nezavisni (to jest, ako je rang
matrice koja je upravo napisana jednaka 4 – odnosno determinanta različita od 0), onda
ti vektori mogu biti baza. Obeležimo tu bazu sa B2, a matricu koja prevodi B1 u B2 sa
M. Prema tome:
⎡1 2 1 0⎤
⎢1 1 1 1⎥
M =⎢ ⎥.
⎢ 0 3 0 −1 ⎥
⎢ ⎥
⎣ 1 1 0 −1 ⎦
Nije teško proveriti činjenicu det(M) = –2, prema tome skup vektora B2 jeste
skup linearno nezavisnih vekrora, pa mogu biti izabrani za bazu. Matrica M jeste
matrica linearne transformacije, koja se traži u zadatku. S obzirom na to, da je značenje
kordinata vektora z sledeće: z =(3, 3, 1, 1) = 3e1 + 3e2 + e3 + e4, to sliku vektora z
dobijemo jednostavnim matričnim množenjem: w = M ⋅ z = (10, 8, 8, 5). Naravno
vektore z i w treba tretirati kao matrice-kolone:
⎡1 2 1 0 ⎤ ⎡ 3 ⎤ ⎡ 10⎤
⎢1 1 1 1 ⎥⎥ ⎢⎢ 3 ⎥⎥ ⎢⎢ 8 ⎥⎥
w = M ⋅z = ⎢ ⋅ = .
⎢0 3 0 −1 ⎥ ⎢ 1 ⎥ ⎢ 8 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣1 1 0 −1 ⎦ ⎣ 1 ⎦ ⎣ 5 ⎦
Primedba: Uočiti, da se sve "dešava" u bazi B1, svi vektori su izraženi svojim
kordinatama u odnosu na prvu bazu. Ukoliko bi smo želeli da "pređemo" u bazu B2, to
jest: u slučaju potrebe izražavanja vektora prve baze, vektora z, kao i vektora w pomoću
kordinata u odnosu na drugu bazu, bilo bi potrebno postupiti kao što je pokazano u
primeru 7.1.13.
________
Zadatak
Dat je skup vektora

W = { a=(2, 0, 1, 3, –1), b=(1, 1, 0, –1, 1), c=(0, –2, 1, 5, –3), d=(1, –3, 2, 9, –5) }.
__________________________________________________________________
167

Diskretna Zbirka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diskretna Zbirka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA

mr. István Boros

»Zbirka primera i zadataka iz Diskretne Matematike

Subotica, septembar 2005. godine

1.0. PRIMERI ZADATAKA ZA VEŽBE

Naći količnik polinoma P( x ) = 2 x 4 − 3x 3 + 4 x 2 − 5 x + 6 i Q( x ) = x 2 − 3x + 1 .

Naći količnik polinoma P( x ) = x 3 − 3x 2 − x − 1 i Q( x ) = 3x 2 − 2 x + 1 .

Prema tome količnik ovih polinoma možemo napisati kao

Napisati polinom trećeg stepena za koji je

Polinom trećeg reda sa opštim koeficijentima može da se napiše u obliku

Odrediti koeficijente a, b, c u polinomu P( x ) = x 3 + ax 2 + bx + c tako da

Na osnovu Bezuove teoreme dobijamo da je:

Naći sve korene polinoma P( x ) = x 6 − 6 x 4 − 4 x 3 + 9 x 2 + 12 x + 4 i faktorisati ga

Posle ovih računanja polinom P(x ) možemo napisati u obliku

Naći racionalne korene polinoma P( x ) = x 6 − 6 x 5 + 11x 4 − x 3 − 18 x 2 + 20 x − 8 .

Nalaženjem prvog korena x1 = 2 dati polinom možemo napisati u obliku

pa se polinom dalje piše u obliku P ( x ) = ( x − 2 ) (x 4 − 2 x 3 − x 2 + 3 x − 2 ) . Sada tražimo

Sada faktorizacija glasi P ( x ) = (x − 2 ) (x 3 − x + 1) .

U polinomu P4 ( x ) = x 4 − 6 x 3 + 14 x 2 − 14 x + a odrediti parametar a tako da da

Ako je jedan koren x1 = 2 + i ⇒ x2 = 2 − i , pa se može napisati:

Ostaci pri deljenju polinoma P( x ) sa x − 1, x − 2 i x + 1 su redom 2, 3 i 6 .

P( x ) = ( x − 1)( x − 2)( x + 1)Q( x ) + R( x ) , odnosno da je

Primetimo da je ovde P(1) = 0 ⋅ Q( x ) + a + b + c = a + b + c

S druge strane po uslovima zadatka i na osnovu Bezuove teoreme možemo

znači ostatak pri deljenju polinoma P( x ) sa ( x − 1)( x − 2)( x + 1) je R(x ) = x 2 − 2 x + 3 .

U jednačini x 3 − 7 x + λ = 0 odrediti parametar λ tako da jedan koren bude

Koristićemo Vijetove formule koje daju vezu između korena:

Naš polinom je P3 ( x ) = x 3 − 7 x + λ = a3 x 3 + a2 x 2 + a1 x + a0 , znači da je u ovom

Dokazati da je polinom P2 n ( x ) = ( x − 1) − x 2 n + 2 x − 1 za svako x deljiv sa

Dovoljno je pokazati da je svaki koren polinoma Q( x ) istovremeno koren i

Time smo pokazali da su svi koreni polinoma Q( x ) istovremeno i koreni

Imenilac x 2 + x − 2 ima realne korene x1 = 1, x2 = −2 , pa možemo pisati:

Imenilac x 2 − 4 x + 4 je kvadrat binoma (x − 2) , sledi da je:

odavde sledi sistem jednačina:

Hornerovom šemom lako se dobijaju koreni polinoma x 3 + 3 x 2 − 4 u imeniocu:

Rastavljanje na zbir parcijalnih sabiraka će biti:

Odavde sledi sistem jednačina:

Traženi oblik je znači:

1.1. PRIMERI ISPITNIH ZADATAKA

Rastaviti na proizvod nesvodljivih činilaca na polju realnih brojeva polinom:

Na osnovu poznavanja činjenice da racionalni koreni moraju biti činioci

Rastaviti na proizvod nesvodljivih činilaca na polju realnih brojeva polinom:

Na osnovu poznavanja činjenice da racionalni koreni moraju biti činioci

P(x) = (x – 1)3 (x2 –2x + 2).

Odrediti normalizovani polinom petog stepena, ako se zna da ima kompleksni

Pošto je z1 = 2+2i, zato je z2 = 2–2i, pa je polinom deljiv sa

a) Sastaviti normalizovan polinom sa realnim koeficijentima četvrtog stepena

Odavde sledi: A=3, B=2, C=3 i D=2.

Rešenje zadatka je:

Dokazati: polinom P2 n = ( x 2 + x − 1) 2 n + ( x 2 − x + 1) 2 n − 2 deljiv polinomom

Za dokaz dovoljno je pokazati, da je svaki koren polinoma Q(x) istovremeno

Pokazati da je polinom P ( x) = x ( x n −1 − n a n −1 ) + a n (n − 1) deljiv sa (x – a)2, gde je

U jednačini 2x3 – x2 – 7 x + l = 0 zbir dva korena je jednak 1. Naći l i rešiti

Dati polinom se može napisati u faktorizovanom obliku:

Korene x1 i x2 dobijamo iz jednačine

Rešiti sistem jednačina po nepoznatim kompleksnim brojevima z1 i z2:

Racionalnu razlomljenu funkciju f(x) razložiti na parcijalne sabirke:

Pošto je x4 – 2x + 1 = (x2 – 1)2 = (x – 1)2 (x + 1)2, sledi razlaganje:

Nakon množenja sa zajedničkim imeniocem x4 – 2x + 1 imamo:

x = A (x – 1) (x + 1)2 + B (x + 1)2 + C (x – 1)2 (x + 1) + D (x – 1)2.

Konačno razlaganje je:

Odrediti koeficijente polinoma P(x) = x4 + a x3 + b x2 + c x + d, ako se zna, da

Na osnovu Bezuove teoreme možemo pisati: