Лазарева субота и Цвети

Иза недеље посвећене светој Марији Египћанки долази Цветна седмица. На

служби у уторак Црква се сећа да је Исусов пријатељ Лазар умро и да ће га Господ
васкрснути из мртвих (Јн 11). Како дани одмичу према суботи, Црква, кроз своје химне
и стихове, наставља да прати Христа до Витаније, до Лазаревог гроба. У петак увече,
на вечери прослављања Васкрсења Лазаревог, четрдесет великих спасоносних дана
званично је приведено крају.

„Завршивши четрдесетницу корисну за душу, молимо те човекољупче, да

видимо и свету седмицу страдања твојих, како би у њој прославили величине твоје, и
ради нас неисказано твоје страдање...“ (вечерња стихира)

Лазарева субота је пасхална прослава. То је једино време у читавој црквеној

години када се недељна васкрсна служба служи другог дана. На литургији у Лазареву
суботу Црква слави Христа као Васкрсење и Живот који је, подигавши Лазара,
потврдио опште васкрсење људског рода и пре свог страдања и смрти.

„Да би нас уверио у опште васкрсење Ти си, Христе Боже, пре свога страдања,
васкрсао Лазара из мртвих. Зато и ми, као деца, носећи знаке победе, кличемо Теби,
победнику смрти: Осана са висина! Благословен који долази у име Господње! (тропар)

Христос радост, истина и светлост свих, живот света и васкрсење, јавио се

онима који су на земљи својом благошћу, и био је слика васкрсења, дајући свима
божанско отпуштање(грехова).“ (кондак)

На светој Литургији у Лазареву суботу стихови о крштењу из посланице

Галатима: Који се год у Христа крстисте у Христа се обукосте (3, 27) замењују
Трисвету песму, укључујући тиме васкрсни карактер овога славља и чињеницу да је
Лазарева субота некада била међу неколико великих дана у православној црквеној
години када су крштавани катихумени.

Због васкрсавања Лазара из мртвих, Христа је народ поздравио као дуго

очекиваног Месију-Цара Израиљског. Тако је он, испуњавајући старозаветно
пророчанство, ушао у Јерусалим, Град Цара, јашући на леђима магарца (Зах 9, 9; Јн 12,
12). Мноштво народа га је поздравило машући палмовим гранчицама и узвикујући с
дивљењем: Осана! Благословен који долази у име Господње Син Давидов Цар
Израиљев! Због овог величања народа, свештеници и књижевници најзад одлучише да
га униште и убију (Лк 19, 47; Јн 11, 53; 12, 10).

Празник Христовог победоносног Уласка у Јерусалим, Цвети, је један од

дванаест великих празника Цркве. Службе те недеље проистичу директно из оних из
Лазареве суботе. Храм је и даље заоденут васкршњим сјајем, испуњен песмама у
којима се стално понавља Осана принета Христу као Цару-Месији који долази у име
Бога Оца да спасе свет.

Главни тропар на Цвети је исти онај који се пева на Лазареву суботу. Пева се на
свим службама и користи се на божанственој Литургији као трећи антифон који долази
после других стихова псалама који се певају као литургисјки антифони уместо
уобичајених. Други тропар празника, као и кондак и други стихови и химне, сви
величају Христово победоносно појављивање „шест дана пре Пасхе“ када ће он
предати себе на Тајној вечери и на Крсту за живот света.

„Данас благодат Светога Духа сабра нас и сви, узевши крст твој, говоримо: нека
је благословен онај који иде у име Господње, осана на висинама.

Када смо били погребени с Тобом у крштењу, Христе Боже наш, васкрсењем
твојим удостојили смо се бесмртног живота, и певајући говоримо: осана на висинама,
благословен који иде у име Господње.

Седећи на престолу на небесима, а на земљи ношен на магарету, Христе Боже,

примио си анђелске похвале и песму деце која су ти говорила: благословен је онај који
иде да позове Адама.“

На бденију пред празник Цвети читају се прорштва о цару-Месији из Старог

Завета, као и делови Јеванђеља који се односе на Христов улазак у Јерусалим. На
јутрењу се благосиљају гранчице које народ носи током славља у знак величања Исуса
као Спаситеља и Цара. Ове гранчице су уобичајено палмове, а код нас врбове зато што
их има и зато што цветају у рано пролеће.