00:00

Prevodilac: Aleksandra Krsti? Lektor: Milo� Milosavljevi?

00:12
Imam ne�to da vam priznam,
00:16
ali prvo ho?u
00:19
da vi priznate ne�to meni.
00:23
Ho?u da podignete ruku,
00:26
vi koji ste iskusili relativno malo stresa u protekloj godini.
00:29
Bilo ko?
00:32
A umerenu dozu stresa?
00:35
Ko je osetio veliku koli?inu stresa?
00:38
Da. I ja, tako?e.
00:40
Ali to nije moja ispovest.
00:43
Moja ispovest je ovo: ja sam zdravstveni psiholog
00:46
i moja misija je da pomognem ljudima da budu sre?niji i zdraviji.
00:51
Ali pla�im se da ne�to �to podu?avam
00:54
poslednjih 10 godina ?ini vi�e lo�eg nego dobrog
00:59
i ima veze sa stresom.
01:01
Godinama govorim ljudima da ih stres ?ini bolesnim.
01:04
To pove?ava rizik od svega - od prehlade
01:07
do kardiovaskularnih bolesti.
01:09
U osnovi, pretvorila sam stres u neprijatelja.
01:14
Ali promenila sam svoje mi�ljenje o stresu,
01:17
i danas �elim da promenim va�e.
01:21
Dozvolite mi da po?nem sa prou?avanjem koje me je nateralo da promislim
01:23
o celom svom pristupu stresu.
01:25
Ovo prou?avanje je pratilo 30.000 odraslih u SAD-u
01:29
osam godina i po?elo je pitaju?i ljude:
01:33
"Koliko ste stresa do�iveli u protekloj godini?"
01:36
Tako?e, pitali su i: "Da li verujete
01:40
da je stres �tetan po va�e zdravlje?"
01:44
Zatim su uzeli javne evidencije smrti
01:46
da saznaju ko je umro.
01:48
(Smeh)
01:49
Okej. Lo�e vesti na po?etku.
01:53
Ljudi koji su do�iveli dosta stresa prethodne godine
01:56
imali su za 43 procenta pove?an rizik od umiranja.
02:00
Ali to je va�ilo samo za ljude
02:04
koji su i verovali da je stres �tetan za va�e zdravlje.
02:08
(Smeh)
02:10
Ljudi koji su iskusili dosta stresa,
02:13
ali nisu verovali da je stres �tetan,
02:15
nisu imali uve?ane �anse da umru.
02:16
Zapravo, imali su najni�i rizik od umiranja
02:20
u odnosu na bilo koga u studiji, uklju?uju?i i ljude
02:22
koji su imali relativno malo stresa.
02:24
Istra�iva?i su procenili da preko osam godina,
02:27
koliko su pratili smrti,
02:28
182.000 Amerikanaca je umrlo prerano,
02:32
ne od stresa, ve? od verovanja
02:34
da je stres lo� po njih. (Smeh)
02:38
To je vi�e od 20.000 smrti godi�nje.
02:41
Ako je ta procena ta?na,
02:44
to ?ini verovanje da je stres lo� po vas
02:46
petnaestim najve?im uzrokom smrti
02:49
u Sjedinjenim Ameri?nim Dr�avama u protekloj godini,
02:51
koji ubija vi�e ljudi nego rak ko�e,
02:52
HIV/SIDA i ubistvo.
02:56
(Smeh)
02:59
Vidite za�to me je ovo prou?avanje prepalo.
03:02
Ovde tro�im toliko energije govore?i ljudima
03:05
da je stres �tetan po zdravlje.
03:08
Tako, ovo prou?avanje me je nateralo da se zapitam:
03:10
mo�e li vas menjanje na?ina na koji razmi�ljate o stresu
03:13
u?initi zdravijim? I nauka ovde ka�e da.
03:16
Kada promenite svoje mi�ljenje o stresu,
03:18
mo�ete da promenite i reakciju svog tela na stres.
03:22
Da bih vam objasnila kako ovo funkcioni�e,
03:24
�elim da se svi pravite da ste u?esnici
03:27
u prou?avanju stvorenom da vas stresira.
03:29
Prou?avanje je nazvano test socijalnog stresa.
03:32
U?ete u laboratoriju
03:34
i ka�u vam da morate odr�ati petominutni
03:37
nepripremljeni govor o va�im li?nim slabostima
03:41
komisiji stru?nih ocenjiva?a koji sede ispred vas
03:44
i da bi bili sigurni da ose?ate pritisak,
03:46
uperili su jaka svetla i kameru u va�e lice,
03:49
otprilike ovako.
03:52
A ocenjiva?i su trenirani
03:55
da vam daju obeshrabruju?u, neverbalnu reakciju kao ovu.
04:05
(Smeh)
04:08
Sada kada ste dovoljno demoralizovani
04:11
vreme je za drugi deo: matemati?ki test.
04:14
Bez va�eg znanja,
04:16
eksperimentatori su trenirani da vas za vreme testa uznemiravaju.
04:20
Sada ?emo svi zajedno to da uradimo.
04:22
Bi?e zabavno.
04:24
Za mene.
04:25
Okej. �elim da svi brojite unazad
04:30
od 996 u razmacima od sedam.
04:33
U?ini?ete to naglas
04:34
�to br�e mo�ete, po?ev�i od 996.
04:38
Kre?i!
04:39
Publika: (Broji)
04:41
Br�e. Br�e, molim vas.
04:43
Brojite tako sporo.
04:45
Stop. Stop, stop, stop.
04:48
Onaj momak je pogre�io.
04:49
Mora?emo da po?nemo sve ispo?etka. (Smeh)
04:52
Niste ba� dobri u ovome, zar ne?
04:54
Okej, razumeli ste.
04:56
Da ste zaista bili deo ovoga,
04:58
verovatno biste bili malo istresirani.
05:00
Mo�da bi vam srce lupalo jako,
05:01
mo�da biste disali ubrzano, mo�da biste se znojili.
05:05
Obi?no tuma?imo ove fizi?ke promene
05:08
kao anksioznost
05:09
ili znake da se ne nosimo dobro sa pritiskom.
05:12
Ali �ta ako ste ih umesto toga
05:14
videli kao znake da se va�e telo punilo energijom
05:17
i pripremalo vas da se suo?ite sa ovim izazovom?
05:20
To je ba� ono �to je u?esnicima bilo re?eno
05:23
u prou?avanju sprovedenom na univerzitetu Harvard.
05:26
Pre nego �to su pro�li kroz test socijalnog stresa
05:29
nau?ili su ih da razmi�ljaju o svojoj reakciji na stres kao korisnoj.
05:32
To jako kucanje srca sprema vas za akciju.
05:36
Ako di�ete br�e, to nije problem.
05:38
To daje vi�e kiseonika va�em mozgu.
05:41
A u?esnici koji su nau?ili da vide reakciju na stres
05:44
kao ne�to korisno za njihovo funkcionisanje,
05:46
bili su manje istresirani,
05:48
manje anksiozni, sigurniji,
05:50
ali najfascinantnije otkri?e mi je bilo to
05:52
kako se njihova fizi?ka reakcija na stres promenila.
05:55
Kod tipi?nog odgovora na stres,
05:57
va�i otkucaji srca se pove?avaju,
05:59
a va�i krvni sudovi se ovako skupe.
06:03
Ovo je jedan od razloga �to je hroni?ni stres
06:06
ponekad u vezi sa kardiovaskularnom bole�?u.
06:09
Nije ba� zdravo da budete u ovom stanju sve vreme.
06:13
Ali u ovoj studiji, kada su u?esnici videli
06:15
svoju reakciju na stres kao korisnu,
06:17
njihovi krvni sudovi su ostali ovako opu�teni.
06:21
Njihovo srce je i dalje jako kucalo
06:22
ali ovo je mnogo zdraviji kardiovaskularni profil.
06:25
Zapravo, to jako li?i na ono �to se doga?a
06:28
u momentima sre?e i smelosti.
06:33
U �ivotu punom stresnih iskustava
06:35
ova biolo�ka promena
06:39
mogla bi da bude razlika izme?u
06:40
stresom izazvanog sr?anog napada u pedesetoj godini
06:43
i dobrog �ivota u devedesetim.
06:46
Ovo je ono �to nova nauka o stresu otkriva,
06:49
da je bitan na?in na koji razmi�ljate o stresu.
06:52
Tako da se moj cilj kao zdravstvenog psihologa promenio.
06:56
Ne �elim vi�e da vas oslobodim stresa.
06:58
�elim da vas u?inim boljim u stresnim situacijama.
07:01
Upravo smo obavili malu intervenciju.
07:03
Ako ste podigli ruku i rekli
07:05
da ste imali dosta stresa u protekloj godini,
07:07
mogli bismo da vam spasemo �ivot,
07:09
zato �to, nadajmo se, kada vam slede?eg puta
07:10
srce bude ubrzano kucalo od stresa,
07:12
seti?ete se ovog govora
07:14
i misli?ete:
07:16
ovo mi moje telo poma�e da se nosim sa ovim izazovom.
07:22
A kada vidite stres na taj na?in,
07:24
va�e telo vam veruje
07:26
i va�a reakcija na stres postaje zdravija.
07:30
Rekla sam da sam vi�e od jedne decenije demonizovala stres
07:34
da bih se iskupila,
07:36
pa ?emo uraditi jo� jednu intervenciju.
07:38
�elim da vam ka�em o jednom od
07:40
najpotcenjenijih aspekata reakcije na stres,
07:43
a to je
07:46
da vas stres ?ini dru�tvenom osobom.
07:49
Da bismo razumeli ovu stranu stresa
07:50
moramo da razgovaramo o hormonu oksitocinu,
07:53
i znam da oksitocin ve? dobija
07:56
dosta publiciteta.
07:58
Ima ?ak i svoj simpati?ni nadimak: hormon milovanja,
08:02
zato �to se oslobodi kada zagrlite nekoga.
08:04
Ali ovo je mali deo onoga u �ta je okstocin ume�an.
08:09
Oksitocin je neurohormon.
08:11
On fino prilago?ava socijalne instinkte va�eg mozga.
08:15
Priprema vas da radite stvari
08:17
koje ja?aju bliske odnose.
08:21
Oksitocin ?ini da �udite za fizi?kim kontaktom
08:24
sa prijateljima i porodicom.
08:26
Pove?ava va�u empatiju.
08:27
?ak vas ?ini voljnijim da pomognete i podr�ite
08:30
ljude do kojih vam je stalo.
08:33
Neki ljudi ?ak sugeri�u
08:35
da bi trebalo da u�mrkavamo oksitocin
08:38
da bi postali ose?ajniji i bri�niji.
08:43
Ali ima ne�to �to ve?ina ljudi ne razume
08:45
u vezi sa oksitocinom.
08:48
To je hormon stresa.
08:51
Va�a hipofiza ispumpava ovaj hormon
08:54
kao deo reakcije na stres.
08:55
Deo je te reakcije isto onoliko
08:58
koliko i adrenalin koji ?ini da va�e srce ubrzano kuca.
09:02
A kada se oksitocin osloba?a za vreme stresa,
09:04
motivi�e vas da potra�ite podr�ku.
09:08
Va�a biolo�ka reakcija na stres
09:10
vas gurka da ka�ete nekome kako se ose?ate
09:13
umesto da to sakrijete.
09:16
Va�a reakcija na stres �eli da osigura da primetite
09:19
kada je nekom drugom u va�em �ivotu te�ko
09:21
tako da mo�ete pru�iti podr�ku jedno drugom.
09:24
Kada je �ivot te�ak, va�a reakcija na stres �eli
09:28
da budete okru�eni ljudima kojima je stalo do vas.
09:33
Kako ?e vas onda poznavanje ove strane stresa,
09:35
u?initi zdravijim?
09:37
Pa, oksitocin ne uti?e samo na va� mozak.
09:40
Uti?e tako?e i na va�e telo,
09:42
a jedna od njegovih glavnih uloga u va�em telu je
09:44
da �titi va� kardiovaskularni sistem
09:47
od efekata stresa.
09:49
To je prirodni antiinflmatorni lek.
09:52
Tako?e, poma�e da va�i krvni sudovi ostanu opu�teni za vreme stresa.
09:55
Ali moj omiljeni efekat na telo je zapravo efekat na srce.
09:59
Va�e srce ima receptore za ovaj hormon,
10:03
a oksitocin poma�e sr?anim ?elijama da se regeneri�u
10:06
i zale?e od bilo koje �tete prouzrokovane stresom.
10:10
Ovaj hormon stresa ja?a va�e srce,
10:15
a kul stvar je to �to su sve ove fizi?ke beneficije oksitocina
10:18
pove?ane dru�tvenim kontaktom
10:22
i dru�tvenom podr�kom,
10:23
tako da kada pod stresom posegnete za drugima
10:26
bilo da potra�ite podr�ku ili da pomognete nekom drugom,
10:30
osloba?ate vi�e ovog hormona,
10:32
va�a reakcija na stres postaje zdravija,
10:34
a vi se zapravo br�e oporavljate od stresa.
10:37
Meni je zapanjuju?e,
10:39
da va�a reakcija na stres ima ugra?en mehanizam
10:43
za otpornost na stres,
10:46
a taj mehanizam je ljudska veza.
10:50
�elela bih da zavr�im sa pri?om o jo� jednom prou?avanju.
10:54
I slu�ajte pa�ljivo jer bi ovo prou?avanje tako?e moglo da spase �ivot.
10:58
Ovo prou?avanje prati oko 1.000 odraslih u SAD-u
11:01
koji variraju u godinama od 34 do 93,
11:06
a prou?avanje je po?elo pitanjem:
11:08
"Koliko ste stresa iskusili u protekloj godini?"
11:12
Tako?e su pitali: "Koliko ste vremena proveli
11:16
u pomaganju prijateljima, kom�ijama,
11:19
ljudima u va�oj zajednici?"
11:22
A zatim su korisitli javne evidencije narednih pet godina
11:24
da otkriju ko je umro.
11:27
Okej, na po?etku lo�e vesti:
11:30
za svako veliko stresno iskustvo u �ivotu,
11:33
kao �to su finansijske pote�ko?e ili kriza u porodici,
11:36
rizik od umiranja je bio pove?an za 30 procenata.
11:40
Ali - nadam se da ste i o?ekivali "ali" -
11:44
ovo nije va�ilo za sve.
11:46
Kod ljudi koji su provodili vreme brinu?i o drugima
11:50
uop�te nije bilo pove?anog umiranja koje je u vezi sa stresom. Nula.
11:56
Briga je stvorila otpornost.
12:00
I jo� jednom vidimo
12:01
da �tetni efekti stresa na va�e zdravlje
12:04
nisu neizbe�ni.
12:06
Ono kako razmi�ljate i kako se pona�ate
12:09
mo�e da transformi�e va� do�ivljaj stresa.
12:12
Kada odlu?ite da vidite svoju reakciju na stres
12:15
kao korisnu,
12:17
vi stvarate biologiju hrabrosti.
12:22
A kada odlu?ite da stupite u vezu sa drugima pod stresom,
12:25
mo�ete da stvorite otpornost.
12:29
Sad, ne bih ba� tra�ila
12:32
vi�e stresnih iskustava u svom �ivotu,
12:35
ali ova nauka mi je dala
12:37
potpuno novu zahvalnost stresu.
12:41
Stres nam daje pristup na�im srcima.
12:45
Ose?ajno srce koje nalazi radost i smisao
12:49
u povezivanju sa drugima
12:51
i da, va�e fizi?ko srce koje jako kuca
12:54
rade?i naporno da bi vam pru�ilo snagu i energiju
12:59
i kada izaberete da vidite stres na ovaj na?in,
13:03
ne samo da postajete bolji u stresnim situacijama
13:05
ve? zapravo govorite ne�to vrlo su�tinsko.
13:09
Govorite da mo�ete verovati sebi
13:12
u no�enju sa �ivotnim izazovima
13:15
i podse?ate se
13:18
da ne morate da se suo?ite sa njima sami.
13:21
Hvala.
13:22
(Aplauz)
13:32
Kris Anderson: Zaista je neverovatno ovo �to nam govorite.
13:34
Deluje mi neverovatno da uverenje o stresu
13:39
mo�e u?initi toliku razliku u predvi?anju ne?ijeg �ivotnog veka.
13:43
Kako bi se to prenelo na savet,
13:45
kao na primer, ako neko odlu?uje o �ivotnom izboru
13:47
izme?u, recimo, stresnog posla i onog koji nije stresan,
13:51
da li je bitno �ta ?e izabrati?
13:54
Podjednako je mudro odlu?iti se za stresan posao
13:57
ako verujete da se mo�ete nositi s tim, u nekom smislu?
14:00
Keli Mekgonigal: Da, i jedna stvar koju sigurno znamo
14:01
je ta da je vo?enje za smislom bolje za va�e zdravlje
14:04
nego poku�avanje da izbegnete neprijatnost.
14:06
I zato bih rekla da je to zaista najbolji na?in za dono�enje odluka -
14:09
slediti ono �to vam daje smisao u �ivotu,
14:11
a zatim verovati sebi da mo�ete da upravljate stresom koji dolazi.
14:15
K.A.: Mnogo hvala, Keli. To je zaista kul. K.M.: Hvala Vama.
14:17
(Aplauz)