PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2011.

MISIONAR
МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ
цена 90 динара

Тема броја:

Хришћанска мисија у мас-медијима

 PRAVOSLAVNI

misionar Јул / АВГУСТ 2011.

Реч уредника стране

Хри­шћан­ска по­ру­ка ­
у мас-ме­ди­ји­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Све­тач­ник
Све­ти Гри­го­ри­је Чу­до­тво­рац – све­тост ­ Tема броја
као основ пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ре­ња . . . 4 Ми­си­ја – лич­но све­до­че­ње . . . . . . . . . . . . 35
Старечник
Свр­ха ми­си­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
„Врлински људи нашег времена ­
са Свете Горе“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Црква и мас-ме­ди­ји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Оци тумаче Свето Писмо
Ме­ди­ји и Еван­ђе­ље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Св. Јован Златоусти ­
(Рaзматрањe на 103. Псалам) . . . . . . . . . . . . . . 12 При­суство Цр­кве у ме­ди­ји­ма . . . . . . . . . . . 45
Живот у Христу Хри­шћан­ска рок ми­си­ја . . . . . . . . . . . . . . . 49
Сми­сао спа­се­ња у Хри­сту . . . . . . . . . . . . . . 18
Цр­ква и др­жа­ва
За­ми­сли жи­вот у рит­му Ли­тур­ги­је . . . . . . 52
Све­то­сав­ска вер­ти­ка­ла – Бог, краљ, до­ма­ћин . .22 Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век

Ста­ри За­вет По­зи­ва­ње во­де . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Про­роч­ке во­ђе ­ Из историје СПЦ
– ду­хов­ни­ци Ста­рог За­ве­та . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Eпископија кру­ше­вач­ка ­
Свети ликови историје СПЦ – исто­ри­ја и об­но­ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Свети Стефан ­ Кроз пра­во­слав­ни свет
и Јелена Штиљановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Ла­вра Све­тог ­
Апо­ло­ге­ти­ка Алек­сан­дра Нев­ског . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Ко мо­же про­тив ­ Хришћански живот
Бо­жан­ске си­ле? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Ли­тур­гиј­ске ин­те­гра­ци­је . . . . . . . . . . . . . . . 61

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:

Васкршњи концерт у Храму Епископ крушевачки Испред Цркве Светог Ђорђа Манастир
Светог Саве (24.4.2011.) др Давид (Перовић) у Крушевцу Калудра
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић

PRAVOSLAVNI
misionar
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
презвитер Оливер Суботић
Оперативни уредник
Срећко Петровић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Снежана Крупниковић
Фотограф
ђакон Драган С. Танасијевић
Уређивачки одбор Мисионара:
презвитер Вукашин Милићевић,
презвитер Горан Живковић,
ђакон Ненад Идризовић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Милојков
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу
земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90
динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити
на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5
или на текући рачун. Уплате не слати поштанском
упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche
Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2        4/2011
Хри­шћан­ска
А
ко су у по­чет­ном пе­ри­о­ду раз­во­ја
мас-ме­диј­ске сфе­ре и по­сто­ја­ле
не­ке не­до­у­ми­це у по­гле­ду то­га да
ли је уоп­ште тре­ба ко­ри­сти­ти за по­тре­
бе хри­шћан­ске ми­си­је, да­нас је та ди­ле­
ма су­ви­шна: не по­сто­ји ни­јед­на по­ме­сна
пра­во­слав­на Цр­ква ко­ја мас-ме­ди­је не
ко­ри­сти за сво­је ми­си­о­нар­ске по­тре­бе.
При­том, ка­да ка­же­мо „мас-ме­ди­ји“, не
ми­сли­мо са­мо на кла­сич­не ме­ди­је по­пут
штам­пе, ра­ди­ја и те­ле­ви­зи­је већ и на
тзв. но­ве ме­ди­је, ко­ји се од „ста­рих“ раз­
ли­ку­ју по мо­гућ­ности об­ра­де ди­ги­тал­
ног сиг­на­ла и по мре­жном ка­па­ци­тету
раз­ме­не по­да­та­ка (ин­тер­нет је нај­бо­љи
при­мер). И ма­да се по­тре­ба за мас-ме­
диј­ским ми­си­о­нар­ским де­ло­ва­њем не
до­во­ди у пи­та­ње, ипак тре­ба раз­мо­три­
ти нај­бо­љи на­чин те ми­си­је. До­ду­ше,
не­ко ће ре­ћи да ни ту не­ма мно­го шта
за раз­ма­тра­ње: не­ка­да па­пир и ма­сти­ло,
да­нас штампани и елек­трон­ски ме­ди­ји и
то је то. Но ства­ри ни­с у баш та­ко јед­но­
став­не...
Је­дан од про­бле­ма је фе­но­мен ре­ла­ти­
ви­за­ци­је хри­шћан­ске по­ру­ке уко­ли­ко је
она укло­пље­на у ам­би­јент све­тов­них
еми­си­ја. У слу­ча­ју те­ле­ви­зи­је, при­ме­ра
ра­ди, то су по­пу­ли­стич­ке „па­рад­не“ еми­
си­је ми­ли­он­ске гле­да­но­сти – по­ста­вља се
пи­та­ње да ли је њи­хо­ва гле­да­ност до­во­
љан раз­лог да се у њи­ма по­ја­ве хри­шћан­
ски ми­си­о­на­ри? Или, ре­ци­мо, да ли при­
ста­ти на еми­то­ва­ње при­ло­га вер­ског
ка­рак­те­ра ко­ји би по­вре­ме­но био пре­ки­
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

по­ру­ка у мас-ме­ди­ји­ма
дан бло­ком ре­кла­ма крај­ње све­тов­ног
ти­па? Ако не про­ми­шља­мо о овим про­
бле­ми­ма, мо­же­мо ла­ко до­ћи у си­т у­а­ци­ју
да из­гу­би­мо ду­би­ну и про­дор­ност хри­
шћан­ске по­ру­ке за­рад ње­не ши­ре до­ступ­
но­сти, што би је у све­сти „ме­диј­ских кон­
зу­ме­на­та“ све­ло на са­мо јед­ну од ме­диј­
ских по­ру­ка. Прак­тич­но ре­ше­ње овог
про­бле­ма је за­ку­пљи­ва­ње свог ме­диј­ског
про­сто­ра или, још бо­ље, по­се­до­ва­ње соп­
стве­ног ме­диј­ског ка­на­ла ако по­сто­је
усло­ви (у слу­ча­ју те­ле­ви­зи­је) од­но­сно
фор­ми­ра­ње ауто­ном­не ме­диј­ске сфе­ре
(ка­да је реч о ин­тер­не­т у).
На прет­ход­ну про­бле­ма­ти­ку се ди­рект­
но осла­ња и есте­ти­ка пре­но­са хри­шћан­
ске по­ру­ке. По­сто­је еми­си­је хри­шћан­ског
са­др­жа­ја, бло­го­ви, фо­ру­ми... ко­ји у свом
сти­лу и при­сту­пу ими­ти­ра­ју све­тов­не
ин­сти­т у­ци­је и ор­га­ни­за­ци­је. То се обич­но
прав­да по­тре­бом да се са­вре­ме­ном чо­ве­
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
Реч уредника
ку обра­ти­мо на је­дан дру­га­чи­ји, ње­му
при­сту­па­чан и пре­по­зна­тљив на­чин. Ни­је
спор­но да тре­ба ко­ри­сти­ти при­ла­го­ђе­ну
и ра­зу­мљи­ву тер­ми­но­ло­ги­ју, али ко­ри­
шће­ње спе­ци­фич­не „ко­ре­о­гра­фи­је“ и
„стај­лин­га“ за­рад при­вла­че­ња па­жње и
ни­је не­што што би тре­ба­ло да је свој­стве­
но хри­шћа­ни­ма. Сва­ка из­ве­шта­че­ност,
ства­ра­ње ла­жне до­па­дљи­во­сти и же­ља за
ори­ги­нал­но­шћу у том по­гле­ду су сувиш­
ни и штет­ни.
По­ста­вља се и пи­та­ње ка­ко се
из­бо­ри­ти са фе­но­ме­ном им­пе­
ра­ти­ва ин­фор­ми­са­ња. На­и­ме,
је­дан број но­ми­нал­них вер­ни­ка
по инер­ци­ји пра­ће­ња ве­сти има
на­ви­ку да пра­ти и де­ша­ва­ња
ко­ја се ти­чу цр­кве­ног жи­во­та,
али не­ма на­ви­ке да уче­ству­је у
ње­му. То зна­чи да сва­ка ми­си­о­
нар­ска ме­диј­ска по­ру­ка на не­ки
на­чин тре­ба да по­зи­ва на уче­
шће у жи­во­ту Цр­кве, а не са­мо
да оба­ве­шта­ва љу­де о ње­му. У
су­прот­ном ће­мо има­ти мно­го ин­фор­ми­са­
них, а ма­ло пло­до­но­сних хри­шћа­на.
Ово су са­мо не­ке од тема о ко­ји­ма тре­
ба раз­ми­шља­ти. С тим у ве­зи је и те­ма
овог бро­ја Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра, ко­ја
је ва­жна ка­ко за ми­си­о­на­ре та­ко и за оне
ко­ји пра­те хри­шћан­ске по­ру­ке пу­тем мас-
ме­ди­ја.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Го­спо­ду,
пре­зви­тер Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spc.rs
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
јул/август 2011        3
Све­тач­ник
Свети Григорије Тавматург (= Чудотворац),
епископ неокесаријски: средњовековна икона
Алек­сан­дар
Јев­тић
Т е­ма ми­си­о­на­ре­ња је не­де­љи­ва
од пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља и
жи­во­та на ко­је оно по­зи­ва. По­
чев­ши од Го­спо­да Ису­са Хри­ста, па пре­ко
све­тих апо­сто­ла ко­ји су од Ње­га по­сла­ни
да про­по­ве­да­ју и кр­шта­ва­ју, Све­та Цр­ква
кроз апо­стол­ско пре­јем­ство ра­ђа и би­ва
да­ро­ва­на рав­но­а­по­стол­ним све­ти­те­љи­ма
до нај­но­ви­јих вре­ме­на. Ипак, не ми­си­о­
на­ри са­мо Цр­ква. По­сто­је и ми­си­о­на­ри са
пот­пу­но дру­га­чи­јим вред­но­сти­ма. Уме­сто
4        4/2011
Све­ти Гри­го­р
као основ пр
све­тло­сти, они ну­де та­му жи­во­ти­ма
љу­ди – са­вре­ме­но дру­штво нам ну­ди
мно­го та­квих при­ме­ра.
Хо­де­ћи исто­ри­јом и ус­хо­де­ћи ка
Цар­ству Бо­жи­јем деј­ством Ду­ха Све­
тог, Цр­ква као са­бор све­тих не­ма раз­
ло­га за страх пред иза­зо­ви­ма. Раз­лог
за то је Го­спод Исус Хри­стос као је­ди­
на Исти­на, ко­ји за раз­ли­ку од мно­го­
број­них ар­ти­ка­ла на пи­ја­ци исти­но­
ли­ко­сти не под­ле­же за­ко­ни­ма смр­ти,
већ је њен По­бе­ди­тељ. Кон­стан­тин
Ак­са­ков, је­дан од нај­зна­чај­ни­јих
пред­став­ни­ка ру­ских сло­ве­но­фи­ла, је
1855. го­ди­не у тек­сту о сло­бо­ди на­пи­
сао: „Исти­на ко­ја деј­ству­је сло­бод­но,
сваг­да је до­вољ­но моћ­на да се за­шти­
ти и да у прах ра­се­је би­ло ко­ју лаж. А
ако исти­на, пак, ни­је моћ­на да за­шти­
ти се­бе, он­да је ни­шта дру­го не мо­же
за­шти­ти­ти. Ме­ђу­тим, не ве­ро­ва­ти у
по­бе­до­но­сну си­лу исти­не зна­чи не ве­ро­ва­
ти у исти­ну... То је без­бо­жност сво­га
ро­да: јер Бог је Исти­на“ (Ге­ор­ги­је Фло­
ров­ски, Пу­те­ви ру­ског бо­го­сло­вља). Све­ти
Гри­го­ри­је Чу­до­тво­рац је је­дан од нај­у­пе­
ча­тљи­ви­јих при­ме­ра све­до­ка по­бе­до­но­сне
Исти­не. Као та­кво­га, ми ће­мо га по­се­ти­ти
на стра­ни­ца­ма Жи­ти­ја Све­тих за 30⁄17
но­вем­бар, ње­го­вог све­ште­ног Жи­ти­ја,
за­пи­са­ног ру­ком Све­тог Гри­го­ри­ја Ни­сиј­
ског, као и не­ких од спи­са ко­ји су нам од
ње­га оста­ли.
У Жи­ти­ју Све­тог Гри­го­ри­ја Чу­до­твор­ца
на­и­ла­зи­мо на ре­чи: „се­ћа­ње на ње­го­ве
под­ви­ге тре­ба да пру­жи са­вр­ше­но сла­во­
сло­вље, јер уну­тра­шња ле­по­та кра­си лич­
ност ње­го­ву без ика­квог пре­у­ве­ли­ча­ва­ња“.
и­је Чу­до­тво­рац – све­тост
а­во­слав­ног ми­си­о­на­ре­ња
Од по­чет­ног бро­ја од 17 хри­шћа­на у це­лом гра­ду Неокесарији,
пред све­ти­те­ље­во упо­ко­је­ње (око 270. г.) оста­ло је са­мо
17 не­кр­ште­них. За­и­ста, то ни­је ма­ли успех.
Ако се за­пи­та­мо ко­ји су то под­ви­зи, од­го­
вор се сам от­кри­ва. Све за­пи­са­но и не­за­
пи­са­но Пре­да­ње Све­те Цр­кве сла­во­сло­ви
о под­ви­гу за­јед­ни­штва као са­бир­ном со­чи­
ву свих искри по­је­ди­нач­них под­ви­га Све­
тог Гри­го­ри­ја Чу­до­твор­ца. За­јед­ни­ца са
Го­спо­дом Ису­сом Хри­стом, кроз ко­ју је
наш све­ти­тељ мо­гао да ка­же „А жи­вим –
не ви­ше ја, не­го жи­ви у ме­ни Хри­стос“
(Гал 2, 20), чи­ни основ ње­го­вог све­ти­тељ­
ства, али и ми­си­о­нар­ског по­ду­хва­та ко­ји
је он пред­у­зео. Да­кле, за­јед­ни­ча­ре­ње и
ми­си­о­на­ре­ње су две стра­не истог пу­та.
Наш пут да­ље во­ди у Нео­ке­са­ри­ју тре­ће­га
ве­ка, ка­да је ње­ним ули­ца­ма хо­дао Све­ти
Гри­го­ри­је.
Из род­не Нео­ке­са­ри­је, пре­сто­ног гра­да
пон­тиј­ске по­кра­ји­не на се­ве­ру Ма­ле Ази­је,
Све­ти Гри­го­ри­је је као мла­дић оти­шао на
уса­вр­ша­ва­ње у Алек­сан­дри­ју. Та­мо се
по­себ­но по­све­тио из­у­ча­ва­њу фи­ло­со­фи­је,
под над­зо­ром чувеног Ори­ге­на. У Бла­го­
дар­ној ре­чи Ори­ге­ну уче­ник се за­хва­љу­је
учи­те­љу ре­чи­ма: „Он бе­ше пр­ва и је­ди­на
осо­ба ко­ја ме је при­до­би­ла и под­ста­кла на
усрд­но ба­вље­ње је­лин­ском фи­ло­со­фи­јом.
У то ме је убе­дио лич­ним при­ме­ром
жи­вље­ња и са­ве­ти­ма о по­бо­жном жи­во­т у,
а ја са па­жњом усво­јих све што ми је он
го­во­рио“. Ис­ти­чу­ћи упо­до­бље­ње Бо­гу као
глав­ни за­да­так људ­ског по­сто­ја­ња, он упо­
зо­ра­ва на опа­сност од по­је­ди­них фи­ло­
соф­ских уче­ња: „ни­јед­но по­ље или бла­то
ни­је спо­соб­но да та­ко сна­жно оку­је не­ко­
га, као што то мо­же реч по­зна­тог фи­ло­со­
фа“. Ипак, да не би био по­гре­шно про­т у­
ма­чен као да не­ги­ра вред­ност фи­ло­со­фи­је
уоп­ште, он ис­ти­че ва­жност ди­ја­лек­тич­ке
спо­соб­но­сти ми­шље­ња ко­ју из­јед­на­ча­ва са
тре­зве­но­шћу у ду­хов­ном жи­во­т у: „Ра­зно­
вр­сна је та гра­на фи­ло­со­фи­је (тј. ди­ја­лек­
ти­ка) ко­ја на­ви­ка­ва чо­ве­ка да не при­хва­ти
оно што му се ба­ца у ли­це тек та­ко, ни­ти
пак да без по­треб­ног ис­пи­ти­ва­ња од­ба­ци
не­што, већ да ра­зло­жно ис­тра­жи и раз­мо­
три све што се из­но­си пред ње­га“.
По­ме­нув­ши упо­до­бља­ва­ње Бо­гу и кри­
тич­ко про­ми­шља­ње као два не­с у­про­ста­
вље­на на­чи­на при­бли­жа­ва­ња Исти­ни,
Све­ти Гри­го­ри­је се ја­вља као пре­те­ча
ка­па­до­киј­ских и дру­гих Ота­ца Цр­кве.
Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски је био то­га
све­стан, па за­то и по­ре­ди Све­тог Гри­го­
ри­ја Чу­до­твор­ца са пра­о­цем Авра­мом,
ко­ји је из­у­ча­вао хал­деј­ску фи­ло­со­фи­ју и
про­ро­ком Мој­си­јом, ко­ји је из­у­ча­вао еги­
пат­ску фи­ло­со­фи­ју. Исте при­ме­ре је
на­вео и ње­гов брат Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­
ки у Бе­се­ди омла­ди­ни о ко­ри­сти од је­лин­
ске фи­ло­со­фи­је. Ре­чи Све­тог Гри­го­ри­ја
Бо­го­сло­ва из Над­гроб­не бе­се­де Све­том
Ва­си­ли­ју Ве­ли­ком су на­ро­чи­то упе­ча­тљи­
јул/август 2011        5
Све­т ач­н ик

Свети Григорије Неокесаријски,

Сим­вол ве­ре Све­тог Гри­го­ри­ја илустрација из Менологијума
Василија II (11. век)
Сим­вол ве­ре Све­тог Гри­го­ри­ја
Чу­до­твор­ца је об­ја­вљен кроз ја­вља­
ње Све­тог Јо­ва­на Бо­го­сло­ва са Пре­
све­том Бо­го­ро­ди­цом, услед опа­сно­
сти од је­ре­си са­ве­ли­ја­ни­зма и мо­да­
ли­зма. Ба­ка Ма­кри­на је на ње­му
обра­зо­ва­ла сво­је уну­ке Све­тог Ва­си­
ли­ја Ве­ли­ког и Све­тог Гри­го­ри­ја
Ни­сиј­ског. Са­гле­да­ва­ју­ћи зна­чај ове
дво­ји­це за раз­вој бо­го­сло­вља и фор­
му­ли­са­ње Ни­кео-Ца­ри­град­ског
Сим­во­ла ве­ре не мо­же­мо да их изо­
лу­је­мо од ути­ца­ја Све­тог Гри­го­ри­ја
Чу­до­твор­ца. Жи­ти­је ко­је му је на­пи­
сао Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски то
на­го­ве­шта­ва. Бо­го­от­кри­ве­ност Сим­
во­ла ве­ре Све­тог Гри­го­ри­ја Чу­до­
твор­ца је до­во­љан по­ка­за­тељ ње­го­ве
бо­го­слов­ске аутен­тич­но­сти (текст се
мо­же про­на­ћи у: Де­ла апо­стол­ских
уче­ни­ка, из­да­вач: Ма­на­стир Твр­дош
и Брат­ство Св. Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­
вог, пре­вод са је­лин­ског: епи­скоп
Ата­на­си­је Јевтић).

ве: „Не тре­ба, оту­да, обра­зо­ва­ње ни­по­да­
шта­ва­ти за­то што се не­ки­ма та­ко чи­ни,
не­го тре­ба сма­тра­ти за глу­пе и не­ва­спи­
та­не оне ко­ји та­ко сма­тра­ју, ко­ји хо­ће да
сви бу­ду као они (нео­бра­зо­ва­ни), да би у
оп­што­ме (= у ма­си) скри­ва­ли свој не­до­
ста­так и из­бе­гли кри­ти­ку соп­стве­ног
не­зна­ња“. Чи­та­ње Жи­ти­ја Све­тог Гри­го­
ри­ја Чу­до­твор­ца, као и ње­го­вих спи­са,
от­кри­ва нам да му је обра­зо­ва­ње би­ло од
ве­ли­ке ко­ри­сти у де­лат­но­сти око обра­ће­
ња нео­ке­са­риј­ских и окол­них не­зна­бо­жа­
ца. Му­дрост ко­јом се ру­ко­во­дио у от­кла­
ња­њу пре­пре­ка про­ја­вљу­ју ја­сан траг
ши­ри­не ду­ха. Ипак, основ­ни на­дах­ни­тељ
ње­го­вог по­ду­хва­та био је Дух Све­ти. Тек
у Ње­му све ду­хов­не вред­но­сти су за­до­
би­ле истин­ско уте­ме­ље­ње.
По­све­ћен од ама­сиј­ског епи­ско­па Фе­ди­
ма за епи­ско­па нео­ке­са­риј­ског, Све­ти Гри­
го­ри­је се из пу­сти­ње пре­се­ља­ва у ве­ли­ки и
бо­гат град Нео­ке­са­ри­ју. Све­ти Ју­стин
Ће­лиј­ски у Жи­ти­ји­ма Све­тих ова­ко опи­су­
је ста­ње у гра­ду: „Сва­ког да­на се идо­ли­ма
при­но­ша­ху мно­ге жр­тве, те сав ва­здух
бе­ше ис­пу­њен смра­дом ко­ји из­ла­жа­ше од
кла­них и спа­љи­ва­них на жр­тву жи­во­ти­ња“.
При са­мом ула­ску у град, све­ти­тељ по­се­ћу­
је је­дан не­зна­бо­жач­ки храм и из­го­ни де­мо­
не ко­ји су ту бо­ра­ви­ли. Да би не­зна­бо­жач­
ком жре­цу по­ка­зао си­лу Го­спо­да чи­јим је
име­ном учи­нио ово де­ло, пре­ко ис­пи­са­не

6        4/2011

це­ду­љи­це са ре­чи­ма: „Гри­го­ри­је Са­та­ни,
уђи опет у храм“ де­мо­не вра­ћа у храм.
Ов­де се про­ја­ви­ла Го­спод­ња си­ла ко­ја на
мо­ли­тву све­ти­те­ља чи­ни чу­да, али и не­моћ
де­мо­на ко­ји се по­ко­ра­ва­ју Жи­во­твор­ном
Го­спо­ду. Де­мо­ни ко­ји се у фил­мо­ви­ма о
ег­зор­ци­зми­ма мо­гу ви­де­ти као стра­шни и
др­ски, ов­де се и по­ред сво­је на­сил­но­сти не
мо­гу су­прот­ста­ви­ти Го­спо­ду и бе­же од
ли­ца Ње­го­вог. Њи­хо­ва моћ је све­за­на.
Да­љи ми­си­о­нар­ски пут Све­тог Гри­го­ри­ја
се са­сто­јао у обра­ћа­њу ста­нов­ни­ка Нео­ке­
са­ри­је све­тло­сти бо­го­по­зна­ња. Од по­чет­
ног бро­ја од 17 хри­шћа­на у це­лом гра­ду,
пред све­ти­те­ље­во упо­ко­је­ње (око 270. г.)
оста­ло је са­мо 17 не­кр­ште­них. За­и­ста, то
ни­је ма­ли успех. Због то­га нам је и зна­чај­
но да ви­ди­мо ка­ко је до то­га до­шло. Од­го­
вор по­но­во сам про­го­ва­ра из све­ште­них
Спи­са: за­јед­ни­штво. Све­ти Гри­го­ри­је је
ра­ни­је од­био да бу­де као не­зна­бо­жац гра­
до­на­чел­ник Нео­ке­са­ри­је. У њу се вра­тио
као хри­шћа­нин без же­ље за вла­шћу, већ са
же­љом за слу­же­њем на спа­се­ње љу­ди.
Са­стра­да­ва­ју­ћи са сви­ма ко­ји па­те, он је
бо­ле­сну при­ро­ду људ­ску по­ве­ра­вао на
ле­че­ње Го­спо­ду Ко­ји је Сво­јим уче­ни­ци­ма
оста­вио за­по­вест: „про­по­ве­дај­те и ка­зуј­те
да се при­бли­жи­ло Цар­ство не­бе­ско. Бо­ле­
сне ис­це­љуј­те, гу­ба­ве чи­сти­те, мр­тве
ди­жи­те, де­мо­не из­го­ни­те“ (Мт 10, 7-8). У
вре­ме при­род­них не­по­го­да, мо­ли­тве­но је
уми­ри­вао раз­бе­сне­лу при­ро­ду ко­ја је и
не­ка­да, као што то чи­ни и да­нас, не­го­до­ва­
ла због гре­хо­ва људ­ских. Еко­ло­шко пи­та­
ње за ње­га ни­је би­ло раз­ви­ја­ње на­т у­ра­ли­
стич­ких те­за од­бра­не, већ пи­та­ње по­ка­ја­
ња и од­ба­ци­ва­ња гре­хов­ног жи­во­та ра­ди
ус­по­ста­вља­ња до­сто­јан­ства чо­ве­ка и по­ве­
ре­не му тво­ре­ви­не.
Тек у са-од­но­су Бо­га као не­ство­ре­не
ствар­но­сти и чо­ве­ка са тво­ре­ви­ном као
ство­ре­ним ствар­но­сти­ма, од­ви­ја се до­га­ђај
спа­се­ња. Љу­бав је нит ко­ја све др­жи у
је­дин­ству. Бог Ко­ји је Љу­бав (1Јн 4, 8) био
је на­дах­ну­ће ми­си­о­нар­ског по­ду­хва­та Све­
тог Гри­го­ри­ја Чу­до­твор­ца ко­ји је љу­ба­вљу
пре­ма Бо­гу и бли­жњи­ма, Нео­ке­са­ри­ју учи­
нио хри­шћан­ском. Ње­гов на­след­ник на
епи­скоп­ској ка­те­дри је обра­тио и пре­о­ста­
лих 17 па­га­на.
Сва­ка­ко да су по­у­ке из Жи­ти­ја Све­тог
Гри­го­ри­ја мно­го­број­не. На на­ма оста­је да
се при­се­ти­мо увод­них ре­чи Све­тог Гри­го­
ри­ја Ни­сиј­ског у Жи­ти­ју Све­тог Гри­го­ри­ја
Чу­до­твор­ца: „Ако се се­ћа­мо вр­лин­ских
љу­ди, без же­ље да им по­дра­жа­ва­мо, он­да
су на­ши при­ме­ри уза­луд­ни“. Да не би­смо
зву­ча­ли пре­ви­ше мо­ра­ли­стич­ки, се­ти­мо се
и ли­т ур­гиј­ског ис­по­ве­да­ња: „Је­дан је Свет,
Је­дан је Го­спод Исус Хри­стос, у сла­ву Бо­га
Оца. Амин.“ 
јул/август 2011        7
Старечник
„Врлински људи нашег времена
Разговори са оцима Григоријатске келија Јосифоваца
У претходном броју имали смо прилику да читамо и да се упознамо
са светогорским старцима кроз приче о различитим догађајима.
Отац Генадије и отац Василије су пошли да последњи пут виде и
узму благослов од старца Георгија којем је било откривено време
кончине. Прича се наставља...

Улаз у Манастир Ватопед

8        4/2011
са Свете Горе“
у Кареји (наставак)
Превод са јелинског:
Милана Вучићевић
Н аставили смо пут. Отишли смо
код старца Георгија. Направили
смо метанију пред њим, а он нам
је потом причао о чудима светог Георгија.
Знате, као на пример зашто се зове келија
Светог Георгија Представитеља. Зато
што се свети приказао неким гусарима
који су дошли да учине зло оцима. У
поноћ им је отворио врата и завезао их
у соби за госте. Невидљиво их је свезао
и рекао им: „Сачекајте да позовем оце“.
Међутим, време је пролазило. Покушали
су да устану, али нису могли тако везани.
У свитање, када су оци устали за јутрење,
приметили су непознате људе у својој
келији. Тад су их упитали: „Одакле сте
дошли? Како сте ушли у нашу келију?“ А
ови су одговорили: „Ваш калуђер нам је
отворио.“ „Ма ми немамо овде калуђера.
Само је нас три старца овде.“ Тада су ови
признали: „Нажалост, дошли смо овде
са злом намером, да вас покрадемо, а
невидљиво смо свезани. Не можемо
да се померимо. Помолите се.
Ком светитељу је посвећена
ова ваша црква?“
Оци су отишли
Тајна Вечера, средњовековна фреска из
светогорског Манастира Ватопеда
у цркву, помолили се, и лопови су
били одвезани. Рекли су им: „ Дођите
сад да благодарите нашем светитељу.“
Чим су на иконостасу видели икону
Светог Георгија, повикали су: „Ено! Ваш
калуђер! Овај нам је калуђер отворио,
а ми смо ушли унутра.“ После овог
догађаја су се покајали, и од лопова су
постали монаси у овој келији, и тамо су
се и упокојили.
„Не брините се шта ћете јести...“
Говорио нам је и о другим чудима – да
вам сад о њима не причам – као, на при-
мер, када једном нису имали рибе за славу,
а старац им је њихов рекао: „Спремите све
остало што је потребно за славу, а Свети
Георгије ће се побринути за рибу“, пошто
је тих дана било узбуркано море. И заиста!
Уочи празника Светог Георгија један
бродић пун рибе је дошао из Кавале у
Ватопед. Један од рибара је на мазгу нато-
варио две гајбе пробране рибе да је
прода у Кареји. Када је стигао у
јул/август 2011        9

Кареја, детаљ
близину келије Светог Георгија отргло се
уже из руку рибара, и мазга је потрчала
напред. У том тренутку је тамо било и
магловито. „Е!“, каже. „Зна пут. Отићи ће у
Кареју. Наћи ћу је. Животиња не може да се
изгуби. Има само један пут.“ Животиња,
међутим, није отишла у Кареју. Пошла је
другим путем и отишла у келију Светог
Георгија. Главом је лупила у врата, а оци су,
отварајући, угледали мазгу натоварену
рибом. Скинули су рибу, спремили славу, а
наредног дана рибар је сазнао да је риба
стигла код Светог Героргија. И друга таква
чуда нам је испричао.
На крају само га питали: „Старче Георгије,
видимо да си веома здрав.“ Старац од 80
година, али се веома добро држао што се
тиче здравља. Сећам се да је веома волео
службе, и да је долазио на сва свеноћна
10        4/2011
Старечник
бденија у цркви у Протату.
Дабоме, пролазио је поред наше
келије мало раније како би се
одморио, пио је чај док не би зво-
нило, и затим би одлазио на
бденије и стајао целу ноћ. Волео
је веома и музику. Појао је, нарав-
но. И поред тога што је био
неписмен, имао је велику жељу
за трудом. Ми који смо млади па
немамо такву приљежност. То, да
старчић, слабашан, долази са
штапом, а оданде има један сат –
толико је била удаљена његова
келија – на сва бденија и да седи
читаве сате. У то време бденија су
била веома дугачка. Сада бденије
траје 6-7 сати. А тада 11, 12, 13
сати... Како је овај старчић то
издржавао! А и сви оци тада су
били строжији. Био је пун
љубави и милосрђа. Ни о коме
није говорио лоше. Све их је
волео и желео је да пружи што је
могао. Сваке године је правио
славу за Светог Георгија. Правио
је уштипке и делио људима. Оно
што ми је оставило посебан утисак јесте да
је то чинио са пуно радости и ревности.
Што је више отаца долазило, то се он више
радовао. То су били благословени старци...
Пресељење у вечни живот
Онда смо му рекли: „Старче, рекао си нам
да ћеш се у својој осамдесетој години
упокојити. Ове године пуниш осамдесет.“
„Да“, каже. „Верујем, оци, да ове године
одлазим.“ „Ма како ћеш отићи?“ „Ове
године одлазим из овога живота јер ми је
тако рекао мој старац пре 40 година: кад
напуниш осамдесет година, тада ћеш се
упокојити.“
Узели смо благослов и целивали му
руку. Отишли смо радосни, а највише о.
Генадије који је имао и срце са
Богородицом у руци. И заиста! Био је јун
месец тада када смо ишли. У септембру,
старац је боловао недељу дана. Узели су га
код себе оци из Тригонада (братство
Тригонада у Кареји – прим. прев.), отац
Николај и папа-Димитри, и кроз једну
недељу се упокојио. Тачно оне године
како му је и рекао пре 40 година његов
старац. Имао је и виђења. Причао нам је
о. Николај како је о. Георгије дан-два пре
упокојења видео једну богату трпезу за
којом је и он седео, и било је много радо-
сти. Отац Николај му је говорио: „То је
трпеза Раја.“ „Ја нисам достојан да идем
тамо“, одговарао је. Наравно, видео је и
свог сабрата и свог старца, о. Евлогија, са
светлим лицима за трпезом. Вероватно су
све ово били знаци светости, пошто је
сиротан дошао из Суфлија још као мало
дете, и све до своје дубоке старости – до
своје осамдесете године – остао је овде у
врту Пресвете Богородице, у послушању
Светом Георгију и оцима...
Двоструко славље
Пре 4-5 година о. Пахомије, његов
сабрат – био је жив тада – послао је
о. Георгија да за Светог Георгија позове
све оце следећим речима: „Молитвама и
благословима Светог Георгија, да дођете
да ове године направимо двоструко
славље.“ Дошао је и овде код нас. Ми смо
били у радионици. Упитао га је наш ста-
рац, о. Јосиф: „Какво двоструко славље?“
„Е!“, одговара. „Имаћемо опело старцу,
мом сабрату оцу Пахомију, а после
Светог Георгија.“ „Добро, је л’ старац
умро?“, питамо га. То је било 15 дана пре
Светог Георгија. „Не“, каже. „Није умро,
али ми је рекао да вам овако кажем.
Изволите, дођите ове године на два
славља.“ Иако смо се зачудили да нас 15
дана пре Светог Георгија, и док је још
жив о. Пахомије, зове да вршимо опело
оцу Пахомију, и да славимо Светог
Георгија, заиста, два дана уочи празника
упокојио се његов сабрат, о. Пахомије,
дан уочи празника био је његов погреб, а
затим велико вечерње за Светог
Георгија. Ишао је старац Игњатије, ишао
сам и ја са својим старцем, старцем
Јосифом, у Манастир Зограф који такође
прославља Светог Георгија. 
Извор: www.pigizois.net
Манастир Ватопед,
слика из педесетих
година прошлог
века
јул/август 2011        11
 Оци тумаче Свето Писмо

Св. Јован Златоусти

Рaзматрањe на 103. Псалам
Ни­шта што си ство­рио Го­спо­де, ни­је би­ло уза­луд. У ства­ри, да ни­је
сте­на и ви­со­ких го­ра, нај­сла­би­је ме­ђу жи­во­ти­ња­ма би у рав­ни­ца­ма
ла­ко по­ста­ле плен ја­чих и уско­ро би би­ле ис­тре­бље­не.
На­ста­вак из про­шлог бро­ја

Превод са руског језика: ко­ри­сног за чо­ве­ка. А Го­спод­њим их је

Небојша Ћосовић
4. Си­мах је ово из­ра­зио ја­сни­је: про­из­
ра­сташ тра­ву за сто­ку и зе­лен на слу­жбу
љу­ди­ма, да би хра­на до­ла­зи­ла из зе­мље и
ви­но ве­се­ли­ло ср­це чо­ве­ко­во, осве­ћи­ва­ло
се уљем ли­це, и хлеб – окре­пљи­вао ср­це
чо­ве­ка. Ра­ди то­га, ка­же, Бог свих, по­сто­
ја­но ша­ље зе­мљи ки­ше, да би из ње ра­сли
ра­зни пло­до­ви; да би се хле­бом окре­пи­ло
и на­хра­ни­ло те­ло чо­ве­ко­во, а ви­ном се
оно об­ра­до­ва­ло и учи­нио ње­гов жи­вот
при­јат­ни­јим, а уљем – не са­мо на­хра­ни­ло,
не­го и спо­ља по­ма­за­ло те­ло, а ли­це уну­
тра­шњег чо­ве­ка да би се про­све­ти­ло и
оза­ри­ло хран­љи­вим уљем Бо­жан­ске све­
тло­сти, са­мо по на­зна­че­њу раз­ли­чи­том од
по­ме­ну­тог ви­на. Реч Бо­жи­ја је ви­но­ва
ло­за и ма­сли­но­во др­во. Ја сам, ка­же псал­
мо­пе­вац, као ма­сли­на пу­на пло­да у до­му
Бо­жи­јем (Пс 51, 10). Ње­го­ве по­у­ке се у
ра­зним по­гле­ди­ма по­ка­зу­ју и ви­ном, и
уљем, и хле­бом. На­си­ти­ће се (вла­гом)
др­ве­ће пољ­ско, и Ли­ван­ски ке­дри, ко­је
си за­са­дио (ст. 16). У је­вреј­ском и дру­гим
тек­сто­ви­ма се чи­та: Го­спод­ње. Ре­кав­ши о
пло­до­но­сном ра­сти­њу, псал­мо­пе­вац се
се­ћа и бес­плод­ног, као нео­п­ход­ног и
на­звао као са­мо­ни­кле, не ру­ком за­са­ђе­не,
не­го про­кли­ја­ле је­ди­но у сла­ву Бо­жи­ју.
Чи­ме ће се на­си­ти­ти? Очи­глед­но бо­го­по­
зна­њем. Ка­ко ће се на­си­ти­ти? По­у­ча­ва­
њем у за­ко­ну. За­то их је упра­во и на­звао
др­ве­ћем Го­спод­њим, за­то што се они ко­ји
се по­у­ча­ва­ју дан и ноћ, на­зи­ва­ју др­ве­том,
за­са­ђе­ним код из­во­ра во­да (Пс 1, 3). Та­мо
ће пти­це гне­зда сви­ти, ро­ди­но оби­та­ли­
ште пред­во­ди их (над­ви­с у­је их) (ст. 17).
Аки­ла чи­та ова­ко: та­мо ће се пти­це гне­
зди­ти. По­сле пло­до­но­сних по­ми­ње и бес­
плод­не, као нео­п­ход­не за чо­ве­ка. Под
Ли­ва­ном, као чу­ве­ном го­ром и ње­ним
ке­дри­ма псал­мо­пе­вац је под­ра­зу­ме­вао и
оста­ле го­ре и др­ве­ћа зе­мље. Ово др­ве­ће
слу­жи љу­ди­ма за из­град­њу ку­ћа, а пти­це
сви­ја­ју сво­ја гне­зда на њи­ма. Аки­ла је
ова­ко ин­тер­пре­ти­рао: та­мо ће се гне­зди­
ти пти­це, а за ро­де су бо­ро­ви (као нај­ви­
ше др­ве­ће) – ста­ни­ште њи­хо­во. Не­ко од
ота­ца је ре­као: „ро­ди је сва­ко ме­сто при­
год­но за жи­вот и она се сву­да по­ка­зу­је
као у до­му, ко­ји је при­пре­мљен за њу“.
Ово за­пра­во зна­че ре­чи – пред­во­ди их.
Пти­ца­ма на­зи­ва љу­де, ко­ји су про­го­ње­ни
од ђа­во­ла и ње­го­вих слу­гу због по­бо­жно­
сти, али ко­ји су ка­дри да из­бег­ну ње­го­ве
зам­ке; о њи­ма је Да­вид го­во­рио: Ду­ша

12        4/2011
на­ша као пти­ца из­ба­ви се од зам­ке ри: ка­ми­лу и сви­њу и зе­ца са дла­ка­вим
ло­вач­ке (Пс 123, 7). А што се ти­че ро­де, но­га­ма не је­ди­те (Лев 11, 4 – 8). Да­кле,
не­ћеш по­гре­ши­ти ако овај на­зив при­ме­ под овим жи­во­ти­ња­ма Да­вид под­ра­зу­ме­
ниш на Пе­тра, за­то што је он стал­но сле­ ва не­зна­бож­це. Они на­ла­зе при­бе­жи­ште
дио за Хри­стом, као што се и ро­да не у ми­сле­ној сте­ни – Цр­кви, у њој се окре­
укла­ња од сво­јих до­ма­ћи­на. Да­кле, она пљу­ју и очи­шћу­ју. А је­ле­ни, по­што се по
пред­во­ди пти­це, то јест по­ка­зу­је им, ка­ко за­ко­ну сма­тра­ју чи­стим жи­во­ти­ња­ма,
је по­треб­но из­бе­га­ва­ти зам­ке ло­ва­ца, као очи­глед­но пред­ста­вља­ју ду­ше пра­вед­них,
што се и он сам, уло­вљен у зам­ку сво­јим ко­је су са­чу­ва­ле за­кон. Ство­рио си ме­сец
од­ри­ца­њем, осло­бо­дио од ње сво­јим за вре­ме­на, сун­це по­зна за­ла­зак свој (ст.
по­ка­ја­њем. Го­ре ви­со­ке дао си је­ле­ни­ма, 19). На­бро­јав­ши све зем­но, ре­кав­ши и о
сте­на је при­бе­жи­ште зе­че­ви­ма (ст. 18). ства­ра­њу не­ви­дљи­вих би­ћа, и о ства­ра­њу
Про­ми­сао, ка­же, не оста­вља чак ни ма­ле не­бе­са, псла­мо­пе­вац се при­се­ћа све­ти­ла,
жи­во­ти­ње, не­го је ко­је је ство­ре­но у че­твр­
је­ле­ни­ма дао ста­ни­ ти дан, и ка­же, да је
ште на ви­со­ким го­ра­ ме­сец ство­рен да бу­де
ма, а нај­ни­штав­ни­јим учи­тељ љу­ди у од­ре­ђи­ва­
ме­ђу жи­во­ти­ња­ма – њу вре­ме­на. У ства­ри
при­бе­жи­ште у сте­на­ ње­го­ве про­ме­не по­ма­жу
ма. Да­кле, ни­шта што у ме­ре­њу вре­ме­на: он
си ство­рио Го­спо­де, од­ре­ђу­је ме­ру ме­се­ца
ни­је би­ло уза­луд. У (као вре­мен­ског ин­тер­
ства­ри, да ни­је сте­на ва­ла – прим. прев.), та­ко
и ви­со­ких го­ра, нај­ што се из­ве­сно вре­ме
сла­би­је ме­ђу жи­во­ти­ уве­ћа­ва и ума­њу­је. Ме­се­
ња­ма би у рав­ни­ца­ма цом он на­зи­ва ју­деј­ску
ла­ко по­ста­ле плен си­на­го­гу, ко­ју је од­ре­дио
ја­чих и уско­ро би Го­спод за вре­ме­на за­ко­на
би­ле ис­тре­бље­не, и про­ро­ка, а сун­цем –
на­ро­чи­то под­вр­га­ва­ Хри­ста. Та­ко је о ње­му и
не на­па­ди­ма у сну. Цар Давид свира кинор (= лиру), окружен про­рок Ма­ла­хи­ја ре­као:
Под сте­на­ма псал­мо­ музикантима: илустрација из Веспазијанског
Псалтира [Vespasian Psalter], староенглеског А ва­ма, ко­ји се бо­ји­те
пе­вац под­ра­зу­ме­ва илуминираног Псалтира из 8. века, лист 30V име­на Мо­је­га, гра­ну­ће
пе­ћи­не и уду­бље­ња, у Сун­це прав­де, и здра­
ко­је се скри­ва­ју зе­че­ви и је­же­ви. Што се вље ће би­ти на лу­ча­ма Ње­го­вим, и из­ла­
ти­че је­ле­на, он­да је по­треб­но при­ме­ти­ти, зи­ће­те и ска­ка­ће­те као те­о­ци од ја­са­ла
да је њи­хо­ва вр­ста не­при­ја­тељ­ски на­стро­ (Мал 4, 2). Он је знао Свој за­ла­зак. Он је
је­на пре­ма зми­ја­ма. А та­кви су сви уче­ни­ знао вре­ме, у ко­ме је тре­ба­ло да до­жи­ви
ци Хри­сто­ви, као они ко­ји има­ју власт стра­да­ња, а по­што оно још ни­је на­сту­пи­
над ми­сле­ним зми­ја­ма, по ре­чи Хри­сто­ ло, Он је го­во­рио: још ни­је до­шао час
вој: ево вам да­јем власт да ста­је­те на Мој, да се про­сла­ви Син Чо­вје­чи­ји (Јн 2,
зми­је и скор­пи­је и на сву си­лу вра­жи­ју 4; 12, 23). Сун­це по­зна­је за­ла­зак свој.
(Лк 10, 19). Си­мах је пре­вео: зе­че­ви и Иако ни­је оду­хо­тво­ре­но, не по­се­ду­ју­ћи
је­же­ви (на­ла­зе при­бе­жи­ште у сте­на­ма). ра­зум, али са­вр­ша­ва­ју­ћи сво­ју пу­та­њу по
Зе­че­ви и је­же­ви се сма­тра­ју жи­во­ти­ња­ма бо­жан­ском од­ре­ђе­њу, оно, ја­вља­ју­ћи се,
не­чи­стим и сла­бим; упра­во Мој­си­је го­во­ про­из­во­ди дан, а скри­ва­ју­ћи се – ноћ,

јул/август 2011        13
 Оци тумаче Свето Писмо
кре­ће се јед­ним истим хо­дом и одр­жа­ва у
свом кре­та­њу ме­ру. Про­сти­реш та­му, и
на­ста­је ноћ, у њој из­ла­зе све зве­ри шум­
ске (ст. 20). Нео­п­ход­на је ноћ, ко­ја на­ста­је
од­с у­ством све­тло­сти и до­ста­вља од­мор
љу­ди­ма. Очи­глед­но да ов­де про­рок под­
ра­зу­ме­ва вре­ме кр­ста, за­то што је та­да
би­ла та­ма од ше­стог ча­са до де­ве­тог (Мт
27, 45), што се и при­хва­та за це­лу ноћ – у
об­ја­шње­ње три­днев­ног вас­кр­се­ња. Ла­ви­
ћи што ри­чу и гра­бе, и се­би хра­ну од
Бо­га тра­же (ст. 21).
5. Љу­ди­ма ноћ до­ста­вља од­мор, а жи­во­
ти­ња­ма сме­лост, да на­пу­не сво­је глад­не
утро­бе. Ре­чи – се­би од Бо­га тра­же хра­ну
– ука­зу­ју на то, да и Њи­ма до­ста­вља хра­
ну Бо­жи­ја про­ми­сао. „Тра­жи­ти од Бо­га –
то је свој­стве­но ра­зум­ним би­ћи­ма, а ов­де
бе­сло­ве­сни тра­же. И њи­ма Бог до­ста­вља
хра­ну, ко­ја им је нео­п­ход­на. Под шум­
ским зве­ри­ма и ла­ви­ћи­ма про­рок под­ра­
зу­ме­ва де­мо­не, ко­ји су за вре­ме стра­да­ња
Го­спод­њих ри­ка­ли, ми­сле­ћи да је вре­ме
да хва­та­ју плен. И за­и­ста, они су ви­де­ли
из­дај­ство Ју­ди­но, од­ри­ца­ње Пе­тро­во, раз­
бе­жа­ва­ње оста­лих апо­сто­ла. Они су упра­
во ри­ка­ли, спрем­ни да згра­бе плен и на­ђу
се­би хра­ну од Бо­га: с по­чет­ка – да уло­ве,
а ка­да им лов ни­је ус­пео – он­да су тра­жи­
ли да на­ђу. Јер они се не за­у­ста­вља­ју ни
пред тим, да бе­стид­но тра­же од Бо­га
ис­ку­пље­ње пра­вед­ни­ка. Ни­је ли мо­лио
ђа­во за Јо­ва? Он је та­ко­ђе мо­лио Хри­ста
за апо­сто­ле, та­ко да је Го­спод ре­као:
Си­мо­не, Си­мо­не, ево вас за­и­ска са­та­на
да вас ви­је као пше­ни­цу, а ја се мо­лих за
те­бе, да вје­ра тво­ја не пре­ста­не (Лк 22,
31-32). А ка­да се сун­це ро­ди, ску­пља­ју
се, и од­ла­зе да лег­ну у сво­је ја­зби­не (ст.
22). Ка­да из­ла­зи сун­це, зве­ри се уда­ља­ва­
ју у сво­ја при­бе­жи­шта, а љу­ди од­мо­рив­
ши се од на­по­ра ју­че­ра­шњег да­на, спрем­
но се опет при­хва­та­ју за сво­је днев­не
по­сло­ве. Ка­да је Хри­стос вас­кр­сао, де­мо­
ни су бе­жа­ли. Си­мах је уме­сто – ску­пља­ју
се, на­пи­сао: уда­љу­ју се. А где се оне уда­
14        4/2011
љу­ју? У сво­је бр­ло­ге, где се скри­ва­ју у
за­се­ди као гми­зав­ци. Та­да чо­век из­ла­зи
на де­ло сво­је, и на по­сао свој до ве­че­ра
(ст. 23). – Ово је ло­гич­но, сход­но то­ме да
је вас­кр­се­ње Хри­сто­во да­ло љу­ди­ма сло­
бо­ду и окре­пи­ло их да се до ве­че­ри, очи­
глед­но до кра­ја жи­во­та, тру­де над сво­јим
де­лом, то јест над вр­ли­ном, јер је она псо­
та­вље­на од Бо­га за циљ на­ших под­ви­га
(на­по­ра).
Ка­ко су ве­ли­чан­стве­на де­ла Тво­ја,
Го­спо­де! Све си пре­му­дро­шћу ство­рио;
ис­пу­ни се зе­мља тво­ре­ви­не Тво­је (ст.
24). Про­шав­ши ми­шљу све ре­че­но и у
све­му от­крив­ши ве­ли­ку бри­гу Бо­жи­ју,
про­рок пре­ки­да сво­ју реч про­сла­вља­њем
Бо­га, го­во­ре­ћи да су сва де­ла Бо­жи­ја
чу­де­сна, до­стој­на ди­вље­ња и ис­пу­ње­на
му­дро­шћу. По­ка­за­ло се да је и ноћ, по­не­
кад по­ри­ца­на од без­бо­жних, ве­о­ма ко­ри­
сна и да је бес­плод­но др­ве­ће ко­ри­сно у
дру­гим по­гле­ди­ма, а и да су жи­во­тињ­ске
вр­сте у мно­гим по­гле­ди­ма ко­ри­сне за
љу­де. Зна­ча­јан је ов­де из­раз – ка­ко. А
Пре­му­дрост Бо­жи­ја, с ко­јом је Бог све
ство­рио, је­сте Го­спод: Хри­стос, ка­же
Па­вле, Бо­жи­ја си­ла и Бо­жи­ја пре­му­
дрост (1Кор 1, 24), али не­до­ку­чи­ва, као
пре­му­дрост Бо­жи­ја у тај­ни са­кри­ве­на,
ко­ју ни је­дан од кне­зо­ва ово­га ви­је­ка
ни­је по­знао, јер да су је по­зна­ли, не би
Го­спо­да сла­ве ра­за­пе­ли (1Кор 2, 7–8).
Ис­пу­ни се зе­мља тво­ре­ви­не Тво­је. Ово
зна­чи: Ти си је ис­пу­нио ра­зно­вр­сним
до­бри­ма, – као што су до­бра вас­кр­се­ња и
об­но­вље­ња. Ко је у Хри­сту, но­ва је твар
(2Кор 5, 17). А за­што – зе­мља? За­то што
је на њу си­шао Онај ко­ји је пре­кло­нио
не­бе­са. Ка­ко ју је Он об­но­вио? Во­дом, као
што ју је у по­чет­ку ство­рио – во­дом, очи­
глед­но кр­ште­ња – као што по­ка­зу­ју и
да­ље ре­чи: Ово је мо­ре ве­ли­ко и про­
стра­но, та­мо су гми­зав­ци ко­ји­ма бро­ја
не­ма, жи­во­ти­ње ма­ле и ве­ли­ке (ст. 25).
Ве­ли­ка је бла­го­дат кр­ште­ња, јер се њо­ме
са­вр­ша­ва ве­ли­ка тај­на, и оп­шир­на, јер се
Многострадални Јов: прекривен губом не одступа од Бога (средњовековна иустрација)
њо­ме об­у ­хва­та­ју сва деј­ства Ду­ха. Гми­зав­
ци­ма на­зи­ва гре­шни­ке, јер они га­ми­жу у
зе­маљ­ским при­ве­за­но­сти­ма; по сво­јој
мно­жи­ни, они се оправ­да­но на­зи­ва­ју без­
број­ни­ма, а мо­жда и за­то што са­мо пра­
вед­ни­ци за­слу­жу­ју на­бра­ја­ње. А ме­ни су
вр­ло це­ње­ни при­ја­те­љи Тво­ји, Бо­же,
из­бро­ја­ћу их, и већ­ма од пе­ска мор­ско­га
умно­жи­ће се (Пс 138, 17–18). Ово је мо­ре
ве­ли­ко и про­стра­но, та­мо су гми­зав­ци,
ко­ји­ма бро­ја не­ма, жи­во­ти­ње ма­ле и
ве­ли­ке. И ово све­до­чи о Бо­жи­јем про­ми­
слу, што ма­ле жи­во­ти­ње жи­ве за­јед­но са
ве­ли­ки­ма, и не под­вр­га­ва­ју се од њих
пот­пу­ном ис­тре­бље­њу. Са мо­рем ма­те­ри­
јал­ним, упо­ре­ђу­је псал­мо­пе­вац људ­ски
жи­вот због ње­го­ве не­по­сто­ја­но­сти и веч­
ног по­кре­та у ње­го­вим де­ли­ма. Под без­
број­ним вр­ста­ма гми­за­ва­ца он под­ра­зу­
ме­ва ра­зно­вр­сно оби­ље љу­ди, има­ју­ћи у
ви­ду ра­зно­вр­сност у де­лу усва­ја­ња пред­
ска­за­не им про­ме­не… При­ро­да је код
свих, сва­ка­ко, јед­на иста, и при­род­ни лик
ни­је раз­ли­чит, али се у про­ја­ва­ма ума и
ср­ца про­ја­вљу­је ве­ли­ка ра­зно­вр­сност.
Под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи ово, не­ко је ре­као: ка­ко
је у во­ди ли­це пре­ма ли­цу, та­ко је ср­це
чо­вје­чи­је пре­ма чо­вје­ку (Прич 27, 19).
Ми го­во­ри­мо да у овом мо­ру пло­ве ла­ђе
– Све­те Цр­кве на­шег Спа­си­те­ља, пре­би­
ва­ју­ћи у све­т у, али из­над све­та, упра­во
као што и код ла­ђа ви­ди­мо, да оне пло­ве
у во­ди, али из­над во­де. Да­кле, цр­кве као
ла­ђе по сво­ме пло­ве­ћи у овом ми­сле­ном
мо­ру, при­ма­ју ве­ру­ју­ће и пре­во­зе их у
не­ку дру­гу зе­мљу – у Цар­ство не­бе­ско, до
на­де у Хри­сту и до осве­ће­ња од Ду­ха Све­
то­га, и у отаџ­би­ну све­тих – вр­ли­ну. Бу­ду­
ћи до­шља­ци­ма, сход­но на­пи­са­ном, и
стран­ци­ма на овој Зе­мљи (Је­вр 11, 13),
они не­ма­ју ов­де гра­да за стал­но пре­би­ва­
ње, не­го те­же у онај, ко­је­му је тво­рац и
не­им­ ар Бог (Је­вр 11, 10-14; 13, 14). Та­мо
ла­ђе пло­ве (ст. 26). И ово је вр­ло ко­ри­сно
за љу­де. За­хва­љу­ју­ћи ис­ку­ству бро­до­град­
ње и мо­ре­плов­ства, ми има­мо нео­п­ход­не
ме­ђу­соб­не од­но­се: про­из­во­де на­ше зе­мље
до­ста­вља­мо у дру­ге кра­је­ве, а оту­да до­би­
ја­мо оно, што та­мо про­из­ра­ста. И онај
змај ко­га си ство­рио, да би га по­ни­зио.
6. Име­ном зма­ја он је озна­чио ве­ли­ке
мор­ске жи­во­ти­ње, ко­је оби­та­ва­ју у мо­ри­
ма; да би га по­ни­зио, то јест са­мо чу­до­
ви­ште, јер је оно и у је­вреј­ском и у си­риј­
ском је­зи­ку име­ни­ца му­шког ро­да. Та­ко је
ка­же, ве­ли­ко мо­ре, да без­број­не вр­сте
ри­ба са­др­жи у се­би, и нај­ве­ће мор­ске
жи­во­ти­ње без бо­ја­зни пли­ва­ју у ње­му. А
јул/август 2011        15
 Оци тумаче Свето Писмо
ако не­ко хо­ће да про­т у­ма­чи реч змај у
пре­но­сном сми­слу, с об­зи­ром на то да се
и код Иса­и­је (Ис 27, 1) на­во­ди мач на
зма­ја (ко­ји је у мо­ру), – на лу­ка­вог зма­ја,
ко­ји деј­ству­је у (ду­хов­ном) мо­ру, – он­да
ни ми не­ће­мо има­ти ни­шта про­тив
та­квог схва­та­ња, јер зна­мо да и Јо­ва Бог
пи­та: мо­жеш ли уди­цом из­ву­ћи ле­ви­ја­
та­на (Јов 40, 20)? Овај змај, ко­ји је ство­
рен од Бо­га, по­гор­дио се пред Твор­цем,
па је пре­дан на по­ру­гу; о ње­му је та­ко­ђе
Бог го­во­рио Јо­ву: Ни­шта не­ма на зе­мљи
да би се упо­ре­ди­ло са њим, али ће би­ти
по­ру­ган ан­ђе­ли­ма
Мо­јим (Јов 41, 25)1,
то јест сва­ка­ко од
пра­вед­ни­ка, за­то што
они пу­тем вр­ли­не,
уз­ви­сив­ши се до
ан­ђел­ског чи­на,
по­сра­мљу­ју оно­га
који због сво­је зло­бе
би из­ба­чен из овог
чи­на. И Го­спод је дао
Сво­јим уче­ни­ци­ма
власт да ста­ју на зми­
је и скор­пи­је и на сву
си­лу вра­жи­ју (Лк. 10,
19). А псал­мо­пе­вац на
дру­гом ме­сту ка­же:
Ти си са­тро гла­ве Преподобни Јов, византијска икона
зма­је­ва у во­ди (Пс
73, 13). И с пра­вом, го­во­ре­ћи о мо­ру,
се­тио се овог зма­ја, јер се и сав наш
жи­вот, го­рак и слан као мо­ре, об­у­зи­ма
бе­сним та­ла­си­ма ко­је он по­ди­же. Све од
те­бе оче­ку­је, да им да­јеш хра­ну на вре­ме жи­во­та деј­ством Све­све­то­га Ду­ха. Та­ко је
(ст. 27). Од те­бе, ка­же, сва ство­ре­ња бла­
го­вре­ме­но до­би­ја­ју оно, што им је
по­треб­но. Не­ра­зум­не жи­во­ти­ње тра­же
хра­ну, и не зна­ју ко им је да­је, али је
до­би­ја­ју од Твор­ца. Кад им да­јеш, они се 17, 19 и след.). Та­ко је и Је­ли­сеј вас­кр­сао
1 Пре­ма грч­ком пре­во­ду – прим.
ру­ског из­да­ва­ча Са­бра­них де­ла Св. Зла­то­у ­
ста.
16        4/2011
оку­пља­ју. Кад отво­риш ру­ку Тво­ју, све и
сва се ис­пу­њу­је до­бро­том (ст. 28). Ка­да
ти да­јеш из­о­бил­но, сва­ка од њих до­би­ја
свој део. Ка­да отво­риш ру­ку, све се
ис­пу­њу­је до­бро­том. Ово по­ка­зу­је ла­ко­ћу
са ко­јом Тво­рац да­ру­је до­бра. Као што је
ла­ко ис­пра­ви­ти са­ви­је­не пр­сте, та­ко је
ла­ко Бо­гу да да­ру­је сва­ко до­бро. Ши­ре­ње
ру­ку Ње­го­вих је по­треб­но по­ве­за­ти та­ко­
ђе са њи­хо­вим ши­ре­њем на кр­сту, услед
че­га су се сви ис­пу­ни­ли до­бро­том, то јест
чо­ве­ко­љу­бљем, јер је сва­ки грех био ис­ку­
пљен кр­стом. А ка­да ли­це Тво­је окре­
неш, сму­те се (и ко­ле­ба­
ју); кад им оду­змеш дух
њи­хов они не­ста­ју, и у
прах свој се вра­ћа­ју (ст.
27). Ми­ло­сти­во ша­љу­ћи
сво­ја до­бра, Ти до­ста­
вљаш ра­дост они­ма ко­ји
се њи­ма ко­ри­сте; а ка­да
се окре­неш, сви они
за­па­да­ју у по­ме­те­ност и
страх. Оду­змеш им дух
њи­хов, и они не­ста­ју, и
у прах свој се вра­ћа­ју.
Ка­да Ти хо­ћеш, ду­ша и
те­ло се раз­лу­чу­ју, и
исто­вре­ме­но с тим те­ло
се пре­да­је тру­ље­њу и
пре­тва­ра се у прах, из
ко­га је на­ста­ло. Ду­хом је
ов­де на­звао ду­шу. Кад им по­ша­љеш Ду­ха
Тво­га, опет се из­гра­ђу­ју, и (та­ко) об­на­
вљаш ли­це зе­мље (ст. 30). Ов­де нам је
ја­сно про­по­ве­дао вас­кр­се­ње и об­на­вља­ње
ве­ли­ки Или­ја вас­кр­сао си­на удо­ви­чи­ног,
три пу­та ду­нув­ши на де­ча­ка и та­ко га
по­вра­тив­ши у жи­вот си­лом ду­хов­не бла­
го­да­ти, ко­ја је оби­та­ва­ла у ње­му (3 Цар.
си­на Сунами­ћан­ке, пу­тем ду­хов­ног ду­ва­
ња, то јест си­лом жи­во­твор­ног Ду­ха му је
дао жи­вот. Ука­зава­ши на ова­ко и ово деј­
ство бо­жан­ске си­ле, псал­мо­пе­вац окре­ће
Ми­ло­сти­во ша­љу­ћи сво­ја до­бра, Ти до­ста­вљаш ра­дост они­ма ко­ји
се њи­ма ко­ри­сте; а ка­да се окре­неш, сви они за­па­да­ју у по­ме­те­ност
и страх. Оду­змеш им дух њи­хов, и они не­ста­ју, и у прах свој ­
се вра­ћа­ју. Ка­да Ти хо­ћеш, ду­ша и те­ло се раз­лу­чу­ју.
свој је­зик тор­же­стве­ном при­пе­ву. Не­ка је
до­ве­ка сла­ва Го­спод­ња, ра­до­ва­ће се
Го­спод де­ли­ма Сво­јим (ст. 31). Оправ­да­
но је, ка­же, да Он бу­де опе­ван увек од
свих. Ра­до­ва­ће се Го­спод де­ли­ма Сво­јим.
Овим је пред­ска­зао бу­ду­ће по­зна­ње Бо­га
од љу­ди. Ка­да се љу­ди осло­бо­де од пре­ђа­
шњих об­ма­на и за­до­би­ју по­зна­ње Бо­га,
Бог ће се ра­до­ва­ти, али не њи­хо­вом
по­што­ва­њу, не­го због њи­хо­вог спа­се­ња.
Он Ко­ји по­гле­да на зе­мљу, и чи­ни да се
тре­се; Ко­ји се до­ти­че го­ра, и оне се ди­ме
(ст. 32). Оправ­да­но је ово до­дао, по­ка­зу­ју­
ћи да бо­жан­ској при­ро­ди ни­шта ни­је
по­треб­но. Он се не ра­ду­је, при­ма­ју­ћи
по­што­ва­ње, не­го же­ле­ћи да спа­се – ука­зу­
је исти­ну, и бу­ду­ћи ка­дар и да ка­зни – не
ка­жња­ва, иако и са­мом Сво­јом по­ја­вом
мо­же по­тре­сти го­ре и ис­пу­ни­ти их ог­њем
и ди­мом. Та­ко је би­ло на го­ри Си­нај­ској:
по­ја­вив­ши се та­мо, Он је сву го­ру оба­вио
ди­мом. Пе­ва­ћу Го­спо­ду у жи­во­т у мо­ме,
псал­мо­по­ја­ћу Бо­гу мо­ме до­кле по­сто­јим
(ст. 33). И ово је ре­че­но оправ­да­но, за­то
што не­ма ко би те у смр­ти по­ми­њао, и у
аду ко ће Те сла­ви­ти? (Пс 6, 6). Та­ко се
за­тво­ри­ла двер брач­не ода­је пред не­ра­
зум­ним дје­ва­ма, ко­је су ку­по­ва­ле је­леј у
оно вре­ме, ка­да је би­ло по­треб­но но­си­ти
све­тиљ­ке. Ње­му ће би­ти мио (мо­ли­тве­
ни) раз­го­вор мој, и ја ћу се ра­до­ва­ти
Го­спо­ду (сво­ме) (ст. 34). Раз­го­во­ром
на­зи­ва сво­ју по­хва­лу; опе­ва­ју­ћи Бо­га,
бе­се­ди са Њим. Си­мах је уме­сто: бе­се­да (η
διαλουη), ста­вио: раз­го­вор (διαλεξις),
Аки­ла: реч (ομιλια). Ја се мо­лим, ка­же, да
би ова мо­ја по­хва­ла би­ла за Ње­га ве­о­ма
при­јат­на и слат­ка. И ја ћу се ра­до­ва­ти
Го­спо­ду. Ако се ово ис­пу­ни, ја ћу се ра­до­
ва­ти. Не­ка не­ста­ну са зе­мље без­бо­жни­
ци, и бе­за­ко­ни­ци – да их ви­ше не бу­де.
Бла­го­си­љај, ду­шо мо­ја, Го­спо­да! (ст. 35).
Опи­сав­ши бо­жан­ску ле­по­т у и не­из­ре­ци­
во бо­гат­ство, оно­ли­ко ко­ли­ко је то
до­ступ­но људ­ској при­ро­ди, он же­ли да се
зна­ње о њи­ма ра­ши­ри на све љу­де, и
мо­ли да за­јед­ни­ца гре­шни­ка бу­де пот­пу­
но уни­ште­на. Он не же­ли про­паст њих
са­мих, не­го да се они рас­ка­ју, и да би се
пре­ки­ну­ло њи­хо­во из­о­па­чи­ва­ње и за­бо­
ра­вља­ње бо­жан­ских за­ко­на. А ако не­ко
хо­ће да ове ре­чи схва­ти дру­га­чи­је, то јест
као да њи­ма про­рок про­кли­ње оне ко­ји
жи­ве бе­за­ко­но, он­да ће и у том по­гле­ду
про­ро­чан­ство би­ти са­гла­сно са апо­стол­
ским уче­њем. Та­ко ве­ли­ки Па­вле пи­ше у
по­сла­ни­ци Ко­рин­ћа­ни­ма: ако не­ко не
љу­би Го­спо­да Ису­са Хри­ста, не­ка је ана­
те­ма (1Кор 16, 22). Ово је свој­стве­но оно­
ме ко ва­тре­но во­ли. Да­кле, сви смо ми
би­ли у гре­ху, зе­мља је би­ла пу­на бе­за­ко­
ња, а ка­да се ја­ви­ла Је­ди­но­род­на Реч
Бо­жи­ја и по­ста­ла чо­век, гре­шни­ци су
не­ста­ли, оста­ли су са­мо они ко­ји су кри­
ви за бе­за­ко­ња. Ка­ко и на ко­ји на­чин? Он
је оправ­дао све и из­ба­вио од гре­хо­ва.
Са­мо је оста­ло ма­ло гре­шни­ка, а мно­ги су
оправ­да­ни.
Бла­го­си­љај, ду­шо мо­ја, Го­спо­да! Да­кле,
они ко­ји не же­ле да про­сла­вља­ју Да­ва­о­ца
то­ли­ких до­ба­ра, не­ка до­жи­ве оно што сам
ре­као; а ти, о ду­шо, стал­но опе­вај свог
Твор­ца и Спа­си­те­ља.  
Наслов изворника:
Творения свт. Иоанна Златоуста – Том 5, Књ. 2:
Собеседование на псалом 103.
јул/август 2011        17
Живот у Христу
Сми­сао Превод са енглеског:
Маријана и Срећко Петровић

спа­се­ња И с­ку­ство спа­се­ња у Хри­сту прет­

по­ста­вља по­зна­ва­ње Tајне Цр­кве.

у Хри­сту
Логос постаде тело: Рођење Христово, румунска икона
Будући да је чо­век би­ће са
ко­јим се Бог сје­ди­нио,
истин­ски жи­вот чо­ве­ков не
мо­же би­ти нешто дру­го до
жи­вот са Бо­гом
Сми­сао цр­кве­ног жи­во­та не може
бити ис­цр­пљен одласком на Ли­тур­гиј­у
у некој парохијској Цр­кви. Не­ма сум­ње
да је бо­го­слу­же­ње ка­мен те­ме­љац хри­
шћан­ског ис­ку­ства и жи­во­та па­ро­хи­је;
ме­ђу­тим, цр­кве­ни жи­вот би тре­ба­ло да
из чо­ве­ка из­ви­ре на на­чин на ко­ји би се
ра­ши­рио по свим аспек­ти­ма чо­ве­ко­вог
жи­во­та и на који би на кра­ју обухватио
ње­го­во сва­ко­днев­но по­сто­ја­ње као це­ли­
ну. У су­прот­ном, чо­век може ми­слити да
је ње­го­во уче­шће у Цр­кви не­што што је
ограничено на неки од­ре­ђе­ни да­н и неко
вре­ме­, или да је оно де­о ње­го­вог жи­во­та
о­трг­ну­т од све­га дру­гог. Ако на уму има
само ову ми­сао, увек ће себи постављати
важно пи­тање: који је, заправо, смисао
свега тога?
Ово треба да буде полазна тачка свих
разматрања на ову те­му. Ако огра­ни­чи­мо
цр­кве­ни жи­вот на уче­шће у бо­го­слу­же­њу,
он­да ће­мо до­би­ти нејасну сли­ку и не­из­ве­
сно је да ли из та­кве делимично­сти може
про­ис­те­ћи сми­сао. Као љу­ди ко­ји су за­ин­
те­ре­со­ва­ни за ду­хов­ни жи­вот, тре­ба добро
да схватимо да оно што зо­ве­мо смислом
мо­же да про­и­за­ђе са­мо из са­бор­но­сти
(це­ло­ви­то­сти) ко­ја об­у­хва­та све у на­шем
жи­во­ту. Не­мо­гу­ће је да сми­сао потек­не из
нечег делимичног – делимичност ни­ка­да
не ства­ра пот­пу­ни сми­сао са­ма по се­би,
већ са­мо фрагментар­ну сли­ку. Делимично
не­из­бе­жно има ве­зе са ин­ди­ви­ду­ал­но­шћу,
од­но­сно са оним што чо­век у свом животу
као појединац чи­ни. На пример: то да ли
да не­де­љом ују­тру иде или не иде у Цр­кву
је ње­го­ва лична од­лу­ка – питање ко­је се
ти­че са­мо ње­го­вог лич­ног жи­во­та. А у
индивидуалности се не налази смисао.
Ако тај део живота потиче из са­бор­не и

18        4/2011
 ши­ре ду­хов­не пер­спек­ти­ве и ис­ку­ства које
га води да сваки тренутак у свом животу
живи на одређени начин, је­ди­но тада
чо­век мо­же да рас­по­зна сми­сао иза свих
ових изо­ло­ва­них по­сту­па­ка.
Ако же­ли­мо да на­ша де­ла уро­де пло­дом,
тре­ба да из­бег­не­мо став ко­ји про­сто пре­
ра­ђу­је уоби­ча­је­не по­ступ­ке, не доводећи у
сумњу ствар­ни сми­сао ко­ји се иза то­га
кри­је. Не­ће нам се су­ди­ти на осно­ву ис­пу­
ње­ња за­ко­на или на­ше по­кор­но­сти пра­ви­
ли­ма хри­шћан­ског жи­во­та, већ на осно­ву
ето­са жи­во­та ко­ји из нас про­ис­ти­че на
жив на­чин, као све­до­че­ње Хри­ста и Је­ван­
ђе­ља.
Је­ди­на Тај­на
Шта ми хришћани подразумевамо под
спасењем? Шта спа­се­ње може да зна­чи за
људ­ско би­ће ко­је је ро­ђе­но, од­ра­ста и уми­
ре?
Ка­ко би­смо дошли до сврсисходног
раз­матрања о спа­се­њу, треба да бу­де­мо
пот­пу­но све­сни да оно за чи­ме тра­га­мо
има ве­зе са не­чим што је из­ван при­ро­
де. У су­прот­ном, ако спу­сти­мо ни­во
на­шег раз­матрања о сми­слу спа­се­ња
на ства­ри ко­је су са­мо при­род­не
или би­о­ло­шке и ви­ди­мо чо­ве­ка
је­ди­но у ње­го­вим при­род­ним
окви­рима, до­би­ће­мо пси­хо­ло­
шко и мо­ра­ли­стич­ко раз­у­ме­
ва­ње оно­га за чи­ме тра­га­
мо, раз­у­ме­ва­ње ко­је
мо­же­да се пронађе у
би­ло ко­јој људ­ској
ре­ли­ги­ји. Циљ религије
уоп­ште­је да чо­ве­ку, као
би­о­ло­шком би­ћу, пону­
ди ону мо­рал­ну под­
ршку ко­ја му је потреб­
на како би био пси­хо­
ло­шки оснажен за
по­те­шко­ће у жи­во­ту.
Црква Свете Тројице на Антарктику,
најјужнија православна црква на
свету, изграђена 1992. године код
руске поларне станице Белингсхаузен
Тре­ба­ло би да сми­сао Цр­кве и спа­се­ња
тражимо изван то­га. За почетак, чо­век
тре­ба себе да види као би­ће ко­је ни­је
са­модо­вољ­но у свом физичком по­сто­ја­њу.
Другим речима, треба да пре­ва­зи­ђе­мо ово
би­о­ло­шко поимање чо­века. По­тра­га за
спа­се­њем прет­по­ста­вља те­о­ло­шки и
ан­тро­по­ло­шки при­ступ. Без то­га, сва­ко
раз­матрање о Цр­кви ће се во­ди­ти на је­дан
посветовњачен на­чин.
Пре­ма хри­шћан­ском опа­жа­њу, постоји
само је­д­на хри­шћан­ска тај­на ко­ја је ова­
пло­ће­на у Цр­кви и која чини осно­ву за
било какво разматрање спа­се­ња, а та Тајна
је­чи­ње­ни­ца да је Бог по­стао чо­век. То је
схвата­ње ко­је се мо­же прона­ћи је­ди­но у
хри­шћан­ству и оно уз­ди­же разматрање
спа­се­ња и сми­сла жи­во­та на ниво који се
прилично разликује од би­ло ко­јег ре­ли­ги­
јског. Ако бисмо ра­ди­је рекли да Црква и
хри­шћан­ство ни­су ре­ли­ги­ја већ не­што
дру­го, то је упра­во због то­га што хри­шћан­
ско предање и хри­шћан­ска ду­хов­ност за
своју основу имају тај­ну да се Бог ова­
пло­тио.
Ова чи­ње­ни­ца неизбежно за по­сле­ди­
це има чи­тав низ ства­ри. То зна­чи да
чо­век ви­ше ни­је само би­ће ко­је се
рађа, од­ра­ста и уми­ре у складу са
не­ким би­о­ло­шким по­рет­ком, већ
да је чо­век би­ће са ко­јим се сам
Бог сје­ди­нио. Ово је та­ко­ђе
претпоставка за раз­у­ме­ва­ње
ства­ра­ња чо­ве­ка. Че­сто смо
све­до­ци де­ба­та и не­сла­га­
ња о ства­ра­њу човека
ко­ја нема­ју ду­хов­ну
осно­ву. Јер, било да не­ко
по­др­жа­ва идеју да је чо­век
ство­рен као жи­во­ти­ња ко­ја
се вре­ме­ном раз­вија­ла у
хо­мо-са­пи­ен­са, или да је
ство­рен као ке­ра­мич­ка
ста­туа ко­ја је ожи­ве­ла, на
крају не­ма су­штин­ске раз­
ли­ке. Очи­глед­но је да у
јул/август 2011        19
Живот у Христу
оба ова слу­ча­ја саздавање ово­г бића по­тиче
од еле­ме­на­та све­ми­ра, од­но­сно ра­штр­ка­не
све­мир­ске пра­ши­не, ко­ја, на не­ки на­чин, за
по­сле­ди­цу има ор­га­ни­зо­ва­не об­ли­ке жи­во­
та. Оба ова става се своде на ту једноставну
истину.
Истин­ска хри­шћан­ска пер­спек­ти­ва у
овом разматрању је сазнање да је чо­век
би­ће са ко­јим се Бог сје­ди­нио. А то је исти­
на ко­ју че­сто пре­ви­ђа­мо. Де­ша­ва се да, чак
и као хри­шћа­ни, заузимамо антрополошке
ставове на тему ства­ра­ња а при­том не узи­
ма­мо у обзир ово богословско начело. Као
исход то­га на­ша богословска разматрања
су понекада обојена истом површношћу
као и световна фи­ло­со­фи­ја, ако не и го­ре
од ње. Свет сматра да мо­же ис­пи­та­ти
по­сто­ја­ње, свест, ра­зум, етич­ке и друштве­
не вред­но­сти чо­ве­ка посматрајући га као
објективан би­о­ло­шки, природни феномен.
Ме­ђу­тим, као хри­шћа­ни, мо­ра­мо јасно да
истакнемо да, с обзиром на то да је чове­
чанска плот сједињена са самим Богом у
Личности Христовој, свеукупност чо­века
ни­је ис­цр­пљена његовом би­о­ло­шком при­
ро­дом иако његове природне енер­ги­је одају
такав утисак. Не­мо­гу­ће је го­во­ри­ти о чо­ве­
ку и основама за ње­го­во спа­се­ње одвојено
од са­мо­очигледне чињенице да он није
човек због би­о­ло­шких слу­чај­но­сти, већ
због тога што је Бог постао човек.
Ово је засигурно те­ор ­ етска осно­ва ко­ја
би, међутим, мо­гла да се пре­о­кре­не од тео­
ретске у живу и емпиријску кроз жи­вот у
Ду­ху Све­то­ме. Та­да Тај­на Цр­кве по­ста­је од
кључног значаја за чо­ве­ка јер је јасно да је
човеку немогуће да буде независан и да
буде самоусавршавајуће биће без Бога. Без
свог односа са Богом, он пре­ста­је да бу­де
истински чо­век. Ако постоји раз­ли­ка
из­ме­ђу чо­ве­ка и остат­ка тво­ре­ви­не, она
потиче управо из овог једног, изузетног
богословског начела о „је­ди­ном но­вом под
сун­цем“ – како ка­жу Оци Цр­кве. Као од­го­
вор на речи ан­тич­ких фи­ло­со­фа да „не­ма
ни­чег но­вог под сун­цем“, Оци су рекли да
20        4/2011
по­сто­ји само једна ствар ко­ја се не
понавља, која је несхватљива сваком
људском уму, која је у потпуности ван сва­
ког при­род­ног по­рет­ка: да је Бог по­стао
чо­век. Ова ствар­ност ис­ти­че онај догађај у
људ­ској исто­ри­ји ко­ји се супротставља
идеји про­ла­зно­сти вре­ме­на.
Древ­ни па­га­ни­зам је оштроумно схва­тио
при­ро­ду про­ла­зно­сти вре­ме­на као не­што
што је са­би­је­но у бес­крај­но увек кру­жно
по­на­вља­ње. Да се под­се­ти­мо бај­ке о Си­зи­
фу, ко­ји у себи са­жи­ма сли­ку уза­луд­ног
људ­ског на­по­ра као и увек цикличног вре­
ме­на кроз не­пре­ста­но, веч­но по­на­вља­ње.
Је­ди­на ствар ко­ја за­и­ста раз­би­ја ово кру­
же­ње истих ства­ри у људ­ској исто­ри­ји је
ро­ђе­ње Хри­сто­во, догађај ко­ји озна­ча­ва
по­че­так нове исто­ри­је у људ­ској све­сти.
Исти­на је да је исто­риј­ско вре­ме, као пре­
кид увек кру­жног по­на­вља­ња, настало
кроз хри­шћан­ску мисао, јер је­ди­на но­ва
ствар ко­ју чо­ве­ков ум мо­же да схва­ти је
догађај у којем је сам Бог, узрок све­га,
по­стао део тво­ре­ви­не, при­мио је на се­бе и
сје­ди­нио се са на­ма.
Живот у Цркви
Цр­кве­ни жи­вот та­ко ни­је ни­шта дру­го
до сли­ка истине Ова­пло­ће­ња. Он је истина
не због тога што се не мо­же довести у сум­
њу, већ упра­во због то­га што мо­же да
постане сасвим ис­ку­ствен и да дâ сми­сао
људ­ском жи­во­ту, избављајући га од бес­
мисла који се јавља када се човек запита о
свом животу и када не учествује у том
догађају. Из то­г разлога су Оци Цр­кве
људско схватање које погрешно Цркву
своди на светску организацију видели као
пресудан ударац богословском схватању
природе Цркве. Природа Цр­кве је увек
двој­на, управо због тога што је она засно­
вана на оваплоћењу Христовом: она је ико­
на Ду­ха Све­то­га у све­ту, од­но­сно икона
тво­ре­ви­не ко­ја са­по­сто­ји са енер­ги­јом и
 Православна црква у
Берату, на истоку Албаније
бла­го­да­ћу Бо­жи­јом, загрљај Духа Светога и
света.
Има­ју­ћи све ово на уму, мо­же­мо да разу-
мемо због чега је цр­кве­ни жи­вот та­ко нео­
п­хо­дан за спа­се­ње. Шта још спасење може
представљати човеку ако човека одредимо
као биће са ко­јим се Бог сје­ди­нио? Оно
није ни­шта дру­го до чо­веково узимање у
обзир ове стварности, која је са њим пове-
зана иза природе његове биолошке ство-
рености и иза његовог биолошког живота,
и његово окушање ове стварности, јер се
корен његовог постојања налази управо
ту. Из тог разлога – ово је за њега спасење.
То није спасење због тога што је Бог тако
одлучио, из неког законског разлога, да то
буде начин на који Он жели да се човек
понаша како би био спашен. Мо­ра­мо се
осло­бо­ди­ти оваквог за­кон­ског схва­та­ња
екли­си­о­ло­шких и те­о­ло­шких пи­та­ња, ко­је
је исход за­пад­ног ути­ца­ја и посебно те­жње
пропадљивог човека да све види и ту­ма­чи­
на опипљив и рационалистички на­чин.
Мо­жда ће­мо у по­чет­ку би­ти при­ву­че­ни
јед­но­став­но­шћу та­квог ту­ма­че­ња, али
оно се на кра­ју по­ка­зу­је као бес­плод­но и
не­из­ве­сно.
Треба да бу­де­мо пот­пу­
но све­сни да оно за чи­ме
тра­га­мо има ве­зе са не­чим
што је из­ван при­ро­де. У
су­прот­ном, ако спу­сти­мо
ни­во на­шег раз­матрања о
сми­слу спа­се­ња на ства­ри
ко­је су са­мо при­род­не или
би­о­ло­шке и ви­ди­мо чо­ве­
ка је­ди­но у ње­го­вим при­
род­ним окви­рима, до­би­
ће­мо пси­хо­ло­шко и мо­ра­
ли­стич­ко раз­у­ме­ва­ње оно­
га за чи­ме тра­га­мо.
Ду­хов­ни на­по­ри мо­ра­ју да поч­ну од
осно­ве ко­ја има сми­сао. Је­ди­на таква осно­
ва о ко­јој смо уче­ни кроз Све­то Пре­да­ње
каже да је чо­ве­ку по­тре­бан жи­вот Цр­кве,
због тога што живот Цркве чо­ве­ко­во
по­сто­ја­ње чува у целости. Будући да је
чо­век би­ће са ко­јим се Бог сје­ди­нио, истин­
ски жи­вот чо­ве­ков не мо­же би­ти нешто
дру­го до жи­вот са Бо­гом. Ово је основ­на
ду­хов­на природа Цр­кве: те­ло вер­них ко­је
по­ста­је те­ло Хри­сто­во, од­но­сно јединство
створења са Не­ство­ре­ним. У животу
Цр­кве­светитељи прихватају начин
бо­жанског жи­во­та бивајући оја­ча­ни уте­
ши­тељном енер­ги­јом Ду­ха Све­то­га. Они
уче­ству­ју у бо­жан­ском жи­во­ту оп­ште­ћи са
при­ро­дом ко­ја је не­пропадљива. Они спа­
са­ва­ју се­бе у пот­пу­но­сти и исти­нито, вра­
ћа­ју­ћи се жи­во­то­дав­ној енер­ги­ји ко­ја је
из­вор и исти­ни­та осно­ва њи­хо­вог по­сто­ја­
ња. Ово не­пре­кид­но свр­сис­ход­но усме­ра­
ва­ње њи­хо­вих жи­во­та је вре­ло све­то­сти и
сва­ке вр­ли­не, чи­нећи њи­хо­ва ср­ца са­гла­
сним ето­су са­вр­ше­ног чо­ве­ка ко­ји је сâм
Хри­стос. Јо­а­нис Ка­ло­ми­рос
На­слов из­вор­ни­ка: John Ka­lo­mi­ros,­
“The Me­a­ning of Sal­va­tion in Christ”
http://www.zephyr.gr/stjohn/sal­va­tion.htm
јул/август 2011        21
Цр­ква и др­жа­ва
Све­то­сав­ска вер­ти­ка­ла –
Бог, краљ, до­ма­ћин
Сим­фо­ни­ја Цр­кве и др­жа­ве
За вре­ме Све­то­га Са­ве ни­је вла­дао „це­за­ро­па­пи­зам”, јер ни
у јед­ном тре­нут­ку др­жа­ва ни­је го­спо­да­ри­ла Цр­квом: Све­ти Са­ва
је ус­по­ста­вио ор­ган­ску за­јед­ни­цу из­ме­ђу Цр­кве и на­ро­да
Ђакон
мр Ненад Идризовић
К а­ко у Ви­зан­ти­ји та­ко и у Ср­би­ји
за вре­ме Све­тог Са­ве, ста­нов­ни­
штво je би­ло углав­ном хри­шћан­
ске пра­во­слав­не ве­ре. Са­ма та чи­ње­ни­ца
омо­гу­ћи­ла је да се пи­та­ње од­но­са из­ме­ђу
др­жа­ве и Цр­кве ре­ша­ва је­дин­стве­но.
По­ла­зи­ло се од основ­не по­став­ке да
је­дан исти на­род при­па­да и др­жа­ви и
Цр­кви, тј. да су гра­ђа­ни др­жа­ве исто­вре­
ме­но и чла­но­ви Цр­кве. На тим осно­ва­ма
је по­ста­вљен и раз­ви­јен си­стем са­гла­
сја, склад­но­сти и уза­јам­но­сти Цр­кве и
др­жа­ве у Ви­зан­ти­ји и Ср­би­ји. За нео­ме­
та­но спро­во­ђе­ње та­квог си­сте­ма нај­од­
го­вор­ни­ји су вла­дар др­жа­ве и по­гла­вар
Цр­кве. Срп­ска име­ни­ца са­гла­сје пред­
ста­вља та­чан пре­вод грч­ке име­ни­це
сим­фо­ни­ја; ова­ко је Све­ти цар Ју­сти­ни­
јан (вла­дао од 527. до 565. го­ди­не по­сле
Хри­ста) озна­чио од­нос склад­не са­рад­ње
цар­ске и цр­кве­не вла­сти. Ина­че, сма­тра
се да је ре­фор­ма за­ко­но­дав­ства би­ла је­
дан од Ју­сти­ни­ја­но­вих нај­ве­ћих под­ви­га.
22        4/2011
Осим што је ко­ди­фи­ко­вао све до­та­да­
шње за­ко­не, цар је до­нео и низ но­ве­
ла, пот­пу­но но­вих за­кон­ских про­пи­са,
ко­ји­ма је за­пра­во оса­вре­ме­ње­но чи­та­во
за­ко­но­дав­ство. Кроз сим­фо­ни­ју, љу­ди­ма
у др­жа­ви омо­гу­ће­но је да сло­бод­но и од­
го­вор­но да­ју ца­ру ца­ре­во – али не ви­ше,
а Бо­гу Бо­жи­је – али не ма­ње. Сми­сао
ове те­о­ри­је је­сте да се схва­ти, да је са­мо
је­дан вр­хов­ни из­вор вла­сти – Бог, што
про­ис­ти­че и из Хри­сто­вих ре­чи кад га је
Пи­лат пи­тао: „Ода­кле си? А Исус му не
од­го­ва­ра. Пи­лат му та­да ре­че: Зар ме­ни
не од­го­ва­раш? Не знаш ли да имам власт
да те расп­нем и власт имам да те пу­
стим? Исус од­го­во­ри: не би имао вла­сти
ни­ка­кве на­да мном кад ти не би би­ло
да­то од­о­зго“ (Јн 19, 9-11).
Два нај­ве­ћа Бо­жи­ја да­ра ме­ђу љу­ди­ма
Све­ти Са­ва је укљу­чио у За­ко­но­пра­ви­
ло (гл. 45) пре­вод Збор­ни­ка Јо­ва­на Схо­ла­
сти­ка у 87 гла­ва са грч­ког је­зи­ка, где је
об­у ­хва­ћен увод ше­сте но­ве­ле ца­ра Ју­сти­
ни­ја­на, а ко­ји у пре­во­ду гла­си, пре­ма
Ило­вич­ком пре­пи­с у из 1262. го­ди­не и
пре­ма грч­ком из­вор­ни­ку, ова­ко: „Нај­ве­
 Цар Јустинијан I
(527-565) са
својом пратњом;
поред њега се
налази епископ
равенски
Максимијан:
мозаик из
апсиде базилике
Сан Витале у
Равени,
из 547. године

ћи да­ро­ви Бо­жи­ји ме­ђу љу­ди­ма, да­ти дру­штва, јер по­сто­је по во­љи Бо­жи­јој и
чо­ве­ко­љу­бљем од­о­зго, је­с у: све­штен­ство сто­га обе има­ју су­ве­ре­ну власт. За по­сти­
и це­сар­ство; пр­во ле­жи да слу­жи оно­ме за­ње ци­ља да ра­де у ис­тој сфе­ри – људ­
што је бо­жан­ско, а дру­го, да упра­вља и да ском дру­штву, нео­пх­ од­на је са­гла­сност
се ста­ра о оно­ме што је људ­ско. А оба, ме­ђу њи­ма, са­гла­сност ко­ја је мо­гу­ћа са­мо
ис­хо­де­ћи из јед­ног истог он­да ка­да се обе ор­га­ни­за­
на­че­ла, укра­ша­ва­ју људ­ски ци­је пот­чи­ња­ва­ју истим
жи­вот; јер ца­ре­ви­ма не мо­же Сим­фо­ни­ја нор­ма­ма, ка­но­ни­ма ко­ји су
би­ти ни­шта та­ко ва­жно као да­ти од Све­тих Апо­сто­ла и
част све­ште­ни­ка ко­ји се за Сим­фо­ни­ја не са­мо да са­чу­ва­ни од Све­тих Ота­ца.
њих са­ме увек Бо­гу мо­ле. Јер, ис­кљу­чу­је зло­уп ­ о­тре­бу У прак­си се та сим­фо­ни­ја
ако су пр­ви у све­му не­по­роч­ вла­сти, не­го оба­ве­зу­је, из­ра­жа­ва у узајм­ној по­мо­
ни и ако пред Бо­гом бу­ди ко­ли­ко Цр­кву то­ли­ко и ћи – мо­ли­твом, с јед­не, и
има­ли сме­лост, а дру­ги пра­ др­жа­ву, на ме­ђу­соб­ну вла­шћу, с дру­ге стра­не.
вил­но и ка­ко до­ли­ку­је поч­ну са­рад­њу за до­бро на­ро­ Пра­во­слав­ни хри­шћа­ни
укра­ша­ва­ти пре­да­те им гра­ да – та­ко што се уза­јам­ ни­по­што ни­с у апо­ли­тич­на
до­ве и оне ко­ји су под њи­ма, но ува­жа­ва­ју и по­ма­жу, би­ћа – на­про­тив! По уме­
по­ста­ће не­ка­кав при­ја­тан а да при то­ме јед­на дру­ сним и тач­ним ре­чи­ма јед­
склад све што људ­ском гој не за­ди­ру у осно­ве ног на­шег углед­ног те­о­ло­
жи­во­т у да­ру­је до­бро. А то ће устрој­ства и упра­вља­ња. га, чо­век је „бо­го­ли­ка лич­
би­ти, ве­ру­је­мо, ако се са­чу­ва ност, жи­ва ико­на Бо­жи­ја,
над­зи­ра­ње све­ште­них пра­ви­ и оту­да по са­мој сво­јој
ла ко­ји су Апостоли – пра­вед­но хва­ље­ни при­ро­ди, али и по сво­ме ко­нач­ном ес­ха­
и сла­вље­ни, и оче­ви­ци Бо­жи­је Ре­чи – то­ло­шком на­зна­че­њу, он је би­ће за­јед­ни­
пре­да­ли, а Све­ти Оци очу­ва­ли и це и за за­јед­ни­штво, дру­штве­но и дру­
ка­зи­ва­ли“. жев­но би­ће, по­ли­тич­ко или ако Ари­сто­
Као што ви­ди­мо, све­штен­ство и цар­ те­лов реч­ник за­ме­ни­мо хри­шћан­ским –
ство су не­по­ход­не ор­га­ни­за­ци­је људ­ског са­бор­но и цр­кве­но би­ће“.

јул/август 2011        23
Цр­к ва и др­ж а­в а
Од­нос Цр­кве и др­жа­ве ­
за вре­ме Све­тог Са­ве
Све­ти Са­в а је у осно­ви при­хва­тио
раз­ра­ђе­н у ви­з ан­тиј­ску иде­о­ло­ги­ју о
од­но­си­ма из­ме­ђу Цр­кве и др­жа­в е, али
је осе­ћао по­т ре­бу да у том од­но­с у оза­
ко­ни не­што што је свој­с тве­но Ср­би­ма.
Сто­г а је ра­зу­мљив Са­вин опрез да из
ви­з ан­тиј­ске за­кон­ске гра­ђе не уне­се у
За­ко­но­пра­ви­ло ни­шта што би мо­гло да
по­слу­жи пред­с тав­ни­ци­ма др­жа­в е или
Цр­кве за пре­власт. Сим­ф о­ни­ја не са­мо
да ис­к љу­ч у­је зло­у ­по­т ре­бу вла­с ти, не­го
оба­в е­зу­је, ко­ли­ко Цр­кву то­ли­ко и др­жа­
ву, на ме­ђу­соб­н у са­рад­њу за до­бро
на­р о­да – та­ко што се уза­јам­но ува­жа­в а­
ју и по­ма­ж у, а да при то­ме јед­на дру­гој
не за­ди­ру у осно­в е устрој­с тва и упра­
вља­ња. Из склад­не са­рад­ње Цр­кве и
др­жа­в е, ко­ји­ма су се обич­но и гра­ни­це
по­к ла­па­ле, раз­ви­ла се сна­жна не­ма­њић­
ка Ср­би­ја, у ко­јој је срп­ска Цр­ква за­б е­
ле­жи­ла свој нај­в е­ћи про­цват у сва­ком
по­гле­д у.
Свети Сава, први архиепископ српски, и Свети Симеон (Стефан Немања): фреске из Манастира Студенице, из
Краљеве Цркве (задужбине српског краља Милутина), рад из 1314. године
24        4/2011
За вре­ме Све­то­га Са­ве ни­је вла­дао
„це­за­ро­па­пи­зам“, јер ни у јед­ном тре­нут­
ку др­жа­ва ни­је го­спо­да­ри­ла Цр­квом.
Цр­ква слу­жи, али ње­на је и ду­жност да
слу­жи, под усло­вом да то слу­же­ње бу­де
по љу­ба­ви, а не по чи­нов­нич­кој ду­жно­
сти. Са­ви­ни би­о­гра­фи све­до­че да Са­ва
за­по­ве­да да се са­зо­ве Са­бор кли­ра и
на­ро­да, а не Сте­фан, да Са­ва по­ста­вља
епи­ско­пе и игра глав­ну уло­гу у из­бо­ру
сво­га на­след­ни­ка Ар­хи­е­пи­ско­па Ар­се­ни­
ја. Све­ти Са­ва ни­је те­о­крат­ски упра­вљао
др­жа­вом и од­ре­ђи­вао ње­ну по­ли­ти­ку, али
је ус­по­ста­вљао мир (спо­ља­шни или уну­
тра­шњи) кад год се за то ука­зи­ва­ла при­
ли­ка. Све­ти Са­ва је ус­по­ста­вио ор­ган­ску
за­јед­ни­цу из­ме­ђу Цр­кве и на­ро­да. Бо­жан­
ским на­дах­ну­ћем оја­чао је дух на­род­ног
је­дин­ства под јед­ним вла­да­рем и ло­зом
Не­ма­њи­ћа. Са­здао је др­жа­во­твор­но ро­до­
љу­бље и до­ма­ћин­ски по­ре­дак по све­то­
сав­ској вер­ти­ка­ли – Бог, краљ, до­ма­ћин.
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је
Ста­ри За­вет
Про­роч­ке во­ђе –
ду­хов­ни­ци Ста­рог За­ве­та
До вре­ме­на по­зног пе­ри­о­да су­ди­ја и ра­не мо­нар­хи­је,
про­роч­ка де­лат­ност се не спо­ми­ње че­сто.
Кра­јем тог пе­ри­о­да про­роч­ки по­крет до­би­ја за­мах
за­хва­љу­ју­ћи Са­му­и­лу, углед­ном про­ро­ку-су­ди­ји
Јо­ван
Бла­го­је­вић
П ро­ро­ци су кључ­на гру­па за фор­ми­
ра­ње ста­ро­за­вет­них ве­ро­ва­ња. Реч
про­рок озна­ча­ва не­ког ко го­во­ри у
не­чи­је име. Про­ро­ци Бо­жи­ји, сто­га, го­во­ре
у име Бо­жи­је. Нај­пре су то би­ле гру­пе ха­ри­
змат­ских ек­ста­ти­ча­ра ко­ји су про­ри­ца­ли,
по­не­кад уз упо­тре­бу ек­ста­тич­ке му­зи­ке и
пле­са (1Сам 19, 19-24; 2Цар 3, 14-16). Пр­ви
не­по­сред­ни спо­мен изра­ил­ског про­ро­штва
по­ве­зан је са Мој­се­јем и ста­ре­ши­на­ма изра­
ил­ских пле­ме­на ко­је је Дух Го­спод­њи до­вео
у ста­ње про­роч­ке ек­ста­зе. Мој­сеј, во­ђа
изра­иљ­ског на­ро­да је, сто­га, ар­хе­тип про­ро­
ка и пр­ви про­роч­ки ста­ре­ши­на – ду­хов­ник
Ста­рог За­ве­та (Бр 11, 25-29).
До вре­ме­на по­зног пе­ри­о­да су­ди­ја и ра­не
мо­нар­хи­је, про­роч­ка де­лат­ност се не спо­
ми­ње че­сто. Кра­јем тог пе­ри­о­да про­роч­ки
по­крет до­би­ја за­мах за­хва­љу­ју­ћи Са­му­и­лу,
углед­ном про­ро­ку-су­ди­ји (1Сам 2, 21.26; 3,
1-4,1), ко­ји је кру­ни­сао пр­вог изра­ил­ског
мо­нар­ха, Са­у­ла. Су­коб ха­ри­змат­ске су­диј­
ско-про­роч­ке вла­сти Са­му­и­ла и мла­де
ин­сти­ту­ци­је мо­нар­хи­је ко­ју је пред­ста­вљао
не­гда­шњи Са­му­и­лов шти­ће­ник Са­ул био је
не­из­бе­жан. По­сле­ди­ца је би­ла огра­ни­ча­ва­
ње по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња Са­му­и­ла, али и
гу­бље­ње мо­рал­ног ауто­ри­те­та Са­у­ла. У
овом кон­тек­сту се, по пр­ви пут, спо­ми­њу
про­роч­ки си­но­ви оку­пље­ни око про­роч­ког
оца – Са­му­и­ла. Из­вор­но по­ро­дич­ни тер­ми­
ни отац-син ов­де има­ју про­ши­ре­но зна­че­ње
ко­је ода­је ауто­ри­тет, са­вет­нич­ки по­тен­ци­
јал и углед про­роч­ких во­ђа (Суд 17, 10; 18,
19; 1Сам 14, 52; 2Цар 14, 14).
Про­роч­ки си­но­ви би­ли су пре­по­зна­ва­ни
као одво­је­ни за Ја­хвеа, за про­у­ча­ва­ње и
пре­но­ше­ње ње­го­ве во­ље под ста­ра­тељ­ством
про­ро­ка ко­га су сма­тра­ли ду­хов­ним оцем.
На­ра­ци­ја 1Сам 10, 9-12 бу­ди број­не не­до­у­
ми­це, али је по­ру­ка одељ­ка ја­сна: Са­у­лов
ауто­ри­тет за­ви­си од Ја­хве­о­вог вођ­ства
по­сред­ством на­дах­ну­тог Са­му­и­ла (1Сам 10,
5-10). Ка­да се Са­ул ни­је по­ко­рио Ја­хвеу, Дух
га је на­пу­стио и оти­шао Да­ви­ду (1Сам 16,
13-14). Кон­текст по­ка­зу­је да тер­мин (про­
роч­ки) отац за­пра­во озна­ча­ва ста­ре­ши­ну
про­роч­ких си­но­ва, гру­пу про­ро­ка ко­ји су
би­ли оку­пље­ни под ње­го­вим ста­ре­шин­
ством и у на­ро­чи­том од­но­су.
Ус­по­ста­вља­ње мо­нар­хи­је во­ди­ло је мо­ди­
фи­ка­ци­ји про­роч­ког по­кре­та. Сна­жна и
цен­тра­ли­зо­ва­на вла­да­ви­на Да­ви­да и Со­ло­
јул/август 2011        25
Ста­р и За­в ет
мо­на по­ти­сну­ла је у из­ве­сној ме­ри ха­ри­ ко­јим је уни­ште­на Омри­је­ва ди­на­сти­ја.
змат­ски аспект про­роч­ког де­ло­ва­ња и ути­ Власт је пре­у­зео ра­ди­кал­ни ја­хви­ста ко­ји
цај­ни про­ро­ци по­ста­ју део цар­ске ад­ми­ни­ је, го­то­во у пот­пу­но­сти, за­тро идо­ла­три­ју у
стра­ци­је уну­тар ко­је де­лу­ју као цар­ски Изра­и­лу (2Цар гл. 9 и10).
са­вет­ни­ци (2Сам 7, 1-29; 12, 1-13). Та­кав На­ро­чи­то је зна­ча­јан опис пре­но­ше­ња
ста­тус оп­ста­је у ве­ћој или ма­њој ме­ри и Или­ји­ног ауто­ри­те­та на Је­ли­се­ја. У ње­му
по­сле по­де­ле је­дин­стве­не је­вреј­ске ца­ре­ се нео­би­ча­но че­сто ја­вља­ју тер­ми­ни про­
ви­не у Ју­де­ји, све до по­ја­ве ве­ли­ких про­ роч­ки си­но­ви и (про­роч­ки) отац. По­то­њи
ро­ка – пи­са­ца Иса­и­је, Је­ре­ми­је и њи­хо­вих тер­мин ко­ри­сти Је­ли­сеј да би из­ра­зио сво­
след­бе­ни­ка, та­ко да на под­руч­ју Ју­де­је ју жа­лост због Или­ји­ног од­ла­ска (2Цар 2,
не­ма спо­ме­на о де­лат­но­сти про­роч­ких 12 уп. 2Цар 6, 21; 13, 14), по­том узи­ма
си­но­ва и њи­хо­вих ота­ца (ста­ре­ши­на). Или­јин плашт и чи­ни чу­до слич­но Или­ји­
У Са­ма­ри­ји је про­роч­ки ном, по­твр­див­ши се, пред
по­крет за­др­жао из­вор­ну про­роч­ким си­но­ви­ма, као
фор­му и на­чин де­ло­ва­ња. У ње­гов на­след­ник (2Цар 2,
жи­во­пи­сним на­ра­ци­ја­ма о 13-15). На­ра­тор, у на­став­
Или­ји и Је­ли­се­ју на­и­ла­зи­мо ку, да­је зна­чај­не по­дат­ке
на тер­ми­не про­роч­ки си­но­ ко­ји по­ка­зу­ју да су про­роч­
ви и (про­роч­ки) отац (1Цар ки си­но­ви жи­ве­ли аскет­
20 35; 2Цар 2, 3-7.15; 5, 22; 6, ским жи­во­том уса­мље­ни­
1; 9, 1). По­след­њи ко­ји их штва и си­ро­ма­штва, али да
ко­ри­сти је про­рок Амос су има­ли и скло­ност ка
(Ам 7, 14). Зна­чи, то­ком фор­ми­ра­њу за­јед­ни­ца – уз
пе­ри­о­да од око три ве­ка, ис­кљу­чи­во одо­бре­ње Је­ли­
очу­ва­на је не­ка вр­ста про­ се­ја. То су­ге­ри­ше по­слу­
роч­ке сук­це­си­је и оку­пља­ шност про­роч­ком ста­ре­
ње гру­па про­ро­ка око зна­ ши­ни – оцу (2Цар 3, 38-44;
чај­ног ли­де­ра ко­ји је, нај­ве­ 6, 1-7). Мо­же се ре­ћи да је
ро­ват­ни­је по­пут Или­је, про­роч­ки по­крет по­ста­вио
би­рао на­след­ни­ка да во­ди те­мељ ка­сни­јих пу­сти­њач­
Свети Пророк Мојсије,
на­ред­ну ге­не­ра­ци­ју про­роч­ синајска икона из 13. века, детаљ ких за­јед­ни­ца, по­пут
ких си­но­ва (1Цар 19, 19-21). ку­мран­ске, и по­сред­но,
Вер­ско-по­ли­тич­ке окол­но­сти у не­ста­бил­ хри­шћан­ског мо­на­штва. Мо­на­шке ка­рак­
ном се­вер­ном цар­ству учи­ни­ле су да про­ те­ри­сти­ке про­роч­ких за­јед­ни­ца не тре­ба
роч­ки по­крет по­ста­не сна­жна опо­зи­ци­ја ап­со­лу­ти­зо­ва­ти јер су се про­роч­ки си­но­ви
вла­дар­ском, углав­ном син­кре­ти­стич­ком, за­пра­во пе­ри­о­дич­но по­вла­чи­ли у аске­зу да
кул­ту. Су­коб је, по­ред вер­ског имао и би се, у по­слу­шно­сти про­роч­ком ста­ре­ши­
по­ли­тич­ке ди­мен­зи­је. Вр­ху­нац су­ко­ба је ни мо­ли­твом и про­у­ча­ва­њем све­тих спи­са,
до­сег­нут то­ком вре­ме­на Омри­је­ве ди­на­ при­пре­ми­ли за јав­ну де­лат­ност. Та­ко су
сти­је, по­себ­но то­ком ње­ног по­след­њег про­роч­ке ста­ре­ши­не, као цен­трал­ни
пред­став­ни­ка Аха­ва и ње­го­ве фе­ни­чан­ске ду­хов­ни ауто­ри­тет ова­квих за­јед­ни­ца,
су­пру­ге Је­за­ви­ле ко­ја је озва­ни­чи­ла Ва­а­лов по­ста­ли пре­те­ча све­ко­ли­ког ју­део-хри­
култ у Изра­и­лу. Све­га не­ко­ли­ко го­ди­на шћан­ског ду­хов­ни­штва.  
ка­сни­је, под вођ­ством Је­ли­се­ја, про­роч­ки Аутор је вероучитељ
по­крет је имао то­ли­ко сна­гу да је по­стао у Архиепископији београдско-карловачкој
кључ­ни осло­нац Ју­јо­вог др­жав­ног уда­ра

26        4/2011
Свети ликови историје СПЦ
Свети Стефан и
Јелена Штиљановић
Свети Стефан је остао посебно упамћен по томе што је
сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је
опраштао обавезу да жито врате, а Св. Јелена по монашењу и
раздељивању имања сиромашним и потребитим
др Ђорђе Т. Вуковић
П ред крај живота, Свети
благородни деспот Јован
Бранковић (+1502.) покушао је да
измоли помоћ од Млетака ради одбране
земље од напада Турака. На поновљени
позив његове удовице Јелене одазвао
се Свети кнез Стефан Штиљановић.
Кнежеви одреди су дошли у Срем из
Паштровића, носећи са собом заставу
Светог цара Уроша, која се данас
чува у Шидском музеју. По казивању
непознатог писца, Свети кнез Стефан
Штиљановић се доселио из приморја
у Моровић, лепo и скромно сремско
„градиште“, код данашњег Шида, које је
обновио и населио „многим народима“.
Нови двор Светог кнеза налазио се
западно од Купиника (Купинова),
престонице деспотице Јелене Бранковић,
пореклом из славне породице Јакшић.
Свети Стефан је живео у складном
браку „имајући помоћницу себи супругу
Јелену, благочестиву и доброчинитељну“.
Света Јелена Штиљановић, имењакиња
деспотице Јелене, била је друга супруга
Светога кнеза. Прва Стефанова супруга
Анђелија, према истраживањима
Слободана Милеуснића, спомиње се
у сачуваном тестаменту и у народном
предању из приморских крајева, које је
забележио познати књижевник Стефан
Митров Љубиша.
Угарски краљ, сигурно са знањем двора
у Купинику, упутио је Светог кнеза на
службу у Шиклош на Драви (1508.). У
време угарског краља Лудовикa дошло је
до најезде Турака, који су освојили
Купиник и Београд (1521.). После пада
Купиника и бекства Јованове удовице
Јелене у Вилагошт, Свети кнез Стефан се
борио против даљег надирања османских
трупа. Купиник је ослобођен и обновљен,
али је погибија краља Лудовика на Мохачу
1526. г. отворила пут даљем надирању
Турака. У борбама око упражњеног пре-
стола, аустријски надвојвода Фердинанд I
Хабсбуршки успео је да потисне против-
ничке трупе и крунише се у Стоном
Београду за краља Угарске и Чешке (5.
новембар 1527.). Недуго после крунисања,
краљ је примио Светог Стефана и поверио
му властелинства Михољац и Глоговницу
и управу над утврђењима Нови Град и
Ораховица у Славонији. Док је трајао мир
са Турцима, краљ Фердинанд је Св.
јул/август 2011        27
Свети ликови историје СПЦ
Стефану, Св. Јелени и њиховом
потомству поклонио Ешћен, посед
некада моћног Ловре Илочког (21.
јуна 1535). Јеленино девојачко прези-
ме наведено у краљевој повељи на
латинском језику прочитано је као
Богдановић, што подсећа на херцего-
вачку породицу Богдановића или на
требињску властелу Богданчиће. Од
потомства по имену је познат Павле
Штиљановић, који је наставио очевим
путем, у војној служби код
Фердинанда и његовог сина
Максимилијана. Цар Максимилијан II
поставио је сина дивних и побожних
родитеља за команданта са седиштем
у Шарлову (17. септембра 1573.).
Помен деце у Фердинандовој повељи,
указује да су Свети кнез и кнегиња
осим сина Павла имали најмање још
једно дете, вероватно кћерку.
Да би осигурао одбрану границе у
немирна времена, краљ Фердинанд је
поставио Светог Стефана
Штиљановића за кастелана Валпова
(1540.). Султанова војска је кренула у
поход на Славонију почетком пролећа
1543. године. Напад је отпочео Улама-
бег, познат по својој суровости.
Силовити бег је заузео Ораховицу и
опсео Валпово. Команду над опсадом
преузео је султан Сулејман II, који је Свети Стефан Штиљановић, темпера на дрвету,
дошао са главнином војске. На град је рад Станоја Поповића из 1740. године
испаљено 3.173 комада камених
ђулади, али су браниоци, под командом упокојио се у току припрема за одбрану
Светог кнеза, одолели. После двомесечне града Шиклуша, а сахрањен је на
опсаде, султан Сулејман је прихватио оближњем брду Ђунтир. „Свето тело
мирну предају Валпова (23. јуна 1543.). погребоше његови у жалости на месту
Свети војсковођа је повео са собом „много нарочитом. Велики плач настаде над гро-
народа српског“ (Патријарх Пајсије), у бом светога од супруге, блажене Јелене, и
тврђаву Шиклош, седиште шајкашке слугу његових, као некада над Јосифом
флоте. Непознати писац је забележио да је што учинише људи у Египту“ (1Мој 50, 26)
краљ Угарске дао Св. Стефану власт над (Похвално слово). Достојно се опростивши
великим градовима и многим селима, од супруга, Св. Јелена је склонила породи-
какву дотада није имао. Свети кнез није цу испред надирућих турских трупа.
дуго поживео у новом достојанству: Према Патријарху Пајсију Јањевцу

28        4/2011
(Повесно слово), преподобна Јелена је стиг-
ла и до града Прага у Чешкој земљи. Према
XIII глави Троношког родослова, прилазе
Прагу бранили су српски одреди којима су
управљале српске војводе.
После извесног времена, необична свет-
лост на брду Ђунтир чудесно је просла-
вила Стефанове мошти, које су одмах
откопали турски војници у потрази за
скривеним благом. Новооткривене
мошти обишао је турски заповедник и,
како кажу, заплакао се, јер се сетио свог
порекла и веза са Светитељем. Сазнавши
за дивно чудо, игуман Теофило је свете
мошти пренео у фрушкогорски Манастир
Шишатовац (1543.). Вест о прослављању
моштију стигла је и до Св. Јелене, коју су,
према речима непознатог живописца,
спречили да крене на пут у поробљену
земљу. Путовање је постало могуће, јер су
Турци прво склопили примирје (новем-
бар 1545.), а затим мир са Аустријом
(август 1548.), који је потрајао до 1551.
године. Преподобна Јелена, „некако
мудре ухитрив“, укрцала се на брод и
стигла лађом до Фрушке горе (непознати
писац). Дошла је у Манастир Шишатовац,
„... где многе сузе са радошћу и умилним
речима изливаше“ (Патријарх Пајсије).
Над чудотворним моштима, она је узнела
захвалну молитву Господу: „За ово,
Христе, Спасе мој, величам Тебе“ (Служба
Светом Стефану Штиљановићу).
Манастир и мошти даривала је покло-
нима спремљеним уочи путовања. Међу
поклонима, посебно су се издвајали:
Стефанов раскошно украшен Псалтир,
пехари са исписаним Стефановим и
Јелениним именом и грбом, као и пара-
мон, покров за свету главу, са натписом
који је златном жицом извезла: „госпожа
јего Јелена“. По Патријарху Пајсију, она је
примила монашки постриг под именом
Јелисавета (исто монашко име као Св.
царица Јелена, супруга цара Душана и
мајка Св. цара Уроша Немањића) и под-
визавала се у близини Манастира
Шишатовца; по предању – у оближњој
Петковици, чији је ктитор била. Овакав
избор подсећа на Свету мајку Ангелину
Бранковић (+1520.), која је мошти мужа и
сина положила у Манастир Благовештење
у Крушедолу, а сама се повукла у
оближњи Сретењски манастир (данас
парохијска црква).
Света монахиња Јелисавета поживела је
још три године у монашком чину. После
смрти, према Патријарху Пајсију Јањевцу,
њене мошти су пренете у Шишатовац, у
припрату велике цркве и положене са
леве стране до зида, где су се чувале.
Свети Стефан је остао посебно упамћен
по томе што је сиромашном народу у
Необична светлост на брду
Ђунтир чудесно је прославила
Стефанове мошти, које су турски
војници откопали у потрази за
скривеним благом.
Новооткривене мошти обишао
је турски заповедник и,
како кажу, заплакао се,
јер се сетио свог порекла
и веза са Светитељем
време глади делио жито и по томе што
им је опраштао обавезу да жито врате, а
Св. Јелена по поклоњењу моштима,
монашењу и раздељивању имања сиро-
машним и потребитим. Свети Стефан
Штиљановић, са „великим Теодором
жупаном“, по једном запису, био је кти-
тор Манастира Шишатовца и Кувеждинa,
а Св. Јелена, према предању, Манастира
Марија Ђид, северно од Шиклоша, и
Манастира Петковице.  
јул/август 2011        29
Апо­ло­ге­ти­ка
Ко мо­же про­тив
Бо­жан­ске си­ле?
Да Го­спод ни­је сма­трао те­ло ва­жним, не би се у ње­га ова­пло­тио,
и нај­зад – не би са њим вас­кр­сао и ваз­нео се на небеса

Кивот са моштима Светог Никодима, патријарха

српског (1446--1453), чува се у Пећкој Патријаршији

30        4/2011
 мр Дра­га­на
То­до­ро­вић
„По­шту­ју­ћи све­ти­те­ље ми по­шту­
је­мо и њи­хо­ве све­те мо­шти као са­су­
де бла­го­да­ти Бо­жи­је, јер су њи­хо­ва
све­та и осве­ће­на те­ла бла­го­да­ћу
по­ста­ла не­тру­ле­жна и чу­до­твор­на.
Све­те мо­шти су знак Бож­јег бла­го­во­
ље­ња и бла­го­дат­ног при­су­ства Ду­ха
Бож­јег у ма­те­ри­јал­ним те­ли­ма људ­
ским, што пред­ста­вља та­ко­ђе све­до­ Од­го­вор про­тив­ни­ци­ма мо­шти­ју
чан­ство и за­лог да ће и те­ла људ­ска
вас­кр­сну­ти и на­сле­ди­ти од Бо­га
не­тру­ле­жност и бла­же­ну бе­смрт­ност
и жи­вот веч­ни.“ Св. Ју­стин По­по­вић
Не­ги­ра­ње мо­шти­ју
У по­след­ње вре­ме на ин­тер­нет
фо­ру­ми­ма по­ја­вљу­ју се
раз­ли­чи­ти ко­мен­т а­ри
ко­ји не­ги­ра­ју по­што­
ва­ње мо­шти­ју и уоп­
ште са­мо по­с то­ја­ње
све­тих мо­шти­ју. Раз­
ло­зи ко­је про­тив­ни­ци
на­в о­де украт­ко из­гле­
да­ју ова­ко:
1. Нај­пре се по­зи­ва­ју
на Све­то Пи­смо, твр­де­
ћи да у Све­том Пи­сму
не мо­же­мо на­ћи оправ­
да­ност по­што­ва­ња
мо­шти­ју. У Књи­зи Про­по­
вед­ни­ка 9, 6 пи­ше: „Мр­тви
ни­шта не зна­ју“ – то ва­жи
за све, па и за оне ко­је је
Цр­ква про­гла­си­ла све­ти­ма.
2. Та­ко­ђе, по­зи­ва­ју­ћи се на
Све­то Пи­смо, про­тив­ни­ци
мо­шти­ју на­во­де да је кла­ња­ње мо­шти­ма
идо­ло­по­клон­ство.
3. Тре­ћа, и не ма­ње бит­на ствар ко­ју
на­во­де, је­сте прет­по­став­ка да су се те­ла
по­је­ди­них по­кој­ни­ка на­шла на тлу ко­је
ни­је по­год­но за раз­град­њу те­ла (нпр. у
мо­чва­ра­ма ко­је не­ма­ју до­вољ­но ки­се­о­ни­
ка, што спре­ча­ва раз­град­њу), тзв. при­
род­на му­ми­фи­ка­ци­ја, или да је Цр­ква
на­мер­но бал­са­мо­ва­ла те­ла по­је­ди­них
по­кој­ни­ка, ка­ко би их ко­ри­сти­ла у сво­је
ма­те­ри­јал­не и иде­о­ло­шке свр­хе.
„Ко не при­ма и не по­шту­је ­
све­ти­те­ље и њи­хо­ве све­те мо­шти
тај не при­ма и не по­шту­је ни ­
Хри­ста ни Бо­га Оца.“
 Св. Ју­стин По­по­вић
Про­тив­ни­ци мо­шти­ју на­во­де вр­ло
оскуд­не и по­вр­шне ар­гу­мен­те за сво­је
ста­во­ве. Би­блиј­ска ре­че­ни­ца „мр­тви
ни­шта не зна­ју“ не до­ка­зу­је да мо­шти не
по­сто­је.
Сво­ју ве­ру у све­те мо­шти Цр­ква та­ко­ђе
уте­ме­љу­је на Све­том Пи­сму. Још је Да­вид
у сво­јим Псал­ми­ма за­бе­ле­жио: „То­га ра­ди
ра­ду­је се ср­це мо­је и ве­се­ли се је­зик мој,
још ће се и те­ло мо­је сми­ри­ти у узда­њу.
Јер не­ћеш оста­ви­ти ду­ше мо­је у па­клу,
ни­ти ћеш да­ти да све­тац твој ви­ди тру­
лост“ (Пс 16, 9-10). Но­ви За­вет пре­пун је
ме­ста ко­ја на ин­ди­рек­тан на­чин го­во­ре о
истом.
С дру­ге стра­не, исти­на је да би­блиј­ски
пи­сци не по­ми­њу по­што­ва­ње мо­шти­ју и
да Мој­си­је бе­ле­жи: „Го­спо­да сво­га бој се,
ње­му јед­но­ме слу­жи“ (5Мој 6, 13), али
ниг­де не по­ми­ње да је идо­ло­по­клон­ство
кла­ња­ње мо­шти­ма. Ако је кла­ња­ње њи­ма
идо­ло­по­клон­ство, шта је он­да кла­ња­ње
јул/август 2011        31
Апо­л о­г е­т и­к а
Иако је зва­нич­на ка­но­ни­за­ци­ја уве­де­на у 11. ве­ку, са­мо по­што­ва­ње
мо­шти­ју је мно­го ста­ри­је, о че­му на­ла­зи­мо све­до­чан­ство ме­ђу
пр­вим хри­шћа­ни­ма
ка­ме­ну код оних ко­ји се­бе та­ко­ђе сма­тра­
ју на­след­ни­ци­ма Ста­рог За­ве­та?
Што се ти­че при­род­не му­му­фи­ка­ци­је,
тре­ба­ло би об­ја­сни­ти сле­де­ће: исти­на је
да у не­ким мо­чва­ра­ма и уоп­ште на по­је­
ди­ном тлу не­ма до­вољ­но ки­се­о­ни­ка, али
то ни­ка­ко не зна­чи да се на тај на­чин
про­цес тру­ље­ња мо­же за­у­ста­ви­ти. По­зна­
то је да на про­цес тру­ље­ња ути­чу аероб­не
бак­те­ри­је. Ка­да ис­тро­ше ки­се­о­ник, оне
уги­ну. Али, та­да на­сту­па­ју ана­е­ро­би (бак­
те­ри­је ко­ји­ма ни­је по­тре­бан ки­се­о­ник) и
на­ста­вља­ју раз­град­њу те­ла. Бр­зи­на и раз­
ви­так тру­ље­ња за­ви­се од ви­ше фак­то­ра:
ни­ске тем­пе­ра­т у­ре или пак су­ви­ше ви­со­
ке, успо­ра­ва­ју тру­ље­ње, али се тај про­цес
убр­за­ва на тем­пе­ра­т у­ри из­ме­ђу 20 и 35
сте­пе­ни. Та­ко­ђе ве­ли­ка вла­жност (те­ла у
во­ди) спо­ри­је раз­гра­ђу­је. На су­вом тлу,
про­цес је нај­бр­жи, а у зе­мљи нај­спо­ри­ји.
У сва­ком слу­ча­ју, про­цес се оба­вља бр­же
или спо­ри­је, али се не за­у­ста­вља. Чак и да
по­сто­је слу­ча­је­ви при­род­не му­ми­фи­ка­ци­
је, Жи­ти­ја све­тих не на­во­де да је не­ко
те­ло про­на­ђе­но у усло­ви­ма где је то би­ло
мо­гу­ће.
Про­тив­ни­ци­ма мо­шти­ју, ко­ји ве­ру­ју да
је Цр­ква са­ма бал­са­мо­ва­ла те­ла сво­јих
умр­лих, не мо­же се пре­ћу­та­ти да ве­ро­ват­
но ни­ка­да ни­с у ви­де­ли све­те мо­шти.
Из­глед бал­са­мо­ва­ног по­кој­ни­ка и мо­шти
пот­пу­но се раз­ли­ку­ју.
Нео­спор­на је чи­ње­ни­ца да су ре­ли­ги­о­
зни раз­ло­зи под­ста­кли раз­вој бал­са­мо­ва­
ња. На­род у Егип­т у ду­бо­ко је ве­ро­вао да
те­ла умр­лих мо­ра­ју оста­ти чи­та­ва, ако
же­ле ући у цар­ство Бо­жи­је. Про­це­ду­ра
бал­са­мо­ва­ња тра­ја­ла је и по не­ко­ли­ко
ме­се­ци. Имп­хо­теп (3150 год. пре Хри­
32        4/2011
ста), је био ини­ци­ја­тор бал­са­мо­ва­ња, али
су се на­чи­ни ме­ња­ли вре­ме­ном. Је­дан од
на­чи­на био је да се по­кој­ни­ку нај­пре
из­ва­де сви уну­тра­шњи ор­га­ни; мо­зак се
ва­дио кроз но­здр­ве, а ма­лим ре­зом
од­стра­њи­ва­ли су се уну­тра­шњи ор­га­ни.
Ср­це се оста­вља­ло због по­себ­ног ве­ро­ва­
ња да је оно сре­ди­ште ду­ше. Сле­де­ћи
ко­рак био је да се те­ло пре­ма­же ме­ша­ви­
на­ма ко­је у се­би оба­ве­зно са­др­же со, и
оста­ви 35 да­на у пу­сти­њи да се су­ши. Тек
ка­да би со и ви­со­ка тем­пе­ра­т у­ра из­ву­кле
во­ду и те­ло по­ста­ло там­но, пре­ма­зи­ва­ло
се ме­ша­ви­ном ми­ри­сне смо­ле, уља, та­мја­
на, ке­дра и пал­ми­ног ви­на. За­тим се уви­
ја­ло у лан. По­но­во би се под­вр­га­ва­ло
су­ше­њу још је­дан ме­сец и на кра­ју по­ла­
га­ло у гроб. Ова про­це­ду­ра ни­је оба­вље­
на над те­ли­ма оних ко­је је Цр­ква про­гла­
си­ла све­ти­ма, што се мо­же утвр­ди­ти пре­
гле­да­њем те­ла. Уоста­лом, сва­ки вер­ник
зна да је ве­ћи­на мо­шти­ју по­ло­же­на у
отво­ре­ном ков­че­гу и да се њи­хо­ва те­ла
мо­гу ви­де­ти и до­дир­ну­ти.
Цр­ква не ко­ри­сти мо­шти у иде­о­ло­шке
свр­хе и по­сто­ји од­ре­ђе­ни по­сту­пак ка­но­
ни­за­ци­је ко­ји се мо­ра по­што­ва­ти. И не
са­мо то, сло­бод­но се мо­же ре­ћи да је вер­
ни на­род нај­за­слу­жни­ји ка­да је у пи­та­њу
про­гла­ша­ва­ње осо­бе за све­ти­те­ља. Цр­ква
нај­пре про­ве­ра­ва да ли се у на­ро­ду већ
по­шту­је онај ко­ји се про­гла­ша­ва све­тим.
По­ред мо­шти­ју, глав­ни узрок су чу­да ко­ја
се де­ша­ва­ју над са­мим мо­шти­ма или на
гро­бу где је те­ло би­ло по­ло­же­но. Тек ако
су глав­ни усло­ви ис­пу­ње­ни пи­ше се би­о­
гра­фи­ја по­кој­ног и вр­ши ико­но­пис, а
Са­бор осо­бу про­гла­ша­ва све­том и увр­
шта­ва је у ка­лен­дар све­тих. Зна­чи, Цр­ква

Свети Јустин Поповић (1894-1979)
као млади јеромонах: фотографија
из 1929. године
ни­ко­га не про­гла­ша­ва све­тим, ако он то
ни­је сам по се­би.
Иако је зва­нич­на ка­но­ни­за­ци­ја уве­де­на
у 11. ве­ку, са­мо по­што­ва­ње мо­шти­ју је
мно­го ста­ри­је, о че­му на­ла­зи­мо све­до­чан­
ство ме­ђу пр­вим хри­шћа­ни­ма. Ди­о­ни­си­је
Аре­о­па­гит у спису О бо­жан­ским име­ни­ма
све­до­чи да су се апо­сто­ли, на­кон Бо­го­ро­
ди­чи­не смр­ти, оку­пи­ли да се по­кло­не
ње­ном те­лу. Жи­ти­је еван­ђе­ли­сте Ма­те­ја
све­до­чи да се и сам еван­ђе­лист по­ста­рао
да се ње­го­во те­ло са­чу­ва: ја­вио се епи­ско­
пу Пла­то­ну и са­оп­штио да се ње­го­во те­ло
из­ву­че из мо­ра. Пр­ви хри­шћа­ни во­ди­ли
су бри­гу да се мо­шти са­чу­ва­ју: та­ко су
са­чу­ва­ли мо­шти апо­сто­ла Ан­дре­ја, Ти­мо­
те­ја, Ма­ри­је Маг­да­ле­не итд. и пре­не­ли их
у Ца­ри­град.
Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти на ви­ше на­чи­на
све­до­чи о по­што­ва­њу мо­шти­ју. Над
мо­шти­ма Све­тих му­че­ни­ка Мар­ки­ја­на и
Мар­ти­ри­ја по­ди­гао је цр­кву. Ис­ти­цао је
да је си­ла све­ти­те­ља по­сле ње­го­ве смр­ти
ве­ћа не­го за вре­ме ње­го­вог жи­во­та и да
нам је због то­га Бог оста­вио мо­шти све­
ти­те­ља.
Ова и мно­га дру­га по­што­ва­ња Цр­ква
ни­је од­мах по­твр­ди­ла сво­јим за­ко­ном.
На­род је по­чео да хо­до­ча­сти, а од 4. ве­ка
мо­шти­ма при­пи­с у­је и чу­до­твор­ну моћ.
Цр­ква је не­што ка­сни­је по­твр­ди­ла по­сто­
је­ћу прак­с у. 7. ка­нон Сед­мог Ва­се­љен­ског
Са­бо­ра од­ре­ђу­је да се при осве­ће­њу
цр­кве ста­вља­ју мо­шти Све­ти­те­ља: „Они
ча­сни хра­мо­ви ко­ји су осве­ће­ни без све­
тих мо­шти­ју му­че­ни­ка, од­ре­ђу­је­мо да у
њи­ма бу­де оба­вље­но по­ста­вља­ње мо­шти­
ју са уоби­ча­је­ном мо­ли­твом.“
Цр­ква сма­тра да су не­тру­ле­жна те­ла
на­чин на ко­ји Бог про­сла­вља сво­је угод­ни­
ке. То нам по­твр­ђу­је и са­ма реч мо­шти –
од мошт – што зна­чи си­ла, моћ. Хри­
шћан­ско по­што­ва­ње мо­шти­ју за­сни­ва се
на ве­ри у по­ве­за­ност ду­ха и те­ле­сних оста­
та­ка. Те­ло не мо­же жи­ве­ти по се­би, али му
хри­шћан­ство при­пи­су­је јед­на­ко до­сто­јан­
ство као и ду­ши. Ду­ша и те­ло ег­зи­сти­ра­ју
за­јед­но. Они ко­ји те­ло сма­тра­ју ма­ње вред­
ним до­вољ­но је да се се­те ка­ко је Го­спод
исто­вре­ме­но ство­рио те­ло и ду­шу (Пост 2,
7). Бог је пред­о­дре­дио ма­те­ри­јал­ни свет за
уз­ви­ше­ни­је по­сто­ја­ње и за­то се про­цес
обо­же­ња јед­на­ко од­но­си и на ду­шу и на
те­ло. Мно­го­број­ни су при­ме­ри у еван­ђе­
љи­ма, ко­ји нам по­ка­зу­ју Бож­ји од­нос пре­
ма те­лу, али је ово сва­ка­ко нај­ва­жни­је: да
Го­спод ни­је сма­трао те­ло ва­жним, не би се
у ње­га ова­пло­тио, и нај­зад – не би са њим
вас­кр­сао и ваз­нео се.  
Ауторка је предавач верске наставе
у гимназији „Свети Сава“ у Београду
јул/август 2011        33
 Тема броја: Хришћанска мисија и мас-медији

34 
 
    4/2011
Ми­си­ја – лич­но ­
све­до­че­ње
Вла­ди­мир ­
Пе­кић
Ж и­вот Цр­кве је бо­го­слу­жбе­ни
жи­вот – за дру­га­чи­ји жи­
вот она не зна. Тај жи­вот је
у сво­јим осно­ва­ма ду­бо­ко уко­ре­њен
и на­дах­нут Ду­хом Све­тим. Као што
зна­мо, Цр­ква је Те­ло Хри­с то­во, али
уста­но­вље­но Све­тим Ду­хом, те и
бо­го­слу­жбе­ни жи­вот је­с те жи­вот у
Ду­ху Све­то­ме. Због то­га Цр­ква од Пе­
де­сет­ни­це, не­де­ље бро­ји као не­де­ље
по Ду­хо­ви­ма, тј. не­де­ље и да­не ко­је
Цр­ква жи­ви на­па­ја­на Све­тим Ду­хом.
Сам Го­спод го­во­ри сво­јим уче­ни­ци­
ма да је по­треб­но да при­ме си­лу Св.
Ду­ха ра­ди жи­вље­ња, већ ов­де и са­да,
жи­во­том ње­го­вог Вас­кр­се­ња.
Ка­ко нам Све­ти апо­стол Лу­ка опи­с у­
је, на дан је­вреј­ског пра­зни­ка Пе­де­сет­
ни­це1 на апо­сто­ле се из­ли­ва Дух Све­ти,
спу­шта­ју­ћи се на сва­ко­га од њих у
об­ли­ку ог­ње­ног (пла­ме­ног) је­зи­ка.
Ин­спи­ри­са­ни Ду­хом, апо­сто­ли го­во­ре
о ве­ли­чан­стве­ним де­ли­ма Бо­жи­јим, док
љу­ди из мно­гих на­ро­да ко­ји су се
на­шли у Је­ру­са­ли­му, чу­ју то на свом
је­зи­ку. Пред њих исту­па апо­стол Пе­тар
и упо­ре­ђу­је овај до­га­ђај са про­ро­штвом
Ста­рог За­ве­та о из­ли­ва­њу Св. Ду­ха на
сва­ко те­ло (чо­ве­ка) као увод у Дан
Го­спод­њи – Цар­ство Бо­жи­је. Вр­ху­нац
ње­го­ве про­по­ве­ди је кр­ште­ње 3000
1 Ви­ди Дап. 1, 8; 21-22.
Тема броја
љу­ди. Овај пра­зник Цр­ква сла­ви као
свој ро­ђен­дан.
Ва­ља на­гла­си­ти и на­чин на ко­ји Дух
по­све­до­чу­је и на­дах­њу­је апо­с то­ле на
слу­жбу. На­и­ме, ог­ње­ни је­зи­ци и раз­у­
ме­ва­ње по­ру­ке апо­с то­ла на је­зи­ци­ма
на­ро­да ко­ји су се ту на­шли, код цр­кве­
них ота­ца је од­мах на­и­шло на па­жњу.
Је­зик је ор­ган ко­јим го­во­ри­мо, кроз
ко­ји из­ра­жа­ва­мо сво­је ми­сли, сво­је
ис­к у­с тво ре­чи­ма, го­во­ром. Али нас
је­зи­ци и одва­ја­ју, чи­не да не раз­у­ме­мо
јед­ни дру­ге. Би­бли­ја нам го­во­ри да је
то по­сле­ди­ца људ­ске гор­до­с ти ко­ју су
љу­ди же­ле­ли да ис­ка­ж у гра­ђе­њем
Ва­ви­лон­ске ку­ле. Го­спод си­ла­зи и
ме­ша им је­зи­ке да не раз­у­ме­ју јед­ни
дру­ге. Пе­де­сет­ни­ца је упра­во су­прот­
но. Го­спод по­ла­зи од раз­ли­чи­то­с ти
ме­ђу љу­ди­ма да би их до­вео до је­дин­
ства у Ду­ху. То зна­чи да за Цр­кву, за
ис­к у­с тво ње­ног жи­во­та, не по­с то­ји
је­зик, на­чин, на ко­ји она не мо­же да се
из­ра­зи. По­ру­ка Цр­кве је јед­на – веч­ни
жи­вот у Хри­с ту – али мо­гу­ће је да се
са­оп­шти на мно­го на­чи­на. Баш ка­ко су
то апо­с то­ли чи­ни­ли.2
Ова ра­зно­ли­кост по­ру­ке Цр­кве не
зна­чи да је у Цр­кви не­ко по­себ­но те­ло
за­д у­же­но за ми­си­о­на­ре­ње. Ра­зно­ли­
кост упу­ћу­је на то да је сва­ко по­зван
да све­до­чи о свом жи­во­т у у Хри­с ту;
она је из­раз то­га да је сва­ки чо­век лич­
ност, не­по­но­вљив и ори­ги­на­лан и да
2 Тај пра­зник је био по­ве­зан и са при­ма­њем
10 Бо­жи­јих за­по­ве­сти на Си­на­ју.
јул/август 2011        35
 кроз сво­ју ори­ги­нал­ност (бо­го­ли­кост)
тре­ба да пре­не­се по­ру­к у Је­ван­ђе­ља. То,
дру­гим ре­чи­ма, зна­чи да жи­вот ко­ји
смо при­ми­ли кроз кр­ште­ње и дар Св.
Ду­ха ми­ро­по­ма­за­њем тре­ба да из­ра­жа­
ва­мо кроз да­ро­ве ко­је има­мо. Ни­је­дан
од тих да­ро­ва ни­је нам дат да га од­ба­
ци­мо, за­не­ма­ри­мо или за­ко­па­мо, већ
да их све об­је­ди­њу­је­мо у Ду­ху и у си­ли
ње­го­вој све­до­чи­мо све­т у. Ни­је­дан од
тих да­ро­ва, Дух Све­ти нам ни­је дао
ра­ди лич­не по­хва­ле, не­го да из­гра­ђу­је­
мо бли­жње и Цр­кву, тј. да де­ли­мо са
сви­ма ра­дост и ле­по­т у жи­во­та ко­ји
нам је да­ро­вао Хри­с тос.3 Све­ти Јо­ван
Сва­ко од нас ви­ди ко­ли­ко су се
ме­ди­ји пре­тво­ри­ли у ­
„про­по­вед­ни­ке” бе­сми­сле­ног
жи­во­та, обез­вре­ђи­ва­ње чо­ве­ка
и све то са­мо због тр­ке за ­
нов­цем. Због то­га су љу­ди си­ти
ко­је­ка­квих ин­стант по­ру­ка и
ре­ше­ња, и ду­бо­ко у се­би ­
тра­же лич­но све­до­че­ње.
Зла­то­у­с ти, го­во­ре­ћи о да­ро­ви­ма у
Цр­кви, ка­же: Јер то је је­дин­ство ве­ре
ка­да сви бу­де­мо јед­но, ка­да сви под­јед­
на­ко спо­зна­је­мо све­зу је­дин­ства. До
та­да тре­ба ра­ди­ти, ако си за­то до­био
бла­го­дат­ни дар да дру­ге из­гра­ђу­јеш.
Па­зи да се­бе не упро­па­стиш за­ви­де­ћи
дру­го­ме. Бог те је по­ча­ство­вао и
по­ста­вио те да дру­го­га из­гра­ђу­јеш. Јер
је и апо­стол за­то по­ста­вљен, и про­рок
је за­то про­ро­ко­вао и убе­ђи­вао, и је­ван­
ђе­лист бла­го­ве­стио, и па­стир и учи­
тељ за то су... За­то ми не­мој го­во­ри­ти
3 Ви­ди Дап. 2, 1-41.
36        4/2011
о ра­зли­ци бла­го­дат­них да­ро­ва, јер су
сви има­ли јед­но де­ло.4
Са­др­жај и ис­пу­ње­ње тог жи­во­та у
Хри­с ту је љу­бав. Не мо­же­мо је све­до­
чи­ти уко­ли­ко у на­шем жи­во­т у не
по­с то­ји под­виг да за­до­би­је­мо или са­чу­
ва­мо ту љу­бав. Без­о­се­ћај­ни мо­нах је
без­ум­ни фи­ло­соф, учи­тељ ко­ји са­мо­га
се­бе сво­јим уче­њем осу­ђу­је, адво­кат
ко­ји за­сту­па про­тив­нич­ку стра­ну, сле­
пац ко­ји учи гле­да­њу.5 Дар Хри­с то­ве
љу­ба­ви ни­је ме­ха­нич­ки већ се у на­ма
оства­ру­је кроз наш ре­ци­про­чан од­го­
вор на по­зив Бо­жи­ји. У тој љу­ба­ви ми
из­ра­жа­ва­мо по­слу­шност Бо­гу и ње­го­
вим за­по­ве­с ти­ма; мо­ли­мо се ње­му тра­
же­ћи по­моћ и сла­во­сло­ве­ћи га; бо­ри­мо
се са стра­с ти­ма, по­с том, ис­трај­но­шћу,
тр­пе­љи­во­шћу, сми­ре­њем; уно­си­мо се­бе
и сав свој жи­вот у то, ко­рак по ко­рак,
пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи на­шу при­ро­д у бла­го­
да­ћу Ду­ха Све­то­га. Та­ко нас са­ве­т у­је
апо­с тол Па­вле: Обу­ци­те се, да­к ле, као
иза­бра­ни­ци Бо­жи­ји, све­ти и љу­бље­ни, у
ми­ло­ср­ђе, до­бро­ту, сми­ре­но­у­мље, крот­
кост, ду­го­тр­пе­љи­вост. Под­но­се­ћи
је­дан дру­го­га, и опра­шта­ју­ћи је­дан дру­
го­ме ако ко има ту­жбу на ко­га; као
што Хри­стос опро­сти ва­ма, та­ко и
ви. А по­врх све­га то­га, обу­ци­те се у
љу­бав, ко­ја је све­за са­вр­шен­ства.6
Др­же­ћи се ово­га, мо­же­мо из­бе­ћи
опа­сност да се при­с ут­ност Цр­кве и
хри­шћа­на све­де на то да смо ми не­ки
за­гри­же­ни кон­зер­ва­тив­ци ко­ји не­ра­
зум­но ме­ре на ва­ги пра­вед­но­с ти по­ја­ве
4 Св. Јо­ван Зла­то­у­сти, „О је­дин­ству Цр­кве
и про­тив рас­ко­ла“ (Оми­ли­ја 11. на По­сла­
ни­цу Ефе­сци­ма), Ви­до­слов, бр. 31, 2004, стр.
13.
5 Св. Јо­ван Ле­ствич­ник, ­Лествица, По­у­ка
17, ман. Хи­лан­дар, 1997, стр. 116. Ви­ди и
да­ље це­лу ову по­у­ку. Под мо­на­хом мо­же­мо
раз­у­ме­ти и сва­ког хри­шћа­ни­на.
6 Ви­ди 2Кор. 11, 22-29.
у дру­штву, гре­хе ра­зно­ра­зних гру­па и на­у­ка, где уче­ни­ци на не­по­сре­дан
бо­ра­ца за ова или она пра­ва, јер то на­чин, ма­кар и без сти­ца­ња не­ког те­о­
ни­је су­шти­на Хри­с то­ве по­ру­ке. Све­то­ риј­ског зна­ња, до­би­ја­ју лич­но све­до­че­
шћу жи­во­та или тру­дом да се за­до­би­је, ње од сво­јих ка­ти­хе­та ко­је се уре­зу­је,

Тема броја
тре­ба­ло би да се обра­ћа­мо све­т у. Ка­да се­је у њи­хо­ву ду­шу и ко­је ће си­гур­но,
је Све­тог Се­ра­фи­ма Са­ров­ског не­ки бла­го­да­ћу Све­то­га Ду­ха, из­ник­ну­ти у
чо­век упи­тао ка­ко да сво­је бли­жње пра­во вре­ме. То је и на­чин на ко­ји
под­с так­не на спа­се­ње, све­ти­тељ му је Цр­ква мо­же и са­мим ме­ди­ји­ма да
ре­као: Спа­си по­мог­не, да
се­бе па ћеш упу­ти да има­ју
спа­си­ти и сво­ мо­гућ­ност да
је бли­жње. обо­га­ћу­ју сво­
Дру­гим ре­чи­ јим са­др­жа­јем
ма, љу­бав љу­де, да им
Хри­с то­ва ша­љу по­ру­ке
до­но­си суд, на на­чин ко­ји
суд над гре­ ће чо­ве­ка про­
хом, али по­зи­ бу­ди­ти да, у
ва гре­шни­ка нај­ма­њу ру­к у,
на по­ка­ја­ње. бу­де бо­љи пре­
На по­слет­к у, ма сво­јим бли­
да се у све­тлу жњи­ма.
ово­га до­так­не­ Ако па­жљи­
мо и те­ме бро­ во по­гле­да­мо,
ја. Као хри­ ви­де­ће­мо да
шћа­ни и као овај на­чин
Цр­ква не би је­с те исто­ве­тан
тре­ба­ло да се оно­ме ка­ко су
за­но­си­мо мас то чи­ни­ли и
–ме­ди­ји­ма, све­ти апо­с то­ли
ни­ти, пак, да но­се­ћи у се­би
„па­ра­но­и­ше­ да­ро­ве Ду­ха и
мо“ да они лич­но их пре­
по­с то­је да би да­ва­ју­ћи сва­ко­
уни­шти­ли ме. На тај
пра­во­сла­вље. Има­ју­ћи сва­ко­днев­но на­чин се и ис­пу­ња­ва­ју ре­чи Го­спо­да
ис­к у­с тво са њи­ма, сва­ко од нас ви­ди Ису­са Хри­с та: Та­ко да се све­тли све­
ко­ли­ко су се ме­ди­ји пре­тво­ри­ли у тлост ва­ша пред љу­ди­ма, да ви­де
„про­по­вед­ни­ке“ бе­сми­сле­ног жи­во­та, ва­ша до­бра де­ла и про­сла­ве Оца ва­ше­га
обез­вре­ђи­ва­ње чо­ве­ка и све то са­мо ко­ји је на не­бе­си­ма.7 
због тр­ке за нов­цем. Због то­га су љу­ди Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве у
си­ти ко­је­ка­квих ин­с тант по­ру­ка и Пе­тој еко­ном­ској шко­ли у Бе­о­гра­ду
ре­ше­ња, и ду­бо­ко у се­би тра­же лич­но
све­до­че­ње. То зна­чи да би на­ши све­
ште­ни­ци, епи­ско­пи и сва­ко од нас тре­
ба­ло на та­кав на­чин да бла­го­ве­с ти 7 Ви­ди 1Јов. 1, 1-5.
Хри­с та. При­мер за то да­нас је­с те ве­ро­

јул/август 2011        37
 Свр­ха ми­си­је
„Је­зик ко­јим го­во­ри да­на­шње пра­во­сла­вље је те­жак и ар­ха­и­чан.
Ње­га раз­у­ме­ју љу­ди ко­ји су од ма­ле­на на­вик­ну­ти на ње­га. Та­квих је
све ма­ње. Осим то­га раз­у­ме­ју га љу­ди ве­ли­ке кул­ту­ре и они ко­ји
има­ју спе­ци­јал­но обра­зо­ва­ње. Шта да чи­ни­мо ми оста­ли?”
Па­вле Ка­ра­стој­ко­вић
С у­штин­ско пи­та­ње ко­је се да­нас
по­ста­вља пред цр­кве­ну свест, ни­је
пи­та­ње о то­ме ко­ја сред­ства обез­
бе­ђу­ју од­но­сно из­не­ве­ра­ва­ју аутен­тич­
ност хри­шћан­ске по­ру­ке, већ ко­ји је
пра­ви сми­сао и са­др­жај ве­ре ко­ју пред­
ста­вља­мо. Да ли сви ми ко­ји се на­зи­
ва­мо хри­шћа­ни­ма до­вољ­но по­зна­је­мо
сво­ју ве­ру, а на­ро­чи­то да ли жи­ви­мо у
скла­ду с њом?
Не­до­у­ми­це о про­бле­ми­ма са­вре­ме­не
ми­си­је, а по­го­то­во о ме­то­да­ма ње­ног
спро­во­ђе­ња, у овом све­тлу до­би­ја­ју дру­
га­чи­ји сми­сао. Те ди­ле­ме по­ста­ју ако не
ире­ле­вант­не, он­да сва­ка­ко се­кун­дар­не.
Пре све­га, тре­ба раз­ја­сни­ти шта озна­
ча­ва по­јам ми­си­је у пра­во­слав­ном хри­
шћан­ству. Ми­си­ја је нео­дво­ји­ва од
на­чи­на жи­во­та. То зна­чи да она ни­је
спе­ци­јал­ност са­мо све­ште­ни­ка и ве­ро­у­
чи­те­ља, већ свих љу­ди ко­ји се­бе до­жи­
вља­ва­ју и на­зи­ва­ју хри­шћа­ни­ма. Сва­ко
је по­зван да јав­но све­до­чи сво­ју ве­ру, а
не са­мо они за ко­је се то под­ра­зу­ме­ва
по при­ро­ди њи­хо­вог по­зи­ва и слу­жбе у
Цр­кви.
Све­до­че­ње је у ста­ри­ни по­и­сто­ве­ћи­
ва­но са му­че­ни­штвом. У да­на­шњем вре­
38        4/2011
Ми­хај­ло Ми­хај­лов, Не­на­уч­не ми­сли
ме­ну, ка­да хри­шћан­ство ни­је то­ли­ко
спо­ља угро­же­но ко­ли­ко је из­ну­тра рас­
тр­за­но, не­ма ви­ше стра­да­ња за Хри­ста
као у епо­хи ра­не Цр­кве. Ме­ђу­тим,
та­ква од­го­вор­ност мо­ра и да­ље би­ти
при­с ут­на. Ако она ви­ше не зах­те­ва
жр­тво­ва­ње жи­во­та, он­да би ми­ни­мум
ко­ји би тре­ба­ло да по­сто­ји код, ако не
свих, а он­да ве­ћи­не, био са­др­жан у
озбиљ­но­сти схва­та­ња ве­ре и све­га оно­га
што она под­ра­зу­ме­ва.
Про­стор и вре­ме у ко­ји­ма да­нас
жи­ви­мо зах­те­ва­ју нео­д­ло­жно су­о­ча­ва­ње
са овим про­бле­ми­ма. Мо­ра се схва­ти­ти
да пра­во­слав­ни но­ми­на­ли­зам је­сте нај­о­
па­сни­ји фал­си­фи­кат и су­ро­гат пра­во­
сла­вља. Ве­ра се да­нас ов­де схва­та као
не­што ве­о­ма ко­мот­но и нео­ба­ве­зу­ју­ће.
Чак и го­ре од то­га: као при­ли­ка да се
јед­ном или пар пу­та го­ди­шње хе­до­ни­
зам обла­чи у ру­хо хри­шћан­ске тра­ди­ци­
је. Ка­да схва­ти­мо да је жи­вот у ве­ри
нео­дво­јив од под­ви­га и од­го­вор­но­сти,
ко­ји под­ра­зу­ме­ва­ју и по­зна­ва­ње сво­је
ве­ре, он­да ће и ми­си­ја Цр­кве би­ти ефи­
ка­сни­ја. Ка­да се у јав­ним по­ле­ми­ка­ма не
бу­де ин­си­сти­ра­ло на бро­ју љу­ди ко­ји се
на по­пи­с у из­ја­шња­ва­ју као пра­во­слав­ни
хри­шћа­ни, већ ка­да поч­не да се по­кла­
ња ве­ћа па­жња су­штин­ској хри­сти­ја­ни­
за­ци­ји дру­штва (ко­ја под­ра­зу­ме­ва и
ве­ћу со­ци­јал­ну де­лат­ност), ка­да се схва­
ти да аутен­тич­но хри­шћан­ство ни­је
ma­in­stre­am, да оно те­шко мо­же би­ти
не­што ма­сов­но, он­да ће и пра­во­слав­на
ми­си­ја би­ти де­ло­твор­ни­ја. Мо­ра се из­о­
штри­ти вид и слух за све дру­штве­не
про­бле­ме ко­ји у су­шти­ни је­с у про­бле­ми
са­ме Цр­кве. Сли­ка ста­ња на­шег дру­
штва на­жа­лост ни­с у ли­т ур­гиј­ска са­бра­
ња већ цр­не хро­ни­ке, кри­ми­нал, ко­руп­
ци­ја, љу­ди ко­ји уми­ру од гла­ди, бо­ле­сти,
хлад­но­ће... Ка­да
се све то узме у
об­зир, он­да и
при­ча о ми­си­ји и
на­чи­ни­ма ње­ног
оства­ри­ва­ња
по­ста­је сми­сле­на.
Тре­ба ли ко­ри­
сти­ти мо­дер­на
сред­ства ко­му­ни­
ка­ци­је и до­стиг­
ну­ћа са­вре­ме­не
тех­но­ло­ги­је или
оста­ти при кла­
сич­ним обра­сци­
ма ми­си­о­на­ре­ња?
Да су апо­сто­ли и
ра­но­хри­шћан­ски
му­че­ни­ци пре­ви­
ше по­ле­ми­са­ли о
ово­ме, пи­та­ње је
да ли би се хри­
шћан­ство та­ко
бр­зо и убе­дљи­во ши­ри­ло. „Да се све­
тлост ва­ша све­тли пред љу­ди­ма“ и
„Бу­ди­те со све­т у“ су би­ли и оста­ли
основ­ни прин­ци­пи на ко­ји­ма по­чи­ва
пра­во­слав­на ми­си­ја. Без та­квог еван­
ђел­ског ста­ва и спрем­но­сти, пи­та­ње о
на­чи­ни­ма пре­но­ше­ња хри­шћан­ске
по­ру­ке по­ста­је бес­пред­мет­но. Ва­жно је
на­рав­но раз­ми­шља­ти и о то­ме да ли
сва­ки ме­диј мо­же аде­кват­но да по­слу­жи
ми­си­о­нар­ским по­тре­ба­ма Цр­кве, али
са­мо ако се за по­ла­зи­ште узме љу­бав
пре­ма Бо­гу и бли­жње­му. А бли­жњи је
сва­ко, без об­зи­ра на ве­ру, на­ци­ју, ра­с у.
Шта­ви­ше, бли­жњи је и не­при­ја­тељ.
При­ча о ми­ло­сти­вом Са­мар­ја­ни­ну би
тре­ба­ло увек и сву­да да бу­де основ­ни
обра­зац ми­си­је. Ус­по­ста­вља­њем та­квог
од­но­са пре­ма „објек­т у“ ми­си­је, би­ће
ла­ко ре­ши­во и пи­та­ње ме­то­да и сред­
ста­ва ко­ји­ма то тре­ба чи­ни­ти.
Не­ко је јед­ном ре­као да је пра­во­сла­вље
и „пу­сти­ти дру­го­га да про­ђе“. А по­зна­та је
Сва­ко је по­зван ­
да све­до­чи сво­ју
ве­ру, а не са­мо
они за ко­је се то ­
под­ра­зу­ме­ва ­
по при­ро­ди
њи­хо­вог по­зи­ва­
и слу­жбе ­
у Цр­кви.
Јеромонах Козма
Григоријатски
– апостол Заира,
мисионар
православља
у Африци
и ре­че­ни­ца Ни­ко­ла­ја Бер­ђа­је­ва да нај­ја­чи
ар­гу­мент про­тив хри­шћан­ства је­су са­ми
хри­шћа­ни. Има­ју­ћи у ви­ду ове афо­ри­зме,
тре­ба да се за­пи­та­мо где смо да­нас и ку­да
иде­мо. За­кљу­чак је јед­но­ста­ван: ка­кви
бу­де­мо хри­шћа­ни, та­кво ће нам би­ти и
све­до­че­ње тј. ми­си­о­на­ре­ње. А по­сле­дич­
но, та­кво ће би­ти и ду­хов­но ста­ње са­вре­
ме­ног све­та. Да ли ће­мо у дру­го­ме гле­да­ти
са­мо још је­дан број, ко­ји мо­же до­при­не­ти
„да нас бу­де ви­ше не­го оних дру­гих“ или
ће­мо гле­да­ти бо­го­ли­ку лич­ност, ико­ну
Бо­жи­ју због ко­је је и Бог по­стао чо­век? 
јул/август 2011        39
 Раз­го­вор са пре­зви­те­ром мр Александром Ђаковцем
глав­ним и одговорним уред­ником часописа «Православље» и «Теолошки погледи»
Црква и мас-ме­ди­ји
Раз­го­вор во­ди­ла
Ми­ла­на Ив­ко­вић
Мас-медији мо­гу да евен­ту­ал­но
по­слу­же за основ­но
ин­фор­ми­са­ње о Цр­кви и ве­ри,
али су пра­ва про­по­вед и пра­во
уцр­ко­вље­ње мо­гу­ћи је­ди­но у
лич­ном и ли­тур­гиј­ском су­сре­ту.
z Алек­сан­дре, у сва­ко­днев­ном
zОче
жи­во­ту уви­ђа­мо да ма­с-ме­ди­ји има­ју
ве­ли­ки ути­цај на мо­де­ло­ва­ње ствар­
но­сти. С об­зи­ром на то, да ли мо­же­
мо да ка­же­мо да ма­с-ме­ди­ји тран­
сфор­ми­шу и ме­ња­ју цр­кве­ну свест, и
ако да, ка­ко?
– Ути­цај ме­ди­ја сва­ка­ко је ве­лик. Чо­век
је би­ће за­јед­ни­це, и као та­кав је под­ло­
жан ути­ца­ју дру­гих. То са­мо по се­би ни­је
ло­ше. Ре­ци­мо, мо­жда би нас по­не­кад
са­вла­да­ла ле­њост, али ипак оде­мо на
Ли­т ур­ги­ју јер зна­мо да нас та­мо оче­ку­ју
бра­ћа и се­стре ко­ји ће се пи­та­ти где
смо… С дру­ге стра­не, као што је по­зна­
то, ути­ца­ји дру­гих мо­гу да бу­ду и не­по­
вољ­ни. Ма­с-ме­ди­ји су изум са­вре­ме­ног
чо­ве­ка. Чо­век ни­је при­род­но пре­ди­спо­
ни­ран да на та­кав на­чин ко­му­ни­ци­ра.
Ни­је, да ка­же­мо, нор­мал­но, да не­што
ка­же­те и да то од­мах мо­же да ви­ди или
40        4/2011
чу­је огро­ман број љу­ди. У том сми­слу су
ма­с-ме­ди­ји по­тен­ци­јал­но ве­ли­ко ис­ку­
ше­ње, јер отва­ра­ју мо­гућ­ност за ма­ни­пу­
ла­ци­ју. Они пак мо­гу би­ти упо­тре­бље­ни
за про­по­вед Еван­ђе­ља, као по­моћ­но
сред­ство, не­ка са­вре­ме­на аго­ра. Али и ту
мо­ра­мо би­ти оба­зри­ви, као би на­ша реч
би­ла „у Ду­ху и исти­ни“, а не за­во­дљи­ва
реч људ­ске му­дро­сти.
z ли сма­тра­те да цр­кве­на свест
zДа
мо­же да ме­ња и ути­че на ма­с-ме­ди­је,
и да ли је то ње­на ми­си­ја?
– Сум­њам. Ма­с-ме­ди­ји да­ју сли­ку дру­
штва у ко­ме жи­ви­мо – а то је ин­ди­ви­ду­а­
ли­стич­ко, его­и­стич­ко, по­тро­шач­ко дру­
штво. Са­ми ма­с-ме­ди­ји су исто­вре­ме­но
и про­дукт и је­дан од из­во­ра та­кве дру­
штве­не си­т у­а­ци­је. Они евен­т у­ал­но мо­гу
да по­слу­же за основ­но ин­фор­ми­са­ње о
Цр­кви и ве­ри, али су пра­ва про­по­вед и
пра­во уцр­ко­вље­ње мо­гу­ћи је­ди­но у лич­
ном и ли­т ур­гиј­ском су­сре­т у. Цр­ква има
за­да­так да пре­о­бра­жа­ва свет и она то
ва­зда чи­ни сво­јом Ли­т ур­ги­јом, где се
опри­сут­њу­је је­дан дру­га­чи­ји на­чин
по­сто­ја­ња, где се опри­сут­њу­је са­мо Цар­
ство Бо­жи­је. Док не­ко не оку­си и не
ви­ди ту дру­гу ствар­ност, не мо­же би­ти
ре­чи о пре­о­бра­жа­ју. Мо­же се ути­ца­ти
са­мо на пре­о­бра­жај кон­крет­них љу­ди, па
и оних ко­ји ра­де у ме­ди­ји­ма, али сам
скеп­ти­чан пре­ма мо­гућ­но­сти пре­о­бра­
жа­ја ме­ди­ја у це­ли­ни.
z же­мо ли да сма­тра­мо да у на­ше
zМо­
вре­ме ма­с-ме­ди­ји пре­у­зи­ма­ју уло­гу

Виртуелни односи
Ме­ди­ји да­нас но­се опа­сност
ства­ра­ња ла­жних (вир­т у­ел­них)
од­но­са, где чо­век при­вид­но
за­до­во­ља­ва сво­ју по­тре­бу за
дру­гим, док дру­гог уства­ри
не­ма. То вам је слич­но као са
ин­с тант хра­ном – има укус хра­
не, али уме­с то хран­љи­вих
са­с то­ја­ка са­др­жи ади­ти­ве и
отро­ве.
тра­ди­ци­о­нал­них цр­кве­них
ин­сти­ту­ци­ја?
– Ме­ди­ји да­нас но­се опа­
сност ства­ра­ња ла­жних (вир­т у­
Тема броја
ел­них) од­но­са, где чо­век при­
вид­но за­до­во­ља­ва сво­ју по­тре­
бу за дру­гим, док дру­гог уства­
ри не­ма. То вам је слич­но као
са ин­стант хра­ном – има укус
хра­не, али уме­сто хран­љи­вих
са­сто­ја­ка са­др­жи ади­ти­ве и
отро­ве.
Ако се из­ра­жа­ва­мо бо­го­слов­
ски тач­но, не по­сто­ји та­ко
не­што као што су „цр­кве­не
ин­сти­т у­ци­је“. По­сто­је цр­кве­не
слу­жбе, и упра­во оне не сме­ју
да бу­ду ин­сту­ти­цу­ио­ н­ а­ли­зо­ва­
не. Јер ако су ин­сти­т у­ци­о­на­ли­
зо­ва­не то зна­чи да су по­ста­ле
са­мо­до­вољ­не, да има­ју свој
са­мо­стал­ни сми­сао по­сто­ја­ња.
Цр­кве­не слу­жбе – кон­крет­но:
епи­скоп­ска, пре­зви­тер­ска,
ђа­кон­ска и ла­ич­ка – увек из­и­
ску­ју јед­на дру­гу и не мо­гу да
по­сто­је са­ме за се­бе. Кроз
исто­ри­ју, Цр­ква се по нео­п­ход­
но­сти ба­ви­ла и дру­гим по­сло­
ви­ма: очу­ва­њем кул­т ур­не и
на­ци­о­нал­не ба­шти­не, ха­ри­та­
тив­ним ра­дом итд. И то је
до­бро и бла­го­сло­ве­но, али ни­ка­да не
сме­мо да за­бо­ра­ви­мо да то по по­тре­би
мо­гу да ра­де и дру­ги, а да оно што чи­ни
Цр­ква – сје­ди­ња­ва­ње Бо­га и чо­ве­ка у
Ли­т ур­ги­ји – ни­ко ви­ше не мо­же да ра­ди.
z вре­ме­ни ко­му­ни­ко­ло­зи че­сто упо­
zСа­
тре­бља­ва­ју из­раз „ме­ди­ји­за­ци­ја
ре­ли­ги­је“ да би озна­чи­ли про­цес кроз
ко­ји су се ма­с-ме­ди­ји раз­ви­ли у јед­ну
дру­штве­ну ин­сти­ту­ци­ју и по­ста­ли
ин­те­грал­ни део дру­штве­не ствар­но­
сти. Да ли мо­же­те не­што ви­ше да
нам ка­же­те о то­ме с об­зи­ром да
ме­ди­ји све ви­ше пре­у­зи­ма­ју во­де­ћу
јул/август 2011        41
 уло­гу у со­ци­ја­ли­за­ци­ји ко­ју је ве­ко­ви­
ма има­ла хри­шћан­ска кул­ту­ра и
Цр­ква?
– Све се, ка­ко ка­же­те „ме­ди­ји­зи­ра“.
Хри­шћан­ство је вр­ло не­по­год­но за тај
про­цес за­то што ни­је ре­ли­ги­ја. Оно је
де­лат­на ве­ра – ве­ра ко­ја се вр­ши кон­
крет­ним слу­же­њем Све­тој Тро­ји­ци у
кон­крет­ној ли­т ур­гиј­ској за­јед­ни­ци. Они
ко­ји има­ју та­кво ис­ку­ство ве­ре, ни­ка­да
не­ће мо­ћи да се за­до­во­ље ме­диј­ским,
вир­т у­ел­ним, су­ро­га­том ве­ре. Ме­ђу­тим,
они ко­ји та­кво ис­ку­ство не­ма­ју, на­ла­зе се
у опа­сно­сти да уме­сто пра­ве и спа­со­но­
сне ве­ре и за­јед­ни­це са Жи­вим Бо­гом,
при­хва­те јед­ну бле­ду­ња­ву и не­а­у ­тен­тич­
ну сен­ку ве­ре. Не мо­же се уче­ство­ва­ти у
Ли­т ур­ги­ји се­де­њем ис­пред те­ле­ви­зо­ра.
zСzоб­зи­ром да сте глав­ни уред­ник
пра­во­слав­не пре­зен­та­ци­је „Ве­ру­јем“,
да ли мо­же­те не­што ви­ше да нам
ка­же­те о ути­ца­ју ин­тер­не­та на афир­
ма­ци­ју са­вре­ме­не цр­кве­не све­сти.
Са­мим тим, да ли сма­тра­те да ин­тер­
нет ко­му­ни­ка­ци­ја фор­ми­ра јед­ну
вр­сту вир­ту­ел­не за­јед­ни­це, тзв. cyber
ko­i­no­nia-е?
– Као и сва­ко сред­ство, и ин­тер­нет
мо­же да се упо­тре­би и зло­у­по­тре­би. Ако
га ко­ри­сти­мо да се ин­фор­ми­ше­мо, да
раз­ме­ни­мо ми­шље­ње или да се упо­зна­
мо, то је јед­но. Али, ако нам ин­тер­нет
по­слу­жи као суп­сти­т у­ци­ја ствар­них лич­
них су­сре­та и дру­же­ња, он­да је то про­
ма­шај, гре­шка, и на кон­цу грех. Ано­ним­
ност је ве­ли­ки про­блем на ин­тер­не­т у, не
про­сто због чи­ње­ни­це да не зна­мо ко
нам је са­го­вор­ник, већ због то­га што је
са­ма ано­ним­ност су­штин­ски исто што и
смрт. Ми же­ли­мо да нас Бог зна. За­то на
кр­ште­њу до­би­ја­мо име, за­то се мо­ли­мо
по­и­мен­це за жи­ве и упо­ко­је­не. Име је
ве­о­ма ва­жно, оно ука­зу­је на иден­ти­тет
чо­ве­ка. А на ин­тер­не­т у се фор­си­ра упра­
во су­прот­но – без­и­ме­ност. Украт­ко:
ин­тер­нет да, али вр­ло опре­зно.  бе­сми­сле­ног ра­та.
42        4/2011
Раз­го­вор во­ди­ла
Ми­ла­на Ив­ко­вић
z Ву­ка­ши­не, мо­же­те ли не­што
zОче
да нам ка­же­те о уло­зи и ми­си­ји
ма­с-ме­ди­ја у са­вре­ме­ној кул­ту­ри?
Да ли сма­тра­те да мас-ме­ди­је тре­
ба раз­у­ме­ва­ти са­мо у тех­но­ло­шком
сми­слу, као оквир и сред­ство за
тран­сми­си­ју Ре­чи Бо­жи­је, Еван­ђе­
ља, или им мо­же­мо ука­за­ти и не­ко
дру­га­чи­је зна­че­ње?
– Бо­јим се да ни­је мо­гу­ће да­ти прост
од­го­вор на ова пи­та­ња јер се ме­ди­ји,
упра­во по­пут љу­ди, не мо­гу оце­њи­ва­ти
на­чел­но. На­им ­ е, на ни­воу на­че­ла, са
ме­ди­ји­ма не по­сто­ји ни­ка­кав про­блем,
баш као ни са љу­ди­ма. Као што му
са­мо име ка­же, ме­диј је сред­ство ко­је
по­сре­ду­је, сред­ство ко­је чи­ни љу­ди­ма
до­ступ­ном ин­фор­ма­ци­ју, исти­ну из
ових или оних раз­ло­га ина­че не­до­ступ­
ну. А љу­ди­ма је исти­на по­треб­на, ка­ко
нас учи Еван­ђе­ље, али до­брим де­лом и
но­во­ве­ков­не ли­бе­рал­не тра­ди­ци­је,
ка­ко би се осло­ба­ђа­ли. Е сад, као што
чо­век пер­вер­ти­ра на­чел­ну исти­ну о
се­би да је бо­го­ли­ко би­ће, та­ко и ме­ди­ји
из­не­ве­ра­ва­ју сво­ју ми­си­ју пре­но­ше­ња
исти­не по­ку­ша­јем да са­ми ства­ра­ју
исти­ну. А то ства­ра­ње исти­не је за­пра­
во па­тво­ре­ње, ства­ра­ње ла­жи. И
ко­нач­но, на­с у­прот исти­ни ко­ја осло­ба­
ђа, лаж по­ро­бља­ва. На­жа­лост, иза нај­
ве­ћих ме­ди­ја да­нас сто­је моћ­не си­ле
ко­је се из­гле­да је­ди­но мо­гу одр­жа­ти
овим по­ро­бља­ва­њем. Оно што ме лич­
но нај­ви­ше за­бри­ња­ва је бру­тал­но бед­
на пред­ви­дљи­вост, про­зир­ност и при­
зем­ност тог па­тво­ре­ња исти­не. При­
ме­ра ра­ди, обра­ти­те па­жњу на сли­ку
ко­ју нам нај­ве­ћи свет­ски ме­ди­ји сер­ви­
ра­ју о си­т у­а­ци­ји у Ли­би­ји и про­вид­не
па­ро­ле ко­ји­ма се при­кри­ва при­зем­ност
истин­ских мо­ти­ва за по­кре­та­ње тог
 Тема броја
Раз­го­вор са пре­зви­те­ром Ву­ка­ши­ном Ми­ли­ће­ви­ћем
глав­ним и од­го­вор­ним уред­ни­ком Ра­ди­ја Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке „Сло­во љуб­ве”

Ме­ди­ји и Еван­ђе­ље
Са ме­ди­ји­ма не по­сто­ји ни­ка­кав про­блем, баш као ни са љу­ди­ма. Као
што му са­мо име ка­же, ме­диј је сред­ство ко­је по­сре­ду­је... И нај­при­сни­ји
лич­ни од­нос по­сре­до­ван је ре­чи­ма, по­гле­дом, до­ди­ром. Ни­шта од ово­га
по­је­ди­нач­но не мо­же да до­пре и из­ра­зи у пот­пу­но­сти оно што је лич­но.

Ка­да је у пи­та­њу про­по­вед Бла­ге z ко Ви ви­ди­те са­вре­ме­ног чо­ве­ка с

ве­с ти пу­тем ме­ди­ја, нео­п­ход­но је да
узме­мо у об­зир чи­ње­ни­ц у да сва­ки
ме­диј има сво­ју ло­ги­к у. При­ме­ра ра­ди,
до­ве­ди­мо до крај­но­с ти: про­по­вед у
ам­би­јен­т у Гран­да или не­ког слич­ног
оп­скур­ног па­ра­к ул­т ур­ног фе­но­ме­на
би­ће део Гран­да, а не про­по­вед, јер се
не мо­же­те игра­ти ра­зу­ма на те­ре­ну
ап­со­лут­не до­ми­на­ци­је ап­с ур­да.
zКа­
об­зи­ром да ве­ћи­на ко­му­ни­ко­ло­га сма­
тра да ма­с-ме­ди­ји об­ли­ку­ју ствар­
ност та­ко да лич­ни од­нос из­ме­ђу
љу­ди све ви­ше иш­че­за­ва?
– Ми­слим да је та тврд­ња у осно­ви
по­гре­шна. Лич­ни ка­рак­тер од­но­са ни­је
не­што што се мо­же из­ме­ри­ти. Не по­сто­
је кри­те­ри­ју­ми ко­је не­ки од­нос тре­ба да
ис­пу­ни ка­ко би по­стао ли­чан. Та­ко, упр­
кос смр­ти, ми оста­је­мо у лич­ном од­но­с у
са пре­ми­ну­ли­ма. Шта­ви­ше, ја ве­ру­јем да

јул/август 2011        43
 сам у не­кој вр­сти лич­ног од­но­са са про­стор и да ти­ме иза­зи­ва­ју не­ку
љу­ди­ма ко­ји су жи­ве­ли сто­ти­на­ма го­ди­ вр­сту псе­у­до-ре­ли­ги­о­зног ис­ку­ства?
на пре ме­не. Про­чи­тао сам не­ку њи­хо­ву Шта Ви ми­сли­те о то­ме?
ре­че­ни­цу, ви­део њи­хо­ву сли­ку или сли­ – Лич­но, под ре­ли­гиј­ским под­ра­зу­ме­
ку ко­ју су на­сли­ка­ли, и ве­ру­јем да сам вам све оно што ме ве­зу­је за Бо­га. А
се до­та­као њи­хо­ве лич­но­сти. Лич­но је ве­ру­јем да ме за Бо­га ве­зу­је сва­ка сфе­
не­из­ра­зи­во, оно је је­ди­но што за­и­ста ра жи­во­та у ко­јој се до­ти­чем не­из­ра­зи­
при­па­да сфе­ри сло­бо­де. По­сре­до­ва­ност вог о ко­ме смо го­во­ри­ли, мо­жда на
не­ког од­но­са не зна­чи да се ти­ме ну­жно пр­вом ме­с ту умет­но­с ти. У том сми­слу,
уки­да ње­гов лич­ни ка­рак­тер. И нај­при­ не­мам про­блем да, упр­кос свим па­ра­
сни­ји лич­ни од­нос док­си­ма, ус­хи­ће­ње
по­сре­до­ван је ре­чи­ ко­је осе­ћам при­ли­
ма, по­гле­дом, до­ди­ У Духу је све могуће ком су­сре­та са (за
ром. Ни­шта од ово­ Ве­ру­јем да чо­век ко­ји је бо­ле­шћу ме­не лич­но) истин­
га по­је­ди­нач­но не ве­зан за кре­вет, не­ка­кав при­нуд­ни ском умет­но­шћу
мо­же да до­пре и за­тво­ре­ник и сл., мо­гу ствар­но опи­шем као ре­ли­
из­ра­зи у пот­пу­но­ уче­ство­ва­ти у Ли­т ур­ги­ји до ко­је гиј­ско, без оно­га
сти оно што је лич­ до­пи­ру пу­тем ме­ди­ја. Ка­ко? Си­лом псе­у­до. Не ми­слим
но. Као што ре­кох, Ду­ха Све­то­га ко­ји и ина­че на­до­ме­ да је то у би­ло
ве­ру­јем да је основ­ шта све људ­ске сла­бо­сти. Са дру­ге ка­квој су­прот­но­
ни про­блем са стра­не, сва­ко ко без до­вољ­но сти са ли­т ур­ги­јом;
са­вре­ме­ним, али и оправ­да­ног раз­ло­га иза­бе­ре да ми­слим да је то
све­вре­ме­ним чо­ве­ уме­сто од­ла­ска у са­бра­ње „уче­ што су­сре­ћем њен
ком ма­се, то што ству­је“ пу­тем ме­ди­ја ла­же и се­бе и од­раз, њен део, упр­
при­ста­је на лаж. Ли­т ур­ги­ју. кос свој фор­мал­ној
не­са­гла­сно­сти.
z ли ми­сли­те да
zДа
је мо­гу­ће ак­тив­но пар­ти­ци­пи­ра­ти у Оче Ву­ка­ши­не, Ви сте глав­ни и од­го­
zz
не­ком ре­ли­гиј­ском об­ре­ду пу­тем вор­ни уред­ник цр­кве­ног ра­ди­ја „Сло­
ма­с-ме­ди­ја: ин­тер­не­та, ра­ди­ја, те­ле­ во љуб­ве“. Мо­же­те ли не­што ви­ше
ви­зи­је итд.? да нам ка­же­те о том ра­ди­ју, ње­го­вој
– Да, уко­ли­ко ап­со­лут­но не по­сто­ји ми­си­ји и уло­зи у ак­ту­ел­ним ма­с-ме­
дру­ги на­чин. Ве­ру­јем да чо­век ко­ји је ди­ји­ма?
бо­ле­шћу ве­зан за кре­вет, не­ка­кав при­ – Ми­слим да је у на­шем ча­со­пи­с у
нуд­ни за­тво­ре­ник и сл., мо­гу ствар­но не­дав­но об­ја­вљен текст о Ра­ди­ју „Сло­во
уче­ство­ва­ти у Ли­т ур­ги­ји до ко­је до­пи­ру љуб­ве“ ко­ји до­ста по­дроб­но го­во­ри о
пу­тем ме­ди­ја. Ка­ко? Си­лом Ду­ха Све­то­ на­стан­ку Ра­ди­ја, ње­го­вој ми­си­ји и сл.
га ко­ји и ина­че на­до­ме­шта све људ­ске Лич­но, ка­да се от­кло­не сви прак­тич­ни
сла­бо­сти. Са дру­ге стра­не, сва­ко ко без про­бле­ми, пи­та­ња са ко­ји­ма се сва­ко­
до­вољ­но оправ­да­ног раз­ло­га иза­бе­ре да днев­но су­о­ча­ва­мо, ве­ру­јем да чи­тав тај
уме­сто од­ла­ска у са­бра­ње „уче­ству­је“ по­ду­хват у сво­јој осно­ви тре­ба да бу­де
пу­тем ме­ди­ја ла­же и се­бе и Ли­т ур­ги­ју. по­зив на раз­го­вор, под­сти­цај људ­ској
сло­бо­ди да од­го­во­ри на по­зив Еван­ђе­
z ки те­о­ре­ти­ча­ри фил­ма сма­тра­ју
zНе­ ља. У том кљу­чу се тру­ди­мо да осми­сли­
да ма­с-ме­ди­ји (нпр. би­о­скоп као мо про­грам Ра­ди­ја „Сло­во љуб­ве“.  
мо­дер­на-тех­но про­по­ве­да­о­ни­ца),
ими­ти­ра­ју све­ште­ни ли­тур­гиј­ски

44        4/2011
 При­суство

Тема броја
Цр­кве у ме­ди­ји­ма
Ме­ди­ји су плод људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је и Цр­ква је по­зва­на да сво­јим
ста­вом и уче­шћем дâ по­зи­ти­ван са­др­жај овом про­дук­ту чо­ве­чан­
ства. Она је по­зва­на да уче­ству­је у сва­ко­днев­ном жи­во­ту сво­јих
чла­но­ва, а ме­ди­ји пру­жа­ју мо­гућ­ност да Цр­ква иза­ђе из са­ме се­бе
и про­по­ве­да Је­ван­ђе­ље на је­дан но­ви на­чин.

дру­штве­на пи­та­ња, а вер­ни­ци – Цр­ква –

Про­то­на­ме­сник не­ма­ју ни пра­во да се упли­ћу у јав­ни
Дра­ган Ја­ко­вље­вић
жи­вот. При­ста­ли­це ова­квог ми­шље­ња

Т ек пред крај про­шлог ве­

ка за­јед­но са на­ци­о­нал­ним
осве­ће­њем и об­но­вом све­
сти до­ла­зи до по­сте­пе­ног по­ми­ња­ња
Цр­кве у ме­ди­ји­ма. Са­др­жа­ји вер­ске
ко­но­та­ци­је по­ла­ко, али си­гур­но по­
чи­њу по­при­ма­ти ле­ги­ти­ми­тет у свим
ра­диј­ским и те­ле­ви­зиј­ским про­гра­ми­
ма, што је иза­зва­ло опреч­на ми­шље­ња.
На­и­ме, мо­ра­мо при­ме­ти­ти да се да­нас
мо­гу чу­ти и при­го­во­ри Цр­кви ка­ко је
све при­с ут­ни­ја у јав­ном жи­во­т у, да се
до­ти­че пи­та­ња ко­ја се не ти­чу ње са­ме,
од­но­сно ње­ног уре­ђе­ња, да је за др­жа­ву
ко­ја је про­ев­ роп­ски ор­јен­ти­са­на са­рад­
ња са Цр­квом из­у­зет­но по­губ­на.
Ова­кав став за­у­зи­ма­ју они ко­ји гле­да­
ју на Цр­кву као на нај­ве­ћу пре­пре­ку у
спро­во­ђе­њу сво­јих иде­ја у окви­ри­ма
ово­га све­та. По­зи­ва­ју­ћи се на се­ку­ла­ри­
зам, они сма­тра­ју да је ве­ра пот­пу­но
при­ват­на ствар те да је Цр­ква сло­бод­на
чи­ни­ти и ра­ди­ти, али са­мо уну­тар се­бе
са­ме, без ика­квог упли­та­ња у го­ру­ћа
се по­зи­ва­ју на За­кон, од­но­сно на члан
11 Уста­ва Ср­би­је ко­јим је де­фи­ни­сан
од­нос Цр­кве и др­жа­ве, где се ка­же да су
„... Цр­кве и вер­ске за­јед­ни­це одво­је­не
од др­жа­ве“. Ме­ђу­тим, еви­дент­но је све
ве­ће при­с у­ство Цр­кве у ме­ди­ји­ма, по­го­
то­во у елек­трон­ским, ма­да знат­но је
ви­ше оних ко­ји го­во­ре о Цр­кви и про­
бле­ми­ма са ко­ји­ма се она су­сре­ће, не­го
што је то са­мо ње­но при­с у­ство. По
ре­чи­ма Епи­ско­па је­гар­ског г. Пор­фи­ри­
ја, Цр­кви је „... по­треб­но да има про­
стор у елек­трон­ским ме­ди­ји­ма, и то јав­
ним, уну­тар ко­јег би­смо ми са­ми о се­би
по са­ве­сти све­до­чи­ли. На­по­ми­њем да се
у овој др­жа­ви 95% ста­нов­ни­штва из­ја­
сни­ло да ве­ру­је у Бо­га. При­род­но је да
овај про­це­нат гра­ђа­на ко­ји сво­јим по­ре­
зом из­ме­ђу оста­лог фи­нан­сиј­ски из­др­
жа­ва­ју ме­ди­је, има­ју пра­во на про­гра­ме
са вер­ским са­др­жа­ји­ма“.
Ме­ди­ји су плод људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је
и Цр­ква је по­зва­на да сво­јим ста­вом и
уче­шћем дâ по­зи­ти­ван са­др­жај овом

јул/август 2011        45
 про­дук­т у чо­ве­чан­ства. Она је по­зва­на слав­не ве­ре и чи­сто­те хри­шћан­ског
да уче­ству­је у сва­ко­днев­ном жи­во­т у мо­ра­ла; уста­но­вља­ва за то по­треб­не
сво­јих чла­но­ва, а ме­ди­ји пру­жа­ју мо­гућ­ ор­га­не и осни­ва по­треб­не за­во­де, уста­
ност да Цр­ква иза­ђе из са­ме се­бе и и но­ве и удру­же­ња“.2 Све­ти Ар­хи­је­реј­ски
про­по­ве­да Је­ван­ђе­ље на је­дан но­ви Си­нод чла­ном 70. овла­шћен је да се „...
на­чин ко­ји је при­сту­па­чан ши­ро­ком ста­ра о ши­ре­њу пра­во­слав­не ве­ре и
ауди­то­ри­ју­му, сле­ду­ју­ћи Хри­сто­ву за­по­ ру­ко­во­ди по­сло­ви­ма уну­тра­шње и спо­
вест: „Иди­те, да­кле и на­у­чи­те све на­ро­ ља­шње ми­си­је“.3 Став 8. овог чла­на је­ди­
де кр­сте­ћи их у име Оца и Си­на и Све­ ни се кон­крет­но од­но­си на ин­фор­ма­
то­га Ду­ха, уче­ћи их да др­же све што сам тив­ну де­лат­ност. Њи­ме се ре­гу­ли­ше да
Вам за­по­ве­дио“ (Мт 28, 19). Да­нас је Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Си­нод „... би­ра
Срп­ска Цр­ква све уред­ни­ка и упра­вља слу­
ви­ше при­с ут­на у жбе­ним ли­стом Срп­ске
жи­во­т у сво­јих вер­ пра­во­слав­не цр­кве и
ни­ка по­сред­ством дру­гим зва­нич­ним из­да­
цр­кве­них ме­ди­ја њи­ма“.4
(ра­ди­ја и те­ле­ви­зи­је), И по­ред го­ре на­ве­де­
а и све је ве­ћи број них ре­а­ли­зо­ва­них про­је­
веб сај­то­ва, ко­ји ка­та и отва­ра­ња цр­кве­
ве­ћим де­лом вр­ше них ме­ди­ја, др­жа­ва и
ин­фор­ма­тив­ну функ­ да­ље свр­ста­ва Цр­кву у
ци­ју. де­ло­круг ци­вил­них
де­лат­но­сти, од­но­сно
не­вла­дин сек­тор. Она
Цр­кве­ни ме­ди­ји као до­зво­ља­ва Цр­кви да има
са­вре­ме­на сред­ства
по­тре­ба Цр­кве ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор­
Осни­ва­ње цр­кве­ ми­са­ња, али са­мо на
них ме­ди­ја ни­је у ло­кал­ном ни­воу. Ка­ква
су­прот­но­сти са уну­ је бу­дућ­ност тих ме­ди­ја
тра­шњим уре­ђе­њем и умно­го­ме за­ви­си и од
про­пи­си­ма Цр­кве, већ је овај на­чин са­рад­ње са ло­кал­ном вла­шћу, ко­ја ни­је
ми­си­је по­же­љан. Устав СПЦ, у чла­ну ре­гу­ли­са­на ни­ка­квим до­ку­мен­ти­ма већ
108, став 3, „... упу­ћу­је и обо­дра­ва све­ је пре­пу­ште­на сло­бо­ди во­ље.
штен­ство и на­род да осну­ју и ор­га­ни­зу­ Оту­да је са­свим оправ­дан став Епи­
ју ре­ли­ги­о­зно-до­бро­твор­не, ду­хов­но- ско­па Пор­фи­ри­ја ка­да ка­же да је „...
про­свет­не, ро­до­љу­би­ве и уоп­ште ко­ри­ пра­во Цр­кве да зах­те­ва од др­жа­ве про­
сне уста­но­ве за на­пре­дак ве­ре и мо­ра­ла стор у јав­ним ра­дио-ди­фу­зним сер­ви­си­
у на­ро­ду“.1 У чла­ну 69, ко­ји од­ре­ђу­је ма, и да пра­во­сла­вље тре­ба да има, уко­
де­ло­круг Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра, ли­ко је мо­гу­ће, сво­ју те­ле­ви­зи­ју и свој
став 2. ка­же се да Са­бор „... уре­ђу­је уну­
тра­шњу и спо­ља­шњу ми­си­ју Цр­кве ра­ди
утвр­ђе­ња, од­бра­не и ши­ре­ња пра­во­
2 Исто.
1 Устав Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве ; дру­го из­да­
3 Исто.
ње Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да; Бе­о­град 1957,
пре­у­зе­то са http://www.scribd.com/doc/2871398/. 4 Исто.

46        4/2011

ра­дио“.5 Цр­ква би та­да има­ла свој
ме­диј­ски про­стор, ко­ји би са­мо­стал­но
уре­ђи­ва­ла и про­мо­ви­са­ла сво­је вред­но­
сти и из­бе­гла би са­да­шњу по­зи­ци­ју
не­ко­га ко се бра­ни од ра­зних кле­ве­та и
на­па­да, из­да­ју­ћи са­оп­ште­ња и ин­тер­вјуе
дру­гим сер­ви­си­ма. Је­дин­стве­на ра­дио и
те­ле­ви­зи­ја Срп­ске Цр­кве пру­жи­ла би
мо­гућ­ност да се сва­ко ко је за­ин­те­ре­со­
ван укљу­чи, по­гле­да и ра­с у­ди о свим
пи­та­њи­ма ко­ја га ин­те­ре­с у­ју, до­бив­ши
од­го­вор од оних ко­ји има­ју ис­ку­стве­но
све­до­че­ње Је­ван­ђе­ља.
Цр­ква и са­вре­ме­ни ви­до­ви ко­му­ни­
ка­ци­је (ин­тер­нет)
Као што смо ви­де­ли, Цр­ква још у
пот­пу­но­с ти ни­је за­до­би­ла свој је­дин­
ствен ме­диј­ски про­с тор (ми­сли­мо на
ра­дио и те­ле­ви­зи­ју), а пред њом се
отва­ра но­ви вид са­вре­ме­не ко­му­ни­ка­
ци­је, ко­ји сва­ка­ко пре­ва­зи­ла­зи на­ци­о­
нал­не и др­жав­не окви­ре, а то је ин­тер­
нет. Пред­но­с ти ин­тер­не­та су то што је
он до­с ту­пан сви­ма у све­т у, то што му је
пр­вен­с тве­но окре­ну­та и сва­ко­днев­но
5 Епи­скоп Је­гар­ски Пор­фи­ри­је, Цр­ква и ме­ди­ји,
пре­да­ва­ње по­во­дом про­сла­ве 900. бро­ја „Пра­во­
сла­вља“ ; пре­у­зе­то са http://pra­vo­sla­vlje.spc.rs/
broj/962/tekst/cr­kva-i-me­di­ji/
Тема броја
га ко­ри­с ти мла­ђа по­пу­ла­ци­ја, као и то
што ну­ди лак при­с туп ин­фор­ма­ци­ја­ма.
Сва­ка­ко ин­тер­нет пред­с та­вља ве­ли­ки
по­тен­ци­јал као глав­но ми­си­о­нар­ско
сред­с тво Пра­во­слав­не Цр­кве у но­вом
ми­ле­ни­ју­му.
Од­нос Цр­кве пре­ма са­вре­ме­ним ме­ди­
ји­ма – ин­тер­не­т у, мо­гли би­смо да ока­
рак­те­ри­ше­мо као „кри­тич­ки, али у сми­
слу плод­не кри­тич­ке син­те­зе, а не
не­плод­ног кри­ти­ци­зма. Ин­фор­ма­ци­о­не
тех­но­ло­ги­је се, сто­га, не при­хва­та­ју или
од­би­ја­ју као та­кве, већ се ука­зу­је на
њи­хо­ву пра­вил­ну од­но­сно по­гре­шну
упо­тре­бу, али не са тех­нич­ког аспек­та“.6
Из на­ве­де­ног се ви­ди да се Цр­ква не
про­ти­ви но­вом ви­ду ко­му­ни­ка­ци­је, већ
има кри­тич­ки став пре­ма мо­гућ­но­сти­ма
ко­је чо­ве­чан­ству пру­жа ра­зно­ли­кост,
као и брз при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је
мо­гу ути­ца­ти на про­ме­ну од­но­са пре­ма
све­т у и чо­ве­ку, од­но­сно, ко­је мо­гу тран­
сфор­ми­са­ти жи­вот мо­дер­ног чо­ве­ка.
Ме­ђу­тим, Цр­ква је по­зва­на да и овај
ме­диј­ски про­стор осми­сли и да ука­же
на све штет­не по­сле­ди­це ко­је мо­же
до­не­ти, као и на сми­сле­но ко­ри­шће­ње
ове вр­сте ме­ди­ја. Мо­жда је ов­де уме­сно
6 Оли­вер Су­бо­тић, „Пра­во­сла­вље и ин­фор­ма­
ци­о­не тех­но­ло­ги­је“, пре­у­зе­то са httpp//pr­аvo­sla­
vlje.spc.rs/broj/971/tekst/pra­vo­sla­vlje-i-in­for­ma­ci­o­
ne-teh­no­lo­gi­je/.
јул/август 2011        47
 по­ме­ну­ти из­ја­ву бла­же­но­по­чив­шег
Па­три­јар­ха мо­сков­ског и це­ле Ру­си­је
Алек­се­ја II: „Ве­ли­ку по­моћ про­по­ве­ди
Је­ван­ђе­ља пред­ста­вља­ју по­ве­ћа­не
ин­фор­ма­ци­о­не мо­гућ­но­сти и отво­ре­но­
сти раз­ли­чи­тих сло­је­ва на­шег дру­штва
пре­ма Цр­кви. У тим усло­ви­ма па­стир је
при­зван да са по­себ­ном рев­но­шћу све­
до­чи о Исти­ни, раз­об­ли­ча­ва грех и
не­прав­ду“.7 Ве­ро­ват­но да је из ова­квог
ста­ва Ру­ске Цр­кве и ње­ног од­но­са пре­
ма ин­тер­не­т у про­ис­те­кла иде­ја и ство­
рен је­дан пор­тал – про­стор на ин­тер­не­
ту, на адре­си http://www.hristianstvo.ru/
– који има тенденцију обједињења све­
православне тематике која постоји на
интернету, и који представља неку
врсту „информационе оазе или смерни­
це ка страницама православне
тематике“.8 Црква је све присутнија на
интернету и полако осмишљава своју
мисију на њему.
Интернет као средство за
мисионарску делатност
Велика распрострањеност и свакоднев­
но коришћење интернета, већином код
млађе популације, његова практична при­
мена у свакодневном животу, велики број
садржаја итд. чини га најмасовнијим
средством комуникације савременог
друштва. Овакву могућност – коју пружа
овај медиј – Црква треба да осмисли
својим присуством на њему, у циљу
ширења имена Божијег „сваком
створењу“ (Мт 10, 15). Присуство
православља на интернету је свакодневно
све веће, а и различит је дијапазон
7 Па­три­јарх Мо­сков­ски Алек­сеј II, го­вор на
отва­ра­њу кон­фе­рен­ци­је „Па­стир­ство, тра­ди­ци­је
и са­вре­ме­ност ка сто­го­ди­шњи­ци упо­ко­је­ња Све­
тог Јо­ва­на Крон­штан­ског“, пре­у­зе­то са http://
www.prav­mir.ru/ar­tic­le_3457.html.
8 О. Су­бо­тић, нав. де­ло.
48        4/2011
материјала који се пружа посетиоцима.
Све ово требало би да нас охрабрује и
подстиче на даљи рад и осмишљавање
даљег деловања у циљу послања које је
наш императив, „као што Отац посла
Мене и ја шаљем вас“ (Јн 20, 21), тако је
Црква позвана да сведочи Христа којој је
Он глава, јер све што чини кроз њу,
Господ чини „тако да наша главна брига
није шта предузети, већ како бити живи
сведок Господњег присуства у свету“.9 Ово
нас упућује на то да православни медији,
па и интернет, никако не смеју постати
само информативни, јер онда – иако пру­
жамо информације и проповедамо
Христа, али не позивамо на дело љубави
и на веру која је делатна и која се
остварује у овоме свету овде и сада –
сами ћемо себе свести на информативни
сервис, који не позива на учешће у благо­
датном животу у Христу и који се не
стара о свакој души са сваким
дуготрпљењем и назидањем (2Тим 4, 2 ).
Интернет пружа могућност да се посети­
оци православних сајтова укључе у дијалог
на разним форумима, да постављају
питања, добијају одговоре, чак и да
разговарају лично са свештеником-духов­
ником. Редовно обнављање садржаја од
стране администратора унеће свежину на
страницу и заинтересовати посетиоце;
сведочења савременика о искуственом
животу у Цркви и обједињавање сличних
пројеката са православном тематиком
отвара све више могућности ширењу
Цркве, која у свету подела и конкуренција
треба да буде јединствена и своју мисију
врши као „Једна, Света, Саборна и
Апостолска Црква“. 
Текст је део шире опсервације
под називом „Улога електронских
медија у мисији Цркве“
9 Ар­хи­е­пи­скоп Ана­ста­си­је (Ја­ну­ла­тос); „Пра­во­
сла­вље и ми­си­ја“, пре­у­зе­то са http:// www.ma­na­
stir-le­pa­vi­na.org/ar­hi­va/no­vo­sti/in­dex.php/we­blog/
print/ar­hi­e­pi­skop_anas.
 Хри­шћан­ска рок

Тема броја
ми­си­ја
Ни­шта ни­је ло­ше са­мо по се­би, већ у за­ви­сно­сти од то­га на ко­ји
на­чин се ко­ри­сти. Та­ко и са­вре­ме­на рок му­зи­ка... Рок му­зи­ка мо­же
би­ти и сред­ство пу­тем ко­га ће мла­ди љу­ди, чи­ји је бунт про­тив
дру­штва и не­прав­ди, вр­ло че­сто оправ­дан, на­ћи пут до Бо­га.

но­сти по­бу­на и бун­тов­ни­штво, жи­вот

без пра­ви­ла и огра­ни­че­ња по пи­та­њу
Вла­ди­мир сек­с у­ал­но­сти, сло­бод­на упо­тре­ба ал­
Мар­ја­но­вић ко­хо­ла, ла­ких и те­шких дро­га, не­кон­
вен­ци­о­на­лан жи­вот, с дру­ге ду­хов­ни

К а­да се го­во­ри о од­но­с у пра­во­

сла­вља и рок му­зи­ке, тај од­нос
се вр­ло че­сто мо­же схва­ти­ти као
ан­та­го­ни­стич­ки. С јед­не стра­не има­мо
го­то­во чи­та­ву кул­т у­ру чи­је су вред­
жи­вот, сми­ре­ност, до­бро­чин­ство... Не­
ко би ре­као да је на јед­ној стра­ни зло,
а на дру­гој до­бро. Да ли је баш та­ко?
Тач­но је да рок му­зи­ка и рок кул­т у­ра
ни­с у са­мо обич­но слу­ша­ње и ужи­ва­

јул/август 2011        49
 ње у му­зи­ци већ прет­по­ста­вља­ју јед­ну је­дан део хи­пи­ка при­хва­та хри­шћан­
спе­ци­фич­ну фи­ло­со­фи­ју жи­во­та и ство у ње­го­вој ра­ди­кал­ној про­те­с тант­
по­глед на свет. Исти­на, и са­мо од­ре­ђе­ ској ва­ри­јан­ти, кроз тзв. Ису­сов
ње рок му­зи­ке и рок кул­т у­ре је то­ли­ко по­крет. Хи­пи – хри­шћа­не су дру­ги
ши­ро­ко да она да­нас хи­пи­ци ко­ји ни­с у би­ли
об­у ­хва­та ве­ли­ки број хри­шћа­ни пе­жо­ра­тив­но
ра­зно­ра­зних пра­ва­ца, Чудан пут у Цркву на­зи­ва­ли „Ису­со­ви фри­
жан­ро­ва и под­жан­ро­ва. ко­ви“, ма­да су ка­сни­је они
Рок му­зи­ка и рок кул­ Оно што је вр­ло са­ми при­хва­ти­ли те на­зи­
ту­ра да­нас су при­с ут­не за­ни­мљи­во је­сте да ве. Мно­ги од њих су по­к у­
го­то­во на свим кон­ти­ су не­ки од во­де­ћих ша­ли да жи­ве по угле­д у
нен­ти­ма и оне об­ли­ку­ју љу­ди у тзв. Ису­со­ на ра­не хри­шћа­не у ко­му­
жи­во­те ми­ли­о­на мла­дих вом по­кре­т у по­пут на­ма – за­јед­ни­ца­ма ко­је су
љу­ди. Про­шле су кроз Ду­а­на Пе­дер­со­на и би­ле за­сно­ва­не на хри­
број­не фа­зе и по­кре­ Џе­ка Спарк­са ка­сни­ шћан­ским иде­а ­ли­ма. Вре­
ну­ле број­не ре­во­лу­ци­ је по­ста­ли пра­во­ ме­ном, са на­с тан­ком број­
је, сру­ши­ле та­буе. Рок слав­ни. Ду­ан Пе­дер­ них жан­ро­ва у рок му­зи­
му­зи­ка је по­ста­ла не­што сон се и за­мо­на­шио ци кон­цепт хри­шћан­ског
уоби­ча­је­но, уста­ље­но, и и по­стао Ар­хи­ман­ ро­ка се при­ла­го­ђа­вао
као та­ква део огром­не дрит у окви­ру Ан­ти­ на­с тан­к у број­них жан­ро­
му­зич­ке ин­ду­стри­је. Но, о­хиј­ске Па­три­јар­ши­ ва. Убр­зо су на­с та­ли бен­
ипак и по­ред ко­мер­ци­ је у Аме­ри­ци, а до­ви ко­ји сви­ра­ју хри­
ја­ли­за­ци­је и по­сте­пе­ног да­нас је ак­ти­ван у шћан­ски панк, ме­тал, ска,
при­хва­та­ња, рок му­зи­ка ра­ду са за­тво­ре­ни­ хард кор и слич­но. Оно
пред­ста­вља не­за­о­би­ ци­ма. што је вр­ло за­ни­мљи­во
ла­зан фак­тор. Са тим је­с те да су не­ки од во­де­
фактором се су­сре­ће и ћих љу­ди у тзв. Ису­со­вом
Пра­во­слав­на Цр­ква у по­кре­т у по­пут Ду­а­на
свом ми­си­о­нар­ском ра­ Пе­дер­со­на и Џе­ка Спарк­са
ду, по­го­то­во ако је реч о ка­сни­је по­с та­ли пра­во­
мла­ди­ма. слав­ни. Ду­ан Пе­дер­сон се
и за­мо­на­шио и по­с тао
Хри­шћан­ски рок Ар­хи­ман­дрит у окви­ру
Ан­ти­о­хиј­ске Па­три­јар­ши­је
По­зна­то је да је на у Аме­ри­ци, а да­нас је ак­ти­
за­па­д у, пре све­га у Аме­ ван у ра­д у са за­тво­ре­ни­ци­
ри­ци још ше­зде­се­тих ма. И у пра­во­слав­ним
го­ди­на ка­да је хи­пи зе­мља­ма по­с то­је рок бен­
по­крет био на свом до­ви ко­ји сво­ју му­зи­к у
вр­хун­ц у на­с тао је­дан Архимандрит ба­зи­ра­ју на вер­ској те­ма­
Ду­ан Пе­дер­сон
но­ви пра­вац у рок му­зи­ ти­ци. У Ру­си­ји је то бенд
ци. Реч је о тзв. хри­ „Али­са“ (ко­ји је сви­рао и у
шћан­ском ро­к у. На­и­ме, део хи­пи фи­ло­ Бе­о­гра­д у на Тр­гу ре­пу­бли­ке за Ви­дов­
со­фи­је и хи­пи кон­тра­к ул­т у­ре би­ло је и дан 2008.), „Цр­на ка­фа“ и број­ни дру­ги.
тра­га­ње за ду­хов­но­шћу, до­д у­ше на Пе­сме ових бен­до­ва че­с то су ин­спи­ри­
ал­тер­на­тив­не на­чи­не (кроз ин­те­ре­со­ва­ са­не па­три­от­ским или исто­риј­ским
ње за ис­точ­не ре­ли­ги­је, нај­че­шће) али те­ма­ма. Код нас се еле­мен­ти хри­шћан­

50        4/2011

ског ро­ка мо­гу про­на­ћи у му­зи­ци гру­па
као што су: „Бје­со­ви“, „Пар­ти­бреј­кер­
си“ и сл. На­рав­но, ов­де ни­је реч о вер­
ској про­па­ган­ди пу­тем рок му­зи­ке, већ
ства­ра­ла­штву ко­је у се­би са­др­жи лич­
ни до­жи­вљај ве­ре. Ни­шта ни­је ло­ше
са­мо по се­би, већ у за­ви­сно­с ти од то­га
на ко­ји на­чин се ко­ри­с ти. Та­ко и са­вре­
ме­на рок му­зи­ка. Мо­же се ко­ри­с ти­ти
на зло, ако про­па­ги­ра на­чин жи­во­та
за­сно­ван на его­из­ му, а ко­ји се ма­ни­фе­
сту­је кроз ал­ко­хо­ли­зам, нар­ко­ма­ни­ју,
же­љу за сти­ца­њем бо­гат­с тва и сл. Али
мо­же би­ти и сред­с тво пу­тем ко­га ће
мла­ди љу­ди, чи­ји је бунт про­тив дру­
штва и не­прав­ди, вр­ло че­с то оправ­дан,
на­ћи пут до Бо­га.
Пра­во­слав­ни фан­зин „Смрт све­ту“
Је­дан од ва­жних еле­ме­на­та „ан­дер­
гра­унд кул­т у­ре“ је­с те и из­да­ва­ње
ал­тер­на­тив­них ча­со­пи­са фан­зи­на, ко­ји
се ди­с три­бу­и­у ­ра­ју при­ват­ним ка­на­ли­
ма, на кон­цер­ти­ма, оку­пља­њи­ма. За
вре­ме хи­пи по­кре­та као и
пан­ка, фан­зи­ни су има­ли
ве­о­ма ва­жну уло­гу. Је­дан од
та­квих фан­зи­на је­с те и
Тема броја
фан­зин De­ath to the world –
„Смрт све­т у“ ко­ји из­да­је
брат­с тво Св. Гер­ма­на Аља­
ског код Сан Фран­ци­ска.
Фан­зин су 1994. го­ди­не
по­кре­ну­ли бив­ши пан­ке­ри
ко­ји су се обра­ти­ли у пра­
во­сла­вље. Из­глед фан­зи­на
је цр­но-бе­ли и ди­зај­ни­ран
је по­пут мно­гих панк -
фан­зи­на. Ипак, са­др­жај
фан­зи­на је чи­с то пра­во­сла­
ван и у ње­м у се мо­гу про­
чи­та­ти број­на Жи­ти­ја све­
тих, по­го­то­во оних све­ти­те­
ља ко­ји су би­ли „у су­ко­бу
са све­том“- му­че­ни­ци, ју­ро­
ди­ви. На­зив „Смрт за свет“
пре­у­зет је из јед­ног тек­с та
Све­тог Иса­ка Си­ри­на, а тер­мин свет
озна­ча­ва за­пра­во – стра­с ти. По­ред
ча­со­пи­са, по­с то­ји ве­ли­ки број цр­них
ма­ји­ца са кр­с то­ви­ма, ло­ба­ња­ма и нат­
пи­си­ма на ен­гле­ском De­ath to the
world. Је­дан од ци­ље­ва овог фан­зи­на
је­с те при­ву­ћи бун­тов­нич­к у дарк,
ме­тал и панк по­пу­ла­ци­ју мла­дих и
при­бли­жи­ти им пра­во­сла­вље на ал­тер­
на­ти­ван на­чин. За­то су и ме­с та
ди­с три­бу­ци­је ан­дер­гра­унд ме­с та, панк
свир­ке и кон­цер­ти.
*
Мно­ги­ма ова­кав на­чин ми­си­о­на­ре­ња
ме­ђу мла­ди­ма ни­је при­хва­тљив и мо­же
де­ло­ва­ти као да се спа­ја оно што ни­је
спо­ји­во. Ипак, ако зна­мо да су у исто­
ри­ји Цр­кве ми­си­о­на­ри ши­ри­ли Је­ван­
ђе­ље на раз­ли­чи­тим је­зи­ци­ма и Пра­
во­слав­ну ве­ру угра­ђи­ва­ли у на­ци­о­нал­
не кул­т у­ре, он­да је са­свим при­хва­тљи­
во да се и на ова­кав ал­тер­на­ти­ван
на­чин пу­тем рок му­зи­ке, ши­ри Пра­во­
слав­на ве­ра. 
јул/август 2011        51
 За­ми­сли жи­вот у
рит­му Ли­тур­ги­је
За­што мо­ра­мо да иде­мо на дру­га ме­ста да тра­жи­мо Го­спо­да, ка­да је
Он увек ту, у сва­ком хра­му, на сва­кој Ли­тур­ги­ји?

квог од­с у­ства из истог – у гра­ду су нам

чу­ла бу­квал­но (и знам да ће ово зву­ча­
Ми­љан ти гру­бо) си­ло­ва­на од стра­не нај­ра­зли­
Та­нић чи­ти­јих ме­ди­ја и ин­фор­ма­ци­ја ко­је нам
они са­оп­шта­ва­ју – хте­ли ми то или не.

Δ а­на­шњи чо­век ко­ји жи­ви у гра­

ду (по­не­кад ка­жем да се у гра­ду,
на­ро­чи­то Бе­ог­ ра­ду, жи­ви „као на
тр­ка­ма“) као да ни­је све­стан ко­ли­ко је
из­ло­жен ути­ца­ју ме­ди­ја и ко­ли­ко свој
Док смо у ма­на­сти­ру усме­ре­ни рит­мом
ко­ји од­ре­ђу­је рас­по­ред бо­го­слу­же­ња,
у гра­ду има­мо дру­га­чи­је оба­ве­зе ко­је
бар де­ли­мич­но од­ре­ђу­је­мо пре­ма ин­
фор­ма­ци­ја­ма ко­је до­би­ја­мо из ме­ди­ја
жи­вот усме­ра­ва ка истим – не­све­сно, (нај­ба­нал­ни­је: ка­ко ће­мо се да­тог да­на
али и све­сно. Био сам обу­ћи од­ре­ђу­је­мо пре­ма
де­сет да­на у Ма­на­сти­ру Недељни инцидент вре­мен­ској прог­но­зи).
Сту­де­ни­ца, и иако сам Че­сто пак до­пу­шта­мо и
имао при­ступ ин­тер­ Од­ла­зак не­де­љом на да нам па­жњу од­вла­че
не­т у (а они ко­ји ме­не Ли­т ур­ги­ју нам је ин­ци­ ства­ри ко­је не­ма­ју ни­ка­
по­зна­ју, зна­ју и да сам дент, и он­да у хра­му сто­ квог су­штин­ског зна­ча­ја
ско­ро стал­но он­лајн), ји­мо јед­ни по­ред дру­гих за наш жи­вот, ба­ви­мо се
не мо­гу ре­ћи да сам као стран­ци, па чак „ли­ко­ви­ма“ из „ри­ја­ли­
пра­тио де­ша­ва­ња ван до­жи­вља­ва­мо и ка­ко нам ти“ еми­си­ја, про­во­ди­мо
ма­на­сти­ра. На­с у­прот дру­ги сме­та у „лич­ној са­те и са­те на ин­тер­
„ван­ма­на­стир­ске“ сва­ мо­ли­тви“. нет-фо­ру­ми­ма во­де­ћи
ко­дне­ви­це, жи­вот та­мо рас­пра­ве ко­ји­ма не­ма
био ми је усме­рен на бо­го­слу­же­ња и на кра­ја, а обич­но ни свр­хе (осим пот­хра­
оста­ле оба­ве­зе ко­је сам имао. Дан ми њи­ва­ња соп­стве­не су­је­те и ега), или
је тра­јао ду­же – вре­ме је бр­зо про­ла­зи­ пак пред те­ле­ви­зо­ром, гле­да­ју­ћи нај­но­
ло, али је ко­ли­чи­на вре­ме­на ис­пу­ње­ног ви­је ве­сти, обич­но на­би­је­не не­га­тив­
ра­зним ак­тив­но­сти­ма би­ла да­ле­ко ве­ћа ним „ви­бра­ци­ја­ма“ ко­ји­ма се тру­је­мо,
не­го у гра­ду (где бар тре­ћи­ну вре­ме­на или гле­да­ју­ћи раз­не еми­си­је у ко­ји­ма се
про­ве­дем у „пра­зном хо­ду“ и у пре­во­ при­ча о пот­пу­но три­ви­јал­ним ства­
зу). По по­врат­ку у град при­ме­тио сам ри­ма из жи­во­та „по­зна­тих“, и та­ко
не­што што увек при­ме­тим по­сле та­ за­бо­ра­ви­мо по­тре­бу (а и оба­ве­зу) да се

52        4/2011
 При­том би­смо на­рав­
но мо­ра­ли да има­мо
по­сао ко­ји до­зво­ља­ва
да про­во­ди­мо то­ли­

Тема броја
ко вре­ме­на у хра­му и
мо­ли­тви. Ве­ћи­на нас
ће без да­љег раз­ми­
шља­ња од­ба­ци­ти
та­кву за­ми­сао и ре­ћи
да је то не­мо­гу­ће. Ме­
ђу­тим, пре­ра­чу­нај­те
са­мо ко­ли­ко вре­ме­на
днев­но про­ве­де­те у
већ по­ме­ну­том „пра­
зном хо­ду“, и пи­тај­те
се за­што то вре­ме
не ко­ри­сти­мо за оно
што би нас во­ди­ло
ка Хри­сту, Ко­ји је је­
ди­ни ствар­ни жи­вот.
За­што до­пу­шта­мо
при­зем­но­сти да нас
оп­хр­ва и убе­ди нас да
не мо­же­мо би­ти бо­
љи, да је жи­вот у гра­
Винова лоза у светогорском
Манастиру Ставроникита ду ето та­кав ка­кав је
и да не мо­же­мо да се
ме­ња­мо? За­што је по­
ба­ви­мо са­ми со­бом. До­пу­шта­мо да­кле треб­но да оде­мо у ма­на­стир да би­смо
да нам се Хри­стос из­ме­сти из цен­тра уви­де­ли шта је хри­шћан­ска ствар­ност,
па­жње и да Га од­ме­не ра­зни „ли­ко­ви“ а шта не, и за­што то осе­ћа­ње ко­је нас
из ме­ди­ја с ко­ји­ма ни­ка­квог до­ди­ра та­мо об­у­зме не га­ји­мо и по по­врат­ку у
не­ма­мо и ко­ји спрам Ње­га за­пра­во град? За­што га пу­шта­мо да уве­не, иш­
ни­с у ни ствар­ни, али се иден­ти­фи­ку­ че­зне, утих­не и не­ста­не? За­што мо­ра­мо
је­мо с њи­ма јер је та­ко лак­ше. Од­ла­зак да иде­мо на дру­га ме­ста да тра­жи­мо Го­
не­де­љом на Ли­т ур­ги­ју нам је ин­ци­дент, спо­да, ка­да је Он увек ту, у сва­ком хра­
и он­да у хра­му сто­ји­мо јед­ни по­ред му, на сва­кој Ли­т ур­ги­ји? За­што че­ка­мо
дру­гих као стран­ци, па чак до­жи­вља­ и тра­жи­мо не­ког да нам бу­де при­мер,
ва­мо и ка­ко нам дру­ги сме­та у „лич­ уме­сто да га са­ми да­је­мо? Ја на сва ова
ној мо­ли­тви“. За­ми­сли­те са­да, са­мо на пи­та­ња не­мам ја­сан од­го­вор. А ми­слим
тре­ну­так, да има­мо лук­с уз да се у гра­ду да он ни­је то­ли­ко ни по­тре­бан. До­вољ­
огра­ди­мо од ме­ди­ја и ин­фор­ма­ци­ја ко­ но је би­ти све­стан чи­ње­ни­це, нај­про­
је нам ни­с у за­и­ста по­треб­не, да иде­мо сти­је и нај­ствар­ни­је мо­гу­ће, да нам се
сва­ког да­на на сва бо­го­слу­же­ња, да се на Ли­т ур­ги­ји сам Бог да­је у При­че­шћу
пот­пу­но – сход­но јек­те­ни­ји – пре­да­мо и да је то за­пра­во удар­на вест – али не
Хри­сту, Ко­ји би тре­ба­ло да је „глав­на за је­дан дан, не­де­љу, ме­сец или го­ди­ну,
зве­зда“ жи­во­та сва­ког хри­шћа­ни­на. не­го за цео жи­вот. 

јул/август 2011        53
Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
По­зи­ва­ње во­де
Да чо­век ни­је, од­но­сно, да још ни­је це­ло­сан, ви­ди се са­мо
на осно­ву дру­гог чо­ве­ка, оно­га ко­ји већ са­да по­сто­ји, чо­ве­ка ко­ји
већ у са­да­шњо­сти жи­ви жи­вот бу­ду­ћег ве­ка
Ма­ли­ша
Пу­шо­ња
„Пру­жам ру­ку пре­ма ту­шу, ста­вљам
пр­сте на ру­чи­цу, по­ла­ко је окре­ћем на
ле­во. Са­мо што сам се про­бу­дио, ­
очи су ми још пу­не сна, али сам са­вр­ше­но
све­стан да је по­крет ко­ји упра­во пра­вим
да бих за­по­чео свој дан за­пра­во од­лу­чу­ју­
ћи и уз­ви­шен чин ко­ји ме исто­вре­ме­но
спа­ја и са кул­ту­ром и са при­ро­дом, ­
са ми­ле­ни­ју­ми­ма људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је ­
и мар­љи­вим де­ла­њем ге­о­ло­шких раз­до­бља
ко­ја су уоб­ли­чи­ла пла­не­ту. ­
Оно што тра­жим од ту­ша је­сте да ми
пре све­га по­твр­ди да сам го­спо­дар во­де,
да при­па­дам оном де­лу чо­ве­чан­ства ко­ји
је за­хва­љу­ју­ћи тру­ду ге­не­ра­ци­ја на­сле­дио
по­вла­сти­цу да по­зи­ва се­би во­ду јед­но­
став­ним окре­та­њем сла­ви­не, ­
да имам пред­ност да жи­вим у јед­ном ве­ку
и на јед­ном ме­сту где се у сва­ком ­
тре­нут­ку мо­же ужи­ва­ти у нај­ве­ћем ­
мо­гу­ћем из­о­би­љу про­зрач­не во­де.
А да би се то чу­до по­на­вља­ло сва­ког
да­на, знам да је по­тре­бан чи­тав низ сло­
же­них усло­ва, те сто­га отва­ра­ње че­сме
54        4/2011
не мо­же би­ти од­су­тан и ма­хи­на­лан
по­крет, већ зах­те­ва са­бра­ност, пре­да­ва­
ње из ду­би­не ду­ше.
И ево, во­да се на мој по­зив пе­ње це­ви­ма,
на­ди­ре…“
 Ита­ло Кал­ви­но, Пре не­го што ка­жеш „Ха­ло“
З
а­што по­крет о ко­ме пи­ше Ита­ло
Кал­ви­но не мо­же би­ти од­с у­т ан
и ма­хи­на­лан, већ зах­те­в а са­бра­
ност, пре­д а­в а­ње из ду­би­не ду­ше?
Не­ко мо­же пу­с ти­ти во­д у из че­сме
ма­хи­нал­но, без па­жње, без би­ло ка­квог
пре­да­в а­ња из ду­би­не ду­ше. На­р ав­но,
то је тач­но, али тај не­ко он­да не би био
чо­в ек у пу­ном сми­слу те ре­чи, већ
кр­њи, па­ли чо­в ек, чо­в ек ко­ји још ни­је
(це­ло­с ан). Да тај чо­в ек ни­је, од­но­сно,
да још ни­је це­ло­с ан, ви­ди се са­мо на
осно­ву дру­г ог чо­в е­ка, оно­г а ко­ји већ
са­да по­с то­ји, чо­в е­ка ко­ји већ у са­да­
шњо­с ти жи­ви жи­в от бу­д у­ћег ве­ка. Тај
це­ло­сни чо­в ек има две ка­р ак­те­ри­с ти­ке
ко­је се мо­гу пре­по­зна­ти на осно­ву
по­кре­т а ко­јим по­вла­чи ру­чи­ц у на
че­сми.
На­и­ме, пр­в о, ње­г ов по­крет је ев­х а­ри­
стиј­ски, од­но­сно по­крет пун бла­г о­дар­
но­с ти, по­крет у ко­ме је са­др­жа­на
за­хвал­ност при­р о­ди, љу­ди­м а, али
пр­в ен­с тве­но Оно­ме-ко­ји-све- АСТАЛ
др­жи-у-по­с то­ја­њу-сво­јом-љу­б а­ Пра­зан па­пир на сто­лу,
вљу. Па­жња и пре­да­в а­ње из па­пир још не ис­пи­сан,
ду­би­не ду­ше у по­вла­че­њу те пра­зан па­пир на ко­ме је кру­жна мр­ља од ка­фе.
ру­чи­це ни­је не­ш то у че­м у се он По­ред тог па­пи­ра ча­ша,
тру­ди, већ је то по­сле­ди­ца ча­ша до по­ла по­пи­је­на,
ње­г о­в ог це­ло­к уп­ног од­но­с а до по­ла по­пи­је­ног со­ка од по­мо­ран­џе.
пре­м а све­т у око се­б е ко­ји про­ А до ње чи­ни­ја пу­на со­ли и љу­ски,
из­и ­ла­зи из ње­г о­в ог од­но­с а пре­ пре­о­ста­лих од ки­ки­ри­ки­ја,
ма Дру­г ом и дру­ги­м а. Тај од­нос и на­о­ча­ре за сун­це пр­ља­ве од зно­ја­вог по­по­дне­ва.
је љу­б ав­ни од­нос, од­нос пун Тај сто, на ко­ме су ове ства­ри
па­жње и пре­да­в а­ња, пре­п у­ш та­ тра­жи да оне бу­ду,
ња из ду­би­не ду­ше не­ко­ме. тра­жи да оне на ње­му бу­ду,
И дру­г о што се мо­же ви­де­ти у јер ако ни­су он је пра­зан сто,
по­кре­т у тог чо­в е­ка је, да је он а не­ма ни­шта пра­зни­је од пра­зног сто­ла.
ес­х а­то­ло­шки, од­но­сно по­крет или мо­жда, ско­ро ни­шта ни­је пра­зни­је.
из бес­ко­нач­но­с ти ко­ја до­ла­зи, Оно што је од ње­га је­ди­но пра­зни­је, је­сте
али та­кав да се из ње­г а не­пре­ чо­век ко­ји не ви­ди да му на сто­лу сто­је
ста­но из­вла­чи ко­нач­ност. Он у па­пир, сок, со, љу­ске и на­о­ча­ре,
на­ди про­в о­ди сва­ки тре­н у­т ак пра­зан чо­век, чо­век ко­ји се не чу­ди,
свог жи­в о­т а, па и ка­да по­вла­чи чо­век ко­ји не во­ли и чо­век ко­ји се не тру­ди...
ру­чи­ц у тај по­крет је пун на­де
да ће баш тог тре­н ут­ка до­ћи
Онај ко­ји осми­ш ља­в а сва­ки по­крет и
да ће та­да цео свет, ка­ко би не­ки хри­ Да­кле, чо­век ко­ји не­ма љу­ба­ви, од­но­сно
шћан­ски ауто­ри ре­к ли, за­пе­в а­ти пе­сму ко­ји се Д(д)ру­гом не пре­да­је из ду­би­не
Ње­м у, или што у ства­ри зна­чи, да ће ду­ше, не при­ме­ћу­је ни ства­ри ко­је сто­је
чи­т ав свет за­до­би­ти им­п улс усме­р ен на сто­лу, ни­ти при­ме­ћу­је ка­ко тре­ба да
ка веч­но­бла­г о­би­ти­ју. из­гле­да по­крет ко­јим се по­мо­ћу ру­чи­це
Је­дан пе­сник, по све­м у су­де­ћи на­ма пу­шта во­да из че­сме. Та­кав чо­век је пра­
са­вре­мен, али ама­тер­ски чи­је је име оста­ зан, али увек по­сто­ји на­да и же­ља да ће се
ло не­по­зна­то, иза се­бе је оста­вио сле­де­ћу јед­ном ис­пу­ни­ти на­дом и же­љом да сва­ки
пе­сму у ко­јој се ба­вио истом те­мом ко­јом по­крет и уоп­ште све око ње­га има и мо­же
и Ита­ло Кал­ви­но: за­до­би­ти сми­сао у љу­бав­ном за­гр­ља­ју са
Твор­цем и тво­ре­ви­ном.  

јул/август 2011        55
 Из исто­ри­је СПЦ
пре­зви­тер
Дра­гић Илић

У Исто­риј­ском ар­хи­ву Кру­шев­ца чу­

Епископ крушевачки
др Давид (Перовић)
ва се рат­ни днев­ник јед­ног хле­бар­
ни­ка срп­ске вој­ске из Бал­кан­ских
ра­то­ва. Он је уче­ство­вао у осло­бо­ђе­њу Је­
дре­на од Ту­ра­ка 1913. го­ди­не. Днев­ник је
во­дио сва­ко­га да­на. По­сле тур­ског по­ра­за
и на­пу­шта­ња Је­дре­на он је за­бе­ле­жио:
„Му­ста­фа Па­ша, сре­да, 20. март 1913.
го­ди­не. Го­спо­дин Ко­сто­глу ми при­чао о
Би­ци на Ма­ри­ци, под кра­љем Ву­ка­ши­
ном, код Чер­но­ме­на – Че­ро­ме­на. Ве­ли ми
да има јед­но те­пе (ста­ро ме­сто, п.п.), Срб
Сен­ди код Му­ста­фа Па­ши­не ста­ни­це – на
се­ве­ру, код Но­вог Се­ла. Ту је би­ла жан­
дар­ме­риј­ска ка­сар­на. Кад су ту ко­па­ли,
на­ђен је гроб са вр­ло мно­го по­ко­па­них,
отуд и на­зив Срб Сен­ди – Срб уга­сну­ће –
Про­паст Ср­ба“.
Пред уга­сну­ће срп­ске сред­њо­ве­ков­не
др­жа­ве, ко­је је за­по­че­ло 1371. го­ди­не,
по­ра­зом од Ту­ра­ка у Ма­рич­кој би­ци, по­че­
ли су ни­ца­ти пре­ле­пи ма­на­сти­ри Мо­рав­
ске шко­ле у ар­хи­тек­т у­ри. Та­да је осно­ван
сред­њо­ве­ков­ни Кру­ше­вац. Ка­да се на ге­о­
граф­ској кар­ти по­гле­да рас­по­ред са­крал­
них за­ду­жби­на из до­ба Све­тог кне­за Ла­за­

Eпископија
ра, ле­по се ви­ди за­гр­љај Ма­на­сти­ра Ра­ва­
ни­це и Љу­бо­сти­ње. Из пр­вог Ма­на­сти­ра
ис­пру­же­на му­шка ру­ка сред­њо­ве­ков­ног
срп­ског вла­да­ра, осни­ва­ча гра­да Кру­шев­

кру­ше­вач­ка
ца, као да до­ти­че и сна­жно гр­ли не­ја­ку
ру­ку сво­је су­пру­ге кне­ги­ње Ми­ли­це, у
мо­на­штву, по­сле Ко­сов­ске бит­ке, љу­бо­
стињ­ске мо­на­хи­ње Јев­ге­ни­је, а по при­ма­

– исто­ри­ја ­
њу ве­ли­ке схи­ме Је­фро­си­ни­је. У том за­гр­
ља­ју, ср­це је ге­о­граф­ски у Кру­шев­цу, у
њи­хо­вој при­дво­ри­ци Цр­кви Ла­за­ри­ци.

и об­но­ва
Ода­тле пул­си­ра ари­сто­крат­ски ду­хов­ни
кр­во­ток до Ма­на­сти­ра, ко­је да­нас на­у­ка
по­зна­је под име­ном Мо­рав­ска шко­ла:
Дрен­ча, Ка­ле­нић, На­у­па­ра, Ру­де­ни­ца,

56        4/2011

Кру­ше­вач­ка Епар­хи­ја
по­след­њи пут се по­ми­ње
по­ло­ви­ном XVII ве­ка ­
у тур­ским по­ре­ским ­
књи­га­ма са за­ду­же­њем да
њен епи­скоп, сул­та­ну за
бе­рат пла­ти пе­шкеш од
пет­на­ест ду­ка­та
Ве­лу­ће... У гру­ди­ма ти­ху­је Мој­сињ­ска Све­
та го­ра, где се по ре­чи­ма јед­ног пу­то­пи­сца
из 1891. го­ди­не: „... не­ка­да ни­шта дру­го
ни­је мо­гло чу­ти до бру­ја­ње зво­на и по­ја­ње
пре­по­доб­них ка­лу­ђе­ра“. На том ми­стич­но
– ге­о­граф­ском те­лу Све­те Ср­би­је ве­ко­ви­
ма ду­хов­ну стра­жу има Епар­хи­ја кру­ше­
вач­ка.
Кру­ше­вач­ка Епар­хи­ја по­след­њи пут се
по­ми­ње по­ло­ви­ном XVII ве­ка у тур­ским
по­ре­ским књи­га­ма са за­ду­же­њем да њен
епи­скоп, сул­та­ну за бе­рат пла­ти пе­шкеш
од пет­на­ест ду­ка­та. Има­ла је та­да ранг
Ми­тро­по­ли­је, а ње­на ду­хов­на област опи­
са­на је као: „Ми­тро­по­ли­ја ђа­у­ра обла­сти
Кру­шев­ца, с на­хи­ја­ма Пе­труш, Бол­ван и
Ду­бо­чи­ца“. Ме­ђу­тим, по­сто­ји мо­гућ­ност
да је Кру­ше­вац имао Ми­тро­по­ли­та и два
ве­ка ра­ни­је, ко­ји је не­по­сред­но уче­ство­
вао у пре­се­ље­њу мо­шти­ју кра­ља Ми­лу­ти­
на из Гра­ча­ни­це у Со­фи­ју. Би­ла је та­да у
на­сил­но на­мет­ну­тој ју­рис­дик­ци­ји Охрид­
ске Ар­хи­е­пи­ско­пи­је. Са­чу­ва­но је име јед­
ног епи­ско­па кру­ше­вач­ке Епар­хи­је: Си­лу­
ан (1451–1455).1
Кру­ше­вац је ста­ри­ном при­па­дао то­плич­
кој или бе­ло­цр­кван­ској Епи­ско­пи­ји, ко­ју је
осно­вао 1219. го­ди­не Све­ти Са­ва. У јед­ном
1 Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић, Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква
у вре­ме­ну и про­сто­ру, Сме­де­ре­во, 2009, стр. 257.
збор­ни­ку адре­са и ти­т у­ла епар­хи­ја срп­
ских из XVI ве­ка, пи­ше:
„В Бо­го­спа­са­е­му­ју Епар­хи­ју Бе­ло­цр­
квен­ску­ју, је­же јест ка­ди­лук Кру­ше­вац“.
Ка­сни­је је Кру­ше­вац био и у са­ста­ву дру­
гих епар­хи­ја. Из бе­о­град­ске Ми­тро­по­ли­је
из­у­зет је 1854. го­ди­не и до­дат Епи­ско­пи­ји
жич­кој, па је њен вла­ди­ка имао ти­т у­лу
„Епи­скоп ужич­ко-кру­ше­вач­ки“.2 У Слу­
жеб­ни­ку, штам­па­ном у Бе­о­гра­ду 1838.
го­ди­не, ко­ји се чу­ва у Цр­кви Све­те Пет­ке у
Мај­де­ву код Кру­шев­ца, на стра­ни 160, све­
ште­ник Пе­тар П. Јо­ва­но­вић, па­рох мај­дев­
ски, пи­ше: „1857. го­ди­не, 21. но­вем­бра,
за­цр­ни(х) се (ру­ко­по­ло­жих се, п.п.) код Г.
Вла­ди­ке Ја­ни­ћи­ја у Ка­ра­но­вац и био сам
ка­пе­лан сво­јем оцу је­ре­ју Ми­ло­ју Јо­ва­но­
ви­ћу, па­ро­ху зе­бич­ком“. По­ме­ну­ти вла­ди­
ка Ја­ни­ћи­је Не­шко­вић био је епи­скоп
ужич­ко-кру­ше­вач­ки. У Ар­хи­ву Ср­би­је
са­чу­ван је до­ку­мент из фон­да Ми­тро­по­ли­
је бе­о­град­ске за 1860. го­ди­ну, број 579, у
ко­ме пи­ше: „Ка­ко је ви­со­ко­чај­шим рје­ше­
њем од 14. но­вемб. 1859. го­ди­не пре­дво­јен
Срез Бу­гар-Мо­рав­скиј и ве­ћиј део ње­гов
при­дан је Алек­си­нач­ком окру­жи­ју, а ма­њиј
остао је по пре­ђа­шњем у Кру­ше­вач­ком,
ка­ко пак Окру­жи­је Алек­си­нач­ко под­па­да
под Епар­хи­ју Не­го­тин­ску, а Кру­ше­вач­ко
под Ужич­ку: то је Со­бор Ар­хи­је­реј­ски из
об­зи­ра на ово нај­но­ви­је гра­ђан­ско рас­по­
ре­ђе­ње, же­ле­ћи до­ве­сти у ред и до­тич­ну
ду­хов­ну упра­ву, по уза­јам­ном са­ве­то­ва­њу
на­шао за сход­но рје­ши­ти да онај ве­ћи део
бу­гар – мо­рав­ског сре­за при­да­ни Алек­си­
нач­ком окру­жи­ју при­пад­не Не­го­тин­ској
епар­хи­ји, а онај ма­њи део оста­вље­ниј по
ста­ром да оста­не и да­ље под Ужич­ком
епар­хи­јом“.
По­ме­ну­ти све­ште­ник Ми­ло­је Јо­ва­но­вић,
ру­ко­по­ло­жен је у све­ште­нич­ки чин 31.
ма­ја 1836. го­ди­не. Кру­ше­вач­ки про­то­је­реј
Ми­ло­ван Про­тић пи­ше: „У смо­тре­ни­ју
2 Пе­тар Га­гу­лић, „То­плич­ка епар­хи­ја“, Гла­сни­к
Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Бе­о­град 1957, стр. 135.
јул/август 2011        57
Из исто­р и­ј е СПЦ
ђа­ка Ро­ман­ског Ми­ло­ја Јо­ва­но­ви­ћа, же­ле­
ћем у чин свја­шче­ни­че­скиј сту­пи­ти“.3
Ар­хи­ман­дрит Са­ва Пе­тро­вић (1793–1861.),
оста­вио је је­ди­ни пи­са­ни траг о то­ме ка­ко
је из­гле­да­ло осло­бо­ђе­ње Кру­шев­ца од
Ту­ра­ка по­сле ви­ше­ве­ков­ног Срб уга­сну­ћа:
„Но­ем­ви­ри­ја 22. 1832. го­ди­не, до­ђо­ше
по­зва­ти ме да идем у Врб­ни­цу код на­ро­да.
(та­мо за­те­кох, п.п.), 1850 жи­ви ду­ша, но
пу­шке ве­ли­ке има­ли у по­ја­су све­га 450
ко­ма­та. Из Врб­ни­це кре­ну на­род на Кру­
ше­вац. У се­ло Ла­за­ри­це до­ђо­ше Тур­ци за
бој – 350 ко­ња­ни­ка. Изи­ђо код Ту­ра­ка
умо­ли­ти да се не би­ју не­ће на до­бро из­и­
ћи. Ни јед­ног ни­је за­бо­ле­ла гла­ва, ни јед­на
пу­шка ни­је пу­кла, здра­во и ве­се­ло Тур­ци
изи­ђо­ше (из Кру­шев­ца, п.п.), без ни­ка­квог
зла но сас до­бро. Де­сет то­ва­ра ба­ру­та до­не
на мо­јег ра­чу­на. Два то­ва­ра ба­ру­та у ве­се­
ље по­тро­ше­но не за зло“.4
Од­лу­ком Све­тог Αрхи­је­реј­ског Са­бо­ра
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве 18. но­вем­бра
2010. го­ди­не об­но­вље­на је Епар­хи­ја кру­
ше­вач­ка. Епи­скоп шу­ма­диј­ски Го­спо­дин
Јо­ван je њо­ме ад­ми­ни­стри­рао све до од­лу­
ке САС СПЦ 2011. го­ди­не да за епи­ско­па
кру­ше­вач­ког по­ста­ви др Да­ви­да Пе­ро­ви­ћа,
про­фе­со­ра на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­
ском фа­кул­те­т у у Београду. Епископ
Давид је усто­ли­чен 23. ју­ла 2011. го­ди­не и
одмах је наставио да се­је еван­ђел­ско се­ме у
дав­но за­по­че­тој бра­зди ста­ре срп­ске пре­
сто­ни­це. Ми, ко­ји ослу­шку­је­мо реч се­ја­ча
и мо­ли­тве­но гле­да­мо у не­бо, се­ћа­мо се
свих Срб уга­сну­ћа, Срб Сен­ди, ко­ји сво­јом
жр­твом уда­ри­ше те­мељ кру­ше­вач­кој Епар­
хи­ји, ко­ја пред на­ма вас­кр­са­ва по­сле ви­ше
од три ве­ка од ње­ног по­след­њег пи­са­ног
по­ме­на у на­ма по­зна­тој исто­ри­ји.   За пр­вог Ар­хи­ман­дри­та по­ста­вљен је Те­о­
Аутор је свештеник при
Цркви Светог Ђорђа у Крушевцу
3 Ар­хив Ср­би­је, Фонд Ми­тро­пи­ли­је бе­о­град­ске,
1836. го­ди­на, број 502.
4 Ар­хив Ср­би­је, фонд Ми­тро­по­ли­је Бе­ог­ рад­ске,
1858. го­ди­не, број 106.
58        4/2011
Кроз пра­во­слав­ни свет
Чтец
Де­јан Ђу­ри­чић
Г рад Санкт-Пе­тер­бург пред­ста­вља
зна­ча­јан свет­ски град ко­ји оби­лу­је
огром­ном кул­т ур­но-исто­риј­ском
вред­но­шћу. До­вољ­но је по­ме­ну­ти са­мо
да град по­се­ду­је око 250 му­зе­ја и 4000
за­шти­ће­них спо­ме­ни­ка. Ви­ше свет­ски
за­шти­ће­них згра­да има са­мо Ве­не­ци­ја.
За нас је вр­ло зна­чај­но да овај град по­ред
сво­је умет­нич­ке вред­но­сти пред­ста­вља
и је­дан од нај­ве­ћих ду­хов­них цен­та­ра
не са­мо ру­ске др­жа­ве не­го и чи­та­вог
пра­во­слав­ног све­та. У овом члан­ку ће­мо
украт­ко из­ло­жи­ти исто­ри­јат Алек­сан­
дро-нев­ске Ла­вре, ма­на­сти­ра ко­ји се
сма­тра за јед­ног од нај­ка­рак­те­ри­стич­ни­
јих пред­став­ни­ка Санкт-Пе­тер­бур­га.
Пр­во по­ми­ња­ње овог ма­на­сти­ра да­ти­ра
из 1710. го­ди­не ка­да је Пе­тар I из­дао указ
да се на ме­сту та­да­шње Цр­не Ре­ке – са­да­
шње ре­ке Ма­на­стир­ке – гра­ди Алек­сан­
дро-нев­ски ма­на­стир. Ово ме­сто је ода­
бра­но као ме­сто исто­риј­ске по­бе­де све­тог
кне­за Алек­сан­дра Ја­ро­сла­ви­ћа (Нев­ског)
над Шве­ђа­ни­ма у Нев­ској бит­ци 1240.
го­ди­не. Ме­ђу­тим, по­сто­је све­до­чан­ства
од­ре­ђе­ног бро­ја исто­ри­ча­ра ко­ји твр­де да
је још про­ле­ћа 1704. го­ди­не Пе­тар I
ре­шио да се на том ме­сту осну­је ма­на­
стир, што се ни­је мо­гло ис­пу­ни­ти пре
све­га услед бор­бе­них деј­ста­ва Ру­са са
Шве­ђа­ни­ма на овим про­сто­ри­ма. Ка­да су
бор­бе окон­ча­не и ка­да су град­ске гра­ни­це
би­ле ја­сно утвр­ђе­не, он­да се не­сме­та­но
мо­гло при­сту­пи­ти из­град­њи ма­на­сти­ра.
до­си­је Ја­нов­ски, ко­ме је ду­жност би­ла да
на пред­ло­же­ном ме­сту поч­не гра­ди­ти
ма­на­стир ком­плекс.
Као офи­ци­јал­ни да­т ум осни­ва­ња овог
ма­на­сти­ра узи­ма се 25. март 1713. го­ди­не,
ка­да је из­вр­ше­но осве­ће­ње пр­ве др­ве­не
Цр­кве (Бла­го­ве­штањ­ске) овог ком­плек­са.

Ла­вра Све­тог
Алек­сан­дра
Нев­ског
Алек­сан­дро-нев­ски ма­на­стир
је­дан је од нај­по­се­ће­ни­јих ­
и нај­чу­ве­ни­јих ру­ских ма­на­сти­ра,
у ко­ји се сва­ко­днев­но ­
сли­ва ве­ли­ки број ве­ру­ју­ћих
Ан­ти­минс и указ са бла­го­сло­вом за осве­
ће­ње цр­кве, Ми­тро­по­лит Санкт-Пе­тер­
бург­ске обла­сти Јов по­слао је још у ја­ну­а­
ру 1713. го­ди­не. Ина­че, ма­на­стир­ски ком­
плекс је про­је­кат ита­ли­јан­ског ар­хи­тек­те
Д. Тре­зви­ни­ја из 1715. го­ди­не. Од та­да
по­чи­ње раз­вој ла­вре у ар­хи­тек­тон­ском
сми­слу. Ва­жно је ис­та­ћи да се ком­плекс
вре­ме­ном по­пу­ња­вао и про­ши­ри­вао та­ко
да је 1720. го­ди­не ов­де би­ла отво­ре­на
шко­ла за де­цу све­ште­но­слу­жи­те­ља, ко­ја
је 1726. го­ди­не пре­тво­ре­на у Сло­вен­ско-
грч­ко-ла­тин­ску бо­го­сло­ви­ју, да би по­том,
за вре­ме Па­вла I, ова бо­го­сло­ви­ја до­би­ла
ста­т ус Ду­хов­не Ака­де­ми­је (1797. го­ди­не).
По за­ми­сли им­пе­ра­то­ра, чи­тав ма­на­стир­
ски ком­плекс тре­ба­ло је да бу­де ху­ма­ни­
тар­на, школ­ска као и здрав­стве­на уста­но­
ва. Ов­де је по им­пе­ра­то­ро­вој же­љи тре­ба­
ло да бу­де ор­га­ни­зо­ван цен­тар за оста­ре­
ле и ра­ње­не вој­ни­ке, као и цен­тар за
по­моћ ал­ко­хо­ли­ча­ри­ма. Ме­ђу­тим, од свог
на­стан­ка ма­на­стир је по­чео оку­пља­ти нај­
у­глед­ни­је мо­на­хе и ду­хов­ни­ке у сво­ју
оби­тељ, та­ко да је вр­ло ра­но по­стао зна­
ча­јан цр­кве­ни фак­тор не са­мо Санкт-Пе­
тер­бур­га не­го и це­ло­куп­не Ру­си­је.
Им­пе­ра­тор Пе­тар I је 29. ма­ја 1723.
го­ди­не по­се­тио овај ма­на­стир и том при­
ли­ком је на­ре­дио да се мо­шти све­тог кне­
за Алек­сан­дра Нев­ског из Вла­ди­мир­ског
Ро­жде­ствен­ског са­бо­ра пре­не­с у ов­де.
Пре­нос мо­шти­ју до­го­дио се 12. сеп­тем­
бра/30. ав­гу­ста 1724. го­ди­не, у част че­га
Ру­ска Пра­во­слав­на Цр­ква тог да­на про­
сла­вља пра­зник Пре­но­са мо­шти­ју бла­го­
вер­ног кне­за Алек­сан­дра Нев­ског. За вре­
ме без­бо­жне ко­му­ни­стич­ке вла­сти мо­шти
све­тог кне­за Алек­сан­дра Нев­ског су би­ле
од­не­се­не у Др­жав­ни му­зеј Санкт-Пе­тер­
бур­га 15. но­вем­бра 1922. го­ди­не. Тек 3.
ју­на 1989. го­ди­не мо­шти су вра­ће­не у
Храм Све­те Тро­ји­це Алек­сан­дро-нев­ског
ма­на­сти­ра.
Са осни­ва­њем Санкт-Пе­тер­бург­ске
Епар­хи­је 1742. го­ди­не над­ле­жни епи­ско­
пи по­ста­ја­ли су и ар­хи­ман­дри­ти од­но­сно
на­сто­ја­те­љи ма­на­сти­ра. По­себ­ним ука­зом
Па­вла I из 1797. го­ди­не, ма­на­стир је
до­био ста­т ус Ла­вре и по­стао је јед­нак
Ки­јев­ско-Пе­чер­ској и Тро­ји­це-Сер­ги­је­вој
Ла­ври. Кра­јем XIX ве­ка Ла­вра Све­тог
Алек­сан­дра Нев­ског по­ста­је је­дан од
глав­них про­свет­них и кул­т ур­них цен­та­ра
Ру­си­је. У ње­ној исто­риј­ској ар­хи­ви и
јул/август 2011        59
 Кроз пра­в о­с лав­н и свет
би­ли­о­те­ци чу­ва­ло се мно­штво ста­рих
ру­ко­пи­са и рет­ких књи­га. За вре­ме ко­му­
ни­стич­ког ре­жи­ма Ла­вра про­ла­зи кроз
ве­о­ма те­жак пе­ри­од и тр­пи ве­ли­ка ис­ку­
ше­ња. Храм Све­те Тро­ји­це у ко­јем су се
на­ла­зи­ле мо­шти кне­за Алек­сан­дра Нев­
ског био је за­тво­рен у пе­ри­о­ду од 1934-
1957. го­ди­не. По­сле 1957.
г. храм је био отво­рен али
се на­ла­зио у до­ста те­шком
по­ло­жа­ју. Од 1996. го­ди­не
за­по­чет је про­цес об­но­ве
Алек­сан­дро-нев­ске Ла­вре.
Њен на­ме­сник од те го­ди­
не је Ар­хи­ман­дрит На­за­
ри­је Ла­ври­њен­ко (2009.
го­ди­не он је по­стао Епи­
скоп са ти­т у­лом Ви­борг­
ски). Ма­на­стир­ски ти­пик
је са­чи­њен 1997. го­ди­не,
ка­да су и на­зна­че­не основ­
не ду­жно­сти за мо­на­хе
овог ма­на­сти­ра.
У ма­на­с тир­ском ком­плек­с у са­да се
на­ла­зи шест цр­ка­ва: Бла­го­ве­штењ­ска
цр­ква, Фјо­до­ров­ска, Ду­хов­ска цр­ква,
Ни­кољ­ска, Цр­ква Све­тог бла­го­вер­ног
кне­за Фјо­до­ра Ја­ро­сла­ви­ћа (брат Св.
кне­за Алек­сан­дра Нев­ског) и са­бор Све­
те Тро­ји­це глав­на цр­ква овог ком­плек­са
у ко­јој се на­ла­зе и мо­шти Све­тог кне­за
60        4/2011
Алек­сан­дра Нев­ског. Из­град­ња овог
ма­на­с ти­ра за­по­че­та је 1776. го­ди­не по
про­јек­т у ар­хи­тек­те И. Ј. Ста­ро­ва. Храм
је осве­ћен 1790. го­ди­не, ка­да су мо­шти
Алек­сан­дра Нев­ског пре­не­ше­не из Бла­
го­ве­штањ­ске цр­кве где су би­ле до та­да.
Чи­тав Са­бор Све­те Тро­ји­це је из­ра­ђен у
ба­рок­ном сти­лу и сво­јом
умет­нич­ком вред­но­шћу
до­при­но­си зна­ча­ју и ле­по­ти
чи­та­вог ком­плек­са. Ина­че, у
ар­хи­тек­тон­ском сми­слу, без
об­зи­ра на ка­сни­ја до­да­ва­ња
и про­ме­не, у Ла­ври пре­о­вла­
да­ва ба­рок­ни стил из XVI­II
ве­ка.
Тре­ба на­по­ме­ну­ти и то да
је ово је­дан од нај­по­се­ће­ни­
јих ру­ских ма­на­сти­ра. Огро­
ман број ве­ру­ју­ћих до­ла­зи да
се по­мо­ли над мо­шти­ма Све­
тог Алек­сан­дра Нев­ског,
пред ко­ји­ма се сва­ки дан слу­же мо­ле­ба­ни
и пе­ва­ју ака­ти­сти, али и ра­ди то­га да
по­се­ти гро­бо­ве Ф. М. До­сто­јев­ског, П. И.
Чај­ков­ског, А. В. Су­во­ро­ва, А. П. Бо­ро­ди­
на, М. И. Глин­ке, М. В. Ло­мо­но­со­ва, М. П.
Му­сорг­ског и дру­гих ру­ских ве­ли­ка­на
ко­ји су са­хра­ње­ни на те­ри­то­ри­ји ма­на­
стир­ског ком­плек­са.  
Пр­во по­ми­ња­ње овог
ма­на­сти­ра да­ти­ра ­
из 1710. го­ди­не, ка­да је
Пе­тар I из­дао указ да се ­
на ме­сту та­да­шње Цр­не
Ре­ке – са­да­шње ре­ке ­
Ма­на­стир­ке – гра­ди ­
Алек­сан­дро-нев­ски ­
ма­на­стир.
Хришћански живот
Ли­тур­гиј­ске ин­те­гра­ци­је
Где да се осе­тиш ту­ђи­ном пред Све­тим Пе­тром Це­тињ­ским, ру­ком
Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, епи­тра­хи­љом Све­то­га Са­ве, гро­бом
Ми­тро­фа­на Ба­на, ка­пом кра­ља Ни­ко­ле са оци­ли­ма?
Алек­сан­дар
Ми­лој­ков
С ве­тла сед­ми­ца, ле­та Го­спод­њег 2011.
Бла­го­сло­вом Ње­го­ве Све­то­сти
Па­три­јар­ха срп­ског Ири­не­ја, ма­ла
бо­го­љу­би­ва че­та, „Све­то­сав­ска омла­
ди­на при Хра­му Све­то­га Са­ве“, ка­ко
нас не­фор­мал­но на­зи­ва­ју, упу­ти­ла се на
јед­но ин­те­ре­сант­но пу­то­ва­ње. Пред­во­
ђе­на све­штен­ством Хра­ма Све­то­га Са­ве
на Вра­ча­ру, оцем Да­ни­лом и Ми­ро­љу­
бом и оја­ча­на при­с у­ством ар­хи­ман­дри­та
Нек­та­ри­ја Та­та­ри­на, игу­ма­на ма­на­сти­ра
Сре­ди­ште и се­стрин­ством ма­на­сти­ра
Ме­сић, из Бо­гом­спа­са­ва­не нам Епар­хи­је
ба­нат­ске, бо­го­љу­би­ва че­та да­ла се на пут
пре­ма цр­ква­ма Хри­сто­вим у Цр­ној Го­ри,
Ал­ба­ни­ји и Ма­ке­до­ни­ји. Пут дуг пре­ко
1500 км.
До­бра де­ла по­чи­њу мо­ли­твом. Та­ко
бе­ше и ово­га пу­та. Пе­так ве­че и мо­ли­тва
у Цр­кви Све­то­га Са­ве, бла­го­слов оца
Ми­о­дра­га пред пут. На про­зо­ру ауто­бу­са
ико­на Све­то­га Са­ве, да бла­го­сло­ви пут­
ни­ке и сву зе­мљу ко­јом бу­де­мо про­ла­зи­ли
и, на­рав­но, да се зна чи­ји смо. Мо­жда су
не­ки и ми­сли­ли да ни­је нај­му­дри­је ста­
вља­ти Све­то­га Са­ву на пр­во ме­сто.
Шо­фер је по­ми­њао да су ста­кла на ауто­
бу­с у ја­ко ску­па, а ми иде­мо у не баш пре­
те­ра­но го­сто­љу­би­ве кра­је­ве за нас Ср­бе и
хри­шћа­не. Ипак, оста­ви­смо Све­то­га Са­ву
на­пред да бла­го­си­ља пут ис­пред нас и да
нам бу­де ам­ба­са­дор у ту­ђи­ни. Ваљ­да ће
Бог, ње­го­вим мо­ли­тва­ма, да­ти да ус­пут­но
ка­ме­ње оста­не мир­но.
Међу својима
Са зо­ром се сре­то­смо у бал­кан­ској
ле­по­ти­ци Цр­ној Го­ри. На­крат­ко се окре­
пи­смо ју­тар­њом мо­ли­твом у Ма­на­сти­ру
Мо­ра­ча. Око нас је пра­ва бо­жан­ска по­е­
зи­ја. Обла­ци, не­бе­са по­ме­ша­на са окол­
ним цр­но­гор­ским бр­ди­ма. Ла­га­но се
ди­жу го­ре као по­кри­вач, от­кри­ва­ју­ћи
бал­кан­ску ле­по­ти­цу ко­ја се ла­га­но бу­ди.
Кре­ће­мо да­ље, че­ка­ју нас у це­тињ­ском
ма­на­сти­ру. Ни­смо још има­ли осе­ћај да
смо на­пу­сти­ли сво­ју до­мо­ви­ну, јер смо у
Цр­ној Го­ри за­и­ста би­ли сво­ји ме­ђу сво­ји­
ма. Та­ко нас и до­че­ка­ше, брат­ски и са
пу­но љу­ба­ви. Где да се осе­тиш ту­ђи­ном
пред Све­тим Пе­тром Це­тињ­ским, ру­ком
Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, епи­тра­хи­љом
Све­то­га Са­ве, гро­бом Ми­тро­фа­на Ба­на,
ка­пом кра­ља Ни­ко­ле са оци­ли­ма „са­мо
сло­га Ср­би­на спа­са­ва“. Као да је Це­ти­ње
би­ло та гра­ни­ца ко­ја нас је де­ли­ла од оно­
га што смо сви до­жи­вља­ва­ли као ту­ђи­ну.
У зе­мљу Ал­ба­ни­ју ис­пра­ти нас бла­го­слов
Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског и Вас­кр­шњи
тро­пар... на ал­бан­ском је­зи­ку. Тај тро­пар
је по­ма­ло у гла­ви по­му­тио пој­мо­ве „на­
ши“ и „ту­ђи“. Оте­ло се пи­та­ње, ко­ја је то
си­ла ко­ја љу­де ује­ди­њу­је у „на­ше“ и раз­
ли­ку­је их од „ту­ђих“? Ко су „на­ши“ а ко
јул/август 2011        61
Хришћански живот
ли „ту­ђи“? Ко је бли­жњи мој? (Лк 10, 29).
Про­стру­ја­ле су ове ми­сли кроз ум по­тре­
са­ју­ћи свест да је пред на­ма ту­ђи­на, јед­на
та­ко ра­ди­кал­на дру­гост и ту­ђи­на као што
је Ал­ба­ни­ја. На пу­т у смо би­ли да ис­ку­си­
мо Си­лу ко­ја ује­ди­њу­је, ко­ја чи­ни да „не­
ма ви­ше Ју­деј­ца ни Је­ли­на“ већ да су сви
„је­дан“ (Гал 3, 28). Вас­кр­шњи тро­пар на
ал­бан­ском је­зи­ку, по­крај мо­шти­ју Све­то­
га Пе­тра Це­тињ­ског, осло­бо­дио нас је
стра­ха од дру­го­сти и ту­ђи­не и при­пре­мио
нас за из­не­на­ђе­ње ко­је нас је че­ка­ло са
дру­ге стра­не Ска­дар­ског је­зе­ра. Кре­ну­
смо. По­глед Све­то­га Са­ве и ње­гов бла­го­
слов, са про­зо­ра на­шег ауто­бу­са, упра­ви­
ше се пре­ма „зе­мљи ор­ло­ва“.
„Јер су сви једно...“
Ска­дар на Бо­ја­ни. Древ­на пре­сто­ни­ца
чу­ве­не срп­ске ди­на­сти­је Бал­шић. У гра­ду
нас до­че­ка­ше та­мо­шњи Ср­би. Има их,
62        4/2011
У Елбасану, пред Манастиром
Светог Јована Владимира
хва­ла Бо­гу. Ор­га­ни­зо­ва­ни су, зна­ју ко су,
чу­ва­ју свој је­зик, кул­т у­ру и ве­ру. Гра­дом
вр­ве мер­це­де­си. Из јед­ног цр­ве­ног чу­је се
ве­о­ма гла­сно То­зо­вац, „А ја сам не­где руј­
но ви­но пио...“. Ср­би, сву­да су исти. Наш
до­ма­ћин Па­вле во­ди нас у оби­ла­зак чу­ве­
ног Ска­дра на Бо­ја­ни. Нај­ве­ћа твр­ђа­ва на
Бал­ка­ну, сред­њо­ве­ков­ни пре­сто­ни град
Бал­ши­ћа. „Мно­го је на­ших ко­сти­ју ов­де“,
го­во­ри нам Па­вле. „Мно­ги се оти­ма­ју о
овај ка­мен, о ову твр­ђа­ву, при­сва­ја­ју је.
Али, не бри­ни­те, ми смо ов­де и чу­ва­мо је
да се не за­бо­ра­ви чи­ја је, ко ју је гра­дио.“
Па­вле ула­зи у остат­ке јед­не бо­го­мо­ље.
Пре­кр­сти се. Ре­че да је ту би­ла цр­ква ко­ју
су ка­сни­је Тур­ци пре­тво­ри­ли у џа­ми­ју.
Ви­де­смо и ме­сто где је пре­ма еп­ској
пе­сми узи­да­на Гој­ко­ви­ца. Наш до­ма­ћин
нам ре­че да и Ал­бан­ци има­ју сво­ју вер­зи­
ју исте ле­ген­де. На зи­до­ви­ма је бе­ли креч­
њак. Ка­да је ки­ша, са зи­до­ва се сли­ва бе­ла
теч­ност, као мле­ко. Па­вле ре­че да се ту
мо­ле и Ср­би и Ал­бан­ци, без­дет­ни брач­
ни­ци, тра­же­ћи бла­го­дат ро­ди­тељ­ства.
Му­ка и на­да ко­ја спа­ја људ­ске суд­би­не.
У гра­ду Ска­дру, у Хра­му Хри­сто­вог
Вас­кр­се­ња од­слу­жи­смо Све­т у Ли­т ур­ги­ју
на То­ми­ну не­де­љу. Као не­ка­да апо­стол
То­ма, гле­да­смо и до­ди­ри­ва­смо оно у шта
ни­смо мо­гли ве­ро­ва­ти. Ал­бан­ци – на­род
Бо­жи­ји! Срп­ски и ал­бан­ски све­ште­ник
слу­же Све­т у Ли­т ур­ги­ју! Ал­бан­ци и Ср­би
око Јед­но­га Го­спо­да! Ту­ђи­на? Не. Оста­ло
је да са­мо као и не­ка­да апо­стол То­ма
уз­вик­не­мо: „Го­спод мој и Бог мој!“ (Јн 20,
28). Хри­стос Вас­кр­се, бра­ћо Ал­бан­ци! И
бе­ху две пој­ни­це. На јед­ној срп­ски, на
дру­гој ал­бан­ски је­зик. И бе­ху два све­ште­
ни­ка. Је­дан слу­жи на срп­ском, дру­ги на
ал­бан­ском. И ни­ти смо ми зна­ли ал­бан­
ски, ни­ти су Ал­бан­ци зна­ли срп­ски. Али,
гле чу­да, раз­у­ме­смо се (Дап 2, 4). И уме­ше
на­ши пој­ци да од­го­во­ре њи­хо­вом све­ште­
ни­ку, а и њи­хо­ва певница на­шем. Је­зик је
био раз­ли­чит, али нам је ме­ло­ди­ја би­ла
иста. Је­дан је био Дух Уте­ши­тељ ко­ји нас
је сје­ди­нио у Јед­но Те­ло. Све­та Ли­т ур­ги­ја
је ин­те­гри­са­ла све на­ше раз­ли­ке. Не би
ви­ше Ал­бан­ца ни Ср­би­на. При­че­сти­смо
се и сви бе­ја­смо је­дан чо­век у Ису­с у Хри­
сту (Гал 3, 28).
Срп­ски Све­ти­тељ у ал­бан­ској зе­мљи
На­ста­ви­смо да­ље да упо­зна­је­мо ин­те­
ре­сант­ну зе­мљу Ал­ба­ни­ју. До­зна­смо да је
ме­ђу Ал­бан­ци­ма го­то­во по­ло­ви­на оних
ко­ји Хри­ста при­зна­ју за Бо­га и Спа­си­те­
ља (пра­во­слав­них и ри­мо­ка­то­ли­ка), а
са­мо пра­во­слав­них је 27%. Мно­ги од нас
то ни­с у зна­ли. Сти­го­смо и у глав­ни град,
у Ти­ра­ну. Оби­ђо­смо Са­бор­ни храм
по­све­ћен Бла­го­ве­сти­ма. У овом ве­ле­леп­
ном Хра­му чу­ва­ју се мо­шти на­шег срп­
ског кра­ља, Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра,
као и мо­шти Све­тог Ко­зме Етол­ског.
Љу­ба­зни све­ште­ник из­нео нам је де­ло­ве
мо­шти­ју дво­ји­це Све­ти­те­ља, ко­је це­ли­ва­
смо. Опет, и опет, бе­ја­смо сво­ји, ме­ђу
сво­ји­ма. Хри­стос по­сре­ди нас! Ва­и­сти­ну,
Си­ла ко­ја ује­ди­њу­је! Упу­ти­смо се да­ље,
пре­ма Ел­ба­са­ну и Ма­на­сти­ру Све­тог
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ал­бан­ци га зо­ву
„Шин Ђон“ (Све­ти Јо­ван). На­ђо­смо ма­ло
ту­жну сли­ку, Ма­на­стир без мо­на­ха, при­
лич­но за­пу­ште­не око­ли­не. Ипак, ту­гу су
нам раз­ве­ја­ли ве­се­ли ал­бан­ски мла­ди­ћи
из обли­жњег се­ла. Ре­ко­ше да су пра­во­
слав­ни и да ов­де до­ла­зе на Све­т у Ли­т ур­
ги­ју. Ма­на­стир­ска цр­ква је ипак жи­ва,
слу­же се Све­те Ли­т ур­ги­је, сла­ва Бо­гу.
Бо­жи­јим про­ми­слом, срп­ски Све­ти­тељ у
ал­бан­ској зе­мљи, све­до­чи вас­кр­сло­га
Го­спо­да. Но, све­ти­тељ­ство и је­сте та
И ни­ти смо ми зна­ли ал­бан­ски,
ни­ти су Ал­бан­ци зна­ли срп­ски.
Али, гле чу­да, раз­у­ме­смо се...
Је­зик је био раз­ли­чит, али нам је
ме­ло­ди­ја би­ла иста. Је­дан је био
Дух Уте­ши­тељ ко­ји нас је сје­ди­
нио у Јед­но Те­ло.
ли­т ур­гиј­ска ди­мен­зи­ја по­сто­ја­ња, где
не­ста­ју све на­ше смрт­не по­де­ле и где се
про­ја­вљу­је ва­се­љен­ство, све­чо­ве­чан­ство,
во­згла­вље­ње свих и све­га у Хри­сту –
на­и­ме, Цр­ква.
Од Ел­ба­са­на се Све­то­ме Са­ви на про­зо­
ру на­шег ауто­бу­са при­дру­жио и Све­ти
Јо­ван Вла­ди­мир, „Шин Ђон“. Оста­так
пу­та кроз Ал­ба­ни­ју ка Ма­ке­до­ни­ји, ка
на­шој сле­де­ћој од­ред­ни­ци, Све­том На­у­му
и Кли­мен­т у Охрид­ском, бла­го­си­ља­ла су
са­да дво­ји­ца на­ших Све­ти­те­ља. А за­бри­
ну­ти во­зач и ка­ме­ње? Ех, ка­ме­ње ни­ка­да
ни­је би­ло мир­ни­је. За­и­ста, у Ал­ба­ни­ји се
не сре­то­смо чак ни са не­при­јат­ним по­гле­
дом. „Све је све­то и че­сти­то би­ло.“
јул/август 2011        63
Хришћански живот
Има ли „ту­ђих“?
Оби­ђо­смо и би­сер­ни Охрид, мо­ли­тве­но
осе­ње­ни и об­ра­до­ва­ни тре­ћим Све­ти­те­
љем, чи­је при­су­ство осе­ти­смо. На­ла­зи­ли
смо се у Епи­ско­пи­ји Све­тог Ни­ко­ла­ја
Охрид­ског и Жич­ког. Још је­дан Све­ти
Ср­бин ко­ји нам је по­све­до­чио све­чо­ва­чен­
ство, ва­се­љен­ство, ли­т ур­гиј­ски етос –
Цр­кву. Опет, и опет, сво­ји, ме­ђу сво­ји­ма.
По­но­во је Вас­кр­шњи тро­пар био си­ла ко­ја
је ру­ши­ла је­зич­ке и на­ци­о­нал­не ба­ри­је­ре.
Ис­пред јед­не од ве­ле­леп­них цр­ка­ва у
Охри­ду от­пе­ва­смо „Хри­стос вос­кре­се“.
Љу­ди су нас зна­ти­жељ­но по­сма­тра­ли.
При­ла­зи чо­век и на­кон на­шег пе­ва­ња
по­чи­ње и он, на фран­цу­ском је­зи­ку „Хри­
стос вос­кре­се“. Не зна срп­ски, ни­ти
цр­кве­но­сло­вен­ски, али нас је раз­у­мео шта
смо пе­ва­ли. Не зна­мо ни ми фран­цу­ски,
али смо и ми ње­га раз­у­ме­ли. Убр­зо за­тим
усле­ди­ло је и на ен­гле­ском је­зи­ку „Хри­
стос вос­кре­се“. На кра­ју и на грч­ком. Бе­ху
64        4/2011
У главном
граду
Албаније,
Тирани
то, за­и­ста, ли­тур­гиј­ске ин­те­гра­ци­је. Осе­
ћај ту­ђи­не је не­стао. Оста­ли су са­мо „на­
ши“, „ту­ђих“ ви­ше ни­је би­ло.
Био је већ уве­ли­ко сми­рај да­на ка­да смо
се упу­ти­ли ку­ћи. Не­где ме­ђу ма­ке­дон­
ским бр­ди­ма ста­до­смо и по­крај не­ке
ре­чи­це, на јед­ном ка­ме­ну, са оцем Нек­та­
ри­јем и о. Ми­о­дра­гом, пре­ло­ми­смо слав­
ски ко­лач. Су­тра је Сла­ва. Све­ти Ни­ко­лај
Охрид­ски и Жич­ки. Са Сла­вом се, ето,
сре­то­смо ту у не­ка­да­шњој ње­го­вој Епи­
ско­пи­ји. Пред на­ма је би­ла ноћ и пут за
Бе­о­град. Ра­но ују­тро, ис­пред Хра­ма Све­
то­га Са­ве до­че­ка­ла нас је ки­ша. Они рев­
но­сни­ји оста­ли су на Све­тој Ли­т ур­ги­ји.
Они сла­би­ји, ме­ђу ко­ји­ма и пи­сац ових
ре­до­ва, од­ју­ри­ли су ку­ћи, про­би­ја­ју­ћи се
кроз пљу­сак. Ки­ша, али не­ка­ко при­јат­но
хлад­на, сли­ва­ла се низ ли­це. Хла­ди­ла је
гла­ву ко­јом је стру­ја­ла ми­сао: „Бо­же, ко
ли су „на­ши“ а ко ли „ту­ђи“?  
Аутор је вероучитељ
у Деветој београдској гимназији