Veštačka radioaktivnost.

Fisija i fuzija

Proučavanjem transformacije atomskog jezgra došlo se do značajnog otkrića.

Fisiona energija je milione puta veća u poređenju sa hemijskim reakcijama.
Spontana fisija se javlja veoma retko. Postoje procesi-nuklearne reakcije koji mogu da izazovu
cepanje jezgra.
Kada neutron dospe u jezgro, u jezgru nastaje poremećaj i ono se deli-cepa na dva dela (koji
najčešće nisu jednaki). Uz to se oslobađaju 2-3 nova neutrona, javljaju se radioaktivni zraci i
ogromna toplota.
Da bi se ostvarila nuklearna fuzija, potrebno je da se jezgra dovedu na vrlo malo rastojanje.
Pošto su jezgra naelektrisana pozitivno, potrebno je da se pri tome uloži veliki rad odnosno
potrebno je da raspolažu velikim kinetičkim energijama (brzinama), što je u laboratorijama na
Zemlji teško ostvariti.
Primer:

- Dva protona i dva neutrona bi mogli da obrazuju jezgro helijuma, ali je potrebno da se ta četiri
nukleona približe jedan drugom na vrlo malo rastojanje, jer na tom malom rastojanju deluju
privlačne nuklearne sile neophodne za formiranje jezgra.

- Jedna reakcija fuzije koja obećava je stapanje teških izotopa vodonika, deuterijuma i tricijuma.
U reakciji nastaje jezgro helijuma i jedan neutron, a oslobađa se ogromna količina energije.
Oslobođena energija je ogromna:

pri cepanju jednog jezgra urana oslobađa se energija oko 200 MeV (1eV=1,6 1019J)

energija 1kg U235 = energija 3000 tona uglja

energija 1kg U235 = energija 2000 tona nafte

Korišćenje nuklearne fuzije ostvareno je dosada samo u termonuklearnim bombama –
vodonične i hidrogenske.