Акцентологија српског језика I (01) 2018/2019.

9. АКЦЕНТОВАЊЕ ТЕКСТА – РЕШЕЊА

Док ıн гķворĮ, пijглĤд ми пĕднĤ на стı на кķјĤм је лğжĚла, као ķдвојена и жīва
за сģбе/сğбе, њģгова дģснĚ/дğснĚ рňка. Стрėшна (одр. вид стрēшн Ě) рňка, као нğкĮ
чĕрĸбни/чęробни кijрĤн-амęјлија/амėјлија, чворнķвита, сīва, снėжна/снēжна, а сňва
као пňстињскĚ хńмка. Тē рňка жīвĮ, али невĭдљивĮм живķтом кĕмена. У њıј нĝмĚ
кļви ни сijка, него је тı нğкаква дрņгĚ мęтĤрија, ч ĭје/чĭјĤ су нам особĭне нğпознĚте.
Тı нĭје рňка за рукķвĚње/рņковĚње ни за мĩловĚње, ни за ŋзимĚње ни за дėвĚње.
Глğдајʼnћи је, чķвек/чijвек се са стрĕхом/стрēхом пħтĚ: „Зар тı мijже пķстати од
љŋдскĤ/љņдскĤ рňкĤ?” Зęдуго нīсам мijгао да ķтргнĤм пijглĤд са тĝ рňкĤ, кķја/кķјĚ је
за врġме цĝлĸг рĕзговора стĕјĚла нğпомично/непķмично на стķлу, као нğкĮ вĭдљив
дĵказ/дķказ за ĩстинитĸст/истĭнитĸст ķнога што је стĕрац говķрио свķјĮм
мňклĮм/мńклĮм глēсом из гр ňдĮ, кķји/кķјĮ се сĕмо на трен ňтке пğо у гļло, као плĕмĤн
кķји/кķјĮ се нģ дĚ пригňшити ни сęкрити.
***
Вĩдите, ŋметнĮк, тı је „сŋмњиво (одр. вид сŋмњивĸ) лīце”, мęскĮрĚн
чijвек/чķвек у сņмрĚку, пńтнĮк са лĕжнĮм/лēжнĮм пēсошем. Лīце под мĕскĸм/мęскĸм
је дħвно, њģгов рĕнг је мнijго вĩшĮ него што у п ēсошу пħшĤ, али штĕ тı мēрĮ. Љńди
нģ волĤ тń неизвġснĸст/нğизвеснĸст ни тń закŋкʼnљенĸст, и зęтĸ га зķвʼn сŋмњивĮм и
двķличнĮм. А сňмња, кад се јģднĸм рijдĮ, не пķзнĚјĤ грĕнĮцĚ. Свğ и кад би ŋметнĮк
мijгао н ğкĚко да ķбјĚвĮ свĝту свķју/свķјʼn прēвʼn лĩчнĸст и свķје/свķјĤ позвėње, кij би
му вğровао да је тı њģгова пķследњĚ рĝч? И кад би покėзао свıј прēвĮ пēсош, кij би
вğровао да нĝмĚ у џģпу сакрĭвен нğкĮ трğћĮ? И кад би скĩнуо мĕску/мęску, у
жğљи/жģљи да се ĩскрено насмģјĤ и прĕво пķгледĚ, бīло би јijш и тęдĚ/тęда љňдĮ
кķји/кķјĮ би га мķлили да бņдĤ пķтпуно ĩскрен и повģрљив, и да збēцĮ(/збĕцĮ) и тń
пķследњʼn маску, кķја/кķјĚ толĭкĸ/тķлико лīчĮ на љŋдскĸ/љņдскĸ лīце. ŊметнĮкова
сņдбина/судбĭна је да пĕдĚ из јģднĤ нğискрености/нģискрености у дрņгʼn и да вģзујĤ
протĭвречнĸст за противречн ĸст. И ķнĮ мīрни (одр. вид мħрнĮ) и срğћни (одр. вид
срğћнĮ), код кķјĮх се тı нēјмањĤ вĩдĮ и ķсећĚ, и ķни се у сģби/сğби стēлно колģбајʼn и
сęстављај ʼn без прģстĚнка двē крĕја кķја/кķјĚ се нĩкад сęставити н ģ дĚјʼn.
***
Штĕ је нğколико хĩљĚдĚ нĕшĮх рŋкʼn, ķчијʼn и мķзгĸвĚ према
бğскрĚјнĸм/бģскрĚјнĸм цēрству од кķјĤг у јģднĸм стēлнĸм, ĩнстинктĮвнĸм нėпору
ķдбĮјĚмо сĩтну (одр. вид сĩтнʼn ) пĕрчĚд? Па ĩпĚк, тēј нėпор, кķји/кķјĮ већĭни љňдĮ,
и с прėвом, ĭзглĤдĚ бģзʼnман/бģзуман и сņјетан, ĭмĚ нğчег од вğликĤ нėгонскĤ
упĵрности/ņпĸрности кķјом/кķјĸм мрēви пķдижʼn мрęвињĚк на
прĵметнĸм/прķметнĸм мģсту, где је унęпрĤд ķсʼnђен да бņдĤ рĕзровĚн или прģгажен.