PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2011.

MISIONAR
МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ
цена 90 динара

Тема броја:

Улога духовника у животу Цркве

 PRAVOSLAVNI

MISIONAR Мај / јун 2011.

Реч уредника стране
Ха­ри­зма­ду­хов­ног­ру­ко­во­ђе­ња­ . . . . . . . . . 2
Отачник
Пу­те­ви­Љу­ба­ви­од­Оп­ти­не­ка­Миљ­ко­ву­ .­ .­ 4
Старечник Ин­тер­нет,­ду­хов­ни­ци­и­ин­тер­нет–ду­хов­ни­ци . . 40
„Вр­лин­ски­љу­ди­на­шег­
­вре­ме­на­са­Све­те­Го­ре“ . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Уло­га­ду­хов­ни­ка­у­жи­во­ту­­
Оци тумаче Свето Писмо
јед­ног­ин­фор­ма­ти­ча­ра . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Св .­Јован­Златоусти­(Рaзматрањe­на­103 .­Псалам) . . 10 Једна­прича­за­размишљање­ . . . . . . . . . . 44
Хришћанство и антички свет Црквени живот
Божанствена­хармонија­друштвеног­ Четири­типа­верника­у­нашој­црквеној­
живота­код­пчела­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 реалности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Света Земља Земља живих
Арап­ски­пе­ри­од­у­исто­ри­ји­Све­те­Зе­мље­ .­ .­18 Дневник­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
По­крет­ка­Исти­ни­–­за­јед­ну­ Песнички станује човек

он­то­ло­шку­ети­ку­(II)­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Тема броја
Три­ни­воа­ду­хов­ног­ру­ко­во­ђе­ња­ . . . . . . . 25
Ду­ховно­ру­ко­во­ђе­ње­ . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Увек­искре­но,­по­себ­но­кад­је­нај­те­же . . . 30
Уло­га­па­ро­хиј­ског­све­ште­ни­ка­­
као­ду­хов­ни­ка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34
Ду­хов­но­очин­ство­у­све­тлу­­
пра­во­слав­ног­пре­да­ња­ . . . . . . . . . . . . . . . 36
Па­жња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Катихеза
Значај­ве­ро­на­у­ке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Размишљања у тишини
Врућ­и­жесток­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Жена у Цркви
Жена­обучена­у­Сунце­ . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Храмови
Об­но­ва­Хра­ма­Св .­Ни­ко­ла­ја­у­Зе­му­ну­ . . . 62
Из другачијег угла
Ко­од­људи­зна­шта­је­у­човеку?­ . . . . . . . 64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Αрхимандрит Василије Новоизабрани Епископ нишки Архимандрит Методије Храм Светог
Гондикакис, Јован Пурић Марковић, Николаја у Земуну
игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С. Танасијевић игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С. Танасијевић
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI
misionar
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
презвитер Оливер Суботић
Оперативни уредник
Срећко Петровић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Снежана Крупниковић
Фотограф
ђакон Драган С. Танасијевић
Уређивачки одбор Мисионара:
презвитер Вукашин Милићевић,
презвитер Горан Живковић,
ђакон Ненад Идризовић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Милојков
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу
земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90
динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити
на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5
или на текући рачун. Уплате не слати поштанском
упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche
Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2        3/2011
Јер ако има­те и хи­ља­де учи­те­ља у
Хри­сту, али не­ма­те мно­го ота­ца.
Јер вас у Хри­сту Ису­су ја ро­дих
је­ван­ђе­љем...  (1Кор 4, 15)
О
д из­бо­ра ду­хов­ни­ка за­ви­си мно­го
то­га у жи­во­т у јед­ног хри­шћа­ни­на,
по­себ­но у по­гле­ду под­ви­жнич­ке
прак­се и до­жи­вља­ја Цр­кве. Шта уоп­
ште под­ра­зу­ме­ва­мо ка­да ка­же­мо реч
„ду­хов­ник“ од­но­сно „ду­хов­ни отац“?
Иако тај­не Цр­кве те­шко мо­же­мо стро­го
де­фи­ни­са­ти – бу­ду­ћи да то под­ра­зу­ме­ва
по­ста­вља­ње огра­ни­че­ња, а све­то­та­јин­
ски жи­вот је упра­во су­штин­ско на­ди­
ла­же­ње огра­ни­че­но­сти – ипак је мо­гу­ће
ис­цр­та­ти кључ­не кон­т у­ре. У том сми­
слу, глав­на ка­рак­те­ри­сти­ка ду­хов­ни­ка
је ха­ри­зма ду­хов­ног ру­ко­во­ђе­ња, ко­ја је
бла­го­дат­ни дар Ду­ха Све­то­га.
Узев­ши прет­ход­но ре­че­но у об­зир,
по­ста­вља се пи­та­ње да ли је сва­ки све­ште­
но­слу­жи­тељ у исто вре­ме и ду­хов­ник?
Не­сум­њи­во је да све­ште­ник (не­за­ви­сно од
свог на­чи­на жи­во­та) има бла­го­дат да
са­вр­ша­ва Све­те Тај­не Цр­кве: то је ха­ри­зма
ко­ја му је да­та са­мим чи­ном ру­ко­по­ло­же­
ња. Ипак, не мо­же се ре­ћи да је сва­ки све­
ште­но­слу­жи­тељ и ду­хов­ник, с об­зи­ром да
та уло­га зах­те­ва ис­ку­ство ду­хов­ног ле­че­
ња – и то пр­во се­бе са­мо­га, кроз ду­го­го­
ди­шњи под­виг очи­шће­ња од стра­сти. То
је по­себ­но ва­жно код мла­дих све­ште­но­
слу­жи­те­ља, где по при­ро­ди ства­ри ни­је
би­ло до­вољ­но вре­ме­на за сти­ца­ње ду­хов­
ног опи­та: ма­да се ис­ку­ство у ду­хов­ном
жи­во­т у ме­ри сте­пе­ном бо­го­по­зна­ња, а не
го­ди­на­ма жи­во­та, ипак је нај­си­гур­ни­је да
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

Свети Јован
Кронштатски
Харизма
духовног
руковођења
се млади свештеници ослањају на иску-
ства и помоћ старијих, поготово у случаје-
вима где је потребно велико духовно расу-
ђивање. Са друге стране, епископ у оквиру
своје епархије може да одреди који све-
штенослужитељи могу (и треба) да се баве
духовним руковођењем. То не значи да је
епископском дозволом одређени свеште-
ник или (свештено)монах аутоматски
добио и харизму духовног руковођења,
али епископска процена свакако помаже
да се избегну крајности попут „младоста-
раштва“. Идеалан случај је када, уз све
претходно наведено, парохијски свеште-
ник у исто време обавља и дужност духов-
ника својих парохијана, но то је у пракси
реткост из више разлога.
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
Реч уредника
Постоје и одређене девијације када је
реч о овој теми. Једна од њих је својевр-
сна идолатрија ду ховника: никада не тре-
ба заборавити да је ду ховни отац водич
ка Христу, а не његов „заменик“ кога тре-
ба имитирати и томе слично. Слична опа-
сност налази се и у формирању аутоном-
них, готово секташких „кружока“ оку-
пљених око неког „ду ховног ауторитета“:
прави ду ховници поседују велико смире-
ње које их ограђује од покушаја ду ховне
деце да од њега направе некаквог „ду хов-
ног вођу“ изолованог од живота и устрој-
ства Цркве. Постоје и супротне крајно-
сти, попут негирања улоге ду ховника као
сувишне – то је уочљиво код једног броја
млађих и „либерално“ оријентисаних
верника и није ништа друго до подлегање
утицају протестантских идеја.
На крају, наводимо једну молитву све-
тог Симеона Новог Богослова: Господе,
који не желиш смрт грешника, него да се
обрати и жив буде, Ти који си дошао на
земљу да обновиш живот у онима што
услед греха леже мртви и да их удостојиш
да виде Твоју истинску светлост онолико
колико је човеку могуће, пошаљи ми чове-
ка који Те зна, да му служим и да му се
свом својом снагом потчиним као Теби и
да, творећи вољу Твоју у њему, удовољим
Теби, једином истинитом Богу, тако да се
чак и ја, грешник, удостојим Царства
Твога. У овој молитви је сажетео речено
готово све што је суштински важно о
улози ду ховника у животу Цркве – теми
овог броја Православног мисионара.
С љубављу у Христу Господу,
презвитер Оливер Суботић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spc.rs
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
мај/јун 2011 3
Отачник
Путеви Љубави
од Оптине ка Миљкову
Љубав је Благодаћу Духа Светог од Владимира учинила старца
Амвросија Новог
Александар
Јевтић
И сваким злом живот је људи
овладан, хиљадама пу тева смр-
ти природа је осуђена; сваки вид
зла као неки пут смрти против нас бива
- одјекују лавиринтима времена ми-
сли преточене у реализам речи светог
Григорија Нисијског. Иако смо сведоци
тих пу тева који проходе васељеном и
вековима, нећемо се овде зауставити на
њима. Овога пу та ћемо предност дати
Путнику који је тим пу тевима прошао
не проширивши их ниједним видом зла
„јер не учини неправде, нити се нађе
превара у устима његовим“ (Ис 53, 9).
Парадоксално делује, али тако јесте. Да
није тог Путника наслов нашег рада би
био: „Хиљаде пу тева смрти“, са пате-
тичним низом од три тачке на крају. У
нашем наслову тих тачака нема, а уместо
пу тева смрти помињу се пу теви Љубави.
Ако вам је необично због чега је почетно
слово у речи Љубав велико, одмах треба
рећи да то није правописна грешка. Није
грешка због Путника са великим почет-
ним словом који није ограничен закони-
ма биолошког рођења и смрти, па самим
4 3/2011
тим ни стандардног правописа. Он је
Путник јер је створио све пу теве сем
пу тева смрти. Те пу теве смо створили и
стварамо ми, који по угледању на слабо-
сти нашег праоца Адама злоупотребља-
вамо даровану нам слободу. Помену ти
Путник је Творац пу тева Љубави – нису
то пу теви емоционалног набоја који
називамо љубав, већ Личности Бога за
кога је још свети Јован Богослов записао
да је Он Љубав (1Јн 4, 8). Међу тим, по-
што су Љубав и себичност неспојиви, ми
ћемо у наставку текста описати једног од
сапутника, без којих би пу теви Љуба-
ви уну тар самих себе били бесмислени.
То не значи да је Света Тројица нужно
створила ове пу теве, већ да их је створи-
ла да би и они били причасници Њеног
Живота у Љубави. Причасник и његов
пут о коме ћемо ми да пишемо се зове
Преподобни Амвросије Нови – Миљ-
ковски.
Да кренемо од Оптине, тако смо се
договорили у наслову. У скиту Оптинског
манастира (који смо овде скраћено назва-
ли „Оптина“) догодио се сусрет тада још
Владимира Курганова са старцем Амвро-
сијем Оптинским. Да би се о овом старцу
нешто написало, а да то буде бар дели-
мично верно његовом стварном лику,
потребне су стотине страница. Ми ћемо,

Ваведење Пресвете Богородице у Манастиру
Миљково 1926. године: свети Јован Шангајски на
дан свога монашког пострига; у средини је
митрополит Антоније Храповицки, до њега
архимандрит Амвросије
Манастир Миљково
овога пу та, заинтересованима препору-
чити да се подсете ликова стараца Зосиме
(Браћа Карамазови) и Тихона (Нечисте
силе). Њих је Достојевски, са генијалном
способношћу да радњу у трајању од неко-
лико дана смести на неколико стотина
страница, описао по узору на светог
Тихона Задонског и Преподобног Амвро-
сија Оптинског. Говорећи о важности
овог другог за књижевно стваралаштво
Достојевског, Свети Јустин Ћелијски
пише да је: „старац Амвросије са другим
оптинским старцем Макаријем послужио
Достојевскоме као живи пример, живи
Архимандрит Амвросије
Преподобни Амвросије Нови – Миљ-
ковски је рођен 1894. г. у селу Говорово у
Саранској губернији, од оца свештеника
Зинова Курганова и мајке Љубов. На
крштењу је добио име Владимир. После
стеченог високог богословског образо-
вања, одлази на студије философије и
историје у Варшави. Сусрет са протоје-
рејем Константином Коронином је имао
велики значај за његов ду ховни развој.
Учествује као добровољац у Првом свет-
ском рату, а потом и у Фебруарској
Револуцији на страни монархиста. У
Оптинском скиту је био искушеник, а
онда у Полтави код епископа Теофана.
После кратког боравка у Цариграду
долази у Србију. Пролази кроз неколико
манастира. У Манастиру Петковици је
замонашен 1923. г. Исте године је руко-
положен за јерођакона и јеромонаха.
Једно време је био игуман Манастира.
Године 1926. прелази у Манастир Миљ-
ково. Овде је као игуман организовао
манастирски живот бројног братства.
Архимандритским чином је одликован
1931. године. После дужег боловања се
упокојио у Господу 1933. године. Сахра-
њен је код Манастира Миљково.
оригинал за старца Зосиму“ (Достојевски
о Европи и словенству). Заиста, као што
је старац Зосима Божијом Љубављу осво-
јио срце младог Аљоше, тако је и старац
Амвросије деловао на младог Владимира.
Та Љубав је Благодаћу Ду ха Светог од
Владимира учинила старца Амвросија
Новог. О томе сведочи и Архиепископ
Сан Франциска Антоније (Медведев)
када као омиљену старчеву изреку и поу-
ку наводи: „Сине мој, дај ми своје срце“
(Млади старац; Животопис Преподобног
Амвросија Новог – Миљковског). Стиго-
смо и до Манастира Миљково. Ту је наш
мај/јун 2011 5
Отач­н ик
ста­рац се­јао под­ви­ге љу­ба­ви пре­ко пу­те­
ва и ора­ни­ца смр­ти ко­ји су тло зе­мље
Ср­би­је уз­о­ра­ва­ли то­ком Пр­вог свет­ског
ра­та и ко­ји ће по­но­во пре­ко ње пре­ла­зи­
ти то­ком Дру­гог свет­ског ра­та и пе­ри­о­да
без­бо­жне вла­сти ко­ја је усле­ди­ла. Као да
је на­слу­ћи­вао ви­хор бе­со­ва ко­ји су пре­ко
ње­го­ве род­не Ру­си­је ју­ри­ша­ли ка Ср­би­ји
но­ше­ни на кри­ли­ма зло­слут­не иде­о­ло­ги­је
чо­ве­ко­бо­штва. За­то је ста­рац до­бро ко­ри­
стио вре­ме пред до­ла­зе­ћим злим да­ни­ма.
Око се­бе је са­ку­пио број­но брат­ство,
ко­је су чи­ни­ли из­бе­гли Ру­си и до­ма­ћи
Ср­би. По ре­чи­ма ње­го­вог жи­во­то­пи­сца,
нај­ви­ше се ра­до­вао уз­ра­ста­њу ма­на­стир­
ске бра­ти­је у ме­ђу­соб­ној љу­ба­ви. Ко­ли­ко
му је би­ло ста­ло до тог уз­ра­ста­ња ви­ди се
по опи­с у жи­во­та у Ма­на­сти­ру и вла­да­ју­
ћег ти­пи­ка. Бо­го­слу­же­ње је би­ло цен­тар
ма­на­стир­ског жи­во­та. По­што­ван је це­ло­
ку­пан днев­ни круг бо­го­слу­же­ња, са сва­
ко­днев­ним са­вр­ша­ва­њем Све­те Ли­т ур­ги­
је. По­ја­ло се за обе пев­ни­це, на­из­ме­нич­но
ви­зан­тиј­ским и срп­ским на­пе­вом. Ста­рац
је че­сто бо­го­слу­жио и про­по­ве­дао (нај­че­
шће о нео­с у­ђи­ва­њу и љу­ба­ви). По­не­ка­да
би во­дио пев­ни­цу или вр­шио слу­жбу
цр­кве­ног ка­но­нар­ха. Не­ки од мо­на­ха ко­ји
су до­шли из Ва­ла­ам­ског ма­на­сти­ра су
по­у­ча­ва­ли срп­ске мо­на­хе у ико­но­пи­с у, а
ста­рац се ба­вио и пре­во­дом де­ла Све­тих
Ота­ца. У тр­пе­за­ри­ји су чи­та­на Жи­ти­ја
Све­тих и Ста­реч­ник. Ста­рац је одр­жа­вао
брат­ске од­но­се и са ми­тро­по­ли­том Ан­то­
ни­јем (Хра­по­виц­ким), епи­ско­пом Те­о­фа­
ном Пол­тав­ским и је­ро­мо­на­хом Јо­ва­ном
(Мак­си­мо­ви­ћем), по­то­њим Све­тим Јо­ва­
ном Шан­гај­ским. Ипак, оно о че­му је
во­дио нај­ви­ше ра­чу­на је­сте ак­ти­ван
ли­т ур­гиј­ски жи­вот бра­ти­је. Че­сто их је
под­сти­цао на при­сту­па­ње Све­том При­че­
шћу. У слу­ча­је­ви­ма ка­да се не­ко из­го­ва­
рао да је не­до­сто­јан, он га је по­у­ча­вао да
при­сту­пи го­во­ре­ћи: „О, Го­спо­де, ка­ко сам
не­до­сто­јан“. Уте­ме­љен на иси­ха­стич­кој
тра­ди­ци­ји Све­те Го­ре ко­ја је пре­ко Све­
6        3/2011
тог Пај­си­ја Ве­лич­ков­ског и ње­го­вих уче­
ни­ка кра­јем осам­на­е­стог ве­ка до­спе­ла и у
об­но­вље­ни Оп­тин­ски ма­на­стир, ста­рац
Ам­вро­си­је је био рев­но­сан мо­ли­тве­ник.
О то­ме све­до­чи и ста­рац Та­деј Ви­тов­нич­
ки ис­ти­чући да је имао и дар не­пре­ста­не
Ису­со­ве мо­ли­тве. Та­ко­ђе, као по­слу­шник
у Ма­на­сти­ру Миљ­ко­во, он је имао при­ли­
ку да се бо­ље упо­зна са стар­цем Ам­вро­
си­јем и о ње­му оста­ви ре­чи: „Код оца
ар­хи­ман­дри­та Ам­вро­си­ја ви­део сам да је
он од сво­јих Ста­ра­ца пра­вил­но схва­тио
да Го­спод тра­жи од нас да се пре­тво­ри­мо
у љу­бав. Код ње­га је вла­да­ла та­ква љу­бав“
(из: Мир и ра­дост у Ду­ху Све­томе). Бла­
го­дат­ни ути­цај стар­ца Ам­вро­си­ја у жи­во­
ту стар­ца Та­де­ја је не­с ум­њив. О то­ме све­
до­чи и он сам, али и ње­го­ве за­бе­ле­же­не
по­у­ке. Кроз њи­хо­во иш­чи­та­ва­ње и ана­
ли­зу мо­же се са­гле­да­ти ути­цај ду­хов­не
тра­ди­ци­је Оп­тин­ског ма­на­сти­ра. За­ни­
мљи­во да је и по­зна­та по­у­ка стар­ца Та­де­ја
о сми­ре­њу и спо­кој­ним ми­сли­ма ин­ди­
рек­тан ути­цај овог Ма­на­сти­ра, из­ме­ђу
оста­лог, и пре­ко До­сто­јев­ског и ре­чи из
ње­го­вог по­зна­тог Го­во­ра о Пу­шки­ну:
„Сми­ри се, гор­ди чо­ве­че“. Ове ре­чи је
ста­рац Та­деј во­лео да ци­ти­ра.
Вра­ти­мо се на­шем на­сло­ву. Из­гле­да да
он ни­је баш нај­при­клад­ни­ји. Раз­лог за то
је што су пу­те­ви љу­ба­ви мно­го про­стра­
ни­ји од сме­ра Оп­ти­на – Миљ­ко­во. Као
што Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски ре­че да су
хи­ља­де пу­те­ва смр­ти, то­ли­ко и ви­ше су
број­ни пу­те­ви Љу­ба­ви. Тај­на Љу­ба­ви
пре­ва­зи­ла­зи гра­ни­це све­та и све­то­ва, јер
је њен Но­си­лац Бо­го­чо­век Исус Хри­стос.
Ипак, у овом тек­сту смо од­лу­чи­ли да се
огра­ни­чи­мо: то је на­ша људ­ска по­зи­ци­ја
пред не­из­мер­ном Тај­ном Бо­га. Или, ка­ко
то ми­тро­по­лит пер­гам­ски Јо­ван Зи­зју­лас
ре­че: ствар­ност Ова­пло­ће­ног Бо­га нам
омо­гу­ћа­ва да лич­но по­сто­ја­ње до­жи­вља­
ва­мо као „спо­соб­ност у не­спо­соб­но­сти“
(у де­лу: О људ­ској спо­соб­но­сти и не­спо­
соб­но­сти). 
Старечник
„Врлински људи нашег
времена са Свете Горе“
На Светој Гори се и у данашње време могу срести старци попут
оних из Житија Светих, „земаљски анђели“ и „небески људи“,
првине Царства Божијег
Разговори са оцима Григоријатске
келије Јосифоваца у Кареји
– Колико дуго сте на Светој Гори, оче
Василије?
– Четрдесет пет, четрдесет шест година.
– Да ли сте упознали неке Божје људе то-
ком година које сте провели овде?
– Удостојила нас је Пресвета да упозна-
мо доста врлинске браће, монахе и лаике.
– Може те ли нам нешто испричати о
њима?
– Покушаћу да се присетим неких дога-
ђаја, иако је прошло доста времена од тада.
Превод са јелинског:
Милана Вучићевић
О. Максим и о. Генадије Ивиронци,
о. Георгије и о. Пахомије из келије
Св. Георгија Представитеља
Ово што ћу испричати, догодило се пре
двадесет година.
Дошао један монах из Манастира Иви-
рон, о. Генадије, да затражи благослов од
мог старца, о. Јосифа, па му рече: „Могу ли
да поведем оца Василија да пођемо заједно
да посетимо старца Георгија из келије Св.
Георгија Представитеља?“ Већ сам један-
пут, заједно са оцем Генадијем,
ишао код оца Георгија. Тада
нам је испричао како је ње-
гов старац њему рекао још
пре четрдесет година: „Чим,
дете моје, навршиш осам-
десету годину, тад ћеш се
упокојити. Ни раније,
ни касније.“ Отац
Георгије је био
из Суфлија и
дуго је већ жи-
вео у келији Св.
Георгија Пред-
мај/јун 2011 7
Ста­р еч­н ик
ста­ви­те­ља.­Ње­гов­ста­рац­се­звао­Евло­ги­је,­и­
са­њим­је­био­и­ње­гов­са­брат­Па­хо­ми­је.­Те­је­
го­ди­не,­ка­ко­смо­из­ра­чу­на­ли,­на­пу­нио­осам­
де­сет­го­ди­на.­До­шао­је,­да­кле,­отац­Ге­на­ди­је­
из­Ма­на­сти­ра­Иви­рон­–­био­је­јун­ме­сец­–­и­
ре­као­мом­стар­цу:­„Бла­го­сло­ви­да­иде­мо­
да­ви­ди­мо­по­след­њи­пут­оца­Геор­ги­ја­јер,­
по­оно­ме­што­нам­је­ка­зао,­ове­го­ди­не­ће­се­
упо­ко­ји­ти.“
Отац­Ге­на­ди­је­је­био­мо­нах­Ма­на­сти­ра­
Иви­рон.­Био­је­зу­бар.­Мој­ста­рац­му­је­по­
мо­гао­ка­да­је­до­ла­зио­да­по­ста­не­мо­нах,­
чу­де­сно­је­то­би­ло.­До­го­ди­ло­се­да­пу­т у­ју­
за­јед­но­од­Со­лу­на­за­Ура­но­по­лис­и­Све­т у­
Го­ру.­Отац­Ге­на­ди­је­је­мо­лио­Пре­све­т у­Бо­го­
ро­ди­цу­јер­је­имао­про­блем:­„Пре­све­та,­сад,­
по­што­ћу­ући­у­ауто­бус­да­пу­т у­јем­за­Све­т у­
Го­ру,­мо­лим­те,­нек­се­на­ђе­не­ки­ста­рац,­не­
ки­Све­то­го­рац­да­сед­нем­по­ред­ње­га.“­Кад­је­
ушао,­по­гле­дао­је­кар­т у­и­број,­и­ви­део­да­је­
ње­го­во­се­ди­ште­по­ред­јед­ног­стар­ца,­а­то­је­
био­ста­рац­Јо­сиф,­наш­ста­рац.­За­јед­но­су­пу­
то­ва­ли­до­Ка­ре­је,­и­то­ком­пу­та­раз­го­ва­ра­ли.­
Та­ко­су­за­по­че­ли­сво­је­при­ја­тељ­ство­ко­је­је­
тра­ја­ло­до­кра­ја­њи­хо­вих­жи­во­та.­Да­кле,­мој­
ста­рац­га­је­од­вео­код­стар­ца­Мак­си­ма­у­Ма­
на­стир­Иви­рон.­Та­мо­је­по­стао­по­слу­шник­
оца­Мак­си­ма­ко­ме­је­пе­де­сет­го­ди­на­би­ло­
по­слу­ша­ње­да­бри­не­о­ико­ни­Бо­го­ро­ди­це­
Вра­та­ри­це­(Пор­та­и­ти­са).
Ов­де­ћу­на­пра­ви­ти­јед­ну­ди­гре­си­ју­–­отац­
Мак­сим,­не­знам­да­ли­га­по­зна­је­те,­сва­ке­
ве­че­ри­је­ишао­и­па­лио­кан­ди­ло­на­јед­ном­
све­том­ме­сту­ко­је­при­па­да­Ма­на­сти­ру­Иви­
рон,­ко­је­се­зо­ве­Флу­ри­јер­је­на­том­ме­сту­
Пре­све­та­Бо­го­ро­ди­ца­да­ла­не­ком­си­ро­ма­ху­
–­по­зна­то­је­ово­чу­до­–­је­дан­ду­кат­(флу­ри­
на­грч­ком­зна­чи­ду­кат,­прим.­прев.).­Јед­но­
ве­че­чу­је­отац­Мак­сим­не­ки­глас­ко­ји­ка­же:­
„Стар­че­Мак­си­ме,­са­гра­ди­ми­ов­де­јед­ну­
цр­кву.“­Ста­рац­Мак­сим­ми­сли:­„Ово­је­ис­ку­
ше­ње.“­Ни­је­обра­ћао­па­жњу.­Пре­кр­стио­се.­
Од­мах­за­тим,­по­но­во­иста­ре­че­ни­ца:­„Стар­
че­Мак­си­ме,­же­лим­да­ми­са­гра­диш­ов­де­
јед­ну­цр­кву.“­„Ма,­“­ка­же­„ко­би­мо­гао­би­ти?­
Ово­је­не­ко­ис­ку­ше­ње.“­Пре­кр­стио­се.­А­за­

8 3/2011
тим и трећи пут: „Старче Максиме, хоћу јед­
ну цркву да ми саградиш овде.“ „Не могу, не­
мам могућности“, одговара старац Максим.
„Ја ћу ти помоћи“, каже му. Тамо је био један
малени про­ски­ни­та­ри – као оне црквице
које стављају покрај пу та – и свако после­
подне ишао је горе после вечерње, и палио
кандило. Постојало је тамо и једно велико
дрво под којим је сиромах седео и плакао
од глади. Од тог тренутка, старац Максим
је осетио велику радост и душевну снагу, и
почео сам да прикупља материјал у околини,
довлачећи, како нам је сам јадничак причао,
на рамену камење, шљунак и цемент. Тако
је саградио ово што све до данас постоји, и
живописао изну тра. Ту је проживео послед­
њих седам година свога живота. Упокојио се,
наравно, у манастиру. Овај отац Генадије о
коме вам причам, био је послушник старца
Максима.
Долази, дакле, отац Генадије код мог стар­
ца и каже: „Старче Јосифе, дај ми оца Васи­
лија да не идем сам, боље је у друштву, да
видимо оца Георгија, јер нам рече да ће се
ове године упокојити.“ „Поведи га“, каже му
старац.
На пу ту, док смо ишли према келији Све­
тог Георгија Представитеља, каже ми отац
Генадије: „Оче Василије, ти си дуже овде, а
ја имам једну снажну жељу. Да нађемо неког
дуборесца да ми направи срце од дрвета, а
ја ћу уну тра да направим Пресвету од злата,
по шеми. Да излијем Богородицу од злата, и
да је ставимо у срце. Желео бих да срце има
и руже“, рекао ми је. А ја му кажем: „То је
доста лако“. Тада је било пуно дуборезаца.
„Рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи
једно срце. Ништа то није. Лако је то. Немој
брину ти“. Он ми каже: „Знаш, оче Василије,
Пресвету носим у срцу.“ А заиста ју је во­
лео, много је волео Пресвету Богородицу
отац Генадије. У том тренутку, док смо о
томе разговарали, са супротне стране пу та,
наиђе један старац, висок, са дугом, белом
брадом. Направили смо метанију. Пољубили
му руку. Оцу Генадију, који му је други по­
љубио руку, дао је једну марамицу говорећи:
„Оче Генадије, ово је за тебе.“ Позвао га је
по имену. Ја га гледам и кажем му: „Знаш ли
ти овог старца?“. „Не“, каже ми. „А ти? Дуго
си већ овде, а ја сам нов монах“. „Не“, одго­
ворим. „И ја га први пут видим.“ Погледамо
иза, да видимо старца. Нестао је са пу та.
„Е!“, кажем, „отишао је негде у шуму. Да ви­
димо шта ти је дао. Мени није дао ништа“,
пожалио сам се. Отвара марамицу и видимо
једно срце са Пресветом од злата уну тра, на­
равно, Богородицом Вратарицом. Не са би­
ло којом Богородицом, већ са Вратарицом.
Тада сам ја посумњао, па му кажем: „Већ си
се састао са старцем, а са мном збијаш шале
толико време говорећи ми да нађемо неког
„Пре­све­та,­сад,­по­што­ћу­ући­у­
ауто­бус­да­пу­ту­јем­за­Све­ту­Го­ру,­
мо­лим­те,­нек­се­на­ђе­не­ки­ста­рац,­
не­ки­Све­то­го­рац­да­­
сед­нем­по­ред­ње­га.“­Кад­је­ушао,­
по­гле­дао­је­кар­ту­и­број,­и­ви­део­да­
је­ње­го­во­се­ди­ште­по­ред­јед­ног­
стар­ца,­а­то­је­био­ста­рац­Јо­сиф
дуборесца да ти направи срце“. „Не“, каже.
„Нити га познајем, нити сам га икад видео.“
Али позвао га је по имену, онога тренутка
када је размишљао о срцу. Ово срце увек је
имао са собом. Када се отац Генадије упоко­
јио – има три године сад – његов послушник
га је оставио, и сахранили смо га заједно са
срцем. Сада, ипак, размишљам како је др­
во могло да иструли, али метал, злато... ако
отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће­
мо га отворити не знам – могуће је да ћемо
наћи ову Богородичицу. Није требало да је
стави у гроб, али, нажалост, ставио је... 
 Наставакуследећемброју
 Извор:www.pigizois.net
мај/јун 2011 9
 Оци тумаче Свето Писмо
Св. Јован Златоусти
Рaзматрањe на 103. Псалам
Величина Божија се довољно открива у стварању анђела,
у саздавању небеса, у утврђивању земље и у другом... али се још
више она открива у томе да је Спаситељ био човек и остао је Бог,
и претрпео је оно што је својствено нама
Превод са руског језика:
Небојша Ћосовић
1. Благодат свесветога Духа не само да
саопштава (предаје) људима морално и
догматско учење, него их и директно учи
томе, како је потребно да опевају Творца.
И овај псалам је написала она, при
садејству блаженог Давида, управо са тим
циљем, да научи све, какве песме је
потребно упућивати Доброчинитељу.
Овде она говори о доброчинствима
Божијим, која се односе на све људе, и
представља Бога свих, као Творца и истов-
ремено Господара свега. Благосиљај, душо
моја, Господа! (ст. 1). Бог, благосиљајући
човека, штити његову сигурност и чини га
славнијим, као што је на пример био
случај са Авраамом, а код човека није
тако: он сам себе чини славнијим
(вреднијим), благосиљајући Бога. Дакле,
благосиља ли Бог човека или човек Бога, и
једно и друго је корисно само за човека,
зато што Божанству ништа није потребно.
Сваки се ученик побожности учи да опева
доброчинитеља Бога. Господе, Боже мој,
узвеличао се јеси веома. У славу и вели-
чанство си се обукао. Овде је веома умет-
нуто ради појачавања, а сам израз – узве-
10 3/2011
личао се јеси веома – означава неизмер-
ност величине уопште, а не њено
увећавање у датом случају. Симах је тако и
превео: „Господе Боже мој, Ти си веома
велики“. Ниси се као мали Ти узвеличао,
него будући велики по природи, Ти си то
показао побожнима. Како може постати
још већим Онај Који је увек велики и Коме
није потребан никакав прираст, већ је пот-
пуно савршен? Како се Он узвеличава?
Када Његови поштоваоци живе бољим
животом, када Га прослављају речима и
делима – онда се Он узвеличава. Свакако,
ово не значи да се при овоме увећава
Његова сопствена величина, већ да се она
открива кроз оне који Га поштују и преко
Његових великих и разноврсних дела у
стварању и промишљању и неверујућим у
Њега. Радујући се овоме, душа кличе са
осећањем страхопоштовања: Господе,
Боже мој! А на који начин се Он узвелича-
ва, објашњава даље: у славу и величан-
ство обукао се јеси.1 По Симаху ово
значи: Ти си се обукао у песму и славу. Ти
не остајеш непознат за оне који се користе
Твојим добрима: они сада више не одају
идолима поштовање, које припада Теби,
него Тебе опевају и Теби упућују дужно
1 Во исповедание и в велелепоту облеклся
еси – у црквенослов. тексту – прим. прев.
славословље. Свакако, величина Божија се Светлошћу као хаљином одеваш се, про-
довољно открива у стварању анђела, у стиреш небо као кожу (ст. 2). Он се одева
саздавању небеса, у утврђивању земље и у светлошћу, као Онај који поседује пуноћу
другом, што заједно са овиме указује псал- знања, као Онај који има недокучиву суш-
мопевац, али се још више она открива у тину. При томе светлост означава саврше-
томе да је Спаситељ био човек и остао је ну истинитост божанског знања. По речи-
Бог, и претрпео је оно што је својствено ма Павла, Бог живи у светлости
нама, и сачувао је сопствено бестрашће неприступној (1Тим 6, 16). Живот у свет-
(нестрадање). Зато, иако је по поретку лости значи да Он јесте свецело знање,
догађаја дело спасења било познијим, које превазилази сваку мисао, због чега је
псалмопевац га је ипак поставио светлост и названа непри-
пре свега, због његовог изван- ступном. Управо у
редног значаја. Исповедањем смислу овога је апо-
(славом) назива управо стол и рекао: Он
оваплоћење, јер је за који једини
време Свог плотског има бесмрт-
живота Господ при- ност, Који
нео за нас живи у
исповедање Богу, светлости
завапивши ка Оцу:
хвалим Те, Оче,
Господе неба и
земље, што си ово
сакрио од мудрих и
разумних, итд. (Мт.
11, 25). А величанство
указује на то како је
велико и неизмерно било
то што је Њему било угод-
но да спасе нашу
пропадљиву природу.
Међутим, када псалмопе-
вац каже да се Он обукао
у ово исповедање и вели-
чанство, онда свакако
нема у виду привремено
облачење, као да ће се
Он потом и „разоде-
нути“, већ указује на
то да се Он, ова-
плотивши се,
није претворио
у човека, него
остаје и Бог,
и постаје
човек.

Свети Пророк
Давид мај/јун 2011 11
Оци тумаче Свето Писмо
неприступној. Ова светлост је таква да
нико нема храбрости да јој се приближи:
неизмерност сјаја поражава вид. Јер ако и
видљиво сунцe принуђава на ово оне који
покушавају да га упорно посматрају, ко ће
онда бити кадар да докучи мишљу ону
неприступачну светлост? Дакле, и сам Он
је светлост истинита (Јн 1, 9), и облачи се
светлошћу као одећом и живи у светлости
неприступној, облак и мрак су око Њега
(Пс 96, 2), и Он постави таму за скровиш-
те Своје (Пс 17, 12). Све ово не противре-
чи једно другом. Свакако, за оне који не
могу видети неприступну светлост, она је
исто што и мрак и тама, зато што се ни
тамо ни овде не може размотрити шта се
садржи унутра; и једно и друго означава
невидљивост божанске природе. При
томе, Јован Богослов представљајући и Свети апостол Павле открива тајне Светог Писма Светом
сам домострој Његов, назвао је овај Јовану Златоустом (савремена икона)
домострој светлошћу, говорећи: и свет-
лост светли у тами, и тама је не обузе (Јн
1, 5). Тама Га обухвата као одећа, када указује на Његово промишљање, које све
телесним слабостима Он савршено при- обухвата. Оно се простире и на ветрове, и
крива силу божанства, на пример када на облаке. Бог сам управља њима и сам им
осећа глад, жеђ, замор, и слично томе указује на рокове испуњења њиховог
трпи. А Он се облачи у светлост када назначења. Истовремено са тим, ово нас
пројављује Своје божанство, заповеда учи да је божанској природи својствено да
мору, потреса земљу, помрачује сунце; свуда присуствује и свуда се јавља. Пошто
тада Он већ не дозвољава божанству да се је међу свим материјалним појавама ветру
скрива под људском природом. својствена највећа брзина (у трен ока он се
2. Простиреш небо као кожу. Ово преноси од истока ка западу и од запада
поређење указује на лакоћу стварања. Као ка истоку), онда је пророк, не налазећи
што је човеку лако да разастре кожу и међу материјалним појавама друго тачније
направи шатор, тако Бог свих распростире поређење, рекао да Бог ходи на крилима
велики свод небеса једном Својом речју. ветрова, означавајући овим да Он свуда
Који водама покриваш висине његове. присуствује. С друге стране (у погледу
Поставио си облаке за подножје Своје, облака), ми налазимо да се и синовима
ходиш на крилима ветрова (ст. 3). Овоме Израиљевим Бог свих јавио у облаку, и у
учи и блажени Мојсије; он каже да је Бог скинији Својој открио је Своје особено
рекао: нека буде свод посред воде, да присуство облаком; даље, при освећењу
раставља воду од воде. И начини Бог Соломоновог храма, облак је осенио Храм,
свод (небески) и растави воду под сво- и при вазношењу Његовом светли облак
дом од воде над сводом; и би тако (Пост Га је сакрио од очију њихових. Ти чиниш
1, 6-7). Поставио си облаке за подножје Анђеле Своје духовима, и служитеље
Своје, ходиш на крилима ветрова. Ово Своје пламеном огњеним (ст. 4). Господ је

12 3/2011
творац не само видљивих, него и
невидљивих. Једним истим је пророк
додао назив духа и огња, једним и другим
желећи да означи њихову силу и брзину.
Дух по својој природи није свезан просто-
ром, а дејство огња се одликује силом. Уз
сарадњу анђела Бог свих и чини добро
достојним и кажњава недостојне. Ово
такође напомиње о огњу, јер он служи за
кажњавање. Земљу утемељујеш на тврђи
њеној, неће се поколебати до века (ст. 5).
Акила и Симах: „на седалишту њеном“. А
каква је тврђа, о пророче, тамо где је толи-
ко воде, тамо где је безгранични океан,
који носи земљу на таласима својим?
Ипак, он је на другом месту и сам ово пот-
врдио: Који је утврдио земљу на водама
(Пс 135, 6). Пошто је овај темељ био
непостојан, онда је Творац обезбедио ста-
билност самој земљи. А у чему се састоји
ова постојаност? У сили Саздатеља. Јер су
у руци Његовој крајеви земље (Пс 94, 4).
Земљом назива човека. Кога Он утврди на
темељу вере, тај се неће поколебати до
века, свакако – будућег. Неће се поколеба-
ти до века. Придавши јој самој у себи
постојаност, Господ је учинио земљу непо-
кретном. А у овом самом положају она
остаје колико је Њему угодно. Слично
овоме је на другом месту речено: и земљу
је обесио ни на чем (Јов 26, 7). Бездан је
као хаљина – огртач њен (Његов), и на
горама воде се заустављају (ст. 6). Он је
рекао Његов, а не њен; међутим и Акила и
Теодотион су превели овако: безданом као
ризом Ти си је оденуо. Свето Писмо назива
безданом влажну стихију. Тако је и у
почетку стварања блажени Мојсије рекао:
а земља беше без обличја и пуста, и беше
тама над безданом (Пост 1, 2). Пошто је
земља са свих страна окружена водом, и
њене границе чине велика и неприступач-
на мора, а саму средину расецају друга
мора, доступна за пловљење, онда је
оправдано рекао да бездан као одежда
(хаљина) заогрће земљу. А с друге стране –
у смислу недокучивости (неразумљивости)
– ти ћеш наћи да се бездан састоји у томе
да судови су Твоји – бездан велики (Пс
35, 7). Пошто су неистраживи (недоглед-
ни) судови Његови, онда се не могу схва-
тити никако, због чега се не пореде само
са безданом, него са безданом великим.
Дакле, Бога, чији судови су велики бездан,
покрива недокучивост, названа безданом.
Оне беже од заповести Твоје, и уздрхте
од гласа грома Твога. Узлазе на планине
и силазе у долине, на место које си им
одредио (ст. 7–8). Све ово указује на
мудрост Божију, која дејствује у стварању.
Захваљујући њој, море, узлазећи ка врхо-
вима планина, неће преплавити таласима
копно, него као што се ми плашимо грома,
тако се и оно боји границе која му је
постављена (одређена). И на горама воде
се заустављају – значи: као планина стоји
(море); узлазе на планине – значи – као
планине. Ја мислим да овде пророк под-
разумева облаке, који леже на врховима
планина. На овим местима се нарочито
заустављају облаци, тако да су
ненастањене планине постојано покриве-
не мраком. Чим Ти то усхтеш, каже, сви
они остављају своје место, расипају се и
ишчезавају. У неком смислу, планинама
назива пророке због висине созерцања
која им је својствена. Ка њима се успињу
воде, одакле жедни пију воду учења. Од
какве заповести? Од заповести одређене
против Јудеја. Ово указује други пророк,
говорећи: гле иду дани, говори Господ,
када ћу пустити глад на земљу, не глад
хлеба, ни жеђ воде, него слушања речи
Господњих (Ам 8, 11). Када је Бог
разгневљен, воде пророка оскудевају,
пошто немају саме у себи извор богатства.
А гласом грома назива проповед
јеванђеља, које воде пророка не избегавају,
него се плаше као онога што превазилази
њихов разум.
3. Границу си поставио коју неће
прећи, нити ће се вратити да поплаве
мај/јун 2011        13
Оци тумаче Свето Писмо
земљу (ст. 9). Море се посрамљује песком;
оно се у бесу своме устремљује на обалу,
али задржавано одређеном од Бога грани-
цом као уздом, одбацује се назад и опет се
враћа. Или би овако ово требало разуме-
ти: пророци не објављују сва своја
откровења, него само оно што им је
заповеђено да открију, да њиховом мно-
жином не би угушили човека који не може
да их прихвати (схвати). О овоме сведочи
Павле: чу неисказане речи, које човеку
није допуштено говорити (2Кор 12, 4). Ти
изводиш изворе у долинама, између пла-
нина протичу воде (ст. 10). Даље указује
њихово назначење: (Оне) напајају све
звери пољске, дивљи магарци (из њих)
гасе жеђ своју. Птице небеске се крај њих
настањују, и између стена се чују гласи
(њихови) (ст. 11–12). Ево врло важне осо-
бености Божијег промисла – да он
удовољава потребама не само људи, него и
неразумних твари. Расецајући горе, Он
даје излаз водама, да се не би само људи
могли користити токовима извора, него и
породи ваздушних и земаљских
животиња. О промислу Божијем за
животиње рекао је Спаситељ: погледајте
на птице небеске како не сију, нити
жању, ни сабирају у житнице, па Отац
ваш Небески храни их (Мт 6, 26).
Шумским зверима називају се демони, а
зверима које живе у пољу, то јест – у свету,
пророк назива грешнике: као што звери
пољске могу бити припитомљене, тако се
и грешници могу раскајати, због чега се и
напајају водама апостолским и пророч-
ким. Дивљим магарцима је назвао људе
који не служе више греху, него су се већ
ослободили од његовог јарма, због чега су
они и жедни духовне воде. На њих је ука-
зивао Бог беседећи са Јовом: Ко је пустио
дивљега магарца да је слободан, и ремене
његове ко је раздрешио? (Јов 39, 8).
Напајаш горе са висина Својих,
наситиће се земља од плодова дела
Твојих (ст. 13). Ради чега се напајају горе?
14        3/2011
И њима је потребна киша, зато што на
њима расте трава и дрвеће. Не само да
Господ устројава орошавање земље у доли-
нама, него и на врховима шаље влагу
посредством облака. Висинама (по сло-
венски – превыспреныма – τα υπερωον –
горњи део куће, таван, поткровље)
Божијим назива ваздух, представљајући
читав свет једним домом. После мора иде
реч о киши, пошто се њена вода добија из
мора. Произрасташ траву за стоку, и
зелен на службу људима, да произведу
хлеб из земље (ст. 14). Разраста се трава, и
храни животиње, и оне служе људима. Од
кише се хране и плодови, сазревају и
употребљавају се од људи. Ово је говорио
псалмопевац и у другом псалму: људе и
животиње спасићеш Господе (Пс 35, 7).
Свакако и животиње уживају бригу
Божију, захваљујући својој користи за чове-
ка. Земља, која је насићена кишама, свима
који живе на њој доставља потребну храну,
али се њени изабрани производи – хлеб,
вино и уље – одређују за храну човеку, бла-
городном и љубљеном од Бога. Хлеб
окрепљује срце, вино радује душу, а уље
обнавља гипкост тела које је изнурено
радом. Међутим, Бог није оставио ни
животиње ван своје бриге. Травоједним
животињама Он је дао траву, при чему је по
својој особености и снази за служење човеку
одредио зелен, коју људи обрађују,
препуштајући другима траву која
проклијава самостално. При томе, и једни и
други могу употребљавати и зелен и траву.
Ни о зверима ни о гмизавцима није овде
поменуто, јер се они користе храном друге
врсте: једни једу земљу, а други живе
хранећи се другим животињама. И вино
весели срце човека; да уљем улепша лице
своје, и хлеб срце човека укрепљује (ст. 15).
 (наставак у следећем броју)
Наслов изворника:
Творения свт. Иоанна Златоуста – Том 5, Књ. 2:
Собеседование на псалом 103.
Хришћанство и антички свет
Божанствена хармонија
друштвеног живота код пчела
Пчеле које не следе пример свога цара, убрзо се покају
због непромишљености, јер када неког својим жалцем убоду,
одмах умиру
Ђакон
мр Ненад Идризовић
Ј едан од живописнијих описа
друштвеног живота код пчела
налази се у Шестодневу светог
Василија Великог. Он је за опис пчела
користио опште прихваћену хеленску
литературу из сфере природних наука.
За разлику од тога што на неким
местима у Шестодневу прихвата или
одбацује философска и научна схватања
старих Хелена, Василије Велики једино
је природословље преузео без ограда.
Ослањајући на достигнућа хеленске
науке у погледу разумевања и тумачења
природе животињског света, он је на
велика врата увео овај део античког
литерарно-мислилачког наслеђа у
хришћанско учење и дао му црквени
легитимитет.
Друштвени живот пчела
Василије Велики је подробно осликао
друштвени живот пчела као пример да
делатност сваког појединца доприноси
заједничком циљу. Наравно, овде је
мислио да такво друштвено уређење треба
да буде узор Римском (Византијском)
царству:
„Има међу тим бесловесним бићима и
неких која живе уређеним друштвеним
животом – ако је својство друштвеног
живота у томе да делатност свакога
појединца доприноси заједничком циљу
– као што се може опазити код пчела. Оне
(пчеле) заједнички пребивају у кошници,
и заједнички из ње излећу, а један је посао
којим се све занимају. Но, највеће чудо
је то да се својих дела машају вођене од
стране некаквог цара и заповедника, и
никада се не одважују да се ка ливадама
упуте пре но што виде да је цар започео
са летењем. Овога цара оне не бирају
већином гласова, јер често се дешава да
због своје неразумности народ најгорега
међу собом изабере за вођу; нити он
бацањем коцке стиче власт, јер случај који
коцкама управља нема разума, те се често
збива да на власт доводи онога који је
најгори од свих; нити он због прејемства
седи на царском трону, јер такви су
махом неодгојени и ни за какву врлину не
знају, јер су окружени негом и ласкањем;
већ овај цар по својој природи има
преимућство над свима, пошто се он и по
величини и по облику и по својој кроткој
нарави разликује од осталих пчела. Наиме,
и цар има свој жалац, али га не користи за
мај/јун 2011 15
Хришћанство и антички свет

одбрану. То су некакви неписани закони природе

који кажу да не кажњавају они који су на највишој
власти. И зато се пчеле које не следе пример свога
цара, убрзо покају због непромишљености, јер
када неког својим жалцем убоду, одмах умиру.
Нека чују ово хришћани којима је дата заповест:
Никоме не узвраћајте за зло, већ победите зло
добрим.“
О опште познатом поређењу пчела и људи у
античкој књижевности сведочи нам следеће место
из другог певања Илијаде:

„Тако рече и он (Агамемнон) из већа отиде први,

за њим се остали сви жезлоноше дигну владари
послушни људма пастиру, и тада похита народ.
Као из простране спиље кад пчела ројеви густи
излећу, и још нове непрестано стижу иза њих,
те у гроздама лете по пролетњом цвећу, те једне
брује рпимице овуда, а друге онуда,
тако и ахејске чете од лађа и чадорја стану
да у скупштину врве и хите у јатима силним
а дуж дубоког жала. Међу њима Гласина пуче,
Дивова гласница, она их зваше, и они се скупе.
Скупштина цела узбучи, и оздо земља затутњи,
народ као седати стане, и граја се дигне, и девет
стане их мирит гласника опомињућ, нека већ грајат
престану и божанске напослетку чују владаре.
Најзад седаше народ и преста од буке и хуке
кад се већ смести сав Агамемнон моћни се диже
држећи жезло што га Хефесте изради помно.“

Честица божанског разума

Да пчеле имају честицу божанског разума
сведочи нам четврто певање Вергилијевих
Георгика где се говори о животу и нарави пчела
које живе као у каквој уређеној држави:
„Сваку по њезиној служби: времешнијим брига је трмка,
Брига је чување саћа и грађење умјетне куће.
(...)
Него из слаткијех трава и лишћа устима саме
Подмладак беру свој и накнађују младе Квирите

16 3/2011
И матицу те граде и воштано краљевство и двор.
Често се згоди, те се крила о камење обломе тврдо
Лутајућ и пусте душу под бременом; толико цв’јеће
Милују, скупљањем меда толико се прославит желе.
Премда су пчелињега живота међе тјесне
Ипак им бесмртан остаје род, и година много
У срећи стоји им дом и дједове дједова броје.
Краља не штују тол’ко ни Лидијска велика земља,
Не штију Египат, Парти ни земља Медског Хидаспа.
Док здрав и читав је краљ, све пчеле једног су срца,
Ал’ кад нестане њега, побркају се и саме
Разграбе згрнути мед и плетер разломе саћа.
Он је управитељ посла, са дивљењем гледе га пчеле,
На густо стоје око њег и брује, у великом мноштву
Оне опкољују њега и често га на плећи дижу,
У бој хрле и траже, да рањене погину славно.
Неки знакова тих и појава тих се држећи
Рекоше, да је дијелак божанског духа у пчела,
К томе и етерски дах, јер бог се простире – кажу –
Свуда и земљом и морском ширином и високим
небом.“
Као што видимо из овога примера, пчеле
своје потомство добијају из цвећа, односно
пчеле настају уједињењем два различита
света – животињског и биљног. Василије ово
не спомиње, што не значи да није веровао у
такву врсту порекла пчела. Овакво ненаучно
решење за природњачку недоумицу било је
најпогодније за поетску метафорику. Иначе, у
античком природословљу идеју да пчеле добијају
потомство од цвећа сусрећемо код Аристотела,
који каже да постоје различите теорије о пореклу
пчела – по некима пчеле добијају потомство
од цвета калинтрума, или од цвета трске или
од цвета маслине. Он за њих још каже да поред
тога што су на граници да поседују разум, у
њиховом организованом друштву које се одликује
комплексношћу и хармонијом има нечега
божанственог чега нема код других инсеката. 
Аутор је стручни сарадник
Одељења за монографске публикације
Народне библиотеке Србије

мај/јун 2011 17
Света Земља
Арапски период
у историји Свете Земље
Све историје овога света врхуне у библијској историји Свете
Земље. И само Свето Писмо је један изузетан догађај историје,
где се у једној земљи сусрећу и дијалог воде Бог и човек.
Хаџи
Драган Б. Поповић
П рава љубав јесте метод познања
Бога и ближњег. Зато је некад не-
схватљиво да Бог и кад руши, Он
гради. Често су у служби Божијој били
људи, који су само на људе личили, али
Божијом педагогијом чинили су да се
верујући врате у крило Божије, од кога
отпадоше због својих грехова. Божије
допуштење у Светој Земљи био је и њен
арапски период.
Патријарх Софроније (634–638. г.) био је
први јерусалимски патријарх под Мухаме-
данцима.
Православним Палестинцима је живот
под Арапима на сваки начин био угрожен.
Православни поклоници у Јерусалиму
могли су се на прсте избројати. Хришћа-
ни су били принуђени да у великом броју
прелазе у ислам. Они који су се одржали, с
муком су успели да сачувају веру и цркве,
а њихов положај у земљи је био несигуран.
Поклоништво се, међутим, и даље некако
настављало. У време калифа Омара II (711–
720. г.) хришћани су претрпели прогоне,
који су касније настављани у другој поло-
вини 10. века, када је убијен и јерусалимски
18 3/2011
патријарх Јован VII (964–966. г.).
За време калифа Хакема (996–1020. г.)
који је наредио рушење Светога Гроба 1009.
г. (од Гроба је остало само камено корито
и стена Гареб око њега метар висока) и на-
језде Турака Селџука (1078. г.), стање хри-
шћана је било неподношљиво тешко. Мо-
лили су за помоћ на све стране. У помоћи
су се нарочито истакли византијски цареви
Константин VIII (1025–1028. г.) и Михаило
IV (1034–1041. г.).
Најзад се и западни свет одазвао њиховој
молби. Нешто од светиња је спасено, али
више опљачкано, почев од самог Констан-
тинопоља (у који крсташи иначе нису има-
ли потребе да улазе јер није био угрожен),
па и по целој Светој Земљи. Крсташка че-
трдесетодневна опсада Јерусалима почела
је 15. јула 1099. г. Приликом освојења града
страдало је 50 000 људи. Поклани су били
мушкарци, жене, деца – како муслиманска
тако и јеврејска.
Јерусалимски патријарх Симеон II био је
протеран од стране крсташа. Избегао је на
острво Кипар, где је и умро као изгнаник.
Крсташи тада поставише свог великодо-
стојника по благослову папе Урбана II. Кр-
сташку војску је до ногу потукао египатски
султан Саладин 4. јула 1187. г. између Гали-
лејског језера и горе Таворске. Три месеца
касније Саладин улази у Јерусалим. Крста-
 Султан
Саладин
спаљује град,
цртеж из
дела Historia
belli sacri a
principibus
christianis in
Palaestina et in
Oriente gesti
које је у 12.
веку написао
Виљем
Тирски
[Guillaume de
Tyr];
илуминација
из преписа
насталог у 15.
веку (BNF
Richelieu
Manuscrits
Français 68,
folio 359)

ши су предали град после 88 година влада- Палестину су освојили Мамелуци, турски

вине и само дванаест дана опсаде.
Саладин је ослободио старце, а његов
брат Ел Абел пустио је хиљаде затворени-
ка. Христов Гроб враћен је православним
Грцима. Две колоне поражених крсташа
напуштале су Свети град. Саладин их је
посматрао са градских зидина. Једни су од-
лазили у слободу, а други, који нису могли
да плате слободу, у ропство, док Хераклије,
латински патријарх Јерусалима, плативши
својих десет динара откупнине напушта
Јерусалим искривљен „од тежине злата које
носи, вукући и колица са ћилимима и сре-
брнином“.
Међутим, 1240. г. Јерусалим опустоши-
ше и Татари. Том приликом мученички је
страдало 7 000 хришћана. Године 1268. г.
полуварвари који су крсташе истерали по-
ново из Јерусалима 1291. г.
Султан Халил је 1291. г. заузео послед-
ње упориште крсташа, приморски град
Акру (Ако) и побио све његове становни-
ке. Сa друге стране, све до пада Царигра-
да (1453. г.) Јерусалиму је обилато стизала
помоћ од византијских царева, али све то
поклоништво, одавде посматрано, целом
све ту изгледало је као неоствариви сан
на који ће се дуго чекати.
Праведнике Господње чекају велика ис-
кушења, о чему говори и сам Господ; они
њима могу да виде крај, али само вером. 
Аутор је вероучитељ
у Архепископији беорадско-карловачкој

мај/јун 2011 19
Савремена теологија
Покрет ка Истини – за једну
Свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме-
тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши про-
блем смрти, проблем крње људске личности. Никакав морални
елитизам неће нам помоћи да победимо смрт.
Александар
Милојков
Ш та је онтологија, а шта етика?
Школски речено, онтологија се
занима бићем, постојањем као
таквим. Трага за одговором на питање:
шта јесте? Етика се, пак, бави питањем
исправног деловања, питањем добра и
зла. Етика трага за одговором на питање:
шта чинити? Онтологија и етика – пи-
тање постојања и питање добра, имају ли
додирних тачака или су, пак, у сукобу?
Има ли смисла бити добар, без одговора
на питање о оном бити? Не нуде ли упра-
во тај одговор о бити, и одговор на пита-
ње о добру? Није ли истинско добро упра-
во постојање, оно бити? Може ли, дакле,
једна права онтологија дати одговор и на
питање које поставља етика? За нас хри-
шћане не само да може, већ онтологија
једино може да расветли и етику – одго-
вор на питање шта јесте, даје одговор и
на питање шта чинити. Погледајмо.
На питању шта јесте никла је античка
философија. Онтологија је, заправо, прва
философија. Свет који је у сталном покрету
и променама изнедрио је из човека питање:
шта стварно јесте иза свих ових промена?
Мора постојати нешто што увек јесте, што
се не мења, не нестаје, иначе не бисмо могли
говорити о знању, о тврдњи, о истини. Не
20 3/2011
бисмо могли тврдити да нешто јесте, ако то
нешто има почетак, трајање и крај. Посто-
јање мора имати утемељење, неко констант-
но јесте које му гарантује истинитост. За
древне пресократовце, оно што јесте била је
сама материја. За Талеса вода, за Анаксиме-
на ваздух, за Анаксимандра, пак, нека не-
одређена материја из које све потиче и све
јој се враћа – apeiron. Питагора је суштину
свега постојећег видео у бројевима, Платон
у идеалним формама или идејама, а Ари-
стотел у врстама. По Платону је, на пример,
било могуће говорити да човек јесте, иако
људи умиру, зато што постоји вечна иде-
ја човека. Човек на земљи је само слика те
вечне идеје. Као такав, човек на земљи нема
истинито постојање, није он тај који јесте
већ је то идеја човека, која остаје и после
његове смрти. Аристотел је истину постоја-
ња видео у врстама. Тако, иако појединачни
људи умиру, ипак опстаје људска врста. За-
хваљујући тој врсти која опстаје, могуће је
тврдити да човек јесте. Како код Платона,
тако и код Аристотела, појединачна бића су
занемарена у корист општости, била та оп-
штост вечна трансцендентна идеја или, пак,
апстрахована врста. То опште, које је непро-
лазно, је оно што стварно јесте, истина по-
стојања, а не појединачна бића која настају,
трају и нестају.
Чини се да савремени човек истину
постојања схвата слично Аристоте-
лу. Савремени човек се помирио
са чињеницом да појединачни
онтолошку етику (II)
људи, конкретне личности морају умира- сти, како би је учинио што бољом. Из
ти, па је све своје снаге уложио у очување онтологије која је истину бића нашла у оп-
„човечанства“. Конкретни људи, личности, штости никла је и етика која претендује на
имају задатак да својим кратким постоја- општост, претварајући се у скуп општих
њем хране ту општост која се зове „човечан- начела које човечанство треба да учине мо-
ство“. „За добробит човечанства!“ постао је рално бољим. Своје интелектуалне напоре
поклич који гони на прегалаштво. Човек, човек је усмерио ка проналажењу тих оп-
личност у савременој онтологији, вредно- штих начела добра.
ван је таман колико и цепаница дрвета чији
је задатак да храни вечни пламен – док не Земаљска етика
изгори и док је не замени друга цепаница, а
њен пепео не развеје ветар. Очито је да се, Авај, човек у томе није успео. Кроз исто-
када се интересује за питање истине бића, за рију су ницале многе етике и људи су се
истинско јесте, пред онтологију поставља сукобљавали, а и данас се сукобљавају, на-
проблем смрти. Од Платона до савременог мећући једни другима своја начела добра.
човечанства, тај проблем је „решен“ бегом Руководили су се људи, стварајући етику,
у општост, а занемаривањем појединачног, начелом праведности. Али авај, ни око пој-
конкретног. Општост не умире. Умире ма праведности људи се нису могли сложи-
само појединачно. Умиру Петар, Јован и ти. Тако, многе су „правде“ удариле једна на
Марко, али опстаје човечанство. Зато је оп- другу, сејући смрт за собом. Из овог безнађа
штост истина бића, а појединачно је само човечанство је прибегло страху и награди
феномен, појава – цепаница која храни пла- као начину наметања етике. Том логиком су
мен општости. Он- настајале религије и државе. У првом случа-
да није за чу- ју, начела добра су пројектована на Бога. За-
ђење што је право, људи су направили богове од својих
данашњи начела добра. Страх од божије казне и нада
човек на добру плату постали су пут наметања
презрео етичких норми. У другом случају, државни
онто- закони и страх од репресивног државног
логију апарата постали су мотив за поштовање
и што јеетичких норми, преточених и имплементи-
све сво- раних у саме државне законе. Свет је постао
је снаге свет робова и најамника. Имајући „божан-
усмерио на ску“ или „световну“ етику као гарант за-
уређење те штите једних од других, људи су наставили
бесмртне оп- да буду само индивидуалне цепанице које
што- хране ватру човечанства. На овај или онај
начин људи су дресирани да буду добри и
тако добре смрт их је претварала у гориво
властите врсте. Врста је опстала! Кога
је још брига што су Петар, Јован и
Аристотел, попрсје од мермера,
Марко мртви? Њихова је дужност
римска копија бронзаног
оригинала који је извајао Лисип
око 370. године пре Христа мај/јун 2011 21
Савремена теологија
би­ла да бу­ду до­бри, да ра­де за до­бро­бит чо­
ве­чан­ства! Они су по­сто­ја­ли због чо­ве­чан­
ства, а не чо­ве­чан­ство због њих!
Има­ју­ћи пот­пу­но дру­га­чи­је по­и­ма­ње он­
то­ло­ги­је, хри­шћан­ство се не мо­же по­ми­ри­ти
са овом и ова­квом ети­ком.
Хришћански етос
Пи­та­ње шта чи­ни­ти, ка­да је о хри­шћан­ству
реч, нео­дво­ји­во је од пи­та­ња шта је­сте.
Хри­шћан­ски етос из­ви­ре из хри­шћан­ске
он­то­ло­ги­је. Хри­шћан­ски етос се не мо­же
све­сти на скуп на­че­ла, за­сно­ва­них на људ­
ској ло­ги­ци - ло­ги­ци ово­га све­та. „Цар­ство
мо­је ни­је од ово­га све­та“, ка­же Го­спод (Јн 18,
36). Љу­би­ти не­при­ја­те­ља за­и­ста је не­појм­
љи­во са етич­ког ста­но­ви­шта. Пи­та­ње до­бра
појм­љи­во је са­мо ако пра­вил­но схва­ти­мо
исти­ну по­сто­ја­ња – ако схва­ти­мо он­то­ло­ги­
ју. За хри­шћан­ство про­блем смр­ти ни­је ре­
шив по­сто­ја­њем тран­сце­ндент­них иде­ја или
оп­стан­ком вр­сте, већ вас­кр­се­њем мр­твих.
Про­блем смр­ти ни­је ре­шив ни бе­смрт­но­
шћу људ­ске ду­ше, јер ду­ша ни­је чо­век већ
део чо­ве­ка. Хри­шћан­ство ин­те­ре­су­ју Пе­тар,
Мар­ко и Јо­ван, а не ап­стракт­но чо­ве­чан­ство,
оно­стра­ни свет Пла­то­но­вих „иде­ал­них ре­ал­
но­сти“ или свет бе­смрт­них ду­ша. Би­ти жив,
по­сто­ја­ти, у хри­шћан­ској он­то­ло­ги­ји, са­свим
је не­што дру­го у од­но­су на на­пред на­ве­де­но.
Би­ти жив, по­сто­ја­ти, зна­чи би­ти лич­ност. То
зна­чи би­ти кон­кре­тан и не­по­но­вљив иден­ти­
тет ко­ји из­ви­ре из од­но­са са дру­гим лич­но­
сти­ма. По­сто­ја­ти зна­чи во­ле­ти и би­ти во­љен.
Тај сплет чи­ни лич­ност по­сто­је­ћом, чи­ни да
не­ко кон­кре­тан је­сте: Пе­тар, Мар­ко или Јо­
ван. Во­лим и во­љен сам, да­кле по­сто­јим. То је
хри­шћан­ска лич­но­сна он­то­ло­ги­ја, он­то­ло­ги­ја
ко­ја исти­ну би­ћа не ви­ди у без­лич­ној оп­што­
сти, већ у по­сто­ја­њу кон­крет­ног и не­по­но­
вљи­вог – у Пе­тру, Мар­ку и Јо­ва­ну.
По­сто­ја­ње је дар (= во­љен сам) и да­ро­ва­ње
(= во­лим). Иден­ти­тет (= по­сто­ја­ње) из­ви­ре
из од­но­са, из за­јед­ни­це. Све ван то­га је смрт,
илу­зи­ја и ап­страк­ци­ја. Ипак, иако љу­ди по­
22        3/2011
сто­је као лич­но­сти, да­ју­ћи јед­ни дру­ги­ма
иден­ти­тет у за­јед­ни­штву, они ни­су у ста­њу
да пре­вла­да­ју про­блем смр­ти кон­крет­ног
и не­по­но­вљи­вог чо­ве­ка. Бли­жњи као дру­ги
ко­ји­ма да­ру­је­мо љу­бав и бли­жњи као дру­ги
ко­ји на­ма да­ру­ју љу­бав чи­не нас лич­но­сти­
ма али, авај, не и исти­ни­тим лич­но­сти­ма, не
лич­но­сти­ма са оним истин­ским је­сте. Смрт
нас ну­жно ки­да из тих од­но­са и ра­за­ра оно
је­сте ко­је је из­ви­ра­ло из на­ших од­но­са са
бли­жњи­ма. Авај, на­ше лич­но­сти су са­мо фе­
но­ме­ни ко­је смрт га­си и ута­па их опет и опет
у оп­штост ко­ја нас над­жи­вља­ва. То го­во­ри
да хри­шћан­ска лич­но­сна он­то­ло­ги­ја ни­је са­
мо „хо­ри­зон­тал­на“, не­го исто­вре­ме­но и „вер­
ти­кал­на“. Хри­шћан­ска он­то­ло­ги­ја је, да­кле,
кр­сто­ли­ка. Ни­је до­вољ­но да са­мо во­ли­мо
бли­жње и да нас они за­во­ле. Ва­ља нам да нас
за­во­ли Бог и да ми за­во­ли­мо Ње­га. Ва­ља нам
из­гра­ђи­ва­ти свој иден­ти­тет не са­мо са дру­
ги­ма (= бли­жњи­ма) не­го и са Дру­гим (= Бо­
гом). Упра­во тај Дру­ги да­ру­је нам иден­ти­тет
ко­ји не про­ла­зи, иден­ти­тет ко­ји за­и­ста је­сте.
Лич­ност без тог Дру­гог пред­ста­вља пр­во­
род­ни грех – Ада­мов грех не пред­ста­вља ни­
ка­кав мо­рал­ни пре­ступ већ јед­ну по­гре­шну
он­то­ло­ги­ју, про­ма­шај по­сто­ја­ња. На тај грех
опо­ми­ње и Го­спод у јед­ном свом, не­ки­ма ве­о­
ма чуд­ном ка­зи­ва­њу: „Ако не­ко до­ла­зи ме­ни
и не мр­зи оца сво­је­га, и ма­тер, и же­ну, и де­цу,
и бра­ћу, и се­стре, па и жи­вот свој, не мо­же
би­ти мој уче­ник“ (Лк 14, 26). И опет го­во­ри:
„И ко­ји не узме крст свој и не по­ђе за мном,
ни­је ме­не до­сто­јан. Ко­ји чу­ва жи­вот свој из­
гу­би­ће га, а ко­ји из­гу­би жи­вот свој ме­не ра­
ди, на­ћи ће га.“ (Мт 12, 38-39). Ка­ко то да нас
Го­спод учи „мр­жњи“ пре­ма бли­жњи­ма, ако је
ре­као да су две нај­ве­ће За­по­ве­сти љу­би­ти Бо­
га и љу­би­ти бли­жње­га сво­га? (Мк 12, 30-31)
И не са­мо бли­жње, не­го и не­при­ја­те­ље нам
је Го­спод за­по­ве­дио да љу­би­мо (Мт 5, 44).
Не, ни­ка­ко ове ре­чи го­спод­ње ни­су кон­тра­
дик­тор­не. Го­спод је љу­бав пре­ма Бо­гу учи­но
нео­дво­ји­вом од љу­ба­ви пре­ма бли­жњем.
Он го­во­ри про­тив љу­ба­ви пре­ма бли­жњем
и пре­ма жи­во­ту без љу­ба­ви пре­ма Бо­гу. За­
што? За­то што та­ква љу­бав, та­ква лич­ност
не мо­же по­бе­ди­ти смрт. О ту се зам­ку са­плео
пра­о­тац Адам. То је за­пра­во чо­ве­ков пад, та
кр­ња, не­пот­пу­на лич­ност људ­ска ко­ја се те­
ме­љи са­мо на за­јед­ни­ци са дру­ги­ма (= са бли­
жњи­ма и ство­ре­ним све­том), без за­јед­ни­це
са Дру­гим (= Бо­гом).
Добро и зло
Чо­век ни­је спо­знао исти­ни­то до­бро. А шта
је исти­ни­то до­бро? То је упра­во исти­ни­то по­
сто­ја­ње, ка­ко то об­ја­шња­ва све­ти Ата­на­си­је
Ве­ли­ки: „Оно што по­сто­ји је­су до­бра, а оно
што не по­сто­ји је­су зла.“ Да­кле, до­бро ни­је
не­ко пу­ко мо­ра­ли­са­ње већ је до­бро исто што
и би­ти, за­и­ста би­ти, веч­но би­ти. Чо­век је,
ка­ко да­ље све­ти Ата­на­си­је ка­же, „зло­у­по­
тре­био и са­мо име до­бра“, што зна­чи да је
чо­век по­гре­шно схва­тио по­сто­ја­ње, за­то је
и по­ми­слио да „ужи­ва­ње пред­ста­вља истин­
ско до­бро“. Ужи­ва­ње као иден­ти­тет ко­ји из­
ви­ре из од­но­са са ство­ре­ним све­том – љу­бав
пре­ма дру­ги­ма, без љу­ба­ви пре­ма Дру­гом,
ја­ло­ви је ег­зи­стен­ци­ја­ли­зам. Та­ква лич­ност
не мо­же над­вла­да­ти гра­ни­це сво­је ство­ре­но­
сти, јер „све што има по­че­так мо­ра има­ти и
крај“, за­кљу­чу­је све­ти Ата­на­си­је. Пут да чо­
век за­и­ста по­сто­ји је­сте да узме „крст свој“,
од­но­сно да нео­дво­ји­во љу­би Бо­га и бли­жње
сво­је. Чо­век је при­зван да све сво­је од­но­се
са ство­ре­ним све­том, са дру­ги­ма, уне­се у од­
нос са Бо­гом, са Дру­гим. Ту исти­ну све­до­чи
Све­та Ли­тур­ги­ја: са­ми се­бе и јед­ни дру­ге и сав
жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо (= Тај­на
Хри­сто­ва, о ко­јој смо го­во­ри­ли у про­шлом
бро­ју Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра). То је кр­сто­
ли­ки иден­ти­тет, оно за­и­ста би­ти. Љу­ди­ма
ва­ља по­зна­ти ову Исти­ну ко­ја осло­ба­ђа (Јн 8,
32). То је по­зна­ње до­бра: по­зна­ти истин­ско,
веч­но по­сто­ја­ње. То је и је­ди­ни пут по­бе­де
над злом, ко­је је, за­пра­во, не­по­сто­ја­ње.
Ети­ка је за­то не­моћ­на у бор­би про­тив зла,
јер ко­рен зла ле­жи у стра­ху од смр­ти, у по­
гре­шном по­сто­ја­њу (= у он­то­ло­ги­ји). Сва зла
и сва мо­рал­на из­о­па­че­ња ко­ја чо­век чи­ни,
чи­ни у по­ку­ша­ју да се оства­ри, да се иден­ти­
фи­ку­је, да по­сто­ји. Свет не­ће по­ста­ти бо­ље
ме­сто за жи­вље­ње та­ко што ће му се на­ме­
та­ти мо­рал­на на­че­ла, већ та­ко што ће му се
по­мо­ћи да ре­ши про­блем смр­ти, про­блем
хо­ри­зон­тал­не, кр­ње људ­ске лич­но­сти. Ни­ка­
кав мо­рал­ни ели­ти­зам не­ће нам по­мо­ћи да
по­бе­ди­мо смрт. Јер, смрт ни­је Бо­жи­ја ка­зна
због мо­рал­ног пре­сту­па, па да са­да тре­ба да
„до­брим вла­да­њем“ уми­ло­сти­ви­мо раз­гне­
вље­ног Бо­га, ка­ко би пре­и­на­чио сво­ју пре­
су­ду. Смрт је на­ша при­ро­да и не мо­же­мо је
пре­вла­да­ти јер смо у пра­о­цу Ада­му од­ба­ци­ли
Дру­го­га (= Бо­га). Све­ти Ата­на­си­је то ја­сно
ка­же, у ве­зи са Ада­мо­вим про­ма­ша­јем: „Па
шта је он­да Бог тре­ба­ло да по­ста­не или да
учи­ни у ве­зи са тим? Да зах­те­ва од љу­ди да
се по­ка­ју због свог пре­сту­па?... Али, по­ка­ја­
ње и не вра­ћа чо­ве­ка из ста­ња у ко­јем је по
при­ро­ди, не­го са­мо осло­ба­ђа од пре­гре­ше­ња.
На­и­ме, ка­да би по­сто­ја­ло са­мо пре­гре­ше­ње
и кад не би за њим сле­ди­ла про­па­дљи­вост,
та­да би по­ка­ја­ње би­ло до­вољ­но.“ Да ли ово
зна­чи да нам не тре­ба­ју по­ка­ја­ње, до­бра де­ла,
вр­ли­не, под­виг? Бо­же са­чу­вај! Ово зна­чи да
чо­век има пр­вен­стве­но про­блем пра­о­тач­ког
про­ма­ша­ја, про­блем смр­ти, ко­ја је ге­не­ра­тор
свих на­ших по­то­њих из­о­па­че­ња. То да­ље зна­
чи да је хри­шћан­ски етос не­из­во­див из би­ло
ка­квих на­че­ла, ма­кар их на­зва­ли бо­жан­ским
или људ­ским. Хри­шћан­ски етос из­ви­ре из
хри­шћан­ске он­то­ло­ги­је, из по­зна­ња исти­
не на­шег по­сто­ја­ња (= Тај­на Хри­ста). Та­кав
етос „ни­је од ово­га све­та“, за­то је мно­ги­ма
чу­дан, чак и мно­гим хри­шћа­ни­ма. И чо­век
не­ће пре­ста­ти да се чу­ди и да се бу­ни про­тив
та­квог ето­са све док га бу­де ме­рио ло­ги­ком
„ово­га све­та“, ло­ги­ком кр­ње лич­но­сти ко­
ја ни­је по­зна­ла оно истин­ско би­ти (= Тај­на
Хри­ста). Све док не по­зна­ју ту Исти­ну, љу­ди
ће на­ста­ви­ти да се ко­пр­ца­ју у свом мо­рал­ном
ели­ти­зму, на­ста­ви­ће да на­ме­ћу ети­ку јед­ни
дру­ги­ма и та­ко „до­бри“ на­ста­ви­ће да уми­ру.
 (на­ста­ви­ће се)
Аутор је ве­ро­уч­ и­тељ
у Деветој београдској гимназији
мај/јун 2011        23
 Тема броја: Улога духоника у животу Цркве

24
3/2011
Три нивоа духовног
руковођења
Виктор
Вицановић
Р еч духовник налази се у широкој
употреби у нашој средини. Често се
користи у различитом контексту.
У вези са тим поставља се питање да
ли када кажемо духовник увек мисли-
мо на исто значење те речи. Какав је
заправо стварни садржај ове речи, на
шта се она односи и шта обу хвата?
Особе које прилазе вери, полако улазе-
ћи у црквени и литургијски живот, имају
неопходну потребу за јасним упутстви-
ма шта се од њих очекује, шта је Црква
прописала у виду правила, норме или
препоруке за своје вернике. То обухвата
припрему за причешће, правила поста,
како се исповедати, богослужбени по-
редак, молитвено правило, хришћански
морал и многа друга питања црквеног
живота. Парохијски свештеник је нај-
позванији да уведе верника у црквени
живот. Ако се успостави приснији однос
са свештеником, пре свега кроз Свету
тајну исповести, верник ће сматрати свог
свештеника за духовника. Приметимо да
на овом почетном нивоу духовног руко-
вођења свештеник пре свега треба да ис-
пуни едукативну улогу и да на тај начин
формира здраву и трајну основу за даље
духовно напредовање верника.
Ово је фигуративно речено ниво
основне школе. Духовник је учитељ. Вер-
Тема броја
ник је школарац који са великим пове-
рењем учи од свог учитеља. Од топлине,
срдачности, ауторитета и образовања
учитеља зависиће будући однос ученика
према школи (= Цркви).
Кључни елементи духовног руковође-
ња на овом нивоу су: тачно и разумљиво
преношење основних истина о вери, Цр-
кви и црквеном животу; успостављање
личног односа свештеника и верника на
основама поверења и искрености; упући-
вање на верску литературу.
Нажалост, већина верника остаје на
овом нивоу руковођења задовољавајући
углавном спољашњу форму православне
побожности. Има духовника који сма-
трају да је вернику довољно да се приче-
сти неколико пу та годишње, да буде што
редовнији на Литургији, да слави славу,
да прима свештеника у свој дом, да во-
ди моралан живот... Ипак, испуњавање
црквених обавеза и дужности још увек
не мора да значи да се верник истински
суочио са самим собом, својом палом
природом и скривеним изворима греха
у себи.
Други ниво руковођења има за циљ да
верника доведе до суштинских питања
(и одговора) о уну трашњем човеку. Мо-
ра се погледати у своје срце и исказати
храброст да се стане пред огледало јеван-
ђелских заповести. Потребно је себи по-
ставити питање: које од Христових запо-
вести нисам извршио? Због чега?
Сагледавање свог пада је духовно ви-
ђење и немогуће га је постићи без страха
мај/јун 2011 25
 Бо­жи­јег у се­би, без уко­ра са­ве­сти и се­ћа­
ња на смрт. Лич­но пре­и­спи­ти­ва­ње, по­ка­
ја­ње и по­пра­вља­ње на­чи­на жи­во­та оба­ве­
зе су сва­ког хри­шћа­ни­на ка­ко би до­се­гао
„ме­ру ра­ста ви­си­не Хри­сто­ве“. Хри­шћан­
ски жи­вот ни­је ста­тич­ност и фор­ма већ
не­пре­кид­на бор­ба. „Ко ни­је у бор­би, тај је
у пре­ле­сти“ – ка­жу ру­ски мо­на­си.
На овом ни­воу ру­ко­во­ђе­ња ду­хов­ник
мо­ра да се су­о­чи са мно­гим де­ли­кат­ним
зах­те­ви­ма вер­ни­ка. Ве­ру­ју­ћи же­ле да им
се об­ја­сни ка­ко да се мо­ле, ка­ко да се из­
бо­ре са по­ми­сли­ма, ка­ко да не по­на­вља­ју
исте гре­хо­ве, ка­ко да по­пра­ве од­но­се са
бли­жњи­ма, ка­ко да са­вла­да­ју са­мо­љу­бље
Истин­ски ду­хов­ник пре­у­зима
од­ре­ђе­ни сте­пен од­го­вор­но­сти
за спа­се­ње вер­ни­ка, по­ста­је
ње­гов мо­ли­тве­ни за­ступ­ник
пред Бо­гом.
(его­и­зам), ка­ко да опро­сте, ка­ко да под­
не­с у не­прав­ду, ка­ко да се сми­ре пред Бо­
гом... Ду­хов­ник мо­ра по­се­до­ва­ти му­дро­
сти, зна­ња и лич­ни опит ка­ко би био у
ста­њу да од­го­во­ри на ове зах­те­ве. До­бра
во­ља за рад са љу­ди­ма, ем­па­ти­ја и лич­на
ха­ри­зма нео­п­ход­ни су усло­ви. Ова­кав
на­чин ра­да тра­жи по­све­ће­ност, чи­та­ње
и про­у­ча­ва­ње ду­хов­не ли­те­ра­т у­ре, рад
на се­би и раз­го­во­ре са ис­ку­сним ду­хов­
ни­ци­ма. То су ујед­но и раз­ло­зи због че­га
мно­ги вер­ни­ци свог ду­хов­ни­ка тра­же
ме­ђу мо­на­си­ма.
Да­кле, ду­хов­ник ов­де уче­ству­је у ме­
та­ноји (пре­у­мље­њу) вер­ни­ка. Он кроз
раз­го­вор и ем­па­ти­јом бу­квал­но тре­ба да
уђе у ње­го­ву лич­ност, да са­гле­да ње­го­ву
при­ро­ду и да му по­мог­не да од­ба­ци ста­
рог чо­ве­ка у се­би. Истин­ски ду­хов­ник
пре­у­зима од­ре­ђе­ни сте­пен од­го­вор­но­сти
за спа­се­ње вер­ни­ка, по­ста­је ње­гов мо­ли­
тве­ни за­ступ­ник пред Бо­гом. Ако је на
26        3/2011
прет­ход­ном ни­воу ду­хов­ник био учи­тељ,
на овом ни­воу он би тре­ба­ло да бу­де до­
бар ди­јаг­но­сти­чар и те­ра­пе­у т – ду­хов­ни
ле­кар.
Тре­ћи, нај­ви­ши ни­во ду­хов­ног ру­ко­во­
ђе­ња на­и­ла­зи­мо код сми­ре­них, опит­них
и пре­ка­ље­них ста­ра­ца ко­ји су сво­јим
сми­ре­њем и ми­ло­шћу Бо­жи­јом за­до­би­
ли бла­го­дат Ду­ха Све­то­га, Ду­ха Исти­не.
Про­роч­ка ви­ђе­ња, про­зор­љи­вост, не­
пре­ста­на мо­ли­тва, дар су­за и ис­це­ље­ња
– нај­че­шћи су ду­хов­ни да­ро­ви ко­је они
не­се­бич­но де­ле са дру­ги­ма. Њи­хо­во са­
гле­да­ва­ње ства­ри увек је у исти­ни (јер
они не тра­же сво­је не­го Бо­жи­је). Њи­ма
се от­кри­ва­ју Бо­жи­ји пла­но­ви. Они мо­гу
зна­ти про­ми­сао Бо­жи­ју о сва­ком чо­ве­ку.
Про­шлост, бу­дућ­ност, са­да­шњост, људ­
ско ср­це, ми­сли, са­гре­ше­ња – све то за
њих ни­је тај­на, јер во­ђе­ни Ду­хом Све­тим
ула­зе у оне про­сто­ре, ду­би­не и да­љи­не
не­до­ступ­не дру­гим љу­ди­ма. Они су ис­
пу­ње­ни Хри­сто­вом љу­ба­вљу. Не гле­да­ју
ко је ко и сва­ког чо­ве­ка во­ле као ико­ну
Бо­жи­ју.
Од­с у­ство гор­до­сти и ви­со­ког ми­шље­ња
о се­би, њи­хо­во сми­ре­ње, Хри­сто­ва љу­бав
ко­ја зра­чи из њих – по­ста­ју при­влач­на
си­ла за вер­ни­ке. Ра­зу­мљи­во је што им
вер­ни­ци по­ве­ра­ва­ју нај­ин­тим­ни­је тај­не
и ис­ка­зу­ју ап­со­лут­но по­ве­ре­ње. Тра­же
њи­хо­ву по­моћ у до­но­ше­њу нај­бит­ни­јих
жи­вот­них од­лу­ка. Са­ве­т у­ју се око нај­
сло­же­ни­јих ду­хов­них пи­та­ња. Ми­шље­
ња и са­ве­ти ових ду­хов­ни­ка има­ју сна­гу
за­по­ве­сти (ма­да то ни­су ни фор­мал­но ни
су­штин­ски). Има­ју сна­гу Бо­жи­је исти­не,
Бо­жи­јег бла­го­сло­ва. При­мер ова­кве ду­
хов­не ве­ли­чи­не у на­шој Цр­кви био је отац
Та­деј, у Грч­кој стар­ци Пај­си­је и Пор­фи­ри­
је, у Ру­си­ји Св. Се­ра­фим Са­ров­ски и Св.
Ам­вро­си­је Оп­тин­ски.
За­кљу­чи­ће­мо ти­ме да је реч ду­хов­ник
сло­је­вит по­јам и ка­да га ко­ри­сти­мо ва­ља­
ло би обра­ти­ти па­жњу на ни­во ду­хов­но­
сти ко­ји тај по­јам из­ра­жа­ва. 
Аутор је психолог у Деветој гимназији
Духовно руковођење

Тема броја
мислиоцу представља најтипичнију
одлику православља, а то је ду ховност.
Павле
Карастојковић
Шта је духовност?

Г оворећи о различитим об-

лицима хришћанске
религије, Николај
Берђајев означава
православље као
Овај појам је прилично магловит
и није увек најјасније шта се
под њим тачно подразуме-
ва. Једно од искушења која
на том путу стоје јесте
најду ховнији об- могућност свођења
лик хришћанства: односа између Бога
„Православље, и човека (света) на
пре свега, није једну дуалистич-
доктрина, ни- ку, разоваплоћену
је спољашња духовност, где у
организација, крајњој линији
није споља- нема места за дру-
шња норма гог учесника овог
владања – оно Архимандрит односа. Имајући
је ду ховни Георгије Капсанис, у виду ову опа-
игуман Манастира
живот, ду- Григоријата на сност, позабави-
ховни опит и Светој Гори ћемо се оним што
(фотографија из
ду ховни пут. осамдесетих годи- чини позитиван
У уну трашњем на 20. века) садржај овог појма,
ду ховном де- а пре свега његовом
лању оно види конкретном мани-
суштину хри- фестацијом: улогом
шћанства. Право- духовника у животу
славље је понајмање Цркве.
нормативна форма Иако на први поглед де-
хришћанства (у смислу лује да је улога духовника
нормативно-рационалне сасвим јасна, ипак се то питање
логике и моралног ју ридизма) – може и мора осветлити са више стра-
оно је његова најду ховнија форма.“ на. Као и многе друге појаве, институција
Овде наравно није реч о схватању духовника је нешто што се само по себи
православне вере као само једне од подразумева када је реч о црквеном на-
хришћанских конфесија, још мање о чину живота. Људи који тек улазе у веру
су бјективном и пристрасном супрот- брзо сазнају и схватају да је живљење без
стављању источног хришћанства за- строгих и прецизних упутстава осуђено
падном. Реч је о истицању онога што, на промашај и неуспех. Потребно је, дакле,
симболички посматрано, по овом духовно усмеравање од стране некога ко

мај/јун 2011 27
 је мно­го упу­ће­ни­ји и има ве­ће ис­ку­ство.
Ме­ђу­тим, про­блем на­ста­је он­да кад не­ке
ин­сти­т у­ци­је или слу­жбе у Цр­кви би­ва­ју
зло­у­по­тре­бље­не. Од­го­вор­ност за та­кве
зло­у­по­тре­бе не сно­се са­мо све­ште­ни­ци
ко­ји се при­хва­та­ју ду­хов­ног ру­ко­во­ђе­ња
већ и ла­и­ци ко­ји не схва­та­ју пра­ви сми­
сао ду­хов­ни­штва. На жа­лост, има мно­го
при­ме­ра ко­ји би ово мо­гли илу­стро­ва­ти.
Tипичaн и нај­че­шћи при­мер пред­ста­вља
тра­же­ње бла­го­сло­ва и кон­сул­та­ци­ја са
ду­хов­ни­ком око нај­ба­нал­ни­јих сит­ни­ца
ко­је не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе са жи­во­том у
ве­ри.
Ка­да ла­и­ци по­ку­ша­ва­ју да­
при­ме­њу­ју стро­ге мо­на­шке
иде­а­ле у не­ма­на­стир­ском
окру­же­њу и жи­во­ту, он­да
до­ла­зи­мо до ­
опа­сно­сти ства­ра­ња јед­не ­
схи­зо­фре­не ат­мос­фе­ре
Одговорност
Ов­де до­ла­зи­мо до пи­та­ња од­го­вор­но­
сти. Све­штен­ство има, на­рав­но, ве­ћу од­
го­вор­ност, али то не зна­чи да је од­го­вор­
ност вер­ног на­ро­да за­не­мар­љи­ва. Цр­кву
чи­ни це­ло­куп­на за­јед­ни­ца на­ро­да Бо­жи­
јег и у том сми­слу сва­ки њен члан сно­си
под­јед­на­ку од­го­вор­ност, без об­зи­ра на
по­ло­жај и функ­ци­ју (слу­жбу). Ово по­го­
то­во има зна­чај с об­зи­ром на хри­шћан­ско
уче­ње о лич­но­сти као нај­ве­ћој вред­но­сти.
Уко­ли­ко по­ста­ви­мо као циљ без­у­слов­ну
афир­ма­ци­ју лич­но­сти као упо­до­бља­ва­ње
Хри­сту у Тро­ји­ци, он­да се сва­ки утвр­ђе­ни
по­ре­дак мо­же по­ка­за­ти као ди­ску­та­би­лан
уко­ли­ко би ста­јао на пу­т у та­квој афир­ма­
ци­ји. Дру­гим ре­чи­ма, у пра­во­сла­вљу не­ма
за­ступ­ства пред Бо­гом (то­ме нас учи и
28        3/2011
До­сто­јев­ски). Чо­век у хри­шћан­ству сто­ји
ли­цем у ли­це са Бо­гом, и сва­ки по­ре­дак
или си­стем ко­ји би тај не­по­сред­ни од­нос
мо­гао угро­зи­ти мо­ра би­ти пре­ва­зи­ђен.
По­је­ди­ни ми­сти­ци у исто­ри­ји Цр­кве су
ово та­ко­ђе по­све­до­чи­ли.
Дарови Светога Духа
Ка­да је реч о слу­жба­ма у Цр­кви, тре­ба
на­гла­си­ти да је и ду­хов­ник са­мо јед­на од
слу­жби. А то зна­чи да је би­ва­ње ду­хов­
ни­ком дар, а исти дар не мо­же сва­ко­ме
би­ти дат. Раз­ли­чи­тост слу­жби под­ра­зу­
ме­ва и раз­ли­чи­тост да­ро­ва, а ду­хов­ни­ка
ипак не­ма оно­ли­ко ко­ли­ко има љу­ди ко­ји
но­се све­ште­нич­ки чин. Ова­ква си­т у­а­ци­
ја, иако нор­мал­на и при­род­на, не­рет­ко
иза­зи­ва по­гре­шно ра­с у­ђи­ва­ње код не­ких
ла­и­ка ко­ји тра­же „по­себ­но ха­ри­зма­тич­
не“ ду­хов­ни­ке, по чи­сто пси­хо­ло­шким
или ви­зу­ел­ним кри­те­ри­ју­ми­ма. По­ста­
вља­ње ових ре­ла­ци­ја на здра­ве осно­ве је
при­о­ри­тет у жи­во­т у Цр­кве, а од­го­вор­
ност у овом слу­ча­ју је ве­ћа код све­ште­ни­
ка ко­ји има­ју оба­ве­зу да об­ја­сне ла­и­ци­ма
шта тач­но под­ра­зу­ме­ва иде­ја ду­хов­ног
ру­ко­во­ђе­ња, уко­ли­ко се по­ја­ви опа­сност
де­ге­не­ри­са­ња те иде­је. Да би се из­бе­гле
зло­у­по­тре­бе, са­ми ду­хов­ни­ци мо­ра­ју би­
ти ду­бо­ко тре­зве­ни и све­сни озбиљ­но­сти
свог по­зи­ва, јер се мо­же де­си­ти да се и
они са­пле­т у о ис­ку­ше­ње идо­ла­три­је ко­ја
по­вре­ме­но пра­ти ову цр­кве­ну слу­жбу.
Исто­риј­ски гле­да­но, ин­сти­т у­ци­ја ду­
хов­ни­ка је по­ни­кла у мо­на­шкој сре­ди­
ни. Као и мно­ге дру­ге ства­ри ко­је су у
по­чет­ку има­ле раз­лог по­сто­ја­ња са­мо у
кон­тек­сту мо­на­шког жи­во­та, па су ка­
сни­је по­ста­ја­ле обра­зац по­бо­жно­сти за
це­ло­куп­ну Цр­кву, та­ко се и ду­хов­ни­штво
вре­ме­ном уста­ли­ло као нео­дво­ји­ви пра­
ти­лац жи­во­та у Хри­сту. И то је са­свим
оправ­да­но, бу­ду­ћи да је мо­на­штво (на­
ро­чи­то у ра­ном пе­ри­о­ду хри­шћан­ства)
би­ло стуб и кич­ма пра­во­сла­вља. Ме­ђу­
тим, ка­да у на­шој цр­кве­ној сва­ко­дне­ви­ци
 Тема броја
стојевског, да скине са
људи тај страшни терет
слободе, који је заправо
највећи Божији дар чо-
веку. Често се говори да
Богу нису потребни ни
роботи ни зомбији, а тај
став би понекад треба-
ло ставити и у контекст
духовног руковођења,
нарочито уколико се јави
опасност његовог дефор-
мисања и удаљавања од
изворног смисла. Што се
подвига тиче, јасно је да
он увек мора бити личан,
и у том смислу нико ни
не може ни не треба да
понесе крст уместо неког
другог.

Мисија духовника
Увек је лакше указива-
ти на деформације, про-
Фјодор Достојевски, портрет из 1872. године, уље на машаје и грешке него на
платну, чува се у Третјаковској галерији у Москви позитивне и сврсисходне
карактеристике неког
лаици покушавају да примењују стро- феномена. Из критичког сагледавања не-
ге монашке идеале у неманастирском ке појаве не треба извлачити исхитрене и
окружењу и животу, онда долазимо до радикалне закључке. Мисија духовника,
опасности стварања једне схизофрене уколико се темељи на аутентичним хри-
атмосфере и извитоперавања аутентичне шћанским основама, свакако је нешто
хришћанске духовности, као и њеног по- што је и важно и потребно и благослове-
грешног усмеравања. но. То значи да се од њега очекује да даје
Због свега тога, неопходно је одредити савете, поуке и координате, да помаже
што је могуће прецизније улогу и место у доношењу битних животних одлука и
духовника у животу Цркве. Да бисмо решавању тешких дилема, а никако да
то бар донекле постигли, треба се под- сам преузима одговорност за њих. Ни
сетити шта је приоритет. То је живот у више ни мање од тога. А ако узмемо у об-
Христу, у Светој Тројици. А тај живот, зир да је суштина Цркве у заједници, да
који се артикулише литургијски, као свој се помоћ увек може тражити не само од
узрок – и као последицу – има слободу, Бога већ и од човека, онда је значај улоге
подвиг и афирмацију личности. Слобо- духовника потпуно јасан. Међутим, кроз
да се не сме бацати пред ноге другоме, живот се ипак мора ићи својим ногама.
макар тај био и највећи духовник, јер Аутор је вероучитељ у
управо то жели Велики инквизитор До- Архиепископији београдско-карловачкој

мај/јун 2011 29
 Увек искрено,
посебно кад је најтеже ност и одговорност, јер су за свештеника
(исповедника, духовника) по правилу ре-
Александар зервисана она питања, недоумице и осећа-
Загорац ња која задиру у срж човека као верујућег
бића. Без обзира на нужан и оплемењујући

И скуство вере, са хришћанског

гледишта, остаје непотпуно уко-
лико се задржи само на личној
равни. Заједничење којим се „духовни
опит“ појединца уцеловљује, састоји се
елемент заједништва у духовном узраста-
њу православног хришћанина, опит вере
у темељу ипак остаје првенствено личан, а
тиме, по природи ствари, никад потпуно
доступан другом, па чак и духовнику, без
не само од (са)учествовања у црквеним обзира на блискост и (узајамну) отворе-
службама и активностима везаним за ност. Отуда нам је и потребно да стално
институционалну страну Цркве (нпр. подсећамо себе на личну одговорност коју
доброчинитељни рад), већ и успоста- имамо према сопственој духовности, у сва-
вљања и одржавања личних веза са дру- ком смислу и у сваком
гим верницима, а посебно са свештени- тренутку.
цима. Ниједна заједница, па ни Црква,
не може се замислити без тог темељног
услова: лично искуство бива опробано,
оснажено, усмерено и надграђено тек
„пред лицем другог“, пред лицем нашег
брата (сестре) у Христу.

Одговорност као лична

и непреносива
У светлу искуства црквеног зајед-
ничења, улога свештеника (духов-
ника) јавља се, у основи, као дво-
струка: (1) путем проповеди и лич-
ног примера он усмерава оне еле-
менте духовног искуства који су
понајвише заједнички; (2) са друге
стране, исповест, односно личан
и поверљив разговор са верни-
ком-појединцем, прати истоврсно
стремљење, али уз повећану буд-

Христос - победитељ ада -

спасава Адама и Еву
30 3/2011 и људски род

Да­кле,­од­го­вор­ност­пре­ма­соп­стве­
ној­ду­хов­но­сти­оста­је­увек­лич­на­и­ни­
на­ко­га­пре­но­си­ва,­чак­ни­на­ду­хов­ни­ка­
(све­ште­ни­ка,­стар­ца).­Раз­лог­те­не­пре­
но­си­во­сти­је­сте­пр­вен­стве­но­у­сло­бо­ди­
во­ље­(сло­бо­ди­од­лу­чи­ва­ња)­ко­ја­пред­ста­
вља­не­при­ко­сно­ве­ни­основ­хри­шћан­ског­
схва­та­ња­чо­ве­ка­као­бо­го­ли­ког­би­ћа.­Ме­
ђу­тим,­сло­бо­да­уме,­не­та­ко­рет­ко,­чо­ве­ку­
да­пред­ста­вља­и­те­рет,­ко­га­же­ли­(све­сно­
или­под­све­сно)­да­се­осло­бо­ди­у­ма­њој­
или­ве­ћој­ме­ри.­За­што?
„Терет“ слободе
Сло­бо­да­са­со­бом­ну­жно­но­си­и­мо­
гућ­ност­по­гре­шне­про­це­не,­ми­шље­ња­и­
чи­ње­ња.­А­за­та­кве­гре­шке­онај­ко­ји­сло­
бод­но­од­лу­чу­је,­по­при­ро­ди­ства­ри,­мо­ра­
да­пре­у­зме­и­од­го­вор­ност.­Би­ти­од­го­во­ран­
ни­је­увек­при­јат­но.­Сто­га­и­са­ма­слут­ња­
та­кве­не­при­јат­но­сти­мо­же­да­до­ве­де­чо­
ве­ка­до­по­тре­бе­да­од­го­вор­ност­„по­де­ли“,­
или­чак­у­пот­пу­но­сти­„пре­ба­ци“­на­дру­гог,­
а­по­себ­но­на­осо­бе­од­ко­јих­тра­жи­са­вет,­
у­ко­је­убра­ја­мо­и­ду­хов­ни­ка.­Упе­ча­тљи­ву­
по­твр­ду­те­не­за­о­би­ла­зно­људ­ске­скло­
но­сти­на­ла­зи­мо­и­у­Књизи­По­ста­ња­
(3,­12)­где­пра­о­тац­Адам,­упи­тан­
од­стра­не­Бо­га­да­ли­је­јео­са­за­
бра­ње­ног­др­ве­та,­од­го­ва­ра:­
„Же­на,­ко­ју­си­удру­жио­са­
мном,­она­ми­да­де­с­др­ве­та,­
те­је­дох“.­У­ре­чи­ма­ко­ју­си­
удру­жио­са­мном,­ја­сно­
пре­по­зна­је­мо­Ада­мов­
по­ку­шај­да­те­рет­соп­
стве­ног­гре­ха­„по­де­ли“­
са­Твор­цем.­Свест­о­овој­
ка­рак­тер­ној­осо­би­ни­од­
из­у­зет­ног­је­зна­ча­ја­за­
од­нос­вер­ни­ка­са­све­
ште­ни­ком,­од­но­сно­ду­
хов­ни­ком.
Да­не­бу­де­за­бу­не­–­на­
овом­ме­сту­под­ду­хов­
Тема броја
ни­ком­под­ра­зу­ме­ва­мо­све­ште­ни­ка­ко­ме­
се­обра­ћа­мо­за­ду­хов­ну­по­моћ.­Мно­ги­
сма­тра­ју­да­ду­хов­ни­ком­мо­же­мо­оправ­да­
но­на­зва­ти­тек­оног­све­ште­ни­ка­са­ко­јим­
има­мо­ду­жи,­вре­ме­ном­про­ду­бљен­од­нос.­
Ме­ђу­тим,­то­раз­ли­ко­ва­ње­ни­је­од­зна­ча­ја­
за­про­блем­мо­гу­ћих­оче­ки­ва­ња­и­пре­ду­
бе­ђе­ња­ко­ји­ма­мо­же­мо,­чак­и­не­хо­ти­це,­у­
ве­ћој­или­ма­њој­ме­ри,­да­обе­сна­жи­мо­ду­
хов­ну­бла­го­дат­ко­ја­нам­се­ну­ди­кроз­ис­
ку­ство­оп­ште­ња­са­ду­хов­ни­ком,­од­но­сно­
кроз­Све­ту­тај­ну­ис­по­ве­сти.
Од духовника (свештеника)
не би требало очекивати да
преузме нашу одговорност,
нити да доноси одлуке уместо
нас. Чувени духовници, попут
блаженопочившег оца Тадеја
на пример, поступају као
добри учитељи: своје „ђаке“
више наводе да сами изводе
закључке, него што
им „сервирају лекције“.
Очекивања и предубеђења
као препреке
Пред­у­слов­здра­вог­ду­хов­ног­жи­во­та­
под­ра­зу­ме­ва,­пре­све­га,­крај­њу­отво­ре­ност­
пре­ма­се­би­са­мом,­пот­пу­ну­искре­ност­у­
по­гле­ду­соп­стве­них­ми­сли­и­осе­ћа­ња.­Ме­
ђу­тим,­та­ква­искре­ност­умно­го­ме­би­ва­
оме­те­на,­чак­и­оне­мо­гу­ће­на,­ра­зним­бол­
ним­ис­ку­стви­ма­ко­ја­су­са­став­ни­део­жи­
во­та.­Осе­ћај­би­ло­фи­зич­ког,­би­ло­пси­хич­
ког­(ду­шев­ног)­бо­ла,­узро­ку­је­емо­тив­ну­
по­ме­те­ност,­чи­ја­је­по­сле­ди­ца­по­пра­ви­лу­
и­не­спо­соб­ност­да­ва­ња­од­го­во­ра­на­пи­та­
ња:­шта­уства­ри­осе­ћа­мо,­шта­ми­сли­мо,­
мај/јун 2011 31
 шта желимо, шта нам је уствари потребно.
Таква врста емотивне збуњености није
карактеристична само за конкретна иску­
шења (као што су нпр. болест, проблеми у
школи или на послу, губитак вољене осо­
бе, распад породице и слично), већ и за
одређене периоде одрастања и сазревања,
од којих је пубертет најосетљивији. У тим
годинама, велики број младих се по први
пут сусреће са озбиљним животним пи­
тањима и изазовима, у које убрајамо и ду­
ховна. На том путу, потреба за усмерењем,
за објашњењем и помоћи у најширем сми­
слу, доводи их до првих контаката са све­
штеником, односно духов­
ником. Таквом сусрету, као
и сваком другом догађају
коме човек придаје важност,
претходе и разна очекивања:
биће нам лакше, разрешиће­
мо проблеме који нас тиште,
коначно ће нам неко рећи
шта да радимо, и слично.
Уколико се таква очекива­
ња прво не разомотре кроз
искрен „разговор“ са самим
собом, кроз призму онога
што заиста мислимо и како
се заиста осећамо, може нам
се догодити да останемо слепи пред духов­
ном помоћи која нам је указана, да будемо
чак и разочарани јер „нисмо добили оно
што смо очекивали“. А оно што очекујемо,
руку на срце, и није увек оно што нам је
уистину потребно.
Где себе најчешће спотичемо
Иако се духовне потребе, односно
искуства, разликују од особе до особе,
ипак постоје одређена „општа места“,
боље рећи „опште странпу тице“ на пу ту
духовног развоја. Указивањем на њих,
у контексту односа са духовником, же­
лимо да, колико је то могуће, помогнемо
посебно млађима, чије животно искуство
тек треба да се уобличи.
32 3/2011
Прво, поновимо још једном: од духовни­
ка (свештеника) не би требало очекивати
да преузме нашу одговорност, нити да до­
носи одлуке уместо нас. Чак и онда када
се послушност јавља као подвиг, та одлука
којом свесно кротимо сопствену вољу мо­
ра бити наша и надасве слободна. Чувени
духовници, попут блаженопочившег оца
Тадеја, поступају као добри учитељи: своје
„ђаке“ више наводе да сами изводе за­
кључке, него што им „сервирају лекције“.
Притом, тај подстицај обично задобија
облик изношења, па чак и размене иску­
ства, а не давања готових упутстава. Мно­
гима, посебно људима у
тешкој невољи, или онима
који су млађи, па тиме и
нестрпљивији, управо то
може да засмета – јер им
збуњеност, уплашеност,
поколебаност, несигур­
ност, и слична осећања
која су пратилац искуше­
ња (одрастања и сазрева­
ња), узрокују потребу за
што бржим (раз)решењем
проблема који их тишти.
Но, ипак, сопствено не­
стрпљење и његове корене
ваља препознати, како бисмо предупреди­
ли његове могуће последице, међу којима
је и неодговарајући став према оном што
нам духовник саопштава. Какав год одго­
вор да добијемо, ваљало би да промисли­
мо о њему, и да се упитамо зашто је баш
такав одговор нама намењен.
Друго евентуално, а неоправдано „раз­
очарење“, може да уследи уколико од сва­
ког разговора са духовником очекујемо
умирење усковитланих мисли и осећања.
Наиме, како то примећује Виктор Франкл
у књизи „Бог подсвести“, циљеви делања
свештеника и психотерапута се разлику­
ју: свештеник се бори за спас душе, док
се психотерапеут бори за успостављање
психичке (тиме и емотивне) равнотеже.
Потребе спасења, и духовног (а тиме и

укуп­ног) ис­це­ље­ња у сва­ком слу­ча­ју по­на­
о­соб, мо­гу би­ти скоп­ча­не и са не­ми­ром, са
још ве­ћим иза­зо­ви­ма од прет­ход­них. То је
по­себ­но ви­дљи­во и осет­но у мо­ли­тве­ном
под­ви­гу: све­ти оци упо­зо­ра­ва­ју да на­пре­
до­ва­ње у мо­ли­тви, као сво­је­вр­сно „чи­шће­
ње“ чо­ве­ко­вог би­ћа, пре не­го што уро­ди
сми­ре­њем обич­но про­ла­зи кроз фа­зу ја­ког
от­по­ра не­чи­стих си­ла, што мо­же до­ве­сти
и до те­жих об­ли­ка на­пе­то­сти (ви­ди Мт
12, 14; Лк 11, 26; о то­ме пи­ше и Све­ти Гри­
го­ри­је Ни­ски, ле­кар, ве­ли­ки по­зна­ва­лац
ме­ди­ци­не, пр­ви ко­ји уво­ди по­де­лу људ­ске
пси­хе на све­сно и под­све­сно). Сло­же­ност
мо­ли­тве као за­себ­не те­ме при­мо­ра­ва нас
да на овом ме­сту оста­не­мо не­до­ре­че­ни.
С дру­ге стра­не, она нас исто­вре­ме­но опо­
ми­ње да још јед­ном на­гла­си­мо по­тре­бу за
крај­њом искре­но­шћу о соп­стве­ним уну­
тра­шњим зби­ва­њи­ма пр­во пре­ма се­би, а
по­том и пре­ма ду­хов­ни­ку.
Та­ко­ђе, че­сто се де­ша­ва да љу­ди, по­себ­
но мла­ђи и емо­тив­но осе­тљи­ви­ји, на­сто­
је да „по­бег­ну“ од од­ре­ђе­ног жи­вот­ног
про­бле­ма та­ко што ће му „пре­и­ме­но­ва­
ти“ при­ро­ду. То се, углав­ном, де­ша­ва ре­
флек­сно или, чак, пот­пу­но под­све­сно. На
при­мер: мла­дић ко­ји не мо­же да се су­о­чи
са осе­ћа­њем сра­мо­те (без об­зи­ра шта је
раз­лог), не же­ли да то на­да­све бол­но осе­
ћа­ње при­зна ни пред са­мим со­бом; сто­га
по­тре­бу за по­вла­че­њем у са­мо­ћу, ко­ја је
при­род­ни пра­ти­лац тог уну­тра­шњег бо­ла,
ту­ма­чи као при­зив за ма­на­стир­ски жи­вот.
Мла­дић, во­ђен „уве­ре­њем“, по­том при­
сту­па ду­хов­ни­ку са мол­бом за бла­го­слов
та­квој од­лу­ци, ко­ју му ду­хов­ник ус­кра­ћу­је,
на­во­де­ћи га да још по­раз­ми­сли о све­му.
Мла­дић по­том би­ва оп­хр­ван раз­о­ча­ре­
њем и по­вре­ђе­но­шћу, јер га ду­хов­ник „не
раз­у­ме“ и на­сто­ји да бла­го­слов до­би­је на
не­кој дру­гој стра­ни, што га во­ди све да­ље
од пр­во­бит­ног про­бле­ма и од пло­до­но­сног
од­но­са са ду­хов­ни­ком.
При­мер ко­ји је то­ме до­не­кле сли­чан,
од­но­си се на осо­бу (око два­де­сет го­ди­на
ста­ро­сти) ко­ја је, као жр­тва про­го­на и пре­
Тема броја
жи­ве­ли ло­го­раш из не­дав­них ра­то­ва, по­
тра­жи­ла по­моћ у јед­ном ма­на­сти­ру у око­
ли­ни Бе­о­гра­да. Не­ко јој је, на­жа­лост, ре­као
да у ма­на­сти­ру „ни­су по­треб­ни ни­ка­кви
ле­ко­ви“, што ју је на­ве­ло да се­бе ли­ши чак
и оних ле­ко­ва ко­ји су спре­ча­ва­ли ноћ­не
мо­ре у ко­ји­ма је по­но­во про­жи­вља­ва­ла
пат­ње ко­ји­ма је би­ла из­ло­же­на. Сре­ћом,
игу­ман је за то убр­зо са­знао и ре­као јој да
ду­хов­ном оздра­вље­њу ни­ка­ко не­ће до­при­
не­ти за­по­ста­вља­ње дру­гих чи­ни­ла­ца ње­
ног здра­вља (пси­хич­ког и фи­зич­ког).
Отво­ре­ност и ума и ду­ше
У те­ме­љу ова­квих за­блу­да че­сто се на­
ла­зи и не­до­вољ­на свест о про­жи­ма­њу,
уза­јам­ној за­ви­сно­сти и нео­дво­ји­во­сти те­
ле­сног, ду­шев­ног и ду­хов­ног ви­да чо­ве­ко­
вог здра­вља. Чо­ве­ка као лич­ност мо­же­мо
по­сма­тра­ти са­мо као це­ли­ну, те се сто­га
ду­хов­ни вид здра­вља не мо­же одво­ји­ти од
ду­шев­ног или те­ле­сног.
Да за­кљу­чи­мо: сло­же­ност и сло­је­ви­тост
на­шег би­ћа и жи­во­та на­ла­жу нам отво­ре­
ност ума и ду­ше, по­том од­су­ство пред­ра­
су­да о соп­стве­ним ста­њи­ма и по­тре­ба­ма,
као те­мељ раз­во­ја здра­ве ду­хов­но­сти, као
те­мељ пло­до­но­сног од­но­са са ду­хов­ни­
ком. Ста­ња на ко­ја би тре­ба­ло по­себ­но
обра­ти­ти па­жњу, с об­зи­ром да мо­гу пред­
ста­вља­ти пре­пре­ке на том пу­ту, јер мо­гу
не­га­тив­но да ути­чу на пер­цеп­ци­ју све­та и
ме­ђу­људ­ских од­но­са (ти­ме и од­но­са са ду­
хов­ни­ком) је­су по­себ­но: ду­го­трај­на ста­ња
ту­ге (по­ре­ме­ћа­ји рас­по­ло­же­ња, од ко­јих
је де­пре­си­ја нај­че­шћа), ду­го­трај­на бо­лест,
са­мо­о­су­ђи­ва­ње, осу­ђи­ва­ње по­је­ди­них
ми­сли, осе­ћа­ња и схва­та­ња, стра­ха, за­бри­
ну­то­сти (анк­си­о­зно­сти), сра­мо­те, кри­ви­
це, са­мо­са­жа­ље­ња, огор­че­но­сти, бе­са и
љут­ње. О тим уну­тра­шњим зби­ва­њи­ма
са ду­хов­ни­ком мо­ра­мо би­ти отво­ре­ни и
ис­кре­ни пре све­га и то без пре­ду­бе­ђе­ња о
ис­хо­ду ду­хов­ног раз­го­во­ра. То је онај део
од­но­са са ду­хов­ни­ком ко­ји увек за­ви­си
ис­кљу­чи­во од нас. 
мај/јун 2011        33
 Улога парохијског
свештеника
као духовника
Јереј
Горан Живковић
Не потцењујмо парохијског
„попа“ само зато што га свако-
дневно виђамо, зато што се
шалимо са њим па нам изгледа
некако сувише „обичан“ за сва
она необична питања која
тиште малтене сваког човека
Δ анас се често, међу верујућим
људима, може чу ти како је неко
отишао код тог и тог духовни-
ка, познатог или прозорљивог, добио
од њега одговарајуће духовне поуке и
вратио се кући духовно препорођен.
Можда је добио и неку епитимију, а
духовник га је „прочитао“ када су у пи-
тању његови греси, и верник ће свакако
опет отићи код њега. У овој појави мо-
нашког духовништва има заиста пуно
тога доброг – монаси су често прекаље-
ни борци против зла у себи и знају да
упу те оне који им се обрате за духовну
помоћ. Међу тим, поставља се једно
битно питање: шта ћемо са надлежним
парохијским свештеником који се у це-
34 3/2011
лом овом сценарију нигде не помиње?
Наиме, надлежног свештеника је Црква
овластила да буде духовни отац пове-
реној му парохији. Њему се парохијани
обраћају са „оче“, а сви знамо колико је
тешка и одговорна улога оца у основној
ћелији друштва тј. породици. За разли-
ку од оца који началствује и одговоран
је над породицом од неколико чланова,
свештенику је поверена духовна бри-
га над најчешће неколико хиљада људи.
Парохијски свештеник је некако увек у
фокусу јавности када су верујући људи у
питању и некако му се најчешће налазе
неке мане – или „вози скупа кола“, или је
мало груб у опхођењу са парохијанима,
или је „много наплатио” неки обред итд.
Иако у тим многопоновљеним и, рекло
би се, излизаним причама има извесне
истине, зар није превасходно то да је тај
свештеник онај који, пре свега, служи
Свету Литургију? Између Проскомидије
и Литургије оглашених он се обраћа уз
дизање руку самом Духу Светоме, Духу
Истине, трећем лицу Свете Тројице, оном
против кога се „хула неће опростити“.
Зар та чињеница није већ сама по себи за
поштовање и зар иста не би требало да
нам буде главна смерница у односу према
свом парохијском свештенику?
У молитвама које се произносе како на
Светој Литургији тако и на свакодневним
богослужењима, он се моли Богу за спа-
 Тема броја
због којих људи махом одлазе у ма-
настире по помоћ. Не потцењујмо
парохијског „попа“ само зато што
га свакодневно виђамо, зато што
се шалимо са њим, па нам изгледа
некако сувише „обичан“ за сва она
необична питања која тиште малте-
не сваког човека – дужност сваког
оца је да зна да одговори на питања
свог детета. Исто тако је и свеште-
ник духовни отац који је дужан и
оспособљен да одговори на недоу-
мице и питања својих духовних че-
да, пружи утеху и наравно да се по-
моли Богу за помоћ. Прави приступ
својим парохијанима, људски и то-
пао, спреман и на опуштање, али уз
очување свештеничког ауторитета је
гарант да ће тај исти парохијанин да
сматра за сасвим нормалну ствар да
се за било коју врсту недоумице или
потребе за исповешћу обрати баш
свом надлежном пароху.
„Жетва је увек била велика, а по-
сленика мало“, како каже Господ
Исус Христос, и зато је дужност нас
пастира да своју посланичку оба-
везу обављамо одговорно. Са друге
Свети Јован Иљич Сергијев -
парох Кронштатски стране, верујући људи, али и они
маловерни треба да забораве на све
рекла-казала приче и да према свом
сење свих оних који живе у повереном му духовном оцу – надлежном пароху – увек
месту, за оне који улазе у свети храм, за имају дужно поштовање и да му испове-
изобиље плодова земаљских итд. Зато, из дају све оно што се на лази у најду бљим
поштовања према свему што представља деловима њихових душа. Често ће се
парохијски свештеник (и без обзира на веома пријатно изнена дити одговорима
све његове објективне мане које проис- за које су некад мора ли да пређу и сто-
тичу из чињенице да је и он само човек), тине киломе тара. Наравно, консулта-
православни верници треба да се обрате ција ду ховника по манастирима је више
прво њему за све оно што их тишти када него до бро дошла, али никада не тре ба
је вера у питању. Парохијани и поставља- да заборавимо да је наш парох поста-
ју питања свом свештенику, али некако су вљен од Бога преко надлежног епископа
то најчешће питања налик на „кад се ски- за нашег ду ховног оца и да је Бог свака-
да мртвачки барјак или црнина“, „колико ко имао своје разлоге зашто је баш њега
чаша вина треба поставити на славском поставио ту где јесте. 
столу“ и сл., али овом приликом мислимо Аутор је свештеник при Храму
на оне најдубље верске дилеме и сумње Преподобне Мати Параскеве у Лапову

мај/јун 2011 35
 Духовно очинство у
светлу православног
предања
Превод са јелинског:
Михаела Јагер

Значај
институције
Сваки човек
има свог оца
по телу, онога
коме дугује
свој дола-
зак на свет.
Хришћанин,
међу тим,
осим биоло-
шког има и
духовног оца,
онога који
га је духовно
препородио,
који га је увео у
живот у Христу
и који га усмера-
ва на пут спасења.
Природно, рођење
нас уводи у живот.
Смешта нас у људску
заједницу, а наше поновно Свети апостол Павле,
рођење у Христу – рођење духовни отац првих
хришћана
друге врсте – уводи нас у зајед-
ницу Цркве и дарује нам могућ-

36 3/2011

ност да живимо Христов живот.
У раној Цркви, где су се верници – ве­
ћина њих – крштавали у зрелим годи­
нама, духовни отац је за једног хришћа­
нина био онај црквени пастир који га је
поучавао вери, који га је крстио и који
га је затим водио кроз живот у Христу.
Данас, када се готово сви крштавамо у
раном детињству, духовни отац једног
хришћанина често није свештеник који
га је крстио, већ онај који га је у једном
тренутку његовог живота освестио у ве­
ри и који га усмерава ка доследном хри­
шћанском животу.
Пример апостола Павла нам пружа
могућност да видимо тајну духовног
очинства у читавој њеној духовној ле­
поти. Павле је духовни отац хришћана
Коринта, као и многих других градова.
Обраћајући се хришћанима Коринта, он
пише: „Не пишем ово да вас посрамим,
него вас поучавам као своју милу де­
цу. Јер ако имате и хиљаде учитеља у
Христу, али немате много отаца. Јер
вас у Христу Исусу ја родих јеван­
ђељем“ (1Кор 4, 14­15).
Павле, дакле, за хришћане Ко­
ринта није био напросто педагог
и учитељ у Христу, већ отац. Онај
који их је духовно родио. Онај који
их је увео у породицу избављених.
Његово апостолско срце пламтело
је љубављу за своју духовну децу. А
та очинска љубав у Христу предста­
вљала је покретачку снагу његовог
апостолског старања. Желео је да им
преда не само Јеванђеље, већ и своју
душу (1Сол 2, 8). С муком се борио да
уобличи Христа у њима (Гал 4, 19). Није
престајао да поучава „сваког понаособ“ и
„са сузама“, усмеравајући њихову духов­
ну изградњу и учвршћивање у животу у
Христу (Дап 20, 31, Еф 4, 12­16).
Ово павловско поимање садржаја и
значаја духовног очинства прожима це­
локупно православно духовно предање.
Тема броја
Свети Симеон Нови Богослов, један од
његових најистинскијих носилаца, пише
једном свом духовном чеду: „Зачесмо се
кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја­
ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна­
жне болове, патње и свакодневне сузе“
(Επιστ. 3, 1­3). Како запажамо, духовно
рађање се пореди са природним рађањем,
а како прво тако и друго садржи три ста­
дијума: зачеће, бременитост и рођење.
У бољем разумевању улоге духовног
оца помажу нам и друге две слике које
Па­вле­за­хри­шћа­не­Ко­рин­та­
ни­је­био­на­про­сто­пе­да­гог­и­
учи­тељ­у­Хри­сту,­већ­отац.­
Онај­ко­ји­их­је­ду­хов­но­ро­дио.­
Онај­ко­ји­их­је­увео­у­по­ро­ди­цу­
из­ба­вље­них...­Ово­па­влов­ско­
по­и­ма­ње­са­др­жа­ја­и­зна­ча­ја­
ду­хов­ног­очин­ства­про­жи­ма­
це­ло­куп­но­пра­во­слав­но­ду­хов­
но­пре­да­ње.­
срећемо често у текстовима наших све­
тих Отаца. Прва је слика успињања уз
једно непроходно високо брдо. Онај ко
по први пут покушава да се попне, треба
да прати један одређени пут, треба уз
себе да као сапутника и водича има не­
кога ко се поново пење и ко познаје пут.
Управо то је улога духовног оца. Он је са­
путник и водич на нашем духовном пу­
товању, у нашем животу у Христу. Друга
слика је из области физичког вежбања
тела, из области спорта. Они који се баве
било којом врстом спорта имају потре­
бу за искусним водичем, тренером, који
их уводи у тајне спорта и усмерава их уз
велико старање током трајања тренинга.
мај/јун 2011 37
 Слич­на ово­ме је и ми­си­ја ду­хов­ног оца:
бу­ду­ћи сам по­зна­ва­лац ис­ку­ством жи­во­
та у Хри­сту, он уво­ди сво­ју ду­хов­ну де­цу
у исти.
Стар­че­ство мно­гих
са­вре­ме­них кли­ри­ка
Мно­ги на­ши кли­ри­ци, од ко­јих бро­јни
сва­ка­ко има­ју да­ро­ве и ква­ли­те­те, ве­о­ма
ра­но сти­чу сла­ву стар­ца. Ве­о­ма мла­ди,
још увек не­зре­ли као лич­но­сти, не­ис­ку­
сни као па­сти­ри, да и са­ми уоп­ште ни­
су су­штин­ски на­у­че­ни или пот­чи­ње­ни
дру­гом ис­ку­сном ду­хов­ном оцу, са­ми се
пред­ста­вља­ју – или ве­што ор­га­ни­зу­ју
Оба­ве­за истин­ског и ис­ку­сног
ду­хов­ног оца је­сте да усме­ри
по­гле­де и ср­ца сво­је ду­хов­не
де­це ка лич­но­сти Го­спо­да, а
не ка сво­јој лич­но­сти.
сво­ју про­мо­ци­ју пу­тем сво­је око­ли­не –
као но­ви вар­са­ну­фи­јев­ци, као ха­ри­зма­
тич­ни мом­ци-стар­ци. Пре­ма ре­чи­ма на­
шег Го­спо­да, „про­хо­де мо­ре и коп­но да
би до­би­ли јед­но­га след­бе­ни­ка“ (Мт 23,
15), да­кле ка­ко би са­ку­пи­ли сво­је ста­до.
Вр­ше оп­те­ре­ћу­ју­ћи при­ти­сак на осе­ћа­ња
чо­ве­ка, то­бо­же у име ду­жног „сле­пог“
по­слу­ша­ња стар­цу. Раз­ви­ја­ју јед­ну па­то­
ло­шку при­вр­же­ност сво­јој лич­но­сти.
На­жа­лост, од­го­вор­ност за ова­кву по­ја­
ву има­ју и на­ши епи­ско­пи. Они епи­ско­
пи ко­ји ис­хи­тре­но ру­ко­по­ла­жу и ола­ко
по­ве­ра­ва­ју ду­хов­но ста­ра­ње овим не­зре­
лим кли­ри­ци­ма.
Ве­о­ма су му­дре бе­ле­шке ко­је је са­чи­
нио не­дав­но упо­ко­је­ни, истин­ски ду­хов­
но об­ли­ко­ван ста­рац Пај­си­је у јед­ном од
сво­јих пи­са­ма, ко­ја су не­дав­но угле­да­ла
све­тлост да­на, по­сле ње­го­вог усну­ћа у
38        3/2011
Го­спо­ду. Освр­ће се на лич­ност стар­ца,
ког је по­зван да иза­бе­ре сва­ки ис­ку­ше­
ник. Ме­ђу­тим, по­ма­же и на­ма, ко­ји смо
у све­т у, при­ли­ком из­бо­ра ду­хов­ног оца:
„На­ђи уко­ли­ко мо­жеш:
а) да твој ста­рац бу­де ду­хов­ни чо­век,
са вр­ли­на­ма, и ви­ше прак­ти­чан не­го са­
мо склон по­у­ча­ва­њу: до­бро је, ако је од
ма­лог на бро­ду по­стао ка­пе­тан, ка­ко на
ту­ђим пле­ћи­ма не би при­ме­њи­вао сво
ка­лу­ђер­ство ко­је је на­у­чио чи­та­ју­ћи, или
да од при­ро­де има ве­ли­ку љу­бав са ра­
су­ђи­ва­њем, да не за­да­је бол сво­јој де­ци
и да не же­ли да их по­ша­ље од­мах у рај,
на Ди­о­кле­ци­ја­нов на­чин...Та­ко­ђе мно­го
по­ма­же по­слу­шни­ку, ако је ње­гов ста­рац
ста­ри­ји од ње­га ма­кар осам­на­ест или
два­де­сет го­ди­на, јер ово иза­зи­ва и јед­но
при­род­но по­што­ва­ње код по­слу­шни­ка.
б) ста­рац да жи­ви јед­но­став­ним жи­во­
том, без су­ви­шних све­тов­них бри­га, и да
ни­ка­ко не те­жи сво­јим ко­ри­сти­ма, не­го
да те­жи ко­ри­сти­ма ду­ше по­слу­шни­ка и
уоп­ште ко­ри­сти­ма на­ше Мај­ке Цр­кве“
(ви­де­ти: Γέροντος Παϊσίου Αγιορείτου,
Επιστολές, Εκδ. Ι.Ησυχαστηρίου «Ευαγγ.
Ιωάννης ο Θεολόγος», Σουρωτή
Θεσσαλονίκης 1994, стр. 43).
Опа­сност од кул­та лич­но­сти
Оба­ве­за истин­ског и ис­ку­сног ду­хов­
ног оца је­сте да усме­ри по­гле­де и ср­ца
сво­је ду­хов­не де­це ка лич­но­сти Го­спо­да,
а не ка сво­јој лич­но­сти. Култ лич­но­сти,
би­ло да му стре­ми све­ште­ник, би­ло да
га ис­по­ља­ва ду­хов­но че­до – а да се не
спре­ча­ва од стра­не пр­вог – је­сте бо­лест
и пред­ста­вља озбиљ­ну ду­хов­ну опа­сност
за обе стра­не.
Ми, ду­хов­ни оци, не тре­ба да ис­ти­че­
мо сво­је лич­но­сти, не­го над­с у­шта­стве­ну
лич­ност Го­спо­да на­ше­га. Не ста­вља­јмо
сво­ју фи­гу­ру из­ме­ђу Хри­ста и свог ду­
хов­ног че­да, са по­сле­ди­цом да бло­ки­ра­
мо ње­гов по­глед ка спо­зна­ји лич­но­сти
Го­спод­ње, не­го сто­ј­мо по стра­ни, скром­

но, и указујмо на Онога који је Избави-
тељ свих нас.
Епископ Калистос Вер пише: „У реал-
ности, однос није двостран, него тро-
стран, дакле поред старца и ученика
постоји и трећи члан, Бог. Господ нам
говори да не треба да зовемо некога
„оцем“, јер имамо само једног оца, који је
на небесима (Мт 23, 9). Старац није нека-
кав непогрешиви судија или вишестепе-
ни суд, већ саслужитељ живога Бога, није
диктатор, већ водич и пријатељ на пу то-
вању. Једини истински „духовни водич“,
у пуном смислу те речи, јесте Дух Свети“
(видети: Η εντός ημών Βασιλεία, стр. 139).
Опасност од прекомерне
сентименталности
Веза која спаја ду ховног оца са њего-
вом ду ховном децом слична је односу
који постоји у једној биолошкој поро-
дици. Као што би тре ба ло, дакле, отац
Тема броја
Митрополит
Нове Смирне
Симеон Куцас
и деца у једној породици да су повеза-
ни узајамном љу бављу, исто тако тре ба
да буде и у „харизматичној породици“
једног ду ховног оца, старца. Међу тим,
не тре ба да нам промакне то да је ова
веза једна пре свега све та, ду ховна ве-
за, којој је потребно да буде чиста од
сентименталних ус хићења и да се сачу-
ва од свега што пру жа могућност да се
поткра де емпатија или опасно слатко
осећање. Љу бав се свакако често изра-
жава и спољашњим знацима, а то исто
важи и за ду ховне везе. Поред свега
овога потребно је много пажње и ра-
суђивања. Везе у Христу би тре ба ло да
се ис тичу по својој скромности и јед-
ноставности, а да би сачу ва ле ове своје
карактеристике потребно је ду ховно
дис танцирање.
Изводи из књиге Симеона П. Куцаса,
митрополита Нове Смирне,
(изд. Ι. Μητροπόλεως Καλαβρύτων &
Αιγιαλείας, Αίγιον 1995)
мај/јун 2011 39
 Интернет, духовници и
интернет–духовници
Миљан
Танић
В рло често, од најразличитијих
људи, чућете како је интернет
зло, како то отуђује људе, како
се они уопште више „не друже“, ка-
ко буквално на сваком ћошку вреба
порнографија, педофилија, дрога... Но,
заборавља се (или се уопште не зна)
да на интернету постоји и мноштво
православних, црквених сајтова, који
нуде прегршт текстова Светих Отаца,
одговоре свештеника на најразличити-
ја питања верника, као и чињеница да
интернет људима који живе на разда-
љинама од хиљада и хиљада километа-
ра омогућује да буду у брзом контакту,
да скоро бесплатно воде разговоре
звучног квалитета далеко бољег него
телефоном, као и да се притом међу-
собно и виде, уз помоћ не толико ску-
пих камерица. Но, без улажења у неку
даљу апологетику интернета, мислим
да је довољно истаћи да Црква не би
имала свој званични сајт да сматра да
је интернет нешто штетно по себи.
Као што сам већ поменуо, постоје
многи сајтови на којима свештеници
одговарају на питања верника. Мно-
штво свештеника (а и монаха доду-
ше) пак „сурфу ју не том“ и слободно
(у смислу да нису по служби везани
40 3/2011
за одређени сајт), имају профиле на
Фејсбуку и комуницирају са својом
паством и ду ховним ча дима тим пу-
тем. Некоме то може бити нецрквено
– такав вид комуникације с ду хов-
ником то свакако може и постати, јер
без конкретног храма, конкретног
свештеника и конкретне Литургије
сва комуникација на интерне ту не во-
ди да леко – али тре ба само да заста-
немо и погледамо шта је сврха такве
комуникације, зашто је саговорници
воде, и могли бисмо заправо заменити
интернет стандардном поштом и ето
нас у Мисионарским писмима Све тог
Вла дике Николаја. Или неко мисли
да је то што је Вла дика Николај кому-
ницирао с верницима пу тем писама
погрешно или другачије од комуника-
ције пу тем интерне та? Једина разлика
је брзина којом се та комуникација
одвија.
Најпознатији пример ду ховника
који схвата потенцијал интерне та и
користи га у највећој могућој мери је
Архимандрит Гаврило из Манастира
Лепавина, који на Фејсбуку има скоро
пет хиља да „пријатеља“ (што је макси-
мални број који та друштвена мрежа
дозвољава) и који с верницима кому-
ницира и пу тем разних програма за
че товање (chat, eng. ћаскање). Мана-
стир има и свој онлајн-ра дио на којем
о. Гаврило чита акатисте и молитве,
и који преноси емисије наших епар-

Архимандрит Гаврило Вучковић,
игуман Манастира Лепавина
хиј­ских­ра­дио-ста­ни­ца.­О.­Га­ври­ло­
је­из­ме­ђу­оста­лог­из­дао­и­две­збир­ке­
раз­го­во­ра­ко­је­је­с­вер­ни­ци­ма­во­дио­
на­ин­тер­не­т у,­сма­тра­ју­ћи­да­би­они­
мо­гли­би­ти­ко­ри­сни­и­дру­гим­љу­ди­ма.
Из­нео­бих­и­сво­је­ис­к у­с тво­–­на­и­ме,­
ја­сам­до­свог­ду­хов­ни­ка­до­шао­(иако­
ин­ди­рект­но)­упра­во­пу­тем­ин­тер­не­та.­
Ду­го­сам­тра­гао­за­не­ким­ко­ми­ду­хов-
но­од­го­ва­ра,­и­у­раз­го­во­ру­с­јед­ним­
при­ја­те­љем­с­јед­ног­од­цр­кве­них­ин-
Тема броја
тер­нет-фо­ру­ма­по­ме­нуо­сам­да­ми­је­
по­тре­бан­не­ки­до­бар­ду­хов­ник,­и­он­
ми­пре­по­ру­чи­све­ште­ни­ка­чак­не­што­
ма­ло­мла­ђег­од­ме­не,­али­по­ње­го-
вим­ре­чи­ма­вр­ло­до­брог­ду­хов­ни­ка.­
Тај­све­ште­ник­је­да­нас­мој­ду­хов­ник,­
отац,­брат,­при­ја­тељ,­са­рад­ник,­и­
имам­сре­ћу­да­не­мо­рам­да­ко­му­ни­ци-
рам­с­њим­пу­тем­ин­тер­не­та.­А­и­ако­
ко­му­ни­ци­ра­мо­та­ко,­не­раз­го­ва­ра­мо­о­
„ду­хов­нич­ким“­те­ма­ма.
Но,­не­тре­ба­би­ти­ка­те­го­ри­чан­и­
За­бо­ра­вља­се­да­на­ин­тер­не­ту­
по­сто­ји­и­мно­штво­пра­во­слав­
них,­цр­кве­них­сај­то­ва,­ко­ји­ну­де­
пре­гршт­тек­сто­ва­Све­тих­Ота­ца,­
од­го­во­ре­све­ште­ни­ка­на­­
нај­ра­зли­чи­ти­ја­пи­та­ња­вер­ни­ка
тре­ба­има­ти­у­ви­д у­да­смо­сви­раз­ли-
чи­ти­љу­ди,­сло­бод­не­во­ље,­и­да­оно­
што­јед­ном­чо­ве­к у­ко­ри­с ти,­не­мо­ра­
да­ко­ри­с ти­и­дру­гом­(не­го­мо­же­и­да­
ште­ти),­и­обр­ну­то.­Мо­ра­мо­да­бу­де-
мо­све­сни­и­да­је­све­под­ло­жно­зло­у-
по­тре­би­(не­ко­нож­ко­ри­с ти­да­ре­же­
хлеб,­не­ко­да­уби­ја­љу­де),­и­да­ни­шта­
ни­је­ло­ше­по­се­би.­Као­хри­шћа­ни­тре-
ба­све­му­да­да­мо­еван­ђе­л­ски­кон­текст­
и­да­се­тру­ди­мо­да­све­пре­о­бра­зи­мо­
соп­с тве­ним­при­ме­ром.­Тре­ба­ме­ђу­тим­
би­ти­и­све­с тан,­као­што­сам­већ­ис­та-
као,­да­ин­тер­нет–ду­хов­ни­штво­мо­же­
да­слу­жи­са­мо­као­по­моћ­но­сред­с тво,­
на­до­град­ња,­а­ни­ка­ко­као­глав­ни­из-
вор­ду­хов­ног­жи­во­та,­ко­ји­се­на­ла­зи­
са­мо­и­ис­кљу­чи­во­у­окви­ру­са­ме­Тај­не­
Цр­кве,­у­ев­ха­ри­с тиј­ском­уче­шћу­(при­
че­шћу)­у­Те­лу­Хри­с то­вом.­ 
Aутор је стални сарадник
радија Слово љубве
мај/јун 2011 41
 Улога духовника
у животу једног
Александар
Арсенин

М еђу савреме-
ним профе-
сијама истак-
ну то место заузимају
информатичке делатно-
информатичара
сти, којима је прожета
данашња цивилизаци-
ја. Какви су изазови и
искушења са којима се
сусреће један право-
славни информатичар
као својеврсни „творац
виртуелног“ и која је
улога ду ховника у том
погледу?
Огроман је број ис-
кушења човека чија га
професија условљава да
проведе већи део време-
на уз рачунар: наметну-
та брзина, растрзаност
услед огромног прилива
информација, потенци-
јална зависност од начина
комуникације, асоцијалност, потреба за од система података којима се управља у
сталним присуством на мрежи... итд. За- најразличитијим електронским уређајима.
иста је дугачак списак изазова који теже Наш виртуелни идентитет представља и
да владају виртуелним „светом“ и у том тежи да управља нашим стварним иден-
погледу улога духовника има своје место у титетом, а за савременог човека је веома
контексту решавања проблема једне кон- важно какав је његов „алтер его“ у диги-
кретне личности и њеног посла. Међу тим, талним системима разних управа.
одговоран информатичар има друге врсте Информатика својим логичким техно-
много озбиљнијих искушења, где је помоћ решењима ску пља, систематизу је и дели
духовника неопходна и у ширем контек- информације, аутоматизу је помену те
сту, а реч је о етичким искушењима која је процесе и на основу уграђених пара-
некада тешко и препознати. ме тара доноси одлу ке о људима који су
Управљање информацијама данас пред- власници тих података. Са да видимо да
ставља управљање туђим слободама, ту- један информатичар мора бити спреман
ђим тајнама, а у будућности ће добар део и ду ховно припремљен да се одговорно
свакодневнице и њен квалитет зависити носи са питањима етике, мора ла и мора

42 3/2011

би­ти­од­го­в о­ран­пре­ма­дру­гом­би­ћу­ка­
да­у­вир­т у­ел­ни­свет­угра­ђу­је­ве­штач­к у­
па­мет,­јер­ти­ме­угра­ђу­је­и­на­ме­ће­сво­је­
ста­в о­в е­и­од­но­се­пре­ма­дру­гом­би­ћу.­
Ни­ка­да­ни­је­си­гу­ран­у­ко­јој­ме­ри­про­
цес­мо­же­би­ти­зло­у ­по­т ре­бљен­и­ис­ко­
ри­шћен­про­тив­чо­в е­ка­и­у­ко­јој­ме­ри­
угра­ђе­на­од­л у­ка­ве­штач­ке­ин­те­ли­ген­
ци­је­мо­же­по­вре­ди­ти­чо­в е­ка­ка­да­се­
срет­не­са­њом.­Опет,­ин­фор­ма­ти­ка­(као­
на­у к­ а),­са­сво­јим­ло­гич­ким­про­це­си­ма­
у­јед­ној­ме­ри­ра­ди­и­на­с у­прот­етич­ким­
за­ко­ни­ма.­При­мер­то­га­су­цен­т ра­ли­
за­ци­је­ба­з а­по­да­т а­ка­ко­је­су­тех­нич­ки­
по­жељ­не,­али­ка­да­се­упо­т ре­б е­у­си­с те­
ми­ма­лич­них­ин­фор­ма­ци­ја­мо­гу­би­ти­
Тема броја
по­губ­не­по­сло­б о­д у­гра­ђа­на.­Че­с то­је­
по­т реб­но­ва­га­ти­и­при­б е­га­в а­ти­тех­нич­
ки­ма­ње­до­брим­ре­ше­њи­ма­ка­ко­би­се­
са­ч у­в ао­Бо­гом­дан­по­ло­жај­чо­в е­ка­у­ин­
фор­ма­тич­ком­до­бу.­Да­ли­про­се­чан­ин­
фор­ма­ти­чар­без­или­са­ма­ло­жи­в от­ног­
ис­к у­с тва­мо­же­да­се­но­си­са­ова­квим­
од­л у­ка­ма?­Да­ли­се­ње­го­в а­па­мет­зло­у­
по­т ре­бља­в а­за­хва­љу­ју­ћи­ду­хов­ном­не­
зна­њу­од­стра­не­„ве­ћих­и­од­л уч­ни­јих“­
и­ње­га­са­мог?­Ка­да­је­чо­в ек­до­ра­с тао­
од­л у­ка­ма­ко­је­мо­гу­про­ме­ни­ти­жи­в о­те­
чи­т а­вих­по­ро­ди­ца?
На­осно­ву­прет­ход­ног­ви­ди­мо­да­уло­
Упра­вља­ње­ин­фор­ма­ци­ја­ма­
да­нас­пред­ста­вља­упра­вља­ње­
ту­ђим­сло­бо­да­ма,­ту­ђим­тај­на­
ма,­а­у­бу­дућ­но­сти­ће­до­бар­
део­сва­ко­днев­ни­це­и­њен­ква­
ли­тет­за­ви­си­ти­од­си­сте­ма­
по­да­та­ка­ко­ји­ма­се­упра­вља­у­
нај­ра­зли­чи­ти­јим­елек­трон­ским­
уре­ђа­ји­ма.
га­ду­хов­ни­ка­у­жи­во­т у­ин­фор­ма­ти­ча­ра­
има­јед­ну­ши­ру­пер­спек­ти­ву.­Осо­ба­ко­ја­
сва­ко­днев­но­гра­ди­вир­т у­ел­не­си­сте­ме­и­
до­но­си­стра­те­шке­од­лу­ке­на­тим­по­сло­
ви­ма­мо­ра­би­ти­„ду­хов­но­жи­ва“,­не­сме­
иде­а­ли­зо­ва­ти­тех­но­ло­ги­ју,­мо­ра­ис­пред­
се­бе­увек­има­ти­сли­ку­чо­ве­ка­са­по­ро­ди­
цом­на­чи­ји­ће­ква­ли­тет­жи­во­та­ути­ца­ти­
про­це­си­ко­је­угра­ђу­је­у­елек­трон­ски­си­
стем.­У­том­по­гле­ду­ће­уло­га­ду­хов­ни­ка­
че­сто­би­ти­не­за­мен­љи­ва­ка­да­је­реч­о­
етич­ким­аспек­ти­ма­од­ре­ђе­них­тех­но­ло­
шких­ре­ше­ња.
Аутор је информатички стручњак и
председник Покрета за електронску
приватност Србије
мај/јун 2011 43
 Једна прича за
размишљање
Срећко
Гујаничић
У једном граду у Босни, почетком
двадесетог века у исту школу су
ишла два ђака. Нису били врсни-
ци. Делиле су их четири године. И не
само то. Старији ученик је био из имућне
муслиманске куће, док је млађи, право-
славац, био сироче. Дошао је са севера,
у град и школске дане је проводио у
десеточланој породици свог сирома-
шног стрица. Питање је да ли су уопште
и знали један за другог, али важно је да
ми данас знамо за њих. И знамо још да
обојица нису имали склоности ка ве-
ронауци. Оног старијег, муслиманског
дечака, хоџа је једном крвнички истукао
пру том, док је онај млађи из православне
катихезе имао једва прелазну оцену. Али
се обојица сећају да им је самог Господа и
његов значај за човечанство у том перио-
ду најбоље умео да престави катихета из
треће конфесије, римокатоличке, изве-
сни др Драго Д. који је уз то био и профе-
44 3/2011
сор српскохрватског језика. Старији ђак
то овако описује:
„Муслимански вероучитељ је био оне-
моћао од осећања изгубљености и давио
је ђаке сувим подацима, гњечећи ријечи
и ваљајући их мртве по устима. Ученици
су губили не смо вољу за стицање сазна-
ња него чак и вољу за животом кад су
слушали његова предавања.“ Писац тих
редова додаје и да су тог хоџу на место
вероучитеља поставили највећи непри-
јатељи ислама – не би нашли бољег кан-
дидата. Ни православни вероучитељ није
био поштеђен описа: „Сваком се обраћао
с подсмехом и био је немилосрдан у про-
гону ђака, а нарочито православних“.
Тај бивши ученик на крају закључује да
су православни и исламски вероучитељ
упорно радили против религије „моби-
лишући све више атеиста“.
А какав је био католички катихета и
професор језика? Ево сведочења:

„Тај човек је био млад, леп и углађен“ и
„знао је тајну владања дечијим душама,
јер је успео да од преко тридесет ђавола
створи ако не баш хор анђелчића, а оно
скупину пристојних ђака. Слушали смо
приче о гријеху и кривици, о љубави ко-
ја спасава, о Богу који све прашта ако се
искрено покајемо, о савјести и моралној
одговорности које су увек живе у људ-
ском срцу.“
Тај професор није, како ђак тврди, ни
у пракси оступао од оног што говори и
каже како га се најчешће сећа док стоји
пред ученицима „увијек насмијешен, са
блиставо чистим свештеничким коли-
ром испод црног сакоа, никад тужан ни
мрзовољан, никад нервозан, нестрпљив,
увијек ту ради нас...“
Захваљујући том човеку, разредном
старешини, професору језика и римо-
католичке веронауке, старији ученик се
упознао и са Христом, с обзиром да у
Панорама околине Тузле
Тема броја
својој муслиманској породици за то није
имао прилику.
„Откако ми је др Драго Д. указао на Ње-
гову (Христову – прим. аут.) љепоту, све
до данас – мада одавно атеиста – нисам
открио ништа љепше и садржајније: чове-
ка који својом патњом искупљује гријехе
других – то је грандиозна морална и по-
етска слика највећег хуманитета, и остала
је неокрњена без обзира на све девијације
хришћанства.“
Слично сећање на католичког катихету
има и млађи ученик, коме су природне на-
уке ишле много боље од друштвених. Тај
ђак каже да нико није умео „тако убедљи-
во да приближи ученицима Христов лик
као тај (римокатолички) вероучитељ.“
Питање зашто је баш тај професор та-
ко јако утицао на ђаке других конфесија
објашњење ће опет дати онај старији ђак:
„Видјели смо како велика разлика посто-
ји између католичког катихете и наших
мај/јун 2011 45
 вје­ро­у­чи­те­ља.­
А­он­да­авај,­и­
из­ме­ђу­вје­ра:­
ње­го­ва­је­из­
гле­да­ла­пле­ме­
ни­та,­ра­фи­но­
ва­на,­свјет­ска,­
а­на­ша­је­би­ла­
бал­кан­ска,­
при­ми­тив­на,­
ки­се­ла­и­не­за­
ни­мљи­ва...­јер­
су­се­ре­ли­ги­је­
нај­ди­рект­ни­је­
упо­ре­ђи­ва­ле­
пре­ма­вје­ро­у­
чи­те­љи­ма.“
Док­тор­Дра­ Блаженопочивши Патријарх српски Г. Павле (Стојчевић)
(1914-2009)

„...И ђак није избачен. Касније је завршио школу, факултет и постао

један од највећих српских писаца. Његово име је Меша Селимовић.
Онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у
школи и коме је Христа такође на неки начин приближио др Драго Д.
звао се Гојко Стојчевић, познатији касније као Патријарх Павле.“

го­Д.­је­сво­ју­ши­ри­ну­по­ка­зао­и­кад­су­тог­
ста­ри­јег­ђа­ка­хте­ли­да­из­ба­це­из­шко­ле­по­
што­је­у­свом­пи­сме­ном­за­дат­ку­из­је­зи­ка­
(те­ма­–­„О­сло­бод­ној­во­љи“)­сле­дио­Ла­мар­
ко­ву­те­о­ри­ју­ево­лу­ци­је,­па­је­она­ко­„млад­и­
ис­кљу­чив“­до­ка­зи­вао­да­је­те­и­стич­ка­иде­ја­
о­све­ту­при­ми­тив­на­и­не­на­уч­на.­Кад­се­
рас­пра­вља­ло­о­пи­сме­ном­за­дат­ку­на­сед­ни­
ци­на­став­нич­ког­ве­ћа­„му­сли­ман­ски­ве­ро­
у­чи­тељ­је­упор­но­зах­те­вао­да­ђак­бу­де­из­
ба­чен­из­шко­ле,­пра­во­слав­ни­је­пре­зри­во­
ћу­тао,­а­оста­ли­на­став­ни­ци­су­при­ста­ли­на­
пред­ло­же­ну­ка­зну­–­„да­се­не­за­ме­ре­хо­џи­
због­јед­не­уси­ја­не­ђач­ке­гла­ве“.­Та­да­се­ме­
ђу­тим­це­лом­ко­лек­ти­ву­су­про­ста­вио­про­
фе­сор­Дра­го­Д.­и­по­ко­ле­бао­их­у­од­лу­ци:
„Ми­слим­да­је­ка­зна­пре­стро­га­и­да­не­
ће­по­сти­ћи­же­ље­ну­свр­ху.­Де­чак­је­млад,­
тем­пе­ра­мен­тан,­искрен,­по­штен.­Не­кри­
је­оно­што­ми­сли.­Зар­да­ка­жња­ва­мо­за­
искре­ност?­Зар­да­од­ђа­ка­ства­ра­мо­дво­
лич­ња­ке,­ко­ји­ће­јед­но­ми­сли­ти,­а­дру­го­
го­во­ри­ти? ­Ка­зном­би­смо­по­сти­гли­су­
про­тан­циљ,­јер­би­смо­га­за­у­ви­јек­учвр­
сти­ли­у­ми­сли­због­ко­је­би­стра­дао:­остао­
би­и­у­сво­јим­и­у­ту­ђим­очи­ма­му­че­ник­
по­го­ђен­пре­о­штром­ка­зном.­А,­ако­нам­
је­ста­ло­да­у­тој­мла­дој­ду­ши­не­оста­не­
тра­га­ра­зор­них­иде­ја­ко­је­је­на­шао­у­књи­
га­ма,­дај­мо­му­при­ли­ку­да­их­за­бо­ра­ви:­
опро­сти­мо­му­и­об­ја­сни­мо­му­у­че­му­је­
по­гри­је­шио!“
И­ђак­ни­је­из­ба­чен.­Ка­сни­је­је­за­вр­шио­
шко­лу,­фа­кул­тет­и­по­стао­је­дан­од­нај­ве­
ћих­срп­ских­пи­са­ца.­Ње­го­во­име­је­Ме­ша­
Се­ли­мо­вић.­Онај­дру­ги,­мла­ђи­уче­ник,­

46 3/2011
 Тема броја
горник у Тузли, и
под његовом упра-
вом је извршено
депортовање Срба
и Јевреја у концен-
трационе логоре...
Међу осталим
његовим жртвама
био је и Данило
Салом, професор
математике, диван
човјек и риједак
стручњак; др Дра-
го Д. је на свог
бившег колегу по-
слао младе усташе,
бивше Саломове
Меша Селимовић ђаке, који су га му-
(1910–1982) чили у кући и на
улици.“
коме православна веронаука није ишла Драга Д. су, како Селимовић даље
у школи и коме је Христа такође на неки наводи, стрељали партизани „једног
начин приближио др Драго Д. звао се тмурног октобарског ју тра, кад су осло-
Гојко Стојчевић, познатији касније као бодили Тузлу 1944. године“. О свом
Патријарх Павле. професору велики писац на крају за-
А шта је било са католичким катихе- кључује: „Веома много сам мислио о др.
том? Патријарх Павле га је поменуо дакле Драгу Д., и преживео цијелу скалу рас-
само у тој једној реченици коју је аутор положења, од бијеса у 1941. до чуђења и
овога текста прочитао у једном његовом неразумијевања у току рата, и напокон
спису и њен први део већ навео (по сећа- до жаљења што су нека лијепа сјећања
њу додуше) да „нико није умео тако убе- само маска за ружну суштину која ће се
дљиво да приближи ученицима Христов једном открити.“
лик као тај (римокатолички) вероучитељ, Прича о Драгу Д. је у ствари прича
али, како је објаснио у другом делу рече- о човеку који је тајну Христове лепоте
нице (наводимо опет по сећању) – „да је умео да усади у срца двојице људи од
велика тајна живота како је тај човек мо- којих је један ипак постао комуниста и
гао за време Другог светског рата да буде атеиста, јавно декларисани Србин и по
управник усташког логора у Тузли.“ укусу бројних читалаца и критичара
Меша Селимовић у описима иде шире. писац најбољег романа на нашем језику
У својој изваредној књизи Сјећања каже – Дервиш и смрт, а други – патријарх и
следеће: „А 1941, кад су усташе организо- један од највећих духовника нашег наро-
вале НДХ, између многих шокова дожи- да. Драго Д. је, међу тим, на крају постао
вио сам један можда најнеочекиванији: злочинац. И то не обични, већ од најгоре
човјек који ми је остао у најљепшој успо- врсте. Поуке из ове приче, парадоксалне
мени, кога смо запамтили као паметног и и трагичне, јесу бројне. На вама је да их
праведног човјека, постао је усташки ло- откријете. 

мај/јун 2011 47
Црквени живот
Четири типа верника у
нашој црквеној реалности
Могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици
испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног
сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу
Виктор
Вицановић
Мада недостају емпиријска и
методолошки разрађена истраживања
религиозно-психолошких типова верника
наше Цркве, могу се, као „радна хипотеза“,
издвојити неки типични облици
испољавања њихових верских убеђења,
њиховог религиозног сензибилитета и
њиховог односа према црквеном животу у
целини.
Као конкретне показатеље за нашу
типологију наводимо: учесталост
долажења у цркву (мисли се пре
свега на Литургију, али и на остале
службе), доминантне ставове верника
о најважнијим садржајима црквеног
живота (причешће, пост, молитва,
исповест...), колико је начин њиховог
живота (породични и лични) прожет
хришћанским етосом и, на крају, њихове
животне приоритете.
Први тип верника
Први тип верника, убедљиво највећи
по броју (по грубој процени око 80%
свих верника припада овом типу), чини
ону групацију за коју је карактеристичнo
48 3/2011
да веру доживљава и исповеда на
традиционално-формалистички начин.
Треба нагласити да се овде не ради о
верницима који чувају традицију већ
о онима који традиционалне садржаје
наше вере испољавају на површан и
формализован начин. То су, рецимо,
мушкарци, чешће него жене, који у свом
животу три пута уђу у цркву: када се
крсте, на венчању и на опелу. Они славе
славу, са освећењем колача или без тога, са
иконом светитеља или без ње, са упаљеним
кандилом или без њега, мрсно или посно
– свеједно је. Важно је само да се каже да је
он(а) славио(ла) славу. Знају да се недељом
служи Литургија, али не могу да пронађу
ниједан разлог због чега би били на
недељној служби, већ су врло инвентивни
у проналажењу разлога због којих не би
требало да буду на Литургији. Посте само
на Велики петак, и то једући рибу.
Њихова верска убеђења су неодређена,
конфузна и недефинисана. На пример,
само мањи број верника из ове групе
заиста верује у Васкрсење, у постојање
душе и у њен загробни живот, у рај
и пакао. Они не могу да верују у оно
што нису видели, односно у најбољем
случају могу само декларативно или
пробабилистички да изразе своје веровање
(„може да буде“, „можда има нешто“). Из
тога произлази њихов однос према другим
 Слике:
Литургија... народ у цркви
важним садржајима црквеног живота: не
посте, не моле се Богу, не исповедају се, не
причешћују се, или, ако све то чине, онда
је то спорадично, минимално или, рекло
би се, реда ради. Једноставно речено, они
немају веру у своје спасење и зато нису
спремни да било шта значајно учине на
путу свог спасења.
Животна филозофија верника ове
групе је доминантно материјалистичка,
хедонистичка и утилитаристичка. Све
што чине превасходно је усмерено ка
стварима овога света: материјално
благостање, уживање у животу, потреба за
друштвеним признањима и славом. У тим
релацијама креће се њихов живот.
Други тип верника
Другу групу верника назвали бисмо
„лагодни православци“. За разлику од
претходне групе, код њих је вера јача
и одређенија, али им недостаје подвиг,
озбиљност и одговорност. Они верују у
спасење, али са крајњим нагласком на
Христа који спашава уз запостављање
личног подвига и труда како би се спасење
задобило. Они ће постити онако како се
осећају у датом моменту а не онако како
је Црква прописала. Доћи ће пред крај
Литургије и причестиће се без припреме
јер, верују они, важно је само бити у
заједници са Христом. Дуги постови и
црквене службе за њих су реликт неких
давних времена, нису у духу савременог
начина живота. То проглашавају упливом
монашких правила која су непримерена
за хришћане који живе у свету. Овај тип
верника тежи да релативизује најбитније
одреднице верског живота: молитву, пост,
богослужења, исповест... Њихов принцип
је: боље прилагодити Цркву верницима
мај/јун 2011 49
Црквени живот
него да се верници труде да себе прилагоде
захтевима Цркве. Као такви постају
склони многим неправославним учењима.
Заправо, ради се о особама које су
одрасле и васпитавале се у удобности,
комфору, разоноди и разбибриги.
Њихов животни мото је „лако ћемо“
и „опуштено“. Своју веру у Христа
покушавају да усагласе са таквим својим
карактером. Резултат је: вера без труда и
подвига.
Трећи тип верника
Трећи, „зилотски“ тип верника можда
је најмањи по броју али је специфичан
по великој ревности за веру која често
није ни „по разуму“ ни „по Христу“.
Због, по њиховом мишљењу, учињених
неправилности у раду свештеника или
епископа, они доводе у питање праксу и
поредак Цркве. На пример, ако крштење
није било погружавањем у воду него
обливањем водом, онда, по њима, особа
није ни крштена тако да, сматрају они,
милиони хришћана заправо нису ни
крштени. „Зилоти“ свесно или несвесно
долазе у ситуацију да „просипајући прљаву
воду избаце и дете“. Њихова критика свега
постојећег у Цркви, а у име ревности и
правоверности, не само што њих удаљава
или изопштава од Цркве већ их доводи
у помрачено душевно стање испуњено
немиром, незадовљством, сумњичењем
или паранојом.
Психолошка анализа многих верника
из ове групе показала би да је њихов
примарни мотив потреба за оспоравањем,
сумњичењем и негирањем, док је ревност
за веру само параван који треба да сакрије
њихове праве намере.
Четврти тип верника
И на крају, четврта група верника
обухвата православне хришћане који се
50 3/2011
чврсто држе древног и устаљеног учења и
поретка Цркве. Они верују да се благодат
Духа Светога налази у свим правилима
поста, молитве, богослужења и догматског
учења које је Црква установила, а да свако
одступање од тога значи губљење благодати
обожења. Они ревнују предањски, не
скрећући ни лево ни десно. Подвизавају
се у оквиру својих могућности. Труде се на
путу свог спасења како би се ослободили
грехова и грешних склоности, превазишли
страсти и личне слабости. Свој живот
схватају крајње озбиљно, као припрему за
будући живот у Христу. Они једноставно не
могу без Литургије, молитве, богословске
литературе и богомислија. У житијама
светих налазе надахнуће и путоказ за
сопствени хришћански пут. Највреднији
међу њима не могу без Исусове молитве.
Она је за њих духовна и душевна заједница
са Христом. Другим речима, њихова вера
је заснована на личном односу са Христом
кроз преображај сопствене личности у
„меру раста висине Христове“, личним
подвигом и светим тајнама.
За ову врсту верника Христос је врховна
вредност, Алфа и Омега, најважнији циљ
коме би требало стремити у животу.
Све остало мора бити усаглашено са
Христом, Његовим учењем и Његовим
заповестима. Друштвени, породични и
лични живот ових верника увек је у складу
са Христовом науком.
Највећи проблем ове групе верника,
које би слободно могли назвати „прави
православци“, јесте у томе што су стално
у искушењима јер иду исправним путем
ка Христу. Они који поклекну пред
искушењима лако могу да склизну или
у групу „лагодних“ или у следећу групу
„зилота“.
Изнета запажања и закључци јесу
„емпиријске импресије“ и требало би
да буду пре свега подстрек за даља
истраживања и промишљања на тему:
Какви смо као верници? 
 Земља живих

Дневник
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког Иринеја,
а под старатељством братства манастира
Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем.
Детаљније о пројекту Земља живих
можете прочитати у трећем броју
Мисионара за 2009. годину.
У рубрици Земља Живих
објављујемо сведочанства
штићеника ове заједнице.

16. 12. 2010.

Дан је кренуо Светом Литурги-

јом у којој смо се причестили
Светим тајнама Христовим. При-
мили смо у себе Тело и Крв Хри-
стову од којих наша тела и духови
постају Његовим и уподобљавају
се Њему, творцу свакога добра. Тако
и треба и мора бити. Нисам ја ство-
рен да чиним зло и наслађујем се мржњом.
Створен сам за добре ствари, да творим вољу
Онога који ме је створио. А Он је љубав и тако
ће љубав и истина постати и бити заувек и
моја воља, увек изнова интересантна и недоку-
чива. Кад бих увек овако размишљао и делао
било би све у реду али није увек тако... Негде
после подне ме је савила стара и мени добро
позната пријатељица „малодушност“ и узела
ме под своје све до пред вечерњу молитву. Тај
прелаз од красоте вечности, лепоте истине и
љубави до потпуног бесмисла и ништавила ми
никада није био јасан. То се код мене неочеки-
вано појави и у принципу најбољи и најпро-
дуктивнији сам у тренуцима када нисам ни

мај/јун 2011 51
Земља живих
по­не­сен­пре­ве­ли­ком­еуфо­ри­јом­ни­скр­хан­ Мисао дана: Спасење
без­на­ђем­и­цр­ни­лом­соп­стве­ног­по­сто­ја­ња.­
Злат­ну­сре­ди­ну­и­ту­бла­го­дат­је­ја­ко­те­шко­ „Тра­жи­те­Го­спо­да­док­се­мо­же­на­ћи,­при­
одр­жа­ти.­Ако­се­по­гор­дим­или­ми­ми­сли­ зи­вај­те­Га­до­кле­је­бли­зу.“
по­ста­ну­рђа­ве­оде­бла­го­дат,­а­са­њом­и­ја­
одох­у­не­ку­од­те­две­крај­но­сти.­Ми­слим­и­ ***
до­ста­сам­и­убе­ђен­не­ка­ко­у­то­да­је­ма­ло­ду­
шност­нај­те­жа­бо­лест­за­јед­ног­хри­шћа­ни­на­ Ни­сам­се­до­вољ­но­на­спа­вао,­као­и­оста­ла­
ко­ји­је­при­том­и­бив­ши­нар­ко­ман.­То­је­ бра­ћа,­па­смо­на­ју­тар­њој­пе­сми­ци­ле­њо­пе­
баш­бор­ба­са­са­мим­со­бом­и­њој­се­мо­ра­ ву­ши­ли­бо­жић­ну­пе­сми­цу.­До­ру­чак,­ка­фа,­
об­ја­ви­ти­рат. па­рад­но­вре­ме­и­вра­ћам­се­свом­ду­бо­ре­зу.­
Ра­дим­и­раз­ми­шљам.­Ду­бо­ре­жем­и­ми­сли­
ми­лу­та­ју.­Циљ­је­би­ти­оно­што­је­си,­али­
Мисао дана: Рај про­блем­је­у­то­ме,­што­тре­ба­от­кри­ти­шта­
„И­Бог­ће­отр­ти­сва­ку­су­зу­из­очи­ју је­то,­што­је­сам.­То­от­кри­ва­ње­ни­је­јед­но­
Њи­хо­вих,­и­смр­ти­не­ће­би­ти­ви­ше став­но.­Раз­ви­јам­ви­зи­ју,­сво­ју­ви­зи­ју.­Не­ки­
Ни­жа­ло­сти,­ни­ја­ук­ а,­ни­бо­ла­не­ће­би­ти­ но­ви­план­за­бу­дућ­ност­што­ће­ме­ис­пу­ни­ти­
ви­ше“­ Отк­21,­14 и­да­ти­сми­сао­ово­зе­маљ­ском­жи­во­ту.­Не­
ма­на­зад,­ко­ли­ко­год­би­ло­те­шко­и­ко­ја­год­
20.12 2010. не­во­ља­да­ме­сна­ђе,­не­смем­од­сту­пи­ти­од­
пла­на,­од­сво­је­ви­зи­је.­Бог­ни­кад­не­ће­до­
Ни­кад­у­жи­во­ту­ни­сам­во­лео­по­не­де­љак.­ пу­сти­ти­ве­ће­ис­ку­ше­ње­не­го­што­мо­гу­да­
То­је­та­ко.­Да­нас­је­као­и­сва­ког­дру­гог­по­не­ под­не­сем,­а­у­ства­ри­сла­бо­мо­гу­да­под­не­
дељ­ка,­био­смор.­Хлад­но­је­и­све­је­за­ле­ђе­но,­ сем,­а­оче­ку­јем­мно­го.­Оче­ку­јем­на­гра­ду­од­
зи­ма­се­за­хук­та­ва...­Ни­шта­се­по­себ­но­ни­је­ Го­спо­да­или­са­жа­ље­ње­или­по­моћ,­стал­но,­а­
да­нас­де­ша­ва­ло:­ра­ди­о­ни­ца,­ру­чак­па­опет­ не­мо­гу­да­под­не­сем­ни­мр­ви­цу­ни­де­лић­за­
рад­но­вре­ме,­час­по­ја­ња,­мо­ли­тва,­по­де­ла­па­ уз­врат.­Ни­сам­фер.­Мо­рам­се­ви­ше­тру­ди­
ве­че­ра.­Са­мо­се­мо­лим­да­ми­Бог­да­сна­ге,­да­ ти,­али­те­ло­је­сла­бо.­Увек­имам­из­го­вор­и­
из­гу­рам­овај­пост­и­да­све­бу­де­у­ре­ду. оправ­да­ње.­Док­сам­био­мла­ђи,­ла­ко­је­би­ло­
Не­ме­ња­се­чо­век­ла­ко.­По­себ­но­не­ко­као­ја,­ жи­ве­ти.­Ни­сам­био­од­го­во­ран­ни­за­шта,­а­
ко­има­то­ли­ко­го­ди­на­жи­во­та,­а­од­то­га­ви­ше­ ни­шта­ни­сам­ни­знао.­Са­да­кад­сам­упо­знао­
од­по­ла­стран­пу­ти­це­и­по­гре­шних­ма­ни­ра­и­ исти­ну,­ни­шта­ви­ше­ни­је­као­пре.­То­са­зна­
на­ви­ка.­На­ку­пи­ло­се­ту­и­пу­но­гне­ва,­не­при­ ње­ко­је­имам­са­мо­по­се­би­на­ме­ће­од­го­вор­
хва­ће­но­сти­и­сва­ка­кве­дру­ге­пр­љав­шти­не,­ ност­и­труд.­Не­мам­ви­ше­пра­ва­на­гре­шку,­
што­је­све­ску­па­до­ве­ло­до­про­ме­не­ка­рак­те­ би­ће­ми­опро­ште­но,­али­је­пи­та­ње­да­ли­ћу­
ра­и­на­у­че­них­си­сте­ма­по­на­ша­ња.­То­клуп­ко­ сам­се­би­опро­сти­ти.
је­кре­ну­ло­да­се­од­мо­та­ва­у­сва­ком­од­нас­и­ Ују­тру­је­Ли­тур­ги­ја­и­то­је­увек­ра­до­сна­
ни­је­згод­но.­Ни­кад­се­ни­сам­по­зна­вао,­и­сад­ вест,­још­јед­но­при­че­шће,­још­је­дан­ко­рак­ка­
кад­по­гле­дам­из­ове­пер­спек­ти­ве,­не­сви­ђа­ми­ веч­но­сти.­ П.Б.С.Н.
се­оно­што­ви­дим,­али­до­бро.­Нај­бит­ни­је­је­
оста­ти­у­за­јед­ни­ци,­оста­ти­у­Хри­сту,­оста­ти­ Мисао дана: Рај
чист­и­има­ти­ви­зи­ју,­­док­сам­у­за­јед­ни­ци,­ви­
„Али­са­да­же­ле­бо­љу,­то­јест­не­бе­ску­отаџ­
зи­ју­за­бу­дућ­ност,­све­тлу­и­на­сме­ја­ну,­ви­зи­ју­
би­ну.­За­то­се­Бог­не­сти­ди­њих­да­се­на­зи­ва­
ко­ја­ра­ду­је­и­ко­ја­да­је­сна­гу­и­во­љу­за­да­љи­
Бог­њи­хов,­јер­им­је­при­пре­мио­град.“­ Је­вр­
жи­вот­и­бор­бу­ко­ја­ни­је­ла­ка.
11,­16­­ m

52 3/2011
 Песнички станује човек

Малиша
Пушоња

Не само да ми сло-
бодно одлучујемо на
шта обраћамо пажњу,
већ ми, захваљујући
пажњи, постајемо
слични ономе на шта
је обраћамо.

Ј ош је Аристотел рекао
да је оно што разлику-
је биљке и животиње
могућност сензација. Али
сама сензитивност сензор-
Христос и апостоли,
фреска из Кападокије,
12. век
ног система је таква да би

човек, па и друге живо-
тиње, био преплављен осетима да нема
способност да филтрира већину ствари
која долази из спољашњости.
Постоје два начина на који се догађаји
из спољашњег света могу филтрирати.
Први начин је утврђен биолошки, и везан
је за сензорни систем код човека. На при-
мер, чуло слуха човеку омогућава да чује
звуке чија је фреквенција између 20-20.000 Остале сензације су филтриране. Или,
Hz. Ово је уграђен филтер ван кога човек
не може да чује. Други начин филтрирања пуштају две различите мелодије, своју
јесте активно филтрирање – селективна
пажња. Без те пажње, било би немогуће
адаптирати се на средину и бити свестан
нечега конкретног у њој.
Наиме, човек је у тренуцима потпуно
усмерене пажње на одређени објекат, од
свих спољашњих сензација директно све-
стан само оних које су му потребне за
извршење акта. Када човек у соби препу-
Пажња
ној људи води разговор са другом особом,
иако у позадини чује жамор, сву пажњу
усмерава на разговор, а не на жамор.
особа којој се из два различита извора
пажњу може да усмери на једну од њих, а
другу, у већој или мањој мери, занемари.
Без особине човека да игнорише, фил-
трира између мноштва сензација и да
пажњу усмери на одређену ствар, слобода
воље би била немогућа. Јер с једне стране,
човекова свест била би преплављена коли-
чином сензација и он не би уопште могао
да се снађе у свету око себе, па самим тим

мај/јун 2011 53
Пе снич ки ста ну је чо век
ни да доноси одлуке. А с друге стране,
човек не би могао да задржи у меморији
одређене објекте о којима може да има
свест и да расуђује. Дакле, пажња је condi-
tio sine qua non за постојање слободе
воље.
Али и још нешто. Не само да ми слобод-
но одлучујемо на шта обраћамо пажњу,
већ ми, захваљујући пажњи, постајемо
слични ономе на шта је обраћамо. На
пример, у једном од многих и многих
истраживања извршених у Америци ука-
зано је да мушкарци и жене који су
животни партнери, односно своју пажњу
имају усмерену једно ка другом, међусоб-
но личе и да што дуже живе заједно то је
приметнија њихова психофизичка слич-
ност. Чини ми се да би се и здраворазум-
ски могло доћи до овог закључка, чак и да
није извршено ово истраживање.
Дакле, ја постајем сличан ономе у шта
гледам, ја постајем сличан ономе на шта
сам усмерио свој поглед. Тога је апостол
Павле био итекако свестан. Он каже: „Ми
пак сви који откривеним лицем гледамо
славу Господњу, преображавамо се у оно
исто обличје, из славе у славу...“ (2Кор 3,
18). Односно, када гледамо славу Господ-
њу, а слава Господња је Сам Он, јер нема
ништа славније од Њега Самог, ми поста-
јемо слични ономе у шта гледамо, а то
јесте Сам Господ. Као што муж личи на
жену и жена на мужа, тако човек који гле-
да Бога личи на Њега. А пошто Бог јесте
Живот, Слобода, ... Доброта тако и људи
који гледају Њега постају живи, слобод-
ни, ... добри.
Дакле, пажња је својство човека које му
омогућава слободу воље, својство које му
омогућава живот, али је и својство које му
омогућава да постане оно на шта усмерава
пажњу, својство које га може одвести у
Живот, само ако је правилно усмери.
Сви ми постајемо оно у шта гледамо. А
на нама је да одлучимо на шта и у кога
ћемо гледати.  Old and The New Testament. Многи ће овај
54 3/2011
Значај
веронауке
Ненад
Вујић
С амо помињање речи веронаука код
једног броја ђака, а и одраслих, ствара
осећај нечега што им није баш нешто
блиско, што помало поробљује, огранича-
ва, спу тава слободу, нешто што је пре-
вазиђено и застарело, нешто што се њих
претерано не тиче. Резонују овако: сад
немам времена да се удубљујем у те ствари
и да нешто детаљније испитујем. Довољно
је, сматрају они, да се понекад оде у цркву
кад нам је тешко, кад нам је потребна по-
моћ Божија при остварењу неких личних
жеља, да се упали свећа, традиционално
прослави крсна слава... Има ли ту нечега
битнијег и претежнијег? Кад бисмо били
искренији и поставили себи нека фунда-
ментална питања: одакле ја у овом свету и
куда сам наумио, куда толико журим да не
могу да застанем ни на трену так да разми-
слим о смислу свог земаљског постојања;
има ли вечног живота и шта да чиним да
га задобијем?
Ево једног примера где се види колико
површно познајемо своју веру. Ако би нам
неко у свом тестаменту, заоставштини,
оставио нека материјална блага, ми би-
смо истога дана по пријему прочитали да
видимо шта наслеђујемо. С друге стране,
сви су чули за књиге Стари и Нови Завет,
односно, на енглеском написано то је The

Св. Пророк Јездра, сакупљач
и кодификатор библијских текстова,
илустрација из латинског Кодекса
Амијатинуса (Codex Amiatinus)
„те­ста­мент“­др­жа­ти­на­сво­јој­по­ли­ци­у­
кућ­ној­би­бли­о­те­ци,­али­не­ће­на­ћи­вре­ме­
на­да­га­про­чи­та­ју­и­са­зна­ју­шта­нам­са­ми­
Бог­кроз­пе­ро­бо­го­на­дах­ну­тих­пи­са­ца­би­
блиј­ских­спи­са­оста­вља­у­на­сле­ђе.­Да­ру­је­
нам­ни­ма­ње­ни­ви­ше­не­го­опи­сан­пут­до­
рај­ских­на­се­ља,­пут­ко­ји­во­ди­у­­веч­ни­жи­
вот­и­ра­дост­не­ис­ка­за­ну­и­нео­пи­си­ву,­где­
не­ма­ни­бри­ге­ни­бо­ла­ни­уз­ди­са­ја.­По­зна­
ње­та­кво­га­пу­та­из­и­ску­је­од­нас­под­виг­и­
од­ри­ца­ње­од­не­ких­ово­зе­маљ­ских­ства­ри­
чи­ји­смо­по­ста­ли­ро­бо­ви­у­же­љи­да­го­спо­
да­ри­мо­и­ужи­ва­мо.
Нео­п­ход­ност,­вред­ност­и­ко­ри­сност­по­
ха­ђа­ња­ве­ро­на­у­ке,­би­ло­у­шко­ла­ма­или­у­
па­ро­хиј­ским­до­мо­ви­ма,­по­све­до­чи­ће­ро­
ди­те­љи­и­бли­жњи­оне­де­це­ко­ја­су­уте­ме­
ље­на­у­Пра­во­слав­ној­ве­ри­и­ко­ја­по­чи­њу­
да­при­ме­њу­ју­у­сво­ме­жи­во­т у­Хри­сто­ве­
Катихеза
ре­чи:­„Све,­да­кле,­што­хо­ће­те­да­чи­не­ва­
ма­љу­ди,­та­ко­чи­ни­те­и­ви­њи­ма:­јер­то­су­
За­кон­и­Про­ро­ци“­(Мт­7,­12).­Ове­ре­чи­
су­ја­ко­при­хва­тљи­ве­ка­да­их­гле­да­мо­јед­
но­стра­но­и­јед­но­смер­но­–­ле­по­зву­чи­да­
нам­дру­ги­уга­ђа­ју­и­из­ла­зе­у­су­срет­–­а­да­
ли­смо­ми­спрем­ни­да­уз­вра­ти­мо­истом­
ме­ром,­љу­ба­вљу­и­жр­твом?­Од­ис­пу­ња­ва­
ња­ре­чи­на­шег­Спа­си­те­ља,­ко­рист,­ра­дост­
и­бла­го­ста­ње­би­осе­ти­ли­сви:­по­ро­ди­ца,­
шко­ла,­др­жа­ва.­За­пи­тај­мо­се­да­ли­то­же­
ли­мо­и­да­ли­је­на­ше­де­ло­ва­ње­у­скла­ду­са­
на­шим­же­ља­ма.
У­Србији­по­сто­ји­велики­број­људи­ко­ји­
оспо­ра­ва­­зна­чај­ве­ро­на­у­ке,­а­за­го­вор­ни­ци­
су­тзв.­европ­ских­ин­те­гра­ци­ја­и­при­сту­
па­Ср­би­је­ве­ли­кој­„европ­ској­по­ро­ди­ци“.­
Мо­жда­ће­се­из­не­на­ди­ти­ка­да­про­чи­та­ју­
да­је­­„ве­ро­на­у­ка“,­као­школски­пред­мет,­
у­ве­ћи­ни­тих­зе­ма­ља­ин­те­гри­са­на­у­обра­
зов­ни­си­стем.­На­рав­но,­­и­„гра­ђан­ско­вас­
пи­та­ње“­да­је­свој­до­при­нос­у­обра­зо­ва­њу­
ђа­ка,­али­је­ве­ро­на­у­ка­ком­плет­ни­ја­и­не­би­
тре­ба­ло­да­има­ал­тер­на­ти­ву­ни­у­јед­ном­
дру­гом­пред­ме­т у.­Добар­је­при­мер­Аустри­
је,­где­Вла­да­пла­ћа­75­пра­во­слав­них­срп­
ских­­ве­ро­у­чи­те­ља­ко­ји­пре­да­ју­у­сво­јим­
шко­ла­ма­пра­во­слав­ни­ка­ти­хи­зис.­Све­сни­
су­чи­ње­ни­це­да­до­бро­вас­пи­та­на­де­ца­(а­
ве­ро­на­у­ка­има­упра­во­ту­ми­си­ју),­бу­ду­ћи­
но­си­о­ци­дру­штва,­не­ће­по­ста­ти­др­жав­ни­
и­дру­штве­ни­не­при­ја­те­љи,­и­да­је­ула­га­
ње­у­њих­до­бра­ин­ве­сти­ци­ја­у­бу­дућ­ност­
соп­стве­не­др­жа­ве.­Је­дан­раз­бој­ник,­уби­ца,­
пре­ступ­ник­за­ко­на,­да­нас­мно­го­ко­шта­
по­ре­ске­об­ве­зни­ке­–­ан­га­жу­ју­се­по­ли­ци­ја,­
ле­ка­ри,­суд­ски­ор­га­ни...­итд.­Тре­ба­ло­би­­
да­смо­све­сни­чи­ње­ни­це­да­су­се­ма­ло­лет­
на­де­ли­квен­ци­ја­и­пре­сту­пи­­у­Ре­пу­бли­ци­
Срп­ској,­на­кон­што­је­пре­око­две­де­це­ни­је­
ве­ро­на­у­ка­уве­де­на­у­шко­ле­као­оба­ве­зан­
пред­мет,­сма­њи­ли­за­око­50%.­За­тим­по­
зи­тив­ним­ис­ку­ством­­тре­ба­ло­би­и­ми­да­
кре­не­мо.­Мно­го­је­јед­но­став­ни­је­и­без­бол­
ни­је­де­цу­уве­сти­у­пра­ву­ве­ру,­об­ја­сни­ти­
им­шта­до­но­се­до­бра­а­шта­рђа­ва­де­ла:­
мај/јун 2011 55
Катихеза
„Или усадите добро дрво, и род његов
биће добар, или усадите рђаво дрво,
и род његов биће рђав; јер се по роду
дрво познаје“ (Мт 12, 2).
Дете које позна да му је живот да­
рован од Бога кроз његове родитеље,
биће верно и послушно, јер зна да му
они желе сваку радост и добро. „И по­
знаћете истину, и истина ће вас осло­
бодити“ (Јн 8, 32). Наш Животодавац
је спреман да нас уведе у свет истине,
вечности и Царства непролазног. Исус
Христос нам каже: „Више вас не нази­
вам слугама, јер слуга не зна шта ради
господар његов; него сам вас назвао
пријатељима, јер све што чух од Оца
својега, објавих вам“ (Јн 15, 15). Ме­
ђу тим, за то пу тешествије потребан
је наш пристанак и наша слободна
воља, наш први корак; потребно је
наше одрицање од света површности,
таме, неправде... Десет Божијих за­
повести велики број људи схвата као
нека ограничења која нас спу тавају да
проживимо овај наш живот баш она­
ко како смо ми то сами замислили.
Свети апостол Павле каже: „Све ми
је дозвољено, али није све на корист“
(1Кор 6, 12). Ево једног сликовитог Свети апостол Павле, темпера на дасци, рад св. Андреја Рубљова
примера из свакодневног живота: на
нашим пу тевима постоје саобраћај­
ни знаци који нас, док возимо аутомобил, мо се само блаженопочившег Патријарха
ограничавају у брзини, обавештавају о Павла, за кога су још за живота готово
разним опасностима којима идемо у су­ сви говорили да је „живи светац“. Он је
срет и пружају нам разне друге битне ин­ био човек од крви и меса као што смо и
формације. Сви ти знакови поред пу та су ми, али је уложио огроман напор и труд
постављени како бисмо безбедно стигли да би се приближио Богу и то није остало
на жељено одредиште. На сличан начин, непримећено од његових савременика. И
и Бог је дао „Заповести“, које у ствари показао је да се венци славе, који су свима
представљају пу токазе, смернице и зна­ јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве­
кове који нас воде у загрљај Њему, нашем лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе
вечном Творцу, у Царство Божије, где се на уском и тесном пу ту којим се мало­
нема уздисања, бриге ни бола, где влада бројни упућују.
вечна и непролазна радост.
Примери „практичне веронауке“ су ве­ Аутор је вероучитељ у Четрнаестој
ома подстицајни за свако друштво. Сети­ београдској гимназији

56 3/2011

Врућ и жесток
Када презиремо свако угађање према себи, а волимо да
угађамо другима, и то је знак да имамо благодат Духа
Светога.
Радмила
Грујић
Радмила
Грујић
– Што си навалила толико да идеш у
цркву? Не излазиш из ње!
– Морам. Гони ме велики страх. Много
сам грешна.
– Ма, хајде, као да си убила човека?!
– Па, богами, скоро да јесам. Била
сам велики комуниста и тим отровом
затровала сам многе невине душе.
– О, као да је то нешто страшно?! Ниси
их присиљавала. Ко верује верује, ко не
верује и не мора!
– Нисам их присиљавала, али их је ђаво
присиљавао, јер је мени помагао да будем
убедљива.
– Па, добро. Ми нисмо били баш
толики комунисти, јер смо увек славили
славу.
– Е, видиш ли сада зашто ја морам
стално ићи у цркву. Да сам ја славила
славу и бар толико веровала у Бога као
ви, мене црква не би видела, осим кад
треба освештати славски колач или
понекад запалити свеће.
– Па, шта хоћеш?! Ми смо увек ишли у
цркву и кад нико није ишао, а сад од вас
таквих за нас нема места у њој!
– Стани, сестро моја, да ти кажем
„хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим
оно чему сам се некад чудила: да Бог воли
вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да
ће млаке испљунути. Бог воли жестоке,
Размишљања у тишини
макар да Му се и противе, јер кад се
преобрате и приђу Му, верни су Му
истом таквом жестином.
Осуђивање
Како ћемо знати да у души имамо
благодат Духа Светога? По томе ако
смо у стању да ухватимо и препознамо
помисли, које нам стално падају на памет,
боље речено – „соле памет“; ако смо у
стању да их расудимо и упутимо тамо
где им је место – ван. Помисли су увек
негативне, осуђујуће, а не расуђујуће.
Чим ухватимо себе да неког осуђујемо,
а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла
помисао, која није наша него од ђавола
убачена, дужни смо Богу – да је избацимо.
Ако непрестано само осуђујемо друге,
знак је да немамо благодати Божије, јер
да је имамо, имали бисмо и страх од
Бога, јер осуђујемо Његова створења.
Тиме наносимо штету својој души, а
Богу жалост. Ако увек осуђујемо само
себе, имамо благодат која нам открива
истину и та истина у нашем срцу изазива
сажаљење према ономе који греши, а
не осуђивање. Када презиремо свако
угађање према себи, а волимо да угађамо
другима, и то је знак да имамо благодат
Духа Светога.
Ми
– Завршисмо посао.
– Ко ми? Ти то себи персираш? Али, са
мај/јун 2011 57
Размишљања у тишини

Светог Духа и Господа

Христа или некога
од светих Божијих
угодника, ако ли дело
није добро, онда си
изабрао зле посленике –
ђавола и његове демоне.

Мудри Грци
Реч понос указује на
духовно стање које
произилази из гордости.
На црквенословенском
језику: понос,
поношеније – значи:
„срамота“. Несумњиво
је да потиче од грчке
речи πονος, ου, ο, –
значи: „бол, муку, рад“.
Зар кроз све то не
пролази поносит човек?
А највише кроз бол
који изазива срамота.
Запажамо како ова
реч снажно изражава
психологију тог стања,
што је иманентно грчким
речима.
Реч анти је грчка:
αντι – значи: „уместо“,
„у замену за“, али и
„против“, „наспрам“.
Ако је применимо
на лажног Месију –
другима си на „ти“. Антихриста, видећемо како та реч анти
– Да. На „ти“ сам са ближњима, али са свих страна осветљава лажног Месију:
и са Богом. И са собом сам на „ти“, јер он је истовремено и противник Христов и
избегавам да свој его стављам у први план. Његов „заменик“ (уместо Христа).
Тако и сада само истичем своје помоћнике, Реч символ (симбол) је грчка: συμβολον,
јер човек ни у једном послу никад није сам το, што значи: знак, појам – апстрактан,
нити потпуно свој (Рим 14, 7). натчулан, натприродан, духован; нешто
– Па, где су ти помоћници? што се не може сликовито представити;
– Невидљиви су, а какви су то показује нешто што се може ставити и на једну и на
дело, које његов конац краси. Ако је дело другу страну и што, истовремено, садржи
добро, онда си изабрао добре помоћнике: – лажно и истинито.

58 3/2011
 Жена у Цркви
Лела
Мирковић

Б огородица је
архетип сваке
људске душе која
је створена да вечно
рађа Бога у себи. „Ево
Пресвета
Богородица,
детаљ са
византијског
мозаика из 12.
века, Црква Свете
Софије у
слушкиње Господње, Константинопољу
нека ми буде по речи
твојој“ – речи су
Богородице, Велике
и Вечне Мајке света,
којима је одговорила
на Божји призив. То би
уједно требало да буде
одговор сваке људске
душе, а тим пре жене,

Жена
као основно начело
њене природе. Судбина
света била је у рукама
две жене: прамајке Еве

обучена
и Свете Дјеве. Кроз
прву је у свет ушао грех,
смрт и ђаво, а кроз

другу врлина, живот и
Богочовек. Кроз прву
туга и пропадљивост,
кроз другу радост и
обожење. Достојанство
жене најбоље се открива
кроз чињеницу да
обична жена Марија постаје Богородица. силе, кроз уста Старице, Достојевски
Најсавршеније што је човечанство могло пророкује о Великој мајци, великој
да понуди делу спасења била је једна
жена, као најузвишеније створење које
је свет упознао. Без ње је васцела Божја
творевина била долина самоће и туге за
човека.
Жена, било да је девица, мајка,
монахиња, удовица, покајана грешница...
носилац је хришћанске културе и морала
и тиме спасава свет, првенствено дајући
своју душу кроз саможртвену љубав,
у Сунце
смерност и кротост. У роману Нечисте
влажној земљи, земљи хранитељки, слици
мајчинских груди, космичкој слици
Божића. Своје убеђење да су жене најбољи
проводник Божанствене благодати, пошто
су по природи слабе и незаштићене, али
зато препуне не своје него више силе,
Достојевски је најбоље исказао описујући
лик Дарје Шатове, чије име значи „ силина
побеђујућа“, у књизи Нечисте силе.
Беседећи са женама Христос је открио

мај/јун 2011 59
 Жена у Цркви
Богородица и мироносице,
детаљ са фреске Распећа
Христовог из
Богородичине цркве
Манастира Студенице,
1208/9. година
како искрена може бити вера жене, и
пламена њена љубав, и јака преданост
свему светом и узвишеном. Потврда томе
су Мироносице које су остале поред Крста
онда када се сви разбежаше. Свете жене
Мироносице прве су чуле, а преко њих и
све жене хришћанке, прву и најрадоснију
реч коју је Богочовек изговорио после свог
васкрсења, поздравивши их најлепшом
речју: „Радујте се!“. Прву реч упутио
је жени, јер кроз жену долазе деца,
радост и спасење. Када се јавио својим
ученицима, поздравио их је са: „ Мир
вам!“ и „ Не бојте се!“, а жене је поздравио
са „ Радујте се!“. Јасно је да је оваквим
поздравом жени дао до данас највећи дар и
признање, ослобађајући је и подижући до
равноапостолног значаја и трона.
Жене у Цркви
Кроз историју Цркве срећемо се са
ликовима многих жена које су имале
различите харизме. Име једне од жена у
првој хришћанској заједници, Прискиле,
сусрећемо у неколико посланица Апостола
Павла и у Делима Апостолским, из којих
се види да му је била блиска сарадница.
Еводија и Синтихија сарађују са апостолом
Павлом у оснивању и организовању Цркве
у Филипима. У Лаодикији је позната
60 3/2011
Св. ап. Павле, Акила и
Прискила – савремена икона
Нимфа, а Тавита је надалеко позната
по својој социјално–филантропској
активности. Лидија, продавачица
пурпурних плаштова и порфире, помаже
у оснивању прве заједнице хришћана у
Грчкој. Фива (чиста, она која зрачи) је
била ђакониса Цркве у Кенхреји и особа
од великог Павловог поверења. Колики
је њен значај сведочи и чињеница да је
Апостол помиње на првом месту у дугом
низу поздрава који сачињавају последњу
главу Посланице Римљанима. Свету
Кроз историју Цркве срећемо се
са ликовима многих жена које су
имале различите харизме.
девицу и прву мученицу за Христа, свету
Теклу, Црква је овенчала светитељским
ореолом и звањем равноапостолне. Св.
Нина ширила је светлост Христовог учења
у Грузији. Доказ бескрајних могућности
Божје љубави и човековог подвига свакако
је преподобна Марија Египћанка. Животи
светих царица: Јелене, мајке светог
цара Константина, Пулхерије, сестре
византијског цара Теодосија Млађег и
Теодоре, жене цара Теофила иконоборца,
сведоче да хришћанство није само
религија понижених и увређених. Ове
три свете жене оставиле су светле трагове
у животу православног византијског
царства. Као неугасива кандила светле
ликови жена и из наше историје: Милица,
потоња монахиња Евгенија, Ангелина,
Анастасија, Јефимија, Јелена Анжујска и
безброј знаних и незнаних мученица, а као
једна од најпоштованијих, после Пресвете
Богородице, свакако је преподобна мати
Параскева – Петка. Све су оне нашле своје
место у празничном календару.

Где је част и похвала жена? Богородица са Христом, окружена

анђелима; поред Богоридице се налазе
Свако време има своје бреме. Наше св. Георгије и св. Теодор – енкаустична
икона из 6. века, Манастир Свете
време је време глобализације, егоизма, Катарине на Синају
отуђености, безнађа, лажних речи
и вредности, хаотичних ситуација.
Нажалост, а и на срамоту, то је и време у
коме се мушкарци све више понашају као
жене, а жене као мушкарци. Жене раде
мушке послове и такмиче се са њима у
њиховом суровом и сујетном свету, губећи
притом последње атрибуте женствености,
а добијајући нове обавезе. Жена као да
не схвата колико је њена улога важна, и
да њена делатност треба да је у складу
са њеним суштинским врлинама. Ако
већ морају да се такмиче, нека то буде
у љубави или у служењу! Не смемо да
заборавимо да Христос самога себе назива
слугом који је дошао да „служи, а не да
му служе“. Жена треба да ради на свом
образовању, стицању вере и умножавању
својих талената. Свети Јован Златоусти
каже: „Где је част и похвала жена? Није
у злату њихових оковратника, него у
трудовима њиховим у име Господње“.
Жена мора показати више
самопоштовања и схватити да представља
животни импулс света. Тада више неће
личити на бледи месец, већ ће поново
заблистати по угледу на „ жену обучену у Света Текла Равноапостолна,
фреска из Манастира
Сунце“ (Откр 12, 1).  Грачанице

мај/јун 2011 61
 Храмови

Помоћ
Храму
Све информације
о томе како можете
помоћи обнову
Храма Светог оца
Николаја у Земуну
можете добити
на телефон
+381 11 2196-940

Обнова Храма
Св. Николаја у Земуну
Х рам Св. Николаја је једна од нај-
старијих грађевина у Београду
(зидан 1725-1731. године). У ње-
му се налази значајан иконостас, дело
познатог уметника Димитрија Бачеви-
графског линеаризма и статичности на
богато изрезбареном иконостасу, што
је по многима прворазредно уметничко
остварење у СПЦ. У Храму се чувају мо-
шти Св. Апостола Андреја Првозваног,
ћа, рађен 1762. г. уз помоћ Димитрија које је Епископ Василије добио за Ма-
Поповића, у барокном стилу без зо- настир Острог и које су Турци однели

62 3/2011
То­ком вре­ме­на Храм је ви­ше пу­та об­на­вљан. На­жа­лост, ­
то­ком 2008. и 2009. г. уоче­на су зна­чај­на ­
оште­ће­ња – пу­ко­ти­не на зи­до­ви­ма и сво­до­ви­ма Хра­ма.
из Ма­на­сти­ра, а 1779. г. их ку­пио Га­ври­
ло Мар­ти­но­вић, тр­го­вац из Зе­му­на, од
јед­ног Тур­чи­на – Ар­на­у ­та, и при сво­јој
смр­ти оста­вио Хра­му Св. Ни­ко­ла­ја.
Храм по­се­ду­је и зна­тан број бо­го­слу­
жбе­них пред­ме­та, књи­га, еснаф­ских бар­ја­
ка (чак и ри­бар­ских), пред­ме­те при­ме­ње­не
и за­нат­ске умет­но­сти и дру­ги ин­вен­тар од
зна­ча­ја за про­шлост Зе­му­на. Око ње­га је
ви­ше над­гроб­них спо­ме­ни­ка са цр­кве­но­
сло­вен­ским (1771. г.), срп­ским (1872. г.) и
грч­ким (1772. г.) нат­пи­си­ма. У зво­ни­ку су
три зво­на ко­ја су из­ли­ве­на 1924. г. у чу­ве­
ној ра­ди­о­ни­ци и зво­но­лив­ни­ци Па­вла Ђ.
Пан­те­ли­ћа.
То­ком вре­ме­на Храм је ви­ше пу­та об­
на­вљан. Са­на­ци­о­ни ра­до­ви су вр­ше­ни и
то­ком по­след­њих де­се­так го­ди­на. На­жа­
лост, то­ком 2008. и 2009. г. уоче­на су зна­
чај­на оште­ће­ња – пу­ко­ти­не на зи­до­ви­ма
и сво­до­ви­ма Хра­ма. Пу­ко­ти­не су та­квог
ка­рак­те­ра да је по­сто­ја­ла опа­сност од ис­
па­да­ња опе­ка из сво­до­ва, па је због то­га,
у уну­тра­шњо­сти Хра­ма, по­диг­ну­та ске­ла
са плат­фор­мом, ка­ко не би би­ли угро­же­ни
вер­ни­ци и слу­жи­те­љи Хра­ма.
По­што се ши­ре­ње пу­ко­ти­на уоча­ва­ло
ско­ро сва­ко­днев­но, упра­ва Хра­ма је, уз
кон­с ул­та­ци­је са струч­ња­ци­ма са Гра­ђе­вин­
ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, кра­јем 2009. г.
по­ста­ви­ла ре­пе­ре за ге­о­дет­ско осма­тра­ње
сле­га­ња. Од­мах за­тим је ан­га­жо­ван Ин­
сти­т ут ИМК са Гра­ђе­вин­ског фа­кул­те­та
да из­вр­ши ис­тра­жи­вач­ке ра­до­ве и из­ра­
ди ела­бо­рат о ста­њу објек­та и узро­ци­ма
про­па­да­ња са пред­ло­гом са­на­ци­је. По­сле
ис­тра­жи­вач­ких ра­до­ва, за­кљу­че­но је да је
до сле­га­ња објек­та до­шло због про­вла­жи­
ва­ња ле­сног тла у те­мељ­ној зо­ни објек­та.
Ра­се­да­њу зи­до­ва, а са­мим тим и сле­га­њу
сво­до­ва, до­при­не­ло је и ста­ње кров­не кон­
струк­ци­је у ко­јој су по­пу­сти­ле ве­зе и има
мно­го оште­ће­не и тру­ле гра­ђе. За­кљу­че­но
је да се мо­ра хит­но при­сту­пи­ти обим­ној
кон­струк­тив­ној са­на­ци­ји и да­ти су пред­
ло­зи ка­ко се то мо­же ура­ди­ти. Тим про­фе­
со­ра Гра­ђе­вин­ског фа­кул­те­та – Ин­сти­т у­та
за ма­те­ри­ја­ле и кон­струк­ци­је из­ра­дио је и
глав­ни про­је­кат са­на­ци­је Хра­ма.
И по­ред свих не­да­ћа, жи­вот Цр­кве је
ве­о­ма ак­ти­ван, ка­ко у по­гле­ду ре­дов­них
бо­го­слу­же­ња, та­ко и ка­да је реч о дру­гим
ак­тив­но­сти­ма као што су ре­дов­не хор­ске
про­бе за од­ра­сле, ве­ро­на­у­ка и игра­о­ни­ца
за де­цу, ико­но­граф­ска сек­ци­ја „Ви­зан­тиј­
ска ико­на“ по ста­рој сред­њо­ве­ков­ној ре­
цеп­т у­ри. Овај Храм је и па­ро­хиј­ски Храм
Зе­мун­ске оп­шти­не и је­дан од ор­га­ни­за­то­
ра Кр­стов­дан­ске и Бо­го­ја­вљен­ске ли­ти­је
кроз Зе­мун­ске ули­це, у којој уче­ству­ју све
Зе­мун­ске шко­ле и ве­ли­ки број вер­ни­ка.
Мо­жда би и нај­у­ме­сни­је би­ло ово на­ше
крат­ко из­ла­га­ње за Пра­во­слав­ни ми­си­о­нар
и за­вр­ши­ти ре­чи­ма из бе­се­де Ње­го­ве Све­
то­сти Па­три­јар­ха срп­ског Ири­не­ја из­го­во­
ре­не у Хра­му Св. оца Ни­ко­ла­ја на Кр­стов­
дан 2010. го­ди­не:
„Ми­слим да је же­ља свих нас да овај
древ­ни храм у ко­ме се да­нас на­ла­зи­мо
уско­ро за­бли­ста ле­по­том ко­ју је не­кад
имао, па да бу­де и леп­ши не­го што је не­
ка­да био, да се об­но­ви и да у ње­му об­но­
вље­ном сла­ви­мо Го­спо­да сво­га. А ка­да
об­на­вља­мо храм, он­да си­гур­но об­на­вља­мо
и се­бе, сво­ју ду­хов­ност, оно што је вред­но
и не­про­ла­зно у на­ма...“
Упра­ва Хра­ма Св. Ни­ко­ла­ја у Зе­му­ну
мај/јун 2011        63
Из другачијег угла
Ко од људи
зна шта је
у човеку?
Презвитер
Вукашин Милићевић
Зар ниси ти тада тако често говорио:
„Хоћу да вас учиним слободнима“. Но,
ето ти, сада си видео те „слободне“ људе.
Да, та нас је ствар скупо стала, али
смо ми најзад довршили то дело, у твоје
име. Петнаест векова мучили смо се с
том слободом, али сад је то довршено, и
довршено чврсто. ... Знај да су сад, и баш
сад, ти људи више него икада уверени да
су потпуно слободни, а међутим, сами
они донели су нам своју слободу и покорно
је положили пред наше ноге... Најмучније
тајне њихове савести, све, све ће то
пред нас износити, а ми ћемо о свему
одлучити, и они ће поверовати нашој
одлуци са радошћу, јер ће их она избавити
велике бриге и страшних садашњих мука
личног и слободног одлучивања.
С ве што имам да кажем о „проблему“
којим се бавимо у овом броју садржано
је већ у горњем наводу из Поеме о
Великом инквизитору. За оне који не знају,
у питању су речи прекора које је Велики
инквизитор упутио самоме Господу који
се јавио људима у Севиљи, негде у XV-XVI
веку, и, попут јеретика, завршио у тамници.
Наведене речи су изобличење његове
„јереси“. А одговор који је Господ дао је
64 3/2011
ћутање, баш као и када га је Пилат питао
„Шта је истина?“.
Е сада, да ли је могуће да је Велики
инквизитор прототип данашњих
духовника? Није, наравно, свих, али се
усуђујем да кажем како јесте већег дела
оних који себе сматрају духовницима.
Зашто? Зато што између онога што данас
тако често јесте духовништво и онога што
би требало да буде постоји битна разлика
која иде управо дуж линије која се зове
слобода. Или Дух Свети, свеједно. Слобода,
наиме, спада искључиво у његов домен.
Па како би то онда требало да буде?
То не знам, али ево пар предлога за
размишљање. Најпре, духовник није онај
на чијој визит-карти пише „духовник“.
Даље, духовник није монах што тражи
смирење у смиравању других. Духовник
није онај што све зна, свему поучава и све
изобличава. Духовник није онај што чува
и брани Истину, већ онај кога Истина
чува и брани. Духовник није онај што
се, уз извештачен осмех блаженства или
строги поглед прекора, преко Јутјуба или
којечега обраћа свима, углавном никоме не
говорећи ништа, премда веома сугестивно.
Духовник није онај што подстиче да из
најдубље дубине сопствене таме ископаш
још мало мрака, већ онај што и сумрак
разгони вером у Крст којим нам је све
опроштено. Духовник те не плаши паклом,
већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех
не може да одагна. И тако даље... 