Istraživanje i procena kapaciteta kreativnih

industrija na teritoriji Opštine Bijelo Polje i okoline

FINAL 27.10.2019.
Predmet i cilj istraživanja
Istraživanje i procena kapaciteta kreativnih industrija na Severu Crne Gore obuhvata
mapiranje, istraživanje i procenu kapaciteta kreativnih industrija na teritoriji Bijelog Polja,
Berana, Mojkovca i Petnjice.
Predmet istraživanja je prikupljanje relevantnih podataka o kreativnim delatnostima na
teritoriji Bjelog Polja i okoline i procena njihovih kapaciteta kako bi se identifikovalo postojeće
stanje i mogućnosti za njihov dalji razvoj kroz participativni i kolaborativni rad i pokretanje
projekata koji bi ovakav rad podržali i omogućili.
Cilj istraživanja je da se na osnovu analize prikupljenih podataka o postojećem stanju i
kapacitetima kreativnih industrija na teritoriji Bjelog Polja i okoline fomulišu smernice i koraci
za njihovo dalje udruživanje u kolaborativne oblike rada poput platofrmi, hub-a, akceleratora,
inkubatora kreativnih inkubatora i sl.

METODOOLOGIJA
REKOGNISTICIRANJE KREATIVNIH RESURSA TERITORIJE
Preliminarna lista relevantnih subjekata prikupljena je na osnovu administrativnih izvora
podataka – registra pravnih lica Crne Gore (za privredna društva, preduzetnike i udruženja
građana sa registrovanom privrednom delatnošću) i registra nevladinih organizacija Crne Gore,
koji se vodi kod Ministarstva unutrašnjih poslova. Na osnovu preliminarne liste pravnih
subjekata koja je obuhvatila 81 unos, pristupilo se oceni njihove relevantnosti. Za to su
poslužila dva kriterijuma: 1. da postoje realizovane aktivnosti pravnih lica u poslednje tri
godine, 2. da postojeći i realizovani projekti mogu klasifikovati pravno lice u sektor kreativnih
industrija (videti: Aneks 1. Klasifikacija kreativnih industrija).
Ukrštanjem podataka iz administrativnih registara, sa podacima na web sajtovima i internet
prezentacijama firmi napravili smo listu ispitanika. Finalna lista kreativnih industrija
dopunjena je sukcesivno po snowball metodi tokom anketiranja i celokupan uzorak definisan
je na 53 ispitanika. Za ostale ispitanike, uvidom u javno dostupne prezentacije, objave i sl.
ustanovili smo da su registrovani u šiframa delatnosti kreativnih industrija, ali ih ne obavljaju,
već neku drugu aktivnost.
Ispitanici koji samostalno u vidu slobodnog zanimanja obavljaju kreativne delantosti (
freelencer-i) i u većini slučajeva nisu registrovani kao pravni subjektivitet identifikovani su
prema metodi snowball. Metoda se koristi kada ne postoje podaci o reprezentativnoj populaciji
koja se istražuje. Sa NVO Multimedijal Montenegro iz Bijelog Polja organizovali smo sastanak
sa njihovim saradnicima koji su uključeni u kreativnu produkciju, oni su preporučivali svoje
kolege, kolege su dalje preporučivale druge poznanike i kolege iz oblasti kreativnih industrija.
Kroz 8 ciklusa identifikovano je 55 ispitanika freelencera u oblasti kreativnih industrija.
Ukupan uzorak za istraživanje činilo je 103 ispitanika. Od ukupnog broja mapiranih subjekata,
realizovan je 81 upitnik (76% uzorka) i to: 46 freelencera, 30 preduzetnika i firmi i 5 udruženja.
9 ispitanika je odbilo da učestvuje u istraživanju, 8 ispitanika nije bilo dostupno u periodu
anketiranja ili sa neadekvatnim kontaktima, dok je sa 5 ispitanika obavljen samo intervju.
Nakon formiranja finalnih lista za istraživanje, pristupilo se realizaciji terenskog istraživanja.
Ono je obuhvatilo sprovođenje 3 vrste upitnika – za privredna društva i preduzetnike, udruženja
građana i samostalne kreativne radnike.
Uz to obavljena su 24 dubinska intervjua sa predstavnicima NVO, kreativnih firmi,
freelencerima i predstavnicima javnih ustanova. Od javnih ustanova objavljen je intervju sa
predstavnicima Centra za kulturu “Ratkovićeve večeri poezije”, Muzeja Bijelo Polje, Centra
za kulturu Bijelo Polje, Kulturnog centra Berane, Kulturnog centra Mojkovac, smatrajući ih
značajnim akterima promocije i zaštite raznolikosti kulturnih izraza. Iako javne ustanove ne
moraju biti direktno stvaraoci kreativnih sadržaja, njihova uloga je u vrednovanju, baštinjenju
i diseminaciji znanja o autentičnosti, vrednostima i slojevitosti kulturnih izraza. Na taj način,
one su važna baza znanja i inspiracije za stvaranje novih, savremenih kreativnih izraza.
Osim ovoga, obavljene su i 4 fokus grupe. Dve fokus grupe realizovane su sa predstavnicima
kreativnog sektora Bijelog Polja, jedna fokus grupa realizovana je sa predstavnicima Berana i
jedna fokus grupa sa predstavnicima kreativnog sektora iz Mojkovca. U fokus grupama
učestvovalo je ukupno 17 učesnika. Fokus grupe i intervjui realizovani su prema protokolu za
dubinske intervjue i grupne diskusije.
Finalni izveštaj izrađen je nakon 2 prezentacije sa naručiocima, i akterima kreativnog sektora
Bijelog Polja i okoline. I prezentacija glavnih nalaza, preporuka i aktivnosti održana je
10.09.2019. godine u Podgorici pred predstavnicima UNDP i Ministarstva kulture Crne Gore.
II prezentacija održana je u Bijelom Polju 20.09.2019. pred predstavnicima kreativnog sektora.
Komentari prikupljeni tokom ovih sastanaka su integrisani u finalnu verziju izveštaja.

P7654321234589+ROCENA KREATIVNIH POTENCIJALA

Procena kreativnih potencijala sprovedena je na osnovu 6 dimenzija:

 socio-demografski profil i struktura kreativnih industrija,
 postojeći kreativni kapital,
 umrežavanje, saradnja, socijalni kaptal,
 stepen inoviranja i inovacioni kapaciteti kreativnih industrija,
 finansijski kapacitet i internacionalizacija,
 tržišni kapacitet kreativnih industrija.

Struktura kreativnih industrija i socio-demografski profil kreativnih preduzetnika i

umetnika

Kreativni sektor u Bijelom Polju, Mojkovcu, Beranu i Petnjici sačinjava 103 relevantna aktera.
Od ukupnog broja anketiranih ispitanika, 35,8% je registrovano kao privredna društva i
preduzetnici, 58% njih obavlja kreativne aktivnosti kao freelenceri i 6.2% su udruženja. Udeo
kreativnih industrija (pravnih lica i preduzetnika) u ukupnom broju pravnih lica i preduzetnika
u ove tri opštine je 5,3%.
Grafik 1. Struktura kreativnog sektora prema oblicima rada

6%
Freelenceri

36%
Preduzetnici i privredna
58% društva

Udruženja

U strukturi kreativnog sektora prema delatnosti, najveći udeo imaju dizajn i kreativne usluge
(27,1%), zatim audio-vizuelna produkcija (5,5%), vizuelne umetnosti (8,2%) i fotografija
(6,8%). Ukupno ove oblasti čine nešto više od 47% kreativnog sektora. U njima najvećim
delom rade freelencer-i. Što se tiče pravnih lica, preduzetnika i udruženja tu se izdvajaju dve
grupe delatnosti: kulturno nasleđe i kultura (najvećim delom se bave udruženja), kao i
tradicionalne delatnosti-reklama, štampa i obrada drveta kojom se bave pravna lica i
preduzetnici.

Grafik 2. Struktura kreativnog sektora prema delatnostima (%)

BEZ ODGOVORA 20.5

VIZUELNE UMETNOSTI 8.2
TURIZAM 6.8
ŠTAMPA 2.7
PROGRAMIRANJE 4.1
MUZIKA 2.7
MARKETING I REKLAMA 5.5
KULTURNO NASLEĐE I KULTURA 8.2
FOTOGRAFIJA 6.8
ELEKTRONSKA TRGOVINA 1.4
IZRADA DRVENIH PROIZVODA/SUVENIRI 4.1
MEDIJI 1.4
DIZAJN I KREATIVNE USLUGE 27.1
AUDIO-VIZUELNA PRODUKCIJA 5.5
0 5 10 15 20 25 3
Oko 15% anketiranih nije navelo delatnost kojom se bavi. Najčešće ovi odgovori izostaju kod
freelencera s obzirom da se oni bave većim brojem delatnosti. Tako na primer, ako se bave
likovnim stvaralaštvom, a ima potrebe na tržištu za grafičkom ilustracijom oni će svoju veštinu
slikanja i crtanja prilagoditi potrebama izrade grafičkih ilustracija. Kod freelencera koji su
navodili oblasti rada, uglavnom dominiraju od 2 do 3 srodne delatnosti kojima se bave u isto
vreme. Kod onih koji se bave većim brojem raznorodnih delatnosti odgovor je izostao. Ovi
nalazi upućuju da u kreativnom sektoru izostaje specijalizacija, i da se najveći broj kreativaca
bavi onim što se na tražištu traži. Multidisciplinarnosti kod freelencera potvrđuje da postoji
visok stepen adaptibilnosti i nadogradnje osnovnih kreativnih veština u ovoj grupi ispitanika.

O tome najbolje govore uspešni primeri kreativnih preduzetnika, koji su radom i fokusiranošću
razvili autorske izraze, sa visokim stepenom specijalizacije i inoviranja. Katarina Zlajić je
završila vajarstvo, a znanja i ideje iz ove umetničke discipline primenila je u oblikovanju nakita
i cipela. Jedinstvena je po tome što kao materijal koristi rajfešluse i ukrasno kamenje. O njenim
radovima izveštavao je Vouge i mnogi drugi časopisi. Njen nakit može se kupiti na britanskoj
platformi “Not Just a Label” koja je namenjena dizajnerima sa visokim stepenom autorskog
izraza. Izlagala je na mnogim događajima u Milanu i Parizu. Ona je započela svoju karijeru
kao vajarka, ali se ubrzo suočila sa činjenicom da na tržištu nema dovoljno posla za vajare.
Tako je svoje vajarske veštine nadogradila u pravcu njihove primene u dizajniranju nakita, gde
idalje teži skulpturalnim formama karakterističnim za vajarstvo.

Sličan primer je i brend “Ja šila” nastao kroz ideju primene arhitektonskih načela konstrukcije
u oblasti mode. Ovaj brend su razvile dve arhitektice iz Bijelog Polja. Svoju preduzetničku
priču započele su dizajniranjem i izradom odevnih predmeta za ličnu upotrebu, a onda to
proširile i za tržište. Rade jedinstvene odevne komade asimetričnih oblika i linija inspirisane
arhitekturom, u jednom primerku. Svoje modele prodaju u “concept store” prodavnicama u
Podgorici i na instagramu.

Boban Šćekić je prvi muški dekorater na Severu Crne Gore. Poćeo je da se bavi poslovima
dekoracije iz radoznalosti, iako je po struci turizmolog. Istražujući svet dekoracije i
menadžmenta događajima, započeo je razvoj svoje karijere u ovoj oblasti. Uz majku, koja je
modni kreator svoj smisao za estetiku pretočio je i u dizajniranju modnih komada jakni, ciplela
i tašni. Modni komadi su razvijeni pod brednom „V couture“ i uglavnom se rade ih u jednom
komadu. Tako se njegova ljubav za deokracijom proširila i na modni dizajn.

Mnogi diplomirani likovni umetnici koje smo anketirali na područku izrabranih opština na
Severu Crne Gore, nadogradili su svoje veština i za primenjenu umetnosti. Neki rade unikatne
predmete za opremanje enterijera u ograničenim serijama, drugi se bave dizajnom i kreativnim
uslugama, digitalnom umetnišću, dok treća grupa deluje u oblasti prostorne dekoracije.
Osnovna znanja iz likovne kulture, omogućila su im da ih lako trasferišu i na druge primenjene
discipline.

Primeri koje smo naveli su rezultat individualnih incijativa i želje ovih kreativaca da stvore
specifičan autorski izraz, ali oni ilustrativno pokazuju da se uz koordiniranu podršku može
raditi na nadogradnji i specijalizaciji kreativnih veština i stvaranju kreativnih proizvoda visoke
dodate vrednosti.

Važan segment kreativnih industrija kome bi trebao posvetiti veću pažnju i pružiti podršku jesu
i tradicionalni kulturni izrazi. Oni su u našoj analizi klasifikovani kao kulturno nasleđe i imaju
udeo oko 8,2% u strukturi kreativnog sektora. Njima bi trebalo obezbediti bolju saradnju sa
savremenim stvaralaštvom u cilju stvaranja premium proizvoda kreativnih industrija. Tu se
posebno izdavajaju:
 zlatovez, vez i druge dekorativne tehnike ukrašavanja narodne crnogorske nošnje. Npr.
udruženje “Niti od zlata” Bijelo Polje interesantno je za saradnju na razvoju premium
prizvoda autorske mode, modnih aksesoara, ali i savremenih dizajniranih predmeta
pokućstva sa aplikativnom primenom različitih tehnika veza i ukrašavanja.
 limarski zanat i ručna izrada proizvoda od lima (npr. porodica Trajković) mogli bi biti
interesantni u smislu kreativnog turizma, ali i razvoja novih linija home accessories
predmeta od lima za HoReCa industriju i domaćinstva
 tkanje bihorskog ćilima npr. postojanje tkačke radionice “Vredne ruke” u Petnjici pruža
mogućnosti u smislu razvoja premium kreativnih proizvoda u oblasti mode,
dizajniranih ručno čvorovanih ili tkanih prostirki, stilizaciju i interpretaciju šara
bihorskog ćilima na tekstilnim proizvodima i sl. Ova radionica već sada sarađuje sa
podgoričkim firmama koje se bave opremanjem enterijera i izrađuje za njih tkane i
ručno čvorovane tepihe po narudžbini. Radionica sarađuje i sa firmom Flamingo dizajn
koji dizajnira tepihe interpretacijom šara sa ćilima, a koji su proizvedeni u radionici
“Vredne ruke”.
 zlatarski zanat npr. Gold zlatara u Bijelom Polju koja je idalje očuvala ručnu
proizvodnju zlatarskih proizvoda i sa kojom bi mogla da se uspostavi saradnja za razvoj
nove generacije dizajnera nakita od zlata i dizaniranih proizvoda od zlata.
 muzičko stvaralaštvo – npr. klapska muzika i saradnja sa ženskom klapom O' dive bell
canto iz Berana u razvoju ove vrste muzičke kulture; džez muzika i rep muzika
inspirisana književnim stvaralaštvom ovog kraja.
 književna tradicija i stvarlaštvo npr. u saradnji sa JU “Ratkovićeve večeri poezije”
razviti programe kreativnog pisanja koji bi bili prilagođeni digitalnom marketingu i
promociji, digitalnom novinarstvu, za izradu filmskih scenarija…
 različiti elementi kulturnog nasleđa i identiteta koji bi mogli biti inspiracija za kreiranje
novih proizvoda kreativnih industrija npr. saradnja sa Muzejom Bijelo Polje na
osmišljavanju novih proizvoda baziranih na rukopisnom nasleđu Bijelog Polja;
interpretacija postojećih elemenata identiteta npr. Bela rada kao inspiracija za kreiranje
suvenira i drugih predmeta sa ovim motivom….ali i valorizacija i otkrivanje novih
inspiracija koje imaju utemeljenje u kulturnom nasleđu i kolektivnom sećanju ovog
kraja.

Značajan potencijal, a mala razvijenost lanca vrednosti identifikovana je i u proizvodnji

suvenira i eko-kreativnih proizvoda koji bi se temeljili na identitetu Crne Gore kao ekološke
države i drugim obeležjima ekološke održivosti. Tokom istraživanja, identifikovana su samo
dva proizvođača suvenira, od kojih jedan izrađuje etno suvenire i ekološke igračke ručno, od
karakterističnog drveta iz Crne Gore. Takvi proizvodi trebalo bi dodatno da se nadograde
inovativnom i kreativnom komponentom, kako bi bili konkuretni ne samo kao suvenir, već i
kao upotrebni predmeti visoke dodate vrednosti. U vezi sa ekološkim identitetom Crne Gore
značajni potencijal imala bi i proizvodnja tradicionalne hrane i gatronomskih proizvoda
specifičnih za Sever Crne Gore. U ovoj oblasti identifikovane su u početnoj fazi aktivnosti
udruženja “Slow Food zajednica Crne Gore” čije je sedište u Bijelom Polju i koja okuplja oko
30 članova. Ona promoviše koncept ekološke, zdrave i domaće hrane malih proizvođača, i
njene aktivnosti bi trebalo da se podrže u pravcu daljeg razvoja i brendiranja eko-kreativnih
proizvoda.

Struktura pravnih lica prema periodu osnivanja pokazala je da je većina firmi u fazi srednje
starosti biznisa s obzirom na to da je oko 44% njih osnovano pre 1995. godine, kao i da većina
tih firmi obavlja poslove karkteristične za tradicionalne kreativne delatnosti (štampa, reklama,
obrada drveta).

Grafik 3. Struktura kreativnog sektora prema periodu osnivanja kreativnih biznisa

35%
2013-2019.
44% 1996-2012.
pre 1995.

21%

Geografska distribucija aktera pokazuje da je njihova najveća koncentracija na teritoriji Bijelog

Polja (72,5%), zatim Berana (13,8%), Mojkovac (10%) i Petnjica (2,4%). Analizirajući
administrativne izvore i u drugim opštinama na Severu Crne Gore, opravdano je smatrati Bijelo
Polje regionalnim centrom kreativne inkubacije Severa Crna Gore.

Prema polu najveći broj aktera kreativnog sektora je muškog pola (79%). U slučaju pravnih
lica, žene su direktori ili osnivači u 10,4% slučajeva, a najveći broj njihovih kreativnih biznisa
(80%) je osnovan u poslednjih 10 godina. Što se tiče freelencer-a udeo žena koje obavljaju ove
poslove je 18%. Na osnovu ovih rezultata može se zaključiti da je na Severu Crne Gore
dominantan tradicionalni model rodnih uloga u kreativnom sektoru sa izrazitim rodnim jazom
u obavljanju kreativnih delatnosti. To nam dodatno potvrđuju i podaci o strukturi zaposlenih
(grafik 6), gde se žene se uglavnom pojavljuju kao pomažući članovi i zaposleni u kreativnim
delatnostima, a mnogo manje kao inicijatori i osnivači kreativnih biznisa.
 Grafik 4. Struktura kreativnog sektora prema polu osnivača/vlasnika
120%

100%
18% 10.60%
80%

60%

40% 82% 89.40%

20%

0%
freelenceri pravna lica

muškarci žene

Prosečna starost aktera u kreativnim industrijama (osnivači pravnih lica, preduzetnici i

freelenceri) je oko 35 godina. Prosečna starost osnivača kreativnih biznisa je 32 godine (za
muškarce osnivače 32, dok kod žena osnivača prosek je 41 godina), što u poređenju sa
godinama osnivanja firmi, upućuje na zaključak da se kod pravnih lica uglavnom pojavljuju
porodične firme i njihovo nasleđivanje iz generacije u generaciju ide po muškoj liniji. Intervjui
su pokazali da tradicija bavljenja kreativnim poslovima doseže do 2 generacije, i da su poslovi
uglavnom nasleđeni od roditelja, koji su idalje aktivni u firmama. Što se tiče freelencer-a
prosečna starost za mušarce je 38 godina, dok je za žene 35 godina.
Grafik 5. Struktura kreativnog sektora prema godinama starosti osnivača i
freelencer-a

35
Freelenceri
38

41
Pravna lica
32

0 10 20 30 40 50
žene muškarci
Dominacija relativno mlade radne snage u kreativnom sektoru može se oceniti kao pozitivna
tendencija. Naime, reč je o populaciji koja je u najboljem radnom dobu i sa izraženom ličnom
motivacijom za afirmacijom u oblasti kreativnih delatnosti, što svakako uz sistemski osmišljen
pristup i dobru koordinaciju može biti značajan resurs za ubrzani razvoj ovog sektora na Severu
Crne Gore.
Kreativni sektor Bijelog Polja, Mojkovca i Berana je uglavnom u fazi primarnog razvoja.
Prema strukturi aktivnosti, nije identifikovan nijedan lanac vrednosti u kreativnim industrijama
koji je kompleksan, na zavidnom nivou razvijenosti i čija se produkcija odvija od resursa do
finalnog proizvoda na teritoriji Crne Gore, niti da može svojim kapacitetom da podmiri potrebe
rastućeg tržišta (čak i ukoliko postoji zavidan nivo razvoja – npr. štampa, reklama). Lanci
kreativnih industrija su jednostavni, sa do 3 aktera. Uglavnom kod kreativnih firmi postoji
resursna ili produkciona zavisnost od uvoza iz Srbije ili neke druge zemlje (npr. Mađarska,
Grčka), bilo da je reč o sirovinama za proizvodnju, repromaterijalima ili opremi. Za veće
tržišne poduhvate, postoji svest o značaju udruživanja, ali je ona još uvek u inicijalnoj fazi (npr.
udruženje izdavača i štampara Crne Gore). S druge strane, freelenceri pretežno rade
neinstitucionalno, odnosno obavljaju poslove u određenim delovima lanca vrednosti kreativne
produkcija i u proseku od 5 – 10 godina.
Uočen je trend da postoji nizak stepen transferzibilnosti slobodnih zanimanja u
institucionalizovane preduzetničke poduhvate. Naime, mali broj freelencera se odlučuje da
nakon određenog perioda i razvoja svoje karijere registruje firmu u oblasti kreativnih industrija,
već nastavlja da idalje obavlja ove poslove u istim neinstitucionalnim uslovima. Uzrok tome
su ekonomski uslovi i visok nivo fiksnih troškova koje institucionlani oblici poslovanja
zahtevaju (400-500 evra mesečno), osećaj lične slobobode u modelu freelencing-a,
neformalnija organizacija rada, administrativni i birokratski poslovi kojima bi morali da se
bave, a koji u modelu freelencing-a ne postoje. Ovome svakako treba dodati i nizak stepen
preduzetničkih veština i obrazovanja iz oblasti menadžmenta u kulturi.
U kreativnom sektoru Bijelog Polja, Mojkovca i Berana ukupno je angažovano 510 osoba, od
toga 90,1% u pravnim licima, udruženjima i preduzetnicima, a 9,9% su freelenceri. Od
ukupnog broja angažovanih u kreativnom sektoru 31% su ženskog pola. Godišnje se angažuje
oko 97 osoba za rad na honorarnoj osnovi.
Grafik 6. Struktura zaposlenosti u kreativnom sektoru prema obliku organizovanja
9.90%

90.10%

pravna lica freelenceri

 Grafik 7. Struktura zaposlenih prema polu

31%

69%

muškarci žene

Kreativni kapital

Akteri kreativnog sektora uglavnom radne individualno i ukoliko zapošljavaju radnu snagu,
ona je sa lokalnog tržišta rada. U odnosu na oblike organizovanja najmanju tradiciju
preduzetništva imaju kreativci freelenceri (samo 18% ispitanika), a najveću osnivači kreativnih
firmi (72%).
Oko 41% ispitanika ima tradiciju bavljenja (kreativnim) preduzetništvom u porodici, koja traje
oko 50 godina. U slučaju starih zanata i poslova povezanih sa zaštitom tradicionalnih kulturnih
izraza istorija porodičnog preduzetništva je oko 100 godina. Ipak iako autentični u svom izrazu,
ovi preduzetnički poduhvati nailaze na mnoge izazove. Pre svega smanjene su tržišne potrebe
za ovim oblikom kreativnih izraza, a nedostatak kapaciteta da se elementi tradicionalnih
kreativnih izraza intepretiraju kroz savremeno stvaralaštvo na Severu Crne Gore, pretnja su
njihovoj održivosti. Takav je na primer slučaj sa udruženjem „Niti od zlata“ iz Bijelog Polja
koje se bavi očuvanjem tradicije zlatoveza, kao i drugim tehnikama izrade i ukrašavanja
crnogorskih narodnih nošnji. Glavno tržište za ove proizvode su lokalni muzeji, kulturno
umetnička društva, i u manjoj meri fizička lica koja nabavljaju narodnu nošnju za
ceremonijalne potrebe. Međutim, prilikom istraživanja nismo identifikovali da kreativci iz
Crne Gore pronalaze u ovom elementima inspiraciju za kreiranje savremenih odevnih i
upotebnih predmeta. Iako bi kroz interpretaciju i interpoliranje određenih elemenata ovog
tradicionalnog stvralaštva, mogli biti kreirani jedinstveni i autentični proizvodi kreativnih
industrija.
Primetno je da između preduzetničke tradicije i razvoja kreativnih firmi postoji međuzavisnost.
Oni koji su imali uzore u svom najbližem okruženju, poseduju izraženiji preduzetnički duh,
smisao za biznis, prepoznavanje tržištnih prilika, samostalnost u vođenju posla, lakše se nose
sa izazovima nego li oni koji potiču iz okruženja u kome preduzetnička kultura nije negovana,
niti su postojali u bližem okruženju relevantni uzori. Kod druge grupe ispitanika identifikovan
je nedostatak preduzetničkih veština, kao i težnja da se radi u modelima rada u kojim je
izbrisana granica između hobija i posla.
Za oko 56,7 % ispitanika kreativne aktivnosti su glavno zanimanje i glavni izvor prihoda za
život, dok u 43% slučajeva kreativna delatnost se obavlja kao dodatni posao. Glavni razlog za
to je nestabilnost prihoda od kreativnih delatnosti. Zbog toga, kreativci u ovoj grupi rade više
poslova. “Skrivena” zaposlenost u kreativnim industrijama je na visokom nivou, jer u 50%
slučajeva u obavljanju kreativnih poslova akterima pomažu članovi njihove porodice. Taj broj
kreće se oko 127 pomažućih članova godišnje.
Oko 15% ispitanika ovim poslom se bavi zbog ekonomske nužnosti, odnosno nisu mogli da
nađu drugi posao, pa su iskoristili poznavanje neke kreativne veštine da zarade dodatni prihod.
Ostali ispitanici njih 85%, kreativne aktivnosti obavlja, jer u njima vide mogućnosti za zaradu
i poboljšanje svog položaja.
Nivo kreativnog kapitala je dosta visok, jer oko 72% ispitanika ima visoko ili poslediplomsko
obrazovanje, poseduje kreativne veštine i dodatna digitalna znanja.
Među najznačajnije probleme koji utiču na poslovanje aktera kreativnog sektora nalaze se
nedostatak finansija za realizaciju kreativnih programa ili razvoj poslovanja (87% ispitanika),
naplata potraživanja od klijenata, kao i kašnjenje u naplati (45%). Kod freelencera među
problemima javlja se i nedostatak prostora i opreme, dok kod privrednih društava i
preduzetnika na trećem mestu po značaju nalaze se problemi u vezi sa nedostatkom radne
snage, kao i nestručni kadar za rad u produkciji/proizvodnji. Problemi se uglavnom mogu
diferencirati u odnosu na veličinu firme i dužinu obavljanja posla u kreativnim industrijama.
Tako na primer, mlade firme i freelenceri na početku svoje karijere kao glavne probleme
navode nedostatak materijalnih resursa - prostora, opreme i finansija. To ih sputava da realizuju
sve svoje kreativne ideje, već ideje prilagođavaju raspoloživim materijalima i opremi koju
imaju. S druge strane, kreativne firme koje su se već pozicionirale na tržištu, i imaju veći broj
zaposlenih (više od 25 zaposlenih) suočavaju se sa tzv. nematerijalnim problemima -
nedostatkom kvalifikovanih kadrova i niskim nivoom kvaliteta i profesionalnosti radne snage.
To ih onemogućava da prošire svoju proizvodnju, iako procenjuju da na tržištu postoji rastuća
potreba za njihovim proizvodima i uslugama.
Tržišni kapacitet

Kreativne industrije na Severu Crne Gore svoj razvoj pretežno (85%) zasnivaju na strategiji
B2B (prodaja proizvoda i usluga privredi), a mnogo manje (15%) na konceptu B2F (prodaja
usluga i dobara krajnjim korisnicima). Ovakve strategije nastale su kao odgovor na substituciju
uvoza određenih kreativnih proizvoda i usluga, ili usled dinamičnog razvoja turizma u Crnoj
Gori. Istraživanje je pokazalo da najveći broj klijenata kreativnog sektora dolazi iz oblasti
turizma (65%), potom javnih ustanova (10%).
Koncentracija kreativnih biznisa u ovom geografskom regionu usklađena je sa potrebama koje
postoje na tražištu. Poslovi se uglavnom sklapaju preko preporuka, na osnovu kvaliteta
prethodno urađenog posla. Tržište je lokalno (analizirane opštine) i regionalno (Sever Crne
Gore). Međutim, ovakva strategija je pretežno adaptibilnog karaktera, ali ne i razvojno
orijentisana. Adaptibinost se ogleda u prilagođavanju ekonomskim i estetskim potrebama
lokalne privrede i korisnika (koju često umetnici i kreativci označavaju kao
“komercializacija”). Ipak, akteri kreativnog sektora osećaju da imaju potencijal i ideje da sve
te usluge dignu na viši nivo, da rade na promociji i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza,
ali ne uspevaju u tome, jer se idalje kreativni rad ne vrednuje u onoj meri i na način kako bi
trebao. Da bi to na izvestan način nadomestili, kreativni pojedinci se neretko udružuju u
neformalne grupe koje im omogućuju da povremeno realizuju autorske projekte i samostalne
kulturne akcije.
KREATIVNI HUB IZ UGLA AKTERA: PERCEPCIJE I OČEKIVANJA
SARADNJA I OČEKIVANJA: Oko 94% ispitanika izjasnilo se da bi sarađivili kao članovi
kreativnog hub-a u Bijelom Polju, što govori o njihovoj inicijalnoj zainteresovanosti. Ipak,
ispitanicima nije jasno na koji način bi sarađivali, na šta nam ukazuju njihova očekivanja koja
su veoma raznolika, a u značajnom broju slučajeva i izostaju.
Tako na primer, 35% ispitanika nema nikakva očekivanja u vezi sa pokretanjem kreativnog
hub-a i najveći broj njih dolazi iz grupe pravnih lica i preduzetnika.
U malom broju slučajeva gde postoje odgovori kod ove grupe ispitanika, oni su uopšteni i izvan
okvira delovanja jedne kolaborativne platforme (poput “bolji ambijent za poslovanje”,
“afirmacija”, “otvorenost za saradnju”). Kroz fokus grupe i intervjue sa akterima kreativne
zajednice uočili smo da pod ovim izjavama pretežno podrazumevanju loše poslovno okruženje
za kreativne delatnosti – npr. prevelike i često nejasne birokratske zahteve za razvoj socijalnog
preduzetništva, prevelike fiksne troškove koji opterećuju biznis na početku poslovanja (npr.
procene su učesnika da je za pokretanje i mesečno vođenje firme u iznajmljenom prostoru
neophodno obezbediti 400-500 evra), visoke poreze i doprinose na prihode od rada,
nepostojanje razvijene elektronske trgovine i elektronskog plaćanja u Crnoj Gori (npr.
nedostupnost paypal-a u Crnoj Gori, kojeg koriste mnogi kupci iz inostranstva), visoke
poštanske troškove za slanje malih pošiljaka u inostranstvo, način prodaje i visinu marže za
prodaju suvenira u nacionalnim parkovima Crne Gore i sl.
Kroz intervjue je potvrđeno i da postoji nizak nivo konceptualizacije uloge kreativnog hub-a u
razvoju već uspostavljenih biznisa. Uglavnom je reč o ispitanicima koji su prevazišli početne
faze razvoja, samostalno se izborili sa izazovima, i dostigli određenu zrelost svog biznisa bez
ičije pomoći, pa im dosadašnje iskustvo sugeriše da im ni u budućnosti nije potrebna pomoć i
ovaj vid saradnje. Takođe izostanak očekivanja je i rezultat nedovoljnog poznavanja koncepta
kolaborativnih platformi, načina njihovog rada i mogućnosti koje saradnja sa takvim oblicima
rada može doneti razvoju biznisa. Na to nam ukazuju sprovedeni intervjui, gde su skoro svi
interjuisani akteri izrazili stav da im nije poznato šta je kreativni hub i čemu on služi, odnosno
na koji način bi takva (kolaborativna) platforma mogla da im obezbedi ili pomogne u daljem
poslovanju ili razvoju.
Veća očekivanja imaju freelenceri. Iako ni oni nisu u dovoljnoj meri upoznati sa konceptom i
delovanjem kreativnog hub-a, spreminiji su na nove oblike udruživanja i saradnje. Iako su
njihova očekivanja veoma raznolika (tabela 1), u oko 20% slučajeva ona se poklapaju, a
povezana su sa edukacijom i plasmanom usluga/proizvoda/njihovog rada.

Tabela 1. Šta očekujete od kreativnog hub-a da vam pruži u profesionalnom

smislu? Odgovori freelencera
bolju reklamu, nove ideje
brzu uslugu
da napravimo suvenire da ne uvozimo iz Kine
dobru radnu snagu
 dodatnu edukaciju, seminare
edukaciju, prodaju i plasman
informacije, prostor
mogućnost plasmana proizvoda
muzički studio, saradnja sa kreatorom originalne odeće sa elementima crnogorske nošnje
obuka zaposlenih
očekivao bih profesionalce iz svoje oblasti koji mogu da prenesu svoja znanja i iskustvo
pisanje projekata, promocija
plasman na novim trzistima
podrška u bilo kom smislu
proširiti tržiste preko ljudi iz huba
prostor za modne revije
prostor za rad i marketinsku podršku
radno okruženje, tehničku opremljenost, relax zonu, vezu sa tržistem
saradnike za inovacije

Tabela 1a. Šta očekujete od kreativnog hub-a da vam pruži u

profesionalnom smislu? Pravna lica, preduzetnici i udruženja
edukacija, korektnu saradnju
obuka radnika, proizvodi od drveta, plastike, stakla

U pogledu potreba kreativne zajednice za prostorom i njegovom opremljenošću, uočava se

nekoliko funkcionalih celina (tabela 2): 1. Produkcione laboratorije koje bi bile opremljene za
rad u određenoj tehnici, sa određenim materijalom ili izvođenje određenog kreativnog dela 2.
Prostori za rad, izvođenje i prezentaciju određenih kreativnih sadržaja 3. Radionice za rad već
postojećih biznisa koji imaju problema sa prostorom, rent a desk 4. Rezidencijalni prostor za
smeštaj umetnika i njihov boravak 5. Administrativne prostorije

Tabela 2. Potrebe kreativne zajednice u pogledu prostora i njegove

opremljenosti:
Procenat Tip prostora Specifične karakteristike
ispitanika
SHOWROOM
10% Prostor za Prostor modularnog karakteri, veliki video bimovi,
organizaciju montažno osvetljenje, rasvetni roštilji, prenosivi modni
modnih revija podijum, šminkernica, i back stage
24% Prostor za Prostor za izlaganje i promociju vizuelnih radova,
prezentaciju mobilni galerijski paravani za izlaganje
kreativnih radova Modularne tezgice za izlaganje proizvoda kreativnih
preduzetnika
RADNI PROSTOR
45% Umetnički ateljei specifični zahtevi: visoki zidovi, prirodno osvetljenje,
minimalna veličina 5x5m2
Okvirni broj oko 15-20 ateljea
 20% Rent a desk radni Laserski štampači, skeneri, kompjuteri sa softverom za
prostor obradu slike, ilustracije i prelom teksta
Radni stolovi, internet, osvetljenje, ormarići za lične
stvari
Radionica za Prostor za izradu različitih vrsta suvenira i kreativnih
5% izradu suvenira i proizvoda, kancelarijski prostor
drugih proizvoda (socijalno preduzeće/zaštitna radionica)
1% Tekstilnu radionica Prostor od 150-250m2 za tekstilnu radionicu (socijalno
preduzeće/zaštitna radionica)
PROSTOR ZA EDUKACIJU

Laboratorija za studijska oprema: kamere, miksete, razne vrste rasvete,

audio-vizuelnu modifikatori svetlosti, nosač pozadine, triger za
15% produkciju i kontrolisanje bliceva, led reflektori
multimediju
5% Laboratorija za prostor (gluva soba) za snimanje muzičkih numera
muzičku produkciju (miksete, ozvučenje, dobra akustika i sl).
i izvođenja Prostor za probe kulturno umetničkih društava i
muzičkih numera (sa klavoriom pianino)
5% Gastronomska Prostor za demonstraciju pripremanja hrane (rerna, 2
laboratorija - ploče za kuvanje, 1 frižider, kuhinjska oprema), prostor
Otvorena kuhinja i treba da se koristi za gastro radionice i gastro
prostor za demonstracije za turiste
degustaciju
10% Tekstilna Opremljena radionica za modelovanje, krojenje i
laboratorija šivenje tekstila, i generalno rad sa tekstilom
Laboratorija za Opremljena radionica za rad sa kamenom, metalom
10% metal i kamen CnC mašina za graviranje i sečenje metala
20% Laboratorija za CnC mašina za graviranje i duborez svih vrsta
drvo nemetala
Radni prostor minimum 7x5m2 zbog dužine daski za
obradu
20% Foto studio profesionalni foto aprati, licencirani programi za
obradu slike, razne vrste rasvete, ligt boxovi i sl
10% Inno laboratorija Prostor za razvoj prototipa proizvoda – 3D štampači, sto
za crtanje, programi za modelovanje i sl.
REZIDENCIJALNI PROSTOR
30% Prostor za Obezbediti smeštajne jedinice za umetnike i
rezidencijalni kreativace, (kapacitet u intervalu 20-30 osoba)
boravak umetnika
i kreativaca
ZAJEDNIČKI PROSTOR
Sale za modularnog karaktera (sa mogućnošću lake
40% predavanje i adaptacije u konferencijsku salu, podijum, pozorišnu
prezentacije salu) sa opremom – video bim, projektor, ozvučenje,
mikrofoni, rasveta i sl.
10% Administrativni Laserski štampači, skeneri, kompjuteri sa softverom za
prostor obradu slike, ilustracije i prelom teksta
Radni stolovi, internet, osvetljenje, ormarići za lične
stvari

Potrebe kreativne zajednice u pogledu programa:

U pogledu programa koji bi bili potrebni akterima kreativne zajednice uočeno je 5 programskih
linija: edukacija, pronalaženje klijenata, razvoj novih proizvoda, infrastruktura za rad i
promocija i marketing. Kod freelencera najveću frekfenciju odgovora beleži edukacija (61%),
a kod pravnih lica razvoj novih proizvoda (84%).

Promocija i marketing 23.3

Pronalazenje klijenata, posredovanje za
nove poslove
41.9 66.7

Razvoj novih proizvoda 51.2 83.3

Infrastruktura za rad 55.8 26.7

Edukacija 60.5 46.7

0 20 40 60 80 100 120 140 160

freelenceri pravna lica, preduzetnici i udruženja

Zaključci
Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da kreativni sektor u tri analizirane opštine na Severu
Crne Gore čini 103 aktera i da se on nalazi u primarnoj (embrionalnoj) fazi razvoja. Ovu fazu
po pravilu karakteriše dominacija lanaca vrednosti koji su jednostavni sa nekoliko učesnika i
nizak stepen specijalizacije rada. Najveći broj aktera deluje na teritoriji Bijelog Polja, te je
opravdano smatrati Bijelo Polje regionalnim centrom kreativne inkubacije Severa Crna Gore.
Najveći segment (58%) kreativnog sektora čine oblici rada u vidu slobodnih zanimanja
(freelenceri). Istraživanje je pokazalo i da postoji nizak stepen transferzibilnosti slobodnih
zanimanja u institucionalizovane preduzetničke poduhvate.
Oko 79% aktera je muškog pola, te je istraživanje pokazalo da je na Severu Crne Gore
dominantan tradicionalni model rodnih uloga u kreativnom sektoru sa izrazitim rodnim jazom
u obavljanju kreativnih delatnosti.
Kreativni sektor karakteriše relativno mlada radna snaga, gde je prosečna starost aktera u
kreativnim industrijama (osnivači pravnih lica, preduzetnici i freelenceri) oko 35 godina.
Što se tiče motivacije, najveći broj ispitanika (85%) kreativne aktivnosti obavlja, jer u njima
vidi mogućnosti za zaradu i poboljšanje svog položaja, dok je značajno manji broj onih (15%)
koji se ovim poslom bave zbog ekonomske nužnosti.
U kreativnom sektoru je ukupno angažovano 510 osoba, od toga 90,1% u pravnim licima,
udruženjima i preduzetnicima, a 9,9% su slobodna zanimanja. Akteri imaju različitu tradiciju
bavljenja preduzetništvom. Najmanju tradiciju preduzetništva identifikovali smo kod
slobodnih zanimanja (samo 18% ispitanika), a najveću kod osnivača kreativnih firmi (72%).
Kod ispitanika koji nisu imali tradiciju preduzetništva u porodici identifikovan je nedostatak
preduzetničkih veština, kao i težnja za radom u neformalnim modelima rada u kojima ne postoji
granica između hobija i posla.
Nivo kreativnog kapitala je dosta visok s obzirom da 72% ispitanika ima visoko ili
poslediplomsko obrazovanje, poseduje kreativne veštine i dodatna digitalna znanja.
Mala je međugranska povezanost i saradnja između kreativaca i kreativnih biznisa, a u
produkcionom smislu kreativni sektor karakateriše tehničko usavršavanje produkcije i
stvaranje kreativnih proizvoda i usluga po narudžbini.
Među najznačajnije probleme koji utiču na poslovanje aktera kreativnog sektora nalaze se
nedostatak finansija za realizaciju kreativnih programa ili razvoj poslovanja (87% ispitanika),
naplata potraživanja od klijenata, kao i kašnjenje u naplati (45%), nedostatak prostora i opreme,
nedostatak radne snage, kao i nestručni kadar.
Nije identifikovan nijedan lanac vrednosti u kreativnim industrijama koji je kompleksan, na
zavidnom nivou razvijenosti i čija se produkcija odvija od resursa do finalnog proizvoda na
teritoriji Crne Gore, niti da može svojim kapacitetom da podmiri potrebe rastućeg tržišta.
Značajan potencijal, a mala razvijenost lanca vrednosti identifikovana je u proizvodnji suvenira
i eko-kreativnih proizvoda (tradicionalna hrana i gastronmski proizvodi u okviru Slow Food
koncepta) koji bi se temeljili na identitetu Crne Gore kao ekološke države i drugim obeležjima
ekološke održivosti.
Kreativni sektor u posmatranim opštinama je i u velikoj meri homogen sa vidljivom
dominacijom dizajna i kreativnh usluga. Stepen originalnosti i raznolikosti autorskih izraza nije
na zadovoljavajućem nivou, ali postoje izvaredne inicijative koje smo u prethodnim delovima
analize naveli i koje mogu poslužiti kao uzori ka kom modelu razvoja kreativnih industrija
treba težiti. Tradicionalni kulturni izrazi i elementi kulturnog nasleđa kao inspiracija izostaju u
savremenom stvaralaštvu i trebalo bi obezbediti bolju saradnju sa savremenim stvaralaštvom u
cilju stvaranja premium proizvoda kreativnih industrija.
Neki akteri poseduju sposobnost za kreativnu imaginaciju, ali im nedostaju kapaciteti da istu
prevedu na nivo proizvoda i usluga za tržište, dok kod drugih aktera postoje u određenoj meri
razvijeni produkcioni kapaciteti, ali im nedostaju ideje i resursi za osmišljavanje konkurentnih
proizvoda iz sfere kreativnih industrija.
Sektor nije u dovoljnoj meri povezan, i nedostaju značajnije međusektorske i individualne veze
između kreativaca i kreativnih biznisa.

Preporuke za razvoj kreativnih industrija na Severu Crne Gore i uspostavljanje

kolaborativne platforme
Formiranje kolaborativne plaforme (centra, hub-a, inkubatora, akceleratora…) koja bi
omogućila da se sve kreativne inicijative umreže, povežu i dobiju veći publicitet i bolji
identitet, ali i stvore uslovi za njihovu ekonomsku održivost, bila bi korisna. Pre svega, prema
mišljenju ispitanika formiranje kolaborativne platforme doprinelo bi stvaranju novih
mogućnosti za mlade i kreativce, ali i jačanju ličnog osećaja nade da se u ovom delu Crne Gore
stvaraju uslovi za razvoj, ne samo ekonomski, već i kulturi. Takva kolaborativna platoforma
trebalo bi da inicijalno poveže kreativce iz ove tri opština, ali sa ambicijom da postane
regionalni centar kreativnog i kulturnog života Severa Crne Gore i faznim uključivanjem
relevantnih aktera i iz ostalih opština.
U pogledu formiranja kolaborative platforme u nastavku teksta izložene su preporuke u
nekoliko dimenzija koje bi ona trebala da ima:

Preporuke za upravljačku dimenziju:

- Uspeh kolaborativne platforme zavisiće od sposobnosti upravljača da koordinira veliki broj
različitih aktera, ideja, interesa i ambicija. Stoga je neophodno osmisliti efikasan upravljački
model. Preporuka je da se on formira kroz privatno-javno partnerstvo. Tim koji upravlja ovim
prostorom trebao bi da bude mali, efikasan i sastavljen od ljudi koji imaju menadžerske i
komunIkacone veštine, iskustvo u pisanju i implementaciji projekta, iskustvo u rukovođenju
dinamičnim organizacijama i koje lokalna kreativna zajednica percipira pozitivno i prijateljski.
- Za naziv kolaborativne platforme treba osmisliti inkuzivno ime, razumljivo kreativcima i široj
zajednici. Intervjui sa lokalnom kreativnom scenom pokazali su da većina aktera ne prepoznaje
termin kreativne industrije i kreativni hub kao nešto razumljivo, jasno i blisko. Kod aktera je
prisutna sumnjičavost i nedoumica da li bi oni uopšte trebalo da pripadaju takvim
kolaborativim oblicima rada. Zato je od presudnog značaja za inkluziju aktera da ime platforme
bude prilagođeno terminima i konceptima koje oni osećaju bliskim i koje percipiraju kao deo
svog ekosistema (npr. centar, laboratorija, kreativni prostor, kulturni centar….). U tom smislu,
preporuka bi bila da se sa akterima kreativnog sektora koji su učestvovali u istraživanju napravi
brainstorming radionica, gde bi se kroz participativni proces došlo do naziva buduće
kolaborativne platforme.
- Odnos sa korisnicima trebalo bi regulisati kroz nekoliko modela korišćenja prostora:
 jedan model bio bi za kreativne biznise koji imaju registrovane firme ili druge oblike
poslovanja i koji bi koristili prostor po principu rent a desk ili rentiranja produkcionih
box-ova, u zavisnosti od prirode njihovog biznisa (servisni vs. produkcioni).
 Druga vrsta korisnika bili bi oni koji dolaze iz kreativne zajednice freelencer-a i koji
su izrazili sumnju da bi prostor koristili u bilo kakvom ugovornom odnosu, jer im to
limitira slobodu i predstavlja obavezu. Ova grupa korisnika je veoma važna za razvoj
kreativne zajednice, i bilo bi neophodno za njih uvesti neki vid članstva –npr. različite
kategorije članova zajednice kolaborativne platforme, ali neformalnijeg karaktera.
 Treći segment korisnika bili bi članovi šire zajednice. Radi veće inkluzivnosti i
vidljivosti prostora treba omogućiti svim zaintereosvnim stranama i neformalnim
grupama mogućnost korišćenja prostora za njihove kulturne programe i događanja. To
bi moglo biti organizovano po principu “otvorenog kalendara”, gde bi svako
zaineresovan mogao koristiti određeni prostor u teminu koji je slobodan za svoj kulturni
program, a u skladu sa programskom misijom platforme.
 Četvrta grupa korisnika mogli bi da budu mladi preduzetnici na početku svoje karijere
iz kreativnog sektora, ali i drugih oblasti privrede koji bi jednu od hala mogli koristiti
kao klasičan coworking prostor sa integrisanim programom biznis inkubacije.
- U prvoj fazi pokretanja kolaborativne platforme važno je raditi na izgradnji zajednice kroz
tzv. strategiju “malih koraka”. Preporuka je da se nakon faze istraživanja idalje održava kontakt
sa akterima kreativnog sektora. To može biti u vidu prezentacije rezultata istraživanja,
prezentovanja budućih planova po pitanju uspostavljanja kolaborativne platforme, zatim
razgovora na temu njihovog uključivanja kroz umetničke intervencije u sređivanje prostora,
brainstorming radionica za izbor naziva platforme i sl. Održavanje komunikacije i
zainteresovanosti zajednice je od presudnog značaja za dalji uspeh ove ideje. Već pri samom
istraživanju, akteri kreativnog sektora su pozitivno reagovali na pristup kojim se ispituju i
mapiranju njihove potrebe, problemi i planovi, i pokazali zainteresovanost da učestvuju i u
daljim fazama projekta, stoga inicijalno stvorenu pozitivnu atmosferu ne bi trebalo zapostaviti.
- Preporuka je da u rad platforme budu uključene i javne ustanove. To mogu biti gostujući
programi koji se mogu dislocirati izvan prostora javnih ustanova. Saradnja sa javnim
ustanovama, kao i stvaranje međusekroskih veza između javnog sektora i kreativne zajednice
imala bi dvostrukti značaj. Jedan, da se kroz takvu saradnju jačaju inovacioni kapaciteti javnih
ustanova, unapređuje raznolikost i kvaltet njihovih programa, i stvara nova publika. Drugi
značaj, ogleda se u činjenici da javne ustanove u sistemu razvoja kreativnih industrija imaju
funkciju vrednovanja, baštinjenja i diseminacije znanja o kulturnim izrazima. Na taj način one
su važna baza znanja i inspiracije za stvaranje novih i autentičnih kreativnih izraza koji imaju
utemeljenje u kulturi i identitetu jednog prostora.
- Prilikom plana korišćenja kolaborativne platforme treba voditi računa o radnom vremenu, i
isto prilagoditi i kreativcima koji rade neki redovan posao, a kreativnim aktivnostima se bave
kao dodatnim poslom.

Preporuke za infrastrukturnu dimenziju:

- Na osnovu mapiranja potreba kreativne zajednice, u prvoj fazi trebalo bi osposobiti dve ili tri
hale, pristup objektima, upravno-administrativnu zgradu (koja bi služila kao jedinica za
rezidencijalni smeštaj) i urediti prostor oko objekata. Dva bunkera koja se nalaze u sklopu
celine, trebalo bi ponuditi akterima za umetničku intervenciju (npr. muralno oslikavanje
unutrašnjosti, i sl.) i prilagoditi ih korišćenju (npr. bisokopske projekcije, fotografsku
laboratoriju, laboratoriju za sito štampu). Celina čija je rekonstrukcija planirana treba da
omogući prostor za rad, ali i razne vrste drugih dešavanja, socijalizaciju šire zajednice i
interakciju među akterima (kafić, bar restoran, bašta za osveženje, prostor za druženje,
relaksaciju i sl.). Popis preliminarno identifikovanih potreba za prostorom i opremom dat je u
delu Kreativni hub iz ugla aktera: percepcije i očekivanja.

Preporuke za programsku dimenziju:

- Glavna preporuka za programsku dimenziju je da ona mora biti zasnovana na dugoročnoj
finansijskoj subvenciji iz lokalnog i državnog budžeta utemeljena na petogodišnjim protokolu
o saradnji i višepartitativnom finansiranju. Protokolom i finansijskim planom ova subvencija
bi služila za:
 rekonstrukciju/adaptaciju prostora i njegovo opremanje,
 socijlnu medijaciju kreativne zajednice koja treba da postane korisnik prostora i
 razvoj programskih/produkcionih/uslužnih aktivnosti platforme.
- Kako bi se ojačali kapaciteti kreativne zajednice preporuka je da se obezbede finansijski
grantovi za razvoj kreativnih projekata i ideja. Naime istraživanje je pokazalo da akteri sa ovog
područja najveći problem imaju sa obezbeđivanjem finansija za realizaciju svojih kreativnih
ideja, kao i da u maloj meri mogu ispuniti zahteve programa Kreativna Crna Gora. U cilju
jačanja raznolikosti kulturnih izraza, kao i njihove održivosti trebalo bi kreirati u okviru ovog
programa specijalnu finansijsku liniju namenjenu Serveru Crne Gore, odnosno targetiranu ka
ciljnoj grupi kreativaca iz ovih sredina.
- Neke od programskih aktivnosti koje su identifikovane, a koje bi mogle da odgovore na
potrebe kreativne zajednice i ujedno doprinesu jačanju kolaborativne platforme su:
 Moblina laboratorija za kreativno preduzetništvo – programske aktivnosti mobilnog
karaktera namenjene širenju veština i znanja o kreativnom preduzetništvu za mlade u
seoskih sredinama
 Program biznis inkubacije za mlade kreativce i mlade preduzetnike iz drugih oblasti
delovanja
 Inno Program – program razvoja inovativnih i digitalnih proizvoda u oblasti kreativnih
industrija
 Gostujući programi – programi javnih ustanova na Severu Crne Gore koji mogu
inicirati saradnju kreativne zajednice sa kulturnim ustanovama, kao i programi
nevladinih orgnizacija koji su u skladu sa misijom koleborativne platforme.
 Programi rezidencijalnih boravaka za različite vrste umetnika (likovne umetnike, pisce,
digitalne nomade i sl)
 Programi obuke za audio-vizuelnu produkciju i multimediju
 Programi obuke za kreaitvni rad sa metalom
 Programi obuke za kreativni rada sa kamenom
 Programi obuke za kreativni rad sa drvetom
 Programi obuke za rad sa tekstilom (modni crtež, modelovanje, oslikavanje tekstilnih
materijala, krojenje, šivenje i sl).
 Program obuke za digitalnu umetnost (programiranje APP u Unity, kreiranje AR,VR)
 Kurs crtanja i slikanja za mlade
 Program obuke za digitalne veštine u kreativnoj produkciji za mlade i srednjoškolce
 Program edukacije privrede o vrednostima kreativnih proizvoda i usluga, kao načinu
na koji može pomoći konkurentnosti privrede i kreirati dodatu vrednost (npr. važnost
dizajna za proizvode i usluge, umetnički orijentisane promocije proizvoda i sl).
 Program edukacije šire javnosti o vrednostima kreativnog rada i inovativnim kulturnim
sadržajima (npr. predavanja o kulturi odevanja, predavanja o kulturi ishrane, slow food,
tradicionalna hrana, tradicionalni proizvodi i sl.).
 Programi namenjeni unapređenju kulturne ponude Severa Crne Gore (izložbe,
predavanja, putopisi, tribine, prezentacije i sl).
 Creative Industries EXPO –prodajni sajam proizvoda, suvenira I drugih upotrebnih
predmeta koje izrađuju kreativaci, preduzetnici i udruženja iz (severa) Crne Gore
 Rezidencijalni boravci umetnika različitih profila
 Umetničke kolonije (sa domaćim, /ili međunarodnim učesnicima)
 Art expo (sajmovi likovnih stvaralaca Crne Gore, sa pratećim programom – radionice,
tribine, diskusije
 Noć otvorenih ateljea (program namenjen upoznavanju građana i šire publike sa
likovnim umetnicima, gde bi ateljei bili otvoreni do kasnih sati, a umetnici omogućili
građanima da se upoznaju sa njihovim radom)
Predlog akcionog plana

Aktivnost Opis Rezultat

Prezentacija rezultata istraživanja
Izrada idejnog i glavnog projekta
rekonstrukcije objekta
Rešavanje odnosa između vlasnika prostora i
osnivača
Organizacija prezentacije rezultata istraživanja Održavanje zainteresovanosti zajednice
akterima koji su učestvovali u istraživanju, sa
predlogom potencijalnih aktivnosti koje će se
realizovati u narednom periodu
Izrada projektnog zadatka
Raspisivanje konkursa za idejno rešenje
Izbor idejnog rešenja
Izrada glavnog projekta i finansijske konstrukcije
neophodne za renoviranje prostora
Rešavanje pravno-statusnih odnosa između
osnivača/vlasnika prostora i zemljišta
kreativnih aktera u Bijelom Polju,
Beranama i Mojkovcu za saradnju i
učešće u radu kreativne platforme i
unapređenje njihovog umrežavanja
Izrada projektne dokumentacije za
rekonstrukciju
Potpisan memorandum/ugovor o
osnivačkim/vlasničkim pravima i
obavezama

Doneta odluka o osnivanju

Radionica između zainteresovnaih strana i osnivača Rešen status upravljača prostora –
radi izbora najoptimalnijeg modela upravljanja njegove obaveze i prava, izrađen model
prostorom (definisanje upravljačke strukture i ToR sa korisnicima i njegovi
Izrada biznis plana upravljača) modaliteti

Izrada biznis plana sa programskih aktivnostima u Izrađen biznis plan sa programskim

naprednih 5 godina zajedno sa kreativnom aktivnostima platforme u naprednih 5
zajednicom u Bijelom Polju, Mojkovcu i Beranama. godina

Izrada investicionog plana i nabavke Na osnovu preliminarne liste opreme uobličiti finalni
kapitalne opreme za opremanje prostora predlog nabavke opreme

Obezbeđivanje finansijskih sredstva za tekući
rad i programe kolaborativne platforme
Izvođenje radova na rekonstrukciji objekata
uz uključivanje lokalnih umetnika
Pokretanje programske komponente
Kreativna Crna Gora namenjene Severu Crne
Gore
Izrada investicionog plana ulaganja u kapitalnu Izrađen investicioni plan nabavke
opremu za opremanje platforme, izrada plana nabake opreme, raspisan tender i nabavljena I
i instalacije opreme, kao i troškova obuke i instairna oprema za rad u platformi.
održavanja opreme
Raspisivanje javnog tendera za nabavku opreme za
opremanje prostora u Bijelom Polju
Finalizacija finansijkog plana za platformu, izrada Izrađen detaljan finansijski plan za
odluke/ugovora o finansiranju kolaborativnu platformu
Doneta odluka o finansiranju
Uključivanje finansijske projekcije u memorandumu Potpisan ugovor o finansiranju
o fiskalnoj politici / planiranje i odobravanje
aproprijacije u budžetima državnih/lokalnih
upravnih organa
Izvođenje građevinskih radova
Projektno finansiranje umetničkih intervencija od Rekonstruisan prostor i deo prostora
strane lokalnih umetnika (npr. murali u jednoj od spreman za upotrebu
hali, umetnicke intervencije u prostoru – bašti, ili
umetničke intervencije na bunkerima u okviru Realizovane umetničke intervencije u
prostora). Na ovim projektnim aktivnostima treba prostoru
angažovati umetnike i neformalne grupe koje već
sprovode ovakve inicijative na teritoriji Bijelog Jačanje kreativne zajednice i podrška
Polja, Berana i Mojkovca. njenom većem uključivanju u rad
kolaborativne platforme
Izrada pravnog akta za finansiranje projekata u
oblasti kreativnih industrija na Severu Crne Gore
prilagođena potrebama i kapacitetima aktera
kreativnih industrija na Severu Crne Gore

Evaluacija 1. godine rada platforme
Širenje aktivnosti delovanja kolaborativne
platforme i na druge opštine na Severu Crne
Gore
Javna prezentacija programa finansiranja projekata u Pokrenut program finansiranja
oblasti kreativnih industrija na Severu Crne Gore kreativnih industrija na Severu Crne
akterima u kreativnim industrijama Gore
Raspis javog poziva za projekte
Evalucija postignutih rezultata rada kolaborative
platforme Evaluiran rad kolaborativne platforme ,
Korigovanje biznis plana u odnosu na postignute prezentacija o njenom radu
rezultate predstavljana korisnicima i široj
zajednici
Predstavljanje rada kolaborativne platforme široj
zajednici i javnosti
Razrada modela uklučivanja kreativaca iz drugih Povećani broj korisnika kreativnog
opština sa Severa Crne Gore u rad platforme hub-a
Proširivanje i unapređenje aktivnosti kolaborativne
platforme i na zainteresovane strane u drugim Povećani broj programa koje realizuju
opštinama akteri sa teritorije drugih opština na
Severu Crne Gore
Spisak potencijalno zainteresovanih aktera za uključivanje u I fazu pokretanja
kolaborativne platforme
(spisak je napravljen na osnovu opšteg utiska prilikom obavljenih intervjua i procene
ekspertskog tima):
- Luka Joksimović, slikar
- Željko Đukić, multimedijaln umetnik, osnivač NVO Multimedijal Montenegro
- Zaštitna radionica “Zlatne ruke” - Milka Stojanović
- NVO “Niti od zlata” (očuvanje tradicije zlatoveza)
- Sabina Ramović, osnivač udurženja Slow Food i vlasnica turističke agencije
- brend“Ja šila” by Marija Ravosavljević & Ema Alihodžić
- Katarina Zlajić, dizajnerka i kreativna preduzetnica
- Mašan Bojić, izrada eko suvenira od drveta
- Milovan Rakonjac - slikar
- Haris Numanović – grafički dizajner
- Ermin Mehović - videograf/fotograf
- Anja Adamović, modna dizajnerka
- Stefan Vukićević - fotograf
- Salinda Šuljevic, grafički dizajner
- Marko Pavlović, fotograf - grafički dizajner
- Mlivoje Kovačević - multimedijalni umjetnik, obrada drveta i metala, cenograf
- Osman Zajimović - dizajner zvuka, fotograf
- Udruženje hendikepiranih “Srce” Mojkovac (proizvodnja suvenira i ukrasnih predmeta)
- Jelena Jušković - slikar, grafički dizajner, fotograf, multimedijalni stvaralac
- NVO “Vredne ruke” Petnjica – tkačnica bihorskog ćilima
- O' dive bell canto (ženska klapsa grupa), Berane
- Nemanja Marić - fotograf
- Stevan Veličković - grafički dizajner
- Ahmet Kučević - digital marketnig kreator
- Vladimir Tvrdišić – slikar
- Design by Andjela – modna dizajnerka, dizajn nakita
- Milan Jovović - slikar, reatauracija drveta
- Adnan Bro - youtuber, graficki dizajner, fotograf, videograf
- Smajo Kasumović - Hip Hop Producent
- Maslovarić Marko - Hip Hop Producent
- Dino Puzović - muzičar
- Adis Softić - muzički producent
- Boris Boričić - grafički dizajner, proizvođač suvenira
- Nikola Pajević - web developer
- Mladen Rakonjac - web/android developer

Zainteresovani za programsku saradnju:

- Ratkovićeve večeri poezije
- JU Muzej Bijelo Polje
- JU Kulturni centar – bibiloteka Bijelo Polje
- Kulturni centar Berane
- Merkator d.o.o
- Kancelarija za mlade opštine Bijelo Polje
- Imperijal d.o.o
Aneks 1: Metodološki okvir klasifikacije kreativnih industrija korišćen u istraživanju

KD2010 Delatnost
Kulturno i prirodno nasleđe
900 Umetničke i zabavne aktivnosti
9102/2 Delatnost muzeja galerija i zbirki, zaštita kulturnih dobara
9104 botanički i zoološki vrtovi i zaštita prirodnih vrednosti
4779 prodaja antikviteta u specijalizovanim radnjama
izvođačke umentosti i manifestacije
9000 umetničke i zabavne aktivnosti
3220 proizvodnja muzičkih instrumenata
5920 izdavanje muzičkih izdanja i reprodukcija
4763 prodaja muzičkih i video izdanja
vizuelne umetnosti i rukotvorine
9003 rad umetničkih ustanova
7220 istraživanje i razvoj (u kreativnom sektoru)
7420 fotografske aktivnosti
5819 ostale izdavačke delatnosti
izdavaštvo i štampa
9001 Delatnost biblioteka i arhiva
5811 Izdavanje knjiga
5813/14 Izdavanje novina, casopisa
5819 ostale izdavačke delatnosti
6391 Delatnosti novinskih agencija
6399 Informaciono uslužne delatnosti
4761 prodaja knjiga i štampe
Audiovizualne i multimedijalne delatnosti
900 umetničke i zabavne aktivnosti
582, 620 izdavanje softvera i drugih računarskih programa
5911 Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i
televizijskog programa
5912 Delatnosti koje slede nakon faze snimanja u proizvodnji
kinematografskih dela i televizijskog programa
5913 Distribucija kinematografskih dela, audio-vizuelnih dela i
televizijskog programa
5920 reprodukcija snimljenih dela
5914 Prikazivanje kinematografskih dela
6010 Emitovanje radio-programa
6020 Proizvodnja i emitovanje televizijskog programa
6312 Obrada podataka, hosting i sl.
6391 Veb portali
7722 Iznajmljivanje video traka i diskova
4763 Iznamljivanje muzičkih i video diskova
4791 iznajmljivanje putem interneta i pošte
Dizajn i kreativne usluge
7410 Specijalizovane dizajn aktivnosti
731,732 Reklamiranje
7110 Arhitektonske usluge i inženjering
TRANSFERZALNE OBLASTI
Obrazovanje
POVEZANE OBLASTI
Turizam
Tradicionalni kulturni izrazi Delatnost KD2010
Priprema pojedinih proizvoda od 1013
Proizvodnja mesnih prerađevina
mesa na tradicionalni način
Priprema pojedinih proizvoda od 1051
mleka na tradicionalni način Prerada mleka I proizvodnja sireva
Priprema biljnih proizvoda na 1061
tradicionalni način Proizvodnja mlinskih proizvoda
Proizvodnja hleba, svežeg peciva i 1071
Proizvodnja pekarskih prozivoda
kolača
Proizvodnja kakaoa, čokolade I 1082
Bonbondžijski
konditoskih proizvoda
Proizvodnja osvežavajućih pića, 1107
Sodadžijski-bozadžijskih mineralne vode I ostale flaširane
vode
Kožuharski Proizvodnja kožne odeće 1411
Terzijsko-abadžijski Proizvodnja ostale odeće 1413
Proizvodnja odevnih predmeta I 1419
Izrada narodnih nošnji
pribora
Krznarski Proizvodnja proizvoda od krzna 1420
Proizvodnja ostale pletene I 1439
Pletenje
kukičane odeće
Štavljenje I dorada kože; dorada I 1511
Kožarski (tabački)
bojenje krzna
Opančarski Proizvodnja obuće 1520
Delatnost restorana I pokretnih Pripremanje, spremanje i 5610
ugostiteljskih objekata posluživanje hrane
Usluge pripremanja i posluživanja Usluge pripremanja i posluživanja 5630
pića pića
Vizuelne umetnosti i rukotvorine
Ručna izrada predmeta od sitnih Proizvodnja putnih I ručnih torbi, 1512
otpadaka kože I tekstila (pačvork), saračkih proizvoda i kaiševa
klirita
Proizvodnja keramičkih predmeta za 2341
Lončarski (grnčarski) I crepuljarski
domaćinstvo I ukrasnih predmeta
Pečenje kreča, ćumura I pravljenje Proizvodnja kreča i gipsa 2352
katrana
Sečenje, oblikovanje I obrada 2370
Kaldrmdžijski
kamena
Kovanje, presovanje, štancovanje I 2550
Kovačko-potkrivački
valjanje metala; metalurgija praha
Oštrački (brusački) Mašinska obrada metala 2562
Proizvodnja ostalih metalnih 2599
Izrada zvona I praporaka
proizvoda
Umetnička obrada plemenitih Proizvodnja nakita I srodnih 3212
metala (kujundžijsko-filigranski, predmeta
zlatarsko-juvelirski)
Ručna izrada umetničkih gravura I Proizvodnja ostalih predmeta 3299
pečata
Popravka satova, budilnika i njihovih 9525
Popravka satova i nakita
delova
Popravka, kalaisanje, emajliranje I Popravka ostalih I ličnih predmeta I 9529
cinkovanje posuda predmeta za domaćinstvo
Dizajn i kreativne usluge
Izrada I restauracija stilskog Proizvodnja nameštaja za poslovne I 3101
nameštja I drugih stilskih proizvoda prodajne prostore
od drveta
Proizvodnja kuhinjskog nameštaja Proizvodnja kuhinjskog nameštaja 3102
Proizvodnja ostalog nameštaja Proizvodnja nameštaja za dnevni 3109
boravak, spavaće sobe, bašte,
trpezarije
Izrada I restauracija umetničkih Fotografske usluge 7420
fotografija
Vunovlačarski Pripremanje i predenje tekstilnih 1310
vlakana
Proizvodnja tkanina Tkanje tekstilnih materijala 1320
Proizvodnja gotovih tekstilnih Proizvodnja gotovih proizvoda od 1392
proizvoda, osim odeće bilo kog tekstilnog materijala
Tkački (tkanje na ručnom razboju Proizvodnja tepiha I prekrivača za 1393
ćilima, tepiha, krpara, platna , svile) pod
Transferzalne oblasti
Seoska domaćinstva koja pružaju
turističke usluge
Turističke organizacije i udruženja
koja se bave kulturnim i kreativnim
turizmom