Aristotel

 Nijedna knjiga nije toliko uticala na razvoj teorijske misli o tragediji niti na tragediju samu kao
Aristotelova ''Poetika''. Ono što je od ''Poetike'' sačuvano podeljeno je na 26 poglavlja od kojih se 2
smatra neautentičnim. !vih 26 poglavlja mo"e se podeliti na # ve$ih celina.
% prvih #& uvodnih poglavlja Aristotel deiniše  prirodu umetničkog stvaralaštva
deiniše prirodu stvaralaštva&& ističe razlike
koje postoje
komediji u sredstvima&
i o odnosu epopeje načinu i predmetu
predmetu podra"avanja&
prema tragediji.  podra"avanja& govori o istorijskom razvoju
razvoju tragedije
 tragedije i
Poglavlja od () do *( predstavljaju sr" ''Poetike'' o+uhvataju$i čuvenu Aristotelovu deiniciju
tragedije&& pro+l
tragedije pro+lem
em završenosti i jedinstva
jedinstva   tragičke radnje& isticanje razlika izme,u istoriograije i
 pesništva& izdvajenje tri dela tragičke priče
priče i i na+rajanje kvantitativnih delova tragedije.
delova tragedije.
Poglavlja *()& *()) i *())) su dodatak prethodnom& najva"nijem segmentu ''Poetike''. % njima
Aristo
Ari stotel
tel govori
govori o ose
ose$anj
$anjim sa"aljenja&& čet
imaa straha i sa"aljenja četiri
iri način
načinaa iza
izaziv
zivanj
anjaa ovi
ovihh ose$an
ose$anja&
ja& karakteru
likova& načinima prepoznavanja
načinima prepoznavanja i i njihovom vrednovanju.
Poglavlja od *)* do **)) +ave se pro+lemom dikcije&
dikcije& dok
 dok se u završnim poglavljima tragedija
 poredi sa epskim pesništvom.

% uvodnom delu ''Poet

''Poetike''
ike'' Aris
Aristotel
totel odre,uje osnovna
osnovna&& prirodna
prirodna o+ele"ja
o+ele"ja pesničke
pesničke umetnosti&
umetnosti&
odnosno ono što je istovremeno svim umetnostima svojstveno i ono po čemu se umetnosti me,uso+no
razlikuju.
-p& trage
tragedija&
dija& komedi
komedija&ja& diti
ditiram+
ram+&& najve$i deo aleutike i kitaristike&
kitaristike& sve te umetnosti u celini
 prikazuju podra"avaju$i
pod ra"avaju$i.. Podra"avanje se& pri tome& vrši ili različitim sredstvima ili na n a različi
raz ličite
te načine
ili
ili po
podr
dra"
a"av
avaj
aju$i
u$i rarazl
zlič
ičit
itee  predmete.
 predmete. !ve
!ve na+r
na+roj
ojan
anee umet
umetno
nost
stii po
podr
dra"
a"av
avaj
ajuu rit
ritmom
mom&& gov govoro
orom
m i
harmonijom&   me,utim& kitaristika podra"ava samo harmonijom i ritmom& umetnost igre podra"ava
harmonijom&
samo ritmom +ez melodije& epopeja podra"ava govorom +ilo u stihu ili u prozi dok se komedija i
tragedija slu"e svim navedenim sredstvima podra"avanja ali ne istovremeno i ne u svim delovima. ako
tragedija koristi ritam i harmoniju samo u horskim pesmama koje se pevaju uz pratnju muzike.
/ovore$i o razlici koja postoji u predmetu
u  predmetu podra"avanja
podra"avanja Aristotel
 Aristotel ka"e da pesnici podra"avaju
ljude koji delaju
delaju a
 a ljudi se me,uso+
me,uso+no
no razlikuju
razlikuju po moralnim oso+inama
oso+inama&& vrlini i nevaljalastvu pa tako
 pesnici podra"avaju ili ljude koji su  +olji od nas ili one koji su gori ili
gori ili slične
slične nama.
 nama. 0omer podra"ava
 +olje& 1leoon& pisac ditiram+a& prosečne a 0egemon ešanin&
ešanin& pisac parodija& gore od nas. )z razlike
koja postoji u predm
predmetuetu podra"avanja
podra"avanja Ari
Aristot
stotel
el izvodi razliku izme,u tragedije
tragedije&& koja podra"ava ljude
 +olje od onih koji danas "ive& i komedije& koja podra"ava ljude gore od nas.
% )))))) gl
glavi
avi ''Poe
''Poeti
tike'
ke''' Ari
rist
stot
otel
el gov
govor
orii o razl
razlic premaa nači
icii prem načinu
nu  podra"avanja. Pesnik mo"e
 pripovedati ili na usta druge ličnosti ili sam& +ez pretvaranja da je neko ddrugi.
rugi. Platon deiniše dijagezis
kao čisto pripovedanje koje nalazimo tamo gde pesnik pripoveda u svoje ime ime ne
 ne pretvaraju$i se da je
neko drugi& me,utim& Aristotel smatra da pripovedanje imamo svaki put kada epski pesnik nešto govori
 +ilo u svoje ime +ilo preko svojih likova.
likova . ato je za Aristotela dijagezis i ep i ditiram+ dok
ditiram+ dok je kod
Platona dijagezis samo ditiram+.
3ok su ep i ditiram+ dijagezis& tragedija i komedija su mimezis 4 lica koja podra"avaju
 prikazana su tako da vrše neku radnju. 1ljučna razlika izme,u epa& tragedije i komedije je upravo u
tome što ep podra"ava govor a tragedija i komedija radnju. ako je i drama do+ila svoje ime& od grčke
reči ''dran'' što znači raditi tj. drama podrazumeva podra"avanje lica koja vrše neku radnju.

5
 

)zvor svekolikog umetničkog stvaranja& za Aristotela& jeste ljudska priroda. Podra"avanje je

čoveku uro,eno još od detinjstva. Od ostalih stvorenja čovek se razlikuje sposo+noš$u podra"avanja i
zadovoljstvom koje ose$a posmatraju$i tvorevine nastale podra"avanjem. Neke stvari koje nerado
gledam
gledamoo u stv
stvarn
arnost
ostii +udu
+udu$i
$i pre
pretoč
točene
ene u ume
umetni
tničko
čko del
deloo plene
plene teh
tehnik
nikom&
om& izr
izradom
adom&& kol
kolori
oritom
tom i
dopadaju nam se& ose$amo zadovoljstvo posmatraju$i ih.
Pored podra"avanja čoveku su uro,eni ose$aj ritma i harmonije. judi su više ili manje
o+dareni sluhom
usavršili su ova trii slušaju$i muziku&
dara i stvorili njenuumetnost.
pesničku melodiju Pesništvo
i ritam& ose$aju
se daljezadovoljstvo. Oni o+dareni
delilo i evoluiralo shodno
oso+inama pesnika. ako su oni pesnici koji su voleli uzvišena dela i plemenite ljude pisali himne i
enkomije 7tragedija i ep8& dok su oni kojima su se dopadala dela neznatnih i loših ljudi pevali rugalice.
% istoriji grčke poezije pre 0omera Aristotel ne pronalazi nijednu himnu ali smatra da je takvih pesama
moglo +iti mnogo jer su one omogu$ile pojavu jedne tako uzvišene pesničke igure kakav je 0omer. a
Aristotela 0omerovi epovi su idealni o+razac plemenitih i oz+iljnih dela ali je njegova značaj utoliko
ve$i što je pokazao pesnicima i osnovni o+lik komedije u delu ''9argit''.
Po Aristotelovom
Aristotelovom mišljenju i komedija i tragedija su plod improvizacije. Tragedija je nastala od
onih koji su začinjali ditiram+ a komedija od aličkih pesama. ) ditiram+ i aličke pesme predstavljaju
o+redni "anr a izvodile su se u okviru rituala posve$enog odre,enom +o"anstvu. 1ao o+redno4o+ičajna
 pesma ditiram+ je +io posve$en +ogu 3ionisu pa $e kasnije i tragedija +iti izvo,ena u slavu istog +oga
za vreme velikih i malih 3ionisija. % početku ditiram+ je +io pesma koja se izvodila uz muzičku
 pratnju a natpevavali su se hor i glumac4solista. 1ako je ditiram+ evoluirao u tragediju menja se i
njegov ormalni sklop. ako -shil uvodi još jednog glumca i smanjuje učeš$e
uče š$e hora da +i ''glavnu ulogu''
dodelio dijalogu. !ookle $e uvesti tre$eg glumca& scenograiju i još više $e smanjiti ulogu hora.
)zmene su podrazumevela i promenu metra. % početku to je +io trohejski tetrametar ali je taj stih
vezivan za satirske igre i ditiram+e pa je zamenjen jampskim pentametrom koji je po ritmu naj+li"i
ljudskom govoru i tako najprikladniji za dejstvo od kojeg se sastoji tragedija. % ovom o+liku tragedija
$e se ustaliti jer je to o+lik koji u potpunosti odgovara njenoj prirodi. )zla"u$i razvojni put tragedije
Aristotel zagovara organicistički pristup 4 o+lici se razvijaju evolutivno& dosti"u maksimum koji slu"i
svrsi&
svrsi& ustal
ustalee se a zat
zatim
im kvar
kvaree i umiru.
umiru. ako
ako je ati
atička
čka traged
tragedija
ija&& impli
implicit
citno&
no& dostig
dostiglala vrhunac
vrhunac u
!ooklovim delima da +i u -uripidovim otpočeo njen pad.

 Nasuprot
ali ne onoga što jetragediji koja podra"ava
u tim karakterima r,avouzvišene karaktere
ve$ što je komedija
istovremeno  je ipodra"avanje
i ru"no ni"ih karaktera
smešno. 3einišu$i smešno
Aristotel ka"e da je to nešto ru"no i nakazno ali ne donosi
d onosi +ol i nije atalno.
3ok je evolucija tragedije poznata kao i pesnici koji su njoj doprineli& evolucija komedije ostaje
nepoznata
nepozna ta jer komedi
komedija&ja& u početku&
početku& nije +ila deo kanona pesničke umetno
umetnosti.
sti. e
ekk kasnije pesnici
pesnicima
ma
komedija +i$e odo+ren hor proesionalnih glumaca koje su do tada zamenjivali glumci4amateri.

Epopeja je slična tragediji utoliko što podra"ava oz+iljnu radnju i uzvišene karaktere. :azlikuju
se po načinu podra"avanja 4 epopeja se slu"i jednim istim metrom i o+likom pripovedanja& odnosno
epopeja podra"ava pripovedanje a tragedija radnju. 3ok tragedija poštuje jedinstvo vremena i nastoji da
završi radnju za jedan o+ilzak sunca ili nešto malo preko tog vremena& epopoeja ne poznaje vremensko
ograničenje.

;
 

<e
<est
stoo po
pogl
glav
avlj
ljee Ari
rist
stot
otel
elov
ovee ''Po
''Poet
etik
ike''
e'' poč
počin
inje
je ču
čuven
venom
om de
dei
ini
nici
cijo
jom
m trag
traged
edij
ijee ko
koja
ja
glasi=''Tragedija je podražavanje ozbiljne i završene radnje koja ima određenu veličinu, govorom
koji
koji je ot
otme
menn i pose
poseba
bann za sv
svak
aku
u vrst
vrstu
u u poje
pojedi
dini
nim
m dedelo
lovi
vima
ma,, lici
licima
ma koja
koja de
dela
laju
ju a ne
pripovedaju; a izazivanjem sažaljenja i straa vrši pročiš!avanje takvi a"ekata#''

$zbiljna radnja je radnja dostojna prikazivanja u tragediji> radnja koja sadr"i opštečovečanske
komponente i univerzalna značenja. o je radnja koja mora sadr"ati patos odnosno mora +iti potresna
da +i pa
strah izazvala
samimkatarzu
tim ni ukatarzu&
svim ljudima. a+avna&
dok radnja koja jesmešna
suviše iindividualizovana
prigodna radnja ne mo"e izazvati
odnosno sa"aljenje
nedovoljno tipičnai
mo"e izazvati katarzu ali samo kod tačno odre,enog& ograničenog +roja ljudi.
%adnja tragedije mora biti završena  tj. mora imati početak& sredinu i kraj.
Početak je nešto što ne postoji na osnovu nečeg drugog ali nešto drugo postoji i proizilazi iz
njega.
1raj je nešto što postoji nu"no iz nečeg a iz njega ništa ne proističe.
!redina je nešto što proističe iz nečeg drugog i ra,a nešto drugo kao svoju posledicu.
Prema tome& zaključuje Aristotel& do+ro slo"ena priča ne tre+a da počinje ma čim& niti da se
završava
završ ava ma gde nego se pisac mora koris
koristiti
titi pomenuti
pomenutimm pravi
pravilima.
lima. Ovaj deo Arist
Aristotelo
otelove
ve deinicije&
deinicije&
iako naizgled trivijalan premda nedovoljno razumljiv& va"io je za tzv. aristotelovski tip tragedije koji je
 +io dominantan do *())) veka. % modernoj tragediji radnja ne mora imati ni početak& ni sredinu a ni
kraj. a Aristotela
Aristotela i njegove sled+enike radnja je celina a celina mora imati početak& sredinu i kraj.
Pored toga što radnj
Pored radnjaa mor
moraa +it
+itii oz+iljn
oz+iljnaa i završen
završenaa ona mora imati određe
određenu veličinu. Po
nu veličinu
Aristotelovom mišljenju karakteristike lepog jesu veličina& red i mera. :adnja tragedije mora +iti cela
ali celo mo"e +iti i nešto što nema neku naročitu veličinu. Ne mo"e +iti lepa ni veoma mala ni veoma
velika "ivotinja ve$ ona koja je u sredini. ako ne mo"e +iti lepa ni veoma mala ni veoma velika slika
"ivotinje. Na veoma maloj slici detalji su nedovoljno precizno dočarani& posmatrač nije u stanju da
dovoljno jasno raza+ere lik predstavljen u svojim detaljima što umanjuje interesovanje kod posmatrača.
1od veoma velike slike ne mo"e se ste$i kompl kompletna
etna predstav
predstavaa o podra"avanom
podra"avanom liku i gledalac
gledalac
gu+i utisak o jedinstvu celine. 1ao što kod prikazanih ''telesa'' i "ivih +i$a tre+a da +ude izvesna
veličina& takva da se pogledom mogu o+uhvatiti& tako i priča u tragediji mora imati odre,enu du"inu&
toliku da se lako pamti. adovoljavaju$a& po"eljna veličina mora ispuniti slede$i uslov 4 veličina sme
da va"i kao dovoljno odre,enje ako se u njoj& dok se doga,aji ni"u jedan za drugim po zakonima
verovatnosti i nu"nosti& nesre$a mo"e preo+ratiti iz sre$e u nesre$u i iz nesre$e u sre$u.
Podra"avana radnja mora +iti oz+iljna& završena& mora imati odre,enu veličinu i mora +iti
celovita# ?edna od najva"nijih oso+ina svakog umetničkog dela jeste da celina do+ija smisao tek kroz
sklop& strukturu delova koji je čine. 3oga,aji u tragediji moraju da +udu tako povezani da se celina&
ako ma koji njen deo premestimo ili oduzmemo odmah remeti i raspada. Nešto što se mo"e dodati ili
oduzeti a da se ne oseti razlika& da ostali delovi a preko njih i celina ne do"ive transormaciju& nije deo
strukture. Ovaj Aristotelov
Aristotelov stav je u samoj osnovi modernog strukturalizma.
1ao što se kod ostalih podra"avalačkih umetnosti jedno podra"avanje vezuje za jedan predmet
tako i tragička priča tre+a da podražava samo jednu radnju. Ovo je jedino od tri pravila koja mu se
 pripisuje a koje je Aristotel
Aristotel sam& eksplicit
eksplicitno
no deinisao.
:adnja ne postaje jedinstvena ako se za njen predmet uzme jedno lice i ako pratimo njegovu
sud+inu. Nije +ilo koji predočeni niz doga,aja jedinstven> to je samo onaj u kome su doga,aji


 

me,uso+no povezani uzročno4posledičnim& kauzalnim vezama za koje va"i pravilo 4 ako se dogodio
 jedan doga,aj morao se dogoditi i drugi. 1ao primer koji potkrepljuje njegovu tvrdnju Aristotel
Aristotel navodi
0omera koji& pevaju$i ''Odiseju''& nije unosio u ep sve doga,aje kroz koje je Odisej prošao kao što je
ranjavanje na Parnasu ili doga,aje koji su prethodili njegovim lutanjima kao kada se pretvarao da je lud
 pred polazak u vojsku jer ne postoji nikakva nu"nost ili verovatnost koja +i jamčila ako se dogodio prvi
p rvi
doga,aj& dogodi$e se i drugi.

aključni
7pro8očiš$enje deo aekata''
takvih čuvene Aristotelove deinicije=''izazivanjem
predstavlja sporno mesto ''Poetike'' uose$anja strahajedno
celini. @itavo i sa"aljenja vršiu
poglavlje
istoriji
istoriji evropske dramske teorij
teorijee i praks
praksee posve$
posve$eno
eno je razmatran
razmatranje
je ovog pro+lema. &ojam katarze
 postaje diskuta+ilan jer se ne vidi kako je Aristotel
Aristotel pripremio ovakvo odre,enje tragedije& šta je
 prethodilo ovakvom odre,enju niti Aristotel u daljem toku ''Poetike'' daje ključ za razumevanje ovog
 pojma. Ne samo da je pojam katarze potpuno nov nego ništa što je ranije nastalo a ni on onoo što $e kasnije
 +iti napisano ne mo"e +iti dovedeno u vezu sa pojmom katarze.

a Platona ljudska duša je po svojoj suštini čista +udu$i da pripada nematerijalnom svetu.
9e,utim& zaro+ljena u telu4gro+nici i duša postaje nečista. ato je po Platonovom mišljenju nu"no
ukrotiti materijalno& telesno& zemaljsko i prisiliti ga da slu"i duši. Najopasnije prirodne strasti& sa
stanovišta opšteg do+ra tj. do+ra 3r"ave jesu strah i sa"aljenje. a ose$anja navode ljude da gu+e
ose$aj dostojanstva& da plaču& ridaju& srde se i poni"avaju kao ro+ovi. 1o se prepusti +ujici ovih
ose$anja i ne savlada ih& prestao je da +ude do+ar gra,anin svoje 3r"ave.

Aristotelova deinicija tragedije u potpunoj je opoziciji sa Platonovim uverenjima. Aristotel

itekako poznaje štetnost ose$anja straha i sa"aljenja ali smatra da pravi put njihovog savla,ivanja nije
Platonov asketski koji nala"e uništenje takvih ose$anja ve$ je to saznajni put 4 da +ismo takva ose$anja
kontrolisali& moramo ih do+ro upoznati. Potre+no je takvim ose$anjima odrediti pravu vrednost& način
njihovog delovanja na ljude a potom ih oplemenjivati i pročiš$avati da +ismo ih kontrolisali. Ne postoji
 +olji način za upoznavanje ovih ose$anja od tragedije.

ragedija& prikazuju$i nezaslu"enu patnju čoveka po meri& prirodno izaziva sna"no sa"aljenje
kod gledalaca. 3ok u hriš$anskoj tradiciji ose$anje sa"aljenja postaje pozitivno vrednovano jer slu"i na
čast onome ko ga do"ivljava& u antičkom svetu takvo ose$anje nije +ilo u skladu sa stavom da
neprijatelja tre+a mrzeti i da je neprijatelj mog prijatelja 4 moj neprijatelj.

ažaljenje  je smatrano delom ''soros

''sorosine''&
ine''& raz+or
raz+oritost
itostii koja uči ljude da u nesre$i
nesre$i drugih vide
opomenu da +i se slično moglo desiti i njima samima. Pošto je sa"aljenje ose$anje koje u dušu unosi
nemir& nu"no je da se ono svede na razumnu meru i odatle potre+a za katarzom 4 ose$anje sa"aljenja
mora +iti 7pro8očiš$eno kod onih koji su mu podlegli.

$se!anje straa, strepnje& strave& groze prisutno je u tragediji u istoj meri u kojoj i ose$anje
sa"aljenja. (elike nesre$e& poput -dipove& mogu izazvati strah kao i pojave natprirodnih sila 70ad ili
1er+er8. 9e,utim& cilj tragedije nije izazivanje takve vrste straha od kog +i nam se digla kosa na glavi>

2
 

cilj tragedije je da uka"e na nesigurnost ljudskog polo"aja u svetu& da se čovek& posmatraju$i neke
strašne radnje& zamisli nad samim so+om.
O strahu i sa"aljenju Aristotel opširno govori u '':etorici'' ali to raspravljanje nije relevantno sa
 poetičkog aspekta.
% ant
antici
ici se sm
smatr
atralo
alo da iza
izaziv
zivanj
anjee emocij
emocijaa podr
podra"a
a"avan
vanjem
jem iza
izaziva
ziva ose
ose$an
$anje
je zad
zadovol
ovoljst
jstva&
va&
me,utim& Aristotelov
Aristotelov pojam katarze ne podrazumeva +ilo koje u"ivanje ve$ samo u"ivanje u tragediji.

?o
?ošš je
jeda
dann pr
pro+
o+le
lem
m sa ko koji
jim
m su se su suoč
očil
ilii prou
prouča
čava
vaoc
ocii Arist
ristot
otel
elov
ovee ču
čuve
vene
ne prem
premda
da
 pro+lematične deinicije tragedije je prevod= da li $e +iti prevedeno ''ta''takvi'
kvi''' ose!anja  što +i
ose!anja
implicitno podrazumevalo da postoje i neka druga ose$anja osim straha i sa"aljenja koje tragedija
 po+u,uje mada o njima ni pre ni kasnije ne$e +iti pomena.
 Neki proučavaoci Aristotelove
Aristotelove ''Poetike'' su smatrali da +i ta druga ose$anja mogla +iti "aljenje i
zaprepaš$enje što u suštini nisu kvalitativno drugačije emocije ve$ samo nijanse ose$anja straha i
sa"aljenja. 3rugi su smatrali da zamenica ''takvih'' tre+a da uka"e na distancu koja postoji pri gledanju
 predstave& odnosno da uka"e na distancu izme,u gledaoca i stvarnih emocija straha i sa"aljenja koje
tragedija po+u,uje. Aristotelov tekst& me,utim& ne daje dovoljno uporište za ovakva tumačenja zato se
umesto ''takvih'' prevodi ''tih'' iako je to ilološki nedovoljno precizno.

/lavni pro+lem završnog dela Aristotel ove deinicije jeste pojam katarze. Ovaj pojam se nigde
Aristotelove
u ''Poetici'' ne tumači a javlja se samo još na jednom mestu& u *()) glavi gde ima neadekvatno
zn
znače
ačenj
njee u ododnos
nosuu na ko
kont
ntek
ekst
st dei
deini
nici
cije
je== nj
njim
imee se oz ozna
načav
čavaa Or
Ores
esto
tovo
vo o+
o+re
redn
dnoo oč
očiš
iš$e
$enj
njee od
materou+istva što očigledno nema nikakve veze sa tragičkom katarzom.
Aristotel iscrpno govori o katarzi u ''Politici'' ali u vezi sa muzičkom umetnoš$u 4 muzika deluje
kao lek a slušanje muzike pročiš$ava negativne emocije.
O teoriji katarze do Aristotela nema ni traga a zanimljivo je da je dalje nisu razvijali ni
Aristotelovi učenici kao ni eiceron ni Ovidije. 3ok antika $uti o pro+lemu katarze& renesansa se "ivo
interesuje za ovaj teorijski pro+lem. +og tišine koja vlada sve do *() veka 1astalvetro i (olter su
smatrali da je pojam katarze Aristotel smislio ad hoc kao od+ranu od Platonovog napada tragedije.
:etorika je potisnula interosavanje za katarzu u grčko4rimskom svetu da +i u )( veku o katarzi
govorili neoplatoničari
kod njih ne i neopitagorejci
postoji sistemsko smatraju$i
razvijanje teorije da i komedija ima pročiš$uju$e dejstvo ali čak ni
katarze.

)z opšte rasprave o teoriji katarze razvilo se nekoliko najva"nijih gledišta.

 Neki proučavaoci 7-lse8 smatrali su da je pro+lematični deo deinicije interpoliran& dok su drugi
7Petruševski8 smatrali da je izraz ''kataharsis pathematon'' 77pro8očiš$enje8 naknadno umetnut umesto
Aristotelovog izvornog ''sBstasis pragmat
pragmaton''
on'' sastav& sklop doga,aja o čemu ''Poetika'' najviše govori.
/olden o katarzi govori kao o zadatku tragedije i smatra da je Aristotel mislio na katarzu u *)(
glavi kada je rekao da od tragedije ne smemo očekivati svaku vrstu u"itka ve$ samo ono koje je njoj
svojstveno.
3anas se ipak smatra da je ''kataharsis pathematon'' deo Aristotelovog autentičnog teksta iako je
u ''Poetici'' dato premalo elemenata za razumevanje pojma.
C
 

@ak i  jezička tj# sintaksička konstrukcija deinicije zadaje pro+lem proučavaocima= deo u

vezii sa ose
vez ose$anj
$anjima
ima je dat u genigenitiv
tivu&
u& a gen
geniti
itivv mo"e
mo"e +iti
+iti su+
su+jek
jekats
atski&
ki& atr
atri+u
i+utsk
tski&
i& o+jeka
o+jekatsk
tskii ili
separativni. Otuda i različita tumačenja deinicije=
. Ose$aji likova
likova na sceni 7pr
7pro8očiš$uju
o8očiš$uju gledaoce sa"aljenjem i strahom

2. ikovi na sceni 7pro8očiš$uju ose$anja gledalaca strahom i sa"aljenjem

C. Dilo gledaoci +ilo likovi na sceni 7pro8očiš$uju se od ose$anja straha i sa"aljenja.

% modernom proučavanju ''Poetike'' izdvojila su se E tumačenja katarze=

. ragedija donosi moralno očiš!enje> preteranost ose$anja straha i sa"aljenja se eliminiše i

svodi na pravu meru 7ovo mišljenje kod nas zastupa 9.N. Furi$8

2. Na
Najs
jsta
tari
rije
je i najš
najšir
iree pr
prih
ihva
va$e
$eno
no je medici
medicinsko pročiš!enje= le
nsko pročiš!enje leče
če se pa
pato
tolo
lošk
škaa stan
stanja
ja
nagomilanih ose$anja straha i sa"aljenja.

C. trukturalno pročiš!enje= ne pročiš$uju se ni likovi na sceni ni gledaoci ve$ sama tragička

radnja o njene moralne okaljanosti i tako se gledaocima omogu$ava da do"ive ose$anje straha i
sa"aljenja.

E. (ntelektualno razjašnjenje= pojmovi straha i sa"aljenja razjašnjavaju se putem umetničke

o+rad
o+r adee i ra
razr
zrad
adee na scen
sceni.
i. 1ada
1ada sagl
sagled
edam
amoo ov
ovee pr
pro+
o+le
leme
me sa um
umetetni
ničke
čke di
dist
stan
ance&
ce& mo"em
mo"emii ih i
intelektualno razjasniti.
Prvo& moralno
moralno glediš
gledište
te temel
temelji
ji se na Aristot
Aristotelovom
elovom učenju iz ''Nik
''Nikohamo
ohamove
ve etike''
etike'' gde se ka"e
da vrlina tre+a
''Politike'' dok jedatre$e
te"ii zlatnoj
četvrto sredini. 3rugo
ormulisano na gledište se zasniva
kritici prvih dvaju i na muzičkoj
ostalim Ar katarzi izspisima.
Aristotelovim
istotelovim Aristotelove
% *() veku 1astalvetro
1astalvetro sma
smatra
tra da do"ivlj
do"ivljavanjem
avanjem st
straha
raha i sa"alj
sa"aljenja
enja u toku posmat
posmatranja
ranja
 predstave gledaoci tre+a da očvrsnu prema pojavi istih ose$anja u "ivotu kako strah i sa"aljenje ne +i
 postali njihov izvor sla+osti.
!tariji poetičari i komentatori su +ili naklonjeniji shvatanju o moralnom pročiš$enju koje izgoni
štetne strasti iz psihe gledalaca i tako ih čini moralno +oljim.
1ornej je smatrao da gledaoci& +udu$i da na sceni vide pogu+nost preteranih strasti i nesre$e
koja z+og te neumerenosti sti"e dramske junake& ose$aju strah i sa"aljenje z+og kojih $e iz+egavati
svaku preteranost u "ivotu. /ledalac se tako uči samosavla,ivanju. !trasti jesu pokretači ljudskih
činova ali su& poput am+icije& često pomešani sa moralnom nečisto$om i otuda ih tre+a 7pro8očistiti

strahom i sa"aljenjem.
svoj vrhunac ako&
u *())) veku sa gledaju$i
esingom.tragediju čovek postaje +olja ličnost. Ovo shvatanje do"ivelo je

E
 

-tičko shv
-tičko shvata
atanje
nje katarz
katarzee dana
danass im
imaa man
manje
je pri
prista
stalic
licaa mad
madaa nije
nije u potpun
potpunost
ostii napušt
napušteno
eno&&
me,utim& medicinsko tumačenje je mnogo aktuelnije.

Prvi tragovi tzv. medicinskog tumačenja ''očistiti od'' nalazimo kod renesansnih teoretičara& u
drugoj polovini *() veka kada je ''Poetika'' prona,ena 79a,i& 9inturno8.
  Najznačajniji proučavalac Aristotelove ''Poetike'' u *)* veku +io je 3"ejko+ Dernajs. Po
Dernajsevom mišljenju tragedija deluje na gledaoca tako što ih oslo+a,a nepo"eljnih nagomilanih
ose$anja pa gledaočeva psiha& njegov ''emocionalni kapacitet'' dugo vremena posle gledanja predstave
ostaje smiren& nezaga,ena unutrašnjim eksplozijama. :ezultat je emocionalna sta+ilnost čoveka. Ovaj
 proces tre+a zamisliti kao analogan procesu delovanja entuzijastičke muzike 7izvodi se uz Panovu rulu
uz dionizijske ili +ahantske rituale8 na slušaoca. Pored entuzijastičke muzike u ''Politici'' Aristotel
 pominje i muziku koja slu"i za odgajanje dece i onu koja se sluša u dokolici. Aristotel
Aristotel preporučuje
onim emotivno nesta+ilnim& u stanju ''entuzijazma''& o+uzetosti& opsednutosti da se izlo"e dejstvu
entuzijastičke muzike koja $e ih vratiti u stanje sta+ilnosti. :eč je o homeopatskoj terapiji& ''klin se
klinom iz+ija''= entuzijazam se leči entuzijastičkom muizkom& temperatura toplim o+logama. Aristotel
 je +io sin lekara a i sam je lekar tako da se u ovom delu tumačenja slu"io isključivo medicinskim
terminima. % tom delu ''Politike'' ostalo je za+ele"eno=''<ta mislim pod katarzom re$i $u ovde uopšteno&
a podro+nije u ''Pesničkoj umetnosti''. ato je Dernajz predpostavio da sve što je rečeno o muzičkoj
katarzi mo"e +iti primenjeno na tragičku. Dernajzovo učenje o katarzi sve češ$e se dovodi u vezu sa
Grojdovom psihoanalitičkom teorijom.

3va poslednja tumačenja nastala su u polemici sa Dernajzom.

-lse tvrdi da se u tragediji ne čiste likovi na sceni niti gledaoci od nekakve moralne okaljanosti
ili straha i sa"aljenja ve$ da se izvo,enje tragedije vrši radi tragičkog do"ivljaja i njegovog čiš$enja te
da glgled
edao
aoci
ci na
nakon
kon odg
odgle
ledan
danee tr
trage
agedi
dije
je mo
mogu
gu sl
slo+
o+od
odno
no da do"iv
do"ivee da
data
ta os
ose$
e$anj
anja&
a& da sl
slo+
o+odn
odnoo
sa"aljevaju junaka tragedije jer je ona pročiš$ena od okaljanosti.
eon /olden& zastupnik intelektualnog razrešenja& suprostavljao se medicinskom o+jašnjenju i
izjednačavanju muzičke sa tragičkom katarzom. Aristotelova ''Politika'' u kojoj je o+jašnjen pojam
muzičke katarze spis je pragmatične sadr"ine 4 kako odgajiti valjanog gra,anina& dok se ne mo"e sa
sigurnoš$u tvrditi da je ''Poetika'' delo u kome se govori kako napisati do+ru tragediju. Po /oldenovom
mišljenju u tragediji
tragediji sre$emo se prikazuju
u pročiš$enom z+ivanja
o+liku. kojaradnju
tragičku +i u "ivotu izazvala
povezujemo strah i sa"aljenje
sa univerzalnom& ali ih
pri tome mi ui
učimo
zatoo ose
zat ose$am
$amoo zado
zadovol
voljst
jstvo
vo koj
kojee uvek
uvek pra
prati
ti sti
sticanj
canjee znan
znanja.
ja. ato
ato po /ol
/olden
denuu traged
tragedija
ija iza
izaziv
zivaa
''razjašnjenje tih strašnih i vrednih doga,aja''.
!lično je mehanizam knji"evnosti tumačio :oman )ngarden 4 doga,aji iz "ivota& transponovani
na sceni& izazivaju čiste reakcije koje u "ivotu nisu mogu$e z+og raznih inhi+icija ali ih kroz umetnost
 potpuno shvatamo& vidimo univerzalno u njima.

ragedija mora imati ) sastavni delova#

 Najva"nija je radnja tj# sklop događaja  jer tragedija podra"ava
pod ra"ava radnju i "ivot& sre$u i nesre$u.
ne sre$u.
Ono što čini cilj našeg "ivota jeste nekakvo delanje a ne kakvo$a.
 Na drugom mestu po va"nosti su karakteri jer +i +ez njih tragedija mogla da postoji ali +ez
 priče ne +i. 1arakter je ono po čemu licima pripisujemo ove ili one oso+ine.

#
 

 Na tre$em mestu su misli& nešto čime lica u svojim govorima nešto
n ešto dokazuju ili iskazuju.
 Na četvrtom mestu je govor ili dikcija koja mora +iti uzvišena i u stihu. Najve$a vrlina dikcije
 jeste njena jasno$a i odsustvo prostote zato pesnik koristi ono što +ismo danas nazvali stilskim
igurama a što Aristotel naziva tu,icama& metaorama& produ"enice. 9e,utim& ako +i se pesnik slu"io
samo metaorama& uneo +i preveliku zagonetnost u govor junaka pa tako i u radnju tragedije> ako +i se
slu"io samo tu,icama& uneo +i veliki +roj varvarizama& dok +i veliki +roj produ"enica ili skra$enica
odudarao od o+ičnog govora i uticao +i na jasno$u izraza. Najva"nija stilska igura je svakako metaora
kao odlika pesničke genijalnosti& sposo+nosti da u različitim pojmovima uvidimo sličnost.
*uzička kompozicija& kao peti sastavni deo tragedije& predstavlja najva"niji ukras dok šesti
sastavni deo& pozorišni aparat& pru"a za+avu ali je najmanje umetnički i najmanje +itan za pesničku
umetnost jer tragedija vrši uticaj i +ez javnog prikazivanja i +ez glumaca.

Pose+na va"nost )* glave je u tom što u njoj Aristotel iznosi konačan sud o prirodi pesničke
umetnosti kroz pore,enje a tako i isticanje razlika izme,u istoriograije i pesničke umetnosti.
Pesnikov
Pesnik ov zada
zadatak
tak nije da izl
izla"e
a"e ono što se ist
istins
inski
ki dogodilo
dogodilo ve$ da podražava  ono što se
moglo dogoditi po zakonima verovatnosti i nu"nosti. )storiogra i pesnik se ne razlikuju po tome što
 jedan govori u prozi a drugi u stihu& da je tako i 0erodotova dela +i se mogla dati u stihovima ali +i
stvoreno i dalje ostalo istorija i ne +i postalo poezija. Osnovna razlika izme,u istoričara i pesnika je u
tome što prvi govori o onome što se stvarno dogodilo a drugi o onome što se moglo dogoditi. Otuda je
 pesnička umetnost mnogo +li"a ilozoiji 4 ona prikazuje opšte a ne pojedinačno. Pesništvo je& po
Aristotelovom mišljenju& posle ilozoije najviši o+lik saznanja i to je ujedno Aristotelov odgovor 
Platonu koji pesnika smešta na tre$e& poslednje mesto u o+lasti saznanja.
)storičar piše o pojedincu npr. o Alki+ijadovim podvizima i to je va"no za onoga koji ho$e da
 prona,e i sazna nešto konk
konkretno
retno o opisanom pojedincu ili doga,
doga,aju
aju u kojem
k ojem je pojedinac učestvovao.
Pesnik& za razliku od istoričara& podra"ava ljudsku prirodu uopšte. Dudu$i da je predmet njegovog
 podra"avanja ljudska priroda pesnik je mo"e prikazati u +ilo kom vremenu i u +ilo kom o+liku i ona $e
se i dalje odnositi na sve nas jer predstavlja tipove, paradigme# Na ovom mestu Aristotelove ''Poetike''
 postavlja se pitanje šta je sa !ooklovim junacima koji pokazuju izrazitu individualnost karaktera& na
koji način se njegovi junaci mogu tumačiti kao tipičniH akve& naglašeno idividualizovane ličnosti
 predstavljaju pesnikov način da nam se nešto opšte i univerzalno učini +li"im& plastičnijim&
 pristupačnijim.
Aristotel preporučuje pesnicima da se po svaku cenu ne vezuju za utvr,ene& poznate priče 7i
 poznate priče su samo nekima poznate a svima se svi,aju8. Pesnik nije o+avezan da reprodukuje
istorijske činjenice& mo"e da ih menja ako to zahteva viša svrha njegovog dela jer je pesnik du"an da
svoj stvaralački potencijal poka"e u stvaranju priče i radnje a ne u pravljenju stihova.(a"nija je do+ra
struktura radnje nego pesnički talenat.
)storijski doga,aj koji mo"e +iti do+ar materijal za tragediju jeste samo onaj koji se mo"e
organizovati kao organska celina 4 iz istorijski zasnovanog kontinuiteta oda+ra$e se onaj niz doga,aja
koji su uzročno4posledično povezani a pesnik $e ih o+likovati kao jedinstvenu radnju koja ima početak&
sredinu i kraj.
Od prostih priča i radnji za tragediju su najlošije epizodijske= to su priče u kojima pojedini
delovi tj. epizode ne dolaze jedna za drugom ni po verova
verovatnost
tnostii ni po nu"nosti.
nu"nosti. Aristote
Aristotell načeln
načelnoo nije
 protiv epizoda tj. samo
epizodeIdigresije digresija
sledepod uslovom
jedna da su ili
posle druge unkcionalne i kratke.a(Aristotela
jedna zbog druge. elika
elika je razlika u tome
epizodična je idaona
li
 priča u kojoj se radnja razvija preko svake mere odnosno u kojoj prizori koji čine radnju mogu da stoje
6
 

samostalno kao npr. u -shilovom ''Okovanom Prometeju'' ne postoji veza izme,u prizora sa Okeanom i
 prizora sa )jom. Otuda sledi zaključak da je epizodična ona drama u kojoj epizode zasenjuju a+ulu.
/ovore$i o tragičkoj radnji Aristotel tvrdi da ona ne mora +iti samo ''zao+ljena'' ve$ da njeni
doga,aji moraju izazvati ose$anje straha i sa"aljenja. )ako su ose$anje straha i sa"aljenja vezani za
 pojam katarze na ovom mestu Aristotelove
Aristotelove ''Poetike'' odnose se na pitanje kauzalnosti radnje. !trah i
sa"aljenje pesnik naj+olje izaziva kada se opisani doga,aji odigravaju neočekivano a logično. Odnosno&
ose$anje straha i sa"aljenja ne mo"e u punoj meri izazvati linearno razvijanje radnje ve$ se izazivanje
ovihh ose
ovi ose$an
$anja
ja pos
posti"
ti"ee kom
komple
pleksn
ksnom
om radradnjom
njom koja ukl uključ
jučuje
uje o+rte
o+rte i prepozn
prepoznava
avanja=
nja= ono što je
neočekivano istovremeno je i uz+udljivo naročito ako se dešava po kauzalnom principu a ne slučajno.

% * glavi ''Poetike'' Aristotel govori o tehničkim sredstvima tragedije=  preokretu, peripetiji i

patosu i implicitno izvodi podelu dramske radnje na jednostavnu i kompleksnu.
&reokret
&reo peripetija  je okretanje radnje protiv onog što se namerava a po zakonima
kret ili peripetija
verovatnosti i nu"nosti. :eč je o neočekivanoj a logičnoj promeni toka doga,aja. !ud+ina dramskog
 junaka se ne preo+ra$a pravolinijski iz sre$e u nesre$u ve$ se radnja drame neko vreme odvija kao da je
sve u redu dok iznenada& protiv očekivanja& ne do,e do o+rta sre$e u nesre$u.
&r
&rep
epoz
ozna
navanje  je prele"anje i nepoznavanja u poznavanje pa zatim u prijateljstvo ili
vanje
neprijateljstvo s onim licem koje je odre,eno za sre$u ili nesre$u.

%zevši
razlikovala od ujednostavne
o+zir prethodna dvašto
po tome strukturna elementa
u njoj postoji dramske
preokret radnje kompleksna
i prepoznavanje ili& još tragedija +i se
u"e& za radnju
kompleksne tragedije +itno je nepoznavanje neke činjenice ili postojanje za+lude u pogledu nečijeg
identiteta a klimaks radnje i o+rt u njenom toku podudaraju se sa prelazom iz tog neznanja u stanje
spoznaje. ako +i se -shilove tragedije mogle svrstati u jednostavne& !ooklove ve$inom me,u
kompleksne 7Aristotel nigde pose+no ne govori o tragičkoj ironiji kao jednom od najkarakterističnijih
sredstava izazivanja tragičkog utiska u !ooklovim dramama premda tragička ironija& sama po se+i&
 proizilazi iz prepoznavanja i peripetije8 i -uripidove drame se mogu nazvati kompleksnim iako su često
nj
njih
ihov
ovii o+
o+rt
rtii nem
nemoti
otivi
visa
sani
ni pr
pret
etho
hodn
dnim
im to
toko
komm radnj
radnjee a do prep
prepoz
ozna
navan
vanja
ja i pe peri
ripe
peti
tije
je dolaz
dolazii
intervencijom +ogova.
&atos je tre$i strukturni element a+ule pri tome se ne mo"e tvrditi da se a+ula sastoji samo od
 peripetije& prepoznavanja i patosa ali se pretpostavlja da svaka a+ula sadr"i +ar jedno od njih.
n jih. Aristotel
Aristotel
deiniše patos
 prevelikog kaoranjavanja
+ola& radnju koja donosistradanja.
i slična propast ili +ol kao
+og togašto
štojeseumiranje
doga,ajipred
pun iočima
puni gledalaca&
telesnih slučajevi
patnji& umiranja&
stravičnih
stravičnih z+ivanja vrlo retki u atičkoj
atičkoj grčkoj tragediji
tragediji a još re,i u prikazivanj
prikazivanjuu na sceni prouča
proučavaoci
vaoci
Aristotelove ''Poetike'' naglašavaju da se patos odnosi na katastroalan doga,aj koji ne mora +iti
ovaplo$en ''u vidljivoj stvarnosti''. načenje patosa kao radnje koja donosi propast i +ol je opšte i ne
 podrazumeva da pogu+an i +olan čin gledaoci neizostavno moraju videti na sceni.

*))
*)) glglav
ava&
a& u ko
kojo
jojj se go
govor
vorii o kva
kvant
ntit
itat
ativ
ivni
nim
m del
delov
ovim
imaa trag
traged
edij
ije&
e& smat
smatra
ra se kas
kasni
nijo
jom
m
interpolacijom& neautentičnim dodatkom mo"da čak nastalim u vizantijskom do+u.
Postoje tri osnovna dela tragičke radnje=
. &rolog 7početna radnja8& ceo deo tragedije pre horske pesme
2. Episodija 7srednja radnja8& ceo deo tragedije izme,u horskih pesama
C. Eksoda 7završna radnja8& ceo deo tragedije posle kog ne dolazi nikakva horska pesma.

J
 

0orske pesmne se dele na=

. &arodu& ulaznu pesmu hora
2. tasimon& staja$u pesmu hora.
Ovi delovi su svim tragedijama zajednički a pose+ni su delovi pesama koji se pevaju na
 pozornici 7soloarije8 i komi 7tu"aljke& zajedničke pesme hora i glumaca8.

% *))) glavi ''Poetike'' Aristotel govori o tome koliko je karakter junaka u vezi sa naj+oljim
sklopom i delovanjem a+ule. !adr"aj naj+olje tragedije& po Aristotelovom mišljenju& jeste o+rt sud+ine
otuda se postavlja pitanje kakva vrsta čoveka i iz kog razloga do"ivljava jedan od mogu$a dva o+rta=
 prelazak iz sre$e u nesre$u i o+ratno. Ovde se Aristotel ne  pita kakav $e čovek   proizvesti najeektniji
 patos ve! kakav $e događaj  izazvati
izazvati najupe
najupečatlj
čatljivij
ivijuu propast ili
ili +ol. o mo"e +iti
+iti razl
razlog
og zašto kokodd
Aristotela pa sve do *() veka tj. italijanske renesanse nigde ne sre$emo termin ''tragički junak& heroj''.
Ovajj ter
Ova termin
min stv
stvori
orili
li su ita
itali
lijans
janski
ki kom
koment
entator
atorii ''Poet
''Poetike
ike'''' a ''t
''trag
ragičk
ičkog
og junaka
junaka'''' su de
deini
inisal
salii kao
najistaknutijeg lika u drami. -liza+etanska tragedija nesumnjivo zna za targičkog heroja ali tako,e
nema termin kojim +i ga označila. Pojam ''tragički junak'' usvaja i Doalo i prenosi ga u Grancusku.
!klop najlepše tragedije tre+a da +ude slo"en a ne prost i to takav da podra"ava doga,aje koji
izazivaju strah i sa"aljenje. 3a +i tragedija u gledaocu izazvala ose$anje straha i sa"aljenja čestit čovek 
ne tre+a da& pred njegovim očima& na sceni& do"ivljava pad iz nesre$e u sre$u. 9e,utim& ni r,av čovek 
ne sme pasti
izazvalo iz nesre$e
ose$anje u sre$u
čoveštva ve$ nijer +i se tostraha
ose$anje najviše protivilo zakonima
i sa"aljenja. tragedije
% slučaju da 4 ne iz
r,av čovek samo
sre$edado"ivi
ne +i
nesre$u ose$anje pravde +i mo"da +ilo zadovoljeno a ose$anje čoveštva po+u,eno ali ne +i +ilo
izazvano ose$anje straha i sa"aljenja jer sa"aljenje izaziva samo onaj koji ne zaslu"eno pati a ose$anje
straha
straha onaj koji je sli
sličan
čan nama. akoako ostaje
ostaje samo jedan čovek& čovek po sredini  7mera je glavna
Aristotel
Aris totelova
ova odredni
odrednica8
ca8 a takav je onaj koji se ne ističe ni vrlin
vrlinom
om ni pravednoš$u&
pravednoš$u& koji ne pada u
nevolju z+og nevaljalastva ili zlo$e nego z+og pogreške, krivice, amartije. o $e +iti lice koje u"iva
znatan ugled i "ivi sre$no poput -dipa.
r
ragička
agička krivica&
krivica& nesra$
nesra$aa koja $e zadesi
zadesiti
ti junaka mora +iti& velikim delom& nezaslu"ena ali ne
sme +iti rezultat slučaja jer +i se tako prekinuo lanac kauzalnosti me,u doga,ajima koji čine osnovu
tragičke priče. ragička nesre$e mora biti posledica pogreške + amartije & kritičkog pojma koji je
 posle katarze najpoznatiji pojam preuzet iz Aristotelove
Aristotelove ''Poetike''.
amartija  kod Ari
Aristo
stotel
telaa znač
značii pogrešnoo uverenje  koje
pogrešn koje mo"e
mo"e doves
dovesti ti do pogrešnee radnje,
pogrešn
amarteme  npr. čovek koji ne zna ko su mu roditelji 7-
7-dip8
dip8 trpi od hamrtije a ako u tom neznanju dela
mo"e počiniti hamartemu.
Pojam hamrtije se kod Aristotela upotre+ljava u tri osnovna značenja=
. 1ao sinon
sinonim
im za hamartemu&
hamartemu& pojedi
pojedinac
nac čini pogreš
pogrešnu
nu radnju koja proističe
proističe iz nedovoljnog
 poznavanja +itnih okolnosti koje su takve da +i počiniocu mogle +iti poznate&
poz nate& dakle& pogreška se mogla
iz+e$i.
2. Pojedinac
Pojedinac čini pogreš
pogrešnu
nu radnju iz nepozna
nepoznavanja
vanja datih
datih okolnosti ali se samo činj
činjenje
enje nije
moglo iz+e$i& reč je o nesre$nom slučaju 7atihemi8 a pogreška je nehotična.
C. Pojedinac greši svesno ali ne i namerno& greši u aektu.
9oralisti
9orali stičko
čko tum
tumače
ačenje
nje Arist
Aristote
otelov
lovee ham
hamart
artije
ije začeto
začeto je pod utiuticaj
cajem
em sto
stoičk
ičkee il
ilozo
ozoij
ijee a
vrhunac je do"ivelo u !enekinim delima= njegove tragedije su ilustracije ideje da je prepuštanje
strastima štetno. re+a
re+a "iveti u skladu sa sud+inom& a aekti su& u tom slučaju& štetni jer onemogu$avaju

K
 

trpljenje. !toičko tumačenje hamartije je& očigledno& antitragičnoj u samoj suštini jer katastrou u
tragediji isključivo svodi na krivicu glavnog junaka.
0riš$ansko shvatanje hamartije se u velikoj meri oslanja na stoičko pa se hamartija izjednačava
sa grehom. Otuda u srednjem veku nisu ni prikazivane stare ni pisane nove tragedije. ?edini knj. o+lik 
koji +i im u to vreme +io sličan su misterije hriš$anskih svetaca i mučenika. 9e,utim& koliko god se
gledalac
gledal ac saose
saose$ao
$ao sa mučenikom
mučenikom stalno je +io svestan da $e mučenik
mučenik na kraju +iti nagra,en u carst
carstvu
vu
ne+eskom a njegovi mučitelji $e trpeti večnu kaznu. !vetac i mučenik mogu izazvati samo divljenje ili
zavist z+og svoje moralne snage a grešnike& kako veli 3ante& ne valja "aliti.
!rednji vek je Aristotelovu ''Poetiku'' upoznao preko pararaza arapskog naučnika Averoesa koji
 je& tvrde$i da tragedija oponaša prelaz čestitih ljudi iz nesre$e u sre$u& pro+lem hamartije potpuno
zao+išao.
% italijanskoj renesansi ''Poetiku'' prvi proučava orenco (ala koji hamartiju prevodi kao
''sraman čin ili zločin''.
:o+ortelo& autor prvog opširnog komentara Aristotelove ''Poetike''& prevode$i pojam hamartija
kole+a se izme,u ''velike i sramne pogreške'' i ''nesmotrenosti''. (e$ina renesansnih teoretičara se dr"i
tumačanja da je hamartija za+luda& pogreška& prestup.
Grancuski teoretičari *()) veka prihvataju italijansko renesansno tumačenje hamartije. a
:asina hamartija je pogu+na strast ili karakterna mana. Po :asinovom mišljenju tragički junak mora
imati neki nedostatak ali& pri tome& on nije ni potpuno kriv ni potpuno nevin= njegova patnja je više
kazna ne+a nego posledica voljnog čina.
% -n
-ngl
gles
eskoj
koj idej
idejaa o pes
pesni
ničk
čkoj
oj pr
prav
avdi
di ko
koju
ju tr
tre+a
e+a zadov
zadovol
olji
jiti
ti a ko
koja
ja se sla+
sla+oo slag
slagal
alaa sa
<ekspirovom pesničkom praksom dovela je do toga da su njegovi komadi prepravljani& što je +ilo i
uga,anje ukusu gledalaca& pa je tako ispravljena ?ulijina nepravedna smrt.
% Nemačkoj esing smatra da kod junaka mora postojati neka pogreška z+og koje on na se+e
navlači nesre$u. Daz hamartije& odnosno +ez pogreške koja junaka vodi u nesre$u& njegov karakter i
njegova nesre$a ni +i činili celinu jer se jedno ne +i temeljilo na drugom. % tragediji& dakle& nema
mesta za pesničku pravdu a veza izme,u hamartije i patnje glavnog junaka mora postojati.
a /etea junak tragedije ne sme +iti prikazan ni kao sasvim kriv ni kao sasvim nevin.
Po 0egelovom mišljenju tragički junak je istovremeno i kriv i nevin. a veliki karakter čast je
 +iti kriv i nikakav gori glas ne mo"e pratiti junaka tragedije od onog da je postupao +ez krivice. ako
ako je
u 0egelovom tumačenju tragička krivica transormirasana u nešto pozitivno.
3o danas su se odr"ala dva tumačenja hamartije=
. 0amartija je moralna krivica& sla+ost karaktera ili junakov prestup.
2. 3rugo& spoznajno tumačenje hamartije prete"e. 0amatija je tako pogrešan čin& učinjen u
neznanju koji uzročno4 posledično pokre$e niz doga,aja koji vode ka katastroi. 3akle& reč je o
intelektualnoj pogrešci koja se ne povezuje sa moralnom sla+oš$u ve$ odgovara onome što kod
0omera znači ''ate'' 4 zaslepljenost u koju +ogovi dovode čoveka kada ho$e da ga kazne i ponize.
3a je ispr
ispravno
avno tumačenje hamar
hamartije
tije kao za+lude a ne kao mora
moralnog
lnog nedostaka potvr,u
potvr,uje
je i sam
Aristotel=
. glagol ''hamartija'' dosledno upotre+ljeva u značenju ''greška& pogreška''
2. u *( glavi ''Poetike'' u kojoj govori o katarzi ne pominje karakterne mane ili nedostatke
tragičkog junaka tako da hamartiju ne mo"emo tumačiti kao moralni nedostatak 

5
 

C. jedini sačuvani primer kojim Aristotel ilustruje pojam hamartije jeste ''1ralj -dip'' a to je
tragedija koja se temelji na za+ludi= -dipova nesre$a je uzrok za+lude u pogledu identiteta njegovih
roditelja.
3o+ro sklopljena tragička priča& kako tvrdi Aristotel& mora +iti  jednostruka pre nego dvostruka
i mora prikazivati prelazak iz sre$e u nesre$u i to ne z+og nevaljalastva ve$ z+og pogreške  jednog
čoveka koji je ili o+ičan ili +olji od o+ičnog a nikako gori 7to +i +io junak komedije8. Ovaj Aristotelov
stav potvr,uje evolucija tragedije 4 gradivo tragediji daju junaci iz uglednih porodica kao što su= -dip&
Orest& 9eleagar& ijest. Ovakav oda+ir tragičkog junaka odr"ao se tokom kasne antike& srednjeg veka i
renesanse
renes anse a ovakav način komponovan
komponovanja ja 7jednostru
7jednostrukost&
kost& sre$a u nesre
nesre$u&
$u& junak iz ugledne ku$e8 daje
tragediju koja najviše odgovara zahtevima umetnosti. ato su u za+ludi oni koji zameraju -uripidu što
tako radi u svojim tragedijama tj. što mu mnoge tragedije imaju nesre$en završetak a to jeste prvo
 pravilo tragedije. Aristot
Aristotel
el ceni -uripida po tome što je najtragičniji od svih pesnika ali ga ne smatra i
naj+oljim umetnikom. 1ritikuje ga što često radnju razrešava intervencijom +ogova 7deus eL machina8
tj. veštački razrešava radnju a ni ekonomija
eko nomija komada mu nije jača strana.

*)( glava& po predmetu koji o+ra,uje& nastavak je *))) glave. % njoj Aristotel nastavlja
razmatranje pro+lema kako sastaviti a+ulu na način kojim se posti"e odgovaraju$i emocionalni eekat.
% *))) glavi je rečeno da najuspelija
najuspelija tragedi
tragedija
ja sadr"i o+rt sre$
sre$ee u nesre$u
nesre$u usled hamarti
hamartije
je tragičkog
tragičkog
 junaka& odnosno čoveka koji je niti zao niti odve$ do+ar& u *)( glavi u centru pa"nje $e +iti& ono što
 +ismo
termin.mi danas rečima&
3rugim nazvali udramski suko+
*)( glavi a zana+rojani
$e +iti koji Aristotel
o+lici kao ni za
patosa. tragičkog
1ada junakaili nema
čovek učini pose+an
je spreman da
učini zlo nekome ko mu je +lizak nastaje patos u koji su uključeni i počinitelj i "rtva 7-dip i aj8.
0amartija se ne pominje eksplicitno u *)( glavi ali je implicitno sadr"ana u pojmovima neznanja i
 prepoznavanja& a upravo neznanje i prepoznavanje čine osnovu dve naj+olje od četiri tragičke situacije
 patosa.
Ose$anje straha i sa"aljenja mogu se izazvati samim načinom izvo,enja 7strašnim maskama&
napetom
napetom muz
muzikom
ikom&& čit
čitavi
avim
m sce
scensk
nskim
im aparat
aparatom8
om8 il
ilii samom
samom radnjom
radnjom&& sklopo
sklopom
m doga,aj
doga,ajaa što je po
Aristotelovom mišljenju +olji način jer se strah i sa"aljenje ne izazivaju spoljašnjim sredstvima.
Aristo
Aristotel
tel je oči
očigle
gledno
dno svesta
svestann jač
jačeg
eg del
delovan
ovanja
ja vizuel
vizuelne
ne nego
nego auditiv
auditivne
ne per
percepc
cepcije
ije.. % ''P
''Posl
oslani
anici
ci
Pizonima'' 0oracije napominje da dušu sla+ije uz+u,uje ono što dopire do uha nego ono što je izlo"eno
očima. Aristoan se u ''Ma+ama'' podsmeva -uripidu što ''kraljeve odeva u prnje''& odnosno junakovu
nesre$u sugeriše kostimom.
Dez o+zira na izvo,enje snaga tragedije tre+a da zavisi od onoga što se doga,a a ne od onoga
što gledaoci vide da se doga,a. o što 9edeja u+ija svoju decu jeste tragično a prikazivanje tog u+istva
na sceni ne +i dodalo ništa tragičnosti samog čina osim monstruoznosti. ragička radnja tre+a da je u
stanju da izazove tragičke eekte i kada se samo čita.
Oni pesnici koji se u izazivanju straha i sa"aljenja oslanjaju samo na scenski aparat& loši su
 pesnici i ne poznaju pravu prirodu tragedije. Od tragedije ne tre+a očekivati +ilo koju vrstu u"ivanja
ve$ ono u"ivanje koje je njoj svojstveno& ono koje se ra,a iz straha i sa"aljenja.
Od kakvih se doga,aja ''pravi'' tragedijaH 3a li radnju tre+a da vrše lica koja se me,uso+no
 poznaju& koja su prijatelji& neprijatelji ili ona koja nisu ni jedno ni drugoH
Ako neprijatelj udari na neprijatelja& to ne izaziva sa"aljenje. Na gledaoce& u tom slučaju& mo"e
uticati samo +olna radnja kao takva.
)sto $e se desiti ako su akteri drame nepoznati
nepoz nati jedan drugom.

2;
 

9e,utim& kada +olna radnj

9e,utim& radnjaa nastane me,u onima koji su prijatelj
prijatelji&i& koji se poznaju ili su čak u
srodstvu& takva radnja $e izazvati strah i sa"aljenje. 3akle& junaci tragedije pored toga što moraju +iti
nama slični po meri vrline i neval
nevaljalst
jalstva&
va& iz uglednih
uglednih porodica koje "ive sre$nim
sre$nim "ivot
"ivotom
om moraj
morajuu +iti
 +liski pre početka tragičke radnje. % -shilovoj tragediji ''!edmorica protiv e+e'' -teokle u+ija Polinika
7+rat +rata8& u ''1ralju -dipu'' -dip u+ija aja 7sin oca8& u !ooklovoj ''Antigoni'' 1reont nare,uje da
Antigona +ude "iva sahranjena i sl.
Pesnik ne sme razarati utvr,enu priču ve$ samo mora iiznalaziti
znalaziti načine kako da utvr,enu priču
lepo iskoristi. Postoje tri načina vršenja tragičke radnje=
. ice koje nešto strašno čini poznaje svoju "rtvu kao što 9edeja poznaje svoju decu.
2.ice nastoji da učini nešto strašno u neznanju a tek kasnije prepoznaje +lisku vezu sa "rtvom
npr. -dip 4 aj.
C. Neko namerava da izvrši strašno delo u neznanju ali prepoznaje "rtvu pre samog tragičnog
čina kao 9eropa svog sina 1resonta.
3rugih načina za razra,ivanje osnovne& utvr,ene radnje pored ova tri nema jer je nu"no da se
''stvar'' izvrši ili neizvrši i to u neznanju ili znanju. 3ukat prime$uje da Aristotel si"ee tragedija tra"i u
najjezivijim zgodama kao što su u+istva a to je upravo ono što je Platon osu,ivao.
Pored ove tri mogu$nosti razvijanja radnje postoji i četvrti&
četvrti& najlošiji način a to je kada neko sa
znanjem namerava da počini nešto strašno ali to ne uradi. Ovakav postupak tj. nepostupanje izaziva
ga,enje
ovaj i nije
način. tragično
)pak jer mu
i za ovaj nedostaje
način patos
Aristotel 4 radnjaprimer
pronalazi koja izaziva +ol& zato
4 0emonov niko iliprema
postupak retko ko peva nau
1reontu
''Antigoni''.
3rugo po vrednosti je izvršenje radnje& strašnog dela sa znanjem.
?oš +olje je kad se delo izvrši u neznanju pa se posle izvršene radnje razvije prepoznavanje.
 Naj+olji je način kada u ''1resontu'' 9eropa namerava da u+ije sina ali ga prepozna pred sam
akt. 71resont& sin 9erope i mesenskog kralja& kao dete potajno je uklonjen iz kraljevstva kada je
Poliont u+io kralja i na silu o"enio 9eropu. 1resontova glava je +ila ucenjena što mu je pru"ilo
 priliku da se pod izgovorom da je on 1resontov u+ica vrati u zemlju. 9eropa odlučuje da pogu+i
u+icu svog sina i kada je ve$ stajala sa podignutom sekirom nad usnulim 1resontom& ušao je
 pedagogIučitelj i omogučio prepoznavanje majke i sina8.

% *( glavi Aristotel govori i karakterima koji& po va"nosti& dolaze odmah posle a+ule.
O+likuju$i karaktere svojih junaka pesnik mora da o+rati pa"nju na E stvari=
. 1arakter mora +iti plemenit. 1arakter ima neko lice čiji govor ili delanje otkriva neku volju&
a plemenit karakter otkriva plemenita volja. 1arakter ima svaka vrsta ljudi& "ena ili ro+ pri tome je
karakter kod "ene manje znatan a kod ro+a +ez ikakve vrednosti.
2. 1arakter mora +iti priličan& odnosno ne sme prestupiti granice stale"a kojem pripada i ne sme
 pokazivati neku oso+inu ni u prevelikoj ni u premaloj meri. ako ako "eni ne priliči da +ude hra+ra ili
strašna a junak& ako ima mane& one moraju +iti herojske tj. on mo"e +iti prgav ali ne mo"e +iti pijanica
ili tvrdica.
C. 1arakter mora +iti sličan ili veran. ! jedne strane to mo"e značiti da karakter mora +iti sličan
svom mitskom prototipu ili junaku iz istorije čija se dela podra"avaju u tragediji. akav zahtev iznosi i
0oracije u ''Poslanici Pizonima'' kada ka"e da Ahil uvek mora +iti prikazivan kao ljut i "estok& junak za
koga zakoni ne vrede i koji sve tra"i i do+ija preko oru"ja. ! druge strane& Aristotel podstiče pesnike da
2
 

sami izmišljaju radnju i karaktere što znači da ne$e imati tradicijom osveštane modele kojih $e se
 pridr"avati ve$ $e stvarati realistične likove& likove koji $e +iti u stanju da po+ude naše saose$anje.
E. 1arakter mora +iti dosledan ili konsekventan> od početka do kraja se mora ponašati u skladu
sa svojim karakterom. !ve junak čini& mora proiste$i iz njegovih stalnih karakteristika& čak iako je lice
nedosledno ono mora +iti dosledno u svojoj nedoslednosti.
1ao o+r
1ao o+raz
azac
ac lo loše
šegg kar
karak
akte
tera
ra Ari rist
stot
otel
el navod
navodii 9enel
9enelaj
ajaa u ''''Or
Ores
estu
tu'''' ko
koji
ji se odjedn
odjednom
om i
neopravdano prozli ili Odiseja u ''!kili'' koji neprilično plače nad svojim izginulim drugovima.
) u prikazivanju karaktera& kao i u vezivanju doga,aja& tre+a se dr"ati zakona nu"nosti i
verovatnosti.
:adnja u tragediji mora da se razvija iz se+e same a ne pomo$u pozorišne mehanike kao u
''9edeji'' gde se u toku drame 9edeja +oji gde $e prona$i utočište nakon počinjenog zločina a potom&
kad izvrši osvetu& pojavljuje se kao natprirodno +i$e koje sa scene odle$e u kolima +oga !unca što je
 potpuno ne motivisano. 9ehanički način rasplitanja radnje +i$e primenjen samo u doga,ajima izvan
drame +ilo da je u pitanju nešto što se dogodilo ranije o čemu gledalac ne mo"e znati& +ilo u onome što
$e se dogoditi kasnije što iziskuje da +ude unapred kazano.

% *() glavi Aristotel govori o prepoznavanju o kojem je ve$ govorio u *) glavi. 3ok je u *)
glavi govorio o prepoznavanju s o+zirom na emocionalni učinak na gledaoce& u *() glavi na+raja vrste
 prepoznavanja u tehničkom smislu.
Prvi vid prepoznavanja& premda najmanje umetnički& jeste onaj kojim se pesnici u nedostatku
drugih sredstava najviše slu"e 4 prepoznavanje po znacima. naci mogu +iti od ro,enja ili stečeni kao
 +razgotine ili grivne oko vrata& prstenje. -uripid je pose+no razvio prepoznavanje po ogrlicama i
 prstenju.
3rugi način prepoznavanja tako,e ima sla+ umetnički učinak 4 prepoznavanje koje je udesio
sam pesnik. ako Orest )igeniju prepoznaje po pismu a ona njega po govoru& me,utim& naglašava
Aristotel& Orest govori onako kako to pesnik "eli a ne kako zahteva radnja.
Prepoznavanje po se$anju je tre$i način prepoznavanja= neko opazi neku stvar i to u njemu
izazove +olna se$anja kao kada u ''Pričanju kod Alkinoja'' Odisej sluša kitaraševu pesmu& seti se prošlih
doga,aja i počinje da plače što dovodi do prepoznavanja.

@etvrti način prepoznavanja se zasniva na zaključivanju koje mo"e proiste$i iz samih doga,aja=
-lektra pose$uje Agamemnonov gro+ na kom nalazi odrezan uvojak kose slične njenoj i otisak stopala
sličan njenom. Dudu$i da nema nikog drugog ko +i mogao pose$ivati očev gro+ osim nje ona
zaključuje& po znakovima& da +i to mogao +iti Orest. 9e,utim& zaključivanje često mo"e +iti i
 pogrešno.
Od svih načina prepoznavanja naj+olje je ono koje se razvija iz samih doga,aja npr. kada
)igenija tre+a da "rtvuje Artemidi dvojicu /rka koje su račani uhvatili posle +rodoloma& ona izmoli
od tračkog kralja jednog od uhva$enih da odnese pismo njenom +ratu u Arg. a slučaj da se pismo
izgu+i ona njegov sadr"aj saopštava glasniku i tada se ispostavi da je glasnik
g lasnik njen +rat& Orest.

*()) i *())) glava ''Poetike'' +ave se praktičnim uputstvima namenjenim pesniku> to su

opomene& upozorenja i saveti i po tome je ovaj deo ''Poetike'' vrlo +lizak 0oracijevoj ''Poslanici
Pizonima''.
Aristotel najpre govori o dve vrste pesnika=
22
 

. Onaj koji je veoma o+daren i koji lako mo"e da se prenese u sva mogu$a stanja i odnose. o
 je genijalni pesnik čiji je talenat +o"anskog porekla ali koji& kada mu je jednom dat& prelazi pod
 pesnikovu kontrolu. akav
akav pesnik je 0esiod.
2. Onaj koji je strasno temperamentan tj. onaj koji lako prelazi u ekstazu. o je +ogom opsednut
 pesnik kroz čija usta progovara +o"anstvo. akav pesnik je Pindar.
Pindar. /ovore$i o oso+inama ovog pesnika
Aristotel ne deli Platonovo mišljenje. Platon je nesposo+nost pesnika da racionalno o+jasni svoje delo
o+jašnjavao činjenicom da pesnik stvara u stanju +o"anskog nadahnu$a koje je +lisko ludilu. Aristotel&
naproti
naprotiv&
v& ne sma
smatra
tra da je pes
pesnik
nik u pro
proces
cesuu stv
stvara
aranja
nja ops
opsednu
ednutt nekim
nekim ira
iracio
cional
nalnim
nim&& nad
nadlju
ljudsk
dskim
im
mo$ima. a Aristotela
Aristotela nadahnu$e je entuzijazam& nervoza& ništa više od stvaralačkog uz+u,enja.
Aristotelova konkretna uputstva pesnicima o ovom delu ''Poetike'' tiču se raspleta i zapleta u
tragediji.
aplet često čine doga,aji koji su se odigrali pre drame ili delom pripadaju samoj drami&
odnosno sve ono što se dogodilo do trenutka kada se junakova sre$a premetne u nesre$u i o+ratno
 pripada zapletu& sve ostalo je rasplet. ! o+zirom na to da ve$ina pesnika ima odličan zaplet a r,av
rasplet Aristotel
Aristotel ih opominje da i jedno i drugo moraju +iti do+ro izvedeni.
r
rag
agedi
edija
ja se
se&& napo
napomi
minj
njee Ari
rist
stot
otel
el&& ne mo
mo"e
"e sast
sastav
avlj
ljat
atii ka
kaoo ep
ep.. -psk
-pskaa prič
pričaa je o+
o+im
imna
na i
mnogočlana. ako se npr. cela '')lijada'' ne mo"e preraditi u tragediju. ragička priča mora +iti
 jedinstvena& mora podra"avati jedinstven doga,aj jer je samo takav doga,aj tragičan i izaziva ose$anje
čoveštva.
Aristotel potom izdvaja E tipa tragičke priče=
. !lo"enu tragičku priču koja je sva u preokretima i prepoznavanjima
2. Priču punu patnje
C. Priču koja crta duševni "ivot
E. @udesnu priču kakve su sve priče
priče koje se odigravaju u 0adovom carstvu.

*)*& **& **) i **)) glava ''Poetike'' su posve$ene načinu govora i mislima& jezičkom izrazu&
 pesničkim ukrasima i pesničkoj dikciji.

avršni delovi ''Poetike'' posve$eni su epskom pesništvu. % epu& slično kao u tragediji& priča se
sastavlja dramski tj. vezuje se za jednu jedinstvenu& celu i završenu radnju koja ima početak& sredinu i
kraj. -psko pesništvo ne mo"e nalikovati istorijskom delu u kome je predmet prikazivanja ne jedna
radnja ve$ jedno vreme čiji doga,aji ne moraju +iti uzročno4posledično povezani. %pravo se tu 0omer 
 pokazao kao +ogom dan pesnik 4 nije pokušao da opeva ceo trojanski rat jer +i to postalo suviše
o+imno i nepregledno delo ve$ se opredelio samo za jedan deo desetogodišnjeg rata& zapravo zadnjih
#;4ak dana& dok je druge doga,aje kao što je ''Na+rajanje galija'' uzeo samo kao epizode kojima je
ukrasio svoju epopeju. Aristotel se divi 0omeru jer je u svom delu rešio nerešiv pro+lem= postigao je
 jedinstvo speva uprkos raznolikosti i razu,enosti radnje. 3a +i ep uspeo kao umetničko delo mora +iti
ograničenog o+ima ali je ep kao vrsta neome,en du"inom. 0omer je uspeo da pomiri ove dve krajnosti&
odnosno nedostatke epa kaoka o vrste iskoristio je kao njegove prednosti.
-p& kao i traged
tragedija&
ija& tre+a da +ude prost ili prepleten
prepleten ili da crta duševni "ivot junaka
junaka ili da +ude
 pun patnji tačnije ep ima iste sastavne delove kao tragedija izuzevši muzičku kompoziciju i pozorišni
aparat. ako je '')lijada'' ep sa prostom radnjom punom patnji a ''Odiseja'' ep sa prepletenom radnjom u
kojoj su opisane i crte duševnog "ivota junaka.
2C
 

-p se razlikuje od tragedije du"inom sklopa i metrom. -popeja mora +iti pregledna od početka
do kraja. Ona pripoveda a ne podra"ava pa otuda epopoja mo"e prikazivati više istovremenih doga,aja
i to je njeno preimu$stvo u odnosu na tragediju 4 osve"ava slušaoce i o+oga$uje sadr"inu nejednakim
epizodama> jednolikost +rzo zasi$uje i to je glavni uzrok neuspeha tragedije.
)dealan metar epske poezije jeste herojski stih 4 heksametar kao najmirniji i najo+imniji stih.
Porede$i ep i tragediju Aristotel ka"e da se ustalilo mišljenje po kome epska umetnost ima
otmenije gledaoca a tragedija neo+razovane. Otuda +i sledio zaključak da je umetnost tragedije prosta i
gora od epske
glumačku negoumetnosti. :azmatraju$i
na pesničku umetnost.ovaj stav4osudu
Preteranost Aristotel tvrdi
u pokretima& daisemimici&
gestu ona prekao
mo"e odnositi
oso+ine na
loših
glumaca& pripisana je i tragediji& me,utim& kao i epopeja i tragedija mo"e +iti +ez mimičkih pokreta i
 prikazivanja na sceni tj. mo"e +iti čitana. ragedija je tako u prednosti u odnosu na epopeju jer vrši
uticaj i kad se čita i kada se izvodi. ako,e tragedija svoj cilj posti"e u kra$em vremenskom roku i
 potpunije od epopeje pa se stoga pre mo"e govoriti o prednostima tragedije nad epom nego o njenoj
 potčinjenosti ili manjoj vrednosti.

2E