Petar Hektorović, Ribanje i ribarsko prigovaranje

I. Napravi mapu u koju ćeš spremiti sve materijale koje pronađeš o Hektoroviću i Ribanju: slike
crteže, kartu putovanja, materijale s interneta i YouTubea itd… Neka vam u pripremi mape posluže
pitanja, zadatci i ulomci iz Ribanja! Sve što pronađete komentirajte, a sve tvrdnje argumentirajte
tekstom ili prilozima!
- Kada je djelo nastalo?
- Kojoj književnoj vrsti pripada Ribanje? Svaki odgovor argumentiraj.
- Tko je Jeronim Bartučević? Gdje se spominje i u kojem kontekstu?
- Kojim putem ide Hektorović? Nacrtaj mapu putovanja (pronađi)!
- Što ga je motiviralo da pođe na ribanje? Tko su mu pratioci? Čime prikraćuju vrijeme? Što su bugaršćice?
II. Komentiraj sljedeće stihove. Što doznajete o Maruliću? Kakav je Hektorovićev stav prema
Maruliću i Splitu?
Pojdosmo k Nečujmu za kušati sriću
    Gdi je bil Don Dujmu stan Baništriliću
Koji Split ostavi i tamo se zavi
    Cić božje ljubavi da ga bolje slavi,
Luku tuj obravši za njemu služiti,
    U svemu poznavši da će zgodna biti.
Luka je velika, vridna za življen'je
    U koj su razlika mista za lovljen'je.
Ki u njoj plavi vežu liti dohodeći,
    Na šest mist potežu tratu tuj loveći.
Dugo vrime Marul Marko je tuj š njim bil,
    Koga, mnim, da si čul i knjige njega čtil,
Ke su raznesene po sve svita kraje,
    Čudno narešene, svake slasti slaje,
Ki cića umin'ja koje on imiše
    I čista živin'ja svude poznan biše,
Ki svojom dobrotom kud godi je hodil
    I svetim životom svim je bil drag i mil,
Svu našu okruni stranu mnogom dikom
    I častju napuni i hvalom velikom;
Kim je urešen bil i jezik slovinski
    I kim se je dičil tokoje latinski.
Ja mnim, ona dila ka vidih od toga
    Da ti nisu bila brez Duha Svetoga,
Ki mu da nauk taj i razum u nj stavi
    Da ga zna svaki kraj, da ga vas svit slavi.
Marko Marul oni komu se svi čude,
    Koga glas svud zvoni i cvate od svude!
Znali su, njegova pisma ki su čtili,
    Razuma takova jesu l' gdi vidili.
O Splite čestiti, ku si sriću imil
    Da s' vasda njizdo ti razumnim ljudem bil!
U tebi knjižnici mnozi se rodiše,
    Veli razumnici, koji slavni biše.
Ljudi vridna broja kojih glas mukal ni,
    Vasda družba tvoja bili su po sve dni,
Ki kriposti biše svake napunjeni,
    Kako sami htiše, i vele hvaljeni.
Li Marul nad svima, za reći rič pravu,
    Najveću čast ima i diku i slavu.
Zvizdami meu svimi kako sja Danica
    Tako t' meu mudrimi ime mu protica.

III. Pročitaj i komentiraj sljedeće stihove! Obratite pažnju na opis ribanja, glagole, zamislite prizor!
Pronađite slike riba koje spominje!

Treti dan

Lipo t' bi viditi kada jih lovljahu,

    Kraj plavi siditi gdi mriže dvizahu.
On ki jih dosiže gdi cić ribne kosti
    S strahom jih podviže, bojeć se nabosti.
Nikad se čujaše: nut, praveć ovoga
    Koga iztezaše, zubaca veloga.
Nikad jih brojaše: drugi, treti, peti,
    Nikad govoraše: deveti, deseti,
Š njimi se hitahu škarpine kolike,
    I ke se micahu komarče velike,
Čarnorepi tokoj nemali za timi
    Kih biše velik broj ribami meu svimi.
Salpe se lovljahu, vrane, drozgi, pici,
    Meu kimi višahu pagari velici.
Šargi, trilje koje tko god bi zbrojio,
    I arbuni toje, vid' bi se utrudio,
Al jim biše paša kud lovit hodismo
    Al bi srića naša da toko lovismo.
Ke kad izplitahu mećući po plavi
    Plaho t' se metahu, jedna drugu davi.
Taj jedva pridiše, taj dalje ne more,
    Ta jure izdiše, ta jošće kopore.
Nika repom plešće, nika se primeće,
    Taj se varti češće, taj plaši odveće.
Lovivši pristasmo u niki veli bok
    U komu imasmo odveće dobar smok.

IV. Pažljivo pročitaj sljedeći odlomak: Što je Tvardalj? Pronađi slike! Zašto ga je Hektorović
sagradio? Što se iz navedenog ulomka doznaje o Tvardalju? Od kojih se dijelova sastoji? Tko mu
šalje biljke? Kakav je odnos renesansnog čovjeka i prirode koja ga okružuje?

Gostu ki š njim biše povida od svega

    Sve ča god umiše zidan'ja mojega.
Pohvali perivoj, zide svekolike,
    I ribe kim ni broj i sve njih konike,
I stupe kamene ki su pod lozami
    I voćke sajene višćimi rukami,
I koji dvižu se čeprisi najviše
    I bazde i buse, š njimi tamariše.
Kapare, žafrane od njih ne odklada,
    Smokve indijane s listjem ko obada,
Zatim jelsamine po stupih povite,
    Žilje, ruzmarine, oleandra cvite.
(Tko mi ga dobavi i čini saditi,
    Bog mu daj u slavi nebeskoj živiti!
Meni počtovani dom Mavar posla toj,
    S čeprisi ke hrani gizdavi perivoj.)
Jednu živu vodu, i drugu, i tretu,
    Š njimi Dragovodu, dažjevicu petu,
I vodu mu reče sladku ka odzgora
    Jednim ždribom teče u ribnjak do mora,
Kroz on sud kameni ka tekuć minuje
    Gdi druzim i meni peru što tribuje.
I pisma mu zbroji u kami dilana
    I koje gdi stoji na mista zidana.
Sva mu hti pobrojit, jedno mučat neće,
    A jest jih može bit dvadeset i veće.
Tarpezu kamenu, grozde u njoj dilane,
    Meu sada stavljenu ka su sa tri strane,
I početke nike od jedne tvardine
    Jur dosti velike i stvari još ine
Ke mi se ne vidi ovdi sad pisati,
    Neka svaka sidi gdi se će pak znati.
Nad ribnjakom odzgar golubinjak oni,
    Više njega rebčar hvalom više poni.
Ne hti ostaviti najmanju shranicu
    Ku ne hti praviti: peć ni darvaricu,
Gdi se vino vari pod pokrovom čisto
    I za svimi stvari kokošinje misto.
(Treti dan, 1105 – 1184)

V. Kako Hektorović opisuje povratak? Što se doznaje o ideji spjeva iz posljednjeg ulomka? Zašto je
djelo, ustvari, nastalo? Čije stihove parafrazira Hektorović na kraju Ribanja i zašto? Poveži s prije
navedenim stihovima. Koja obilježja renesanse možete uočiti na primjeru ovoga djela? Hektorović je
ostavio i notni zapis pjesama. Dokažite na primjeru Ribanja da je Hektorović pravi renesansni
čovjek. Što parafrazira na kraju Ribanja? Usporedi!

Poča se podivat misec iza gore,

    Svu zemlju obsivat i toj sinje more.
Zato se ja počah totu razpravljati,
    Veće časa ne stah, pojdoh počivati.
Samo jim ovo rih: volju mi spunite,
    Imam potrib mnozih, čujte, ne zaspite.
Bugarite i pojte, li da smo po hladu,
    Veselo nastojte, u Staromu Gradu.
Paskoj rič izusti, priča govoriti:
    I nam ti se grusti veće dni gubiti.
Vrime upušćasmo cić ove lovine,
    Vele se zastasmo od naju družine.
Luč nam je cipati i karpiti mrižu,
    A pak putovati k Visu na Komižu.
Kako jim rekoh ja tako učiniše
    I pri ner sunce sja na Tvardalj dopriše.
Ča večer lovismo po moru sviteći
    Za nestvu dilismo gdi može doteći.
Bil bih ti poslal rib, viteže svim pravi,
    Ne to cića potrib neg zarad ljubavi.
Već ča si daleče, meu nami je gora,
    A znaš ča se reče: jij ribu iz mora,
A meso iz kože, jer jedno i drugo
    (kako znaš) ne može liti stat nadugo.
Li neć' brez lovine ni ti moje biti,
    Jere gospodine, mužu plemeniti,
Jer ju ćeš imiti u knjižici ovoj
    U koj ćeš viditi i vas lov i put moj,
Kojom ćeš živiti pun slavna imena,
    Skončan'ja ne imiti do duga vrimena,
Dokle strana ova (der do togaj vika)
    Bude čtiti slova našega jezika.
Toj ti će draže bit ner moja lovina,
    (Ke bi bil barzo sit), al koja stvar ina.
Ja ću želit meni, rodjače primili,
    Da bi mi taki dni često dohodili.
(Treti dan, 1649 – 1684)

https://www.youtube.com/watch?v=fX4X-2jnG2M