Кратак осврт на филм „Капетан фантастични“

Аристотелова катедра нас учи да „Човек није ни звер нити Бог па да је сам себи довољан“, дакле
човеку је неопходно друштво и цивилизација за опстанак, осим уколико нема минмум
физиолошких потреба попут животиње или уколико је у стању да све своје потребе задовољи
попут неког омнипотентног бића.

Филм „Капетан Фантастични“ покушава да одговори на питање да ли је могуће живети у свом

веку, односно у модерном свету али не и у складу са његовим правилима и вредностима. Филм на
веродостојан и на моменте дирљив начин покушава да саопшти једну горку истину, да је немогуће
упркос свим напорима једне породице чији живот радња филма прати, изградити паралелни систем
и простор који представља достојну алтернативу савременом свету и његовим квази-вредностима.
Идеја изградње паралелног система тј друштва у малом (микродруштва), ипак за сада остаје
узвишени идеал које се може тежити али не и остварити га. Ипак можда највећа предност и врлина
оваквог вида отпора и побуне против модерног света лежи управо у томе што он не захтева
никакав „контакт“, сукоб или компромис са доминантним поретком у друштву и савременом
цивилизацијом, па као такав може да постоји као издвојена делатност обнове вредности и начина
живота уколико дође до њиховог краја и нестанка. Само ће време показати да ли ће овакав начин
одметничког живота који се одвија на маргинама друштва једног дана створити нови свет на
рушевинама старог или ће човек бити приморан да се потпуно повинује свим правилима и
захтевима које му живот у цивилизацији намеће.