Lenjin je na samrti upozorio na Staljina, obućarevog sina koji je u

rodnoj Gruziji pljačkao banke da bi prikupio novac za boljševike, a

uzdigao se do partijskog generalnog sekretara 1922, ali oni nisu uspeli
da ga sprece.
Staljin je bio boljševički revolucionar i lider SSSR-a. Posle smrti
Vladimira Iljica Lenjina, bila je borba oko vlasti. Dva najuticajnija
coveka bila su, posle Lenjina, Lav Trocki I Josif Visarinovic
Dzugasvili, poznatiji kao Josif Staljin. Ipak, Staljin je imao vecu zelju
za vlascu I tako je SSSR-om vladao od 1928. Pa do svoje smrti 1953.
godine. Prisvojio je vlast I konsolidovao je kroz veliku cistku. Za
vreme njegove vladavine stvoreni su okviri koji će predstavljati
glavne karakteristike budućeg sovjetskog režima; njegova politika
bazirana na marksističko-lenjinističkoj ideologiji koja je imala
posebna politička i ekonomska obeležja naziva se staljinizmom.
Za trideset godina vladavine Josif Staljin je ubio više ljudi nego
carevi u toku četiri veka. Preokrenuo je narodnu revoluciju zasnovanu
na idealima o slobodi i jednakosti u totalitarnu diktaturu, koju je
održavao isključivo terorom.
Za vreme staljinove vladavine zvanični životni stil nazvan Real-
socijalizam dobio je svoj izraz i u umetnosti kroz umetničko
slikarstvo, vajarstvo, muziku, dramu i književnost. Do tada popularni
pravci u umetnosti kao što su revolucionarni ekspresionizam,
abstraktna umetnost i ekeperimentalna avangarda bili su
obeshrabrivani i odbačeni kao formalistički.
Staljin je Rusiju odveo od drvenog pluga do nuklearnog doba za samo
tri decenije. Nadoknadio je napredak koji su napredne države ostvarile
tokom više vekova, ali u vreme tog procesa životi više od 20 miliona
ljudi bili su žrtvovani.
Čak ni čovek moćan kao Staljin nije mogao da vara smrt zauvek.
Petog marta 1953. pao je u nesvest od moždanog udara. Imao je tada
73 godine.