Једна од нај значанијих појава у музици догодила се у Италији, у Фиренци,
захваљујући деловању Фирентинске камерате. Барокно раздобље започиње управо појавом опере. Прва опера написана је крајем 16. века – оперу, компоновао је Јакопо Пери 1597.године. Из покушаја да се оживи грчка трагедија, развила се нова музичка форма – опера, која се током каснијих векова па све до данашњих дана, показала као једна од најпопуларнијих и најпривлачнијих музичких форми уопште. Реч „опера“ долази од „opera in musica“ што значи радња у музици. Текстови за оперу називају се либрето (libretto), а теме у операма биле су у почетку античке (митолошке) и величале су људске врлине. Оперу називамо музичко-сценским делом јер су за припрему и извођење опере, осим текста и музике, и певача солиста, хора и инструменталиста (оркестра), потребни и сценограф који израђује сцену, костимограф који израђује костиме, кореограф који осмишљава играчке кораке, корепетитор који проба с извођачима, редитељ који осмишљава кретање по позорници и глуму, и диригент који диригује музичким извођењем. У почетку су се опере изводиле на дворовима, а убрзо су за њих грађена позоришта. Један од најзначајнијих композитора опере у XVII веку био је Клаудио Монтеверди Саслушати пастирски призор из I чина и тужбалицу из II чина опере К. Монтевердија у којој Орфеј оплакује Еуридикину смрт. Прочитати биографију композитора К. Монтевердија.
Погледајте симпатичан видео у коме деца упозанају професију оперских певача
Frankenštajnova majka: Agonija i smrt Aurore Rodriges Karbaljejre u vreme vrhunca nacionalkatoličke Španije, Duševna bolnica u Sjemposuelosu, Madrid, 1954–1956.