PRAVOSLAVNI новембар/децембар 2011.

misionar
Мисионарско гласило српске православне цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја:

Вера и знање
 PraVosLaVni

misionar
мисионарс
цена 90 динара
ко гласило
новембар/д

српске правос
лавне
ецембар 2011

цркве за мла
де
.

PRAVOSLAVNI

misionar новембар/ децембар 2011.

Реч уредника стране

Вера, поверење, знање и познање . . . . . . . 2

Старечник
Тема броја:

Вера и знање
Ста­рац Ар­се­ни­је Па­па­чок (1914 – 2011) . . . . 4
Оци ту­ма­че Све­то Пи­смо Претпоставке за дијалог теологије и науке . 39
По­хвал­на пе­сма Да­ви­до­ва.
Раз­ма­тра­ње на 90. пса­лам Вера и(ли) знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Tумачење Св. Јована Златоустог . . . . . . . . . . . 7 Хришћанско учење
Све­то Пи­смо
и савремена наука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
О Бо­гу у Ста­ром За­ве­ту . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Пра­зни­ци Цр­кве Scio me nihil scire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Сми­сао пра­зни­ка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Песнички станује човек
Хришћанска етика Фокус, жижа
Про­блем гре­ха са ста­но­ви­шта ети­ке . . . . 22 или о души . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Из исто­ри­је СПЦ Све­ти­те­љи Срп­ске Цр­кве
Ро­би­ја­ши за пев­ни­цом . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Жу­пан Ди­ми­три­је –
Цр­ква и дру­штво Пре­по­доб­ни мо­нах Да­вид . . . . . . . . . . . . . . 53
„Пра­во­слав­но де­ло“ у Па­ри­зу . . . . . . . . . . 28 Српска историја
Света Земља Ју­нач­ка гла­ва Ни­ке Бу­ни­ћа
Манастир Св. Екатерине на Синају . . . . . . . 30 (Исто­риј­ске бе­ле­шке из Би­хаћ­ке кра­ји­не) . . . . . . . 57
Тема броја Се­ћа­ња
Тајна и загонетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Мо­ли­тва на Ве­ле­би­ту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за Пу­то­пис
стари проблем гносеологије . . . . . . . . . . . . 35 Мла­ди бо­го­тра­жи­те­љи . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Света Литургија у Капели Викарни Епископ Молитва у манастиру Манастир Саринац
Православног богословског ремезијански г. Андреј Високи Дечани (епархија шумадијска)
факулета у Београду (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI
misionar
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
презвитер Оливер Суботић
Оперативни уредник
Срећко Петровић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Снежана Крупниковић
Фотограф
ђакон Драган С. Танасијевић
Уређивачки одбор Мисионара:
презвитер Вукашин Милићевић,
протонамесник Горан Живковић,
ђакон Ненад Идризовић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Милојков
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу
земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90
динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити
на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5
или на текући рачун. Уплате не слати поштанском
упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche
Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2        3/2011
...сад знам делимично, а онда ћу
познати као што бих познат
 (1Кор 13, 12)
К
ада говоримо о односу вере и знања
обично и не размишљамо о значењу
тих појмова већ их узимамо као
саме по себи разумљиве. Но, уколико
мало брижљивије испитамо неке животне
ситуације у којима употребљавамо један
односно други појам, приметићемо да
није баш све тако једноставно. Примера
ради: највећи број нас ће рећи да зна
када и где је рођен, но уколико мало
боље размислимо, ми у то заправо
верујемо. Тачније, верујемо сведочанству
наших родитеља или, у крајњем случају,
матичних књига. За супротан пример,
сетимо се познате епизоде из живота
Владике Николаја Велимировића док је
био заточеник у логору Дахау за време
Другог светског рата. На питање немачког
официра да ли верује у Бога (с обзиром
на његово високо образовање) Владика је
одговорио одречно. Официр је због тога
био веома задовољан јер је сматрао да
човек таквог интелектуалног „калибра“
не може бити верник, но Свети Владика
је додатно појаснио свој став: некада је
веровао, али је временом његова вера
постала искуствено знање, те он више не
верује већ зна да Бог постоји.
Са вером и знањем је нераскидиво
повезан однос поверења и познања. Вера
и поверење нису идентичне ствари: у
контексту живота у Христу, могли бисмо
рећи да је вера први степеник ка поверењу.
Тако је у време Авраама било оних који су
веровали у Бога, али се Авраам издвајао
по непоколебљивом поверењу у Њега.
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе
 Реч уредника
примером из људских
односа. Једно је када
о одређеном човеку
имамо само „објективно“
знање и биографске
податке, попут тога како
се зове, како изгледа,
чиме се бави... а сасвим
друго када тог човека
лично познајемо. У
овом другом случају ми
човеку приступамо као
непоновљивој личности

Вера, поверење,
и стварамо конкретан и
жив однос са њиме. Тај
однос, уколико је отворен

знање и познање
То поверење је ишло дотле да је био
спреман да жртвује чак и сина кога му је
Господ даровао у позној старости, имајући
потпуног поверења у божански промисао.
Такво поверење по примеру Авраама
имали су и остали старозаветни пророци
и праведници. Исто је и у новозаветној
историји: од апостола па до данашњих
дана сви светитељи Цркве су се издвајали
по непоколебљивом уздању у Господа.
То уздање никада није било постиђено,
а потврдиће се у пуноћи на крају света и
века. Откуда то да су сви свети имали не
само јаку веру, већ и огромно поверење у
Бога? Одговор је једноставан: отуда што
су имали опит личног сусрета са Њиме,
тачније искуство богопознања.
Шта је богопознање? Да бисмо одговорили
на то питање, послужимо се за почетак
и аутентичан, после
неког времена гради
поверење. Аналогно
томе, светитељи нису
толико читали о Богу,
колико су Га лично „познавали“ јер им се
Исти откривао по мери пуноће њиховог
духовног раста и очишћења срца и ума. С
обзиром да највећи број нас није на нивоу
просветљеног ума и чистога срца, већ да се
још увек очишћујемо од својих страсти, ми
веру и поверење у Бога додатно градимо
и преко односа који су изградили Његови
свети. Они својим начином живота, својом
смрћу и животом после смрти не само да
нам јачају веру, већ нам уливају велико
поверење у Онога чији су сведоци. На
њиховом примеру треба да узрастамо у
знању и доживљају Христа, да бисмо га
познали као што је и Он познао нас
(1Кор 13, 12).
С љубављу у Христу Спаситељу,
презвитер Оливер Суботић

Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spc.rs
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs

новембар/децембар 2011        3
Старечник
С та­рац Ар­се­ни­је Па­па­чок је, по­ред
стар­ца Кле­о­пе, је­дан од нај­ве­ћих
ру­мун­ских ду­хов­ни­ка чи­ји са­ве­ти и
раз­ми­шља­ња о ве­ри, Цр­кви, уну­тра­шњим
бор­ба­ма, му­дро­сти и на­ди на­па­ја­ју чи­тав
пра­во­слав­ни свет.
То­ком свог жи­во­та пре­жи­вео је про­гон
од стра­не ко­му­ни­стич­ких вла­сти у Ру­му­
ни­ји и у за­тво­ру про­вео 6 го­ди­на. Пре­ме­
штао се из ма­на­сти­ра у ма­на­стир, жи­ве­ћи
под не­си­гур­ним окол­но­сти­ма, а као игу­ман
ма­на­сти­ра Сла­ти­на пре­тр­пео је за­тва­ра­ње
и тор­ту­ру. Ове го­ди­не, 19. ју­ла, у сво­јој 97.
го­ди­ни ста­рац Ар­се­ни­је се пред­ста­вио
Го­спо­ду.
У овом и на­ред­ном бро­ју Православног
мисионара пре­не­ће­мо не­ке од ду­хов­них
ми­сли и са­ве­та стар­ца Ар­се­ни­ја, пре­у­зе­тих
из раз­ли­чи­тих ви­део ма­те­ри­ја­ла ко­је су
на­пра­ви­ла ње­го­ва ду­хов­на де­ца и ре­пор­те­
ри ко­ји су му до­ла­зи­ли у по­се­ту.
Ка­ко се бо­ри­ти про­тив по­ми­сли?
l Ка­жи­те нам, стар­че Ар­се­ни­је, ка­ко да
се бо­ри­мо про­тив по­ми­сли?
– Дра­ги мој, ми зна­мо да ђа­во по­сто­ји.
Он за раз­ли­ку од нас не уз­ра­ста ду­хов­но и
не мо­ли се Бо­гу, и за­то нас уз­не­ми­ра­ва. Да
ти ка­жем не­што. Усу­ђу­јем се да ка­жем:
шта ће­мо да ра­ди­мо без ње­га (ђа­во­ла)? Да
ли раз­у­меш? Де­мо­ни нас ис­ку­ша­ва­ју и
та­ко ми схва­та­мо ко смо. Ми жр­тву­је­мо
се­бе. Слу­шај, је­дан ста­рац ни­ка­ко ни­је
мо­гао да спа­ва. Ње­гов по­слу­шник је био
ве­о­ма ту­жан због то­га. Пу­то­вао је са њим
кроз шу­му и кад је па­ла ноћ на­шли су
не­ки пањ, ста­рац је сео на ње­га и за­спао.
Ње­гов по­слу­шник је био ве­о­ма ра­до­стан
због то­га јер је во­лео свог стар­ца. Ме­ђу­
тим, по­сле не­ког вре­ме­на до­шла му је
по­ми­сао: „Хај­де сад про­бу­ди га и вра­ти се
у ма­на­стир ка­ко би и ти ухва­тио ма­ло
сна“, за­то што је и он имао пра­ва на ма­ло
од­мо­ра. „Да“, ре­као је по­слу­шник се­би,
„али ка­ко мо­гу да га про­бу­дим, сад, кад је
4        3/2011
Ста­рац
Ар­се­ни­је
Па­па­чок
(1914 – 2011)
Дај дру­го­ме не­што од се­бе!
Не­ко мо­же ве­ом­ а да па­ти,
а ти га мо­жеш мно­го
об­ра­до­ва­ти ако му даш не­што.
Пре­вод са ен­гле­ског:
Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић
за­спао?“ И та­ко је од­био по­ми­сао. Про­
шло је опет не­ко вре­ме и та ми­сао му се
вра­ти­ла, али се овај пут чи­ни­ло да је
ис­прав­на. „Да, али ка­ко да га про­бу­дим?
Ко­нач­но спа­ва...“ Во­лео је свог стар­ца.
По­ми­сао је до­шла де­вет пу­та и он је де­вет
пу­та од­био, пре ју­тра. Ка­да се ста­рац ују­
тру про­бу­дио, по­гле­дао га је и пот­пу­но
за­чу­ђен га је пи­тао: „Шта си ти то ра­дио
то­ком ове но­ћи?“ По­слу­шник му је од­го­
во­рио: „Оче, чи­тао сам псал­ме, мо­лио се,
био сам сре­ћан што те ви­дим да спа­ваш.“
Али ста­рац га је опет пи­тао: „Не, не, не...
Ре­ци ко­ју си то по­себ­ну ствар учи­нио
но­ћас?“ По­слу­шник је на то од­го­во­рио:
„Раз­ми­шљао сам о спа­се­њу...“ Ме­ђу­тим,
ста­рац је био упо­ран: „Не, же­лим да знам
шта си то ура­дио ван уоби­ча­је­ног про­шле
но­ћи, за­то што ви­дим де­вет ве­на­ца на
тво­јој гла­ви.“ Је л’ ви­диш? Сва­ко од­би­ја­ње
злих по­ми­сли је ве­нац ко­ји те че­ка. И
та­ко, ђа­во не ра­ди ни­шта дру­го, у сво­јој
без­ра­зум­ној зло­би, не­го нам пра­ви вен­це.
Али ми мо­ра­мо има­ти љу­ба­ви...
l Али ка­ко мо­же­мо да зна­мо ко­је су
по­ми­сли од Бо­га, а ко­је од ђа­во­ла?
– То је твој по­сао. И то је оно што сам до
са­да об­ја­шња­вао. Има­мо за­по­ве­сти, има­мо
то­ли­ко ре­фе­рент­них та­ча­ка... Ре­као сам ти
– жр­тва! Дај дру­го­ме не­што од се­бе! Не­ко
мо­же ве­о­ма да па­ти, а ти га мо­жеш мно­го
об­ра­до­ва­ти ако му даш не­што. Не го­во­рим
ну­жно о да­ва­њу ми­ло­сти­ње си­ро­ма­ху. Нај­
ва­жни­ја ствар ко­ју тра­жи од те­бе је­сте да и
ње­га вред­ну­јеш, да га по­шту­јеш. Да га не
пре­зи­реш. Да по­ста­неш јед­но са њим.
Вр­сте ис­ку­ше­ња
– По­сто­ји шест вр­ста ис­ку­ше­ња: од­о­
зго, од­о­здо, спре­да, од по­за­ди, сле­ва и
зде­сна. Ова с де­сна сам оста­вио да бу­ду
на кра­ју. Ис­ку­ше­ње од­о­зго је ка­да же­лиш
новембар/децембар 2011        5
да знаш ви­ше не­го што знаш. То је ина­че
дру­га­чи­је не­го што же­лиш да ви­диш. На
исти на­чин као што је би­ло са Св. Ав­гу­
сти­ном и ан­ђе­лом. Ка­да је же­лео да
на­пи­ше књи­гу о по­бо­жно­сти ка­ква ни­ка­
да пре ни­је би­ла на­пи­са­на! Ка­ко је при­
ла­зио оба­ли мо­ра са том ми­шљу у гла­ви,
ви­део је ма­ло де­те ко­је је узи­ма­ло из
мо­ра во­ду у сво­је ску­пље­не дла­но­ве и
ста­вља­ло у ја­му од пе­ска. „Шта то
ра­диш?“ „Же­лим да пре­ме­стим мо­ре у
ову ја­му од пе­ска.“ „Али, ка­ко је то мо­гу­
ће?“ „А ка­ко ћеш ти у свој ум сме­сти­ти
Бо­га ко­ји је ство­рио мо­ра?“ Да­кле, ис­ку­
ше­ње од­о­зго је ка­да же­лиш да знаш ви­ше
не­го што знаш и од оно­га што ти је на­ме­
ње­но да знаш. Ис­ку­ше­ње од­о­здо је ка­да
не ра­диш оно­ли­ко ко­ли­ко ти је за­по­ве­ђе­
но. У ис­ку­ше­њи­ма ко­ја до­ла­зе од­о­здо
се­диш као лу­да на овој зе­мљи а да при­
том ни не ма­шеш кри­ли­ма ко­ја су на­пра­
вље­на за те­бе да их ко­ри­стиш. Ни­је
Стареч­н ик
до­вољ­но са­мо да имаш кри­ла, већ мо­раш
и да их ко­ри­стиш. Ис­ку­ше­ње од­о­здо је,
да­кле, ка­да ни­шта не ра­диш. Ис­ку­ше­ње
од по­за­ди су про­шла се­ћа­ња ко­ја ожи­
вља­ваш у свом уму. Ре­тро­спек­тив­но, ти
их ожи­вља­ваш. Она ни­с у опа­сна као
ис­ку­ше­ња ко­ја до­ла­зе с пре­да, ко­ја су ти
пред очи­ма, ко­ја ја­сно ви­диш, ко­ја су
жи­ва. Ис­ку­ше­ња с ле­ва су је­ре­си, чи­тав
скуп ства­ри ко­је су про­тив­не цр­кве­ном
устрој­ству у од­но­с у на спа­се­ње. И за крај
сам оста­вио ис­ку­ше­ња с де­сна ко­ја су
нај­о­па­сни­ја! Мо­гу­ће је, на при­мер, да
во­диш, по соп­стве­ном ми­шље­њу, до­бар
ду­хов­ни жи­вот, за ко­ји ти ми­слиш да је
до­бар, али да у ствар­но­сти он ни­је до­бар.
Хај­де да да­мо не­ке при­ме­ре. Ка­да сам
био сам у Си­ха­стри­ји (ру­мун­ски ма­на­
стир, прим. прев.), где сам био са­брат,
са­ве­то­вао сам по­не­кад дру­гог бра­та у
ма­на­сти­ру. И по­сле не­ког вре­ме­на, ка­да
6        3/2011
сам по­стао све­ште­ник, јед­ном при­ли­ком
сам имао не­ко по­себ­но по­слу­ша­ње, оти­
шао сам код игу­ма­на и том при­ли­ком га
пи­тао: „Оче, ка­ко је тај и тај брат...?“ „О,
оче“, од­го­во­рио је, „ја сам га за­мо­на­шио,
и до­бар је мо­нах, он је чу­вар кљу­че­ва у
ма­на­сти­ру. Али, има сла­бост. Оче, ка­да
он се­ди на мо­ли­тви, не мо­жеш га по­ме­
ри­ти ода­тле, мо­жеш да
зво­ниш, мо­жеш шта
хо­ћеш...“ А он је чу­вар
кљу­че­ва! Оти­шао је у сво­
ју ке­ли­ју, за­кљу­чао вра­та
и мо­гао си да га ви­диш
кроз про­зор ка­ко се на
ко­ле­ни­ма мо­ли. А не­ки
го­сти су до­шли и јад­ни
игу­ман ни­је имао ни­шта
да им по­ну­ди за је­ло,
ни­ти при­пре­мље­не со­бе...
Брат се по­ву­као у ке­ли­ју
јер ни­је за­вр­шио сво­је
мо­ли­тве! Ви­ди­те? Сва­ка­
ко, про­блем је ре­шио дру­
ги отац ко­ји је по­ло­мио
про­зор, ушао уну­тра и
оша­ма­рио га пар пу­та,
на­кон че­га је до­шао код
ме­не да ме пи­та да ли је
до­бро учи­нио. Зна­те, ја
сам му ре­као: „До­бро је
што си то ура­дио!“ То
што се до­го­ди­ло, то је
би­ла страст, зна­те! Дра­ги мо­ји, не­мој­те
ни­ка­да да се по­ре­ме­ти­те сво­јом ду­хов­ном
прак­сом! Ми, пре све­га, мо­ра­мо да жи­ви­
мо у хар­мо­ни­ји, јер кад би ме не­ко пи­тао
да опи­шем кул­т ур­но дру­штво у јед­ној
ре­чи, од­го­во­рио бих му – хар­мо­ни­ја! Шта
ви­ше, ка­да би ме не­ко пи­тао да му у јед­
ној ре­чи ка­жем шта је сми­сао Пи­сма,
на­кон то­ли­ких рас­пра­ва то­ком сто­ти­не
го­ди­на, ре­као бих му – хар­мо­ни­ја! 
Из­вор: http://ga­bri­els­mes­sa­ge.wor­dpress.
com/sa­ints-and-el­ders/el­der-ar­se­nie-pa­pa­ci­oc/
 Оци ту­ма­че Све­то Пи­смо
По­хвал­на пе­сма Да­ви­до­ва.
Раз­ма­тра­ње на 90. пса­лам
Тумачење Св. Јована Златоустог
Овим пе­сно­пје­ни­јем Да­ви­да се тре­ба за­ни­ма­ти на­ро­чи­то бри­жљи­во,
јер се у ње­му го­во­ри о ве­ли­ким и чу­де­сним де­ли­ма Бо­жи­јим.

Пре­вод са ру­ског је­зи­ка:

Не­бој­ша Ћо­со­вић

1. Дру­ги пре­во­ди­о­ци оста­вља­ју овај пса­

лам без нат­пи­са. Због то­га, ме­ђу­тим, не би
тре­ба­ло од­ба­ци­ва­ти по­сто­ја­ње на­сло­ва,
већ га је на­про­тив по­треб­но при­зна­ва­ти.
Он је при­с у­тан код Се­дам­де­се­то­ри­це,1
ко­ји су сво­јом уза­јам­ном са­гла­сно­шћу
до­ка­за­ли, да су би­ли ру­ко­во­ђе­ни Ду­хом
Све­тим, сна­гом ко­га су и на­сло­ви­ли овај
пса­лам: По­хвал­на пе­сма Да­ви­до­ва. Овим
пе­сно­пје­ни­јем Да­ви­да се тре­ба за­ни­ма­ти
на­ро­чи­то бри­жљи­во, јер се у ње­му го­во­ри
о ве­ли­ким и чу­де­сним де­ли­ма Бо­жи­јим.
Ко­ји жи­ви у по­мо­ћи Ви­шње­га под кро­вом
Бо­га Не­бе­ско­га на­ста­ни­ће се (ст. 1). По­моћ
Ви­шње­га – за­кон Бо­жи­ји, јер нам је он дат
као по­моћ у бор­би са не­ви­дљи­вим не­при­
ја­те­љи­ма. У ње­му жи­ви онај, ко про­во­ди
жи­вот са­гла­сно ње­го­вим за­по­ве­сти­ма. Та­
кав чо­век ће се под кро­вом Бо­га Не­бе­ско­га
на­ста­ни­ти, то јест у бу­ду­ћем жи­во­т у он
ће би­ти са­жи­тељ Бо­га, оби­та­ва­ће у јед­ном

1 Се­дам­де­сет и двa ту­ма­ча и пре­во­ди­о­ца Св. Пи­сма, ко­ји

су пре­ве­ли Би­бли­ју у 3. ве­ку пре ро­ђе­ња Хри­сто­вог, при
еги­пат­ском ца­ру Пто­ло­ме­ју Фи­ла­дел­фу; са њи­хо­вог пре­
во­да је пре­ве­де­на и сло­вен­ска вер­зи­ја Св. Пи­сма – прим. Свети Јован Златоусти, фреска
прев.

новембар/децембар 2011        7
Оци ту­м а­ч е Све­т о Пи­с мо
ста­ну за­јед­но са не­бе­ским Твор­цем, би­ће
осе­њи­ван са­мим Бо­гом, а не не­ким ство­
ром. Ре­ћи ће Го­спо­ду: За­ступ­ник мој је­си
Ти, и уто­чи­ште мо­је, Бог мој, и узда­ћу
се у Ње­га (ст. 2). За­и­ста је та­ко; ко жи­
ви по за­по­ве­сти­ма Бо­жи­јим, тај ће, као
онај ко­ји се узда у Бо­га, де­ло­ва­ти хра­бро
и има ће Га за свог за­ступ­ни­ка у ду­хов­
ној бор­би са ми­сле­ним не­при­ја­те­љи­ма; а
ако он и по­с у­ста­не (кло­не), – то ни­је за­то
што се по­моћ Бо­жи­ја по­ка­за­ла сла­ба, већ
за­то што је та­кав по­стао сла­би­ји услед
не­мар­но­сти,– ре­ћи ће Го­спо­ду: За­ступ­
ник мој је­си Ти, и уто­чи­ште мо­је. Не­ћеш
По­треб­но је на­да­ти се са­гла­сно
са Је­ван­ђе­љи­ма, то јест тре­ба
има­ти она­кву на­ду на Бо­га
ка­кву за­по­ве­да је­ван­ђељ­ски
за­кон да се има, за­пра­во да се
не на­да на Бо­га и ма­мо­на,
већ са­мо на Бо­га.
по­гре­ши­ти, ако ка­жеш, да та­ква сме­лост
по­ти­че код ње­га од пре­ђа­шњег жи­во­та.
Јер ће те Он из­ба­ви­ти од зам­ке ло­вач­ке, и
од ре­чи ме­те­жне (ст. 3). Зам­ком ло­вач­ком
и реч­ју ме­те­жном на­зи­ва сва­ку на­ме­
ру да се учи­ни зло, ко­је по­му­ћу­је ду­шу
оних ко­ји су се пре­да­ли стра­сти­ма и на
тај на­чин их ка­жња­ва. Бог нас из­ба­вља од
ње­га, ка­да Му ми при­бе­га­ва­мо, за­то што,
не на­ла­зе­ћи у све­т у ни­чег до­стој­ног би­ло
ка­квог по­ре­ђе­ња са Бо­гом, ми не мо­же­мо
за­па­сти у зам­ке сво­је­вољ­но­сти (пре­да­
ва­ња за­до­вољ­стви­ма). Пле­ћи­ма Сво­јим
за­кло­ни­ће те, и под кри­ли­ма Ње­го­вим
би­ћеш си­гу­ран, као оруж­јем окру­жи­ће те
исти­на Ње­го­ва (ст. 4). Због че­га дру­гог би
се про­рок, го­во­рив­ши го­ре о се­би са­мом,
са­да обра­ћао реч­ју дру­гом ли­цу, ако не за­
8        3/2011
то, што упу­ћу­је да­ље ре­чи не­зна­бож­ци­ма,
по­у­ча­ва­ју­ћи их, ка­ко они мо­гу по­бе­ди­ти
де­мо­не, ко­ји вла­да­ју над њи­ма? А ка­кву
им по­моћ обе­ћа­ва Бог? Као пр­во, ка­же,
по­моћ за­ко­на и про­ро­ка, јер су по­след­њи
про­вод­ни­ци Бо­жи­ји, по­што је кроз њих
Он са­оп­штио зна­ње о Се­би; њи­ма Он осе­
њу­је оне ко­ји Му при­сту­па­ју, не до­пу­шта­
ју­ћи им да бу­ду спа­ље­ни ђа­во­љим ог­њем.
Упра­во за­то је и Па­вле по­ме­нуо о сен­ци
за­ко­на (Је­вр 10, 1). Кри­ла су Је­ван­ђе­ља,
за­то што жи­ве­ћи по њи­ма, као окри­ла­
ћен се уз­ди­же од зе­мље на не­бо. Да­кле,
по­треб­но је на­да­ти се са­гла­сно са Је­ван­ђе­
љи­ма, то јест тре­ба има­ти она­кву на­ду на
Бо­га ка­кву за­по­ве­да је­ван­ђељ­ски за­кон да
се има, за­пра­во да се не на­да на Бо­га и ма­
мо­на, већ са­мо на Бо­га. По­сту­па­ју­ћи та­ко,
ми не­ће­мо пре­тр­пе­ти ни­ка­кву ште­т у ни
од ма­те­ри­јал­них (чул­них), ни од ми­сле­
них не­при­ја­те­ља. Као оруж­јем окру­жи­ће
те исти­на Ње­го­ва. Исти­на је ја­ко оруж­
је оно­га ко­ји не зна за лаж. У из­вор­ном
сми­слу, ме­ђу­тим, као што смо ми мно­го
пу­та го­во­ри­ли, исти­ну Бо­жи­ју пред­ста­
вља Хри­стос. Оруж­је Ње­го­во је крст,
ко­јим смо окре­пљу­ју­ћи се, сме­ло сту­па­ли
у сва­ку бор­бу и по­бе­ђи­ва­ли сва­ког не­при­
ја­те­ља. Ово по­твр­ђу­ју да­ље ре­чи: не­ћеш
се бо­ја­ти стра­ха ноћ­но­га, од стре­ле ко­ја
ле­ти по да­ну (ст. 5). Страх ноћ­ни – страх
те­ле­сних стра­сти, јер он на­ро­чи­то на­па­да
у та­ми; стре­ле, ко­ја ле­ти по да­ну – ко­ри­
сто­љу­бље, за­то што је ово вре­ме по­год­но
ко­ри­сто­љуб­ци­ма за ле­те­ње, то јест за њи­
хо­ву де­лат­ност. И пр­во и дру­го раз­у­ме­вај
та­ко­ђе и као ука­зи­ва­ње на на­па­де де­мо­на;
по­след­њи нас обич­но пла­ше но­ћу, – за­
то што им та­ма по­ма­же да на­во­де страх,
– док да­њу ле­те, – јер су они ва­зду­шни,
– не оста­ју­ћи не­де­лат­ни, већ по­ра­жа­ва­ју­
ћи стре­ла­ма оне ко­ји су нео­пре­зни и без
оруж­ја. Од не­во­ља ко­је про­хо­де у та­ми,
бо­ле­сти (не­ду­га) и де­мо­на по­днев­но­га (ст.
6) Очи­глед­но је да је прет­ход­но реч би­ла о
де­мо­ни­ма. По­што се они раз­ли­ку­ју у мно­

Св. цар Давид свира харфу, минијатура из
Вестминстерског Пслатира
(The Westminster Psalter, xxii, f. 14v),
рад из око 1200. године
го­ме (јер они за­во­де на мно­ге на­чи­не), он­
да и про­рок ка­же: не­во­ља ко­је про­хо­де но­
ћу, то јест од оно­га, ко­ји хо­ди и са­вр­ша­ва
сво­ја де­ла у та­ми. Ре­кав­ши ово у уоп­ште­
ном сми­слу, про­рок је по­ме­нуо о су­прот­
ним си­ла­ма, ко­је се ра­ду­ју та­ми и због
сво­је зло­бе не­ма­ју оп­ште­ња са све­тло­шћу,
за­то оне и мо­ра­ју да се уда­љу­ју у крај­њу
та­му; при то­ме оне на­па­да­ју и у по­днев­
но вре­ме, јер се ве­ћи­на љу­ди у ово вре­ме
од­ма­ра. Као лу­пе­жи и раз­бој­ни­ци, де­мо­ни
се бо­је да бу­ду стал­но пред очи­ма љу­ди,
стра­ше­ћи се до­сто­јан­ства на­шег обра­за,
због че­га се обич­но кри­ју око гроб­ни­ца, у
ме­сти­ма не­чи­стим и пу­стим, а у под­не се
из по­ме­ну­тог раз­ло­га осме­љу­ју и да нас
на­па­да­ју. Па­шће по­ред те­бе хи­ља­да, и де­
сет хи­ља­да с де­сне стра­не те­би, а те­бе се
новембар/децембар 2011        9
не­ће до­та­ћи (ст. 7). Апо­стол Па­вле нам је
ука­зао на две вр­сте оруж­ја прав­де – де­
сно и ле­во, у сла­ви и сра­мо­ти, у грд­њи и
по­хва­ли (2Кор 6, 7 – 8) и сл. Овим оруж­
ји­ма се по­бе­ђу­ју не­при­ја­тељ­ске си­ле, при
че­му их с ле­ве стра­не па­да ма­ње, а са
де­сне – ви­ше. За­то и про­рок ка­же: по­ред
те­бе (под чи­ме је про­рок под­ра­зу­ме­вао
ле­ву стра­ну, као што се ви­ди из то­га, што
је он су­прот­ста­вља де­сној) па­шће хи­ља­
да не­при­ја­те­ља, а са де­сне – го­ми­ла. И не
чу­ди се ово­ме, за­то што стра­да­ња све­тих
му­че­ни­ка, а исто и оних, ко­ји су по­дра­
жа­ва­ли му­че­нич­ким под­ви­зи­ма, слу­же
са­мо као по­че­так па­да де­мо­на. Стра­да­ња
се сма­тра­ју ле­вим оруж­ји­ма, због че­га је
про­рок с по­чет­ка и ре­као о они­ма, ко­ји
па­да­ју с ле­ве стра­не.
2. Но, мно­го је ви­ше идол­ских си­ла би­ло
уни­ште­но сла­вом Хри­сто­вих по­што­ва­ла­
ца, ко­ја се ка­сни­је ја­ви­ла. По­ра­жа­ва­ње и
уни­шта­ва­ње де­мо­на је, ка­же про­рок, би­ло
учи­ње­но без на­по­ра, јер се они бо­је и да
нам се при­бли­же, да би се бо­ри­ли с на­ма
ли­цем у ли­це. Но, очи­ма ћеш сво­јим гле­
да­ти и рас­пла­ту гре­шни­ка ћеш уви­де­ти
(ст. 8). Иако де­мо­ни, ка­же, као не­ви­дљи­
ви, на­па­да­ју из да­љи­не и не­ви­дљи­во, ипак
ћеш ти угле­да­ти њи­хов по­раз и пла­т у, ко­ју
ће им да­ти они, ко­ји су их уве­ли у за­блу­ду.
Они, ко­ји су ра­ни­је пра­ви­ли идо­ле, са­да
уни­шта­ва­ју идо­ле; они, ко­ји су ра­ни­је
гра­ди­ли (идол­ске) хра­мо­ве, са­да спа­љу­ју
те хра­мо­ве; они, ко­ји су ра­ни­је обо­го­тво­
ра­ва­ли де­ла ру­ку сво­јих, са­да их уни­шта­
ва­ју соп­стве­ним ру­ка­ма. Слу­шај, ка­ко
се то до­га­ђа. У име свег људ­ског ро­да,
про­рок од­го­ва­ра: јер си ти ре­као: Ти си,
Го­спо­де, на­да­ње мо­је; Ви­шње­га си иза­брао
за уто­чи­ште тво­је (ст. 9). Овим ре­чи­
ма про­рок и бла­го­да­ри Бо­гу и из­ра­жа­ва
исти­ну, јер смо ми из­во­је­ва­ли по­бе­ду над
по­гла­вар­стви­ма, вла­сти­ма и го­спо­да­ри­ма
та­ме ово­га све­та (Еф 6, 12), за­хва­љу­ју­ћи
узда­њу у Бо­га, и као те­ле­сни не би мо­гли
дру­га­чи­је по­бе­ди­ти бес­те­ле­сне. Ви­шње­га

Св. цар Давид,
минијатура
из Псалтира
(1443–45),
рад Фра
Анђелика
(око 1400–1455)
си иза­брао за уто­чи­ште тво­је. Не­ће те
зло до­та­ћи, и уда­рац се не­ће при­бли­жи­ти
ста­ну тво­ме (ст. 9, 10). Чу­де­сно пред­
ста­вља­ње у ли­ци­ма из­о­бра­жа­ва про­рок.
При­знав­ши, да чо­век по­с ти­гав­ши по­бе­
ду, при­пи­с у­је њен узрок Бо­гу, он је овим
ре­чи­ма на­с то­јао да га обо­дри. Не­во­ље,
ка­же он, не са­мо да га не­ће по­бе­ди­ти, не­
го му се чак не­ће ни при­бли­жи­ти са­свим,
због стра­ха пред оби­та­ва­њем и за­шти­
том Бо­га, Ко­га је чо­век учи­нио сво­јим
при­бе­жи­штем, или ка­ко су се из­ра­зи­ли
дру­ги пре­во­ди­о­ци, – оби­та­ва­ли­штем.
Ето, ка­ко је ве­ли­ко до­бро – при­бе­га­ва­
ти Бо­гу. Упра­во за­то је и Је­ре­ми­ја го­во­
рио: бла­го­сло­вен је чо­век, ко­ји се на­да на
Го­спо­да, и ко­ме је узда­ње – Го­спод (Јер
17, 7). И ствар­но, ка­ко да не бу­де бла­го­
сло­вен онај, ко­га се уоп­ште не до­ти­че
10        3/2011
Оци ту­м а­ч е Све­т о Пи­с мо
зло, и чи­јем се ста­ну, то
јест те­лу, не при­бли­
жа­ва бич. Ста­ном је
на­звао те­ло и Па­вле:
јер бу­ду­ћи у ово­ме
ша­то­ру, уз­ди­ше­мо
оп­те­ре­ће­ни, за­то
што не­ће­мо да се
сву­че­мо, не­го да се
још об­у ­че­мо, да би
жи­вот про­гу­тао
оно што је смрт­
но (2Кор 5, 4). А
за­што се уда­рац не
при­бли­жа­ва? За­то
што је под­вр­га­ва­ње
ка­зна­ма свој­с тве­но
гре­шни­ци­ма, а онај ко­ји
при­бе­га­ва Бо­гу не­ће би­ти
ме­ђу гре­шни­ци­ма, и сход­но
то­ме, не­ће тр­пе­ти ка­зне. Јер ће
Ан­ђе­ли­ма Сво­јим за­по­ве­ди­ти за
те­бе, да те са­чу­ва­ју на свим пу­те­
ви­ма тво­јим. На ру­ке ће те узе­ти, да
се не спо­так­не но­га тво­ја о ка­мен. Да­кле,
онај ко­ји при­бе­га­ва Бо­гу, по­с та­је син Бо­
жи­ји; та­кав је сми­сао ових ре­чи. Овај из­
раз је ђа­во при­ме­нио на Хри­с та, ка­да Му
је ис­к у­ша­ва­ју­ћи Га, пред­ла­гао да се ба­ци
са ви­си­не на­до­ле. Обра­ти па­жњу, ка­ко и
ђа­во го­во­ри, да Бог за­по­ве­да не јед­ном
ан­ђе­лу, већ мно­ги­ма да чу­ва­ју све пу­те­ве
оно­га, ко­ји при­бе­га­ва Ње­му, и да га узму
на ру­ке и но­се. Да­кле, ан­ђе­ли не са­мо да
шти­те, већ и ру­ко­во­де ве­ру­ју­ће, да се они
не би спо­та­кли. Та­ко је Бог за­по­ве­дио,
да ви­шње си­ле слу­же оно­ме ко­ји пре­би­
ва до­ле по до­с то­јан­с тву обра­за, у ко­ји је
об­у­чен овај по­след­њи. Раз­у­ме­вај та­ко­ђе
под ан­ђе­ли­ма бо­го­но­сне љу­де, ко­ји има­ју
зна­ње о Бо­гу и чу­ва­ју нас и ру­ко­во­де на
свим пу­те­ви­ма, то јест у жи­во­т у, да се ми
не би­смо спо­та­кли о ка­мен спо­ти­ца­ња
и ка­мен са­бла­зни. А да је Бог по­с та­вио
за нас ан­ђе­ле оне, ко­ји су Га по­зна­ли и
об­ја­вљу­ју о Ње­му, по­слу­шај ка­ко о то­ме
го­во­ри Ма­ла­хи­ја: уста све­ште­ни­ка су
ду­жна да чу­ва­ју по­зна­ње, и за­кон тра­же
из уста ње­го­вих, јер је он ве­сник Го­спо­
да Са­ва­о­та (Ма­лах. 2, 7). На аспи­ду2 и
зми­ју отров­ну (ва­си­ли­ска)3 на­сту­па­ћеш,
и зга­зи­ћеш ла­ва и зма­ја (ст. 13). Овим
ре­чи­ма про­рок ука­зу­је на зле си­ле, ме­ђу
ко­ји­ма пре­би­ва, као ме­ђу гми­зав­ци­ма,
син зло­бе. За­то је и Го­спод го­во­рио: ево
вам да­јем власт да ста­је­те на зми­је и
скор­пи­је и на сву си­лу вра­жи­ју (Лк 10, 19).
За­то онај, ко по­бе­ђу­је гнев, га­зи ла­ва, јер
се ова звер од­ли­к у­је ја­ро­шћу. За­то и Со­
ло­мон ка­же: прет­ња ца­ра је као ри­ка ла­
ва (Прич 20, 2). На исти на­чин, онај ко­ји
по­бе­ђу­је ужи­ва­ње и сва­к у дру­гу без­бо­
жност, га­зи аспи­д у, ва­си­ли­ска и дра­ко­на,
за­то што се те­ле­сна за­до­вољ­с тва и сва­ка
без­бо­жност у жи­во­т у оправ­да­но по­ре­де
са гми­зав­ци­ма, ко­ји га­ми­ж у по зе­мљи.
Но у из­вор­ном сми­слу га­зи ва­си­ли­ска
онај, ко­ји по­бе­ђу­је за­вист, јер она ца­ру­је
(βασιλεὑοντα) у без­бо­жно­с ти, а та­ко­ђе
и за­то што ва­си­лиск има у очи­ма отров,
ка­ко се ово ка­же и за љу­де за­ви­дљи­ве.
Јер се на Ме­не по­у­здао, и из­ба­ви­ћу га; по­
кри­ћу га, јер је по­знао Име Мо­је (ст. 14).
По­што је псал­мо­пе­вац ис­ка­зао не­што
ве­ли­ко и ско­ро не­ве­ро­ват­но, ре­кав­ши,
да ће та­кве зле и моћ­не си­ле, чак упо­
ре­ђи­ва­не са ла­вом, дра­ко­ном (зма­јем),
аспи­дом и ва­си­ли­ском – нај­с тра­шни­јим
ме­ђу зве­ри­ма, – би­ти га­же­не од нас, он­да
он пред­с та­вља са­да Бо­га, Ко­ји по­твр­
ђу­је ре­че­но и по­ка­зу­је нам не­по­бе­ди­во
оруж­је – на­д у на Ње­га, по­сред­с твом ко­је
2 Аспи­да – грч. άσπις = вр­ста отров­не зми­је, у бо­го­слу­
жбе­ним књи­га­ма се под аспи­дом под­ра­зу­ме­ва ђа­во – ви­
ди: прот. Г. Дь­я­чен­ко: Пол­ный Цер­ков­но-Славянскiй сло­
ва­рь – прим. прев.
3 Ва­си­лиск – грч. βασιλίσχος = отров­на зми­ја (Ис 59, 5; Пс
90, 13), ко­ја про­го­ни и пла­ши сво­јим ћур­ли­ка­њем дру­ге
жи­во­ти­ње, а сво­јим да­хом спа­љу­је, по све­до­че­њу древ­
них. Бл. Је­ро­ним пи­ше да ва­си­лиск сво­јим да­хом при­вла­
чи и про­жди­ре пти­це – ви­ди: прот. Г. Дь­я­чен­ко: Пол­ный
Цер­ков­но-Славянскiй сло­ва­рь – прим. прев.
новембар/децембар 2011        11
се ми мо­же­мо из­ба­ви­ти од не­при­ја­те­
ља, ако пре­да­мо се­бе Ње­му, мо­же­мо се
за­шти­ти, та­ко да не до­жи­ви­мо ни­ка­кву
ште­т у, са­мо ако по­зна­је­мо име Бо­жи­је,
то јест ако се бу­де­мо са стра­хо­по­што­
ва­њем од­но­си­ли пре­ма Ње­му, и реч­ју и
де­лом, усти­ма и ми­шљу, по­ми­шљу и де­
ли­ма. Ца­ра истин­ски по­зна­је онај, ко­ји га
по­шту­је не са­мо по чу­ве­њу, већ онај ко­ји
му се по­ко­ра­ва та­ко, као што се тре­ба
по­ко­ра­ва­ти до­бро­ме ца­ру. При­зва­ће Ме,
и усли­ши­ћу га; с њи­ме ћу би­ти у не­во­
љи, из­ба­ви­ћу га, и про­сла­ви­ћу га (ст. 15).
Има ли ве­ћег бла­жен­с тва, до има­ти Бо­га
за свог за­штит­ни­ка, ко­ји је спре­ман да
уста­не на не­при­ја­те­ље? С њи­ме ћу би­ти
у не­во­љи, из­ба­ви­ћу га, и про­сла­ви­ћу га; –
да­кле, не­во­ља се ви­ше не ја­вља не­во­љом,
већ ра­до­шћу и сла­вом, због са-оби­та­ва­
ња и оп­ште­ња Бо­жи­јег, уко­ли­ко при­во­ди
на­ме­ре оних, ко­ји при­чи­ња­ва­ју не­во­љу,
су­прот­ним по­сле­ди­ца­ма. Та­ко се до­го­ди­
ло са На­ву­хо­до­но­со­ром, ка­да је он ба­цио
отро­ке у ог­ње­ну пећ, да би их по­гу­био, а
они не са­мо да су се из­ба­ви­ли од пре­те­ће
смр­ти, не­го су се и удо­с то­ји­ли по­што­
ва­ња од овог стра­шног ти­ра­ни­на. Ду­
гим да­ни­ма ис­пу­ни­ћу га, и по­ка­за­ћу му
спа­се­ње Мо­је (ст. 16) – то јест жи­во­том
у бу­д у­ћем ве­к у, за­то што се ов­да­шњи
жи­вот, ма ко­ли­ко он био дуг, ја­вља ве­о­ма
крат­ким у по­ре­ђе­њу са пр­вим. И по­ка­за­
ћу му спа­се­ње Мо­је; под спа­се­њем раз­у­
ме­вај оно спа­се­ње, ко­јим ће се спа­си­ти
на по­след­њем су­д у ве­ру­ју­ћи у Бо­га, а још
ви­ше под­ра­зу­ме­вај Хри­с та, Ко­ји је спа­
се­ње Оца, за­то што је у Ње­му Он спа­сао
наш род. Ово спа­се­ње Он нам је и обе­ћао
да ће по­ка­за­ти, по­што се на­да све­тих са­
др­жи у то­ме, да ви­де Бо­га ли­цем у ли­це,
ка­ко је ово об­ја­снио Па­вле Ко­рин­ћа­ни­ма
(1Кор 8, 12). 
 На­слов из­вор­ни­ка:
 Тво­ре­ния свт. Иоан­на Зла­то­у­ста – Том 5,
 Књ. 2: Со­бе­се­до­ва­ние на пса­лом 90.
Све­то Пи­смо
О Бо­гу у Ста­ром За­ве­ту
Бог у Ста­ром За­ве­ту оста­је чу­дан, не­при­хва­тљив... Мо­же­мо ли
ра­све­тли­ти „тај­ну по­на­ша­ња“ Бо­га у Ста­ром За­ве­ту?
Алек­сан­дар
Ми­лој­ков
М но­ге је љу­де кроз исто­ри­ју збу­
њи­вао Бог у Ста­ром За­ве­т у.
Збу­њи­ва­ло их је ње­го­во по­на­
ша­ње. Ка­ко је мо­гу­ће да та­ко „кр­ва­ва“
књи­га има ве­зе са Бо­гом, да бу­де ње­го­ва
реч? Ка­ко ја­ча људ­ска свест ба­зи­ра­на на
се­ку­лар­ним ху­ма­ни­стич­ким вред­но­сти­
ма, слич­на пи­та­ња се све че­шће по­ста­
вља­ју. Пред та­квим пи­та­њи­ма обич­но
се на­ла­зе два од­го­во­ра, две крај­но­сти.
Је­дан под­ра­зу­ме­ва сле­пу по­бо­жност. Ту,
за­пра­во ни не­ма од­го­ва­ра јер се та­ква
пи­та­ња не по­ста­вља­ју. Чак, за­бра­ње­но
је и бо­го­хул­но пи­та­ти та­ко не­што. Са
дру­ге стра­не, пи­та­ња се по­ста­вља­ју све
ви­ше. Уте­ме­ље­ње од­го­во­ра је, пак, не­мо­
гу­ће ван ху­ма­ни­стич­ких вред­но­сти. За
ову дру­гу крај­ност, Бог у Ста­ром За­ве­т у
оста­је чу­дан, не­при­хва­тљив. Ова­кво ста­
но­ви­ште је од­лич­но го­ри­во за на­ра­ста­ју­
ћи ате­и­зам. Мо­же­мо ли ипак ра­све­тли­ти
„тај­ну по­на­ша­ња“ Бо­га у Ста­ром За­ве­
ту, а да не увре­ди­мо по­бо­жност пр­ве и
ху­ма­ни­зам дру­ге крај­но­сти? Хај­де да
по­ку­ша­мо.
Ста­ри За­вет
као при­пре­ма за Но­ви
Пи­та­њу, ра­ди што бо­љег и пот­пу­ни­јег
од­го­во­ра, мо­ра­мо при­ћи са ви­ше аспе­
12        3/2011
ка­та. Као пр­во, пи­та­њу при­ла­зи­мо са
од­ре­ђе­ним пред­ра­зу­ме­ва­њем. То је је­дан
ве­о­ма ва­жан из­раз у хер­ме­не­у ­ти­ци (на­у­
ка о ту­ма­че­њу тек­ста). Чо­век не при­ла­зи
тек­сту као ta­bu­la ra­sa, већ ту­ма­чи има­ју­ћи
од­ре­ђе­ну свест. Та свест је пред­ра­зу­ме­
ва­ње, од­но­сно оно што се уно­си у са­мо
раз­у­ме­ва­ње тек­ста. У на­шем слу­ча­ју то
је чи­ње­ни­ца да смо хри­шћа­ни. Да­кле,
пи­та­њу ће­мо при­сту­пи­ти као хри­шћа­ни.
Ако пи­та­њу при­ла­зи­мо као хри­шћа­ни,
он­да, ка­да је Ста­ри За­вет у пи­та­њу, мо­
ра­мо има­ти сле­де­ће на уму: чо­век је на
са­мом свом по­чет­ку пао. Сво­је по­сто­ја­ње
је ор­га­ни­зо­вао у гра­ни­ца­ма ство­ре­ног,
нео­дво­јив од гре­ха, стра­да­ња и смр­ти.
У ци­љу ис­пу­ње­ња Бо­жи­јег Про­ми­сла о
све­т у, Бо­жи­је от­кри­ва­ње чо­ве­ку и Бо­жи­је
вођ­ство чо­ве­ка ка ци­љу те­кло је по­ступ­
но. Све­ти Мак­сим то ка­же ова­ко: „Ста­
ри За­вет је сен­ка, Но­ви За­вет је ико­на,
исти­на је, пак, ста­ње бу­ду­ћег ве­ка“. Све­ти
Ав­гу­стин ка­же: „Но­ви За­вет у Ста­ром се
скри­ва, Ста­ри За­вет Но­вим се от­кри­ва“.
Да­кле, Ста­ри За­вет ни­је пу­но­ћа Бо­жи­јег
от­кри­ва­ња чо­ве­ку. Он је при­пре­ма, во­ђе­
ње чо­ве­чан­ства ка до­га­ђа­ју су­сре­та са Бо­
гом ли­цем у ли­це – ка до­га­ђа­ју ова­пло­ће­
ња Си­на Бо­жи­јег, ка Је­ван­ђе­љу. У Ста­ром
За­ве­т у Бог го­во­ри кроз људ­ске лич­но­сти,
кроз про­ро­ке. Про­ро­ци, пак, има­ју су­срет
са Бо­гом у ви­зи­ја­ма, у бо­го­ја­вља­њи­ма ко­ја
су увек снис­хо­ђе­ње чо­ве­ку, оно­ли­ко ко­ли­
ко је по­треб­но да би он раз­у­мео Бо­га. Ова
два мо­мен­та су ја­ко бит­на да их ис­так­не­
мо. Бог снис­хо­ди про­ро­ци­ма, по­ка­зу­је им
 од­ре­ђе­ни­ји. Про­ро­ци су са­мо
при­пре­ма, ла­га­но и не­на­сил­но
вођ­ство људ­ске све­сти и сло­
бо­де, ла­га­но из­во­ђе­ње из „ср­че
и кр­ви“ до до­га­ђа­ја ка­да је Бог
про­го­во­рио без по­сре­до­ва­ња
људ­ске лич­но­сти. То је до­га­ђај
ова­пло­ће­ња Си­на Бо­жи­јег.

Ста­ро­за­вет­на исто­ри­ја
Ка­да су у пи­та­њу исто­риј­
ски до­га­ђа­ји у Ста­ром За­ве­т у
и ту тре­ба обра­ти­ти па­жњу
на од­ре­ђе­не де­та­ље и чи­ње­
ни­це. По­сто­је де­ло­ви ко­ји су
са­бла­жњи­ви на пр­ви по­глед
– јер се у њи­ма на­ла­зе ин­цест,
лу­кав­ство, пре­ва­ра, уби­ство.
Да би­смо ода­гна­ли са­бла­зни
мо­ра­мо би­ти ве­о­ма оба­зри­ви.
Пр­во, тре­ба обра­ти­ти па­жњу
Мојсије преноси Божије заповести Израиљцима – илустрација да ли не­ки до­га­ђај пи­сац са­мо
на пергаменту из 840. године (Karolingischer Buchmaler) опи­с у­је да се де­сио, без су­да о
истом, без на­ме­ре да на­ве­де­ни
се и го­во­ри оно­ли­ко ко­ли­ко су спо­соб­ до­га­ђај пред­ста­вља као не­ку нор­му. Тре­ба
ни да га раз­у­ме­ју. На­пра­ви­ће­мо гре­шку па­жљи­во чи­та­ти текст и при­ме­ти­ти да
ако по­ми­сли­мо да је Бог ре­као све што је пи­сац не гло­ри­фи­ку­је та­кве по­ја­ве – не
имао и да су про­ро­ци све мо­гли раз­у­ме­ти. на­во­ди чи­та­о­ца Би­бли­је да се та­ко тре­ба
Дру­ги ва­жан мо­ме­нат је да Бог го­во­ре­ћи по­на­ша­ти. То је ве­о­ма ва­жно кон­ста­то­
кроз про­ро­ке има сво­је по­сред­ни­ке, сво­је ва­ти, што, на­жа­лост, са­вре­ме­ни кри­ти­
ту­ма­че. Ако не­ко не­ког ту­ма­чи, он­да је не­ ча­ри Би­бли­је че­сто не чи­не. На­ве­шће­мо
из­бе­жно да то ту­ма­че­ње об­ли­ку­је сво­јом при­мер ин­це­ста кће­ри Ло­то­вих са сво­јим
све­шћу, сво­јим пред­ра­зу­ме­ва­њем. Ов­де оцем. Ужас! Ћер­ке су на­пи­ле оца, он је
ће­мо на­пра­ви­ти гре­шку ако про­роч­ке ре­ за­спао и у том ма­мур­лу­ку оне су са њим
чи ап­со­лу­ти­зу­је­мо, ако то њи­хо­во пред­ за­труд­не­ле, а да он то­га ни­је био све­стан
ра­зу­ме­ва­ње у ко­јем ту­ма­че Бо­га смaтрамо (Пост 19, 31–38). Овај део мно­ге љу­де
за ап­со­лут. Го­во­ре­ћи тер­ми­ни­ма апо­сто­ла са­бла­жња­ва. Ипак, Би­бли­ју за­и­ста тре­
Па­вла, ако ро­бу­је­мо сло­ву на­пи­са­ног. Не ба па­жљи­во чи­та­ти и по­тру­ди­ти се да се
мо­же­мо го­вор про­ро­ка ап­со­лу­ти­зо­ва­ти стек­ну и не­ка те­мељ­на пред­зна­ња (исто­
јер они го­во­ре­ћи са­др­жај Бо­жи­јег от­кри­ ри­ја, ар­хе­о­ло­ги­ја) ко­ја ће по­мо­ћи у са­мом
ве­ња не­ми­нов­но го­во­ре у фор­ма­ма све­сти раз­у­ме­ва­њу. Кон­крет­но, што се ти­че овог
сво­га вре­ме­на. Ако пра­ти­мо про­ро­ке кроз са­бла­жњу­ју­ћег до­га­ђа­ја, ва­жно је ис­та­ћи
исто­ри­ју Ста­рог За­ве­та, ви­де­ће­мо да је сле­де­ће, ка­ко би се по­ен­та на­пи­са­ног раз­
и та њи­хо­ва свест вре­ме­ном зре­ла, а да у­ме­ла: шта је пи­сац, за­пра­во, хтео са овом
је го­вор о Бо­гу по­ста­јао све ја­сни­ји, све чуд­ном при­чом? Кће­ри Ло­то­ве су за­труд­

новембар/децембар 2011        13
Све­т о Пи­с мо
Бог ни­је спу­стио књи­гу са
не­ба. Бог је са Авра­мом и
са по­то­њим па­три­јар­си­ма
и про­ро­ци­ма на­пра­вио
Са­вез. На­пра­вље­на је жи­ва
за­јед­ни­ца Бо­га и иза­бра­
ног на­ро­да – бо­го­слу­жбе­на
за­јед­ни­ца. Из ис­ку­ства
при­па­да­ња тој за­јед­ни­ци
на­ста­ја­ли су и би­блиј­ски
тек­сто­ви у ду­гом, ду­гом
Мојсије пред фараоном – минијатура из 6. века,
вре­мен­ском пе­ри­о­ду. из Париске Сиријске Библије (Bible Syriaque de Paris,
Paris, Bibliothèque Nationale, MS syr. 341)
не­ле са сво­јим оцем и по­гле­дај­мо шта
пи­сац да­ље го­во­ри: „И ста­ри­ја ро­ди си­на
и на­де­де му име Мо­ав; од ње­га су Мо­ав­
ци до да­на­шњег да­на. Па и мла­ђа ро­ди
си­на и над­је­де му име Вен-Ами­је; од ње­га
су Амон­ци до да­на­шњег да­на.“ Амон­
ци и Мо­ав­ци – до да­на­шњег да­на. Они
су упра­во по­ен­та ове при­че, а не ни­ка­ко
гло­ри­фи­ко­ва­ње ин­це­ста. Ко су Амон­ци
и Мо­ав­ци? До ко­јег „да­на­шњег да­на“? То
су древ­ни на­ро­ди у чи­јем окру­же­њу су
ста­ри Изра­иљ­ци жи­ве­ли и са ко­ји­ма су се
же­сто­ко су­ко­бља­ва­ли. Пи­сац ов­де го­во­ри
о „ин­цест­ном ро­ду“ да би на­гла­сио по­га­
ност и бо­го­од­ступ­ни­штво сво­јих не­при­
ја­те­ља про­тив ко­јих је Изра­иљ ра­то­вао у
вре­ме на­стан­ка овог пре­да­ња (= „да­на­
шњег да­на“). Мр­жња пре­ма не­при­ја­те­љу
би­ла је вр­ли­на у та­да­шњој људ­ској све­сти.
Та­квој све­сти је Бог го­во­рио и та­ква је
свест раз­у­ме­ва­ла Бо­га. Шта ми­сли­мо, ка­
ко је Бог мо­гао да опо­ра­ви та­кву свест, а
да не из­вр­ши на­си­ље над људ­ском сло­бо­
дом? Да је је­ван­ђел­ски ра­ди­кал­но го­во­рио
про­тив та­кве све­сти, ко би та­да уоп­ште
14        3/2011
пре­по­знао Бо­га? Са­мо по­сте­пе­ним и не­
на­сил­ним оздра­вље­њем те сло­бо­де мо­гло
се до­ћи до не­на­мет­ну­тог Бо­га без по­сред­
ни­ка, до Је­ван­ђе­ља.
За­тим, у ве­зи са овим пи­та­њем, тре­ба
зна­ти ци­ви­ли­за­циј­ске нор­ме оно­га вре­
ме­на ко­је је ста­ри Изра­иљ (мно­ге од њих)
де­лио са оста­лим на­ро­ди­ма то­га до­ба:
по­ли­га­ми­ја, ле­ви­рат­ски брак, ро­бо­вла­
снич­ки од­но­си и дру­ге за­кон­ске нор­ме
он­да­шње ци­ви­ли­за­ци­је. По­гре­шно је
учи­та­ва­ти свест да­на­шње ци­ви­ли­за­ци­је и
њо­ме вред­но­ва­ти до­га­ђа­је из Ста­рог За­ве­
та. Да­нас ни­је нор­мал­на по­ли­га­ми­ја, ни­је
нор­мал­но да ако муж умре ње­гов брат
има оба­ве­зу да узме сна­ју за сво­ју же­ну и
да се де­ца ро­ђе­на у том бра­ку при­пи­с у­ју
по­кој­ном бра­т у (ле­ви­рат­ски брак). Да­нас
брач­ну смет­њу у Цр­кви пред­ста­вља крв­но
срод­ство чак до сед­мог сте­пе­на. Аврам,
пак, и ње­го­ви по­том­ци су узи­ма­ли су­пру­
ге углав­ном из сво­је стри­че­ви­не и уј­че­ви­
не, у тре­ћем или че­твр­том сте­пе­ну крв­ног
срод­ства. Да­кле, то тре­ба раз­у­ме­ти: у
Ста­ром За­ве­т у се на­ла­зи ци­ви­ли­за­циј­ска
те­ко­ви­на јед­ног дав­ног вре­ме­на ко­ја је
на­ма да­нас ја­ко чуд­на и не­при­хва­тљи­ва.
Као што ће и на­ша би­ти на­шим по­том­ци­
ма у не­кој да­љој бу­дућ­но­сти. Оно што је
по­гре­шно је­сте учи­та­ва­ти да­на­шњу свест
у он­да­шње вре­ме.
Да би­смо раз­у­ме­ли љу­де и до­га­ђа­је
оно­га вре­ме­на, мо­ра­мо раз­у­ме­ти и ци­ви­
ли­за­циј­ски „код“ вре­ме­на ко­јем су они
при­па­да­ли. Он­да нас не­ће са­бла­зни­ти чи­
ње­ни­ца да је Аврам на­зван пра­вед­ни­ком,
иако је имао де­цу са две­ма же­на­ма: са сво­
јом за­ко­ни­том же­ном и са ње­ном слу­шки­
њом. Јед­но­став­но, Аврам је жи­вео све­шћу
сво­га вре­ме­на. У кон­тек­сту то­га вре­ме­на,
ни­шта при­тов­за­ко­ни­то ни­је учи­нио. На­
ша је гре­шка што тра­ди­ци­ју, оби­чај­ност
јед­не ци­ви­ли­за­ци­је, кон­крет­но на­ше са­
да­шње, ап­со­лу­ти­зу­је­мо. На­рав­но, гре­шка
би би­ла ап­со­лу­ти­зо­ва­ти и свест он­да­шње
ци­ви­ли­за­ци­је, па за­кљу­чи­ва­ти да Би­бли­ја
да­је под­стрек по­ли­га­ми­ји. Свест јед­не ци­
ви­ли­за­ци­је, у сми­слу вред­но­сних су­до­ва,
мо­же да бу­де ме­ри­ло са­мо сво­јој епо­хи, а
ни­ка­ко не мо­же би­ти ап­со­лут­на. Ко­нач­но,
Би­бли­ја нам ни не ну­ди „ци­ви­ли­за­циј­ске
вред­но­сти“ – она их са­мо опи­с у­је, го­во­ре­
ћи о исто­ри­ји спа­се­ња. Би­бли­ја нам ну­ди
ово дру­го, спа­се­ње и жи­вот веч­ни.
Бо­го­на­дах­ну­тост Све­тог Пи­сма
Ка­да под­ву­че­мо цр­т у ис­под ово­га што
смо ре­кли, по­ста­вља се пи­та­ње: где је ту
Бог? Ка­же­мо да су ста­ро­за­вет­ни спи­си
бо­го­на­дах­ну­ти, да је Би­бли­ја Бо­жи­ја реч.
Да би­смо раз­ве­ја­ли не­ја­сно­ће тре­ба­ло би
нај­пре да схва­ти­мо шта зна­чи бо­го­на­дах­
ну­тост, шта зна­чи да су пи­сци би­блиј­ских
књи­га би­ли на­дах­ну­ти од Бо­га да пи­шу.
Обич­но се ми­сли да је Бог дик­ти­рао са­ми
текст Би­бли­је (му­сли­ма­ни, не­ки про­те­
стан­ти, на­жа­лост и не­ки пра­во­слав­ци). Да
ли је та­ко? Исти­на, има про­роч­ких спи­са
где је Бог про­ро­ци­ма да­вао од­ре­ђе­не ви­зи­
је, где су они не­ке ства­ри чу­ли и ви­де­ли, те
новембар/децембар 2011        15
та­ко и за­пи­са­ли. И то тре­ба раз­ли­ко­ва­ти
у Ста­ром За­ве­т у. Ни­су сви спи­си јед­но и
исто. По­сто­је про­роч­ки спи­си, исто­риј­ски
спи­си и му­дро­сни спи­си. Ни­је исто чи­та­ти
про­ро­ка Је­зе­ки­ља, на при­мер, и Књи­гу о
су­ди­ја­ма (пр­во је про­роч­ки, а дру­го исто­
риј­ски спис). Вра­ти­мо се бо­го­на­дах­ну­ћу.
Бо­го­на­дах­нутост ни­је бу­квал­но Бо­жи­је
дик­ти­ра­ње тек­ста. Пи­сци би­блиј­ских књи­
га ни­су ни се­кре­та­ри­це ни некакве Бо­жи­је
„факс-ма­ши­не“. Јер, да је дик­тат у пи­та­њу,
он­да би све би­блиј­ске књи­ге би­ле пи­са­не
истим сти­лом, што ни­је слу­чај. Књи­ге се
раз­ли­ку­ју по сти­лу и је­зи­ку. Бо­го­на­дах­
нутост не ис­кљу­чу­је људ­ску свест, сло­бо­ду
и кре­а­тив­ност у пи­са­њу. Шта он­да зна­
чи на­дах­ну­ће за пи­са­ње Би­бли­је? Ода­кле
Би­бли­ја? Ка­ко је на­ста­ла? Не, Бог ни­је
спу­стио књи­гу са не­ба. Бог је са Авра­мом
и са по­то­њим па­три­јар­си­ма и про­ро­ци­
ма на­пра­вио Са­вез. На­пра­вље­на је жи­ва
за­јед­ни­ца Бо­га и иза­бра­ног на­ро­да – бо­го­
слу­жбе­на за­јед­ни­ца. Из ис­ку­ства при­па­
да­ња тој за­јед­ни­ци на­ста­ја­ли су и би­блиј­
ски тек­сто­ви у ду­гом, ду­гом вре­мен­ском
пе­ри­о­ду. Во­ђе­ни Ду­хом тог ис­ку­ства,
тог при­па­да­ња Са­ве­зу, од­ре­ђе­ни љу­ди
су пи­са­ли Све­те Спи­се. За­то, на­дах­ну­ће
мо­же би­ти и по­сле­ди­ца ви­зи­је, Бо­жи­јег
ја­вља­ња (про­роч­ки спи­си), мо­же би­ти и
фи­ло­соф­ско-пе­снич­ко те­о­ре­ти­са­ње жи­
во­та, из угла Са­ве­за са Бо­гом (му­дро­сни
спи­си). Ко­нач­но, на­дах­ну­ће мо­же би­ти и
до­жи­вљај исто­риј­ских де­ша­ва­ња, при­по­
ве­да­ње о тим до­га­ђа­ји­ма, очи­ма чо­ве­ка
ко­ји при­па­да Са­ве­зу са Бо­гом (исто­риј­ски
спи­си). На­дах­ну­ће, да­кле, мо­же би­ти и са­
мо раз­у­ме­ва­ње исто­ри­је, ко­ја се са­гле­да­ва
и ту­ма­чи из угла Са­ве­за Ја­хвеа и Изра­и­ља.
След­стве­но ово­ме, на­дах­ну­ће је раз­у­
ме­ва­ње Бо­га од стра­не од­ре­ђе­них љу­ди,
њи­хо­во ис­ку­ство Бо­га ко­је је об­ли­ко­ва­но
и ис­ка­за­но њи­хо­вом све­шћу, сло­бо­дом и
кре­а­тив­но­шћу. Ре­ци­мо, на­пад и за­у­зи­ма­
ње од­ре­ђе­не те­ри­то­ри­је ту­ма­чи се као Бо­
жи­ја во­ља (сва она ср­ча и крв). Пи­та­мо се:
Све­т о Пи­с мо
за­што Бог на­ре­ђу­је та­кву стра­хо­т у? Та­кво
„по­на­ша­ње“ Бо­га до­ла­зи у су­коб са на­шом
све­шћу, са на­шим вред­но­сти­ма. И овом
де­ли­кат­ном пи­та­њу тре­ба при­ћи са ви­
ше аспе­ка­та. Ов­де се по­ста­вља по­ме­ну­то
пи­та­ње чо­ве­ко­вог раз­у­ме­ва­ња и ис­ку­ства
Бо­га. Бог у свом от­кри­ва­њу чо­ве­ку и чо­ве­
чан­ству не же­ли да на­ру­ши људ­ску сло­бо­
ду: људ­ску свест и људ­ске ка­то­го­ри­је раз­у­
ме­ва­ња. У тим и та­квим ка­те­го­ри­ја­ма Бог
се чо­ве­ку ја­вља ка­ко би га овај пре­по­знао
и раз­у­мео. „Ср­ча и крв“ су би­ли не­што
са­свим уоби­ча­је­но у ме­ђу­људ­ским од­но­
си­ма у вре­ме ка­да су на­ста­ја­ли би­блиј­ски
тек­сто­ви. Упа­сти у не­чи­ји град, спа­ли­ти га,
опљач­ка­ти, по­би­ти ста­нов­ни­штво или га
од­ве­сти у ро­бље, био је бон-тон вој­нич­ког
и цар­ског по­на­ша­ња. Ка­да би­сте јед­ном
Изра­иљ­цу у то вре­ме ре­кли: „Хеј, па то ни­
је ле­по“, ве­ро­ват­но би вас бле­до гле­дао или
би вас, пре ће би­ти, „скра­тио за гла­ву“. Но,
то би ура­дио и је­дан Амо­нац, Фи­ли­сте­јац,
Мо­а­вац, Егип­ћа­нин то­га вре­ме­на. То је би­
ла, да та­ко ка­же­мо, ци­ви­ли­за­циј­ска свест
то­га до­ба.
„Оправ­да­ње“ на­си­ља
По­ста­вља се пи­та­ње: да ли би иза­бра­
ни­ци раз­у­ме­ли Бо­га, да ли би га уоп­ште
пре­по­зна­ли, да им се он ја­вљао у не­ким
дру­гим об­ли­ци­ма све­сти? По­ђи­мо од се­бе.
Да ли би­смо ми да­нас при­хва­тли не са­мо
Бо­жи­ји не­го би­ло чи­ји по­зив, ако би тај
по­зив укљу­чи­вао на­си­ље над на­шом све­
шћу, над ка­те­го­ри­ја­ма на­шег ми­шље­ња?
Аки би­смо оста­ли сло­бод­ни, те­шко да би­
смо то учи­ни­ли. Ме­ђу­тим, ако би тај исти
Бог го­во­рио у ка­те­го­ри­ја­ма на­ше све­сти,
има­ли би­смо осно­ва да га пре­по­зна­мо. Јер,
ка­да го­во­ри­мо у ка­те­го­ри­ја­ма не­чи­је све­
сти и раз­у­ме­ва­ња он­да не чи­ни­мо на­си­ље
над сло­бо­дом чо­ве­ка ко­ји нас раз­у­ме­ва.
За­пра­во, је­ди­но та­ко чи­ни­мо раз­у­ме­ва­ње
мо­гу­ћим, ако под раз­у­ме­ва­њем под­ра­
зу­ме­ва­мо ра­зум­ско, сло­бод­но и вољ­но
при­хва­та­ње ми­шље­ња (=са­гла­сност). То је
16        3/2011
је­дан аспект „оправ­да­ња“ на­си­ља у Ста­
ром За­ве­т у. Дру­ги аспект је тврд­ња да је
Бог та­кве ства­ри до­пу­штао а не же­лео,
опет и опет, ка­ко би љу­ди сло­бод­но до­шли
до са­зна­ња исти­не и до пре­зре­ња гре­ха. Ту
ис­кр­са­ва оно што на­зи­ва­мо Бо­жи­јим Про­
ми­слом и то је нај­ва­жни­ја тач­ка у при­ла­зу
овој про­бле­ма­ти­ци. Бог је во­дио свет ка
спа­се­њу не на­ру­ша­ва­ју­ћи ње­го­ву сло­бо­
ду, па ни сло­бо­ду да огре­зне у гре­ху. Јер, и
са­ма по­бе­да над гре­хом мо­ра би­ти сло­
бод­на, вољ­на по­бе­да, ина­че ни­је по­бе­да.
Бог не вред­ну­је до­га­ђа­је у исто­ри­ји та­ко
што их ки­да из кон­тек­ста ко­нач­ног ци­ља,
из кон­тек­ста веч­но­сти. Ми љу­ди има­мо
про­блем са тим. Ми смо исто­ри­ји да­ли са­
мо­до­вољ­ност за­то су нам и до­га­ђа­ји у њој
стра­шни, нео­бја­шњи­ви и пи­та­мо се где је
ту Бог. Ка­да исто­ри­ју схва­ти­мо као пут,
као по­крет ка Исти­ни, ка веч­но­сти, он­да
ће се и на­ше нор­ме вред­но­ва­ња, на­ша моћ
да не­што ква­ли­фи­ку­је­мо као до­бро или
зло, из те­ме­ља про­ме­ни­ти. Јер, за­и­ста,
са ста­но­ви­шта на­шег веч­ног по­сто­ја­ња,
мно­го то­га што ми ми­сли­мо да је до­бро
пред­ста­вља за­пра­во зло, а оно што ми­сли­
мо да је зло, по­ка­зу­је се као до­бро на пу­т у
ка на­шем ко­нач­ном од­ре­ди­шту. То и Бог
не­где у Би­бли­ји ка­же, за­што не од­го­ва­ра
на не­ке на­ше мо­ли­тве: „Не зна­ју­ћи, зло
иште­те“. Бог нас хо­ће у веч­но­сти и ка то­ме
нас во­ди сво­јим Про­ми­слом. Све је опет
пред ис­пи­том на­ше сло­бо­де – има­мо ли
ве­ре или не.
Са ова­квим пред­ра­зу­ме­ва­њем тре­ба­мо
да при­с ту­пи­мо чи­та­њу Ста­рог За­ве­та.
Он­да ће иш­че­зну­ти обе оне крај­но­с ти,
обе са­бла­зни. Иш­че­зну­ће страх да о ово­
ме сме­мо уоп­ште раз­ми­шља­ти и пи­та­ти.
Та­ко­ђе, иш­че­зну­ће и по­гре­шни од­го­во­ри
оних ко­ји су пи­та­ли али су, на­жа­лост,
до­ла­зи­ли до по­гре­шних од­го­во­ра. Бог је
за­и­с та то­ли­ко ве­ли­ки да мо­же пру­жи­ти
уте­ху и „сле­пој ве­ри“ и „са­вре­ме­ном“
ху­ма­ни­зму. 
Аутор је ве­ро­у­чи­тељ у
Де­ве­тој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји
Пра­зни­ци Цр­кве

Сми­сао пра­зни­ка
По­ред исто­риј­ског, са­да­шњег, пра­зник има и ес­ха­то­ло­шко зна­че­
ње. То је дан ко­ји се при­ка­зу­је као сли­ка Ве­ка ко­ји оче­ку­је­мо, дан
ко­ји со­бом по­ка­зу­је ста­ње ко­је ће на­сту­пи­ти по­сле ово­га ве­ка, дан
ко­ме ни­ка­да не­ће би­ти кра­ја, ни­ка­да ве­че­ри, већ онај ко­ме дру­ги
не­ће сле­ди­ти, ко­ји ће сваг­да тра­ја­ти, и ко­ји ни­ка­да не­ће оста­ри­ти.

Злат­ко
ску цр­кве­ну го­ди­ну, чи­ји је цен­тар пра­зник
Ву­ја­но­вић над пра­зни­ци­ма – Пас­ха Го­спод­ња. Све­та
вре­ме­на – пра­зни­ци – по­сто­је као не­што
бит­но у свим ре­ли­ги­ја­ма. Пра­зник има

П ра­зни­ци су оп­шти фе­но­мен, свет­

ски и све­људ­ски, при­род­ни, вер­ски
па чак и по­ли­тич­ки. Да­ни у то­ку
го­ди­не ре­гу­ли­са­ни од Цр­кве, по­све­ће­
ни бо­го­слу­же­њу и успо­ме­на­ма из Све­тог
Пи­сма и цр­кве­не исто­ри­је зо­ву се све­та
вре­ме­на, пра­зни­ци и са­чи­ња­ва­ју хри­шћан­
ва­жно зна­че­ње у људ­ском жи­во­ту, по­себ­но
ње­го­ва бо­го­слу­жбе­на ди­мен­зи­ја. Пра­зник
је из­раз же­ље, свој­стве­не сва­ком чо­ве­ку
да жи­ви срећ­но, у сло­бо­ди и у склад­ном
од­но­су са дру­ги­ма. То је аутен­ти­чан на­чин
по­ка­зи­ва­ња по­тре­бе за за­јед­ни­штвом али
и сло­бо­дом. Сво­јим си­сте­мом пра­зни­ка

новембар/децембар 2011        17
Пра­з ни­ц и Цр­к ве
Цр­ква пред­о­ку­ша над­вре­мен­ску ре­
ал­ност Не­бе­ског Цар­ства уки­да­ју­ћи
вре­ме, с об­зи­ром на то да нам сва­ки
пут из­но­ва вра­ћа у се­ћа­ње до­га­ђа­је
из про­шло­сти, не као да су се јед­ном
до­го­ди­ли, не­го као да се сва­ке го­ди­
не, или чак сва­ког да­на, ре­ал­но и ми­
сте­ри­о­зно по­на­вља­ју. Глав­на ка­рак­
те­ри­сти­ка пра­зни­ка је од­мор од ра­да,
ра­ди сла­вље­ња и по­што­ва­ња Бо­га,
спа­се­ња ду­ше и бри­ге за ис­пу­ња­ва­
њем ду­хов­них по­тре­ба. Мо­ли­тве­но
и по­бо­жно рас­по­ло­же­ње хри­шћа­на у
пра­знич­не да­не до­но­си ду­ши ра­дост,
ус­хи­ће­ње и рас­по­ло­же­ње.
Са овим се сла­жу и име­на пра­
зни­ка; је­вреј­ски се пра­зник зо­ве
chag, од ре­чи cha­gag – игра­ти; у грч­
ком се пра­зник зо­ве η εορτη (пра­
зник, али и ус­хи­ће­ње и за­до­вољ­
ство). У срп­ском је­зи­ку реч пра­
зник ни­је баш нај­бо­љи ода­бир. У ту
свр­ху, мо­же се по­ну­ди­ти не­ко­ли­ко
дру­гих ре­чи сло­вен­ског ко­ре­на,
нпр.: сла­вље, сла­ва, све­ча­ност, благ­
дан итд. И за­и­ста, сва­ког пра­вог
хри­шћа­ни­на об­у­зи­ма ра­дост, рас­по­
ло­же­ње и оду­ше­вље­ње ка­да се бли­
жи ка­кав пра­зник. Пра­зни­ци су са
бо­го­слу­же­њем још увек ра­до­сни и
све­ча­ни мо­мен­ти на­род­ног жи­во­та.
Цр­ква кроз пра­зни­ке ма­ни­фе­сту­је
свој дух и да­је вер­ни­ма хри­шћан­ско
обра­зо­ва­ње. Ствар­ни са­др­жај Св. апостол Павле – мозаик из Цркве Христа
цр­кве­ног жи­во­та је ра­дост, те из Спаситеља у Пољу, или кратко „Хора“ (данас
то­га за­кљу­чу­је­мо да је пра­зник оно, музеј Хора или Карије), Цариград
ка­ко и Ег­зи­пе­ри ка­же: „што чи­ни да
се је­дан дан раз­ли­ку­је од дру­гог, је­дан час Бо­жић пе­ва­мо „да­нас Дје­ва нат­при­род­но
од дру­гих ча­со­ва“.1 ра­ђа“. На Ве­ли­ки Пе­так „да­нас сто­ји пред
Пи­ла­том.“ На Вр­би­цу „Он да­нас до­ла­зи у
Зна­чај ли­тур­гич­ког да­нас Је­ру­са­лим“. Мо­же се без пре­у­ве­ли­ча­ва­ња
ка­за­ти да је це­ло­ку­пан жи­вот Цр­кве не­
Цр­ква ве­о­ма че­сто – ако не и увек – тран­ пре­кид­но спо­ми­ња­ње и се­ћа­ње.2 На кра­ју
спо­ну­је про­шлост у са­да­шњост. Та­ко на сва­ке слу­жбе обра­ћа­мо се све­ти­ма „чи­ју

1 А. Ст. Ег­зи­пе­ри, Ма­ли принц, Бе­о­град 1969. 2 А. Шме­ман, Ве­ли­ки пост, Кра­гу­је­вац 2002, стр. 87.

18        3/2011
успо­ме­ну про­сла­вља­мо“, али из­над свих се­
ћа­ња, Цр­ква је се­ћа­ње на Хри­ста. Са чи­сто
при­род­не тач­ке гле­ди­шта, се­ћа­ње је ком­
пли­ко­ва­на спо­соб­ност. Али са хри­шћан­ске
тач­ке гле­ди­шта, све на­ше се­ћа­ње је уства­ри
се­ћа­ње на јед­ног Чо­ве­ка, на је­дан До­га­ђај,
на јед­ну Ноћ у чи­јој ду­би­ни и та­ми нам је
ре­че­но: „чи­ни­те ово у Мој спо­мен“. И гле,
де­ша­ва се чу­до! Ми Га се се­ћа­мо и Он је
ов­де – не као но­стал­гич­на сли­ка про­шло­
сти, не као ту­жно „ни­ка­да ви­ше“, не­го са
та­квом ин­те­зив­ном са­да­шњо­шћу да Цр­ква
мо­же ве­чи­то да по­на­вља оно што су апо­
сто­ли ре­кли по­сле Ема­у­са: „зар ни­је у на­ма
го­ре­ло ср­це?“ (Лк 24, 32).
При­род­но се­ћа­ње је, пре све­га, „при­су­
ство од­сут­ног“, та­ко да што је ви­ше при­су­
тан онај ко­га се се­ћа­мо, бол због ње­го­вог
од­су­ство­ва­ња је ја­чи. Али у Хри­сту, се­ћа­ње
је по­но­во по­ста­ло си­ла ко­ја ис­пу­ња­ва вре­
ме по­ре­ме­ће­но гре­хом и смр­ћу, мр­жњом
и за­бо­рав­но­шћу. Ово но­во се­ћа­ње, ко­је
пре­ва­зи­ла­зи вре­ме и ње­го­ву по­ре­ме­ће­ност,
пред­ста­вља срж ли­тур­гич­ког про­сла­вља­
ња, ли­тур­гич­ког да­нас. Но, бу­ди­мо си­гур­
ни, Дје­ва не ра­ђа да­нас, ни­ко фак­тич­ни не
сто­ји пред Пи­ла­том! Иако чи­ње­ни­це, ови
до­га­ђа­ји при­па­да­ју про­шло­сти. Али да­нас,
ми мо­же­мо да се се­ћа­мо ових чи­ње­ни­ца.
Ме­ђу­тим, као се­ћа­ње на до­га­ђа­је у ве­зи
са Спа­си­те­љем и се­ћа­ње на све­те, они се у
Цр­кви пре­о­бра­жа­ва­ју и од чи­ње­ни­ца про­
шло­сти по­ста­ју ве­чи­то ре­ал­ни. У на­шем
ли­тур­гиј­ском ис­ку­ству, да­нас та чи­ње­ни­ца
по­ста­је до­га­ђај, си­ла на­шег жи­во­та, се­ћа­ње,
а ујед­но и ра­дост.
По­ред исто­риј­ског, са­да­шњег, пра­зник
има и ес­ха­то­ло­шко зна­че­ње. То је дан ко­ји
се при­ка­зу­је као сли­ка Ве­ка ко­ји оче­ку­је­мо,
дан ко­ји со­бом по­ка­зу­је ста­ње ко­је ће на­
сту­пи­ти по­сле ово­га ве­ка, дан ко­ме ни­ка­да
не­ће би­ти кра­ја, ни­ка­да ве­че­ри, већ онај
ко­ме дру­ги не­ће сле­ди­ти, ко­ји ће сваг­да
тра­ја­ти, и ко­ји ни­ка­да не­ће оста­ри­ти – по
ре­чи­ма Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког. За­то и ка­
да се оку­пља­ју на са­бра­ње, хри­шћа­ни до­ла­
новембар/децембар 2011        19
зе у нај­бо­љем оде­лу, ко­је ни­су но­си­ли сва­ки
дан. Бо­ја пра­знич­ног „од­је­ја­ни­ја“ је углав­
ном би­ла бе­ла у знак ра­до­сти и ду­хов­не
чи­сто­те. На да­не пра­зни­ка ми и не чи­ни­мо
ни­шта дру­го не­го про­сла­вља­мо Бо­га не­по­
сред­но – ако је реч о Хри­сто­вим пра­зни­ци­
ма, или по­сред­но – ако је реч о пра­зни­ци­ма
све­ти­те­ља. Про­сла­вља­ју­ћи све­ти­те­ље, по­
све­ћу­је­мо им по­себ­не пе­сме на да­не њи­хо­
вих пра­зни­ка, мо­ле­ћи Бо­га да их се се­ти у
Цар­ству сво­ме, јер истин­ски по­сто­ји са­мо
онај – то јест по­сто­ји веч­но, у веч­ној за­јед­
ни­ци са Бо­гом – ко­ји по­сто­ји у се­ћа­њу Бо­
жи­јем. Се­ћа­ње Бо­жи­је ни­је по­пут људ­ског
– са­мо оти­ма­ње од за­бо­ра­ва оно­га ко­га се
Бог се­ћа – не­го је то оти­ма­ње ње­га од веч­не
Се­ћа­ње Бо­жи­је ни­је по­пут људ­
ског – са­мо оти­ма­ње од за­бо­ра­
ва оно­га ко­га се Бог се­ћа – не­го
је то оти­ма­ње од веч­не смр­ти,
од по­ни­ште­ња, од не-би­ћа.
смр­ти, од ње­го­вог по­ни­ште­ња, од не-би­ћа.
Сто­га и Цр­ква пам­ти сво­је све­те, (за­бо­ра­
ви­ти их би би­ла страст ко­јој у Цр­кви не­ма
ме­ста) и по­ми­ње их на Ли­тур­ги­ји, јер и
они, иако све­ти, има­ју по­тре­бу да бу­ду по­
ме­ну­ти у Бо­жи­јем при­су­ству у ли­тур­гиј­ској
за­јед­ни­ци, по­што се и све­ти спа­са­ва­ју је­
ди­но ти­ме што су чла­но­ви Те­ла Хри­сто­вог,
тј. Цр­кве. Про­сла­вља­ње Бо­га и Ње­го­вих
све­тих ни­је не­ка до­дат­на или укра­сна осо­
би­на ев­ха­ри­стиј­ске за­јед­ни­це, не­го јед­на од
ње­них су­штин­ских ка­рак­те­ри­сти­ка, јер се
спа­се­ње тра­жи и на­ла­зи са­мо у за­јед­ни­ци
свих у јед­ном Те­лу Хри­сто­вом. На пра­зник
се оба­ве­зно слу­жи Ли­тур­ги­ја, или још тач­
ни­је – пра­зник је та­да ка­да се слу­жи Ли­тур­
ги­ја и ка­да се при­че­шћу­је­мо. Ли­тур­ги­ја је
та ко­ја је­дан дан чи­ни пра­знич­ним, то јест
све­тим. Бу­ду­ћи да је Ли­тур­ги­ја ес­ха­то­ло­
шки до­га­ђај, да­кле до­га­ђај ко­ји пре­до­сли­ка­
Пра­з ни­ц и Цр­к ве
Ис­ку­ство пра­зни­ка је пре све­га ис­ку­ство Цр­кве као до­ма, из ко­га
сва­ко од нас од­ла­зи да ра­ди и у ко­ји се сва­ко од нас вра­ћа са ра­до­
шћу да би на­шао жи­вот, сре­ћу и ра­дост. У та­квој ат­мос­фе­ри се сва­
ки тре­ну­так пре­тва­ра у пра­зник, у веч­ност, у сло­бо­ду и ис­пу­ње­ње.
ва бу­ду­ће Цар­ство Бо­жи­је, она не мо­же а да
не бу­де пра­знич­на, све­ча­на, рас­ко­шна. Но­
се­ћи са со­бом све­ча­ни, пра­знич­ни ка­рак­
тер, Ли­тур­ги­ја „ико­на­ма“ и „сим­во­ли­ма“
по­ка­зу­је ра­дост бу­ду­ће­га Цар­ства. А та не­
про­ла­зна ра­дост омо­гу­ће­на је ти­ме што је
Бог по­стао чо­век и та­ко из веч­но­сти ушао у
вре­ме, у исто­ри­ју, у наш жи­вот и це­ло на­ше
би­ће да би га, бу­ду­ћи је­ди­ни свет, осве­тио и
учи­нио не­про­ла­зним.3
Осве­ће­ње вре­ме­на
Пра­зник је до­га­ђај цр­кве­не за­јед­ни­це,
из­раз чо­ве­ко­ве по­тре­бе за дру­гим, су­срет
са њим и ис­ко­рак из при­род­ног по­рет­ка
ства­ри, иш­че­ки­ва­ње но­вог, а не са­мо бо­љег
све­та и жи­во­та, ње­го­ва ан­ти­ци­па­ци­ја ов­де
и са­да...
Кроз ли­тур­гиј­ско сла­вље се про­ја­вљу­је
не­бе­ска ра­дост, осве­ћу­је се вре­ме, љу­ди и
сва тво­ре­ви­на, цео ко­смос. Та­да се Бог спу­
шта на зе­мљу, а чо­век по­ди­же на не­бо: Бу­
ду­ћи Век про­ди­ре у вре­ме и исто­ри­ју. У том
кон­тек­сту пра­зни­ци ни­су се­ћа­ње на оно
што се до­го­ди­ло, већ ис­ку­ство оно­га што
тек тре­ба да се до­го­ди. То је ви­ђе­ње Но­вог
Не­ба и Но­ве Зе­мље.4 Та­да се вре­ме за­у­ста­
вља у до­ди­ру са нај­ве­ћим, веч­ним – та­да је
оно бес­по­моћ­но. Осве­ћу­ју­ћи вре­ме, сла­
ве­ћи Бо­га у ли­тур­гиј­ском са­бра­њу, ми пре
све­га сла­ви­мо Ње­го­во ова­пло­ће­ње. Про­
сла­вља­ју­ћи Бо­га и све­ти­те­ље, на цр­кве­ним
3 В. Пе­ри­шић, „Сми­сао хри­шћан­ских пра­зни­ка“.
4 Р. Би­го­вић, „Фе­но­ме­но­ло­ги­ја пра­зни­ка“, у: Цр­ква и
дру­штво, Бе­о­град 2000.
20        3/2011
пра­зни­ци­ма, ми по­сред­но про­сла­вља­мо и
ра­до­сну исти­ну ова­пло­ће­ња Бо­жи­јег. Ти­ме
што се син Бо­жи­ји ова­пло­тио и, оста­ју­ћи
истин­ски Бог, по­стао и истин­ски чо­век,
Он је по­ка­зао да ма­те­ри­ја од ко­је смо са­
зда­ни и без ко­је не мо­же­мо ни­је до­стој­на
пре­зре­ња, не­го да је и са­ма све­та и до­стој­на
сва­ке по­ча­сти, са­мо ако се спа­со­но­сно упо­
тре­бља­ва, а не по­губ­но зло­у­по­тре­бља­ва. А
све­ти­те­љи, под­у­че­ни Хри­стом као веч­ним
при­ме­ром, по­ка­зу­ју ка­ко ма­те­ри­ја тре­ба да
оп­шти са Бо­гом, ка­ко ство­ре­ни свет тре­ба
да се од­но­си пре­ма Бо­гу да би, иако ство­
рен, по­стао не­про­ла­зан. Дру­гим ре­чи­ма,
они по­ка­зу­ју ка­кав ће би­ти свет ка­да се
ко­нач­но јед­ног да­на пре­о­бра­зи у Цар­ство
Бо­жи­је.
Мо­же­мо се за­пи­та­ти: за­што не про­сла­
вља­мо Бо­га ка­кав је по се­би и за се­бе, не­го
увек кроз Хри­ста ова­пло­ће­ног и кроз све­
ти­те­ље Бо­жи­је? Од­го­вор се на­ла­зи у чи­ње­
ни­ци да Бог, ако Га одво­ји­мо од Бо­го­чо­ве­ка
Хри­ста и од све­ти­те­ља Ње­го­вих, љу­ди­ма
оста­је као не­ка, ма ко­ли­ко ве­ли­ка и моћ­
на би­ла, ипак оно­стра­на, то јест од љу­ди
и све­та из­дво­је­на си­ла ко­ја је на­ма не­при­
ме­ре­на и ту­ђа. Сто­га се Бог и ова­пло­тио,
тј. узео на се­бе људ­ску при­ро­ду и, да та­ко
ка­же­мо, свео се­бе на „на­шу ме­ру“ да би нас
уз­ди­гао на сво­ју. По­ста­ју­ћи пра­ви и истин­
ски чо­век од кр­ви и ме­са, Бог је по­ка­зао да
је људ­ска при­ро­да спо­соб­на да бу­де све­та,
да је спо­соб­на да у се­бе при­ми, не де­лић
или мр­ви­цу Бо­жан­ства, не­го вас­це­лог Бо­га
– ње­ног Твор­ца. При­ро­да људ­ска је, да­кле,
не­што то­ли­ко ве­ли­ко да је се њен Тво­рац
ни­је по­сти­део, не­го ју је ство­рио та­квом да
се јед­ног да­на, ка­да је то чо­ве­ку за­тре­ба­ло,
сам Бог у њој сав мо­гао сме­сти­ти, по­ка­зу­
ју­ћи ти­ме за шта је, то јест за ка­кве је све
ве­ли­чи­не ство­ре­на. И то по­ка­зу­ју­ћи не убе­
ђу­ју­ћи ре­чи­ма или при­ти­ска­ју­ћи до­ка­зи­ма,
не­го сво­јим ре­ал­ним по­сто­ја­њем – ка­да је,
не пре­ста­ју­ћи да бу­де Бог, жи­вео као чо­век.
Због све­га ово­га про­сла­вља­ње све­ти­те­ља
исто­вре­ме­но је и про­сла­вља­ње исти­не
о ова­пло­ће­њу Бо­жи­јем. Бог, оста­ју­ћи
Бог, по­с та­је чо­век, да би чо­век, оста­ју­ћи
чо­век, по­с тао Бог. Све­ти­те­љи су жи­ви
до­каз исти­не да чо­век мо­же по­с та­ти бе­
смр­тан жи­ве­ћи са Бо­гом и по Бо­гу – и то
је оно што про­сла­вља­мо и че­м у се ра­д у­
је­мо пра­зну­ју­ћи их.
Пре све­га сам Хри­с тос, а по­том са­ми
све­ти­те­љи, жи­ви су до­каз да је Бог наш
при­ја­тељ и до­бро­чи­ни­тељ, јер на­ма љу­
ди­ма да­је зна­на, слу­ће­на и још не­слу­ће­на
бла­га, по­што, по ре­чи­ма апо­с то­ла Па­вла:
„Што око не ви­де и ухо не чу и на ср­це
чо­ве­к у не до­ђе, то је уго­то­вио Бог они­ма
ко­ји Га љу­б е“ (1Кор 2, 9). Од­сјај ових не­
слу­ће­них бла­га не­б е­ских ви­ди­мо на све­
ти­те­љи­ма и ра­д у­је­мо се пра­зну­ју­ћи их.
Сла­вље и све­ча­на, пра­знич­на ат­мос­фе­ра
у ства­ри је сли­ка и од­раз ат­мос­фе­ре ко­ја
вла­да у до­ла­зе­ћем Цар­с тву Не­б е­ском.
Ова­кав на­чин пра­зно­ва­ња и сла­вље­ња
мо­же­мо схва­ти­ти као из­ла­зак из ро­б о­
ва­ња вре­ме­ну и смр­ти у сло­б о­д у жи­во­та
и љу­ба­ви. Ва­жно је и на­по­ме­ну­ти да го­
ди­шњи бо­го­слу­жбе­ни круг са свим пра­
зни­ци­ма у ду­хов­ном сми­слу бо­ји све­ко­
ли­ко на­ше вре­ме, од­но­сно сва го­ди­шња
до­ба – је­сен, зи­м у, про­ле­ће и ле­то. Сва­ки
дан за се­б е си­ја оба­сјан све­тло­шћу прет­
ход­ног пра­зни­ка, те ни­је ни чу­до ка­да
чу­је­мо чу­ве­ну кри­ла­ти­ц у да истин­ски
хри­шћа­нин жи­ви од пра­зни­ка до
пра­зни­ка.
Ли­т ур­ги­ја је ускок у Бо­жи­је са­да, у
Бо­жи­ји веч­ни пре­зент, јер за Бо­га не­ма
про­шло­с ти ни бу­дућ­но­сти, за Ње­га је све
са­да.
новембар/децембар 2011        21
Eтос бла­го­дар­но­сти
Сми­сао хри­шћан­ских пра­зни­ка је пре
све­га да нас учи­ни спо­соб­ним за бла­го­дар­
ност. У Све­тој Тај­ни Бла­го­да­ре­ња се про­ја­
вљу­је хри­шћан­ски етос ко­ји је исто­вре­ме­но
етос све­тог чо­ве­ка – етос бла­го­дар­но­сти.
Мо­же­мо са си­гур­но­шћу твр­ди­ти да се сва
те­о­ло­ги­ја кри­је у хим­но­гра­фи­ји пра­зни­ка и
да та­да она нај­бо­ље от­кри­ва све оно што је
по­треб­но ду­ху, ср­цу, уму и ду­ши. Ис­ку­ство
пра­зни­ка је пре све­га ис­ку­ство Цр­кве као
до­ма, из ко­га сва­ко од нас од­ла­зи да ра­ди и
у ко­ји се сва­ко од нас вра­ћа са ра­до­шћу да
би на­шао жи­вот, сре­ћу и ра­дост. У та­квој
ат­мос­фе­ри се сва­ки тре­ну­так пре­тва­ра у
пра­зник, у веч­ност, у сло­бо­ду и ис­пу­ње­
ње. Под­стак­ну­ти ре­чи­ма апо­сто­ла Па­вла:
„Сваг­да се ра­дуј­те. Не­пре­ста­но се мо­ли­те.
За све бла­го­да­ри­те“ – за­кљу­чу­је­мо да је све­
тост пра­ва ме­ра чо­ве­ко­вог до­сто­јан­ства.
Све­тост ко­ја се сваг­да ра­ду­је, ко­ја се не­
пре­ста­но мо­ли, ко­ја за све бла­го­да­ри – учи
нас да је сва­ки чо­век ка­дар за бла­го­да­ре­
ње и да је сва­ки чо­век у ду­би­ни сво­га би­
ћа – ho­mo ado­rans – би­ће ко­је бла­го­да­ри.
Усу­ди­ће­мо се ре­ћи да све­ко­ли­ка умет­ност,
кул­ту­ра, на­у­ка и ства­ра­ла­штво по­ка­зу­ју
но­стал­ги­ју за јед­ним но­вим све­том, за не­
ким бо­љим жи­во­том. Као од­го­вор на све
са­вре­ме­не иза­зо­ве ко­ји се пред на­ма по­ја­
вљу­ју, ну­ди­мо по­зив на ра­дост, на све­тост,
по­зив сви­ма да до­ђу и оку­се Бла­го­сло­ве­но
Цар­ство Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха... по­
зив на сје­ди­ње­ње са Је­ди­ним Све­тим ко­га
сваг­да про­сла­вља­мо пра­зну­ју­ћи све­те Ње­
го­ве – оку­пља­ју­ћи се на Ли­т ур­ги­ју. За­кљу­
чи­ће­мо да от­кри­ва­ју­ћи сми­сао пра­зни­ка
до­би­ја­мо од­го­вор на све че­жње чо­ве­ко­ве,
на све ње­го­ве нај­ду­бље по­тре­бе – от­кри­
ва­мо „је­ди­но по­треб­но“, от­кри­ва­мо хри­
шћан­ски ка­те­го­рич­ки им­пе­ра­тив: „Бу­ди­те
са­вр­ше­ни...“ то јест „Бу­ди­те све­ти...“, и
та­ко по­зи­ва­ју­ћи сва­ког чо­ве­ка на све­тост
уства­ри по­ка­зу­је­мо да је су­шти­на хри­
шћан­ства у но­вим бо­го­ли­ким љу­ди­ма. 
Хришћанска етика
Про­блем гре­ха
са ста­но­ви­шта ети­ке
Ети­ка под пој­мом гре­ха под­ра­зу­ме­ва пре­ступ не­ког нор­ма­ти­ва и
пра­ви­ла, док он­то­ло­ги­ја Све­тих Ота­ца под гре­хом под­ра­зу­ме­ва
по­сле­ди­цу смр­ти
Ђа­кон
Мла­ден В. Шо­бот
П о­што је ети­ка склоп мо­рал­них нор­
ми и пра­ви­ла ко­ја уре­ђу­ју по­на­ша­
ње јед­ног дру­штва и сва­ког ње­ног
по­је­дин­ца, пре­ступ тих за­по­ве­сти сма­тра
се гре­хом. Циљ сва­ке со­ци­јал­не за­јед­ни­
це и де­мо­крат­ског дру­штва је­сте уре­ђе­ње
уста­ва, за­ко­ни­ка и пра­ви­ла, ко­ја има­ју
сво­ју прав­ну нор­му и ин­сти­ту­ци­о­нал­ну
ва­лид­ност, ра­ди све­оп­ште сре­ће и до­бра,
ка­ко за це­ло­куп­но дру­штво та­ко и за по­
је­дин­ца. Ов­де се пре­ступ про­тив ова­квих
од­ред­би сма­тра гре­хом, јер је учи­ње­но
супрoтно од оног што је прав­но до­зво­
ље­но. Јед­но прав­но уре­ђе­но дру­штво
не­ма афи­ни­те­та за за­гроб­ним жи­во­том
и ве­ром у вас­кр­се­ње мр­твих, јер се оно
ба­ви са­мо жи­вот­ним то­ком (cur­ri­cu­lum
vi­tae) по­је­дин­ца у ка­те­го­ри­ја­ма вре­ме­на и
про­сто­ра. Да би се не­ки грех ма­ни­фе­сто­
вао, мо­ра да по­сто­ји ли­ни­ја раз­гра­ни­че­ња
од оно­га што ети­ка на­зи­ва по­ми­шљу до
фи­нал­ног про­дук­та. По­је­ди­нац, уко­ли­
ко на­ме­ра­ва да из­вр­ши не­ки пре­ступ,
мо­ра да ту сво­ју по­ми­сао спро­ве­де у де­ло.
Тек та­да по етич­ким прин­ци­пи­ма то се
сма­тра гре­хом, јер се он до­жи­вља­ва као
про­ма­шај по­је­дин­ца, а уко­ли­ко оста­не у
до­ме­ну пси­хе и по­ми­сли, без ма­те­ри­јал­
22        3/2011
ног про­дук­та, он оста­је из­ван ети­ке и не
сма­тра се гре­хом, тј. пре­сту­пом, јер ни­је
фи­зич­ки учи­њен на уштрб до­бра дру­штва
и дру­гог по­је­дин­ца.
На­су­прот ова­квом про­су­ђи­ва­њу са ста­
но­ви­шта ети­ке Го­спод по­ру­чу­је: „А ја вам
ка­жем да сва­ки ко­ји по­гле­да на же­ну са
же­љом за њом, већ је учи­нио пре­љу­бу са
њом у ср­цу свом“ (Мт 5, 28). Ипак, ети­ка
пре­љу­бу не сма­тра гре­хом, уко­ли­ко оста­
не у до­ме­ну по­ми­сли. Тек ако до ње до­ђе
фи­зич­ки, и ако се она сма­тра пре­сту­пом
у со­ци­јал­ном дру­штву, тј. ако је за­ко­ни­ци
и етос јед­не на­ци­је ви­де као та­кву, он­да се
мо­же го­во­ри­ти о гре­ху. Иако ети­ка пре­
тен­ду­је на уни­вер­зал­ност на осно­ву сво­јих
нор­ма­ти­ва, сва­ко дру­штво уре­ђу­је сво­је
за­ко­ни­ке, сход­но сво­јим по­тре­ба­ма. Ако
се не­што сма­тра гре­хом у јед­ном дру­штву,
не мо­ра да зна­чи да и дру­го, или да дру­га
дру­штва, исти по­тез та­ко по­сма­тра­ју. Не­
где је по­ли­га­ми­ја до­зво­ље­на, док је у не­ким
дру­штви­ма за­бра­ње­на. Ети­ка сма­тра да су
сре­ћа и до­бар жи­вот циљ би­ти­са­ња јед­ног
дру­штва и сва­ког по­је­дин­ца. Ме­ђу­тим, оно
што се сма­тра до­брим код јед­ног дру­штва
не мо­ра ну­жно да се сма­тра до­брим код
дру­гог. Исто та­ко, ако по­је­ди­нац ми­сли да
је сре­ћа бо­гат и рас­ка­ла­шан жи­вот, дру­ги
не мо­ра де­ли­ти то исто ми­шље­ње. Ари­сто­
тел у свом де­лу Ни­ко­ма­хо­ва ети­ка ис­ти­че:
„Дру­штво и чо­век кул­ту­ре сма­тра да је сре­
 Аристотел подучава – рани арапски приказ Аристотела,
чува се у Британској библиотеци (British Library)
ћа у ‘до­бром жи­во­ту’ или ‘у чи­ње­
њу до­бра’ и да је то исто­вет­но
са тим ‘би­ти сре­ћан’. Али,
они дру­га­чи­је по­и­ма­
ју сре­ћу, јер дру­штво
не по­др­жа­ва исти
став као фи­ло­со­
фи.... Је­дан чо­век
сма­тра јед­но, а
дру­ги дру­го, и
че­сто исти чо­
век дру­га­чи­је
до­жи­вља­ва у
дру­га­чи­јим
усло­ви­ма –
по­сле бо­ле­сти
то је здра­вље,
а у си­ро­ма­
штву, то је бо­
га­ство; као кад
по­ста­не све­стан
свог не­зна­ња,
тад се ди­ви оном
ко го­во­ри ве­ли­чан­
стве­не ства­ри ко­је су
из­над ње­го­вог схва­та­
ња“ (J.Bywa­ter, Ari­sto­tle’s
Et­hi­ca Ni­co­mac­hea, Ox­ford,
1894; Βιβλιον δ, 1119б – 1120а).
Та­ко­ђе, по­је­ди­на етич­ка пра­ви­
ла ко­ја су прав­но за­сту­пље­на у јед­ном
дру­штву, не мо­ра­ју би­ти исто­вет­на са они­
ма ко­јих се то дру­штво др­жа­ло у ра­ни­јим сви са­гре­ши­ли“. Грех је по­сле­ди­ца чо­ве­ко­
епо­ха­ма; ни­ти она има­ју сво­ју веч­ност – ве оту­ђе­но­сти од Бо­га, чи­ја је пла­та смрт.
ко­ја ну­жно по­вла­чи при­др­жа­ва­ње истих Грех је по­сле­ди­ца смр­ти и смрт­но­сти би­
и у сле­де­ћим на­ра­шта­ји­ма, јер по не­кој ћа. Ов­де се не ра­ди ни о ка­квом пре­сту­пу
мо­дер­ни­стич­кој па­ро­ли ква­ри­ти дру­го­га и етич­ког нор­ма­тив­ног им­пе­ра­ти­ва, већ у
се­бе, то зна­чи жи­ве­ти са­вре­ме­но (Co­rum­ не­за­јед­ни­ча­ре­њу са Бо­гом, пре­о­бра­жа­
pe­re et cor­rum­pi sa­e­cu­lum vo­ca­tur). вању се­бе у не-би­ће уме­сто у би­ће. Св.
Ири­неј Ли­он­ски у свом де­лу Про­тив је­
Све­то­о­тач­ки при­ступ гре­ху ре­си ка­же: „Они ко­ји др­же љу­бав пре­ма
Бо­гу, има­ју и за­јед­ни­цу са Њим. А за­јед­
Ети­ка под пој­мом гре­ха под­ра­зу­ме­ва ни­ца са Бо­гом је жи­вот и љу­бав и на­сла­
пре­ступ не­ког нор­ма­ти­ва и пра­ви­ла, док ђи­ва­ње Ње­го­вим до­бри­ма. Они, пак, ко­ји
он­то­ло­ги­ја Све­тих Ота­ца под гре­хом под­ се по свом на­хо­ђе­њу уда­ља­ва­ју од Ње­га,
ра­зу­ме­ва по­сле­ди­цу смр­ти, јер су „у њој уна­пред се од Ње­га одва­ја­ју. А одва­ја­ње

новембар/децембар 2011        23
Хришћанска етика
Платон, Сенека и Аристотел –
средњовековна илустрација
Грех је­про­блем он­то­ло­ги­је и
је­ди­но се мо­же пре­ва­зи­ћи вас­
кр­се­њем кроз Хри­ста ко­ји је
по­бе­дио грех и смрт, а не кроз
етич­ка пра­ви­ла.
од Бо­га је смрт, и одва­ја­ње од све­тло­сти
мрак, а одва­ја­ње од Бо­га је од­ба­ци­ва­ње
свих Ње­го­вих до­ба­ра... Бо­жи­ја до­бра су
веч­на и бес­крај­на, па је за­то и не­по­се­до­
ва­ње њих веч­но и бес­крај­но“ (PG 7a). Још
у Ста­ром За­ве­т у псал­мо­по­јац ја­ди­ку­је
над сво­јом при­ро­дом јер „у гре­ху ро­ди ме
ма­ти мо­ја“ (Пс 50). Уко­ли­ко је грех про­
ма­шај, пре­ступ не­ког пра­ви­ла, ка­ко то да
се чо­век ра­ђа као огре­хо­вље­но би­ће? Ка­ко
јед­но де­те ко­је угле­да све­тлост да­на и ко­је
24        3/2011
још ни­је све­сно свог би­ти­са­ња мо­же етич­
ки да са­гре­ши, кад ње­го­ве пси­хо­со­мат­ске
функ­ци­је ни­с у раз­ви­је­не, и не мо­же да
пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу до­бра и зла? Пра­
ви­ла и нор­ма­ти­ви јед­ног дру­штва оста­ју
за­тво­ре­ни и не­до­ступ­ни у про­це­с у раз­
вит­ка, све док би­ће не по­ста­не све­сно сво­
га би­ти­са­ња: „Ми­слим, да­кле по­сто­јим“
(co­gi­to er­go sum). Или ње­го­ва не­све­сност
уки­да ње­го­ву он­то­ло­ги­ју, па пре­ма то­ме,
уко­ли­ко ни­је спо­соб­но да са­мо­стал­но ми­
сли, он­да и не ег­зи­сти­ра, и ти­ме не мо­же
да чи­ни грех.
Св. апо­стол Па­вле по­ру­чу­је: „Као што
кроз јед­ног чо­ве­ка уђе у свет грех, и кроз
грех смрт, и та­ко смрт уђе у све љу­де, по­
што сви са­гре­ши­ше“ (Рим 5, 12). Ни­је
грех де­ло и ка­рак­те­ри­сти­ка јед­ног по­је­
дин­ца, већ је про­блем он­то­ло­ги­је и је­ди­
но се мо­же пре­ва­зи­ћи вас­кр­се­њем кроз
Хри­ста ко­ји је по­бе­дио грех и смрт, а не
кроз етич­ка пра­ви­ла. Хри­стос је јед­ном
за сваг­да при­нео се­бе на жр­тве­ник ра­
ди људ­ског ро­да, обо­жив­ши чо­ве­чан­ску
при­ро­ду, ра­ди за­јед­ни­це чо­ве­ка и Бо­га. Та
за­јед­ни­ца се оства­ру­је у Цр­кви, на Све­тој
Ев­ха­ри­сти­ји, јер по ре­чи­ма Св. Мак­си­ма
Ис­по­вед­ни­ка: „Све то она при­во­ди у јед­
но у Тај­ни ко­ја се са­вр­ша­ва на бо­жан­ском
жр­тве­ни­ку. И онај ко­ји је бла­го­ра­зум­но и
му­дро смо­гао сна­ге да уђе у ову Тај­ну ко­ја
се у Цр­кви вр­ши, тај је уисти­ну ду­шу сво­
ју учи­нио Цр­квом Бо­жи­јом и бо­жан­ском“
(Ми­ста­го­ги­ја; PG 91, 681D).
Грех је­сте он­то­ло­шки про­блем и је­ди­но
се мо­же пре­ва­зи­ћи у за­јед­ни­ци са Бо­гом.
Упра­во у ес­ха­то­ну по­чи­ва је­ди­на исти­ни­
тост, где ка­те­го­ри­је вре­ме­на и про­сто­ра
ви­ше не мо­гу да пла­ше чо­ве­ка, јер је смрт
по­бе­ђе­на и пре­ва­зи­ђе­на Хри­сто­вим
вас­кр­се­њем. 
Аутор је уредник портала и емисије
«Православни источник»
Из исто­ри­је СПЦ

Ро­би­ја­ши за пев­ни­цом
Све­ште­ни­ци из Цр­кве Све­тих Апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла у Топ­чи­де­ру,
на кра­ју 19. ве­ка, бри­ну­ли су се, са пу­но љу­ба­ви и по­жр­тво­ва­ња, за
ду­хов­но здра­вље ро­би­ја­ша ко­ји су би­ли на од­слу­же­њу ка­зне у
обли­жњем за­тво­ру.

у ср­це, да те у овај пред­смрт­ни час, као не­ка­

да бла­го­ра­зум­ни раз­бој­ник, и он ис­по­ве­ди
ђа­кон мр као Бо­га и Спа­си­те­ља свог, и удо­сто­ји се ми­
Не­над Идри­зо­вић ло­сти тво­је. О Оче, и Го­спо­де, ду­го­тр­пе­љи­

Д
ви и мно­го­ми­ло­сти­ви, не осу­ди пра­вед­ним
а је Бог за­и­ста љу­бав и да же­ли да су­дом сво­јим овог осу­ђе­ног гре­шни­ка (име);
сва­ко људ­ско ство­ре­ње осе­ти ње­ опро­сти му гре­хе ње­го­ве, а овом смрт­ном
го­ву ми­лост, ка­зном из­ба­ви га од веч­не смр­ти, ко­ја
нај­бо­ље нам све­ је при­пре­мље­на не­по­
до­чи мо­ли­тва ко­ја ка­ја­ним гре­шни­ци­ма,
се чи­та осу­ђе­ном да би те он про­сла­вио
на смрт, ко­ја гла­си са сви­ма по­кај­аним
ова­ко: и то­бом спа­се­ним
гре­шни­ци­ма, јер си ти
„Све­ми­ло­сти­ви, је­ди­ни без­гре­шан, и те­
све­до­бри, све­бла­ги би при­ли­чи сла­ва, част
Го­спо­де Ису­се Хри­ и обо­жа­ва­ње, са бес­по­
сте, Си­не Бож­ји, чет­ним тво­јим Оцем, и
Спа­си­те­љу наш, ти пре­све­тим и жи­во­твор­
си бла­го­из­ во­лео, ним Ду­хом, сваг­да, са­да
из љу­ба­ви пре­ма и увек и у ве­ко­ве.“
гре­шном чо­ве­ку,
да бу­деш осу­ђен Као што ви­ди­мо,
на смрт, да спа­ Житије Светог Николе, које је у затвору чак и осу­ђе­ни­ку ко­ји
се­ња на­шег ра­ди у Карановцу 1865. године на српски је за­слу­жио пра­вед­ну
бу­деш рас­пет и превео осуђеник Маринко Радовановић, смрт да­је се мо­гућ­ност
да на кр­сту дух штампано у Београду 1866. г. по­ка­ја­ња у ње­го­вим по­
свој пра­вед­ни след­њим тре­ну­ци­ма жи­
пре­даш Бо­гу и во­та. По­у­че­ни ова­квим
Оцу. Мо­лим те, све­бла­ги Го­спо­да­ру, по­гле­дај из­ли­вом љу­ба­ви, све­ште­
ми­ло­ср­ђем сво­јим на овог слу­гу твог ко­ји је ни­ци (Алек­са Илић, Ни­ко­ла Кру­пе­же­вић,
су­дом људ­ским осу­ђен на смрт; опро­сти му Ми­лош Влај­ко­вић и Здрав­ко Па­у­но­вић)
кри­ви­цу смрт­ну, улиј му истин­ско по­ка­ја­ње из Цр­кве Све­тих Апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла

новембар/децембар 2011        25
Из исто­р и­ј е СПЦ
у Топ­чи­де­ру, на кра­ју 19. ве­ка, по­ред
свих сво­јих па­ро­хиј­ских оба­ве­за, бри­
ну­ли су се, са пу­но љу­ба­ви и по­жр­
тво­ва­ња, за ду­хов­но здра­вље ро­би­ја­
ша, ко­ји су би­ли на од­слу­же­њу ка­зне
у обли­жњем за­тво­ру.

За­пи­си ро­би­ја­ша у
бо­го­слу­жбе­ним књи­га­ма Цр­кве
Св. Апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла
У ми­не­ји­ма из Цр­кве Све­тих
Апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла у Топ­чи­
де­ру налази се ве­ли­ки број за­пи­са и
пот­пи­са (из дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ка)
љу­ди ко­ји су сти­ца­јем окол­но­сти
би­ли ве­за­ни за бо­го­слу­жбе­ни жи­вот
ове цр­кве. По­ред за­пи­са цр­кве­ња­ка,
по­ја­ца и уче­ни­ка бо­го­сло­ви­је има и
за­пи­са ро­би­ја­ша, ко­ји су би­ли осу­ђе­
ни за раз­не кри­вич­не пре­сту­пе, уби­
ства, раз­бој­ни­штва и дру­га кри­вич­на
де­ла. Они су сва­ке не­де­ље и пра­зни­ка Христос – Пастир Добри
има­ли оба­ве­зу да при­с у­ству­ју бо­го­
слу­же­њу у цр­кви. Све­ште­ни­ци ове цр­кве ве­ли­ки снег, ме­ћа­ва“. Дру­ги за­пис на­ла­зи
су се тру­ди­ли да их што бо­ље на­у­че пи­ се на кра­ју овог ми­не­ја, на не­па­ги­ни­ра­ном
сме­но­сти, а оне ко­ји су има­ли та­ле­нат за ли­сту: „И Кра­љев­ски срп­ски др­жав­ни
пе­ва­ње учи­ли су цр­кве­ном по­ја­њу. Они курс от­по­чет 3. ав­гу­ста 1883. год. и тра­јао
ко­ји су пе­ва­ли за пев­ни­цом хте­ли су да је до 8. ок­то­бра 1888. год. Слу­ша­о­ци: 1.
оста­ве не­ки траг о се­би, па због то­га на Алек­са Јак­шић; 2. Сте­ван Бан­ко­вић; 3.
ско­ро сва­ком ми­не­ју има њи­хо­вих за­пи­са Ми­ја­и­ло Је­ре­мић; 4. Све­то­зар Јо­ва­но­вић;
и пот­пи­са. 5. Ри­ста Бо­ја­но­вић; 6. Мла­ден Фи­ли­по­
На­ве­шће­мо са­мо не­ке од мно­гих за­пи­са, вић; 7. Јо­ца Ду­ша­но­вић; 8. Об­рад Ча­
ка­ко би ви­де­ли ка­квих је све би­ло осу­ђе­ ка­ре­вић; 9. Ко­ста Кој­чи­но­вић; 10. Са­ва
ни­ка ко­ји су до­шли у су­коб са за­ко­ном Дра­га­но­вић; 11. Ди­ми­три­је По­по­вић; 12.
и ко­ји су на из­др­жа­ва­њу ро­би­је на­у­чи­ли Ди­ми­три­је Ми­ло­са­вље­вић; 13. Ни­ко­ла
не­што до­бро и ко­ри­сно при овој цр­кви. Об­ра­до­вић; 14. Ди­ми­три­је Га­ври­ло­вић;
Као пр­ви при­мер на­ве­шће­мо два за­пи­са 15. Јо­сиф По­по­вић; 16. Све­то­зар Ке­кић;
из ми­не­ја за ок­то­бар (штам­па­ном у Мо­ 17. Ми­ја­и­ло Мрк­шић; 18. Ми­ја­и­ло Ран­
скви за вре­ме вла­да­ви­не ру­ског им­пе­ра­ чић; 19. Си­ма Алек­сић; 20. Ми­лан Ан­то­
то­ра Алек­сан­дра Па­вло­ви­ћа 13. де­цем­бра но­вић; 21. Ми­лић Ра­ни­ло­вић; 22. Све­то­
1824. го­ди­не), ко­је је на­пи­сао по­јац Ди­ зар Ми­ли­ће­вић; 23. Ми­ли­во­је Мар­ко­вић“.
ми­три­је Ми­хај­ло­вић. Пр­ви за­пис на­ла­зи У пр­вом за­пи­с у ви­ди­мо да је пре 90
се на пр­вом ли­сту ми­не­ја, из­над ви­ње­те го­ди­на би­ла нео­бич­но ја­ка зи­ма, ко­ја је
и гла­си: „15. и 16. окт. 1890. пао је пр­ви по­че­ла по­ло­ви­ном ок­то­бра. Дру­ги за­пис

26        3/2011
У ми­не­ји­ма из Цр­кве Све­тих Апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла у Топ­чи­де­ру
налази се ве­ли­ки број за­пи­са и пот­пи­са (из дру­ге по­ло­ви­не 19.
ве­ка) љу­ди ко­ји су сти­ца­јем окол­но­сти би­ли ве­за­ни за бо­го­слу­жбе­
ни жи­вот ове цр­кве. По­ред за­пи­са цр­кве­ња­ка, по­ја­ца и уче­ни­ка
бо­го­сло­ви­је има и за­пи­са ро­би­ја­ша, ко­ји су би­ли осу­ђе­ни за раз­не
кри­вич­не пре­сту­пе, уби­ства, раз­бој­ни­штва и дру­га кри­вич­на де­ла.

нам све­до­чи да је осам­де­се­тих го­ди­на 19. Фи­ли­по­вић, Љу­бо­мир М. Бла­го­је­вић,

ве­ка у Топ­чи­де­ру осно­ван пр­ви Кра­љев­
ско-срп­ски курс, ко­ји је тра­јао 5 го­ди­на.
Слу­ша­о­ци су би­ли осу­ђе­ни­ци, ве­ћи­ном
ма­ло­лет­ни­ци, ко­ји су из­др­жа­ва­ли ка­зну
у Топ­чи­де­ру, и би­ли у оба­ве­зи да ре­дов­но
до­ла­зе на бо­го­слу­же­ње у цр­кву. Је­дан од
глав­них по­ја­ца био је Ди­ми­три­је Ми­хај­
ло­вић (од 1894. до 1899. го­ди­не). Ро­дом
је био из Ми­ро­ва (Ти­моч­ки округ), а као
ма­ло­лет­ник осу­ђен je на де­сет го­ди­на ро­
би­је. Он ка­же да се цр­кве­ном по­ја­њу учио
код све­ште­ни­ка Ни­ко­ле Кру­пе­же­ви­ћа.
Ме­ђу осу­ђе­ни­ци­ма би­ло је и бо­го­сло­
ва, као што су би­ли Јо­ван Фи­ли­по­вић и
Ми­лу­тин Бо­шко­вић. Из за­пи­са Јо­ва­на
Фи­ли­по­ви­ћа (био је по­јац од 1889. до
1895. го­ди­не) ко­ји се на­ла­зи у ми­не­ју за
фе­бру­ар (1824), ви­ди се да је свр­ше­ни бо­
го­слов, ро­дом из Ли­со­ви­ћа (По­ду­нав­ски
округ), осу­ђен, као ма­ло­лет­ник, на 16 го­
ди­на ро­би­је за уби­ство. Био је у сло­жном
дру­штву са слав­ним пе­ва­чи­ма, на­во­де­ћи
њи­хо­ва име­на: Ми­лић Об­ра­до­вић, Га­ври­
ло Вуч­ко­вић, Ни­ко­ла Мла­де­но­вић и Јо­ван
Фи­ли­по­вић – „Ох! ка­ко су кра­сно и ле­по
пе­ва­ли, не­ка им је слав­но име њи­но“, и
још ка­же „да је учио и пе­вао код све­ште­
ни­ка Ми­ло­ша Влај­ко­ви­ћа, Здрав­ка Па­у­но­
ви­ћа и Ни­ко­ле Кру­пе­же­ви­ћа“.
По­ред овог сло­жног пе­вач­ког дру­штва,
по­сто­ја­ло је и дру­го. Чла­но­ви овог дру­
штва би­ли су глав­ни пој­ци од 1894. до
1895. го­ди­не. Њи­хо­ва име­на (Јо­ван М.
Је­врем Б. Ри­стић, Ми­лу­тин Ива­но­вић,
Све­то­зар Ми­ли­ће­вић, Ди­ми­три­је Ми­хај­
ло­вић и Ми­лић Ра­ни­ло­вић) су за­пи­са­на
у ми­не­ју за март. За Ми­лу­ти­на Бо­шко­ви­
ћа пи­ше да је свр­ше­ни бо­го­слов и бив­ши
по­јац, осу­ђен 5. сеп­тем­бра 1890. на го­ди­ну
да­на за­тво­ра.
У ми­не­ју за март на­ла­зи­мо и за­пис ко­ји
све­до­чи да су по­сто­ја­ле бли­ске при­ја­тељ­
ске ве­зе из­ме­ђу осу­ђе­ни­ка: „Бо­гић Са­рић,
из Ви­со­ке, срез Ариљ­ски, окр. Ужич­ки,
осу­ђен на 10 го­ди­на, и ње­гов вер­ни друг
Ко­ста Фи­ли­по­вић. Бла­го оном ко­га су
во­ље­ли (ми­сли на за­твор­ску упра­ву), а
те­шко оном ко­га су мр­зе­ли. Са­ста­ли се
1897, а рас­та­ли се 1901. год“. По дру­гом
за­пи­с у у ми­не­ју за ју­ни, пи­ше да су њих
дво­ји­ца би­ли нај­бо­љи ђа­ци све­ште­ни­ка
Ни­ко­ле Кру­пе­же­ви­ћа.
Из ових пар на­ве­де­них за­пи­са ви­ди се
да су све­ште­ни­ци ове цр­кве би­ли не­у­
мор­ни и вр­ло ак­тив­ни у вр­ше­њу сво­је
па­с тир­ске ду­жно­с ти пре­ма ро­би­ја­ши­
ма. Пре­ко ових све­ште­ни­ка робијаши су
осе­ти­ли љу­бав Бо­жи­ју ко­ја им је пру­жа­
ла сва­к у уте­ху у за­твор­ским ће­ли­ја­ма, са
на­дом да ће по­сле од­слу­же­не ка­зне би­ти
бо­љи љу­ди. 
Аутор је стручни сарадник
Одељења за монографске публикације
Народне библиотеке Србије

новембар/децембар 2011        27
 Цр­ква и дру­штво
Вла­ди­мир
Мар­ја­но­вић

„Сиромашни и не­вољ­ни су
за­и­ста си­ро­ма­шни и у не­во­
љи... и ми их при­ма­мо за­рад
Хри­сто­ве љу­ба­ви, не за­то
што ће­мо при­ми­ти на­гра­ду, Јесен 1939 г., слева надесно: С. Б. Пиленко, Јура Скобцов, ­
већ за­то што нас по­кре­ће А. Бабаджан, мати Марија, Г. П. Федотов, о. Димитрије
Клепинин, К. В. Мочуљски
пла­ме­на Хри­сто­ва са­мо­жр­

„Пра­во­слав­но
тве­на љу­бав“1
 мо­на­хи­ња Ма­ри­ја

Д де­ло“ у Па­ри­зу
ва­де­се­тих и три­де­се­
тих го­ди­на Па­риз је
био је­дан од гра­до­ва
са ве­ли­ким бро­јем ру­ских
еми­гра­на­та ко­ји су оти­шли из
сво­је отаџ­би­не скла­ња­ју­ћи се
од бољ­ше­вич­ког те­ро­ра. Но­ва, Љу­бав пре­ма кон­крет­ном чо­ве­ку,
еми­грант­ска сре­ди­на за мно­ пре­ма бли­жњем, рас­плам­са­на ва­тре­ном
ге је пред­ста­вља­ла до­дат­ни
про­блем. Па­риз је био ве­ли­ки љу­ба­вљу пре­ма Хри­сту,
и не­по­зна­ти град са без­број би­ла је мо­ти­ва­ци­ја за рад љу­ди­ма
не­за­по­сле­них љу­ди, без ста­на,
хра­не, оде­ће. Мно­ги од њих ко­ји су чи­ни­ли „Пра­во­слав­но де­ло“
су уте­ху тра­жи­ли у ал­ко­хо­лу
и дру­гим по­ро­ци­ма. У та­квим
усло­ви­ма фор­ми­ра­ла се пра­во­слав­на сту­дент­ски хри­шћан­ски по­крет“ не тре­ба
ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја је за циљ има­ла по­моћ да се ба­ви са­мо те­о­риј­ским и ин­те­лек­
љу­ди­ма у не­во­љи. Реч је о „Пра­во­слав­ном ту­ал­ним те­ма­ма, већ да се у окви­ру ње­га
де­лу“, ко­је је са бла­го­сло­вом Ми­тро­по­ли­та фор­ми­ра уста­но­ва ко­ја тре­ба да бу­де не­ка
Евло­ги­ја на­ста­ло 1935. го­ди­не у Па­ри­зу, вр­ста „со­ци­јал­ног мо­на­штва“, про­же­та
као из­раз де­лат­ног хри­шћан­ског слу­же­ња. ду­хом жр­тве­не љу­ба­ви за бли­жњег. На­зив
Ини­ци­ја­ти­ву за хри­шћан­ско-со­ци­јал­ „Пра­во­слав­но де­ло“ је да­то на пред­лог
ним ра­дом уну­тар ру­ске еми­грант­ске сре­ фи­ло­со­фа Ни­ко­ла­ја Бер­ђа­је­ва, а име је
ди­не, као и ван ње, по­кре­нуо је отац Лев тре­ба­ло да од­ра­жа­ва де­лат­ност пра­во­
Жи­ле, Фран­цуз ко­ји је пре­шао у пра­во­ сла­вља. Удру­же­ње је до­би­ло по­др­шку и
сла­вље. Он је сма­трао да та­да­шњи „Ру­ски од про­то­је­ре­ја Сер­ге­ја Бул­га­ко­ва, исто­ри­
ча­ра Ге­ор­ги­ја Фе­до­то­ва, а ме­ђу чла­но­ви­
ма су би­ли и Ге­ор­ги­је Ју­ра Скоб­цов (син
1 Мно­го­це­но зр­но би­се­ра, Сер­геј Хе­кел, Ма­на­стир Вра­ Ма­ри­је Скоб­цо­ве), про­фе­сор на Сор­бо­ни,
ћевш­ни­ца 2008, стр. 81.

28        3/2011
Кон­стан­тин Мо­чуљ­ски, Фјо­дор Пај­нов и ма у њи­хо­вим до­мо­ви­ма. По­сто­јао је и тзв.
мно­ги дру­ги. Не­сум­њи­во је да је кључ­ну „Дом од­мо­ра“ за осо­бе обо­ле­ле од ту­бер­
уло­гу у де­лат­но­сти удру­же­ња има­ла не­се­ ку­ло­зе. Рад удру­же­ња се ни­је сво­дио са­мо
бич­на и по­жр­тво­ва­на мо­на­хи­ња Ма­ри­ја на ху­ма­ни­тар­ну прак­су, већ и на ду­хов­ну и
Скоб­цо­ва, ко­ја је би­ла и пред­сед­ник „Пра­ кул­тур­но-про­свет­ну, по­пут ор­га­ни­зо­ва­ња
во­слав­ног де­ла“. У де­се­том бро­ју ча­со­пи­са Ли­тур­ги­ја та­мо где их ни­је би­ло; не­дељ­них
„Но­ви град“, ко­ји је три­де­се­тих го­ди­на шко­ла; ра­зно­вр­сних пре­да­ва­ња и ди­ску­си­
про­шлог ве­ка из­ла­зио у Па­ри­зу, са ци­љем ја. Зна­чај­на ма­те­ри­јал­на сред­ства сти­за­ла
да оба­ве­сти чи­та­о­це о на­стан­ку „Пра­во­ су од „Ли­ге на­ро­да“ и ен­гле­ских фон­до­ва.
слав­ног де­ла“, иза­шао је текст мо­на­хи­ње То­ком Дру­гог свет­ског ра­та и оку­па­ци­је
Ма­ри­је са ре­чи­ма: „Ми не ми­сли­мо да Фран­цу­ске, рад „Пра­во­слав­ног де­ла“ је по­
бу­де­мо до­бро­твор­но дру­штво: ми за­јед­ стао још из­ра­же­ни­ји с об­зи­ром на то да је
но из­гра­ђу­је­мо жи­вот... По­све­ти­ли смо број не­вољ­ни­ка ра­стао. Мо­на­хи­ња Ма­ри­ја
се ма­лим ства­ри­ма јер же­ли­мо да сво­ју је у скло­ни­шти­ма Лур­мел и Но­а­зи пру­жа­ла
ве­ру све­до­чи­мо и уто­чи­ште Је­вре­ји­
у сит­ни­ца­ма. Да ма ко­ји су бе­жа­ли
ли мо­је ре­чи зву­че пред на­ци­стич­ким
са­ња­лач­ки и на­ив­ про­го­ном, а о.
но? Мо­жда... Али Ди­ми­три­је Кле­пи­
ако се за­гле­да­те у нин им је из­да­вао
се­бе и на­ђе­те сво­ју кр­ште­ни­це. У то
ду­шу оси­ро­те­лу, вре­ме ова­кви по­
до­ђи­те код нас и ступ­ци су би­ли
дај­те нам шан­су да ве­о­ма ри­зич­ни.
је ис­пу­ни­мо љу­ба­ Убр­зо су до­мо­ви
вљу за дру­ге, исте Мати Марија са мати Евдокијом и мати за не­збри­ну­те ко­је
та­кве ду­ше, од ко­ Лубов – Villa de Saxe, 1935. године је „Пра­во­слав­но
јих је сва­ка не­сум­ де­ло“ фор­ми­ра­ло
њи­ва и пре­кра­сна по­ста­ли сум­њи­ви
ико­на Бо­жи­ја“.2 не­мач­ким оку­па­ци­о­ним вла­сти­ма. Вр­ло че­
Љу­бав пре­ма кон­крет­ном чо­ве­ку, пре­ма сте по­се­те Ге­ста­поа и пре­тре­са­ња на кра­ју
бли­жњем, рас­плам­са­на ва­тре­ном љу­ба­ су ре­зул­то­ва­ли да се у то­ку 1943. го­ди­не
вљу пре­ма Хри­сту, би­ла је мо­ти­ва­ци­ја за „Пра­во­слав­но де­ло“ рас­фор­ми­ра, под оп­
рад љу­ди­ма ко­ји су чи­ни­ли „Пра­во­слав­ ту­жбом за суб­вер­зив­ну де­лат­ност и скри­
но де­ло“. Ак­тив­ност „Пра­во­слав­ног де­ла“ ва­ње Је­вре­ја. Нем­ци су мо­на­хи­њу Ма­ри­ју,
огле­да­ла се у по­мо­ћи ру­ским бо­ле­сни­ци­ма, ње­ног си­на Ју­ру Скоб­цо­ва, оца Ди­ми­три­ја
бес­кућ­ни­ци­ма и си­ро­ма­шни­ма. „Де­ло“ је Кле­пи­ни­на и Иљу Фон­да­мин­ског од­ве­ли у
у по­се­ду има­ло му­шке и жен­ске до­мо­ве за кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре, где су по­стра­да­ли.
не­збри­ну­те, кан­ти­ну у ко­јој се хра­на мо­гла То је био при­мер жр­тве­не љу­ба­ви пре­ма
на­ба­ви­ти по вр­ло ни­ским це­на­ма (тј. сво­ бли­жњи­ма, истин­ско пра­во­слав­но де­ло.
је­вр­сну вр­сту на­род­не ку­хи­ње), јеф­ти­но и Да­нас, ка­да по­сто­је по­ку­ша­ји да се ак­ту­
при­сту­пач­но пре­но­ћи­ште, али је ор­га­ни­зо­ е­ли­зу­је и об­но­ви ха­ри­та­тив­ни рад Цр­кве у
ва­ло и по­се­те бол­ни­ца­ма, као и бо­ле­сни­ци­ са­вре­ме­ном дру­штву, при­мер „Пра­во­слав­
ног де­ла“ под­се­ћа нас да ра­де­ћи на ма­лим
ства­ри­ма мо­же­мо учи­ни­ти мно­го. По­треб­
2 „Но­ви град“, Па­риз, 1935, бр. 10, стр. 115, у: Мно­го­ на је са­мо љу­бав пре­ма Хри­сту из ко­је про­
це­но зр­но би­се­ра, Сер­геј Хе­кел, Ма­на­стир Вра­ћевш­ни­ца из­­ла­зи љу­бав пре­ма бли­жњем. 
2008, стр. 79.

новембар/децембар 2011        29
Света Земља
Манастир
Св. Екатерине
Света Екатарина Синајска, са царских двери
из манастира Свете Екатарине

на Синају
На месту где је купина горела не
сагоревајући и где се Бог
јавио Мојсију налази се једна
од највећих православних светиња
– манастир Свете Екатерине.

Хаџи Драган
Б. Поповић

К ао икона Оца, Христос је по своме

недостижном смирењу био најбољи
пример многим богољубивим
душама. Таквима је чежња за вечним
добрима превазилазила све неосноване
„природне“ страхове, јер су плату знали,
јер су знали где је покој душама њиховим
(ср. Мт 11, 29).
Света Екатерина, кћи цара Консте и
мајке хришћанке, поред своје изразите
физичке лепоте, имала је мноштво дарова,
таланата, пошто до своје осамнаесте
године уђе у бит многим светским
наукама, а обдарену и мудрошћу, прелепу
Екатерину многи пожелеше за супругу.
Од духовног оца њене мајке сазнаје
за свог будућег Женика и са иконом
Богородичином и малим Христом у својој
одаји искрено и дуго се молила да види
светло лице Богомладенца. Господ је
скривао лице од ње и рекао да она уопште
није лепа и да се врати код старца ради
следећег послушања. Старац јој тада рече
да се крсти и поново помоли Богородици
у храму. Тада Господ, као знак обручења
због њене чистоте и девствености, стави
прстен на њену десну руку.
Али, ако злоба има око, оно је увек
једно, и уз то увек слепо, говорио је Свети
Ава Јустин Нови. Света Екатерина би
љуто мучена од цара Максимина, али је
анђео крепио све време, а за време мучења
посетио је и сам Христос.
Својом храброшћу и неустрашивошћу
исповедања праве вере многе је
преобратила и призвала на прави, вечни
пут, поред многих и царицу Максиминову
Августу Василису, као некада Свети Ђорђе
царицу Александру, жену свога мучитеља
цара Диоклецијана. Из родне Александрије

30        3/2011

посечено тело Свете анђели Божији су
чудесно пренели на највиши врх Синајских
планина, који се по њој прозва Врх Свете
Екатерине.
На месту где је купина горела не
сагоревајући, и где се Мојсију сам Бог
огласио – казујући да се пророк изује
јер стоји на Светој Земљи (2. Мој 3, 5-6),
благочестива мајка цара Константина,
Августа Јелена 337. г. зида прелепи
параклис посвећен Дјеви Марији, који је
данас владичанска резиденција.
Цар Јустинијан је подигао велику
цркву, такође посвећену Богомајци, и
комплекс оградио зидинама, које су до
данас под једним кровом. Касније је
у част царице Теодоре саграђена још
једна црква, и она се посвећује чудесном
Преображењу Господњем. Када су
часне мошти Свете Екатерине у 8. веку
новембар/децембар 2011        31
пронађене на највишем врху Синаја, ова
црква Преображења се посвећује Светој
Екатерини и у њу се преносе мошти, десна
шака са прстеном и накитом и глава са
круном угоднице Божије.
Ту је и Мојсијев бунар, као и једна од
најзначајнијих хришћанских библиотека,
са великим бројем древних списа. Овде
је до 1859. г. чуван примерак чувеног
превода Светог Писма Старог Завета са
старојеврејског и арамејског на грчки језик
– Септуагинте на пергаменту, тзв. Кодекс
синаитикус. Овде се чувају и Добромирово
јеванђеље из 12. века и Псалми српске
редакције из 13. века.
Света Екатерина Синајска се прославља
24. новембра/7. децембра. Она је
заштитница девственика, али и свих који јој
се са усрђем помоле.
Само истинита вера побуђује на ревност
и одолева свим налетима овог живота.
Смирен човек је та необорива тврђава.
Јер као што пастир мирној овци може
безбедно ошишати руно, тако Господ нашим
смирењем сажиже невесташтво наших
грехова. На Велику Суботу, Бог је сатро
силу ђаволску и разрушио царство таме. Од
тада ђаво је беспомоћан и не може оборити
човека. Нажалост, понуђеном шареном
удицом греха, човек добровољно поробљава
себе и бива уловљен за смрт. Одрекнимо
се тих дела за смрт, јер је душа над телом;
дух над душом; а живот над смрћу. Не
плашимо се чинити добра (1. Јн 4,18), јер
страдања садашњег времена нису ништа
према слави која ће нам се открити (Рим
8,18). Света Екатерина је управо сведок да
све наше земаљске истине и разлози нису
сигуран сведок нашег постојања за вечност,
ако Христом нису посведочене. Јер љубав
је, ма колико изгледала нестварна ипак
најсигурнији пут. 
Аутор је вероучитељ у Архиепископији
беорадско-карловачкој
и водич у Свету Земљу
 Тема броја: Вера и знање

32 
 
    3/2011
Тајна и загонетка
Павле
Карастојковић
П редмет веровања и предмет
знања често се морају
раздвајати. Нарочито ако се
под знањем подразумева оно што је
рационално, очигледно, егзактно.
Када људи постављају питање како се
тачно може знати оно у шта се верује,
они тада показују да не познају праву
природу вере.
Верује се баш зато што се не може
знати поуздано. Када бисмо умом
могли потпуно да обухватимо оно у
шта верујемо, више не би било потребе
за вером. Она постоји тамо где се
човек више руководи интуицијом него
разумом. Вера почиње тамо где престају
разум и логика. То не значи да је она
против разума већ да разум има своја
ограничења и да се њиме не може све
досегнути. Постати свестан тих граница
представља један од битних предуслова
религиозности.
Однос знања и вере
Проблем односа знања и вере
често се, како кроз историју, тако и
данас, постављао у контексту научног
истраживања. Неки противници
религије сматрају да је вера неспојива
са научним знањем те да једно
искључује друго. Овакав став показује
непознавање не само вере већ и науке.
Сфера божанског не може бити предмет
научног истраживања. Када би се Бог
могао експериментално доказати, више
не би био Бог.
новембар/децембар 2011        33
Тема броја
Загонетка је увек предмет
научног истраживања и она
представља упитаност пред
још неоткривеним
принципима функционисања
природних закона. Она се
односи на сферу створеног.
Тајна се односи на сферу
нествореног, божанског или
пак, на уплив Бесконачног у
област коначног.
Немали број научника је кроз повест
исповедао своју религиозност. Њихова
вера није била израз поштовања према
магловито замишљеној традицији већ
сведочанство о дубоком поимању и
доживљају смисла света и живота, смисла
који се темељи у трансцендентном. А
таква вера, по њиховом сопственом
признању, била је инспирација и
подстицај за научно проучавање света.
Вера и знање се, дакле, не морају
поклапати, али могу ићи руку под
руку. Важно је само да се не мешају тј.
да се разумски критеријуми не намећу
религиозним убеђењима. Разум не може
бити врховни арбитар у питањима која
постављају дух и свест јер је ужи од њих.
Океан се не може преточити у чашу.
Непојмљиво и неисказиво
Људи су одувек настојали да свој
инстинкт за веровањем некако уобличе
 и што је могуће прецизније артикулишу.
Показивало се да је то клизав терен.
Природно је да разум тежи да осмисли
свако искуство, поготово религиозно и
у томе он свакако има значајну улогу. На
том путу је много постигнуто у историји
људске мисли. Али увек се мора имати
у виду да се у област непојмљивог и
неисказивог продире искључиво вером и
да рационално промишљање ту није од
велике помоћи. Погрешан однос знања
и веровања најизразитије се огледа на
примеру гностицизма, како оног древног
тако и савременог – у свим својим
различитим облицима.
Постоји и такозвано духовно знање,
које није исто што и рационално
добијено знање тј. оно до којег се долази
математичким прорачунима, мерењима
и експерименталним испитивањима.
Духовно знање не одговара захтевима
разума, чак може ићи и против њих.
То је знање које се темељи на духовном
искуству које је изнад било какве умне
извесности.
34        3/2011
Вера је ризик, неизвесност. Научно
сазнање увек тежи извесности,
нужности, општеобавезујућим схемама.
Наука жели да учврсти стабилне основе
људског и космичког битисања, али се
тешко може нешто поуздано на том
плану изградити. Научне теорије и
хипотезе смењују једна другу, а једино
што константно опстаје јесте чудо
постојања света и човека.
Квалитет односа између двоје
или више људи мери се степеном
поверења које постоји међу њима.
Управо такав однос и Бог очекује
од људи. Поверење упркос свим
опипљивим очигледностима које
човеку могу да заклоне лик Бога. Из
простог разлога што је поверење увек
дубоко лично (а знамо да је личност
највећа вредност у хришћанству), док
су умска изоштреност и апстрактна
спекулација, чак и ако су генијалне,
врло често безличне јер су свеопште,
нужне, обавезујуће. Бог не жели да се
Њему долази путем неког механизма
већ подвигом личне вере, љубави и
стваралаштва.
Питање релације знања и вере може
се формулисати и успостављањем
разлике између загонетке и Тајне.
Загонетка је увек предмет научног
истраживања и она представља
упитаност пред још неоткривеним
принципима функционисања
природних закона. Она се односи на
сферу створеног. Тајна се односи на
сферу нествореног, божанског или пак,
на уплив Бесконачног у област коначног.
Загонетком се баве егзактне науке, а
Тајном, поред религије и уметности, бави
се свако ко није изгубио дар непосредног
опажања мистерије твари, као и
тронутости пред чудом живота и Онога
који га је створио. 
Аутор је вероучитељ у Архиепископији
београдско-карловачкој

Свети Јустин Ћелијски
нови прилози за стари проблем гносеологије
Александар
Р. Јевтић
С интеза наслеђа и савремености је
путоказ који богословље дугује
Оваплоћеном Богу Логосу.
Богочежњива неопатристичка
стремљења која миомиром аутентичне
духовности обележавају XX и XXI
век корачају по траговима Распетога
и Васкрслога Богочовека. То значи
да плодови овога прегнућа нису
новотарија модернизма, већ верност
Ономе за кога пророк надахнуто
сведочи да је „увијек исти, и године
твоје неће минути“ (Јевр 1, 12), а
Који је дао нелажно обећање: „ево,
ја сам са вама у све дане до свршетка
вијека. Амин“ (Мт 28, 20). Ношени на
крилима овог покровитељског завета
учитељи и оци Свете Цркве су без
страха гледали у очи свим изазовима и
опасностима са којима су се сусретали.
Њихова богословска изградња Цркве
је била прожета настројењем да се
свима буде све. То је обавезивало и
на верност сопственом времену са
новембар/децембар 2011        35
Тема броја
Авва Јустин је указао на то да
се корен проблема
гносеологије и антропологије
налази описан на првим
страницама Светог Писма.
Актери догађаја су: Бог,
човек и Сатана.
свим историјским студенима пред
којима је дрхтао тадашњи човек.
Загледани у ходнике времена ми им
на томе благодаримо и молитвено их
призивамо. Неки учине и корак више.
Постајући баштиници Духа Светог они
се враћају Оцима идући истовремено у
сусрет страдалном човеку и целокупној
твари данашњице. Стазама ове
богоподобне парадоксалности упутио
се и архимандрит Јустин (Поповић),
хаџија вечности по урвинама трагичног
осећања света. На крсту времена и
вечности дарован је од Христа Господа
светитељским венцем победе који нас
подсећа да сведоци Истине неће бити

Свети Јустин Ћелијски
Рођен је 1894. г. у Врању, од оца
Спиридона и мајке Анастасије. Крштен
је на празник Благовести, и добио је
име Благоје. Одгајан је у побожности.
После завршене Богословије Светог
Саве у Београду и повлачења са
српском војском преко Албаније
одлучује да се замонаши (1916).
Наставио је богословско образовање
у Русији, Енглеској и Грчкој. Стекао је
широко образовање. Био је професор у
Карловачкој, Призренској и Битољској
богословији, као и на Православном
богословском факултету у Београду.
Године 1930–31. је боравио у
православној мисији на подручју
Прикарпатских крајева. Од времена
после Другог светског рата служио
је службу Богу као архимандрит
манастира Ћелије код Ваљева. Ту
се и упокојио у Господу на празник
Благовести 1979. године. Написао
је велики број чланака и књига.
Званично је канонизован 2010. године.
36        3/2011
заборављени. Један од клинова којим је
разапињан овај новопрослављени авва
био је и стари проблем гносеологије
(теорије сазнања). Веран подвигу
сведочења, он је приложио значајан
труд на подручју односа разума и вере.
Сматрамо да актуелност питања овог
односа траје до данас и зато га се заједно
са Светим Јустином Ћелијским овде
дотичемо.
Тема докторског рада јеромонаха
Јустина (Поповића) била је: Проблем
личности и сазнања по Светом
Макарију Египатском. Одбрањена на
Православном богословском факултету
у Атини 1926. године, она је била
наговештај смера богословствовања
будућег великог авве ћелијског. Тај смер
ће у клими радикалног рационализма
и материјалистичког емпиризма
која је испуњавала простор европске
интелектуалне сцене представљати
аутентичан контекстуални приступ
проблему одређеног времена. У њему не
постоји непреображени емоционални
набој осуде нити тежња за некритичким
одбацивањем. Разматрајући однос разума
и вере, Свети Јустин је наступао не као
непријатељ разума, већ као брат који
тугује због застрањења браће своје. Ипак,
то га није спречило да истину каже јасно.
Као некада пустињак јордански, тако је
у XX веку гласом вапијућег у пустињи
ћелијској проговорио Свети Јустин.
Сазнање и мисаони грех
Не плашећи се да буде погрешно
протумачен он је указао на то да се корен
проблема гносеологије и антропологије
налази описан на првим страницама
Светог Писма. Актери догађаја су:
Бог, човек и Сатана. Познање у односу
љубави између Бога и човека нарушено
је кроз неверство човека и пристајање
на заводљиву понуду коју му је Сатана
понудио. Лукавство Сатане се пројавило
кроз метод деконструкције Божијег
добронамерног упозорења Адаму (Пост
2, 17). У целофан пријатељства била
је умотана демонска лаж која ће ради
гносеолошког поседа познања добра и
зла и кривотвореног постајања боговима
донети грех и смрт. Човеков пристанак
је Свети Макарије Египатски, а са њим и
авва Јустин, назвао блудом са ђаволом.
Утемељен на мисаоном саглашавању
са ласкавом понудом, овај грех је
првенствено мисаоне природе. Важност
проблема гносеологије у аскетском кључу
је очигледна. Жеља да се без подвига
дође до постајања боговима се пројавила
као леност и гордост. Уместо да се човек
као син Божији зацари на сапрестољу
благодати, сатана је, по речима Светог
Јустина, сео на престо ума човековог.
Без подлегања опасности недостатка
холистичке перспективе антропологије,
авва Јустин истиче важност умне
делатности. У томе он следује не само
класичним античким философима, већ
првенствено аскетском отачком предању
које је држало правац на коме ће у XIV
веку бити пројављена велика благодат
умно-срдачног богословља Светог
Григорија Паламе и осталих освештаних
исихаста. Управо у отачком односу према
средњовековној схоластици проналазимо
нит којом ће ћелијски исихаста плести
дивни ћилим критике апсолутизације
разума. Не потцењује се вредност
ума, али се указује на опасности које
доноси његова самоизолација, а тиме и
фрагментализација до свођења на раван
разума. Како један савремени књижевник
рече: „разум је постао када је разорен ум“.
Дезинтеграција личности заснована на
гносеолошком промашају човека довела
је до живота заснованог на сопственој
природи. То не значи ништа друго до
смрт, јер је природа из небића. Следујући
аргументацији Светог Атанасија
Великог, Свети Јустин себичност човека
новембар/децембар 2011        37
изједначава са самоубиственом тежњом.
Стање у коме важи закон самоидентитета
(ја = ја), представља закопавање бунара
Тема броја
воде живе и изрицање самопресуде
усахнућа и смрти. Позивањем на оца
Павла Флоренског и његово дело Стуб
и тврђава Истине, авва Јустин указује
на предукус пакла који се крије иза
живота заснованог на оваквој логици.
Терминолошки осврти (стање невиђења
које стоји у основи термина „ад“)
представљају додатно сведочанство у
прилог овоме. Стање умишљености и
егоцентричности се јавља као болест која
У целофан пријатељства
била је умотана демонска
лаж која ће ради
гносеолошког поседа
познања добра и зла и
кривотвореног постајања
боговима донети грех и смрт
се преузимањем генијалног израза из
Канона Светог Андреја Критског назива
„самоидол“ пројекцијом. Тако Свети
Јустин говори о болести познања која се
дијагностикује као последица логике: „Je
pense donc je suis; Je pense donc je suis et
le diable est“ (= мислим дакле постојим;
мислим дакле постојим и ђаво постоји).
Спасење у Христу
Поред описане дезинтеграције
личности пројављене као
самоизолованост, Свети Јустин указује
и на реинтеграцију личности у Христу.
Личност Богочовека је лек за све болести
антропологије које врхуне у смрти.
У Њему се човеку пружа могућност
спасења од пропадања у јаму коју је
 сам ископао. Кроз Оваплоћење Он је
показао безгранично човекољубље Своје,
а кроз Васкрсење власт над оковима
смрти. Без Васкрсења, по речима Светог
Јустина, сваки би људски прогрес био
бесмислен, а боље би било бити тигар
у џунгли или лав у пустињи него човек
у свету. У величанственом есеју Између
две философије, одлучније од символа
вере Достојевског, потресније од поуке о
држању ума у аду и неочајавања старца
Силуана, авва Јустин ће заблаговестити:
„Ја бих радије пристао да будем у паклу
у коме је Христос (опростите парадокс!)
него ли у рају који је без Христа.“ Ипак,
улога човека није потцењена у подвигу
обожења. Користећи се термином
свете врлине, ћелијски подвижник
је указао на човекову одговорност
према светотајинском животу у Цркви
Богочовека. Кроз аскетски опит на
лествици етичке тријаде вере, наде
и љубави, у складу са богословљем
Светог апостола Павла и других Отаца
Цркве, он је подвукао важност етоса
антрополошке динамике која се спушта
у загрљај Светотројичне Љубави.
Вера није апстракција, већ искуство
радости тог загрљаја. Она је „једино
гносеолошко око које може одмерити
бескрајну тајну распетог Христа и
видети јасно да је Он у истини Божја
премудрост и Божја сила“ (из: Проблем
личности и сазнања по Светом Макарију
Египатском). Дакле, вера не искључује
разум. Она га узводи на висине са којих
је он отпао кроз самоизолацију од Бога.
Јасно је да холистичка перспектива о
којој се у новије време доста говори
и пише није страна Светом Јустину.
Његово богословље нуди димензију
бескрајног потенцијала како разума,
тако и вере. Радост Васкрсења и јесте
радост целовитости човека и творевине,
спасених од смрти и распадања као
резултата интелектуалног и сваког
редукционизма антропологије.
38        3/2011
Ум и преумљење
На први поглед делује необично
да Свети Јустин Ћелијски истиче
непроцењиву важност људског ума,
а истовремено одбацује концепцију
човекобоштва која је глорификовала
умне способности. Решење ове
недоумице се налази у чињеници
да оно што се често сматра умним
способностима није изворни
богопросвећени ум (νοϋς), већ ум
деградиран у разум (διανοία). Да би се
задобило целовито и нормално умно
деловање потребно је проћи кроз подвиг
покајања, тј. преумљења (μετανοία).
Терминолошка сродност појмова ума,
разума и покајања у вези је са истином
о њиховом односу. Непокајан човек
не може бити уман, већ само разуман
– а тиме и потенцијални зликовац по
угледу на Сатану који га је спустио на
ниво разумности. У јединству Свете
Цркве као Тела Христовог стиче се
искуство гносеолошко-богочовечанског
метода. Од живљења у „празноумљу
своме“ (Еф 4, 17) човек бива спасен
за постојање у благодати стања
философије по Христу (уп. Кол 2, 8).
Заједница у „мисли која је и у Христу
Исусу“ (Фил 2, 5) је сигурност не само
за појединца, већ и за друштво које се
без ње претвара у крваво игралиште
похлепе и најразноврснијих свирепости,
о којима можемо свакодневно да чујемо,
гледамо и читамо. Многи од злочинаца
су разумни, али ипак нису добри.
Неопходно је замислити се над питањем:
да ли је боље бити добар и глуп, или
разуман и зао? Блаженопочивши
Патријарх српски Павле је сматрао да се
подвиг хришћанина састоји у избегавању
обе крајности, јер је Господ Исус Христос
саветовао да будемо мудри као змије,
али и безазлени као голубови. Јасно је да
гледано из угла ове поуке нема основа за
супротстављање вере и разума.  
Претпоставке за дијалог
теологије и науке

Тема броја
Перспектива дијалога носи у
Превод са јелинског:
Михаела Јагер себи један изазов: слушање
гласа другачијег од нашег и,

К оегзистенција је нешто што је

дато, дијалог је, међутим, оно што
се тражи.
Тако некако бих одредио односе
теологије и егзактне науке у нашем
можда, једну добровољну
неугодност услед довођења
под сумњу образаца које смо
друштву, у нашој епохи. Оне већ уредили у нашем уму
коегзистирају на различите начине.
Некада се чини да делају на
пољима која се не додирују,
некада делује као да им се орбите
пресецају, а некада као да им
се мачеви укрштају. Међутим,
најчешће се чини да се свака
креће у свом свету, знајући за
постојање друге, али игноришући
њен рад, језик, ток и предлоге.
Насупрот датости постојања,
дијалог није нешто што је дато,
већ је нешто што je задaтo. Он је
покушај једног чудног хемијског
експеримента, чији успех уопште
није унапред загарантован. То
је интеракција између моје воље
да се отворим ка другоме и моје
сумњичавости ка њему. Дијалог тражи од „супротно подручје“. Тобоже је сигурно
мене да се не задовољим сликом коју сам да подразумева оно што ми мислимо
већ формирао о ономе преда мном, него да подразумева и због чега га, врло
да жудим за сазнањем о том истом који је вероватно, одбацујемо? Не алудирам на
наспрам мене. то да дијалог неминовно води ка коначној
У овоме се налази основни предуслов сагласности. Али он може да рашчисти
за дијалог између теологије и науке: да питање шта је заиста то што прихватам,
ставимо под знак питања убеђење које а шта је то што одбацујем. Дакле,
имамо о томе шта заиста подразумева потребно је центар тежине преместити

новембар/децембар 2011        39
 са фантазије коју имам
о другоме на тог другог
који се налази наспрам
мене. Укратко, оно што
је засигурно потребно
јесте успостављање
колико је могуће добре
спознаје туђег гласа и,
макар на минималном
нивоу, заједнички језик.
Данас, нпр., не да није
задовољавајуће, већ
је штавише отужно
и непоуздано то да се
један теолог задовољава
полемичким писанијима
епохе у којој су неке
теолошке тежње желеле
да поразе дарвинизам. И
обрнуто, неприхватљиво
је и достојно жаљења
то да се један научник,
доктор, задовољава
информацијама о Адам, Ева и змија: мозаик,
богословљу које су му 12–13. век, Сицилија
нудили часови верске
наставе у његовом ђачком добу. у руке и показује осталима сваки њен
У том смислу, перспектива дијалога појединачни део: струне, тело, врх, њене
носи у себи један изазов: слушање гласа кључеве, лук, итд. „Ово је“ – каже он –
другачијег од нашег и, можда, једну „тело човека: ноге, руке, утроба, глава.“
добровољну неугодност услед довођења Затим почиње да свира, час левентске
под сумњу образаца које смо већ уредили мелодије, час аманеде (врсте песама
у нашем уму. Као, нпр., да говоримо о карактеристичне за Крит, прим. прев.).
важним питањима са једним егзактним „Ово је човекова душа“, рече он. „Музика“.
научником путем књижевности или са Остали га погледаше скептично. И
једним теологом путем Казанзакиса! закључи победнички: „Ако разбијем
Стога ћу управо један текст овог великог ову лиру у парампарчад, шта ће бити
и контраверзног књижевника овде са њеним звуком? Где одлази музика?
навести, како бих покушао да откријем Постоји ли музика без лире?... Постоји ли
неколико претпоставки дијалога егзактне душа без ногу, руку, утробе и главе?“
науке и теологије. У овом сегменту читалац се може
Казанзакис описује једну необичну и осетити затеченим. Чини се да је овај
карактеристично критску сцену. Једна обешењак доказао да човек није ништа
група пријатеља се забавља уз вино друго до збир компоненти и да њихово
и критску лиру на неком гробљу и распадање означава крај човека.
разговара о људској души и бесмртности. Али управо ту, изненадно, Казанзакис
Онај који је поставио питање узима лиру уводи неочекивани обрт. Једна од тих

40        3/2011
званица се појављује и говори му: „Ко
је свирач лире? То ти мени реци... Ко
држи тај лук и прелази по нашој утроби
и свира?“ „Бог“, одговори неко од њих,
натмурен.1 Изненадно – у овој сцени
лежи у упаду једног другачијег гледишта,
ком није постављено прво питање.
Имам утисак да ово друго гледиште
може да подсети на тезе православне
теологије, које се често игноришу и чије
дефинисање би могло да се употреби као
основни предуслов за један дијалог.
1. Многи егзактни научници верују да
хришћанство човека сматра дихотоним
бићем, прво да је од материјалног и
пропадљивог тела, а друго да је од
нематеријалне и непропадљиве душе.
Дакле, верују да хришћанство подржава
постојање једног елемента унутар човека
онтолошки другачијег од тела. Стога,
како биомедицинско и генетско знање
иде даље, и како се све више дефинише
биолошко-материјална основа многих
споменутих психичких функција, тако
се све више многима улива осећај да се
хришћанска антропологија оповргава.
У реалности, међутим, ова наглашена,
онтолошка дистинкција душе и
тела уопште се не тиче православне
антропологије. Истина је да је као таква
широко представљена много пута током
историје, а свакако током последњих
векова. Али, у суштини она представља
идеалистичку, платонистичку, а не
хришћанску тезу. Занимљив је случај
патријарха западне теолошке мисли,
Светог Августина (IV-V век), који је
достигао ту тачку да душу одреди као
самодовољну суштину коју је тело
угостило, али нема за њим потребу, чак
1 Ν. Καζαντζάκη, Ο Καπετάν Μιχάλης, εκδ. Ε.
Καζαντζάκη, Αθήνα 1974, стр. 188-189. За ширу анализу
овог одломка види Θανάση Ν. Παπαθανασίου, «Εδώ σε
θέλω κάβουρα. Μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη
των θρησκευτικών», часопис Σύναξη, τχ. 71 (1999), стр.
97-107.
новембар/децембар 2011        41
ни као оруђе.2 На овом дуалистичком
схватању изграђене су велике струје не
само западне теологије, већ и философије
Тема броја
и антирелигијске критике.
Међутим, за православно богословље
не постоји онтолошка разлика између
„деловâ“ човека.3 Целокупно људско
постојање (као уосталом и читав космос)
припада једној онтолошкој категорији,
категорији „тварног“, дакле створеног.
Ниједан „део“ људског постојања нема
порекло „друге врсте“. Душа се не схвата
Неприхватљиво је и достојно
жаљења то да се један
научник, доктор, задовољава
информацијама о богословљу
које су му нудили часови
верске наставе у његовом
ђачком добу
као нека суштина која долази из неког
другог света, другачијег од оног из ког је
тело; није „нестворена“. Једино нетварно,
дакле нестворено постојање и онтолошки
„другачије“ од света јесте Бог.
2. За хришћанство човек јесте биће које
је произашло од земаљске материје која је
већ постојала пре његовог појављивања.
Стари Завет врло хладнокрвно указује
2 π. Νικόλαος Λουδοβίκος, Η κλειστή πνευματικότητα
και το νόημα τον εαυτόν. Ο μυστικισμός της ισχύος και η
αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ. Ελληνικά Γράμματα,
Αθήνα 1999, стр. 48-49, 52, 328.
3 π. Γ. Φλωρόφσκυ, Δημιουργία και απολύτρωση, εκδ.
Πουρναρά, Θεσσαλονίκη 1983, стр. 49-88. Θανάσης Ν.
Παπαθανασίου, «Δυτικός και ανατολικός Χριστιανισμός»,
часопис Σύναξη, τχ. 5 (1983), стр. 68-71, 243-275. Истог
аутора, Ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα. Κριτικές
προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ. Αρμός, Αθήνα
1998, стр. 103-119.
 на то да материја његовог стварања
нити долази изван створеног нити
представља део неке божанске суштине,
већ је „од праха земаљског“ (1Мој 2, 7).
Зато никаква расправа не може стајати
између православног богословља и
теорије еволуције. Међутим, његова
специфичност (печат Божији на њему,
рекли бисмо више теолошки) се налази
у нечем другом: не у некаквој посебној
суштини унутар њега, већ у његовој
могућности да дође у личносну заједницу
са другачијим постојањем које се назива
Невезано за лично
прихватање или одбацивање
вере – не може се прескочити
чињеница да гледиште
хришћанске теологије
потврђује свет, његову
целину и материјалност итд.
и нуди тло за један озбиљан
дијалог.
Бог. Оно је нешто слично свирачу
лире који се не убраја у компоненте
лире. Такође, оно је попут тога да се
истина заљубљеног не исцрпљује у
његовим суштинама по себи, него лежи
у могућности њиховог саслуживања,
сусрету са тим другим постојањем (са
својим љубљеним или љубљеном) и
постајању учесником његовог живота.
Овде се јавља питање слободе, на које би,
пошто је и оно изобличено, било добро да
се на кратко осврнемо.
Поново ћу се послужити сликовитим
приликама Казанзакисове сцене,
иако је не сматрам потпуним изразом
42        3/2011
црквених теза (за Цркву, нпр., човек је
активно лице и посебна личност, а не
некакав инструмент/лира у рукама неког
Бога господара/музичара). Стога, ако
свирач лире случајно не постоји, онда
Казанзакис има право: човек се потпуно
гаси чим се сломи. Међутим, ако ван
лире постоји свирач, онда лира има
перспективу да настави да постоји, не
захваљујући неком њеном елементу, већ
захваљујући вези са њим, који и даје лири
могућност „обнове“.
Супротно распрострањеном
веровању, Црква не сматра вечни живот
настављањем душе која напушта тело,
дакле као да је оно тобоже некакав
омотач или затвор. Вечни живот је онај
који ће осванути на крају Историје, који
ће искрснути из сусрета света и Бога
и означити обнову света. Не укидање
материје, већ укидање пропадања. Не
укидање тела, него његов преображај и
ослобођење од смрти.
Дозволите ми да то кажем и овако: Ако
Бог заиста постоји, и дакако ако постоји
тако како га Црква „схвата“ (дакле, као
постојање коренито другачије од човека и
света, као постојање које је Живот који не
пропада и Љубав која не осиромашује),
онда се човеку нуди огромна могућност,
могућност коју је немогуће да му понуди
сам човек или читав свет. Ако прихвати
овај позив Божији и постане причасник
овог другачијег, Божијег, живота, онда
ће се људско постојање отворити ка
потпуно новим димензијама, моћи ће да
се ослободи од задаха смрти.
Не наводим све ово као најприродније
ствари како би их прихватили
беспоговорно. Питање вере остаје
отворено, за хришћанско богословље
свирач лире остаје неизрецив и
препознаје се на другачије начине,
дакле потпуно је другачији од лире. Све
ово наводим како бих показао да се у
једном дијалогу – невезано за лично
прихватање или одбацивање вере – не

Исус Христос, Победитељ ада
може прескочити чињеница да гледиште
хришћанске теологије потврђује свет,
његову целину и материјалност итд. и
нуди тло за један озбиљан дијалог.
3. Један други предуслов у дијалогу науке
и теологије може се тицати критеријума
примене научних открића. Лично,
нисам сагласан са паником која се шири
међу многим хришћанима пред брзим
напретком, и имам утисак да у великој
мери ова паника није последица знања о
постојећим опасностима, већ напросто
несигурности коју осећа онај ко гледа
како се мења оно што је познато о свету.
Дакле, питање које се поставља нема
везе са сузбијањем научног напретка,
нити са носталгијом за пећинским
добом. Оно је у вези са опасношћу од
специфичног морализма, од ког је у
опасности и научна и теолошка свест. То
је опасност владајућег схватања „добра“.
Да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто
„добро“ и затим да га остваримо чак и
новембар/децембар 2011        43
на уштрб слободе. Даћу
један пример. Могућности
пренаталне провере или
Тема броја
одређења пола детета
ме не брину толико,
јер генерално јачају
људску интервентност
на природу, него зато
што засебно храбре
родитељски апсолутизам
и јачају физиономију
деце као „тековина“, а не
као засебних личности.
Сећам се Ериха Фрома
који је говорио о три
изласка у животу човека:
излазак из материце
мајке (који се увек деси),
излазак, тј. одвајање од
њених груди (који се
такође једног момента
догоди) и излазак из њеног
загрљаја (до чега, у неким
случајевима, никада не
дође).4 Неуспех трећег изласка се поклапа
са катастрофалном параморфозом
младе личности у подређеном положају,
сенци или под надзором старијег, увек,
наравно, за „добро“ детета. Чини ми се
да ова параморфоза вреба многе изборе
данашњих заједница, владајуће изборе,
што може имати опсег од лоботомије
генетског кандидата за злочинца, до
сматрања човека кесом резервних делова.
Можда се испоставља да је питање
следеће: како ће човек постати учесник
и протагониста живота, а не његов
посматрач или потрошач? Ово значи
уступање првенства његовој слободи. 

 Танасис Папатанасиу
 Из часописа Φιλοσοφία και Παιδεία
 (τ. 17-18, 1999, стр. 34-36)
4 Έριχ Φρομ, Το δόγμα του Χριστού, εκδ. Μπουκουμάνης,
Αθήνα 1974, стр. 218-219.
 Разговор са др Предрагом Драгутиновићем
доцентом на Катедри Светог Писма Новога Завета Православног богословског факултета у Београду
Вера и(ли) знање
Човек који верује може
постати свемогући бог,
управо на супротан начин од
онога на који је човек хтео да
постане бог не верујући Богу
Разговор водила:
Милана Ивковић
lМ ожете ли нешто више да нам
кажете, са становишта православног
учења, о појмовима вера и знање,
и његовим методама сазнања,
с обзиром на савремене токове
теологије, философије, науке и
културе? То јест, да ли можемо да
кажемо: верујем или знам да постоји
Бог?
– Овде бих желео да нагласим две
ствари. Прво, дилема „вера или знање“,
која почива на поставци да знање
потире веру, а вера искључује знање,
ствар је прошлости. Рационалистички
ентузијазам, позитивизам и читава
модерна од просветитељства па до
краја 19. и почетка 20. века, у центар
постављају рационалног човека
способног да рационално делује,
ослобођеног од „религијског мрака“. Два
светска рата и низ локалних ратова, као
и многи увиди из области антропологије,
44        3/2011
културологије и психологије, показали
су да ова антрополошка идеја није
спроводива у животној пракси, нити
је историјски утемељена. Религијско
у 20. и 21. веку доживљава озбиљну
рехабилитацију. Друго, када говоримо
о вери и знању потребно је јасно
дефинисати на коју веру и на које знање
мислимо. Мислимо ли на прирoдна
знања или знања о натприродном?
Знање о природи, сва знања до којих
човек долази проучавајући свет око
себе, без сумње су позитиван развој.
Сетимо се само, на пример, епидемија и
глади у средњем веку које су сејале смрт
широм европског континента и развој
прехрамбене индустрије и медицине
у новом веку, који данас омогућавају
човеку да унапреди квалитет и
квантитет живота. С друге стране,
говоримо о знању о натприродном.
Тврдити да неко зна да нема Бога или да
има Бога, данас је мало проблематично.
Ми који верујемо, сакупљамо наша
знања о вери из нашег предања и
личног искуства, и таква знања нам
нико не може оспорити. Слободни
смо да их сведочимо свету. Када, пак,
неко данас тврди да зна да нема Бога
или неке ултимативне реалности, сам
себе дисквалификује из озбиљног
научног дискурса. Ако верује да Бог не
постоји, то је друго. Данашња дискусија
о „стварности“ одвија се у арени
интерпретација. Један од равноправних
бораца у тој арени је хришћанска вера и
теологија.
 Тема броја
l Да ли сматрате да појмове вера
и знање можемо да повежемо са Библија читаоцу често
речима из Старог Завета: „...па ћете
постати као богови и знати шта је указује на потребу
добро, а шта зло“ (1Мој 3, 5)? надилажења самога себе
– Наведени текст је и сопственога знања, и
вишедимензионалан. Његов акценат
није толико на тајновитим речима позива га на
„познања добра и зла“ колико на акту беспоговорно
човековог одбијања да верује Богу, и
то баш када се од њега тражи нешто предавање Божијој
мало, готово у виду молбе. У контексту вољи, ма колико се она
егзистенцијалне интерпретације човеку чинила
извесно повезивање између вере и
знања је могуће: веру, као поверење парадоксалном. И то
између човека и Бога, замењује знање јесте парадоксално:
о добру и злу. Човек одбија заједницу
поверења и чини оно једино што се коначна извесност је у
тражи од њега да не чини. Овај текст вери, а не у знању.
је један од многих библијских текстова
који илуструје човекову немоћ да верује

новембар/децембар 2011        45

Дилема „вера или знање“,
која почива на поставци да
знање потире веру, а вера
искључује знање, ствар је
прошлости.
Богу, да пројави веру Аврамову (Јевр
11, 8), веру праотаца која је маркирала
главне странице у историји спасења.
Одбијање (по)вере(ња) у корист знања и
познања одводи човека од Бога.
lУ
 какву везу се могу довести
еванђељске речи: „Ако имате вјере
колико зрно горушичино рећи
ћете гори овој: пређи одавде тамо,
и прећи ће, и ништа вам неће бити
немогуће“ (Мт 17, 20), и „Ако можеш
вјеровати, све је могуће ономе који
вјерује“ (Мк 9, 23), са православним
учењем о стваралачкој слободи која
је изнад сваког „избора“?
46        3/2011
– Не знам на које православно учење
о „стваралачкој слободи која је изнад
сваког избора“ мислите? Уопште нисам
сигуран да се о слободи нешто може
учити. У сваком случају, наведени
текстови указују на моћ вере која је у
стању не само да поремети природне
законе, већ да оспособи човека да
све што му његово природно знање
сугерише као немогуће, учини могућим.
Овде срећемо типичан мотив библијске
вере. Човек који верује може постати
свемогући бог, управо на супротан
начин од онога на који је човек хтео
да постане бог не верујући Богу (Пост
3, 5). И као што видите, у Библији,
вера није првенствено декларативно
исповедање вере или неко учење о вери,
већ суштинско поверење да је Бог ту, да
је са нама.
l Како нам је познато наглашавање
вере Петрове на којој се изграђује
Црква: „Блажен си Симоне, сине
Јонин! Јер тијело и крв не открише ти
то, него Отац мој који је на небесима.
А и ја теби кажем да си ти Петар, и
 на томе камену сазидаћу Цркву своју, себе и сопственога знања, и позива га
и врата пакла неће је надвладати. И на беспоговорно предавање Божијој
даћу ти кључеве Царства небескога: вољи, ма колико се она човеку чинила

Тема броја
и што свежеш на земљи биће свезано парадоксалном. И то јесте парадоксално:
на небесима, а што раздријешиш коначна извесност је у вери, а не у знању.
на земљи, биће разрдријешено на
небесима“ (Мт 16, 17–19), можете ли l Да ли можете нешто да нам кажете
нам саопштити и неколико речи у о вери и знању из преспективе
вези са тим? „Химне љубави апостола Павла“:
– Вера коју Петар исповеда је „И ако имам дар пророштва, и знам
почетак једног новог поглавља у све тајне и све знање, и ако имам сву
историји спасења. У личности Исуса из вјеру да и горе премјештам, а љубави
Назарета, Петар, немам, ништа сам“
заступнички (1Кор 13, 2).
за све апостоле – Долазимо до
и коначно све саме суштине.
хришћане, Овај текст показује
препознаје основно убеђење
обећаног Месију. хришћанске Цркве
Да је извор да свако знање, свака
његовог познања вера, ма колико
„одозго“, од били узвишени
Бога, а не „од и фасцинантни,
крви и меса“ још без љубави нису
једном показује ништа. Господ
напетост између Христос је Господ
знања која човек бескомпромисне
стиче природним љубави. Вера у њега је
путем и вере која вера бескомпромисне
је дар и која се љубави према њему
често противи и људима у којима га
природном срећемо. Напетост
познању. Ако између вере и знања
читате даље овај потире се љубављу.
текст, видећете Знања која имамо,
кризу Петрове вера коју поседујемо
управо исповеђене Апостол Петар, детаљ са стоје или падају на
вере, која „пада“ фреске из манастира Жиче испиту љубави према
на његовом људима. Интегрална
људском знању, знању „од крви и меса“, хришћанска личност сва знања и сву
да је немогуће да Месија, Цар Израиљев, веру ставља у службу љубави према
пострада на крсту (Mт 16, 22–23). Још људима. То је апостол Павле поручио
једном се показује напетост између Коринћанима, који, као уосталом често
вере и знања. Све што Петар „зна“ о и ми, нису били начисто са тим како да
Месији не важи. Његова вера угрожена је пројаве свој нови хришћански идентитет.
његовим знањем. Библија читаоцу често Ако желимо да знамо шта је у овоме веку
указује на потребу надилажења самога највеће, то је љубав (1Кор 13, 13). 

новембар/децембар 2011        47
 Хришћанско учење
и савремена наука
Какав став православни
хришћанин треба да има
према научним хипотезама и
према савременој науци
уопштено?
Протонамесник
Горан Живковић
Ж ивимо у добу изузетног
технолошког и научног
напретка. Без многих
врхунских технолошких достигнућа као
што су аутомобил, телевизор, радио,
компјутер итд. просто је незамислив
живот човека данашњице. Иако се
човек данашњице често изјашњава
као верник и припадник неке од
традиционалних религија његов живот
је до те мере одређен апаратима „без
којих се не може“ да он, уљуљкан у
сигурност коју му пружају исти, и не
схвата колико му је позитивизам ушао
под кожу. Људи 21. века додуше нису
позитивисти у смислу да су филозофске
присталице оснивача овог правца
Огиста Конта, него они једноставно
имају велико поверење у све оно што
званична наука каже. Како и не би кад
су плодови те науке супер-компјутери,
васионски бродови, сателити и
најсавременији авиони? Самоуверени
48        3/2011
због страховитог напретка науке и
продора у најскровитије кутке живог
и неживог света, научници пледирају
да путем исте, реше чак и она питања
која су одвајкада задавала муке људима
свих времена и простора. Наравно, то
су метафизичка или „проклета“ питања
како их зове Достојевски. Како и када
је настао свет, како је постао живот,
има ли живота после смрти, постоји
ли Створитељ – питања су која су
одувек интересовала и задавала муке
људима од старине до данашњих дана.
„Официјелна“ наука се потрудила да
нам и на ова питања да своје одговоре
тако да их она често намеће као једине и
општеобавезујуће. Тако имамо теорију
о настанку универзума путем Великог
праска, разне хипотезе о абиогенези
које се баве настанком живота, теорију
еволуције која се бави генезом живог
света, свакојаке хипотезе о старости
свемира итд.
Какав став треба да има православни
хришћанин према свим тим хипотезама
и према савременој науци уопштено?
Што се теоријског аспекта тиче једно је
сигурно – о којој год од горепоменутих
и осталих сродних тема желимо да
износимо мишљење обавезно је да
се добро разумемо у то шта причамо.
У супротном се може врло лако
десити да будемо исмејани од оних
који нису верујући, али су упућени у
задате теме, а то посредно значи да се
исмева хришћанска вера сама по себи.
Зато треба бити опрезан и говорити
искључиво о ономе у шта се заиста

разумемо, уједно бивајући свесни да
ниједна од ових хипотеза није савршена,
као и да је наука сама по себи ход ка
научној истини што се у историји
исте доказало много пута. Такође
треба да будемо свесни чињенице да
науке често у самом свом називу имају
суфикс – „логија“ настао од предивне
речи Логос којом богонадахнути
апостол Јован Богослов назива друго
лице Свете Тројице – Сина Божијег.
Зато уз познавање тематике треба увек
да будемо свесни чињенице да је Бог
Створитељ невероватно комплексне,
логосне васељене и у том смислу да
имамо храбрости да управо путем науке
сведочимо величанственог Бога. Наука
није терен са кога треба да бежимо, већ
напротив коме треба да хитамо јер исти
недвосмислено говори о Логосу, али
новембар/децембар 2011        49
треба бити добро припремљен за
то сведочење.
Што се егзистенцијалне стране
Тема броја
тиче, поћи ћемо од максиме
великог Јована Златоустог који
каже да је (парафразирано)
највећи непријатељ хришћанина
конформизам. Данашњи човек
је управо уљуљкан у том обиљу
технологије путем које осећа једну
тобожњу сигурност, а која га опет
утврђује у назови-уверењу да му
Бог и није потребан јер, ето, све што
је потребно има ту, у 21. веку. Зато
некако и не осећа потребу да осети
оно једино право покровитељство,
а то је покровитељство Господа
Исуса Христа. Наиме, он је често
лењ да устане недељом и дође и
види оно што се дешава у његовом
матичном храму осетивши у пракси
то једино право и аутентично
покровитељство небеског Оца
свих људи. На жалост он се често
задовољава мрвицама, а то је управо
та сигурност коју му пружају све
могуће савремене технологије, тако
да и не размишља о томе да постоји
нешто далеко савршеније од тога. Као и
у целој историји човечанства, човека је
лако преварити и све оно што се данас
дешава око нас нам управо говори о
томе. Ипак, може се рећи да су данас
многи засићени чаролијама модерног
доба и да се код њих јавља дубока
потреба за аутентичним духовним
вредностима које управо могу наћи у
саборном православљу. На православним
мисионарима данашњице, нарочито
свештеницима, управо је да препознају
ту духовну глад и да помогну онима
који су духовно гладни да се засите
једине хране која доликује човеку као
боголиком бићу. 
Аутор је свештеник при Храму
Преподобне Мати Параскеве у Лапову
 Scio me
nihil scire
Оно што желимо да
спознамо је много
шире од наших
капацитета. И тек кад
човек застане и себи
самом призна да не
може да спозна и
разуме све, долази на
ниво мудрог човека
Миљан
Танић
„Знам да ништа не знам“, рекао је
Сократ, а притом га је пророчиште
у Делфима назвало најмудријим
човеком. У грчкој песми на Евровизији
1979. године, Сократ се назива и
„првим Христом“, с обзиром да је
учио да познати добро, значи бити
добар, односно да ћемо, знајући шта
је добро, следствено томе и чинити
добро. Гледајући шта се све у историји
дешавало пре, а нарочито после њега,
тешко би се могли сложити с тим (бар
не у потпуности) јер се показало да
познавање добра и зла није допринело
томе да се зло никад не деси. Напротив.
Но, тај мудри човек, Сократ, тврдио је
да ништа не зна. Сматрао је да све знање
које поседује сувише ситно спрам свега
што не зна; тиме као да је покушавао
самог себе да сачува од гордости, кроз
50        3/2011
Свети апостол Лука, икона из друге
половине 17. века, Русија
својеврсно аскетско разматрање себе
самог, што га на неки начин (заједно са
страдањем) и чини првим хришћанином
(тј. неком античком прасликом Христа).
Кроз историју, а и данас, некако се
наметало – споља, рекли бисмо – да су
вера и знање у супротности, што је већ
на самом почетку – нетачно, будући
да не можемо да верујемо ако пре тога
не знамо нешто о томе у шта верујемо.
Вера се наставља на знање, и даје нам
одговоре на оно на шта егзактне науке
не могу, но она, насупрот увреженом
мишљењу, нарочито међу људима
који се изјашњавају као атеисти (а
притом испољавају потребу да причају
о вери), не негира знање, ма како да су
поједини „представници“ појединих
грана хришћанства у свом времену
поступали према науци и научницима.
Само хришћанство као такво се не
одриче науке – Свети Оци су врло
добро познавали науку свог времена и
користили се њоме, Св. апостол Лука
је био лекар (што они који су против
медицине изгледа заборављају), а и данас
су многи служитељи Цркве истовремено
и истакнути научници.
Наш проблем са знањем није дакле тај
да су вера и знање нешто супротно, него
што се ми занесемо па мислимо да знамо
све, а нисмо свесни да напросто нити
можемо да знамо све, нити имамо чиме
да спознамо све, будући да научници (да,
они које присталице знања у рату истог с
вером величају као нове богове) кажу да о
органу којим спознајемо – мозгу – много
више не знамо, него што знамо. А и да
знамо, оно што желимо да спознамо је
много шире од наших капацитета. И тек
Смрт Сократова,
рад француског
сликара Жак-Луј
Давида
(Jacques-Louis
David,1748–1825),
чува се у
Метрополитен
музеју у Њујорку
новембар/децембар 2011        51
кад човек застане и себи самом призна да
не може да спозна и разуме све, долази на
ниво мудрог човека – Сократа – да схвати
Тема броја
и каже да ништа не зна, не мислећи
наравно да буквално ништа не зна, већ
остављајући простора Једином који зна
све да делује у нама, направи скок ка вери
(о чему је говорио и Кјеркегор) и спозна
сопствену ништавност. То нас с једне
стране штити од гордости и прелести, а
с друге стране нас подстиче да радимо и
учимо даље, у чему и јесте смисао знања
– не да стагнира и буде самодовољно,
него да се шири, дели и помаже нам да се
уздижемо ка Једином Свезнајућем. 
Аутор је стални сарадник
радија Слово љубве
Песнички станује човек
Фокус, жижа или о души
Најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали
зраци који из њега полазе. Ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима.
Свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај
не може бити изражен другачије, до овим средиштем. 
Малиша
Пушоња
О но што Толстој овде каже је,
једноставно, да не можемо појмити
књигу, слику или песму ако их
нисмо прво искусили, тј. ако их нисмо
прочитали, видели, чули... опипали, и
не само то, већ да не постоји ни један
други начин да доживимо та дела. Дело
које се може препричати, објаснити у
својој целокупности, или изразити на
различите начине није уметничко дело.
Односно, уметничко дело је уметничко
само ако није препричљиво, објашњиво
нити изразиво на неки други начин, већ
је једини начин схватања и поимања
уметничког дела искуственост у њему,
односно гледање слике, читање књиге,...,
слушање песме. Оно што се овде
мисли може се изразити на другачији
начин помоћу појма непоновљивости.
Наиме, дело је уметничко само ако
је непоновљиво, тј. ако се не може
поновити ни на један други начин колико
год он био напреднији, савременији
или древнији, бољи, другачији; дело је
уметничко само ако такво какво јесте, и,
ако може да се пореди са другим делима,
није сводљиво на њих, већ у њему
постоји нешто непоновљиво, и то Толстој
назива жижом, тј. фокусом и центром.
Дакле, појмом жиже се дефинише оно
52        3/2011
Л. Н. Толстој
што је за дело нужно да буде непоновљиво
да би се могло назвати уметничким.
Чини нам се да је овде наслућено нешто
не само везано за дефиницију уметничког
дела, већ и за ваљано схватање појма душе.
Мало ћемо променити цитат: „Најважније
у човека је душа у којој се сустичу сви
остали зраци који из ње полазе. Ова душа
треба да остане недоступна свим нашим
објашњењима. Сваки истински човек има
свој разлог и смисао управо у чињеници
да његов садржај не може бити изражен
другачије, до овим средиштем.“
Другим речима, биће које би се могло
објаснити у својој целокупности не
би било човек. Слично као и у случају
уметничког дела, оно што се овде
мисли, може се изразити помоћу појма
непоновљивости. Човек је човек само
ако је непоновљив, тј. ако се не може
поновити ни на један други начин колико
год он био напреднији, савременији
или древнији, бољи, другачији; човек
постоји само ако такав какав јесте, иако
може да се пореди са другим људима,
није сводљив на њих, већ у њему постоји
нешто непоновљиво, а што се може
назвати душом.
Дакле, појам душе, који хришћански
аутори користе бавећи се питањем шта
је то човек, постоји да би се што боље
описала, истакла или дочарала мисао да
је за човека нужно да буде непоновљив
да би се могао називати човеком.
Жижом, односном душом се описује
непоновљивост. 
Све­ти­те­љи Срп­ске Цр­кве

Жу­пан Ди­ми­три­је
Пре­по­доб­ни мо­нах Да­вид
По­то­мак све­то­род­не ло­зе Не­ма­њи­ћа, пра­де­да кне­ги­ње Ми­ли­це
(Све­те Ев­ге­ни­је – Ефро­си­ни­је), чи­ја ло­за „мно­го ле­по про­цве­та“ –
кти­тор ма­на­сти­ра Да­ви­до­ви­ца

др Ђор­ђе ма­њи­ћа. Ди­ми­три­јев отац био је Ву­кан,

Т. Ву­ко­вић нај­ста­ри­ји син ве­ли­ког жу­па­на Сте­фа­на
Не­ма­ње (Св. Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог) и
ње­го­ве су­пру­ге Анe (Св. Ана­ста­си­је).

М е­ђу из­у­зет­не лич­но­сти срп­ске

исто­ри­је убра­ја се, по свом под­
ви­жни­штву, пре­по­доб­ни мо­нах
Да­вид, у све­тов­ном жи­во­т у Ди­ми­три­је
(Дми­тар), по­то­мак све­то­род­не ло­зе Не­
Кнез Ву­кан је по­ку­шао да, упр­кос же­љи
Св. Си­ме­о­на, пре­у­зме пре­сто ве­ли­ких
жу­па­на, али се на кра­ју по­ми­рио са
бра­том Сте­фа­ном Пр­во­вен­ча­ним и уче­
ство­вао у пре­но­с у мо­шти­ју свог оца из

новембар/децембар 2011        53
Све­т и­т е­љ и Срп­с ке Цр­к ве

У вре­ме Св. Ар­хи­е­пи­ско­па Јев­ста­

ти­ја I и Уро­ше­вог си­на, Св. кра­ља
Дра­гу­ти­на, жу­пан Ди­ми­три­је је
по­чео град­њу за­ду­жби­не у жу­пи
Љу­бо­ви­ђи, на Ли­му: до­го­во­рио
се са не­и­ма­ри­ма, углед­ним
ду­бро­вач­ким гра­ђа­ни­ном Де­си­
ном де Ри­са и ње­го­вим си­ном
Вла­хом да са­гра­де Храм Све­тог
Бо­го­ја­вље­ња, и ис­пу­не храм
укра­сом до вр­ха, са свим ра­до­ви­
ма у ка­ме­ну и мал­те­ру... По мо­на­
шком име­ну кти­то­ра, ма­на­стир је
про­зван Да­ви­до­ви­ца. Манастир Давидовица,
задужбина Светог Давида

Хи­лан­да­ра у Сту­де­ни­цу. Оче­ве мо­шти, По­клон Хи­лан­да­ру

ка­ко ка­зу­је Са­ва I, до са­ме Сту­де­ни­це
по­не­ла су Са­ви­на бра­ћа, Ву­кан и краљ
Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни. Та сце­на пре­но­
са мо­шти­ју при­ка­за­на је и у жи­во­пи­с у
Со­по­ћа­на. На фре­сци се ви­де бра­ћа
ка­ко но­се оче­ве мо­шти, је­дан на­пред, а
дру­ги по­за­ди, а око њих мла­ди пле­ми­ћи,
ве­ро­ват­но њи­хо­ви си­но­ви. Тај све­то­сав­
ски дух ко­ји је по­ми­рио бра­ћу на­дах­нуо
је и мла­дог Ди­ми­три­ја, ко­ји је, мо­гу­ће,
при­ка­зан на овој со­по­ћан­ској фре­сци. У
ње­му је оста­ла жуд­ња да пру­жи лич­
ни до­при­нос и оправ­да оца Ву­ка­на и
сво­ју по­ро­ди­цу. По же­љи Св. Си­ме­о­на,
вла­дар­ски пре­сто и кти­тор­ска пра­ва на
Хи­лан­дар при­па­ла су Сте­фа­ну Пр­во­вен­
ча­ном и ње­го­вом по­том­ству. Ди­ми­три­је
је по­же­лео да се оду­жи Хи­лан­да­ру, за
шта се ука­за­ла при­ли­ка у вре­ме кра­ља
Уро­ша I.
Ди­ми­три­је је од­лу­чио, ве­ро­ват­но по
же­љи са­мих мо­на­ха, да се­ло Ка­стрин
(Гра­дац) от­ку­пи и при­ло­жи срп­ском све­
то­гор­ском ма­на­сти­ру Хи­лан­дар. То је да­
на­шње се­ло Ка­стри, око три ки­ло­ме­тра
ју­го­за­пад­но од Ев­кар­пи­је, у до­ли­ни Стру­
ми­це. По­што се по­ме­ну­то се­ло на­ла­зи­ло
у гра­ни­ца­ма Ви­зан­ти­је, то се Ди­ми­три­је
обра­тио над­ле­жним вла­сти­ма. Ње­гов дар
је пр­во одо­брио де­спот Јо­ван, ца­рев брат
и управ­ник Со­лу­на, а за­тим и сам цар
Ми­ха­и­ло VI­II у зла­то­пе­чат­ној по­ве­љи
(април 1271. го­ди­не). У по­ве­љи се „жу­пан
кир Ди­ми­три­је“ по­ми­ње као ца­рев „при­
ја­тељ“, што, по ми­шље­њу на­шег углед­ног
исто­ри­ча­ра В. Ћо­ро­ви­ћа, ука­зу­је на ње­
го­ве род­бин­ске од­но­се са ви­зан­тиј­ским
дво­ром. Са­свим је мо­гу­ће да је цар имао у
ви­ду пре­го­во­ре по ко­ји­ма је ца­ре­ва кћер­
ка Ана тре­ба­ло да се уда за Уро­ше­вог си­

54        3/2011
на, прин­ца Ми­лу­ти­на. Ди­ми­три­је је био
брат од стри­ца кра­љу Уро­шу и као бли­зак
ро­ђак срп­ског кра­ља мо­гао је да се на­зо­
ве ца­ре­вим при­ја­те­љем и у ди­пло­мат­ском
и у род­бин­ском сми­слу. Ме­ђу­тим, цар се
из­не­на­да пре­до­ми­слио по пи­та­њу пла­ни­
ра­ног вен­ча­ња, вра­тио свад­бе­ну по­вор­
ку са гра­ни­це и чак по­гор­шао од­но­се са
срп­ским дво­ром. Ско­ро у исто вре­ме, цар
је ушао у су­коб и са Ср­би­јом и са Бу­гар­
ском, о че­му све­до­чи и јед­на ње­го­ва по­ве­
ља (ав­густ 1271. го­ди­не), а раз­иш­ ао се и са
де­спо­том Јо­ва­ном, ко­јег је уда­љио из сво­је
бли­зи­не. По­ме­ну­ти до­га­ђа­ји су по­кре­ну­ли
оспо­ра­ва­ње Ди­ми­три­је­вог по­кло­на ма­
на­сти­ру Хи­лан­дар. Но­во­на­ста­ли спор је
до­шао до ца­ра, али је Ми­ха­и­ло VI­II остао
при ра­ни­јој од­лу­ци да одо­бри Ди­ми­три­
јев по­клон Хи­лан­да­ру. Ца­ре­ву од­лу­ку у
де­ло је спро­вео пан­се­васт Јо­ван Ком­нин,
а но­ву хри­со­ву­љу о по­кла­ња­њу се­ла са
та­мо­шњом цр­квом са­ста­вио је ца­рев ло­
го­тет Ге­ор­ги­је Акро­по­лит (јул 1277). Та­ко
је, још за Ди­ми­три­је­вог жи­во­та, раз­ре­ше­
но спор­но пи­та­ње и оства­ре­но да­ри­ва­ње
јед­ног чи­стог и по­бо­жног ср­ца ма­на­сти­ру
Хи­лан­дар.
За­ду­жби­на на Ли­му
У вре­ме Св. Ар­хи­еп ­ и­ско­па Јев­с та­ти­
ја I и Уро­ше­вог си­на, кра­ља Дра­гу­ти­на,
жу­пан Ди­ми­три­је је по­чео град­њу за­д у­
жби­не у жу­пи Љу­бо­ви­ђи, на Ли­му: до­го­
во­рио се са не­и­ма­ри­ма, углед­ним ду­бро­
вач­ким гра­ђа­ни­ном Де­си­ном де Ри­са и
ње­го­вим си­ном Вла­хом да са­гра­де Храм
Све­тог Бо­го­ја­вље­ња, и ис­пу­не храм укра­
сом до вр­ха, са свим ра­до­ви­ма у ка­ме­ну
и мал­те­ру. У уго­во­ру ко­ји је скло­пљен
овом при­ли­ком у Ду­бров­ни­к у, Ву­ков
(син) Ди­ми­три­је (Di­mi­tri­us de Vol­co) по­
ми­ње се као лич­ност у од­ма­клим го­ди­
на­ма жи­во­та (30. ав­густ 1281). Упр­кос
ста­ро­с ти, ар­хив­ска бе­ле­шка из на­ред­не
го­ди­не оба­ве­шта­ва нас да је Ди­ми­три­
новембар/децембар 2011        55
је по­с тао мо­нах. Ка­ко ка­зу­је бе­ле­шка, у
Ду­бров­ник је до­шао Мар­ко Ва­си­ље­вић
из Ко­то­ра, по­сла­ник кра­љи­це Је­ле­не, и у
кра­љи­чи­но име при­мио ве­ћи део нов­ца
(1600 пер­пе­ра) из по­кла­да „стар­ца Да­ви­
да, ко­ји се не­кад на­зи­вао жу­пан Ди­ми­
три­је“ (19. ма­ја 1282).
„Ан­гел­ски образ“: мо­нах Да­вид
Вест да је Ди­ми­три­је по­стао мо­нах не
тре­ба по­ве­зи­ва­ти са­мо са успе­шним то­
ком ра­до­ва на до­вр­ша­ва­њу за­ду­жби­не. То
је би­ла го­ди­на из­у­зет­них до­га­ђа­ја у срп­
ској исто­ри­ји. Краљ Дра­гу­тин пре­дао је
власт мла­ђем бра­т у Ми­лу­ти­ну на Са­бо­ру
у Де­же­ву, а кра­љи­ца Је­ле­на се за­у­зе­ла да
се пре­не­с у мо­шти Св. Ар­хи­е­пи­ско­па Јо­
а­ни­ки­ја I. Бли­ска вре­мен­ска ве­за из­ме­ђу
пре­но­са мо­шти­ју Св. Јев­ста­ти­ја (27. април
1282) и по­ди­за­ња ве­ли­ке су­ме нов­ца из
ду­бро­вач­ког по­кла­да (19. мај 1282) го­во­
ри­ли би у при­лог по­зај­ми­ци ко­јом би се
тре­нут­но по­кри­ли но­во­на­ста­ли тро­шко­
ви кра­љи­чи­ног дво­ра. По­сле све­га три
ме­се­ца, у ду­бро­вач­ку бла­гај­ну је вра­ће­на
уве­ћа­на су­ма нов­ца и по­ло­же­но вред­но
по­с у­ђе (20. ав­густ 1282), ве­ро­ват­но као
на­гра­да Ди­ми­три­ју за ње­го­во раз­у­ме­ва­ње
и по­моћ у из­у­зет­но ва­жном до­га­ђа­ју срп­
ске ду­хов­не и све­тов­не исто­ри­је. То­ком
на­ред­них го­ди­на, мо­нах Да­вид је по­сте­
пе­но по­ди­зао ма­ње нов­ча­не из­но­се, би­ло
лич­но, би­ло пре­ко по­сла­ни­ка Груб(и)ше.
Он но­вац ни­је ште­део да би са­ку­пио бла­
го на зе­мљи где га мо­љац и рђа ква­ре, и
где ло­по­ви пот­ко­па­ва­ју и кра­ду, већ да би
сте­као бла­го на не­бу (ср. Мт 6, 19–20) где
свих ових опа­сно­сти не­ма и где су мно­ги
ста­но­ви Оца на­шег не­бе­ског (ср. Јн 14, 2).
Во­ђен истин­ском по­бо­жно­шћу, у вре­
ме срп­ског Ар­хи­е­пи­ско­па Ја­ко­ва и кра­ља
Ми­лу­ти­на, мо­нах Да­вид је по­ди­гао сву
сво­ју уште­ђе­ви­ну и упу­тио се на хо­до­ча­
шће у Све­т у Зе­мљу. Без об­зи­ра на ста­рост,
пло­вид­бу мо­рем и дру­ге по­те­шко­ће ко­је
Све­т и­т е­љ и Срп­с ке Цр­к ве
су га ус­пут че­ка­ле, све­ти мо­нах се упу­тио
на да­лек по­кло­нич­ки пут. Он се сва­ка­ко
угле­дао на све­тле при­ме­ре ње­го­вих са­
вре­ме­ни­ка, ис­ку­сних под­ви­жни­ка, све­тих
срп­ских ар­хи­еп ­ и­ско­па ко­ји су ишли на
хо­до­ча­шће у Је­ру­са­лим. На осно­ву крат­
ких бе­ле­жа­ка у са­чу­ва­ним ле­то­пи­си­ма и
од­с у­ства по­да­та­ка о пре­но­с у мо­шти­ју, мо­
же се за­кљу­чи­ти да се Св. Да­вид вра­тио
у Ср­би­ју са по­кло­нич­ког пу­то­ва­ња (око
1287. го­ди­не), а не­ду­го по­том се упо­ко­јио
(око 1288). Са­хра­њен је у свом ма­на­сти­ру,
у за­ду­жби­ни ко­ју је за жи­во­та по­ди­гао и
ко­ја и да­нас по­сто­ји. По мо­на­шком име­ну
кти­то­ра, ма­на­стир је про­зван Да­ви­до­ви­
ца. На­се­ље у ко­ме се на­ла­зи Храм Све­тог
Бо­го­ја­вља­ња на­зи­ва­ло се не­ка­да (Ста­ро)
Бро­да­ре­во (али су знат­но ка­сни­је Тур­ци
ово на­се­ље пре­се­ли­ли на да­на­шњи по­ло­
жај на оба­ли Ли­ма) и Бра­ји­на Лу­ка, а са­да
Гроб­ни­це (због из­у­зет­но ста­рог гро­бља
чи­ји су оста­ци и да­нас ви­дљи­ви).
Све­та ло­за
Од ова­кве див­не и бо­го­че­жњи­ве лич­
но­сти, као што је био Св. Да­вид, по­те­кли
су слав­ни и зна­чај­ни по­том­ци. Пре­ма
об­ја­вље­ним ста­рим срп­ским ле­то­пи­си­ма
(Кар­ло­вач­ки, Бран­ко­ви­ћев, За­гре­бач­ки
и Вр­хо­бре­знич­ки), Све­ти Да­вид је имао
си­но­ве и кће­ри пре свог мо­на­ше­ња. Од
ње­го­вих по­то­ма­ка, по име­ну се спо­ми­ње
нај­ста­ри­ји син Вра­ти­слав, ко­ји је по Се­
че­нич­ком и Бран­ко­ви­ће­вом ле­то­пи­с у, као
и над­гроб­ном нат­пи­с у жу­па­на Ра­до­сла­ва,
био ве­ли­ки кнез. Од по­то­ма­ка ве­ли­ког
кне­за Вра­ти­сла­ва у исто­риј­ским из­во­ри­
ма се спо­ми­њу жу­пан Ра­до­слав, са­хра­њен
у Да­ви­до­ви­ци, и кнез Врат­ко, про­сла­вље­
ни вој­ско­во­ђа ца­ра Ду­ша­на. Пре­ма ра­
зним ле­то­пи­си­ма, Врат­ко је имао си­но­ве
и кће­ри, при че­му се у до­сад про­у­че­ним
исто­риј­ским из­во­ри­ма спо­ми­њу жу­пан
Ни­ко­ла и ње­го­ва се­стра кне­ги­ња Ми­ли­ца
(Пре­по­доб­на Ев­ге­ни­ја).
56        3/2011
Кон­стан­тин Фи­ло­соф је у „Жи­ти­ју све­
тог де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа“ ис­та­
као да де­спо­то­ва мај­ка, кне­ги­ња Ми­ли­ца,
во­ди по­ре­кло од Ву­ка­на и ње­го­вог си­на
Ди­ми­три­ја (Дми­тра), ко­ји је на­зван „у
све­том ан­ђе­о­ском чи­ну – Да­вид“, што
ве­ро­ват­но пред­ста­вља од­јек кул­та ко­ји
је по­чео око за­ду­жби­не Да­ви­до­ви­це и
про­ши­рио се да­ље у Цр­кви. За­кљу­чу­ју­ћи
из­ла­га­ње о Да­ви­до­вом по­том­ству, Кон­
стан­тин Фи­ло­соф је­згро­ви­то ка­же: „и та
(Да­ви­до­ва) ло­за мно­го ле­по про­цве­та“.
У вре­ме Све­тог Па­три­јар­ха Ма­ка­ри­ја
(Со­ко­ло­ви­ћа), по­слан­ство ца­ра Мак­си­
ми­ли­ја­на II, на свом пу­т у за Ца­ри­град
за­др­жа­ло се у ма­на­сти­ру Ра­ва­ни­ца не­
ко­ли­ко да­на (1567). Цар­ско по­слан­ство
је ви­де­ло Све­те Ла­за­ре­ве мо­шти и чу­
до­твор­ну Бо­го­ро­ди­чи­ну ико­ну чу­ва­ну у
ма­на­стир­ској ри­зни­ци. Члан по­слан­ства,
Мар­ко Ан­то­ни­је Пи­фа­ге­та, по­зна­ти пи­
сац свог вре­ме­на, за­пи­сао је да су ра­ва­
нич­ке фре­ске би­ле ско­ро об­но­вље­не и да
јед­на фре­ска при­ка­зу­је Ла­за­ре­вог „та­ста“,
ина­че „де­спо­та“ ко­ји се за­мо­на­шио. Пи­
сцу је ве­ро­ват­но об­ја­шње­но да је све­ти
мо­нах („пре­по­доб­ни отац ...“) кне­ги­њин
пре­дак, што је Пи­фа­ге­т у на­ве­ло да по­ми­
сли да је реч о „оцу“ Све­те кне­ги­ње Ми­
ли­це и пре­ма то­ме, о Ла­за­ре­вом „та­сту“.
Ов­де је нај­ве­ро­ват­ни­је реч о је­ди­ном Ми­
ли­чи­ном прет­ку за ко­га је за­бе­ле­же­но да
се за­мо­на­шио – о кне­ги­њи­ном пра­де­ди,
Св. мо­на­ху Да­ви­ду Не­ма­њи­ћу. Ка­ко су
се Ла­за­ре­ви­ћи по­зи­ва­ли на срод­ство са
Не­ма­њи­ћи­ма, пре­ко кне­ги­ње Ми­ли­це и
ње­ног пра­де­де Св. Да­ви­да, то је Пи­фа­ге­та
схва­тио да је „таст“ оста­вио Ла­за­ру кру­
ну и зе­мљу у на­сле­ђе. При­ка­зи­ва­ње Све­
тог Да­ви­да Срп­ског на јед­ној ра­ва­нич­кој
фре­сци зна­чи да је ње­гов култ по­стао ра­
ши­рен из­ван лим­ске обла­сти, а све­до­чан­
ство цар­ског по­слан­ства го­во­ри ка­ко је
култ одр­жа­ван и у XVI ве­ку, а и да­нас се
про­сла­вља у на­шој по­ме­сној Цр­кви.
 
Српска историја
Ју­нач­ка гла­ва Ни­ке Бу­ни­ћа
(Исто­риј­ске бе­ле­шке из Би­хаћ­ке кра­ји­не)
Ни­ко Бу­нић је по­кој­ник на чи­јем гро­бу ве­ге­та­ци­ја на­го­ве­шта­ва
не­бе­ску исти­ну и ра­дост оп­штег Вас­кр­се­ња.
Радован
Пилиповић
„Што је не­ба да је лист ’ар­ти­је
Што је го­ра да су ка­ле­мо­ви
Што је мо­ре да је црн му­ре­ћеп,
Па да пи­шем три го­ди­не да­на,
Не би мо­ји’ ис­пи­са­ла ја­да“.
Ле­по­та и ту­га јед­не хи­пер­бо­ле
Ова­ко се за­вр­ша­ва јед­на жа­ло­сти­ва пе­
сма ко­ја го­во­ри о пре­ки­ну­тој љу­ба­ви.
Име­на дво­је мла­дих ко­ји су је гра­ди­ли ни­
су за­пи­са­на. Они се у тој на­род­ној пе­сми,
ко­ја је про­др­ла и у умет­нич­ку књи­жев­ност,
на­зи­ва­ју ши­фро­ва­ним име­ни­ма „Пла­ви
Зум­бул“ и „Зе­ле­на Ка­да“. Обо­је су ра­сли у
њи­ви пре­пу­ној слат­ког бо­ста­на, а он­да је
Пла­ви Зум­бул из­не­на­да „оти­шао на До­ља­
не“, док је Ка­да оста­ла са­ма у бо­ста­ну, ка­мо
је Зум­бул до­зи­ва: „Ду­шо, мо­ја, у бо­ста­ну
Ка­до, ка­ко ти је у бо­ста­ну са­мој?“ Зе­ле­на
Ка­да сво­ју ту­гу ис­ка­зу­је го­ре на­ве­де­ном
хи­пер­бо­лом.
Ни­је би­ло хра­брих исто­ри­ча­ра и фол­
кло­ри­ста ко­ји би по­ку­ша­ли да до­ку­че ме­
сто и вре­ме на­стан­ка фа­бу­ле из ро­ман­се.
То­по­ним и на­се­ље До­ља­ни, по­ред на­ма
бли­ске по­сав­ске Остру­жни­це, сре­ћу се нај­
новембар/децембар 2011        57
ма­сов­ни­је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и то на
не­ко­ли­ко ме­ста, од Цен­трал­не Бо­сне, пре­ко
За­пад­не Хер­це­го­ви­не до Кра­ји­не. Но­шен
„цр­ним ве­тром“ ко­ји у срп­ској на­род­ној
ми­то­ло­ги­ји ду­ва са Ис­то­ка, до­ко­тр­ља­ли
смо се у ра­до­зна­ло­сти баш на За­пад, у по­
тра­зи за нај­а­у­тен­тич­ни­јим До­ља­ни­ма. Јер,
нај­ра­спри­ча­ни­ју и нај­за­ни­мљи­ви­ју про­
шлост, са нај­ви­ше на­ра­тив­не и по­ет­ске
сна­ге, има­ју упра­во Бо­сан­ски До­ља­ни, се­ло
ко­је се на­ла­зи у По­у­њу, на гра­ни­ци Бо­сне
са Ли­ком, у Фе­де­ра­ци­ји БиХ.
Ово ме­сто је сре­ди­ном XIX ве­ка би­ло
сре­ди­ште чу­ве­не До­љан­ске бу­не ко­ја је из­
би­ла 1858. и ко­ја је би­ла увер­ти­ра за ве­ли­ки
Бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ки уста­нак 1875–1878.
го­ди­не. Да­нас у ње­му не­ма жи­вих срп­ских
до­ма­ћин­ста­ва, јер је се­ло жр­тва ет­нич­ког
чи­шће­ња. Срп­ство се уга­си­ло на мно­гим
исто­риј­ским те­ри­то­ри­ја­ма бив­ше Ју­го­сла­
ви­је, пар­дон, За­пад­ног Бал­ка­на, или ка­квом
све не ге­о­по­ли­тич­ком син­таг­мом са­да на­
зи­ва­мо „ре­ги­он“. У За­пад­ној Бо­сни, Се­вер­
ној Дал­ма­ци­ји, Ли­ци, Ба­ни­ји и на Кор­ду­ну,
гро­бља су ма­ње на уда­ру вар­ва­ра и мр­зи­те­
ља срп­ског име­на, не­го на при­мер у не­ким
сре­ди­на­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. У Бо­
сан­ској Кра­ји­ни, за­то, гро­бља, а на­ро­чи­то
та­мо­шњи епи­та­фи, мо­гу би­ти до­бар из­вор
пи­сци­ма исто­ри­је. Ка­да смо по­се­ти­ли Бо­
сан­ске До­ља­не, ни­смо ни слу­ти­ли да ће нам
пе­сма, уче­на на ча­со­ви­ма књи­жев­но­сти у
Српска историја
основ­ној шко­ли би­ти пот­пу­но осве­же­на у
пам­ће­њу.
У Бо­сан­ским До­ља­ни­ма
У До­ља­не, или бо­ље ре­че­но на До­ља­не,
иде се из Бо­сан­ског Пе­тров­ца, про­ђе се
по­ред Љу­то­ча, пла­ни­не ка­рак­те­ри­стич­ног
име­на, а он­да се уда­ри на­ле­во, по­ма­ло раз­
ло­ка­ним ма­ка­да­мом. По­жељ­но је има­ти
то­по­граф­ску кар­ту круп­ни­је раз­ме­ре, јер
та­мо Ge­ne­ral Pac­ket Ra­dio Ser­vi­ce (GPRS) не
по­ма­же. Не­да­ле­ко од Бо­сан­ских До­ља­на,
пар ки­ло­ме­та­ра ју­го­и­сточ­но, на­ла­зи се пре­
див­ни во­до­пад – Штр­бач­ки Бук, ко­ји је по­
пу­лар­на при­род­на ле­по­та и зна­ме­ни­тост.
Шум­ски пут ко­јим се сти­же у Бо­сан­ске
До­ља­не про­ла­зи пре­кра­сним пе­ри­во­јем ко­
ји, на­ро­чи­то у ок­то­бру, то­ком Ми­хољ­ског
ле­та, ка­да ја­вор до­би­ја пла­ме­но-цр­ве­ну бо­
ју, от­кри­ва сву Бо­гом да­ну ле­по­ту Кра­ји­не.
Али, тај пут се не одр­жа­ва чак ни он­да, ка­
да Ср­би из До­ља­на иду у род­но ме­сто, сво­ју
де­до­ви­ну, на дан пра­зни­ка њи­хо­ве по­па­ље­
не и сру­ше­не цр­кве, 28. ав­гу­ста (Ус­пе­ни­је
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це). До­љан­ска цр­ква
је из­гра­ђе­на 1901, за­па­ље­на 1941, а ни­шта
бо­ље ни­је про­шла ни у по­след­њем ра­ту.
Фе­де­рал­на по­ли­ци­ја, ко­ја обез­бе­ђу­је при­
ја­вље­ни скуп, до ско­ра је мр­ким по­гле­ди­ма
ис­пра­ћа­ла ауто­мо­би­ле са ре­ги­стар­ским та­
бли­ца­ма из Ср­би­је, али не про­ла­зе ни­шта
бо­ље ни они са „не­у­трал­ним“ та­бли­ца­ма из
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.
Иако су Ср­би кон­сти­т у­ти­ван на­род
Фе­де­ра­ци­је БиХ, њи­хо­ва пр­ва дис­кри­
ми­на­ци­ја је на ру­ка­ви­ма по­ли­ца­ја­ца. Грб
Фе­де­ра­ци­је има љи­љан, ша­хов­ни­цу и 12
зве­зди­ца Европ­ске Уни­је при­де, али ниг­де
срп­ског на­род­ног сим­бо­ла. Ср­би из фе­
де­рал­них оп­шти­на Бо­сан­ског Пе­тров­ца,
Гла­мо­ча, Бо­сан­ског Гра­хо­ва и Др­ва­ра при­
хва­ти­ли су то, али, кроз по­ша­ли­цу, ко­мен­
та­ри­шу нај­ве­ће до­ње по­ље шти­та – жу­те
зве­зди­це, ка­жу, из­о­бра­жа­ва­ју упра­во Ср­бе
„ка­ко игра­ју ко­ло“.
58        3/2011
На­кон мо­ли­тве у по­лу­ра­зру­ше­ном и
оста­ре­лом цр­кве­ном зда­њу, кре­ну­ли смо
у оби­ла­зак до­љан­ског гро­бља. Ни са­ми не
зна­мо ка­ко смо до­спе­ли до јед­ног спо­ме­ни­
ка ко­ји је био пре­кри­вен и та­ко укра­шен са
бу­ја­ди и па­пра­ти, ни­ским шум­ским ра­сти­
њем, да је све из­гле­да­ло као дар при­ро­де
по­кој­ни­ку. При­мак­нув­ши се, ус­пе­ли смо на
спо­ме­ни­ку да раш­чи­та­мо сле­де­ће:
„Ов­ђе ле­жи те­ло Ни­ке Бу­ни­ћа,
си­на Лу­ке и Је­ри­не из Гр­му­ше
ко­ји у 38. го­ди­ни жи­во­та
ма­ја 1867. као срп­ски уско­ка
би по­сје­чен ђе и ле­жи,
а ју­нач­ка гла­ва на ко­цу
у Би­хаћ од­не­ше­на“.
По­бу­на и ка­зна Ни­ке Бу­ни­ћа
Ни­ко Бу­нић је по­кој­ник на чи­јем гро­бу
ве­ге­та­ци­ја на­го­ве­шта­ва не­бе­ску исти­ну и
ра­дост оп­штег Вас­кр­се­ња. Ег­зе­ку­ци­ја учи­
ње­на над њим је би­ла су­ро­ва, ма­да ме­ди­
ци­на­ри ми­сле да је од­се­ћи гла­ву у су­шти­ни
ла­га­на смрт, не­што по­пут бр­зе ги­љо­ти­не. И
је­сте, ако џе­лат зна свој по­сао. Ме­ђу­тим, из­
ло­жи­ти гла­ву је стра­шна опо­ме­на дру­ги­ма,
опо­ме­на ста­нов­ни­штву са­чи­ње­ном од по­
тен­ци­јал­них бун­тов­ни­ка. Тур­ци су во­ле­ли
да вр­ше по­гу­бље­ња не­при­ја­те­ља Му­ха­ме­до­
ве ве­ре, ше­ри­јат­ског по­рет­ка, јав­ног ре­да и
ми­ра, на пе­так, на њи­хов ре­ли­ги­о­зни пра­
зник, и то на вид­ним ме­сти­ма – ве­ша­њем,
се­че­њем или у нај­го­рем слу­ча­ју на­би­ја­њем
на ко­лац. На­би­ја­ње на ко­лац је не­што што
је би­ло бал­кан­ска уоби­ча­је­ност и део сва­ко­
дне­ви­це, ка­ко го­во­ре мно­ги пу­то­пи­сци.
От­кри­ве­ни епи­таф оба­ве­шта­ва да је Ни­ко
Бу­нић био „срп­ски уско­ка“. Вре­ме уско­ка из
мле­тач­ко-тур­ских ра­то­ва је дав­но про­шло,
али под­руч­је тур­ског сер­ха­та и аустриј­ске
Вој­не гра­ни­це (Militär-gren­ze) ни у XIX ве­ку
ни­је рас­кр­сти­ло са по­бу­ње­ни­ци­ма, хај­ду­
ци­ма и на­о­ру­жа­ним гру­па­ма ко­је су би­ле
си­гур­не да би­ју бит­ку за на­ци­о­нал­ни по­нос
или да во­де при­ват­ну ору­жа­ну ми­си­ју. Се­ вре­ме­ни­ци Ни­ке Бу­ни­ћа су сва­ка­ко и они
ла по­пут До­ља­на, тик уз гра­ни­цу, би­ла су хај­ду­ци ко­је, на свом пу­то­ва­њу кроз Бо­сну,
пра­ви рај за „раз­бој­ни­ке“, „зле го­сте“, че­шће по­ми­ње Алек­сан­дар Гиљ­фер­динг 1856. го­
Тур­ског цар­ства не­го ли Беч­ко-пе­штан­ске ди­не. Он ис­ти­че њи­хо­ву спо­соб­ност скри­
ће­са­ре­ви­не. Та­ква при­род­на гне­зда, упо­ ва­ња и по­кре­тљи­во­сти у Гла­моч­ком кра­ју и
ри­шта гу­слар­ске тра­ди­ци­је и кон­цеп­ту­ал­ ка­ко ка­же, „вр­ло су по­пу­лар­ни
но-праг­ма­тич­не по­е­зи­је би­ла би ли­ше­на у Бо­сни“. Наш Ни­ко Бу­нић
сва­ког сми­сла ако ни­су у ам­би­јен­ту је не­стао у тур­ској ја­ро­
се­че, пу­шча­ног пра­ха и оло­ва. Та­ква сти, али је мо­жда упи­сан
ме­ста ни­је би­ло мо­гу­ће па­ци­фи­ко­ у не­ком по­ли­циј­ском
ва­ти дру­га­чи­је јер „хај­ду­ци­ма се из­ве­шта­ју, ко­ји је том
не мо­же учи­ни­ти ни­шта док се не при­го­дом по­слат у
по­па­ле ку­ће оних ко­ји их скри­ва­ Би­хаћ, Са­ра­је­во или
ју“, ка­ко јед­ном де­пе­шом из 1851. Ца­ри­град. За нас је,
го­ди­не из­ве­шта­ва сво­ју цен­тра­лу за­сад, је­ди­ни из­вор о
у Си­њу аустријски ухо­да, по­знат у Бу­ни­ће­вој хај­ду­чи­ји
исто­ри­ји као „Ли­вањ­ски Ано­ним“. ла­пи­да­ран из­ве­штај са
„Срп­ски уско­ка“ је упа­дао из ње­го­вог над­гроб­ни­ка,
прав­ца Ли­ке, пре­ла­зио Уну, уз­не­ ко­ји по ду­ху до­се­же у
ми­ра­вао тур­ске
по­гра­нич­не ка­
ра­у­ле, бе­жао
од гра­
нич­них
од­ре­да,
на­па­
дао,
па­лио и
ру­шио бе­
гов­ске чар­да­
ке. Био је по­тај­
на уте­ха со­ци­јал­но вре­ме мра­мо­ро­ва бо­
обес­пра­вље­ном, еко­ном­ски и мо­ сан­ских кр­стја­на, упра­
рал­но тла­че­ном ста­нов­ни­штву. Ни­ во оних хри­шћа­на са кр­
ко Бу­нић је по­след­њи из­да­нак оних сним име­ном, из­да­на­ка
хај­ду­ка и од­мет­ну­тих рат­ни­ка ка­ зе­мље сво­је пле­ме­ни­те.
кви су би­ли Стан­ко Со­чи­ви­ца (крај Он је сво­ју гла­ву дао за
XVI­II ве­ка) и Ми­јат То­мић (сре­ди­на сло­бо­ду сво­јих су­на­род­
XIX ве­ка), ко­ји су во­ди­ли при­ват­не ни­ка, а има ли ко ве­ће
ра­то­ве, ма­ло дру­га­чи­је не­го њи­хо­ви љу­ба­ви од оно­га „ко­ји
прет­ход­ни­ци Јан­ко­ви­ћи и Сми­ља­ни­ ду­шу сво­ју по­ло­жи за
ћи. Ови по­след­њи из XVII ве­ка су, у бли­жње сво­је“ (Јн 15, 13).
гло­бал­ним су­ко­би­ма две ци­ви­ли­за­  
ци­је, ра­то­ва­ли за Ве­не­ци­ју и мно­го Аутор је библиотекар
су лак­ше мо­гли да унов­че сво­је уме­ Српске патријаршије
ће ба­ра­та­ња пу­шком и са­бљом. Са­

новембар/децембар 2011        59
Се­ћа­ња
Мо­ли­тва на
Ве­ле­би­ту
Ја­дов­но је ма­ло лич­ко се­ло у ср­цу
Ве­ле­би­та. Као да је и са­мо име
од­ре­ди­ло да по­ста­не по­зна­то по
ја­ду и стра­да­њу десетинa хи­ља­да
љу­ди, же­на и де­це.

Про­то­је­реј-ста­вро­фор
Че­до Са­ви­чић

Н ај­ве­ћа стра­ти­шта пра­во­слав­ног

срп­ског на­ро­да о ко­ји­ма се до­не­
дав­но ма­ло зна­ло је­с у ја­ме без­
дан­ке на Ве­ле­би­т у. Ја­дов­но је ма­ло лич­ко
се­ло у ср­цу Ве­ле­би­та. Као да је и са­мо
име од­ре­ди­ло да по­ста­не по­зна­то по ја­ду
и стра­да­њу десетинa хи­ља­да љу­ди, же­на
и де­це. Пре­ма све­до­че­њу пре­жи­ве­лих
из ло­го­ра „Ја­дов­но“ и на осно­ву исто­
риј­ских по­да­та­ка, овај ка­за­мат смр­ти се
убра­ја у нај­бру­тал­ни­ја стра­ти­шта Дру­гог
свет­ског ра­та.
Све је по­че­ло про­гла­ша­ва­њем Не­за­ви­сне
Др­жа­ве Хр­ват­ске (НДХ), 10. апри­ла 1941. г.
Већ је­да­на­е­стог апри­ла уста­ше су за­по­че­ле
се­ри­ју хап­ше­ња и спро­во­ђе­ња Ср­ба из Го­ у пр­вој по­ло­ви­ни ма­ја 1941. г. на Ве­ле­би­т у,
спи­ћа и око­ли­не, уз стра­шну тор­т у­ру, у ка­ два­де­се­так ки­ло­ме­та­ра од Го­спи­ћа и Те­
зни­о­ни­цу Окру­жног су­да. Па­ве­лић је дру­ сли­ног Сми­ља­на, на 1200 ме­та­ра над­мор­
гог ју­на 1941. г. из­дао зва­нич­но на­ре­ђе­ње о ске ви­си­не, ду­бо­ко у шу­ми и под ве­дрим
осни­ва­њу ло­го­ра у НДХ. Ме­ђу­тим, по­да­ци не­бом, нај­пре на по­вр­ши­ни од 50m х 20m,
го­во­ре да су и пре овог да­т у­ма по­сто­ја­ли а на кра­ју чи­та­вих 180m х 90m, огра­ђен са
кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри: „Да­ни­ца“ код Ко­ 4 ме­тра ви­со­ком, бо­дљи­ка­вом жи­цом.
прив­ни­це, „Ке­ре­сти­нац“ код Са­мо­бо­ра и У овај ком­плекс уста­шких ло­го­ра, пре­
„Го­спић“ у Ли­ци. Ло­гор „Ја­дов­но“ на­стао је ма ви­ше­го­ди­шњем ис­тра­жи­ва­њу др Ђу­ре

60        3/2011
За­те­за­ла из Кар­лов­ца, од 11. апри­ла до 21.
ав­гу­ста 1941. до­ве­де­но је са под­руч­ја це­ле
НДХ 42.246 му­шка­ра­ца, же­на и де­це и на
нај­о­крут­ни­ји на­чин уби­је­но 40.123 осо­бе.
Са­мо 2.123 за­то­че­ни­ка уста­ше ни­с у уби­ле
јер их је у то­ме спре­чи­ла ита­ли­јан­ска вој­
ска, па су их на бр­зи­ну тран­спор­то­ва­ли у
ло­гор „Ја­стре­бар­ско“ код За­гре­ба. Ту их је
200 уби­је­но, а дру­ге су от­пре­ми­ли у „Ја­се­
новембар/децембар 2011        61
но­вац“ и у ло­гор „Кру­шчи­ца“ код Ви­те­за.
У ен­ци­кло­пе­ди­ји ста­ре Ју­го­сла­ви­је сто­
ји по­да­так да је у ја­ма­ма Ве­ле­би­та уби­је­но
72.000 љу­ди, а да је са­мо „Ша­ра­но­ва ја­ма“
про­гу­та­ла 35.000 жр­та­ва. Ме­ђу уби­је­ним
је да­ле­ко нај­ве­ћи број Ср­ба, пре­ко 38.000,
за­тим не­ко­ли­ко сто­ти­на Је­вре­ја, пре­те­жно
мла­ђих осо­ба, чла­но­ва спорт­ског дру­штва
„Ма­ка­би“ из За­гре­ба. Ме­ђу по­стра­да­ли­ма
на­ла­зи се и је­дан број Хр­ва­та ан­ти­фа­ши­
ста, као и осо­ба дру­гих на­ци­о­нал­но­сти.
Чи­ње­ни­ца да је ме­ђу жр­тва­ма то­ли­ко
де­це, же­на, све­ште­них ли­ца и да су хап­
ше­ни у сво­јим ку­ћа­ма и на има­њи­ма, го­
во­ри да им је је­ди­на кри­ви­ца би­ла та што
су дру­ге ве­ре и на­ци­је. По­тре­сно би би­ло
и са­мо на­бра­ја­ње ка­ко су, и на ко­ји на­чин,
жр­тве ли­ша­ва­не жи­во­та. По­сто­је до­ку­
мен­та ко­ја по­ка­зу­ју ко­ли­ко су се и са­ми
не­мач­ки и ита­ли­јан­ски вој­ни­ци згра­жа­ва­
ли над бру­тал­но­шћу уста­ша у це­лој НДХ.
Ко­му­ни­стич­ка власт је ра­ди „брат­ства
и је­дин­ства“, на раз­не на­чи­не спре­ча­ва­ла
све­ште­ни­ке и род­би­ну да по­се­ћу­ју ма­сов­не
гроб­ни­це, а „Ја­дов­но“ по­себ­но. Пр­ву ве­ћу
спо­мен-пло­чу над „Ша­ра­но­вом ја­мом“, уз
до­ста про­бле­ма, по­ста­ви­ло је Удру­же­ње
пра­во­слав­них све­ште­ни­ка, 1983. за по­
стра­да­ле: дво­ји­цу ар­хи­је­ре­ја (све­ште­но­
му­че­ни­ка Пе­тра Зи­мо­њи­ћа, Ми­тро­по­ли­та
да­бро­бо­сан­ског и Са­ву Тр­ла­ји­ћа, Епи­ско­па
гор­њо­кар­ло­вач­ког) и 53 све­ште­ни­ка. Та­да
се зна­ло за то­ли­ко име­на, а пре­ма нај­но­
ви­јим по­да­ци­ма до ко­јих је до­шао др За­те­
за­ло, у овим ло­го­ри­ма су уби­је­на нај­ма­ње
73 све­ште­на ли­ца. Ова пло­ча је по­лу­па­на
1991. г. и још ни­је об­но­вље­на.
Ове го­ди­не, 26. ју­на, пр­ви пут је до­сто­
јан­стве­но обе­ле­же­на ту­жна го­ди­шњи­ца.
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки Г. Ге­ра­сим са
62        3/2011
све­ште­ни­ци­ма ове епар­хи­је слу­жио је над
„Ша­ра­но­вом ја­мом“ Све­т у за­у­по­ко­је­ну
Ли­т ур­ги­ју и па­ра­стос. Је­вреј­ски ра­бин
про­из­нео је мо­ли­тву за по­кој ду­ше сво­јих
су­на­род­ни­ка. При­год­ним го­во­ри­ма број­
ном на­ро­ду су се обра­ти­ле мно­ге јав­не
лич­но­сти.
„Ја­дов­но“ је и да­нас отво­р е­на и не­до­
вр­ше­на књи­г а. Ка­ко је на­пи­с а­ла јед­на
но­ви­нар­ка, ово је тре­ће Ја­дов­но: пр­в о
је оно из 1941, дру­го из 1991. и тре­ће –
ово, да­нас. Раз­ми­шља­ју­ћи о злу у све­т у,
за крај на­в о­ди­мо ре­чи Ми­т ро­по­ли­т а
Ам­фи­ло­хи­ја (Ра­до­ви­ћа) ко­ји је не­где
за­пи­с ао: „Се­ме­ње зла је нај­о­па­сни­је ка­
да је при­кри­в е­но. Учи­ње­но зло је нај­о­
тров­ни­је кад по­сле из­вр­ше­ња бу­де прав­
да­но или на­мер­но при­кри­в е­но ве­лом
за­б о­ра­в а. По­ка­ја­ти се за учи­ње­но зло,
лич­но или ко­лек­тив­но, зна­чи по­но­в о
от­кри­ти у се­би пра­ви људ­ски лик, зна­чи
од бра­тоуби­це по­но­в о по­с та­ти брат, об­
но­ви­ти се тај­ном из­гу­бље­ног бра­то­љу­
бља. Не­по­ка­ја­но и нео­ка­ја­но зло по­с та­је
из­в о­ри­ште но­вих за­ла. Као што се и
ре­ше­ња крат­ко­ви­де по­ли­ти­ке, до­не­ше­на
и до­не­т а ра­ди се­бич­них ин­те­р е­с а или
ла­жног ми­ра ме­ђу љу­ди­ма и на­р о­ди­ма,
тро­с тру­ко и пе­то­р о­с тру­ко пла­ћа­ју све
до де­в е­тог ко­ље­на.“

Пу­то­пис

Мла­ди бо­го­тра­жи­те­љи
Уче­ни­ци XIV београдске гим­на­зи­је у дводневној посети великим
српским светињама

си­ву ми­ли­ну ко­ја об­у­зи­ма ду­шу у су­сре­ту

са ње­ним Твор­цем осе­ти­ла су не са­мо
Не­над де­ца, већ и про­фе­со­ри и све­ште­ни­ци ко­ји
Ву­јић су их пред­во­ди­ли. Мир, спо­кој­ство, и не­
скри­ве­ну уну­тра­шњу раз­дра­га­ност – ко­ји

О во дво­днев­но пу­те­ше­стви­је ве­ро­у­

чи­те­ља и ње­го­вих ђа­ка (ма­ту­ра­на­
та) от­по­че­ло је са Вра­ча­ра, на­кон
ју­тар­ње мо­ли­тве и бла­го­сло­ва све­ште­ни­ка
Све­то­сав­ске цр­кве. Планирана је по­се­та
се не мо­гу ку­пи­ти ни­ка­квим нов­цем – по­
ка­зи­ва­ли су сви ђа­ци ре­дом. Спо­зна­ли су
да је Све­ти Са­ва из ри­зни­це Бо­жи­је, за­си­
гур­но, за сво­ју ве­ли­ку жр­тву и под­ви­за­ва­
ње до­би­јао не­из­мер­но ви­ше од њих са­мих.
ве­ли­ких срп­ских све­ти­ња: Сту­де­ни­це и За не­по­бо­жног чо­ве­ка ово би би­ло јед­но
ис­по­сни­це Све­то­га Са­ве, Пе­тро­ве цр­кве, ме­сто за­ни­мљи­во тек не­ко­ли­ко ми­ну­та,
Ђур­ђе­вих Сту­по­ва, Со­по­ћа­на и Ми­ле­ да се на­пра­ви не­ка пре­ле­па фо­то­гра­фи­ја.
ше­ве. На „прак­тич­ној ве­ро­на­у­ци“ тј. на За по­бо­жне љу­де, бо­го­тра­жи­те­ље, ово је
по­кло­нич­ком пу­то­ва­њу, гим­на­зи­јал­ци ме­сто Бо­жи­јег ја­вља­ња у њи­хо­вим ср­ци­ма
су, по­се­тив­ши Сту­де­ни­цу и ис­по­сни­це и ти тре­ну­ци су дра­го­це­ни и не­за­бо­рав­ни.
Св. Са­ве, у свој пу­но­ћи
осе­ти­ли дух пра­во­сла­
вља. Иако су са­мо јед­но
по­под­не бо­ра­вили у
гор­њој ис­по­сни­ци,
ми­ло­сти­ва ру­ка Бо­жи­ја
по­ми­ло­ва­ла је њи­хо­
ве не­жне ду­ше. У тим
ча­со­ви­ма из­гу­би­ли су
осе­ћај за вре­ме, иш­че­
зла је њи­хо­ва же­ља да
се бр­зо вра­те у ци­ви­
ли­за­ци­ју, осе­ти­ли су да
чо­век мо­же да по­сто­ји
на је­дан дру­га­чи­ји на­
чин – до та­да нео­пи­
то­ван, где се би­ти­ше у
веч­ним окви­ри­ма, и где
се осе­ћа деј­ство бла­го­
да­ти Бо­жи­је. Ту нео­пи­

новембар/децембар 2011        63
 Су­срет са јед­ним мо­на­хом на овом по­
кло­нич­ком пу­то­ва­њу по­ра­зио је увек
при­с ут­ну сум­њу да се баш на­ма не­ће
по­сре­ћи­ти да упо­зна­мо не­ко­га ко се упу­
тио на „она ма­ла вра­та те­сним пу­тем“ ка
Цар­ству Бо­жи­јем. При­с у­ство овог скром­
ног вој­ни­ка Хри­сто­вог и кра­так раз­го­вор
оста­ви­ли су не­из­бри­сив траг у мла­дим
ђач­ким ср­ци­ма. Код мно­гих ђа­ка су се
по­ја­ви­ле су­зе на ли­ци­ма ко­је су из­ра­жа­
ва­ле „ра­до­сну ту­гу“. Ра­дост, за­то што смо
ви­де­ли да Бог оба­сја­ва не­пре­ста­но и кроз
на­ше са­вре­ме­ни­ке сво­јом не­за­ла­зном и
не­ство­ре­ном све­тло­шћу оне ко­ји иза­ђу
Ње­му у су­сре­та­ње; ту­гу, јер смо би­ли све­
сни да ве­ли­ки део на­ше­га жи­во­та про­во­
ди­мо у сен­ци, ван до­ма­ша­ја пуноће бо­
жан­ске све­тло­сти ко­ја оба­сја­ва са­мо оне
ко­ји то тра­же.
Ка­кви су пло­до­ви ова­квих пу­то­ва­ња
схва­ти­ће­мо из ре­чи ро­ди­те­ља јед­не уче­ни­
це ко­ји је ре­као: „До­вољ­но је би­ло да са­мо
по­гле­дам оза­ре­но ли­це мо­је ћер­ке, ко­је је
бли­ста­ло не­сва­ки­да­шњим сја­јем и об­ја­вљи­
ва­ло уну­тра­шњу ра­дост, па да знам ка­ко јој
је би­ло на пу­то­ва­њу“. Дру­га уче­ни­ца је, по
по­врат­ку, сво­ме та­ти ко­ји је до­шао по њу
ре­кла сва оду­ше­вље­на: „Кад стиг­нем ку­ћи,
мо­рам про­бу­ди­ти ма­му и ис­при­ча­ти јој ка­
64        3/2011
ко нам је пре­ле­по би­ло ова два да­на, и мо­ра
то да чу­је од­мах, но­ћас“.
То је љу­бав искон­ска, истин­ска, Бо­жан­
ска, ко­ју де­ле­ћи са дру­ги­ма не ума­њу­је­мо,
већ је уве­ћа­ва­мо. Јед­на уче­ни­ца је ре­кла:
„Мој жи­вот се на­кон ових ду­хов­них екс­
кур­зи­ја на­про­сто про­ме­нио на бо­ље“. Не­
мо­гу­ће је, на јед­ном ме­сту, на­пи­са­ти и са­
бра­ти све ути­ске уче­сни­ка овог хо­до­ча­шћа,
но са­ти про­ве­де­ни у ауто­бу­су, ви­ше­сат­но
пе­ша­че­ње, скром­на за­јед­нич­ка тр­пе­за,
без­ин­те­ре­сно упо­зна­ва­ње и дру­же­ње, уче­
ство­ва­ње у ма­на­стир­ским бо­го­слу­же­њи­ма
и све­то­та­јин­ском жи­во­ту Цр­кве, до­ве­ли су
до то­га да са­ми ка­жу: „Ни­смо би­ли на леп­
шој екс­кур­зи­ји“. А ро­ди­те­љи... по­сле ова­
квих ис­ку­ста­ва њи­хо­ве де­це.. по­же­ле­ли су
да сле­де­ћи пут и са­ми кре­ну на по­кло­нич­ко
пу­то­ва­ње.
Ка­кво је ово би­ло див­но пу­то­ва­ње и дру­
же­ње опи­сао је спон­та­но, на кра­ју, и ис­ку­
сни во­зач „Ла­сте“ ре­чи­ма: „да ова­кву гру­пу
и бес­пре­кор­но по­на­ша­ње ни­је до са­да у
сво­јој ду­гој ка­ри­је­ри до­жи­вео, иако је во­
зио, на до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним ли­ни­ја­ма
гру­пе ра­зних уз­ра­ста и за­ни­ма­ња“. И на
кра­ју још је до­дао „да ће би­ти љу­бо­мо­ран
на оно­га ко бу­де сле­де­ћи пут во­зио уче­ни­ке
XIV гим­на­зи­је на по­кло­нич­ко пу­то­ва­ње“.