Jovana Dragojlović

RUŽIČASTI FLAMINGO
zbirka pesama
Mojoj baba Mari, ocu Draganu i majci Slavici
 DETE KOJE OBEĆAVA

Nisam bio dete koje "obećava"

A obećavao sam
Oh, kako sam samo znao obećavati
Sve i svašta
Da ću biti dobar
Da ću slušati roditelje
Da ću više čitati
Da ću učiti
Da neću piti
Da neću pušiti
Da se sa lošima neću družiti
Da se neću obazirati na tuđe komentare
Da neću osuđivati druge
Da ću živeti časno i pošteno
Da ću moral staviti iznad svega
Da ću iću u crkvu i moliti se
Da ću radije časno poginuti
Nego li kukavički živeti
I drugi bi mi verovali
Nadali se, molili da će biti
Sve kao što sam obećao
Ipak su me oni podigli i vaspitali
Mislili su da nisam sposoban
Prekršiti obećanja jer su me tako učili
A ja sam bio
Oh, i tek kako sam bio
Krckao bih i mrvio obećanje
Sve dok ga ne bih potpuno smrvio
I od njega bi samo zaborav u meni ostao
Možda nisam bio dete koje "obećava"
Ali sam zato svašta obećavao.
 SPOKOJ

Negde izvan nebeskoga svoda

Koračaš stazama božanskim
Večnost ti miluje lice
Sloboda ti struji kroz žile
Vreme zauvek stalo je
Spavaš mirno
Sklopio si oči
Anđeo te svetom
Vodom celiva
Zemlja te svojim
Telom pokriva
Brige su nestale
Bol je prestala
Sećanja izbledela
Bezbrižan si
Bezbedan si
Srećan si
Spokojan si.
 MOGLO JE BITI DRUGACIJE

Tog jutra kad smo se probudili

Sve je moglo biti drugacije
Da si samo ti hteo
Da sam samo ja htela
Da ti nisi cutao
Da ja nisam cutala
Da nisi ustao i otisao
Da nisam sama ostala
Da si se barem javio
Da sam se barem javila
Da si me potrazio
Da sam te potrazila
Da si me dovoljno voleo
Da sam te manje volela
Tog jutra sve je moglo biti drugacije
Ali nam je slabost puteve razdvojila.
DOK BUDAN SANJAM

Na krilima mašte
Gde počinje novi svet
Budan sanjam
Snivajući najlepše sne
Moleći se svakog dana
Svakog božijeg jutra
Da će se ostvariti
I dušu mi zgrejati.
Tako nekad otvorim oči
Sletim na zemlju
Uštinem se za obraz
Kako bih osetio
Prisutnost stvarnosti
Govoreći u sebi
Ne, ovo ne može biti san
Došlo je tvoje vreme
Počeo je novi dan.
 ZOV DIVLJINE

Često sam se osećao odbačenim

Kao da ne pripadam nigde
Uzeo bih globus, zavrteo ga
Zaustavio ga prstom
Našao bih se na sred okeana
Daleko od pučine
Ljudi i civilizacije
Tamo gde počinje ono "nigde".
Prolazile su tako godine
Meseci i dani
Sve dok jedne noći u snu
Nisam čuo zvukove u daljini
Za kojima sam pošao
Osećajući miris svojih korena
Koračajući zemljom svojih predaka
Pratio sam taj zov
Koji me je vukao k sebi
Bio je to davno izgubljeni
Zov prirode, zov divljine.
 ORFEJ I EURIDIKA

U dubinama Hadovog carstva

Čija vrata verni Kerber čuva
Dok tama crnim sjajem treperi
U moru tišine
Čuje se pesma koja svoju
Jedinu traži i doziva
Hvatajući je za ruku
Vuče je ka površini
Želeći da joj udahne
Novi život i početak
Ali strast i žudnja
Nemaše mira te je
Zgrabiše i vratiše u
Predvorje mračnoga carstva
Davno umrlih duša
Ostavivši pesmu bez sadašnjosti
Osuđenu na život
Sa sećanjima iz prošlosti.
VOLI TE TVOJ UNIVERZUM

Mali čoveče
Neću ti otkriti
Sve svoje tajne
Ne želim da
Izgubiš i protraćiš
Zrno one dečije
Radoznalosti i
Zainteresovanosti
Koju si svojim
Rodjenjem dobio
Na dar od Boga
Želim da se mučiš
Da stalno lutaš
Da svaki dan uciš
Da se trudiš
Da bi na kraju i sam
Shvatio lakoću svog i mog
Postojanja na Zemlji
Znam da ćeš mi i sam
Jednog dana biti zahvalan
Ali dok ne dodje taj dan
Lutaj, tragaj i nikad
Ne zaboravi da te
Voli tvoj Univerzum.
 IGRA LJUBAVI

Počelo je tako naivno

Kao igra nadmudrivanja
Koju igraju dvoje male dece
Na trenutke se činilo
Da ti pobedjuješ
Ali rezultat bi se ubrzo
Preokrenuo u moju korist
I tako u nedogled
Jer ovo što smo započeli
Nije obična igra
Već igra dvoje ljubavnika
U kojoj nema pobednika
U kojoj nema sudije
Da dosudi kraj
U kojoj igrači mogu
Dobrovoljno napustiti meč
Ali hipnotišuće dejstvo
Koje igra ima na učesnike
Pa samim tim i na nas
Tera nas da je igramo
Iznova i izova, jer
Kad smo se najmanje nadali
Kada ništa nismo očekivali
Neprimetno nas je gurnula i
Mi smo upali u klopku zvanu ljubav.
 POLJUBAC

Ah, taj poljubac

Taj prokleti poljubac
Tako mekan i dug
Ali nekako sočan
U njemu je ležalo
Svako "hvala"
Svako "izvini"
Svako "nedostaješ mi"
Svako "volim te"
Trudio se da pokaže
Sve ono sto tvoje usne
Nisu imale snage reći
One noći kada smo se
Na peronu slucajno sreli.
 TAMO NEGDE

Uvek mi se činilo
Da je tamo negde bolje
Da negde drugde leže
Moje nade, moji snovi
Da je sa druge strane
Reka čistija, trava zelenija
Ljudi bolji, deca poslušnija.
Uvek mi se činilo
Da me tamo neko čeka
Da je potrebno samo vreme
Da bi nam se duše srele
Da bismo srećni bili
Voleli se i ćutali
U dubokoj tišini.
Vreme je uzelo danak
Dok su se misli rojile
Pogledavši oko sebe
Kasno sam shvatila
Da je sve što sam želela
Bilo pored mene
Da mi zbog moje
Nepromišljenosti ostaju
Samo lepe uspomene na tebe.
 NA UGLU

Na uglu ulice
Dok je silna
Kiša padala
Sretoše se
Stranca dva
Prostor oko
Njih na jednom
Posta ispunjen
Uspomenama
Sećanjima
Nabojem uspavanih
Ponovo probuđenih
Osećanja i emocija.
 PLES

Ustaj devojko
Dan je tako divan
Čudesan i čaroban
Sunce sija
Ruže cvatu
A oblaci beli miluju
Livade i pašnjake
Širom sveta.
Ustani i zaigraj
Svojim bosim, nežnim
I tananim stopalima
Uz zvuke frule
Ovaj ples
Ples prirode
Ples strasti
Ples ljubavi
Ples neprekidne igre
Života i smrti.
 DA SE NE ZABORAVI

Da se ne zaboravi
A zaboravilo se
Pamte samo oni
Što izgubiše voljene sve.

Da se ne zaboravi
A zaboravilo se
Pamte samo gar i
Ruševine šta zbilo se.

Da se ne zaboravi
A zaboravilo se
Pamte samo suze
Što zemlju nakapaše.

Da se ne zaboravi
A zaboravilo se
Pamte samo godine
Što iza nas ostaše.

Da se ne zaboravi
A zaboravilo se
Pamte samo kapi krvi
Što se tada proliše.
Da se ne zaboravi
A zaboravilo se.
 MOJ SVET

Gledam te iz daljine
Kako se igraš, trčiš,
Preskačeš stabla,
Modrih kolena,
Pohabanih patika
Čekaš društvo da dođe.
Želeo bih da ti se
Javim, pridružim,
igram sa tobom,
Ali se plašim da ćeš me
Kao svi do sada
Odgurnuti, ismejati,
Udariti i pobeći.
Plašim se da će te
Moj krik uplašiti
Umesto otkriti novi svet
Moj udarac rasrditi
Umesto pokazati pravila druge igre
Moje bale zgroziti
Umesto mnoge tajne ispričati.
Želeo bih samo da mogu
Da te mutnim pogledom
Odvedem u svoje
Daleke dubine
Da ti glasnim smehom
Pokažem najtiše tišine
Ali danas nije taj dan.
Sačekaću da odrasteš,
Sazriš, proživiš
Nadaću se da ćeš mi
Tad sam prvi prići
Želeći da upoznaš
Neki nov svet -
MOJ SVET.
 ISPOD VELA PAUČINE

Negde ispod vela paučine

Snivaju davno zaboravljene
Uspomene, snovi i želje
Umotane u svežanj nade
Sklonjene u malom kutku
Na sigurnom mestu
Zaključane magičnim ključem
Čekaju da dodje vlasnik koji će
Čistim srcem otključati sve brave
Probuditi davno izgubljena sećanja
Otvoriti kutiju i pustiti da otpočne
Nova čarolija starog zivota
Obojena najšarenijim bojama
Ozvučena živahnim tonovima
Ispunjena prijatnim dodirima i
Starim ali nezaboravnim mirisima.
 MAGIJA
(2007. godina)

Veče je palo
Zvezde mi se smeše
Šetam ulicama Beograda
I srećem tebe.
Srce jako udara
Osmeh na licu se stvara
Svaki korak ka tebi
Sve mi teže pada.
Magija, ljubav je magija
Ona nas sastavlja i spaja u mislima.
Magija, ti si moja magija
S tobom bih podelila i
Najlepši deo svog vremena.
Gledam te i ne znam
Šta da radim
Nemam glasa da ti se javim
Nastavljam hrabro da koračam ka tebi.
Prilaziš mi lepši ko nikada pre
Ćuteći stojiš kraj mene
Vedro nebo iznad nas
Svaki tren sa tobom je magija.
Magija, ljubav je magija
Ona nas sastavlja i spaja u mislima.
Magija, ti si moja magija
 S tobom bih podelila i
Najlepši deo svog vremena.
 LEPOTICE

Draga moja lepotice

Umij lice radošću
Namaži usne osmehom
Pokrij grudi i stomak
Čvrstim stavom
Navuci na svoje nago
Telo samopouzdanje
Videćeš istinsku lepotu
Kako živi u tvom odrazu.

Draga moja lepotice,

Neka te svakog dana
Isključivo docekuje
Poštovanje umesto cveća
Poverenje umesto nakita
Ljubav umesto bombonjere
Zagrljaj umesto parfema
Poljubac umesto skupih poklona.

Draga moja lepotice

Nikad ne zaboravi da si ti
Stvorila ovaj svet i
Život mu oberučke dala
Tvoja dela i plodovi
Ispisuju i ispisivaće
 Nove stranice istorije
Svake godine, svakoga sata.
 INFICIRAN

Smrt mi diše za vratom

Uže se steže
Strah na meni
Strah u meni
Prestravljen
Pišam u gace
Ja sam inficiran
Inficiran spolja
Inficiran iznutra
Juče terorizam
Danas korona
Sutra ko zna sta
Ostaću u kući
Zatvoriću vrata
Zaključati sve brave
Čekaj, šta ću jesti
Umreću od gladi
Možda od zeđi
Možda me ipak
Ubije struja
Možda mi pozli
A nema nikoga
Pa umrem sam
Možda me
Ubije i sama misao
 Smrt je blizu
Smrt me ceka
Ja sam inficiran
Inficiran spolja
Inficiran iznutra
Mrtav čovek koji diše.
 ZEMLJO MOJA

Zemljo moja
Skini istorijske okove
Koji te lome i stežu
Ostavi Dušanova carstva
Kosovske i Maricke bitke
Karađorđeviće i Obrenoviće
Četnike i partizane
Ratove i bombardovanja
Da snivaju u dalekoj prošlosti
Gde im je i mesto
Pusti susede, Evropu
I ostale svetske sile
O njima se ima ko brinuti,
Spašavati i nagrađivati ih
Pogledaj, ali dobro pogledaj
Decu svoju
Utučena su
Nezastićena
Vape za pomoci
Osećaju se inferiorno
Budi dobar roditelj
Zagrli ih
Pomozi im
Nahrani ih
Obezbedi ih
 Spasi ih
Nagradi ih kad su dobra
Kazni ih kad su losa
Daj im razlog da te vole
Da ostanu ovde
I čuvaju te i brane
Kad ti bude tesko
I dok stariš
Ona su tvoja krv
Tvoje meso
A dobro znaš da se
Svoje meso nikada
Ali nikada ne jede.
 NAĐI ME

Hodala sam hodnicima ludila

Svetla nije bilo
Sobe su bile prazne
Sve dok iza jednih
Vrata nisam cula plač
Otvorila sam ih i
Ugledala malo
Uplašeno dete
To sam bila ja
Odavno izgubljena
Napokon izbavljena
Čvrsto sam ga zagrlila
Kroz suze prozborila
"Pođi sa mnom.
Vodim te kuci."
 KUKAVICA

Progovori kukavice
Zašto ćutiš
Zavukao si se u mišju rupu
Plašiš se sebe
Svojih osećanja
Lakše je pobeći nego
Nešto preduzeti
Učiniti i reći.
Ako bi i nešto rekao
Imali bi te u šaci
Smejali bi ti se
Odbacili, poigrali se
Sa tvojim osecanjima
Ali bolje rizikuj, progovori
Okreni se i idi kao heroj
Nego sto ostajes nem
Kao najveća kukavica.
 PRAVI PUT

Otključavaš vrata praznoga stana

Bacaš tašnu na krevet
Iz Gučija ispada hiljadu evra
Tvoja večerašnja zarada
Sa prozora se čuju točkovi
Crnog BMW-a kako odlazi
Skidaš odeću sa sebe
Odlaziš u kupatilo
I puštaš vodu
Ali hoće li voda sprati
Stid koji osećaš
Hoće li novac nadoknaditi
Dostojanstvo koje si odavno izgubila
Hoćes li priznati da iako ti se gadio
Ti si jednim delom i uživala
Hoćes li se vratiti na pravi put
Sa koga si odavno skrenula
Nemaš vremena za razmišljanje
Moras sakriti šminkom
Istrošenost lica svoga
Mazanjem krema po telu
Ukloniti smrad njegovog parfema i znoja
Novom haljinom dati svežinu izgledu svom
Jer za pola sata stižu nova kola
Drugi BMW, novi fini gospodin
Koji te vozi na neka nova mesta
Na put sa koga ti nema povratka.
 CARSTVO POROKA

U carstvu poroka
Osećam se bezbedno
Sigurno, zasticeno, jako
Reći ću sve što ne može
Moja slabost
Uradiću sve u čemu me
Sprečava moja nemoć.

U carstvu poroka
Razum spava
Niske strasti se bude
Emocije obuzimaju telo
Duša hoda slobodno
Dok porok stražari.

U carstvu poroka
Ne osećam okove
Koji me stežu
Omču koja me davi
Letim gore visoko
Dok slobodno padam
Na samo dno.
 U KRUG

Začarani krug
Dani prolaze
Noći odlaze
Izgubljen čovek
Uvek se vrti
U krug
Svaka ulica
Na prethodnu lici
Svaki znak
Tebi je isti
Svako lice
Vec viđeno je
Svako sećanje
Izbledelo je
Izlaz se
Ne vidi
Ali tu je
U tebi
Potrebno je
Samo otključati
Ta vrata i
Izaći medju ljude
U neki drugi život i
Prigrliti svetlost
Novog dana
A prošlost odložiti
U kutiju
Ispod ormana.
 OČAJ

Prepuna pepeljara
Izgorelih opušaka
Zguzvana posteljina
Od tri dana
Kutija tableta koju
Krevet skriva
I na podu peta čaša
Ispijena do dna.

Slomljeno ogledalo
Lice mi skriva
Na starom
Gramofonu
Frenk Sinatra svira
Igram bosa
Dok mi se komadići
Stakla urezuju
U stopala
Bol ne osećam.

Palim ko zna
Koju cigaretu
Sipam šestu
Času dzina
Dok je ispijam
U sebi mislim
Ubij me
Tako nežno
Tako polako.
 PESMA

Pesma je pismo
Kojim pišem
Pesma je način
Kako dišem
Pesma me vodi
Na pute daleke
Pesma je sastavni
Deo mene
Nikad nisam
Stigla do kraja
Ali sa pesmom
Letim do beskraja.
SUMORNA JUTRA

Mrzela sam jutra

Sumorna jutra
Kišna jutra
Smetale su mi
Kapi kiše i
Lišće koje se
Na vetru njiše
Mrzela bih
Tih dana
I zvukove
I ulice
I ljude
I ptice
I mirise
I ukuse
I sve ostale sitnice
Zelela sam samo
Zavucena u
Toploj postelji
Da spavam
I slatke snove
Sanjam.
 EMOCIJA

Emocija
Tako jaka
Tako čista
Tako prokleta
Leži u duši
Poput kazne
Poput usuda
Poput kletve
Poput tereta
Od ekstaze
Do očaja
Korak je deli
Boli
Prožima
Razdire
Usrećuje
Povređuje
Samo tebe
Samoga.
 DRAGA

Žrtvo tradicije
Patrijarhata
Ćuti
Radi
Rađaj
Povinuj se
Savij leđa
Pogled dole.

Vitka struka
Plave kose
Krupnih očiju
Duga vrata
Ti si, draga
Lutka bez glasa.

Uspavana u moru predrasuda

Buđenje ti stiže kasno
Stani čvrsto na svoje noge
I progovori, draga, glasno.

Ti si žena
Ljudsko biće
Majka koja
Novi život rađa
Da nam, draga
Nema tebe
Iščezli bismo
Do beskraja.
 UMETNOST

Negde u dubini duše

Na raskršću razuma i srca
Leži zavučena u nama
Skrivena umetnost prava.

Do nje se stiže trnovitim putem

Hodajući kroz bol, tugu i samoću
Kada nam svi okrenu ledja i
Kada zaspimo sami noću.

Poput svetlosti zasija

Rodi se iskra prava
Više nisi onaj tužan čovek
Koji dane samo prespava.

Sada imaš novi cilj

Život ti postaje lepši
Jer umetnost je uvek tu
Da te zagrli i uteši.
 JUTRO

Mir
Spokoj
Bez reči
Bez pogleda
Bez zvukova
Bez dodira
Bez sećanja
Bez uspomena.

Kafa
Cigareta
Pidžama
Prazan stan
Prljava džezva
Jutarnja svežina
Rosa
Rutina
Tišina.
 PUT ZALJUBLJENIH

Uhvati me za ruku,
I pođimo na pute daleke,
Tamo gde početak nema kraj,
Gde nas čeka naš mali raj.

Gledajmo u Sunce i daljine,

Dodirnimo najviše vrhove i visine,
Pod vedrim nebom skinimo se goli,
Nauči me, molim te, kako se voli.

Svet je prepun raznih čudesa,

Poletimo zajedno do nebesa.
Mora, okeani, avanture nas zovu,
Zaplovimo pred svitanje na malom brodu.

Dočekajmo zagrljeni nova jutra,

Poljubi me sada, ne čekaj sutra.
Sreća na ovom putu nek nas prati,
Daj mi ruku, podji za mnom
Nemoj se osvrtati.
 NA VRHU PLANINE

Tamo negde na vrhu planine,

Gde Sunce miluje beskrajne visine,
Stajao sam sam posmatrajući svet,
Pomislih u sebi "Bože, koliko je lep".

Vetrovi duvaju sa krševa golih,

Ne mogu mi ništa dok ponosno stojim,
Vasiona maše, Univerzum kliče
"Penji se još više, mali pobedniče!".

Cvetovi šareni mirišu iz daleka,

Reka zavodljivo leluja dok je gledam.
Sreći mojoj, drugovi, nema kraja,
Stigao sam do samog vrha raja.

Klekao sam lagano, poljubio zemlju,

Napravio mesta ostalim da sednu.
Sunce je zalazilo, morao sam poć',
Ali planine moje opet ću vam doć'.
 SANJAR

Ja sam samo sanjar

Koji leti izmedju stvarnosti i snova
Leteći dotičem najviše visine
Padajući najdublje dubine.
Svet mi ume biti
Nekad crn, ponekad beo,
Ali nikada siv
I u potpunosti ceo.
Bio sam vezan kao
Balon za zemlju
Znao sam da letim,
Ali nisam umeo sam da sletim.
Izgubljen u zemlji čuda
Tražio sam izlaz
Možda izlaz nisam našao
Ali zato smisao jesam.
U snovima mojim
Sloboda je sveta
Neka priča ko šta hoće
Snivaću još mnoga leta.
 U PRAVU SI

Kako godine prolaze

A ja postajem stariji
Sve manje imam
Snage da se
Svađam
Raspravljam
Nerviram
Mešam u
Nešto što me se
Ne tiče
Već svaki
Pokušaj rasprave
Izbegavam
Eskiviram i
Završavam sa
Jednim "U pravu si"
Kupujući
Sopstveni mir.
 ISTROŠEN

Muzika svira
Svi pričaju
Svi igraju
Svi se vesele
Osećam se staro
Usamljeno, istrošeno
Otpijam gutljaj
Gasim cigaretu
Krecem kući
Nije ovo više
Za mene.
 ŽIVOT U KOFERU

Ratno stanje
Vreme kada spakuješ
Život u jedan kofer
I kreneš u nepoznato
Po prvi put bez plana
Go i bos sa
Nadom da preživiš
Druge zemlje
Druga kultura
Druga vera
Drugi jezik
Nepripadnost
U vazduhu se oseca
Ali te to više ne brine
Nemaš vremena
Za tugu i nostalgiju
Pomiren sa sudbom
Nebo postaje tvoj dom
Tvoja kuća, tvoj krov
Zavaravaš glad otpacima
Boriš se sa ponosom
I principima koji
Od rođenja čuče u tebi
Spreman da pogaziš sebe
Ne prepoznaješ sebe
Sve zbog jednog cilja
Da ostanes živ.
 TIŠINA

Prazan stan
Ni "dobar dan"
Ni "doviđenja"
Ni "gde si pošao"
Ni "kad se vracaš"
Odjekuju zvuci tišine
Prvi put mogu čuti
Svaku notu
Takt, melodiju
Kojom mi se
Tišina obraca
Niskim tonovima
Naglašava tugu
Visokim ushićenost
Strah, a ujedno i srecu
Kapi sa česme
Padaju u sudoperu
Vetar pomera zavese
Stara drvena
Vrata škripe
Osecam da više
Nisam sam.
 BUDI INTELEKTUALAC

Budi intelektualac
Dok fudbaler trči za milione.

Budi intelektualac
Dok pevaljka trpa somove u silikone.

Budi intelektualac
Dok instagramuša taguje sponzora.

Budi intelektualac
Dok starletu čeka crni BMW ispod prozora.

Budi intelektualac
Dok diler prodaje drogu.

Budi intelektualac
Dok se krimos valja u lovi po podu.

Budi intelektualac
Juri svoje snove
Ali jedno znaj
Neces imati love.
 NE SUDITE MI

Osudili ste me
Stavili mi lance
Zaključali sve
Brave i katance
Kucnuo je čas
Za poslednje reči
Samo sam ovo
Smogla snage reći
"Ne sudite mi prema polu i rodu
Prema imovinskom stanju
Prema religiji koju ispovedam
Prema boji kože koju nosim
Prema zemlji iz koje dolazim
Prema jalovosti i plodnosti
Prema seksualnoj opredeljenosti
Sudite mi po poštenju, dobroti
Pogledajte moja dela
Tretirajte me kao ljudsko biće
Kao pravog čoveka
Pustite me da govorim
Da mislim, da stvaram
Da se do zadnjeg borim
Za pravdu, za reč
Za svoju nevinost
Iako sam u svetu vas muškaraca
 Samo jedna prosta žena
Ubićete me na pravdi Boga
Neće vam biti zao
Ali zbog toga
Što ste mi uradili
Čekaće vas samo pakao"
Sečivo pada, smrt mi stiže
Crnoj zemlji nikad nisam bila bliže.
 STEPSKI VUK I JA

Nikada se nismo sreli

A činilo mi se da se
Poznajemo godinama, jer
Niko nije dotakao moju dušu
Zašao u moje srce
Zagrlio moje demone
Osetio moje emocije kao ti.

Stepski vuče, pre tebe

Sam bila izgubljena, neshvaćena
U modernom svetu gde vladaju
Isključivo ljubav, hrabrost
Samopouzdanje, novac i sreća
Teško je smejati se svakodnevno
A taj smeh ne osećati
Biti snažan, a u sebi patiti.

Uhvatio si me za ruku
Otišli smo zajedno u neki
Potpuno novi svet- unutrašnji svet
Mogla sam dotaći svoju ranjivost
Susresti se sa niskim strastima
Osetiti na svojoj koži slabosti
Pomilovati tamnu stranu svoje ličnosti.
 Drugi će nas ismevati
Nazivati nas slabićima i emotivcima
Ali čovek samo ogoljen pred Bogom i
Pred sobom može biti zadovoljan i srećan
Život mu postaje lakši i rasterećeniji
A svet koji drugim očima gleda
Čini se mnogo lepšim i šarenijim.
 BORBA

Ostao sam sam

Bez upaljača
Sa punom paklom.

Borio sam se tada

Ne sa punom paklom
Već sa samim sobom.
 ZEMLJA ZABLUDA I ILUZIJA

Najlepše putovanje na kome sam bio

Bilo je sletanje u zemlju zabluda i iluzija
Slušao sam mnoge priče o toj zemlji
I žarko sam želeo da je vidim.

Kažu da tamo vladaju dobrota, ljubav i sreća

Umesto pasoša na ulazu ti samo kičica treba
Tada započinje magija za sva vremena.

Svakim potezom stvarnost je sve lepša

A mračna strana postaje osenčena i bleđa
Portreti ljudi šareni su i najlepsih boja
Svaka srodna duša čini se da je tvoja.

Pejzaži, nekada daleki, sada su ti pred očima

Lepoti zemlje te, divio bih se noćima
Nakon nekog vremena vratio sam se u stvarnost
Ali i dalje ne mogu da prihvatim tu surovu realnost.
 AKO JE LJUBAV

Ako je ljubav sreća

Zasto sam nesrećan
Ako je ljubav radost
Zašto sam tužan
Ako je ljubav blagoslov
Zašto je za mene greh
Ako ljubav treba da leči
Zašto mene povređuje
Nikoga ugrozio nisam
Samo sam hteo da volim
I budem voljen
Stojim žigosan i sam
Osuđen na pravdi Boga
Jer vama, narode moj
Stereotipa i predrasuda
Nikada neće biti dosta.
 BELI LABUD

Koračas gracioznim koracima

Poklanjaš se publici koja aplaudira
Divi se tvojoj krhkosti, nežnosti, hrabrosti
Ovacijama pozdravlja Odetu koja je
Skupila snagu i pobedila zlo
Donose ti ogromne bukete najlepšeg cveca
Kliču ti, odlaze srećni i nasmejani
Što pravda bar u predstavama jos postoji
Ali mene ne možeš prevariti Odilija
Znam koliko si se trudila i davala sve od sebe
Koliko si belih labudova morala da slomiš
Da bi zaigrala na njihovom mestu
Ispod gracioznih baletskih cipela
Nalaze se zavoji koji skrivaju krvave rane
I žuljeve nastale od neprekidnog vežbanja
Koliko je samo bola i znoja proliveno
Da bi napravila milimetar pomaka i izvela
Taj pokret koje su druge pre tebe izvodile
Sa neverovatnom lakoćom
Ti si, draga moja Odilija, čista ambicija
Bez talenta, sa mnogo rada i neverovatnom
Željom da uspeš, da ti se dive i da ti kliču
Zavesa pada, odlaziš srećna
Uspela si, draga moja Odeta.
 INSPIRACIJA

Sati prolaze
Papir je beo
Ostao sam bez reči
Bez misli, bez teksta
Šetam unaokolo
Levo, pa desno
Gledam kroz prozor
Palim poslednju cigaretu
Dok paklu guzvam
Pogled mi seže u daljinu
Ali beo zid je sve sto vidim
Inspiracija kao da je iščezla
Napustila me je
Osećam se prazno
Umorno i iscrpljeno
Otpijam poslednji gutljaj
Vinjaka iz flase
Zora lagano svice
Petao kukuriče
Papir je prazan i beo.
 SITNICE

Ukrasi života
One male rutinske sitnice
Koje ljubomorno čuvamo
Samo za sebe poput
Jutarnje kafe
Prve cigare
Mirisa neotvorenih novina
Bureka sa jogurtom pre posla
Jedne domaće ljute pre ručka
Za otvaranje apetita
Popodnevne dremke posle posla
Svako uskraćivanje tih
Malih zadovoljstava
Može da pokvari dan
Ali isto tako ništa ga
Ne može ulepšati i ispuniti
Kao ti rutinski rituali, te sitnice
Koje pripadaju samo nama
Kada ostanemo sami
Prepušteni slatkim užicima.
 MALER

Budu tako neka jutra

Ispunjena sitnim malerima
Neisključenim ringlama
Zaturenim ključevima
Zaboravljenim telefonima
Alarmima što ne zvone
Crvenim svetlima
Propuštenim autobusima
U tim trenucima ne treba
Očajavati
Tugovati
Nervirati se
Boriti se
Voditi donkihotovske borbe
Samo treba pustiti
Prepustiti se
Čekati da prođe
Jer sutra će svanuti
Novo jutro sa nekim
Srećnijim znakovima
Pored puta.
 SEĆANJE I ZABORAV

Dođu tako neke godine

Kada misli lete ka proslosti
Vraćaju te u daleko detinjstvo
Možeš osetiti miris majčine pogače
Videti jasno izborano očevo lice
Čuti drugare kako te dozivaju na kapiji
Setiti se zgodne učiteljice iz škole
Gaziti po dalekim pašnjacima rodne zemlje
Dok te stvarnost ne vrati u malu sobicu
Sa jednim prozorom i drvenim vratima
U koju ne znaš kada si i kako dospeo
Umesto mladalačke vrele krvi
Sada infuzija teče tvojim venama
Rođenu decu više ne prepoznaješ
Misliš da su došli da te povrede
A ne da te zagrle i poljube
Uplašen si, prestravljen i nezaštićen
Zaboravio si ko si bio i šta si radio
Jer život se poigrao sa tobom
Poklonivsši ti daleko sećanje
A ostavivši ti večni zaborav.
 U MORU LJUBAVI

Sećaš li se
Nase poslednje
Šetnje plažom
Bila je noć
Talasi su
Zapljuskivali obalu
Miris mora nam se
Uvlačio u nozdrve
Kamenčići su se
Urezivali u stopala
Uhvatio si me za ruku
Tako iznenada i
Odvukao u vodu
Po prvi put se
Nisam plašila što
Ne vidim dno
Bila sam bezbedna
Stavila sam ti
Ruke oko vrata
Pripila se uz tebe
Poljubila te
Dok nas je
Mesečina obasjavala.
 BLATO

Kiša ostavlja blato

Za sobom koje
Sunce celiva.

REKA

Reka dok teče

Spira prošlost
Nanosi sadašnjost.

LEPTIR

Jednog jutra će
Debela gusenica
Postati leptir.

TALAS

Jaki talasi
Mogu prepoloviti
Najtvrđe stene.
 RAZGOVOR

Dugi razgovori su
Melem za dušu
Hrana za srce.

PROŠLOST

Dok se vraćaš
U prošlost
Sadašnjost ti prolazi.

GNEZDO

Ptica noseći
Grančicu po grančicu
Vije gnezdo.

SUZE PRIRODE

Kap po kap
Zemlju noćas natopiše
Suze prirode.
 POVRATAK KUCI

Mirišu čempresi
Potok žubori
Stigao sam kući.

DUH PROLEĆA

Cvetna su polja
Miriše trešnja
Budan je duh proleća.
 O AUTORU

Jovana Dragojlović je rođena 05.01.1993. u Beogradu, gde je završila osnovnu i

srednju školu. Diplomirala je 2016. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na
novinarskom smeru, a 2019. godine je masterirala na smeru Političko nasilje i država na
katedri prof. Dragana Simeunovića. Tečno govori engleski, nemački i španski jezik. Voli
proučavati psihologiju, književnost, metafiziku i filozofiju. Zaposlena je u Ministarstvu
unutrašnjih poslova u Upravi saobraćajne policije za grad Beograd. Ružičasti flamingo
je njena prva zbirka pesama.