1.

OPTEREĆENJE SNEGOM (SRPS EN 1991-1-3:2012)

Opterećenja od snega na krovu određuje se na sledeći način:

𝑠 = 𝜇𝑖 ∙ 𝐶𝑒 ∙ 𝐶𝑡 ∙ 𝑠𝑘 (1)

𝐶𝑒 – koeficijent izloženosti
𝐶𝑡 – toplotni koeficijent
𝑠𝑘 – karakteristična vrednost opterećenja od snega na tlo na relevantnoj lokaciji (kN/m2)
𝜇𝑖 – koeficijent oblika opterećenja od snega

Коефицијент изложености Cе треба да се користи за одређивање оптерећења од снега на

кров. При избору коефицијента Cе, треба да се разматра будући развој локације. Коефицијент
Cе треба да се усвоји као 1,0, уколико за различите топографије није другачије утврђено.
НАПОМЕНА У националном прилогу могу да буду дате вредности коефицијента Cе за различите топографије.
Препоручене вредности су дате у табели 1.

Табела 1 — Препоручене вредности коефицијента Cе за различите топографије

Топографија Cе
Изложена ветру а 0,8
Уобичајена б 1,0
в
Заклоњена 1,2
а
Топографија изложена ветру: равничарске површине без препрека, изложене са свих страна, без,
или са малим заклонима које пружа терен, виши грађевински објекти или дрвеће.
б
Уобичајена топографија: површине код којих нема значајног уклањања снега са грађевинских
објеката услед дејства ветра, како због терена, тако и због других грађевинских објеката или дрвећа.
в
Заклоњена топографија: површине код којих је разматрани грађевински објекат знатно нижи од
околног терена, или је окружен високим дрвећем и/или вишим грађевинским објектима.

(8) Топлотни коефицијент Ct треба да се користи да би се узело у обзир смањење оптерећења

од снега на крову са високом топлотном проводљивошћу (> 1 W/m2K) због топљења
изазваног губитком топлоте, нарочито код неких кровова покривених стаклом.
За све остале случајеве:
Ct = 1,0

Коефицијенти облика за кровове дати су у Табели 2.

Табела 2 — Коефицијенти облика оптерећења од снега

Угао нагиба крова  0о    30о 30о <  < 60о   60о

 1(α) 0.8 0,8· (60о – )/ 30о 000
 2(α) 0.8 + 0.8·/30 о 1.6 --

НАПОМЕНА Препоручена вредност:  1(0) = 0,8

Koeficijent oblika za jednovodni krov:

Слика 1 — Коефицијент облика оптерећења од снега – једноводни кров

Koeficijent oblika za dvovodne krovove:

Slučaj I – bez nagomilavanja

Slučaj II – sa nagomilavanjem

Slučaj III – sa nagomilavanjem

Слика 2 — Коефицијенти облика оптерећења од снега – коси кровови

 Мапа карактеристичних оптерећења од снега на тло

А.1 Мапа карактеристичних вредности оптерећења од снега на тло са утицајем надморске

висине према тачки 4.1(1) дата је на Слици 3.

Слика 3: Карактеристичне вредности оптерећења од снега на тло са утицајем

надморске висине
А.2 Вредности карактеристичних вредности оптерећења од снега на тло са утицајем
надморске висине према тачкaма дате су у табели 3.

Табела 3 – Вредности карактеристичних вредности оптерећења од снега на тло са

утицајем надморске висине за поједине локације

Редни Редни
Локација Q (kN/m2) Локација Q (kN/m2)
број број
1 Банатски Карловац 1 51 Смедеревска Паланка 1
2 Бачка Паланка 1 52 Сокобања 1,5
3 Београд 1 53 Сомбор 1
4 Бечеј 1 54 Сремска Митровица 1
5 Бор 2 55 Суботица 1
6 Босилеград 2,5 56 Ћуприја 1,5
7 Брус 1,5 57 Уб 1
8 Ваљево 1 58 Чачак 1
9 Велико Градиште 1,5 59 Шабац 1
10 Врање 1
11 Врбас 1
12 Вршац 1
13 Гњилане 1
14 Димитровград 1,5
15 Зајечар 1,5
16 Златибор 2,5
17 Зрењанин 1
18 Јагодина 1
19 Кикинда 1
20 Кладово 1,5
21 Књажевац 1
22 Копаоник 8
23 Косовска Митровица 1,5
24 Крагујевац 1
25 Краљево 1
26 Крушевац 1
27 Куршумлија 1
28 Лазаревац 1
29 Лесковац 1
30 Лозница 1
31 Љубовија 1
32 Неготин 1,5
33 Ниш 1
34 Нови Сад 1
35 Обреновац 1
36 Оџаци 1
37 Панчево 1
38 Пећ 1
39 Пирот 1
40 Пожаревац 1
41 Пожега 1
42 Прибој 1
43 Призрен 1
44 Приштина 1,5
45 Прокупље 1
46 Рашка 1
47 Рума 1
48 Сента 1
49 Сјеница 2
50 Смедерево 1
Karakteristična vrednost opterećenja od snega na tlo na lokaciji objekta – Niš

𝑠𝑘 = 1.0 𝑘𝑁/𝑚2

Opterećenje od snega po osnovi krova (simetričan slučaj):

𝑠 = 𝜇𝑖 ∙ 𝐶𝑒 ∙ 𝐶𝑡 ∙ 𝑠𝑘 = 0,8 ∙ 1 ∙ 1 ∙ 1 = 0,8𝑘𝑁/𝑚2
 2. OPTEREĆENJE VETROM (STANDARD - SRPS EN 1991-1-4:2005,
NACIONALNI ANEKS - SRPS EN 1991-1-4/NA)

Osnovna brzina vetra može se odrediti sledećim izrazom:

𝑣𝑏 = 𝑐𝑑𝑖𝑟 ∙ 𝑐𝑠𝑒𝑎𝑠𝑜𝑛 ∙ 𝑣𝑏,𝑜 (2)

𝑣𝑏,𝑜 – fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra (Mapa Republike Srbije i Tabela 4),
𝑐𝑑𝑖𝑟 , 𝑐𝑠𝑒𝑎𝑠𝑜𝑛 – koeficijenti čija se vrednost usvaja 1.0 osim ako ne postoje precizniji podaci od
nadležne institucije (RHMZ Srbije).

Slika 4: Mapa fundamentalnih vrednosti osnovne brzine vetrom vb,0 za teritoriju Republike
Srbije, sa uticajem nadmorske visine
 Tabela 4: Vrednosti osnovne brzine vetra vb,0 za pojedine lokacije

Редни V10min Редни V10min

Локација Локација
број (m/s) број (m/s)
1 Банатски Карловац 23 52 Сокобања 19
2 Бачка Паланка 19 53 Сомбор 19
3 Београд 21 54 Сремска Митровица 19
4 Бечеј 19 55 Суботица 19
5 Бор 19 56 Ћуприја 19
6 Босилеград 21 57 Уб 19
7 Брус 23 58 Чачак 19
8 Ваљево 19 59 Шабац 19
9 Велико Градиште 25
10 Врање 19
11 Врбас 19
12 Вршац 27
13 Гњилане 21
14 Димитровград 21
15 Зајечар 19
16 Златибор 21
17 Зрењанин 19
18 Јагодина 19
19 Кикинда 19
20 Кладово 21
21 Књажевац 19
22 Копаоник 29
23 Косовска Митровица 25
24 Крагујевац 19
25 Краљево 19
26 Крушевац 19
27 Куршумлија 21
28 Лазаревац 19
29 Лесковац 19
30 Лозница 19
31 Љубовија 19
32 Неготин 19
33 Ниш 19
34 Нови Сад 21
35 Обреновац 19
36 Оџаци 19
37 Панчево 21
38 Пећ 23
39 Пирот 19
40 Пожаревац 23
41 Пожега 19
42 Прибој 19
43 Призрен 21
44 Приштина 23
45 Прокупље 19
46 Рашка 23
47 Рума 21
48 Сента 19
49 Сјеница 21
50 Смедерево 23
51 Смедеревска Паланка 21
Srednja brzina vetra:

Srednja brzina vetra 𝑣𝑚(𝑧) na visni (z) iznad terena zavisi od hrapavosti terena i oblika reljefa,
kao i od osnovne brzine vetra:

𝑣𝑚(𝑧) = 𝑐𝑟(𝑧) ∙ 𝑐𝑜(𝑧) ∙ 𝑣𝑏 (3)

𝑐𝑟(𝑧) – koeficijent hrapavosti terena,

𝑐𝑜(𝑧) – koeficijent topografije (Preporuka Nacionalnog Standarda 𝑐𝑜(𝑧) = 1.0)

Koeficijent hrapavosti:
𝑧
𝑐𝑟(𝑧) = 𝑘𝑟 ∙ 𝑙𝑛 (𝑧 ) za 𝑧𝑚𝑖𝑛 ≤ 𝑧 ≤ 𝑧𝑚𝑎𝑥
𝑜
𝑐𝑟(𝑧) = 𝑐𝑟(𝑧𝑚𝑖𝑛 ) za 𝑧 ≤ 𝑧𝑚𝑖𝑛

𝑧𝑜 – dužina hrapavosti terena

𝑘𝑟 – koeficijent terena koji se određuje sledećom jednačinom:
0,07
𝑧𝑜
𝑘𝑟 = 0,19 ∙ (𝑧 )
𝑜,𝐼𝐼

𝑧𝑜,𝐼𝐼 =0,05m za kategoriju terena II, 𝑧𝑚𝑖𝑛 − minimalna visina definisana u tabeli, 𝑧𝑚𝑎𝑥 −
usvaja se 200m.

Табела 3 — Кategorije terena i parametri terena

Kategorija terena 𝑧𝑜 (m) 𝑧𝑚𝑖𝑛 (m)
0 More ili obalno područje izloženo otvorenom moru. 0,003 1
I Jezera ili ravničarska i horizontalna povrčina sa zanemarljivom 0,01 1
vegetacijom i bez prepreka.
II Površina sa niskom vegetacijom, kao što je trava i izolovanim 0,05 2
preprekama (drveće, zgrade), koje su udaljene za najmanje 20
visina prepreke.
III Površina sa redovnom prekrivenošću vegetacijom ili zgradama, ili, 0,3 5
pak, izolovanim preprekama koje su udaljene za najviše 20 visina
prepreke (kao što su sela, prigradski tereni, neprekidna šuma).
IV Površina na kojoj je najmanje 15% površine prekriveno zgradama, 1,0 10
čija prosečna visina prelazi 15m.

Kada oblik reljefa (planine, brda, uvale, kanjoni ...) povećavaju brzinu vetra za više od 5% onda
se koeficijent topografije treba sračunati, u suprotnom se usvaja 𝑐𝑜(𝑧) = 1,0.
Intenzitet turbulencije:

Intenzitet turbulencije 𝐼𝑣(𝑧) na visini (z) definisan je kao standardna devijacija turbulencije
podeljeno sa srednjom brzinom vetra.

𝜎𝑉 = 𝑘𝑟 ∙ 𝑣𝑏 ∙ 𝑘𝐼 (4)

𝑘𝑟 – koeficijent terena, 𝑣𝑏 –osnovna brzina vetra, 𝑘𝐼 – koeficijent turbulencije.

𝑘𝐼 – jednak je 1,0 osim ako se u nacionalnom aneksu drugačije ne definiše.
𝜎𝑣 𝑘𝐼
𝐼𝑣(𝑧) = 𝑣 =𝑐 za 𝑧𝑚𝑖𝑛 ≤ 𝑧 ≤ 𝑧𝑚𝑎𝑥
𝑚(𝑧) 𝑜(𝑧) ∙𝑙𝑛(𝑧/𝑧𝑜 )

𝐼𝑣(𝑧) = 𝐼𝑣(𝑧𝑚𝑖𝑛 ) za 𝑧 ≤ 𝑧𝑚𝑖𝑛

Udarni pritisak vetra:

Udarni pritisak vetra 𝑞𝑝(𝑧) na visini (z) koji uključuje fluktuacije srednje i kratkotrajne brzine
određuje se sledećim izrazom:
1 2
𝑞𝑝(𝑧) = [1 + 7 ∙ 𝐼𝑣(𝑧) ] ∙ 2 ∙ 𝜌 ∙ 𝑣𝑚(𝑧) = 𝑐𝑒(𝑧) ∙ 𝑞𝑏 (5)

𝜌 – specifična težina vazduha (𝜌=1,225kg/m3)

𝑐𝑒(𝑧) - koeficijent izloženosti

𝑞𝑝(𝑧)
𝑐𝑒(𝑧) =
𝑞𝑏

𝑞𝑏 – osnovni pritisak vetra

1
𝑞𝑏 = 2 ∙ 𝜌 ∙ 𝑣𝑏2

Pritisak vetra na površine:

Pritisak vetra koji deluje na spoljašnje površine treba da bude određen iz sledećeg izraza:

𝑤𝑒 = 𝑞𝑝(𝑧𝑒) 𝑐𝑝𝑒 (6)

Gde su:
𝑞𝑝(𝑧𝑒) – udarni pritisak vetra,
𝑧𝑒 – referentna visina za spoljašnji pritisak,
𝑐𝑝𝑒 – koeficijent spoljašnjeg pritiska.

Pritisak vetra koji deluje na unutrašnje površine treba da bude određen iz sledećeg izraza:
𝑤𝑖 = 𝑞𝑝(𝑧𝑖 ) 𝑐𝑝𝑖 (6)

Gde su:
𝑞𝑝(𝑧𝑖 ) – udarni pritisak vetra,
𝑧𝑖 – referentna visina za unutrašnji pritisak,
𝑐𝑝𝑖 – koeficijent unutrašnjeg pritiska.