Lekcija 7

Molekularne osobine materije

7.1 Mikroskopski pristup

Makroskopski pristup (na primer jednačina stanja) nam može dati odgovor
na pitanje kako se sistem ponaša pri promeni termodinamičkih parametara.
Med̄utim u okviru makroskopskih teorija ne možemo da odgovorimo na pi-
tanje zašto se sistem ponaša na odred̄eni način.
U gasovima su molekuli skoro slobodni. U tečnostima i čvrstim telima su
jače med̄umolekulske sile.

Slika 7.1: Potencijalna energija sistema molekula.

Neka je u sistemu interagujućih molekula potencijalna energija poznata

(na slici 7.1 je data zavisnost potencijalne energije molekula od srednjeg ras-
tojanja med̄u njima). Ako je poznata potencijalna energija onda je poznata
i radijalna komponenta sile:

7
8 LEKCIJA 7. MOLEKULARNE OSOBINE MATERIJE

dU
Fr = − ,
dr
koja je prikazana crvenom linijom na istoj slici.
Molekuli se neprekidno kreću. Njihova kinetička energija zavisi od tem-
perature (kao što će biti pokazano). Srednja energija je zbir potencijalne i
kinetičke energije.

Slika 7.2: Zavisnost od temperature.

Ako pretpostavimo da potencijalna energija ne zavisi od temperature,

onda se promenom temperature menja samo srednja kinetička energija molekula,
a samim tim i ukupna energija.
Na slikama 7.2 je prikazano nekoliko stanja sistema molekula na različitim
temperaturama. Svakom stanju odgovara jedna ukupna energija Ei (zelene
isprekidane linije). Na desnoj slici su prikazani intervali rastojanja Ri izmed̄u
molekula, za svako stanje.
Sa slika 7.2 se može zaključiti sledeće:

• Na dovoljno niskim temperaturama srednja kinetička energija može da

bude značajno manja od U0 (E1 ). Molekuli osciluju u relativno maloj
oblasti oko ravnotežnog položaja, R1 . Molekuli su, u srednjem, skoro
na fiksnom med̄usobnom rastojanju pa je sistem tada u čvrstoj fazi.

• Povećanjem temperature povećava se oblast u kojoj molekuli mogu da

se kreću (R2 i R3 ). Molekuli su sve manje na fiksiranim rastojanjima
(E2 i E3 ). Ovakva situacije je karakteristična za tečnosti ili gasove
interagujućih molekula. Sa slike ne može da se vidi, ali u tečnoj fazi
ne postoji dugodometno ured̄enje koje je postojalo u čvrstoj fazi.

• Kada je temperatura dovoljno visoka da srednja kinetička energija

postane veća od U0 (E4 ) sistem je gas skoro neinteragujućih molekula,
odnosno slobodnih čestica. Jedino ograničenje daju dimenzije molekula,
7.1. MIKROSKOPSKI PRISTUP 9

odnosno dva molekula ne mogu da prid̄u proizvoljno blizu jedan dru-

gom.
• Ako se pogledaju srednja rastojanja izmed̄u molekula (crvene tačke na
sredini intervala) vidi se da ovakva potencijalna energija objašnjava i
termalno širenje sistema.
Napomena 7.1. Jedinica za količinu supstance je 1 mol, to je količina sup-
stance koja sadrži isti broj elementarnih entiteta kao što ima atoma u 0.012kg
C12 .
Napomena 7.2. U jednom molu supstance ima NA = 6.022 × 1023 mol−1
molekula (atoma). NA je Avogadrov broj.
Zadatak* 7.1. Zamislite da imate fantastičnu mašinu kojom možete proizvoljno
da menjate interakciju izmed̄u molekula u nekom sistemu. Imate sistem u
čvrstoj fazi. Kako će se promeniti gustina matrijala ako dvostruko uvećate
vrednost parametra R0 sa slike 7.1?
Zadatak*** 7.2. Kakvu promenu u osobinama materijala očekujete ako se
parametar U0 povećate dva puta? (Dubina jame će biti −2U0 .) (Poželjno je
što detaljnije obrazloženje, diskusija.)
Zadatak* 7.3. Masa velikog organskog molekula je 1.41 × 10−21 kg. Kolika
je molarna masa ove supstance?
Zadatak* 7.4. Savremene vakuumske pumpe mogu vrlo lako da ostvare
pritisak reda veličine 10−13 atmosfere u laboratoriji. U nekom sudu na sobnoj
temperaturi T = 300K pritisak je 9 × 10−14 atm. Kolika je koncentracija
molekula u ovom sudu (broj molekula u jedinici zapremine)?
Zadatak** 7.5. Maglina ”Laguna” je oblak vodonika koji je udaljen oko
3900 svetlosnih godina od Zemlje. Oblak je u prečniku oko 45 svetlosnih
godina i svetli zato što mu je temperatura 7500 K. Oblak je vrlo redak ima
oko 80 molekula u kubnom centimetru. Izračunajte pritisak gasa u maglini.
Uporedite rezultat sa pritiskom koji stvara vakuum pumpa iz prethodnog
zadatka. U nekim naučno-fantastičnim filmovima brod koji uleti u maglinu
počinje da se trese kao automobil na lošem putu. Koju ocenu iz fizike biste
dali scenaristima ovih filmova? Zašto?
Zadatak* 7.6. U nekom sudu je idelan gas pri normalnim uslovima (T =
300K, p = 105 P a). Zamislite da su, u srednjem, molekuli na takvim rastojan-
jima da se nalaze u temenima kocke. Kolika je stranica ove kocke? Uporedite
ovu dužinu sa dimenzijama molekula (kiseonika na primer). Uporedite ovu
dužinu sa med̄uatomskim rastojanjima u kristalima, koje je, na primer 0.3
nm.