СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ

Савле гони хришћане

Савле је рођен у Тарсу у Малој Азији, данашња Турска, у јеврејској породици. Од свог
оца Савле је стекао прво образовање у Тарсу, где је поред Мојсијевог закона добро
изучио и ткачки занат, што ће му касније бити један од начина издржавања.
Школовање наставља у Јерусалиму код чувеног фарисеја Гамалила. Ту, у Јерусалиму,
Савле је почео прогонити хришћане. У Делима апостолским стоји записано следеће: „А
Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше
их у тамницу.“ (Дап 8,3). Није директно учествовао у каменовању Светог архиђакона
Стефана, али је одобравао тај поступак. Због велике мржње према новој вери –
хришћанству, Савле је тражио од јеврејских првосвештеника да крене у град Дамаск,
данашња Сирија, да пронађе и похвата тамошње хришћане, пошто је сазнао да их тамо
има у великом броју. Добио је одобрење и са пратњом кренуо пут Дамаска.

Чудо Божије пред градом Дамаском

На самом уласку у град Дамаск Савла је обасјала чудна светлост са неба, пао је са коња
на земљу и чуо речи: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ Савле је одговорио: „Ко си ти,
Господе?“ И опет је чуо речи из светлости: „Ја сам Исус којега ти гониш.“ (Дап 9,4 –
5). Људи из Савлове пратње стајали су неми – чули су глас, али никога нису видели, а
кад су схватили да је Савле ослепео помогли су му да уђе у град. У једној кући у
Дамаску Савле се задржао три дана ништа не једући и не пијући. Размишљао је о свом
животу и гресима које је учинио прогонећи Цркву Христову. Након три дана у ту кућу
је дошао свештеник по имену Ананије, који је живео у Дамаску, а којем се сам Христос
јавио и рекао му да иде и крсти Савла. Чим је Ананије положио своју руку на Савлову
главу Савле је прогледао, а затим се крстио и добио име Павле. У Дамаску је остао
много дана проповедајући јеванђеље и говорећи о свом чудесном виђењу Господа, а
затим је отишао у Јерусалим, јер му је у Дамаску претила смртна опасност од неких
Јевреја. У Јерусалиму се видео са Светим апостолима и био је једно време уз њих, да
би се потом настанио у граду Антиохији, одакле је полазио на своја три мисионарска
путовања. Написао је 14 посланица које су ушле у канон књига Светог Писма Новог
Завета.
 МИСИЈА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА

Свети апостол Петар – силни проповедник Јеванђеља

Свети апостол Петар, син Јонин, брат Светог апостола Андреја Првозваног, био је
родом из града Витсаиде на Генисаретском језеру, по занимању рибар и један од
дванаесторице Христових апостола. Право име му је било Симон, а име Петар или
Кифа (што значи стена или камен) добио је касније од самога Христа, који је рекао да
ће на њему – Петру, сазидати Цркву своју. Свети Петар постаје један од три најближа
Христова ученика и заједно са Јаковом и Јованом постаје учесник и сведок свих
најважнијих догађаја христовог земаљског живота (васкрсење Јаирове кћери,
преображење Христово, молитва Христова у Гетсиманији). Када је Христос
непосредно пред своје страдање упитао своје апостоле шта они мисле ко је Он, Петар у
име свих апостола одговара: „Ти си Христос, Син Бога живога“. (Мт 16, 16), али за
време суђења Христу, Петар га се три пута одриче. По Васкрсењу Христос се јавља
Светом Петру, три пута га позива у апостолску службу и предвиђа му мученичку смрт.

Дела апостолска нам описују мисионарски рад Светог Петра после Христовог
Вазнесења. Он држи чувену проповед у Јерусалиму после силаска Светог Духа на
апостоле. Чинио је многа чуда: васкрсавао је мртве, лечио болесне, чак и од сенке
његове многи болесни су се исцељивали. Био је затваран и у тамницу од стране цара
Ирода, али анђео Божији је скинуо са њега вериге у које је био окован и ослободио га.
Успомену на чудесно избављење Светог апостола Петра из тамнице прослављамо
сваке године 29. јануара по новом календару као Часне вериге Светог апостола Петра.
Проповедао је јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. По
заповести рисмког цара Нерона био је осуђен на смрт распећем на крсту 67. године.
Сматрао је себе недостојним да умре као Исус Христос па су га његови мучитељи
распели на крсту наопако.

Свети апостол Павле и његова мисионарска путовања

Под мисионарском делатношћу апостола Павла подразумевамо његова чувена три

мисионарска путовања. На овим путовањима проповедао је Јеванђеље највише међу
незнабошцима.

На првом путовању (45-48.г.) основао је црквену општину на острву Кипру, а затим и у

малоазијским градовима: Антиохији, Иконији, Листри, Дерви. На овом путовању
пратио га је апостол Варнава. На Кипру је објавио да се зове Павле, а у Листри је
каменован од стране Јевреја, али је преживео и вратио се у Антиохију Сиријску одакле
је и кренуо на путовање.

На друго путовање (49-53.г.) са Светим апостолом Павлом из Антиохије Сиријске

кренули су апостоли Сила и Тимотеј. У граду Троади придружио им се апостол Лука.
Док су боравили у Троади апостол Павле је имао у сну виђење да треба да иде у
Европу, у Македонију. Први град који су посетили у Европи био је Филипи, у којем су
основали хришћанску заједницу. После Филипа преко Солуна и Атине одлазе у
Коринт, а затим одлазе у Ефес па Јерусалим и на крају се враћају у Антиохију. Године
51. у Јерусалиму је одржан Апостолски сабор на коме су утели учешћа сви апостоли, а
председавао је Свети апостол Јаков. Главна тема расправе на сабору била је прелазак
незнабожаца у хришћанство. Мишљења су у почетку била подељена, али на крају је
усвојена одлука да је незнабошцима довољно само да се крсте да би постали
хришћани. Главни поборник овог мишљења је био апостол Павле.

Треће путовање (53-58.г.) Свети апостол Павле започиње из Антиохије и долази до

Ефеса. Златари у Ефесу хтели су да га убију јер им је својом проповеђу уништио посао.
Нико више у Ефесу није хтео да купује златне макетице храма богиње Артемиде и
ликове римских богова које су израђивали. Из Ефеса апостол Павле прелази у Грчку и
Македонију и завршава своје путовање у Јерусалиму. У Јерусалиму су Јевреји
узбунили народ против Павла, римска војска га премешта у Кесарију да му се тамо
суди, али Павле је захтевао да му се као римском грађанину суди у Риму. Године 61. је
отпраћен у Рим, суђено му је и био је ослобођен после првог суђења. Сматра се да је
после првог суђења посетио Шпанију и тамо проповедао Јеванђеље. На другом суђењу
у Риму Свети апостол Павле је проглашен кривим и као хришћанин и апостол Христов
је пострадао 67. године у Риму, посечен је мачем као римски грађанин. Због мере
савршенства коју је достигао као Христов апостол, могао је за себе рећи: „А живим –
не више ја, него живи у мени Христос;“ (Гал 2,20). Успомену на мученичко страдање
Светих апостола Петра и Павла наша Црква обележава сваке године 12. јула по новом
календару – Петровдан.