See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/323295646

ДЕЧЈИ ПОРТФОЛИО У ФУНКЦИЈИ ПРАЋЕЊА РАЗВОЈА И НАПРЕДОВАЊА

ПРЕДШКОЛСКОГ ДЕТЕТА

Article · February 2018

CITATIONS READS

0 2,925

1 author:

Sonja Veličković
College of professional studies educators, Aleksinac, Serbia
27 PUBLICATIONS   9 CITATIONS   

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Sonja Veličković on 20 February 2018.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 ДЕЧЈИ ПОРТФОЛИО У ФУНКЦИЈИ ПРАЋЕЊА РАЗВОЈА И НАПРЕДОВАЊА
ПРЕДШКОЛСКОГ ДЕТЕТА1

Апстракт: Портфолио као начин праћења и документовања дечијег развоја данас се све
више употребљава у васпитној пракси. То је позитиван начин вредновања и процењивања
дечијег рада, не само што пружа могућност да се прати развој детета, он омогућава
васпитачу (учитељу), да процењује свој рад, али да тај рад процењују и други.

Овај рад се бави питањима израде портфолио као иновативан начин бележења запажања о
васпитном-образовном процесу и процесу развоја детета што води ка процесу
професионализације рада васпитача.

Кључне речи: портфолијо, праћење, напредовање, дечји развој, вредновање, педагошка

документација

Увод

Вођење педагошке документације укључује различите начине бележења запажања о

васпитном-образовном процесу и процесу разоја детета. Васпитач у документовању
процеса може користити различите податке прикупљене на основу феноменолошког или
систематског посматрања, коришћењем инструмената дескриптивне методе и
инструмената сопственог теоријског истраживања у пракси.

Портфолио је само један од начина прикупљања података и документовања процеса

развоја и учења детета. Термин «портфолио» потиче од француске речи portfeulle што
значи торба, хартија од вредности. У васпитно-образовној пракси за васпитаче вредности
представљају дечји продукти, материјали, подаци о деци, њиховим родитељима, о
њиховим активностима ....

Портфолио представља пажљиво изaбарану збирку радова о томе шта дете зна, шта може
да уради, који се сакупљају током одређеног временског периода а који су доказ дететовог
напора, успеха, напредовања. Портфолио се разликује од било ког другог радног досије по
томе што «представља збирку најбољих радова, које је онај чији је портфолио, сам

1
Velickovic, S. (2013). Children ‘sportfolio work for monitoring the development and promotion of preschool children (Dečji
portfolijo u funkciji praćenja i napredovanja dece predškolskog uzrasta) / Инновационный потенциал субъектов
образовательного пространства в условиях модернизации образования, Россия, Ростов-на-Дон), pp.305-313,
изабрао, као и по томе што портфолио представља не само место за чување радова него и
основу за самовредновање сопственог рада и напредовања.»2

Сврха портфолиа, у педагошкој документацији, је у томе да омогући васпитачу и

родитељима да на основу материјала прате и испитују развој детета током дужег
временског периода, да проналазе могућности за даље напредовање, добијају повратну
информацију о квалитету свог доприноса дететовом развоју и постављају нове циљеве.
Портфолио обезбеђује детету материјал за праћење и анализирање сопственог процеса
учења и развоја. Због тога портфолио има смисла само ако настаје у окружењу учења и
повезан је са активностима учења. Портфолио, као начин организовања и смишљеног
прикупљања података који пружају увид у контекст педагошких деловања васпитача, је
фокусиран на квалитет, а не на квантитет и као такав представља „живи“ документ и
добру основу за рефлексију, евалуацију и самоевалуацију ( Мишкељин, 2009:598).

Портфолио као начин праћења и документовања дечијег развоја, пружа веома широке
могућности васпитачима како би пренели комплетну слику родитељима о корацима које
њихово дете чини на путу свог одрастања, а касније приликом поласка у први разред
дечији портфолио ће се уступити учитељу/учитељици како би и они имали имали
комплетну слику детета које је стигло у њихов разред.

Размена информација о дечјем развоју може бити веома драгоцена с обзиром да васпитачи
систематски прате дечји развој и могу упозорити учитеље на евентуалне тешкоће и
проблеме који се запажају код поједине деце у том погледу, о њиховој породичној
ситуацији, о посебним склоностима и обдарености, здравственом стању, интересовањима,
реакцијама на поједине васпитне мере итд., што је потребно ради индивидуалног
приступа.

Сматра да може послужити за остваривање следећих циљева: праћење временског следа

догађаја при чему је важно навести уз сваку белешку датум, време и контекст; илустрација
(детаљан опис) битних догађаја како би омогућили ономе ко чита уживљавање у
ситуацију нашег процеса; извор података потребних за анализу; приказ напредовања у
процесу учења укључујући успешне и неуспешне активности, као и сопствено учење које
произлази из рефлексије.

Процес креирања и припремања портфолиа у вртићу- пример добре праксе

Васпитачима којима је стало до квалитетног процеса учења и подучавања предшколске

деце портфолио нуди различите могућности – промовише критичку парадигму учења и
подучавања и, у исто време документује процес и достигнућа. Портфолио и процес

2
www.uskolavrsac.in.rs/blog/?p=201
креирања и прерађивања може имати многе добити: омогућава прилику за рефлексију
(постављених циљева, интеракције васпитач-дете-родитељ, ефективности васпитачких
стратегија подучавања, алтернативних метода вредновања); промовише професионални
дијалог.

На начин на који ни једна друга процена не може порфолио доказује везу између
контекста и личних историја које карактеришу реални процес подучавања и чини могућим
да се документују новине оба краја педагошког процеса подучавања и учења. Процес
развијања портфолиа даје увиде у сопствено напредовање, с једне стране, али исто тако и
основ за евалуацију и критичку рефлексију, с друге стране.

Будући да је суштина васпитно-образовног процеса обезбеђивање услова, подстицање и

потпомагање оптималног развоја деце, неопходно је имати поузданије и целовитије
податке о њиховом напредовању и понашању, због чега се васпитач мора стално питати
како напредује његова васпитна група, шта су деца развила од способности, изградила од
ставова, научила, стекла од психичких и физичких квалитета и др., односно, како се и у
којој мери остварују предвиђени васпитно-образовни циљеви и његови задаци, што је
услов за успешно планирање и стално побољшавање онога што васпитач ради.

Подаци се прикупљају из више извора. Почетак сарадње са родитељима се остварује

одмах при уписа детета у вртић. Родитељима се на тај начин шаље порука да су
добродошли и да се од њих очекује де са активно укључе. Овакав приступ подстиче
родитеље да се организују и покрећу акције којима се услов за развој детета подижу на
виши ниво. Бележење свих података о сваком детету је посао који својим обимом прелази
могућности васпитача, а постоји и опасност од његовог формалног одуговлачења. Нема
много користи од употребе вишезначних, непрецизних и неодређених термина и
паушалних оцена за дете типа "интелигентно је", "добро црта" или "разликује боје", или
регистровања података који су најуочљивији. Њихов највећи недостатак је што се из њих
не може ништа закључити о развојној перспективи, потребама и могућностима детета,
нити дају представу о насталим променама. Ништа се не зна о узроцима и мотивима дечјег
понашања, што обезвређује овакве податке, нарочито у погледу једне од њихових
најважнијих функција - да помогну васпитачу у дозирању васпитно-образовних циљева и
активности, којима треба постизати ове циљеве.

Ради економичности и бољег функционисања читавог поступка праћења дечјег понашања

и развоја, питању избора података који ћe се пратити, треба прићи селективно. Такав
приступ подразумева посебно обраћање пажње на она својства која најбоље одражавају
личност сваког детета. Боље је систематичније и детаљније пратити мањи број конкретних
способности или понашања детета (као представника оних аспеката личности за које смо
заинтересовани), него се расплинути на већи број општијих категорија, што наводи на
поменуте паушалне и непрецизне квалификације.

Бележење свих података о сваком детету је посао који својим обимом прелази могућности
васпитача, а постоји и опасност од његовог формалног одуговлачења. Нема много користи
од употребе вишезначних, непрецизних и неодређених термина и паушалних оцена за дете
типа "интелигентно је", "добро црта" или "разликује боје", или регистровања података
који су најуочљивији. Њихов највећи недостатак је што се из њих не може ништа
закључити о развојној перспективи, потребама и могућностима детета, нити дају
представу о насталим променама. Ништа се не зна о узроцима и мотивима дечјег
понашања, што обезвређује овакве податке, нарочито у погледу једне од њихових
најважнијих функција - да помогну васпитачу у дозирању васпитно-образовних циљева и
активности, којима треба постизати ове циљеве..

Највише података пружа непосредан контакт са дететом, његово посматрање у разним

приликама, разговори са њиме, као и анализирање производа његовог стваралаштва
(нарочито ликовног) за шта је разрађена посебна методологија. За упознавање детета и
праћење његовог развоја и учења, се користе све ситуације погодне за то, како оне у
којима се испољава спонтано, несвесно да је проучавано, тако и посебно припремљене
ситуације, теме за разговор, за ликовно изражавање, игру и др.

Активност у којој се огледају све психичке функције, и која на свој начин доприноси
развоју сваке од њих, је игра. У сваком од облика игара могуће је уочавати и показатеље
дечјег развоја. Од првих сензомоторних активности сопственим телом до покретних игара
уз коришћења реквизита у функционалним играма, од проналажења комбинација
ненамерним руковањем материјалима до утилитарних конструкција у конструкторским
играма, од једноставног опонашања поступака до драмских игара улога у играма маште
или играма улога и др., могуће је сагледавати нивое дечјег развоја, и то у свим аспектима
који значе развојно напредовање или заостајање у развоју.

У наставку текста следи пример моделовање портфолио у предшколској установи у којој

је аутор овог рада дуго година радио као стручни сарадник-педагог. У циљу унапређивања
процеса праћења, документовања дечјег развоја и напредовања у функцији успешније
припреме деце за полазак у школу кренуло се са радом на дечјем портфолиу. За многих
васпитача то је било непознаница што се тиче конкретног рада.

Упознати са значењем и значајем портфолија, у сарадњи са педагогом, развијена је

стратегија за почетак и сам рад на портфолиу. У току рада васпитачи направили су
неколико корака, a то су: упознавање са тим шта чини садржај портфолиа и долажење до
сазнања да се он теориски може груписати у две целине. Једна целина која се односи на
дете, на дететов социо-емоционални развој и на функционалност комуникације са
родитељима. Друга целина се односи на професионалну документацију васпитача. У
почетку васпитачи су мислили да садржај портфолиа треба да сачињавају дечји цртежи,
искази и још понеки писани траг о детету, да то може да се одложи у пластичну фасциклу
и да неће заузимати много простора у соби. Али, трагајући за литературом и
перманентним консултацијама међусобом и са педагогом установе, дошли су до сазнања
да садржај може бити веома разноврстан. Он може бити групни или појединачан за свако
дете.
Садржај групног портфолија може бити:

- на конкретну тему или задатак релевантни, дечији радови, искази, цртежи, питања,
тумачења, предлози, интересовања, доживљена искуства, емотивне реакције,
групни радови, фотографије, значајна постигнућа, приче, догађаји, који се одабиру
у сарадњи са децом...

- писана евиденција васпитача (нпр, процена развојног нивоа групе: овако је било на
почетку...овако на крају: запажања о значајнијим догађајима у групи, акцијама са
школом, родитељима, локалном средином, прославама, излетима, посетама, видео
записи...).

Садржај индивидуалног портфолиа може бити:

- одабрани, стваралачки, дечији продукти, релеванти за конкретан задатак или тему,

који илуструју постигнуће детета-оно што може, што јесте у том тренутку-фази
развоја-процесу овладавања: ликовни радови, искази, питања, коментари,
разговори са другом децом, намере у вези активности, реакције у конфликтним
ситуацијама, социјалној комуникацији са вршњацима - одраслима; како анализира,
закључује, производи, креира, ступа у интеракцију; интелектуално, емоционално,
социјално; фотографије

Други део садржаја портфолиа чине листе праћења и скалама процена које су васпитачима
прецизније показали стање развојног нивоа у групи.

Кутије у којима се држе продукти, васпитач може заједно са децом направити од празних
кутија за ципела.
 Слика бр. 1 – Кутије у којима се држе продукти

Слика. бр 2. Регистратори- дечја портфолиа

Добити са аспекта деце:

- нема детета које није било одушевљено својим "ЈА досијеом" и учешћем у његовом
креирању
 - веће уважавање и поштовање личности детета , његове индивидуалности, његове
потребе и права да је оно што јесте, зна и хоће - конкретно, практично и "на делу"

- овако стечени увиди о сваком појединачном детету, више него до сада, омогућавају
детету да напредује сопственим темпом

- ефикаснија припрема за школу

Добити са аспекта родитеља:

- пружање могућности и прилике родитељима да прате, увиде, и акивно учествују у

подстицању развоја свог детета у години припреме за школу

- активније учешће, бољи увиди и праћење свог детета, бављење својим дететом,
задовољство, партнерскији односи и чешћа и садржајнија комуникација са
васпитачем.

- Добијају трајну и аутентичну успомену на предшколски период свог детета

Добити са аспекта васпитача

- континуирани процес праћења и документовања дечјег развоја и напредовања

омогућио им је да индивидуализују приступ детету

- планирање васпитног рада у већој мери одговара карактеристикама групе

- побољшали су комуникација са родитељима која се заснива више на описима,

чињеницама а мање на етикетама

- обогатили су сарадњу са породицом увођењем новог облика рада - путујући

портфолио

Добити са аспекта стручних сарадника

 - могућност продуктивног мењања и деловања на непосредну васпитну праксу и
здовољство што се у томе успева

Закључак

Портфолио је огледало рада васпитача, јер се налзи као један од елемената у области
праћења дечијег развоја и напредовања, који се самовреднује али и вреднује од стране
других.

Праћење дечјег развоја и понашања омогућава васпитачу да систематизује и уопшти своје

утиске и сазнања о детету, да уочава развојне промене које се одигравају код њега, као и
зависност ових промена од васпитно-образовних утицаја које врши.

Размена информација о дечјем развоју може бити веома драгоцена с обзиром да васпитачи
систематски прате дечји развој и могу упозорити родитеље на евентуалне тешкоће и
проблеме који се запажају код поједине деце у том погледу.

Приликом завршетка припремног програма, портфолио не губи свој смисао већ одлази у
руке учитеља који ће му помоћи да боље упозна дете и усклади свој рад са његовим
способностима, интересовањима, потребама и осећањима, што ће и омогућити и
безболнији почетак школовања деце.

Сваки васпитач који има вољу да се и даље стручно усавршава пратиће децу на путу ка
њиховом одрастању, а њихови родтељи ће 1.септембра учинити велики корак, чиме ће
активно учествовати у обликовању развојног пута свог малишана, тако што ће дечију
РИЗНИЦУ ИЗ ВРТИЋА предати учитељу.

Литература:

1. Будимир-Нинковић,Г.(2009):Педагошки практикум, Педагошки факултет, Јагодина

2. Мишкељин.Л. (2009): Портфолио као начин подстицања самовредновања и

самовођеног учења у образовању будућих васпитача предшколске деце, Педагошка
стварност,бр , 5–6, стр. 588–600

3. Каменов, Е., (2006): Васпитно-образовни рад у припремној групи дечијег вртића,

Драгон, Нови Сад
 4. Савез удружења васпитача, (2009): XIV Стручни сусрети васпитачи-васпитачима,
Ведра, Смедерево

5. Tusting, Karin i Barton, David (2003), Models of adult learning: a literature review.
London: National Research and Development Centre.

Доступно на
http://www.nrdc.org.uk/uploads/documents/doc_2803.pdfhttp://www.arches.uga.edu/~major/ite
ms.html

View publication stats