Svetlosno zagadjenje

Svetlosno zagađenje možemo da okarakterišemo kao bilo kakav negativan produkt

veštačke rasvete. Sama svetlost se ne može nazvati zagađivačem, već je preterana ili
pogrešna upotreba čini štetnom. Svetlosno zagađenje u SPOLJAŠNJOJ životnoj sredini
predstavlja bilo kakvu izmenu nivoa prirodne svetlosti u noćnim satima, koja dolazi od
zvezda i refleksije zrakova od druga nebeska tela. Sa druge strane, za svetlosno
zagađenje u UNUTRAŠNJOJ životnoj sredini, odnosno stanovima, kućama i drugim
stambenim jedinicama, smatra se ona količina, intenzitet i spektar veštačkog osvetljenja
koje narušava ljudsko zdravlje.
Neki od oblika svetlosnog zagadjenja su :
 Sjajenje neba - ima izgled velike svetlosne opne iznad gradova
 Bljesak - agresivna svetlost čiji su zraci usmereni direktno u naše oči
 Svetlosna intruzija - zraci svetlosti koji se prelivaju van površine za koju su
namenjeni da osvetle
Loše projektovano ili preterano osvetljenje može da bude uzrok ozbiljnih psiholoških i
ekoloških problema: ometa astronomska posmatranja, ugrožava životne cikluse nekih
biljaka i životinja (koji su u skladu sa prirodnim osvetljenjem), ometa ljude u
svakodnevnim aktivnostima...

Posledice svetlosnog zagadjenj

Već je zapaženo da svetlosno zagađenje negativno utiče na životinjski svet, evolucijom
naviknut na ritam dana i noći, jer nastaje pometnja u nedostatku mraka kao ključnog
elementa. Neke ptice (npr. kosovi i slavuji) u prisustvu veštačkog osvetljenja cvrkuću u
neprirodno vreme. Morske kornjače , s prirodnom predodređenošću jaja polažu na
mračnim plažama, pronalaze sve manje odgovarajućih plaža. Kornjače koje se tek
izlegu nagonski se kreću ka svetlijem morskom horizontu, ali bivaju zbunjene
veštačkom rasvetom u blizini plaža. Samo na Floridi godišnje strada stotine hiljada
mladih kornjača...

Mrak je preko potreban za našu biološku dobrobit, za naše unutrašnje satove, isto
koliko i sama svetlost. Nova istraživanja ukazuju na direktnu povezanost učestalosti
pojave raka dojke s noćnom osvetljenošću neba.
Danas najveći deo čovečanstva živi pod reflektujućom i prelamajućom svetlošću, u
raspršenim zracima preterano osvetljenih gradova i predgrađa, u svetlu preplavljenih
autoputeva i fabrika. Skoro cela Evropa je noću jedna maglina ispunjena svetlošću, isto
kao i najveći deo Sjedinjenih Država i ceo Japan.
Preporuke za smanjenje svetlosnog zagadjenja:

 Upotreba odgovarajuće optike kako bi se precizno kontrolisao svetlosni snop i

usmerio na površinu koja se osvetljava bez nepotrebnog rasipanja svetlosnog
fluksa.

 Isključivanje osvetljenja reklama i dekorativnog osvetljenja fasada u kasnim

noćnim satima (na primer od ponoći do jutra).

 Smanjenje osvetljenja na saobraćajnicama na kojima u kasnijim noćnim satima

značanije opada frekvencija saobraćaja.

 Ugao maksimalnog svetlosnog intenziteta treba da bude manji od 70 , kako bi se

blještanje svelo na minimum.

 Osvetljavanje vertikalnih površina odozgo, kad god je to moguće.

 Za osvetljavanje velikih otvorenih površina treba koristiti asimetrične reflektore sa

malim nagibima

 Upotreba visokoefikasnih svetiljki sa visokim stepenom zaštite - svetlosni

gubitak tokom radnog veka je minimalan, što omogućuje smanjenje snage izvora
i, samim tim, i svetlosnog zagađenja.

 Izbegavanje svetiljki bez optike po svaku cenu, naročito svetlosnih kugli.