Универзитет у Бањој Луци

Природно-математички факултет
Одсјек за физику
Академска 2020/21. година

Лабораторијска вјежба „Израчунавање магнетног поља помоћу Хелмхолцових калемова“

Асистент: ма Јелена Вуковић
Студент: Александар Ћургуз
Број индекса: 99/19
1. Теоријски увод
Употреба Хелмхолцових калемова за добијање магнетног поља је стандардан начин
за добијање хомогеног магнетног поља. Хелмхолцове калемове чини пар једнаких
међусобно паралелних танких калемова са заједничком осом, на међусобном растојању
једнаком полупречнику калемова.

Слика 1. Хелмхолцови калемови

Интензитет магнетне индукције који дуж осе калема производи један калем је дат
сљедећом формулом:
μ 0∋ R 2
B (z )= 3
2( R 2+ z 2 ) 2
Израчунавање тачне вриједности магнетне индукције у произвољној тачки
простора, коју дају оба калема, је комплексан поступак. Проблем је једноставнији дуж
заједничке осе калемова. Ако координатни почетак ставимо у тачку на средини растојања
између калемова (z=0¿, магентна индукција у тачки на оси калема, на растојању z од
координатног почетка је дата са:
μ 0∋ R 2 μ 0∋ R 2
B (z )= 2 3
+ 2 3
R R
( 2
2 R +( + z )
2 ) (
2
2 R2 +( −z )
2 ) 2

Aко струје у калемовима теку у истом смјеру, магнетна индукција у тачки z=0 је
једнака:
B ( 0 )=8 μ0 ∋ ¿ ¿
R √125
2. Експериментални уређај
Експериментални уређај се састоји од Хелмхолцових калемова, извора напајања и
тесламетра са сондом. У току мјерења потребно је сонду помијерати дуж заданог правца.
Да би се то постигло користи се дрвена летва (немагнетни материјал) са милиметарском
подјелом дуж које се креће сонда. Положај летвице се по висини подешава помоћу двије
алуминијумске платформе, а у односу на преостале двије осе помијерањем по равни
платформи.
Хелмхолцови калемови које користимо у овој вјежби имају по 100 навоја, а
полупречник калема је 62.5 mm. Максимална струја која смије да се пропусти кроз калем
је 5 А, при томе се добије максимална магнетна индукција од 7 mT.

Слика 2. Апаратура (1. Напајање калемова, 2. калемови, 3. тесламетар, 4. носач сонди

тесламетра и 5. дрвена летвица на платформи)
Teсламетар мјери интензитет магнетног поља. Тесламетар има два мјерна
интервала до 20 милитесла и од 20 до 200 милитесла. Тесламетар је намијењен мјерењу
константног магнетног поља. Уређај као детектор за мјерење аксијалног (дуж сонде) и
тангенцијалног (окомито на сонду) магнетног поља користи Холову сонду (Edwin Hall,
1855-1938).

Слика 3. Тесламетар (1) и Холова сонда (2)

3. Резултати и обрада резултата мјерења

Мјерења за два калема појединачно и за оба калема заједно вршена су при струји
од 2 А и напону од 1.1 V.

У сљедећој табели су подаци за први калем.

Табела 1. Вриједности магнетне индукције у зависности од положаја (први калем)

Број мјерења Удаљеност z (cm) Магнетна индукција B (mT)

1. -13 0.08
2. -12 0.12
3. -11 0.15
4. -10 0.19
5. -9 0.23
6. -8 0.27
7. -7 0.33
8. -6 0.42
9. -5 0.54
10. -4 0.63
11. -3 0.87
12. -2 1.10
13. -1 1.25
14. 0 1.49
15. 1 1.70
16. 2 1.85
17. 3 1.95
18. 4 1.85
19. 5 1.66
20. 6 1.42
21. 7 1.18
22. 8 0.95
23. 9 0.76
24. 10 0.59
25. 11 0.48
26. 12 0.39
27. 13 0.29

У наставку је приказан график зависноти интензитета магнетне индуцкије од

удаљености од центра калема за први калем.
 График 1. Зависност магнетне индукције од удаљености од центра (први калем)

Aко упоредимо овај график са графиком из уџбеника (Бранко Предојевић: Увод у

методе мјерења) који се налази на страни 25, на слици бр. 2 и означен је са „Калем 2“,
видимо одмах да имамо доста добро слагање теорије и екпериментално добијених
података. (Напомена: Упоређивали смо само облик криве, а не и бројне вриједности, јер су
тамо дате другачије удаљености, па самим тим и вриједности магнетне индукције која
је измјерена.)

Сада ћемо урадити исто за други калем и за оба калема заједно, те ћемо и те
податке упоредити за теоријским.
 У овој табели су дати подаци за други калем.

Табела 2. Вриједности магнетне индукције у зависности од положаја (други калем)

Број мјерења Удаљеност z (cm) Магнетна индукција B (mT)

1. -13 0.33
2. -12 0.43
3. -11 0.55
4. -10 0.70
5. -9 0.85
6. -8 1.07
7. -7 1.31
8. -6 1.54
9. -5 1.76
10. -4 1.88
11. -3 1.93
12. -2 1.76
13. -1 1.60
14. 0 1.37
15. 1 1.14
16. 2 0.92
17. 3 0.79
18. 4 0.57
19. 5 0.48
20. 6 0.40
21. 7 0.30
22. 8 0.26
23. 9 0.22
24. 10 0.18
25. 11 0.15
26. 12 0.15
27. 13 0.12

График је дат у наставку.

 График 2. Зависност магнетне индукције од удаљености од центра (други калем)

Ако ову криву упоредимо са истим графиком са којим смо упоређивали криву
првог калема, видимо да се и овај график доста добро слаже са теоријом. Мања одступања
је прихватљиво приписати експерименталцу.

Преостаје још да прикажемо резултате за оба калема заједно.

 Сљедећи подаци су за оба калема

Табела 3. Вриједности магнетне индукције у зависности од положаја (оба калема)

Број мјерења Удаљеност z (cm) Магнетна индукција B (mT)

1. -13 0.47
2. -12 0.57
3. -11 0.70
4. -10 0.80
5. -9 1.08
6. -8 1.36
7. -7 1.67
8. -6 2.00
9. -5 2.30
10. -4 2.56
11. -3 2.73
12. -2 2.83
13. -1 2.88
14. 0 2.9
15. 1 2.85
16. 2 2.78
17. 3 2.66
18. 4 2.36
19. 5 2.10
20. 6 1.80
21. 7 1.52
22. 8 1.20
23. 9 0.97
24. 10 0.78
25. 11 0.63
26. 12 0.53
27. 13 0.42

У наставку ће бити приказана два графика. На првом ће бити крива зависности када
су укључена оба калема, а на другом ће бити приказане 3 криве, за први, други и оба
калема заједно.
График 3. Зависност магнетне индукције од удаљености од центра (оба калема)
 График 4.Сва три случаја на једном графику

Поређењем графика бр. 3. и бр. 4 са графиком из уџбеника, поново видимо добро

слагање са теоријом.

Оно што још можемо да урадимо, јесте да упоредимо, рачунски добијену

вриједност магнетне индукције у центру калема са експериметалном. Користимо формуле
које смо навели у поглављу 1. Теоријски увод.

За oба укључена калема имамо:

Тm
8 ∙1.26 ∙ 10−6 ∙100 ∙ 2 A
¿ = A
B ( 0 )=8 μ0 ∋ =2.88 mT ¿
R √ 125 62.5 ∙10−3 m ∙ √ 125

Експериментална вриједност је 2.9 mT . Одступање је 0.02 mT , а у процентима је

приближно 0.7 %. Можемо закључити, на основу свега до сада наведеног, да је су
екпериментлана мјерења у складу са теоријом. То смо видјели и на графицима, а сада и на
једноставној рачунској провјери.