PRAVOSLAVNI  јануар/фебруар 2011.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја

Света Литургија
 PRAVOSLAVNI

misionar ЈАНУар / ФЕБРУар 2011.

Реч уредника стране
Света Литургија -
Служба над службама�������������������������������� 2-3
­Светачник
Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем,
Љубав која полаже душу своју докторантом Богословског факултета у Београду
за ближњега свога�������������������������������������� 4-6 Литургија – Светајна Цркве по
­Старечник Светом Николи Кавасили����������������������36-39
Довитљиве поуке старца Пајсија�������������� 7-9 Литургија и богословље������������������������40-43
Савремена теологија
Саборност као резултат Социјални значај
заједнице и јединства����������������������������10-11 „литургије после Литургије“ ����������������44-45
Подвижничко слово Литургија и (вечно) млади��������������������46-47
Мисли о Литургији����������������������������������12-13
Живот у Христу
Евхаристија је обострано
Шта је истина?����������������������������������������14-15 даривање своје
Из историје Цркве
сасвим другости��������������������������������������48-51
Необично виђење о животу и делу Песнички станује човек
грофа Лава Николајевича Толстоја������16-19 Израз лица ����������������������������������������������52-53
Црквеноправне теме Земља живих
Однос између црквеног и државног Поново се родити и живети������������������54-55
законoдавства у Србији ������������������������20-23 Света земља
Тема броја
Поклоништво у Старом завету��������������56-59
Сада и овде, али још увек не����������������24-29 Хришћанство и култура
Кич – један од
Твоје од Tвојих����������������������������������������30-32 модерних грехова����������������������������������60-62
Живот хришћана - непрестана Из другачијег угла
припрема за Свету Литургију����������������33-35 Прима се...������������������������������������������������63-64
Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на
насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Архиепископ охридски Јован Епископ хвостански Атанасије Умировљени Епископ ЗХП Црква Вазнесења Господњег
служи Литургију у Саборној цркви са верним народом Атанасије са децом у Жаркову
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
јереј Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Горан Живковић,
ђакон Ненад Идризовић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Савић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
Света Литургија
П ра­во­слав­ни све­ште­ни­ци и те­о­
ло­зи че­сто ис­ти­чу да је Ли­т ур­
ги­ја цен­тар жи­во­та Цр­кве, али
се чи­ни да тај „глас ва­пи­ју­ћег“ у на­шем
вре­ме­ну те­шко до­пи­ре до ср­ца ве­ћи­не
љу­ди ко­ји до­ла­зе у хра­мо­ве и ко­ји се
за­до­во­ља­ва­ју мр­ви­ца­ма ду­хов­ног жи­во­
та. Хри­шћан­ска свест је код мно­гих одав­
но из­гу­би­ла сво­ју ли­т ур­гиј­ску пу­но­ћу и
сми­сле­ност, а да­нас је под ути­ца­јем
по­тро­шач­ког дру­штва до­дат­но све­де­на
на сво­је­вр­сну ли­сту по­тре­ба, чак и уко­
ли­ко је ве­за­на за при­с у­ство на Ли­т ур­ги­
ји. При­ме­ра ра­ди, је­дан број вер­ни­ка на
не­дељ­ну Ли­т ур­ги­ју до­ла­зи (ре­дов­но или
по­вре­ме­но) ис­кљу­чи­во „ра­ди за­до­во­ља­
ва­ња ду­хов­них по­тре­ба“, по­пут свих
оста­лих по­тре­ба у ово­зе­маљ­ском жи­во­
ту. У та­квој си­т у­а­ци­ји Ли­т ур­ги­ја је
по­ста­ла сред­ство, а не циљ...
Су­шти­на про­бле­ма ко­ји не­ка­ко тре­ба
об­ја­сни­ти огром­ном бро­ју но­ми­нал­них
хри­шћа­на је­сте ап­со­лут­на не­сво­ди­вост
хри­шћан­ског жи­во­та, а са­мим тим и
ње­го­вог цен­трал­ног де­ла – Све­те Ли­т ур­
ги­је – на „ду­хов­не вред­но­сти и ко­ри­сти“,
из про­стог раз­ло­га што Хри­стос не мо­же
би­ти све­ден ни на ка­кве без­лич­не ка­те­го­
ри­је. Ов­де је реч о пи­та­њу иден­ти­те­та јер
је хри­шћа­нин онај чо­век ко­ји те­мељ сво­га
би­ћа све­це­ло про­на­ла­зи у Хри­сту и без­ре­
зер­вној, жи­вој и аутен­тич­ној при­пад­но­
сти Ње­му. Упра­во та при­пад­ност нас
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

- Слу­жба над слу­жба­ма
до­во­ди до Ли­т ур­ги­је као по­себ­не слу­жбе
над слу­жба­ма, с об­зи­ром да се њо­ме Хри­
стос у Све­тој Тај­ни При­че­шћа ре­ал­но да­је
вер­ни­ма и исто­вре­ме­но их за жи­вот веч­ни
утки­ва у сво­је Сво­је соп­стве­но Те­ло –
Цр­кву. Од­нос пре­ма Ли­т ур­ги­ји је на тај
на­чин за­пра­во од­нос пре­ма Го­спо­ду Бо­гу.
Древ­ним Хри­шћа­ни­ма у овом по­гле­ду
ни­је би­ло по­треб­но ни­шта об­ја­шња­ва­ти
ни­ти им ука­зи­ва­ти на зна­чај причешћи-
вања. Же­ле­ћи да бу­ду са Хри­стом што
ви­ше и што при­сни­је, они се­би ни­с у
до­зво­ља­ва­ли лук­с уз да од­с у­ству­ју са
ли­т ур­гиј­ских са­бра­ња ни­ти да их сво­де
на пу­ко сред­ство за по­сти­за­ње ду­хов­ног
ми­ра. Се­ти­мо се да су апо­сто­ли Лу­ка и
Кле­о­па не­по­сред­но по­сле Вас­кр­се­ња пре­
по­зна­ли Хри­ста у јед­ном стран­цу ко­јим
им се при­дру­жио на пу­т у за Ема­ус –
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
реч уредника
ва­жно је при­ме­ти­ти да су га пре­
по­зна­ли тек по­што је пре­ло­мио
хлеб (Лк 24, 30–31). Сто­га не­дељ­на
ло­мље­ња хле­бо­ва (=да­на­шња
Ли­т ур­ги­ја) за древ­не хри­шћа­не
ни­с у би­ла не­ка­ква ре­ли­ги­о­зна
ду­жност, нор­ма, оби­чај, нити сред-
ство за постизање духовног мира,
већ темељ це­ло­га би­ћа и вре­ме-
про­стор су­сре­та са Хри­стом. Сто­
га, он­де где по­сто­ји истин­ска жеђ
за Хри­стом и ва­пај би­ћа за бе­смрт­
но­шћу, став да је Ли­т ур­ги­ја слу­жба
над слу­жба­ма је сам по се­би ја­сан.
Да­нас истин­ска при­пад­ност Хри­сту
ме­ђу мно­гим хри­шћа­ни­ма (по­го­то­во они­
ма ко­ји хри­шћан­ству при­па­да­ју у кон­тек­
сту тра­ди­ци­је) пред­ста­вља пра­ву рет­кост.
Та­кво ста­ње зах­те­ва огро­ман на­пор од
стра­не све­ште­но­слу­жи­те­ља да би се ство­
ри­ла здра­ва ли­т ур­гиј­ска ди­на­ми­ка. Ре­чи
ту про­сто ни­с у до­вољ­но – обнова литур-
гијске свести мо­же уро­ди­ти пло­дом је­ди­
но уко­ли­ко и са­ми бу­де­мо но­си­о­ци
ли­т ур­гиј­ског на­чи­на жи­во­та, ка­ко у
окви­ру хра­мов­не пор­те, та­ко и ван ње.
Но, мисија ре­чи, иако ни­је до­вољ­на, сва­
ка­ко је по­треб­на, те с тим у ве­зи овај број
Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра те­мат­ски по­све­
ћу­је­мо Ли­т ур­ги­ји као Слу­жби над слу­
жба­ма.
 С љу­ба­вљу у Хри­сту Го­спо­ду,
 је­реј Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spc.rs
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
 светачник
Љу­бав ко­ја по­ла­же ду­шу
сво­ју за бли­жње­га сво­га
Житија Светих нису тако популарна литература
данашњице – превише су обимна, а времена све
мање. Зато ћуте на полицама и треба их
ослободити окова ћутања.
Алек­сан­дар
Р. Јев­тић
У на­шем на­ро­ду по­сто­ји из­ре­ка:
„Про­дао би ве­ру за ве­че­ру.“
Ка­да чу­је­мо та­кве ре­чи, све нам
је ја­сно. Си­гур­ни смо да је то по­след­ња
ле­стви­ца из­да­је чо­ве­ко­вог до­сто­јан­ства, и
о то­ме не­ма по­тре­бе пу­но про­ми­шља­ти.
Ето још јед­ног до­ку­мен­та за фи­о­ку на­ше
убе­ђе­но­сти да зна­мо да про­чи­та­мо љу­де.
Но, мо­жда би­смо мо­гли да про­чи­та­мо
још по­не­што.
Жи­ти­ја Све­тих ни­с у та­ко по­пу­лар­на
ли­те­ра­т у­ра да­на­шњи­це – пре­ви­ше су
обим­на, а вре­ме­на све ма­ње. За­то ћу­те на
по­ли­ца­ма и тре­ба их осло­бо­ди­ти око­ва
ћу­та­ња.
По­ред Све­те Ана­ста­си­је Ри­мљан­ке и
Све­тог Авра­ми­ја За­твор­ни­ка, Жи­ти­ја
Све­тих за 29. ок­то­бар (11. но­вем­бар)
опи­с у­ју бо­го­у­год­ни жи­вот још не­ких
ма­ње по­зна­тих све­ти­те­ља. Ме­ђу њи­ма је
4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
и Пре­по­доб­но­му­че­ник Ти­мо­теј Ес­фиг­
мен­ски.
Ти­мо­теј Ес­фиг­мен­ски је у почетку
Тран­да­фил, се­ља­нин из Тра­ки­је. Во­ди
ми­ран и бо­го­у­го­дан жи­вот са су­пру­гом и
две кће­ри. Из­не­на­да се по­ја­ви не­ко ко­ме
то за­сме­та. У тек­сту се тај не­зва­нац на­зи­
ва „злоб­ни враг“. Свој­стве­ним му лу­кав­
ством, убр­зо на­ђе по­сред­ни­ка за сво­ју
за­ми­сао. Мла­ди Тур­чин оте Тран­да­фи­ло­
ву же­ну и од­ве­де је у ха­рем. Ето по­во­да да
Тран­да­фил по­ху­ли на Бо­га. Па зар да
по­хо­та не­вер­ни­ка бу­де ја­ча од Бо­жи­јег
бла­го­сло­ва бра­ка? Где одо­ше пло­до­ви
усрд­них мо­ли­та­ва и до­бро­чин­ста­ва?
Тран­да­фил, ме­ђу­тим, ни­је по­ху­лио на
Бо­га, ни­је се одао ал­ко­хо­лу ни­ти је за­жи­
вео мр­жњом пре­ма не­пра­вед­ним „оку­па­
то­ри­ма“. Од­лу­чио је да, по при­ме­ру
Го­спо­да, по­тра­жи из­гу­бље­ну ов­чи­цу.
Сме­стив­ши кће­ри на си­гур­но, јер се бо­јао
да их не сна­ђе слич­на суд­би­на, он кре­ће у
ми­си­ју. У то­ме ни­је би­ло же­ље за аван­т у­
ри­змом, већ за спа­сењ­ским слу­же­њем јер
ни Син Чо­ве­чи­ји ни­је до­шао да му слу­же,
 Тран­да­фи­ло­ва же­на
Под­виг Тран­да­фи­ло­ве же­не ни­је
по­себ­но ис­так­нут у овом жи­ти­ју. То
не зна­чи да је он за пот­це­њи­ва­ње, о
че­му све­до­чи њен при­ста­нак да се
од­рек­не при­вре­ме­них ха­рем­ских ужи­
ва­ња. Упу­шта­ње у не­из­ве­сност осми­
шља­ва­ња из­ба­вље­ња из ислам­ског
окру­же­ња и по­врат­ка ме­ђу пра­во­
слав­не, а по­том и мо­на­ше­ње то не­дво­
сми­сле­но по­твр­ђу­ју. Ко­ли­ко је ви­ше
љу­ба­ви она има­ла од љу­бе Стра­хи­њи­
ћа Ба­на, ко­ја због угод­ног ха­рем­ског
жи­во­та у од­луч­ном тре­нут­ку по­ку­ша­
ва да уби­је му­жа ко­ји је по­ку­шао да је
не­го да слу­жи и да­де жи­вот свој у от­куп
за мно­ге (Мт 20, 28).
Мо­ли­тве­ним ва­па­ји­ма ка Го­спо­ду и уз
по­моћ до­брих љу­ди ус­пео је да по­бу­ди
же­ну на же­љу за из­ба­вље­њем. Ти­ме се
по­ка­зао као вер­ни по­дра­жа­ва­тељ Го­спо­да
Ко­ји не спа­са­ва на­сил­но и Ко­ји је ре­као:
Ни­је во­ља Оца ва­ше­га не­бе­ско­га да про­
пад­не је­дан од ових ма­лих (Мт 18, 14).
Бла­го­дат као бла­го­слов Го­спод­њи за
жр­тве­ну рев­ност љу­ба­ви Тран­да­фи­ло­ве
ни­је из­о­ста­ла – ње­го­ва же­на, по ре­чи­ма
Жи­ти­ја, осе­ти од­врат­ност пре­ма му­сли­
ман­ској ве­ри, по­ка­ја се за свој пад и ре­ши
да се вра­ти хри­шћан­ској ве­ри. Пре­по­
знав­ши ову љу­бав као не­се­бич­ну и да­ле­
ко уз­ви­ше­ни­ју од сва­ке плот­ске, Све­до­
бри Го­спод је ис­пу­нио обе­ћа­ње да­то у
Је­ван­ђе­љу: Ишти­те, и да­ће вам се; тра­
жи­те, и на­ћи ће­те; ку­цај­те, и отво­ри­ће
вам се (Мт 7, 7).
Оно што сле­ди је, ме­ђу­тим, при­лич­но
са­бла­жњи­во: по же­ни­ном са­ве­т у, да би
уоп­ште мо­гла да се осло­бо­ди из ха­ре­ма,
Тран­да­фил при­твор­но пре­ла­зи у ислам и
из­ба­ви. Тран­да­фи­ло­ва љу­ба ни­је
не­ког но­вог Влах-Али­ју прет­по­ста­ви­
ла свом љу­бље­ном Тран­да­фи­лу. Оно
што спа­ја ово жи­ти­је и на­род­ну еп­ску
пе­сму Ба­но­вић Стра­хи­ња је тај­на
љу­ба­ви. Њом су жи­ве­ли Тран­да­фил –
Ти­мо­теј, Ба­но­вић Стра­хи­ња и љу­ба
Тран­да­фи­ло­ва и Хри­сто­ва. Мо­жда је
њо­ме ка­сни­је за­жи­ве­ла и љу­ба Стра­
хи­њи­ћа Ба­на – на­род­на пе­сма оста­
вља отво­ре­ним то пи­та­ње. Го­спод­ње
ре­чи да­ју на­ду за сва­ког чо­ве­ка: Ево
сто­јим на вра­ти­ма и ку­цам; ако ко
чу­је глас мој и отво­ри вра­та, ући ћу к
ње­му и ве­че­ра­ћу с њим, и он са мном
(От­кр 3, 20).
од су­да до­би­ја до­зво­лу да по­но­во жи­ви са
њом. Да су од­лу­чи­ли да на то­ме оста­не, о
њи­ма не би­смо чи­та­ли у Жи­ти­ји­ма Све­
тих. Но, оно што су пре та­кве од­лу­ке
до­го­во­ри­ли чи­ни са­свим дру­га­чи­ји след
до­га­ђа­ја.
Иако текст не по­ми­ње име же­не, она
ни­ма­ло не за­о­ста­је за сво­јим во­ље­ним.
На­и­ме, њен пред­лог је био да – по­што
Тран­да­фил на­из­глед пре­ђе у ислам и она
се осло­бо­ди ха­ре­ма – обо­је оду у ма­на­
стир и це­ло­га жи­во­та ис­ка­ју опро­штај за
не­вољ­ни пад да би обо­је спа­си­ли ду­шу.
Та­ко је и би­ло.
Ни­је про­блем што жи­ти­је не но­си име
и по њој – зар је ма­ло за нас не­зна­них
Све­тих, чи­ја име­на Ти, Го­спо­де, знаш?
Одав­де кре­ће­мо са­мо са мо­на­хом Ти­мо­
те­јем из ла­вре Све­тог Ата­на­си­ја на Ато­с у.
Он при­мив­ши ан­гел­ски лик при­ла­га­ше
труд тру­ду, и у ла­вр­ском брат­ству бе­ше
као ан­ђео. По­сле се­дам го­ди­на жи­во­та у
под­ви­зи­ма по­ка­ја­ња, сми­ре­ња и по­слу­ша­
ња, овај мо­нах пре­ла­зи у ма­на­стир Ес­фиг­
мен. Под­стак­нут му­че­нич­ком смр­ћу и
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5
 Светачник
не­тру­ле­жним мо­шти­ма Пре­по­доб­но­му­че­
ни­ка Ага­тан­ге­ла Ес­фиг­мен­ског, до­би­ја од
игу­ма­на бла­го­слов да по­све­до­чи Го­спо­да
стра­да­њем.
Од­би­ја­ју­ћи по­ну­де Турака да се вра­ти
исла­му и ужи­ва бла­го­де­ти ово­зе­маљ­ског,
он оста­је ве­ран Хри­сту. Му­че­нич­ки је
по­стра­дао 1820. ле­та Го­спод­њег. Та­ко је
соп­стве­ном кр­вљу по­ста­до је­дан од оних
ко­ји су – уме­сто ло­гич­ких до­ка­за – по­све­
до­чи­ли и до­ка­за­ли Вас­кр­се­ње Хри­сто­во.
6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011Преподобномученик
Тимотеј Есфигменски
Од овог жи­ти­ја се сва­ка­ко не мо­же из­ве­
сти пра­ви­ло ни­ти не­ка па­ра­диг­ма. Тран­
да­фи­ла и Ти­мо­те­ја је мо­гу­ће по­им
­ а­ти са­мо
до­ди­ром не­ба и зе­мље: ме­сто пре­се­ка ове
две ствар­но­сти је Бо­го­чо­век Хри­стос. У
тој пер­спек­ти­ви, Тран­да­фил ме­ња ве­ру,
али Хри­стос ср­це­зна­лац и про­ми­сли­тељ
зна мо­ти­ве и ду­би­не ње­го­вог жр­тве­ног
би­ћа, те га због то­га не оста­вља и во­ди га
ка спа­се­њу, ка Ти­мо­те­ју –му­че­ни­ку.
По­но­во чи­та­ју­ћи текст жи­ти­ја на­и­ла­зи­
мо са­мо на јед­ну лич­ност ко­ја би нам
мо­гла по­мо­ћи у ње­го­вом ту­ма­че­њу: Апо­
сто­ла Па­вла. Жи­ти­је све­до­чи да се Тран­
да­фил угле­дао на ње­га, ко­ји је ра­ди спа­се­
ња бра­ће сам же­лео би­ти од­лу­чен од Хри­
ста, да би по­стао Ти­мо­теј. Од­го­вор сти­
же ре­чи­ма Хим­не љу­ба­ви: Ако имам
сву ве­ру да и го­ре пре­ме­штам, а љу­ба­
ви не­мам, ни­шта сам... А сад оста­је
ве­ра, на­да, љу­бав, ово тро­је; али од
њих нај­ве­ћа је љу­бав (1 Кор 13, 2;
13). А због љу­ба­ви пре­ма Хри­сту
Ти­мо­теј – не­гда­шњи Тран­да­фил –
оста­је Му ве­ран до са­мо­га кра­ја и
­све­до­чи га му­че­нич­ком смр­ћу.
Љу­бав је оно што по­ве­зу­је Тран­
да­фи­ла и Ти­мо­те­ја. Она је те­мељ све­
то­сти и ула­зни­ца на свад­бе­ну го­збу
Си­на Бо­жи­јег и Си­на Чо­ве­чи­јег. Све­ти
Пре­по­доб­но­му­че­ник Ти­мо­теј Ес­фиг­мен­
ски је је­дан од мно­гих ко­ји су по­ста­ли
уче­сни­ци те ре­ал­но­сти. Оно што ње­гов
под­виг чи­ни по­себ­но упе­ча­тљи­вим је и
спрем­ност да при­хва­ти осу­ду од
љу­ди и стуб сра­ма за прет­ход­ну
из­да­ју ве­ре. Но, на кра­ју сво­га под­
ви­га он је пот­пу­но по­сле­до­вао при­
ме­ру Го­спод­њем и дру­гих хри­шћа­
на му­че­ни­ка ко­ји ни­с у при­ста­ли да
из­да­ју ве­ру пред прет­ња­ма и обе­
ћа­њи­ма му­чи­те­ља.
А ми бисмо могли читајући
његово освештано житије, ако
ништа више, бар помислити у
себи: Како су чудни путеви Твоји
Господе... m

До­ви­тљи­ве по­ук­ е
стар­ца Пај­си­ја
Сми­ре­ње је осно­ва свих вр­ли­на.
Чу­до је на­ди­ла­же­ње за­ко­на при­ро­де.
Его­и­зам је страст ко­ју чо­век те­шко од­ба­цу­је. То је
као не­ко уско оде­ло ко­је чо­век но­си и ски­да са
ве­ли­ком по­те­шко­ћом – за­то што му је ве­о­ма уско.
Пре­вод са грч­ког:
Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић
Од­бра­на од ђа­во­ла
За­тво­ри­те вра­та и про­зо­ре да ода­тле не
ула­зи ђа­во. Ту су сла­бе тач­ке. Ако оста­виш
јед­ну пу­ко­ти­ну, мо­же да уђе да ти на­чи­ни
ште­т у. Бо­рим се чи­та­вих два­де­сет че­ти­ри
са­та ка­ко бих Са­та­ни за­тво­рио сва вра­та
(„вра­та и про­зо­ри“ су осе­ћа­ња).
Мо­ли­тва осве­ћу­је
Ка­да се до­ма­ћи­ца мо­ли док оба­вља кућ­
не по­сло­ве, све се осве­ћу­је. И ње­но је­ло и
они ко­ји је­ду ње­но је­ло.
Ца­ри­град­ски ми­на­ре­ти
– Стар­че, ре­кли сте ка­ко ће­мо по­но­во
узе­ти Ца­ри­град у сво­је ру­ке. Шта ће се
де­си­ти са ми­на­ре­ти­ма? Хо­ће­мо ли их сру­
ши­ти? Хо­ће ли по­ста­ти зво­ни­ци?
Ста­рац (сме­ју­ћи се):
– Не! По­ста­ће сту­бо­ви за столп­ни­ке, а
на њих ће ока­чи­ти бро­ја­ни­це све до зе­мље.
старечник
Име­на оних ко­ји
не сла­ве имен­дан
– Стар­че, ка­да сла­ви­мо? Ка­да смо се
ро­ди­ли или ка­да смо се кр­сти­ли?
– Сла­ви­мо ка­да сла­ви и наш све­ти­тељ
чи­је смо име при­ми­ли на кр­ште­њу.
– Он­да, шта са они­ма ко­ји има­ју име­на
ко­ја ни­су име­на све­ти­те­ља?
– Они ко­ји не про­сла­вља­ју имен­дан,
они су ду­жни да по­ста­ну као све­ти!
Те­ле­фон
Ста­рац је дао на по­клон јед­ну бро­ја­ни­цу
не­ком по­се­ти­о­цу го­во­ре­ћи:
– Ово је твој те­ле­фон. Ка­да је по­треб­но,
овим ћеш зва­ти!
Не жу­ри­мо ду­хов­но­сти
– Стар­че, шта ће би­ти са мном? Не
ви­дим на­пре­дак.
– Ти си да­нас по­са­дио ви­но­ву ло­зу, а
же­лиш од­мах да пи­јеш ви­но. Тре­ба да са­че­
каш да се ро­ди гро­жђе, да са­зри, да га за­ли­
јеш, да га исе­чеш, да га из­гње­чиш, да га
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7
 Старечник

8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

ста­виш у бу­ре, да по­ста­не до­бро ви­но, и
за­тим да га пи­јеш. Не­мој, да­кле, жу­ри­ти.
Још увек си по­чет­ник. Де­те, мо­ре, сму­ћу­
јеш се та­ко и – док твој сто­мак не мо­же
да пре­ва­ри мле­ко – ти идеш да је­деш
шниц­лу!
„Ха­љи­на“ Пре­све­те
– Стар­че, ка­ко да се спа­сим?
– Да се ухва­тиш за ха­љи­ну Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це, и то са пот­пу­ним по­ве­ре­њем,
она­квим као што га јед­но де­тен­це има
пре­ма сво­јој мај­ци.
Уз­др­жа­ње мла­дих
Те­ле­сну же­љу тре­ба да ста­ви­мо у фри­
жи­дер до бра­ка и да то учи­ни­мо ча­сном
бор­бом пред Бо­гом – за љу­бав Бо­жи­ју.
Са­мо та­ко мо­же­мо на­ћи ре­ше­ње за овај
про­блем.
Ста­рац „по­ли­гло­та“
Не­ко дру­штво стра­на­ца – је­дан Ен­глез,
је­дан Ита­ли­јан и је­дан Фран­цуз – по­се­ти­
ло је стар­ца. Не­ки Грк, ко­ји је био по­зна­ва­
лац је­зи­ка, по­ну­дио је да пре­во­ди. Ста­рац
му је ре­као да не­ма по­тре­бе. По­вео их је у
не­ки угао из­ван свог дво­ри­шта и по­чео са
њи­ма да раз­го­ва­ра.
По­ду­го је са њи­ма раз­го­ва­рао, па вра­ћа­
ју­ћи се, ре­че „пре­во­ди­о­цу“:
– Раз­го­ва­ра­ли смо, раз­го­ва­ра­ли смо! Го­во­
рио сам им на грч­ком, а они су раз­у­ме­ли на
свом је­зи­ку. и та­ко смо се спо­ра­зу­ме­ли!
Мла­дић ко­ји је же­лео
да на­ђе же­ну
– Стар­че, же­лим да ми по­мог­не­те.
Же­лим да на­ђем же­ну ка­ко бих се оже­нио.
– Шта, он­да, хо­ћеш да ура­дим? Ви ће­те
ме од мо­на­ха пре­тво­ри­ти у про­во­да­џи­ју...
Уз­не­ми­ре­ње од по­ми­сли
– Стар­че, му­че ме по­ми­сли!
– Пу­сти пса да ла­је!
Ста­рац и ди­вљи ве­пар
Јед­ном је је­дан ди­вљи ве­пар до­шао бли­
зу стар­ца. Ста­рац га је по­ма­зио и овај је
оти­шао. Не­ко га је упи­тао:
– Стaрче, шта ра­диш та­мо?
– До­шао је јад­ни­чак да ми се за­хва­ли. Не
би пре­жи­вео мет­ке од ло­ва­ца, али ја сам се
по­мо­лио да про­ма­ше, и та­ко је сад жив.
Стар­чев „фри­жи­дер“
Бли­зу стар­че­ве ко­ли­бе не­што се цр­ве­
не­ло ис­под јед­ног жбу­на. Не­ки по­се­ти­лац
упи­тао је са зна­ти­же­љом:
– Шта је то, стар­че?
– Ово? То је мој „фри­жи­дер“!
(Би­ло је ле­то и та­мо је ста­вио па­ра­дајз
ка­ко би био свеж.)
Его­и­зам је као уско оде­ло
Сми­ре­ње је осно­ва свих вр­ли­на.
Чу­до је на­ди­ла­же­ње за­ко­на при­ро­де.
Его­и­зам је страст ко­ју чо­век те­шко
од­ба­цу­је. То је као не­ко уско оде­ло ко­је
чо­век но­си и ски­да са ве­ли­ком по­те­шко­
ћом – за­то што му је ве­о­ма уско.
Ду­хов­ни ту­ри­зам
– Стар­че, ка­жи­те нам не­што о сво­јим
ду­хов­ним ис­ку­стви­ма.
– А за­што, де­те мо­је, да вам ка­жем?
Ка­ко би­смо по­ве­ћа­ли ло­кал­ни ду­хов­ни
ту­ри­зам?
На­ста­вак у на­ред­ном бро­ју...
Из књи­ге До­ви­тљи­ве по­у­ке
стра­ца Пај­си­ја, при­ре­ђи­вач
Со­ти­ри­ос Ли­си­ка­тос
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  9
 Савремена теологија
Са­бор­ност као ре­зул­тат
за­јед­ни­це и је­дин­ства
Са­б ор­н ост се ја­в ља као ре­зул­тат за­ј ед­н и­ц е и
је­д ин­ства, као из­раз цр­к ве­н ог ето­са, као сплет
ме­ђ у­љ уд­ских од­н о­са, а не као без­лич­на
ор­га­н и­за­ц и­ј а и ин­сти­т у­ц и­о ­н ал­н а функ­ц и­ј а
Превод са грчког: Михаела Јагер
Ј е­дин­ство Цр­кве ни­је не­што што је
са­мо по се­би да­то, не­што што се
мо­же на­мет­ну­ти као објек­тив­на
ре­ал­ност. Оно је плод стал­не бор­бе за­јед­
ни­це да се су­срет­не, да упо­зна и, на­по­
слет­ку, да се пре­да исти­ни Цр­кве, ко­ја
је­сте јед­на лич­ност – Исус Хри­стос.
Је­дин­ство Цр­кве, ме­ђу­тим, не пред­ста­вља
скуп ин­ди­ви­ду­ал­них ис­ку­ста­ва пси­хо­ло­
шког или иде­о­ло­шког са­др­жа­ја, из ко­јих
обич­но про­из­ла­зе раз­ли­ке, су­прот­но­сти,
су­бјек­тив­на ту­ма­че­ња, па чак и пре­ле­сти.
Вер­ни ис­по­ља­ва­ју сво­је лич­не, а ти­ме и
је­дин­стве­не да­ро­ве, и ста­вља­ју их на рас­
по­ла­га­ње цр­кве­ној за­јед­ни­ци. Ускла­ђи­ва­
ње да­ро­ва, ко­је је ру­ко­по­ла­га­њем по­ве­ре­
но епи­ско­пу по­ме­сне Цр­кве, је­сте мно­го
те­жи чин и од мно­го је ве­ће ва­жно­сти од
вр­ше­ња управ­не вла­сти све­тов­ног ти­па.
Пре­ко свог епи­ско­па по­ме­сна Цр­ква се
ор­ган­ски по­ве­зу­је са остал­ним по­ме­сним
Цр­ква­ма и фор­ми­ра за­јед­ни­цу јед­не, све­
те, са­бор­не и апо­стол­ске Цр­кве пре­ва­зи­
10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
ла­зе­ћи та­ко сва­ку вр­сту ло­кал­не и ин­тро­
верт­не ори­јен­ти­са­но­сти.
Исти­на и је­дин­ство Цр­кве ни­с у не­ка­ква
под­ра­зу­ме­ва­ју­ћа ин­сти­т у­ци­ја ко­ја се
објек­тив­но на­ме­ће као не­по­гре­ши­ва
власт, ни­ти су, на­рав­но, ин­ди­ви­ду­ал­но
пси­хо­ло­шко ис­ку­ство. Са­бор­ност се
ја­вља као ре­зул­тат за­јед­ни­це и је­дин­ства,
као из­раз цр­кве­ног ето­са, као сплет ме­ђу­
људ­ских од­но­са, а не као без­лич­на ор­га­
ни­за­ци­ја и ин­сти­т у­ци­о­нал­на функ­ци­ја.
Са­бор, у пра­во­слав­ном пре­да­њу, ор­ган­
ски сје­ди­њу­је по­ме­сне Цр­кве, а да при
то­ме ни­је ни­ка­ква струк­т у­ра ко­ја је из­над
по­ме­сних Цр­ка­ва, из­бе­га­ва­ју­ћи ис­ку­ше­ње
свет­ске ор­га­ни­за­ци­је. Са­бор­ност, да­кле,
пред­ста­вља чин је­дин­ства, али и за­јед­ни­
це чла­но­ва сва­ке за­себ­не цр­кве­не за­јед­
ни­це, као и по­ме­сних Цр­ка­ва ме­ђу со­бом,
и не­за­ми­сли­ва је без са­бра­ња и ис­ку­ства
Све­те Ев­ха­ри­сти­је.
Уста­но­ва са­бо­ра је у исто­риј­ским, али и
бо­го­слов­ским прет­по­став­ка­ма про­и­за­
шла из ев­ха­ри­стиј­ског уоб­ли­че­ња Цр­кве,
да­кле из кон­крет­ног Те­ла и ис­ку­ства
цр­кве­не за­јед­ни­це. Ев­ха­ри­стиј­ски ка­рак­
тер са­бо­ра та­ко­ђе об­ја­шња­ва за­што са­бор
од са­мог по­чет­ка са­чи­ња­ва­ју епи­ско­пи.
Епи­скоп ни­је из­вор вла­сти и упра­ве у
цр­кве­ној за­јед­ни­ци, да­кле осо­ба у ко­јој се
ру­ко­по­ла­га­њем кон­цен­три­шу за­ко­но­дав­
не и ад­ми­ни­стра­тив­не вла­сти, већ – као
пред­сто­ја­тељ Ев­ха­ри­сти­је – фор­ми­ра и
из­ра­жа­ва је­дин­ство чла­но­ва ев­ха­ри­стиј­
ског Те­ла – са­бор­но­сти по­ме­сне Цр­кве.
Исто­вре­ме­но, по­ме­сна Цр­ква са­мо пре­ко
свог епи­ско­па пре­ва­зи­ла­зи сва­ку ло­кал­ну
и ин­тро­верт­ну ори­јен­ти­са­ност и сје­ди­њу­
је се с дру­гим по­ме­сним Цр­ква­ма у за­јед­
ни­цу јед­не Цр­кве. Са­бор епи­ско­па, да­кле,
ни­је тре­ће­сте­пе­ни ор­ган вла­сти или
ка­ква свет­ска ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја сти­че
власт ре­зул­та­ти­ма нео­пх­ од­них гла­сач­ких
кру­го­ва, већ је из­раз ев­ха­ри­стиј­ске све­сти
Цр­кве.
По ев­ха­ри­стиј­ском схва­та­њу, струк­т у­ра
Цр­кве за­ви­си од од­ре­ђе­них бо­го­слов­ских
и екли­си­о­ло­шких на­че­ла, а не са­мо од
ор­га­ни­за­ци­о­них по­тре­ба и уста­но­вље­них
фор­ми ко­је је про­из­вео њен исто­риј­ски
ток и пут. Цр­ква је ес­ха­то­ло­шка за­јед­ни­
ца. Ње­но уре­ђе­ње и ин­сти­т у­ци­је, струк­
ту­рал­ни прин­ци­пи и основ­не ка­рак­те­ри­
сти­ке, функ­ци­је, по­ре­ци и да­ро­ви, као и
сва­ки из­раз ње­ног жи­во­та кроз исто­ри­ју,
тре­ба да из­ра­жа­ва­ју не уста­ље­не фор­ме,
већ ег­зи­стен­ци­јал­не до­га­ђа­је ес­ха­то­ло­
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11
шког ис­ку­ства Цр­кве. Од­го­вор пра­во­
слав­не екли­си­о­ло­ги­је на кључ­но пи­та­ње
од­но­са из­ме­ђу мно­штва по­ме­сних Цр­ка­ва
са ва­се­љен­ском Цр­квом је­сте са­бор­ност и
ње­но ис­прав­но функ­ци­о­ни­са­ње. Ап­со­
лут­ни ауто­ке­фа­ли­зам, али и све­свет­ска и
ап­со­лу­ти­стич­ка уло­га пап­ског при­ма­та и
не­по­гре­ши­во­сти, из­ра­жа­ва­ју екли­си­о­ло­
шко раз­ру­ђи­ва­ње За­пад­не Цр­кве, ко­ја
ни­је у ста­њу да ор­ган­ски ство­ри је­дин­
ство у ра­зно­ли­ко­сти и дру­га­чи­јо­сти.
Уста­но­ва са­бо­ра, ко­ја и са­ма про­из­ла­зи из
ев­ха­ри­стиј­ског ис­ку­ства, као од­раз за­јед­
ни­це Лич­но­сти Све­те Тро­ји­це, про­ти­ви
се сва­кој вр­сти ан­ти­је­рар­хиј­ског ега­ли­та­
ри­зма, као и сва­кој вр­сти мо­нар­хи­стич­
ког то­та­ли­та­ри­зма.
Са­бор­ност је про­цес ко­ји се не­пре­ста­но
об­на­вља као ег­зи­стен­ци­јал­ни чин за
чи­та­во ис­ку­ство ве­ре и цр­кве­не пу­но­ће.
Сва­ки епи­скоп, као гла­ва по­ме­сне Цр­кве,
пре­но­си на са­бо­ру из­раз ве­ре и жи­во­та
чла­но­ва ев­ха­ри­стиј­ског Те­ла, а не на­про­
сто сво­ја лич­на убе­ђе­ња. Сход­но то­ме, и
са­ме са­бор­ске од­лу­ке про­ла­зе кроз про­
цес при­хва­та­ња од стра­не пу­но­ће Цр­кве.
Ста­врос Ја­га­зо­глу
Ори­ги­нал­ни текст: Η Συνοδικότητα ως γεγονός
κοινωνίας και ενότητας, Περιοδικό Θεολογία, 2/2009,
Αφιέρωμα στο Συνοδικό Θεσμό, σελ. 3, 4.
 Под­ви­жнич­ко сло­во
Мисли о
Литургији
При­ре­дио: + Тај­но­во­ди­тељ+
А ва Гри­го­ри­је, ко­ји је не­ка­да био
чу­вар цар­ске па­ла­те, ис­при­чао је
да је у Хо­зе­вит­ском ма­на­сти­ру
жи­вео брат ко­ји је на­па­мет знао мо­ли­тву
епи­кле­зе. Он је јед­ног да­на био по­слан да
из прос­фор­ни­це до­не­се прос­фо­ре у цр­кву
и, ка­ко се кре­тао пре­ма хра­му са прос­фо­
ра­ма у ру­ка­ма, он је на­па­мет пе­ву­шио
мо­ли­тву епи­кле­зе. Исте ове прос­фо­ре
ђа­ко­ни су ста­ви­ли на диск, а за­тим на
про­ско­ми­ди­ју.
Ли­т ур­ги­ју је то­га да­на слу­жио ава
Јо­ван, про­зван Хо­зе­вит, ко­ји је ка­сни­је
по­стао епи­скоп Ке­са­ри­је (Па­ле­стин­ске
Це­за­ре­је). У вре­ме епи­кле­зе он ни­је
ви­део, као што је то обич­но би­ва­ло, да
Све­ти Дух си­ла­зи на пред­ло­же­не да­ро­ве.
По­што је ава Јо­ван био ве­о­ма ту­жан јер је
ми­слио да Све­ти Дух ни­је си­шао ра­ди
ње­го­ве соп­стве­не гре­шно­сти, ушао је у
про­ско­ми­ди­ју пла­чу­ћи и ба­цио се ли­цем
пре­ма зе­мљи. Та­да му се ја­вио Ан­гео
Го­спод­њи и ре­као: От­ка­ко је брат до­но­
се­ћи прос­фо­ре у цр­кву из­го­ва­рао мо­ли­тву
епи­кле­зе, прос­фо­ре су би­ле осве­ће­не и
пот­пу­но пре­о­бра­же­не. Од та­да је ста­рец
уста­но­вио пра­ви­ло да ни­ко од не­ру­ко­ло­
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
ло­же­них не сме зна­ти мо­ли­тву епи­кле­зе
на­па­мет, а да је све­ште­ни­ци не сме­ју
из­го­ва­ра­ти би­ло ка­да и ван осве­ће­ног
ме­ста.
Хлеб ко­ји је те­ло Хри­сто­во је­сте све­док
бе­смрт­но­сти. Сâм Хри­стос – Жи­вот веч­
ни, не­из­ре­ци­ва хра­на. Све­ти Јо­ван Крон­
штат­ски о овом јем­стве­ни­ку бе­смрт­но­сти
го­во­ри сле­де­ће: Јер ви­дим пред со­бом тај­
ну ве­че­ру, слу­шам та­јан­стве­не, без­мер­
ном љу­ба­вљу пре­ма уми­ру­ћем све­ту, про­
же­те ре­чи: ’При­ми­те, је­ди­те, ово је Те­ло
Мо­је’ и ’Пиј­те од ње сви, ово је Крв Мо­ја
Но­во­га за­ве­та.’ Ви­дим, узи­мам у се­бе и
осе­ћам чу­лом до­ди­ра Са­мог Бо­жан­стве­ног
Спа­си­те­ља сво­га у чу­де­сним Ње­го­вим Тај­
на­ма.
Све­ту Тај­ну Те­ла и Кр­ви Хри­сто­ве са­вр­
ша­ва Го­спод, кроз деј­ство чи­та­ве Цр­кве.
Онај ко слу­жи је са­мо ору­ђе. Чим на ње­му
не­ма нео­т­пу­ште­ног гре­ха, он са сме­лом
на­дом мо­же да са­вр­ша­ва Све­ту Тај­ну и
при­че­шћу­је се.
Све­ти Те­о­фан За­твор­ник
 Бо­го­но­сни оци ко­ји су
по­ни­ра­ли умом у тај­ну
Ли­тур­ги­је осе­ћа­ли су и
зна­ли да је Те­ло Хри­сто­во
лек ко­ји од смр­ти
из­ба­вља и да­је Жи­вот
веч­ни

Ка­ко се др­жа­ти то­ком

слу­же­ња Ли­тур­ги­је и на
Ли­тур­ги­ји уоп­ште... Ожи­
вља­ва­ти ве­ру у Све­ту Тај­
ну, под­сти­ца­ти страх
Бо­жи­ји, га­ји­ти на­ду на
спа­се­ње, гле­да­ти Го­спо­да, и
стро­гог и ми­ло­сти­вог, Ко­ји
хо­ће да се сви спа­су и све
на то по­зи­ва. На ова осе­
ћа­ња се тре­ба на­ви­ка­ва­ти
и мо­ли­ти се да бу­ду да­ро­
ва­на.
Све­ти Те­оф
­ ан За­твор­ник

Ли­тур­ги­ја – то је вр­ху­
нац и крај­ња тач­ка бо­го­
слу­же­ња, ка­да већ тре­ба
да се уз­не­се­мо на та­кву
ду­хов­ну ви­си­ну да би­смо
схва­ти­ли зна­че­ње та­јин­
ства и, ако не усти­ма,
ду­хом се при­че­сти­ли Све­
тим Хри­сто­вим­Тај­на­ма.
 Све­ти Јо­ван Шан­гај­ски

јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13

 Жи­вот у Хри­сту
Шта је исти­на?
Исти­н о­љ у­б ив чо­в ек се – тра­га­ј у­ћ и за исти­н ом –
ис­пу­њ а­в а бла­го­д а­ћ у Ду­х а Све­то­га.
Обо­жу­ј е се на ви­д љив и не­в и­д љив на­чин
Вик­тор Ви­ца­но­вић
Н а цр­кве­ном ра­ди­ју Сло­во љуб­ве
је пре не­ког вре­ме­на го­сто­вао
мла­дић из не­ке рок-гру­пе ко­ја
пи­ше и ком­по­ну­је пе­сме про­же­те пра­во­
слав­ном ду­хов­но­шћу и ви­зан­тиј­ском тра­
ди­ци­јом. На пи­та­ње но­ви­на­ра от­ку­да то
да он као млад (и при том ро­кер) ин­спи­
ра­ци­ју на­ла­зи у пра­во­сла­вљу, мла­дић је
од­го­во­рио: До Пра­во­сла­вља ме је до­ве­ло
тра­га­ње за исти­ном. Слу­ша­ју­ћи то, за­ми­
слио сам се: ова ре­че­ни­ца по­кре­ће мно­га
су­штин­ска пи­та­ња, а, исто­вре­ме­но, ну­ди
и од­го­во­ре.
Ка­ко исти­на мо­же да по­кре­не чо­ве­ка?
Да ли је исти­на са­мо­стал­ни мо­тив? Да ли
смо учи­ли да је исти­на мо­тив или, ка­ко
ка­жу пси­хо­ло­зи, ди­на­мич­ка дис­по­зи­ци­ја?
Не, та­ко не­што се не спо­ми­ње. По­сто­је
ра­до­зна­лост, по­тре­ба и же­ља за но­вим
ин­фор­ма­ци­ја­ма, али исти­на као мо­ти­ва­
ци­о­на ка­те­го­ри­ја се ниг­де не спо­ми­ње.
Чуд­но је за­и­ста да пси­хо­ло­ги­ја до са­да
ни­је пре­по­зна­ла исти­ну као по­кре­та­ча
чо­ве­ко­вог де­ла­ња. Но, пси­хо­ло­ги­ја је, сва­
14  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
ка­ко, мла­да на­у­ка и има вре­ме­на да на­у­чи
оно што ни­је на­у­чи­ла.
На овом ме­сту се мо­же при­ме­ти­ти ка­ко
се ме­ша­ју исти­на и же­ља за исти­ном.
Исти­на је ап­страк­тан и фи­ло­зоф­ски
по­јам, док је же­ља за исти­ном пси­хо­ло­
шки по­јам. При­мед­ба је у тер­ми­но­ло­
шком сми­слу уме­сна, али у прак­си је
те­шко, ско­ро не­мо­гу­ће одво­ји­ти
ап­стракт­ни по­јам „исти­на“ од пси­хо­ло­
шког пој­ма „же­ља за исти­ном“ јер је
исти­на као та­ква има­нент­но при­с ут­на у
же­љи за исти­ном. Због то­га же­ља за исти­
ном об­у ­хва­та оба зна­че­ња.
У че­му се са­сто­ји „маг­нет­ска“ си­ла
исти­не? Мо­же нас у пр­ви мах за­до­во­љи­ти
од­го­вор да је у пи­та­њу јед­на од нај­ви­ших
вред­но­сти у си­сте­ми­ма вред­но­сти свих
ци­ви­ли­за­ци­ја и кул­т у­ра јер је без ње
не­мо­гу­ће ус­по­ста­ви­ти функ­ци­о­нал­ну и
хар­мо­нич­ну за­јед­ни­цу. Ова со­ци­јал­на
ди­мен­зи­ја по­тре­бе за исти­ном, ме­ђу­тим,
ни­је нај­ва­жни­ји раз­лог због ког је по­ме­
ну­ти мла­дић тра­жио исти­ну. Он је же­лео
да спо­зна исти­ну као исти­ну, исти­ну као
та­кву: исти­ну у ње­ној це­ло­ви­то­сти и
пу­но­ћи. Упра­во та­ква исти­на без остат­ка
има та­јан­стве­ну моћ при­влач­но­сти јер у
сво­јој са­мо­до­вр­ше­но­сти, са­мо­до­вољ­но­сти
и са­мо­и­спу­ње­но­сти оства­ру­је прин­цип ра­до­зна­ло­шћу (ког­ни­тив­на ди­мен­зи­ја),
уну­тра­шње рав­но­те­же и скла­да. пот­кре­пље­но и ви­со­ко вред­но­ва­но у сре­
Ја сам Онај Ко­ји је­сам – ка­же Бог Мој­ ди­ни ко­јој при­па­да (со­ци­јал­на и мо­рал­на
си­ју на го­ри Хо­рив (2. Мој, 3, 14). Ове ди­мен­зи­ја), да је по­ста­ло по­тре­ба и циљ
ре­чи зна­че: Ја сам исти(нит) у вре­ме­ну и ње­го­вог лич­ног уса­вр­ша­ва­ња (пси­хо­ло­шка
у веч­но­сти, Ја по­сто­јим у Са­мом Се­би, Ја ди­мен­зи­ја) и, на­да све, пут ње­го­вог обо­
сам са­вр­шен, це­ло­вит и пот­пун у Свом же­ња (ду­хов­на ди­мен­зи­ја).  m
бо­жан­ском по­сто­ја­њу. Исто то са­оп­шта­ва
и Го­спод Исус Хри­стос ре­чи­ма Ја сам пут Аутор је психолог у
и исти­на и жи­вот (Јн, 14, 6). Ова два Деветој београдској гимназији
ме­ста из Све­тог пи­сма сна­жно из­ра­жа­ва­
ју и опи­с у­ју при­ро­ду исти­не о ко­јој же­ли­
мо да го­во­ри­мо. Исти­на је бо­жан­ски
атри­бут ко­ји у се­би са­др­жи це­ло­ви­тост,
са­мо­ин­ден­тич­ност и пот­пу­
ност. То ви­ше ни­с у са­мо фи­ло­
зоф­ске, ло­гич­ке или те­о­ло­шке
ка­те­го­ри­је, већ по­ста­ју и пси­
хо­ло­шке у том сми­слу што
чо­век – те­же­ћи иде­а­лу исти­не
– исто­вре­ме­но те­жи ка свом
са­вр­шен­ству, сво­јој пу­но­ћи и
це­ло­ви­то­сти сво­је лич­но­сти.
Из пра­во­слав­не пер­спек­ти­ве,
све што је до са­да ре­че­но до­би­ја
још ве­ћи зна­чај и сми­сао због
то­га што би­ти исти-нит чо­век
ни­је са­мо мо­рал­на или вред­но­
сна од­ред­ни­ца, већ ујед­но зна­чи
и да је та­кав чо­век об­ла­го­да­ћен
Ду­хом Све­тим – Ду­хом Исти­не.
Исти­но­љу­бив чо­век се – тра­га­
ју­ћи за исти­ном – ис­пу­ња­ва
бла­го­да­ћу Ду­ха Све­то­га. Обо­
жу­је се на ви­дљив и не­ви­дљив
на­чин. Исти­на га осло­ба­ђа од
ла­жи у би­ло ком об­ли­ку –
ла­жне сли­ке о се­би, ла­жи о дру­
ги­ма, ла­жи из ин­те­ре­са, ла­жи из
за­ви­сти и, на кра­ју, од оца ла­жи.
То је пут ко­јим се мо­же до­сег­
ну­ти ме­ра ра­ста пу­но­ће Хри­
сто­ве (Еф, 4, 13).
Мо­же­мо ре­ћи да је тра­га­ње за
исти­ном на­шег мла­дог и не­зна­
ног при­ја­те­ља мо­жда за­по­че­ло
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15
 Из исто­ри­је Цр­кве
Нео­бич­но ви­ђе­ње
о жи­во­ту и де­лу гро­фа
Ла­ва Ни­ко­ла­је­ви­ча Тол­сто­ја
Глагољев је благонаклон према Толстоју.
Глагољев, као и сваки хришћанин, верује
да за сваког човека постоји нада за спасење,
па чак и за Толстоја.

ђа­кон мр
Не­над Идри­зо­вић

У ча­со­пи­с у Бо­го­слов­
ский вест­ник из 1910.
об­ја­вљен је текст О
гро­фу Ла­ву Ни­ко­ла­је­ви­чу Тол­
сто­ју, ко­ји је на­пи­сао про­фе­
сор апо­ло­ге­ти­ке на Мо­сков­ској
ду­хов­ној ака­де­ми­ји С. Гла­го­
љев. Овај текст је на­стао по­во­
дом пи­та­ња ко­је су по­ста­ви­ли
сту­ден­ти на­пи­сав­ши га на
це­ду­љи­ци и оста­вив­ши га про­
фе­сор­ској ка­те­дри: Мо­лим Вас
да ка­же­те сво­је ми­шље­ње
по­во­дом смр­ти Ла­ва Ни­ко­ла­је­
ви­ча Тол­сто­ја. Про­фе­сор је
ис­пу­нио же­љу сво­јих сту­де­на­
та јер се од ње­га, као пра­во­
слав­ног апологетe и ње­го­вог

16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

са­вре­ме­ни­ка, и оче­ки­ва­ло да из­ра­зи
ми­шље­ње и став о Тол­сто­ју.
Су­срет Гла­го­ље­ва и Тол­сто­ја
Гла­го­љев се ро­дио у гра­ду Кра­пив­на.
Тол­сто­ја је, као и сви ње­го­ви вр­шња­ци,
по­чео да чи­та чим се опи­сме­нио. Оста­ло
му је у па­ме­ти да су Тол­сто­је­ва де­ла са
осо­би­тим ин­те­ре­со­ва­њем чи­та­ли и од­ра­
сли, а ви­део га је са­мо је­дан­пут – ка­да је
имао 10 го­ди­на (1876), ка­да је та­да по­се­
тио ње­го­ву основ­ну шко­лу. Из ње­го­ве Ане
Ка­ре­њи­не, ко­ја је из­ла­зи­ла у Ру­ском
Ве­сни­ку, Гла­го­љев је пр­ви пут чуо за ате­и­
зам и ате­и­сте.
На­род је Тол­сто­ја до­жи­вља­вао пре све­га
као го­спо­ди­на, као чо­ве­ка ко­ји има пра­ва
да се ин­те­ре­с у­је сва­чим.
Раз­ма­же­ни гроф
Тол­стој је ко­сио тра­ву, орао зе­мљу, шио
чи­зме и пра­вио пе­ћи. То што је Тол­стој
све то знао ни­је мо­гло за­чу­ди­ти ста­нов­
ни­ке Кра­пив­не. Мно­ги љу­ди ко­ји су по
сво­ме ста­њу или по­ло­жа­ју у гра­ду за­у­зи­
ма­ли ви­ша ме­ста по­чи­ња­ло је сво­ју ка­ри­
је­ру ни из че­га, а пре не­го што су се упо­
зна­ли с чи­зма­ма ши­ли су са­ми се­би опан­
ке. Све­ште­ни­ци су, на при­мер, би­ли
до­бри по­зна­ва­о­ци ве­шти­не ко­сид­бе и
ора­ња јер су њи­хо­ви оче­ви са­ми ко­си­ли и
ора­ли. За раз­ли­ку од њих, Тол­сто­ју то
ни­је би­ло нео­п­ход­но да зна.
Гла­го­љев спо­ми­ње да је Тол­стој јед­ној
си­ро­тој удо­ви­ци на­пра­вио пећ, и то, по
ње­ном ми­шље­њу, не баш од­лич­но. На­рав­
но да је мо­гао да – уме­сто да на­пра­ви
ло­шу пећ – си­ро­тој удо­ви­ци по­ну­ди
но­вац, ко­јим би ку­пи­ла но­ву пећ. Он је то
све ра­дио јер је био екс­цен­трик, та­ко­ре­ћи
– био је го­спод­ски раз­ма­жен. Ова­ква екс­
цен­трич­ност ни­је га чи­ни­ла ори­ги­нал­
ним. Те­о­ри­ју „спу­шта­ња у на­род“ при­ме­
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17
ни­ла су у прак­си и не­ка дру­га го­спо­да
ко­ја су из пре­сто­ни­це до­шла у ма­ла
ме­ста, али по­што ова го­спо­да ни­с у има­ла
ни сред­ста­ва ни ве­шти­не, њи­хо­ви по­ку­
ша­ји су пре­тр­пе­ли не­у­спех.
То да је био екс­цен­трик по­ка­зу­је и анег­
до­та ка­да је су­гра­ђа­ни­ма Кра­па­ви­не са­оп­
штио да се зе­мља не окре­ће. Као што
ка­же Гла­го­љев, те­о­ри­ја да се зе­мља не
окре­ће мо­же би­ти сен­за­ци­о­нал­на и учи­
ни­ти се па­ра­док­сал­ном у Лон­до­ну или
Бер­ли­ну, али ка­да је ста­ри­ји брат Ла­ва
Ни­ко­ла­је­ви­ча, Сер­ги­је Ни­ко­ла­је­вич, во­ђа
плем­ства у Кра­пив­ни, до­нео у Кра­пив­ну
вест да брат го­во­ри да се зе­мља не окре­ће,
ка­кву је сен­за­ци­ју мо­гла про­из­ве­сти ова
не­га­ци­ја Ко­пер­ни­ко­ве те­ор
­ и­је у гра­ду у
ко­ме је ве­ћи­на жи­ве­ла и не зна­ју­ћи за њу.
Тол­сто­јев су­коб са Цр­квом и
ње­ним уче­њем
Тол­стој је по­чео пи­са­ти бо­го­слов­ске
трак­та­те. Кри­ти­ко­вао је ка­ти­хи­зис Све­тог
Фи­ла­ре­та Мо­сков­ског и на­пи­сао је кри­
ти­ку на Дог­ма­ти­ку М. Ма­ка­ри­ја. Гла­го­
љев ка­же да Тол­стој сво­јим кри­ти­ка­ма
ни­је ус­пео да до­ве­де у сум­њу дог­мат­ско
уче­ње Пра­во­слав­не Цр­кве.
Тол­стој се ни­је од­ри­цао Бо­га, али сна­ћи
се у то­ме ка­ко га он схва­та, ка­ко за­ми­шља
свој лич­ни од­нос пре­ма Бо­гу, то се чи­ни­
ло за­ма­ра­ју­ћим, те­шким и бес­ко­ри­сним.
Тол­стој је био чо­век и пи­сац ко­га је Бог
об­да­рио из­ван­ред­ним ин­те­лек­том, али
ко­ји се од­ре­као исти­ни­те ве­ре и ко­ји је
по­ку­ша­вао да осну­је „сво­ју ре­ли­ги­ју“, ко­ја
не­ма ни­шта за­јед­нич­ко са хри­шћан­ством
и Го­спо­дом Ису­сом Хри­стом. Си­нод
Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве је 20–21.
фе­бру­а­ра 1901. Тол­сто­ја про­гла­сио от­па­
лим од Цр­кве. Ве­ро­ва­ли или не, Тол­стој
се осе­ћао увре­ђе­ним, што све­до­чи и
ње­гов од­го­вор на ова­кву од­лу­ку. Он се
због ово­га ни­је ра­до­вао. Гла­го­љев на­во­ди
 Из исто­ри­је Цр­кве

при­мер да је Тол­сто­ја две го­ди­не пре не­го

што се упо­ко­јио по­се­тио тул­ски епи­скоп
Пар­те­ни­је. Тол­стој је по­здра­вио епи­ско­па
ре­чи­ма: Хва­ла Вам што се ни­сте устру­
ча­ва­ли да по­се­ти­те од­лу­че­ног стар­ца.
Тол­сто­је­ве ре­чи су оди­са­ле жа­ло­шћу.

Тол­сто­је­во тра­же­ње исти­не

Гла­го­љев се сла­же да је Тол­сто­је­ва нај­ве­
ћа кри­ви­ца то што је је­ре­тик, и то не са­мо
пре­ма пра­во­сла­вљу, од ко­га је от­пао и
ко­ме се по­сте­пе­но по­но­во при­бли­жа­вао –
он је је­ре­тик пре­ма свим ре­ли­ги­ја­ма и
ис­по­ве­да­њи­ма, је­ре­тик пре­ма свим др­жав­
ним и дру­штве­ним си­сте­ми­ма и је­ре­тик у
ве­ћи­ни пи­та­ња дру­штве­ног жи­во­та, пи­та­
ња еко­ном­ских и на­уч­них. Гла­го­љев га
на­зи­ва „чо­ве­ком опо­зи­ци­је“.
Без об­зи­ра на то што је био „чо­век
опо­зи­ци­је“, ње­му су на раз­го­вор до­ла­
зи­ли нај­ра­зли­чи­ти­ји љу­ди. Ме­ђу
њи­ма би­ло је и пра­во­слав­них епи­
ско­па, ко­ји су од ње­га од­ла­зи­ли
не са осе­ћа­њем ра­з­о­ча­ре­ња и
раз­дра­же­но­сти, већ са
та­квим осе­ћа­јем да из­ме­ђу
њих и Тол­сто­ја по­сто­ји
не­ка ду­хов­на ве­за. От­ку­
да то да из­ме­ђу њих
по­сто­ји не­ка вр­ста
ду­хов­не ве­зе? Гла­го­љев
нам од­го­ва­ра при­ме­
њу­ју­ћи Ге­те­о­ве ре­чи
ка­да Бог оправ­да­ва
Фа­у­ста пред Ме­фи­
сто­фе­лом, па ка­же:

„Околности Толстојеве смрти рађају многа

питања јер су за њега, за кога је био отворен
цео свет – осим цркава и манастира –
последње етапе на путу у вечност биле су
Оптина пустиња и Шамардински манастир.”

18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

Der Mench irrt, bis strebt – До­кле чо­век
тра­жи, до­тле лу­та.
Тол­стој је тра­жио исти­ну и лу­тао је.
По­ред свег искре­ног и сил­ног тра­же­ња
исти­не, он је ни­је на­шао, ни­је му се
от­кри­ла јер – ка­ко ка­же Гла­го­љев – од­го­
вор се на­ла­зи у Хри­сто­вим ре­чи­ма из
Лу­ки­ног Је­ва­ђе­ља: Сла­вим Те, Оче, Го­спо­
де не­ба и зе­мље, што си ово са­крио од
пре­му­дрих и ра­зум­них, а ка­зао си про­сти­
ма. Да Оче! Јер је та­ко би­ла во­ља Тво­ја.
За­кључ­на ми­сао
Гла­го­ље­во по­ре­ђе­ње Тол­сто­ја о Тол­сто­је­вом спа­се­њу
са бла­же­ним Ав­гу­сти­ном Гла­го­љев је бла­го­на­клон пре­ма Тол­сто­ју.
Тол­сто­је­ва вр­ли­на и за­слу­га је у то­ме
што је искре­но тра­жио исти­ну или, ба­рем,
све­тлу­ца­ње не­ких ње­них зра­ко­ва. Ка­да се
мај­ка Бла­же­ног Ав­гу­сти­на жа­ли­ла Ам­вро­
си­ју Ми­лан­ском да јој је син да­ле­ко од
хри­шћан­ства, о ње­ним опла­ки­ва­њу због
„гор­ке суд­би­не“ ко­ја оче­ку­је ње­ног си­на,
Ам­вро­си­је Ми­лан­ски је та­да ре­као: Не
мо­же би­ти да син то­ли­ких су­за по­ги­не.
Ав­гу­стин је за­и­ста по­стао бла­же­ни, и – у
по­ре­ђе­њу са Тол­сто­јем – за­и­ста се до­би­ја
ути­сак да не мо­же би­ти да чо­век ко­ји та­ко
ча­сно тра­жи не на­ђе оно што тра­жи.
Нео­бич­не окол­но­сти
Тол­сто­је­ве смр­ти
Као што ка­же Гла­го­љев, он је умро као
што је и жи­вео – не обич­но. Окол­но­сти
Тол­сто­је­ве смр­ти ра­ђа­ју мно­га пи­та­ња јер
су за ње­га, за ко­га је био отво­рен цео свет
– осим цр­ка­ва и ма­на­сти­ра – по­след­ње
ета­пе на пу­т у у веч­ност би­ле су Оп­ти­на
пу­сти­ња и Ша­мар­дин­ски ма­на­стир. По
не­ким фак­ти­ма, а не на осно­ву Гла­го­ље­ве
ми­сли, Тол­стој је у по­след­њим го­ди­на­ма
жи­во­та осе­тио по­тре­бу за Цр­квом, ко­ју је
ра­ни­је про­гла­сио не­по­треб­ном, а овој
осе­ћај вра­ћа­ња ко­ре­ни­ма је ра­стао у ње­му
при­бли­жа­ва­њем смр­ти.
Гла­го­љев, као и сва­ки хри­шћа­нин, ве­ру­је
да за сва­ког чо­ве­ка по­сто­ји на­да за спа­се­
ње, па чак и за Тол­сто­ја. Он на­во­ди Хри­
сто­ве ре­чи из Лу­ки­ног Је­ван­ђе­ља: Ко ка­же
реч на Си­на Чо­ве­чи­јег, опро­сти­ће му се; а
ко по­ху­ли на Све­тог Ду­ха, не­ће му се
опро­сти­ти. Ху­ла на Ду­ха Све­то­га је све­
сно про­ти­вље­ње гла­с у (са­ве­сти) Бо­жи­јем
у чо­ве­ку, док ће за­блу­де о Си­ну Бо­жи­јем
би­ти опро­ште­не ако ни­с у иза­зва­не све­
сним про­ти­вље­њем Бо­жи­јој исти­ни. Гла­
го­љев ка­же да за­блу­де мо­гу да бу­ду из
до­брих по­бу­да, и он ве­ру­је ако то та­ко
мо­же да бу­де, он­да Син Бо­жи­ји ко­ји је
при­нео Се­бе на жр­тву за чо­ве­чан­ство,
не­ће од­ба­ци­ти ни Тол­сто­ја.  m
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је

јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19

 цр­кве­но­прав­не те­ме
Од­нос из­ме­ђу
цр­кве­ног и др­жав­ног
законoдавства
у Ср­би­ји
Да ли и одвојеност Цркве и државе може бити
позитиван модел односа? Да ако је то модел
пријатељске одвојености.

је и Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве од по­чет­ка

Ми­лош В.
Ма­рин­ко­вић
про­шлог ве­ка до да­на­шњих да­на.
Устав Ср­би­је из 1903. је за др­жав­ну веру
про­гла­сио „Ис­точ­но-пра­во­слав­ну ве­ру“.

А ко се па­жљи­ви­је за­гле­да­мо у од­нос

цр­кве­ног и др­жав­ног за­коно­дав­
ства у са­вре­ме­ним др­жа­ва­ма,
ви­де­ће­мо да су број­на по­ља на ко­ји­ма се
ова за­ко­но­дав­ства су­сре­ћу: цр­кве­на имо­
ви­на, вер­ска на­ста­ва, со­ци­јал­на пра­ва све­
ште­ни­ка и цр­кве­них слу­жбе­ни­ка, цр­кве­но
школ­ство, цр­кве­ни ме­ди­ји и, уоп­ште, уче­
шће Цр­кве у ме­диј­ској сфе­ри и мно­га дру­
га пи­та­ња. Од пре­суд­не ва­жно­сти за сва
ова пи­та­ња је да, у законoдавном сми­слу,
по­сто­ји пре­ци­зно де­фи­ни­сан од­нос из­ме­
ђу. Исто­ри­ја бе­ле­жи раз­ли­чи­те мо­де­ле
ко­ег­зи­стен­ци­је Цр­кве и др­жа­ве, а ов­де
ће­мо се за­др­жа­ти на од­но­су др­жа­ве Ср­би­
20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
При­пад­ни­ци кли­ра, цр­кве­ни слу­жбе­ни­ци
и ве­ро­у­чи­те­љи има­ли су ста­т ус др­жав­них
слу­жбе­ни­ка. За из­др­жа­ва­ње па­ро­хи­ја при­
ку­пљан је бир – по­рез под др­жав­ним над­
зо­ром, а ми­ни­стар за цр­кве­не по­сло­ве
над­зи­рао је од­ви­ја­ње вер­ског жи­во­та у
Ср­би­ји. Овај устав је про­пи­си­вао и сло­бо­
ду за Ри­мо­ка­то­лич­ку цр­кву, за про­те­стан­
те и за му­сли­ман­ску и је­вреј­ску за­јед­ни­цу.
На­стан­ком ви­ше­на­ци­о­нал­не и ви­ше­кон­
фе­си­о­нал­не Кра­ље­ви­не СХС си­т у­а­ци­ја се
де­ли­мич­но ме­ња. Устав из 1921. по­ла­зи од
На­че­ла сло­бо­де са­ве­сти и ве­ро­и­спо­ве­сти.
Ни­је ви­ше би­ла на­зна­че­на др­жав­на ве­ра,
већ су по­ме­ну­те са­мо при­зна­те ве­ро­и­спо­
ве­сти. Оста­вље­на је мо­гућ­ност да се су­ме
из др­жав­ног бу­џе­та, сход­но по­тре­ба­ма,
до­ни­ра­ју цр­ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма.
Цр­кве и вер­ске за­јед­ни­це ни­су би­ле не­за­
ви­сне у про­пи­си­ва­њу ака­та ко­ји­ма се ре­гу­
ли­ше њи­хо­во уну­тра­шње пра­во. Та­ко
Устав Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве ни­је
мо­гао сту­пи­ти на прав­ну сна­гу док га ни­је
пот­пи­сао краљ Алек­сан­дар Пр­ви. Ра­ди
де­таљ­ни­јих ре­гу­ли­са­ња од­но­са из­ме­ђу
при­зна­тих ве­ра са др­жа­вом кра­јем два­де­
стих го­ди­на до­не­ти су од­ре­ђе­ни за­ко­ни.
За­кон о Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви је
до­нет 1929. л. Г. Ов­де је Цр­кви при­знат
ста­т ус прав­ног ли­ца, као и ње­но пра­во на
имо­ви­ну и на сти­ца­ње исте. Ре­гу­ли­са­на су
и пи­та­ња ста­т у­са бо­го­сло­ви­ја и Пра­во­
слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, а вер­ска
на­ста­ва је по­ста­ла оба­ве­зна у шко­ла­ма.
Цр­ква је до­би­ла над­ле­жност да во­ди
ма­тич­не књи­ге за пра­во­слав­не, као и над­
ле­жно­сти ко­је се од­но­се на брач­но пра­во.
Но, и ова­кав од­нос из­ме­ђу Цр­кве и др­жа­ве
је имао сво­је ма­не, што се на­ро­чи­то огле­
да­ло у тзв. про­бле­му кон­кор­да­та ко­ји је
1937. л. Г. тре­ба­ло скло­пи­ти са Ва­ти­ка­ном.
Овај кон­кор­дат је Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви
тре­ба­ло да по­да­ри по­себ­на пра­ва, ко­ја јој
ни­су би­ла га­ран­то­ва­на уста­вом. Про­тив
усва­ја­ња кон­кор­да­та Срп­ска Пра­во­слав­на
Цр­ква је енер­гич­но ис­т у­пи­ла од са­мог
по­чет­ка, и он ни­је усво­јен у Скуп­шти­ни.
Ин­те­ре­сант­но је да 1931. л. Г. ума­ло ни­је
усво­јен пред­лог За­ко­на о одва­ја­њу Цр­кве
од др­жа­ве, ко­ји је пред­ста­вљао мо­дел се­ку­
ла­ри­за­ци­је у нај­вул­гар­ни­јем об­ли­ку, а те
го­ди­не је би­ло и до­ста про­бле­ма са др­жав­
ном вла­шћу при­ли­ком до­но­ше­ња Уста­ва
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве.
По­сле за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та и
до­ла­ска ко­му­ни­стич­ке вла­сти од­нос др­жа­
ве пре­ма Цр­кви се ра­ди­кал­но про­ме­нио.
Го­то­во сва­ка са­рад­ња Цр­кве и др­жа­ве је
на­гло пре­ки­ну­та. Устав из 1946. го­ди­не је
иза­шао са сле­де­ћим на­че­ли­ма: 1. Гра­ђа­ни­
ма се јем­чи сло­бо­да са­ве­сти и ве­ро­и­спо­ве­
сти. 2. Цр­ква је одво­је­на од др­жа­ве, а шко­
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21
ла од Цр­кве. 3. Вер­ске за­јед­ни­це, чи­је се
уче­ње не про­ти­ви Уста­ву, сло­бод­не су. 4.
Вер­ске шко­ле су сло­бод­не и сто­је под
оп­штим над­зо­ром др­жа­ве. 5. За­бра­ње­на је
зло­у­по­тре­ба Цр­кве у по­ли­тич­ке свр­хе. 6.
Др­жа­ва мо­же ма­те­ри­јал­но да по­ма­же вер­
ске за­јед­ни­це. Ипак, од­нос пре­ма Цр­кви је
био из­ра­зи­то не­га­ти­ван, а све што је има­
ло ве­зе са ве­ром и Цр­квом се до­жи­вља­ва­
ло као на­зад­но и не­по­жељ­но.
Ова­кво ста­ње се не­ми­нов­но од­ра­зило и
на област за­ко­но­дав­ства. Цр­ква и др­жа­ва
се при­ли­ком ре­гу­ли­са­ња прав­них од­но­са
ви­ше ни­с у до­пу­ња­ва­ле. Све­ште­ник је
мо­гао би­ти ухап­шен уко­ли­ко би вен­чао
су­пру­жни­ке, а да прет­ход­но ни­је за­кљу­
чен ци­вил­ни брак. Вер­ска на­ста­ва је из­ба­
че­на из шко­ла убр­зо по­сле ра­та, а не­ко­ли­
ко го­ди­на ка­сни­је и Бо­го­слов­ски фа­кул­
тет са Уни­вер­зи­те­та. Би­ло је мно­го отво­
ре­них пи­та­ња из­ме­ђу др­жа­ве и Цр­кве, а и
он­де где је по­сто­ја­ло за­до­во­ља­ва­ју­ће
за­кон­ско ре­ше­ње, то је оста­ло мр­тво сло­
во на па­пи­ру.
Вре­ме­ном је Цр­ква гур­ну­та на мар­ги­не
дру­штва, и од­нос пре­ма Цр­кви се пре­тво­
рио у не­кад при­та­јен, а не­кад отво­рен про­
гон. Због вер­но­сти Цр­кви гу­био се по­сао,
сло­бо­да, а по­не­кад и жи­вот. Све­до­чан­ства
о овом те­шком вре­ме­ну за Цр­кву мо­гу се
на­ћи у де­лу Исти­на о Срп­ској Пра­во­слав­
ној Цр­кви у ко­му­ни­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји,
ко­је је, на начин Хри­сто­вог ис­по­вед­ни­ка,
на­пи­сао Све­ти Ју­стин Ће­лиј­ски, и сâм осе­
тив­ши жа­о­ку бо­го­бо­рач­ког ко­му­ни­стич­
ког ре­жи­ма.
Ре­жим је вре­ме­ном од­лу­чио да по­ку­ша
да Цр­кву кон­тро­ли­ше из­ну­тра – ако већ
не мо­же да је раз­би­је – та­ко је би­ло гру­бих
ме­ша­ња у при­ме­ну уну­тра­шњег цр­кве­ног
за­ко­но­дав­ства, а ства­ра­ни су и раз­до­ри
ме­ђу све­штен­ством (осни­ва­њем Све­ште­
нич­ког удру­же­ња, ...) итд. О од­но­су Цр­кве
и др­жа­ве у овом пе­ри­о­ду срп­ска исто­ри­о­
гра­фи­ја тек мо­ра да пи­ше.
 Цр­кве­но­прав­не те­ме

На­кон рас­па­да по­след­ње Ју­го­сла­ви­је,

1993. л. Г. ста­вља се ван сна­ге За­кон о прав­
ном по­ло­жа­ју вер­ских за­јед­ни­ца, и од та­да
го­ди­на­ма ни­је по­сто­јао акт ко­јим се ре­гу­
ли­шу од­но­си Цр­кве и др­жа­ве. Сâм он­да­
шњи ре­жим у мно­го­ме на­ста­вља са прак­
сом бив­ше вла­сти, али по­ку­ша­ва да
ин­стру­мен­та­ли­зу­је Цр­кву и ис­ко­ри­сти је
за сво­је ус­ко­по­ли­тич­ке ин­те­ре­се. Овај
пе­ри­од проф. Ми­лан Ра­ду­ло­вић са пра­вом
на­зи­ва „вре­ме ма­ни­пу­ли­са­ња“.
До­ла­ском тзв. де­мо­крат­ских про­ме­на
2000. отва­ра се про­стор за ре­гу­ли­са­ње
од­но­са Цр­кве и др­жа­ве на здра­ви­јим осно­
ва­ма и уз ре­ша­ва­ње мно­гих отво­ре­них
пи­та­ња. Вер­ска на­ста­ва је вра­ће­на у
др­жав­не шко­ле 2001, а Бо­го­слов­ски фа­кул­
тет у са­став Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду 2004.
л. Г. На до­но­ше­ње За­ко­на о цр­ква­ма и вер­
ски­ма за­јед­ни­ца­ма че­ка­ло се ма­ло ду­же –
усво­јен је 2006. и на­по­кон је ре­гу­ли­сао
мно­га пи­та­ња ко­ја се ти­чу од­но­са др­жа­ве
и Цр­кве: имо­ви­ну и фи­нан­си­ра­ње цр­ка­ва
и вер­ских за­јед­ни­ца, ста­т ус вер­ских шко­
ла, рад­ни од­нос и пра­ва све­ште­ни­ка и вер­
ских слу­жбе­ни­ка, вер­ске на­ста­ве, ... По­себ­
но је ва­жан 7. члан За­ко­на, ко­ји гла­си:
Др­жа­ва не мо­же оме­та­ти при­ме­ну ауто­
ном­них про­пи­са цр­ка­ва и вер­ских за­јед­ни­
ца. За из­вр­ше­ње пра­во­сна­жних пре­су­да
ко­је из­да­ју над­ле­жни ор­га­ни цр­ка­ва и вер­
ских за­јед­ни­ца др­жа­ва пру­жа од­го­ва­ра­ју­ћу
по­моћ, на њи­хов зах­тев, у скла­ду са за­ко­ ре­ле­вант­них ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја,
ном. Ов­де је ус­по­ста­вљен ре­спек­та­бил­ни и по европ­ским стан­дар­ди­ма за ову
од­нос пре­ма цр­кве­ном за­ко­но­дав­ству, област.
ко­је, у скла­ду са при­ро­дом Цр­кве, мо­ра Oвим и слич­ним те­ма­ма ба­ви се област
би­ти ауто­ном­но. Овај за­кон је од­ре­дио и пра­ва ко­ја се зо­ве екли­си­ја­стич­ко пра­во.
усло­ве под ко­јим јед­на вер­ска за­јед­ни­ца Екли­си­ја­стич­ко или др­жав­но-цр­кве­но
мо­же да се ре­ги­стру­је, а раз­ли­ку­је и тра­ пра­во пред­ста­вља је­дан део јав­ног пра­ва и
ди­ци­о­нал­не цр­кве и вер­ске за­јед­ни­це.1 об­у­хва­та прав­не нор­ме ко­је до­но­си др­жа­
По­ме­ну­ти за­кон је до­нет уз кон­сул­та­ци­ју ва, а ко­је ре­гу­ли­шу прав­ни по­ло­жај цр­кве
и вер­ских за­јед­ни­ца и њи­хов од­нос пре­ма
1 Проф. Си­ма Авра­мо­вић ис­ти­че да се та­ко ма­ле и др­жа­ви. Ова ди­сци­пли­на се ба­ви прав­ним
но­ве вер­ске за­јед­ни­це не дис­кри­ми­ни­шу, али се, исто­
вре­ме­но, не пре­ћут­ку­је по­тре­ба да се ипак ис­так­не
ре­гу­ли­са­њем од­но­са Цр­кве и др­жа­ве и у
по­се­бан зна­чај ко­ји на овим про­сто­ри­ма оства­ру­је
не­ко­ли­ко по­ме­ну­тих цр­ка­ва и вер­ских за­јед­ни­ца.

22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

срп­ској прав­ној на­у­ци је, на жа­лост, још
увек у по­во­ју.2
Да ли и одво­је­ност Цр­кве и др­жа­ве мо­же
би­ти по­зи­ти­ван мо­дел од­но­са? Да ако је то
мо­дел при­ја­тељ­ске одво­је­но­сти. Јер свест о
нео­пх­ од­но­сти ко­о­пе­ра­ци­је из­ме­ђу др­жа­ве
и Цр­кве, о ко­ри­сно­сти ве­за из­ме­ђу цр­кве­
ног и др­жав­ног за­ко­но­дав­ства у ве­ли­ком
бро­ју европ­ских зе­ма­ља (чак и оних где је
се­ку­ла­ри­ра­зи­ва­ност по­себ­но из­ра­же­на)
је­сте не­што што се под­ра­зу­ме­ва. Се­па­ра­
2 За упо­зна­ва­ње са овом об­ла­шћу пре­по­ру­чу­је­мо
књи­гу проф. Си­ме Авра­мо­ви­ћа При­ло­зи на­стан­ку
др­жав­но-цр­кве­ног пра­ва у Ср­би­ји.
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23
ци­ја да, али не и од­су­ство сва­ке са­рад­ње;
одво­је­ност да, али не од­су­ство сва­ке ве­зе
и не­при­ја­тељ­ство. Све­ти Ју­стин Ће­лиј­ски
ис­ти­че не са­мо са­рад­њу, не­го пре све­га
ко­ег­зи­стен­ци­ју = са­по­сто­ја­ње Цр­кве и
др­жа­ве и го­во­ри: Цр­ква мо­ра у сва­ком
ре­жи­му, па и у без­бо­жнич­ком, на­ћи свој
mo­dus vi­ven­di; али увек у ду­ху и гра­ни­ца­ма
еван­ђел­ског прин­ци­па ко­ег­зи­стен­ци­је: Бо­гу
Бо­жи­је, а ца­ру ца­ре­во.  m
Аутор је вероучитељ у Архиепископији
београдско-карловачкој
 Тема броја: света литургија
Са­да и ов­де,
али још увек не

Све­та Ли­тур­ги­ја – ­
то је Цр­ква. У Цр­кви, ­
на Све­тој Ли­тур­ги­ји, ­
опри­сут­њу­је се ­
јед­но, не­по­но­вљи­во и
све­це­ло­сно при­но­ше­ње
све­та и бла­го­да­ре­ње ­
Бо­гу Оцу

24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

 Алек­сан­дар Ми­лој­ков

Ста­ри за­вет је сен­ка, Но­ви за­вет је

ико­на, Исти­на је, пак, ста­ње Бу­ду­ћег
ве­ка.
 Све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ник

С тре­ла вре­ме­на. Та­кав је об­лик и

сми­сао исто­ри­ји и људ­ској ег­зи­
стен­ци­ји по­да­ри­ло хри­шћан­ство.
Исто­ри­ја је ли­ше­на ан­тич­ког, ци­клич­ног
бе­сми­сла и по­на­вља­ња јед­них и истих
до­га­ђа­ја. Хри­шћан­ство је људ­ску ми­сао
осло­бо­ди­ло суд­би­не и уве­ло је у сло­бо­ду,
у кре­а­тив­ност и од­го­вор­ност. Исто­ри­ја је
по­ста­ла стре­ла ко­ја је ода­пе­та и ко­ја хи­та
ка сво­ме ци­љу. По­че­так и узрок ње­ног
хи­та­ња, као и њен циљ, је­сте Бог, али је
чо­век онај ко­ји јој лет чи­ни пра­вим и
мо­гу­ћим. Исто­ри­ја, та­ко, би­ва рва­ње
чо­ве­ка и Бо­га, а на­род Бо­жи­ји са пра­вом
на­зван Изра­ил (хе­бр. онај ко­ји се рвао са
Бо­гом, (Пост 32, 28)).
То рва­ње је од­го­вор чо­ве­ко­ве сло­бо­де
на бо­жан­ски при­зив. Бог је сву тво­ре­ви­
ну ство­рио ни из че­га са же­љом да она
по­сто­ји веч­но, у за­јед­ни­ци са сво­јим
Твор­цем. По тој пре­веч­ној во­љи, ва­ља­ло
је да се ство­ре­но сје­ди­ни са Не­ство­ре­
ним, те да та­ко за­и­ста веч­но по­сто­ји.
Свет је тре­ба­ло да бу­де уз­диг­нут и при­
нет Бо­гу Оцу, али не као ну­жност и
мо­ра­ње, већ као уздар­је, бла­го­да­ре­ње и
љу­бав. За­то је Бог ство­рио чо­ве­ка бо­го­
ли­ког, сло­ве­сног и сло­бод­ног. Чо­век је
онај чи­јом во­љом је тре­ба­ло да се оства­
ри пре­веч­на Тај­на Хри­ста: да се Син
Бо­жи­ји ова­пло­ти, да по­ста­не чо­век, те да
та­ко сву тво­ре­ви­ну уз­не­се у за­јед­ни­цу
Оца и Си­на; да Отац по­зна тво­ре­ви­ну

јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25

 као свог љу­бље­ног Си­на, те да кроз
Си­на из­ли­је на њу Ду­ха Све­то­га, Ду­ха
Жи­во­то­дав­ца. То је та бо­жан­ска пре­
веч­на же­ља, због ко­је смо и до­би­ли
би­ће. То је и циљ на­шег по­сто­ја­ња –
циљ ка ко­ме хи­та стре­ла вре­ме­на: да
по­ста­не­мо бо­го­ви по бла­го­да­ти, на­род
Бо­жи­ји, си­но­ви Бо­жи­ји, да се свет пре­
о­бра­зи у Цар­ство Бо­жи­је. Но, чо­век се
ни­је са­гла­сио са во­љом Бо­жи­јом. Пра­
ро­ди­те­љи су од­лу­чи­ли да бу­ду бо­го­ви
без Бо­га – ле­ги­тим­ни су циљ по­ку­ша­ли
да оства­ре на по­гре­шан на­чин. Уме­сто
Бо­гу, чо­век је свет при­нео се­би. Одво­је­
ни од Ду­ха Жи­во­то­дав­ца, чо­век и свет
су оку­си­ли ста­ње нео­бо­же­ња сво­је при­
ро­де: смрт.
Но, до­бри и пре­му­дри Бог ни­је од­у­
стао од Сво­је пре­веч­не во­ље. Не на­ру­
ша­ва­ју­ћи људ­ску сло­бо­ду, Бог је во­дио
чо­ве­ка и свет ка ци­љу. Исто­ри­ја ни­ка­да
ни­је ли­ше­на Бо­жи­је про­ми­сли и Бо­жи­
јег при­с у­ства. Исто­ри­ја је за­и­ста по­ста­
ла рва­ње чо­ве­ка и Бо­га и, ка­ко Бер­ђа­јев
са пра­вом ка­же, ме­ша­ви­на Бо­жи­је про­
ми­сли, људ­ске сло­бо­де и при­род­не
ну­жно­сти. У том рва­њу, Бог је чо­ве­чан­
ству по­ла­ко и си­гур­но кри­с та­ли­сао
крај­њи сми­сао исто­ри­је – наш циљ због
ко­јег смо и ство­ре­ни. Исти­на све­та,
ко­нач­но во­згла­вље­ње све­га ство­ре­ног у
Лич­но­сти Си­на Бо­жи­јег, би­ва­ла је при­
сут­на у исто­ри­ји нај­пре као сен­ка, а
за­тим као ико­на Исти­не.
Сен­ка те Исти­не је­сте Ста­ри за­вет.
Кроз овај за­вет Бо­га и чо­ве­ка свет је
при­пре­ман за до­ла­зак Си­на Бо­жи­јег, за
ја­вља­ње Сми­сла и Исти­не на­шег по­сто­
ја­ња. За­кон је имао за циљ да људ­ску
сло­бо­ду осло­бо­ди за­блу­де, те да је ује­
ди­ни са му­дро­шћу. Из тог је вас­пи­та­ња
људ­ска сло­бо­да тре­ба­ло да по­ста­не оно
што ствар­но је­сте сло­бо­да – љу­бав пре­
ма Бо­гу и љу­бав пре­ма чо­ве­ку. За­кон је
људ­ску сло­бо­ду и ср­ца људ­ска тре­ба­ло
да при­пра­ви за до­ла­зак Оно­га ко­га су
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
Про­ро­ци на­ја­вљи­ва­ли и за са­вр­ше­ни­ји
За­кон љу­ба­ви, Ра­до­сну вест, Је­ван­ђе­ље
ко­је до­но­си све­т у – за Си­на Бо­жи­јег,
Спа­си­те­ља све­т а: Ето, де­вој­ка ће
за­труд­не­ти и ро­ди­ће Си­на, и на­де­ну­ће
Му име Ема­ну­и­ло. (Ис 7, 14) Име Ема­ну­
и­ло, ко­је на­во­ди Про­рок, зна­чи „са на­ма
Бог“. Та­ко се и до­го­ди­ло у ви­тле­јем­ској
пе­ћи­ни: Бог се ја­вио у те­лу, Онај ко­ји је
јед­нак Оцу по­стао је јед­нак и на­ма. Бог
ва­и­сти­ну бе­ше са на­ма и ме­ђу на­ма.
Као што је од мла­де же­не кре­ну­ло
обо­ље­ње људ­ске сло­бо­де, та­ко је од дру­
ге мла­де же­не кре­ну­ло ње­но из­ле­че­ње.
Дје­ва Ма­ри­ја је сво­јом сло­бо­дом омо­гу­
ћи­ла да се исто­ри­ја – као сен­ка Исти­не
– поч­не пре­о­бра­жа­ва­ти у ико­ну Исти­
не. Скру­ше­но и по­слу­шно, али ипак
са­свим сло­бод­но, Дје­ва Ма­ри­ја је на
вест о за­че­ћу Си­на Бо­жи­јег у ње­ној
утро­би од­го­во­ри­ла: Ево слу­шки­ње
Го­спод­ње – не­ка ми бу­де по ре­чи Тво­јој.
(Лк 1, 38) Те су ре­чи про­ме­ни­ле ток
исто­ри­је, рас­по­лу­ти­ле су вре­ме на дво­
је: на ста­ро и но­во.
Гле чу­да, људ­ске су ре­чи учи­ни­ле
из­ве­сним Бо­жи­је ре­чи; људ­ска је во­ља
при­пра­ви­ла пут бо­жан­ској во­љи; чо­ве­
ко­вим одо­бре­њем, Бог де­ла сво­ју за­ми­
сао. (О, ве­ли­ка и ду­бо­ка тај­но сло­бо­де!)
До до­ла­ска Си­на Бо­жи­јег Тај­на Хри­
ста, Исти­на све­та као Ње­го­во при­но­ше­
ње и бла­го­да­ре­ње Бо­гу, по­сто­ја­ла је као
сен­ка. Ста­ри Изра­ил је Бо­гу при­но­сио
жр­тве ко­ји­ма је за­до­би­јао опро­штај
гре­хо­ва и ко­ји­ма је Бо­гу бла­го­да­рио за
сва учи­ње­на до­бра, про­шла и бу­ду­ћа.
При­нос и бла­го­да­ре­ње ко­је пр­ви љу­ди
не при­не­ше и не за­бла­го­да­ри­ше Бо­гу
бе­ху за­и­ста при­с ут­ни у исто­ри­ји – са­да
и ов­де, али још увек не као пу­но­ћа
Исти­не, већ као сен­ка ње­зи­на. Тој је
Исти­ни Бог по­сте­пе­но по­у­ча­вао чо­ве­
чан­ство по­чев од на­ших пра­ро­ди­те­ља и
њи­хо­вих пр­вих по­то­ма­ка, Ка­и­на и Аве­
ља, до пра­о­ца Авра­а­ма и кроз чи­та­ву

ста­ро­за­вет­ну исто­ри­ју, све до оног
чу­де­сног до­га­ђа­ја у ви­тле­јем­ској пе­ћи­
ни, до оног Ве­ли­ког Че­тврт­ка у си­он­ској
гор­ни­ци, до оног ча­сног и жи­во­то­твор­
ног Кр­ста и до оног ве­ли­ког и слав­ног
Вас­кр­се­ња и на не­бо Ваз­не­се­ња. Ти су
до­га­ђа­ји рас­по­лу­ти­ли на дво­је не са­мо
за­ве­с у Све­ти­ње над све­ти­ња­ма у Је­ру­
са­лим­ском хра­му, већ и са­му исто­ри­ју.
Тај рас­цеп је озна­чио не са­мо но­во вре­
ме људ­ске исто­ри­је, већ и Но­ви за­вет
Бо­га и чо­ве­ка.
Син Бо­жи­ји, по­став­ши чо­век, при­мио
је у Сво­ју Лич­ност све­це­лу људ­ску при­
ро­ду, а кроз њу и све­це­ли ство­ре­ни
свет. Тим до­га­ђа­јем је на­ша при­ро­да
уз­не­ше­на у веч­ни ага­пиј­ски од­нос Оца
и Си­на. Онај Ко­ји је у веч­ном за­гр­ља­ју
Оче­вом као Бог, сво­јим ова­пло­ће­њем,
за­по­чео је да то би­ва и као Чо­век – је­дан
и исти Бог и Чо­век, Бо­го­чо­век. Та­ко се и
Дух Све­ти, ко­ји од Оца ис­хо­ди и ко­ји се
веч­но из­ли­ва на Си­на и пре­би­ва уз
Ње­га, из­лио и на нâс љу­де – јер је Син
Бо­жи­ји, Син Очев Је­ди­но­род­ни, по­стао
Чо­век. Та­ко кроз Ње­га и до­би­смо Ду­ха
Му­дро­сти, Жи­во­то­дав­ца, Уте­ши­те­ља,
Ду­ха Све­то­га ко­ји од Оца ис­хо­ди (Јн 14,
16–17). Гле, тај су ве­ли­чан­стве­ни до­га­
ђај ста­ро­за­вет­ни Про­ро­ци на­ја­вљи­ва­
ли: И по­сле ћу из­ли­ти Дух свој на сва­ко
те­ло...И на слу­ге ћу и на слу­шки­ње у оне
да­не из­ли­ти Дух свој. (Јо­ил 2, 28–29)
За­и­с та, ис­пу­ни­ше се про­ро­чан­с тва
Про­ро­ка Бо­жи­јих. Ти да­ни до­ђо­ше и,
ево, ту су. Син Бо­жи­ји по­ста и за­на­век
оста – Чо­век. Он је, јед­ном и за­у­век,
свет при­нео Бо­гу Оцу и за­бла­го­да­рио
Бо­гу Оцу. Ка­ко је кроз ста­рог чо­ве­ка
ушло не­по­слу­ша­ње, та­ко је кроз Но­вог
Ада­ма ушло по­слу­ша­ње Бо­гу Оцу,
по­слу­ша­ње до смр­ти на Кр­сту. Не­ма
ви­ше ни­чег што већ ни­је при­не­то и
не­ма до­стој­ни­јег бла­го­да­ре­ња не­го што
је Ње­го­во. Он је Онај Ко­ји при­но­си –
Пр­во­све­ште­ник ро­да људ­ског. Но, и оно
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
Тема броја
што при­но­си, опет је Он – ње­го­во чо­ве­
штво и у чо­ве­штву вас­це­ли свет, ве­ли­ко
у ма­лом. Гле, по­след­њи ме­ђу Про­ро­ци­
ма Бо­га Жи­во­га, Јо­ван Кр­сти­тељ, на­звао
Га је Јаг­ње­том про­ви­ђа­ју­ћи Ње­го­ву
жр­тву и Се­бе­при­но­ше­ње Бо­гу Оцу: Гле,
Јаг­ње Бо­жи­је ко­је узи­ма на се гре­хе све­та
(Јн 1, 29). Ево исти­ни­тог Јаг­ње­та ко­је се
при­но­си на жр­тве­ник Бо­гу, чи­ја су сен­
ка би­ли ста­ро­за­вет­ни жр­тве­ни ја­гањ­ци.
Ево исти­ни­тог Хле­ба за осве­ће­ње и
жи­вот све­та, чи­ја су сен­ка би­ли ста­ро­
за­вет­ни хле­бо­ви пред­ло­же­ња и пу­стињ­
ска не­бе­ска ма­на. Ево исти­ни­тог Пи­ћа,
чи­ја су сен­ка би­ли ста­ро­за­вет­ни ви­но­
град­ски при­но­си (Јн 6, 48–58).
При­нев­ши свет јед­ном и за­у­век Бо­гу
Оцу, Син Бо­жи­ји и Син Чо­ве­чи­ји, Бо­го­
Син Бо­жи­ј и, по­став­ш и
чо­в ек, при­м ио је у Сво­ј у
Лич­ност све­ц е­л у људ­ску
при­р о­д у, а кроз њу и
све­ц е­л и ство­р е­н и свет.
чо­век, по­ка­зао је све­т у Исти­ну са­мо­га
све­та: при­но­ше­ње и бла­го­да­ре­ње Бо­гу
Оцу. Та Исти­на све­та је Он Сâм – Го­спод
наш Исус Хри­стос, као Онај Ко­ји при­
но­си, Ко­ји се при­но­си и Ко­ји бла­го­да­ри.
(Мт 26–28; Мк 14, 22–24; Лк 22, 19–20).
На­кон Ње­га исто­ри­ја ви­ше не мо­же
по­ка­за­ти ни­шта но­во и ни­шта исти­ни­
ти­је. Угле­дав­ши Исти­ну у исто­ри­ји,
чо­ве­чан­ству је оста­ло да у тој Исти­ни
уче­ству­је – да све све што је Хри­стос
чи­нио чи­не и да­ље љу­ди у „Ње­гов спо­
мен“ (Лк 22, 19).
При­но­ше­ње све­та и бла­го­да­ре­ње Бо­гу
Оцу на­ста­вље­но је и на­кон Хри­сто­вог
Ваз­не­се­ња, али не као но­во при­но­ше­ње
и но­во бла­го­да­ре­ње, већ као стал­но све­
 то­та­јин­ско опри­с ут­ње­ње тог је­дин­стве­
ног, не­по­но­вљи­вог и све­це­ло­сног Хри­
сто­вог при­но­ше­ња и бла­го­да­ре­ња. Тим
име­ном бла­го­да­ре­ња (грч. ев­ха­ри­сти­ја)
на­зи­ва се ре­ал­ност но­во­за­вет­ног на­ро­
да Бо­жи­јег – Цр­кве. Ев­ха­ри­сти­ја (Све­та
Ли­т ур­ги­ја) чи­ни иден­ти­тет, су­шти­ну
Цр­кве.
Све­та Ли­т ур­ги­ја – то је Цр­ква. У
Цр­кви, на Све­тој Ли­т ур­ги­ји, опри­с ут­
Исти­н а је при­сут­н а са­д а и
ов­д е, али још увек не. Она
је оно што ће тек до­ћ и –
ка­д а све бу­д е ко­н ач­но
во­згла­в ље­н о у Хри­сту
њу­је се оно јед­но, не­по­но­вљи­во и све­це­
ло­сно при­но­ше­ње све­та и бла­го­да­ре­ње
Бо­гу Оцу. Опри­с ут­њу­је се она Исти­на
ко­ја је до­шла у исто­ри­ју и ко­ја ће опет и
са­свим до­ћи на ње­ном кра­ју. Син Бо­жи­
ји је узео свет и чо­ве­ка и при­нео Бо­гу
Оцу.
Тај до­га­ђај не ис­кљу­чу­је и ак­т у­а­ли­за­
ци­ју по­је­ди­нач­не људ­ске сло­бо­де. Бо­го­
чо­век не при­но­си обез­ли­че­ну људ­ску
при­ро­ду, већ жи­ве и кон­крет­не лич­но­
сти. Оту­да ва­ља да исто­ри­ја до­ђе до
свог кра­ја, да се љу­ди сло­бод­но од­ре­де
пре­ма Тај­ни Хри­ста, да сва­ки чо­век до
кра­ја исто­ри­је мо­же сло­бод­но да ка­же
– ако то хо­ће: Не жи­вим ви­ше ја, не­го
жи­ви у ме­ни Хри­стос (1 Гал 2, 20). Тај­на
Хри­ста је тај­на су­сре­та и си­нер­ги­је две
сло­бо­де: Бо­жи­је и људ­ске. Оту­да и За­по­
вест Хри­сто­ва Цр­кви: Иди­те, да­кле, и
на­у­чи­те све на­ро­де кр­сте­ћи их у име
Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха (Мт 28, 19).
За­то је и ко­нач­но во­згла­вље­ње чо­ве­ка и
28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
све­та у Си­ну Бо­жи­јем, свих пле­ме­на и
је­зи­ка од по­чет­ка до кра­ја исто­ри­је,
до­га­ђај бу­дућ­но­сти.
Као што су љу­ди у Ста­ром за­ве­ту
пред­о­к у­ша­ли ту бу­д у­ћу Исти­ну као
сен­ку, та­ко је и но­во­за­вет­ни љу­ди пред­
о­ку­ша­ју, али мно­го ре­ал­ни­је и мно­го
ја­сни­је – као ико­ну. И сен­ка и ико­на
ве­за­не су за Исти­ну. Јер ни­с у љу­ди
твор­ци сен­ке и ико­не, већ је то Исти­на
са­ма се­бе по­ка­зи­ва­ла као сен­ку и као
ико­ну. Исти­на се ја­ви­ла на Си­на­ју Мој­
си­ју и оста­ла на­кон то­га при­с ут­на у
исто­ри­ји кроз За­кон и Про­ро­ке – као
сен­ка. Исти­на је по­ста­ла Чо­век и би­ла
ме­ђу љу­ди­ма по­ка­зав­ши и ис­пу­нив­ши
крај­њи сми­сао и циљ чо­ве­ков. И на­кон
ваз­не­се­ња Исти­на је оста­ла ту као ико­
на – као Цр­ква, као Све­та Ли­т ур­ги­ја.
Исти­на је при­с ут­на са­да и ов­де, али
још увек не. Она је оно што ће тек до­ћи
– ка­да све бу­де ко­нач­но во­згла­вље­но у
Хри­сту. Али ми је ипак са­да и ов­де
пред­о­к у­ша­мо на Све­тој Ли­т ур­ги­ји.
Све­та Ли­т ур­ги­ја, на­род и све­штен­ство
са­бра­но око свог епископа, је­с у жи­ва
ико­на оне бу­ду­ће Исти­не, ка­да ће се сви
на­ро­ди, од по­чет­ка до кра­ја исто­ри­је,
са­бра­ти око Спа­си­те­ља, око свог Вла­ди­
ке, Го­спо­да Ису­са Хри­ста. И на Све­тој
Ли­т ур­ги­ји као ико­ни, све­то­та­јин­ски се
опри­с ут­њу­је оно Хри­с то­во ве­ли­чан­
стве­но при­но­ше­ње тво­ре­ви­не Бо­гу. Тво­
је од Тво­јих, Те­би при­но­се­ћи ра­ди све­га и
за све – ра­до­сно уз­ви­ку­је пред­сто­ја­тељ
ве­ли­чан­с тве­ног са­бра­ња сто­је­ћи на
ме­сту Хри­сто­вом и по­ди­жу­ћи хлеб и
ви­но ка Оцу не­бе­ском.
Ли­т ур­ги­ја, то је Син Бо­жи­ји ко­ји сто­
ји пред Оцем и ко­ји при­но­си и ко­ји се
при­но­си. За­то је Цр­ква са пра­вом на­зва­
на Те­лом Хри­сто­вим, ко­ме је Он Гла­ва.
На при­не­т у тво­ре­ви­ну и на ве­ли­чан­
стве­но са­бра­ње на Све­тој Ли­т ур­ги­ји се
опри­с ут­њу­је оно је­дин­стве­но и све­це­
ло­сно из­ли­ва­ње Ду­ха Све­то­га ко­је
се од­и­гра­ло у Лич­но­с ти Си­на
Бо­жи­јег. Да до­ђе Дух Твој Све­ти на
нас и на да­ро­ве ове – мо­ли пред­сто­
ја­тељ ли­т ур­гиј­ског са­бра­ња у име
свих са­бра­них. Оту­да све оно што
је при­не­то би­в а уси­но­вље­но,
по­ста­је са­ми Хри­стос – Те­ло и Крв
Ње­го­ва.
Је­ду­ћи и пи­ју­ћи од Те­ла и Кр­ви
Го­спод­ње, по­ста­је­мо и ми оно што
је­де­мо: Те­ло Хри­сто­во, би­ва­ју­ћи
сва­ки по­на­о­соб уд то­ме Те­лу. Сје­
ди­ње­ни у Те­лу са Гла­вом, сје­ди­њу­
је­мо се и ме­ђу­соб­но. Та­ко мно­ги
по­ста­ју јед­но: Је­дан Све­ти, Је­дан
Го­спод Исус Хри­стос.
По­и­с то­ве­тив­ши се са Си­ном,
удо­сто­ја­ва­мо се да Бо­га на­зо­ве­мо
сво­јим Оцем: Оче наш, Ко­ји си на
не­бе­си­ма, ... То је по­зна­ње Бо­га као
Оца – по­и­с то­ве­ће­ње са Си­ном,
обо­же­ње. А по­зна­ње Бо­га Оца
је­сте Жи­вот веч­ни (Јн 17, 3). То
по­зна­ње је оно Цар­ство ко­је нам је
Отац при­пра­вио пре по­ста­ња све­
та (Мт 25, 34). То је та пре­веч­на
Тај­на Хри­ста, ко­ју Про­ро­ци на­ја­
вљи­ва­ху и ста­ро­за­вет­ни оци со­зер­
ца­ва­ху као сен­ку. То је та Исти­на
Бу­ду­ћег ве­ка ко­ју са­да ми, љу­ди
Но­во­га за­ве­та, пред­о­ку­ша­мо као
ико­ну – у цр­кви на Све­тој Ли­т ур­
ги­ји. Са­да и ов­де, али још увек не –
му­дри па­ра­докс ко­ји вре­ме­на и
ве­ко­ве, про­шлост и бу­дућ­ност ује­
ди­њу­је јед­ном Лич­но­шћу: Си­ном
Бо­жи­јим: Го­спод је до­шао, Го­спод
до­ла­зи, Го­спод ће до­ћи.
Да, до­ђи Го­спо­де Ису­се Хри­сте!
(Отк 22, 20)  m

Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве

у Де­ве­тој бе­ог­рад­ској гим­на­зи­ји

јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29

 Тво­је
од Tвојих
На Ли­т ур­г и­ј и се Хри­стос при­н о­си
за нâс као жр­т ва Бо­г у.
То је иста жр­т ва ко­ј у је Хри­стос
јед­н ом за сваг­д а при­н ео
стра­д а­ј у­ћ и на Кр­сту.

се са то­ли­ко зно­ја по­сти­гло. О те­жи­ни

Милош Антонијевић
па­да са­мо­љу­би­вих љу­ди чи­та­мо код
про­ро­ка Иса­и­је: Ка­ко па­де с не­ба, зви­је­

К а­ко ће­мо по­ста­ти до­стој­ни при­

че­сти­ти се пре­чи­стим Тај­на­ма
Тво­јим, Го­спо­де? Сва­ки пут ка­да
чи­ни­мо труд да ср­цем при­хва­та­мо ре­чи
бла­го­да­ре­ња ко­је при­но­си­мо са­у­че­ству­
ју­ћи при­но­ше­њу са­вр­ше­не жр­тве Бо­гу и
Оцу, осе­ћа­мо са­мо­љу­бље сто­ји као
не­пре­мо­сти­ви зид. Са­мо­љу­бље као осе­
ћај за­до­вољ­ства због ма­лог од­ри­ца­ња
ко­је чи­ни­мо по­не­кад или сва­ко­днев­но
не би­смо ли се ви­ше удо­сто­ји­ли да при­
не­се­мо Да­ро­ве Све­др­жи­те­љу. По ре­чи­
ма Св. Иса­ка Си­ри­на – гор­дост се за­чи­
ње у чо­ве­ку ка­да он поч­не са­мо­ме се­би,
у вла­сти­тим очи­ма, из­гле­да­ти му­дар.
Мр­зак је Го­спо­ду ко је год по­но­си­та ср­ца
(При­че 16, 5). Св. Јо­ван Ле­ствич­ник
пи­ше: Гор­дост зна­чи гу­би­так це­ло­куп­
ног ду­хов­ног бо­гат­ства, све­га оног што
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
здо да­ни­це, кће­ри зо­ри­на? Ка­ко се обо­ри
на зе­мљу ко­ји си га­зио на­ро­де? А го­во­рио
си у ср­цу свом: иза­ћи ћу на не­бо, ви­ше
зви­је­зда Бо­жи­јих по­диг­ну­ћу при­је­сто
свој, и сје­шћу на го­ри збор­ној на стра­ни
сје­вер­ној; Иза­ћи ћу у ви­си­не над обла­ке,
из­јед­на­чи­ћу се са ви­шњим. А ти се у
па­као свр­же, у ду­би­ну гроб­ну (Ис 14,
12–15).
Шта мо­же­мо да при­но­се­мо Твор­цу
све­га? Ни­че­га не­ма што ни­је Он ство­
рио, ни­ти шта до­бро по­сто­ји што чо­век
мо­же да ура­ди без Ње­га. Ка­да му се
мо­ли­мо, па ми­сли­мо да смо сво­јим тру­
дом уз­не­ли мо­ли­тве, ва­ра­мо се јер сва­ко
на­дах­ну­ће до­ла­зи од Ње­га. Ка­да уде­ли­
мо си­ро­ма­х у, опет да ни­је до­брог
на­стро­је­ња ко­је до­ла­зи „од­о­зго“, ни то

де­ло не би­смо из­вр­ши­ли. Бог Сâм нас
спа­са­ва уз на­ше сла­га­ње и са­у­че­ство­ва­
ње у том спа­се­њу. Ни­јед­ну вр­ли­ну не
по­се­ду­је­мо ко­ју нам Он ни­је да­ро­вао. И
сâм бла­го­дат­ни дар епи­скоп­ства и све­
штен­ства, пре­ко ко­јих се вр­ши при­но­
ше­ње хле­ба и ви­на, та­ко­ђе су Ње­го­ви
да­ро­ви. Та­ко, го­во­ре­ћи о Ли­т ур­ги­ји, Св.
Мак­сим Ис­по­вед­ник ка­же да Бог као да
за­бо­ра­вља да су Да­ро­ви ко­је му при­но­
си­мо Ње­го­ви, и он их на­но­во при­ма као
ту­ђе. Св. Јо­ван Зла­то­у­сти је на­ро­чи­то
че­сто под­се­ћао да је чо­век окру­жен
Бо­жи­јим до­бро­чин­стви­ма ко­јих ни­је
све­стан.
Циљ при­но­ше­ња ев­ха­ри­стиј­ске жр­тве
је упра­во уз­но­с ти­ти бла­го­дар­ност
Го­спо­ду на све­му што је учи­нио за нас,
се­ћа­ју­ћи се свих зна­них до­бро­чин­ста­ва
и за­хва­љу­ју­ћи на оним не­по­зна­тим.
На Ли­т ур­ги­ји се Хри­стос при­но­си за
нâс као жр­тва Бо­гу. То је иста жр­тва
ко­ју је Хри­стос јед­ном за сваг­да при­нео
стра­да­ју­ћи на Кр­сту. Слу­же­ћи Ли­т ур­
ги­ју, вр­ши­мо спо­мен на ту јед­ну жр­тву
ко­ја је при­не­се­на и у Гет­си­ман­ском вр­т у
ка­да је Син сво­ју во­љу под­чи­нио во­љи
Оче­вој ре­кав­ши: Али опет не ка­ко ја
хо­ћу не­го ка­ко Ти (Мт 26, 39), и док је
не­вин тр­пео по­ни­же­ња од љу­ди и смрт.
Жр­тва се, да­кле, не при­но­си у сми­слу
са­да­шњег жр­тво­ва­ња ко­је Хри­стос
чи­ни, већ у сми­слу пре­тва­ра­ња
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31
Тема броја
да­ро­ва у јед­ном жр­тво­ва­но Јаг­ње Бо­жи­
је ко­је узи­ма на се­бе гре­хе све­та. Све­ти
Се­ра­фим, епи­скоп дми­тров­ски, сма­тра
да зе­мља до­но­си сво­је пло­до­ве не због
нас, гре­шних и не­до­стој­них, јер ми њих
ни­смо вред­ни, већ их да­је због те бес­
крв­не жр­тве и да­ва­ће их све док се на
зе­мљи бу­де слу­жи­ла Све­та Ли­т ур­ги­ја.
Је­дан про­фе­сор сред­ње шко­ле имао је
ова­кав оби­чај: на пи­сме­ним за­да­ци­ма
из ма­те­ма­ти­ке да­вао је за­дат­ке ко­ји су
би­ли ве­о­ма те­шки. Зна­ју­ћи да уче­ни­ци
не мо­гу да се из­бо­ре са њи­ма, све вре­ме
се ше­тао по учи­о­ни­ци др­же­ћи цр­ве­ну
хе­миј­ску олов­ку у ру­ци. Ка­да би га не­ко
од уче­ни­ка по­звао и по­ста­вио му пи­та­
ње о по­ступ­ку ре­ша­ва­ња не­ког од за­да­
та­ка, он би цр­ве­ном олов­ком у уче­ни­ко­
вој ве­жбан­ци ис­пи­сао пост­пу­пак у
скра­ће­ном об­ли­ку, и та­ко
по­себ­но сва­ком уче­ни­к у
ко­ји би од ње­га за­тра­жио

Циљ при­н о­ш е­њ а
ев­х а­р и­стиј­ске жр­т ве је
упра­в о уз­но­сти­т и
бла­го­д ар­н ост Го­спо­д у
на све­м у што је учи­н ио
за нас, се­ћ а­ј у­ћ и се свих
зна­н их до­б ро­чин­ста­в а и
за­х ва­љ у­ј у­ћ и на оним
не­п о­зна­т им.
са­вет. При­ли­ком оце­њи­ва­ња ра­до­ва тај
би про­фе­сор истом том цр­ве­ном хе­миј­
ском олов­ком шти­кли­рао свој спо­стве­
ни по­сту­пак ко­ји је упи­сао у ђач­ку
ве­жбан­ку и уче­ни­ку би тај за­дак при­
знао као ње­гов. Та­ко је он, не­све­сно,
чи­нио слич­но ка­ко Бог чи­ни са на­ма.
На­им­ е, по на­шој мол­би и по­зи­ву Сâм
Бог упи­с у­је вр­ли­не и Сво­ју бла­го­дат у
на­ша ср­ца, а он­да нам на Дан Су­да те
вр­ли­не ура­чу­на­ва као на­ше, „за­бо­ра­
вља­ју­ћи“ ода­кле су по­те­кле. С об­зи­ром
на то да је Ли­т ур­ги­ја сли­ка оног Но­вог
Цар­ства ко­је ће до­ћи, Бог нам кроз њу
већ са­да да­је Да­ро­ве, ко­је му при­но­си­мо
као бес­крв­ну жр­тву. Осве­ћу­ју­ћи те
да­ро­ве, да­је нам мо­гућ­ност да до­би­је­мо
опро­штај гре­хо­ва и сје­ди­ни­мо се са
Хри­стом. Иако то­га ни­смо до­стој­ни,
осме­љу­је­мо се да при­сту­па­мо Ча­ши јер
нам је Син Бо­жи­ји то омо­гу­ћио пре­тр­
пев­ши смрт на Кр­сту.
Као што је не­мо­гу­ће пр­ља­вој ба­ри да
са­ма се­бе очи­сти, већ јој је за то по­тре­
бан из­вор чи­сте во­де, та­ко је не­мо­гу­ће
да се чо­век сâм, без Бо­жи­је по­мо­ћи,
осло­бо­ди сво­јих сла­бо­сти. Св. Ни­ко­ла
Ка­ва­си­ла ка­же да по­што ми са­ми ни­смо
би­ли у ста­њу да по­стиг­не­мо пра­вед­
ност, Сам Хри­стос је по­стао за нас
„пре­му­дрост од Бо­га и пра­вед­ност и
32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
осве­ће­ње и из­ба­вље­ње (1 Кор 1, 30), те је
Сво­јим Те­лом уки­нуо не­при­ја­тељ­ство
из­ме­ђу Бо­га и љу­ди. Он се при­ка­зу­је са
од­ли­ка­ма ис­ку­пи­тељ­ске жр­тве и на­кон
ваз­не­се­ња, док се­ди са де­сне стра­не
Оца: И ви­дјех по­сред при­је­сто­ла и че­ти­
ри жи­ва би­ћа, из­ме­ђу стар­је­ши­на, Јаг­ње
гдје ста­ја­ше као за­кла­но... и пје­ва­ху пје­
сму но­ву го­во­ре­ћи: До­сто­јан си да узмеш
књи­гу, и да отво­риш пе­ча­те ње­не; јер си
био за­клан и кр­вљу сво­јом ис­ку­пио си
Бо­гу нас из сва­ко­га ро­да и је­зи­ка и на­ро­
да и пле­ме­на (Отк 5, 6–9). Ње­го­во стра­
да­ње ни­је по­сле­ди­ца ну­жно­сти, не­го
из­во­ље­ња, и за­то мо­же­мо ре­ћи да Ње­го­
ва жр­тва пред­ста­вља при­нос Оцу.
Иако не­ма­мо ни­шта сво­је што би­смо
мо­гли при­не­ти, за­хва­љу­ју­ћи Бо­гу ко­ји
„за­бо­ра­вља“, при­но­си­мо упра­во се­бе
са­ме и оно што нам је да­то на ко­ри­шће­
ње, од­но­сно цео свет. Та жр­тва је на­ша
са­мо за­то што смо ми, ко­ри­сте­ћи да­т у
нам сло­бо­ду, од­лу­чи­ли да уче­ству­је­мо у
жр­тви Хри­сто­вој. Дух Све­ти, осве­ћу­ју­
ћи при­не­се­не Да­ро­ве, пре­тва­ра их у
Те­ло и Крв Хри­сто­ву, и та­ко, при­че­шћу­
ју­ћи се њи­ма, ре­ал­но по­ста­је­мо „су­те­ле­
сни­ци“ са Хри­стом – ка­ко ка­же Св.
Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски. Пот­пу­но је ја­сно
да се ни­ка­да не­ће­мо удо­сто­ји­ти да при­
ми­мо Све­ти­њу – ма­кар по­сти­ли це­ло­га
жи­во­та и чи­ни­ли по­кло­не по цео дан
јер смо ду­жни та­ко да чи­ни­мо, има­ју­ћи
у ви­ду шта Бог чи­ни за нас сва­ко­днев­
но, шта је чи­нио и шта ће тек учи­ни­ти
ка­да бу­де до­шао да ис­пу­ни обе­ћа­ње о
Но­вом Је­ру­са­ли­му. Оно на шта смо
по­зва­ни је да сво­ју сло­бо­ду усме­ри­мо у
прав­цу жи­во­та Хри­сто­вог тру­де­ћи се да
раз­у­ме­мо ве­ли­чи­ну Тај­не ко­ја се свр­ша­
ва на Ли­т ур­ги­ји – да не би­смо би­ли са
осу­ђе­ни за­јед­но са они­ма ко­ји не рас­по­
зна­ју Те­ла и Кр­ви Хри­сто­ве.  m
Аутор је вероучитељ у Архиепископији
београдско-карловачкој
 Тема броја
Жи­вот хри­шћа­на -
- не­пре­ста­на при­пре­ма
за Свету Ли­тур­ги­ју
Све­та Ли­т ур­г и­ј а је ре­зи­м е, си­же це­л о­к уп­н е
дра­м е ово­га све­та од ства­ра­њ а све­та и чо­в е­к а
до сим­в о­л ич­ним из­ра­зи­м а пред­ста­в ље­н ог
це­л о­к уп­н ог жи­в о­та Хри­сто­в ог – од ро­ђ е­њ а
до Ваз­не­се­њ а и Дру­гог До­л а­ска

Радослав све­та и чо­ве­ка до сим­во­лич­ним из­ра­зи­

Ми­јатовић
На­ше бо­го­сло­вље је са­гла­сно са
Ев­ха­ри­сти­јом. Ев­ха­ри­сти­ја
по­твр­ђу­је на­ше бо­го­сло­вље.
 Све­ти Ири­неј Ли­он­ски
ма пред­ста­вље­ног це­ло­куп­ног жи­во­та
Хри­сто­вог – од ро­ђе­ња до Ваз­не­се­ња и
Дру­гог До­ла­ска. Ли­т ур­ги­ја нам о све­му
то­ме го­во­ри и због то­га је она су­шти­на
Цр­кве Бо­жи­је, из­вор на­ше ве­ре, ме­сто
су­сре­та Бо­га и чо­ве­ка.
Пра­во­слав­но бо­го­сло­вље нас учи да је
Бог из пре­ве­ли­ке љу­ба­ви ство­рио свет

П ри­ро­да пра­во­слав­ног бо­го­сло­

вља ни­је да да­је де­фи­ни­ци­је,
али ако би­смо се­би узе­ли ту
сло­бо­ду да де­фи­ни­ше­мо Све­т у Ли­т ур­
ги­је, он­да би за јед­ну од де­фи­ни­ци­ја
по­слу­жио на­зив књи­ге на­ма са­вре­ме­ног
те­о­ло­га епи­ско­па Ата­на­си­ја (Јев­ти­ћа)
За­гр­љај све­то­ва, тј. за­гр­љај не­ство­ре­
ног, веч­но по­сто­је­ћег Бо­га и ство­ре­ног
све­та и у ње­му чо­ве­ка.
Све­та Ли­т ур­ги­ја је ре­зи­ме, си­же це­ло­
куп­не дра­ме ово­га све­та од ства­ра­ња
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33
ни из че­га и у ње­му чо­ве­ка као кру­ну
сво­га ства­ра­ња, али љу­бав Бо­жи­ја се
ни­је огра­ни­чи­ла са­мо на ства­ра­ње чо­ве­
ка, по­ди­за­ње из па­ло­сти, не­го је Бог
же­лео при­сни­ју за­јед­ни­цу са чо­ве­ком, и
због то­га нам да­је сво­је Те­ло и Крв за
хра­ну.
Ко­ли­ку је ва­жност Све­та Ли­т ур­ги­ја
има­ла у све­т у пр­ве ге­не­ра­ци­је хри­шћа­
на све­до­чи нам и пр­ви исто­ри­чар
Цр­кве, Апо­стол Лу­ка. Опи­с у­ју­ћи жи­вот
је­ру­са­лим­ске за­јед­ни­це, за­пи­сао је: И
 бе­ја­ху по­сто­ја­ни у на­у­ци апо­стол­ској...
и сва­ки дан бе­ху ис­трај­но и јед­но­ду­шно
у хра­му, и ло­ме­ћи хлеб по до­мо­ви­ма.
(Дап 2, 42– 47). Оно што ви­ди­мо из
Лу­ки­ног ка­зи­ва­ња је да жи­вот пр­ве
за­јед­ни­це ка­рак­те­ри­ше ди­на­ми­чан
ли­т ур­гиј­ски жи­вот. След­бе­ни­ци Хри­
сто­ви су схва­ти­ли да је су­шти­на жи­во­та
ов­де на зе­мљи осве­ти­ти се­бе, за­до­би­ти
Жи­вот Веч­ни.
Ка­ко са­вре­ме­ни хри­шћа­ни до­жи­вља­
ва­ју Све­т у Ли­т ур­ги­ју? Све­до­ци смо да је
ве­о­ма ма­ли број хри­шћа­на ли­т ур­гиј­ски
ак­ти­ван, од­но­сно да се че­сто при­че­
шћу­је. Са­вре­ме­ни хри­шћа­ни свој
34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
ли­т ур­гиј­ски жи­вот ве­зу­ју за пе­ри­од
по­сто­ва (че­ти­ри ви­ше­днев­на го­ди­шња
по­ста), ка­да при­сту­па­ју Све­тој Ча­ши. У
на­сто­ја­њу да се оправ­да цр­кве­на па­сив­
ност, ко­ри­сте се раз­ли­чи­ти из­го­во­ри,
ме­ђу ко­ји­ма пред­ња­чи тај ка­ко су след­
бе­ни­ци Хри­сто­ви из пр­ве ге­не­ра­ци­је
би­ли „све­ти­ји“, „до­с тој­ни­ји“ Све­тог
При­че­шћа, а да ми – услед раз­ли­чи­тих
жи­вот­них окол­но­сти – ни­смо „до­стој­
ни“ че­стог за­јед­ни­ча­ре­ња са Го­спо­дом.
Зар мо­же­мо го­во­ри­ти о до­стој­но­сти?
Зар мо­же тво­ре­ви­на би­ти до­с тој­на
Твор­ца? Чи­ни нам се да је пре у пи­та­њу
ду­хов­на ле­њост и нео­дг­ о­вор­ност хри­

жи­в от хри­ш ћа­н а тре­б а да
бу­д е и не­п ре­ста­н а при­п ре­м а
за Ли­т ур­г и­ј у – да сав наш
жи­в от бу­д е жр­т ва, при­н ос,
бла­го­д а­р е­њ е, за­ј ед­н и­ц а
шћа­на, не­го истин­ско осе­ћа­ње не­до­
стој­но­сти за Све­то При­че­шће.
Ка­ко би­смо опо­вр­гли ове и слич­не
из­го­во­ре, у по­моћ ће­мо по­зва­ти Апо­
сто­ла Па­вла, чи­ја је љу­бав и бри­га за
но­во­о­сно­ва­не Цр­кве за­пи­са­на, а ње­го­ве
по­сла­ни­це су за нас зна­чај­не ка­ко би­смо
што бо­ље осве­тли­ли овај про­блем. Пр­во
што нам Па­вле го­во­ри, а што је, ујед­но,
и ли­т ур­гиј­ски Цр­ква ис­ка­за­ла, то је да
је Цр­кви је­ди­но и је­ди­ни свêт Го­спод
Исус Хри­стос! На­ша све­тост за­ви­си од
Ње­го­ве све­то­сти, од­но­сно на­шег при­
че­шћи­ва­ња Њи­ме на Све­тој Ли­т ур­ги­ји.
Дру­га ве­о­ма ва­жна чи­ње­ни­ца, о ко­јој
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35
Тема броја
та­ко­ђе го­во­ри Апо­стол Па­вле, је­сте да
су сви они ко­ји су Све­тим Кр­ште­њем
по­ста­ли чла­но­ви Цр­кве по­зва­ни на све­
тост и по­тен­ци­јал­ни су све­ти­ти­те­љи.
Због то­га се чла­но­ви­ма Цр­кве обра­ћа
са: све­ти­ма у Ко­рин­т у, све­ти­ма у Со­лу­
ну, ... Код ње­га све­тост ни­је схва­ће­на на
мо­ра­ли­стич­ки на­чин – ка­ко је да­нас
са­вре­ме­ни чо­век до­жи­вља­ва, већ је
до­жи­вље­на у ли­т ур­гиј­ском кон­тек­сту.
Чи­та­ју­ћи Па­вло­ве по­сла­ни­це, при­ме­
ћу­је­мо да хри­шћа­ни по­ка­зу­ју сла­бо­сти
људ­ске при­ро­де, од­но­сно да их „не кра­
си мо­рал­но са­вр­шен­ство“ – на­ду­ти су,
гор­ди су, сва­ђа­ју се, ... и због све­га то­га
Па­вле их очин­ски из­об­ли­ча­ва, пре­ко­ре­
ва. Се­ти­мо се ко­ринт­ског блуд­ни­ка ко­га
Цр­ква из­оп­шта­ва из за­јед­ни­це (1 Кор 5,
5). И по­ред свих сла­бо­сти, и да­ље их
на­зи­ва све­ти­ма, али је по­ру­ка Па­вло­ва
ви­ше не­го ја­сна: ли­т ур­гиј­ски хри­шћа­
нин не сме би­ти схи­зо­френ! не сме да у
цр­кви жи­ви ли­т ур­гиј­ски, а ван цр­кве
не­ли­т ур­гиј­ски: ње­гов жи­вот ван Ли­т ур­
ги­је, из­ван храма, тре­ба да је што бли­же
ду­ху, кли­ми и ето­с у Ли­т ур­ги­је. Оно
че­га је у Све­тој Ли­т ур­ги­ји по­стао све­
док, то тре­ба да све­до­чи и дру­ги­ма.
И ми на Све­тој Ли­т ур­ги­ји до­жи­вља­ва­
мо исто што и апо­сто­ли на Та­во­ру. Рас­
те­ре­ће­ни свих жи­вот­них бри­га, ка­ко нас
и по­зи­ва све­ште­на ли­т ур­гиј­ска пе­сма,
уз­ла­зи­мо на Та­вор­ску го­ру, пре­би­ва­мо
са Го­спо­дом – до­бро нам је би­ти на
Ли­т ур­ги­ји, али, као и апо­сто­ли, мо­ра­мо
си­ћи са го­ре и сви­ма све­до­чи­ти оно што
ви­де­смо. На кра­ју, жи­вот хри­шћа­на тре­
ба да бу­де и не­пре­ста­на при­пре­ма за
Ли­т ур­ги­ју – да сав наш жи­вот бу­де
жр­тва, при­нос, бла­го­да­ре­ње, за­јед­ни­ца
– Хри­стос нас је по­звао да жи­вот осве­ти­
мо, пре­о­бра­зи­мо, ка­ко би­смо не­пре­ста­
но мо­гли уз­ра­ста­ти у Ње­му.  m
Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве
у Трећој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји
 Раз­го­вор са про­то­пре­зви­те­ром мр Га­јом Га­ји­ћем,
док­то­ран­том Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду

Ли­тур­ги­ја –
Све­тај­на Цр­кве по
Све­том Ни­ко­ли
Ка­ва­си­ли
ако би­смо тра­жи­л и, у јед­н ој ре­че­н и­ц и, не­ш то што
је за­ш тит­н и знак Ни­ко­л е Ка­в а­си­л е, он­д а она
гла­си: Цр­к ва се озна­ча­в а (=про­ј а­в љу­ј е) у Тај­н а­м а.

- За­хва­љу­јем Вам на ука­за­ном по­ве­ре­

Разговор водио
Немања Андријашевић
њу и уче­шћу у овом те­мат­ски ве­о­ма
ва­жном бро­ју Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра,
у ко­ме сам сво­је­вре­ме­но и сâм от­кри­вао

З а Православни Мисионар разгова-

рамо са про­то­пре­зви­те­ром мр
Га­јом Га­ји­ћем, док­то­ран­том Бо­го­
слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и све-
штеником при храму Светог Саве на
Врачару.
z Га­јо, бу­ду­ћи да ис­тра­жу­је­те де­ла
zОче
Све­тог Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле, мо­же­те ли
на­шим чи­та­о­ци­ма при­бли­жи­ти не­ке
аспек­те ње­го­вог ли­тур­гиј­ског бо­го­сло­
вља?
36  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
пр­ве исти­не на­ше ве­ре. Ра­дост и пра­
зник Хри­сто­вог Ро­жде­ства и Бо­го­ја­вље­
ња, ко­ји су ду­го про­сла­вља­ни за­јед­но,
нај­бо­ље је вре­ме за ова­кав раз­го­вор јер
тај до­га­ђај у ко­ме Бог по­ста­де Те­ло (Јн 1,
14), као је­дан од нас, и ја­ви се на­ма, не
са­мо да раз­от­кри­ва сми­сао Све­тих тај­
ни уоп­ште и на­ро­чи­то тај­не Ли­т ур­ги­је,
не­го нам упра­во и омо­гу­ћа­ва уче­шће у
њи­ма. А Све­ти Ка­ва­си­ла је, опет, као
ми­стик, учи­тељ Цр­кве и ту­мач Ли­т ур­
ги­је, је­дан од нај­по­зва­ни­јих тај­но­во­ди­

те­ља у од­го­не­та­њу овог чу­де­сног од­но­са
и про­жи­ма­ња Ли­т ур­ги­је и Цр­кве јер је
дав­но ре­че­но да са­мо онај ко раз­у­ме
Ли­тур­ги­ју зна шта је Цр­ква.
zУzче­му је, он­да, по­себ­ност и зна­чај
z сто­ји и она дру­га стра­на ме­да­ље –
zПо­
за не­ке је он кон­тро­вер­зан и ду­го оспо­
ра­ван, на­ро­чи­то због ње­го­вог од­но­са
пре­ма За­па­ду.
- „Кон­тро­вер­зан“? Да, али у по­зи­тив­
ном сми­слу. И мо­рам при­зна­ти да ме је
де­ли­мич­но при­ву­кло упра­во то што је
под­јед­на­ко оми­љен и оспо­ра­ван, али,
ре­као бих, и ре­ха­би­ли­то­ван, и по­но­во
от­кри­вен ка­ко на Ис­то­ку, та­ко и на
За­па­д у, и не слу­чај­но баш у вре­ме
ин­тен­зив­ног раз­во­ја уче­ња о Цр­кви
кроз исто­вре­ме­ну ли­т ур­гиј­ску об­но­ву.
Ин­ди­ка­тив­но је да у ис­точ­ном Пре­да­
њу кроз ве­ко­ве чак ни­је ни по­сто­ја­ла
не­ка де­фи­ни­ци­ја Цр­кве. У том по­гле­ду
ни ви­зан­тиј­ски пи­сац о ко­ме го­во­ри­мо
ни­је из­у­зе­так. Иако је цео ње­гов књи­
жев­ни опус усред­сре­ђен на Ли­т ур­ги­ју,
Све­т у Ев­ха­ри­сти­ју, ко­ја раз­от­кри­ва Тај­
ну Цр­кве, у ње­го­вом уче­њу не­ће­мо на­ћи
ни сен­ку пра­вље­ња не­ког за­о­кру­же­ног и
за­вр­ше­ног бо­го­слов­ског си­сте­ма, што је
већ уве­ли­ко тренд за­пад­не схо­ла­сти­ке
сред­њег ве­ка. Ње­го­во уче­ње о Ев­ха­ри­
сти­ји и Све­тим тај­на­ма пред­ста­вља пра­
ву „анaтомију ду­хов­ног жи­во­та“ – ка­ко
је го­во­рио по­кој­ни про­фе­сор Па­на­јо­тис
Хри­сту. Што се ти­че ње­го­вог од­но­са пре­
ма за­пад­ној фи­ло­со­фи­ји и те­о­ло­ги­ји,
иако кроз сва ње­го­ва де­ла про­ве­ја­ва
по­ле­ми­ка са ху­ма­ни­змом тог до­ба, он у
тој по­ле­ми­ци ни­је био ис­кљу­чив.
Бо­го­сло­вље сва­ког све­ти­те­ља нео­
спор­но но­си пе­чат лич­ног опи­та и све­
до­че­ња, али оно ни­ка­ко ни­је су­бјек­тив­
но и су­ге­стив­но из­но­ше­ње би­ло чи­јих
ин­ди­ви­ду­ал­них ста­во­ва, ма ка­ко они
би­ли му­дри, ни­ти се, пак, Цр­ква осла­ња
на уче­ње са­мо јед­ног од њих, не­го пре­
по­зна­је и узи­ма оно нај­вред­ни­је. У том
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
Тема броја
по­гле­ду Ка­ва­си­ла је пот­пу­но ве­ран Пре­
да­њу Цр­кве, ко­је – као ори­ги­на­лан
пи­сац – обо­га­ћу­је на свој на­чин.
Све­тог Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле у ни­зу дру­гих
Све­тих ота­ца ли­тур­ги­ча­ра?
- У мно­го че­му. Ње­го­ва ве­ли­ка пред­
ност је исто­риј­ска окол­ност да је жи­вео
у че­тр­на­е­стом ве­ку, ка­да је ли­т ур­гиј­ски
по­ре­дак на Ис­то­ку у мно­го­ме већ за­о­
кру­жен, те је при­род­но да по­зна­је рад и
до­стиг­ну­ћа сво­јих прет­ход­ни­ка и да
мо­же да се ко­ри­сти њи­ма.
По­ме­ни­мо и је­дан де­таљ из жи­ти­ја
Све­тог Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле ко­ји, ре­ци­мо,
мо­же би­ти ин­те­ре­сан­тан чи­та­о­ци­ма –
он је нај­ве­ро­ват­ни­је био ла­ик, од­но­сно
ни­је био све­ште­но ли­це, што из­гле­да
го­то­во не­ве­ро­ват­но с об­зи­ром на пла­
стич­ност ње­го­вих опи­са и ту­ма­че­ња
Ли­т ур­ги­је, ко­ји су то­ли­ко убе­дљи­ви и
ре­ал­ни, као да се ра­ди о не­ко­ме ко сто­ји
„с оне стра­не за­ве­се“. Ово нам ука­зу­је
на чи­ње­ни­цу да Све­та Ли­т ур­ги­ја ни
та­да, у 14. ве­ку, ни пре ње­га, али ни
да­нас ни­је до­га­ђај скри­вен, за­вр­шен и
за­тво­рен, на ко­ји пра­во има­ју са­мо све­
штен­ство или не­ки при­ви­ле­го­ва­ни кру­
го­ви. Са дру­ге стра­не, то нам го­во­ри о
про­зир­но­сти ико­но­ста­са и за­ве­се, ко­ји
су ту да спа­ја­ју, а не да раз­два­ју про­стор
Све­ти­ње над Све­ти­ња­ма, ол­та­ра, од
про­сто­ра у ко­ме је на­род, без ко­га,
уоста­лом, и не мо­же би­ти го­во­ра о
Ли­т ур­ги­ји и Цр­кви, као и о ире­ле­вант­
но­сти те при­че у на­ше да­не, као сво­је­
вр­сне фа­са­де ко­ја слу­жи да при­кри­је
мно­го ве­ћу до­зу фор­ма­ли­зма у схва­та­
њу Ли­т ур­ги­је или и дру­ге на­ше сла­бо­
сти. Ова ди­гре­си­ја о Ка­ва­си­ли ла­и­ку
по­ка­зу­је да је сми­сао уче­шћа на­ро­да у
Све­тим тај­на­ма тај да по­ста­не­мо удо­ви
јед­но­га Те­ла Цр­кве, ко­ме је Хри­стос гла­
ва, а Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла на­гла­ша­ва да је
то сви­ма до­сти­жно и мо­гу­ће – не­за­ви­
 сно од слу­жбе, ста­т у­са или по­слу­ша­ња у
Цр­кви, без об­зи­ра на со­ци­јал­ни ста­т ус,
пол, ра­сну или на­ци­о­нал­ну при­пад­ност,
би­ло да жи­ве у се­лу или гра­ду, под­јед­
на­ко у ма­на­сти­ру, као и у па­ро­хиј­ској
цр­кви.
Али ако би­смо тра­жи­ли, у јед­ној ре­че­
ни­ци, не­што што је за­штит­ни знак
Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле, он­да она гла­си:
Цр­ква се озна­ча­ва (=про­ја­вљу­је) у Тај­
на­ма. Ка­ва­си­ла под Тај­на­ма си­гур­но не
под­ра­зу­ме­ва не­ка­кве по­лу­при­ват­не,
ин­ди­ви­д у­а л­не об­ре­де за сво­ју ду­шу,
ко­ји се оба­вља­ју не­кад тај­но, а не­кад уз
пом­пу и „па­ра­ду ки­ча“, и увек као део
тра­ди­ци­је, не­го под­ра­зу­ме­ва Све­т у
Ев­ха­ри­сти­ју – Тај­ну над Тај­на­ма, што
ви­ди­мо из ње­го­вих сле­де­ћих ре­чи: Ако
би не­ко мо­гао да ви­ди Цр­кву по то­ме
ко­ли­ко се она сје­ди­ни­ла са Хри­стом,
при­че­шћу­ју­ћи се Ње­го­вим Те­лом, он не
би ни­шта дру­го ви­део не­го са­мо Го­спод­
ње те­ло (Ту­ма­че­ње Ли­тур­ги­је, 38).
z да зна­мо све ово, зар ни­је ап­сурд­но
zКа­
да, као хри­шћа­ни, не уче­ству­је­мо
ак­тив­но у Ли­тур­ги­ји, да се не при­че­
шћу­је­мо, а да не по­ми­ње­мо ка­ко је то
не­ка­да и ка­нон­ски санк­ци­о­ни­са­но?
- Што се ка­но­на ти­че, ми­слим да се
они пре од­но­се на све­ште­но­слу­жи­те­ље,
и ту се у цр­ква­ма са број­ним све­штен­
ством у но­ви­је вре­ме по­ја­вљу­је озби­љан
про­блем ка­да они не слу­же са­бор­но и
не при­че­шћу­ју се, не­го исто­вре­ме­но
ис­по­ве­да­ју, по­ма­зу­ју вер­ни­ке осве­ће­
ним уљем или ре­жу слав­ске ко­ла­че на
Све­тој Ли­т ур­ги­ји или по па­ро­хи­ја­ма,
чи­ме – уме­сто упу­ћи­ва­ња вер­ни­ка нај­
све­ти­јој Тај­ни – ин­ди­рект­но или и нај­
ди­рект­ни­је до­при­но­се њи­хо­вом не­при­
че­шћи­ва­њу.
Ка­да го­во­ри­мо о ак­тив­ном уче­шћу
вер­ни­ка у Ли­т ур­ги­ји, мо­ра­мо зна­ти да
то ни­је са­мо При­че­шће. Мо­же­мо ре­ћи
да тô ак­тив­но уче­шће до­би­ја сми­сао и
38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
има вр­ху­нац у Све­том При­че­шћу, ко­је
је­сте нај­бит­ни­је и због ко­га се слу­жи
Ли­т ур­ги­ја јер би у про­тив­ном био
ту­жан по­зив за Тр­пе­зу Го­спод­њу са
стра­хом Бож­јим и ве­ром при­сту­пи­те, а
још бе­сми­сле­ни­ји онај да за­бла­го­да­ри­
мо на њој: При­мив­ши бо­жан­стве­не, све­
те, пре­чи­сте, бе­смрт­не, не­бе­ске, и
жи­во­твор­не, стра­шне Хри­сто­ве Тај­не...
На­ше бо­го­слу­же­ње је сло­ве­сно и у ње­му
не­ма ни­че­га фор­мал­ног, пра­зног и без
сми­сла.
Уче­шће у Ли­т ур­ги­ји по­чи­ње од са­мог
тру­да, жр­тве и при­пре­ме да до­ђе­мо на
Ли­т ур­ги­ју, ко­ја је до­га­ђај Спа­се­ња за
на­род на Ли­т ур­ги­ји оку­пљен у Цр­кву,
по ко­ме и гра­ђе­ви­на у ко­јој се оку­пља­мо
до­би­ја име. То је сми­сао и ва­па­ја оца
Алек­сан­дра Шме­ма­на ака­дем­ским бо­го­
сло­ви­ма, ве­ро­у­чи­те­љи­ма и уче­ни­ци­ма
да иза­ђе­мо че­шће из учи­о­ни­ца у Цр­кву
и уз­ра­ста­мо у жи­во Те­ло Хри­сто­во, у
ме­ру ра­ста пу­но­ће Ње­го­ве.
Уче­шће је и при­ме­ти­ти дру­гог по­ред
се­бе и са­зна­ње да се и кроз ње­га спа­са­
ва­мо или ка­да не­ко уме­си прос­фо­ру и
за­јед­но са њом по­ло­жи сву сво­ју му­ку,
али и на­ду на Го­спо­да ка­ко би се тим
хле­бом и цео свет осве­тио и пре­о­бра­
зио, или кад не­ко до­не­се бу­кет љу­би­чи­
ца да уз та­мјан за­ми­ри­ше и укра­си Дом
Бо­жи­ји.
Са дру­ге стра­не, ла­ко је уче­ство­ва­ти
по­бо­жно, за се­бе, „на­ро­гу­шен“ да те још
не­ко не гур­ка са стра­не, кад не­ко дру­ги
ме­те цр­кву, пе­ре прозорe, пла­ћа стру­ју,
по­је уме­сто те­бе и ра­ди мно­ге дру­ге,
мо­жда гру­бе по­сло­ве, али нео­п­ход­не за
функ­ци­о­ни­са­ње јед­не за­јед­ни­це. Да­кле,
по­треб­но је и тр­пље­ње, смер­ност,
по­што­ва­ње раз­ли­ка.
Ни­је до­вољ­но са­мо зна­ти не­ке кри­ла­
ти­це и по­на­вља­ти: љу­бав, сло­бо­да, за­јед­
ни­ца, ... љу­бав, сло­бо­да, за­јед­ни­ца, ... јер
сва­ки мла­ди чо­век пре­по­зна да ли је
не­ко до­жи­вео љу­бав, да ли се жр­тву­је за

„Учешће у Литургији је и приметити другог поред
себе и сазнање да се и кроз њега спасавамо или
када неко умеси просфору и заједно са њом
положи сву своју муку, али и наду на Господа како
zДа
би се тим хлебом и цео свет осветио и
преобразио, или кад неко донесе букет љубичица
да уз тамјан замирише и украси Дом Божији“
за­јед­ни­цу, као и да ли је за­и­ста сло­бо­
дан и са­мо­ста­лан!
z је ли ово ма­ло пре­стро­го, у ду­ху
zНи­
не­ких „кон­зер­ва­тив­них“ вре­ме­на?
- Ако ма­ло ослу­шне­мо Ка­ва­си­лу, али
и дру­ге Оце, ви­де­ће­мо да је пи­та­ње
че­стог при­че­шћи­ва­ња на не­ки на­чин
ла­жна про­бле­ма­ти­ка. Јер ни­је број ни
кван­ти­тет тај ко­ји спа­са­ва.
Ехва­ри­сти­ја је циљ. При­че­шћи­ва­ње
се не сме пре­тво­ри у сред­ство за по­сти­
за­ње би­ло ког ци­ља, у ле­че­ње не­ких
на­ших ком­плек­са и бо­ле­сти, у тр­го­ва­ње
за сре­ћу, здра­вље, за­по­сле­ње, ... Све нам
је то по­треб­но, али је јед­но спа­со­но­сно
– да иште­мо нај­пре Цар­ство Бо­жи­је, а
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
Тема броја
оста­ло ће се на­до­да­ти. Ако је патријaрх
Па­вле по не­че­му био свêт, он­да је то
би­ло по пре­да­но­с ти во­љи Бо­жи­јој,
ко­јом до­би­ја­мо спо­кој­ство, ра­дост и
за­до­вољ­ство с оним што има­мо, и не
ту­гу­је­мо ве­зу­ју­ћи се за оно што не­ма­мо.
Оче, не­ка бу­де во­ља Тво­ја ола­ко из­ри­че­
мо, али те­шко при­хва­та­мо. При­че­шће је
пот­пу­на пре­да­ност, пот­пу­на же­ља, пот­
пу­на ве­ра и нај­при­сни­ји су­срет с Бо­гом.
Јед­но је си­гур­но – и кад при­сту­па­мо и
кад не при­с ту­па­мо Ча­ши Спа­се­ња,
чи­ни­мо то по бла­го­сло­ву, а не сен­ти­
мен­тал­но и по лич­ном на­хо­ђе­њу.
Обр­ни­мо ма­ло пер­спек­ти­ву и уме­сто
да се „хва­ли­мо“ не­до­стој­но­шћу и одва­
ја­мо се од Из­во­ра Жи­во­та, по­ста­ви­мо
циљ ва­жни­ји од свих, због ко­га ће­мо
пре­зре­ти ис­ку­ше­ња би­ло ко­је вр­сте и
под­смех­ну­ти се ђа­во­лу (смр­ти, где ти
је жа­лац) и про­д у­жи­ти нај­ва­жни­јем
ци­љу, јер је по­сао не­ча­сти­вог да нас уда­
љи од Све­тло­сти, а у мра­ку смо лак
плен.
z ли је ово, ујед­но, по­ру­ка и по­зив и
чи­та­о­ци­ма Пра­во­слав­ног ми­си­он ­ а­ра,
као и мла­ди­ма уоп­ште да иду овим
зах­тев­ним, али за­хвал­ним пу­тем?
- Мла­ди су на­ша на­да и на­ша бу­дућ­
ност, а сви смо по­зва­ни да се др­жи­мо
овог искре­ног Ка­ва­си­ли­ног је­ван­ђел­
ског ре­а­ли­зма, чи­ји хри­сто­цен­трич­ни
сим­во­ли­зам по­твр­ђу­је ста­ру из­ре­к у
Ки­при­ја­на Кар­та­гин­ског да, Цр­ква не
мо­же би­ти мај­ка оно­ме ко не­ма Бо­га за
Оца. Ово је и по­зив да бу­де­мо ми­си­о­на­
ри истин­ских вред­но­сти пред шу­мом
на­но­са ло­кал-пра­зно­вер­ја, гат­ки и су­је­
вер­ја, ко­ји у ра­зним об­ли­ци­ма кру­же
чак и по шко­ла­ма, и од ко­јих не ви­ди­мо
Хри­ста, Др­во Жи­во­та, истин­ски Бад­
њак ко­ји нас гре­је у ове да­не и во­ди не­у­
стра­ши­во си­лом Ње­го­вог Жи­во­твор­
ног Кр­ста.  m
 Ли­тур­ги­ја и
бо­го­сло­вље
Ли­т ур­г и­ј а ни­ј е јед­н о бо­го­слу­же­њ е у
не­д е­љ и, већ на­чин по­сто­ј а­њ а ко­ј и
нас из та­м е уво­д и у све­тлост.
Владимир Пекић
П р­во­ство­ре­ни чо­век, Адам, тре­
ба­ло је да бу­де све­ште­ник
тво­ре­ви­не. Кроз ње­га цео свет
тре­ба да оствaри не­рас­ки­ди­ву за­јед­ни­
цу жи­во­та са Бо­гом у љу­ба­ви и сло­бо­ди.
По­ста­вив­ши га на нај­леп­ше ме­сто тво­
ре­ви­не – рај­ски врт – Бог је од ње­га тра­
жио са­мо бла­го­дар­ност. Шта пред­ста­
вља та бла­го­дар­ност? Ни­шта дру­го до
са­вр­шен­ство љу­ба­ви пре­ма Бо­гу. Ка­да
нам во­ље­на осо­ба по­кло­ни не­што, у
ду­би­ни ду­ше осе­ћа­мо ра­дост, ис­пу­ња­
ва­мо се љу­ба­вљу пре­ма тој осо­би и
из­ра­жа­ва­мо бла­го­дар­ност. На та­кав
од­нос је Бог по­зи­вао Ада­ма. На жа­лост,
по­зив је од­би­јен.1 Ипак, наш Бог и Цар,
1 Цар­ство не­бе­ско је као чо­век цар ко­ји на­чи­ни свад­бу
си­ну сво­ме. И по­сла слу­ге сво­је да зо­ву зва­ни­це на свад­бу;
и не хте­до­ше до­ћи... Ви­ди да­ље при­чу Мт 22, 2–14
40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
до­бар, пре­до­бар, све­до­бар2 ни­је нас оста­
вио у та­квом ста­њу, већ нас је кроз
Си­на Сво­га, Го­спо­да Ису­са Хри­ста, вра­
тио у по­ло­жај да Му по­ка­зу­је­мо бла­го­
дар­ност за све што је за нас учи­ње­но.
Су­шти­на ове за­хвал­но­сти ни­је вер­бал­
но при­зна­ње да је Бог до­бар, му­дар,
ми­ло­стив, не­го пред­ста­вља ис­пу­ње­ност
жи­во­том, и то жи­во­том са­мо­га Бо­га.3 Та
ду­бин­ска бла­го­дар­ност је­сте са­вр­шен­
ство мо­ли­тве. Отац Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски
у члан­ку о мо­ли­тви пи­ше: Мо­ли­ти не
зна­чи „иска­ти“, иако то увек зна­чи
„ис­тра­жи­ва­ти“... Он­да до­ла­зи за­хвал­
ност за ову љу­бав бо­жан­ску. То је ви­ши
сте­пен. За­хвал­ност ко­нач­но во­ди хва­
ље­њу и ве­ли­ча­њу Бо­га без тра­же­ња
ко­ри­сти. Ов­де се су­о­ча­ва­мо ли­цем у
ли­це са ње­го­вим сја­јем и сла­вом и про­
сла­вља­мо га због Ње­го­вог не­из­ре­ци­вог
ве­ли­чан­ства, ве­ли­чан­ства љу­ба­ви ко­ја
2 Овим ре­чи­ма по­чи­ње Ле­стви­ца Све­тог Јо­ва­на
Ле­ствич­ни­ка; Уп. из­да­ње ман. Хи­лан­да­ра, 1997, 19.
3 Ви­ди Јн 10, 10.

пре­ва­зи­ла­зи сва­ко зна­ње и раз­у­ме­ва­
ње...4 Та мо­ли­тва за­хвал­но­сти, по ре­чи­
ма Св. Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва, ујед­
но пред­ста­вља – бо­го­сло­вље. Ов­де ви­ди­
мо да се мо­ли­тва и бо­го­сло­вље до­ди­ру­ју
и от­кри­ва­ју нам да је за­хвал­ност (бла­го­
дар­ност) сми­сао на­шег жи­во­та.
Ово о че­му смо го­во­ри­ли ни­је ствар
ин­те­лек­т у­ал­ног ра­да, тру­да или на­по­ра.
Мо­ли­тва и бо­го­сло­вље ов­де зна­че нај­
жи­вот­ни­ју про­ја­ву су­сре­та са Бо­гом у
љу­ба­ви и сло­бо­ди. Они пред­ста­вља­ју
тај­ну бо­жан­ског си­ла­же­ња (ке­но­зис) ка
на­ма да би нас кроз тô Го­спод уз­вео на
не­бо и да­ро­вао нам Цар­ство сво­је бу­ду­
ће, и та­ко нас ста­вља у по­крет(ање)5 ка
Ње­му кроз мо­ли­тву над мо­ли­тва­ма –
Ли­тур­ги­ју. Чо­ве­ков од­го­вор на си­ла­
жење Бо­га је упра­во Ли­тур­ги­ја, ко­ја се
од ра­ног хри­шћан­ства на­зи­ва ев­ха­ри­
сти­ја, тј. бла­го­да­ре­ње. Хри­шћа­ни на
це­ло­стан, са­бо­ран на­чин при­но­се се­бе
– сво­јим би­ћем, ду­шом и те­лом – Бо­гу,
Ко­ји је ра­ди нас по­стао чо­век. Та­ко у
Мо­ли­тви ана­фо­ре ви­ди­мо су­сре­та­ње
мо­ли­тве, као сла­во­сло­вља и бла­го­дар­
но­сти, са бо­го­сло­вљем: До­стој­но је и
пра­вед­но Те­бе пе­ва­ти, Те­бе бла­го­си­ља­
ти, Те­би бла­го­да­ри­ти, Те­би се кла­ња­ти
на сва­ком ме­сту вла­да­ви­не тво­је, јер си
ти Бог не­ис­ка­зан, не­појм­љив, не­ви­дљив,
не­по­сти­жан, Ко­ји увек је­си, на исти
на­чин је­си, Ти и Је­ди­но­род­ни Твој Син и
Дух Твој Све­ти. Ти си нас из не­би­ћа при­
вео у би­ће, а ка­да смо от­па­ли, по­ди­гао
си нас опет, и ни­си од­у­стао да све
чи­ниш док нас ни­си уз­вео на не­бо и да­ро­
вао нам Цар­ство Сво­је Бу­ду­ће. За све
то ми бла­го­да­ри­мо Те­би, и Је­ди­но­род­
ном Си­ну Твом, и Ду­ху Тво­ме Све­то­ме:
за сва зна­на и не­зна­на, ви­дљи­ва и не­ви­
дљи­ва до­бро­чин­ства ко­ја су нам учи­ње­
4 Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски, „Че­му мо­ли­тва“, Ви­до­слов, 24,
2001, 23.
5 Ви­ди ту­ма­че­ње ре­чи под­виг у А. Јев­тић, Аске­ти­ка,
Хри­шћан­ска ми­сао, Бе­о­град – Ср­би­ње – Ва­ље­во,2002, 5.
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41
Тема броја
на. Бла­го­да­ри­мо Ти и за ову слу­жбу, ко­ју
си из­во­лео да при­миш из на­ших ру­ку
иако пред То­бом сто­је хи­ља­де Ар­хан­ђе­
ла, и без­број Ан­ђе­ла, Хе­ру­ви­ми и Се­ра­
фи­ми, ше­сто­кри­ли, мно­го­о­ки, кри­ла­ти
ко­ји леб­де...
Ова мо­ли­тва Све­те Ли­т ур­ги­је нам
от­кри­ва ду­би­ну бо­го­сло­вља као све­до­
че­ња жи­вог и не­по­сред­ног су­сре­та са
Бо­гом, Ко­ји из­о­би­лу­је љу­ба­вљу. Ов­де
ви­ди­мо ис­по­ве­да­ње Тро­јич­ног Бо­га –
Оца, Си­на и Све­то­га Ду­ха; ви­ди­мо
до­мо­строј Бо­жи­ји од ства­ра­ња до ис­пу­
ње­ња; ви­ди­мо да је он из­раз не­се­бич­не
и жр­тве­не љу­ба­ви Бо­жи­је у ко­јој нам
Он да­ру­је Се­бе ра­ди жи­вље­ња Ње­го­вим
жи­во­том. Све­ште­ник на­ста­вља са мо­ли­
твом у ко­јој по­ми­ње­мо (се­ћа­мо се на)
до­га­ђа­је у ко­ји­ма се зби­ва Тај­на бо­жан­
ског си­ла­же­ња к на­ма у љу­ба­ви и на­шег
уз­ла­ска ка Ње­му: Са овим бла­же­ним
си­ла­ма, чо­ве­ко­љу­би­ви Вла­ди­ко, и ми
кли­че­мо: „Свет је­си и пре­свет, Ти и
Је­ди­но­род­ни Твој Син и Дух Твој Све­ти;
Свет је­си и пре­свет и ве­ли­чан­стве­на је
сла­ва Тво­ја. Ти си та­ко за­во­лео свет
Свој да си и Си­на Сво­га Је­ди­но­род­но­га
дао да сва­ки ко­ји ве­ру­је у Ње­га не по­ги­не,
не­го да има Жи­вот Веч­ни. Он, до­шав­ши
и ис­пу­нив­ши сав до­мо­строј спа­се­ња за
нас, у но­ћи у ко­јој бе­ше пре­дан, упра­во
Са­мо­га Се­бе пре­да­де за жи­вот све­та,
узев­ши хлеб у Сво­је све­те и пре­чи­сте и
не­по­роч­не ру­ке, за­бла­го­да­ри и бла­го­сло­
ви, осве­ти, пре­ло­ми и да­де Сво­јим све­
тим уче­ни­ци­ма и апо­сто­ли­ма ре­кав­ши:
При­ми­те, је­ди­те, ово је Те­ло мо­је, ко­је
се за вас ло­ми на от­пу­ште­ње гре­хо­ва...
Пиј­те и ње сви: ово је Крв мо­ја Но­во­га
за­ве­та, ко­ја се за вас и за мно­ге из­ли­ва
на от­пу­ште­ње гре­хо­ва...
Овај су­срет се оства­ру­је кроз је­дан
ор­га­ни­зам, јед­но не­по­де­ље­но ис­ку­ство
жи­во­та да­ро­ва­ног од Го­спо­да – кроз
уче­шће у Те­лу и Кр­ви Хри­сто­вој.
 Ово, ме­ђу­тим, прет­по­ста­вља под­виг.
Тај под­виг под­ра­зу­ме­ва је­дан ход ка
Ев­ха­ри­сти­ји (бла­го­да­ре­њу). У Де­ли­ма
апо­стол­ским ви­ди­мо да су Апо­сто­ли и
пр­ви хри­шћа­ни би­ли јед­но ср­це и јед­на
ду­ша (Дап 4, 32) и да су сав свој име­так
и свој жи­вот оста­вља­ли пред но­ге апо­
сто­ли­ма (Дап 5, 3); онај ко то не чи­ни,
ко у стра­ху за­др­жа­ва за се­бе, на­ћи ће
смрт – као Ана­ни­ја и Сап­фи­ра.6 Отва­
ра­ли су сво­ја ср­ца и ис­по­ве­да­ли скри­ве­
ни бол и лич­ни под­виг пред свом бра­
ћом. Пред свом бра­ћом – то је за њих
зна­чи­ло пред Јед­ним, пред Хри­стом,
или у Јед­но­ме, у Хри­сту, чи­је су Те­ло
са­чи­ња­ва­ли.7 Са­ку­пља­ли су се на јед­но
ме­с то и при­но­си­ли се­бе Бо­гу кроз
жр­тву љу­ба­ви. У ово­ме пре­по­зна­је­мо
јед­ну крет­њу ко­ју су Све­ти Оци на­зи­ва­
ли све­ште­но­деј­ством или ми­ста­го­ги­ Због све­га ово­га хри­шћан­ски жи­вот
јом.8 под­ра­зу­ме­ва пре­о­бра­жај жи­во­та, ко­ји
Ли­т ур­ги­ја ни­је јед­но бо­го­слу­же­ње у по­чи­ње по­ка­ја­њем – без то­га би оп­ште­
не­де­љи, већ на­чин по­сто­ја­ња ко­ји нас ње са Бо­гом би­ло „ма­гиј­ски чин“.
из та­ме уво­ди у све­тлост. Ова тај­на По­треб­на је про­ме­на из­ну­тра. Све­та
за­јед­нич­ког жи­во­та и де­ла­ња кроз Хри­ Ли­т ур­ги­ја нас не оста­вља не­при­пре­
ста и у Хри­сту9 све­ште­но­деј­ству­је тај­ну мље­не. При­че­шће се да­је на кра­ју
бо­го­сло­вља, а хри­шћа­ни до­спе­ва­ју до Ли­т ур­ги­је. Пре не­го што при­сту­пи­мо
бо­го­по­зна­ња, ко­је је исто­вет­но са Веч­ Ча­ши мо­ра­мо про­ћи пу­тем по­ка­ја­ња,
ним Жи­во­том.10 У кон­крет­ном, сва­ки­ бо­го­сло­вља, љу­ба­ви и ве­ре. У ово би­ва­
да­шњем жи­во­т у, то се ма­ни­фе­сти­ва­ло мо уво­ђе­ни у Ли­тур­ги­ји ре­чи (пр­ви део
кроз ми­ло­ср­ђе, до­бро­т у, сми­ре­но­у­мље, слу­жбе). По­ка­ја­ње ће­мо на­ћи у ли­ку
кро­тост, ду­го­тр­пе­љи­вост.11 Ли­т ур­ги­ја раз­бој­ни­ка чи­ји ва­пај Хри­сту по­на­вља­
као све­ште­но­деј­ство жи­во­та Тро­јич­но­ мо док пе­ва­мо бла­жен­ства. Бо­го­сло­вље
га Бо­га хри­шћа­не оспо­со­бља­ва да стек­ нам се ов­де да­ру­је као при­пре­ма, као
ну је­дан етос са Бо­гом (Св. Иг­на­ти­је реч Хри­сто­ва пу­на љу­ба­ви (Је­ван­ђе­ље и
Бо­го­но­сац). бе­се­да) ко­ју са ве­ром при­ма­мо. Тек ка­да
се ова Слу­жба ре­чи за­вр­ши, при­сту­па­мо
све­ште­но­деј­ство­ва­њу Тај­не (дру­ги део
6 Ви­ди до­га­ђај ве­зан за Ана­ни­ју и Сап­фи­ру опи­сан у Ли­т ур­ги­је на­зи­ва­мо Ли­тур­ги­јом Тај­не).
5. гла­ви Де­ла апо­стол­ских.
7 В. Гон­ди­ка­кис, Све­та Ли­тур­ги­ја – От­кри­ве­ње но­ве
У су­прот­ном, ако ни­смо сту­пи­ли на пут
тва­ри, Бе­се­да, Но­ви Сад, 1998, 42. пре­о­бра­жа­ја це­ло­куп­ног свог жи­во­та,
8 Реч „ми­ста­го­ги­ја“ до­слов­но зна­чи „уво­ђе­ње у тај­ не­ће­мо до­би­ти Си­на Бо­жи­јег кроз осве­
ну“, али се мо­же ко­ри­сти­ти и пре­вод „све­ште­но­деј­ство“. ће­ни Хлеб и Ви­но. За­вр­ша­ва­ју­ћи све­
9 Реч „ли­т ур­ги­ја“ се мо­же пре­ве­сти и као „за­јед­нич­ко
де­ло, де­ло­ва­ње“.
ште­но­деј­ство (ми­ста­го­ги­ју), при­че­шћу­
10 Ви­ди Јн, 17, 4. је­мо се Кр­вљу и Те­лом Хри­сто­вим, ко­је
11 Ви­ди Кол. 3, 12–14. нам от­кри­ва и ујед­но нас уво­ди у тај­ну
42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

Све­то­тро­јич­ног жи­во­та, чи­ји смо уче­
сни­ци по­ста­ли кроз сје­ди­ње­ње са Хри­
стом, али и јед­них са дру­ги­ма. При­че­
шће нам да­ру­је ис­пу­ње­ње жи­во­та у
љу­ба­ви пре­ма Бо­гу и бли­жњи­ма. То
зна­че мо­ли­тве да нам При­че­шће бу­де на
за­јед­ни­цу Све­то­га Ду­ха, на на­след­ство
Цар­ства не­бе­ског. По ре­чи­ма Св. Си­ме­
о­на Но­вог Бо­го­сло­ва: Бла­го­де­ти Цар­
ства су Те­ло и Крв Го­спод­ња, ко­је сва­ки
дан је­де­мо и пи­је­мо. Ван њих не­ћеш
на­ћи ни­шта, чак и ако ши­ром све­це­ле
тва­ри бу­деш тра­жио.12
Ли­т ур­ги­ја уво­ди у Тај­ну жи­во­та вас­
кр­сло­га Хри­ста, али нам и да­ру­је тај
жи­вот. Као та­ква, она ни­је са­мо јед­но од
бо­го­слу­же­ња или Све­тих Тај­ни, већ
ме­ри­ло на­ше по­бо­жно­сти, на­шег при­
хва­та­ња ве­ре и жи­во­та у Хри­сту. Кроз
Ли­т ур­ги­ју нам се пру­жа оби­чај, на­чин
(=етос) жи­во­та Цар­ства Бо­жи­јег, ко­је
прет­по­ста­вља це­ло­ку­пан наш жи­вот,
ко­јим све­ште­но­деј­ству­је­мо за­јед­но са
Бо­гом тај­ну Ње­го­вог до­мо­с тро­ја и
12 Ци­ти­ра­но по Н. Лу­до­ви­кос, „Бо­го­слов­ска
све­о­бу­хват­ност и све­о­бу­хват­ност
пси­хо­а­на­ли­зе“, Ви­до­слов, 49, 2010, 53.
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43
Тема броја
ис­пу­ња­ва­мо сво­је на­зна­че­ње као све­
ште­ни­ци тво­ре­ви­не. Са дру­ге стра­не,
тај жи­вот је­сте из­ра­жен кроз бо­го­сло­
вље у свим ње­го­вим фа­за­ма, ко­је свој
вр­ху­нац до­би­ја­ју – као и Ли­т ур­ги­ја
(мо­ли­тва) – у сла­во­сло­вљу и бла­го­дар­
но­сти Бо­гу. Због то­га бо­го­сло­вље ни­је
при­ви­ле­ги­ја шко­ло­ва­них и оних ко­ји су
ве­шти у ре­чи­ма (тех­но­ло­зи), већ дар
ко­ји се ја­вља као по­сле­ди­ца че­жње и,
ко­нач­но, жи­во­та у Хри­сту. За­то је сва­ки
хри­шћа­нин по­зван да бу­де бо­го­слов да
би кроз ње­га (бо­го­сло­вље) Бо­гу при­нео
и реч као нај­са­вр­ше­ни­је чо­ве­ко­во сред­
ство оп­ште­ња (ко­му­ни­ка­ци­је) и ти­ме
го­вор (сло­во) пре­о­бра­зио у бо­го­сло­вље.
Ре­чи Ева­гри­ја Пон­тиј­ског из­ра­жа­ва­ју
иде­ју све­га оно­га о че­му смо го­во­ри­ли:
Ако же­лиш да бу­деш истин­ски бо­го­слов,
тре­ба да на­у­чиш да се до­бро и ис­прав­но
мо­лиш; ка­да на­у ­чиш да се до­бор и
ис­прав­но мо­лиш, по­ста­ћеш истин­ски
бо­го­слов.  m
Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве
у Петој економској школи у Београду
 Со­ци­јал­ни зна­чај
„ли­тур­ги­је по­сле
Ли­тур­ги­је“
Ини­ц и­ј а­т и­в а за за­ј ед­н и­ча­р е­њ е по­сле Ли­т ур­г и­ј е
тре­б а да до­ђ е од над­л е­жног па­р о­х иј­ског
све­ш те­н и­к а, док je вер­н и на­р од ду­жан да се
ода­зо­в е по­зи­в у на са­б ра­њ е.

Бла­го­сло­ви и сад, Го­спо­де, го­ди­шњи

Вла­ди­мир Мар­ја­но­вић
круг до­бро­те Тво­је, за си­ро­ма­шне из
на­ро­да Тво­га, за удо­ви­цу и си­ро­че, за

У Ли­т ур­ги­ји Све­тог Апо­с то­ла

Мар­ка по­сто­ји део где се ка­же
и ово: Бо­ле­сне из Твог на­ро­да,
Го­спо­де, ис­це­ли по­гле­дав­ши ми­ло­шћу и
ми­ло­ср­ђем (на њих). Од­стра­ни од њих и
од нас сва­ку бо­лест и не­моћ и дух сла­бо­
сти ода­гнај од њих. Оне ко­ји ле­же у ду­го­
трај­ним бо­ле­сти­ма, по­диг­ни. Му­че­не
не­чи­стим ду­хо­ви­ма ис­це­ли. Све ко­ји се
на­ла­зе у там­ни­ца­ма или су у руд­ни­ци­ма
или су под ис­тра­гом, или под осу­дом,
или у из­гнан­ству, или гор­ком роп­ству,
или ис­цр­пљу­ју­ћим по­ре­зи­ма, по­ми­луј и
све из­ба­ви, јер си Ти Бог наш ко­ји раз­ре­
ша­ваш све­за­не, ус­пра­вљаш ра­сла­бље­не;
Ти си на­да без­на­де­жних, по­моћ бес­по­
моћ­них, по­ди­за­ње па­лих, при­ста­ни­ште
оних у бу­ри, освет­ник угње­те­них. Сва­
кој стра­да­ју­ћој хри­шћан­ској ду­ши да­руј
ми­лост, по­дај олак­ша­ње, по­дај од­мор
(...)
44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
стран­це и обра­ће­ни­ке, за све нас ко­ји се
на­да­мо у Те­бе и при­зи­ва­мо све­то име
Тво­је.1
Овај део Ли­т ур­ги­је Све­тог Мар­ка све­
до­чи о по­тре­би и зна­ча­ју со­ци­јал­ног
ста­ра­ња за си­ро­ма­шне. Тек­сто­ви и јек­
те­ни­је Ли­т ур­ги­је Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­
ког и Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог та­ко­ђе
нам го­во­ре и све­до­че исте вред­но­сти.
По­тре­ба за со­ци­јал­ном бри­гом про­из­и­
ла­зи, да­кле, из сáме Ли­т ур­ги­је, ко­ја се
не за­вр­ша­ва хра­му, већ је на­ста­вља­мо
жи­ве­ти и ка­да из хра­ма иза­ђе­мо.
У ра­ном хри­шћан­ству ага­пе, „ве­че­ре
љу­ба­ви“, има­ле су ве­о­ма ве­ли­ки со­ци­
јал­ни зна­чај. На њих су мо­гли до­ћи сви,
и зва­ни и не­зва­ни – сва­ко је био до­бро­
1 Бо­жан­ска Ли­тур­ги­ја Све­тог Апо­сто­ла Мар­ка,
прев. еп. Хри­зо­стом, ред. прот. Ма­те­ја Ма­те­јић,
Вр­шац, 1998, 29–30, 31.

до­шао без об­зи­ра на по­ло­жај и ме­сто у
дру­штву. Глав­ни сми­сао ве­че­ре љу­ба­ви
је би­ло упра­во утвр­ђи­ва­ње и ис­пу­ња­ва­
ње Хри­сто­ве за­по­ве­сти о љу­ба­ви пре­ма
бли­жњем. Иако је би­ло и из­у­зе­та­ка, као
што нам све­до­чи и По­сла­ни­ца Ко­рин­ћа­
ни­ма (11, 20–21), па се до­га­ђа­ло да се
бо­га­ти пре­је­да­ју, а си­ро­ма­шни гла­ду­ју,
кла­сне раз­ли­ке из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­
ма­шних су се бри­са­ле ме­ђу­соб­ним бра­
то­љу­бљем. Ага­пе су ра­не хри­шћа­не
др­жа­ле у сло­зи, на­ро­чи­то у пе­ри­о­ди­ма
го­ње­ња. Упра­во је брат­ско је­дин­ство
пру­жа­ло уте­ху у вре­ме­ну ка­да је хри­
шћан­ство би­ло „иле­гал­но“. У на­ред­ним
ве­ко­ви­ма ага­пе су по­сте­пе­но не­ста­ја­ле,
но, ипак ни­с у суштински иш­че­зле и у
одређеном виду по­сто­је и да­нас.
Ве­о­ма је ва­жно да се ми, хри­шћа­ни
ово­га ве­ка и вре­ме­на, угле­да­мо на ра­не
хри­шћа­не и при сво­јим па­ро­хи­ја­ма
об­но­ви­мо „тр­пе­зе љу­ба­ви“. За­јед­ни­ча­ре­
ње у до­ба оту­ђе­но­сти је не­што што је
нео­п­ход­но. На­ро­чи­то је у ве­ли­ким град­
ским па­ро­хи­ја­ма из­ра­же­но то да чо­век
мо­же го­ди­на­ма да до­ла­зи на не­дељ­ну
Ли­т ур­ги­ју у цр­кву, да сто­ји по­ред љу­ди,
сво­је бра­ће у Хри­сту, а да их не по­зна­је и
да их не упо­зна. Ини­ци­ја­ти­ва за за­јед­ни­
ча­ре­ње по­сле Ли­т ур­ги­је тре­ба пре све­га
да до­ђе од над­ле­жног па­ро­хиј­ског све­
ште­ни­ка, док je вер­ни на­род ду­жан да се
ода­зо­ве по­зи­ву на са­бра­ње. Ни­ти је
мо­гу­ће да се вер­ни на­род ор­га­ни­зу­је сâм,
без све­ште­ни­ка, ни­ти је мо­гу­ће да све­
ште­ник ор­га­ни­зу­је за­јед­ни­ча­ре­ње по­сле
Ли­т ур­ги­је – сâм. Као и у са­мој Ли­т ур­ги­
ји, у ко­јој тре­ба да уче­ству­ју за­јед­но и
све­ште­ник и на­род Бо­жи­ји, јед­ни су дру­
ги­ма нео­п­ход­ни и на­кон Ли­т ур­ги­је.
Рет­ке су па­ро­хиј­ске цр­кве где по­сто­ји
и ор­га­ни­зо­ва­но за­јед­ни­ча­ре­ње све­ште­
ни­ка и на­ро­да по­сле Ли­т ур­ги­је, и сва­ко
ко је при­с у­ство­вао тим рет­ким, са­вре­
ме­ним „тр­пе­за­ма љу­ба­ви“, зна за њи­хов
ве­ли­ки ду­хов­ни, али и со­ци­јал­ни зна­
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  45
Тема броја
чај. Љу­ди јед­ни на дру­ге гле­да­ју као на
бра­ћу и се­с тре, по­с то­ји ме­ђу­соб­но
по­ве­ре­ње и то­пли­на у мо­ру оту­ђе­но­сти
и хлад­но­ће ве­ли­ких гра­до­ва.
За­јед­ни­ча­ре­ње по­сле Ли­т ур­ги­је не­ком
мо­же из­гле­да­ти бе­зна­чај­но, али оно је
ве­о­ма ва­жно јер се љу­ди та­ко ме­ђу­соб­
но упо­зна­ју, дру­же и збли­жа­ва­ју пре­по­
зна­ју­ћи јед­ни у дру­ги­ма свог бра­та или
се­стру, кон­крет­ну лич­ност – бли­жњег.
По­сто­ји и ве­ли­ки ми­ло­срд­но-ха­ри­та­
тив­ни зна­чај „тр­пе­за љу­ба­ви“ јер си­ро­
ма­шни у то­ме мо­гу до­би­ти и ма­те­ри­јал­
ну по­моћ, баш као што је то би­ло у
пр­вим ве­ко­ви­ма хри­шћан­ства.
Ни­је ни јед­но­став­но ни ла­ко об­но­ви­
ти „тр­пе­зе љу­ба­ви“, ожи­ве­ти ста­ру тра­
ди­ци­ју и омо­гу­ћи­ти „ли­т ур­ги­ју по­сле
Ли­т ур­ги­је“, но, ни­је ни не­мо­гу­ће.
За­ј ед­н и­ча­р е­њ е по­сле
Ли­т ур­г и­ј е не­ком мо­же
из­гле­д а­т и бе­зна­чај­н о,
али оно је ве­о ­м а ва­жно
јер се љу­ди та­ко ме­ђу­соб­но
упо­зна­ј у, дру­же и
збли­жа­в а­ј у пре­п о­зна­ј у­ћ и
јед­н и у дру­г и­м а свог бра­та
или се­стру, кон­к рет­н у
лич­ност – бли­жњег.
По­треб­но је, уз Бо­жи­ју по­моћ, са­мо
ма­ло до­бре во­ље и ма­ло тру­да и све­ште­
ни­ка и вер­ног на­ро­да, те об­но­ви­ти ту
древ­ну хри­шћан­ску прак­с у, чи­ме ће­мо
до­при­не­ти раз­во­ју и ши­ре­њу ми­ло­срд­
ног ра­да у на­шој Цр­кви јер ће глад­ни
до­би­ти хра­ну, уса­мље­ни људ­ску и то­плу
реч бра­та или се­стре из па­ро­хи­је, мла­ди
ме­сто истин­ског хри­шћан­ског дру­же­
ња, ста­ри при­ли­ку за раз­го­вор са се­би
бли­ски­ма, а сви за­јед­но мо­гућ­ност за
бра­то­љу­бље.  m
 Ли­тур­ги­ја и
(веч­но) мла­ди
Литургија је про­зор у веч­ност из про­л а­зног,
тро­ш ног и смрт­н ог све­та, и за­то је та­ко
при­ј ем­чи­в а људ­ском ду­х у, на­р о­чи­то
оно­м е ко­ј и се уду­б љу­ј е у њен сми­сао.

Је­реј Го­ран Жив­ко­вић де­лат­ност са око 30 го­ди­на, ка­да су ста­

ри Је­вре­ји при­зна­ва­ли по­че­так зре­ло­
сти. Ка­кве то ве­зе има са Тај­ном над

И сто­ри­ја кул­т у­ре по­зна­је мно­ге

при­че и бај­ке о елик­си­ри­ма
мла­до­сти, ко­ји они­ма ко­ји их
ко­ри­сте омо­гу­ћа­ва­ју ве­чи­т у мла­дост.
Ако ма­ло про­пра­ти­мо те­ле­ви­зиј­ске
ре­кла­ме, при­ме­ти­ће­мо да до­бар део
чи­не оне у ко­ји­ма се ре­кла­ми­ра­ју сва­ка­
кви пре­па­ра­ти или по­ма­де за што ду­же
одр­жа­ва­ње те­ла мла­дим и све­жим.
Опет, у фил­мо­ви­ма ко­је има­мо при­ли­ке
да гле­да­мо че­сто се де­ша­ва да се ста­ри­ји
љу­ди из пет­них жи­ла тру­де да из­гле­да­ју
мла­ди ка­ко по по­на­ша­њу, та­ко и по
обла­че­њу.
По­тре­ба да се оста­не стал­но млад јед­
на је од нај­ду­бљих те­жњи чо­ве­ко­ве под­
све­сти. Мла­дост је до­ба нај­ја­чег жи­вот­
ног бу­ја­ња, вре­ме ка­да је на­гла­шен
„елан ви­тал“, ка­ко га на­зи­ва Берг­сон.
Сâм Го­спод је про­по­ве­дао „у нај­бо­љим
го­ди­на­ма“, ко­је ује­ди­њу­ју мла­дост и
со­лид­но ис­ку­ство – Он је по­чео сво­ју
46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
Тај­на­ма, са нај­ва­жни­јим ама­не­том ко­ји
је на­ма, Ње­го­вим уче­ни­ци­ма, оста­вио
Го­спод наш Исус Хри­стос?
Тре­ба по­ћи од са­мих Ње­го­вих ре­че­
ни­ца из Је­ван­ђе­ља ко­је нам го­во­ре нај­
ви­ше о сми­слу Све­те Ли­т ур­ги­је. Ка­да је
у пи­та­њу су­шти­на са­ме ове слу­жбе, а то
је Све­то При­че­шће, Учи­тељ нам је
на­гла­сио да не­ће­мо има­ти жи­во­та у
се­би ако не је­де­мо Ње­го­во Те­ло и не
пи­је­мо Ње­го­ву Крв. Пр­вим уче­ни­ци­ма
је при­ли­ком ло­мље­ња хле­бо­ва ре­као, а
они то пре­не­ли оста­ли­ма, да вр­ши­мо то
у Ње­гов спо­мен, тј. да по­на­вља­мо Тај­ну
над Тај­на­ма она­ко ка­ко је Он Сâм
вр­шио.
Све­та Ли­т ур­ги­ја ко­ју нам је ре­као да
је вр­ши­мо у Ње­гов спо­мен слу­жи се,
ево, већ ско­ро око два ми­ле­ни­ју­ма, из
не­де­ље у не­де­љу, од пра­зни­ка до пра­
зни­ка, и оно што је не­ве­ро­ват­но и што
је пра­во чу­до је да је она увек све­жа и

но­ва. Ако по­сма­тра­мо са јед­ног чи­сто
људ­ског аспек­та, ви­ше од 90% ли­т ур­гиј­
ских тек­сто­ва су исти на сва­кој Ли­т ур­
ги­ји Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог, па, ка­ко
је, он­да, мо­гу­ће да иста увек бу­де стал­но
све­жа, ак­т у­ел­на и но­ва?
Чо­век је по сво­јој при­ро­ди би­ће из­у­
зет­но осе­тљи­во на до­са­ду, на опе­то­ва­
ње, па та­ко стал­но те­жи не­че­му но­во­ме
у сва­ком до­ме­ну жи­во­та. Кон­стру­иш ­ у
се стал­но но­ви ауто­мо­би­ли, ком­пју­те­
ри, мо­бил­ни те­ле­фо­ни, из­ми­шља­ју се
но­ве атрак­тив­не тех­но­ло­ги­је, фор­ми­ра­
ју но­ви му­зич­ки и ли­ков­ни прав­ци –
све у ци­љу за­до­во­ља­ва­ња те гр­че­ви­те
људ­ске по­тре­бе за но­вим, за про­ме­ном
и ди­на­ми­ком.
Све­док сам, као све­ште­ник, да се те­о­
ло­шко на­зна­че­ње Ли­т ур­ги­је као су­сре­та
са Жи­вим, веч­но но­вим Бо­гом до­ка­зу­је
у прак­си. Ка­да не­ко поч­не да жи­ви
ли­т ур­гиј­ски, сва­ки не­до­ла­зак на Ли­т ур­
ги­ју оста­вља у ње­му осе­ћај ду­хов­не пра­
зни­не и не­до­стат­ка. Кад се чо­век за­љу­
би у Све­т у Ли­т ур­ги­ју, она по­с та­не
са­став­ни део ње­го­вог жи­во­та, нео­дво­
јив део ње­го­вог би­ћа. Она је за­и­ста
је­дан про­зор у веч­ност из овог про­ла­
зног, тро­шног и смрт­ног све­та, и за­то је
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47
Тема броја
та­ко при­јем­чи­ва људ­ском ду­ху, на­ро­чи­
то оно­ме ко­ји се уду­бљу­је у њен сми­сао.
Раз­у­ме­ти ову слу­жбу из­и­ску­је при­ли­
чан на­пор, али ће тај исти на­пор би­ти
ви­ше­стру­ко на­гра­ђен, на­ро­чи­то оно­ме
ко се ре­дов­но при­че­шћу­је сје­ди­њу­ју­ћи
се са Веч­ним, са Са­мим Го­спо­дом.
На ли­ци­ма ста­ри­јих мо­на­ха мо­же­мо
при­ме­ти­ти јед­ну све­жи­ну, јед­ну чи­лост
ду­ха, ко­ја сва­ка­ко по­ти­че од мо­ли­та­ва и
спе­ци­фич­ног на­чи­на жи­во­та, а глав­ни
раз­лог за то је упра­во Све­та Ли­т ур­ги­ја.
Упе­ча­тљив при­мер те мла­до­сти у ста­ро­
сти је наш Ава Ју­стин, ко­ји је во­дио бли­
став ли­т ур­гиј­ски жи­вот и до упо­ко­је­ња
из­гле­дао та­ко све­же да је про­сто си­јао.
За­то сва­ко ко чи­та овај текст, а не­ма
ли­т ур­гиј­ског ис­ку­ства, ва­ља да оку­си и
ви­ди ка­ко је благ Го­спод, од­но­сно да се
упо­зна са овом ве­ли­чан­стве­ном слу­
жбом. Веч­ни Жи­вот, ве­чи­та мла­дост, не
оства­ру­ју се ни­ка­квим пре­па­ра­ти­ма и
не по­сто­је са­мо у бај­ка­ма – њи­хов пре­
ду­кус и те ка­ко осе­ћа­мо већ у ре­ал­ном
жи­во­т у, и то као за­лог бу­ду­ће веч­но­сти
у Бо­гу. На Све­тој Ли­т ур­ги­ји.  m
Аутор је свештеник при храму
Преподобне мати Параскеве у Лапову
 Ев­ха­ри­сти­ја је
обо­стра­но да­ри­ва­ње
сво­је са­свим дру­го­сти
Другост је шанса, промена, покрет и сваки
сусрет и долазак другог и другачијег (па и на
нивоу свакодневних промена у животу) јесте
прилика нама дата да себе обликујемо

бих ту­ма­чио (ни­ка­ко не и крај­ње де­фи­

Ла­зар и Вар­ја Не­шић
ни­сао, јер не по­сто­је крај­ње де­фи­ни­ци­је
ка­да су у пи­та­њу нео­б­у ­хват­ни жи­вот­ни

Т е­о­лог на­пи­са пи­смо:

- Шта ти да­нас мо­гу пи­са­
ти о Ев­ха­ри­с ти­ји, по­ред
го­ми­ле књи­га, чла­на­ка и пре­да­ва­ња на
ту те­му? Ев­ха­ри­сти­ја је по­ста­ла лајт
мо­тив це­ло­куп­не са­вре­ме­не пра­во­слав­
не те­о­ло­ги­је. То је по­хвал­но и осло­ба­ђа­
ју­ће. Ова цен­трал­на тај­на Цр­кве по­ла­ко
за­у­зи­ма сво­је пра­во ме­сто у жи­во­т у
цр­кве­них па­ро­хи­ја – за­јед­ни­ца, као и
на­ших по­је­ди­нач­них жи­во­та. Ипак,
до­пу­сти да украт­ко ука­жем на још не­ке
чи­ње­ни­це, за ко­је ми се чи­ни да из­ми­чу
са­вре­ме­ним хри­шћа­ни­ма, а ко­је у
бу­дућ­но­сти мо­гу ство­ри­ти до­ста про­
бле­ма.
Све­та тај­на Ев­ха­ри­сти­је је, пре све­га,
наш (лич­ни и цр­кве­ни) од­нос са Све­том
Тро­ји­цом. Уоп­ште, по­јам Све­те тај­не
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
су­сре­ти) као до­га­ђај да­ра / да­ри­ва­ња
дру­го­сти дру­гог. Да­кле, Све­та тај­на
(ми­сле­ћи, при то­ме, и на це­ло­куп­ну
све­то­та­јин­скост Цр­кве) је­сте не­за­вр­ше­
но до­га­ђа­ње да­ра / да­ри­ва­ња дру­го­сти
Све­те Тро­ји­це све­т у / чо­ве­ку, као и
да­ри­ва­ње дру­го­сти чо­ве­ка Све­тој Тро­
ји­ци. У том сми­слу Ев­ха­ри­сти­ја је обо­
стра­но са­мо­пре­да­ва­ње из­ме­ђу не­ство­
ре­ног и ство­ре­ног, тј. не­пре­кид­ни до­га­
ђај са­мо­при­но­ше­ња сво­је ап­со­лут­не
са­свим-дру­го­с ти. За ме­не, на кра­ју,
Ев­х а­ри­с ти­ја је из­не­на­ђе­ње до­ла­ска
са­свим-дру­го­сти Све­те Тро­ји­це ме­ђу
нас као ни­ка­да-за­слу­же­ни дар. Уоста­
лом, мо­ра се при­зна­ти, све на­пред на­пи­
са­но је је­дан сво­је­вр­сни ев­ха­ри­стиј­ски
мак­си­ма­ли­зам.

Исти­ну Ев­ха­ри­сти­је мо­же­мо ис­ка­за­ти
на мно­го на­чи­на, што са­вре­ме­ни те­о­ло­
зи и чи­не. На­до­ла­зи пи­та­ње шта са
свим овим има на­ше исто­риј­ско (те
та­ко зе­маљ­ско и би­о­ло­шко) чо­ве­чи­је
би­ће. Те­о­ло­зи као да за­бо­ра­вља­ју да
по­ред оног ес­ха­то­ло­шког у на­шој смрт­
ној ег­зи­стен­ци­ји по­сто­ји и оно па­то­ло­
шко. Оно не­из­б е­жно кон­ти­гент­но,
не­це­ло­ви­то, ну­жно, смрт­но, тј. са­свим
људ­ско.
Из да­на у дан сти­чем ути­сак да у це­ло­
куп­ној при­чи о „ес­ха­то­ло­шком ди­на­ми­
зму“, „он­то­ло­шким ес­ха­то­ни­ма“, „лич­
но­сним љу­бав­ним за­јед­ни­ца­ма“ и др.
по стра­ни оста­је кон­кре­тан чо­век
на­ших сва­ко­днев­них па­р о­хиј­ских
жи­во­та! Чо­век ко­ји је, ма­да по­зван на
љу­бав, сло­бо­ду, за­јед­ни­цу, ев­ха­ри­сти­ју
и ес­ха­тон, за­гли­бљен у оно па­то­ло­шко.
У оно што нас осле­пљу­је за кон­крет­но
ов­де-и-са­да тру­да и под­ви­га.
По­не­кад ми се чи­ни да та­ква јед­на
па­то­ло­ги­ја сво­је оправ­да­ње про­на­ла­зи
бе­жа­њем у сво­је­вр­сни ев­ха­ри­стиј­ски
уто­пи­зам, ко­ји, са сво­је стра­не, мо­же
по­ста­ти из­го­вор за нео­д­го­вор­ност пре­
ма се­би па­то­ло­шком. Та­ко че­сто чу­јем
сво­је са­па­ро­хи­ја­не (а те­би при­зна­јем да
и сâм ни­сам ли­шен та­квих ис­ку­ста­ва):
„Идем сва­ке не­де­ље на Ли­т ур­ги­ју и
не­пре­кид­но се при­че­шћу­јем. Уче­ству­
јем у ес­ха­то­ло­шкој за­јед­ни­ци љу­ба­ви и
сло­бо­де. За­јед­ни­ча­ри­мо. Бит­на је он­то­
ло­ги­ја, а не ети­ка. ...“ Но, оно-па­то­ло­
шко у њи­ма (ме­ни и на­ма) не за­це­љу­је,
шта­ви­ше – од ев­ха­ри­стиј­ског уто­пи­зма
по­не­кад и не ви­ди­мо се­бе бо­ле­сни­ма, не
по­тре­бу­је­мо под­ви­га и тру­да за очу­ва­
њем и уна­пре­ђе­њем су­сре­та – од­но­са
ко­ји смо при­ми­ли од Све­те Тро­ји­це у
Ев­ха­ри­сти­ји. Се­ти се мо­јих ре­чи на­пред
из­не­се­них: Ев­ха­ри­сти­ја је обо­стра­но
да­ри­ва­ње сво­је са­свим дру­го­сти!
Да­нас, чи­ни ми се, са­мо при­ма­мо
да­ро­ве (а и то је пи­та­ње ка­ко?!), а ни­шта
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49
Тема броја
не да­ру­је­мо на­зад. Ев­ха­ри­стиј­ски уто­
пи­зам ра­сте и по­чи­ње да на па­ро­хи­је
ба­ца сво­је пр­ве там­не сен­ке. Труд и
на­пор су две за­бо­ра­вље­не ре­чи у цр­кве­
ним за­јед­ни­ца­ма. Ети­ка је, пак, го­то­во
је­рес по­ста­ла!
Не знам шта да ми­слим...
А књи­жев­ник хри­шћа­нин му од­го­во­ри:
Уска­чем у тво­је пи­та­ње јер ви­дим и
при­ме­ћу­јем не­што но­во! Кад год смо до
са­да раз­го­ва­ра­ли о „дру­гом“, ту­ма­чи­ли
смо дру­гог у сми­слу од­но­са „ја – ти“, то
јест: дру­ги је раз­ли­чит у од­но­с у на ме­не,
али је и мо­је огле­да­ло, а ја сам на­спрам
ње­га ста­ти­чан – то је за­ле­ђе­на по­зи­ци­ја
две фи­гу­ре (чак и ка­да се го­во­ри о ди­на­
ми­зму од­но­са лич­но­сти, сли­ка је ста­
тич­на). Ме­ђу­тим, по пр­ви пут чи­там
код те­бе сле­де­ће: дру­гост је шан­са, про­
ме­на, по­крет и сва­ки су­срет и до­ла­зак
Све што је у од­н о­су на нас
раз­ли­чи­то вред­н о­в а­н о је
је­д и­н о ако нас ме­њ а.
У те­о­л о­ш ком дис­кур­су,
усу­ђ у­ј ем се ре­ћ и:
при­м ље­н и Бог је Бог ко­ј и
нас је про­м е­н ио чим смо
Га при­м и­л и.
дру­гог и дру­га­чи­јег (па и на ни­воу сва­
ко­днев­них про­ме­на у жи­во­т у) је­с те
при­ли­ка на­ма да­та да се­бе об­ли­ку­је­мо!
Дру­ги је мо­гућ је­ди­но као су­срет про­ме­
не, за­то га зо­ве­мо „дру­гим“ – дру­га­чи­
јим у од­но­с у на тре­ну­так пре – оним
ко­ји је се­бе из­ме­нио. Онај на­спрам нас
у сли­ци, раз­го­во­ру, мо­ли­тви, ни­је ту да
ста­не­мо  на­спрам и за­ди­ви­мо се на­шим
„лич­но­сним“ раз­ли­чи­то­сти­ма и по­тен­
ци­ја­ли­ма, већ да пр­ви и ап­со­лут­ни
су­срет бу­де Про­ме­на, Ис­ко­рак и Нат­ко­
 рак, а то се ме­ри про­зир­ним се­кун­да­ма.
Зам­ка уто­пи­зма по­че­ла је он­да ка­да се у
од­но­с у Дру­ги – Дру­ги, под при­ви­дом
при­зи­ва­ња за­јед­ни­це љу­ба­ви Бо­жи­је,
оста­ло на ста­ром и по­зна­том „со­ло“
пу­т у од Ја до Ти и на­траг!
Све што је у од­но­с у на нас раз­ли­чи­то
вред­но­ва­но је је­ди­но ако нас ме­ња. У
те­о­ло­шком дис­кур­с у, усу­ђу­јем се ре­ћи:
при­мље­ни Бог је Бог ко­ји нас је про­ме­
нио чим смо Га при­ми­ли. За­то је наш
су­срет из­не­на­ђу­јућ јер је пре­крет­ни­ца
на­ма не­по­зна­та, а тр­за­ви­ца нео­п­ход­на.
Ве­ру­јем да си ми хтео по­ру­чи­ти: са­мо­
при­но­ше­ње  ап­со­лут­не са­свим-дру­го­сти
ни­је па­ко­ва­ње се­бе у схи­зо­фре­ни па­кет,
ко­ји тре­ба отва­ра­ти и ча­ча­ка­ти по ње­го­
вим ла­ви­рин­ти­ма јер је он, то­бо­же, раз­
ли­чит у од­но­с у на сва дру­га па­ко­ва­ња,
већ је то пре све­га крик, не­му­шти нај­че­
шће, по­глед ко­ји тра­жи, а не ви­ди „Ја“
ко­ји ка­же: Уђи, у ме­ни је на­мер­но ис­пре­
ту­ран свет, али су вра­та отво­ре­на!
Чи­та­ва мо­дер­на књи­жев­ност па­ти од
јед­не те­ско­бе. Где је она?  То су не­про­ве­
тре­не со­бе и та­ва­ни­це, уска, пр­ља­ва
сте­пе­ни­шта и уле­пље­не крч­ме – и у све­
му то­ме: Чо­век. Он рав­но­мер­но и са­мо­
си­гур­но хо­да Каф­ки­ним ла­ви­рин­ти­ма и
за­о­би­ла­зи Су­сре­те.
Да­нас чи­та­мо по­ја­ча­но и са ја­чом зеб­
њом: хи­пер­б о­ли­с а­на фан­т а­с тич­на
ствар­ност (се­ти се чу­де­сне пре­спек­ти­ве
са­вре­ме­ног фил­ма), за­сно­ва­на на фан­
та­зиј­ској за­блу­ди о људ­ској без­гра­нич­ Си­т у­а­ци­ја о ко­јој го­во­риш би се мо­гла
ној по­тен­ци­ји и, из­но­ва, лет и  пад у опи­са­ти ова­ко: остао сам, са сво­јим
вре­ме. Гре­ба­ње по не­све­сном за­вр­ша­ва по­го­ле­мим на­рам­ком зна­ња и очи­њег
по­врат­ком у про­стор­но-вре­мен­ску не­и­ ви­да, у дру­штву мла­дих и при­јат­них
ди­лу са јед­на­ким упит­ни­ком: ка­ко са­да хри­шћа­на, ко­ји се мно­жи­ше и умно­жи­
и ов­де. Тре­ну­так за „ев­ха­ри­стиј­ску фан­ ше; рас­пра­вљам угод­но о го­ру­ћој те­ми
та­зи­ју“ је по­го­дан: цр­кве су отво­ре­не брат­ског ује­ди­ње­ња на­ро­да, гре­јем се на
(за са­да), пе­сме су ис­пе­ва­не (да ли су све цен­трал­но и сур­фам не­ти­ћем... Сва­ка­
и „дру­ге и дру­га­чи­је“, књи­ге су сри­ца­не, ко, ме­не та­квог за­ни­ма са­мо „бу­ду­ће“,
све­ти­те­љи (че­сто) про­т у­ма­че­ни то­мо­ ап­стракт­но, а уто­пиј­ски обе­ћа­ва­ју­ће.
ви­ма па­ра­фра­за... Та­кав, не ви­дим Бра­та и не ви­дим
(пр­ља­во и ис­кри­вље­но) Ли­це тре­нут­ка,
50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

исто­ри­је, чо­ве­ка. И, нај­с тра­шни­је,
не­мам на осно­ву че­га да се за­гле­дам у
сво­је па­то­ло­шко – све што се­ца и бо­ли
од­стра­нио сам и дру­жим се са под­ви­гом
фан­та­зи­је, а не под­ви­гом зно­ја.
Ев­ха­ри­сти­ја је обо­стра­но да­ри­ва­ње
сво­је са­свим дру­го­сти! Ле­по ре­че­но: то
су и мо­је по­след­ње ре­чи у овом ди­ја­ло­
гу. Обо­с тра­но ис­кљу­чу­је со­лип­си­
зам ин­ди­ви­дуе (хо­ће­мо ли убу­ду­ће про­
го­во­ри­ти о псе­у­до­за­јед­ни­ци ван две
по­ну­ђе­не Све­те тај­не – бра­ка и мо­на­
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51
Тема броја
ше­ња). Да­ри­ва­ње од­ба­ц у­је шкр­тост
са­мо­сти­ца­ња зна­ња, а не уме­ња. Дру­
гост  увек из­бе­га­ва стал­ност и вре­ме,
дру­гост је рас­пе­та на зе­мљи, као и са­ми
Вас­кр­сли Хри­стос.
За­пе­ча­ћен ка­мен на вра­ти­ма на­ших
па­ро­хиј­ских за­јед­ни­ца, ко­је су се­би
до­вољ­не и ин­спи­ра­тив­не, исто је што и
онај древ­ни ка­мен над ко­јим је за­клик­
тао ан­ђео. Наш за­да­так је да оста­ви­мо
до­вољ­но про­сто­ра Оно­ме Ко­ји ће га
от­пе­ча­ти­ти.  m
 Песнички станује човек
Из­раз ли­ца
Човек ће у ли­ц у Свê­т ōг ви­д е­т и те­жњу ка Веч­ном, ка
Бо­г у, ко­ј у ће и он мо­ра­т и, а и за­же­л е­т и да за­до­б и­ј е
да би по­стао не­п о­н о­в љив јер тек ка­д а на ли­ц у
дру­гог пре­п о­зна­м о сво­ј у не­п о­н о­в љи­в ост, тек ка­д а
Све­т и (Бог), и Свêти (чо­в ек) ка­же да смо
не­п о­н о­в љи­в и, ми то по­ста­ј е­м о.
Малиша
Пушоња
Т а­да ми је шко­ла­рац од­го­во­
рио: „Ка­да же­лим да са­знам
ко­ли­ко је не­ко му­дар, или
ко­ли­ко је глуп, или ко­ли­ко до­бар, или
ко­ли­ко по­ква­рен, или ко­је су му ми­сли
на па­ме­ти у том тре­нут­ку, ја на­пра­вим
из­раз ли­ца, нај­пре­ци­зни­је мо­гу­ће, у
скла­ду са из­ра­зом на ње­го­вом ли­цу, и
он­да че­кам да ви­дим ко­је ми­сли или
осе­ћа­ња се по­ја­вљу­ју у мом уму или
ср­цу, ко­је од­го­ва­ра­ју ње­го­вом из­ра­зу
или су у скла­ду са њим.“
(Ед­гар Алан По, Укра­де­но пи­смо)
Мо­же ли се ре­ћи да је лик из ро­ма­на
ко­ји се сва­ко­днев­но су­сре­ће са „обич­ним
љу­ди­ма“, гле­да­ју­ћи све­те љу­де (ужи­во
или на сли­ка­ма и ико­на­ма), имао про­
блем при ими­та­ци­ји?
Иван Иљин у књи­зи О су­прот­ста­вља­
њу злу си­лом ка­же: Сва­ки уну­тра­шњи
акт до­бро­те, љу­ба­ви, пра­шта­ња, стра­
хо­по­што­ва­ња, искре­но­сти, мо­ли­тве и
52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
ка­ја­ња не­из­бе­жно ме­ња тки­во и ри­там
ду­хов­ног жи­во­та, и би­ва не­при­мет­но
из­ра­жен у по­гле­ду, ли­цу и хо­ду, и та­ко се
не­при­мет­но пре­но­си на дру­ге љу­де… и
ја­сно је да ће на ли­ци­ма Ма­ка­ри­ја Ве­ли­
ког, …, оп­тин­ских ста­ра­ца сва­ко ви­де­ти
оно што му је мо­жда про­ма­кло у сла­бим
ти­тра­ји­ма сва­ко­днев­не до­бро­те.
Сва дра­ма, бор­ба, тра­ге­ди­ја, ра­дост,
ту­га (тачније ра­до­сто­твор­на ту­га), ис­цр­
та­на је на све­тим ли­ци­ма, па би га та­ко и
сâм по­глед на њих те­рао да ако и ка­да
по­ку­ша да, ка­ко ка­же По, за­же­ли да
от­кри­је ко­ли­ко су ти љу­ди му­дри, …,
до­бри,…, ка­кве су им ми­сли, уви­ди да он
то не мо­же по­сти­ћи ако про­ба са­мо да
на­пра­ви из­раз ли­ца сли­чан оно­ме ко­ји
има све­ти чо­век. За­то што ће баш та­да,
ка­да то по­ку­ша, ви­де­ти да је ком­пли­ко­ва­
но на­пра­ви­ти та­кав из­раз јер је за то
по­треб­но ис­ку­ство, не­жност, стр­пље­ње и
фи­но­ћа ко­ја се вре­ме­ном и тру­дом сти­че.
Пре­по­знав­ши то, чо­век мо­же осе­ти­ти
по­зив да и он по­ста­не не­ко ко­ме је мо­гу­
ће на­пра­ви­ти та­кав из­раз ли­ца. У том
по­ку­ша­ју ими­та­ци­је из­ра­за, он ће уви­де­
ти не­мо­гућ­ност исто­вет­ног из­ра­за оно­ме
ко­ји има кон­крет­ни све­ти чо­век ко­га
је гле­дао, и схва­ти­ће да је из­раз ли­ца
тог Свê­тōг, аутен­ти­чан и не­по­но­
вљив, и да он мо­же по­ста­ти сли­чан
ње­му је­ди­но и са­мо ако и ôн по­ста­
не аутен­ти­чан и не­по­но­вљив. Уви­
дев­ши то, он ће од­у­ста­ти од по­ку­
ша­ва­ња да ими­ти­ра из­раз ли­ца тог
не­по­но­вљи­вог дру­гог, већ ће у том
ли­цу ви­де­ти по­зив да оства­ри и соп­
стве­ну не­по­но­вљи­вост и аутен­тич­
ност.
И не са­мо то. Он ће у ли­цу Свê­тōг
ви­де­ти те­жњу ка Веч­ном, ка Бо­гу, ко­ју ће
и он мо­ра­ти, а и за­же­ле­ти да за­до­би­је да
би по­стао не­по­но­вљив јер тек ка­да на
ли­цу дру­гог пре­по­зна­мо сво­ју не­по­но­
вљи­вост, тек ка­да Све­ти (Бог), и Свêти
(чо­век) ка­же да смо не­по­но­вљи­ви, ми
то по­ста­је­мо. Ми по­ста­је­мо не­по­но­
вљи­ви не са­ми по се­би, већ за не­ког
дру­гог ко­ме и ми за­уз­врат ка­же­мо
да је не­по­но­вљив.
Чак и ако чо­век за жи­во­та не
упо­зна аутен­тич­ног све­ца, он ће
има­ти при­ли­ке да Свê­тōг ви­ди
на сли­ци, на ико­ни, ко­ја
је­сте чо­век, жи­во би­ће са
сво­јом ком­плек­сно­шћу,
сло­бо­дом, во­љом, емо­ци­
јом, исто­рич­но­шћу,
кр­њом љу­ба­вљу и оста­
лим сла­бо­сти­ма; баш
кроз та­квог чо­ве­ка он
мо­же ви­де­ти Ли­це Оно­га
ко­га он мо­ра да ими­ти­ра,
по­дра­жа­ва и чи­ју аутен­
тич­ност и не­по­но­вљи­вост
тре­ба да пре­по­зна да би и
сâм био пре­по­знат као
та­кав.
Од ими­та­ци­је се по­чи­ње, а
до аутен­тич­но­сти се сти­же.

јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53

 земља живих
По­но­во се
ро­ди­ти
и жи­ве­ти
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког
Иринеја, а под старатељством братства
манастира Ковиљ на челу са Владиком
Порфиријем. Детаљније о пројекту
Земља живих можете прочитати у
трећем броју Мисионара за 2009.
годину.
У рубрици Земља Живих објављујемо
сведочанства штићеника ове
заједнице.

О пет са­њам раз­не бо­ле­сти и бу­дим

се са же­љом да се уоп­ште и ни­сам
про­бу­дио. Увек по­сле ова­квих сно­
ва за­и­ста имам же­љу да не по­сто­јим.
Ипак, не­мам то­ли­ко вре­ме­на да раз­ми­
шљам на та­ко црн на­чин, тре­ба се ра­до­
ва­ти – жив сам! Уста­јем и кре­ћем у но­ви
дан а он­да као маљ у гла­ву – се­тих се да
ов­де уста­јем тач­но де­сет ме­се­ци. На
Че­не­ју убр­зо уста­љен ри­т у­ал: пе­сми­ца,
мо­ли­тва па ка­фа. Гле­дам око се­бе ли­ца
на­сме­ја­на, сме­јем се и ја, ипак, на тре­нут­
ке ми и ни­је до сме­ха. То­тал­но по­ме­ша­на
и слу­ђе­на осе­ћа­ња. Хи­ља­ду ра­зних емо­
ци­ја, на тре­нут­ке су­зе па смех. Углав­ном
бол, бол за из­гу­бље­ним го­ди­на­ма и
54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
по­тро­ше­ним да­ни­ма. Не­ка­ко кре­ћем на
рад, жи­во­ти­ње уно­се ра­дост, до­ла­зи
ру­чак и са­зна­јем да је брат Зо­ран до­био
бла­го­слов. Сва­ка му част, за­слу­жио је!
Ме­не опет не­ка ту­га сти­ска, ту­га и бол
због све­га и сва­че­га. На Че­не­ју па­да ки­ша,
слич­но је би­ло и ка­да сам до­шао и за­јед­
ни­цу. Мо­жда је ки­ша кри­ва за ово мо­је
тру­ло и пра­зно ста­ње, ко зна? А он­да
до­ла­зи на ред ве­че­ра па пе­сма. Ако се
по­тру­дим и по­гле­дам ства­ри са са­мо ма­ло
бо­је, он­да и ни­је све та­ко цр­но. Ипак, ето,
жив сам ваљ­да, бро­јим да­не, осе­ћам да ће
мо­жда и ово све има­ти не­ки сми­сао ка­да
до­ђе вре­ме. За­пра­во знам си­гур­но да већ
са­да има сми­сла, ма­да је по­не­кад те­шко
при­хва­ти­ти. Раз­ми­шљам та­ко о све­му и
сва­че­му, о љу­ди­ма око се­бе.
Док пи­шем ово, кроз гла­ву ми се про­
вла­чи јед­на реч. Јед­на јед­но­став­на исти­на.
Не смем до­зво­ли­ти да ме би­ло ко и би­ло
шта скре­не са овог пу­та. Ја за­пра­во ку­пу­
јем се­би но­ви ово­зе­маљ­ски жи­вот, а Јо­ва­
ни но­ви не­бе­ски. И то је упра­во од­го­вор
на пи­та­ње о сми­слу. То је сми­сао све ове
ту­ге и бо­ла. По­но­во се ро­ди­ти и жи­ве­ти
на је­дан дру­га­чи­ји на­чин, по­но­во се ра­до­
ва­ти, и ки­ши, и сун­цу, увек се ра­до­ва­ти!
И то је то за ве­че­рас.
Де­сет је про­шло, очи се по­ла­ко скла­па­
ју, вре­ме је за од­мор. Идем у кре­вет са
ми­слим на на­што ле­по, јер ко пре­тр­пи до
кра­ја, тај ће се спа­си­ти!
Ми­сао да­на: Опро­штај
„Јер ћу би­ти ми­ло­стив не­прав­да­ма
њи­хо­вим, и не­ћу во­ше спо­ми­ња­ти гри­је­хе
њи­хо­ве и бе­за­ко­ња њи­хо­ва“.
24.11.2010.
Ка­ква ноћ! По­сле ака­ти­ста ни­сам ока
скло­пио иако ми је мо­ли­тва, мо­гу ре­ћи,
баш при­ја­ла док све оста­ло по­сле ње ни­је.
Пун ме­сец и не­са­ни­ца, по­ми­сли и бор­ба.
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55
На­по­кон уста­ја­ње иако ни­сам ни­ка­ко
спа­вао. Ра­до­вао сам се бу­ђе­њу и мо­ли­тви
ка­ко бих про­чи­сти гла­ву и ми­сли од ду­ге
но­ћи. Сре­ћа, ус­пео сам у то­ме. Хва­ла
до­бром Бо­гу, до­бих но­ве сна­ге и за овај
дан. Ка­фа про­ла­зи у сме­ху и до­број
ат­мос­фе­ри и сре­ћан сам што сам ов­де са
мо­јом бра­ћом ко­ја су као и ја у од­ре­ђе­ном
тре­нут­ку по­ми­сли­ли да има­ју цео свет а
он­да из­не­на­да схва­ти­ли да не­ма­ју ни­шта
и по­но­во до­би­ли све, а то је шан­са за
по­ка­ја­ње, за но­ви по­че­так. Сре­да на са­ла­
шу, бр­за и ди­на­мич­на, рад, ред, све у све­
му, про­ле­те­ло је.
Док сам се окре­нуо, до­шло је вре­ме за
ма­рен­ду, а ма­ло пре ње је сти­гао и но­ви
брат Ср­ђан. Па, бра­те, до­бро нам до­шао
на Че­неј.
Не­где пре ве­че­ре осе­ћам не­ка­ко чу­дан
бол у гла­ви, а на тре­нут­ке осе­ћам и зуб.
Бол је још је­дан до­каз да сам жив. Убр­зо
до­ла­зи и вре­ме за пи­са­ње овог днев­ни­ка.
Док са­би­рам ути­ске да­на­шњег да­на, кроз
гла­ву ми про­ла­зе пи­та­ња на ко­ја не мо­гу
да од­го­во­рим. Шта ли са­да ра­де мо­ји
ро­ди­те­љи, да ли се по­не­кад се­те ме­не? Ја
че­сто ми­слим на њих. Мно­го сам их
по­вре­дио и тек са­да по­ста­јем све­стан
то­га. Ка­јем се због то­га, ка­јем се и искре­
но и чи­сто из ср­ца мо­лим се. Мо­лим дра­
гог Бо­га да ми све опро­сти и удо­сто­ји ме
искре­ног по­ка­ја­ња. Же­лим то и же­лим
по­ста­ти оно што су мо­ји ро­ди­те­љи од­у­
век же­ле­ли а то је да са­мо буд­ем нор­ма­
лан и до­бар чо­век, а то ћу, на­дам се, и
ус­пе­ти ов­де на мом пу­т у по­ка­ја­ња. Бол у
гла­ви ми се по­ја­ча­ва. Из­гле­да да је вре­ме
да пи­са­ње при­во­дим кра­ју. Уоста­лом, не
тре­ба све та­ко бр­зо ре­ћи.
Ми­сао да­на: По­ми­ло­ва­ње
„По­ми­луј ме Бо­же по ве­ли­кој ми­ло­сти
Сво­јој и по оби­љу ми­ло­ср­ђа Сво­га очи­
сти ме“.  m
 Света земља
По­кло­ни­штво
у Ста­ром за­ве­ту
Хаџи
Драган Б. Поповић
С та­ри за­вет је ја­сно све­до­чан­ство
не­пре­ста­не Бо­жи­је бри­ге о љу­ди­ма,
на­ро­чи­то о Иза­бра­ном на­ро­ду
Бо­жи­јем. Бог се пре­ко ста­ро­за­вет­ног
За­ко­на от­кри­ва као све­му­дри вас­пи­тач
ко­ји во­ди на­род свој из та­ме на све­тлост
при­пре­ма­ју­ћи га за оства­ре­ње ње­го­ве
бу­ду­ће уло­ге, зна­чај­не не са­мо за ње­га,
не­го за сва пле­ме­на и све на­ро­де зе­маљ­
ске.
То зна­чи да је За­кон имао за циљ да
при­пре­ма и вас­пи­та­ва Иза­бра­ни на­род
Бо­жи­ји, а пре­ко ње­га и све љу­де, за до­ла­
зак обе­ћа­ног Ме­си­је, Спа­си­те­ља све­та.
Ме­си­ји Хри­сту ће се по­кло­ни­ти сва твар,
по­кла­ња­ти и сви љу­ди у Ње­го­вој зе­мљи и
до кра­ја исто­ри­је.
Зе­мља Ме­си­ји­на је од дав­ни­на има­ла
ви­ше на­зи­ва. Нај­леп­ши је си­гур­но Све­та
зе­мља. Зе­мља ха­на­ан­ска до­би­ла је име по
Ха­а­на­ну (ха­а­нан = ме­кан, удо­бан), си­ну
Ха­мо­вом, уну­ку Но­је­вом. Из­ра­иљ по пра­
о­цу Ја­ко­ву, ко­ји се на­зи­ва­ше Изра­и­љем,
што зна­чи „бо­рац за Бо­га или онај ко­ји је
ви­део Бо­га ли­цем у ли­це“ (1. Мој, 32,
56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
28–30). Обе­ћа­на зе­мља због обе­ћа­ња
Бо­жи­јег пра­о­цу Авра­ам ­ у (1 Мој 12, 7; 13,
14–17). Ју­де­ја по Ју­ди, си­ну Ја­ко­вље­вом,
са зна­че­њем „не­ка бу­де про­сла­вље­на, да
бу­де сла­вље­на“. Га­ли­ле­ја од име­на Га­ли­
лел, што ће ре­ћи „пре­део, област“. Па­ле­
сти­на је до­би­ла име по зе­мљи Фи­ли­сте­ји.
Реч „Па­ле­сти­на“ је грч­ког по­ре­кла, а
пра­ста­нов­ни­ци Па­ле­сти­не су би­ли Ра­фа­
ји, Зу­зе­ји, Оме­ји, Хо­ре­ји и Ена­ки­ми (5
Мој 2, 10–12, 20–23).
Је­вре­ји су до­би­ли име по јед­ном од
па­три­ја­ра­ха, Еве­ру, ко­ји је­ди­ни од пле­
мен­ских ста­ре­ши­на ни­је при­ста­јао на
из­град­њу бо­го­бор­не, ва­ви­лон­ске ( =
по­мет­ња, збр­ка) ку­ле (1 Мој 10, 25; 11,
1–9 ), или и од ре­чи „Иврим“, што зна­чи
„до­шља­ци из зе­мље Хал­деј­ске“, бив­ше
Ме­со­по­та­ми­је, да­нас Тур­ске. На­им ­ е,
Авра­ам, пра­о­тац ка­ко је­вреј­ског, та­ко и
мно­гих дру­гих на­ро­да, ко­ме име и зна­чи
„отац мно­гих на­ро­да“, до­шао је из гра­да
Ура (да­нас Сан­ли Ур­фа у Тур­ској) из
зе­мље Хал­деј­ске, бив­ше Ме­со­по­та­ми­је.
Као сво­је­вр­сни по­кло­ник, по ре­чи Бо­жи­
јој, кре­ну­ће са же­ном Са­ром, си­нов­цем
Ло­том и оцем Та­ром, мно­штвом слу­га,
ко­је те­ра­ху огром­на ста­да до Ха­ра­на, а
 Од изласка из египатског ропства, на челу са
пророком Мојсејем, Јевреји у Свету земљу доносе и
својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника,
поклоничка: Пасху, Педесетницуи Сеницу.
ода­тле, по­сле пет го­ди­на, у зе­мљу Ха­на­ан­
ску, око 1850. г. пре Хри­ста (1. Мој, 11, 31;
12, 4–5). У Па­ле­сти­ни Авра­ам за­ти­че
Амо­ре­је, Фе­ни­ча­не, Хе­ти­те, Ара­ме­је,
Фи­ли­стеј­це, ...
На за­пад­ној оба­ли Си­нај­ског по­лу­о­стр­
ва жи­ве­ли су Ама­ли­ча­ни. На про­сто­ру
пре­ма Ара­биј­ској пу­сти­њи би­ло је ста­ни­
ште Ме­ди­ја­на­ца. Ју­го­за­пад­но од Мр­твог
мо­ра на­ла­зи­ли су се Едо­ми­ти – Иду­ме­ји,
а од ре­ке Ар­нон до Иду­ме­је би­ли су
Мо­ав­ци, док су се­ве­ро­и­сточ­но од њих
жи­ве­ли Амо­ни­ћа­ни. Због ова­квог ша­ре­
ни­ла на­ро­да у окру­же­њу, и њи­хо­вих агре­
сив­них те­жњи пре­ма је­вреј­ском на­ро­ду,
Је­вре­ји су то­ком ду­гих исто­риј­ских пе­ри­
о­да за­бо­ра­вља­ли свој је­зик, али свест о
на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти ни­с у гу­би­ли.
У вре­ме Авра­а­мо­вог уну­ка па­три­јар­ха
Ја­ко­ва, ро­до­на­чел­ни­ка 12 изра­иљ­ских
пле­ме­на, ње­гов нај­мла­ђи син Јо­сиф на
не­при­ме­рен на­чин бе­ше про­дат од бра­ће
у Еги­пат. Сви Ја­ко­вље­ви си­но­ви ће – због
гла­ди – за­јед­но са сво­јим оцем оти­ћи из
Изра­и­ља у Еги­пат да жи­ве код сво­га бра­
та Јо­си­фа. Да се исто­ри­ја је­вреј­ског на­ро­
да и да­ље не би на­ста­вља­ла у роп­ству, из
Егип­та ће по­сле 430 го­ди­на Је­вре­је из­ве­
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
сти про­рок Мој­сеј, ко­ји ни­је до­жи­вео да
Иза­бра­ни на­род уве­де у Обе­ћа­ну зе­мљу,
што ће за ру­ком по­ћи Ису­с у На­ви­ну. По
по­врат­ку у Све­т у зе­мљу на че­лу са Ису­
сом На­ви­ном, Је­вре­ји ко­нач­но – по­сле
470 го­ди­на – до­ла­зе у сво­ју Све­т у зе­мљу,
по­кло­нив­ши јој се за­у­век.
Од из­ла­ска из еги­пат­ског роп­ства, на
че­лу са про­ро­ком Мој­се­јем, Је­вре­ји у Све­
ту зе­мљу до­но­се и сво­је­вр­сни ду­хов­ни
ка­пи­тал – три нај­ве­ћа пра­зни­ка, по­кло­
нич­ка: Пас­ху, Пе­де­сет­ни­цу и Се­ни­цу.
Пас­ха, што зна­чи из­ла­зак, пре­ла­зак из
еги­пат­ског роп­ства; Пе­де­сет­ни­ца или
пра­зник же­тве; а као спо­мен на че­тр­де­се­
то­го­ди­шње лу­та­ње по Си­нај­ској пу­сти­њи
пра­зник Се­ни­ца (ко­ли­бе) или „Ша­то­ра
за­ве­та“, ко­ји се обе­ле­жа­ва од 19. до 27.
сеп­тем­бра. Оба­ве­зно по­кло­ни­штво сва­
ког Изра­иљ­ца ко­ји је на­пу­нио два­на­ест
го­ди­на бе­ху од­ла­сци на три на­ве­де­на пра­
зни­ка у ве­ле­леп­ни Је­ру­са­лим­ски храм,
ко­ји је са­зи­дао син ца­ра Да­ви­да, пре­му­
дри Со­ло­мон (ср. Лк 2, 42–43). Је­вре­ји су
на по­кло­ње­ње у Је­ру­са­лим­ски храм до­ла­
зи­ли из свих кра­је­ва зе­мље. О то­ме го­во­
ри псал­мо­пе­вац Да­вид: Ево сто­је но­ге
на­ше на вра­ти­ма Тво­јим Је­ру­са­ли­ме; она­
 Света Земља
мо иду пле­ме­на, пле­ме­на Го­спод­ња, по
на­ред­би Изра­и­ље­вој да сла­ве име Го­спод­
ње (Пс 122, 2, 4). Је­вре­ји из Га­ли­ле­је су на
по­кло­ње­ње у Је­ру­са­лим до­ла­зи­ли не бли­
жим пу­те­ви­ма пре­ко Са­ма­ри­је (с об­зи­
ром да су се Са­мар­ја­на гну­ша­ли), већ су
ишли пре­ко Пе­ре­је, окол­ним пу­тем, да не
би има­ли не­при­јат­но­сти.
Све­та зе­мља ни­је има­ла до­бро из­гра­ђе­
не пу­те­ве (ср. Ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а
за оја­ча­не и кал­др­ми­са­не пу­те­ве зна­ло се
тек по­чев од пер­сиј­ског, а на­ро­чи­то од
рим­ског до­ба. Ули­це у гра­до­ви­ма су би­ле
уза­не, кри­ву­да­ве и пр­ља­ве (ср. Пс 18, 43;
Ис 10, 6; Зах 9, 3), што је по­кло­ни­ци­ма
оте­жа­ва­ло пу­то­ва­ње у Све­ти град.
За вре­ме пу­то­ва­ња кроз пу­сти­њу по­кло­
ни­ке је обич­но пра­тио во­дич ко­ји је по­зна­
вао те­рен (ср. 4 Мој 10, 31). Пре­те­жно се
пу­то­ва­ло пе­шке, а по­не­кад би се ко­ри­стио
и пре­воз ма­гар­ци­ма и ка­ми­ла­ма.
По­сле од­во­ђе­ња Је­вре­ја у ва­ви­лон­ско
роп­ство без­бо­жни На­ву­хо­до­но­сор је 9.
ав­гу­ста 586. пре Хри­ста по­ру­шио Со­ло­
мо­нов храм и зи­ди­не Је­ру­са­ли­ма. То је
пе­ри­од ка­да на­ста­ју је­вреј­ске си­на­го­ге,
бо­го­слу­жбе­на ме­ста, на ко­ји­ма су се бо­го­
слу­же­ња слу­жи­ла су­бо­том и пра­зни­ци­ма,
а ка­сни­је че­тврт­ком и по­не­дељ­ком, ка­да
су Је­вре­ји по­сти­ли јер се Мој­сеј у че­твр­
так по­пео на го­ру Хо­рив, а у по­не­де­љак
си­шао са пло­ча­ма Де­ка­ло­га.
И он­да ка­да је ве­зан за при­ро­ду и зби­
ва­ња у њој, ста­ро­за­вет­ни пра­зник не
озна­ча­ва пра­зно­ва­ње при­ро­де, не­го је
уче­ство­ва­ње у до­бро­ти Бо­жи­јег ства­ра­ња.
Та­кав је, на при­мер, сми­сао пра­зно­ва­ња
су­бо­те. Су­бо­та је уче­ство­ва­ње у Бо­жи­јем
од­мо­ру – сед­мог да­на по­сле ства­ра­ња.
За­ни­мљив је још и на­чин пра­зно­ва­ња сед­
ме го­ди­не као „су­бо­те за од­мор зе­мљи“ (3
Мој 25, 4).
У Хри­сто­во вре­ме је по­ред тре­ћег је­ру­
са­лим­ског, Иро­до­вог хра­ма, у Је­ру­са­ли­му
би­ло још 480 хра­мо­ва. Иро­дов храм је
58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
био нај­ве­ћи, али не и нај­леп­ши је­ру­са­
лим­ски храм. Уну­тра­шњост хра­ма је би­ла
ве­ле­леп­них ди­мен­зи­ја 446 пу­та 296 ме­та­
ра. Улаз је имао пет­на­ест ве­ли­ких сте­пе­
ни­ка – по угле­ду на пет­на­ест сте­пе­них
пса­ла­ма, ко­је су, на сва­ком од њих по
је­дан, чи­та­ли све­ште­ни­ци и ле­ви­ти ула­зе­
ћи на слу­же­ње.
Ста­ро­за­вет­но све­штен­ство и учи­те­љи
ни­с у би­ли обич­ни учи­те­љи и вас­пи­та­чи,
они свој ауто­ри­тет не цр­пе из се­бе и из
свог људ­ског зна­ња или из са­ме за­јед­ни­це
ко­јом ру­ко­во­де – њих за ту слу­жбу би­ра
Сâм Бог на­дах­њу­ју­ћи их и про­све­ћу­ју­ћи и
да­ју­ћи им Свој за­кон, ко­јим ће се и они
са­ми ру­ко­во­ди­ти и ко­јим ће и дру­ге ру­ко­
во­ди­ти.
Бог свој Иза­бра­ни на­род не вас­пи­та­ва
са­мо пре­ко за­ко­на и сво­јих иза­бра­ни­ка –
вас­пи­та­ва га та­ко­ђе на­гра­да­ма и ка­зна­ма.
Слу­жи се и окол­ним на­ро­ди­ма и њи­хо­
вим ца­ре­ви­ма као ору­ђем ко­јим под­сти­че
и опо­ми­ње Свој на­род.
По­ред бо­го­цен­трич­но­сти, дру­го из­у­зет­
но ва­жно свој­ство ста­ро­за­вет­ног вас­пи­
та­ња био је ње­гов стро­ги за­кон­ски ка­рак­
тер. Сви чла­но­ви је­вреј­ске за­јед­ни­це су
оба­ве­зни да се стро­го при­др­жа­ва­ју за­ко­
на и да до у де­таљ из­вр­ша­ва­ју све за­кон­
ске про­пи­се (са­мо за су­бот­њи дан би­ло је
пред­ви­ђе­но 1.279 из­вр­шних про­пи­са) не
са­мо етич­ке нор­ме, не­го и култ­но-об­ред­
не и дру­штве­но-со­ци­јал­не. На пр­вом
ме­сту је об­ре­за­ње као ви­дљи­во и опи­
пљи­во све­до­чан­ство са­ве­за из­ме­ђу Ја­хвеа
и Ње­го­вог на­ро­да, ко­је је од­иг­ ра­ло по­себ­
ну уло­гу у Иза­бра­ном на­ро­ду.
Ве­ра у јед­ног Бо­га, спо­је­на и про­же­та
ве­ром у сво­је из­бра­ње, ство­ри­ла је од
је­вреј­ског на­ро­да јед­ну вр­сту са­бор­не лич­
но­сти, од­но­сно чвр­сто по­ве­за­не за­јед­ни­це,
вер­не са­мој се­би. Њи­хо­ви си­но­ви су
по­зва­ни и оба­ве­зни да бу­ду до­стој­ни сво­
јих ота­ца, да бу­ду чу­ва­ри њи­хо­вих пре­да­
ња. То је основ­но свој­ство и па­три­јар­хал­
ни дух вас­пи­та­ња у Ста­ром за­ве­ту.
И по­ред уче­ста­лих по­кло­нич­ких пу­то­
ва­ња, по­кло­ни­штво се у Ста­ром за­ве­ту
ипак за­др­жа­ло у окви­ри­ма на­ци­о­нал­не
уско­гру­до­сти и пот­пу­но је под­ре­ђе­но
за­кон­ском фор­ма­ли­зму. Ока­ме­ње­ним и
твр­дим ср­ци­ма они ни­с у ус­пе­ли да чу­ју
свој, уну­тра­шњи глас са­ве­сти, ко­ји их је
све вре­ме гла­сно до­зи­вао, па, та­ко, ни
Ме­си­ју не­ће пре­по­зна­ти у вре­ме Ње­го­во,
што је био глав­ни за­да­так је­вреј­ског
на­ро­да у Ста­ром за­ве­ту.
Нај­ве­ћа је­вреј­ска све­ти­ња да­нас фи­гу­
ри­ра од 70. го­ди­не по Хри­сту – то је Зид
пла­ча, ко­ји се на­ла­зи на за­пад­ној под­зи­
ди, огра­ди Иро­до­вог хра­ма, и дуг је 12, а
ви­сок 30 ме­та­ра. Да­на­шњи из­глед Зи­да
пла­ча је из кр­ста­шког пе­ри­о­да, од 12.
ве­ка. За ово ме­сто Ни­ко­лај Жич­ки ка­же:
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
Сâм зид по­ред ко­га Је­вре­ји до­ла­зе ра­ди
жа­ло­сти по­ди­гли су кр­ста­ши у 12. ве­ку.
Ка­мен зи­да је углав­ном тро­јак: ве­ли­ко
че­твр­та­сто ка­ме­ње је од Со­ло­мо­но­вог
хра­ма, дру­го ка­ме­ње је од об­но­вље­ног хра­
ма (Зо­ро­ва­ве­ље­вог) по по­врат­ку из ва­ви­
лон­ског роп­ства, а тре­ће ка­ме­ње је од
тре­ћег – Иро­до­вог хра­ма, ко­га је рим­ски
вој­ско­во­ђа Тит по­ру­шио... Да­нас Је­вре­ји
тач­но зна­ју ко­је је ка­ме­ње од ког хра­ма,...
При­ла­зе це­ли­ва­ју­ћи то ка­ме­ње и са­мо
жа­ле.
Тај обе­ћа­ни и ме­си­јан­ски ка­рак­тер Ста­
рог Изра­и­ља и све­тог гра­да Је­ру­са­ли­ма
ис­пу­нио се оче­ки­ва­ним до­га­ђа­јем – ра­до­
шћу Бо­жи­ћа!  m
Аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич
по светим местима Свете Земље,
Блиског Истока и Русије
 Хри­шћан­ство и кул­ту­ра
Кич – је­дан од
мо­дер­них гре­хо­ва
У култури у којој је човек постао испражњен и
безначајан, лишен духовних вредности и тајне
похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на
тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан
Лела Мирковић
Д
о­сто­јев­ски је го­во­рио да ће ле­по­
та спа­си­ти свет, и раз­ја­шња­вао:
ле­по­та Бо­го­мај­ке, ле­по­та пре­о­
бра­же­ног све­та. Умет­ност је, као вид
ства­ра­ла­штва, иза­бра­на да пре­о­бра­жа­ва
и та­ко спа­ша­ва свет од про­па­да­ња, тру­
ље­ња и не­ста­ја­ња. Умет­ност тре­ба да
по­ма­же чо­ве­ку у ње­го­вом ду­хов­ном уз­ди­
за­њу. И за­то чо­век ства­ра. Ства­ра на пу­т у
ка исти­ни и ле­по­ти јер умет­ност и је­сте
про­зор у свет исти­не и ду­ха. Ства­ра­ње је,
да­кле, од­раз ду­хов­ног би­ћа у чо­ве­ку, као
су­прот­но­сти фи­зич­ком би­ћу. Про­из­вод
ко­ји под­се­ћа на умет­ност јер је, по­пут ње,
до­сту­пан чу­ли­ма, је­сте кич. Раз­ли­ка је у
то­ме што је кич ло­ше из­ве­де­на умет­нич­ка
за­ми­сао и нај­че­шће фал­си­фи­кат ко­ји се
вред­ну­је као умет­нич­ко де­ло. Реч кич се,
ети­мо­ло­шки, од­но­си на ен­гле­ски из­раз
sketch (ски­ца, на­црт, не­до­вр­ше­ност), а,
60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
пре­ма дру­гим ми­шље­њи­ма, мо­же се до­ве­
сти у ве­зу и са не­мач­ком син­таг­мом et­was
ver­kitschen (кри­шом под­мет­ну­ти, јеф­ти­но
про­да­ва­ти). Кич је, да­кле, не­у­ку­сна ко­пи­
ја од­ре­ђе­ног сти­ла, али и фор­ма ин­фе­ри­
ор­не умет­но­сти или кул­т у­ре.
О ки­чу го­во­ри­мо ка­да се су­срет­не­мо са
по­вр­шним са­др­жа­јем или фор­мом ко­ја
пре­тен­ду­је на гла­му­ро­зан или те­а­тра­лан
ефе­кат. Он под­ра­зу­ме­ва и од­с у­ство кре­а­
тив­но­сти и ори­ги­нал­но­сти и че­сто пред­
ста­вља не­у­ку­сне, иде­а­ли­зо­ва­не и из­ве­
шта­че­не са­др­жа­је. Јед­но од нај­че­шћих
свој­ста­ва ки­ча је да кич пред­мет че­сто
ли­чи на не­што што има ве­ли­ку вред­ност,
а не­ма је. Но, кич-твор­ци су љу­ди ко­ји
ни­с у ли­ше­ни естет­ског ис­ку­ства. Про­из­
во­ђа­чи ки­ча су нај­че­шће и са­ми умет­ни­
ци, спрем­ни да ис­ко­ри­сте сла­бост иза­зва­
ну ду­хов­ном де­ка­ден­ци­јом и ство­ре ову
ло­шу ро­бу. Због то­га што по­сто­ји сен­зи­
би­ли­тет за кич, тво­рац ки­ча „ло­ви“ ду­хом
си­ро­ма­шне емо­ци­је. У кул­т у­ри у ко­јој је
чо­век по­стао ис­пра­жњен и бе­зна­ча­јан,
ли­шен ду­хов­них вред­но­сти и тај­не
по­хра­ње­не у ду­би­ни ње­го­вог би­ћа,
ко­је је све­де­ни на те­ло и чу­ла,
ру­ке и очи, кич по­ста­је не­из­бе­
жан. Кич же­ли да се до­пад­не
– на­ме­ће се и ула­зи у све
по­ре чо­ве­ко­ве, а ње­го­ва
осо­бе­ност је пре­те­ра­ност.
До­кле кич до­пи­ре, он
ши­ри за­до­вољ­ство и ужи­
ва­ње, а да при то­ме не
зах­те­ва ни­ка­кав ду­хов­ни
или ми­са­о­ни на­пор.
Уко­ли­ко би­смо кич од­ре­
ди­ли у ши­рем сми­слу, не
са­мо као пре­тва­ра­ње умет­
нич­ке вред­но­сти у осред­
њост и ба­нал­ност, већ као
ма­ни­пу­ла­ци­ју свим бит­ним
кул­т ур­ним вред­но­сти­ма, а то
зна­чи – осим естет­ским – још и
мо­рал­ним, на­уч­ним, ре­ли­гиј­ским,
он­да би по­ље ки­ча, прак­тич­но,
би­ло исто­вет­но ни­жим об­ли­ци­ма
ма­сов­не кул­т у­ре. Лу­двиг Гиц до­ка­
зу­је да је кич по­стао обе­леж­је људ­
ског по­сто­ја­ња. У со­ци­о­ло­шком
сми­слу, кич про­из­и­ла­зи из обез­ли­
че­ног и оси­ро­ма­ше­ног жи­во­та мâсā.
У етич­ком по­рет­ку – не­по­сред­но је
ве­зан са де­струк­тив­ним стра­на­ма
људ­ске при­ро­де, са злом. А у
ре­ли­гиј­ском – ова по­шаст не
мо­же за­о­би­ћи чо­ве­ков гре­хов­ни
жи­вот. У ки­чу је умно­го­ме из­гу­
бље­на ме­ра у од­но­с у на ствар­ност и
у од­но­с у на ст­ва­ра­ла­штво.

Основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу ки­ча

и умет­нич­ког де­ла је пи­та­ње
аутен­тич­но­сти. На­дах­ну­ти
ства­ра­лац умет­нич­ког де­ла део
је не­по­но­вљи­ве ак­тив­но­сти,
уз­ви­ше­ног чи­на ства­ра­ња и

јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61

 Хри­шћан­ство и кул­ту­ра
ле­по­те из­ра­же­не кроз нај­сит­ни­је де­та­ље.
Он не ми­ру­је – у ње­му стал­но бук­ти ства­
ра­лач­ки про­цес јер је Ство­ри­тељ сво­јој
сли­ци и при­ли­ци дао сло­бод­ну ства­ра­
лач­ку сна­гу. Ка­ко ка­же Св. Гри­го­ри­је
Па­ла­ма: Сство­рен по сли­ци Ство­ри­те­ља,
чо­век је исто та­ко ства­ра­лац, умет­ник,
пе­сник.
Кич не са­чи­ња­ва са­мо про­из­вод. Ту су
кич су­бје­кат, кич обје­кат и кич од­нос.
Кич су­бје­кат тре­ба да пре­вла­да три
основ­на ис­ку­ше­ња кич објек­та, а то су
вул­гар­но, за­ни­ми­љи­во и укра­сно. Кич
од­нос је ме­ша­ви­на зби­ра пси­хо­ло­шких
од­но­са из­ме­ђу чо­ве­ка и ства­ри.
По­сто­ји са­мо је­дан на­чин оп­хо­ђе­ња
пре­ма ства­ри­ма ко­ји у кич-од­но­с у ни­је
за­сту­пљен, а то је аскет­ски. Од­ри­ца­ње од
за­до­вољ­ства је осе­ћа­ње ко­је мо­дер­ном
чо­ве­ку ни­је по­зна­то, док му је хе­до­ни­зам
не­у­по­ре­ди­во бли­жи. Све ства­ри се вред­
ну­ју за­до­вољ­ством ко­је му пру­жа­ју. У
ки­чу је при­с ут­на лаж ко­ја об­ма­њу­је до­па­
дљи­во­шћу, и то естет­ском до­па­дљи­во­шћу
или са­мо-до­па­дљи­во­шћу. Огро­ман про­
фит ко­ји кич оства­ру­је на тр­жи­шту пред­
ста­вља ве­ли­ко ис­ку­ше­ње. Због то­га под
при­ти­ском ки­ча мно­ги ам­би­ци­о­зни умет­
ни­ци ме­ња­ју стил ра­да, а по­не­кад – пот­
пу­но хип­но­ти­зо­ва­ни ко­мер­ци­ја­ли­змом –
и уто­ну у кич. Про­из­во­ђа­чи ки­ча бес­по­
штед­но ко­ри­сте ефек­те си­не­сте­тич­ког
де­ло­ва­ња пред­ме­та.
За оне ко­ји су скло­ни ки­чу не по­сто­ји
ре­мек де­ло у ко­ме они не­ће на­ћи ду­шев­ну
хра­ну, јеф­ти­ну ин­три­гу, за­го­нет­ни за­плет
и не­за­о­би­ла­зни сен­ти­мен­та­ли­зам. За­па­
же­но је да у Шек­спи­ро­вим тра­ге­ди­ја­ма и
ро­ма­ни­ма До­сто­јев­ског ки­че­ри пре­вас­
ход­но на­ла­зе еле­мен­те кри­ми­на­ли­стич­
ких са­др­жа­ја. На сли­ка­ма пре ре­не­сан­се
Де­ва Ма­ри­ја је пред­ста­вље­на као же­на са
чи­јег ли­ца зра­че чед­ност и сти­дљи­вост,
да­ју­ћи му про­ду­хо­вљен и све­тач­ки из­раз.
Сли­кар је на­сто­јао да је при­ка­же та­ко да
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
не бу­де слич­на свим ле­пим же­на­ма ко­је
сва­ко­днев­но су­сре­ће, и упо­тре­био сав
свој та­ле­нат да јој дâ ду­хов­ну ле­по­т у. У
пе­ри­о­ду ре­не­сан­се и ка­сни­је сли­кар ће
мо­дел за њен лик тра­жи­ти у ле­пим же­на­
ма ко­је сре­ће на ули­ци. На ли­цу ово­свет­
ске Ма­ри­је ви­ше не­ма оног из­ра­за сти­
дљи­во­сти све­ти­це, и по­глед по­сма­тра­ча
ће, пре не­го што га под­се­ти на сво­је
ду­хов­не вред­но­сти, при­ву­ћи сво­јом ле­по­
том. Ис­тра­жи­ва­ње ко­је је спро­ве­ла јед­на
по­зна­та ита­ли­јан­ска умет­нич­ка ку­ћа је
по­ка­за­ло да су се осо­бе на­кло­ње­не ки­чу –
би­ра­ју­ћи из­ме­ђу пр­ве и дру­ге сли­ке на
ко­ји­ма је пред­ста­вље­на Де­ва Ма­ри­ја –
углав­ном опре­де­љи­ва­ли за дру­гу. Ки­чи­
ста успе­ва да у свом до­жи­вља­ју у кич
пре­тво­ри и Јо­ха­на Се­ба­сти­ја­на Ба­ха при­
пи­с у­ју­ћи ње­го­вим ства­ра­лач­ки над­моћ­
ним и стро­гим ком­по­зи­ци­ја­ма сен­ти­мен­
та­ли­стич­ке ва­ри­ја­ци­је.
Ви­чан у пре­о­бли­ко­ва­њу сли­ке ствар­но­
сти и обо­жа­ва­њу као обо­го­тво­ре­њу,
ки­чи­ста, уства­ри, од­би­ја да ви­ди ствар­
ност она­квом ка­ква је­сте. Он је на­ви­као
да се пот­чи­ња­ва свом ло­шем уку­с у и
ду­хов­ном си­ро­ма­штву, а да ни­шта озбиљ­
но не учи­ни на соп­стве­ној про­ме­ни и на
бо­га­ће­њу вла­сти­те ин­ди­ви­ду­ал­но­сти.
Уме­сто да ду­хов­ност бу­де ул­ти­ма­тив­ни
иде­ал и ко­нач­ни циљ жи­во­та, за ње­га је
она спо­ред­на и са­мо над­град­ња ма­те­ри­ја­
ли­стич­ке стра­не жи­во­та. Ми­лош Илић,
кул­т у­ро­лог, кич ви­ди као умет­нич­ку и
ду­хов­ну та­у ­то­ло­ги­ју са мно­штвом „есте­
тич­ких ожи­ља­ка“ иза ко­јих сто­је ле­њост
ду­ха, де­гра­да­ци­ја иде­а­ла, ус­по­ста­вља­ње
ла­жних вред­но­сти и тр­жи­шних кри­те­ри­
ју­ма. Кич се, оту­да, су­штин­ски про­ти­ви
ства­ра­лач­ким и ду­хов­ним на­по­ри­ма. За­то
је, сма­тра овај кул­т у­ро­лог, кич је­дан од
мо­дер­них гре­хо­ва чо­ве­чан­ства уса­ђен у
пред­ме­те и из­ни­јан­си­ран сла­бо­сти­ма
чо­ве­чи­јег ду­ха.  m

При­ма се...
Упра­в о то, тај ам­б и­ј ент, ва­здух
не­п ри­ј а­тан на­ш ој су­ј е­т и, мо­гао би се
озна­чи­т и као ли­т ур­г иј­ски етос.
Свештеник
Вукашин Милићевић
Има је­дан ма­ли ма­на­стир у ко­ји мно­го
во­лим да од­ла­зим. За­што? За­то што је
ма­на­стир. А то се да­нас не ви­ђа баш та­ко
че­сто. Е, сад, има је­дан мој друг, па има
ње­го­ва се­стра, па и она во­ли да иде у тај
ма­на­стир. Али оде она, та­ко, јед­ном у
је­дан дру­ги ма­на­стир да про­ше­та, што би
се ре­кло ту у бли­зи­ни; у том ма­на­сти­ру
жи­ве ста­ре и не мно­го обра­зо­ва­не, али
за­и­ста че­сти­те мо­на­хи­ње. При­ча она та­ко
са њи­ма, пи­та­ју је где иде у цр­кву. Ка­же
им:
– У ма­на­стир…
– Аууу – ка­же јед­на ста­ри­ца – Не­мој
та­мо! Та­мо кад се при­че­стиш, та­мо се
при­че­шће не при­ма. Знаш, та­мо не слу­же
к’о Све­ти Са­ва.
Да су ре­кле да се при­че­шће „не при­ма“
за­то што по­не­кад и ја та­мо до­ла­зим, то
бих не­ка­ко и раз­у­мео; те­шко је по­ве­ро­ва­
ти да „кроз ме­не“ не­што де­лу­је. Ме­ђу­тим
– не! Ни­је к’о Све­ти Са­ва. Те че­сти­те ста­
ри­це ве­ро­ват­но не зна­ју мно­го о Све­том
Са­ви, по­го­то­во не о, ре­ци­мо, бо­го­слу­
жбе­ним књи­га­ма ко­је је ко­ри­стио. Ве­ро­
ват­но не зна­ју ни да се он баш не­што ни­је
јануар/фебруар 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63
из другачијег угла
ни ба­вио ти­ме ка­ко тре­ба Ли­т ур­ги­ја да се
слу­жи. Ни оче­ви­да­ца Са­ви­ног слу­же­ња
не­ма. Али оне зна­ју ка­ко је он слу­жио!
Оне ве­ро­ват­но зна­ју шта је и ми­слио! А
зна­ју та­ко што им је не­ко ре­као. А тај
не­ко сва­ка­ко ни­је Све­ти Са­ва ни­ти ко
ње­му бли­зак. И ре­као им је то с не­ком
на­ме­ром. А та на­ме­ра је при­лич­но, ка­ко
би се ре­кло, ву­чи­ја, с об­зи­ром на то да је
по­сле­ди­ца то да ове бе­за­зле­не ста­ри­це
ви­ше не­ма­ју по­ве­ре­ња у сво­је се­стре, сле­
ди да је тај не­ко вук, и то вук у јаг­ње­ћој
ко­жи. Мо­жда не на­мер­но јер мо­жда и он
то го­во­ри ко­ли­ко зна, а не зна мно­го,
ре­ци­мо, јер и ње­му је не­ко ре­као, и та­ко у
не­до­глед. За­ми­сли­те да не­ма то­га што се
го­во­ри? Шта би он­да би­ло?
Ево ова­ко би би­ло: са­бе­ру се хри­шћа­ни
за­то што ве­ру­ју да је Бог то­ли­ко за­во­лео
свет свој да је и Си­на сво­га је­ди­но­род­но­га
дао (Јн 3, 16). Па он­да ти хри­шћа­ни ра­де
оно што им је Го­спод ре­као да чи­не у
ње­гов спо­мен: Jep ja при­мих од Го­спо­да
што вам и пре­да­дох, да Го­спод Исус оне
но­ћи кад бе­ше пре­дан, узе хљеб, и за­бла­го­
да­рив­ши пре­ло­ми и ре­че: Узми­те, је­ди­те,
ово је ти­је­ло Mo­je, ко­је се за вас ло­ми; ово
чи­ни­те у Moj спо­мен (1 Кор 11, 23–24). Па
се при­том мо­ле ре­чи­ма ко­је су им пре­да­
ли љу­ди по­пут Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког.
 Из другачијег угла

Ако се се­ћа­те (ако сте чи­та­ли или,

да­ле­ко би­ло, чу­ли), та­мо се мо­ли­
мо за та­кве по­је­дин­це и ства­ри
као што су гре­шни­ци, убла­же­ње
раз­до­ра ме­ђу цр­ква­ма, мир и
љу­бав (да­руј нам мир тво­ју и
љу­бав Сво­ју, јер си нам дао све и
сва). То су углав­ном ства­ри ко­је се
„не при­ма­ју“ за­то што смо ми
до­бри, не­го ства­ри ко­је нам је Он
да­ро­вао и да­ру­је за­то што нас
во­ли и за­то што хо­ће.
То би би­ло та­ко да не по­сто­ји
углав­ном не­пи­сме­но, пар­дон,
усме­но пре­да­ње, о нај­ва­жни­јим
ства­ри­ма за спа­се­ње; ова­ко, све то
не ва­жи; јер ви не зна­те те две, три
или тих пет нај­ва­жни­јих ства­ри.
Ту не­ма ни­ка­квог про­сто­ра за
„су­ви­шак ср­ца“; ту не­ма мно­го
ме­ста ни за ср­це, шта­ви­ше – све се
сво­ди на по­ре­дак тих не­ко­ли­ко
нај­ва­жни­јих ства­ри. А то што ми
баш и не зна­мо шта је „пи­сац“, тј.
аутор чак и та­квог по­рет­ка хтео да
ка­же и ка­ко је и за­што хтео да
ка­же, то, на­рав­но, не­ма ве­зе. Ва­жно је да 6–8), не­го ли да је ти­ме сва­ком те­лу
ми зна­мо шта је исти­на иако то мо­жда не отво­рио у Жи­вот веч­ни; не­го ли да чак и
зна­мо да из­ра­зи­мо без ко­ри­шће­ња ре­чи не­ко по­пут ме­не мо­же да са­слу­жу­је над­
по­пут „не“, „про­тив“, „бор­ба“, „не­при­ја­ не­бе­ској тај­ни. Лак­ше је, за­то што из а),
тељ“. б) и в) про­из­ла­зи ни­шта, а ни­шта не
У че­му је про­блем? Да ли је исти­на угро­жа­ва на­шу ве­ли­чан­стве­ну исти­ну о
ствар­но у тих не­ко­ли­ко нај­ва­жни­јих се­би, чак је утвр­ђу­је, по­го­то­во ако то­ме
ства­ри? ни­че­му под­у­ча­ва­мо дру­ге, док из овог
На­рав­но да ни­је, али је лак­ше да ми­сли­ дру­гог до­ла­зи мно­го не та­ко при­јат­них
мо да је­сте; лак­ше је ре­ћи да по­сто­је а), б) ства­ри – за на­шу су­је­т у.
и в) исти­на, не­го ли при­хва­ти­ти да је Упра­во то, тај ам­би­јент, ва­здух не­при­ја­
исти­на да је Син Бо­жи­ји умро на кр­сту тан на­шој су­је­ти, мо­гао би се озна­чи­ти
људ­ском смр­ћу; не­го ли да је умро за без­ као ли­т ур­гиј­ски етос.
бо­жни­ке, јер Хри­стос, још док бје­смо А у оном ма­на­сти­ру са по­чет­ка ва­здух
не­моћ­ни, умри­је у од­ре­ђе­но ври­је­ме за без­ го­ди и, не­ка­ко, ре­же.  m
бо­жни­ке. Јер је­два ће ко умри­је­ти за пра­
вед­ни­ка; а за до­бро­га мо­жда би се ко и Аутор је све­ште­ник при ка­пе­ли Св. Јо­ва­на
усу­дио да умре. Али Бог по­ка­зу­је сво­ју Зла­то­у­стог у Сту­дент­ском гра­ду у Београду и
љу­бав пре­ма на­ма, јер још док би­ја­смо глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ра­ди­ја Сло­во љуб­ве
гр­је­шни­ци, Хри­стос умри­је за нас (Рим 5,
64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011