Гимназија „Милош Савковић“

Аранђеловац

Матурски рад из физике

Утицај температуре на магнетне особине материјала

Ментор: Ученик:
Далибор Делибашић, проф. Ђорђе Момчиловић IV-3
Александар Момчиловић, проф.

Аранђеловац, 2020. год.

 САДРЖАЈ
Страна

1. Увод ..........................................................................................................................................1

2. Опис коришћене апаратуре и мерне опреме .......................................................................4

3. Резултати мерења ...................................................................................................................8

4. Закључак ................................................................................................................................10

Литература ................................................................................................................................ 11
1. УВОД
Кратка историја магнетизма:
• Прва научна студија магнетизма потиче од Вилијема Гилберта, који је 1600. године
публиковао кнјигу „О магнету“.
• 1820. године Ханс Кристиан Ерстед је запазио да електрична струја производи магнетно
поље.
• 1825. године је направљен први електромагнет.
• 1831. Мајкл Фарадеј и Џозеф Хенриц су независно показали да променљиво магнетно
поље производи електричну струју у жици која се налази у том пољу (откриће
електромагнетне индукције).
Извор магнетног поља
Извор магнетног поља је наелектрисање у кретању. Разумевање извора поља које ствара
шипка магнета лежи у разумевању струја на атомском нивоу.
Особине магнетних материјала
Под магнетним особинама материјала подразумевамо све микроскопске и макроскопске
манифестације одзива материјала на дејство магнетног поља. Тај одазив је окарактерисан
величином коју називамо магнетна сусцептибилност.
Магнетне материјале можемо поделити на:

 Дијамагнетне
 Парамагнетне
 Феромагнетне
Магнетна структура материје
На субатомском нивоу, при кретанју електрона разликујемо два типа кретања, кружно
кретање електрона око атомског језгра (орбитално кретање), и обртање електрона око
сопствене осе (спинско кретање).
Иако се по много чему кретања квантомеханичких система разликују од класичних
механичких система, они се покоравају правилима класичне макроскопске
електромагнетике.
Ово значи да сва кретања наелектрисаних честица стварају магнетне моменте.
Електрон који кружи по орбити атома предстаља кружну струју, а тој струји одговара
магнетни момент одређен изразом:
pm =I ∙ ⃗s
⃗

I – јачина струје, S – вектор површине које описује та струја

1
 μs .
Такође, електрон поседује и сопствени, спински магнетни момент ⃗

Резултујући магнетни момент се добија сабирањем свих орбиталних и спинских момената

једног система. На основу резултујћег момента се изводи битна макроскопска величина –
вектор магнетизације. Вектор магнетизације неког дела материјала запремине ∆ V
представља векторски збир магнетних момената свих атома:

pm
∑⃗
М=
⃗
∆V
Дакле, закључујемо да што је магнетизација средине већа, то се систем понаша као
снажнији магнет.
Увећана слика феромагнетног
материјала снимљена
електронским микроскопом

Код феромагнетних материјала долази до спонтане оријентације спинских магнетних

момената због квантномеханичког феномена тзв. сила измене. Показује се да паралелни
спинови престављају стабилнији систем од антипаралелних па због тога долази до спонтане
магнетизације. Области у којима су спинови паралелни називају се домени. Сваки домен
има одређени магнетни момент. У одсуству спољашњег магнетног поља оријентација
магнетних момената домена је хаотична па се супстанца понаша као ненамагнетисана.
Међутим, у присуству спољашљег магнетног поља долази до оријентације магнетних
момената тих домена.

Када се уклони спољашње магнетно поље, домени се делом дезоријентишу и

магнетизација опада. Феромагнетни материјал показује особину перманентне (заостале)
магнетизације. Да би се материјал размагнетисао, потребно је применити спољашње
магнетно поље супротног смера.

Магнетно уређење може се пореметити загревањем. Температура на којој нестаје магнетна

уређеност материјала назива се Киријева температура (добила име по Пјеру Кирију). Изнад
Киријеве температуре губи се доменска структура и феромагнетни материјал постаје

2
парамагнетни – спољашњем магнетном пољу понаша се као парамагнетик и изношењем из
магнетног поља брзо се размагнетише.

У овом раду је описано испитивање утицаја температуре на магнетна својства, данас веома
широко коришћене врсте магнета – неодимијумских магнета. Очекујемо да ће магнетизација
материјала опадати са порастом температуре пошто су атоми у стању непрестаног кретања,
тим више што је температура већа и то има утицај на уређеност магнетних домена.

3
2. ОПИС КОРИШЋЕНЕ АПАРАТУРЕ И МЕРНЕ ОПРЕМЕ
Копишћена опрема:

 Стабилисани извор напајања

 Два неодимијумска магнета
 Дигитална вага
 Оловни цилиндар са уграђеним грејачима
 Температурна сонда „National Semiconductor LM35“
 „National Instruments USB DAQ-6210“
 Наменски писан „LabView“ програм за мерење температуре

Поставка мерне опреме:

На слици се виде два магнета која се налазе унутар оловног цилиндра са грејачима.
Силу између магнета меримо помоћу дигиталне ваге на коју се ослања десни крак полуге о
коју је окачен горњи, покретни магнет. Температуру оловног цилиндра а самим тим и
магнета веома постепено повећавамо пропуштањем струје кроз грејаче (за то смо користили
стабилисани, лабораторијски извор напајања). Полагани пораст температуре је неопходан
како би она била једнака по запремини магнета. Температуру меримо помоћу мерне сонде
LM35 коју повезујемо са рачунаром преко DAQ USB уређаја и очитавамо у одговарајућем
програму.

4
 Фотографија поставке експеримента
Оловни цилиндар, видљиви су грејачи, температурна сонда и покретни
магнет у центру

5
 Детаљ ослањања десног крака полуге на вагу.
Помоћу шрафа можемо прецизно регулисати међусобно растојање два магнета. Веома је
важно да се оно током експеримента не мења. То контролишемо помоћу помоћу иглице у
продужетку полуге.

Приказ иглице на десном

крају апаратуре
Померању магнета од 1мм одговара померај иглице од цца 3мм тако да се лако контролише
константан размак магнета. На тај начин смо сигурни да промена силе зависи само од
промене температуре а не од промене размака.

6
Очитавање температуре на рачунару

7
3. РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА
На следећој табели видимо резултате мерења екперимента:

ТЕМПЕРАТУРА ПОКАЗИВАЊЕ ВАГЕ СИЛА ИЗМЕЂУ МАГНЕТА

N
t [℃ ] m[ kg ] F=2 ∙m ∙ g[ N]
1 0 0,35777 7,0194

2 5 0,35660 6,9964

3 10 0,35582 6,9811

4 15 0,35493 6,9637

5 20 0,35415 6,9484

6 25 0,35300 6,9258

7 30 0,35180 6,9023

8 35 0,35018 6,8705

9 40 0,34857 6,8389

10 45 0,34692 6,8065

11 50 0,34518 6,7724

12 55 0,34339 6,7373

13 60 0,34133 6,6968

14 65 0,33960 6,6629

15 70 0,33684 6,6088

8
График зависности силе F [N] од температуре Т [℃ ]

9
4. ЗАКЉУЧАК
Обраом резултата мерења у програму “GeoGebra” утврдили смо да полином другог
реда облика F ( T )=F 0−0.00252∗T−0,00005∗T 2 одговара експериментално утврђеним
тачкама.
F 0 је сила на 0 степени Целзијуса.

Овим је потвђена претпоставка о утицају температуре на сталне магнете и добијена је

корисна једначина која описује понашање неодимијумских магнета. Видимо да се њихове
карактеристике значајно мењају у опсегу температура на којима се у пракси најчешће налазе.
То мора бити узето у обзир на пример ако је магнет компонента прецизне мерне опреме.
У оквиру даљњег истраживања могло би се проверити која температура изазива
иреверзибилне промене у карактеристикама магнета. Познато је да на Киријевој (и већој)
температури магне потпуно губи своја својства, али до неповратног нарушавања његових
карактеристика долази и на манњим температурама од Киријеве. Која је то темпертура,
зависи од врсте магнетног материјала али то у овом раду није проверавано.

10
ЛИТЕРАТУРА
1. http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/2016-OKFH2-03.pdf

2. https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_13197/objava_14197/fajlovi/Deveto%20predavanje.pdf
3. Наташа Чалуковић, Физика, уџбеник за 4. разред гимназије, Круг Београд, Београд 2008.

11
Датум предаје: __________________

Комисија:
Предцедник: ____________________________
Испитивач: ____________________________
Члан: ____________________________

Коментар:

Датум одбране: ________________ Оцена: _______________ (___)

12