(Šutn&i proplanafe u F4iente OvrfnunL)

Frpnđoao, Lavrencija.

LAVRENCIJA
Cuj, Frondozo! Sta je tebi?
Kao da si s uma siSo?
Pola rublja ja ostavih
neprostrto kod kladenca,
samo da se ne primeti <
kad zbog tebe amo dođoh.
Šta to znači? Ja se ljutim ...
Z&r ne vidiš da svet ceo
već o nama zbori svažta?
Trčiš za mnom, govorii m i. . .
i ja s tobom razgovaram...
a kako si ti imućan
i gizdavim ruhom svojim
sve ostale zasenjuješ,
svačije nas oko prati.
U svem sdiu n «n a cure
niti momka na livadi
da ee nebi u sve kleli
kdto smo se zagledali.
t nedeljom posle mise
švi gledaju u Čamora,
starog crkvenjaka,
35
 : -■
'■/*М л Л n ap t ,
*/Ш5рd- toga nema nШа!
■-0sk t i budu, ako hoće,
•"U avgustu, posle ietvć,
fvi embari puni žita
i oeka se tvoje bačve
prelivaju posle berbe,
meae niita ne priviači,
niti mariin nit’ mi stalo,
pa ma ita svet govorio.

fBOHDOZO
Avaj! lepa Lavrencija,
tvoj me prezir ljuto boli
d » zaželim da me nema
kad te vidim da gi takva.
I*a kad već zoeš moju felju
i nameru koju iiaam,
zašto tako nagrađujeS
straenu ljubav srca moga?

LAVRENCIJA
Jer drukčije ja ne mogu.

FROfTOOZO
Je đ’ mogućno da si tako
ravnodutoa prema meni
kad me vidii kako patkn?
N iti jed*m »iti pijem .
ntif sna imam, sve zbog tpkel
Žar svirepoet mofe takve
u anđelekom liku 1хШ?
Bog mlsvedćfc, poluđeću!
L A V i^ Č S U A
, l** Ječi se, moj Ihrondoio.
 ■П jecUna leka zn*de$.
Oh, kako bi poele svžđbe
]ј|ДШ ee ko golubi,
u guku bi veselome
prolazili naši d a n i...

LAVKENCIJA
Iako te joS ne volim ...
ipak, možda. . . to će doći..
' Nađi čiku mog Huana
• i reei m u ... đopuštam t i ...

FRONDOZO
Nebo moćno! Naš gospodar
amo idet

LAVKENCIJA
Vefovatno,
za smdaćem pošo tragom.
Skrij *e u žbun onaj bn ol

FKONDOZO
Ah! kako sain ljubomoran!

(Sakrije se u Jtounje.)
Lavreoc^a, komamdor, Frondoao.

KOMANDOR
(s atteletam u rud)
E, vere mi, nije lole
kitd smdaća goneć’ lakog
паЛ*ш ovo divno lane>
LAVBENCIJA
P r «l« rublje pa umorna
pod grm ovaj ma^o eela...
Iđem odmab, dopueti li
vaša mil<»t, go*podaru. -
1' 37
 Sfoiaj, lepa
taj tvoj grubi р(Ш т вазвао
kvari ove đtvne 9r&&
Sto ti nebo poklonilo
i od sebe same građiS
mrsko jedno čudovište. ^
Prošlog puta pobegla si
od ljubavi moje drsko,
t a sad to gaj ne dopužta,
taj drug ćutljiv, usamljeni,
đa jedina ti se gordiS,
da od mene sklanjaS lice
i prezireš gospodara.
ZnaS kako je- Sebastjana,
Radondova ž^na straana,
pored znuža došla meni,
i Posova žena isto,
posle svadbe na dva dana...
LAVRENCIJA
Z&am, senjore, aF sii one
f ranije Ше s drugim
ietim putem uživanja
i ljubavlju svojom mnoge
momke naše darivale.
Pođ’te s mirom za srndaćem.
Da ne viđirn taj krst sveti,
mteHla bih da ste^đavo
Sto progoni svuda mene.
KOMANDOB
Da odvratnih reči tvojihl
Oetaviću arbaletu
i rukama evojim, silom,
nkrotiću tvoje ćudi.
(Prialoni arbaleta uz drvo 1 priđe Lavr«K!jl.)
LAVIuafCSUA
Kako! Jeste Г poludrii?
■'Шџ- ,j'
............. I I
.. art>»le«ULji

KOMANDOB
Ne brani se..

FRONDOZO
(za aetoe)
Uzeh strelu, al’ neba mi,
neće biti samo zato
o ramenu đa je nosim!

KOMANDOR
Đe, predaj sel Nije stražno..

.. LAVRENCUA
Pomozi mi, bože svetil

KOMANDOR
Pa sami smo, ito se bojiž?

FRONDOZG
(pristupi komandoru)
Plemeniti gospodaru,
ostavite tu devojku,
jer ina2e, upamtite,
moga gneva i uvrede
d lj će biti vaŽe grudi,
iako ih taj krst kiti.

KOMANDOR
Podli kmete! Psete podlo!

FRONDOZO
Pseto nisaml Lavrencija, .
ukkmi sel

LAVRENCUA
л Аћ, Prondozo,
eevm ti. ae! Sta to činiš?
3»
 (Lavrejacija оШвкј.)
Kionlandor, Froodoon.

KOMANDOR
D * glup li sam, 5to maft sobom
ne ponesoh kađa pođoh;
mialio sam smetaće mi
kad kro* Sumu pođem tragom.

(Hoće da pbđe za Lavremrfjom.)

FRONDOZO
N i koraka! Dotaknem li
obaraču, vi ste mrtvil

KOMANDOR
Otifia je. Podli stvore,
daj mi ođmah moju strelul
Cujel И me, gadef

FRONDOZO
■, ш
Da zne posle ubijete?
: Znajte da je ljubav gluva
.1 ipe, aluša prazne pntnje,
naročitoonogdana
'na- prestolu kada sedt

KOMANDOll
Sta, zar leđa da okrene
fiovek ko ja pred eeljakom?
Streljaj, etreljaj, fiHpf«lke!
АГ čuvaj ae da ne
s \um. 4a sam plave kjvL
49
 je . Ne, «ad neću,
jer polož«j znam svoj dobro.
De eačuvam život sebi
sa oružjem o#ći ću.

(OdJaasi s agrt>akitcm
Ф.)
-KOMANDOR
Umal’ što me pas ne ubi!
A l’ ću mu se osvetiti
za uvredu i za drskost
Sto pokvari čas prijatni.
O, zažto ga ne udavih!
Ah, stid me je, stid, oh, bože!

(Zavesa)
 (ŠumSki proplanak u Fuente Ovehuni.)

Frondoao, Lavrencija.

L A V R E N C IJ A

Čuj, Frondozo! Sta je tebi?

Kao da si s uma sišo?
Pola rublja ja ostavih
neprostrto kod kladenca,
samo da se ne prim eti
kad zbog tebe amo dođoh.
Sta to znači? Ja se Ijutim .. .
Zar ne vidiš da svet ceo
već o nama zbori svašta?
Trčiš za mnorn, govoriš m i . ..
i ja s tobom razgovaram . . .
a kako si ti imućan
i gizdavim ruhom svojim
sve ostale zasenjuješ,
svačije nas oko prati.
U svem selu nema cure
niti momka na livadi
da se nebi u sve kleli
kako smo se zagledali.
I nedeljom posle mise
svi gledaju u Čamora, '
našeg starog crkvenjaka,
35
i čekaju, kad prestane
s orguljama, da s pevnice
oglasi nam zaručenje.
A l’ od toga nema ništa!
Nek ti budu, ako hoće,
u avgustu, posle žetve,
svi ambari puni žita
i neka se tvoje bačve
prelivaju posle berbe,
mene ništa ne privlači,
niti marim nit’ mi stalo,
pa ma šta svet govorio.

FRONDOZO
A va j! lepa Lavrencija,
tvoj me prezir ljuto boli
da zaželim da me nema
kad te vidim da si takva.
Pa kad već znaš moju želju
i nameru koju imam,
zašto tako nagrađuješ
strasnu ljubav srca moga?

L A V R E N C IJ A
Jer drukčije ja ne mogu.

FRONDOZO
Je 1’ mogućno da si tako
ravnodušna prema meni
kad me vidiš kako patim?
N iti jedem niti pijem
nit’ sna imam, sve zbog tebe!
Zar svirepost može takva
u anđelskom liku biti?
Bog mi svedok, poludeću!

L A V R E N C IJ A
Pa leči se, moj Frondozo.
36
 FRONDOZO
T i jedina leka znadeš.
Oh, kako bi posle svadbe
lju bili se ko golubi,
u guku bi veselome
prolazili naši d a n i. ..

L A V R E N C IJ A
Iako te još ne volim . . .
ipak, možda . . . to će d o ć i.. .
Nađi čiku mog Huana
i reci mu .. . dopuštam t i . ..

FRONDOZO
Nebo moćno! Naš gospodar
amo ide!

L A V R E N C IJ A
Verovatno,
za srnđaćem pošo tragom.
Skrij se u žbun onaj brzo!

FRONDOZO
A h! kako sam ljubomoran!

(Sakrije se u žbunje.)
Lavrencija, komandor, Frondozo.

K O M AN D O R
(s arbaletom u ruci)
E, vere mi, nije loše
kad srndaća goneć’ lakog
nađeš ovo divno lane.
L A V R E N C IJ A
Prala rublje pa umorna
pod grm ovaj malo sela . . .
Idem odmah, dopusti li
vaša milost, gospodaru.
37
 KO M AN D O R
Slušaj, lepa Lavrencija,
taj tvoj grubi prezir samo
kvari ove divne draži
što ti nebo poklonilo
i od sebe same gradiš
mrsko jedno čudovište.
Prošlog puta pobegla si
od ljubavi m oje drsko,
a sad to gaj ne dopušta,
taj drug ćutljiv, usamljeni,
da jedina ti se gordiš,
da od mene sklanjaš lice
i prezireš gospodara.
Znaš kako je Sebastjana,
Radondova žena strasna,
pored muža došla meni,
i Posova žena isto,
posle svadbe na dva dana . . .

LA V R E N C IJ A
Znam, senjore, al’ su one
i ranije išle s drugim
istim putem uživanja
i ljubavlju svojom mnoge
momke naše darivale.
Pođ’te s mirom za srndaćem.
Da ne vidim taj krst sveti,
mislila bih da ste đavo
što progoni svuda mene.
KO M AN D O R
Da odvratnih reči tvojih!
Ostaviću arbaletu
i rukama svojim, silom,
ukrotiću tvoje ćudi.
(Prisloni arbaletu uz drvo i priđe Lavrenciji.)

LA V R E N C IJ A
Kako! Jeste 1’ poludeli?
Šta činite?
38
 (Izlazi Frondozo i uzima arbaletu.)

KO M AN D O R
N e brani se .. .

FRONDOZO
(za sebe)
Uzeh strelu, al’ neba mi,
neće biti samo zato
o ramenu da je nosim!

KO M AN D O R
De, predaj se! N ije strašno .. .

L A V R E N C IJ A
Pom ozi mi, bože sveti!

KO M AN D O R
Pa sami smo, što se bojiš?

FRONDOZO
(pristupi komandoru)
Plem eniti gospodaru,
ostavite tu devojku,
jer inače. upamtite,
moga gneva i uvrede
cilj će biti vaše grudi,
iako ih taj krst kiti.

K O M AN D O R
Podli kmete! Pseto podlo!

FRONDOZO
Pseto nisam! Lavrencija,
ukloni se!

L A V R E N C IJ A
Ah, Frondozo,
osvesti se! Šta to činiš?
39
 FRONDOZO
Eeži brže! Ostavi nas . . .
(Lavrencija odlazi.)
Komandor, Frondozo.

KO M AN D O R
Da glup li sam, što mač sobom
ne ponesoh kada pođoh;
mislio sam smetaće mi
kad kroz šumu pođem tragom.

(Hoće da pođe za Lavrencijom.)

FRONDOZO
N i koraka! Dotaknem li
obaraču, v i ste m rtvi!

KO M AN D O R
Otišla je. Podli stvore,
daj mi odmah moju strelu!
Čuješ li me, gade?

FRONDOZO
Je li?
Da me posle ubijete?
Znajte da je Ijubav gluva
i ne sluša prazne pretnje,
naročito onog dana
na prestolu kada sedi.

KO M AN D O R
Šta, zar leđa da okrene
čovek ko ja pred seljakom?
Streljaj, streljaj, propalice!
А Г čuvaj se da ne smetnem
s uma da sam plave krvi.
40
 FRONDOZO
Spasena je . . . Ne, sad neću,
jer položaj znam svoj dotaro.
Da sačuvam život sebi
sa oružjem otići ću.

(Odlazi s arbaletom.)

K O M AN D O R
U m al’ što me pas ne ubi!
A l’ ću mu se osvetiti
za uvredu i za drskost
što pokvari čas prijatni.
O, zašto ga ne udavih!
Ah, stid me je, stid, oh, bože!

( Z av e sa)