PRAVOSLAVNI  септембар/октобар 2009.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
 цена 90 динара

Тема броја

Правда и право
 PRAVOSLAVNI

misionar Септембар / Октобар 2009.

Реч уредника стране

Правда и право:
хришћански приступ�����������������������������������������������2-3
Старечник Шта ће ре­ћи Justicia да­нас��������������������������������36-39
Ста­рац Пај­си­је:
Сту­ди­ра­ње и жи­вотни пут�������������������������������������4-6 Права и правде нема без љубави��������������������40-41
Живот у Христу Ути­цај ле­га­ли­зма на цр­квену свест����������������42-43
Хри­стос по среди нас …����������������������������������������������7-9
Хришћанска антропологија Живот праведни­ка мења свет��������������������������44-45
Бог, чо­век и по­стојање��������������������������������������10-15 Неколико речи
Тајна Цркве
о со­ци­јал­ној прав­ди������������������������������������������46-47
О светој тај­ни Евха­ри­стије��������������������������������16-17
Цр­ква и дру­штво
Древне мудрости и савремени изазови
Зашто чи­тати Достојев­ског Визуализација / Оваплоћење / Сјећања . . . . 48-51
Писма из Земље живих
(у време свет­ске економске кризе) ����������������18-20 Заједница неизмерне љубави��������������������������52-53
Православље у свету
Жи­вот у Хри­сту / Пред­ста­вља­мо Вам...
Пра­во­славна Алба­ни­ја ­- Предграђа Новог Јерусалима��������������������������54-56
та­ко близу, а та­ко да­ле­ко����������������������������������20-21 Хришћанство и култура
Православље у Америци Филм у ду­ши – ду­ша у филму��������������������������57-59
Дар од Бога����������������������������������������������������������22-24 Цр­ква и са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је
Тема броја
Пра­во­слав­не групе на Fa­ce­bo­ok­у ��������������������60-61
Нео­дступ­на по­треба������������������������������������������25-29 Хри­шћан­ска по­е­ти­ка
А ја вам ка­жем…������������������������������������������������������62
Светосавска правда��������������������������������������������30-31 Из потпуно другачијег угла…
Калимеро��������������������������������������������������������������63-64
Боже прав­де…������������������������������������������������������32-35
Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на
насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Детаљ са Парастос пострадалима у операцији Ако не будете били као деца, нећете Манастир
православног храма Олуја, Маркова црква, Београд задобити Царства Божијег! Крушедол
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић
2 l
5/2009.
PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј
Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић),
Татјана Радић, Милана Вучићевић,
Александар Савић, Илија Јокић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу
земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche
Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
Пра
хришћ
Милост и истина срешће се,
правда и мир пољубиће се!
(Пс 85, 10)
В е­ли­ки број љу­ди не пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу прав­де,
уни­вер­зал­но присутнoг људ­ског осе­ћа­ја за на­гра­
ђи­ва­ње до­бра и ка­жња­ва­ње зла пре­ма од­ре­ђе­ном
мо­рал­ном кри­те­ри­ју­му, и пра­ва, дру­штве­не по­твр­де
осе­ћа­ја прав­де у ма­њој или ве­ћој ме­ри. Ове описе
права и правде не тре­ба узе­ти у ре­зо­лут­ном сми­слу,
по­што се и дан-да­нас ове ка­те­го­ри­је ви­ше пре­по­зна­ју,
не­го де­фи­ни­шу, већ у сми­слу по­тре­бе њи­хо­вог тер­ми­
но­ло­шког раз­два­ја­ња и ука­зи­ва­ње на кључ­ну раз­ли­ку.
За хри­шћа­не ова те­ма је при­лич­но ва­жна. По­ђи­мо
од прав­де и пра­вед­но­сти ко­је има­ју не са­мо ан­тро­по­
ло­шки, већ и те­о­ло­шки зна­чај. У све­ште­нич­ким про­
по­ве­ди­ма че­сто чу­је­мо раз­не исто­риј­ске при­ме­ре
на­гра­ђи­ва­ња до­бра и ка­жња­ва­ња зла, уз за­кљу­чак о
то­ме да је Бог Пра­ве­дан Су­ди­ја. Ипак, да­ле­ко је бо­ље
да ка­же­мо да је Бог из­над сва­ког атри­бу­тив­ног осло­
вља­ва­ња, па та­ко и из­над огра­ни­че­ног атри­бу­та пра­
вед­но­сти. За хри­шћан­ског Бо­га Ло­го­са ко­ји се ова­
пло­тио, сје­ди­нио са Со­бом це­лу на­шу при­ро­ду, по­нео
све ње­не сла­бо­сти (био око­ван у пет про­стих чу­ла,
ка­ко је то див­но из­ра­зио Ава Ју­стин), до­бро­вољ­но
уз­иш
­ ао на Крст и Вас­кр­сао – а све ра­ди нас и ра­ди
на­шег спа­се­ња – не мо­же­мо ре­ћи про­сто да је Пра­ве­
дан јер би ти­ме за­по­ста­ви­ли ње­го­ву без­гра­нич­ну
Љу­бав и Ми­лост. Као што Све­ти­те­љи че­сто ис­ти­чу:
да је по прав­ди, ни­ко се не би спа­сао – уло­га бла­го­да­
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

вда и право:
ански приступ
ти Бо­жи­је је не­про­це­њи­ва у на­шем спа­се­њу. То не
тре­ба схва­ти­ти ола­ко и за­бо­ра­ви­ти пра­вед­ни Суд
Бо­жи­ји ко­ји ће че­ка­ти це­лу тво­ре­ви­ну, го­во­ре­ћи да
ће љу­бав и ми­лост Бо­жи­ја по ауто­ма­ти­зму по­кри­ти
све гре­хе и спа­си­ти све гре­шни­ке, што је би­ла зам­ка
у ко­ју је Ори­ген упао.
Још не­што ва­жно је по­треб­но ис­та­ћи: пој­мо­ви
прав­де и ми­ло­сти Бо­жи­је су не­раз­двој­ни и не­мо­гу­ће
их је кла­сич­но де­фи­ни­са­ти – да би­смо не­што де­фи­ни­
са­ли, тре­ба пр­во да му од­ре­ди­мо гра­ни­це, а огра­ни­
чи­ти Бо­жан­ско је не­мо­гу­ће. Ови пој­мо­ви се не де­фи­
ни­шу већ се опи­ту­ју у жи­во­т у Цр­кве. При­мер пот­пу­
ног опро­шта­ја по­ка­ја­ним гре­шни­ци­ма, ма ка­кав
жи­вот да су прет­ход­но во­ди­ли, је­сте је­дан од та­квих
опи­та. Ми­лост и исти­на сре­шће се, прав­да и мир
по­љу­би­ће се (Пс 85, 10). На шта ми­сли псал­мо­пе­вац
Да­вид у овом сти­ху, где се то су­сре­ћу ми­лост и исти­
на, прав­да и мир? У Лич­но­сти Бо­го­чо­ве­ка Хри­ста,
је­ди­не исти­ни­те ме­ре Прав­де и Ми­ло­сти Бо­жи­је, али
и правде и милости људ­ске.
Пра­во је та­ко­ђе не­што што сва­ко­днев­но су­сре­ће­
мо у ци­ви­ли­за­ци­ји јер функ­ци­о­ни­ше­мо у дру­штву
мо­де­ли­ра­ном прав­ним нор­ма­ма ко­ји­ма је га­рант
мо­но­пол др­жав­не си­ле. Што се пра­ва у жи­во­т у
Цр­кве ти­че, од древ­них вре­ме­на по­сто­је од­ре­ђе­не
вр­сте нор­ми-ка­но­на ко­је нам олак­ша­ва­ју да се кре­
ће­мо у пра­вил­ним гра­ни­ца­ма цр­кве­ног жи­во­та ка
ци­љу спа­се­ња и ко­је су са­мо спо­ља слич­не све­тов­
ном пра­ву. Иде­ал цр­кве­ног жи­во­та, ме­ђу­тим, ни­је
његово стро­го нор­ми­ра­ње – увек је по­сто­јао прин­
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
Православни Мисионар l 3
Реч уредника
цип акри­ви­је (стро­гог др­жа­ња ка­но­на) и ико­но­ми­је
(по­пу­шта­ња у од­ређе­ним слу­ча­је­ви­ма) – ме­ра је
би­ла и оста­ла чо­ве­ко­во спа­се­ње.
За раз­ли­ку од ка­но­на, прав­не нор­ме у ужем сми­слу
Цр­ква усва­ја (у скла­ду са ка­нон­ским пре­да­њем) ра­ди
што бо­љег функ­ци­о­ни­са­ња ње­не ор­га­ни­за­ци­о­не сфе­
ре у са­вре­ме­ном све­т у, што се огле­да у, ре­ци­мо,
цр­кве­ном брач­ном пра­ву. То је по­моћ­ни ме­ха­ни­зам
ко­ји је сва­ка­ко нео­пх­ о­дан, али ни­је до­бро ако се при­
хва­ти за пу­но­ћу и пра­ву ме­ру цр­кве­ног жи­во­та.
На­жа­лост, ве­ли­ки број хри­шћа­на да­нас, под ути­ца­јем
све­тов­ног на­чи­на раз­ми­шља­ња, има упра­во ле­га­ли­
стич­ку свест ко­ја се очи­т у­је у по­ку­ша­ју стро­гог од­ре­
ђи­ва­ња ску­па не­ка­квих ду­жно­сти и нор­ми ко­је је
хри­шћа­нин ду­жан да ис­пу­ни да би био то што је­сте.
Ред и по­ре­дак је­су од­у­век би­ли и оста­ли ва­жна ком­
по­нен­та у цр­кве­ном жи­во­т у, али уко­ли­ко нор­ма
по­ста­не циљ а не сред­ство, он­да ад­ми­ни­стра­тив­ни
дух за­ме­њу­је бла­го­дат­ни жи­вот. Циљ увек и сваг­да
тре­ба да бу­де Хри­стос и уз­ра­ста­ње у ме­ру ра­ста
Ње­го­вог, док пра­те­ћа прав­но-ор­га­ни­за­ци­о­на ре­гу­ла­
ти­ва пред­ста­вља не­сум­њи­во по­треб­ну и ва­жну, али
дру­го­сте­пе­ну област. Јер сло­во уби­ја, а Дух ожи­вљу­је
(2 Кор 3, 6).
Због ва­жно­сти про­бле­ма­ти­ке прав­де и пра­ва гле­
да­но из хри­шћан­ске пер­спек­ти­ве, од­лу­чи­ли смо да
овај број у свом те­мат­ском де­лу њи­ма и по­све­ти­мо.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу,
ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
Контакт телефони:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 63 394 269
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
4 l
5/2009.
Пре­вод: Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић
Ста­рац Па
Сту­ди­ра­ње и жи
– Стар­че, мно­го мла­дих има про­блем да на­пре­ду­је у
сту­ди­ја­ма уко­ли­ко ни­су од­лу­чи­ли ко­ји ће жи­вот сле­
ди­ти. Стал­но их оку­пи­ра ово пи­та­ње, та­ко да не
мо­гу да се кон­цен­три­шу на уче­ње.
Ка­да не­ки млад чо­век има та­кав про­блем, ка­жем
му:
„Знаш ка­ко у да­на­шње вре­ме по­сто­је они ве­ли­ки
фри­жи­де­ри? Ста­ви, да­кле, то пи­та­ње у је­дан та­кав
фри­жи­дер док не за­вр­шиш сту­ди­је. Не ка­жем да тре­
ба да од­ба­циш то што те оку­пи­ра, не­го да га са­чу­ваш
та­мо док не за­вр­шиш.
Ако сад не при­па­зиш на на­у­ку, на сво­је сту­ди­је,
тво­ји при­ја­те­љи ће се сре­ди­ти, сми­ри­ће се, а он­да ће
се мо­ли­ти за те­бе да се и ти сре­диш.“
Нео­п­ход­но је да мла­ди при­па­зе за­то што је то об­ма­
на лу­ка­во­га ка­ко би им ство­рио по­те­шко­ће.
– Оче, ре­као сам јед­ној де­вој­ци: „Ако ми­слиш да се
удаш, не­мој да сту­ди­раш.“
А док се не уда, шта да ра­ди? Да про­да­је бом­бо­не?
Бо­ље да за­вр­ши не­ку на­у­ку или да на­у­чи не­ки за­нат
за­то што у ње­ном жи­во­т у не­што мо­же да се до­го­ди и
мо­же да јој за­тре­ба то што ће на­у­чи­ти.
Јед­на де­вој­ка је јед­ном ре­кла: „Раз­ми­шљам о мо­на­
штву, али стал­но ме­њам ми­шље­ње.“ „У ко­ји раз­ред
идеш?“ – пи­там је.
„У тре­ћи раз­ред гим­на­зи­је“ – ка­же ми – „Али не
же­лим да сту­ди­рам.“
„Не же­лиш да сту­ди­раш?“ – ка­жем јој – „Он­да да
одеш код свог оца да ти ку­пи ко­зе, да ти узме и јед­ног
ов­чар­ског пса да их чу­ва, да ти узме и јед­ну фру­лу да
сви­раш и да их во­диш на ис­па­шу. Је л’ ти се то сви­ђа?
Бо­ље ви­ди да сту­ди­раш или да на­у­чиш не­ки за­нат.“
„Он­да, Стар­че“ – ка­же ми – „док не од­лу­чим да ли
ћу по­ста­ти мо­на­хи­ња или ћу се уда­ти, да бу­дем у
ма­на­сти­ру као ис­ку­ше­ни­ца ка­ко бих на­у­чи­ла ’за­нат’
сми­ре­ња.“
„Тај за­нат“ – ка­жем јој – „мо­жеш да на­у­чиш и код
сво­је ку­ће ако са ра­до­шћу при­хва­таш оно што ти
го­во­ре тво­ји. Пр­во ћеш за­вр­ши­ти шко­лу, упи­са­ћеш
фа­кул­тет, а он­да ће­мо, ка­да за­вр­шиш, ви­де­ти шта
ћеш ура­ди­ти.“
„Али, Стар­че, зар пет го­ди­на ни­је мно­го за од­лу­чи­
ва­ње?“
„Мно­го је­сте, али шта да ра­ди­мо кад ти се још увек
ни­је са­вим раз­би­стри­ло шта же­лиш.“
„Да ли сам ја за то кри­ва бу­ду­ћи да сам не­стал­на?“
– пи­та ме.
„Не, али ва­га тре­нут­но не на­ги­ње ни на јед­ну ни на
дру­гу стра­ну.“
У та­квим слу­ча­је­ви­ма де­ци тре­ба да на­гла­си­мо да
па­зе да не гу­бе уза­луд вре­ме. Да то­ком сту­ди­ја жи­ве
што је мо­гу­ће ду­хов­ни­је, да што пре до­би­ју ди­пло­му
ко­ја је нео­п­ход­на, а оно што до­ла­зи по­сле при­па­да
Бо­гу. У том пе­ри­о­ду тре­ба да на­ђу не­ког до­брог ду­хов­
ни­ка да им по­ма­же, да се ни јед­ним ни дру­гим жи­во­
том ла­ко не одушевљавају, али да се не обес­хра­бру­ју.
Не­ка има­ју стр­пље­ња да за­вр­ше сво­је сту­ди­је, а он­да
ће, мно­го зре­ли­је и са ви­ше са­зна­ња, мо­ћи да од­лу­че о
јед­ном или о дру­гом жи­во­т у и мо­ћи ће да ура­де оно
што ми­сле да је нај­бо­ље у сла­ву Бо­жи­ју.
Ка­кав је овај свет да­нас, што су зре­ли­ји, то је бо­ље.
Зна­те ли да ка­кве се све не­во­ље до­га­ђа­ју? Ка­да не­ко
има ен­т у­зи­ја­зма, тре­ба да па­зи да не до­но­си не­зре­ле
од­лу­ке.
– Стар­че, по­сто­је де­ца ко­ја не­ма­ју во­љу да уче за
ис­пи­те за­то што ви­ше во­ле да се ба­ве ду­хов­ном на­у ­
ком и мо­ли­твом.
 Православни Мисионар l 5

Старечник

а ј­си­је:
­вот­ни пут
Не, не сме­ју да оста­вља­ју уче­ње.
Не­ка, упо­ре­до са сту­ди­ја­ма, чи­та­ју не­што
сна­жно из не­ке све­то­о­тач­ке књи­ге, не­ка се
по­ма­ло мо­ле, не­ка на­пра­ве по ко­ју ме­та­ни­ју
– ка­ко би одр­жа­ва­ли ду­хов­ност.
Ка­да има­ју пу­но да уче, мо­гу да на­пра­ве
па­у­зу да се мо­ле или да по­ју. Јер ако же­ле да
ра­де не­што дру­го што би тре­ба­ло да оста­ве за
ка­сни­је, ни­ти ће то мо­ћи да ура­де ка­ко тре­ба
– за­то што ће раз­ми­шља­ти о уче­њу, ни­ти ће
њи­хо­ве сту­ди­је на­пре­до­ва­ти и, на кра­ју, не­ће
ура­ди­ти ни­шта. Али ако уче, узе­ће бр­зо ди­пло­му
и по­сле ће мо­ћи да ра­де оно што же­ле.

Кад сам био у бол­ни­ци (Ста­рац је 1966. л. Г.

имао опе­ра­ци­ју плу­ћа) не­ко­ли­ко да­на ни­ти сам се
уз бро­ја­ни­цу мо­лио, ни­ти сам ме­та­ни­сао ни­ти сам
по­стио. Јео сам шта су ми да­ва­ли. „Да по­мог­нем
са­да ја ма­ло ле­ка­ри­ма“ – ми­слио сам – „ка­ко би
они по­мо­гли ме­ни да ми бу­де бо­ље, а по­сле ћу ја
ра­ди­ти оно што же­лим.“

До­ла­зе ми де­ца и жа­ле ми се да их ро­ди­те­љи

мно­го при­ти­ска­ју да уче. Ако их и ја поч­нем при­
ти­ска­ти, не­ћу им по­мо­ћи.
Ка­ко би схва­ти­ли да не тре­ба да оста­ве уче­ње,
го­во­рим им при­ме­ре о де­ци ко­ја ни­су учи­ла, па су
се због то­га мно­го на­му­чи­ла и о де­ци ко­ја су ус­пе­ла
за­то што су учи­ла. Ево, се­ћам се јед­ног слу­ча­ја: У
јед­ном гра­ду би­ла су два де­ча­ка су­се­да. Је­дан је био
пре­па­ме­тан. Са ма­ло уче­ња, увек је био од­ли­чан –
од основ­не шко­ле до гим­на­зи­је. Дру­ги, ма­ње па­ме­
тан, али са ве­ћим тру­дом, пра­тио је пр­вог. На
кра­ју, пр­ви се, са­мо што је за­вр­шио дру­ги раз­ред
гим­на­зи­је, уплео у не­ко дру­штво, оста­вио је шко­
лу, а на кра­ју је био при­ну­ђен да ра­ди у не­ком
6 l
5/2009.
пред­у­зе­ћу као чи­стач. Осим то­га, оже­нио се, до­био је
и дво­је де­це и те­шко је из­ла­зио на крај са про­бле­ми­ма.
Дру­ги је за­вр­шио пра­во, оти­шао је у Евро­пу на пост­
ди­плом­ске сту­ди­је и сте­као ди­пло­му из упра­вља­ња
пред­у­зе­ћи­ма. Јед­ног да­на у пред­у­зе­ћу где је ра­дио онај
пр­ви че­ка­ли су но­вог ди­рек­то­ра. Сви су го­во­ри­ли
ка­ко је имао ви­со­ко обра­зо­ва­ње. На кра­ју се ис­по­ста­
ви­ло да је но­ви ди­рек­тор онај де­чак са ко­јим
је за­јед­но ишао у шко­лу! Чим га је ви­део, пре­
по­знао га је. Ухва­ти­ло га је та­кво оча­ја­ње да је
два – три пу­та по­ку­шао да се уби­је. Не­ко му
је ре­као да по­ђе на Све­т у Го­ру да ме по­тра­жи.
По­што ми је при­чао о свом жи­во­т у, по­ме­нуо
ми је и ово: „Чуј, мо­лим те, ње­га да имам за
ди­рек­то­ра.“ Та­да сам га до­бро ис­пра­шио.
„Мо­ре“ – ка­жем му – „ти би по­стао још ви­ши
од ње­га. Про­шао би до­бро и ти и тво­ја де­ца,
са­мо би до­бра чи­нио! Ни­је до­вољ­но што си
по­стао узрок због ко­га се тво­ја по­ро­ди­ца
му­чи, са­да же­лиш и да се уби­јеш и да их та­ко
до­ту­чеш – да тво­ја де­ца оста­ну си­ро­чи­ћи!
Те­бе ми ни­је жао јер ти се због тво­је гла­ве
до­го­ди­ло то што ти се до­го­ди­ло. Тво­је де­це
ми је жао. Раз­у­меш? Гле­дај са­да да имаш стр­
пље­ња и ве­ру­јем да ће се, уз Бо­жи­ју по­моћ, и
но­ви ди­рек­тор пре­ма те­би по­не­ти до­бро.
Мо­же да те по­ста­ви и на не­ко бо­ље ме­сто. А
ако се, ко­јим слу­ча­јем, не сми­риш, на­ђи не­ки
дру­ги по­сао да сво­ју де­цу не би оста­вио на
ули­ци.“ Та­ко се са­брао.
Због то­га ка­жем – ако мла­ди сту­ди­ра­ју, уче
и ма­ло се, то­ком сво­јих сту­ди­ја, и умо­ре, не­ће
за­о­ста­ја­ти са ис­пи­ти­ма, за­вр­ши­ће бр­зо и
ка­сни­је не­ће има­ти бри­ге. Ви­дим да де­ца ко­ја
за­о­ста­ју са ис­пи­ти­ма то­ком сво­јих сту­ди­ја и
ка­да за­вр­ше и сре­де се, опет за­о­ста­ју са јед­
ним, са дру­гим и са­мо про­бле­ме има­ју.
– Стар­че, ако не­ки мла­дић то­ком свог сту­
ди­ра­ња стек­не по­знан­ство ко­је је вред­но
па­жње, да ли је ко­ри­сно да ства­ра по­ро­ди­цу
иако још увек сту­ди­ра?
Ми­слим да ће – ма ко­ли­ко да је до­бро –
по­знан­ство би­ти на те­рет ње­го­вог сту­ди­ра­
ња. Чак и да на­ђе нај­бо­љег брач­ног дру­га и
оже­ни се, би­ће то му­ка и за ње­го­ву же­ну и за
ње­го­ву де­цу. Бо­ље да све сво­је пси­хич­ке и
фи­зич­ке сна­ге кон­цен­три­ше на на­у­ку, да без оп­те­ре­
ће­ња за­вр­ши сту­ди­је, а по­сле да ре­ши то пи­та­ње. Јер
ако су му сна­ге ра­су­те на ви­ше стра­на, би­ће стал­но
пси­хич­ки и фи­зич­ки рас­тр­зан.  m
 Из књи­ге
 ΟΙΚΟΓΕΝΕΙΑΚΗ ΖΩΗ, IV том

Све­ште­ник Угрин По­по­вић
Хри­стос по
сре­ди нас …
К њи­га Мој жи­вот у Хри­сту је­сте иде­ал пра­во­слав­
ног на­чи­на бив­ство­ва­ња из­ра­жен ре­чи­ма ап. Па­вла
– не жи­вим ви­ше ја не­го Хри­стос у ме­ни – ко­је ујед­но и
из­ра­жа­ва­ју ме­ру та­квог жи­во­та. Све­ти Јо­ван Крон­
штан­ски у исто­и­ме­ном де­лу осве­до­ча­ва свој пут њи­ме
по­зи­ва­ју­ћи дру­ге. Со­бом, соп­стве­ним уви­ди­ма и соп­
стве­ним жи­во­том, та­ко да тај по­зив су­штин­ски пред­
ста­вља и ње­го­ву слу­жбу јер, по ре­чи­ма јед­ног дру­гог
све­тог оца, ако је је­ди­ни циљ на­шег жи­во­та Хри­стос,
он­да све што ра­ди­мо пред­ста­вља Ли­т ур­ги­ју – да­кле,
на­шу слу­жбу у Хри­сту, а ко­ја је ујед­но и наш жи­вот у
Ње­му. Је­ди­но та­ко мо­же­мо уви­де­ти нео­п­ход­ност из­ра­
за тог на­шег жи­во­та, те на­ше ве­ре. То је не­раз­де­љи­во
– наш жи­вот и на­ша слу­жба; на­ши та­лан­ти и наш из­раз
истих; су­шти­на и фор­ма ко­је се не су­ко­бља­ва­ју ни­ти
усло­вља­ва­ју, већ се пре­пли­ћу у јед­ном хо­ду и у јед­ном
жи­во­т у – на­шем жи­во­т у у Хри­сту!
Но, вра­ти­мо се са­да­шњи­ци, рас­по­лу­ће­но­сти чо­ве­
ко­вој и су­прот­ста­вље­но­сти су­шти­не и фор­ме, вре­ме­
ну у ко­ме јед­на пр­ко­си дру­гој, а дру­га по­ку­ша­ва да
не­ги­ра пр­ву и сва­ка се – у та­квој кон­ста­ла­ци­ји ства­ри
– тру­ди да по­сто­ји из­дво­је­но, по­ку­ша­ва­ју­ћи да тим
пр­ко­сом ука­же на соп­стве­ну нео­п­ход­ност. Оти­ђи­мо
сли­ком у Tempo или Vero и за­ста­ни­мо крај ка­се. Цип,
цип, цип, цип... им­пе­ра­тив сва­ко­дне­ви­це би­ва пре­гле­
дан не­по­гре­ши­вим оком чи­та­ча бар-ко­до­ва; на­ма оста­
је још са­мо да се за­хва­ли­мо на оче­ки­ва­ном ис­пу­ње­њу
на­ших ег­зи­стен­ци­јал­них прох­те­ва и да, ис­пра­ће­ни
цип, цип, цип-по­здра­вом, на­пу­сти­мо обје­кат. А шта
има ло­ше у то­ме да смо де­ца тех­но­ло­шког раз­во­ја и да
је цип, цип, цип... по­здрав нор­мал­на и оче­ки­ва­на
окол­ност чо­ве­ко­вог про­гре­са. И, за­и­ста, шта има
ло­ше у та­квом по­здра­ву? Ни­шта! Ме­ђу­тим, са­да ће
апо­ло­ге­та по­ме­ну­тог по­здра­ва са сум­њом за­пи­та­ти
за­што је, он­да, тај по­здрав по­ме­нут ако не­ма шта да
Православни Мисионар l 7
Живот у Христу
му се за­ме­ри или ако не­ма раз­ло­га да се не­ги­ра, а са­ма
по­тре­ба за њи­ме де­вал­ви­ра овим или оним «те­о­ри­ја­
ма за­ве­ре», та­ко ти­пич­ним, по апо­ло­ге­то­вом ми­шље­
њу, за ве­ру­ју­ће љу­де. Ве­ру­ју­ће љу­де?!? То не им­пли­ци­
ра да је апо­ло­ге­та на­ве­де­ног по­здра­ва не­ве­ру­ју­ћи, то
са­мо на­гла­ша­ва да је по­ме­ну­ти чо­век ин­те­лек­т у­ал­но
еман­ци­по­ван и да, као та­кав, схва­та да се Бог не мо­же
об­у­хва­ти­ти ни­ка­квом фор­мом и да је Цр­ква, са­мим
тим, ата­ви­зам сво­је вр­сте ко­јем, ако се да шан­са, мо­же
по­но­во по­ста­ти – опи­јум за ма­се, што се, опет, не сме
до­зво­ли­ти јер се чо­век про­гре­са, на­кон ду­гог и те­шког
ре­ха­би­ли­та­ци­о­ног опо­рав­ка, на је­дви­те ја­де ски­нуо са
тог опа­сног опи­ја­та. Ре­ци­ди­ви су мо­гу­ћи, али они не
сме­ју би­ти пра­ви­лом,… што нас, опет, сли­ком вра­ћа у
по­тро­шач­ки храм и цип, цип, цип-по­здра­ви­ма као
га­ран­ти­ма да ре­ци­див, чак и ако се де­си, не­ће по­љу­ља­
ти сли­ку ни пут про­гре­сив­ног чо­ве­чан­ства јер ће би­ти
изо­ло­ван, ло­ка­ли­зо­ван и у крај­њој ва­ри­јан­ти – об­у­
хва­ћен наведеним по­здра­ви­ма.
По­ме­ну­ти апо­ло­ге­та гле­да су­шти­ну – не­што по­сто­
ји, не­ка вр­ста «ко­смич­ког ком­пју­те­ра» ко­ји ре­гу­ли­ше
за­ко­не све­то­ва… ма­да ни ван­зе­маљ­ци ни­су за за­не­ма­
ри­ти као по­кре­та­чи жи­во­та на пла­не­ти Зе­мљи; и док
они, из са­мо се­би зна­них раз­ло­га, за­че­ше се­ме жи­во­та
на «зе­ле­ној пла­не­ти», па се вра­ти­ше на ма­тич­ну, чо­ве­
ку оста­де још са­мо то да им се соп­стве­ним про­гре­сом
при­бли­жи и да не­ким но­вим и на­до­ла­зе­ћим Апо­лом
101 или 205 за­пло­ви ка сво­јим да­ле­ким ро­ди­те­љи­ма.
Али то је са­мо јед­на од ва­ри­јан­ти мо­гу­ћих рас­пле­та, с
об­зи­ром на то да је и те­о­ри­ја мај­му­ни­те­та та­ко­ђе за­о­
ста­ли по­ку­шај от­кри­ва­ња тај­не, упра­во су­шти­не чо­ве­
ко­вог на­ста­ја­ња. Но, та те­о­ри­ја ни­је то­ли­ко по­гре­шна
по­што у на­у­ци не­ка­да ве­ли­ке ла­жи би­ва­ју нео­п­ход­ни­
је од ма­лих исти­на, та­ко да је Дар­вин ипак по­жељ­ни­ји
од Цр­кве јер је ишао за су­шти­ном пре­ва­зи­ла­зе­ћи
8 l
5/2009.

фор­му. Али, дај­мо са­да «цр­ве­ни кар­тон» овом на­шем под­ра­зу­ме­ва Хри­ста као ре­ал­ност Ра­до­сти, ко­ја се,
апо­ло­ге­ти цип, цип, цип-по­здра­ва јер ни­смо ни на­па­ опет, њи­ме из­ра­жа­ва, не­ће по­сто­ја­ти јер не­ће има­ти
ли по­ме­ну­ти, а он сâм, са­мим тим, гу­би на по­треб­но­ слу­жбу. Да­кле, ни за њи­ме, као ни за ре­ал­но­шћу ко­ју
сти – за­ми­слив­ши се над чи­ње­ни­цом да је сва­ка хи­по­ он из­ра­жа­ва, та­ко да сва­ко уте­ме­ље­ње ко­је не­ма Хри­
те­за по­жељ­ни­ја од Цр­кве, а сва­ки ро­ди­тељ, мо­гу­ћи ста као осно­ву не­ће има­ти трај­ност ни­ти ра­дост па,
или не­мо­гу­ћи (па ма­кар био и мај­мун), ло­гич­ни­ји од са­мим тим, ни по­здрав ко­ји је из­ра­жа­ва као пер­спек­
Бо­га, док се сва­ки спа­си­тељ, из­ра­жен на­у­ком или оче­ ти­ву јер – ако је је­ди­ни циљ на­шег жи­во­та Хри­стос,
ки­ва­њем по­врат­ка са не­ке да­ле­ке пла­не­те, иш­че­ку­је и он­да све што ра­ди­мо пред­ста­вља Ли­т ур­ги­ју – али, ако
при­хва­ће­ни­ји је од Хри­ста. На ко­ји на­чин је не­из­ре­ ли ни­је, он­да сва­ка на­ша слу­жба пред­ста­вља про­ма­
ци­ва су­шти­на за­до­би­ла то­ли­ки при­мат над ре­че­ном шај по­што не га­ран­т у­је Веч­ност, не да­је сми­сао ни­ти
фор­мом? Од­но­сно, где и ка­да се то до­го­ди­ло; ко­јим из­и­стин­ску Ра­дост.
по­во­дом? Да ли има од­го­во­ра на то пи­та­ње и ко тре­ба Да ли ће наш по­здрав би­ти и из­раз на­ше слу­жбе,
да га да? Цр­ква? Све­ти оци? И, на овом ме­сту, до­ла­зи­ слу­жбе у Хри­сту, по­твр­да ли­т у­р­гиј­ске ре­ал­но­сти и
мо до слич­но­сти из­ме­ђу љу­ди фор­ме и љу­ди су­шти­не. ес­ха­то­ло­шког пре­д у­ку­са – Хри­стос по сре­ди нас …
Та, и јед­ни и дру­ги че­ка­ју од­го­вор – јед­ни у при­др­жа­ – као на­ше ре­ал­но­сти и на­ше Ра­до­сти или ће би­ти
ва­њу и го­то­во ку­че­ћој ода­но­сти по­сто­је­ћим фор­ма­ма, по­здав он­то­ло­шког про­ма­ша­ја оли­че­ног у ку­ка­вич­
а дру­ги у не­ком по­лу­ле­тар­гич­ном освр­т у на то да ком пре­пу­шта­њу окол­но­сти­ма па­лог по­сто­ја­ња из­ра­
не­што по­сто­ји, да то не­што је­сте не­из­ре­ци­во јер је по же­ног им­пе­ра­ти­вом сто­ма­ка и цип, цип, цип-хо­дом
при­ро­ди стра­но са­мом чо­ве­ку, те та­ко уте­ше­ни на­ста­ за­ви­си од на­шег при­сту­па се­би и соп­стве­ног раз­ми­
вља­ју свој прогресивни ход до не­ког но­вог от­кри­ћа шља­ња та­да, док сто­ји­мо крај ка­се че­ка­ју­ћи да
или ду­го оче­ки­ва­ног по­врат­ка не­из­ре­ци­вих ро­ди­те­ља бу­де­мо очи­та­ни, ре­ги­стро­ва­ни, на­ми­ре­ни...
са пла­не­те већ са­мо њи­ма зна­не те и те га­лак­си­је. Ток тих по­ми­сли «очи­та­ва» на­шу слу­жбу
Да­кле: че­ка­ње, че­ка­ње, че­ка­ње... Уви­ђа­те ли слич­ јер из­ра­жа­ва на­ше не­до­у­ми­це – ако
ност? је је­ди­ни циљ на­ше­га жи­во­та
Слич­ност у че­ка­њу, иш­че­ки­ва­њу, за­пра­во у па­си­ви­ Хри­стос... m
зи­ра­но­сти соп­стве­ног жи­во­та, на ко­је чо­век при­ста­је
че­ка­ју­ћи жи­вот­не од­го­во­ре од не­ког дру­гог, иш­че­ку­ју­
ћи по­твр­ду сми­сла вла­сти­тог по­сто­ја­ња од тог не­ког
дру­гог, ауто­ри­те­та са стра­не, док се сâм кон­цепт
жи­вље­ња пре­пу­шта окол­но­сти­ма и им­пе­ра­ти­ви­ма
сва­ко­дне­ви­це из­ра­же­ним цип, цип, цип-по­здра­ви­ма.
Мо­тив при­ста­ја­ња на по­ме­ну­ти на­чин пре­пу­шта­ња
соп­стве­ног жи­во­та игри окол­но­сти је су­штин­ски исти
у свим слу­ча­је­ви­ма – са ма­њим или ве­ћим од­сту­па­њи­
ма у из­ра­зу по­ме­ну­тог, а ко­је, опет, за­ви­си не од
са­мог чо­ве­ка, већ од тих истих окол­но­сти и те
игре слу­ча­ја, а име му је: страх. Страх од од­го­
вор­но­сти, соп­ства, не­схва­ће­но­сти... као нус-
по­сле­ди­це за­ви­ри­ва­ња у вла­сти­то не­све­
сно, са­мо­у­по­зна­ва­ња и са­о­ства­ри­ва­ња
као лич­но­сти, ко­ја се у вре­ме­ном
из­ра­жа­ва, али се су­штин­ски, а на тај
на­чин, при­пре­ма за веч­но и без­
вре­ме­но. Без­вре­ме­но, веч­но,
по­сто­ја­но... а у ко­јој ре­ал­но­сти,
по­след­њој ре­ал­но­сти (Ес­ха­
то­ну), сва­ки по­здрав ко­ји
ни­је у све­зи са Те­лом
Хри­сто­вим и ко­ји не
 Православни Мисионар l 9

Књи­га Мој жи­вот у Хри­сту

је­сте иде­ал пра­во­слав­ног
на­чи­на бив­ство­ва­ња из­ра­жен
ре­чи­ма ап. Па­вла – не жи­вим
ви­ше ја не­го Хри­стос у ме­ни –
ко­је ујед­но и из­ра­жа­ва­ју ме­ру
та­квог жи­во­та. Све­ти Јо­ван
Крон­штан­ски у исто­им ­ е­ном
де­лу осве­до­ча­ва свој пут њи­ме
по­зи­ва­ју­ћи дру­ге.
10 l
5/2009.
Алек­сан­дар Ми­лој­ков
Бог, чо­век
„Ако је би­ло не­ка­да да ни­је би­ло
Оца, он­да је би­ло не­ка­да да ни­је
би­ло ни Си­на. Ако је би­ло не­ка­да
да не­ма Си­на, он­да је би­ло не­ка­
да да ни­је би­ло ни Ду­ха Све­то­га.
Ако је Је­дан од иско­ни, он­да су
Тро­ји­ца.“
Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов,
О бо­го­сло­вљу пе­та, о Ду­ху Све­том
„А ово је вјеч­ни жи­вот да по­зна­ју
те­бе јед­но­га исти­ни­то­га Бо­га и
ко­га си по­слао Ису­са Хри­ста.“
Све­ти апо­стол Јо­ван Бо­го­слов,
Је­ван­ђе­ље по Јо­ва­ну 17, 3
О ва­пло­ће­ње Си­на Бо­жи­јег не пред­ста­вља са­мо
до­га­ђај спа­се­ња све­та. Тај до­га­ђај пред­ста­вља и
вр­ху­нац Бо­жи­јег от­кри­ва­ња чо­ве­ку, вр­ху­нац бо­го­по­
зна­ња. То дво­је је не­раз­дво­ји­во. То су два име­на јед­не
бо­жан­ске бла­го­да­ти да­те чо­ве­ку кроз до­га­ђај ова­пло­
ће­ња, стра­да­ња и слав­ног вас­кр­се­ња Бо­го­чо­ве­ка. Спа­
се­ње је Бо­го­по­зна­ње и Бо­го­по­зна­ње је спа­се­ње. Ка­ко
то и ка­же пр­ви бо­го­слов у исто­ри­ји Цр­кве, све­ти апо­
стол Јо­ван: „А ово је вјеч­ни жи­вот да по­зна­ју те­бе
јед­но­га исти­ни­то­га Бо­га и ко­га си по­слао Ису­са Хри­
ста.“ (Јов 17, 3). За хри­шћа­не, та­ко, по­зна­ти Бо­га зна­чи
исто што и по­сто­ја­ти. По­зна­ње Бо­га ни­је ин­те­лек­т у­
ал­но са­ку­пља­ње ин­фор­ма­ци­ја о Бо­гу, већ жи­ви акт
ула­ска у од­нос са Бо­гом и гра­ђе­ње вла­сти­тог иден­ти­
те­та у том од­но­су. Та­кав на­чин по­сто­ја­ња по­ка­зао је
Спа­си­тељ све­та чо­ве­ку от­шкри­нув­ши вра­та Тај­не над
свим тај­на­ма – Тај­ну Бо­жи­јег по­сто­ја­ња.
Хри­стос је от­крио Бо­га као Оца. От­крив­ши Бо­га
као Оца, Хри­стос је от­крио Бо­га као Све­т у Тро­ји­цу.
На овом су Хри­сто­вом от­кри­ве­њу оци Цр­кве по­зна­ли
и по­ка­за­ли дог­ма­те ве­ре пра­во­слав­не. Све­ти Ги­го­ри­је
Бо­го­слов ка­же: „Ако је Је­дан од иско­ни, он­да су Тро­
ји­ца.“ Тај Је­дан од иско­ни је­сте Бог Отац. Отац да би
био Отац, мо­ра има­ти Си­на и мо­ра има­ти Ду­ха Све­
то­га. Та­ко, по­што је Отац од иско­ни Отац, он­да је и
Син од иско­ни Син и Дух Све­ти од иско­ни Дух Све­ти.
И Син и Дух Све­ти сво­је веч­но по­сто­ја­ње има­ју у
од­но­су са Оцем. Али и Отац – иако је Узрок Си­ну и
Ду­ху Све­то­ме – сво­је по­сто­ја­ње гра­ди у од­но­су са
Њи­ма. Да не­ма Јед­ног, не би би­ло ни Тро­ји­це. Је­дан
мо­же би­ти Је­дан са­мо ако по­сто­је и дру­га Дво­ји­ца.
Та­ко, Отац је Отац јер ра­ђа Си­на и ис­хо­ди Ду­ха Све­
то­га. Да на ра­ђа Си­на и не ис­хо­ди Ду­ха Све­то­га, Отац
не би био Отац. Но, и Син је Син јер је од Оца ро­ђен
и Дух Све­ти је Дух Све­ти јер је од Оца ис­хо­ђен. За­то
„ако је Је­­дан од иско­ни“, а је­сте, и тог „Јед­ног од иско­
ни“ нам Спа­си­тељ от­кри као Оца, „он­да су Тро­ји­ца“.
Ис­по­ве­ди­ти Јед­но­га Бо­га зна­чи ис­по­ве­ди­ти ве­ру у Јед­
но­га Бо­га Оца. Та­ко и по­чи­ње­мо ис­по­ве­да­ње у Сим­во­
лу ве­ре: „Ве­ру­јем у Јед­но­га Бо­га Оца…“ А ис­по­ве­ди­ти
ве­ру у Јед­но­га Бо­га Оца не мо­же се ако се не ис­по­ве­ди
ве­ра у Све­т у Тро­ји­цу. Ве­ро­ва­ти у Јед­но­га Бо­га зна­чи
ве­ро­ва­ти у Све­т у Тро­ји­цу – Оца и Си­на и Све­то­га
Ду­ха. Јер „ако је Је­дан од иско­ни, он­да су Тро­ји­ца“.
Не­ма јед­ног без мно­штва
Овај на­чин по­сто­ја­ња, где јед­ног не­ма без по­сто­ја­
ња дру­гог, где је мно­штво услов јед­но­ме, Бог је по­да­
рио чо­ве­ку. Ту исти­ну на­ла­зи­мо већ на пр­вим стра­ни­
ца­ма Би­бли­је: „По­том ре­че Бог: да на­чи­ни­мо чо­вје­ка
по сво­је­му об­лич­ју, као што смо ми… И ство­ри Бог
чо­вје­ка по об­лич­ју сво­је­му, по об­лич­ју Бо­жи­је­му ство­
ри га; му­шко и жен­ско ство­ри их.“ (Пост 1, 26–27).
Чо­век је, да­кле, му­шко и жен­ско. Јед­ном „ја“ је
по­треб­но дру­го, по­треб­но му је „ти“. Не­ма чо­ве­ка без
дру­гог чо­ве­ка, не­ма јед­ног без мно­штва. То и Бог, при
ства­ра­њу чо­ве­ка, ја­сно ка­же: „Ни­је до­бро да је чо­вјек
сам; да му на­чи­ни­мо дру­га пре­ма ње­му.“ (Пост 2, 18).
Упра­во је та­кав на­чин по­сто­ја­ња об­лич­је, ико­на Бо­жи­
 Православни Мисионар l 11

Хри­шћан­ска ан­тро­по­ло­ги­ја

и по­сто­ја­ње
ја у чо­ве­ку: „…да на­чи­ни­мо чо­вје­ка
по сво­је­му об­лич­ју, као што смо
ми…“ Бог је „ми“ и то је ве­ли­ко
от­кри­ве­ње чо­ве­ку, ко­је је по­ста­ло
ја­сно он­да ка­да је Хри­стос от­крио
Бо­га као Оца. Бог је Све­та Тро­ји­ца.
Ико­на тог Бо­жи­јег по­сто­ја­ња је у
сва­ком чо­ве­ку, па ма­кар он и не
при­зна­вао Бо­га. Чо­век свој иден­ти­
тет гра­ди је­ди­но у спле­т у од­но­са са
сво­јим бли­жњим. То ње­го­во „ја“ је
не­за­ми­сли­во без мно­гих „ти“. Да ли
би чо­век – ка­да би му не­ко из све­
сти и се­ћа­ња из­бри­сао све ве­зе са
ње­го­вим бли­жњи­ма, ка­да тај чо­век
не би по­зна­вао ни­ког на овом све­т у
– знао од­го­вор на пи­та­ње ко сам ја?
Да ли би имао свест о са­мо­ме се­би,
о свом иден­ти­те­т у? Да ли би знао да
из­го­во­ри сво­је име? Те­шко и ни­ка­
ко. Чо­век је чо­век са­мо са сво­јим
„ја“, а тог „ја“ не­ма без за­јед­ни­це,
без по­зна­ња дру­гог чо­ве­ка, без бли­
жњег. Исто она­ко као што ни Оца
не­ма без Си­на и без Ду­ха Све­то­га; и
као што не­ма Си­на и Ду­ха Све­то­га
без Оца. Јер „ако је Је­дан од иско­ни,
он­да су Тро­ји­ца“. За­и­ста, по­сто­ја­ње
је по­зна­ње, по­зна­ње дру­гог. Тај дру­
ги је бли­жњи.
Чо­век, јед­но­с тав­но, не мо­же
по­сто­ја­ти на дру­ги на­чин, а да оста­
не чо­век. Ту ико­ну Бо­жи­јег по­сто­ја­
ња у чо­ве­ку хтео је Бог да очу­ва и
ка­да је Мој­си­ју да­вао та­бли­це За­ко­
на на Си­на­ју. Тих де­сет за­по­ве­сти
је­су, за­пра­во, две, и то две пот­пу­но
јед­на­ке по ва­жно­сти. Хри­стос их
из­го­во­ри као две за­по­ве­сти „о ко­ји­ма ви­се сав За­кон Оту­да За­кон има јед­ну уло­гу – да очу­ва иден­ти­тет, да
и Про­ро­ци“ (Мт 22,40). У за­по­ве­сти­ма је ка­за­но ово очу­ва људ­ско по­сто­ја­ње, ико­ну Бо­жи­ју у чо­ве­ку:
дво­је: љу­бав пре­ма Бо­гу и љу­бав пре­ма бли­жњем. ­Вр­шење ­Бо­жијих ­За­по­вести ­јесте п­ро­јава ­љу­бави.
12 l
5/2009.
1. Ја сам Господ Бог твој…Немој имати других Богова уза ме.
2.Не гради себи лика резана, нити какве слике…
Немој им се клањати нити им служити…
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега…
4. Сећај се дана од одмора да га светкујеш...
5. Поштуј оца и матер своју…
6. Не убиј.
7. Не чини прељубе.
8. Не кради.
9. Не сведочи лажно на ближњега својега.
10. Не пожели ишта што је ближњега твојега. (2. Мој 20, 2-17)
П­ро­јава ­љу­бави ­јесте ис­ти­нито ­поз­нање д­ругог. А
п­ оз­нање д­ругог ­јесте ­пос­то­јање, в­лас­тити ид­ен­титет,
в­лас­тита л­ичност. ­Бо­го­љубље и ­чо­ве­ко­љубље су ј­едно
од д­ругог н­еод­во­јиви, они ­јесу пут ис­ти­нитог
­пос­то­јања ­чо­века.
­Зашто су ­бо­го­љубље и ­чо­ве­ко­љубље н­еод­во­јиви?
­Зато јер је ­бо­го­љубље без ­чо­ве­ко­љубља ­ли­цем­ерје и
лаж: „Ако ко ­рече: ­Љубим ­Бога, а ­мрзи б­рата с­во­јега,
­лажа је; јер ­који не ­љуби б­рата с­во­јега ­ко­јега ­види,
­како ­може ­љу­бити ­Бога, ­ко­јега ­није ­видио? И ову
­за­повјест и­мамо од ­њега: ­Који ­љуби ­Бога, да ­љуби и
б­рата с­вога.“ (1. Јов 4, 20–21) Онај ­који ­нема ­љу­бави
п­рема б­лижњем, он ­нема ни с­воје „ја“. ­Такав „­човек“
­није ­ништа ­више до ­ме­ша­вина ­земље, ­ка­мена и ­воде
­која ­го­вори. ­Зато – да би п­ришао ­Богу – ­човек ­мора да
­буде ­човек, а за то су му ­потр­ебна бар још ­један или
д­во­јица: „Јер где су два или три ­саб­рана у име ­моје,
­ондје сам и ја ­међу ­њима.“ (Мт 18, 20)
Но, ­може ли ­човек да ­буде ­човек без ­љу­бави п­рема
­Богу? ­Може ли да г­ради свој ид­ен­титет ­само у ­љу­бави
п­рема б­лижњем? ­Такав ­однос са б­лиж­њима, ­однос
­који је ­за­бо­равио да ­себе п­рожме оним „у Име ­Моје“,
­рађа смрт. ­Таквој „­љу­бави“ п­рема б­лижњем Х­ристос
­супр­отс­тавља и ­са­ве­т ује ­мржњу. Гле ­чуда, Онај ­Који је
­рекао ­љуби б­лижњег с­вога, ­сада ­го­вори: „Ако ­неко ­дође
­мени и не ­мрзи оца с­во­јега, и ­матер и ­жену, и д­јецу, и
б­раћу, и ­сестре, па и ­живот свој, не ­може ­бити мој
у­ченик.“ (Лк 14, 26) ­На­изглед к­онт­рад­икт­орна Х­рис­
това тв­рдња ипак је ис­ти­нита и ­сасвим на ­месту.
Х­ристос нас ­овде ­по­зива да свој ид­ен­титет г­ра­димо
као ­вечан и ­бес­мртан, а не као п­ро­лазан и с­мртан.
­Љубав п­рема б­лижњем, као ­посл­едње у­те­ме­љење
­нашег „ја“, ­нашег ид­ен­ти­тета, ­јесте ­љубав ­која ­до­носи
п­ро­лазност и смрт. ­Људи ­који ос­тану без с­војих н­ај­
ми­лијих ­тешко ­даље п­ро­на­лазе с­мисао ­жи­вота.
„Љуби Господа Бога својега.“
(Мт 22, 37)
„А друга је као и ова:
Љуби ближњега свога…“
(Мт 22, 39)
­ ас­танак са н­ајд­ражим о­со­бама ­тежак је у­дарац за
Р
в­лас­тити ид­ен­титет. О­т уда онај ­је­зиви крик и ­вапај
­губ­ит­ника. О­т уда ­н­еу­тешне ­сузе и о­т уда ­из­губ­љени
с­мисао ­жи­вота, ­нес­танак в­лас­титог „ја“.
­Пон­овна ­изгр­адња в­лас­титог ид­ен­ти­тета је дуг у
­му­ко­трпан ­посао, ­нер­етко б­ез­на­дежан и ­н­еус­пешан.
Оно што се ­де­сило п­рав­едном ­Јову ­данас би ­тешко ко
­могао да п­ре­живи. М­ноги би ­дигли ­руку на ­себе, те
­тако ­з­аиста ­по­ко­пали с­воје „ја“. И п­рав­едни Јов би
­можда у­радио исто то да ­темељ ­ње­говог ид­ен­ти­тета
­није ­било ­Бо­жије „Ти“. Јов с­воје „ја“ ­није г­радио у
­од­носу на с­воје б­лижње, у ­од­носу на с­воју ­суп­ругу,
м­но­гобр­ојну ­децу, с­илно ­бог­атство. Јов је с­воје „ја“
г­радио у ­од­носу са „Ти“ с­вога ­Бога. ­Зато је и ­успео да
п­ре­живи сва она с­илна ­ис­ку­шења: ­ње­гово „ја“ је
­опс­тало.
„Где је б­лаго ­ваше, ­онде ће ­бити и ­срце ­ваше“ (Мт 6,
21) – ­каже ­Господ. ­Јо­вово б­лаго ­било је на ­не­бе­сима.
­Зато је Јов остао жив и ­зато је ­назван п­рав­ед­ником. То
исто ­жели да ­по­ручи Х­ристос и ­нама ­данас: „Не
­са­бир­ајте ­себи б­лага на ­земљи, гдје ­мољац и рђа к­вари,
и гдје ­ло­пови п­от­ко­па­вају и к­раду; ­Него ­са­бир­ајте
­себи б­лага на ­небу, гдје ни ­мољац ни рђа не к­вари, и
гдје ­ло­пови не п­от­ко­па­вају и не к­раду. Јер гдје је б­лаго
­ваше, ­ондје ће ­бити и ­срце ­ваше.“ (Мт 6, 19–21) ­Човек
­коме је основ ид­ен­ти­тета ­само ­његов б­лижњи или,
још ­горе, ­ње­гово ­ма­те­риј­ално ­бог­атство, ум­реће
­зај­едно са с­војим б­лижњим и са с­војим ­бог­атством.
­Такав ­човек ће ­пос­то­јати о­но­лико ­дуго ­ко­лико ­буде
­пос­то­јало ­ње­гово „б­лаго на ­земљи“. ­Такав ­начин
­пос­то­јања ­човек т­реба да ­за­мрзи и о­т уда оне ­горе
­на­ве­дене Х­рис­тове ­речи.
Ис­ти­нити ­начин ­пос­то­јања, тај ­однос са „б­лагом на
­небу“, ­по­казао је ­Бо­го­човек ­бо­ра­већи ­међу ­љу­дима.
Х­ристос је Син ­Бо­жији, и Он свој ид­ен­титет г­ради у
 Православни Мисионар l 13

­ д­носу са Оцем. Све

О
ос­т але ­од­носе ­које
­ус­пос­тавља на ­земљи Он
п­от­чи­њава овом ­од­носу,
­који је ­темељ ­Ње­говог
ид­ен­ти­тета. ­Ко­лико год
­волео ­људе око ­себе, с­воју
м­ајку, с­воје у­че­нике, он
не п­рес­таје да ­буде Син
­Бо­жији, те не ­доз­во­љава
да ­ни­један д­руги ­однос
­на­руши онај ­тем­ељни,
­који Х­ристу ­даје ид­ен­
титет ­Сина.
­Однос са Оцем је ­темељ
Х­рис­товог „Ја“ – ­зато он
ос­таје ­веран Оцу до к­раја
т­в о­р ећи б­е с­по­гов­орно
­вољу ­Ње­гову. О­т уда и
онај оштар ­од­говор а­пос­
толу ­Петру ­који Га је из
­нез­нања ­на­го­варао да
­о­д ус­т ане од ­п ута у
­Је­ру­салим и ­бу­дућег ст­ра­
дања: „Иди од ­мене,
­са­тано! ­Саб­лазан си ми,
јер не ­мислиш што је
­Бо­жије ­него што је
љ­удско.“ (Мт 16, 23) То је
та б­ла­гос­ло­вена ­мржња
п­рема б­лиж­њима о ­којој
­Господ ­го­вори. Т­реба и
­мо­рамо да ­љу­бимо с­воје
б­лижње, али та ­љубав не
сме да ­буде ­посл­едња
­инст­анца ­нашег ­бића,
­нашег „ја“. ­Љу­б ећи
б­лижње, ­човек не сме да
­зас­нива свој ид­ен­титет на ­њима. Ту ­љубав п­рема се са ­Сином з­начи с­је­ди­нити се са Њим, ­пос­тати део,
б­лиж­њима ­човек т­реба да п­рожме оним ­тем­ељним уд ­Тела ­Ње­говог. ­Ре­чима с­ветог И­ри­неја ­Ли­онског, то
­бе­демом с­вога ид­ен­ти­тета, оним ­поз­нањем б­лижњих је и р­азлог Х­рис­товог о­вап­ло­ћења: „Син ­Бо­жији је
­које с­тоји на Х­рис­товим ­ре­чима: „У Име ­Моје…“ ­постао ­човек, да би ­човек ­постао син ­Бо­жији.“ ­Нема
­Господ нас ­по­зива да – у­место см­ртног и п­ро­лазног п­ри­ласка и ­поз­нања Оца без п­реко ­Сина: „Ја сам пут,
– ­поз­намо в­ечно и ­бесм­ртно. Да ­поз­намо ­Бога Оца, те ис­тина и ­живот; ­нико не ­до­лази Оцу осим к­роза ме.“
да ­тако ­изг­ра­димо свој ид­ен­титет, с­воје „ја“. ­Поз­нати, (Јн 14, 6)
пак, ­Бога као Оца не з­начи ­пуко ­ин­тел­ек­т у­ално з­нање ­Како се ­човек ­п­оис­то­ве­ћује са ­Сином и ­како ­до­лази
да је Отац, Отац ­Сину. ­Поз­нати ­Бога Оца з­начи Оцу кроз ­Сина? Уп­раво ­новим, с­лоб­одним ­ро­ђењем и
­наз­вати ­Бога с­војим Оцем, а ­наз­вати ­Бога с­војим г­ра­ђењем ­новог ид­ен­ти­тета. Тај ­нови ид­ен­титет, с­воје
Оцем з­начи ­п­оис­то­ве­тити се са ­Сином. ­П­оис­то­ве­тити ­ново „ја“, ­човек ост­ва­рује у ­Цркви. Јер ­Црква је ­Тело
14 l
5/2009.
Х­рис­тово, и Он је ­њена Г­лава. ­Крш­тењем ­човек ­кида
в­ езе с­тарог ид­ен­ти­тета, р­ас­кида са ­ђа­волом и свим
­де­лима ­ње­говим, р­ас­кида са с­мрћу и ­ве­зује се са
­Жи­вотом. ­Тада ­човек ­до­бија и „­печат ­дара ­Духа С­ве­
тога“. Тај дар га у­ве­зује са ­Телом, са ­Црквом. Са тим
­даром је ­човек ­дужан да ­буде уд и да ­дела као уд ­Тела
Х­рис­товог. То је онај ­та­ланат и ­тал­анти о ­ко­јима је
­Господ ­го­ворио у ­Јев­ан­ђељу. ­Човек је ­позван да те
­тал­анте ум­ножи и да ­тако ­изг­ра­ђује ­Тело Х­рис­тово.
­Тако, ­Духом С­ветим, ­човек ­бива, као уд, с­појен у ј­едно
­Тело. На тај ­начин је ­п­оис­то­већен са ­Сином и п­римио
је б­ла­годат у­си­нов­љења. То ­ново ­ро­ђење ­чо­века,
­ро­ђење за ­живот в­ечни ­које је п­ро­жето б­ла­го­даћу сва
Три ­Лица С­вете Т­ро­јице, с­вети И­ринеј ­Ли­онски о­вако
о­пи­сује: „Они ­који ­носе ­Духа ­Бо­жи­јега, п­ри­воде се к
­Ло­госу (­Сину); а Син их пр­едс­тавља Оцу и Отац им
­да­рује ­нер­ас­пад­љивост. ­Дакле, без ­Духа ­није ­мо­гуће
­ви­дети ­Сина ­Бо­жијег, а без ­Сина се ­нико не ­може
п­риб­ли­жити Оцу, јер ­поз­нање Оца ­јесте Син, а
На ­чо­веку ос­таје да с­позна
и ­из­врши ­За­по­вести ­
Бо­жије. У­чини ли то,
човек ће ­чи­таву ­ва­с­иону
п­р­еоб­ра­зити у ј­едну ­
ве­лич­анст­вену ­косм­ичку
­Лит­ур­гију. ­
Тако ће сва т­во­ре­вина ­
бити п­ри­нета ­Богу Оцу,
али не на ­жртву, већ
на б­ла­годат у­си­нов­љења.
п­ оз­нање ­Сина ­Бо­жијег з­бива се ­поср­едством ­Духа
С­ве­тога.“
­Дакле, ­нема ­поз­нања ­Сина, ­нема ­п­оис­то­ве­ћења са
­Сином без ­Духа С­ве­тога. А Дух С­вети је Онај ­који
­ве­зује м­ноге у­дове, м­ноге ­тал­анте, м­ноге ­људе у ј­едно
­Тело. Дух С­вети т­вори ­Цркву ­Бо­жију. ­Зато ­бити у
­Цркви з­начи ­поз­нати ­Сина, п­ри­мити у­си­нов­љење. А
п­ри­мити у­си­нов­љење з­начи ­наз­вати ­Бога Оцем. А
­наз­вати ­Бога Оцем з­начи ­живот в­ечни: „А ово је
вј­ечни ­живот да ­поз­нају ­тебе ј­ед­нога ис­ти­ни­тога ­Бога
и ­кога си ­послао И­суса Х­риста.“ (Јов 17, 3)
­Тако ­човек с­тиче свој ­бесм­ртни ид­ен­титет ­пос­та­јући
син ­Бо­жији по б­ла­го­дати. ­Ње­гово „ја“ ­сада ­пос­таје
­неп­ро­лазно јер је ­изг­ра­ђено са в­ечним „Ти“ ­Бога Оца.
Где су ту ­сада ­наши б­лижњи и ­љубав п­рема ­њима? Ту
су, ­поред нас, без њих нам ­нема п­ри­ласка ­Богу.
­Пос­луш­ајмо шта о ­томе ­каже С­вета ­Лит­ур­гија, шта
­чи­нити са ­љу­бављу п­рема б­лиж­њима: „­Сами ­себе и
ј­едни д­руге и сав ­живот свој Х­ристу ­Богу п­ред­ајмо!“
То је то в­ е­лич­анст­вено ­Саб­рање „у Име Њ ­ е­гово“. То је
 Православни Мисионар l 15

­ рква ­Бо­жија, ­Тело Х­рис­тово. ­Љубав п­рема б­лижњем

Ц ра­зити у ј­едну ­ве­лич­анст­вену ­косм­ичку ­Лит­ур­гију.
је та ­тај­анст­вена с­пона ­којом нас Дух С­вети у­ве­зује у ­ ако ће сва т­во­ре­вина б­ ити п­ри­нета ­Богу Оцу, али не
Т
ј­едно ­Тело т­во­рећи, ­тако, ­Цркву ­Бо­жију. ­Само ­тако, са на ­жртву, већ на б­ла­годат у­си­нов­љења. То је и с­врха,
с­војим б­лиж­њима, ­ве­зани ­Духом С­ветим, у­дос­то­ја­ с­мисао ­пос­то­јања од ­Бога дат в­ас­целој т­во­ре­вини: да
вамо се да ­Бога ­на­зо­вемо Оцем. ­Нико од ­људи ­нема т­во­ре­вина кроз ­чо­ве­кову ­од­луку, кроз ­ње­гову с­лоб­
п­раво да ­Богу ­каже „Оче мој“. Бог не ­види ­таквог одну ­вољу ­пос­тане ­Тело Х­рис­тово, да ­пос­тане ­Црква
­чо­века, с­амца. Бог Отац ­види ­људе и ­поз­наје ­људе ­Бо­жија, да ­позна ­Бога као Оца. А то ­поз­нање ­Бога као
­само као ­Тело С­вога ­Сина. А то ­Тело ­чине м­ноги и Оца и ­јесте ­живот в­ечни: „А ово је вј­ечни ­живот да
­само као м­ноги ­могу ­го­во­рити ­Богу: „Оче наш…“. Ето, ­поз­нају ­тебе ј­ед­нога ис­ти­ни­тога ­Бога и ­кога си ­послао
ту је ­место ­љу­бави п­рема б­лижњем. О­т уда и ­нема И­суса Х­риста“ (Јов 17, 3). m
­поз­нања ­Бога без ­љу­бави п­рема б­лижњем. Са д­руге
ст­ране, ­љубав п­рема б­лижњем без ­љу­бави п­рема ­Богу,
­јесте лаж ­пос­то­јања, п­ривид ­пос­то­јања, смрт ­о­бу­чена
у п­ро­лазна о­се­ћања. ­Зато је ­Господ Исус Х­ристос
у­крстио ове две ­љу­бави, ­крс­то­лико с­појио ­небо и
­земљу, те ­тако ­по­казао ис­ти­нито, в­ечно ­пос­то­јање.
О тим д­вема ­за­по­вес­тима ­по­чи­вају не ­само сав
­Закон и П­ро­роци, већ и ­цела ­ва­с­иона и сва т­во­ре­вина.
На ­чо­веку ос­таје да с­позна и ­из­врши ­За­по­вести
­Бо­жије. У­чини ли то, ­човек ће ­чи­таву ­ва­с­иону п­р­еоб­
16 l
5/2009.

Је­ро­ђа­кон Јо­ван (Па­нић) 

О све­тој тај­
С ве­та тај­на Ев­ха­ри­сти­је пред­ста­вља сво­је­вр­сну
тај­ну над тај­на­ма пра­во­слав­не Цр­кве. Она на
нај­ду­бљи мо­гу­ћи на­чин из­ра­жа­ва са­му срж, осно­ву
без ко­јег би по­сто­ја­ње Цр­кве би­ло не­мо­гу­ће.
Све­т у тај­ну Ев­ха­ри­сти­је пр­ви је са­вр­шио упра­во
Го­спод наш Исус Хри­стос на Тај­ној ве­че­ри у тзв. Со­би
Гор­њи­ци на Ве­ли­ки че­твр­так, не­по­сред­но пред ње­го­
во хва­та­ње и рас­пе­ће на Гол­го­ти. О овом ве­ли­ком
до­га­ђа­ју из­ве­шта­ва­ју нас ка­ко је­ван­ђе­ли­сти си­ноп­ти­
ча­ри (Ма­теј, Мар­ко и Лу­ка), та­ко и во­зљу­бље­ни уче­
ник Хри­стов Св. Апо­стол Јо­ван Бо­го­слов, као и Св.
Апо­стол Па­вле у Пр­вој по­сла­ни­ци Ко­рин­ћа­ни­ма. Тре­
ба­ло би на­по­ме­ну­ти да је ве­че­ра ко­ју је са­вр­шио
Го­спод са сво­јим уче­ни­ци­ма по сво­јој фор­ми пред­ста­
вља­ла је­вреј­ску пас­хал­ну ве­че­ру, на ко­ју би се оку­пи­ла
сва­ка по­ро­ди­ца у Изра­и­љу ра­ди за­јед­нич­ког је­де­ња
пас­хал­ног јаг­ње­та. Али Тај­на ве­че­ра је би­ла од по­себ­
ног зна­ча­ја јер је пас­хал­но јаг­ње на њој сâм Го­спод
наш Исус Хри­стос, ко­ји узи­ма на се­бе гре­хе све­та –
ка­ко о Ње­му го­во­ри Св. Јо­ван Пре­те­ча. За вре­ме ве­че­
ре Хри­стос је пре­тво­рио хлеб и ви­но у сво­је сáмо Те­ло
и Крв на­ре­див­ши им да ово чи­не у Ње­гов спо­мен.
И по­сле Ње­го­ве смр­ти и Вас­кр­се­ња уче­ни­ци су се
оку­пља­ли у тзв. пр­ви дан сун­ца, тј. у дан не­дељ­ни, ка­да
је Он вас­кр­сао, ра­ди ло­мље­ња хле­ба, о че­му нам све­
до­че и Де­ла апо­стол­ска.

Агапе
Ев­ха­ри­сти­ја је у по­чет­ку пред­ста­вља­ла тр­пе­зу, тзв.
Ага­пу, где су се чи­та­ли по­је­ди­ни од­лом­ци Све­тог
пи­сма, пе­ва­ли Псал­ми Да­ви­до­ви и где су вер­ни слу­
ша­ли про­по­вед и мо­ли­тву, и че­сто је зна­ла да тра­је по
чи­та­ву ноћ. О ово­ме има­мо све­до­ча­ство у Де­ли­ма
апо­стол­ским (Дап. 20, 7). Ка­сни­је, услед по­ра­ста хри­
шћан­ских за­јед­ни­ца, а са­мим тим и вер­них, до­шло је
до то­га да се ев­ха­ри­сти­ја (бла­го­да­ре­ње) тран­сфор­ми­
ше из ве­че­ре, тј. Тр­пе­зе, у по­себ­но бо­го­слу­же­ње.
По­ред овог опи­са из Де­ла апо­стол­ских има­мо за­бе­ле­
же­но и ка­ко се ев­ха­ри­сти­ја са­вр­ша­ва­ла у 2. Ве­ку, о
че­му нас оба­ве­шта­ва Св. Ју­стин Фи­ло­соф.
Нај­ста­ри­ји и нај­ва­жни­ји еле­мен­ти ове Све­те тај­не,
а о че­му нам све­до­че и Св. Апо­стол Па­вле и Св. Ју­стин
су чи­та­ње Св. Пи­сма, мо­ли­тва за све љу­де, це­лив, тј.
по­љу­бац ми­ра, бла­го­да­ре­ње Оцу на ко­је вер­ни од­го­ва­
ра­ју са „Амин“ („не­ка та­ко бу­де“) и ло­мље­ње хле­ба—
при­че­шће. Да­кле, они основ­ни еле­мен­ти ко­ји су и до
да­нас не­про­ме­ње­ни. Тре­ба на­гла­си­ти да у по­чет­ку
мо­ли­тве ни­су би­ле за­пи­си­ва­не по­себ­но, већ да их је

ни Ев­ха­ри­сти­је
пред­сто­ја­тељ ев­ха­ри­стиј­ског са­бра­ња – епи­скоп из­го­
ва­рао про­из­вољ­но, на­рав­но др­же­ћи се увек го­ре на­ве­
де­них еле­ме­на­та, да би се тек ка­сни­је те мо­ли­тве по­че­
ле за­пи­си­ва­ти по­себ­но и то ис­кљу­чи­во од епи­ско­па.
Та­ко на при­мер има­мо и до да­нас Ли­т ур­ги­је Св. Јо­ва­
на Зла­то­у­стог, Св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, Св. Апо­сто­ла
Ја­ко­ва, Св. Апо­сто­ла Мар­ка, Св. Гри­го­ри­ја Бо­го­сло­ва,
Св. Ам­вро­си­ја Ми­лан­ског, Св. Гри­го­ри­ја Дво­је­сло­ва,
Православни Мисионар l 17
Тај­на Цр­кве
итд. Ми да­нас нај­че­шће слу­жи­мо Ли­т ур­ги­ју Св. Јо­ва­
на Зла­то­у­стог, док је у 12. ве­ку нај­че­шће слу­же­на
Ли­т ур­ги­ја Св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, ко­ју ми да­нас слу­жи­
мо 10 пу­та то­ком го­ди­не, а јед­на од ка­рак­те­ри­стич­них
слу­жби Вас­кр­шњег по­ста је и Ли­т ур­ги­ја Пре­ђе­о­све­ће­
них да­ро­ва, ко­ју је по пре­да­њу за­пи­сао Св. Гри­го­ри­је
Дво­је­слов.
– на­ста­вак у сле­де­ћем бро­ју-
18 l
5/2009.
Срећ­ко Гу­ја­ни­чић 
За­што чи­та­
(у вре­ме свет­ск
Ф јо­дор Ми­ха­и­ло­вич
До­сто­јев­ски је био
ру­ски ро­ма­но­пи­сац и
жи­вео је у де­вет­на­е­стом
ве­ку, тач­ни­је од 1821. до
1881. л. Г. Да ли слу­чај­но
или не, две – три го­ди­не
пре ње­га је ро­ђен не­мач­ки
фи­ло­зоф Карл Маркс, ко­ји
ће умре­ти 1883, две го­ди­не
по­сле смр­ти До­сто­јев­ског.
Та дво­ји­ца ми­сли­ла­ца,
ко­ји су жи­ве­ли и ства­
ра­ли то­ком сáме сре­ди­
шњи­це прет­про­шлог
сто­лећа ути­ца­ће ви­ше
не­го ико на фи­ло­зо­фи­
ју 20. ве­ка, а ак­ту­ел­ност и
зна­чај њи­хо­вих иде­ја би­ће
по­твр­ђе­ни и у вре­ме­ну
ко­је до­ла­зи.
Слом свет­ског тр­жи­шта
не­крет­ни­на, бан­кар­ског
си­сте­ма оли­че­ног у Вол
Стри­т у и ли­бе­рал­ног
ка­пи­та­ли­зма у це­ли­ни,
на ве­ли­ка вра­та је по­но­
во увео ста­рог Марк­са.
Ши­ром пла­не­те се
др­же пре­да­ва­ња о
чо­ве­ку ко­ји се
за­ла­гао за пра­ва
рад­ни­ка, Ко­му­
ни­стич­ки ма­ни­фест по­но­во по­ста­је бест­се­лер, а Ка­пи­
тал не­за­о­би­ла­зно шти­во за бу­ду­ће кре­а­то­ре но­вог
по­рет­ка, као и оне ко­ји ће се про­тив тог по­рет­ка бу­ни­
ти. Маркс ће по­но­во би­ти пи­тан ка­ко да се из­гра­ди
ху­ма­ни­је дру­штво и ка­ко да бо­га­ти ви­ше не бу­ду бо­га­
ти­ји, а си­ро­ма­шни – си­ро­ма­шни­ји. Тач­ни­је, ка­ко да се
свет­ско бо­гат­ство рав­но­мер­но рас­по­ре­ди, да се при­род­
ни ре­сур­си и рад­на сна­га не из­ра­бљу­ју буд за­што.
При раз­ма­тра­њу Марк­со­вог зна­ча­ја и зна­ча­ја ње­го­вог
де­ла тре­ба би­ти крај­ње оба­зрив баш због те ак­ту­ел­но­
сти ко­ја по­твр­ђу­је ње­гов зна­чај.
Тач­но је да су сло­вен­ски на­ро­ди, а ме­ђу њи­ма и
Ср­би, нај­ви­ше стра­да­ли од Марк­со­ве фи­ло­зо­фи­је, али
за то ни­је крив фи­ло­зоф бу­ду­ћи да се он
још за жи­во­та огра­дио од сво­јих след­бе­
ни­ка.
Марк­си­зам се са­свим ле­по при­мио на
За­па­ду. У Швед­ској, Фран­цу­ској, Ита­ли­
ји, Шпа­ни­ји и мно­гим дру­гим зе­мља­ма
Евро­пе со­ци­ја­ли­сти су де­мо­крат­ским
пу­тем до­ла­зи­ли на власт, фор­ми­ра­ли
син­ди­ка­те (чи­ји циљ ни­је био са­мо де­ље­
ње свињ­ских по­лу­ти­ки), бо­ри­ли се за
људ­ска пра­ва и те­жи­ли да ство­ре ху­ма­
ни­је дру­штво. У Ју­жној Аме­ри­ци со­ци­ја­
ли­сти су глав­ни бор­ци про­тив аме­рич­
ког им­пе­ри­ја­ли­зма и, за раз­ли­ку од
на­ших ко­му­ни­ста, ко­ји су, по пра­ви­лу,
ате­и­сти, са­свим нор­мал­но ве­ру­ју у Бо­га.
Код сло­вен­ских на­ро­да про­блем је био
у то­ме што марк­си­зам ни­су при­хва­ти­ли
као је­дан од мно­гих фи­ло­зоф­ских пра­ва­
ца ко­ји има и до­бре и ло­ше стра­не, већ
као сáму ре­ли­ги­ју, чи­је се дог­ме не до­во­
де у пи­та­ње, а ме­ђу њи­ма по­себ­но она о
кла­сном не­при­ја­те­љу, ко­ју смо, из­гле­да,

ти До­сто­јев­ског
е еко­ном­ске кри­зе)
нај­ви­ше во­ле­ли. Ства­ра­ње про­ле­те­ра је у то до­ба би­ла
глав­на др­жав­на стра­те­ги­ја.
Не­до­вољ­но ве­шти ди­ја­лек­тич­ким игра­ма, сло­вен­ски
на­ро­ди су – да па­ра­фра­зи­рам До­сто­јев­ског – за­пад­не
хи­по­те­зе (прет­по­став­ке) тре­ти­ра­ли као ак­си­о­ме (исти­не
ко­је се узи­ма­ју „здра­во за го­то­во“), и та­ко сáми се­бе до­во­
ди­ли у не­за­ви­дан по­ло­жај. Вре­ме ће по­ка­за­ти да су Сло­
ве­ни због та­квог при­сту­па марк­си­зму до­бар део про­шлог
сто­ле­ћа про­ве­ли у дик­та­ту­ри. До­сто­јев­ског тре­ба чи­та­ти
јер је он још пре то­ли­ко го­ди­на ука­зи­вао на по­губ­ност не
то­ли­ко са­мих иде­ја ко­је до­ла­зе са За­па­да и пре­ма ко­ји­ма
се он сâм од­но­сио кри­тич­ки, иро­нич­но или са ува­жа­ва­
њем, ко­ли­ко на опа­сност ка­да те иде­је до­спе­ју у гла­ве
„ру­ских де­ча­ка“, фи­ло­зоф­ски не­пре­вре­лих, по­лу­о­бра­зо­
ва­них, а ни­шта ма­ње стра­сних и увек спрем­них да ме­ња­
ју свет, па шта бу­де. Треба ли ре­ћи да исто ва­жи и за
„срп­ске де­ча­ке“, ко­ји та­ко­ђе ни­су вич­ни За­пад­ној кул­ту­
ри и или сле­по не­ги­ра­ју или сле­по сле­де.
Одо­лети ча­ри­ма тро­јан­ског ко­ња
Јед­ном смо као на­род „па­ли на Марк­су“. Ред је да не
учи­ни­мо исту гре­шку, већ да из тог па­да из­ву­че­мо по­у­
ке, као и да сво­ју скло­ност па­ду не пре­ба­цу­је­мо на са­мог
фи­ло­зо­фа твр­де­ћи за ње­га да је, ре­ци­мо, обич­ни ма­сон,
је­вреј­ски за­ве­ре­ник или ка­ба­ли­ста склон цр­ној ма­ги­ји.
Ред је да у вре­ме­ну ка­да ће се љу­ди по­но­во ис­ку­ша­ва­ти
же­љом да ка­ме­ње пре­тва­ра­ју у хле­бо­ве (а Маркс је био
бли­зак тој иде­ји) бу­де­мо спрем­ни да пру­жи­мо аде­ква­
тан од­го­вор и одо­ли­мо ча­ри­ма тро­јан­ског ко­ња. Чи­та­ње
До­сто­јев­ског је у том слу­ча­ју од ве­ли­ке по­мо­ћи.
До­сто­јев­ски је и сâм био со­ци­ја­ли­ста, члан клу­ба
Пе­тра­шев­ског. Ње­го­ви ро­ма­ни су пу­ни „по­ни­же­них и
увре­ђе­них“ љу­ди, обич­но из ни­жих дру­штве­них сло­је­ва,
на ко­ји­ма се – као по пра­ви­лу и крај­ње ба­ха­то – ижи­вља­
ва бес­кру­пу­ло­зни крем дру­штва. Мо­тив де­це и њи­хо­ве
пат­ње, а на ко­ме ће по­себ­но ин­си­сти­ра­ти Иван Ка­ра­ма­
Православни Мисионар l 19
Древне мудрости и са­вре­ме­ни иза­зо­ви
зов, до­во­ди у пи­та­ње и сáму Бо­жи­ју про­ми­сао и ху­ма­
ност. До­сто­јев­ски је че­сто ис­тра­жи­вао слич­не мо­ти­ве:
ма­то­ре сла­до­стра­сни­ке скло­не да обеш­ча­сте си­ро­ма­шне
де­вој­ке, оце­у­би­це са сми­слом за ху­мор, су­ро­ве зе­ле­на­ше
иму­не на си­ро­ти­њу, ал­ко­хо­ли­ча­ре и коц­ка­ре ко­ји не мо­гу
да се осло­бо­де сво­јих стра­сти, ру­ске евро­пеј­це ко­ји под
гра­ђан­ском ду­жно­шћу под­ра­зу­ме­ва­ју по­кре­та­њу суд­ске
пар­ни­це про­тив ма­на­сти­ра (мо­тив не­би­тан), али и вер­
ни­ке ко­ји плит­ко схва­та­ју Го­спо­да и су­је­вер­но при­зи­ва­ју
чу­да. Све­га то­га има и да­нас – по­не­кад је до­вољ­но са­мо
отво­ри­ти днев­не но­ви­не.
До­сто­јев­ски је, ме­ђу­тим, зна­ча­јан и због то­га што је
– кре­ћу­ћи се у та­квом „по­лу­све­т у“ – схва­тио да ни­ка­
кав со­ци­јал­ни мир, као и уре­ђе­но и ста­бил­но дру­штво
за­сно­ва­но на иде­ји тог ми­ра, не мо­же да бу­де ре­ше­ње
за чо­ве­чан­ство и хи­ро­ви­т у људ­ску при­ро­ду ко­ја је
па­ла (пи­сац би ре­као – ка­ра­ма­зов­ска). На број­ним
при­ме­ри­ма, че­сто и па­ра­док­сал­ним за оче­ки­ва­ња јед­
ног про­сеч­ног чи­та­о­ца вас­пи­та­ног на хо­ли­вуд­ском
хе­пи­ен­ду, До­сто­јев­ски у сво­јим ро­ма­ни­ма по­ка­зу­је
нео­др­жи­вост со­ци­јал­не прав­де као та­кве, а не­пред­ви­
ди­вост људ­ских по­сту­па­ка као ње­ну рак-ра­ну. Рас­кољ­
ни­ков не­ма оправ­да­ње за сво­је уби­ство без об­зи­ра на
то што се на­ла­зи у те­шком ма­те­ри­јал­ном по­ло­жа­ју и
што је ње­го­ва жр­тва его­цен­трич­на ба­ба – зе­ле­на­ши­ца.
На ње­го­вом при­ме­ру До­сто­јев­ски по­ка­зу­је да си­ро­ма­
шни сту­дент сре­ћу не­ће про­на­ћи у свом со­ци­јал­ном
ан­га­жма­ну (уби­ја­њем дру­штве­ног па­ра­зи­та, по­ма­жу­
ћи по­тла­че­ну мај­ку и се­стру и си­ро­ма­шну по­ро­ди­цу
Мер­ме­ла­дов, бо­ре­ћи се про­тив дво­ји­це пер­верз­ња­ка
– зе­ле­на­ша Лу­жи­на и ма­ни­ја­ка Сви­дри­гај­ло­ва), већ
тек он­да ка­да до­жи­ви уну­тра­шњу ре­во­лу­ци­ју тј. при­
зна да је зло­чи­нац.
До­сто­јев­ски се сво­јих мла­да­лач­ких иде­ја од­ре­као у
Си­би­ру, ка­да је – у вре­ме там­но­ва­ња и са­мо­ће – уви­део
да је со­ци­јал­на ди­мен­зи­ја са­мо по­вр­шин­ски слој људ­ске
лич­но­сти и це­лог дру­штва, ис­под ко­га се кри­је не­пре­
20 l
5/2009.

глед­на ду­би­на – сáмо цар­ство сло­бо­де, у ко­ме чо­век Ни­ко­ла Ка­пла­но­вић

мо­же спо­зна­ти се­бе и као нај­го­рег зло­чин­ца и као
не­ко­га ко се на­ла­зи на пу­ту Бо­жи­јем. Со­ци­јал­на стра­на
за­кла­ња ви­дик у сáму ду­би­ну би­ћа и под­ми­ћу­је чо­ве­ка
да пре­ста­не у ис­тра­жи­ва­њу са­мог се­бе, све­та у ко­ме се
на­ла­зи и Твор­ца ко­ји је са­здао и ње­га и свет. За­до­вољ­
ном ста­рим рим­ским па­тен­том „хле­ба и ига­ра“, да­на­
Пра­во­с
- та­ко бл
шњем чо­ве­ку пре­ти опа­сност да оста­не имун и на
ве­ли­ке тре­ге­ди­је и на пра­ву љу­бав ис­пу­ња­ва­ју­ћи, та­ко,
про­ро­чан­ство Ве­ли­ког Ин­кви­зи­то­ра, ко­ји за тог истог
чо­ве­ка ка­же да ни­је ни до­бар ни лош не­го – слаб, да не
по­сто­ји ни зло­чин ни грех већ са­мо – глад и да је сло­
бо­да је­дан ве­ли­ки те­рет ко­ји том и та­квом би­ћу тре­ба
од­у­зе­ти ра­ди – ње­го­ве сре­ће. Ло­гич­но је да ће та­квом
чо­ве­ку или ка­ри­ка­ту­ри од чо­ве­ка Хри­стос би­ти смет­ња
и оп­те­ре­ће­ње, као што је оп­те­ре­ће­ње и смет­ња за Ве­ли­
Ч е­сто се по­но­си­мо при­пад­но­шћу пра­во­слав­ној
ве­ри за­ми­шља­ју­ћи ка­ко смо до по­след­њег ато­ма
ис­пу­ње­ни све­тим осе­ћа­њем. Ко­ли­ко нас, ме­ђу­тим, зна
ког Ин­кви­зи­то­ра. да у Ал­ба­ни­ји око че­твр­ти­ну ста­нов­ни­штва чи­не пра­
За До­сто­јев­ског, ко­ји је чи­тав жи­вот био у кри­зи и во­слав­ни. Имао сам при­ли­ке да осе­тим не­из­ре­ци­ву
ко­ја се код ње­га ис­по­ља­ва­ла на сто и је­дан на­чин – сре­ ду­хов­ну ра­дост при су­срету са по­ме­ну­том бра­ћом,
ћу свог на­ро­да не ви­ди у то­ме да бу­де сит, већ сло­бо­дан. ко­ја су ме, при том, ве­о­ма ср­дач­но до­че­ка­ла.
Он не при­ста­је на то „су­жа­ва­ње чо­ве­ка“, већ на ње­го­ву Ал­бан­ци су ма­ли, а ве­о­ма спе­ци­фи­чан на­род, ср­да­
ши­ри­ну, ко­ја под­ра­зу­ме­ва и зло­чин (сла­бост), али и чан и не­ве­ро­ват­но го­сто­при­мљив. Чи­ње­ни­ца да су за
од­го­вор­ност да се тај зло­чин при­хва­ти и ока­је (сна­гу), вре­ме ти­ран­ске вла­да­ви­не Ен­ве­ра Хо­џе ско­ро све
тј. ону ди­мен­зи­ју ко­ју Ве­ли­ки Ин­кви­зи­тор и ути­ли­та­ бо­го­мо­ље би­ле срав­ње­не са зе­мљом мно­го го­во­ри о
ри­стич­ка ети­ка по­ку­ша­ва­ју да ми­ни­ми­зи­ра­ју ру­ко­во­ овом из­у­зет­но ду­хов­но сна­жном на­ро­ду – да­нас мо­же­
де­ћи се прин­ци­пом сре­ће. те сре­сти мно­го пре­ле­пих, об­но­вље­них Бо­жи­јих ку­ћа,
И да­на­шњи свет је пун „ду­ше­бри­жни­ка“, ве­ли­ких од то­га 250 пра­во­слав­них хра­мо­ва, мно­штво ма­на­сти­
ин­кви­зи­то­ра, ве­ли­ког бра­та и оста­лих елек­трон­ских ра...
ду­хов­ни­ка то­та­ли­стич­ког ти­па ко­ји пра­ве сво­ја ста­да и Ор­га­ни­за­ци­ја Ал­бан­ске Пра­во­слав­не Цр­кве би
убе­ђу­ју њи­хо­ве чла­но­ве да је „чвр­ста ру­ка“ нај­бо­љи мо­гла да по­слу­жи као при­мер оста­лим по­ме­сним
ме­тод вла­да­ња. Они не­ма­ју ве­ру у чо­ве­ка, и по то­ме се цр­ква­ма.
раз­ли­ку­ју од Бо­га. Хлеб је кар­та на ко­ју игра­ју. Пр­ва Имао сам при­ли­ке да, на­кон су­сре­та са бо­го­сло­
си­гур­но. вом Алек­сом Цу­ри­јем из Ти­ра­не и на ње­гов пред­
До­сто­јев­ски је де­ми­сти­фи­ко­вао њи­хо­во „са­жа­ље­ње“ лог, по­се­тим пре­ди­ван ма­на­стир Св. Влах у
за људ­ски род. Он је от­кри­во за­ве­ру но­вих пр­во­све­ Дра­чу. У скло­пу овог ма­на­сти­ра је из­гра­
ште­ни­ка и бо­ри се про­тив њи­хо­вог ре­да и за­ко­на. Он је ђен пра­во­слав­ни школ­ски цен­
апо­стол Па­вле на­шег до­ба (чак и фи­зич­ки по­ма­ло ли­че тар на­ме­њен свим уз­ра­сти­
ако се упо­ре­ди апо­сто­ло­ва ико­на и пор­трет пи­сца). ма – од ја­сли­ца до
До­сто­јев­ски сво­је чи­та­о­це упу­ћу­је на Хри­ста све­стан фа­кул­те­та. Цен­тар
да ни­ко не­ће оста­ти гла­дан ако бу­де слу­шао Реч Бо­жи­ има ко­нак за
ју јер је Го­спод од­био да ка­ме­ње пре­тво­ри у хле­бо­ве, му­шкар­це и
али је ка­сни­је усред пу­сти­ње на­хра­нио се­дам хи­ља­да
љу­ди са две ри­бе и пет хле­бо­ва. Све у сво­је вре­ме – што
би ре­као цар Со­ло­мон.
Ве­ли­ки ар­ген­ти­ски пи­сац Хор­хе Лу­ис Бор­хес је
упо­ре­дио от­кри­ће До­сто­јев­ског са от­кри­ћем мо­ра и
љу­ба­ви. Ако ове го­ди­не ни­сте би­ли на ле­то­ва­њу или
не­ма­те сре­ће у љу­ба­ви, ето још јед­ног раз­ло­га да
чи­та­те До­сто­јев­ског.  m
 Православни Мисионар l 21

Пра­во­с ла­вље у све­ту

лав­на Ал­ба­ни­ја -
и­зу, а та­ко да­ле­ко
де­вој­ке, ка­пе­лу, би­бли­о­те­ку, ком­пју­тер­ски цен­тар, учи­ по­гле­ду нов­ча­них до­на­ци­ја, по­мо­ћу ко­јих су об­но­вље­
о­ни­це, тр­пе­за­ри­ју, спорт­ске те­ре­не... ни да­нас пре­ле­пи, ве­ле­леп­ни хра­мо­ви.
С об­зи­ром на то да је у Ал­ба­ни­ји сло­бо­да ис­по­ве­да­ Ал­бан­ска Пра­во­слав­на Цр­ква је но­во­ка­лен­дар­ска
ња ве­ре за­жи­ве­ла тек 1991. л. Г, бли­ста­ви об­но­вље­ни цр­ква, што зна­чи да Бо­жић, на при­мер, сла­ви 25.
хра­мо­ви и од­лич­на ор­га­ни­за­ци­ја су нео­спо­ри­ви до­каз де­цем­бра по гре­го­ри­јан­ском ка­лен­да­ру. Ин­те­ре­сан­тан
при­су­ства Све­тог Ду­ха ме­ђу овим на­па­ће­ним на­ро­дом. је и де­таљ по­ста­вље­них сто­ли­ца на сред цр­кве, та­ко да
Тен­ден­ци­ја об­но­ве по­сто­је­ћих и из­град­ња но­вих хра­ се за вре­ме бо­го­слу­же­ња углав­ном се­ди. Ве­о­ма је
мо­ва је у стал­ном по­ра­сту. По­себ­но оча­ра­ва по­лу­и­згра­ ин­тен­зив­на са­рад­ња са Грч­ком Цр­квом, па мно­ги
ђен огро­ман пра­во­слав­ни храм у са­мом цен­тру Ти­ра­не, ми­сле да су пра­во­слав­ни Ал­бан­ци Гр­ци, што ни­је слу­
ко­ји ће пред­ста­вља­ти сим­бол овог, са­да мо­дер­ног чај: пра­во­слав­ни Ал­бан­ци и
европ­ског гра­да. пра­во­слав­ни у Ал­ба­ни­ји су
Ал­бан­ци га­је школ­ски при­мер са­вр­ше­не, хо­мо­ге­не ста­ро­се­де­о­ци и јед­на су
на­ци­о­нал­не све­сти. Му­сли­ма­ни, ри­мо­ка­то­ли­ци и пра­ од ду­хов­но ја­чих вер­
во­слав­ци ве­ко­ви­ма сло­жно жи­ве под јед­ним кро­вом. ских за­јед­ни­ца. Мно­ги
Рет­ко се ко­ја на­ци­ја мо­же по­хва­ли­ти та­ко сна­жно из­ра­ бо­го­сло­ви су – пре
же­ном на­ци­о­нал­ном све­шћу без ис­кљу­чи­ва­ња раз­ли­ фор­ми­ра­ња бо­го­сло­
чи­то­сти, на­ро­чи­то у по­гле­ду вер­ске при­пад­но­сти. ви­је у Дра­чу – шко­ло­
Ма­на­стир ко­ји сам по­ме­нуо је, на при­мер, окру­жен ва­ни у Грч­кој, та­ко
му­сли­ман­ским жи­вљем. Мо­нах Се­ра­фим, ко­ји је са да је ве­за са Грч­ком
мном про­вео дан, хва­лио је сво­је пр­ве су­се­де по­твр­ Цр­квом про­ду­бље­
ђу­ју­ћи да ни­ка­да ни­су има­ли ни­ка­квих про­бле­ма. ни­ја и из­ра­же­
У Ал­ба­ни­ји че­твр­ти­ну ста­нов­ни­штва чи­не пра­ ни­ја. Са­рад­
во­слав­ци. Ако узме­мо у об­зир чи­ње­ ња са на­шом
ни­цу да је пре Дру­гог свет­ског п о ­м е ­с н о м
ра­та у САД еми­гри­ра­ло око Цр­квом је при­
25.000 пра­во­слав­них Ал­ба­на­ца, лич­но сла­ба и у
ко­нач­ни збир је – за др­жа­ви­ тра­го­ви­ма, али
цу од све­га постоји велики
28.748 km² и простор за
3,6 ми­ли­о­на сарадњу и
ста­нов­ни­ка – заједничку
им­п о­з ан­т ан. мисију.  m
Ра­д у­ј е и
в и ­д љ и ­в а
чи­ње­ни­ца да
су ве­о­ма мо­ти­
ви­с а­н и у
22 l
5/2009.

Мак­сим и Ире­на Мор­ган 

Дар од Бога
У ста­ли смо ра­но ују­тро, око 4, ка­ко би­смо кре­ну­ли
на већ пла­ни­ра­но по­кло­нич­ко пу­то­ва­ње ка ма­на­
сти­ру св. Пај­си­ја Ве­лич­ков­ског у Са­фор­ду, у Ари­зо­ни.
Ни­смо мо­гли да до­че­ка­мо да се по­но­во вра­ти­мо та­мо
по­што смо и про­шле го­ди­не би­ли. Спа­ко­ва­ли смо
ства­ри у ко­ла и кре­ну­ли да по­ку­пи­мо на­ше ку­мо­ве,
Мар­ка и Де­бо­ру Скот. На­кон шо­љи­це ка­фе кре­ну­ли
смо на де­се­то­ча­сов­ни пут од Тек­са­са ка по­ме­ну­том
ма­на­сти­ру. Са на­шим са­пут­ни­ци­ма смо мо­гли да раз­
го­ва­ра­мо о ве­ри, о ве­ли­кој же­љи да са се­стра­ма пред­
сто­је­ће да­не про­ве­де­мо у мо­ли­тви, о ра­до­сти ко­ју смо
осе­ти­ли по­што смо по­бе­гли од убр­за­ног жи­во­та у гра­
ду, пу­то­ва­ње је про­ла­зи­ло бр­зо. На ка­пи­ји нас је до­че­
ка­ла се­стра Јо­ва­на ко­ја нам је по­ка­за­ла где ће­мо спа­
ва­ти. Ни­је про­шло мно­го вре­ме­на ка­да смо за­чу­ли шли смо на ве­че­ру, а по­том по­но­во до ка­пе­ле на ма­ло
зво­на ко­ја су нас по­зи­ва­ла на мо­ли­тву. Све слу­жбе по­ве­чер­је. Се­стре су нам ка­сни­је по­ка­за­ле ма­на­стир а
др­жа­ли су у ма­лој ка­пе­ли по­све­ће­ној све­тој Ана­ста­си­ ми смо има­ли при­ли­ку да их ви­ди­мо ка­ко за­вр­ша­ва­ју
ји. У њој се на­ла­зе и де­ли­ћи ње­них мо­шти­ју, али и сво­је за­дат­ке пре не­го ли се по­ву­ку сва­ка у сво­ју ке­ли­
мно­гих дру­гих све­та­ца, укљу­чу­ју­ћи св. Ма­ри­ју егип­ ју. Ле­по­та нас је окру­жи­ва­ла. Би­ла је то оаза у пу­сти­
ћан­ку, Пра­вед­ну Ану, св. Ма­кри­ну, св. Се­ра­фи­ма њи. Има­ли смо при­ли­ку и да ви­ди­мо град­њу но­вог
Са­ров­ског, оп­тин­ске стар­це, мо­шти не­ко­ли­ко апо­сто­ хра­ма ко­ји ће би­ти по­све­ћен Ус­пе­њу Пре­све­те Бо­го­
ла и мно­ге, мно­ге дру­ге. По­сле Ве­чер­ње слу­жбе оти­ ро­ди­це. По­што смо би­ли умор­ни од пу­та ре­ши­ли смо
да ра­ни­је лег­не­мо ка­ко би­смо мо­гли да уста­не­мо на
слу­жбу ко­ја је по­чи­ња­ла у 4.30 ују­тро.
Ују­тро слу­жбе су се ре­ђа­ле: Ча­со­ви, Ју­тре­ње и
Ли­т ур­ги­ја ко­ју је слу­жио је­ро­мо­нах До­ро­теј и све­
ште­ник Да­вид. Иако смо ве­ћи део да­на про­ве­ли
од­ма­ра­ју­ћи се, ни­је баш све би­ло та­ко ти­хо у ма­на­
сти­ру. Се­стре су има­ле број­на по­слу­ша­ња и за­дат­ке
ко­ја су укљу­чи­ва­ла му­же­ње ко­за, са­ку­пља­ње ја­ја,
бра­ње ра­зно­вр­сног во­ћа и по­вр­ћа, по­сло­ви око
ба­ште, бри­га око хо­до­ча­сни­ка, али и те­шки фи­зич­ки
по­сло­ви око град­ње но­вог хра­ма.

Сестринство
У по­не­де­љак смо до­би­ли бла­го­слов од ма­ти игу­ма­ни­
је Ми­ха­и­ле да ин­тер­вју­и­ше­мо се­стру Ксе­ни­ју ко­ја је у
ма­на­сти­ру већ мно­го го­ди­на. За­мо­ли­ли смо је да нам
ма­ло ис­при­ча о исто­ри­ји ма­на­сти­ра, али и о се­стра­ма
ко­је ту бо­ра­ве. Ма­на­стир има око 20 се­ста­ра, са­мо њих

три има­ју пре­ко 50 го­ди­на, оста­ле су из­ме­ђу 20 и 30
го­ди­на ста­ре. Оп­ште­жи­ће је оформ­ље­но 1993. го­ди­не у
Ка­ли­фор­ни­ји. Био је ло­ци­ран у ду­бо­ком и се­но­ви­том
ка­њо­ну што је до­при­не­ло да се све се­стре раз­бо­ле.
Ка­сни­је се ис­по­ста­ви­ло да је зе­мљи­ште ко­је су ко­ри­
сти­ли за сво­је ба­ште прет­ход­но би­ло ко­ри­шће­но за
де­по­ни­ју хе­миј­ског от­па­да. Мно­ге се­стре има­ле су
ви­сок ни­во ар­се­ни­ка у сво­јој кр­ви а не­ке су би­ле при­
мо­ра­не да ко­ри­сте ко­ли­ца, али дар од Бо­га је че­као иза
ћо­шка.
Ма­ти игу­ма­ни­ја Ми­ха­и­ла је зна­ла да је нео­п­ход­но
да се­стре пре­ба­ци не­где где је кли­ма здра­ви­ја, где
Православни Мисионар l 23
Пра­во­с ла­вље у Аме­ри­ци
мо­гу да се опо­ра­ве и на­ста­ве свој аскет­ски жи­вот, та­ко
да је од­лу­чи­ла да у Ари­зо­ни по­тра­жи ме­сто ко­је би
мо­гли да на­зо­ву соп­стве­ним до­мом. Ју­жно од Са­фор­да,
Ари­зо­на је би­ла имо­ви­ну са­ста­вље­ну од 300 ора­ни­ца
ко­је ни­су мо­гле да бу­ду про­да­те у на­ред­них 13 го­ди­на
због ле­гал­них огра­ни­че­ња. Али ми­лост Бо­жи­ја учи­ни­
ла је да оно што је се­стра­ма би­ло нео­п­ход­но бу­де и
до­ступ­но. Свој но­ви жи­вот за­по­че­ли су
24 l
5/2009.
истог тре­нут­ка. Име­так ко­ји су до­би­ле имао је про­
стра­ни ко­нак а све што је би­ло по­треб­но ура­ди­ти је­су
ма­ле из­ме­не у ин­фра­струк­ту­ри. Чак је на имо­ви­ни
по­сто­ја­ла и ма­ла цр­ква, ко­ја је ла­ко пре­тво­ре­на у пра­
во­слав­ну ка­пе­лу. Ка­ко су се­стре би­ле под ду­хов­ним
над­зо­ром стар­ца Је­фре­ма из грч­ког ма­на­сти­ра у Ари­
зо­ни, он је убр­зо до­шао и бла­го­сло­вио и осве­штао
зе­мљу.
Ма­ти Ми­ха­и­ла је стро­га игу­ма­ни­ја ко­ја има ве­ли­ку
љу­бав пре­ма сво­јим се­стра­ма и ве­о­ма се бри­не о спа­се­
њу њи­хо­вих ду­ша. Све се­стре уста­ју у 2.30 ују­тро на
лич­ну мо­ли­тву ко­ја се ка­сни­је на­ста­вља у ка­пе­ли и тра­
је до 6 ча­со­ва ују­тро. Се­стре има­ју ра­зно­вр­сна по­слу­
ша­ња на­кон ју­тар­њег по­слу­же­ња. Ру­чак је у 11 ча­со­ва.
У по­по­днев­ним ча­со­ви­ма се­стре на­ста­вља­ју са сво­јим
за­да­ци­ма, у шта су укљу­че­на и чи­та­ње ду­хов­не ли­те­ра­
ту­ре, мо­ли­тве, али и од­мор. У 3 са­та по­под­не се­стре
слу­же де­ве­ти час, а у про­ду­жет­ку и Ве­чер­њу слу­жбу.
На­кон то­га има­ју ве­че­ру а од­мах за­тим и ма­ло по­ве­чер­
је у ка­пе­ли.
Ма­ти Ми­ха­и­ла је створила ат­мос­фе­ру ко­ја је при­ву­
кла још мла­дих љу­ди.
У скло­пу ма­на­сти­ра оформ­ље­на је шко­ла за де­вој­чи­
це, уз­ра­ста од 10 до 17 го­ди­на. Мо­гу да при­ме до 6 уче­
ни­ца по го­ди­ни и обич­но не­ма­ју про­бле­ма да по­пу­не
раз­ред. Оне жи­ве у ма­на­сти­ру и пра­те школ­ски рас­по­
ред. Као до­пу­ну свог шко­ло­ва­ња по­ха­ђа­ју на­ста­ву
ку­ва­ња, оста­вља­ња хра­не, ба­што­ван­ства, ши­ве­ња,
умет­но­сти, ле­пог пи­са­ња, исто­ри­је Ста­рог За­ве­та,
Жи­ти­ја Све­тих, као и цр­кве­но по­ја­ње. Аси­сти­ра­ју у
мно­гим акив­но­сти­ма у ма­на­сти­ру и узи­ма­ју уче­шће у
днев­ном жи­во­ту оп­ште­жи­ћа. То­ком го­ди­на, не­ке од
де­во­ја­ка су од­лу­чи­ле да по­све­те свој жи­вот ма­на­сти­ру
и ту су и оста­ле.
Ма­на­стир има сво­ју књи­жа­ру. Се­стре се ба­ве из­да­ва­
штвом и углав­ном из­да­ју ду­хов­не тек­сто­ве. До са­да су
об­ја­ви­ле и CD на ко­јем по­ју и на ен­гле­ском али и на
цр­кве­но­сло­вен­ском. Ма­ти игу­ма­ни­ја нам је ре­кла да се
њи­хов CD до­ста слу­ша у Ср­би­ји.
На­кон бла­го­сло­ва ко­ји смо до­би­ли од ма­ти спа­ко­ва­
ли смо на­ше ства­ри и спре­ми­ли се за по­вра­так у Тек­сас.
На по­врат­ку раз­го­ва­ра­ли смо о бла­го­сло­ви­ма ко­је смо
до­би­ли то­ком бо­рав­ка у ма­на­сти­ру и о љу­ба­ви ко­ју смо
осе­ти­ли од стра­не се­ста­ра. Ово нас је ин­спи­ри­са­ло да и
ми са­ми да­је­мо ви­ше љу­ба­ви и Бо­гу и љу­ди­ма. Ви­де­ли
смо бо­гат и ис­пу­њен жи­вот ко­ји су се­стре во­ди­ле у слу­
жби Бо­гу. Не­ко је јед­ном ре­као да љу­бав про­из­во­ди
љи­бав, а на­кон про­ве­де­ног вре­ме­на са се­тра­ма ма­на­
сти­ра Св. Пај­си­ја Ве­лич­ков­ског ре­кли би­смо да је то
исти­на. За­и­ста, ма­на­стир је дар од Бо­га!  m
За ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о са­мом ма­на­сти­ру по­се­ти­те:
www.stpa­i­si­u­smo­na­stery.org
 пре­ве­ла са ен­гле­ског је­зи­ка:
 Та­тја­на Ра­дић

Алек­сан­дар За­го­рац 
Пра­во и прав­да из
хри­шћан­ске пер­спек­ти­ве (1)
Нео­д­ступ­на
по­тре­ба
К ант ни­је без раз­ло­га ода­брао фе­но­мен пра­ва да
њи­ме ука­же на то ко­ли­ко је пут до де­фи­ни­ци­је,
од­но­сно ја­сног, ра­зу­мљи­вог и це­ло­ви­тог од­ре­ђе­ња
из­ве­сног пред­ме­та те­жак, а по­не­кад и не­мо­гућ. Ништа
лак­ши ни­је ни по­ку­шај да се од­ре­ди по­јам прав­де, а
посебно од­но­с пра­ва и прав­де.
Пла­тон у сво­јим ди­ја­ло­зи­ма Јед­но, од­но­сно Бо­га
на­зи­ва и Пра­вед­ним (пра­вед­ним по се­би, тј. прав­дом
као иде­јом и на­че­лом). Овај де­таљ та­ко­ђе је упу­ћу­ју­
ћи: по­ку­шај да де­фи­ни­ци­јом ис­ка­же­мо пој­мо­ве (бо­ље
ре­ћи: ка­те­го­ри­је) пра­ва и прав­де јед­нак је по­ку­ша­ју да
де­фи­ни­ци­јом ис­ка­же­мо по­јам Бо­га – ни у јед­ном ни у
дру­гом слу­ча­ју ни­је мо­гу­ће да­ти од­ре­ђе­ње ко­је би
исто­вре­ме­но би­ло и до­вољ­но ис­црп­но и до­вољ­но
уни­вер­зал­но да би се мо­гло сма­тра­ти це­ло­ви­тим у
свим окол­но­сти­ма, сва­ком раз­до­бљу и од стра­не сва­
ког чо­ве­ка. Сто­га је ну­жно да се раз­ма­тра­ње ове вр­сте
уне­ко­ли­ко огра­ни­чи­ти, по­себ­но ако је реч о члан­ку.
Пре­вас­ход­ни циљ овог раз­ма­тра­ња је­сте ука­зи­ва­ње
на кључ­не мо­мен­те у раз­во­ју људ­ског схва­та­ња пра­ва
и прав­де, са на­дом да ће­мо да­ти до­вољ­но ја­сних смер­
ни­ца, ко­ри­сних они­ма ко­ји по­же­ле да се овим зна­чај­
ним и сло­же­ним фе­но­ме­ни­ма по­за­ба­ве де­таљ­ни­је.
Све вре­ме би тре­ба­ло има­ти на уму да од­нос чо­ве­ка
пре­ма прав­ди и пра­ву, на­чин на ко­ји их до­жи­вља­ва,
ви­ше­стру­ко од­ре­ђу­је ње­гов жи­вот као (мо­рал­ног) по­је­
дин­ца и као при­пад­ни­ка за­јед­ни­це (дру­штва, ев­ха­ри­
стиј­ске за­јед­ни­це...). Ове ка­те­го­ри­је знача­јно де­фи­ни­
шу чо­ве­ко­ву свест, од­но­сно лич­ност, пре­вас­ход­но у
Православни Мисионар l 25
Тема броја
До­ћи до де­фи­ни­ци­је је при­јат­но,
али ве­о­ма те­шко. Та­ко прав­ни­ци
још увек тра­же де­фи­ни­ци­ју за
по­јам пра­ва.  Има­ну­ел Кант
до­ме­ну од­но­са пре­ма дру­ги­ма. А без пра­вич­ног (што
не зна­чи исто што и „пра­ве­дан) од­но­са пре­ма дру­ги­ма,
за­јед­ни­ца ни­је мо­гу­ћа. Па ни ев­ха­ри­стиј­ска.
Сло­же­ност про­бле­ма на­ла­же да се ње­го­ве по­чет­
не тач­ке бар у осно­ви раз­ја­сне. Без та­квог уво­да
те­шко да је мо­гу­ће оства­ри­ти она­кво ду­хов­но обо­
га­ће­ње ка­квом те­жи­мо ка­да, као хри­шћа­ни, при­с ту­
па­мо чо­ве­к у и дру­штву те­же­ћи пу­но­ћи уви­да и
раз­у ­ме­в а­ња.
Ви­ше­стра­ни при­ступ
У на­сто­ја­њи­ма да пра­ву и прав­ди при­сту­пи­мо из
хри­шћан­ске пер­спек­ти­ве, ну­ди нам се не­ко­ли­ко пу­те­
ва, при­лич­но ис­пре­пле­та­них. Пр­во, мо­же­мо го­во­ри­ти
о до­при­но­су хри­шћан­ства те­о­ри­ји (фи­ло­со­фи­ји) пра­
ва и др­жа­ве – у том слу­ча­ју те­жи­ште би би­ло на оства­
ре­њи­ма шко­ле при­род­ног пра­ва, ко­ја ко­ре­не ву­че још
из ан­тич­ке фи­ло­со­фи­је, а раз­ви­ја се у окви­ри­ма рим­
ског пра­ва, да би, по­том, до­би­ла чвр­сто и трај­но уте­
26 l
5/2009.
ме­ље­ње и уна­пре­ђе­ње у хри­шћан­ској те­о­ло­ги­ји
(по­себ­но уче­њи­ма То­ма Аквин­ског и Св. Ав­гу­сти­на),
те да би, по­сле при­вид­ног „по­ра­за“ од њој су­прот­ста­
вље­не шко­ле прав­ног по­зи­ти­ви­зма (19. век), би­ла ре­а­
фир­ми­са­на на­кон Дру­гог свет­ског ра­та.
Са дру­ге стра­не, мо­же­мо го­во­ри­ти и о пи­та­њи­ма
ве­за­ним за ка­нон­ско пра­во, као аутен­тич­но-хри­шћан­
ску прав­ну те­ко­ви­ну,1 од ко­јих по­је­ди­на, кључ­на, и
да­ље оста­ју пред­мет рас­пра­ве.
Ко­нач­но, мо­же­мо се за­пи­та­ти ка­кво би тре­ба­ло да
бу­де де­ло­ва­ње Цр­кве на по­љу са­вре­ме­них прав­них
по­ре­да­ка и уста­но­ва, а по­себ­но оних ко­ји тре­нут­но
пре­тен­ду­ју да по­ста­ну оба­ве­зу­ју­ће на пла­не­тар­ном
ни­воу (нпр. ин­сти­ту­ци­је ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног пра­
ва) – ако Цр­ква та­кво де­ло­ва­ње сма­тра спо­ји­вим са
сво­јом ми­си­јом.
Опа­сност ола­ког под­ра­зу­ме­ва­ња
Да би за­јед­нич­ко раз­ми­шља­ње би­ло ко­је вр­сте
мо­гло да уро­ди ика­квим пло­дом, нео­п­ход­но је да
уче­сни­ци ко­ри­сте пој­мо­ве ко­ји за сва­ко­га од њих
има­ју исто (или бар не­спор­но у пре­суд­ним еле­мен­
ти­ма) зна­че­ње. Ка­да је реч о пра­ву и прав­ди, упра­во
то пред­ста­вља нај­ве­ћи про­блем. Раз­ли­чи­та гле­ди­
шта увек су при­зив да се, кроз за­јед­нич­ко раз­ма­тра­
ње, до­ђе до пот­пу­ни­јег од­го­во­ра; али основ­на пре­
пре­ка и да­ље оста­је чи­ње­ни­ца да ве­ћи­на љу­ди, на
осно­ву лич­ног „осе­ћа­ја“ или мње­ња, сма­тра да са
си­гур­но­шћу мо­же да у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва ра­су­ђу­је
шта је­сте, а шта ни­је пра­вед­но. Оно што се сма­тра
пра­вед­ним че­сто се по­и­сто­ве­ћу­је са „пра­вом“, тј.
оним што је­сте (или би мо­ра­ло би­ти) „по пра­ву“.
Исто та­ко, пра­во и прав­да се че­сто бр­ка­ју са срод­
ним ка­те­го­ри­ја­ма као што су мо­рал, јед­на­кост и
слич­но. Из­ме­ђу пра­вед­ног и пра­вич­ног се че­сто не
пра­ви ни­ка­ква раз­ли­ка. Ови де­та­љи сва­ка­ко не­ће
при­ву­ћи па­жњу оно­га ко пра­во до­жи­вља­ва као скуп
про­пи­са за чи­је се не­по­што­ва­ње ка­жња­ва и ни­шта
ви­ше од то­га, те ко­ји сва­ко да­ље раз­ми­шља­ње на ту
те­му сма­тра ма­ње – ви­ше из­ли­шним. Та­кав чо­век
те­шко да би се мо­гао на­зва­ти све­сним хри­шћа­ни­
ном – у пу­ном сми­слу. Не би ли се и пра­во на­ци­
стич­ке Не­мач­ке мо­гло укло­пи­ти у та­кву де­фи­ни­ци­
ју? Ни­је ли и та­да би­ло љу­ди ко­ји су сма­тра­ли да –
1 Ма­да има ка­но­ни­ста ко­ји ка­нон­ском пра­ву од­ри­чу из­вор­ни
ква­ли­тет пра­ва, те га свр­ста­ва­ју у екли­си­о­ло­ги­ју (на­у­ку о Цр­кви),
или га, пак, сма­тра­ју под­руч­јем где се обо­је пре­кла­па­ју – до од­ре­ђе­
не гра­ни­це.
као Хри­шћа­ни – ни­су по­зва­ни да ра­су­ђу­ју (имај­мо
све вре­ме на уму да ра­су­ђи­ва­ње и су­ђе­ње ни­су јед­
но те исто!) о „све­тов­ним ства­ри­ма, тј. вла­сти­ма“
осла­ња­ју­ћи се на крај­ње све­де­но ту­ма­че­ње ре­чи
„ца­ру ца­ре­во, Бо­гу Бож­је“?
Хри­шћан­ски ак­ти­ви­зам, хри­шћан­ска де­лат­на ве­ра,
и на овом по­љу има по­се­бан при­зив, од­го­вор­ност и
оба­ве­зу про­ми­шље­ног и стр­пљи­вог при­сту­па.
Пра­во и прав­да
Рим­ски прав­ник Ја­во­лен упо­зо­ра­ва да је сва­ко
де­фи­ни­са­ње у пра­ву опа­сно бу­ду­ћи да је рет­ка де­фи­
ни­ци­ја ко­ја се не мо­же оспо­ри­ти2. Ме­ђу­тим, „...тре­ба
ре­ћи да по­кло­ни­ци прав­не уста­но­ве ни­ка­да не би тре­
ба­ло да на­пу­сте бор­бу за де­фи­ни­са­ње пра­ва, јер је то
су­штин­ски део иде­а­ла да је оно ра­ци­о­нал­но и по­доб­
но за де­фи­ни­са­ње“.
Док прав­ди (би­ло да је пи­ше­мо ма­лим или ве­ли­ким
по­чет­ним сло­вом) мо­же­мо при­зна­ти ква­ли­тет иде­је
(или бо­жан­ског атри­бу­та),3 ко­ја на­ди­ла­зи сфе­ру ра­ци­
о­нал­ног, до­тле је су­штин­ска те­жња пра­ва да упра­во на
том по­љу на­ђе сво­је упо­ри­ште.
Бу­ду­ћи да је јед­на­кост јед­на од основ­них ка­рак­те­
ри­сти­ка (те­жњи) пра­ва, под­јед­на­ка ра­зу­мљи­вост нор­
ми свим при­пад­ни­ци­ма за­јед­ни­це чи­је од­но­се да­то
пра­во ре­гу­ли­ше, до­во­љан је (али сва­ка­ко не и је­ди­ни)
раз­лог за тра­же­ње ослон­ца у ра­ци­о­нал­ном. Ипак,
усме­ри­мо ли по­глед са­мо на ту стра­ну, на­ше схва­та­ње
ће оста­ти при­лич­но огра­ни­че­но.
При­род­но и по­зи­тив­но пра­во
Ево­лу­ци­ја пра­ва, као и те­о­ло­ги­је, нео­дво­ји­ва је од
раз­во­ја људ­ске ми­сли. Те­ме­ље тог про­це­са пред­ста­
вља ан­тич­ка фи­ло­со­фи­ја, на­ро­чи­то од вре­ме­на Со­кра­
та. Пи­та­њу пра­ва и др­жа­ве4 по­себ­ну па­жњу по­све­ћи­
2 „Omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut
subverit non possi“
3 „Атри­бут“ ов­де упо­тре­бља­ва­мо као тех­нич­ки тер­мин. Бог се не
мо­же на­зва­ти пра­вед­ним, већ пре Прав­дом (по се­би) или Са­мо-
Прав­дом, ка­ко то чи­ни Псе­у­до-Ди­о­ни­си­је. Бог су­штин­ски не мо­же
има­ти атри­бу­те јер би то под­ра­зу­ме­ва­ло пре-по­сто­ја­ње оно­га ко му
те атри­бу­те да­је, што је не­мо­гу­ће јер је Бог „ал­фа и оме­га“. Али,
на­ше огра­ни­че­не је­зич­ке мо­гућ­но­сти не оста­вља­ју нам дру­гу мо­гућ­
ност за ова­кву вр­сту из­ра­жа­ва­ња.
4 Пи­та­ње пра­ва и др­жа­ве тре­ба­ло би по­сма­тра­ти као не­де­љи­ву
це­ли­ну (исти је слу­чај и са пра­вом и Цр­квом у оном до­ме­ну где се
осо­би­не цр­кве­не и др­жав­не вла­сти по­ду­да­ра­ју), али смо на овом
ме­сту при­ну­ђе­ни да ба­вље­ње др­жа­вом као ка­те­го­ри­јом оста­ви­мо за
дру­гу при­ли­ку.

ва­ли су Пла­
тон (Со­кра­тов уче­
ник) и Ари­сто­тел (Пла­то­
нов уче­ник).
Чи­ње­ни­ца да су у раз­ли­чи­тим гра­до­ви­ма – др­жа­
ва­ма (по­ли­си­ма) ва­жи­ли раз­ли­чи­ти за­ко­ни, а да су
ипак по­сто­ја­ла од­ре­ђе­на на­че­ла ко­ја су сви по­што­ва­
ли на­ве­ла је Ари­сто­те­ла на сле­де­ћи за­кљу­чак
„Др­жав­но пра­во (по­ли­ти­кон) је дво­ја­ко: при­род­но
(фи­си­кон) и по­зи­тив­но5 (но­ми­кон). При­род­но је оно
ко­је сву­да има исту ва­жност, а не за­ви­си од то­га да
ли је усво­је­но или ни­је. По­зи­тив­но је оно за ко­је је
пр­во­бит­но би­ло спо­ред­но да ли је гла­си­ло ова­ко или
она­ко, али то ни­је от­ка­ко је за­кон­ски уста­но­вље­но.“
Ари­сто­тел сма­тра да је за­кон­ско нор­ми­ра­ње по­треб­
но са­мо у оним слу­ча­је­ви­ма где по­сто­ји спор око
то­га шта је­сте по при­ро­ди (при­род­ном пра­ву), а шта
не. Зна­чи, по­тре­ба за прав­дом ја­вља се тек у слу­ча­ју
су­ко­ба ин­те­ре­са6. Тај за­кљу­чак озна­ча­ва је­дан од
5 Назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum
– ставити, поставити. Израз ius positivum настаје у 12. веку
погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно
могло превести као постављено право. То је оно право које се
прописом намеће.
6 Х. Кел­зен
Православни Мисионар l 27
к љ у ч ­н и х
мо­мен­та у ево­лу­ци­
ји пра­ва; та­да по­ста­је ја­сно да
се мње­њи­ма или про­стим фор­му­ла­ма не
мо­же ни из да­ле­ка оства­ри­ти те­жња за прав­дом.
Те­шко­ће (не­мо­гућ­ност?) де­фи­ни­са­ња
Мно­ге ће, на при­мер, за­до­во­љи­ти сле­де­ће од­ре­ђе­
ње: Пра­во (ис­прав­но, пра­вед­но) је­сте – ни­ко­га не
ди­ра­ти, сва­ком сво­је да­ти. Ова из­ре­ка, че­сто ци­ти­ра­на
у ста­ром Ри­му, мо­же да по­слу­жи као де­фи­ни­ци­ја пра­
ва, али са­мо под усло­вом да је прет­ход­но раш­чи­шће­
но шта је чи­је. Ка­ко ће­мо по­сту­пи­ти у слу­ча­ју да о
то­ме не­ма за­јед­нич­ког ста­ва – ова де­фи­ни­ци­ја не
ка­же.
По­што су­коб, као прет­ход­но пи­та­ње, и да­ље оста­је
не­ре­шен, на­ме­ће се за­кљу­чак да те ре­чи мо­гу евен­ту­
ал­но пред­ста­вља­ти од­ре­ђе­на мо­рал­на уоп­шта­ва­ња,
али не и де­фи­ни­ци­ју пра­ва, а ка­мо­ли прав­де.
Че­сто се као де­фи­ни­ци­ја прав­де (или пра­вед­ног)
узи­ма­ју по­зна­те ре­чи Го­спод­ње „...чи­ни­те дру­ги­ма
оно што же­ли­те да ва­ма чи­не“. До­след­на при­ме­на
овог на­че­ла не­ги­ра прав­ни по­ре­дак као та­кав јер сва­
ки прав­ни по­ре­дак, па и онај уста­но­вљен ка­но­ни­ма
Цр­кве, под­ра­зу­ме­ва санк­ци­ју (ка­зну). Ка­зна зах­те­ва
нај­ма­ње два су­бјек­та: оно­га ко­ји из­вр­ша­ва и оног
над ко­јим се из­вр­ша­ва. Да ли при­ли­ком из­вр­ше­ња
ка­зне из­вр­ши­лац чи­ни оно што би же­лео да ње­му
бу­де учи­ње­но?
28 l
5/2009.
Исти­на, на ова­кво раз­ма­тра­ње по­не­ко би при­го­во­
рио да, на при­мер, хри­шћа­нин ко­ји се ка­је же­ли да –
упра­во ра­ди оздра­вље­ња кроз по­ка­ја­ње – под­не­се
од­ре­ђе­ну „санк­ци­ју“ од стра­не Цр­кве (нпр. епи­ти­ми­
ју). Али та­кав при­го­вор не би имао осно­ва бу­ду­ћи да
лич­но осе­ћа­ње по­кај­ни­ка, ње­го­ва рев­ност у ве­ри и
же­ља за по­ка­ја­њем мо­гу, али не мо­ра­ју има­ти ни­ка­
квог ути­ца­ја на при­ме­ну ка­но­на ко­јим је ја­сно про­пи­
Аристотел
са­но ко­ли­ко го­ди­на тра­је епи­ти­ми­ја за, на при­мер,
зло­чин уби­ства. На по­љу прав­не те­о­ри­је (фи­ло­со­фи­је
пра­ва) та­кав при­го­вор би пред­ста­вљао бр­ка­ње срод­
них, али раз­ли­чи­тих фе­но­ме­на: прав­ног и мо­рал­ног
ис­ку­ства.
„Прав­но ис­ку­ство је мо­гућ­но са­мо у за­јед­ни­ци, док је
мо­рал­но ис­ку­ство у би­ти ствар по­је­дин­ца.“7 Сва­кој оба­
ве­зи ко­ју пра­во на­ме­ће јед­ном ли­цу од­го­ва­ра овла­шће­
ње дру­гог. Мо­рал, ме­ђу­тим, утвр­ђу­је са­мо ду­жно­сти.
Цр­ква је вла­сна да, кроз ин­сти­ту­ци­је за­јед­ни­це,
де­лу­је на свог при­пад­ни­ка на уна­пред утвр­ђен
на­чин (ка­нон). На­чин тог де­ло­ва­ња је­сте
спо­ља­шњи (од стра­не дру­гих, тј. за­јед­
ни­це) ма­кар он био усме­рен на под­
сти­ца­ње од­ре­ђе­них ду­хов­них, уну­
тра­шњих зби­ва­ња код по­кај­ни­ка. Са
дру­ге стра­не, по­кај­ник има оба­ве­
зу пре­ма за­јед­ни­ци да по­сту­пи
на од­ре­ђе­ни на­чин ка­ко би
по­но­во оства­рио пу­но­ћу при­
да­ни­штва ис­тој. Ова­ко ус­по­
ста­вље­ни од­но­си нам ја­сно
ука­зу­ју на кри­те­ри­јум раз­ли­
ко­ва­ња пра­ва од мо­ра­ла (ма­кар
оба би­ла цр­кве­на, тј. хри­шћан­
ска): пра­во на­чел­но оба­ве­зу­је
пред су­дом дру­гих (forum exter­
num), док мо­рал оба­ве­зу­је пре
су­дом соп­стве­не са­ве­сти (forum
internum). Ово раз­ја­шње­ње ујед­но
пред­ста­вља део од­го­во­ра оним те­о­ре­
ти­ча­ри­ма ко­ји ка­нон­ском пра­ву при­пи­
су­ју од­већ ви­сок сте­пен спе­ци­фич­но­сти
у од­но­су на оста­ле гра­не тзв. др­жав­ног
пра­ва, те га чак и не сма­тра­ју пра­вом.
Чак ни по­ме­ну­те ре­чи Го­спод­ње не би­смо
мо­гли (ни­ти би тре­ба­ло) уз­е­ти одво­је­но од
кон­тек­ста у ко­ме су из­ре­че­не и на си­лу их
по­сту­ли­ра­ти као све­о­бу­хват­не. Но, ка­ко
ни­јед­но зби­ва­ње не пра­ти исто­ве­тан кон­
текст, по­ста­вља се пи­та­ње да ли је уоп­ште
мо­гу­ће да­ти уни­вер­зал­ну, све­вре­ме­ну де­фи­ни­
ци­ју прав­де, тј. Пра­ва.
Мо­жда би, ипак, прет­ход­но тре­ба­ло да се за­пи­
та­мо ода­кле чо­ве­ку уоп­ште по­тре­ба за та­квим
од­ре­ђе­њем.
7 Ко­ста Ча­во­шки: Увод у пра­во, Дра­ги­нић, Бе­о­град 1996, 20.
 Православни Мисионар l 29

Осно­ве хри­шћан­ског са­гле­да­ва­ња рем сми­слу ре­чи). Уна­пре­ђе­ње тих од­но­са је не­раз­
двој­но од пра­в а ко­је им да­је фор­м у и усме­ре­ње.
Ханс Кел­зен, тво­рац Чи­сте те­о­ри­је пра­ва, ка­же да је Ка­ко се чо­век и дру­штво раз­ви­ја­ју, ка­ко се раз­ви­ја
у при­ро­ди чо­ве­ка те­жња да оправ­да сво­је по­на­ша­ње. и сáма Цр­ква, нео­п­ход­но је да се раз­ви­ја и пра­во,
У при­лог овом твр­ђе­њу на­во­ди низ при­ме­ра из исто­ од­но­сно по­јам прав­де на ко­ме се те­ме­љи.
ри­је ко­ји све­до­че о то­ме да су и нај­ве­ћи ти­ра­ни те­жи­ Јед­ном при­ли­ком је је­дан наш вла­ди­ка – од­го­ва­ру­
ли да сво­јој са­мо­во­љи да­ју прав­но при­хва­тљи­ву фор­ ју­ћи на пи­та­ње о про­ме­на­ма у од­ре­ђе­ним схва­та­њи­
му, тј. да ју пред­ста­ве као (у крај­њем) пра­вед­ну (уте­ ма Цр­кве то­ком ве­ко­ва – ре­као: „Ни­је ве­ра та ко­ја се
ме­ље­ну на прав­ди). Чу­вен је при­мер зло­гла­сног рим­ ме­ња, већ на­ше ура­ста­ње у ве­ру.“ Ту ми­сао би­смо
ског им­пе­ра­то­ра Ка­ли­гу­ле: он је зло­у­по­тре­био не­до­ ана­ло­шки мо­гли да при­ме­ни­мо и на Прав­д у: не ме­ња
ре­че­ност про­пи­са ко­ји је на­ла­гао да сви за­ко­ се Прав­да као ап­со­лут­на ка­те­го­ри­ја (као
ни бу­ду ис­так­ну­ти на јав­ним ме­сти­ма бо­жан­ски „атри­бут“), већ на­ше
та­ко што је на­ре­дио да их ис­пи­су­ју „ура­ста­ње“, на­ше раз­у­ме­ва­ње и
сит­ним сло­ви­ма, а по­том те нат­ ис­ка­зи­ва­ње ње­не при­ро­де и
пи­се ка­че по вр­хо­ви­ма сту­бо­ сми­с ла у кон­к рет­н им
ва, где их ни­ко ни­је мо­гао исто­риј­ским при­ли­ка­
про­чи­та­ти. И он је, да­кле, ма. Но, овај за­кљу­чак
имао по­тре­бу да сво­јој прет­по­ста­вља да смо
са­мо­во­љи да ка­кву – прет­ход­но по­с ти­
та­кву прав­но утвр­ђе­ гли оп­шту са­гла­
ну фор­му. сност о по­сто­ја­
Та­к ва људ­с ка њу Прав­де као
по­тре­ба не­сум­њи­во тран­с цен­д ент­
по­сто­ји и прав­ни не, ме­та­фи­зич­
т е ­о ­р е ­т и ­ч а ­р и ке ка­те­го­ри­је.
(фи­ло­со­фи) ве­ко­ У том слу­ча­ју
ви­ма на­сто­је да је пра­в о би­с мо
рас­т у­ма­че. мо­гли да де­фи­
Ако се под­се­ти­ ни­ш е­м о као
мо да смо по­ме­ну­ и н ­с т р у ­м е н т
ли „пра­в ед­н о“, ко­јим на­сто­ји­мо
од­но­сно „Прав­д у“ да је оства­ри­мо,
као „атри­бут“ Бо­га, да се ње­ној ап­со­
ви­де­ће­мо да се на ово лут­н ој при­р о­д и
пи­та­ње од­го­вор мо­же при­бли­жи­мо ово­зе­
да­ти и из аутен­тич­но маљ­ским сред­с тви­ма
хри­шћан­ског угла. што ви­ше, сход­но иза­
Хри­шћан­ско гле­ди­ште је зо­ви­ма исто­риј­ског тре­
нео­д во­ј и­в о од све­то­о ­т ач­ке нут­ка. На тим пре­ми­са­ма
ан­т ро­по­ло­ги­је, у ко­јој је стал­но по­чи­ва иде­ја при­род­ног пра­ва,
при­с у­т ан мо­тив људ­ског при­зи­в а да ко­јој је хри­шћан­ство да­ло нај­ве­ћи
– кроз уз­ра­с та­ње од обра­з а ка по­до­би­ју до­при­нос. Ар­гу­мен­ти ко­ји­ма је та иде­ја
Бо­жи­јем – оства­ру­је пу­но­ћу за­јед­ни­це са Бо­гом, и ка­сни­је оспо­ра­ва­на та­ко­ђе се не сме­ју за­не­ма­ри­ти
то упра­в о по­сред­с твом за­јед­ни­це (ли­т ур­гиј­ске, ни­ти па­у­шал­но од­ба­ци­ти као „не­хри­шћан­ски“. Сто­га
ев­х а­ри­с тиј­ске, цр­кве­не) са бли­жњи­ма. Ка­ко је пи­т а­ ће­мо у на­ред­ном бро­ју де­таљ­ни­је го­во­ри­ти о два
ње за­јед­ни­це са Бо­гом не­раз­двој­но од пи­т а­ња за­јед­ бит­на усме­ре­ња прав­но-фи­ло­соф­ске ми­сли: при­род­
ни­це са би­ли­жњи­ма, то је за хри­шћа­не из­у ­зет­но но­прав­ном и по­зи­тив­но­прав­ном на­сто­је­ћи да од­го­
зна­ча­јан на­чин на ко­ји се уре­ђу­ју од­но­си у та­квој во­ри­мо и на пи­та­ња ко­ја смо, као зна­чај­на, ис­та­кли
за­јед­ни­ци (при­том ми­сли­мо на за­јед­ни­ц у у нај­ши­ на по­чет­ку овог тек­ста.  m
30 l
5/2009.
Ђакон Ненад Идризовић 
Светосавска
С ве­ти Са­ва је по по­врат­ку из Ни­ке­је 1219. л. Г, ка­да
је био по­све­ћен за пр­вог ар­хи­еп­ и­ско­па свих срп­
ских и по­мор­ских зе­ма­ља, по­чео да оства­ру­је циљ
укра­ша­ва­ња сво­га ота­ча­ства. Oсе­тио је по­тре­бу за јед­
ном ком­би­но­ва­ном ком­пи­ла­ци­јом за­ко­но­дав­ства, ко­је
би об­у­хва­ти­ло не са­мо све гра­не цр­кве­ног жи­во­та и
цр­кве­не упра­ве, не­го и основ­но све­тов­но пра­во о нај­
ва­жни­јим пи­та­њи­ма за уре­ђе­ње дру­штве­ног жи­во­та.
Та­ко је и на­ста­ла нај­о­бим­ни­ја сред­ње­ве­ков­на срп­ска
за­кон­ска књи­га, ко­ја је у но­ви­јој књи­жев­но­сти углав­
ном по­зна­та под по­зајм­ље­ним на­зи­вом Крм­чи­ја, док је
њен пра­ви књи­жев­ни и срп­ски на­зив За­ко­но­пра­ви­ло.
Ни­шта слич­но из то­га вре­ме­на не­ма­ју (да­нас) ци­ви­ли­
зо­ва­ни на­ро­ди Евро­пе – ни Нем­ци, ни Фран­цу­зи, ни
Ен­гле­зи... По­зна­та Маг­на кар­та у Ен­гле­ској, прав­ни
спо­мен из 1215, са­мо је по­ду­жи сви­так на пер­га­мен­ту,
и то на ла­тин­ском, а За­ко­но­пра­ви­ло (из то­га вре­ме­на)
је­сте огром­на књи­га (са око 800 стра­ни­ца) са­чу­ва­на у
ви­ше пре­пи­са. То је нај­ве­ћа срп­ска књи­га, за ко­ји сам
Све­ти Са­ва на­во­ди да је Бо­го­на­дах­ну­та. Из­ра­же­на
Бо­го­на­да­ну­тост За­ко­но­пра­ви­ла Све­то­га Са­ве оба­ве­зу­је
на при­ме­ну ње­го­ве са­др­жи­не ка­ко у жи­во­ту Срп­ске
Цр­кве и др­жа­ве, та­ко и у жи­во­ту сва­ког вер­ни­ка.
Основ­на на­че­ла За­ко­но­пра­ви­ла су усме­ре­на на спа­
се­ње ду­ше, на пра­вил­но во­ђе­ње Цр­кве у скла­ду са­рад­
ње са др­жа­вом. Сво­ју др­жа­во­твор­ну иде­о­ло­ги­ју Све­
ти Са­ва је ис­ка­зао у јед­ном пи­сму упу­ће­ном са Све­те
Го­ре ње­го­вом оцу, у ко­ме ка­же: ,,Да ви­но­град Хри­стов,
пре­дат нам од Го­спо­да, огра­ди­мо чи­стом огра­дом,
чи­стом, до­бром и не­по­роч­ном ве­ром, да ни­је­дан од
злих зве­ро­ва не оку­си ње­го­ва пло­да, не­го рас­пло­див­
ши га у сто тру­до­ва, при­не­се­мо у онај пре­све­тли ве­ли­
ки дан Хри­сту ко­ји је за нас жр­тво­ван.” Пи­са­ње За­ко­
но­пра­ви­ла је би­ло не­ми­нов­но за мла­ду Цр­кву и мла­ду
др­жа­ву, а има­ло је прак­тич­ни зна­чај за оно вре­ме –
ка­да је јед­на цр­кве­на књи­га ко­шта­ла ви­ше не­го це­ла
цр­кве­на згра­да.
У де­лу За­ко­но­пра­ви­ла ко­ји се од­но­си на све­тов­но
пра­во не на­ла­зи се оно ри­го­ро­зно и пу­но не­јед­на­ко­сти
мно­го­бо­жач­ко рим­ско, не­го пре­по­ро­ђе­но-хри­сти­ја­ни­
зо­ва­но пра­во. Ту се на­ла­зе и мно­ге од­ред­бе ко­је го­во­ре
о бра­ку, што је би­ло ну­жно за но­во­по­ста­вље­не епи­ско­
пе ка­ко би се су­зби­ла по­љу­ља­ност бра­ка и брач­ног
жи­во­та у зе­мљи. Све­ти Са­ва је – по свим цр­кве­ним и
др­жав­ним пи­та­њи­ма – ус­пео да уве­де је­дан ви­со­ки
прав­ни ред ства­ра­ју­ћи осно­ву за је­дан здрав на­ци­о­нал­
ни жи­вот.
Заштита социјално угрожених
Део сло­же­ног прав­ног си­сте­ма у За­ко­но­пра­ви­лу
чи­не и про­пи­си о за­шти­ти со­ци­јал­но угро­же­них, на
осно­ву ко­јих са­зна­је­мо шта се све сма­тра­ло со­ци­јал­
ним слу­ча­јем и ка­кве су ме­ре пред­ви­ђе­не за убла­жа­
ва­ње или от­кла­ња­ње по­сле­ди­ца. По­ред бри­ге о си­ро­
ма­шни­ма и бо­ле­сни­ма, као нај­број­ни­јој ка­те­го­ри­ји
со­ци­јал­них слу­ча­је­ва, за ко­је су по­ди­за­ни од­го­ва­ра­ју­
ћи до­мо­ви, шти­ће­не су и осо­бе са те­ле­сним ма­на­ма,
утвр­ђи­ва­не су уза­јам­не со­ци­јал­не оба­ве­зе ро­ди­те­ља и
де­це, по­ма­га­но је удо­ви­цама и си­ро­тим де­вој­кама,
от­ку­пљи­ва­ни су за­ро­бље­ни­ци, шти­ће­ни ро­бо­ви од
са­мо­во­ље го­спо­да­ра, нај­мни­ци од из­ра­бљи­ва­ња и зло­
у­по­тр­бе по­сло­дав­ца, ду­жни­ци од зе­ле­на­ше­ња зај­мо­
дав­ца. Тра­жи се да оп­хо­ђе­ње пре­ма љу­ди­ма са те­ле­
сним ма­на­ма и, уоп­ште, пре­ма не­моћ­ни­ма бу­де бес­
пре­кор­но. За оне ко­ји се та­кви­ма ру­га­ју пред­ви­ђе­на је
ка­зна.
За­ко­но­пра­ви­ло је збор­ник за­ко­на цр­кве­ног и др­жав­
ног за­ко­но­дав­ства ко­ји је срп­ском на­ро­ду омо­гу­ћио да
до­би­је пра­ви­лан по­глед на свет, Цр­кву, др­жа­ву, на­род и
на све све што му се на­ла­зи­ло на пу­ту ор­ган­ско-на­ци­о­
нал­ног вас­кр­се­ња и кул­тур­ног на­прет­ка.
Ка­ко у Ви­зан­ти­ји, та­ко и у Ср­би­ји, ста­нов­ни­штво је
би­ло углав­ном пра­во­слав­но. Са­ма та чи­ње­ни­ца је
омо­гу­ћи­ла да се пи­та­ње од­но­са из­ме­ђу др­жа­ве и
Цр­кве ре­ша­ва је­дин­стве­но. По­ла­зи­ло се од основ­не
по­став­ке да је­дан исти на­род при­па­да и др­жа­ви и
Цр­кви, тј. гра­ђа­ни др­жа­ве су исто­вре­ме­но и чла­но­ви
Цр­кве. На тим осно­ва­ма је по­ста­вљен и раз­ви­јен
си­стем са­гла­сја Цр­кве и др­жа­ве. За нео­ме­та­но спро­
во­ђе­ње та­кво­га си­сте­ма нај­од­го­вор­ни­ји су вла­дар
др­жа­ве и по­гла­вар Цр­кве.
Све­ти Са­ва је у За­ко­но­пра­ви­ло укључио пре­вод
збор­ни­ка Јо­ва­на Схо­ла­сти­ка у 87 гла­ва са грч­ког, где је
 Православни Мисионар l 31

Тема броја

правда
об­у­хва­ћен увод ше­сте но­ве­ле ца­ра Ју­сти­ни­ја­на, ко­ји гла­си: ,,Нај­
ве­ћи да­ро­ви Бо­жи­ји ме­ђу љу­ди­ма, да­ти чо­ве­ко­љу­бљем од­о­зго,
је­су: све­штен­ство и це­сар­ство; пр­во ле­жи да слу­жи оно­ме што
је бо­жан­ско, а дру­го, да упра­вља и да се ста­ра о оно­ме што је
људ­ско. А оба, ис­хо­де­ћи из јед­ног истог на­че­ла, укра­ша­ва­ју људ­
ски жи­вот; јер ца­ре­ви­ма не мо­же би­ти ни­шта та­ко ва­жно као
част све­ште­ни­ка ко­ји се за њих са­ме увек Бо­гу мо­ле. Јер, ако су
пр­ви у све­му не­по­роч­ни и ако пред Бо­гом бу­ди има­ли сме­лост,
а дру­ги пра­вил­но и ка­ко до­ли­ку­је поч­ну укра­ша­ва­ти пре­да­те им
гра­до­ве и оне ко­ји су под њи­ма, по­ста­ће не­ка­кав при­ја­тан склад
све што људ­ском жи­во­т у да­ру­је до­бро. А то ће би­ти, ве­ру­је­мо,
ако се са­чу­ва над­зи­ра­ње све­ште­них пра­ви­ла ко­ји су апо­сто­ли-
пра­вед­но хва­ље­ни и сла­вље­ни, и оче­ви­ци Бо­жи­је Ре­чи – пре­да­
ли, а све­ти оци очу­ва­ли и ка­зи­ва­ли.”

Љубав са Богом и људима

Ва­жност За­ко­но­пра­ви­ла је у то­ме што Ср­би из ње­га са­зна­ју да
је је­зик што и све­тлост, да су мно­ге срп­ске ре­чи за­бо­ра­вље­не,
од­но­сно за­ме­ње­не ту­ђим ре­чи­ма; да је пра­ви сми­сао жи­вље­ња
љу­бав чо­ве­ка са Бо­гом и љу­ди­ма, из че­га про­ис­ти­че мир и
ус­по­ста­вља се рав­но­те­жа ка­ко у ду­ши, та­ко и на­спрам ва­си­
о­не; да се по­ро­ди­ца за­сни­ва у скла­ду са од­ре­ђе­ним цр­кве­но-
гра­ђан­ским про­пи­си­ма; да Цр­ква и др­жа­ва ме­ђу­соб­не
од­но­се тре­ба да уре­ђу­ју на осно­ву те­ор­ и­је о сим­фо­ни­ји
(са­гла­сју) та­ко што ће и јед­на и дру­га под­јед­на­ко да
по­шту­ју све­ште­на пра­ви­ла као по­ру­ке Ду­ха Све­то­га; да
за­кон тре­ба да бу­де цар и огле­да­ло сви­ма – од вла­да­ра и
Цр­кве­ног по­гла­ва­ра до про­сја­ка; да из­ма­ил­ћан­ска ве­ра
и до да­нас об­ма­њу­је љу­де, из че­га тре­ба за­кљу­чи­ти да је
– мно­го пре по­ја­ве Ту­ра­ка на Бал­ка­ну – Све­ти Са­ва
Ср­би­ма пре­до­чио опа­сност од исла­ма. Са­мо та­ко је
Све­ти Са­ва мо­гао да по­ло­жи те­ме­ље на ко­ји­ма ће се
ис­пу­ни­ти ре­чи ца­ра Да­ви­да: ,,Шта има та­ко ле­по и
та­ко кра­сно не­го да бра­ћа жи­ве за­јед­но.“  m

Грешком у техничкој обради, у прошлом броју

„Мисионара” последња реченица у тексту ђакона
Ненада Идризовића „Тријумф хришћанства у IV веку”
је скраћена. Овим поводом извињавамо се аутору и
читаоцима.  Редакција
32 l
5/2009.
Алек­сан­дар Ми­лој­ков 
Бо­же прав­де…
И ако ма­ле­ни бро­јем и др­жав­ном те­ри­то­ри­јом,
Ср­би би се као на­род има­ли чи­ме по­но­си­ти и
по­хва­ли­ти и ме­ђу мно­го ве­ћим на­ро­ди­ма европ­ског
кон­ти­нен­та. Мо­гли би се Ср­би по­хва­ли­ти ти­ме што су
да­ли ве­ли­ке на­уч­ни­ке, књи­жев­ни­ке, спор­ти­сте... Још
ви­ше би се мо­гли по­хва­ли­ти ти­ме што су те сво­је
ве­ли­ка­не да­ли не са­мо се­би и сво­ме ро­ду, већ вас­це­лој
европ­ској, па и свет­ској ци­ви­ли­за­ци­ји. Но, оно нај­ви­
ше чи­ме би се Ср­би мо­гли по­хва­ли­ти и оно нај­ви­ше
на шта би тре­ба­ло да бу­ду по­но­сни је­сте њи­хо­ва, срп­
ска хим­на – Бо­же прав­де.
Ср­би су сво­јом хим­ном пре­ва­зи­шли ис­пра­зно
на­ци­о­нал­но са­мо­хва­ли­са­ње. Пре­ва­зи­шли су хва­ло­
спе­ве на­ци­о­нал­ним ве­ли­ка­ни­ма, на­ци­о­нал­ним иде­ја­
ма и на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји. Пре­ва­зи­шли су све оне
ве­ли­ке ства­ри ко­је обич­но опе­ва­ју мно­ге хим­не и ко­је
сто­је као сим­вол би­ћа, до­сто­јан­ства и ча­сти мно­гих
на­ро­да под ка­пом не­бе­ском. Уме­сто зе­маљ­ских идо­ла
и иде­а­ла, Ср­би су за сим­вол сво­га би­ћа, сво­га до­сто­
јан­ства и сво­је ча­сти иза­бра­ли Бо­га прав­де. Бог прав­
де срп­ску хим­ну не чи­ни са­мо јед­ном од нај­леп­ших на
све­т у, Бог и прав­да у срп­ској хим­ни и Бог и прав­да у
срп­ској исто­ри­ји од­го­ва­ра­ју и на ве­ли­ка пи­та­ња: шта
је то прав­да и шта Бог има са на­шом прав­дом. По­сто­
ји ли бо­жан­ска прав­да и у ка­квој је ве­зи прав­да са
Бо­гом?
Од мно­гих хри­шћа­на ће­мо чу­ти тврд­ње да је Бог
пра­ве­дан, да све што чи­ни, чи­ни по пра­вед­ном за­ко­
ну. Бог не мо­же да чи­ни оно што ни­је пра­вед­но, ина­че
не би био Бог. На­жа­лост, ове и ова­кве тврд­ње зна­ју да
иза­зо­ву ду­бо­ку кри­зу у чо­ве­ко­вом жи­во­т у и у ње­го­
вом од­но­су са Бо­гом. Не­рет­ко се те кри­зе за­вр­ша­ва­ју
кри­зом ве­ре, сум­њом у Бо­жи­ју ег­зи­стен­ци­ју и ко­нач­
ним не­ги­ра­њем Бо­га – ате­и­змом, па и ан­ти­те­из­ мом
(бо­го­бор­ством).
За­што је то та­ко? То је та­ко јер смо по­ве­ро­ва­ли да
има Бо­га и да тај Бог не са­мо да је ство­рио свет, већ тај
свет др­жи у по­сто­ја­њу. Бог је при­су­тан у све­т у, при­су­
тан у на­шим жи­во­ти­ма и до­га­ђа­њи­ма кроз ко­је про­
ла­зи­мо. Овај наш став је пот­пу­но ис­пра­ван. За нас,
ко­ји ве­ру­је­мо у Бо­га, ово је нео­спор­на исти­на. У че­му
је про­блем? Про­блем је у овом дру­гом, у прав­ди.
Ка­ко? Зар из­ме­ђу Бо­га и прав­де мо­же би­ти су­прот­но­
сти? Да, мо­же би­ти су­прот­но­сти он­да ка­да веч­ном и
не­ство­ре­ном Бо­гу ста­ви­мо у са­по­сто­ја­ње и не­ка­кве
веч­не прин­ци­пе. Чи­не­ћи то, Бо­га при­мо­ра­ва­мо да
де­лу­је пре­ма тим веч­ним прин­ци­пи­ма, ина­че му од­у­
зи­ма­мо пра­во да бу­де Бог. Ти веч­ни прин­ци­пи су
по­зи­тив­на од­ре­ђе­ња Бо­га, Ње­го­ви атри­бу­ти без ко­јих
Он не мо­же да бу­де Бог. Бог је Бог са­мо док по­шту­је те
на­ше веч­не прин­ци­пе ко­ји­ма смо Бо­га де­фи­ни­са­ли:
до­бро­т у, пра­вед­ност, љу­бав...
Та­ко ис­па­да да – по­ред веч­ног Бо­га – по­сто­је и веч­
ни за­ко­ни, веч­ни прин­ци­пи ис­прав­ног де­ло­ва­ња. Ти
веч­ни за­ко­ни, чак, ло­гич­ки прет­хо­де Бо­гу јер је Бог
ду­жан да им се по­ви­ну­је. У нај­бо­љем слу­ча­ју, ти за­ко­
ни су са­веч­ни са Бо­гом, по­сто­је па­ра­лел­но са Њим.
Но, опет је Бог ду­жан да им се по­ви­ну­је. У про­тив­ном,
Он ри­зи­ку­је да из­гу­би пра­во да бу­де Бог. Са ова­квим
схва­та­њем ни­смо да­ле­ко да у то­ку свог жи­во­та сво­ју
ве­ру до­ве­де­мо у кри­зу и да пот­пу­но од­ба­ци­мо Бо­га.
Та­да до­ла­зи до из­ра­жа­ја до­бро по­зна­та ре­че­ни­ца бив­
ших хри­шћа­на: „Да има Бо­га, не би ово до­зво­лио…“
Он­да ка­да се на­ши прин­ци­пи прав­де и пра­вед­но­сти
до­ве­ду у пи­та­ње, не­ми­но­ван је и за­кљу­чак: „Не­ма
Бо­га.“
Свет за­и­ста ле­жи у злу, стра­да­њу и не­сре­ћи. Ка­да не
би би­ло и стра­да­ња не­ви­них, он­да би ова­ква сли­ка
све­та мо­гла ла­ко да се оправ­да. А та­ква сли­ка би се
пот­пу­но по­ду­да­ра­ла са Бо­гом прав­де. Чо­век је згре­
шио и за­то тр­пи пра­вед­ну ка­зну. Бог је пра­ве­дан, и Он
мо­ра да де­лу­је по прин­ци­пи­ма пра­вед­но­сти. Чо­ве­чан­
ство мо­ра да бу­де ка­жње­но јер је сáмо пре­кр­ши­ло
нор­ме ис­прав­ног де­ла­ња. Чи­ни се да ова­кав свет, где
пре­ступ­ни­ци стра­да­ју због сво­је кри­ви­це, пот­пу­но
оправ­да­ва Бо­га прав­де. Али људ­ско ис­ку­ство на­и­ла­зи
на не­ре­ши­ву ениг­му стра­да­ња пра­вед­ни­ка, чак стра­
да­ња не­ви­не и бе­за­зле­не де­це. Ка­ко то по­ми­ри­ти са
Бо­жи­јом пра­вед­но­шћу? Ка­ко Бог, бу­ду­ћи пра­ве­дан,
мо­же да до­пу­сти да јед­ној мај­ци у на­руч­ју уми­ре тек
ро­ђе­но че­до? Зар је оно шта са­гре­ши­ло? Зар је – сво­
јим крат­ким жи­во­том – на­ру­ши­ло прин­цип пра­вед­

но­сти? Не, ни­ка­ко.
То је де­те чед­но и
без­гре­шно, јед­на­ко
као и ан­ђео. Па,
за­што Бог до­пу­шта
та­кву не­прав­ду?
То су те­шки
мо­мен­ти ис­ку­ше­
ња у људ­ском
жи­во­т у, где чо­век
тре­ба да ре­ши тај
су­коб из­ме­ђу Бо­га и
прав­де. То су те­шке,
нај­те­же од­л у­ке –
ка­да се чо­век од­лу­чу­је
из­ме­ђу Бо­га и прав­де. Очај­
ни­ци ће прих­ва­ти­ти прав­д у, а
од­ба­ци­ће Бо­га. Они хра­бри­ји, пак,
при­хва­ти­ће Бо­га, па и по це­ну да пре­кр­ше
прин­цип пра­вед­но­сти. Где ли је ов­де му­дрост, а где
лу­дост? Мно­ги су тра­га­ли за тим од­го­во­ром по­ку­ша­
ва­ју­ћи да ре­ше овај су­коб из­ме­ђу Бо­га и прав­де. Јед­
ни су ла­га­но и без ве­ли­ког раз­ми­шља­ња, сна­гом
про­сте ло­ги­ке, од­ба­ци­ли Бо­га. „Бог је мр­тав“ – кли­
ца­ли су на­ши европ­ски зе­мља­ци. За­то Шо­пен­ха­у­е­ру
ни­је би­ло те­шко да об­ја­сни ода­кле зло и стра­да­ње у
све­т у: „Ово је нај­го­ри свет од свих мо­гу­ћих све­то­ва!“
Шо­пен­ха­у­ер не кри­ви Бо­га јер Бо­га, јед­но­став­но,
не­ма. Ка­ко мо­же да Га има и ка­ко да Га на­зо­ве­мо
Твор­цем ако је ство­рио нај­го­ри мо­гу­ћи свет!? Свет и
стра­да јер је нај­го­ри. Да има Бо­га прав­де, Он то не би
до­зво­лио. Не­ки дру­ги, по­пут Лајб­ни­ца, хте­ли су
по­што–по­то да оправ­да­ју Бо­га, да по­ми­ре Бо­га и
пра­вед­ност. Та­ко су на­ста­ја­ле мно­ге европ­ске Те­о­ди­
це­је (Те­о­ди­ке­је, оправ­да­ња Бо­га), ко­је су бра­ни­ле
пра­вед­ност Бо­жи­ју пред чи­ње­ни­ца­ма нај­го­рег све­та
– све­та ко­ји ег­зи­сти­ра да­ле­ко ван нор­ми пра­вед­но­
сти, али за ко­га се ипак твр­ди да њи­ме упра­вља Бог
прав­де. Но, ни­с у са­мо са­вре­ме­ни Евро­пља­ни ста­ја­ли
пред овом ве­ли­ком апо­ри­јом. Су­коб Бо­га и прав­де је
му­чио и нај­ста­ри­је хри­шћа­не. Мно­ги ни­с у под­не­ли
Православни Мисионар l 33
Тема броја
Бо­жи­ји су­коб са прав­
дом. Та­ко у дру­гом ве­ку
је­ре­тик Мар­ки­он у ста­
ро­з а­в ет­ној исто­ри­ји
ни­је мо­г ао да на­ђе
ни­чег пра­вед­ног и Бо­га
вред­ног. Он тог
„ с т а ­р о ­з а ­в е т ­н о г
стро­гог и не­пра­вед­
ног Бо­га“ ни­је мо­гао
да по­ми­ри са прав­
дом. За­то је Мар­ки­
он го­в о­рио да је то
„ла­жни Бог“. Та­ко је Мар­
ки­он са­чу­вао ве­ру у прав­д у,
али је из­гу­био ве­ру у Бо­га. И
би­ло је мно­го Мар­ки­о­на кроз чи­та­ву
исто­ри­ју чо­в е­чан­с тва. Љу­ди су ла­ко
жр­тво­ва­ли Бо­га ра­ди прин­ци­па прав­де.
Вра­ти­мо се са­да Ср­би­ма и срп­ској хим­ни – Бо­же
прав­де.
По­сто­ји не­ма­ли број на­ро­да ко­ји, жи­ве­ћи сво­ју
исто­ри­ју, мо­гу да до­жи­ве и овај су­коб Бо­га и прав­де.
Ср­би су си­гур­но је­дан од тих на­ро­да. За Ср­бе пат­ња и
стра­да­ње ни­ка­да ни­су до­ла­зи­ли у су­коб са Бо­жи­јом
прав­дом. Упра­во се ту кри­је му­дрост ко­ју би Евро­па
мо­гла да на­у­чи од јед­ног свог ма­ле­ног на­ро­да. Иако
ве­ру­ју­ћи да је Бог прав­де Тво­рац и да је при­су­тан у
не­пра­вед­ном све­т у, Ср­би се ни­ка­да ни­су дво­у­ми­ли
из­ме­ђу Бо­га и прав­де. За Ср­бе је за­то би­ло мо­гу­ће
„стра­да­ти на прав­ди Бо­га“, „стра­да­ти за прав­ду Бо­жи­
ју“ и „стра­да­ти по прав­ди Бо­жи­јој“. Ср­би су би­ли све­
сни и он­да ка­да стра­да­ју вла­сти­том кри­ви­цом „по
прав­ди Бо­жи­јој“, и он­да ка­да стра­да­ју као не­ви­не
жр­тве „на прав­ди Бо­га“ и за „прав­ду Бо­жи­ју“. Ово
пр­во стра­да­ње, „по прав­ди Бо­жи­јој“, а ра­ди вла­сти­те
кри­ви­це, раз­у­ме­ли би сви на­ро­ди Евро­пе. Ова дру­го,
стра­да­ње не­ви­них и пра­вед­них, те­шко ко мо­же да
схва­ти. Ср­би су то схва­ти­ли и за­то на­кон свих пра­вед­
них и не­пра­вед­них стра­да­ња – при­зна­ју­ћи и Бо­га за
34 l
5/2009.

За Ср­бе пат­ња и стра­да­ње ни­ка­

да ни­су до­ла­зи­ли у су­коб са Бо­жи­
јом прав­дом. Упра­во се ту кри­је
му­дрост ко­ју би Евро­па мо­гла да
на­у­чи од јед­ног свог ма­ле­ног на­ро­
да. Иако ве­ру­ју­ћи да је Бог прав­де
Тво­рац и да је при­су­тан у не­пра­
вед­ном све­ту, Ср­би се ни­ка­да ни­су
дво­у­ми­ли из­ме­ђу Бо­га и прав­де

ви­нов­ни­ка јед­них и дру­гих стра­да­ња – ипак пе­ва­ју:
Бо­же прав­де!
А шта су то Ср­би схва­ти­ли (а ако има Ср­ба да то
ни­су, мо­ра­ли би то што пре да схва­те), а европ­ска
фи­ло­со­фи­ја ни­је? Ср­би су схва­ти­ли да је Је­дан Бог,
Бог ве­чан и бес­по­че­тан. Да Ње­му ни­шта не прет­хо­ди,
да је не­ство­рен и да је све оста­ло ство­ре­но и Ње­му
ду­гу­је сво­је по­сто­ја­ње. Схва­ти­ли су Ср­би да је тај
Бо­жи­ји гест ства­ра­ња, гест не­ис­тра­жи­ве и не­ис­ка­зи­ве
љу­ба­ви Бо­жи­је. Ни­шта Бо­га ни­је при­мо­ра­ло да ство­
ри свет, Он је свет ство­рио сво­јом сло­бод­ном во­љом.
Чак и са­ма прав­да, и са­ма до­бро­та и са­ма љу­бав,
Ње­му, во­љи Ње­го­вој ду­гу­ју сво­је по­сто­ја­ње. Упра­во
су ту во­љу Бо­жи­ју Ср­би ста­ви­ли као ме­ру свих ме­ра и
као за­кон свих за­ко­на. Оту­да су Ср­би о прав­ди и
не­прав­ди про­су­ђи­ва­ли узи­ма­ју­ћи во­љу Бо­жи­ју као
ме­ру по ко­јој ће ме­ри­ти. За­то је код Ср­ба пра­вед­но
са­мо оно што је по во­љи Бо­жи­јој, па ма­кар то на пр­ви
по­глед из­гле­да­ло не­пра­вед­но. Европ­ска фи­ло­со­фи­ја је
ура­ди­ла су­прот­но: она је Бо­жи­ју во­љу ме­ри­ла има­ју­ћи
као узор прин­ци­пе прав­де. А ти прин­ци­пи прав­де
ни­су ни­шта дру­го до људ­ска ло­ги­ка ко­ју је Евро­па хте­
ла да на­мет­не Бо­гу. За­то је Евро­па су­ди­ла Бо­гу, те му
да­ла услов­ну пре­су­ду да Он по­ста­не пра­ве­дан ако

же­ли да оста­не Бог. Бу­ду­ћи да се Бог оглу­шио о та­кву
пре­су­ду, европ­ска фи­ло­со­фи­ја је ко­нач­но пре­су­ди­ла:
„Бог је мр­тав, ми смо га уби­ли!“ Ни­че­ов ни­хи­ли­зам је
при­род­на по­сле­ди­ца ова­квог европ­ског ин­те­лек­т у­ал­
ног су­да и ова­кве пре­су­де.
Ср­би су, пак, во­ђе­ни сво­јим све­тим узо­ри­ма, схва­
ти­ли му­дрост, ко­јој би и европ­ску фи­ло­со­фи­ју мо­гли
по­у­чи­ти. Бо­жи­ја во­ља је ме­ра свих на­ших ме­ра, па и
ме­ре прав­де и пра­вед­но­сти. Да ли је не­што пра­вед­но
или не, су­ди­мо та­ко што са­гле­да­ва­мо да ли је то не­што
у скла­ду са во­љом Бо­жи­јом. Не­ка­да се то ко­си са
на­шом ло­ги­ком, али то су тре­ну­ци ку­ша­ња на­ше ве­ре
Православни Мисионар l 35
За Ср­бе је за­то би­ло мо­гу­ће
„стра­да­ти на прав­ди Бо­га“,
„стра­да­ти за прав­ду Бо­жи­ју“ и
„стра­да­ти по прав­ди Бо­жи­јој“.
Ср­би су би­ли све­сни и он­да ка­да
стра­да­ју вла­сти­том кри­ви­цом
„по прав­ди Бо­жи­јој“, и он­да
ка­да стра­да­ју као не­ви­не
жр­тве „на прав­ди Бо­га“ и за
„прав­ду Бо­жи­ју“.
у во­љу и Про­ми­сао Бо­жи­ји. Са­чу­ва­мо ли ве­ру у Бо­га
и Ње­го­ву Про­ми­сао, са­чу­ва­ће­мо и ве­ру у прав­ду.
Свом су­ду, раз­ми­шља­њу и за­кљу­чи­ва­њу на­мет­ни­мо
Бо­жи­ју во­љу за узор, а не из­вр­ћи­мо ства­ри на­о­па­ко,
те не су­ди­мо Бо­гу по сво­јој ло­ги­ци. У про­тив­ном,
би­ће­мо – као и европ­ска фи­ло­со­фи­ја – при­мо­ра­ни да
би­ра­мо из­ме­ђу Бо­га и прав­де. У про­тив­ном, скли­зну­
ће­мо у Ни­че­ов ни­хи­ли­зам.
Ове су се му­дро­сти Ср­би др­жа­ли кроз све ве­ко­ве. Та
их је му­дрост и одр­жа­ла. За­то – по­сле свих ло­мо­ва, ис­ку­
ше­ња и не­прав­де – по­но­сно пе­ва­ју: Бо­же прав­де! Овим
би Ср­би, за­и­ста, тре­бало нај­ви­ше да се по­но­се.  m
36 l
5/2009.

Раз­го­вор во­ди­ла: Вар­ја Пер­ко­вић 

Шта ће ре­ћи
И та­ко, док смо се­де­ли у јед­ном од при­тво­ра, ле­чи­
ли­шта, си­гур­них ку­ћа, при­хва­ти­ли­шта, школ­
ских клу­па, ауто­бу­са, док смо мир­ни пи­ли ка­фу у
не­дељ­но под­не, за­пи­та­ли смо се где је ов­де Хри­стос,
ми­сли ли ко на Ње­га, ја, ти... Од ко­га ко оче­ку­је
по­след­њу реч? У же­љи да по­ве­же­мо Бо­га и прав­ду,
раз­го­вор смо по­ве­ли са адво­ка­том, го­спо­ди­ном Зо­ра­
ном Пе­ро­ви­ћем, не­ка­да­шњим су­ди­јом Оп­штин­ског и
Окру­жног су­да, пред­сед­ни­ком III Оп­штин­ског су­да,
су­ди­јом Вр­хов­ног су­да Ср­би­је и не­ка­да пред­сед­ни­ком
Оде­ље­ња за бор­бу пр­о­тив орга­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла.

zzГо­спо­ди­не Пе­ро­ви­ћу, наш раз­го­вор ће чи­та­ти

мла­ди љу­ди, са­вре­ме­ни­ци спе­ци­фич­ног ста­ња
мо­рал­не све­сти (не­ће­мо га ола­ко де­фи­ни­са­ти).
По­сма­тра­ју­ћи жи­вот сво­је око­ли­не и жи­ве­ћи са
ис­ку­ством су­диј­ског ра­да, ка­ко би­сте да­нас ока­
рак­те­ри­са­ли ауто­ри­тет пра­ва? Да ли у љу­ди­ма
по­сто­ји по­што­ва­ње и по­ве­ре­ње у ин­сти­ту­ци­ју
или се при­мар­но ра­ди о стра­ху од бо­ла, изо­ла­ци­је?
- До­ста ду­го ра­дим у пра­во­су­ђу, цео рад­ни век и –
што се ти­че ста­ња у дру­штву у од­но­су на прак­тич­ну
при­ме­ну пра­ва – мо­гу ре­ћи да је сва­ким да­ном то ста­
ње све ло­ши­је. Због че­га је та­ко? То ве­ро­ват­но има
ве­зе са кри­зом дру­штва. Ка­кво је ста­ње у др­жа­ви,
та­кво је ста­ње у пра­ву и, мо­же се ре­ћи, и обр­ну­то. Да
ли има на­де да се ста­ње по­бољ­ша? Пра­во да ка­жем,
скеп­тик сам. У то­ку је ре­ор­га­ни­за­ци­ја пра­во­су­ђа, нај­ Што се ка­же у на­ро­ду: круп­не ри­бе успе­ва­ју да из­бег­
ве­ћа од Дру­гог свет­ског ра­та на ова­мо, па мо­жда и у ну, а ове сит­не се хва­та­ју у мре­жу, и то је је­дан ве­ли­ки
ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду. Чи­ни се да оно што је пр­о­блем. Мо­жда ће ре­ор­га­ни­за­ци­ја ус­пе­ти да пр­о­ме­
пред­ло­же­но ни­су нај­бо­ља ре­ше­ња – мо­гла су не­ка ко­ја ни то ста­ње. Мла­ди љу­ди су кри­тич­ни пре­ма дру­штву,
ви­ше од­го­ва­ра­ју дру­штве­ном тре­нут­ку и на­ро­ду ко­јем они пр­о­те­сту­ју, сва­ко кри­вич­но де­ло ко­је чи­не об­ја­
при­па­да­мо. Ве­ру­јем у до­бру во­љу љу­ди ко­ји то ра­де, шња­ва­ју не­ким ви­дом пр­о­те­ста – укљу­чу­ју­ћи нај­про­
али је вре­ме су­ви­ше крат­ко, а по­слу је тре­ба­ло при­ћи сти­ја де­ла, као што су кра­ђа, раз­бој­ни­штво, па до
ма­ло од­го­вор­ни­је. У крај­њој ли­ни­ји, оста­је нам да не­ких те­шких, ка­ква су раз­не вр­сте уби­ста­ва. То је
1. ја­ну­а­ра 2010. ви­ди­мо ка­ко ће то почети. Уко­ли­ко ве­о­ма ту­жно. То зна­чи да је др­жа­ва за­не­ма­ри­ла оно
го­во­ри­мо о кри­вич­ном пра­ву и оним љу­ди­ма ко­ји су што зо­ве­мо пре­вен­ци­ја. У то­ме је и ве­за из­ме­ђу пра­ва
на­пра­ви­ли кри­вич­но де­ло, оче­ки­ва­но је да сви же­ле и хри­шћан­ства. Др­жа­ва (пра­во) у са­рад­њи са Цр­квом
да из­бег­ну оно што зо­ве­мо кри­вич­ном санк­ци­јом, (хри­шћан­ство) мо­же мно­го да учи­ни на по­љу пре­вен­
ка­зном, или не­ку од ме­ра ко­је др­жа­ва пред­ви­ђа, а то ци­је, ко­ја је основ све­га. Ка­зна и дру­ге ме­ре ко­је се
су ме­ре без­бед­но­сти. Сви же­ле, али сви не успе­ва­ју. из­ри­чу при­па­да­ју ре­пре­си­ји и санк­ци­ји, ко­је, пре­ма

Јusticia да­нас
ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња, не да­ју до­бре ре­зул­та­те на
ду­ге ста­зе иако има­ју од­ре­ђе­ну ко­рист. У том сми­слу
се мо­гу на­до­ве­за­ти на ре­чи Св. Вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја
Ве­ли­ми­ро­ви­ћа да се гре­шник „ка­жња­ва“ ка­ко би се
ка­зном по­пра­вио и да би дру­ге устра­шио да не гре­ше,
па то мо­же би­ти и ре­зул­тат бор­бе пр­о­тив кри­ми­на­ла
у кри­вич­ном пра­ву. Ре­зул­тат да, али не сме се оста­ти
на ка­зни, ни­је до­вољ­но, баш као што ни у хри­шћан­
ству ни­је до­вољ­но стра­да­ње без све­сти о Бо­жи­јој
љу­ба­ви пре­ма на­ма, ко­ја је и ве­ћа.
zЗа­
z ко­ни ко­ји ре­гу­ли­шу дру­штве­ну за­јед­ни­цу су
да­ти, оформ­ље­ни људ­ским фак­то­ром. Да ли су,
он­да, из хри­шћан­ске пер­спек­ти­ве за­да­то­сти, а не
да­то­сти чо­ве­ка за­гле­да­ног у Хри­ста очи­ма и
жи­во­том, они вид др­ско­сти пре­ма на­ма не­по­зна­
тој Бо­жи­јој прав­ди, ко­ја је спо­ра, али и до­сти­жна?
- До­бро је ре­че­но – Бо­жи­ја прав­да је спо­ра, али
до­сти­жна, и то до­сти­жна – увек. Људ­ски за­ко­ни је­су
је­дан вид др­ско­сти с об­зи­ром на то да онај ко – у крај­
њој ли­ни­ји и за­у­век – има пра­во су­ди­ти и осу­ди­ти
је­сте са­мо Бог. Ја као су­ди­ја мо­гу да су­дим за она де­ла
ко­ја су ми да­та у над­ле­жност, али крај­њу од­лу­ку и
де­фи­ни­ти­ван суд у то­ме да­је Бог кр­оз свој опрост или
та­ко што пре­кр­ши­о­ца на од­ре­ђен на­чин опо­ми­ње,
ис­пра­вља. Има си­т у­а­ци­ја ко­је су ми по­зна­те – не пр­о­
фе­си­о­нал­но (кад пре­су­ди­мо, да­ље се том осо­бом ко­ја
је осу­ђе­на и из­др­жа­ва ка­зну за­тво­ра ба­ве не­ки дру­ги
љу­ди), већ при­ли­ком оби­ла­за­ка за­тво­ра – кад ви­дим
да се мно­га осу­ђе­на ли­ца у тим тре­ну­ци­ма вра­ћа­ју
Бо­гу, од­но­сно, од ње­га тра­же из­ба­вље­ње.
Ви­де сво­ју гре­шку, схва­та­ју пр­о­пу­сте и,
ко­ли­ко сам при­ме­тио, искре­но же­ле да
ис­пра­ве те гре­шке. Мо­жда је чи­та­о­ци­ма
по­зна­то да су у за­тво­ри­ма отво­ре­не
ка­пе­ли­це и па­ра­кли­си у ко­ји­ма се
ре­дов­но слу­жи Ли­т ур­ги­ја, па сам јед­
ном при­ли­ком при­с у­ство­вао и био
из­не­на­ђен бр­ој­ем при­сту­них за­тво­ре­
ни­ка. Био сам и ве­о­ма об­ра­до­ван јер
сма­трам да је и она ка­зна ко­ја је да­та
Православни Мисионар l 37
Тема броја
од чо­ве­ка, у за­ко­ном пред­ви­ђе­ном по­ступ­ку, да­ла
ре­зул­тат, а још ви­ше то што је чо­век схва­тио свој грех,
што по­ку­ша­ва да се ис­ку­пи кр­оз ин­сти­т у­ци­ју Цр­кве.
Ми­слим да се ве­ли­ки бр­ој љу­ди са из­др­жа­ва­ња ка­зне
вра­ти пре­о­бра­жен не то­ли­ко де­ло­ва­њем си­сте­ма и
љу­ди ко­ји се не­сум­њи­во тру­де, не­го, ве­руј­те, ви­ше
де­ло­ва­њем по­је­ди­на­ца, све­ште­них ли­ца и уз њи­хо­ву
по­моћ. Са­ма из­дво­је­ност од све­та је те­шка. Из­дво­је­
ност од по­ро­ди­це, рад­ног ме­ста, ра­ни­јег жи­во­та итд.
Ипак, она исто­вре­ме­но мо­же би­ти по­зи­тив­на. Ре­ци­
мо, ако је не­ко био у нар­ко­ман­ском дру­штву, по­зи­тив­
но га је из­дво­ји­ти. Изо­ла­ци­ја је по­зи­тив­на кад се
раз­ми­шља о де­лу, уви­ђа се соп­стве­на гре­шка, па још
ако се на­и­ђе на чо­ве­ка до­бре во­ље да по­мог­не... У том
сми­слу опет из­два­јам слу­жи­те­ље Цр­кве, ко­ји уз по­моћ
овла­шће­них ли­ца из Ми­ни­стар­ства прав­де и ли­ца из
за­тво­ра, па он­да, и уз же­љу тих за­тво­ре­ни­ка, мо­гу
по­мо­ћи, а за­тво­ре­ни­ци до­би­ти опрост, олак­ша­ње,
чи­ме се и са­мој за­твор­ској ка­зни ко­ју су из­др­жа­ва­ли
да­је је­дан ду­бљи сми­сао. Они су из­дво­је­ни, али су са
Бо­гом, што зна­чи да ни­су на­пу­ште­ни, а то је већ је­дан
ко­рак да­ље од гле­да­ња на ка­зну као на вид др­ско­сти
пре­ма за­ко­ну Бо­жи­јем.
zДа
z ли је спро­во­ђе­ље зе­маљ­ске прав­де по прин­ци­пу
„око за око“ баш то­ли­ко јед­но­став­но, или у „од­се­
ца­њу“ ка­зне уче­ству­ју и не­ки други па­ра­ме­три
(етич­ки, ду­хов­ни, ем­па­тич­ни пре­ма оп­ште-
људ­ском итд)?
38 l
5/2009.
- Пр­о­цес од­ме­ра­ва­ња ка­зне је ве­о­ма ком­пли­ко­ван и
те­жак. У по­ступ­ку тре­ба утвр­ди­ти све чи­ње­ни­це, оне
ко­је иду у при­лог окри­вље­ном и оне ко­је га те­ре­те.
Ме­ни је пре от­при­ли­ке три­де­сет го­ди­на, ка­да сам иза­
бран, пред­сед­ник су­да ре­као: „Ви мо­же­те утвр­ди­ти
чи­ње­ни­це ко­је су ва­жне за пред­мет, мо­же­те на те
чи­ње­ни­це при­ме­ни­ти ма­те­ри­јал­но пра­во, али ако
ни­сте до­бри као љу­ди, он­да не мо­же­те би­ти ни до­бри
као су­ди­је.“ Су­ди­ја пре све­га мо­ра би­ти ква­ли­те­тан
чо­век. Што сам ста­ри­ји, уве­ра­вам се да су­ди­ја мо­ра
би­ти и до­бар хри­шћа­нин, а о то­ме го­во­ри и мо­је лич­
но ис­ку­ство, ко­је сам при­ку­пио до кр­ште­ња – у че­тр­
де­сет и пе­тој го­ди­ни жи­во­та.
Вра­ти­ћу се на од­ме­ра­ва­ње ка­зне. Та­кав за­да­так је
ве­о­ма де­ли­ка­тан. На при­мер, у јав­но­сти се мо­же фор­
ми­ра­ти од­ре­ђе­на сли­ка о не­ком до­га­ђа­ју, па кад суд
из­рек­не ка­зну ко­ја је бла­жа по ми­шље­њу јав­но­сти,
на­ста­је еруп­ци­ја не­за­до­вољ­ства. То је за­то што суд
во­ди ра­чу­на о свим па­ра­ме­три­ма: ту је ра­ни­ји жи­вот
окри­вље­ног, ње­го­ва по­ро­дич­на си­т у­а­ци­ја, при­ли­ке
под ко­ји­ма је де­ло учи­нио, евен­т у­ал­ни до­при­нос
жр­тве све­му што се де­си­ло, а ту је ва­жно и вре­ме пр­о­
те­кло од из­вр­ше­ња де­ла, став окри­вље­ног пре­ма де­лу.
Ре­ци­мо, ако он по­ка­же искре­но ка­ја­ње, ко­је суд мо­же
да пр­о­це­ни у кон­крет­ној си­т у­а­ци­ји, то је дру­га­чи­је
не­го кад је окри­вље­ни его­и­сти­чан, ка­же да му је све­
јед­но што се де­ло де­си­ло итд. Суд је увек у си­т у­а­ци­ји
да ка­же: ми смо од­ме­ри­ли ову ка­зну, а по­сто­ји пра­во
жал­бе од стра­не окри­вље­ног или ту­жи­о­ца и он­да дру­
го­сте­пе­ни суд од­лу­чу­је о ка­зни још јед­ном, а и по­сле
те од­лу­ке по­сто­је од­ре­ђе­не ко­рек­ци­је јер се гре­шке
де­ша­ва­ју.
zУ
zсу­сре­т у пре­кр­ши­о­ца и „бо­ги­ње са те­ра­зи­ја­ма
у ру­ка­ма“, без об­зи­ра на ње­не за­тво­ре­не очи,
укљу­че­на је и лич­ност тог јед­ног чо­ве­ка,
све оно што со­бом но­си као
сте­че­но (би­о­ло­шки, со­ци­јал­но) и за­до­би­је­но
са­зре­ва­њем. Гле­да­мо ли кр­оз ту при­зму, мо­же­те
ли ре­ћи ка­да је чо­ве­ку са од­го­вор­ном слу­жбом
као што је Ва­ша нај­те­же?
- У жи­во­т у сва­ког су­ди­је и сва­ког адво­ка­та по­сто­је
те си­т у­а­ци­је, с тим што је у адво­ка­т у­ри не­што лак­ше:
ви слу­ша­те окри­вље­ног, он твр­ди да де­ло ни­је из­вр­
шио, ви при­хва­ти­те ту те­зу и за­сту­па­те је ма­да че­сто
ви­ди­те да су чи­ње­ни­це пр­о­тив ње. Схва­та­те да од­лу­
ка ни­је ва­ша, већ су­ди­ји­на. По­је­ди­не су­ди­је пра­ве
ком­про­мис са со­бом, са чи­ње­ни­ца­ма, па, ре­ци­мо, у
од­ре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма да­ју оно што зо­ве­мо услов­
ном осу­дом. У зе­мљи је ве­ли­ки бр­ој услов­них осу­да,
али је од 31. ав­гу­ста 2009. по­о­штре­но кри­вич­но за­ко­
но­дав­ство, па ће бр­ој услов­них осу­да би­ти знат­но
ма­њи за де­ла као што су си­ло­ва­ња, блуд са ма­ло­лет­
ни­ци­ма, др­о­га, тр­го­ви­на љу­ди­ма, чак је и ми­ни­мум
ка­зне по­диг­нут, а за по­ме­ну­та де­ла то је пет го­ди­на
за­тво­ра.
Су­ди­ји је нај­те­же од­ме­ри­ти ка­зну. Он тре­ба да је
не­при­стра­сан, ли­шен би­ло ка­квог при­ти­ска. Ме­не у
су­диј­ској ка­ри­је­ри ни­ко ни­је по­звао те­ле­фо­ном и
ре­као: у том пред­ме­т у ура­ди то и то, а и да је то­га
би­ло, из­ве­сно је да не бих мо­гао учи­ни­ти зах­те­ва­но.
Исто ва­жи и за по­ло­жај над­ре­ђе­ног. Мо­гао сам ко­ле­
гу по­зва­ти да ди­ску­т у­је­мо о пред­ме­т у, али ни­кад да
ути­чем на ње­га јер је то ауто­ном­на од­лу­ка су­ди­је, и у
то­ме и је­сте сми­сао не­за­ви­сног суд­ства – су­ди­ја је у
до­но­ше­њу од­лу­ке пот­пу­но сло­бо­дан. Он од­го­ва­ра
сво­јој са­ве­сти.
Ту је још јед­на ве­за: су­ди­је, су­да и Бо­жи­јих за­ко­на.
Сва­ко на тој функ­ци­ји је, у ма­њој или ве­ћој ме­ри, све­
стан ово­га, па био и ате­и­ста. Кон­кре­тан пред­мет ми је
те­шко из­дво­ји­ти. Би­ло је пред­ме­та ко­ји се од­но­се на
зло­чи­не ал­бан­ских те­ро­ри­ста на Ко­со­ву, ка­да су се
до­но­си­ле ве­ли­ке пре­су­де од 14, 15 го­ди­на са­мо за
стра­жа­ре на бр­ди­ма, а он­да су се, у објек­тив­ној пр­о­це­
ни до­ка­за, те ка­зне се сма­њи­ва­ле. То је би­ла
емо­тив­но осе­тљи­ва си­т у­а­ци­ја. Че­сто сам
из­ри­цао и смрт­не ка­зне или ове ко­је их
за­ме­њу­ју (од че­тр­де­сет го­ди­на), и ту,
ве­руј­те, ни та­да ни са­да ни­сам имао
ди­ле­му. Кад сам ми­слио да је по­треб­но
из­ре­ћи та­кву ка­зну, ја је из­рек­нем.
Смрт­на ка­зна се у на­шој зе­мљи ви­ше
не из­вр­ша­ва. Лич­но, нај­ви­ше осу­де
сам га­јио пре­ма ро­ди­те­љи­ма ко­ји зло­
ста­вља­ју де­цу, и то је оно што зо­ве­мо

на­си­љем у по­ро­ди­ци, а што је сад пр­о­це­су­и­ра­но као
по­себ­но кри­вич­но де­ло. Ви сва­ки дан то ви­ди­те у
но­ви­на­ма: ту­као де­цу ша­ка­ма, сло­мио ре­бро, по­вре­
дио гла­ву. Та­ква де­ла на ме­не оста­вља­ју, да та­ко
ка­жем, је­дан за­гор­чан ути­сак.
zПо­
z на­вља ли се да­нас ди­ле­ма Рас­кољ­ни­ко­ва
(Злочин и казна, Ф.М.Достојевски) у не­ким прав­де
жељ­ним, али не­сна­ђе­ним мла­дим љу­ди­ма? Да ли
да­на­шњи Рас­кољ­ни­ков вас­кр­са­ва?
- Ди­ле­ма Рас­кољ­ни­ко­ва се по­на­вља сву­да и увек,
чак и у да­на­шњим усло­ви­ма. Гре­шка је за љу­де, људ­
ски је и тра­жи­ти осве­т у због учи­ње­ног гре­ха, али она
до­но­си за­до­вољ­ство за је­дан дан, а опро­штај за цео
жи­вот. Ми­слим да је то до­бро ре­че­но. Опра­шта­ње је
кључ, то и Го­спод чи­ни. Раз­ви­ја­ње те вр­сте све­сти је
ве­о­ма ва­жно за наш на­род. По­треб­но је то­чак окре­ну­
ти у дру­гом сме­ру. А да ли се Рас­кољ­ни­ко­ви по­на­вља­
ју? Ре­као бих: да. Са јед­не стра­не, кад би сви по­сту­па­
ли по Бо­жи­јим за­по­ве­сти­ма, не би би­ло кри­ми­на­ла.
Објек­тив­но, то је не­мо­гу­ће. По­сто­ји, ипак, пр­о­стор у
ко­јем Цр­ква игра ве­ли­ку уло­гу и мо­же до­при­не­ти
на­шем оче­ки­ва­њу да се сто­па кри­ми­на­ла у др­жа­ви
сма­њи. Са дру­ге стра­не, знам да је те­шко би­ти млад,
се­ћам се на­ше мла­до­сти, ди­ле­ма и рас­кр­шћа.
Православни Мисионар l 39
Ре­ше­ње тра­жи­ти у за­јед­ни­ци, хри­шћан­ској, осла­ња­
ти се на по­моћ ко­ја ни­је људ­ска, тј. на Бо­жи­ју по­моћ,
ми­слим да је то су­шти­на по­чет­ка. Све сво­је ди­ле­ме и
те­шко­ће из­но­си­ти у ис­по­ве­сти и што ви­ше раз­го­ва­ра­
ти, раз­го­ва­ра­ти са ста­ри­ји­ма од се­бе, са ро­ди­те­љи­ма,
ро­ђа­ци­ма, тра­жи­ти по­моћ и она ће из­ве­сно до­ћи.
Вре­ме­на су те­гоб­на и зах­тев­на, др­жа­ва се на­ла­зи у
кри­зи, на­род је у из­ве­сном лу­та­њу. Мла­ди су у јед­
ном те­шком по­ло­жа­ју, без по­сла, без пер­спек­ти­ве,
без иде­ја шта ће и где ће. Ме­ђу­тим, ја, ко­ји сам 40
го­ди­на био ван Цр­кве, да­нас ви­дим да је то јед­но
пр­о­па­ло вре­ме за ме­не, то су „го­ди­не ко­је су по­је­ли
ска­кав­ци“, иако сам та­да по­сти­гао нај­ве­ће успе­хе
свог жи­во­та у ма­те­ри­јал­ном по­гле­д у, осе­ћам се по­но­
во ро­ђе­ним тек кад сам се вра­тио Хри­сту и до­жо­вео
ту вр­сту за­јед­ни­штва. То је жи­вот но­ви и сми­сле­ни­
ји, ко­ји жи­вим, од­но­сно би­рам га сва­ким да­љим
ко­ра­ком. То је за­о­кру­же­ње мо­јих до­са­да­шњих кре­та­
ња.
Мла­ди­ма, опет, по­ру­чу­јем: ре­дов­но при­су­ствуј­те
Ли­т ур­ги­ји, ре­дов­но се обра­ћај­те ду­хов­ном ли­ц у,
ак­тив­но жи­ви­те са дру­гим љу­ди­ма, жи­ви­те без по­ро­
ка ко­ли­ко год је мо­гу­ће. Та­да ће жи­вот би­ти вра­ћен на
пра­ви пут, од­но­сно пут сми­сла и за­до­вољ­ства, а вра­
ти­ће га јед­на моћ­ни­ја и сна­жни­ја ру­ка од ва­ше.  m
40 l
5/2009.

Татјана Радић 

Права и правде
Почетак пута добра јесте
чињење онога што је праведно
(Приче Соломонове 16,7); јер, од
праведних дела најпре крећемо ка
блаженом животу.
(Св. Василије Велики, Шестоднев)
човечија мерљива од стране хришћанина који једино
може да познаје правду Божију? И како поставити
друштвене норме и вредности, а водити рачуна о
свима који очекују задовољење своје сопствене правде
и свог сопственог поимања права? Веома, веома
тешко! Тражећи одговор на горе наведена питања, и
на још већи број оних које нисам поменула, углавном
бих наилазила на цитат Јеванђеља по Јовану „Заповест
нову дајем вам: да љубите једни друге“ (Јн

Г одина 2009, 21. век, технолошка револуција,

индустријско и постиндустријско доба,
капитализам, новци, оружје, информатичко, а и
13,34). Упућивање на оног
на поштовање,
јединство може се
на
другог, на љубав,
саосећање, на
прочитати на
постинформатичко доба, небројено много болести сваком кораку. Почнимо
зависности, различите употребе ресурса... и 75
преминулих имиграната из Африке на путу ка
земљама Европске уније. Бродић, којим су имигранти
кренули из Либије, Триполија, после само три
дана остао је без горива. Мали број оних који су
преживели (свега њих петоро) тврдили су да су
многи бродови пролазили поред њих, али да
им нико са тих бродова није понудио помоћ за
којом су наши имигранти (читај: људска бића)
вапили! Они су остали мало затим и без воде и
без хране. Само један рибарски брод у току три
недеље агоније понудио им је мало хлеба и воде, да
би их, затим, препустио судбини. Имигранти су по
пореклу из Судана, Либерије, Обале Слоноваче и
Сијера Леонеа, а за свој пут за који су мислили да
их води у светлу будућност, ка земљи где царује
напредак, равноправност, једнакост, где постоји
социјална сигурност, морали су да плате од
800 до 1.000 долара и то само до Италије.
Шта рећи, а не испасти глуп? Како
објаснити право и правду у данима
када већина мисли о својој правди
и свом праву? Да ли је правда
 Православни Мисионар l 41
Тема броја

нема без љубави

од Светог писма, прошетајмо се кроз обраћања светих
отаца, дођимо до аналитичке литературу, што да не и
до лаких љубавних романа...или мићалена (шпанских
серија), увидећемо да сви говоре о оном другом, о
љубави, пажњи, саосећању, самилости, тежњи да
остваримо заједницу, патњи и болу због губитка итд.
Па, опет, као да се у реалном свету врло мало тога
дешава. Ето, на броду је умрло 75 људи остављених од
стране оних других који су туда пролазили, у Америци
убијено је на свиреп начин седморо деце, нађени су у
камп приколици, у Србији се отварају женске и
мушке куће сигурности у којима брачни сапутници
наместо да плове бродом љубави, они стрмоглаво
беже од онога ко би требало/ла да буде онај/а прави/а
ближњи.
Свети Козма Етолски у једној од својих поука
позива људе који су се ту окупили да одговоре на
питање да ли ко од њих може рећи да воли кога од
своје браће. Међу присутнима један, по имену Коста,
одговори да он може рећи, јер он воли своју браћу.
После много питања и набрајања на који начин
бисмо могли да покажемо љубав своју, а на који
начин јесмо лицемери, Свети Козма Етолски овако
збори: - Волиш ли оно сирото дете? – Волим га. – Да
га волиш, донео би и њему, које је наго, једну
кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју. Онда би
била истинита љубав, али сада је мањкава. Зар није,
моји Хришћани? Угарцима не пунимо амбар свој, а
са лажом љубављу не идемо у Рај.
Верујем да се питате због чега се у тексту говори о
љубави, а не о праву и правди. Разлог је једноставан:
права и правде нема без љубави. Та љубав... она је
одговорна, она је ангажована, она је свевремена. Не
иштимо само за себе да други делају према нашим
начелима, погледајмо шта је нама потребно да бисмо
другима то дали. Трудимо се да нам није потребна
универзална декларација о људским правима,
конвенција о правима детета, декларација о
елиминацији свих облика нетолеранције и
дискриминације... јер томе нема краја. Будимо људи,
као што каже Његова Светост Патријарх српски Г.
Павле.  m

Свети Козма Етолски

овако збори: - Волиш ли
оно сирото дете? –
Волим га. – Да га волиш,
донео би и њему, које је
наго, једну кошуљицу, да
се и оно моли за душу
твоју.
42 l
5/2009.

Не­ма­ња Ан­дри­ја­ше­вић 

Ути­цај ле­га­ли­з
Т е­ма ко­ја се до­ти­че сва­ког чо­ве­ка на ово­ме све­т у
је­сте и од­нос пра­ва и прав­де. Ве­ру­јем да је чо­век
од вај­ка­да по­ста­вљао ово пи­та­ње. Увид ко­ји прав­не
ен­ци­кло­пе­ди­је и уџ­бе­ни­ци из Уво­да у пра­во да­ју о овој
те­ми, об­ја­шња­ва­ју и из­но­се став да у пра­ву по­сто­ји
де­ло и по­сто­ји санк­ци­ја ко­ја му сле­ди и од­ре­ђу­је га;
ово је ка­у­зал­ни од­нос. У про­те­кле две де­це­ни­је у
ме­ди­ји­ма смо мно­го пу­та слу­ша­ли и мно­го пу­та ола­ко
до­но­си­ли суд да ли је не­ка лич­ност или не­ки до­га­ђај у
све­тло­сти прав­де.

Лични вред­но­сни суд

Пр­ви мо­ме­нат ко­ји тре­ба ис­та­ћи се од­но­си на то да
сва­ки (од­ра­стао) чо­век ула­ском у жи­вот Цр­кве но­си у
се­би јед­ну кли­цу опа­сно­сти од то­га да свој прет­ход­ни
жи­вот, са сво­јим си­сте­мом и ме­ри­ли­ма вред­но­сти,
пре­не­се на план лич­ног жи­во­та у Цр­кви. Та­ко се ло­ги­
ка у ко­јој смо про­ве­ли до­та­да­шњи жи­вот по­ку­ша­ва
на­ка­ле­ми­ти на жи­вот у Цр­кви, па га, у из­ве­сном сми­
слу, и од­ре­ђу­је. Не­ко ће сма­тра­ти да је ова­кво раз­ми­
шља­ње нај­за­сту­пље­ни­је код пси­хо­ло­га, не­ко код
фи­ло­со­фа, а не­ко код со­ци­о­ло­га, али сма­трам да и
љу­ди про­сеч­ног (нај­број­ни­јег, сред­њо­школ­ског) обра­
зо­ва­ња, но­се опа­сност од ово­га. Ово по­гре­шно по­ве­
зи­ва­ње и пре­но­ше­ње че­сто пре­ра­ста у ка­у­зал­ни од­нос.
Из ова­квог ста­ва чо­век по­чи­ње да раз­ми­шља и гра­ди
свој став о пра­ву и прав­ди, као бит­ној ком­по­нен­ти у
свом жи­во­т у. Та­ко у цен­тар тог од­лу­чи­ва­ња и са­гле­да­
ва­ња ства­ри ста­вља се­бе и свој вред­но­сни суд (о не­ко­
ме или не­че­му). Бо­јим се да је ту по­сре­ди јед­но ти­хо
од­ба­ци­ва­ње Бо­га, Ње­го­во уда­ља­ва­ње из на­шег жи­во­
та, од на­шег раз­ми­шља­ња.
Жи­вот у Цр­кви, бла­го­дат­ни жи­вот у Све­тим Тај­ до­не­ли апо­сто­ли, са­бра­ни са пре­зви­те­ри­ма, све­ло је
на­ма све­до­чи да је ово у пот­пу­ној су­прот­но­сти са – у прав­ном сми­слу – сав до­та­да­њи за­кон на не­ко­ли­
Би­бли­јом, ко­ја уво­ди Бо­га у исто­ри­ју, а ти­ме и у наш ко нео­п­ход­них од­ре­да­ба (да се чу­ва­ју идол­ских жр­та­
сва­ко­днев­ни жи­вот. До­бар при­мер нам пру­жа­ју Де­ла ва, блу­да и да оно што њи­ма ни­је ми­ло дру­ги­ма да не
апо­стол­ска у пет­на­е­стој гла­ви, где се го­во­ри и опи­с у­ чи­не). Ове бит­не од­лу­ке, до­не­те по­сле озбиљ­ног
је Је­ру­са­лим­ски са­бор 49. л. Г. (51. Ле­та Го­спод­њег). су­ко­ба апо­сто­ла и пре­зви­те­ра, до­не­те су и ре­ше­не на
Те­ма је би­ла пи­та­ње при­ма­ња не­зна­бо­жа­ца у Цр­кву са­бо­ру. Апо­сто­ли и пре­зви­те­ри ни­с у ре­ша­ва­ли ова
и да ли они мо­ра­ју да се об­ре­зу­ју. Ре­ше­ње ко­је су пи­та­ња на про­стом из­но­ше­њу ар­гу­ме­на­та (а пред­

ма на цр­кве­ну свест
став­ни­ци обе гру­пе су има­ли ја­ке и ра­зло­жне ар­гу­
мен­те) јер би се то он­да ре­ша­ва­ло на ис­кљу­чи­во
људ­ски на­чин, од­но­сно на ни­воу па­ло­сти. Апо­сто­ли
и пре­зви­те­ри су при­зва­ли Све­тог Ду­ха и че­ка­ли
ин­тер­вен­ци­ју – по­моћ Бо­жи­ју у брат­ском, за­јед­нич­
ком, са­бор­ском од­лу­чи­ва­њу. За­то на кра­ју од­лу­ке
Са­бо­ра са­оп­шта­ва­ју нам ре­чи­ма: „Јер угод­но би Све­
то­ме Ду­ху и на­ма...“ (Дап 15,28)
Дру­ги мо­ме­нат се огле­да у то­ме да се мно­ги на­ши
вер­ни­ци сва­ко­днев­но на­ла­зе пред ис­ку­ше­њем да –
пра­те­ћи мас-ме­ди­је – при­ма­ју број­не ин­фор­ма­ци­је, а
у про­те­клим го­ди­на­ма се ве­о­ма че­сто по­ја­вљу­ју сен­за­
ци­о­нал­не и не­ве­ро­ват­не ве­сти и о СПЦ, као и „ста­њу
у њој“. То пред вер­ни­ци­ма по­не­кад ства­ра ис­ку­ше­ње
да под­лег­ну ис­пра­зно­сти у ис­пи­ти­ва­њу и ис­тра­жи­ва­
њу не­ка­квих стра­шних и за­па­њу­ју­ћих исти­на ко­је се
из­но­се о Цр­кви. У ово­ме жи­во­т у ни­ка­да до кра­ја и у
пот­пу­но­сти не мо­же­мо са си­гур­но­шћу ре­ћи да је ово
или оно ап­со­лут­на исти­на; да је овај или онај до­га­ђај
ап­со­лут­на сли­ка то­га и то­га; да је овај или онај чо­век
(био) са­мо та­кав или са­мо она­кав.
Књи­га о Јо­ву
Оно што је ве­ру­ју­ћем чо­ве­ку пру­же­но пред­ста­вља
не­из­ре­цив и не­ме­рив дар, а то је да са­зна и осе­ти Оно­
га Ко­ји је исти­на (Јн 14, 6). То је оно што сва­ки вер­ник
мо­же да но­си у сво­ме би­ћу и да све­до­чи у сво­ме сва­
ко­днев­ном жи­во­т у. Све­то пи­смо је бо­гат из­вор за
про­у­ча­ва­ње ове те­ме и (на­из­глед) ла­ко ре­ши­вог пи­та­
ња. И сâм Де­ка­лог по­чи­ње од не­га­тив­ног од­ре­ђе­ња –
за­по­ве­да нам шта да не чи­ни­мо. У то вре­ме, по­тре­ба
за прав­дом је ро­ди­ла ту „прав­ну по­став­ку“ не са­мо
код иза­бра­ног на­ро­да, већ и код оста­лих на­ро­да и
ци­ви­ли­за­ци­ја (пре­ма све­до­чан­стви­ма ар­хе­о­ло­га, ко­ја
су нам от­кри­ве­на и са­чу­ва­на). Да­нас је дру­га­чи­је, и
сма­трам да да­нас пра­во у мно­го­ме од­ре­ђу­је оно што је
пра­вед­но, а по­став­ка по­чи­ње од то­га да је од­ре­ђе­ни
прав­ни су­бјект то и то, и он­да сле­ди санк­ци­ја ко­ја је
(при­род­на) по­сле­ди­ца за пре­ступ или на­ру­ша­ва­ње
ова­кве по­став­ке. Ипак, Ста­ри за­вет нам да­је и Књи­гу
Православни Мисионар l 43
Тема броја
о Јо­ву, те­шку и не ла­ко ра­зу­мљи­ву. Јов ис­пу­ња­ва сва­ку
прав­ду, пра­ви­чан је, а Књи­га нам све­до­чи да ло­ги­ка
ис­прав­но­сти и ис­пу­ња­ва­ња сва­ке прав­де пра­вед­ном
Јо­ву ни­је га­рант да ће се ства­ри у жи­во­т у од­ви­ја­ти на
же­ље­ни на­чин. Из­ме­ђу Бо­га и нас не­ма ка­у­зал­ног
од­но­са и по­став­ке, ко­ја је при­ро­дан ре­зул­тат на­шег
чи­ње­ња. Да би­смо раз­у­ме­ли жи­вот у Цр­кви и отво­ри­
ли се за раз­у­ме­ва­ње Књи­ге о Јо­ву, али и, ка­сни­је, све­
до­че­ња Но­вог за­ве­та о Хри­сто­вој спа­со­но­сној жр­тви,
тре­ба да узме­мо жи­вог и ди­рект­ног уче­шћа у сје­ди­ња­
ва­њу са Сун­цем прав­де. Цен­тар на­шег жи­во­та у
Цр­кви, у ве­ри, је­сте Хри­стос, ко­ји нас по­зи­ва да му
до­ђе­мо умор­ни и на­то­ва­ре­ни, и Он ће нас од­мо­ри­ти и
рас­те­ре­ти­ти. Ве­ру­ју­ћи љу­ди зна­ју и ис­по­ве­да­ју да је
Гла­ва Цр­кве Онај ко­ји је с пра­вом на­зван Сун­це прав­
де. То је, да­кле, је­ди­на Прав­да ко­јој се окре­ће­мо, и
Ко­јој сле­ди­мо; Хри­стос – Сун­це прав­де, цен­тар је
на­ше ве­ре и на­шег жи­во­та. На­ше схва­та­ње пра­ва и
прав­де има сво­је по­ла­зи­ште у овој на­шој ве­ри и ис­по­
ве­да­њу. Ба­да­ва нам је ако при­хва­та­мо за­кон, али не и
За­ко­но­дав­ца, као што учи­ни­ше у Но­во­ме за­ве­ту.
Не­при­хва­та­ње Хри­ста је за по­сле­ди­цу има­ло из­во­ђе­
ње За­ко­но­дав­ца пред суд, па он­да и пред рим­ски суд
(рим­ско пра­во), а по­сле­ди­ца је осу­да Хри­ста на (нај­
срам­ни­ју) смрт.
Наш на­род че­сто пар­ци­јал­но и по­вре­ме­но ци­ти­ра
Све­то пи­смо оста­вља­ју­ћи Хри­ста – Сун­це прав­де по
стра­ни. А Је­ван­ђе­ље при­хва­ће­но и ту­ма­че­но ми­мо
Хри­ста до­во­ди до то­га да се уда­ља­ва­мо од Хри­ста.
Цр­ква нам кроз бо­го­слу­жбе­ни жи­вот и бо­го­сло­вље
да­ру­је про­стор ко­ји је нео­п­хо­дан да би­смо истин­ски
и пот­пу­но мо­гли раз­у­ме­ти и при­хва­ти­ти прав­д у
Бо­жи­ју у ово­ме жи­во­т у, и на ово­ме све­т у. Та­ко нам је
да­та мо­гућ­ност да на­ди­ла­зи­мо сву тре­нут­ну не­ло­
гич­ност и не­пра­вед­ност пра­ва и прав­де – без об­зи­ра
на то што нам се прав­да чи­ни да­ле­ком или спо­ром.
И, та­ко, „ис­пи­т у­ју­ћи и ис­тра­ж у­ју­ћи пи­сма“, сви
за­јед­но оче­ку­је­мо Па­ру­си­ју – Дру­ги до­ла­зак Хри­
стов, ко­ји је је­ди­на исти­на, и ко­ји је оства­ре­ње и
ис­пу­ње­ње сва­ке прав­де, та­ко ду­го оче­ки­ва­не у ово­ме
жи­во­т у, и на овом све­т у.  m
44 l
5/2009.
Алек­сан­дар Са­вић 
Жи­вот пра­ве
Н исам си­гу­ран да ли сам до­вољ­но ком­пе­тен­тан да
при­чам о овој те­ми јер – кад год сам то­ком жи­во­
та имао при­ли­ку да би­рам, би­рао сам при­род­не
на­спрам дру­штве­них на­у­ка. А ту, чи­ни се, не­ма прав­де
ни – пра­ва. Ту је, што би на ре­кла­ми ре­кли, или је­си
или ни­си. Но, ка­да ма­ло бо­ље раз­ми­слим о пра­ву и
пра­вич­но­сти, до­ла­зи пи­та­ње исти­не – а она има
озбиљ­не ве­зе са на­у­ком.
Из­гле­да да онај уну­тра­шњи осе­ћај пра­ва ко­ји има­мо,
или онај ко­ји нам је на­мет­нут вас­пи­та­њем или шко­ло­
ва­њем, у прак­си баш и не­ма мно­го при­ме­не. У по­ро­ди­
ци че­сто има­мо при­ли­ке да чу­је­мо: „Не ла­жи!“ А ка­да се
де­те ја­ви на те­ле­фон, а са дру­ге стра­не је не­ко не­по­же­
љан, ро­ди­те­љи че­сто ка­жу: „Ре­ци: ни­сам ту!“ Кон­фликт,
или дво­лич­ност (да не ка­же­мо схи­зо­фре­но ста­ње) ко­је
пре­но­си­мо де­ци. У шко­ли учи­мо да бо­га­ти тре­ба да
по­ма­жу си­ро­ма­шни­ма, а има­мо при­ли­ке да ви­ди­мо да
(ве­ћин­ски) бо­гат свет ра­ди све, са­мо не по­ма­же по­тре­
би­ти­ма; на­про­тив, по­ку­ша­ва­ју да их што ви­ше ис­ко­ри­
сте. Као хри­шћа­ни, ипак не оче­ку­је­мо да ће­мо прав­ду
до­би­ти ов­де и са­да. Се­ти­мо се са­мо му­че­ни­ка из пр­вих
ве­ко­ва хри­шћан­ства – где је ту би­ла пра­вич­ност. Но,
они су сво­ју прав­ду до­сти­гли. Суд је не­што што је оста­
вље­но за Бу­ду­ћи Век и зна­мо ко је Су­ди­ја. Не су­ди, да ти
се не би су­ди­ло. Зву­чи по­зна­то. Ипак, по сла­бо­сти сва­
ког чо­ве­ка, не­прав­да бо­ли и сто­га оче­ку­је­мо за­до­во­ље­
ње прав­де ов­де и са­да.
Упра­во је ово пра­ви мо­ме­нат да раз­ми­сли­мо шта је то
прав­да. Сва­ки чо­век оче­ку­је за­до­во­ље­ње прав­де ов­де и
са­да, али не­ма­ју сви љу­ди исти по­јам прав­де. На­про­тив,
љу­ди о то­ме шта је пра­вед­но че­сто има­ју упра­во
су­прот­не ста­во­ве. Ни­смо ли све­до­ци не­ве­ро­ват­ног бро­
ја спо­ро­ва по су­до­ви­ма, где нам че­сто бу­де и сме­шно
око че­га се љу­ди све рас­пра­вља­ју и тра­же прав­ду? И обе
стра­не су ап­со­лут­но убе­ђе­не да су у пра­ву.
И, та­ко, ре­ђа­ју­ћи при­ме­ре, чи­ни нам се да ту не­ма
баш мно­го ме­ста за пра­во и за прав­ду, бар не ону ко­ју
сви углав­ном оче­ку­ју, о ко­јој при­ча­ју... Али, пра­во и
прав­да би тре­ба­ло да се жи­ве. И ту је ме­сто где мо­же­
мо да на­у­чи­мо по­не­што из сфе­ре на­у­ке. Ту је: је­дан –
је­дан. Те­о­ри­ја је те­о­ри­ја док се не до­ка­же да је увек
Жи­ве­ти са Хри­стом,
ли­тур­гиј­ски жи­ве­ти, по­зив је
сва­ког хри­шћа­ни­на. А та­кав
жи­вот, уко­ли­ко је искрен и
до­сле­дан, пра­ви­чан је. А то је
оно што је овом све­ту нај­ви­ше
по­треб­но – жи­вот пра­вед­ни­ка и
исти­но­љу­би­вог чо­ве­ка.
исти­ни­та или да је тре­ба од­ба­ци­ти или уоб­ли­чи­ти (на
при­мер: те­о­ри­ја ре­ла­ти­ви­те­та, Дар­ви­но­ва те­о­ри­ја и
сл), а за­кон је оно што при­ме­њу­је­мо са из­ве­сном
си­гур­но­шћу да је исти­нит (на при­мер, за­кон о одр­жа­
њу енер­ги­је или Кир­хо­фо­ви за­ко­ни). Ни­је баш да се
на­уч­ни­ци та­ко ла­ко до­го­ва­ра­ју шта је исти­на или шта
је ис­прав­ни­је, али се ти спо­ро­ви нај­че­шће за­вр­ша­ва­ју
на па­пи­ру. Иако и ме­ђу на­уч­ни­ци­ма има при­ме­ра
не­прав­де, за то ни­су кри­ви за­ко­ни и те­о­ри­је, не­го
љу­ди.
Ка­да би­смо овај ша­блон не­ка­ко мо­гли да пре­пи­ше­
мо у ре­ал­ни жи­вот, са ствар­ним про­бле­ми­ма, ка­да
би­смо ма­кар има­ли не­ки уни­вер­зал­ни за­кон, ко­ји би
нам увек го­во­рио шта је пра­во. Мо­ме­нат са­мо – ми
по­зна­је­мо Исти­ну! Шта нам ви­ше тре­ба? По­тре­бан
нам је искрен, лич­ни од­нос са Исти­ном. А ка­да има­мо
од­нос са Исти­ном, пра­во и прав­да се не­ка­ко на­ме­ћу
као ре­ал­ност жи­во­та јер не мо­гу жи­ве­ти у ла­жи а
љу­би­ти Исти­ну и прав­ду. А ко је та исти­на? Хри­стос
ка­же: „Ја сам Пут, Исти­на и Жи­вот“ (Јо­ван 14, 6). А са
Хри­стом се у нај­лич­ни­јем и нај­при­сни­јем од­но­су
су­сре­ће­мо и при­че­шћу­је­мо Њи­ме на Ли­тур­ги­ји. Жи­ве­
ти са Хри­стом, ли­тур­гиј­ски жи­ве­ти, по­зив је сва­ког
хри­шћа­ни­на. А та­кав жи­вот, уко­ли­ко је искрен и
до­сле­дан, пра­ви­чан је. А то је оно што је овом све­ту
нај­ви­ше по­треб­но – жи­вот пра­вед­ни­ка и исти­но­љу­би­
вог чо­ве­ка. То је оно што ме­ња свет.  m
 Православни Мисионар l 45

Тема броја

д­ни­ка ме­ња свет

46 l
5/2009.

Вла­ди­мир Мар­ја­но­вић 

Неколико речи о
С о­ци­јал­на прав­да је да­нас јед­на од вред­но­сти
на ко­ју се мно­ги че­сто по­зи­ва­ју. Оп­ште је
по­зна­то да не са­мо та, не­го и број­не ду­ге вред­
али се мо­ра кон­ста­то­ва­ти
да је рад­нич­ко пи­та­ње,
по­ред оста­лог, и ду­бо­ко
но­сти ко­је се сма­тра­ју оп­ште­људ­ским и уни­ ду­хов­но пи­та­ње.
вер­зал­ним, про­из­и­ла­зе из хри­шћан­ства. Че­сто за­бо­ра­вља­мо
Ви­ше не­го за би­ло ко­ју дру­гу, то ва­жи за да је Го­спод наш
со­ци­јал­ну прав­ду. О од­но­су пра­во­сла­вља Исус Хри­стос ов­де,
и со­ци­јал­не прав­де да­нас не­ма мно­го на Зе­мљи, био
ин­фор­ма­ци­ја, тек­с то­ва, ди­ску­си­ја. др­во­де­ља и да је
Не­ка­ко се то не сма­тра те­мом ко­јом се по­те­као из по­ро­
за­ни­ма­ју пра­во­слав­ни, већ се ви­ше ди­це рад­ни­ка
при­пи­с у­је не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ др­в о­де­љ а –
ци­ја­ма, по­ли­тич­ким пар­ти­ја­ма... ње­гов отац,
Дру­штве­на прав­да се раз­ли­чи­ Све­ти Пра­
то раз­у­ме и раз­ли­чи­то схва­та. в е д ­н и
Дру­штве­на прав­да за хри­шћа­ Јо­сиф, био
не по­вла­чи од­нос пре­ма јед­ној је рад­
спе­ци­фич­ној дру­ш тве­ној н и к ,
гру­пи – рад­ни­ци­ма. рад­ни­
Пи­та­ње хри­шћан­ског ци су
од­но­са пре­ма со­ци­јал­ној
прав­ди ти­че се, нај­пре,
од­но­са пре­ма они­ма ко­ји
ра­де од свог ра­да, а то су
рад­ни­ци. Због не­га­тив­
ног соц-ре­а­ли­стич­ког
на­сле­ђа, да­нас ни­је
јед­но­став­но ре­ви­та­
ли­зо­ва­ти ову те­му,

со­ци­јал­ној прав­ди
би­ли и Ње­го­ви уче­ни­ци, Све­ти Апо­сто­ли, ри­ба­ри;
пр­ви хри­шћа­ни су та­ко­ђе нај­че­шће до­ла­зи­ли из ових
сло­је­ва...
Тре­ба под­се­ти­ти да рад­ник ни­је са­мо фа­брич­ки
рад­ник у да­на­шњем вре­ме­ну. Да­на­шњи рад­ни­ци су
ве­о­ма че­сто ли­ше­ни основ­ног људ­ског до­сто­јан­ства,
при­ну­ђе­ни да ра­де за ве­о­ма ма­ле на­кна­де, че­сто
не­при­ја­вље­ни, без пра­ва на не­рад­ну не­де­љу, у ве­о­ма
те­шким усло­ви­ма, са нео­гра­ни­че­ним («флек­си­бил­
ним») рад­ним вре­ме­ном... А сви ови про­бе­ми се и те
ка­ко ти­чу ве­ру­ју­ћих љу­ди.
Све­то пи­смо и Ста­рог и Но­вог за­ве­та пу­но је опо­
ме­на бо­га­тим љу­ди­ма, ко­ји су ве­о­ма че­сто за­ра­ђи­ва­ли
на ту­ђој му­ци и на ту­ђем ра­ду. У оства­ри­ва­њу прав­де
у рад­ним и со­ци­јал­но-еко­ном­ским од­но­си­ма, пра­вед­
на пла­та и пра­во на на­кна­ду је­су ве­о­ма ва­жан ин­стру­
мент јер рад­ни­ци­ма омо­гу­ћа­ва­ју да стек­ну и зе­маљ­ска
до­бра и да­ју им мо­гућ­ност за до­сто­јан­ствен жи­вот
њи­хо­вих по­ро­ди­ца и њих са­мих. Про­сти до­го­вор
из­ме­ђу рад­ни­ка и по­сло­да­ва­ца у по­гле­ду ви­си­не
на­док­на­де не мо­же се ока­рак­те­ри­са­ти као пра­ве­дан
јер она не сме би­ти ма­ња од из­но­са ко­ји је по­тре­бан за
из­др­жа­ва­ње рад­ни­ка. Од сло­бо­де уго­во­ра и до­го­во­ра
да­ле­ко је ста­ри­ја при­род­на прав­да.
У до­ку­мен­т у Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве Осно­ви
со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је, у по­гла­вљу 6, Рад и ње­го­ви пло­
до­ви, сто­ји сле­де­ће:
6.6. Рад­ник има пра­во да ко­ри­сти пло­до­ве сво­га
ра­да: «Ко са­ди ви­но­град и не је­де од ро­да ње­го­ва? Или
ко чу­ва ста­до и од мле­ка ста­да не је­де?…Ко оре, тре­ба
у на­ди да оре, и ко вр­ше у на­ди, при­ми­ће по сво­је­му
на­да­њу.» (1. Кор. 9, 7–10) Цр­ква учи да од­би­ја­ње пла­
ћа­ња по­ште­ног ра­да је­сте не са­мо кри­вич­но де­ло про­
тив чо­ве­ка, не­го и грех пред Бо­гом.
Све­то пи­смо го­во­ри: «Не­мој вре­ђа­ти на­јам­ни­ка…
По­дај му на­јам ње­гов исти дан…да не би за­ви­као на
те­бе ка Го­спо­ду, и би­ло би ти грех.»”(Изл. 24, 14–15)
«Те­шко оно­ме ко се слу­жи бли­жњем сво­јим ни за шта
и за пла­ту за труд ње­гов не да­је му.» (Јер. 22, 13) «Гле,
ва­пи­је пла­та рад­ни­ка ко­ји су по­жње­ли њи­ве ва­ше,
Православни Мисионар l 47
Тема броја
ко­ју сте им за­ки­ну­ли, и ва­па­ји же­те­ла­ца до­ђо­ше до
уши­ју Го­спо­да Са­ва­о­та.» (Јак.5,4)
По­ред то­га, за­по­вест Бо­жи­ја на­ре­ђу­је рад­ни­ци­ма да
бри­ну о они­ма ко­ји из раз­ли­чи­тих раз­ло­га не мо­гу са­ми
да за­ра­ђу­ју се­би за жи­вот – о не­моћ­ни­ма, бо­ле­сни­ци­
ма, до­шља­ци­ма, из­бе­гли­ца­ма, си­ро­ча­ди и удо­ви­ца­ма
– и да де­ле са њи­ма пло­до­ве сво­га ра­да, «да би те бла­
го­сло­вио Го­спод Бог твој у сва­ком по­слу ру­ку тво­јих»
(Изл. 24, 19–22).
На­ста­вља­ју­ћи на зе­мљи слу­жбу Го­спо­да Хри­ста,
Ко­ји је Се­бе по­и­сто­ве­тио упра­во са уне­сре­ће­ни­ма,
Цр­ква увек сту­па у за­шти­ту сла­бих и не­моћ­них. Због
то­га она по­зи­ва дру­штво на пра­вед­ну рас­по­де­лу про­
из­во­да ра­да, при че­му бо­га­ти по­ма­же си­ро­ма­шно­га,
здрав-бо­ле­сно­га, рад­но–спо­со­бан - оста­ре­ло­га. Ду­хов­но
бла­го­ста­ње и са­мо­о­др­жа­ње дру­штва мо­гу­ће је са­мо
та­да ка­да се оси­гу­ра­ва­ње жи­во­та, здра­вља и ми­ни­му­
ма бла­го­ста­ња свих гра­ђа­на сма­тра без­у­слов­ним при­
о­ри­те­том при рас­по­де­ли ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва.1
Да­нас има мно­го бо­га­тих љу­ди ко­ји су ве­о­ма ми­ло­
срд­ни пре­ма Цр­кви и спрем­ни су да је ве­о­ма бо­га­то
да­ри­ва­ју, али су пре­ма сво­јим за­по­сле­ни­ма ве­о­ма
не­ми­ло­срд­ни и сма­тра­ју да пре­ма њи­ма не­ма­ју ни­ка­ве
од­го­вор­но­сти ру­ко­во­де­ћи се прин­ци­пом да ра­де што
ви­ше за што ма­ње нов­ца.
Пра­во­слав­ни мо­ра­ју би­ти со­ци­јал­но све­сни и стре­
ми­ти прав­ди у со­ци­јал­ној сфе­ри јер ду­хов­ни жи­вот
ни­је не­што ре­зер­ви­са­но са­мо за не­де­љу пре­под­не или
тре­нут­ке лич­не мо­ли­тве – он об­у­хва­та це­ло­ку­пан наш
жи­вот укљу­чу­ју­ћи и со­ци­јал­ни и еко­ном­ски. У том
смси­лу, дра­го­це­не су нам ре­чи Све­те Ма­ти Ма­ри­је
Ма­ри­шке: „Хри­шћан­ска љу­бав нас учи да да­је­мо бра­
ту не са­мо ду­хов­не да­ро­ве, не­го и да­ро­ве ма­те­ри­јал­не.
Ми смо ду­жни да му да­мо и на­шу по­след­њу ха­љи­ну и
наш по­след­њи за­ло­гај хле­ба. За та­кав пут по­треб­ни су
под­јед­на­ко и лич­но ми­ло­ср­ђе и нај­ши­ра со­ци­јал­на
де­лат­ност.»2  m
1 Осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, Бе­се­да,
Но­ви Сад, 87-88.
2 По­мо­зи нам ви­шњи Бо­же, 354, 356.
48 l
5/2009.
Со­ња Ра­па­јић 
Визуализација /
Оваплоћење/
Сјећања
Зна­те... се­ћа­ња су вр­ло ва­жна. Ва­жно је за­пам­ти­ти
про­шлост, да би бу­дућ­ност би­ла бо­ља. Мо­ра­мо да се
но­си­мо са те­шким исто­ри­ја­ма. Не мо­же­мо их... ни­је
их до­бро гур­ну­ти под те­пих, јер ће се кад-тад по­ја­ви­
ти. Мо­ра­мо се но­си­ти са ду­хо­ви­ма про­шло­сти, да би
свет био бо­љи и дру­штво отво­ре­ни­је.1
Шта је сје­ћа­ње?
Тре­ба раз­ли­ко­ва­ти сје­ћа­ње од пам­ће­ња. Пам­ће­ње
пред­ста­вља уобра­зи­љу не­ког чул­ног до­жи­вља­ја или
чу­ва­ње не­ког ум­ног по­и­ма­ња. Пред­ста­ва на­ста­је чув­
стве­но, док се ум­стве­не ства­ри усва­ја­ју уче­њем. За оно
што ни­је чув­стве­но – до­жи­вље­но, не по­сто­ји дру­ги
на­чин усва­ја­ња, осим уче­ња.
Мо­же се ре­ћи да је сје­ћа­ње ре­зул­тат пам­ће­ња. Док је
пам­ће­ње са­мо скла­ди­ште­ње по­да­та­ка, сје­ћа­ње је про­
цес – пред­ста­вља из­но­ше­ње тих по­да­та­ка у од­ре­ђе­ном
исто­риј­ском тре­нут­ку. Сје­ћа­ње, при­том, ни­је са­мо
по­нов­но ци­та­ра­ње без­број­них бе­жи­вот­них фраг­ме­на­
та, већ би тре­ба­ло би­ти има­ги­на­тив­на ре­кон­струк­ци­ја
или кон­струк­ци­ја за­сно­ва­на на ни­зу од­но­са, ста­но­ви­
шта, ис­ку­ста­ва. Сва­ко на­ше ис­ку­ство и са­зна­ње би­ва
да­ље раз­ви­је­но у сје­ћа­њу и пам­ће­њу.
Сјећање тре­ба раз­ли­ко­ва­ти и од исто­ри­је: док је сје­
ћа­ње жи­во, ро­ђе­но, и фор­ми­ра­ло се у жи­вим за­јед­ни­
ца­ма, исто­ри­ја је по­ку­шај ре­кон­струк­ци­је не­че­га што
је би­ло при­је, уви­јек не­ком­плет­на и про­бле­ма­тич­на.
Про­фе­сор То­дор Ку­љић у Кул­ту­ри се­ћа­ња ка­же:
„Ор­га­ни­зо­ва­но дру­штве­но пам­ће­ње ни­је са­мо скла­ди­
ште­ње ис­ку­ства из про­шло­сти. Ње­го­ва ва­жни­ја
1 Арх. Да­ни­јел Ли­бе­скинд у ин­тер­вјуу По­ли­ти­ци, 2. ма­ја 2008
функ­ци­ја је и струк­ту­ис­ а­ње ре­зул­та­та оп­ште­ња
ко­ји­ма гру­па од­ре­ђу­је вла­сти­ти осо­бен од­нос пре­ма
све­ту и се­би. Пам­ће­ње скла­па се­лек­тив­не са­др­жа­је
про­шло­сти у сми­са­о­ни по­ре­дак, ус­по­ста­вља склад у
при­хва­та­њу и ту­ма­че­њу све­та, али не са­мо чу­ва­њем
од­ре­ђе­них са­др­жа­ја, већ и за­бо­ра­вом дру­гих. 2“
Оно че­га се сје­ћам ути­че на оно што сам са­да и на
оно што ћу би­ти. Сје­ћа­ње је нит ко­ја по­ве­зу­је нâс са­да
и ов­дје – ка­ко са они­ма ко­ји су жи­вје­ли при­је нас, та­ко
и са они­ма ко­ји ко­ји ће тек би­ти у бу­дућ­но­сти.
Сви но­си­мо сје­ћа­ња на не­ка мје­ста, до­га­ђа­је, љу­де,
ства­ри. Та сје­ћа­ња нас од­ре­ђу­ју: ко смо и шта смо. Она
нас ве­жу са дру­гим љу­ди­ма – по­је­дин­ци­ма и гру­па­ма
– са од­ре­ђе­ном кул­ту­ром или ци­ви­ли­за­ци­јом, и то не
са­мо у са­да­шњем тре­нут­ку, већ и кроз про­шлост и у
бу­дућ­но­сти: са они­ма чи­је жи­во­те не мо­же­мо ни за­ми­
сли­ти. Она нас чи­не ди­је­лом од­ре­ђе­ног кру­га. На осно­
ву њих ства­ра­мо од­ре­ђе­не ар­хе­ти­по­ве и да­је­мо ства­ри­
ма, по­ја­ва­ма, об­ли­ци­ма зна­че­ња, што све ску­па сто­ји у
осно­ви на­шег ра­зу­ми­је­ва­ња сви­је­та, и не са­мо ра­зу­ми­
је­ва­ња, већ и ства­ра­ња – угра­ђу­је­мо то сво­је сје­ћа­ње и
у оно што сáми ства­ра­мо.
Дје­лу­ју­ћи у про­сто­ру, има­мо мо­гућ­ност да пре­о­бра­
жа­ва­мо од­ре­ђе­ни про­стор, да му да­мо сми­сао и зна­че­
ње. Ар­хи­тек­ти у ства­ра­њу не­чег но­вог че­сто ко­ри­сте
сје­ћа­ње ко­је се од­но­си на сáмо мје­сто, на не­ка дру­га
мје­ста, не­ка лич­на сје­ћа­ња или дио за­јед­нич­ког сје­ћа­
ња не­ке за­јед­ни­це.
За­јед­нич­ко – ко­лек­тив­но сје­ћа­ње би би­ло скуп свих
по­је­ди­нач­них сје­ћа­ња и ис­ку­ста­ва. Сва­ки по­је­ди­нац у
2 То­дор Ку­љић: Кул­ту­ра се­ћа­ња, 2004.

то за­јед­нич­ко сје­ћа­ње уно­си сво­је соп­стве­но, а сје­ћа­
њи­ма и ис­ку­стви­ма дру­гих над­гра­ђу­је и обо­га­ћу­је
соп­стве­но сје­ћа­ње и ис­ку­ство. Сје­ћа­ње јед­не за­јед­ни­
це се – јед­на­ко као што се не мо­же по­сма­тра­ти као
ко­лек­тив­но (у сми­слу јед­но исто) уни­форм­но за све
– не мо­же по­сма­тра­ти као јед­но­ста­ван скуп ин­ди­ви­
ду­ал­них сје­ћа­ња. Као што чо­вјек по­сто­ји тек у од­но­су
на дру­гог чо­вје­ка, у од­но­су на за­јед­ни­цу ко­јој при­па­
да, та­ко и сва на­ша по­је­ди­нач­на сје­ћа­ња – ка­да се ста­
ве под за­јед­нич­ки име­ни­тељ – мо­гу фор­ми­ра­ти за­јед­
нич­ко сје­ћа­ње и мо­гу се са­гле­да­ва­ти у од­но­су на цје­
ли­ну и у од­но­су јед­но на дру­го. Тек та­да до­би­ја­ју ври­
јед­ност, и тек та­ко су се (од­у­ви­јек) у по­јед­ин­ им кул­т у­
ра­ма кроз ис­ку­ства ге­не­ра­ци­ја фор­ми­ра­ла за­јед­нич­ка
зна­че­ња кроз раз­не оби­ча­је, ри­т у­а­ле, тра­ди­ци­је,
ин­сти­т у­ци­је, фор­ме, сим­бо­ле, је­зик, прин­ци­пе.
Са­мо пам­ће­ње – без сје­ћа­ња – не­ста­је за­јед­но с
на­ма, а ка­ко у чо­вје­ко­вој при­ро­ди по­сто­ји те­жња ка
вјеч­но­сти, та­ко по­сто­ји и те­жња да се то сје­ћа­ње ма­те­
ри­ја­ли­зу­је и овје­ко­вје­чи на не­ки на­чин. Ма­те­ри­ја­ли­
зу­ју­ћи сво­је сје­ћа­ње на љу­де, до­га­ђа­је, мје­ста, оста­
вља­мо не са­мо тра­го­ве о пред­ме­т у сје­ћа­ња, не­го и о
се­би.
Loci memoriae - мје­сто сје­ћа­ња
„Мје­сто сје­ћа­ња (Lieu de mémoire) је би­ло ко­ји зна­
ча­јан ен­ти­тет би­ло ма­те­ри­јал­не или не­ма­те­ри­јал­не
при­ро­де, ко­ји је по­мо­ћу људ­ске во­ље или вре­ме­ном
по­стао сим­бо­лич­ки еле­мент на­сље­ђа би­ло ко­је за­јед­
Православни Мисионар l 49
Цр­ква и дру­штво
ни­це.“3 Ри­јеч је би­ло о кон­крет­ном ма­те­ри­јал­ном
објек­т у с ја­сно де­фи­ни­са­ним ко­ор­ди­на­та­ма у про­сто­
ру, би­ло о ап­стракт­ном објек­т у, про­из­во­ду ин­те­лек­та.
Ова­ква мје­ста су по­ве­за­на са ко­лек­тив­ним сје­ћа­њем
за­јед­ни­це и код ње буде од­ре­ђе­не емо­ци­је, но­се ду­бља
зна­че­ња. То су сва она мје­ста на ко­ји­ма се сје­ћа­ње кри­
ста­ли­ше и отје­ло­вљу­је, као што су:
• мје­ста по­пут ар­хи­ва, му­зе­ја, цр­ка­ва, па­ла­та, гро­
ба­ља и ме­мо­ри­ја­ла,
• пој­мо­ви и оби­ча­ји по­пут про­сла­ва, по­ко­ље­ња,
ге­сла и свих ри­т у­а­ла,
• објек­ти као што су на­сљед­ство, ко­ме­мо­ра­тив­ни
спо­ме­ни­ци, уџ­бе­ни­ци, ам­бле­ми, сим­бо­ли...
Ова­ква мје­ста осо­бе­ност су и спе­ци­фич­ност од­ре­
ђе­них кул­т у­ра, за­јед­ни­ца. Сва­ка кул­т у­ра, ци­ви­ли­за­
ци­ја на­род, но­си не­ке се­би свој­стве­не на­чи­не чу­ва­ња
сје­ћа­ња и ње­го­вог из­ра­жа­ва­ња у ма­те­ри­јал­ном об­ли­
ку кроз спо­ме­ни­ке, му­зе­је, књи­жев­ност, дру­ге ви­до­ве
умјет­но­сти, а да­на­шња ци­ви­ли­за­ци­ја и кроз низ
са­вре­ме­них ме­ди­ја – филм, фо­то­гра­фи­ју, ви­де­о­а­ни­ма­
ци­је, ин­тер­ак­тив­не ма­пе... Све су то мје­ста сје­ћа­ња.
Пјер Но­ри сма­тра да су мје­ста сје­ћа­ња вје­штач­ка и
свје­сно кон­стру­и­са­на. По­ма­жу нам да при­зо­ве­мо про­
шлост, ко­ја је нео­пх­ од­на да би жи­вот у свре­ме­ном
сви­је­т у до­био сми­сао.4 Њи­хо­ва свр­ха је да за­у­ста­ве
про­цес за­бо­ра­вља­ња и ши­ре же­љу да се сје­ћа.
Ка­да је ри­јеч о мје­сти­ма у ге­о­граф­ском и ар­хи­тек­
3 Pi­er­re No­ra: A li­eu de me­mo­i­re, 1996.
4 Cor­ne­li­us J Hol­torf,: Mo­nu­men­tal Past: The Li­fe-hi­sto­ri­es of Me­ga­lit­
hic Mo­nu­ments in Mec­klen­burg-Vor­pom­mern (Ger­many), (https://tspa­ce.
li­brary.uto­ron­to.ca/citd/hol­torf)/
50 l
5/2009.
тон­ском сми­слу, тре­ба пра­ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу оних
мје­ста сје­ћа­ња чи­је су ко­ор­ди­на­те јед­на­ке ко­ор­ди­на­
та­ма до­га­ђа­ја, мје­ста, љу­ди на ко­је отје­ло­вљу­ју сје­ћа­
ње, и оних дру­гих мје­ста – „из­мје­ште­них“. Љу­ди –
иако ми­је­ња­ју мје­ста пре­би­ва­ли­шта – са со­бом но­се
сје­ћа­ња као дио иден­ти­те­та, а тим сво­јим се­о­ба­ма
но­се и по­тре­бу за из­ра­жа­ва­њем тог сје­ћа­ња. По­ста­вља
се пи­та­ње ка­ко ова­пло­ти­ти сје­ћа­ње у про­сто­ру, и то
на два ни­воа – лич­ном и за­јед­нич­ком.
Чувари сјећања
Сај­мон Бро­нер го­во­ри: „Од­ра­стао сам са Хо­ло­ка­у­
стом, као ди­је­те у по­ро­ди­ци Пољ­ских Је­вре­ја, ко­ји су
пре­жи­вје­ли ге­то и кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре. Слу­шао
сам о по­себ­ним зна­че­њи­ма про­ис­те­клим из мје­ста
на­шег по­ри­је­кла - Аушви­ца. Ту су би­ле при­че, али ни­је
би­ло ства­ри. То је би­ло са­мо зна­ње ли­ше­но гро­бо­ва и
би­ље­га, док ве­ли­ким на­по­ри­ма у по­сљед­ње дви­је де­це­
ни­је ни­је кре­и­ран пеј­заж спо­ме­ни­ка на­гла­ша­ва­ју­ћи
го­вор зна­че­ња у ди­зај­ну. То је био иден­ти­тет ра­за­пет
из­ме­ђу не­ко­ли­ко за­ви­ча­ја: Пољ­ска, Изра­ел, Сје­ди­ње­не
Др­жа­ве, са глав­ним пи­та­њем мје­ста ме­мо­ри­ја­ли­за­ци­
је, и истин­ског на­дах­ну­ћа - гдје је при­го­дан и за ко­га.
Ако је уда­ље­ност про­у­зро­ко­ва­ла раз­вла­че­ње по­ста­
вља­ња до­го­во­ре­ног клек­тив­ног зна­че­ња, она је та­ко­ђе
оја­ча­ла иден­ти­тет до­зво­ља­ва­ју­ћи ми­сти­фи­ка­ци­је
ствар­но­сти."5
5 Si­mon J. Bron­ner: In­ven­ting and In­vo­king Tra­di­tion in Ho­lo­ca­ust
Me­mo­ri­als, www.tem­ple.edu
По­сма­тра­ју­ћи све те ме­мо­ри­ја­ле и му­зе­је – чу­ва­ре
сје­ћа­ња, ко­ји у мно­гим слу­ча­је­ви­ма не би­ва­ју те­ри­
то­ри­јал­но ве­за­ни за са­ма мје­ста ло­го­ра и стра­да­ња
јер љу­ди сје­ћа­ња но­се са со­бом на дру­га мје­ста, у
дру­ге зе­мље, гдје стра­да­ња ни­је ни би­ло, ви­ди­мо
по­тре­бу љу­ди за из­ра­жа­ва­њем сје­ћа­ња и соп­стве­ног
иден­ти­те­та. Сáмо по се­би, не­ко мје­сто, не­ки обје­кат
не но­си сје­ћа­ње, не чу­ва га, као што дух меј­ста не
по­сто­ји сâм по се­би – без љу­ди ко­ји тај про­стор
ко­ри­сте и ко­ји су ти ко­ји му да­ју од­ре­ђе­на зна­че­ња и
сми­сао. Ка­ко је мо­гу­ће отје­ло­ви­ти сје­ћа­ње да­ле­ко од
мје­ста за ко­је је оно ди­рект­но ве­за­но, исто та­ко је
мо­гу­ће да не­ко мје­сто свје­сно или не­бри­гом и не­ма­
ром бу­де за­бо­ра­вље­но. Аутен­тич­на мје­ста има­ју ту
пред­ност што има­ју ту мо­гућ­ност да свје­до­че на
ли­цу мје­ста, у ди­рект­ној ве­зи са мје­стом и окру­же­
њем са ори­ги­нал­ним екс­по­на­ти­ма ти­ме сма­њу­ју­ћи
сте­пен ап­страк­ци­је. То по­сје­ти­о­цу омо­гу­ћа­ва бо­ље и
лак­ше ра­зу­ми­је­ва­ње и пам­ће­ње.
Сје­ћа­ње и пам­ће­ње сва­ке за­јед­ни­це уви­јек по­чи­њу
од ње сáме, а тек он­да се ве­зу­ју за дру­ге. Не­ко мје­сто
сје­ћа­ња нај­при­је до­би­ја сми­сао у соп­стве­ној за­јед­ни­
ци, па тек он­да мо­же по­при­ми­ти ши­ри зна­чај. Сје­ћа­
ње на Ја­се­но­вац (и ње­го­ва ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ја на ни­воу
ор­га­ни­зо­ва­них дру­штве­них и др­жав­них струк­т у­ра)
би­ло је за­по­сте­вље­но пу­на два де­се­тље­ћа.
У Евро­пи, Аме­ри­ци и Изра­е­лу да­нас по­сто­ји на
хи­ља­де му­зе­ја и ме­мо­ри­ја­ла по­све­ће­них сје­ћа­њу на
хо­ло­ка­уст. При то­ме се сва­ке го­ди­не пла­ни­ра­ју и

по­ди­жу де­се­ти­не но­вих.6 Би­ва­ју по­диг­ну­ти од стра­не
по­је­ди­на­ца, ло­кал­них и вјер­ских за­јед­ни­ца, ин­сти­т у­
ци­ја, др­жа­ва... Та мје­ста сва­ке го­ди­не по­сје­ти бар оно­
ли­ко љу­ди ко­ли­ко је стра­да­лих на том мје­сту. По­сје­та
му­зе­ју­ма и спо­ме­ни­ци­ма стра­да­лим – по­ред чо­вје­ко­ве
по­тре­бе за зна­њем – но­си по­тре­бу за ода­ва­њем по­ча­
сти стра­да­ли­ма кроз ту по­сје­т у. Са дру­ге стра­не, број
по­сје­ти­ла­ца ра­сте са по­ра­стом чо­вје­ко­ве сви­је­сти и
зна­ња о до­га­ђа­ји­ма.
Доња Градина
До­њу Гра­ди­ну, све укуп­но са глав­ним го­ди­шњим
по­ме­ном, на ком се оку­пи и не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди,
по­сје­ти све­га 10–15.000 љу­ди. Пре­ко гра­нич­ног пре­ла­
за у не­по­сред­ној бли­зи­ни го­ди­шње про­ђе не­ко­ли­ко
де­се­ти­на пу­та ви­ше, а зна­тан број љу­ди про­ђе и же­ље­
знич­ком пру­гом ко­ја тан­ги­ра Ја­се­но­вац. Ве­ћи­на во­зо­
ва и не ста­је на ста­ни­ци Ја­се­но­вац.
Шта по­ми­сли стра­ни пут­ник ка­да про­ђе по­ред
ка­ме­ног цви­је­та на оса­ми?
Да ли по­ми­сли и да ли уоп­ште зна да су ско­ро три
че­тврт ви­је­ка при­је ње­га том пру­гом де­пор­то­ва­ни
ва­го­ни и ва­го­ни љу­ди на пут без по­врат­ка? Вје­ро­ват­
но и не мо­же да зна.
Сје­ћа­ње, тј. по­зив на сје­ћа­ње тре­ба да иза­ђе из
окви­ра му­зе­ја, ме­мо­ри­ја­ла, књи­га... Тај по­зив би тре­
ба­ло да бу­де упу­ћен сва­ком пут­ни­ку ко­ји пре­ла­зи Уну
6 Ja­mes E. Young: The Tex­tu­re of Me­mory, Yale Uni­ver­sity
Press
Православни Мисионар l 51
и Са­ву у До­њој Гра­ди­ни / Ја­се­нов­цу, од­но­сно сва­ком
оном пут­ни­ку ко­ји про­ђе кроз ста­ни­цу Ја­се­но­вац –
кроз умјет­нич­ку ин­тер­вен­ци­ју у јав­ном про­сто­ру и
ја­сну ин­фор­ма­ци­ју на мје­сту про­ла­за, на мје­сту де­ша­
ва­ња.
За раз­ли­ку од Public art-а, циљ спо­ме­ни­ка у јав­ном
про­сто­ру ни­је да при­ву­че па­жњу на сáмог се­бе –
ли­ков­ност, ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју, не­ко дје­ло при­је, већ да
ја­сно по­зо­ве на про­шлост. Тре­ба да по­сма­тра­ча по­зо­
ве на оно што сто­ји иза са­мог спо­ме­ни­ка. Ова­кви
ма­ли по­зи­ви би тре­ба­ло да се де­се не са­мо на мје­сти­ма
у бли­зи­ни не­ких ве­ликих ме­мо­ри­ја­ла, већ и на нај­о­
бич­ни­јим мје­сти­ма град­ског жи­во­та.
Исто­риј­ске би тра­го­ве тре­ба­ло на­ла­зи­ти у сва­ко­
днев­ном жи­во­т у – прот­ка­не, а не изо­ло­ва­не. Од­го­
вор на пи­та­ње ка­ко град чу­ва сје­ћа­ње на сво­је „бив­
ше“ гра­ђа­не по­ку­шао је да­ти Гин­тер Дем­нигс кроз
про­је­кат „ка­ме­ни спо­ти­ца­ња“ (Stumbling Stones) из­ра­
див­ши 6.000 брон­за­них ко­цки 10x10x10 цм са нат­пи­
сом Ов­дје је жи­вио: име и пре­зи­ме, го­ди­на ро­ђе­ња –
го­ди­на де­пор­та­ци­је – смрт. Та­кве коц­ке је по­ста­
вљао на мје­с ти­ма по­сљед­њих пре­би­ва­ли­шта тих
осо­ба ши­ром Ње­мач­ке, Аустри­је, Ма­ђар­ске и Хо­лан­
ди­је по­зи­ва­ју­ћи да­на­шње гра­ђа­не на раз­ми­шља­ње и
од­го­вор­ност. На­шли су се и они ко­ји су му ди­рект­но,
на ли­ц у мје­ста, по­мо­гли да ка­мен спо­ти­ца­ња угра­ди
у мо­за­ик сје­ћа­ња гра­да, што је ко­рак да­ље јер и сва­
ког по­је­дин­ца по­зи­ва да ди­рект­но и лич­но ак­тив­но
уче­ству­је у по­ме­ну и отје­ло­вље­њу сје­ћа­ња.  m
52 l
5/2009.

Заједница
неизмерне
љубави
Драга моја мама,

Много пута сам се питала зашто је

потребно да прођем кроз неке лоше
ствари и да тек онда схватим да сам
погрешила. Како пролази период
проведен у Заједници, тако схватам да
сте ми све више потребни, ви и ваша
подршка да бих могла да издржим. Да
ме не схватиш погрешно. И овде имам
пуно љубави и разумевања, и овде сам
осетила неке ствари по први пут у животу
и то је оно што ме охрабрује и одржава.
Овде сам спознала пут истине, да живим са
Богом, захваљујући добрим људима који имају
разумевања за мене, који ми дају подршку у сваком
тренутку, који верују у моје боље сутра и који се
боре за моја права у спољном свету. Неизмерно сам
им захвална за руку спаса коју су ми пружили.
Тек сада, након годину и више дана проведених у
Заједнице, ја сам схватала где је мој проблем и шта
је то што ме спутава у животу. Сусрела сам се са
тим проблемом и прихватила га да бих могла да
радим на њему и да га решим. Не дам се, а и
верујем, да ће ми Бог дати снаге за све то, јер све
што сам до сада у животу радила заиста нема
 Православни Мисионар l 53

Писма из Земље живих

Земља живих је пројекат за

лечење зависника од опојних
дрога који ради са благословом
Епископа бачког Иринеја, а под
старатељством братства
манастира Ковиљ на челу са
Владиком Порфиријем.
Детаљније о пројекту Земља
живих можете прочитати у
трећем броју овогодишњег
Мисионара.
У рубрици Писма из Земље живих
објављујемо сведочанства
штићеника ове заједнице.

нимало смисла, све је то пролазно, у таквим

стварима губим душу и стварам пакао од живота.
Не сматрам да сам ишта изгубила, јер ми је ова
Заједница пружила много више од онога што сам
изгубила у бесмислу. Падам, кајем се и устајем. Бог ми
даје искушења, а исто тако ми пружа и руку спаса.
Најдража моја мамице, моја је потреба да те
молим да ми опростиш што нисам била баш добра
онако како си ти очекивала, и да те молим да
сачекаш још мало па када дођем да разговарамо
више. Ја сам сагледала проблем зашто сам се често
расправљала са тобом. Молим те опрости ми,
трудићу се да то исправим кроз разговор и
суочавања са реалношћу и верујем да ћемо уз
молитву све превазићи. Још желим да те замолим
да идеш у цркву и да се молиш за мене, то ми је
нешто најважније. Трудим се да не причам о томе
колика је моја вера, сви долазе и све и пролази, а
Бог је са мном у сваком тренутку. Верујем јер ми је
у животу само то и остало. Хвала на разумевању и
на подршци коју имам од тебе.
Чувај ми сина, јако ми недостаје и то ми је највећа
тешкоћа. Жељна сам га много и пресрећна што га
имам, што ми је тако паметан, а исто и превише
тужна што нисам поред њега. Реци му да га волим.
Нека вас Бог чува.
Воли вас Ана
Драга васпитачице,
Много пута нисам имала решење и смисао у свом
животу и први пут га налазим у заједници. Од 25.
године имам једну годину квалитетног и исправног
живота.
Него, све то по страни. Немам довољно снаге и
речи да свима вама, добрим људима, захвалим на
стрпљењу и неизмерној љубави према мени.
Желим да знате да имам воље да издржим колико
год треба само да ми Бог да снаге. Захваљујући
вашем раду и борби за мене, сачували сте и живот
мог детета. Не знам како да вам се за све то одужим.
Верујем да ће ми Бог помоћи у свему томе и да ће
све доћи на своје место.
Ово је нешто што сам хтела да вам кажем већ
дуго, али нисам знала како.
Молим вас да ми опростите грешке да бих могла
да наставим даље са заједницом, а ја ћу се потрудити
да ми даљи боравак овде буде на корист.
Много сам вам захвална,
Ана
Пресвета Богородице, спаси нас!
54 l
5/2009.

Бо­ри­слав Про­да­но­вић 

Предграђа Но
Исти­ни­та је реч: ако са Њим
умре­смо, са Њим ће­мо и жи­ве­ти
(2. Тим, 2, 11)
Ту­жно је – а че­сто та­ко би­ва – да је пра­во­сла­вље
све­де­но на скуп оби­чај­но­сти и об­ре­да нај­че­шће без
ствар­ног лич­ног уну­тра­шњег уве­ре­ња у из­ве­сност
хри­шћан­ске исти­не. По инер­ци­ји овог ге­не­рал­ног
ста­ва, чо­ве­ков жи­вот од ро­ђе­ња до смр­ти са­мо опи­су­
је кру­жни­цу ко­ја ни­кад не до­ди­ру­је сво­је сре­ди­ште,
Бо­га при­ча­сног у Пра­во­слав­ној Цр­кви. А упра­во тај
цен­тар чи­ни наш жи­вот мо­гу­ћим: Бог опи­су­је наш
жи­вот око се­бе и при­вла­чи га се­би да се не пре­ки­не и
не ра­спе.
Ко­ли­ко, он­да, жа­ло­сти Ње­го­ву ду­шу ка­да се­бе
по­све­ти­мо са­мо спо­ља­шњо­сти Пра­во­сла­вља, све­му
што ни­је Он, док нам у Цр­кви Он да­ру­је свег се­бе зна­
ју­ћи да нам ни­шта ма­ње ни­је до­вољ­но.
А упра­во је то да­ва­ње свег се­бе са­бла­зни­ло и мно­ге
од Ње­го­вих уче­ни­ка: „Исус им ре­че: за­и­ста, за­и­ста
вам ка­жем: ако не је­де­те те­ло си­на чо­ве­чи­јег и не пи­је­
те кр­ви ње­го­ве, не­ма­те жи­во­та у се­би. Ко­ји је­де те­ло
мо­је и пи­је крв мо­ју има жи­вот веч­ни, и ја ћу га вас­ од­но­си­ма пре­ма њи­ма је оли­че­ње кул­т у­ре ве­ре, у
кр­сну­ти у по­след­њи дан. Јер је те­ло мо­је истин­ско је­ло њи­ма се од­ра­жа­ва вла­да­ју­ћи ка­рак­тер хри­шћа­на и
и крв мо­ја истин­ско пи­ће. Ко­ји је­де мо­је те­ло и пи­је ка­рак­тер оп­штег мне­ња дру­штве­но-ду­хов­не за­јед­ни­
мо­ју крв у ме­ни пре­би­ва и ја у ње­му.“ (Јн. 6, 53–56) це, на­чин ми­шље­ња и осе­ћа­ња ко­ји упра­вља­ју жи­во­
„Од та­да мно­ги од уче­ни­ка ње­го­вих оти­до­ше на­траг, том пре смр­ти. Чак и ка­да смрт ди­рект­но и пот­пу­но
и ви­ше не иђа­ху с њим.“ (Јн. 6, 66) по­го­ди жи­вот, то че­сто би­ва оту­пље­но ге­не­рал­ним
ста­вом чо­ве­ко­ве ин­ди­фе­рент­но­сти пре­ма жи­во­т у и
Да ли смо за­и­ста Бо­гу при­шли до та­кве бли­зи­не и смр­ти. Јер се пре­ма смр­ти увек од­но­си по­сред­но (као
то­ли­ке бли­ско­сти да ’бо­ра­ви­мо у Ње­му и Он у на­ма’? пре­ма смр­ти дру­гог, а не мо­јој) и кроз на­ва­лу мно­
Или бо­ра­ви­мо тек у спо­ља­шњо­сти пра­во­сла­вља, где штва ин­хи­би­ра­них рад­њи ри­т у­а­ли­зо­ва­не оби­чај­но­
сва оби­чај­ност и ри­т у­ал­ност са­мо омо­гу­ћу­ју илу­зи­ју сти, па чак и ин­хи­би­ра­них осе­ћа­ња, ко­ја су ту ра­ди
на­ше ре­ли­ги­о­зно­сти и при­вид сми­сла, док ми ствар­но чо­ве­ко­ве по­тре­бе да оту­пи тај­ну смр­ти. Ова ри­т у­ал­
бо­ра­ви­мо ван Ње­га и Он из­ван нас. А без тог до­ди­ри­ ност не при­па­да сим­бо­ли­зму тран­сце­ден­ци­је, не­го,
ва­ња цен­тра, без Цр­кве као преч­ни­ка ко­јим смо пре, не­зна­њу и че­сто пре­ра­ста у оп­се­сив­ну ира­ци­о­
не­пре­ста­но по­ве­за­ни са сре­ди­штем сво­га жи­во­та, нал­ност ко­ја је, у ње­ним пре­те­ра­ним об­ли­ци­ма (као)
то­плим Те­лом и Кр­вљу Вас­кр­слог Бо­га, наш жи­вот је ком­пул­зив­не ри­т у­ал­но­сти, ка­рак­те­ри­сти­чан из­раз
„мр­тав жи­вот“ (Бла­же­ни Ав­гу­стин). пра­зно­вер­ја или ис­кри­вље­не ве­ре „оних ко­ји не­ма­ју
Ствар­на ве­ра је у ди­фе­рен­ци­ји жи­во­та и смр­ти. У на­де“. Че­сто се „пра­во­слав­но опе­ло“ под­ра­зу­ме­ва са­мо

вог Јерусалима
Об­но­вом цр­кве­ног жи­во­та у Но­вом Са­д у,
Ус­пен­ско гро­бље је пре­о­бра­же­но у ме­сто где се
ли­т ур­гиј­ски про­сла­вља­ју жи­вот и вас­кр­се­ње. У
Ка­пе­ли по­све­ће­ној Ро­ђе­њу Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља
се на бо­го­слу­же­њи­ма сва­ке не­де­ље и пра­зни­ци­ма
оку­пља број­на за­јед­ни­ца. У њој се са­би­ра­ју љу­ди
ко­ји су ’од ро­ђе­ња’ у ве­ри, као и мно­ги пре­о­бра­
по инер­ци­ји тра­ди­ци­о­нал­ног при­па­да­ња спо­ља­шњо­
сти пра­во­сла­вља. Та­да је овај су­срет ’за­јед­ни­це ожа­ло­
шће­них’ и Цр­кве, на жа­лост, са­мо слу­ча­јан су­срет
ко­ји се де­сио „си­лом при­ли­ка“ или „си­лом суд­би­не“. А
при­ти­сак ових си­ла чо­ве­ку не до­пу­шта да до­ђе у
по­зна­ње Хри­ста Ису­са и си­ле вас­кр­се­ња Ње­го­ва (Флп.
3, 10). Та­да је „пра­во­слав­но опе­ло“ са­мо зго­дан на­чин
на­шег сна­ла­же­ња при не­ми­лом до­га­ђа­ју не­чи­је смр­ти,
док је ово сна­ла­же­ње пре за­лу­та­лост и бо­ра­вље­ње у
не­лич­ном – не­све­сном од­го­во­ру на соп­стве­ни ’мр­тав
Православни Мисионар l 55
Жи­вот у Хри­сту / Пред­ста­вља­мо Вам...
ће­ни­ци у пра­во­сла­вље (из дру­гих ве­ра или ате­и­
зма). Ова за­јед­ни­ца је по­све­ће­на по­ку­ша­ју уза­
јам­ног огле­да­ња са­ве­сти, ка­да по­ста­је мо­гу­ће
ме­ђу­соб­но раз­у­ме­ва­ње и ствар­но са­о­се­ћа­ње и
но­ше­ње бре­ме­на јед­ни дру­ги­ма. И ова за­јед­ни­ца
је још да­ле­ко, али ипак на пу­т у из овог пред­гра­ђа
у Је­ру­са­лим Но­ви, град тра­же­ни.
жи­вот’ и по­ти­снут осе­ћај да су смрт и уми­ра­ње исто­
знач­ни. Не­ма­ју­ћи жи­во­та у се­би, мр­тви са­хра­њу­је­мо
сво­је мр­тве (Лк 9, 60).
У при­зо­ри­ма у ко­ји­ма свет ви­ди и пре­по­зна­је са­мо
бе­жи­вот­но те­ло, смрт и гроб, хри­шћа­ни ве­ром ви­де
зна­ме­ња вас­кр­се­ња и бе­смрт­но­сти из­ли­ве­них из Хри­
сто­вог Те­ла. Ис­пу­ње­ни бла­го­да­ћу ко­ја је осе­ћај веч­ног
жи­во­та, пр­ви хри­шћа­ни су јед­на­ко иш­че­ки­ва­ли соп­
стве­ну смрт и Хри­стов дру­ги до­ла­зак. Хри­шћан­ско
осе­ћа­ње је­сте очи­ма ве­ре за­гле­да­ност у об­зор­је да­ље
од овог све­та, при­вре­ме­но­сти и смр­ти јер је на­ше
жи­вље­ње на не­бе­си­ма, от­ку­да и Спа­си­те­ља оче­ку­је­мо
(Флп. 3, 20). Са том све­шћу о из­ве­сној и бли­ској соп­
стве­ној смр­ти и у жи­вом иш­че­ки­ва­њу ја­вља­ња Не­бе­
ског Цар­ства, пр­ви хри­шћа­ни су се са­би­ра­ли у слу­
жби Ев­ха­ри­сти­је упра­во на гро­бљи­ма, у ка­та­ком­ба­ма
– на гро­бо­ви­ма му­че­ни­ка и ме­сти­ма њи­хо­вих слав­них
стра­да­ња, и то у ве­се­љу и ра­до­сти сла­ве­ћи спо­мен на
њи­хо­ва стра­да­ња и смрт, а дан стра­да­ња сма­тра­ју­ћи
да­ном њи­хо­вог истин­ског ро­ђе­ња! „Са­брав­ши остат­
ке ње­го­вог те­ла, по­ло­жи­смо их где је и при­ли­чи­ло. Ту
ће­мо, ко­ли­ко нам бу­де мо­гу­ће, оба­вља­ти са­бра­ња у
ве­се­љу и ра­до­сти, и Го­спод ће нам да­ти да пра­зну­је­мо
дан По­ли­кар­по­вог му­че­нич­ког ро­ђе­ња.“ (По­сла­ни­ца
Цр­кве у Смир­ни о стра­да­њу Све­тог По­ли­кар­па, Епи­
ско­па Смирн­ског +167. Ле­та Го­спод­њег). Та­ко је од
вре­ме­на апо­стол­ских уче­ни­ка до да­нас Хри­сто­ва
Цр­ква нео­дво­ји­во са­бра­на око мо­шти­ју све­ти­те­ља као
зна­ме­њи­ма за­јед­нич­ке на­де да се ни у че­му не­ћу
по­сти­де­ти, не­го да ће се Хри­стос као сваг­да и са­да
свом сме­ло­шћу ве­ли­ча­ти у те­лу мо­јем, би­ло жи­во­том
би­ло смр­ћу (Фил. 1, 20).
Цр­кве­на свест за­јед­ни­це вер­них је свест о за­јед­нич­
кој смр­ти са на­дом у обе­ћа­ња Го­спод­ња, Ко­ји је ре­као:
„Још ма­ло и свет ме ви­ше не­ће ви­де­ти, а ви ће­те ме
ви­де­ти, јер ја жи­вим и ви ће­те жи­ве­ти.“ (Јн 14, 19)
Ово иш­че­ки­ва­ње жи­во­та и чи­ни сав са­др­жај свих
бо­го­слу­же­ња, ко­ја су на­ше стре­мље­ње за оним што је
ис­пред нас и оно се ис­пу­ња­ва у тај­ни Ев­ха­ри­сти­је.
Исти је са­др­жај и сми­сао слу­жбе опе­ла, ко­ја ни­је до­га­
ђај одво­јен од ли­т ур­гиј­ског жи­во­та Цр­кве – иако је на
то све­де­на ге­не­рал­ним ста­вом – не­го је ли­т ур­гиј­ски
до­га­ђај це­ле Цр­кве – по бо­го­слу­жбе­ном по­рет­ку (слу­
жба опе­ла је слу­жба ју­тре­ња, где су ка­нон, ње­го­ви
тро­па­ри и кон­дак по­све­ће­ни упо­ко­је­ном и пре­ла­ску
ду­ше „из смр­ти у жи­вот“) и ми­стич­но (јер на­шу дра­му
ра­ста­вља­ња ду­ше од те­ла осе­ћа сво Хри­сто­во Те­ло
бу­ду­ћи да смо сви че­сти­ца Ње­го­вог Те­ла).
Ис­кри­вље­на ве­ра и оту­пље­но осе­ћа­ње смр­ти пре­тва­
ра­ју гро­бља у не­кро­по­ле, „гра­до­ве мр­твих“ ко­ји су гро­
бљан­ском ка­пи­јом одво­је­ни од „гра­да жи­вих“ и чи­јим
се але­ја­ма про­ла­зи са­мо при­ли­ком без­на­де­жних ис­пра­
ћа­ја и ра­зних ри­ту­а­ла то­бо­жњег по­што­ва­ња умр­лих. А
у чи­стој све­тло­сти хри­шћан­ске кул­ту­ре гро­бља су
ствар­на пред­гра­ђа Но­вог Је­ру­са­ли­ма. Она су ствар­ни
„гра­до­ви жи­вих“ јер Бог ни­је Бог мр­твих не­го Бог
жи­вих; јер су Ње­му сви жи­ви (Лк. 20, 38). Свет жи­вих и
свет упо­ко­је­них је за­јед­нич­ки и је­дин­ствен – свет
Цр­кве, об­је­ди­њен у ча­ши Ев­ха­ри­сти­је, где су сви, јед­ни
још у те­лу, дру­ги че­ка­ју­ћи вас­кр­се­ње те­ла, за­јед­но у
иш­че­ки­ва­њу дру­гог Хри­сто­вог до­ла­ска; из­ме­ђу је са­мо
гра­ни­ца ви­дљи­вог и не­ви­дљи­вог јер умре­сте, и ваш је
жи­вот са­кри­вен у Хри­сту Ису­су (Кол. 3,3).
Жи­вим – не ви­ше ја, не­го жи­ви у ме­ни Хри­стос (Гал.
2, 20), го­во­ри Св. Апо­стол Па­вле – јер је ме­ни жи­вот
Хри­стос и смрт до­би­так (Фил. 1, 21). За истим уз­ди­
ше и Све­ти Ам­вро­си­је Ми­лан­ски – жи­вот зна­чи
би­ва­ти са Хри­стом, сто­га где је Хри­стос, ту је
жи­вот, ту је Цар­ство! А то ме­сто су­сре­та чо­ве­ка и
Бо­га, ме­сто њи­хо­ве не­по­сред­не бли­ско­сти и сје­ди­ње­
ња, је­сте у уну­тра­шњо­сти пра­во­сла­вља, где Бог раз­
ру­ши смрт и оба­сја жи­вот и не­рас­па­дљи­вост Је­ван­ђе­
љем (2 Тим. 1, 10).  m
 Православни Мисионар l 57

Сте­ван Јо­ва­но­вић  Хришћанство и култура

Филм у ду­ши –
ду­ша у фил­му
Н а­зив mo­tion pic­tu­re до­ла­зи оту­да што филм пред­
ста­вља низ сли­ка ко­је, по­што се про­јек­т у­ју, ства­
ра­ју илу­зи­ју по­кре­та. Иако за­себ­не, сли­ке фил­ма се
ова раз­ли­ка – су­бјект : објект – у пот­пу­но­сти је стра­
на. На мит­ском ни­воу све­сти не­по­сред­ни до­жи­вљај
ствар­но­сти ре­зул­т у­је иден­ти­те­том есте­ти­ке и он­то­ло­
про­јек­т у­ју сук­це­сив­но и до­вољ­но бр­зо да гле­да­лац не ги­је. Лин­гви­стич­ки ни­во, ко­ји и за не­ми­то­твор­ну
ре­ги­стру­је њи­хов дис­кон­ти­ну­и­тет, али ре­ги­стру­је свест увек сто­ји у те­сној ве­зи са он­то­ло­ги­јом, ов­де је
њи­хо­ву раз­ли­чи­тост, што до­во­ди до илу­зи­је кре­та­ња. до те ме­ре кон­кре­тан ства­ри­ма да по­се­ду­је чу­де­сну
Зе­нон из Еле­је би – сход­но свом схва­та­њу бес­ко­нач­не моћ он­то­ло­ги­зо­ва­ња. Дру­гим ре­чи­ма, је­зик мит­ске
де­ли­во­сти про­сто­ра и вре­ме­на – твр­дио не­мо­гућ­ све­сти ми­то­тво­ри, а мит је ов­де је­ди­на ствар­ност.
ност про­јек­ци­је фил­ма. Пла­тон би – на осно­ву Мит­ским је­зи­
ње­го­ве он­то­ло­ги­је – филм про­гла­сио из­во­ром
за­блу­да и сред­ством за­глу­пљи­ва­ња. Мит о пе­ћи­ни
би се мо­гао на­зва­ти мит о би­о­ско­пу јер про­јек­тор
пре­у­зи­ма уло­гу ва­тре и фи­гу­ра, филм­ско плат­но
уло­гу пе­ћин­ског зи­да, а гле­да­о­ци не­зна­ве­не ро­бо­
ве. Бер­кли би – као из­ра­зи­ти ем­пи­ри­чар (ре­кло
би се – сен­зу­а­ли­ста) – у про­јек­ци­ји фил­ма ви­део
ими­та­ци­ју Бо­жи­јег де­ла­ња. Кан­т у би, пак, мо­гао
по­слу­жи­ти за по­твр­ду ко­пе­р­ни­кан­ског обр­та –
сва­ка чо­ве­ко­ва ми­сао мо­ра би­ти про­стор­но-
вре­мен­ски да­та, што би зна­чи­ло да се сва­ка
чо­ве­ко­ва ми­сао мо­же екра­ни­зо­ва­ти. Ово нас
на­во­ди да се за­ми­сли­мо над есте­ти­ком фил­ма,
то јест над ње­ном мо­ћи да вир­т у­е­ли­зу­је ствар­
ност.
Ка­да го­во­ри­мо о од­но­су сли­ке, од­но­сно
фил­ма и ствар­но­сти, у осно­ви реч је о од­но­су
есте­ти­ке и он­то­ло­ги­је. За­хва­љу­ју­ћи епи­сте­
мо­ло­шкој по­дво­је­но­сти су­бјек­та и објек­та
спо­зна­је, ни­смо у ста­њу да есте­ти­ку по­и­сто­
ве­ти­мо са он­то­ло­ги­јом – да по­ја­ву из­јед­на­чи­
мо са пред­ме­том по се­би. Чак и ка­да би­смо
твр­ди­ли исто­вет­ност по­ја­ве и ства­ри по
се­би, по­сре­до­ва­ње по­ја­ве као та­кво не­пре­
мо­стив је јаз из­ме­ђу пред­ме­та и нас. Ипак,
јед­ној дру­га­чи­јој струк­т у­ри људ­ске све­сти
58 l
5/2009.
ком – ствар­ност се да го­во­ри­ти. Упра­во та­ко – не
го­во­ри се о ствар­но­сти, већ ствар­ност би­ва из­го­во­ре­
на. Ово је за­то што реч ва­жи као ствар­ност сáме ства­
ри, што се нај­ја­сни­је ви­ди у при­ли­ком из­го­ва­ра­ња
име­на бо­го­ва. Том при­ли­ком, на­и­ме, би­ва­ју опри­
сутњене све си­ле јед­но­га бо­га. Као при­мер мо­же
по­слу­жи­ти ста­ро­за­вет­но та­бу­и­са­ње име­на Ја­хве. Уоп­
ште, тен­ден­ци­ја мит­ског го­во­ра је да име­ну­је. Име­ном
је за­хва­ће­на сва­ка по­је­ди­на си­т у­а­ци­ја, али и ствар.
Мо­же се по­ми­сли­ти да ап­стракт­но ми­шље­ње ни­је
свој­стве­но мит­ској све­сти. И, за­и­ста, ап­страк­ци­ја би
се по­ка­за­ла као ње­на рак ра­на. Сва­ки по­ку­шај ту­ма­че­
ња ми­та са аспек­та не­мит­ске све­сти је, ис­по­ста­ви­ло
се, био по­гре­шан јер се – с об­зи­ром на апо­дик­тич­ност
са­знај­но-те­ор­ ет­ског мо­де­ла не­ми­то­твор­не све­сти –
ми­т у при­сту­па­ло тражењем од ње­га да бу­де оно што
он ни­је: из­раз ап­стракт­ног ми­шље­ња.
Иден­ти­тет го­во­ра, сли­ке и ствар­но­сти ни­је из­др­жао
у усло­ви­ма не­мит­ске све­сти. Је­зик вре­ме­ном по­ста­је
ка­те­го­ри­ја­лан пра­те­ћи, али исто­вре­ме­но и из­гра­ђу­ју­
ћи ап­страк­тан на­чин ми­шље­ња. Сли­ка тај раз­вој ни­је
мо­гла да пра­ти. Она је увек си­т у­и­ра­на, ни­ка­да до­вољ­
но ап­стракт­на да при­ка­же оп­ште. Уоста­лом, оп­шту
при­ро­ду увек за­ми­шља­мо / осли­ка­ва­мо као је­дин­ку,
што је Ари­сто­тел при­ме­тио у „про­бле­му тре­ћег чо­ве­
ка“. Узрок ово­га је у усло­ви­ма ко­је поставља ми­сао:
пред­мет ми­шље­ња мо­ра би­ти дат у про­сто­ру и вре­ме­
ну. Ми­сли­ти, пре­ма то­ме, зна­чи ми­сли­ти у сли­ка­ма.
Не твр­дим да је сва ми­сао сме­сти­ва у сли­ку, она је
да­ле­ко ком­плек­сни­ја, по­го­то­во ка­да је реч о пој­мо­ви­
ма ко­ји се у ве­ћој ме­ри за­сни­ва­ју на емо­ци­ја­ма. Али
твр­дим да је ми­сао у сво­јој осно­ви сли­ко­ви­та – да је
сли­ка еле­мент ми­сли. Ми­сао је mo­tion pic­tu­re, али је,
исто та­ко, и ствар­ност mo­tion pic­tu­re. Кант би, да­кле,
по­јав­ност ко­ја до­ла­зи на­шим чу­ли­ма мо­гао на­зва­ти
фил­мом, сва­ка­ко фил­мом ко­ји са­др­жи филм­ској
ин­ду­стри­ји још увек не­до­ступ­не спе­ци­јал­не ефек­те.
Ап­страк­тан на­чин ми­шље­ња – иако увек у ми­сли­ма
пред­ста­вљен кон­крет­ним – је­дна је од нај­зна­чај­ни­јих
људ­ских те­ко­ви­на. Њи­ме је омо­гу­ће­на на­у­ка као
та­ква, а ти­ме и про­дор у го­то­во све сфе­ре има­нент­ног.
Шта је, ме­ђу­тим, са тран­сцен­дент­ним? Ка­ква је ту
уло­га ап­стракт­ног на­чи­на ми­шље­ња и го­во­ра? Ка­да је
о ан­тич­кој фи­ло­со­фи­ји реч, тран­сце­дент­но је вр­ху­нац
он­то­ло­шке дру­га­чи­јо­сти за­до­би­ло Пло­ти­но­вим фи­ло­
соф­ским си­сте­мом. Хри­шћан­ство је усво­ји­ло ова­кав
на­чин ми­шље­ња и до­ве­ло га крај­њих гра­ни­ца уче­њем
o creatio eh nihilio, чи­ме ће се три­ја­до­ло­шким је­ре­си­ма
на­не­ти од­лу­чу­ју­ћи уда­рац. Ка­кву ве­зу ре­че­но има са
фил­мом? Те­сну. Чи­ње­ни­ца је да филм ни­је ка­дар од­го­
во­ри­ти зах­те­ви­ма ап­страк­ци­је, а по­го­то­во не зах­те­ви­
ма тран­сцен­ден­ци­је. Дру­га­чи­јој онто­ло­ги­ји од­го­ва­ра
дру­га­чи­ја епи­сте­мо­ло­ги­ја, али и дру­га­чи­ја лин­гви­сти­
ка. Го­вор та­да по­ста­је па­ра­док­са­лан, кон­тра­дик­то­ран
јер ни­јед­на реч ни­је у ста­њу да из­ра­зи до­жи­вље­но.
Апо­фа­тич­ки об­лик из­ра­жа­ва­ња не би био мо­гућ
пу­тем фил­ма, и то је ње­гов не­до­ста­так у од­но­су на
го­вор. На ово­ме по­љу не ва­жи да сли­ка вре­ди хи­ља­ду
ре­чи, она је ов­де – нéма.
Из­ме­ђу бо­госло­вља и фил­ма по­сто­ји те­сна ве­за.
Мо­ра­мо се при­се­ти­ти да хри­шћан­ско ис­ку­ство ја­сно
апо­стро­фи­ра чи­ње­ни­цу да је Бог Лич­нност или, пре,
за­јед­ни­ца три­ју Лич­но­сти. У том слу­ча­ју апо­фа­ти­ка,
по­сма­тра­на из угла хри­шћан­ства, ни­је аг­но­сти­ка, то
јест не­мо­гућ­ност зна­ња. Она је по­зна­ње ко­је увек
из­ми­че де­тер­ми­ни­са­њу. Ми са Бо­гом оп­шти­мо (на
раз­ли­чи­те на­чи­не), а то оп­ште­ње је исто­вре­ме­но и
ка­та­фа­тич­ко и апо­фа­тич­ко јер Лич­ност из­ми­че оног
тре­на ка­да по­ку­ша­мо да је од­ре­ди­мо. Ово је по­ма­ло
шка­кљи­ва те­ма бу­ду­ћи да ће­мо че­сто на­и­ћи на тврд­
њу ка­ко је Бо­жи­ја су­шти­на апо­фа­тич­на и са оне стра­
не по­зна­ња, те да је Ње­го­ва Лич­ност она ко­ја је
до­ступ­на зна­њу. Ства­ри не сто­је та­ко. На­и­ме, Бо­жи­ја
су­шти­на би – ка­да би би­ла по­сма­тра­на одво­је­но од
лич­но­сти Бо­га – би­ла аг­но­стич­на, пот­пу­но не­до­ступ­
на чо­ве­ку. Лич­ност је та ко­ја је исто­вре­ме­но и спо­знај­
на и тај­но­ви­та. Она је не са­мо ипо­ста­сич­на, већ и
екс­та­сич­на. У сво­јој екс­та­си ка дру­ги­ма, она се от­кри­
ва, али – сход­но сво­јој сло­бо­ди – увек мо­же да из­не­на­
ди: не­пред­ви­ди­ва је, не(п)од­ре­ди­ва. За­јед­ни­ца Све­те
Тро­ји­це, али и Све­те Тро­ји­це и чо­ве­ка, увек је дру­га­
чи­ја, но­ва и не­по­но­вљи­ва јер је то од­нос жи­вих Лич­
но­сти. Чо­век – као ико­на Бо­жи­ја – та­ко­ђе је апо­фа­ти­
чан. Он је не­до­ку­чив, ни­ка­да до кра­ја пред­ви­див: увек
спо­со­бан да из­не­на­ди. Богопознању, тако, мо­же­мо
при­сту­пи­ти пу­тем чо­ве­ко­по­зна­ња. „У очи­ма дру­гог
ви­дом Оног тре­ћег, Ко­ји је ап­со­лут­но пр­ви“ – ре­ћи ће
Ле­ви­нас. Апо­фа­тич­ност чо­ве­ка по­ста­је ја­сна тек у
ис­ку­ству. Он, међу­тим, у ис­ку­ству по­ста­је све­стан
сво­је ап­со­лут­но­сти. Ego Co­gi­to er­go (ego) sum, ни­је
ни­шта дру­го до вољ­но про­ја­вљи­ва­ње осо­бе у овом
са­да, где је co­gi­to про­ме­ни­ва. Дру­гим ре­чи­ма, апо­фа­
тич­ност и ап­со­лут­ност ико­не Бо­жи­је от­кри­ва се у
(да­ро­ва­ној) си­т у­а­ци­ји.
Не­моћ фил­ма да при­ка­же оно оп­ште, да бу­де ка­те­
го­ри­ја­лан, са­да из­гле­да као ње­гов бла­го­слов, јер си­т у­

а­ци­ју, ко­ја ни­ка­да ни­је иста, он из­ра­жа­ва без му­ке. У
же­љи да си­т у­а­ци­ју са­оп­шти­мо го­во­ром, не­ће­мо од­ма­
ћи да­ље од го­во­ра о њој. Раз­лог то­ме је чи­ње­ни­ца да је
је­зик ка­те­го­ри­ја­лан. Пот­шта­па­мо се де­скрип­ци­јом не
би­смо ли ис­та­кли је­дин­стве­ност, али и та­да ко­ри­сти­
мо ка­те­го­ри­је: ле­по, до­бро, цр­но, ве­ли­ко... Име­но­ва­
њем би­смо јој, опет, од­у­зе­ли ко­му­ни­ка­бил­ност. Две
крај­но­сти – или са­оп­шти­ва, а бит­но окр­ње­на или пот­
пу­на, а не­са­оп­шти­ва си­т у­а­ци­ја. Са­да се на­ме­ће пи­та­
ње да ли је и на мит­ском ни­воу све­сти би­ла мо­гу­ћа
пот­пу­на са­оп­шти­вост. У ра­ду др Бо­го­љу­ба Ши­ја­ко­ви­
ћа Mythos, physis, psyche чи­та­мо да мит – бу­ду­ћи да је
он ег­зи­стен­ци­јал­на струк­т у­ра – од нас зах­те­ва да га
до­жи­ви­мо. Мит је, та­ко, у пот­пу­но­сти са­оп­штив
ис­кљи­чи­во пу­тем об­ре­да, ода­кле и из­ви­ре. Об­ред
Цр­кве Хри­сто­ве од­го­ва­ра овом мо­де­лу. Све­ти Ва­си­
ли­је Ве­ли­ки ће, та­ко, пи­са­ти о ра­зли­ци из­ме­ђу дог­ме
и ки­риг­ме. Про­бај­те и ви­ди­те по­зив је на уцер­ко­вље­
ње ко­јим се Пот­пу­ни де­ли и саоп­шта­ва оста­ју­ћи нео­
Православни Мисионар l 59
кр­њен. До­ђи и ви­ди по­зив је да до­жи­вљај за­бе­ле­жен
оком ка­ме­ре по­ста­не и оста­не за­јед­нич­ки. Не гле­да­ти
о не­че­му / не­ко­ме, чак ни гле­да­ти су­што, ни­је до­вољ­
но. Нео­п­ход­но је до­жи­ве­ти и кон­кре­ти­зо­ва­ти се­бе у
си­т у­а­ци­ји дру­гог. За­не­ме­ти пред по­себ­но­шћу чо­ве­ка,
за­гле­да­ти се у ње­го­ве очи, до­жи­ве­ти ње­го­ву аго­ни­ју,
ра­до­ва­ти се ње­го­вој сре­ћи... оче­ки­ва­ти све, а оста­ти
упи­тан.
Моћ­ју да при­ка­же де­таљ тво­ре­ви­не, ма­кар и нај­сит­
ни­ји, да га осве­шта и со­хра­ни – њо­ме, да­кле, филм
све­до­чи о Бо­жан­ском, о не­про­ла­зном, о све­том; у
то­ме и је­сте ње­го­ва све­ште­на уло­га.  m
Ауто­ри­зо­ва­но из­ла­га­ње на исто­и­ме­ном окру­глом
сто­лу одр­жа­ном у Ва­ље­ву, но­вем­бра 2008. л. Г.
(Aутор је стал­ни струч­ни са­рад­ник Цен­тра за про­у­ча­ва­ње и
упо­тре­бу са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја Бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке ар­хи­е­пи­
ско­пи­је)
60 l
5/2009.
Све­ште­ник Го­ран Жив­ко­вић 
Пра­во­слав­не
F a­ce­bo­ok је је­дан од нај­по­зна­ти­јих и нај­по­пу­лар­ни­
јих свет­ских ин­тер­нет-пр­ој­е­ка­та. По не­ким ста­ти­
сти­ка­ма, овај сер­вис ко­ри­сти око 250 ми­ли­о­на љу­ди.
Ка­да је реч о срп­ској вир­т у­ел­ној за­јед­ни­ци, мо­же се
ре­ћи да се бр­ој оних ко­ји су ак­тив­ни чла­но­ви ме­ри
де­се­ти­на­ма, па мо­жда и сто­ти­на­ма хи­ља­да љу­ди. А
има­мо у ви­ду бр­зи­ну и ко­ли­чи­ну ин­фор­ма­ци­ја ко­је
те­ку кр­оз је­дан ова­кав ме­га­сер­вис, по­ста­је са­свим
очи­глед­но да Fa­ce­bo­ok има ве­ли­ки ми­си­о­нар­ски
по­тен­ци­јал. Иако се мно­ги све­ште­но­слу­жи­те­љи и те­о­
ло­зи не­ће сло­жи­ти, ин­тер­нет је­сте јед­на не­пре­глед­на
Њи­ва Го­спод­ња, а ми­си­о­на­ре­ње пу­тем истог је не
са­мо мо­гу­ће, већ и по­жељ­но. А до­бро чи­ни­ти да вам
не до­са­ди – ка­же све­ти Па­вле ста­рим Га­ла­ти­ма.
Kако ми­си­он­ а­ри­ти на Fa­ce­bo­ok-у?
Да би­смо од­го­во­ри­ли на ово пи­та­ње, по­треб­но је да
раз­у­ме­мо на­чин функ­ци­о­ни­са­ња овог сер­ви­са. На­и­
ме, на ње­му се, као и на мно­штву дру­гих ин­тер­нет-сај­
то­ва и фо­ру­ма, ре­ги­стру­је члан­ство, а оку­пља­ја се око
гру­па ко­је су по­све­ће­не овој или оној обла­сти. Та­ко
има­мо гру­пе чла­но­ва оку­пље­не око не­ке по­зна­те
му­зич­ке гру­пе, по­ли­тич­ке пар­ти­је или за­рад пр­о­мо­
ви­са­ња ове или оне иде­је. Гру­пу мо­же фор­ми­ра­ти
би­ло ко­ји члан ко­ји сво­је вир­т у­ел­не при­ја­те­ље по­зи­ва
у гру­пу за­рад дру­же­ња, раз­ме­не ми­шље­ња и ис­ку­ста­
ва. У вир­т у­ел­ној гру­пи се мо­гу отва­ра­ти те­ме ко­је се
од­но­се на основ­ну те­ма­ти­ку и на њи­ма се че­сто раз­ви­
ја­ју жи­ве и за­ни­мљи­ве ди­ску­си­је.
Нас ин­те­ре­су­ју оне гру­пе ко­је се ба­ве пра­во­сла­
вљем, као и до­бре и ло­ше стра­не ова­квог два­де­сет­пр­
во­ве­ков­ног ми­си­о­на­ре­ња.
Ве­ро­ват­но нај­број­ни­ја срп­ска гру­па ко­ја се ба­ви
пра­во­сла­вљем је гру­па по­што­ва­ла­ца СПЦ. Има око
15.000 чла­но­ва. На на­слов­ној стра­ни је је по­ста­вље­но
не­ко­ли­ко лин­ко­ва ка ви­део са­др­жа­ји­ма, ве­сти из
Па­три­јар­ши­је, а ту је и не­ко­ли­ко ин­те­ре­сант­них
ди­ску­си­ја. Гру­пу одр­жа­ва гру­па мла­дих ен­т у­зи­ја­ста, а
и чла­но­ви су ма­хом мла­ди љу­ди.
Ин­те­ре­сант­на је гру­па Све­та Ли­тур­ги­ја – наш пра­
во­слав­ни иден­ти­тет, ко­ја ни­је на­ро­чи­то бр­ој­на, али
се ба­ви за пра­во­сла­вље су­штин­ском те­мом. Гру­па је
тек у по­во­ју, са не­ко­ли­ко отво­ре­них те­ма, али ће се тек
раз­ви­ја­ти.
Гру­па Пра­во­сла­вље и жи­вот има со­ли­дан бр­ој чла­
но­ва, не­што ма­ње од 800, а на на­слов­ној стра­ни су
по­ста­вље­не Оче наш и Сим­вол ве­ре, као и пи­смо ца­ри­
град­ског па­три­јар­ха Је­ре­ми­је о пра­во­слав­ној ве­ри из
1723. л. Г. У окви­ру те­ма по­ста­вље­не су рас­пра­ве ко­је
се од­но­се на све­те тај­не Кр­ште­ња и Вен­ча­ња, за­тим о
то­ме ка­ко тре­ба да из­гле­да пра­во­слав­ни дом и ка­ко се
тре­ба по­на­ша­ти у хра­му. Ту су и те­ме о оби­ча­ји­ма за
Вас­крс, Бо­жић и кр­сне сла­ве, али и оба­ве­ште­ња о
пу­то­ва­њи­ма на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, ра­зни са­ве­ти и
упут­ства. Прак­тич­на гру­па, отво­ре­на ши­ро­ком кру­гу,
на ко­јој се мо­же упо­зна­ти са осно­ва­ма на­ше ве­ре.
У гру­пи Пра­во­слав­не све­ти­ње мо­же­те на­ћи ин­фор­
ма­ци­је о срп­ским ма­на­сти­ри­ма на Ви­ки­пе­ди­ји, за­тим
до­жи­вља­је ве­ру­ју­ћих у на­шим пра­во­слав­ним све­ти­
ња­ма, као и ду­хов­не по­у­ке.
Удру­же­ње Срп­ски са­бор Две­ри, ис­так­ну­то по свом
пра­во­слав­ном ак­ти­ви­зму, при­сут­но је и на Fa­ce­bo­ok-у
на исто­и­ме­ној гру­пи. Ад­ми­ни­стра­ци­ја гру­пе ре­дов­но
оба­ве­шта­ва чла­но­ве о ак­тив­но­сти­ма по­кре­та, као и о
са­др­жа­ју но­вих бр­о­је­ва, а на на­слов­ној стра­ни се
мо­же пр­о­чи­та­ти ре­тро­спек­ти­ва ра­да ове за­ни­мљи­ве
гру­пе мла­дих љу­ди. Ту је и кра­ћи до­ку­мен­тар­ни филм
ко­ји го­во­ри о исто­ри­ја­т у по­кре­та, са пре­во­дом на
ру­ски.
Нај­леп­ши ма­на­стир
У за­чет­ку је гру­па са ин­те­ре­сант­ном иде­јом, ко­ја је
ја­сна из на­зи­ва: Нај­леп­ши ма­на­стир. Ов­де се ни­је
при­ја­вио не­ки ве­ли­ки бр­ој чла­но­ва, али мо­ра­мо
по­хва­ли­ти иде­ју и на­да­мо се успе­ху ове гру­пе.
Наш по­зна­ти цр­кве­ни ра­дио Све­ти­го­ра та­ко­ђе има
сво­је ме­сто у овом по­зна­том ин­тер­нет-сер­ви­су. Ово
вир­т у­ел­но чво­ри­ште за са­да не­ма ди­ску­си­о­ни део, али
је за­то по­ста­вље­но до­ста еми­си­ја са лин­ко­ви­ма ка зва­
нич­ном ин­тер­нет-сај­т у овог по­пу­лар­ног ра­ди­ја.

гру­пе на Fa­ce­bo­ok-у
О нај­ве­ћем ме­сту стра­да­ња пра­во­слав­них Ср­ба у
Другом свет­ском ра­т у, Ја­се­нов­цу, фор­ми­ра­на је гру­па
са ен­гле­ским на­зи­вом Донт фор­гет Ја­се­но­вац, ко­ја се
ба­ви овом те­ма­ти­ком. Она има ско­ро 10.000 чла­но­ва,
а бо­га­та је опи­си­ма ло­го­ра ко­ји су на­пи­са­ни на ен­гле­
ском, та­ко да је гру­па отво­ре­на за све оне ко­ји су за­ин­
те­ре­со­ва­ни за ову те­ма­ти­ку. Ту су и ви­део-за­пи­си,
до­ку­мен­та­ци­ја у PDF-u, као и тр­о­пар ја­се­но­вач­ким
но­во­му­че­ни­ци­ма.
Шу­ма­диј­ска епар­хи­ја од ско­ра има гру­пу ко­ја јој је
по­све­ће­на, али се и за њу мо­же ре­ћи да је у са­мом по­во­ју.
Ве­о­ма је ин­те­ре­сант­на гру­па ко­ја се зо­ве Ду­хов­на
ари­сто­кра­ти­ја, а ко­ју во­ди рев­но­сни бе­о­град­ски је­реј
Православни Мисионар l 61
Цр­ква и са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је
Угрин По­по­вић. Ова гру­па је у пот­пу­но­сти оправ­да­ла
мо­то ко­га се др­же чла­но­ви, а ко­ји гла­си: Гру­па за ода­
бир дру­га­чи­је ре­ал­но­сти, ре­ал­но­сти ко­ја је у овом све­
ту, али су­штин­ски ни­је од ово­га све­та, ни­је од ово­га
све­та јер га пре­о­бра­жа­ва уз­во­де­ћи га ка дру­га­чи­јој
ре­ал­но­сти, ре­ал­но­сти ко­ја осло­бо­ђа, али не не­ги­ра...
Ми­си­о­на­ре­ње на Fa­ce­bo­ok-у мо­же има­ти и не­га­тив­
не стра­не. На ње­му се мо­гу при­ме­ти­ти и раз­не зи­лот­
ске гру­пе и гру­пе још не­до­вољ­но утвр­ђе­них пра­во­
слав­них хри­шћа­на, али на­чел­но ипак мо­же­мо кон­ста­
то­ва­ти да је аутен­тич­но пра­во­слав­но ми­си­о­на­ре­ње на
овом сер­ви­су у по­во­ју и да му сле­ди ле­па бу­дућ­ност.
Ако Бог да, и би­ће та­ко. m
62 l
5/2009.
Та­ња На­кић 
А ја вам ка­жем…
Ка­за­но је:
Ја сам Го­спод Бог твој, не­мој има­ти дру­гих бо­го­ва
осим ме­не.
Не пра­ви се­би идо­ла ни­ти ка­ква ли­ка...
Не узи­мај уза­луд име­на Го­спо­да Бо­га сво­је­га
Се­ћај се да­на од­мо­ра да га свет­ку­јеш…
 (2Мој 20, 2–8)
Све је ре­че­но. Ту су смер­ни­це, пу­то­ка­зи. Пут је
осве­тљен, по­ка­зан. Де­лу­је ла­ко и оства­ри­во. Сви­ма
до­ступ­но. Ка­за­но је шта је по­треб­но, али и шта не­до­
зво­ље­но, за­бра­ње­но. Ко је ко ја­сно је од­ре­ђе­но, де­фи­
ни­са­но. Не­ма ме­ста двој­би.
Ја сам Го­спод Бог твој… По­че­так. Тек са де­фи­ни­са­
ним од­но­сом са по­чет­ком и утвр­ђи­ва­њем у истом
мо­же се кре­ну­ти.
Не пра­ви се­би идо­ла… јер не­ста­је по­тре­ба за раз­ми­
шља­њем о ал­тер­на­ти­ви. Не­ма је. Ал­тер­на­ти­ва је скре­
та­ње, очи­глед­на зам­ка, из­бор ме­две­ђих раз­ме­ра.
Не узи­мај уза­луд име­на Го­спо­га Бо­га сво­је­га, реч
те­шко, реч на­пор­но и не по­сто­ји у реч­ни­ку лич­но­сти,
од­го­вор­не лич­но­сти.
Се­ћај се да­на од­мо­ра… не за­бо­ра­ви на се­бе, на Бо­га,
на по­тре­бу освр­та на ура­ђе­но, раз­ми­шља­ње.
По­штуј оца сво­га и ма­тер сво­ју… ти – бив­ши и
бу­ду­ћи.
Но­ве све­тиљ­ке се па­ле.
Не убиј.
Не кра­ди.
Не све­до­чи ла­жно.
Не по­же­ли ни­шта ту­ђе. (2Мој 20, 13–17)
Ја­сно, не­дво­сми­сле­но, кон­крет­но. И та­да ка­да ва­тре
го­ре по­крај пу­та, и та­да ка­да се пут ја­сни­је ука­зу­је,
до­ла­зи глас.
Глас ко­ји по­зи­ва на бру­ше­ње. Глас ко­ји по­зи­ва на
да­љи­ну, у ду­би­ну. Глас ко­јим се хра­не глад­ни, глас
Хри­шћан­ска по­е­ти­ка
пу­но­ће. Јер ни­је до­вољ­но. Це­лог се­бе дај. Глас ко­ји не
уки­да не­го по­твр­ђу­је, тра­жи – пу­но­ћу, це­ли­ну.
И ка­же: А ја вам ка­жем…
Бла­го­си­ља, хра­бри, хра­ни оста­вље­не, остра­шће­не,
упла­ше­не, уса­мље­не, глад­не, жед­не... Те­ши, ука­зу­је на
то да же­ли сва­ког, по­зи­ва сва­ког. И не­ма ме­ста ди­ле­
ми, не­ма не­до­у­ми­це. Ја­сно ка­же: «… не­ће не­ста­ти ни
нај­ма­њег слов­ца или јед­не цр­те из За­ко­на док се све не
збу­де.» За­кон се не уки­да, то мо­ра би­ти ја­сно, спро­во­
ди се, али…
Ка­за­но је: «Не убиј.» А ја вам ка­жем… (Мт 5, 22)
Не­ма ме­ста по­ло­вич­но­сти, цр­ву, ла­жи. Јер ко ка­же
да во­ли Бо­га, а не во­ли бра­та, ла­жа је. Ре­као је! То је
твој брат, у ли­цу бра­та се­бе гле­даш. У ли­цу бра­та свог
ви­диш Бо­га свог. Има ли ме­ста ру­жној ми­сли упу­ће­
ној бра­т у? Да ли је мо­гу­ће ми­сли­ти, по­ми­сли­ти да
мо­жеш да по­диг­неш ру­ку на бра­та? Шта је то? Уби­
ство? Са­мо­у­би­ство?
Бру­ше­ње ми­сли по­ја­ча­ва све­тлост.
А ја вам ка­жем, сва­ки ко­ји по­гле­да са же­љом чи­ни
пре­љу­бу у ср­цу. (Мт 5, 27–28)
Без удо­ва жи­вот је мо­гућ, и без ока и без ру­ке. Али
ка­ко жи­ве­ти без ср­ца! Ср­це, тај ку­так скри­ве­ни од
по­гле­да, оклоп ко­ји шти­ти, шкољ­ка у ко­јој је би­сер, то
зр­но ко­је со­бом чу­ва, али и усме­ра­ва, од­ре­ђу­је, спа­ша­
ва. Је­ди­ни си­гур­ни ку­так – угро­жен је.
Оне­мо­гу­ћен, отврд­нут, раз­го­ли­ћен, уни­штен.
Љу­бав ко­јом глас ми­лу­је, по­зи­ва, ру­ши и по­след­њи
бе­дем за­блу­де и ка­же љу­би не­при­ја­те­ље сво­је.
Са­вр­шен­ство – као ме­ра ра­ста, ни­шта ма­ње.
Са­вр­шен­ство – као на­чин.
Са­вр­ше­но – као пут.
Са­вр­шен као Он.
Лајт мо­тив: А жи­вим – не ви­ше ја не­го жи­ви у ме­ни
Хри­стос, а што са­да жи­вим у те­лу, жи­вим ве­ром
Си­на Бо­жи­је­га, ко­ји ме за­во­ли и пре­да­де се­бе за ме­не.
 (Гал 2, 20)

Свештеник Вукашин Милиће­вић 
Калимеро
Бог ни­је прав­да, не­го љу­бав;
Бог ни­је ство­рио свет ко­јим
вла­да­ју за­ко­ни, не­го чо­век;
је­ди­но че­му чо­век тре­ба да се
по­ко­ра­ва је чо­век, и то са­мо
ме­ђу­соб­но,
у сми­слу „је­дан дру­го­ме“.
Је ли то за­кон?
Православни Мисионар l 63
Из потпуно другачијег угла
Као што се се­но и огањ не мо­гу
на­ла­зи­ти у истом ме­сту,
та­ко ми­ло­ср­ђе и пра­вич­ност не
мо­гу са­по­сто­ја­ти у јед­ној ду­ши.
И где је пра­во­су­ђе Бо­жи­је?
У то­ме што смо ми гре­шни­ци, а
Хри­стос је за нас умро?
пре­по­доб­ни Иса­ак Си­рин
То от­при­ли­ке ова­ко из­гле­да:
По­сто­ји Бог ко­ји је по сво­јој при­ро­ди прав­да; тај
Бог је ство­рио свет ко­јим вла­да­ју за­ко­ни ко­ји су
од­раз те Бо­жи­је прав­де; онај ко­ји се по­ко­ра­ва тим
за­ко­ни­ма, жи­ви у скла­ду са за­ко­ни­ма, до­сто­јан је
по­сто­ја­ња, јер је део хар­мо­ни­је. Онај ко­ји не жи­ви
та­ко, по дефолту ис­па­да из при­че. И то је то. При­хва­
тиш пра­ви­ла игре, ко­ја су уз­гред, крај­ње не­пра­вед­на,
и сло­бо­дан си. Крај­ње не­пра­вед­на? Па на­рав­но, јер:
1) ни­ко ме ни­је пи­тао да ли уоп­ште же­лим да се
играм; 2) не­ка­ко су ме убе­ди­ли да је по­што­ва­ње пра­
ви­ла бо­ље од не­по­што­ва­ња, али ме још увек ни­су
убе­ди­ли да је леп­ше; 3) још ма­ње ме пи­та­ју да ли
же­лим да ис­пад­нем из игре, па ипак, то је је­ди­но
не­из­бе­жно пра­ви­ло мог бед­ног по­сто­ја­ња – и то без
об­зи­ра да ли по­шту­јем или не по­шту­јем пра­ви­ла.
Не­прав­да, па то ти је... То­ли­ко о то­ме.
Са­мо што:
Бог ни­је прав­да, не­го љу­бав; Бог ни­је ство­рио свет
ко­јим вла­да­ју за­ко­ни, не­го чо­век; је­ди­но че­му чо­век
тре­ба да се по­ко­ра­ва је чо­век, и то са­мо ме­ђу­соб­но, у
сми­слу „је­дан дру­го­ме“. Је ли то за­кон? Ре­ци­мо да
је­сте, или: уко­ли­ко је­сте, он­да је то је је­ди­ни пра­ви
за­кон: јер За­ко­но­да­вац је по­твр­дио да он јед­на­ко
ва­жи и за ње­га – он се пр­ви у нај­бу­квал­ни­јем сми­слу
по­ко­рио чо­ве­ку.
* * *
64 l
5/2009.
Ср­це, ка­ко ре­че не­ко, има
за­ко­не за ко­је не зна ра­зум...
И упра­во у су­ко­бу ра­зу­ма и
ср­ца ко­ји у сва­ком сми­слу
од­ли­ку­је људ­ско по­сто­ја­ње,
су­ко­бу у ко­ме ср­це ни­ка­да
не на­па­да али се ни­ка­да
и не пре­да­је, ле­жи узрок
про­бле­ма.
Од свих иде­ја, по­не­кад илу­зи­ја а мо­жда и пре­ле­сти,
ко­је кра­се чо­ве­ко­во бед­но по­сто­ја­ње јед­на од нај­шар­
мант­ни­јих је сва­ка­ко прав­да. Шар­мант­них, и то на
на­чин по­сло­вич­не блуд­ни­це ко­ја не­пре­ста­но при­ча о
по­ште­њу. На­и­ме, прав­да не са­мо што је не­мо­гу­ћа, не­го
је у из­вед­би ви­ше не­го че­сто и крај­ње не­пра­вед­на. За­то
не тре­ба да чу­ди што се го­то­во сва­ка не­прав­да у ово­ме
све­ту чи­ни или је учи­ње­на у име не­ка­кве прав­де.
Узрок ово­ме про­бле­му ле­жи сва­ка­ко у са­мо­ме чо­ве­ку.
И за­то се нас пре све­га ти­чу прав­да и пра­вич­ност не
као објек­тив­ни, већ као крај­ње „су­бјек­тив­ни“ фе­но­ме­
ни; јер и хри­шћан­ство је, ма ка­ко стра­шно и „дру­штве­
но нео­д­го­вор­но“ то зву­ча­ло, пре све­га су­бјек­тив­ни
фе­но­мен, фе­но­мен ср­ца. А ср­це, ка­ко ре­че не­ко, има
за­ко­не за ко­је не зна ра­зум... И упра­во у су­ко­бу ра­зу­ма
и ср­ца ко­ји у сва­ком сми­слу од­ли­ку­је људ­ско по­сто­ја­
ње, су­ко­бу у ко­ме ср­це ни­ка­да не на­па­да али се ни­ка­да
и не пре­да­је, ле­жи узрок про­бле­ма.
* * *
Абас (опат) Ар­но је као пап­ски ле­гат, да не ка­жем и
ду­хов­ник, пред­во­дио кр­ста­шку вој­ску ко­ја је оп­се­да­
ла град Бе­зи­јер. У овом гра­ду је ка­жу, по­ред 9500
ка­то­ли­ка, би­ло и око 500 је­ре­ти­ка ал­би­жа­на ко­ји су,
раз­у­ме се, би­ли по­вод по­кре­та­ња кр­ста­шког ра­та.
Пред од­лу­чу­ју­ћи ју­риш, вој­ни­ци су упи­та­ли аву ка­ко
да раз­ли­ку­ју ка­то­ли­ке од је­ре­ти­ка. Пре­ма ле­ген­ди,
Ар­но је ла­кон­ски од­го­во­рио: „По­биј­те их све. Бог ће
сво­је пре­по­зна­ти“.
Ето: по­што је пра­вич­но оно што пре све­га во­ди
оп­штем до­бру, а не оства­ре­њу по­је­ди­нач­них ин­те­ре­
са, ње­го­ва од­лу­ка је би­ла при­лич­но „пра­вич­на“. На­и­
ме, оних 500 би учи­ни­ло си­гур­но ве­ћу ште­ту не­го
оних 9500 ко­рист. Ве­о­ма до­бар при­мер пре­у­зи­ма­ња
дру­штве­не од­го­вор­но­сти, ре­кли бисмо. Та­ко­ђе, ра­зум
про­све­тљен ве­ром зна да не­ма су­штин­ске раз­ли­ке у
то­ме да ли ће не­ко умре­ти са 3, 33 или 103 го­ди­не уко­
ли­ко га, на­рав­но, че­ка рај­ско на­се­ље... Не са­мо дру­
штве­но, већ у крај­њем, за­и­ста крај­њем, ис­хо­ду и
вер­ски од­го­вор­но, тј. пра­вич­но. И не са­мо то: по­што
је по­ка­ја­ње ствар ср­ца и тре­нут­ка, оних 500 је има­ло
до­вољ­но вре­ме­на, пре не­го што су до­па­ли ша­ка по­бо­
жне вој­ске, да се по­ка­је гле­да­ју­ћи ужа­се ко­је је про­у­
зро­ко­ва­ло њи­хо­во кри­во­вер­је.
* * *
Све ово не ре­ша­ва про­блем. У пи­та­њу је са­мо тро­
ше­ње па­пи­ра. По­сто­ји ли ре­ше­ње? Не знам. Мо­жда да
се се­ти­мо ста­ра­ца ко­ји су го­во­ри­ли о то­ме да ра­зум
тре­ба да си­ђе у ср­це...
Но, та­ко се не ства­ра др­жа­ва, син­ко...  m