10. Описати функционисање FTP-а.

 FTP je protokol za prenos podataka ,on se obavlja tako sto koriskin koristi lokalni racuna u zelji
da prenese datoteke na udaljen racunar ili da sa njega prenese datoteke na svoj racunar.

11. Описати начин рада електронске поште.

 Protokol POP3 stupa na scenu onog trenutka kada korisnicki agent otvori TCP vezu sa serverom
za e postu na portu 110. Posto se uspostavi TCP veza, POP3 prolazi kroz tri
faze,autorizacija,transakcija I azuriranje. Tokom prve faze autorizacije,korisnicki agent salje
korisnicko ime I lozinku kojim se proverava identitet korisnika za rad. Tokom druge faze
transakcije,korisnicki agent preuzima poruke. Treca faza ,azuriranje,nastupa nakon sto klijent
izda komandu quit,kojom se zavrsava sesija prokokola POP3.

12. Шта су то протоколи за приступање порукама? Дати кратак опис

 Kada se koristi POP (Post Office Protocol ) za prijem pošte, sva pošta sa servera se preuzima i
čuva na lokalnom računaru i sve radnje koje izvršimo na primljenim porukama se vrše na našem
računaru
 IMAP (Internet Message Access Protocol) je protokol koji omogućava pristup i upravljanje
porukama direktno na server

13. Описати кораке приступа DNS серверу.

 1.Na racunar korisnika izvrsava se klijentska strana DNS aplikacije

 2.Pretrazivac iz URL adrese izvlaci ime racunara,predaje ga klijentskoj strain DNS aplikacije
 3.DNS klijent salje upit koji sadrzi ime racunara na DNS server
 4.DNS klijent na kraju u odgovoru dobija trazenu IP adresu racunara datog imena
 5.Kada pretrazivac dobije IP adresu od DNS server,uspostavlja TCP vezu sa HTTP serversikim
procesom,smestenim na portu 80 na toj IP adresi.

14. Описати процес приступа клијента P2P мрежи.

 Klijentsko-serverska distribucija datoteka znaci da server mora da posalje kopiju odredjene

datoteke svim ravnopravnim racunarima. Pri P2P distribuciji datoteka,svi ravnopravni racunari
koji ucestvuju u distribuiranju mogu dalje da prenesu deo datoteke,koju su primili od drugih
ravnopravnih racunara, na taj nacin pomazuci server u procesu distribucije.

15. Описати функционисање DHT на примеру протокола за размену фајлова.

16. Описати сокет програмирање употребом UDP-а.

 1) Klijent ucitava red karaktera sa tastature I salje podatke serveru.

 2)Server prima podatke I konvertuje karaktere u velika slova
 3)Sever salje izmenjne podatke klijentu
 4)Klijent preuzima izmenjene podatke I prikazuje red na svom ekranu.

17. Описати сокет програмирање употребом TCP-а.

1
  Pre nego sto klijent I server pocnu da razmenjuju podatke,oni prvo moraju da se usaglase I
uspostave TCP vezu. Jedan kraj TCP veze pripojen je soketu klijenta a drugi soketu server. Kada
se kreira TCP veza, mi je povezujemo sa njenom adresom soketa klijenta, I adresom soketa
server. Kada se uspostavi TCP veza,ukoliko jedna strana zeli da posalje podatke drugoj strain,ona
jednostavno spusti podatke kroz TCP vezu putem njenog soketa.

6. Бежичне и мобилне мреже

1. Објаснити компоненте бежичних мрежа и дати карактеристике најпознатијих бежичних
стандарда.

 Bezicni racunari,bezicni linkovi,bezna stanica.

2. Навести и објаснити недостатке бежичних у односу на ожичене везе.

 Smanjenje jacine signala: Elektromagnetno zracenje slabi pri prolasku kroz razlicite
materijale,cak I u slobodnom prostoru signal se rasprsuje I to dovodi do smanjenja jacine
signala.
 Smetnje od drugih izvora: Radio izvori koji emituju u istom frekventnom opsegu ometaju jedni
druge.
 Propagacija po visestrukim putanjama: se javlja kada se delovi elektromagnetnom talasa odbija
od objekata ili od zemlje pa stizu do posiljaoca do primaoca putanjama razlicite duzine.

3. Навести карактеристике различитих 802.11 стандарда.

 802.11b - Koristi rotokol za pristup medijuma CSMA/CA, ima brzinu prenosa do 11Mb/s I
funkcionise u opsegu frekvecije od 2,4 do 2,485 GHz.
 802.11a -Koristi rotokol za pristup medijuma CSMA/CA, ima brzinu prenosa do 54Mb/s I
funkcionise u opsegu frekvecije od 5.1 do 5.8 GHz.
 802.11g -Koristi rotokol za pristup medijuma CSMA/CA , ima brzinu prenosa do 54Mb/s I
funkcionise u opsegu frekvecije od 2,4 do 2,485 GHz.

4. Објаснити концепт пасивног скенирања 802.11 стандарда.

 Pasivno skeniranje predstavlja proces osluškivanja okvira na svakom kanalu određeno vreme.
 Okvire za navodjenje šalju pristupne tačke ili klijenti.
 Klijent će se tada pokušati pridružiti mreži kroz pristupnu tačku s najjačim signalom.

5. Описати технику и начин рада који 802.11 користи за пренос података.

6. Шта су скривени терминали и како 802.11 решава тај проблем?

 Ako dva sakrivena terminala salju okvire pristupnoj tacki u istom vremenu docice do koalizije
okvira .
 Da bi se ovaj problem izbegao, protocol IEEE 802.11 omogucava stanici da jednim kratkim
kontrolnim okvirom RTS I jednim kratkim kontrlonim okvirom CTS rezervise pristup kanalu. Kada
posiljalac hoce da posalje okvir DATA,on moze pristupnoj stanici prvo da posalje okvir RTS I
naznaci ukupno vreme potrebno za prenos okvira DATA I okvira potvrde. Kada pristupna stanica
dobije okvir RTS, ona odgovara difuznim emitovanjem okvira CTS. Okvir CTS ima dve svrhe:On

2
 daje posiljaocu eksplicitnu dozvolu da salje I takodje obavestava ostale stanice da ne salju tokom
rezervisanog perioda.

7. Укратко објаснити мобилност унутар исtог IP сабнета.

 Kako se uredjaj udaljava od pristupne tacke API, on otkriva da signal pristupne tacke slabi,pa
pocinje da trazi neki jaci signal. Urejdaj prima okvire za navodjenje od pristupne tacke
AP2.Uredjaj zatim raskida pridruzivanje sa spristupnom tackom AP1 I pridruzuje se tacki AP2,
zadrzavajuci istu IP adresu I ne prekidajuci TCP sesije koje su bile u toku.

8. Укратко објаснити управљање напајањем код мобилних мрежа.

 Cvor moze neizmenicno da se nalazi u stanju spavanja I budnom stanju.Cvor salje obavestenje
pristupnoj tacki da prelazi u stanje spavanja,u cvoru se zatim aktivira tajmer koji ce da ga budi
kada bude trebalo da primi okvir za navodjenje od strane pristupne tacke.Kada pristupna tacka
sazna da je cvor u stanju spavanja ona ne salje okvire njemu,vec ih cuva u bafer radi kasnijeg
slanja.Ako nema sacuvanih okvira u baferu za ovaj cvor,on moze da nastavi sa spavanjem.

9. Објаснити шта је Bluetoorh и дати кратак опис начина рада.

 Bluetooth je tehnologija male snage,kratkog dometa I malih brzina,koja sluzi za medjusobno

povezivanje prenosivnog racunara,perifernih uredaj I pametnih telefona. To je ad host mreza,za
povezivanje uredjaja nije potrebna nikakva mrezna infrasturkutura,prema tome u urejdaji
moraju sami da se organizuju tako sto jedan uredjaj postaje glavni a ostali uredjaji su mu
podredjeni.

10. Описати структуру целуларне мобилне мреже.

11. Описати структуру целуларне мобилне интернет мреже.

12. Описати процес индиректног рутирања мобилног нода.

 Maticni agent je zaduzen za interakciju sa stranim agentom,kako bi pratio adresu COA moblinog
cvora,maticni agent ima jos jednu funkciju.Da ceka datagrame,adresirane na cvorove cija
maticna mreza jeste mreza maticnog agenta,ali se trenutno nalaze na stranoj mrezi,Maticni
agent presrece te datagrame I zatim ih prosledjuje mobilnom cvoru u postupku od dva koraka.
Datagram se prvo prosledjuje tranom agentu pomocu adrese COA mobilnog cvora,a zatim se
prosledjuje od stranog agent ka mobilnom cvoru.

13. Описати процес директног рутирања мобилног нода.

3
  COA mobilnog cvora prvo saznaje agent korespondenta u mrezi korespodenta. To se moze
postici tako sto agent korespodenta posalje upit maticnom agentu pod pretpostavkom da je
mobilni cvor prijavio azurnu vrednost adrese COA svom maticnom agentu. Agent korespondenta
zatim direktno tuneluje datagrame na adresu COA mobilnog cvora,slicno tunelovanje koje je
obavljao maticni agent.

14. Како се врши рутирање позива у мобилној мрежи?

 Korespodent bira telefonski broj mobilnog korisnika. Poziv se rutira od korespondenta kroz
javnu komutiranu telefonsku mrezu do maticnog MSC-a u maticnoj mrezi mobilnog
korisnika.Maticni mobilni komutacioni centar prima poziv I ispituje HLR, kako bi utvrdio lokcaiju
mobilnog korisnika. HLR vraca roming broj mobilne stanice MSRN. Kada pribavi roaming
broj,maticni MSC uspostavlja drugi krak poziva krzo mrezu do MSC-a u posecenoj mrezi. Poziv je
kompletiran.

15. Описати укратко handoff процес GSM мреже.

 Handoff process je kada mobilna stanica tokom poziva promeni pridruzivanje sa jedne bazne
stanice na drugu.

1) Navesti i objasniti glavne metode protoka memorisanog videa?

 Sistemi za protok videa u realnom vremenu mogu da se klasifikuju u tri kategorije:

 UDP protok u realnom vremenu, HTTP protok u realnom vremenu i prilagodljiv HTTP protok u
realnom vremenu.
 UDP protok u realnom vremenu- Sa UDP protokom, server šalje video brzinom koja odgovara
brzini klijentove potrošnje videa, tako što izbacuje odsečke videa konstantnom brzinom.
 Drugo karakteristično svojstvo UDP protoka u realnom vremenu je to što server i klijent
održavaju paralelnu kontrolnu vezu preko koje klijent šalje serveru komande koje se tiču
promena stanja sesije (pauza, nastavljanje, promena pozicije,itd)
 HTTP protok u realnom vremenu- video se čuva na HTTP serveru kao obična datoteka sa
konkretnim URL-om. Kada korisnik želi da vidi taj video, klijent uspostavlja TCP vezu sa serverom
i šalje HTTP zajtev GET za taj URL. Server tada šalje video datoteku, u okviru HTTP poruke
odgovora,što je pre moguće, tj. čim to dozvole TCP kontrola zagušenja i kontrola toka. Na
klijentskoj strani, bajtovi se skupljaju u baferu klijentske aplikacije. Kada broj bajtova u ovom
baferu premaši unapred određen prag, klijentska aplikacija počinje reprodukciju.
 Prilagodljiv HTTP protok u realnom vremenu(DASH)- U DASH-u, video se kodira u više različitih
verzija, tako da svaka verzija ima drugačiju bitsku brzinu, pa prema tome i drugačiji nivo
kvaliteta. Kada je količina raspoloživog propusnog opsega velika, klijent bira odsečke iz verzije
velike brzine, a kada je mala bira odsečke iz verzije male brzine.

4
2) Koje sve metode CDN mreže implementiraju radi unapređenja efikasnosti servisa?

 Postoje dve implementacije: 1) Postavljanje u dubinu mreza ISP- Instaliranje klastera server u
pristupne ISP-ove po celom svetu.
 2) Postavljenje u blizini mreza vise ISP – Izgradnja velikih klastera na manjem broju lokacija I
povezivanjem tih klastera privatnom mrezom velike brzine.

3. Навести и објаснити ограничења најбоље могуће IP услуге у контексту VoIP комуникације.

 Gubitak paketa : Tokom slanja datagrama on prolazi kroz privrmene memorije u ruterima, kako
bi pristupio odlaznim linkovima. Moze se dogoditi da jedan ili vise bafera na putanji od
posiljaoca do primaoca budu preoptereceni I da ne mogu da prime ip datagram. U tom slucaju,
IP datagram se odbacuje I nikada ne stize u primenu aplikaciju
 Kasnjenje od kraja do kraja : Je akumulacija kasnjenaj prenosa, obrade I redova cekanja u
ruterima
 Treperenje paketa : To su promenjiva kasnjenja u redovima cekanja koja paket trpi u mreznim
ruterima. Zbog ovih promenjivih kasnjenja,vreme od stvaranja paketa u izvoru do njegove
predaje primaocu, moze da varira od paketa do paketa.

4. Навести и објаснити методе уклањања треперења код примаоца звука.

 Postoje dve metode za uklanjenje treperanja: Stavlanjem vremenske oznake ispred svakog dela.
Posiljalac oznacava svaki deo vremenom kada je on generisan.
 Odlaganjem reproduckije delova kod primaoca. Odlaganje reprodukcije primljenih zvucnih
delova mora da bude dovoljno dugo da se vecina paketa primi pre njihovog planiranog vremena
reprodukcije.

5. Навести и објаснити методе опоравка од губитка пакета.

 Ispravljanje gresaka unapred: ZAmisao je da se originalnom toku paketa dodaju redundatne

informacije. Po ceni neznatnog povecanja brzine prenosa, redundatne informacije mogu da se
iskoriste kako bi se rekonstuisale aproksimacije ili tacne verzije nekih od izgubljenih paketa.
 Preplitanje: VoIP aplikacija moze da salje prepleteni zvuk. Posiljalac preureduje jedinice zvucnih
podataka pre prenosa, tako da su prvobitno susedne jedinice donkle razdvojene u toku koji se
prenosi.

5
6. Шта су RTP и SIP? Укратко описати начин рада оба протокола.

 RTP je standartizovana struktura paketa za multimedijalne formate. Predajna strana enkapsulira

odsecak medijuma u RTP paket, zatim enkapsulira paket u UDP segment I najzad prosledjuje
segment ka IP-u. Prijena strana izdvaja RTP paket iz UDP segmenta, zatim izdvaja odsecak
medijuma iz RTP paketa I na kraju prosledjuje deo reproduktora medija, radi dekodovanja I
prikazivanja.
 SIP je protokol za zapocinanje sesija.On obezbedjuje mehanizme za uspostavljanje poziva preko
IP mreze izmedju pozivaoca I pozvanog.Obezbedjuje mehanizme da onaj koji poziva odredi
trenutnu IP adresu pozvanog. Obezbedjuje mehanizme za upravljanje pozivima.

8. Безбедност у рачунарским мрежама

1. Навести и описати особине безбедне мрежне комуникације.

 Poverljivost – Sifrovanjem poruka dostizemo bezbednost od prisluskivaca da mogu da

razumeju poruke.
 Integritet poruke –Osobina koja obezbedjuje da se sadrzaj poruka ne menja
 Provera autenticnosti krajnjih tacaka – Osobina gde se korisnici uveruju u identitet
druge strane u komunikaciji
 Operaciona bezbednost – Sistem za otkrivanje uljeza vrsi dubinsku inspekciju paketa I
upozorava administraotra mreze o sumljivih aktivnostima.
2. Објаснити концепт криптографије симетричним кључем.

 Svi kriptografski algoritmi ukljucuju zamenu jedne stvari drugom, na primer, uzimanje
dela otvorenog teksta , a zatim izracunavanje I zamenu tog teksta odgovorajucim
sifrovanim tekstom.
3. Објаснити концепт шифровања јавним кључем.

 U sustini svodi se na to da postoje dva kluca za sifrovanja,javni I privatni,jedan korisnik

sifruje svoje poruke pomocu javnog kljuca koji koristi primalac, zatim primalac desifruje
poruku pomocu privatnog kljuca koji samo on ima.
4. Чему служи Message Authentication Code и како се имплементира?

 Message Authentication code sluza da bise proverio integritet poruke.

 Ne znam dalje

6
5. Објаснити механизам дигиталних потписа.

 Digitalni potpis je kriptografska tehnika koja sluzi za ukazivanje vlasnika ili stvaraoca
dokumenta ili da oznacimo svoju saglasnost sa sadrzajem dokumenta u digitalnom
svetu.
6. Шта је SSL? Дати објашњење рада симплификоване верзије.
 SL sertifikat je kod na web serveru koji omogućava bezbednu online komunikaciju. Kada web
browser uspostavi kontakt sa bezbednim sajtom, SSL sertifikat omogućava kriptovanu vezu.
 Ne znam dalje
9

1 .Навести основне задатке администратора мреже и дати кратак опис сваког.

 Otkrivati greske na interfejs kartici racunara ili rutera – U slucaju da neki interfejs otkaze mrezni
entitet moze da prijavi administrator taj kvar.
 Nadgledanje racunara – Mrezni administrator moze povremeno da proverava da li su svi
racunari u mrezi ukljuceni I operativni.
 Pracenje saobracaja u cilju pomoci prilikom rasporeduvabha resursa. Administrator prateci
sablone u kretanju saobracaja od izvora do odresita moze da utvrdi da se obim saobracaja
medju lan-ovima znacajno smanjio zamenom mesta server izmedju segmenata lan-a
 Okrivanje brzih promena u tabelama rutiranja.
 Pracenje SLA sporazuma
 Otkrivanje upada.

2. Описати ISO класификацију модела мрежног менаџмента.

 Upravljanje performansama- Ciljeve upravljanja performansama predstavljaju kvantifikovanje,

merenje, izveštavanje, analiziranje i kontrola performansi razlicitih mreznih komponenti. U ove
komponente spadaju i pojedinacni uredjaji (npr, linkovi,ruteri i računari), ali i apstrakcije sa
kraja na kraj, kao sto je, recimo, putanja kroz mrezu .
 Upravljanje greškama- Proces upravljanja greškama ima za cilj da otkriva i beleži neispravna
stanja u mreži, kao i da na njih reaguje.
 Upravljanje konfiguracijom- Upravljanje konfiguracijom omogućava administratoru mreže da
prati koji je uređaji se nalaze u mreži kojom upravljaju kao i njihove hardverske i softverske
konfiguracije
 Upravljanje obračunavanjem- Upravljanje obračunavanjem omogućava mrežnom
administratoru da naznači, evidentira i kontroliše pristup korisnika i uređaja mrežnim resursima.
 Upravljanje bezbednošću- Cilj upravljanja bezbednošću je kontrola pristupa mrežnim resursima,
a u skladu sa nekom definisanom politikom. Centri za distribuciju ključeva i sertifikaciona tela,
predstavljaju komponente upravljanja bezbednošću.

OVA PITANJA FALE……

1. Објаснити начин рада и разлике између две најпознатије архитектуре мрежних апликација.

7
2. Навести и објаснити значај најважнијих транспорних сервиса које користе мрежне апликације.

3. Објаснити шта су то протоколи апликативног слоја, шта дефинишу ови протоколи и навести
неколико примера.

4. Детаљно објаснити постојане и непостојане HTTP везе.

5. Детаљно објаснити HTTP поруке захтева.

6. Детаљно објаснити HTTP поруке одговора.

7. Шта су колачићи, чему служе и на који начин раде?

8. Шта је Web кеширање, чему служи и на који начин ради?

9. Објаснити условни GET метод.